A g riddle tajna atlantide by Karavuk

Ovaj roman je plod maĹĄte, izuzev delova koji to nisu.

Neustrašivim dušama spremnim da rizikuju čitajući nepoznate pisce

PROLOG

PRE 70.000 GODINA BLIZU DANASNJE SOMALIJE Naučnica je otvorila oči i protresla glavom da bi razbistrila misli. Brod ju je prerano probudio. Zašto. Proces buđenja je obično tekao postepenije, izuzev... Gusta magla u njenoj cevi malo se razišla. Uočila je treperavo crveno svetlo na zidu - znak za uzbunu. Cev se otvorila. Hladan vazduh nahrupio je oko nje. Ujedao je za kožu i razvejavao poslednje pramičke bele magle. Izašla je iz cevi i stala na ledeni metalni pod. Zateturala se ka komandnoj ploči. Iskričavi talasi zelene i bele svetlosti potekli su s nje, kao iz fontane šarenih svitaca. Okružili su joj šaku. Mrdnula je prstima. Ekran na zidu je smesta reagovao. Da - hibernacija od deset hiljada godina okončala se petsto godina ranije. Pogledala je na dve prazne cevi kraj sebe, a zatim i na poslednju, u kojoj je bio njen saradnik. Procedura buđenja započeta je i u njoj. Brzo je pomerala prste, u nadi da če je zaustaviti. Zakasnila je. Poslednja cev se uz šištanje otvorila. „Šta se dogodilo.” „Nisam sigurna.” Izvadila je mapu sveta i nizove statističkih podataka. „Imamo populacionu uzbunu. Možda je događaj koji izaziva izumiranje.” „Šta je izvor.” Izdvojila je ostrvce okruženo gigantskim oblakom crnog dima. „Supervulkan blizu ekvatora. Globalna temperatura je u osetnom padu.” „Koje su ugrožene podvrste.” pitao je njen saradnik kad je istupio iz cevi i doteturao se do kontrolne stanice. „Samo jedna, 8472. Na središnjem kontinentu.” „To je razočaravajući razvoj događaja”, rekao je. „Obećavali su.” „Slažem se.” Odgurnula se od konzole kad je procenila da može da BalkanDownload

stoji bez oslanjanja. „Želela bih da vidim šta se tamo događa.” Saradnik ju je počastio ljubopitljivim pogledom. „Samo ću prikupiti uzorke.”

Veliki brod je četiri sata kasnije bio na drugoj strani malog sveta. Naučnica je pričvrstila poslednju kopču zaštitnog odela u komori za dekontaminaciju. Namestila je šlem i ustala. Čekala je da se vrata otvore. Uključila je mikrofon. „Proba zvuka.” „Zvuk funkcioniše”, oglasio se saradnik. „Dobijam i video-signal. Spremna si za polazak.” Vrata su se razdvojila, otkrivajući peščanu plažu. Sedam metara dalje počinjao je debeli sloj pepela, koji se protezao do kamenog grebena. Naučnica je podigla pogled ka potamnelom i pepelom prekrivenom nebu. Preostali vulkanski pepeo u atmosferi pašče na tle. Sunčeva svetlost će se vratiti, ali će tada biti prekasno za najveći deo stanovnika planete, uključujući i podvrstu 8472. Otpešačila je do vrha grebena. Osvrnula se ka masivnom crnom brodu, nasukanom na plaži kao groteskno veliki mehanički kit. Svet je bio taman i nepomičan, kao na beživotnim planetarna na koje je nailazila u vasionskim istraživanjima. „Poslednji znaci života zabeleženi su odmah ispod grebena, na dvapet stepeni.” „Primljeno”, rekla je. Polako se okrenula u skladu s uputstvima i nastavila žustrim korakom. Ispred nje je bila ogromna pećina okružena kamenjarem. Sloj pepela je tu bio deblji nego na plaži. Nastavila je ka pećini. Napredovala je nešto sporijim tempom, zbog čizama koje su se klizale po pepelu i kamenju. Imala je utisak da korača po staklu pokrivenom sitnim perjem. Nadomak ulaza u pećinu nagazila je na nešto što nije bio pepeo ili kamen, već meso i kost. Stajala je na nečijoj nozi. Ustuknula je za korak. Sačekala je da se ekran u šlemu prilagodi. „Vidiš li ovo.”, pitala je. „Vidim. Izoštri sliku na svom ekranu.” Slika se izoštrila. Ugledala je desetine tela, nagomilanih na ulazu u

BalkanDownload

pećinu. Mršavi crni leševi stapali su se sa stenama ispod njih. Pepeo, koji je padao po njima, napravio je uzvišenja i udoline koje su izdaleka ličile na iždžikljalo korenje džinovskog stabla. Iznenadila se kad je videla da su tela nedirnuta. „Neverovatno. Nema znakova kanibalizma. Poznavali su se. Pretpostavljam da su bili pripadnici plemena sa istim moralnim nazorima. Mislim da su se dovukli ovamo, do mora, u potrazi za skloništem i hranom.” Njen saradnik je prebacio ekran na infracrveni spektar da bi se uverio da su svi mrtvi. Tim potezom poslao joj je nemu poruku: nastavi dalje. Sagnula se i dohvatila mali valjak. „Uzimam uzorak.” Prinela je cilindar najbližem telu. Uspravila se i progovorila zvaničnim glasom kad je uzela uzorak. „Alfa modul, Naučni dnevnik ekspedicije, zvanični zapis: Preliminarno posmatranje potvrđuje da se podvrsta 8472 suočava s događajem koji je može dovesti do iščeznuća. Sumnja se da je kriza izazvana erupcijom supervulkana i njome podstaknutom zimom. Vrsta je evoluirala približno 130.000 lokalnih godina pre datuma ovog dnevničkog zapisa. Pokušavam da uzmem uzorak od poslednjeg preživelog primerka.” Okrenula se i ušla u pećinu. Svetiljke na obe strane šlema su sijale, otkrivajući unutrašnjost. Leševi su ležali zbijeni uza zidove. Na infracrvenom ekranu nije bilo znakova života. Zašla je dublje u pećinu. Leševi su prestajali nekoliko metara od ulaza. Spustila je pogled i ugledala tragove. Da li su skorašnji. Krenula je za njima. Nejasni srebrnkasti i grimizni pokazatelji zaigrali su na ekranu šlema uperenog ka kamenom zidu. Tragovi života. Zašla je za ugao. Tamnocrveni tonovi rascvetali su se u jantarne, narandžaste, plave i zelene nijanse. Imamo preživelog, pomislila je. Brzo je kucala po komandama na dlanu. Prebacila se s infracrvenog na normalni spektar. Preživeli je bio ženskog roda. Rebra su joj neprirodno štrcala. Posle svakog plitkog udisaja zatezala su crnu kožu, kao da će je pocepati. Stomak ispod rebara nije bio ulegnut, u skladu s očekivanjima. Ponovo je uključila infracrveni spektar i potvrdila sumnje. Ženka je bila noseća. Posegla je za novim valjkom za uzorak, ali se zaustavila u pola pokreta. Neko je vukao noge po tlu iza nje. Okrenula se na vreme da ugleda krupnog mužjaka. Povodio se u skučenom prostoru. Bio je gotovo dvadeset procenata viši od prosečnog muškog pripadnika vrste. Imao je šira ramena. Vođa BalkanDownload

plemena. Njegova rebra bila su čudno isturena, gore nego kod ženke. Zakrilio je oči podlakticom da bi se zaštitio od svetlosti s njenog šlema. Bacio se na nju. Držao je nešto u ruci. Dohvatila je štap za omamljivanje. Zateturala se unazad od ženke. Krupni mužjak joj se približavao. Uključila je štap. Mužjak je, nadomak nje, skrenuo u stranu. Pao je pored ženke. Ponudio joj je ono što je nosio - iskidani truli komad mesa. Žudno ga je zagrizla. Mužjak je oslonio glavu na kameni zid i sklopio oči. Naučnica se upinjala da kontroliše disanje. U šlemu je odjeknuo jasno uznemiren saradnikov glas. „Alfa modul 1. Dobijam nenormalna očitavanja tvojih životnih pokazatelja. Da li si u opasnosti.” Žurno je kuckala po komandama na dlanu. Isključila je senzore u odelu i video-signal. „Negativno, Module 2.” Nastavila je posle kraće pauze. „Verovatno je reč o kvaru na odelu. Nastavljam sa sakupljanjem uzoraka od poslednja dva preživela podvrste 8472.” Uzela je valjak i klekla pored krupnog mužjaka. Prislonila ga je na unutrašnji deo lakta njegove desne ruke. Podigao je ruku prema njoj čim je osetio dodir uređaja. Nežno ju je stisnuo za podlakticu. Umirući čovek nije imao snage ni za šta drugo. Ženka je pojela trulo meso, verovatno poslednji obrok. Zurila je ispred sebe gotovo beživotnim očima. Valjak je pisnuo jednom, pa drugi put. Naučnica ga nije sklonila. Nepomično je sedela u mračnoj pećini. Nešto joj se dešavalo. Mužjakov stisak se olabavio. Glava mu je pala na zid. Podigla ga je pre no što je shvatila šta radi. Prebacila ga je preko jednog i zabacila ženku preko drugog ramena. Egzoskelet odela je lako podnosio njihov teret. Izašla je iz pećine. Trudila se da održi ravnotežu na pepelom pokrivenom kamenitom grebenu. Deset minuta kasnije prešla je preko plaže. Vrata broda su se razdvojila pred njom. Ušla je u brod i položila tela na dvoja nosila. Skinula je zaštitno odelo i hitro prebacila preživele do operacione sale. Bacila je pogled preko ramena pa usmerila pažnju na radnu jedinicu. Razmotrila je nekoliko simulacija i počela da prilagođava algoritme. Začula je glas iza svojih leđa: „Šta to radiš.” Okrenula se u mestu. Nije čula otvaranje vrata. Njen saradnik je stajao na dovratku. Pogledom je ispitivao sobu. Isprva je delovao zbunjeno, a zatim uspaničeno. „Da li...” „Ja...” Mozak joj je ubrzano radio. Rekla je jedino što joj je palo na BalkanDownload

pamet. „Izvodim eksperiment.”

BalkanDownload

Prvi deo

TAJNE

BalkanDownload

ORHIDEJIN DISTRIKT MARBELJA, SPANIJA Doktorka Kejt Vorner gledala je kako se žena vezana kaiševima trza i propinje na improvizovanom operacionom stolu. Sve jače se grčila. Krv joj je liptala iz usta i ušiju. Kejt je najteže padalo što ne može ništa da uradi za nju. Nije uspela da se navikne na smrt pacijenta ni u medicinskoj školi ni na stažiranju. Nadala se da se nikad neće navići. Prišla je ženi. Stisnula je za levu ruku. Stajala je pored nje dok grčevi nisu prestali i dok nije ispustila poslednji dah. Glava joj je pala u stranu. U sobi je zavladala tišina. Čulo se samo kapanje krvi sa stola po plastici na podu. Čitava soba bila je obložena debelim slojem plastike. Ova prostorija bila je nešto najbliže operacionoj sali u odmaralištu. Pre katastrofe služila je kao dvorana za masažu u velnes centru. Kejt je izvodila eksperimente čiju svrhu nije razumela, na stolu na kom su pre tri meseca bogati turisti maženi i paženi. Jedva čujno zujanje elektromotora iznad njene glave narušilo je tišinu. Oko video-kamere usmerilo se s lica mrtve žene na Kejtino. Nemo joj je poručivalo da požuri i popuni izveštaj. Strgnula je masku s lica i nežno položila ženinu ruku na stomak. „Eksperiment atlantiđanske kuge Alfa-4931 rezultat negativan. Subjekat Marbelja-2918.” Pogledala je ženu. Pokušavala je da smisli odgovarajuće ime za nju. Možda su mislili da će joj posao biti lakši ako ne bude znala imena subjekata. Prevarili su se. Niko ne zaslužuje da bude broj ili da umre bezimen. Pročistila je grlo. „Ime subjekta je Marija Romero. Vreme smrti: 15.14. Najverovatniji uzrok smrti je... isti kao i kod trideset ljudi koji su već izdahnuli na ovom stolu.” Strgla je gumene rukavice. Bacila ih je na plastikom pokriveni pod, pored sve veće barice krvi. Okrenula se i zakoračila ka vratima. BalkanDownload

Zvučnici na tavanici oživeli su pucketajući. „Moraš da obaviš autopsiju.” Zurila je u kameru. „Obavi je sam!” „Molim te, Kejt.” Držali su je u gotovo potpunom mraku, ali je u jedno bila sigurna: bez nje nisu mogli. Bila je imuna na atlantiđansku kugu. To ju je činilo savršenom osobom za eksperimente. Martin Grej doveo ju je ovamo pre nekoliko nedelja. Odonda je izvršavala njegova naređenja. Sve odlučnije je tražila odgovore. Dobijala je samo obećanja. Pročistila je grlo i odlučnije progovorila. „Završila sam za danas.” Otvorila je vrata. „Stani! Znam da želiš odgovore. Uzmi uzorak pa ćemo razgovarati.” Pogledala je metalna kolica koja su čekala u hodniku, kao i trideset puta ranije. Jedna misao joj je prošla kroz glavu: poluga. Dohvatila je pribor za uzimanje krvi i prišla Mariji. Zarila je iglu u pregib pokojničine ruke. Uzimanje krvi uvek traje duže kada srce stane. Izvukla je iglu kad je napunila ampulu. Prišla je kolicima. Stavila je uzorak u centrifugu. Okretao se nekoliko minuta. Zvučnik iza nje je izrigao naređenje. Znala je šta poručuje. Sačekala je da centrifuga prestane da se okreće. Dohvatila je ampulu, gurnula je u džep i pružila korak niz hodnik. Obično bi nakon obavljenog posla obišla dečake. Danas je morala da uradi nešto pre toga. Ušla je u sobicu i legla na krevet. Prostorija golih zidova bez prozora podsećala je na zatvorsku ćeliju. Na njoj je bio gvozdeni krevetski okvir sa srednjovekovnom prostirkom. Pretpostavljala je da je pripadao čistačici. Uslovi su bili na granici podnošljivosti. Sagnula se i počela da pipa u mraku ispod kreveta. Napipala je bocu votke. Izvukla ju je iz skrovišta i dograbila papirnu čašu sa stočića. Dunula je da ukloni prašinu i nasula zdravu količinu žestokog pića. Iskapila ga je nadušak. Spustila je bocu i legla. Ispružila je ruke iznad glave i pritisla dugme radio-aparata, jedinog izvora podataka o spoljašnjem svetu. Nije mogla da veruje rođenim ušima. Radio je javljao da je svet spasen atlantiđanske kuge zahvaljujući čudesnom leku: orhideji. Razvijene države zatvorile su granice i proglasile vanredno stanje posle izbijanja pandemije. Nikad nije javljeno koliko ljudi je stradalo. Preživeli, koliko god da ih je bilo, sprovedeni su u zaštićene Orhidejine distrikte - ogromne logore u BalkanDownload

kojima su ljudi preživljavali zahvaljujući dnevnim dozama orhideje, leka koji je suzbijao dejstvo kuge, ali je nije lečio. Deset godina je radila klinička ispitivanja. Poslednjih nekoliko godina tražila je lek za autizam. Znala je da se lekovi ne razvijaju preko noći, bez obzira na količinu novca utrošenu za njihov razvoj. Orhideja je morala biti laž. Kako svet zapravo izgleda ako je to istina. Do nje su dopirali samo delići istine. Martin je pre tri nedelje spasao nju i dvojicu dečaka s klinike za ispitivanje leka za autizam od sigurne smrti u ogromnoj podzemnoj strukturi ispod Gibraltarskog zaliva. Kejt i dečaci su u tu strukturu - koju je sad smatrala izgubljenim gradom Atlantidom - dospeli kad su pobegli iz sličnog kompleksa tri kilometra ispod Antarktika. Njen biološki otac Patrik Pirs pokrivao je njihovo bekstvo iz Gibraltara aktiviravši dve nuklearne bombe. Uništio je drevnu ruševinu i digao toliko prašine zemlje i stena da zamalo nije zagušio uski moreuz. Martin ih je odvezao u maloj podmornici nekoliko minuta pre eksplozija. Podmornica je, preko krhotinama prekrivenog mora, nekako stigla do španske Marbelje - odmarališta na osamdeset kilometara uz obalu od Gibraltara. Iskrcali su se iz podmornice i ušli u Marbelju pod okriljem noći. Nije obraćala pažnju na okolinu zato što joj je Martin rekao da se neće dugo zadržavati. Nije joj promaklo da su ušli u dobro čuvani kompleks. Ni ona ni dva dečaka odonda nisu izašli iz velnes centra. Martin joj je predočio da bi mogla da doprinese istraživanju, pokušaju da se pronađe lek za atlantiđansku kugu. Od dolaska u kompleks nije viđala nikog izuzev ljudi koji su joj donosili hranu i uputstva za rad. Vrtela je ampulu u ruci. Pitala se zašto im je tako važna, kad će doći po nju i ko će je uzeti. Pogledala je na sat. Uskoro će podnevne vesti. Nije ih propuštala. Govorila je sebi da želi da zna šta se događa po svetu, ali je istina bila jednostavnija. Zanimale su je vesti o jednoj jedinoj osobi: Dejvidu Vejlu. Nije ih bilo. Verovatno ih neće ni biti. Postojala su dva izlaza iz grobnica na Antarktiku. Kroz kilometarsko ledeno okno ili preko portala na Gibraltaru. Njen otac je zauvek zatvorio izlaz na Gibraltaru. Vojska Imari internacionala raspoređena je oko dubokog okna na ledenom kontinentu. Ubiće Dejvida ako se pojavi. Pokušala je da suzbije neprijatnu misao kad je čula glas spikera na radiju. Slušate BBC, glas trijumfa čovečanstva u ovom sedamdeset osmom danu atlantiđanske kuge. Donosimo vam tri specijalna izveštaja. Prvi se BalkanDownload

tiče četvorice radnika na morskoj bušotini, koji su preživeli tri dana na moru bez hrane. Pronašli su utočište u Orhidejin distrikt Korpus Kristija u Teksasu. Drugi je specijalni izveštaj Hjuga Gordona, koji je posetio gigantski centar za proizvodnju orhideje pored Drezdena u Nemačkoj, i koji demantuje zlobne glasine da je proizvodnja leka za borbu protiv kuge u zastoju. Završićemo vesti izveštajem s okruglog stola četiri ugledna pripadnika Kraljevske akademije nauka, koji jednodušno predviđaju da će lek biti pronađen za nekoliko nedelja umesto za nekoliko meseci. Prvo ćemo vam ponuditi izveštaje o hrabrosti i istrajnosti iz južnog Brazila, u kom su borci za slobodu juče izvojevali odlučnu pobedu protiv gerilskih snaga iz Argentine pod kontrolom Imarija.

CENTAR ZA PREVENCIJU I KONTROLU BOLESTI (CDC)1 ATLANTA, DZORDZIJA Doktor Pol Brener je umorno protrljao očne kapke. Sedeo je za svojim kompjuterom. Dvadeset sati nije oka sklopio. Mozak mu je pregoreo, što je loše uticalo na njegov radni učinak. Na intelektualnom nivou, znao je da mu je odmor neophodan, ali nije mogao da natera sebe da prestane da radi. Kompjuterski ekran je blesnuo i oživeo. Odlučio je da pogleda poruku i da se odmori, najviše jedan sat. 1 NOVA PORUKA Zgrabio je miša i kliknuo. Osetio je navalu sveže energije... OD: Marbelja (OD-108) PREDMET: Alfa-493 rezultati (subjekt MB-2918) Poruka je bila bez teksta. Sastojala se od video-snimka. Doktorka Kejt Vorner je ispunila ekran. Uzvrpoljio se na stolici. Bila je prekrasna. Unervozio bi se kad god bi je video. Atlantiđanska kuga, proba Alfa-493... rezultat negativan. Pol je podigao slušalicu kad se video-snimak okončao. „Sazovite konferenciju. Pozovite sve. Da, odmah.” Petnaest minuta kasnije sedeo je na kraju stola za sastanke. BalkanDownload

Posmatrao je dvanaest ekrana ispred sebe. Na svakom je bilo lice istraživača iz centara rasutih širom sveta. Ustao je. „Upravo sam dobio rezultat probe Alfa-493. Negativan je. Ja...” Naučnici su ga obasuli pitanjima i optužbama. Grupa je pre jedanaest nedelja, na početku izbijanja zaraze, bila hladno uljudna... posvećena ostvarenju zajedničkog cilja. Sada je strah bio preovlađujuće osećanje. I bio je opravdan.

ORHIDEJIN DISTRIKT MARBELJA, SPANIJA Kejt je usnila isti san, što joj je bezmerno prijalo. Imala je utisak da ga kontroliše, kao video koji može da premota i po volji nanovo proživi. Samo je on mogao da je obraduje. Ležala je u postelji na Gibraltaru, na drugom spratu vile, na nekoliko koraka od obale. Sveži povetarac duvao je kroz otvorena vrata verande. Tanušne bele zavese poletele bi napred, da bi se odmah zatim vratile ka zidu. Činilo joj se da se povetarac uvlači i izvlači iz sobe u skladu s ritmom talasa na plaži i njenih dugih laganih udisaja u krevetu. To je bio savršeni trenutak. Sve je bilo u harmoniji, kao da čitav svet ima jedno srce koje ravnomerno kuca. Ležala je na leđima i zurila u tavanicu. Nije se usuđivala da sklopi oči. Dejvid je spavao pored nje, na trbuhu. Položio je mišićavu ruku preko njenog stomaka. Pokrila je najveći deo velikog ožiljka. Htela je da mu dodirne ruku, ali neće rizikovati da prekine san ishitrenim činom. Osetila je kako se ruka polako pomera. Suptilni pokret prodrmao je čitav prizor iz temelja, kao zemljotres. Srušio je zidove i tavanicu. Soba je još jednom zadrhtala. Utonula je u crnilo, svela se na mračnu usku ćeliju u kojoj obitava na Marbelji. Nestalo je zadovoljstvo koje je pružala meka bračna postelja. Ležala je na grubom madracu, na uskom ležaju. Ali... ruka je ostala tu, ali nije bila Dejvidova. Kretala se. Posezala BalkanDownload

je preko njenog stomaka. Ukočila se. Ruka je prešla preko nje. Pipkala ju je po džepu, a zatim po stisnutoj šaci. Pokušavala je da se dokopa ampule. Ščepala je lopova za zglob i uvrnula ga što je jače mogla. Čovek je vrisnuo od bola. Ustala je i cimnula lančić lampe da bi upalila svetlo. Zagledala se u... Martina. „Dakle, tebe su poslali.” Njen poočim se upinjao da ustane. Dobrano je prešao šezdesetu. Poslednjih nekoliko meseci su ga fizički istrošili. Izgledao je iscrpljeno, ali je govorio tihim glasom, tonom dobrodušnog deke. „Znaš, ponekad preterano dramatično reaguješ.” „Možda, ali ne provaljujem u tuđe sobe niti prepipavam ljude u tami.” Podigla je ampulu. „Šta će ti. Šta se ovde događa.” Protrljao je bolni zglob. Žmirkao je kao da ga usamljena sijalica zaslepljuje. Predao joj je vrećicu sa stočića u uglu. „Uzmi ga.” Kejt ju je okrenula u ruci. To nije bila vrećica - već meki beli šešir za sunce. Martin ga je sigurno skinuo s neke mrtve turistkinje. „Šta će mi.”, pitala je. „Zar ne možeš bar jednom da mi pokloniš poverenje.” „Očigledno da ne mogu.” Pokazala je na krevet. Glas mu je bio jednoličan, hladan i staložen. „Stavi ga na glavu da bi sakrila lice. Oko zgrade su stražari. Zarobiće te ili upucati istog trena ako te prepoznaju.” Izašao je iz sobe. Pošla je za njim posle kraćeg oklevanja. „Čekaj. Zašto bi pucali u mene. Gde me vodiš.” „Hoćeš li odgovore.” „Hoću.” Oklevala je. „Ali neću poći dok ne vidim dečake.” Klimnuo je glavom. Odškrinula je vrata sobice u kojoj su boravili dečaci. Devedeset devet posto vremena pisali su po zidovima. 1 sad su to radili. Većina sedmogodišnjaka ili osmogodišnjaka crtala bi dinosauruse i vojnike, ali Adi i Surja su prekrili zid tapiserijom satkanom od matematičkih jednačina i simbola. Dva indonežanska dečaka ispoljavala su mnoge autistične karakteristike. Bili su u potpunosti zaokupljeni svojim radom. Nisu ni primetili da je Kejt ušla u sobu. Adi je održavao ravnotežu na stolici podignutoj na sto. Podizao je ruke i pisao na jednom od poslednjih praznih mesta na zidu. Kejt mu je pritrčala i svukla ga sa stolice. Nastavio je da maše BalkanDownload

olovkom u ruci. Negodovao je govoreći nešto što Kejt nije razumela. Vratila je stolicu na mesto, pored a ne na stolu. Čučnula je i uhvatila Adija za ramena. „Adi, rekla sam ti da ne gomilaš nameštaj i da se ne penješ na njega.” „Nestaje nam prostora.” Obratila se Martinu: „Nađi im neki materijal za pisanje.” Pogledao je s nevericom. „Ozbiljna sam.” Otišao je. Ponovo se obratila dečacima. „Da li ste gladni.” „Doneli su nam sendviče.” „Na čemu radite.” „Ne možemo da ti kažemo.” Klimnula je glavom s ozbiljnim izrazom lica. „Važi. To je tajna.” Martin se vratio s dve beležnice. Uhvatila je Surju za ruku, da bi bila sigurna da je privukla njegovu pažnju. Podigla je beležnice. „Od sada ćete pisati na njima. Da li me razumete.” Oba dečaka su klimnula glavom i uzela beležnice. Listali su ih tražeći oznake na stranicama. Seli su za stolove kad su ih proverili. Popeli su se na stolice i nastavili da rade u tišini. Kejt i Martin su ćutke izašli iz sobe. Martin je poveo niz hodnik. „Misliš li da je mudro pustiti ih da to rade.”, pitao je. „Uplašeni su, iako to ne pokazuju. I zbunjeni. Uživaju u matematici. To im skreće pažnju s neprijatnih razmišljanja.” „Da, ali je li zdravo dopustiti im da daju toliko maha opsesiji. Zar im od toga nije još gore.” Ukopala se u mestu. „Kako to misliš.” „Znaš, Kejt...” „Najuspešniji ljudi na svetu su bez izuzetka nečim opsednuti nečim što je svetu neophodno. Dečaci su pronašli nešto korisno, nešto što vole. To im prija. Od toga im samo može biti bolje.” „Samo sam mislio... da bismo ih duboko uznemirili ako bismo pokušali da ih preselimo.” „Da li ćemo ih preseliti.” Uzdahnuo je i pogledao u stranu. „Stavi šešir na glavu.” Poveo ju je duž novog hodnika. Prošao je karticom kroz prorez na vratima na njegovom kraju. Otvorio ih je i sunčeva svetlost ju je gotovo zaslepela. Podigla je ruku i pokušala da održi korak s Martinom. Polako se privikavala na dnevnu svetlost. Izašli su iz prizemne BalkanDownload

zgrade na samoj obali, na ivici odmarališta. Tri u belo okrečena tornja desno od nje uzdizala su se preko tropskih stabala i nekad dobro održavanog vrta. Sjajne hotelske kule oštro su odudarale od sedam metara visoke žičane ograde krunisane bodljikavom žicom oko turističkog kompleksa. Ovo mesto je na svetlosti dana podsećalo na odmaralište na brzinu preobraženo u koncentracioni logor. Da li ograde služe da spreče ljude da uđu ili da izađu. Ili imaju obe funkcije. Jak zadah osećao se u vazduhu. Posle svakog koraka bivao je sve oporiji. Šta ga izaziva. Boleština. Smrt. Možda, ali je tu bilo i nečeg drugog. Pogledom je pretraživala tle oko tornjeva, ne bi li utvrdila njegov izvor. Niz dugih belih šatora pokrivao je stolove na kojima su ljudi s noževima nešto radili. Čistili su ribu. Ona je mirisala, ali ne samo ona. „Gde smo.” „Nalazimo se u marbeljskom Orhidejinom getu.” „U Orhidejinom distriktu.” „Ljudi ga zovu getom, ali imaš pravo.” Potrčala je za njim, držeći šešir na glavi. Pogled na ovo mesto i ograde nagnao ju je da ozbiljnije shvati poočimove reći. Pogledala je ka zgradi velnes centra iz koje su izašli. Zidovi i krovovi behu pokriveni sivim limom lišenim sjaja. Prvo je pomislila na olovo. Mala olovom pokrivena zgrada na samoj obali, okružena blistavo belim tornjevima, izgledala je veoma neobično. Žurno su odmicali stazom. Pogledom je proučavala logor. Na svakom spratu svake zgrade stajalo je po nekoliko ljudi. Motrili su na klizeća staklena vrata, ali na balkonima nije bilo nikog. U jednom trenutku shvatila je zašto: nepravilni srebrni otisak pružao se duž svih metalnih vrata. Bila su zavarena. „Kuda me vodiš.” Martin je pokazao prizemnu zgradu ispred njih. „U bolnicu.” Bolnica je, očigledno, nekad bila restoran odmarališta. Konvoj bučnih kamiona dizelaša urlajući se dovezao do kapije iza belih tornjeva na drugom kraju logora. Vozila su se zaustavila. Kamioni su bili stari. Od lepršavih zelenih cirada nije se videlo šta prevoze. Prvi vozač je nešto viknuo stražarima. Žičana kapija se razdvojila i propustila kamione. Opazila je plave zastave na stražarskim kućicama levo i desno od kapije. Isprva je pomislila da su to zastave Ujedinjenih nacija. Bile su svetloplave, s belim crtežom u sredini. Ali na sredini zastava nije bio BalkanDownload

beli globus, okružen maslinovim grančicama, već orhideja. Belo lišće bilo je simetrično, ali je crvena mrlja, koja se širila iz središta, bila nepravilnog oblika. Ličila je na zrake sunca koji proviruju iza meseca tokom pomračenja. Kamioni su se zaustavili. Vojnici su iz vozila počeli da istovaruju ljude - muškarce, žene, čak i nekoliko dece. Svima su ruke bile vezane. Većina se opirala stražarima, urlajući na španskom. „Dovode preživele”, prošaptao je Martin, kao da ga sužnji mogu čuti iz tolike daljine. „Nezakonito je boraviti van logora.” „Zašto.” Nešto joj je palo na pamet. „Hoćeš da kažeš da ima preživelih - koji ne uzimaju orhideju.” „Da. Ali... ali nisu ono što smo očekivali. Videćeš.” Poveo ju je ostatak puta do restorana. Razmenio je nekoliko reči sa stražarem pre nego što su ušli unutra. Našli su se u plastikom obloženoj komori za dekontaminaciju. Raspršivači tečnosti na tavanici i s obe strane poprskali su ih magličastom supstancom, koja je izazivala blago peckanje. Po drugi put joj je bilo drago što nosi šešir. Crveno svetlo na minijaturnom semaforu u uglu plastične odaje ustupilo je mesto zelenom. Martin je prošao kroz plastične nabore. Zastao je čim je prešao preko praga. „Šešir ti ovde neće biti potreban. Svi znaju ko si.” Skinula je šešir i osmotrila veliku prostoriju - nekadašnju trpezariju. Nije mogla da veruje svojim očima. „Šta je ovo.” Martin je tiho progovorio. „Svet nije onakav kakvim ga opisuju na radiju. Ovako atlantiđanska kuga zapravo izgleda.”

3 KM ISPOD IMARIJEVE ISTRAZIVACKE BAZE P RIZMA NA ANTARKTIKU

Dejvid Vejl nije mogao da prestane da posmatra svoje mrtvo telo. Ležalo je u hodniku, u barici svoje krvi. Zurilo je u tavanicu otvorenim očima. Još jedno telo ležalo je preko puta njegovog. Pripadalo je njegovom ubici Dorijanu Slounu. Njegov leš je bio krvava masa. BalkanDownload

Dejvidov poslednji metak pogodio ga je iz blizine. Delići tkiva su se povremeno otkidali s tavanice kao sa iskidane pinjate. Skrenuo je pogled s nemile scene. Bio je u staklenoj cevi širine devedesetak centimetara. Zbog pramičaka bele magle, koja se kovitlala po njoj, imao je utisak da je još manja. Pogledao je džinovsku dvoranu, kilometre cevi naslaganih od poda do tavanice, tako visoke da se nije mogla videti. Magla u drugim cevima bila je gušća. Skrivala je njihove stanovnike. Jedina osoba koju je mogao videti bio je Sloun u cevi preko puta njega. Nikad nije gledao okolo. Zurio je isključivo u Dejvida, s mržnjom u očima. Ponekad je mrdao vilicama. Dejvid je nakratko pogledao u užagrene oči svog ubice. Po stoti put je proučio svoju cev. Cijina obuka nije obuhvatala ništa slično. Nije vežbao kako da pobegne iz cevi za hibernaciju, u dva miliona godina staroj građevini, tri kilometra ispod površine Antarktika. Ako je i bilo časova o bežanju iz dva miliona godina starih struktura, on tog dana nije bio na obuci. Nasmejao se sopstvenoj neuspeloj šali. Šta god da je postao, nije izgubio pamćenje - niti smisao za humor. Ta misao je izbledela. Setio se Slounovog nepopustljivog pogleda. Smešak je nestao. Nadao se da će ga magla sakriti od neprijatelja. Osetio je još jedan par očiju na sebi. Pogledao je uz i niz dvoranu. Bila je prazna. Bio je siguran da je neko u njoj. Pokušao je da se nagne napred. Naprezao se da vidi što veći deo hodnika s mrtvacima. Ni tamo nije bilo ničega. Nešto ga je uznemirilo. Sloun je prestao da zuri u njega. Dejvid je sledio njegov pogled u gigantskoj dvorani. Neki čovek stajao je između njihovih cevi. Bolje reći, ličilo je na čoveka. Da li je došlo spolja ili iznutra. Da li je to Atlantiđanin. Šta god da je, imao više od sto osamdeset centimetara. Nosi crno odelo nalik na vojnu uniformu. Koža mu je bela, gotovo providna. Glatko je izbrijan. Ima nešto bele kose na vrhu glave, malo prevelike u odnosu na telo. Neko vreme stajao je na istom mestu. Lutao je pogledom između Dejvida i Slouna, kao kladioničar koji pre trke u prolazu kroz staju odmerava dva punokrvna galopera. Ritmična buka razbila je tišinu. Odzvanjala je u dvorani. Gola stopala tapkala su po metalnom podu. Dejvid je skrenuo pogled u pravcu zvuka. To je bio Sloun. Izašao je iz cevi. Šepao je najbrže što je mogao ka mrtvim telima - i oružju pored njih. Dejvid je bacio pogled na Atlantiđanina baš kad se njegova cev otvorila. Iskočio je u slobodu. Odmah se zateturao na neposlušnim nogama. Krenuo je napred. Sloun je već prešao pola puta do oružja. BalkanDownload

ORHIDEJIN DISTRIKT MARBELJA, SPANIJA Improvizovano bolničko krilo bilo je podeljeno na dva dela. Kejt se upinjala da shvati šta gleda. Prostorija je bila puna malih kreveta, poredanih na malom rastojanju kao u vojnoj bolnici na frontu. Ljudi su ječali na njima, grčeći se. Neki su umirali dok su drugi naizmenično gubili svest i dolazili sebi. Martin je sve dublje zalazio u prostoriju. „Ova kuga je drugačija od one iz 1918. godine.” Mislio je na pandemiju španskog gripa, koja je prohujala zemaljskom kuglom 1918. godine, ubivši pedesetak miliona ljudi i zarazivši jednu milijardu. Kejt i Dejvid su otkrili ono što su Martin i njegovi poslodavci iz Imarija znali gotovo stotinu godina1 da je kuga izazvana drevnim artefaktom koji je iskopan iz atlantiđanske strukture na Gibraltaru, uz pomoć njenog oca. Imala je toliko pitanja. Posmatrala je redove postelja s umirućim bolesnicima. Na jedvite jade je prozborila: „Zašto ovi ljudi umiru. Mislila sam da orhideja suzbija razvoj kuge.” „To je tačno. Samo što lek s vremenom gubi na delotvornosti. Pretpostavljamo da će za mesec dana svi prestati da reaguju na orhideju. Neki od umirućih su se dobrovoljno prijavili za eksperiment. Bili su tvoji subjekti.” Prišla je jednom krevetu. Posmatrala je bolesnike, pitajući se... „Šta će se desiti kad orhideja prestane da deluje.” „Bez nje će gotovo devedeset procenata zaraženih umreti za sedamdeset dva sata.” Nije mogla da veruje svojim ušima. Brojke su sigurno pogrešne. „To je nemoguće. Stopa smrtnosti iz 1918...” „Istina je da je tada bila znatno niža. To je jedna od karakteristika po kojoj se ova kuga razlikuje od pređašnje. Uočili smo i druge razlike kad smo videli preživele.” Zastao je i klimnuo glavom ka nizu delimično BalkanDownload

zaklonjenih pregrada duž zida trpezarije. Ljudi u njima na prvi pogled delovali su zdravo. Nešto ipak nije bilo u redu s njima, ali nije mogla da shvati šta. Zakoračila je ka njima. Martin ju je uhvatio za ruku. „Ne prilazi im. Preživeli su po svoj prilici suštinski... devoluirali. Izgleda da su im moždane veze ispremeštane. Kod nekih je gore no kod drugih, ali je stanje bez izuzetka regresivno.” „Da li se to dešava svim preživelima.” „Ne. Otprilike polovina prolazi kroz neku vrstu devolucije.” „Šta je s drugom polovinom.” Strepela je od odgovora. „Pođi za mnom.” Martin je kratko porazgovarao sa stražarom na kraju prostorije. Ušao je u manju trpezariju kad je vojnik zakoračio u stranu. Prozori su tu bili zatvoreni. Svaki centimetar odaje bio je podeljen u velike ćelije. Između njih su vijugali uski prolazi. Martin nije zalazio u sobu. „Ovde je druga grupa preživelih - oni koji su izazivali nevolje u logoru.” U pretrpanoj prostoriji bilo je najmanje stotinu preživelih. U njoj je, uprkos tome, vladala mrtva tišina. Niko se nije micao. Stajali su i zurili u Kejt i Martina hladnim pogledima lišenim strasti. Martin je nastavio tihim glasom: „Kod njih nema nikakvih dramatičnih fizičkih promena koje se mogu zapaziti golim okom, ali i kod ove grupe dolazi do promene u moždanom povezivanju. Postaju pametniji. Efekti se razlikuju, kao i kod onih koji su devoluirali. Neki pojedinci pokazuju sposobnosti za rešavanje problema, inteligenciju koja se ne d& izmeriti postojećim testovima. Neki postaju i fizički jači. Međutim, empatija i saosećajnost nestaju. I tu ima razlika, ali svi preživeli gube smisao i zanimanje za društveno delovanje.” Gomila s obe strane sobe se kao po komandi razmakla, otkrivajući crvena slova na zidovima iza sebe. Ispisali su ih sopstvenom krvlju. Orhideja ne može da zaustavi Darvina. Orhideja ne može da zaustavi evoluciju. Orhideja ne može da zaustavi kugu. Nekoliko preživelih je na suprotnoj strani sobe napisalo Atlantiđanska kuga = evolucija = ljudska sudbina U sledećoj ćeliji bio je natpis: Evolucija je neizbežna. Samo budale se bore protiv sudbine. „Ne borimo se samo s kugom”, prošaptao je Martin, „već i s BalkanDownload

preživelima koji ne žele lek, koji ovu nesreću shvataju kao sledeći korak u razvoju čovečanstva, potpuno novi početak.” Kejt je ćutke stajala. Nije znala šta da kaže. Martin se okrenuo i poveo Kejt iz manje trpezarije u glavnu prostoriju bolnice. Ušli su u nekadašnju kuhinju, pretvorenu u laboratoriju. Šest naučnika sedelo je na stolicama i radilo s opremom na čeličnim stolovima. Svi pogledi počivali su na njoj. Naučnici su prestali da rade i počeli da se došaptavaju. Martin ju je obgrlio i doviknuo saradnicima: „Nastavite!” Žurno ju je proveo kroz kuhinju. Naglo je zastao ispred vrata u uskom hodniku iza kuhinje. Ona su se uz šištanje otvorila kad je ukucao šifru. Ušli su unutra i istog trenutka su se zatvorila. Pružio je ruku. „Uzorak, molim.” Kejt je prstima prevrtala plastičnu ampulu po džepu. Ispričao joj je samo pola priče - onoliko koliko je bilo neophodno da dobije ono što želi. Zaljuljala se na petama. „Zašto kuga danas drugačije deluje. Zašto nije kao 1918. godine.” Udaljio se od nje i sručio se u stolicu iza iskrzanog drvenog stola. Ovo je sigurno bila kancelarija šefa restorana. Imala je mali prozor s pogledom na dvorište. Sto se nije video od njoj nepoznate opreme. Šest velikih kompjuterskih ekrana visilo je na zidu, a pokazivali su mape i grafikone, kao i beskrajne redove teksta. Ovi poslednji podsećali su na berzanske izveštaje. Martin je protrljao slepoočnice i prelistao nekoliko papira. „Kuga je drugačija zato što smo mi drugačiji. Ljudski genom nije se mnogo promenio, ali naši mozgovi rade na znatno drugačiji način nego pre sto godina. Brže obrađujemo podatke. Provodimo dane čitajući imejlove, gledajući televiziju, gutajući podatke na internetu. Ne ispuštamo mobilne telefone najnovije generacije iz ruku. Znamo da životni stil, način ishrane, čak i stres mogu da izazovu aktiviranje gena, a taj proces neposredno utiče na dejstvo patogena na nas. Tvorac atlantiđanske kuge čekao je da dostignemo ovaj nivo razvitka. Reklo bi se da je kuga i napravljena da bude upotrebljena u ovom trenutku, da se čekalo da ljudski um dostigne zrelost da bi bio iskorišćen.” „U koju svrhu.” „To je dobro pitanje. Ne znamo odgovor, ali raspolažemo nekim naznakama. Uverila si se da atlantiđanska kuga deluje prvenstveno na moždane veze. Izgleda da kod male grupe preživelih dolazi do poboljšanja. Ostale - očigledno one koji ne mogu biti od koristi - ubija. Kuga menja čovečanstvo na genetskom nivou - biološki nas oblikuje po BalkanDownload

željenom obrascu.” „Znate li koje gene kuga napada.” „Ne znamo, ali smo blizu otkrića. Radna teorija je da je atlantiđanska kuga samo genetska dopuna, pokušaj da se upravlja atlantiđanskim genom. Ona nastoji da dovrši promenu u moždanom povezivanju, koja je počela pre sedamdeset hiljada godina uvođenjem atlantiđanskog gena - prvim velikim skokom napred. Problem je što ne znamo cilj tog procesa. Da li je to drugi veliki skok napred - prisilni napredak vrste - ili veliki korak nazad - sveobuhvatna inverzija ljudske evolucije.” Pokušavala je da svari ove podatke. Kroz prozor je videla izbijanje velike tuče u dvorištu, pored najbližeg tornja. Povorka se rasula. Jedna grupa napala je stražare. Pomislila je da su to ljudi koji su malopre dovedeni, ali nije mogla biti sigurna. Martin je nakratko bacio pogled kroz prozor. Zatim se usredsredio na Kejt. „Neredi su česti, pogotovo posle dolaska nove grupe.” Pružio je ruku. „Taj uzorak mi je zbilja potreban.” Ponovo je pogledala sobu - opremu, ekrane s grafikonima na zidu... „Ovo je tvoj eksperiment, zar ne. Tvoj glas čujem u sobi. Za tebe radim.” „Svi za nekog rade...” „Rekla sam ti da želim odgovore.” „Odgovor je potvrdan. Ovo je moj eksperiment.” „Zašto. Zašto si me lagao.”, otelo joj se. Nije mogla da sakrije povređenost. „Pomogla bih ti da si mi rekao istinu.” „Znam da bi mi pomogla, ali bi me i zasula pitanjima. Strahovao sam od ovog dana - od istine, predstavljanja svog rada i stanja u kom se svet nalazi. Hteo sam da te još... neko vreme zaštitim od toga.” Skrenuo je pogled. U tom trenutku izgledao je znatno starije. „Orhideja. Lek je laž, zar ne.” „Nije. Orhideja zaista postoji. Zaustavila je kugu, ali samo privremeno. Sve slabije deluje. Imamo i probleme s proizvodnjom. Ljudi gube nadu.” „Niste mogli da je stvorite preko noći”, reče Kejt. „Nismo. Orhideja je bila rezervni plan - zapravo, rezervni plan tvog oca. Naterao nas je da ga smislimo i da tražimo lek za slučaj da se kuga razbukta. Decenijama smo radili na tome. Nismo mnogo napredovali do pronalaženja leka za HIV.” „Hoćeš da kažeš da postoji lek za HIV.” BalkanDownload

„Kunem se da ću ti sve reći. Ali potreban mi je uzorak. I moraš da se vratiš u sobu. Sutra dolazi SAS tim. Odvešće te u Englesku, tamo ćeš biti sigurna.” „Šta. Ne idem nikuda. Želim da pomognem.” „Dobićeš priliku za to. Ali moram da znam da si na sigurnom.” „Na sigurnom od čega.” „Od Imarija. Poslali su trupe na Mediteran.” Radio je uglavnom javljao o porazima snaga Imarija u zemljama Trećeg sveta. Nije mnogo razmišljala o njima. „Imari je pretnja.” „Apsolutno. Zauzeli su najveći deo južne hemisfere.” „Ne misliš ozbiljno...” „I te kako sam ozbiljan.” Odmahnuo je glavom. „Ne razumeš. Kad je atlantiđanska kuga počela da se širi, više od milijardu ljudi se zarazilo za dvadeset četiri sata. Vlade koje nisu svrgnute preko noći proglasile su vanredno stanje na svojoj teritoriji. Imari je to iskoristilo za sprovođenje čistke na globalnom nivou. Nude novi poredak: društvo preživelih - ali samo onih koji su uznapredovali na evolucionoj lestvici. Nazivaju ih izabranima. Počeli su na južnoj hemisferi, u mnogoljudnim državama pored Antarktika. Kontrolišu Argentinu, Čile, Južnoafričku Republiku i desetak drugih zemalja.” „Šta...” „Stvaraju vojsku za invaziju na Antarktik.” Kejt je zurila u njega. To je nemoguće. BBC-jeve vesti bile su tako pozitivne. Izvadila je ampulu iz džepa. Predala ju je poočimu. Martin ju je uzeo i okrenuo se u stolici. Pritisnuo je dugme na kontejneru sličnom termosu, povezanim sa spravom koja je ličila na satelitski telefon. Vrh kontejnera se otvorio. Spustio je plastičnu ampulu u njega. Kejt je kroz prozor posmatrala sve žešći sukob u dvorištu. „Šta radiš.”, pitala je Martina. „Učitavam rezultate našeg eksperimenta u naučnu mrežu.” Pogledao je preko ramena. „Mi smo samo jedan centar u mreži. Blizu smo, Kejt.” Kroz mali prozor videli su eksplozije u logoru. Kejt je kroz zid osetila talas vrućine. Martin je užurbano lupkao po tastaturi. Ekrani su oživeli. Prikazivali su logor, a zatim i obalu. Jato crnih helikoptera ispunilo je ekran. Ustao je i oborio Kejt na tle delić sekunde pre nego što se zgrada zatresla od eksplozije. Zazvonilo joj je u ušima. Tavanica se obrušila. Martin ju je pokrio svojim telom, da bi je zaštitio. BalkanDownload

3 KM ISPOD IMARIJEVE ISTRAZIVACKE BAZE P RIZMA NA ANTARKTIKU

Dorijan je stigao nadomak leševa - i oružja - u hodniku iza gigantske dvorane. Iza svojih leđa čuo je tapkanje Dejvidovih bosih nogu po podu. Hteo je da skoči, ali Dejvid ga je oborio, tako da je tresnuo licem o tle. Ispustio je prodorni krik kad je go proklizao po hladnom podu. Zaustavili su se u barici sasušene krvi oko mrtvih tela - svojih mrtvih tela. Dorijan je skočio na gonioca. Podigao se onako okrvavljen s poda, dovoljno da udari Dejvida laktom u lice. Dejvid se zateturao unazad. Dorijan je iskoristio priliku. Izvio se i zbacio napadača sa sebe. Posegnuo je za pištoljem koji je ležao dva metra od njega. Morao je da ga se domogne. Predstavljao mu je jedinu šansu. Nikada to ne bi glasno izrekao, ali Dejvid je bio jedan od najboljih boraca prsa u prsa koje je ikad video. Ovo je borba do smrti. Znao je da će je bez pištolja izgubiti. Dejvidovi prsti žarili su se u njegovu butinu trenutak pre no što ga je i pesnica pogodila u donji deo leđa. Bol ga je preplavio. Zastenjao je kad ga je drugi udarac pogodio posred leđa, tačno u kičmu. Više nije osećao noge. Pao je na tle. Dejvid se popeo na njega. Spremao se da ga dovrši udarcem u potiljak. Položio je dlanove na krvavi pod. Podigao se svom preostalom snagom i zbacio protivnika s leđa. Udario ga je glavom u bradu, izbacivši ga iz ravnoteže. Dorijan je pao na leđa. Puzao je na laktovima kao komandos pod neprijateljskom vatrom. Vukao se po krvavom podu. Zgrabio je pištolj. Okrenuo se baš kad je Dejvid pao na njega. Podigao je oružje, ali ga je Dejvid zgrabio za zglobove. Krajičkom oka je video Atlantiđanina kako im se približava. Gledao ih je bez imalo strasti, kao posmatrač borbe pasa, koji se nije kladio na životinje u areni. Dorijan je pokušao da razmišlja - morao je nekako da povrati prednost. Opustio je ruke. Dozvolio im je da padnu na tle. Dejvid je BalkanDownload

poleteo napred, ali ga nije puštao. Dorijan je okrenuo pištolj u desnici. Uperio ga je u Atlantiđanina i povukao obarač. Dejvid je pustio Dorijanovu levu ruku i očajnički posegnuo za pištoljem. Dorijan je zario levicu u Dejvidove grudi, parališući mu dijafragmu. Dejvid se izmakao, boreći se za vazduh. Dorijan se izvukao iz njegovog stiska. Podigao je pištolj i ispalio hitac u protivnikovu glavu. Okrenuo se i ispraznio šaržer u Atlantiđanina.

3 KM ISPOD IMARIJEVE ISTRAZIVACKE BAZE P RIZMA NA ANTARKTIKU

Atlantiđanin je posmatrao Dorijana s blagim zanimanjem dok su meci prolazili kroz njegovo telo. Dorijan je pogledao drugi pištolj u odaji. „Hoćeš da pokušaš s drugim pištoljem, Dorijane. Samo napred. Sačekaću. Imam sve vreme ovog sveta na raspolaganju.” Dorijan se ukočio u mestu. Ovo je znalo njegovo ime. I nije se bojalo. Atlantiđanin se približio Dorijanu. Stajao je u barici krvi. Nijedna kap mu se nije zalepila za stopala. „Znam zbog čega si došao ovamo, Dorijane.” Netremice ga je posmatrao. „Potegao si veliki put da bi izbavio oca i pobio neprijatelje - da bi spasao svet. Upravo si ubio jedinog neprijatelja ovde.” Dorijan je skrenuo pogled s monstruma. Pretraživao je sobu u potrazi za nečim, bilo čim što bi se moglo upotrebiti u borbi protiv njega. Ponovo je osećao noge. Zateturao se unazad, dalje od Atlantiđanina, ne skidajući pogled s njega. On je s osmehom zurio u Dorijana. Nije pokušao da pođe za njim. Moram da izađem odavde, pomislio je Dorijan. Grozničavo je razmišljao. Šta mi je potrebno. Zaštitno odelo. Otac je obukao njegovo odelo. Kejtino je oštećeno, ali će možda moći da ga zakrpi. Odela koja su nosili dečaci su premala, ali bi možda mogla da posluže kao izvor materijala za opravku Kejtinog. Potrebna mu je zaštita od hladnoće samo nekoliko minuta. Toliko mu treba da stigne na površinu i naredi BalkanDownload

napad. Okrenuo se i potrčao niz hodnik. Vrata su se s treskom zatvorila ispred i svuda oko njega. Svi izlazi su se zatvorili. Atlantiđanin se stvorio ispred njega. „Otići ćeš kad ti ja to dozvolim, Dorijane.” Dorijan ga je posmatrao s mešavinom prkosa i zaprepašćenja. „I šta će biti, Dorijane. Hoćemo li ovo obaviti na lakši ili teži način.” Čekao je. Hladno je klimnuo glavom kad Dorijan nije odgovorio. „Kako hoćeš.” Vazduh je nestajao iz prostorije, kao da uzmiče pred vakuumom. Svi zvukovi su utihnuli. Oštri udarac pogodio ga je posred grudi. Otvorio je usta, ali uzalud je pokušao da udahne vazduh. Pao je na kolena. Tačke su mu prekrile vidno polje. Pod mu je poleteo u susret dok je tonuo u tamu.

ORHIDEJIN DISTRIKT MARBELJA, SPANIJA Kejt je odgurala Martina sa sebe. Hitro ga je pregledala, procenjujući ozlede. Krv mu je tekla iz posekotine na zadnjem delu glave. Verovatno je imao lakši potres mozga. Iznenadila se kad se namrštio, žmirnuo i skočio na noge. Osvrnuo se oko sebe. Pratila je njegov pogled. Većina kompjutera i opreme na stolu behu uništeni. Prišao je ormanu i uzeo satelitski telefon i dva pištolja. Jedan je dao njoj. „Imari će pokušati da osvoji logor”, rekao je dok je punio ranac. Osmotrio je napravu sličnu termosu na stolu. Spakovao je i nju, zajedno s nekoliko beležnica i laptopom. „Osvajaju mediteranska ostrva. Proširuju teritoriju i ispituju situaciju. Žele da vide da li su Orhidejine države spremne i voljne da ratuju s njima.” „Da li su.” Zgrada je prestala da podrhtava. Kejt je htela da zbrine ranu na BalkanDownload

Martinovoj glavi, ali nije mogla da ga stigne. Prebrzo je trčkarao po sobi. „Nisu. Orhidejina alijansa jedva opstaje. Sve što im stoji na raspolaganju, uključujući i vojsku, usmerili su na proizvodnju leka. Pomoć neće stići. Moramo da pobegnemo odavde.” Postavio je jajoliku spravicu na sto. Zavrnuo je vrh i počela je da kuca. Nastojala je da se pribere. Martin će uništiti kancelariju. Neće se vraćati ovamo. Pomislila je na dečake u zgradi velnes centra. „Moramo da povedemo Adija i Surju.” „Nemamo vremena. Vratićemo se po njih - s trupama SAS-a, koje su pošle ovamo.” „Neću ih ostaviti! Neću!”, reče Kejt. Znala je da će Martin prepoznati njenu rešenost. Usvojio ju je kad je imala šest godina, odmah posle nestanka njenog biološkog oca. Znao je da s njom nema pogađanja kad je u tom raspoloženju. Odmahnuo je glavom, sa izrazom negde između zaprepašćenosti i neverice. „Dobro, ali budi spremna da ga upotrebiš.” Pokazao je na pištolj. Otkucao je šifru na izlasku iz kancelarije. Sačekao je da Kejt izađe i zaključao vrata novom šifrom. Hodnik je bio pun dima. Vatra je plamsala na vratima kuhinje. Vrisci su ispunjavali zadimljeni prostor. „Postoji li drugi izlaz...” „Ne postoji. Komora za dekontaminaciju je jedini put napolje”, reče Martin kad je stao ispred nje. Podigao je pištolj. „Trčaćemo. Pucaj na svakoga - ali svakoga - ko pokuša da te zaustavi.” Spustila je pogled na pištolj. Strah ju je ščepao kandžama. Nikad nije pucala iz vatrenog oružja. Nije bila sigurna da će moći u ikoga da puca. Martin je uzeo pištolj, potegao zatvarač i nešto pritisnuo. „Prosto je. Samo ga uperi i povuci obarač.” Okrenuo se i potrčao ka dimu i vatrom ispunjenoj kuhinji.

BalkanDownload

3 KM ISPOD IMARIJEVE ISTRAZIVACKE BAZE P RIZMA NA ANTARKTIKU

Dorijan se naprezao da vidi nejasni obris ispred sebe. Nije mogao duboko da udahne. Disao je toliko plitko i isprekidano da je imao utisak da se davi. Čitavo telo bi ga zabolelo kad god bi udahnuo. Ugledao je neku priliku. Atlantiđanin je stajao iznad njega. Posmatrao ga je, čekao... Šta je čekao. Dorijan je pokušao da govori, ali nije mogao da unese dovoljno vazduha za takav poduhvat. Zakrkljao je i zažmurio. Ostalo mu je nešto vazduha. Otvorio je oči. „Šta... hoćeš.” „Isto što i ti, Dorijane. Hoću da spasem ljudsku rasu od izumiranja.” Dorijan ga je žmirkajući posmatrao. „Nismo ono što misliš da jesmo, Dorijane. Nikad vas ne bismo povredili, baš kao što roditelj nikad ne bi povredio svoje dete.” Klimnuo je glavom. „Istina je. Mi smo vas stvorili.” „Sereš!”, brecnuo se Dorijan. Atlantiđanin je odmahnuo glavom. „Ljudski genom je mnogo složeniji no što je vama poznato. Imali smo mnogo problema s vašom jezičkom funkcijom. Očigledno je da nam je ostalo još prilično posla.” Dorijan je konačno normalno prodisao. To mu je omogućilo da ustane. Šta Atlantiđanin želi od njega. Čemu ova šarada. Jasno je da kontroliše brod. Za šta sam mu potreban. Atlantiđanin mu je odgovorio kao da je glasno izgovorio svoje misli. „Ne brini zbog onog što ja želim.” Teška vrata su se otvorila na suprotnom kraju sobe. „Pođi za mnom.” Dorijan je ustao. Razmišljao je. Imam li izbora. Može da me ubije kad god poželi. Igraću ulogu koju mi je namenio u ovoj šaradi i čekati svoj trenutak. Atlantiđanin je govorio dok je vodio Dorijana oskudno osvetljenim hodnikom od sivkastog metala. „Zaprepašćuješ me. Dopuštaš da te BalkanDownload

mržnja i strah kontrolišu, iako si inteligentan. Razmišljaj logično. Došli smo ovamo vasionskim brodom koji koristi tehnologiju zasnovanu na naučnim dostignućima još nepoznatim tvojoj rasi. Vi pak jurcate po sićušnoj planeti u šarenim aluminijumskim konzervama koje se kreću sagorevajući tečne ostatke izumrlih gmazova. Da li zbilja veruješ da biste mogli da nas pobedite u borbi.” Dorijan je pomislio na tri stotine nuklearnih bojevih glava raspoređenih oko broda. Atlantiđanin je nastavio. „Misliš da ne znamo šta je nuklearna bomba. Cepali smo atome pre no što ste vi cepali drva. Ovaj brod može da izdrži udar svih nuklearnih glava na ovoj planeti. Ne bi mu naudile. Samo bi otopile led na ovom kontinentu. Tako izazvane plime uništile bi civilizaciju. Budi razuman, Dorijane. Bili biste već mrtvi da smo hteli da vas pobijemo. Zapravo, bez naše pomoći izumrli biste još pre nekoliko desetina hiljada godina. Spasli smo vas i odonda vas usmeravamo.” Atlantiđanin sigurno laže. Da li pokušava da ga odgovori od napada. Atlantiđanin se osmehnuo. „Još uvek mi ne veruješ. Pretpostavljam da to ne bi trebalo da me čudi. Tako smo vas programirali - da opstanete, da napadate svaku pretnju vašem opstanku.” Dorijan ga nije slušao. Pružio je ruku. Primakao se za korak Atlantiđaninu i prošao rukom kroz njega. „Nisi ovde.” „Vidiš mog avatara.” Dorijan se osvrnuo oko sebe. Po prvi put mu se javila iskra nade. „Gde si.” „Doći ćemo i do toga.” Vrata su kliznula u stranu. Atlantiđanin je zakoračio u manju odaju. Dorijan je pogledom ispitivao prostoriju. Zaštitna odela visila su na zidu. Blistavi srebrnkasti kovčežić bio je kraj klupe ispod njih. Počeo je da smišlja plan za bekstvo. On nije ovde. On je projekcija. Mogu li da ga onesposobim. „Rekao sam ti da ovo možemo da uradimo na lakši ili na teži način, Dorijane. Pustiću te da odeš. Navuci odelo.” Dorijan je pogledao odelo, a zatim malu prostoriju. Očajnički je tragao za nečim što bi se dalo iskoristiti. Vrata su se zatvorila. Osetio je da vazduh nestaje. Zgrabio je za odelo i počeo da ga oblači. Smislio je plan. Stavio je šlem pod desnu ruku. Atlantiđanin mu je pokazao srebrni kovčežić. BalkanDownload

„Uzmi ga.” Dorijan se nije micao. „Šta...” „Nema vremena za priču. Uzmi kovčežić i nemoj da ga otvaraš. Ne otvaraj ga ni u kom slučaju.” Dorijan je podigao kovčežić i krenuo za Atlantiđaninom iz sobe i niz hodnike. Vratio se na otvoreni prostor na kom su ležala mrtva tela. Klizna vrata, koja su se malopre s treskom zatvorila, sad su bila otvorena. Ogromna grobnica ležala je pred njim. Video je otvorenu cev iz koje je izašao Dejvid. I on i Dorijan su... vaskrsli u cevima nakon smrti. Da li će se Dejvid vratiti. To bi moglo doneti nevolje. Pokazao je ka Dejvidovoj praznoj cevi. „Šta će biti...” „Pobrinuo sam se za njega. Neće se vraćati.” Setio se još nečega1 razlike u vremenu. Njegov otac je ovde dole proveo osamdeset sedam godina, ali je unutar strukture prošlo samo osamdeset sedam dana. Zvono je stvaralo mehur diletacije vremena. Jedan dan u njemu odgovarao je godini van njega. Koja godina će biti tamo napolju. Koliko dugo je proveo u cevi. „Koja je ovo godina.” „Onesposobio sam spravu koju zovete zvonom. Prošlo je samo nekoliko meseci. Izlazi. Neću ponavljati.” Dorijan je ćutke zurio niz hodnik. Video je tanki trag krvi - očeve. Laknulo mu je kad je uočio da su posle svakog koraka kapi bivale sve sitnije i da su najednom mestu sasvim iščezle. Uskoro ćemo biti zajedno. Završićemo posao. Njegov životni san je ponovo bio nadomak ostvarenja. Video je u komori za dekontaminaciju Kejtino zaštitno odelo i dva manja, koja su nosila deca iz laboratorije. Prišao je portalu i pričvrstio šlem. Čekao je s kovčežićem ispod desne ruke. Trouglasta vrata portala su se razdvojila. Hitro je zakoračio ka njima. Odbacio je kovčežić trenutak pre no što je prešao preko praga. Udario je u nevidljivo i kao čelik čvrsto polje sile. Odbacilo ga je nazad u komoru. „Ne zaboravi svoj prtljag, Dorijane”, začuo je Atlantiđaninov glas pod šlemom. Podigao je blistavi kovčežić. Imam li izbora. Ostaviću ga ispred ulaza. To je isto. Izašao je iz broda i stao. Posmatrao je okolinu. Prizor je bio manje-više isti kao prilikom dolaska. Ledena dvorana visoke tavanice, brdašce snega sa zgužvanom metalnom korpom, gomilom BalkanDownload

čeličnog užeta i ledeno okno koje vodi tri kilometra do površine. Bilo je nečeg novog. Tri nuklearne glave stajale su na čeličnoj platformi, u sredini dvorane, odmah ispod ledenog okna. Povezivao ih je splet žica. Jedno po jedno sićušno svetlo je blesnulo. To je značilo da su nuklearne glave naoružane i spremne.

ORHIDEJIN DISTRIKT MARBELJA, SPANIJA Kejt je sledila Martina kroz zapaljenu kuhinju. Ušli su u glavnu trpezariju, koja je služila kao centralno bolničko krilo. Polovina suprotnog zida je razneta eksplozijom. Ljudi su bežali iz zgrade, izbegavali padajuće krhotine i gazili bolesne i spore. Martin je smelo uleteo u gužvu. Probijao se napred ne štedeći laktove. Kejt se trudila da održi korak s njim. Starac je bio zadivljujuće okretan, pogotovo kad se uzme u obzir rana na glavi. Izašli su iz zgrade. Kejt je razgledala logor, bolje reći ono što je od njega ostalo. Veliki požari plamteli su duž ograde na mestu gde je bio stražarski toranj. Debeli stubovi belog i crnog dima dizali su se s flote kamiona i džipova. Zagrcnula se od otrovne mešavine dima spaljene gume i plastike. Košuljom je pokrila nos i usta. Beli hotelski tornjevi izgledali su netaknuto. Iz svakog je isticala nepregledna reka ljudi. U logoru je vrvelo od naroda. Horde su jurcale u svakom pravcu. Mahnito su tražile izlaz ili bezbedno mesto od eksplozija koje su se ponavljale svake sekunde. Prizor je podsećao na krda biljojeda u savani, koja beže od nevidljivog grabljivca. Ljudi su reagovali na pokrete onih pored sebe. Martin je proučavao okolinu. Tragao je za najpovoljnijim putem za bekstvo. Kejt je jurnula kraj njega ka olovom prekrivenog velnes centra. Izgledao je netaknuto, izuzev malog požara na jednom kraju. Čula je eksploziju iza leđa, iz pravca Martinove kancelarije. BalkanDownload

Stigla je do vrata velnes centra. Podigla je pištolj s namerom da puca u bravu. Martin je stigao. „Štedi metke!” Vrata su se otvorila kad je prešao legitimacijom kroz prorez. Trčali su hodnicima. Kejt je širom otvorila vrata sobe u kojoj su prebivali dečaci. Preplavilo ju je olakšanje kad ih je zatekla za stolovima na suprotnim stranama sobe. Pisali su po beležnicama ne mareći za ono što se događalo oko njih. „Dečaci, moramo da idemo!” Nisu obraćali pažnju na nju. Prišla je Adiju i podigla ga sa stolice. Bio je sićušan, ali je težio najmanje dvadeset dva kilograma. Napregla se da ga podigne. Bacakao se u njenim rukama. Očajnički je posezao za beležnicom. Spustila ga je. Smirio se čim mu je dodala beležnicu. Martin je na drugoj strani sobe postupio isto sa Surjom. Praktično su izvukli dečake iz zgrade. Martin je vodio Kejt po logoru kroz gomilu unezverenih ljudi. Ispred njih je divljao okršaj vatrenim oružjem. Gomila se razbežala. Kejt je videla kako se španske trupe bore s grupom preživelih - mešavinom lica koja je videla u zatvorskim ćelijama i ljudi koji su stigli poslednjim konvojem. Svetloplava Orhidejina zastava gorela je iznad njih lepršajući na vetru. Martin je posegao u ranac i dodao joj zeleno jaje s ručkom. „Preciznija si od mene”, rekao je. „Nećemo izaći ako Španci izgube.” Izvukao je osigurač. Kejt je zamalo ispustila jaje kad je shvatila šta drži u ruci. Martin joj je pomogao da skupi šaku oko bombe. „Baci je!” Stampedo oko nje bivao je sve pogibeljniji. Ljudi su naletali na nju. Istrgli su dečakovu ruku iz njene. Oborili su ga na tle. Pregaziće ga. Bacila je granatu ka kapiji i zvuku puščane vatre. Zatim se umešala u gomilu. Zagrlila je Adija kad su vrelina i zvuk eksplozije prodrli u gomilu. Ljudi su krenuli u drugom pravcu kad se dim podigao. Jurnuli su put kapije. Kejt, Martin i dečaci pošli su za njima. Prošli su kroz nju baš kad je puščana vatra ponovo odjeknula, ovog puta iza njih. Zadnji deo odmarališta gledao je na uski drum, koji je izlazio na auto-put. Kejt je zastala pred čudesnim prizorom. Napušteni automobili ispunjavali su auto-put dokle god je pogled sezao. Obe trake ispred ulaza u Orhidejin distrikt behu zakrčene vozilima s otvorenim vratima. Ulice su bile pune odeće, istrulele hrane i iz te daljine neraspoznatljivih predmeta. Ljudi su dolazili ovamo zbog bezbednosti i leka koji će im spasti život. Brzo će umaći ako stignu do prvih automobila. BalkanDownload

Martin je odmahnuo glavom kao da joj čita misli. „Pre nekoliko nedelja su ispraznili rezervoare. Moramo da se domognemo Starog grada. To nam je jedina šansa.” Nastavili su da se kreću s gomilom. Sve više se osipala zato što su je porodice i usamljenici napuštali. Bežali su svojim putem, dalje od obale i smrti u Orhidejinom distriktu. Martin je nastavio da je vodi. Vukli su dečake za ruke. Prostor oko auto-puta bio je pun prepoznatljivih motiva iz španskih turističkih odmarališta: hotela, restorana i prodavnica s potrepštinama za plažu i Armiranom robom. Sve su bile prazne, a većina izloga razbijena. Sunce je zalazilo. Iz daljine se čula slaba puščana vatra. Kejt je osetila slatkast truli miris. Leševi. Koliko ih ima. Setila se Martinovih reči. Devedeset procenata zaraženih umrlo je u prvih sedamdeset dva sata. Koliko ljudi je umrlo pre osnivanja Orhidejinog distrikta. Na šta će naići s one strane ograde. Ćutke su prepešačili nekoliko blokova. Ulice su se promenile. Asfalt je uzmakao pred kaldrmom. I zgrade su bile drugačije. Radnje su bile manje i neobičnije. Nailazili su na galerije, kafee i suvenirnice s narodnim rukotvorinama. Prošle su bolje od radnji na glavnoj saobraćajnici, ali je i ovde bilo tragova divljanja: spaljenih kuća, napuštenih automobila i đubreta. Martin je zastao pored zida s gvozdenom kapijom, da bi povratio dah. Verovatno su stigli do ulaza u Stari grad. Po svoj prilici, zamrla je adrenalinska plima koja ga je drmala u logoru. Kejt je pomislila da izgleda iscrpljenije no ikad - kao pijanac rano ujutru nakon celovečernje terevenke. Duboko je disao s rukama na kolenima. Okrenula se i bacila pogled na obalu. Stari grad u Marbelji bio je na brdu. S njega se pružao neverovatan pogled na sunce koje tone u Mediteran i beli pesak na obali. Prizor bi bio zadivljujući da nije bilo zlokobnih stubova dima. Desetak crnih predmeta izletelo je iz dima. To je bila helikopterska eskadrila. Zgrabila je dečake za ruke. Okrenula se, spremna da potrči. Martin ju je zadržao ispruženom rukom. Uhvatio ju je za rame i gurnuo iza sebe, zajedno s dečacima. Isprečio se između njih i nečega. Kejt je pogledala preko njegovog ramena i videla o čemu je reč. Dva vuka stajala su na raskrsnici ispred njih. Životinje su oprezno osluškivale. Polako su okrenule glave ka Kejt, Martinu i dečacima. Činilo joj se da tihi napeti trenutak traje čitavu večnost. Čula je toptanje BalkanDownload

mekih šapa po kamenom popločanoj ulici. Još dva vuka su se pridružila paru. Prišao im je još jedan, a za njim još tri. Osam četvoronožaca je sad zurilo u njih. Najkrupniji se izdvojio iz čopora i krenuo ka njima. Nije skidao pogled s Martina. Još jedna štrokava životinja pratila ga je na kratkom odstojanju. Zaustavili su se na nekoliko stopa od Martina. Proučavali su ga. Kejtine ruke su drhtale. Dlanovi su joj se ovlažili. Huk helikopterskih elisa iza njihovih leđa bivao je sve glasniji.

3 KM ISPOD IMARIJEVE ISTRAZIVACKE BAZE P RIZMA NA ANTARKTIKU

Dorijan je podigao ruke. Kovčežić je pao na utabani sneg. Šta je očekivao od saboraca iz Imarija. Upravo je izašao iz strukture u atlantiđanskom odelu, s misterioznim kovčežićem u ruci. Na njihovom mestu bi već aktivirao nuklearne glave. Vizir šlema bio je neproziran kao ogledalo. Nisu mogli da mu vide lice. Morao je da pronađe način za komunicira s njima, da im nekako saopšti koje. Pretraživao je ledenu dvoranu u potrazi za nečim korisnim. Grebanje poruke u ledu nije dolazilo u obzir - bio je čvrst kao stena. Mahao je rukama. Ispisao je slova D-O-R-I-J-A-N u vazduhu. I drugi niz svetala na nuklearnim glavama je oživeo. Još jednom je ispisao svoje ime. Taj pristup nije davao rezultate. Bacio je pogled oko sebe. Očajnički je pokušavao da nađe nešto. Ugledao je leš, gotovo pokriven ledom, blizu zida. Pritrčao mu je. S obe ruke je razbacao led s njega. Otkopaće ga i uključiti radio. Užasnuto je ustuknuo kad je obrisao led sa šlema. Prepoznao je oca. Reke smrznute krvi uokvirivale su mu lice. Hladnoća ga je u potpunosti sačuvala. Ubili su ga - prepustili su ga smrtonosnom dejstvu zvona. Zašto. Ko je to učinio. Sedeo je gledajući u leš svog oca. Zaboravio je na nuklearke. BalkanDownload

Zvuk čelika koji udara o led zaorio se dvoranom. Okrenuo se i ugledao kavez. Svetla na bombama i dalje su sijala istom jačinom. Oslobodio je očevo telo iz leda. Uspravio ga je i odneo do korpe. Pažljivo ga je spustio u nju i stao pored njega. Korpa je počela da se penje ka površini.

STARI GRAD MARBELJA, SPANIJA Kejt je tek sad videla da osam životinja ispred nje nisu vukovi, već psi podivljali, očajni... Pustila je Adijevu ruku. Drhtavom znojavom šakom posegnula je za pištoljem u džepu. Krupni pas i njegov pratilac iskezili su se i zarežali kad ga je potegla. Obojici se krzno nakostrešilo na leđima. Spremali su se da skoče. Martin ju je uhvatio za ruku. Nagnao ju je da vrati pištolj u džep. Zurio je ispred sebe, ali nije gledao pse u oči. Psi su se polako opustili. Beli zapenjeni zubi su nestali, a krzno na leđima je poleglo. Okrenuli su se i odšetali do čopora. Za nekoliko sekundi su se nečujno povukli s ulice. Martin je zavrteo glavom. „Okupljaju se u čopore. Krstare okolinom tražeči hranu. Ovde ima mnogo hrane koju oni mogu da jedu, a mi ne možemo.” Zvuk helikoptera je sad dopirao iz velike blizine. Kejt je ugledala snažno svetlo na nebesima. Šta su tražili. Martin je uhvatio Surju za ruku i požurio napred. Kejt i Adi potrčali su za njima. „Nekoliko čoškova odavde je crkva. Blizu je dogovorenog mesta za evakuaciju”, rekao je. „Sastaćemo se s timom SAS-a ako izdržimo do jutra.” Brže je potrčala. Trudila se da ne zaostane za poočimom. Poslednji ostaci dnevnog svetla brzo su iščezavali. Tri snažna reflektora parala su noć s nebesa. BalkanDownload

Zaustavila se nasred ulice. Helikopteri su nešto bacali. Utrčali su u najbliži sokak kad su bombe počele da padaju. Jedna je eksplodirala trinaestak metara iznad njih, sejući... komade papira svuda unaokolo. Dohvatila je jedan. Helikopteri su bacali letke. Tekst je bio na španskom. Okrenula je papir. Engleski prevod bio je na poleđini. Narodu i logorašima Andaluzije1 Odazvali smo se na vaš poziv. Sloboda je blizu. Imari internacional dolazi po vas. Vratiće vam osnovno ljudsko pravo na slobodu, koje vam Orhideja uskraćuje. Stanite uz nas da biste se izborili za pravo da živite i umrete po sopstvenom izboru. Diktatori su vam oduzeli pravo da birate svoju vladu. Razvijte čaršave na krovovima da bi svetu pokazali uz koga ste. Dolazimo u miru, ali se ne ustežemo od rata. Kejt je pogledom pretraživala horizont. Beli čaršavi padali su iz helikoptera, pokrivajući grad. Imari su očigledno nameštali glasanje. Šta će učiniti. Da li će snimiti krovove Marbelje i pokazati sliku na satelitskoj mreži da bi opravdali invaziju. Martin se vratio na ulicu i požurio ka crkvi. Gurnula je letak u džep i pohitala za njim. Nova grupa helikoptera ispunila je vazduh zaglušujućom bukom. Ovog puta bacali su nešto drugo. Padobrane... s vojnicima. Padobrancima. Martin se osvrnuo ka helikopterima. Kejt je na trenutak videla strah u njegovim očima. Krvni pritisak mu se sigurno podigao usled ubitačno napornog bekstva s obale. Videla je da mu krv curi iz posekotine na zadnjem delu glave. Moraće da zatvori ranu, i to brzo. Potrčali su iz sve snage ulicama Starog grada. Padobran se spuštao ispred njih. Ljuljao se napred-nazad. Zaustavili su se. Dečaci su stajali iza njih. Nisu imali kuda, ali... na padobranu nije visio čovek, već metalno bure. Zazveketalo je po kaldrmisanoj ulici. Zakotrljalo se. Vrh je odleteo. Iz njega je počeo da se širi zelenkasti gas. Martin joj je dao znak da se povuče. „Zaprašuju grad. Hodi. Moramo da uđemo u neku kuću.” Pregledali su sve zgrade u ulici. Tražili su radnju s čitavim izlogom. Svuda su nailazili na isti prizor: lanac oko vrata i odavno razbijena BalkanDownload

stakla. Adi je hodao sve sporije. Kejt ga je vukla. Dečaci su se umorili. Stala je i podigla Adija. Videla je da Martin čini to isto sa Surjom. Koliko dugo mogu da ih nose. Oblak zelenog gasa širio se s raskrsnice ispred njih. Morala je nešto da smisli. Spustila je dečaka na tle. Prišla je najbližem čaršavu na ulici i iscepala četiri široke trake. Obmotala ih je deci oko nosa i usta. Dala je jednu i Martinu. Oblaci gasa su se pojavili u sokacima desno i levo od njih, kao i na raskrsnicama uz i niz ulicu. Podigla je Adija i krenula za Martinom koji je nestajao u oblaku gasa.

ISPRED ISTRAZIVACKE BAZE PRIZMA ANTARKTIK Dorijan je strpljivo čekao u korpi koja se pela u potpunoj tami. Slabašna svetlost u ledenoj dvorani davno je izbledela. Odozgo nije dopirala ni sunčeva ni veštačka svetlost. Kretao se u potpunoj tami. Dorijan je čučao iznad očevog leša i razmišljao o onom što će učiniti kad stigne do površine - i o onom što će oni uraditi kad se to desi. Spuštanje korpe bio je lukav potez. Pretpostavili su da je Dorijan neprijateljski borac. Uvek je bolje tući se na bojnom polju po vašem izboru, blizu svoje vojske. Imari je mogao da pošalje samo nekoliko vojnika u okno. Tamo su mogle da ih čekaju atlantiđanske trupe. Pojačanje ne bi moglo brzo da stigne, što znači da bi bilo koji broj vojnika unapred bio izgubljen - ili još gore: zarobljen. U tom slučaju preti opasnost da postanu izvor podataka o Imarijevim trupama i njihovim borbenim sposobnostima. Dorijan je bio siguran u jedno: onesposobiće ga čim korpa stigne na površinu. Ležao je na leđima u korpi, rame uz rame s mrtvim ocem. Ćutao je i čekao. Reflektori na gornjoj platformi prodirali su kroz tamu. Bili su sve BalkanDownload

sjajniji. Korpa se naglo zaustavila. Blago se ljuljala na vetru. Dorijan je slušao škripanje snega pod čizmama vojnika koji su trčali ka njemu. Okružili su ga s uperenim automatskim puškama. Izvesno vreme ništa se nije ni čulo ni događalo. Čekali su da nešto preduzme. Nije se micao. Jedan vojnik je istupio iz stroja. Vezao mu je ruke i noge, a dva vojnika podigla su njega i oca. Poneli su ih ka bazi. Najbliži deo bio je onakav kakvog ga se Dorijan i sećao. Ličio je na džinovsku belu stonogu, dužine fudbalskog igrališta, sa svijenim krajevima. Sad je bilo mnogo više segmenata, najmanje trideset. Širili su se dokle god je pogled dopirao. Koliko vojnika je ovde utaboreno. Nadao se da ih ima dovoljno. Pronaći će očevog ubicu. Nateraće ga da položi račune. Ali prvo mora da se pobrine za pretnju pod debelim naslagama leda. Vojnici su ušli u veliku sobu za dekontaminaciju. Raspršivač se raskrilio. Natopio je Dorijana i vojnike oko njega. Vojnik ga je izneo iz sobe i bacio na sto kad je raspršivač prestao da prska. Najbliži vojnik skinuo mu je šlem. Istog trenutka se ukočio. „Pobegao sam. Odveži me. Probudili su se. Moramo da napadnemo.”

IMARIJEV LOGOR ZA OBUKU KAMELOT KEJPTAUN, JUZNOAFRICKA REPUBLIKA Rejmond Sanders posmatrao je greben na kom su se pojavili prvi vojnici. Trčali su punom brzinom - gotovo trideset pet kilometara na sat - s rancima od dvadeset sedam kilograma na leđima. Sunce se dizalo iznad dalekih južnoafričkih planina, ali Sanders nije mogao da skrene pogled sa sve brojnije vojske supervojnika, koja se obučavala ispod njega. „Vreme.”, pitao je pomoćnika Kostu, ne gledajući u njega. „14.23.” Kosta je zavrteo glavom. „Neverovatno.” I Sanders se čudio postignutom rezultatu. Vojnici su na sve veći BalkanDownload

pritisak odgovarali tako što su postajali sve snažniji. „Izgubili smo nekoliko ljudi”, reče Kosta. „Koliko.” „Šestoricu. Kohorta je na početku imala dve stotine ljudi.” „Zašto su stradali.” Kosta je listao stranice. „Četvorica su umrla na jučerašnjem maršu. Autopsije su u toku. Pretpostavljamo da je reč o srčanim ili moždanim udarima. Dvojica su umrla sinoć. I oni čekaju na autopsiju.” „Tri procenta su zanemarljiv gubitak u poređenju s postignutim poboljšanjima. Kako je s drugim kohortama.” „Ima poboljšanja, ali se ne mogu meriti s Petom.” „Završi s drugim odredima. Ali nastavićemo ispitivanja”, reče Sanders. „Sa istim kohortama.” „Ne. Predlažem da počnemo iz početka. Ne želim da pređašnje jedinice za obuku utiču na rezultate. Da li naučni tim ima novi protokol.” Kosta je klimnuo glavom. „Ima ih na tone.” „Dobro je...” „Ali moram da kažem, gospodine. Dostigli su stabilan visok nivo. Odavno smo prešli fazu mršavih rezultata. To su ljudi, a ne brojke u finansijskim izveštajima koje mogu biti prilagođene. Izgleda kao...” „Sve su bolji. Jači su, brži, pametniji. Poslednji kognitivni testovi bili su dosad najuspešniji.” „To je istina, ali u jednom trenutku moramo odlučiti da su dovoljno dobri. Ne možemo stalno pomicati ciljnu liniju. Ne možemo unedogled odugo...” „Pomislio sam da ćeš reći odugovlačiti, Kosta. Ispravi me ako grešim, ali verujem da sam ja ovde glavni, dok si ti moj administrativni saradnik.” Teatralno je zavrteo glavom. „Postoji samo jedan način da to doznamo. Imaćemo odgovor... ako im kažem da te stave u sledeću kohortu.” Kosta je progutao knedlu i pokazao ka prozoru, s pogledom na niz šatora u gotovo beskrajnom logoru. „Samo pokušavam da pomognem, i... Hteo sam da kažem... Imamo gotovo milion vojnika, pouzdan sistem obuke koji ih čini najsnažnijim, ali ne znamo koliko vremena nam je ostalo.” „Takođe znamo da ćemo imati samo jedan pokušaj. Vojska koju ćemo poslati u grobnice je jedina koju ćemo ikad poslati. Uspeće ili ćemo se suočiti s potpunom propašću. Ne želim da se to desi. A ti. BalkanDownload

Možeš da slediš moja naređenja, ili da im se pridružiš u šatorima ispod nas. Sad mi reci kakva je situacija u južnoj Španiji.” Kosta se mašio druge fascikle. „Zauzeli smo najveće gradove u Andaluziji - Sevilju, Kadiz, Granadu i Kordobu. Kontrolišemo i sve važne priobalne gradove, uključujući Marbelju, Malagu i Almeriju. Radimo s novinskim agencijama. Pritiskamo ih da puste našu priču. Naši agenti kažu da se kolebaju. Možda će prestati da podržavaju Orhideju ako procene da su šanse za uspeh na našoj strani. Uskoro ćemo znati na čemu smo. Iskrcali smo trupe na obalu.” „Da li je Orhideja reagovala.” „Nije još. Ne očekujemo značajniji otpor s njihove strane. Sahatkula kaže da se Alijansa suočava sa usporavanjem proizvodnje orhideje u Francuskoj i severnoj Španiji. Države članice su uspaničene.” Vreme za napad je savršeno izabrano. Sandersov plan nije mogao biti bolji. Vrata su se otvorila. Ušao je Imarijev general. „Gospodine...” „Zar ne vidiš da radimo!”, brecnuo se Sanders. „Portal na Antarktiku se otvorio.” Sanders je ćutke zurio ispred sebe. „Dorijan Sloun je izašao iz strukture. Nosio je kovčežić. Kaže...” „Gde je sad.”, progovorio je Sanders ravnim glasom. „Izvukli su ga na površinu. Sad je u glavnoj sobi za sastanke. Upoznaju ga sa situacijom.” „Sereš!” General je delovao zbunjeno. „On je starešina Imarijevog saveta.” „Želeo bih da me veoma pažljivo slušaš, generale. Ja sam starešina Imarijevog saveta. Dorijan Sloun je proveo gotovo jedanaest nedelja u toj strukturi. Ne znamo šta je u njoj radio, ali ti garantujem da nije radio ništa dobro. Moramo pretpostaviti da su ga neprijatelji reprogramirali, da su mu isprali mozak i da su ga poslali ovamo s nekim zadatkom.” „Šta bi tre...” „Osloni se na ljudstvo Sahat-kule koje je tamo raspoređeno. Neka kažu Slounu da moraju da mu nešto pokažu i neka ga odvedu u neku laboratoriju. Uspavajte ga gasom. Odvedite ga u sobu za ispitivanje i dobro vežite. Nemojte ga potceniti. Bog sveti zna šta su mu tamo dole učinili. Postavite stražu na vratima.” Sanders je nastavio posle kraće pauze. „Rekao si da je doneo kovčežić. Gde je.” „Ostavio ga je na dnu okna. Kaže da misli da je opasan i da ne bi BalkanDownload

trebalo da ga otvaramo.” Sanders je razmišljao. Instinkt mu je govorio da je u kovčežiću bomba. Možda je i Sloun isto mislio. Mogla bi da uništi čitav logor ako je iznesu odande, ili nešto još gore. Postojala je i druga mogućnost. Sloun ga je ostavio tamo dole zato što je njemu ili Atlantiđanima to bilo potrebno. Da li je atlantiđanskoj vojsci bilo potrebno da postavi tu spravu napolju, da bi mogli da izađu iz grobnica. Da li je pak služila nekoj drugoj svrsi. Da li može da istopi led i oslobodi brod. Morao je da dođe do odgovora. Nije mogao da ostavi kovčežić tamo, ali nije hteo ni da ga pomera dok ne sazna šta je u njemu. „Kakvo naučno osoblje imamo tamo.” „Minimalno. Evakuisali smo gotovo sve kad smo rasporedili trupe za napad.” „Pošalji preostale naučnike u okno. Nek saznaju šta je u kovčežiću, ali bez otvaranja. I pošalji nekog ko ne zna ništa o našim odbrambenim sposobnostima. Pozovi me kad saznaju s čim imamo posla.” General je klimnuo glavom i čekao. „To je sve, generale.” Kad je general izašao, Sanders se obratio Kosti: „Otkaži ispitivanja. Igranka je počela. Krećemo u rat s raspoloživom vojskom. Imam osećaj da će nam trebati još trupa. Ubrzaj čišćenje Andaluzije. Kako stojimo s transportom.” „Još uvek pokušavamo da pronađemo brodove.” „Uložite više truda. Moramo da pošaljemo milion ljudi na Antarktik, i to odmah!”

15 Slušate BBC, glas trijumfa čovečanstva sedamdeset devetog dana od izbijanja atlantiđanske kuge. BBC je potvrdio brojne izveštaje da je Imari napao kontinentalnu Evropu. Invazija je počela juče u sumrak, ispaljivanjem raketa s helikoptera i dronova na gradove u južnoj Španiji. Broj ljudskih žrtava u ovom trenutku nije poznat. Izveštaji očevidaca iz španske provincije Andaluzije govore da su Orhidejini distrikti bili primarna meta Imarijevog napada. Politički BalkanDownload

stručnjaci nedeljama govore da če Imari početi sa asimilacijom ranjive populacije u Evropi i Aziji. Izgleda da je ostvarenje tog cilja počelo u Španiji. Doktor Stiven Markus, stručnjak iz trusta mozgova Vestern senčurija, rekao je sledeče: „Niko ne zna šta je zaista Imarijev cilj, ali jedna činjenica je nesporna: oni stvaraju vojsku. Niko ne stvara vojsku ako ne misli da je upotrebi da bi zaštitio sebe ili napao neprijatelja. Teško je poverovati da je Orhidejina alijansa sposobna da izvede bilo kakav kontranapad.” Slabost Orhidejine alijanse širom sveta podstakla je strah da je Imarijev upad u Andaluziju samo uvod u veći napad na Evropu - napad koji Orhideja neće moći da odbije. Dženet Bauer, stručnjak za proizvodnju orhideje, slaže se s ovom procenom. „Alijansa se upinje da održi proizvodnju orhideje na postojećem nivou. Ne mogu da vode novi rat. Dopremanje orhideje do prvih borbenih linija, da bi vojnici ostali živi, čini taj cilj neostvarivim. Formiranje Savezničke vojske od redova preživelih povlači niz novih pitanja, naročito o odanosti takvih jedinica. Većina preživelih s očuvanim moždanim funkcijama su simpatizeri Imarija. Već tri meseca su naterani da borave u Orhidejinim distriktima. Veliki broj njih to izjednačava s gubitkom slobode. ” Stručnjaci nagađaju da Imari samo načinje rubove Evrope - da su okupirali provinciju koju Alijansa nije mogla da brani, da bi isprobali odlučnost protivnika i narodno raspoloženje. Imari, zapravo, opipava puls Evrope. Doktor Markus to ovako objašnjava: „Ovo je ratna strategija 101: agresor preduzima mali korak preko crte i čeka reakciju branilaca. Da li sledi primirje ili odmazda. Naša reakcija određuje njegov sledeći korak. Ako uoči slabost, načiniće još jedan korak, a zatim još jedan.” Mnogi veruju da bi Nemačka mogla biti taj sledeći korak. Gospođa Bauer se slaže s tom procenom. „Nemačka je glavni zgoditak. Ona je ključ kontinenta. Nemačka proizvodi sedamdeset procenata orhideje u Evropi. Prodor Imarija u Nemačku značio bi osvajanje Evrope. Ako padne Nemačka, pašče čitav kontinent.” Prihvatili smo da pročitamo izjavu Imarija povodom napada, radi objektivnosti izveštavanja: „Imari internacional juče je pokrenuo veliku spasilačku misiju u južnoj Španiji. Narod Andaluzije je gotovo tri meseca živeo u koncentracionim logorima. Primoravan je da uzima medikamente. Imari internacional je sazdan na ideji stvaranja globalnog društva. Nastali smo BalkanDownload

iz globalne trgovine. Svojom aktivnošću doprinosili smo povezivanju sveta. Nastavljamo tu tradiciju. Nove okolnosti stvorene aktima država članica Orhidejine alijanse naterale su nas da potražimo nove puteve ka osvajanju globalne slobode. Nismo skloni nasilju, ali ćemo zaštititi ljude u čitavom svetu od tlačenja i svih mera koje povređuju slobodnu volju.” BBC bi želeo da podseti slušaoce da ne staje ni na jednu stranu u oružanim sukobima. Mi saopštavamo vesti. Nastavićemo da to činimo ko god da bude pobednik ili pobeđeni.

IMARI 1 IZNAD JUZNOG ATLANTIKA - NA PUTU KA ANTARKTIKU Ričard Sanders je okrenuo glavu od avionskog prozora i odgovorio na satelitski telefon. „Sanders!” „Upravo smo dobili izveštaj od tima koji ispituje kovčežić. Kažu da je prazan.” „Prazan.” To je bila neočekivana vest. „Otkud znaju da je prazan.” „Upotrebili su malu mašinu s rendgenskim zracima. Kažu da težina kovčežića navodi na zaključak da u njemu nema ničeg izuzev vazduha.” Sanders je utonuo u sedište. „Gospodine.” „Ovde sam”, reče Sanders. „Da li je to sve.” „Nije. Misle da kovčežić emituje neku vrstu radijacije.” „Šta to znači. Da li je...” „Tim to ne zna, gospodine.” „Šta je radna teorija.”, pitao je Sanders. „Nemaju je.” Sanders je zažmurio i protrljao oči. Ko god da je u strukturi, želeo je da taj kovčežić izađe iz nje. „Sloun ga je ostavio odmah ispred ulaza. Da li je moguće da su Atlantiđani hteli da ga iznesu da bi na tom mestu služio nekoj svrsi.” „Pretpostavljam da je moguće, ali nisam siguran kako da ispitamo BalkanDownload

tu teoriju. Tamo je malobrojni naučni tim, sa oskudnom opremom.” „Dobro... Izvadite ga odande. Spakujte ga u neku olovnu kutiju, ili u neki drugi oblik zaštite od radijacije. Dopremite ga do najveće istraživačke laboratorije - do mesta na kom ćemo dobiti prave odgovore.” „Ko će je ispitivati.” Sanders je razmišljao. „Ko beše onaj dosetljivi naučnik - Čang.” „On je na kužnom brodu na Mediteranu...” „Ne, ne taj. Onaj nuklearni.” „Čejs.” „Da. Neka ga on pogleda. Reci mu da o svim nalazima izveštaj podnese direktno meni.”

STARI GRAD MARBELJA, SPANIJA Zeleni gas bio je gust kao magla. Kejt je videla samo nekoliko metara ispred sebe. Sledila je Martina. Nadala se da on zna gde ide i da će uskoro pronaći sklonište. Prestao je da posmatra izloge. Žurio je najvećom brzinom, noseći Surju. Adijeva glava počivala je na njenom ramenu, čvrsto ga je držala. Na svakih nekoliko sekundi bi se zakašljao i trznuo. Gas joj je pekao oči i ostavljao metalan ukus u ustima. Pitala se kakvog je sastava i kako utiče na njih. Martin je naglo skrenuo desno, u malo dvorište. Bela crkva uzdizala se na kraju. Potrčao je ka teškim drvenim vratima. Kejt je posmatrala vitraže na prozorima. Očajni žitelji Marbelje nisu ih porazbijali. Otvorio je vrata. Kejt i dečaci su uleteli u crkvu. Zatvorio ih je baš kad su pramičci zelenog gasa počeli da ulaze za njima. Spustila je Adija na pod i sručila se pored njega. Bila je potpuno iscrpljena, preumorna za razgledanje katedrale. Poslednjom snagom skinula je platnene trake s dečjih lica. Brzo ih je pregledala. Bili su BalkanDownload

Poznavala ju je od ranije. U njoj je bilo desetak cevi. U svakoj je bio različit ljudski predak, po primerak jedne od humanoidnih podvrsta. Samo polovina je bila puna. Gde su ostali. „Prikupljamo rezultate ispitivanja.” Hitro se okrenula. Prostorija je nestala pre nego što je videla lice.

IMARIJEVA ISTRAZIVACKA BAZA PRIZMA ANTARKTIK Dorijanu se prostorija činila poznatom. U njoj je ispitivao Kejt Vorner pre nego što je pobegla. Neko je uneo stolicu za ispitivanje. Ličila je na zubarsku stolicu s debelim kaiševima za vezivanje na nogama i grudima. Vojnici su ga vezali tako čvrsto da je jedva disao. Opijenost od gasa još nije prolazila. Zašto su se njegovi ljudi okrenuli protiv njega. Da li se portal ponovo otvorio. Da li je još jedan Dorijan Sloun izašao iz broda, s drugom pričom. Ili s drugim kovčežičem. Da li je onaj koji je izneo eksplodirao. Nije morao dugo da čeka na odgovor. Vrata su se otvorila. U sobu je ušao nalickani funkcioner, u pratnji dvojice Imarijevih specijalaca. Dorijan ga je poznavao. Kako se zvao. Sanford. Anders. Sanders! Tako je. Bio je funkcioner srednjeg ranga u Imari kapitalu. Izraz na njegovom licu govorio je o čemu je reč - o borbi za vlast. Laknulo mu je posle tog saznanja. Dobro se snalazio u toj borbi. Plitko je udahnuo, ali njegov protivnik je prvi progovorio. „Dorijane. Dugo se nismo videli. Kako si.” „Nemamo vremena za ove...” Znalački je klimnuo glavom. „Imaš pravo. Misliš na Atlantiđane. Probudili su se. Izlaze. Svesni smo te činjenice.” „Nešto tamo dole kontroliše brod iznutra. Moramo ga uništiti spolja.” Sanders je prišao Dorijanu. Ispitivački ga je posmatrao. „Šta su ti učinili. Hoču da kažem, sjajno izgledaš. Gotovo kao nov. Imaš glatku kožu. Otarasio si se onog za tebe karakterističnog iscrpljenog izgleda BalkanDownload

dugo su me jahali i na kraju vlažnog odbacili.” Sanders je nastojao da ga ponizi, da pokaže posmatračima s druge strane stakla da je on gospodar situacije i da Dorijan ne predstavlja nikakvu pretnju. Očajnički je pokušao da se nagne napred, zatežući veze. Praktično je ispljunuo sledeće reči: „Slušaj me veoma pažljivo, Sanderse. Oslobodićeš me pa ću sve ovo zaboraviti. Kunem se da ću te, ako to ne učiniš, rastrgnuti i da ću ti se krvi napiti dok budem gledao kako umireš.” Sanders se trgnuo unazad i podigao obrve. Dugo ga je posmatrao pre no što se glasno nasmejao. „Blagi bože, šta su ti uradili, Dorijane. Luđi si nego što si bio. Ko bi rekao da je tako nešto moguće.” Udaljio se od Dorijana, okrenuo se prema njemu, ponovo je izgledao ozbiljno. „Želim da me veoma pažljivo slušaš. Evo šta će se zbilja dogoditi. Ostaćeš vezan u toj stolici. Vrpoljićeš se i vikati kojekakve budalaštine. Nakljukaćemo te drogama pa ćeš nam reći sve šta se tamo dole desilo. Kad te iscedimo, bacićemo tvoje mlitavo telo niz okno, da se smrzneš. To je bolja smrt od one koju je moj prethodnik priredio tvom ludom ocu.” Šok je osvanuo na Dorijanovom licu. „Da, to smo bili mi. Šta da ti kažem, Dorijane. Promene u upravi ponekad znaju biti surove. Evo, pokazaću ti šta mislim.” Obratio se stražaru: „Donesi drogu! Počinjemo!” Hladan gnev prožeo je Dorijana. Čista proračunata mržnja razbistrila mu je um. Razgledao je veze na rukama i grudima. Nije mogao da ih pokida. Ruke bi mu se izlomile pre njih. Cimnuo je levicu. Veze nisu popustile. Bol mu je prostrelio ruku. Zamalo da slomi palac. Cimnuo je još jače i osetio kako palac izleće iz ležišta. Bol je bio bitku s gnevom u Dorijanovom umu. Gnev je pobedio. Sanders se uhvatio za kvaku. „Verujem da je ovo naš oproštaj.” Jedan stražar je iskrivio glavu i zakoračio ka Dorijanu. Da li je shvatio šta zatvorenik radi. Trznuo je levicu svom preostalom snagom. Članci kažiprsta i malog prsta su popustili. Savili su se ispod srednjaka, što mu je omogućilo da izvuče ruku iz trake. Ali ruka mu je bila teško povređena - mogao je da koristi samo dva srednja prsta. Da li će biti dovoljni. Posegnuo je za trakom koja mu je vezivala desnicu. Uspeo je da srednjim prstom prisloni traku uz dlan. Bolje bio strahovit. Cimnuo je traku i oslobodio ruku. Vojnik je skočio na njega. Strgao je traku s grudi i ustao. Udario je stražara u nos bridom desne šake. Skočio je na vreme da uhvati Sandersa za noge. BalkanDownload

Veze na nogama su ga prikovale za stolicu. Oborio je Sandersa na pod i privukao ga je sebi. Vrištao je kad ga je Dorijan ugrizao za vrat. Krv je briznula po Dorijanovom licu i podu. Za nekoliko sekundi natopila je belu površinu. Dorijan je odgurnuo Sandersa na vreme da vidi kako drugi stražar poteže oružje i ispaljuje mu dva hica u glavu.

CRKVA SVETE MARIJE BLAZENE MARBELJA, SPANIJA Kejt se probudila kad je čula da neko grozničavo kuca. Podigla je ruku da bi protrljala oči i istog trenutka shvatila da je sve boli. Telo je plaćalo ceh mahnitog bekstva iz Orhidejinog distrikta i spavanja na tvrdoj drvenoj klupi. Po prvi put otkad ju je Martin doveo u Marbelju, poželela je neudobni madrac u zgradi za velnes i tihi izolovani život koji je u njoj vodila. Uspravila se u sedeći položaj i pogledala oko sebe. Crkva je bila mračna. Tamu su narušavali samo dve upaljene sveće u prolazu između klupa i sjaj ekrana laptopa, koji je osvetljavao i Martinovo lice. Sklopio je ekran čim je video da se probudila. Izvadio je nešto iz ranca i krenuo ka njoj. „Da li si gladna.” pitao je. Odmahnula je glavom. Pogledom je potražila dečake u mračnoj katedrali. Ležali su sklupčani na susednoj klupi, umotani u nekoliko slojeva belih čaršava, izbačenih iz helikoptera. Izgledali su veoma spokojno. Martin je sigurno izašao napolje kad je zaspala, da pokupi čaršave. Obratila mu se: „Želim da završimo razgovor.” Strah se ogledao na poočimovom licu. Skrenuo je pogled i izvadio još dva predmeta iz ranca. „Dobro, ali pre toga moraš nešto da uradiš. Zapravo, dve stvari.” Držao je pribor za uzimanje krvi. „Potreban mi je uzorak tvoje krvi.” „Misliš da sam nekako povezana s kugom.” Klimnuo je glavom. „Ako imam pravo, predstavljaš važan delić slagalice.” BalkanDownload

Htela je da ga pita kako, ali ju je nešto drugo više zanimalo. „Šta je drugo.” Pružio joj je okruglu plastičnu bocu punu smeđe tečnosti. „Moraš da obojiš kosu.” Posmatrala je njegove ispružene ruke. „Hoću”, rekla je. „Ali želim da znam ko me traži.” Uzela je pribor za vađenje krvi. Martin joj je pomogao. „Svi te traže.” „Svi.” Skrenuo je pogled. „Da. Orhideja, Imari i sve umiruće vlade.” „Šta. Zašto.” „Imari internacional je posle eksplozije u kineskom postrojenju izdao saopštenje u kom tvrdi da si ti izvela napad i izazvala širenje zaraze, imitirane vrste gripa - proizvod tvog istraživanja. Imali su i snimke, koji nisu bili lažni. Njihova priča slagala se sa saopštenjima indonežanske vlade, koja te je optužila za učestvovanje u napadima u Džakarti i sprovođenje nedozvoljenih eksperimenata na deci oboleloj od autizma.” „To je laž”, reče Kejt. „Znam, ali mediji su je neprestano ponavljali. Ponovljena laž postaje deo javnog mišljenja, a ono prerasta u stvarnost. Utisci se veoma teško menjaju. Svi su hteli da nekog okrive za katastrofu kad se kuga proširila na čitav svet. Ti si bila prva i iz mnogo razloga najbolja vest.” „Najbolja vest.” „Razmisli o tome. Navodno poremećena žena radi sama na stvaranju virusa da bi zarazila čitav svet i ostvarila vlastite iščašene ciljeve. Ta priča je mnogo manje zastrašujuća od drugih: organizovane zavere, ili najstrašnije od svih - prirodnog događaja koji se mogao zbiti bilo gde i bilo kada. Ove druge mogućnosti predstavljaju sveprisutnu pretnju, a svet ne oseća potrebu za njima. Treba im ludi usamljeni revolveraš, po mogućstvu mrtav. Bilo bi još bolje da bude uhvaćen i kažnjen. Svet je očajno mesto u kom se hvatanje i ubijanje zločinca smatra pobedom, što daje malo nade da bismo mogli da prebrodimo ovo iskušenje.” „Šta biva s istinom.” reče Kejt kad mu je dodala ampulu s uzorkom krvi. Martin je spustio ampulu u termos. „Misliš da bi iko poverovao da je Imari iskopao drevnu strukturu staru nekoliko stotina hiljada godina ispod Gibraltara i da je sprava koju je čuvala izazvala globalnu BalkanDownload

epidemiju. To je istina, ali je preterano fantastična, čak i za naučnofantastični roman. Ne zaboravi da većina ljudi ima ograničenu maštu.” Protrljala je koren nosa. Posvetila je život istraživanju autizma, da bi ostavila plemenito zaveštanje. A postala je najveći neprijatelj čovečanstva. Fantastično! „Nisam ti rekao zato što nisam hteo da brineš. Ništa ne bi mogla da učiniš povodom toga. Pregovarao sam s njima da bih ti obezbedio siguran prolaz i sklonište. Pre dva dana dogovorio sam sve pojedinosti posla.” „Posla.” „Britanci su pristali da te preuzmu”, reče Martin. „Za nekoliko sati ćemo se sresti s njihovim timom za evakuaciju.” Nije mogla a da ne pogleda usnule dečake na klupi. „I dečaci idu s tobom”, hitro je dodao. Polovina straha i napetosti je iščilela iz nje kad je čula da Martin ima plan i da će uskoro biti na sigurnom. „Zašto Britanija.” „Izabrao bih Australiju, ali je predaleko. Ujedinjeno Kraljevstvo je blizu i ništa manje bezbedno. Imari će verovatno osvojiti kontinentalnu Evropu, a Britanci će se odupirati do samog kraja. I ranije su to radili. Tamo ćeš biti bezbedna.” „Šta si im ponudio.” Ustao je i predao joj bocu boje za kosu. „Hajde, vreme je za preobražaj.” „Obećao si im lek. Njega si trampio za moju bezbednost.” „Neko ga mora prvi dobiti, Kejt. Hajde. Nemamo mnogo vremena.”

ISTRAZIVACKI KAMP IMARI KORPORACIJE PORED NIRNBERGA, NEMACKA Doktor Najdžel Čejs piljio je kroz široki stakleni prozor sobe za ispitivanje. Misteriozni srebrni kovčežić stajao je uspravno na stolu. BalkanDownload

Blistao je odražavajući jarko osvetljenje. Tim s Antarktika je pre jednog sata isporučio neobični predmet. Najdžel odonda ništa nije saznao o njemu. Vreme je da sprovede neke eksperimente, da dođe do nekih pretpostavki. Pažljivo je pomerio džojstik. Robotska ruka u sobi za ispitivanje divlje se trznula. Umalo što nije oborila kovčežić s čeličnog stola. Nikad neće ovladati ovom alatkom. Podsećala ga je na glupu spravu u bakalnici, u koju se ubacuje novčić i hvata plišana životinja. Nikad nije uspeo u tome. Obrisao je znoj s čela i razmislio. Možda ne mora da okreće kovčežić. Pomeriće opremu robotskom rukom. „Hoćeš da ja probam.”, pitao ga je laboratorijski pomoćnik Harvi. Mnogo je voleo rođenu sestru Fionu, ali je gorko zažalio što je zaposlio njenog sina Harvija kao laboratorijskog asistenta. Htela je da istera sina iz kuće, a posao je predstavljao najdelotvornije rešenje. „Nemoj, Harvi Hvala ti. Kako bi bilo da skokneš po dijetalnu kokakolu.” Najdžel je petnaest minuta kasnije premestio opremu, a Harvi se još nije vratio s dijetalnom koka-kolom. Programirao je kompjuter da otpočne s radijacionim bombardovanjem. Zavalio se u stolicu i zagledao kroz prozor. Čekao je rezultate. „Nigde nema dijetalne koka-kole. Proverio sam sve mašine u zgradi.” Harvi mu je dao konzervu. „Doneo sam ti običnu.” Najdžel je načas razmišljao da kaže Harviju da ne pristaje na manje od onog što je tražio, ali dečko se svojski potrudio. „Hvala ti, Harvi.” „Imaš li sreće.” „Nemam”, reče Najdžel. Otvorio je konzervu i gucnuo sladunjavu tečnost. Kompjuter je pisnuo. Poruka je ispunila ekran. Prijem podataka u toku. Brzo je spustio konzervu na sto. Nagnuo se prema ekranu. Ako su očitavanja tačna, kutija odašilje neutrine - subatomske čestice koje nastaju pri radioaktivnom raspadanju, u nuklearnim reakcijama u Suncu i u nuklearnim reaktorima. Otkud oni ovde. Očitavanja su zasvetlela crvenom bojom. Polako su se svela na nulu. „Šta se desilo.”, pitao je Harvi. Najdžel se zamislio. Da li kovčežič reaguje na radijaciju. Da li odašilje neku vrstu signala, kao svetionik u noći ili SOS, poznato kuckuc-kuc subatomskim česticama. BalkanDownload

Po obrazovanju je bio nuklearni inženjer. Uglavnom se bavio nuklearnim elektranama, iako je osamdesetih radio i s nuklearnim bojevim glavama, a devedesetih s podmornicama na nuklearni pogon. Nije bio stručnjak za subatomsku fiziku. Pomišljao je na konsultaciju sa stručnjakom, nekim ko poznaje tu oblast bolje od njega, ali je zbog nečeg oklevao da bilo kog zove. „Harvi, promenimo režim radijacije. Da vidimo šta će kovčežič uraditi.” Sat kasnije ispio je treću koka-kolu. Špartao je po sobi. Poslednja grupa čestica koju je kutija emitovala mogli bi biti tahioni. Oni su tek teoretske čestice, nedokazive jer se pretpostavlja da se kreću brže od svetlosti. To pak po Ajnštajnovoj specijalnoj teoriji relativiteta nije moguće, jer bi takve čestice mogle da omoguće putovanje kroz vreme. „Harvi, isprobajmo novi režim rada.” Počeo je da programira kompjuter dok je Harvi rukovao džojstikom i robotskom rukom. Mladić je bio vešt. Možda video-igre i današnja mladež mogu biti od neke korisni, pomislio je naučnik. Završio je programiranje radijacionog protokola i upravio pogled na kovčežič u sobi za ispitivanje. Imao je teoriju1 možda kovčežič upravlja kameleonima - hipotetičkim skalarnim česticama čija masa zavisi od okoline. Kameleon bi imao malu masu u svemiru, a veliku u zemaljskom okruženju, što bi je činilo merljivom. Ako je to istina, možda se nalazi na pragu otkrića tamne energije, tamne materije, pa čak i pokretačke sile širenja vaseljene. Kameleoni su bili samo polovina njegove teorije. Druga polovina je u kovčežiću videla spravu za komunikaciju - sa zadatkom da ih navodi, da im saopštava kakvi tipovi čestica su joj potrebni da bi ostvarila svoj zadatak. Kovčežić je tražio određene subatomske čestice. Ali zašto. Da li su bile sastojci za izgradnju nečeg, ili kombinacija za otključavanje. Verovao je da je pronašao ključ, režim radijacije neophodan kovčežiću. Možda je ovo neka vrsta ispita, atlantiđanskog testa inteligencije. To je imalo smisla. Matematika je univerzalni jezik vaseljene. Subatomske čestice mogle bi da posluže kao poslovična tablica za pisanje, kosmički papirus. Šta je kovčežić pokušavao da kaže. Ekran kompjutera se upalio. Svedočio je o masivnom izlivu - neutrina, kvarkova, gravitona i nekih nepoznatih čestica. Najdžel je gledao kroz staklo. Kovčežić se menjao pred njegovim očima. Sjajna srebrnkasta površina je potamnela. Na njoj su se pojavile rupice. Izgledalo je da se besprekorno ispolirana površina BalkanDownload

preobražavala u pesak. Zrnca peska su načas zadrhtala, a onda skliznula ka središtu, u kom se rađao vrtlog. Tamni vrtlog proždirao je kovčežić iznutra. U potpunosti se urušio. Soba se ispunila svetlošću. Zgrada je eksplodirala u blesku bele svetlosti, koja je u trenu progutala još šest poslovnih zgrada oko nje. Proširila se kilometrima unaokolo, obarajući drveće i pržeći tle. Svetlost se naglo povukla, urušavajući se u tačku iz koje je počela da se širi. Noć je na trenutak bila mračna i nepokretna. Sićušna nit svetlosti zalebdela je s tla. Ličila je na fosforescentni konac. Lelujala se na vetru dok se dizala. Pipci su se širili sa svetlosnog konca. Povezivali su se s drugim koncima, dok nisu načinili mrežu. Zgusnula se u čvrsti zid svetlosti. Svetlosna kapija se sjajila, čekajući, svijena na vrhu i dva puta viša od običnih vrata.

CRKVA SVETE MARIJE BLAZENE MARBELJA, SPANIJA Kejt se naginjala preko ivice kade od livenog gvožđa u kupatilu. Čekala je da se boja za kosu primi. Martin je tražio da nadzire operaciju bojenja kose, kao da se plašio da će Kejt izbeći neprijatnu obavezu. Saznanje da joj je čitav svet za petama bilo je neobičan ali snažan motiv za pramenu izgleda. Ipak... trezveni, ultraracionalni deo njenog uma je vrištao: Bojenje kose neće te spasti ako ti je čitav svet za petama. A opet, nije imala preča posla. Maskarada joj je nije mogla škoditi. Uvijala je pramen sada smeđe kose. Pitala se da li je preobražaj gotov. Martin je sedeo preko puta nje na pločicama, ispruženih nogu i oslonjen o čvrsta drvena vrata kupatila. Kucao je na kompjuteru. Povremeno je zastajao da bi o nečem razmislio. Pitala se šta radi. Odmah zatim potisnula je tu misao. Druga pitanja rojila su joj se po glavi. Nije znala odakle da počne. BalkanDownload

Najviše ju je mučila Martinova informacija da je kuga zarazila milijardu ljudi za dvadeset četiri sata. Bilo joj je teško da poveruje u tako nešto pogotovo kad se uzme u obzir da su se Martin i njegovi saradnici decenijama u tajnosti pripremali za nju. Pročistila je grlo. „Milijardu zaraženih za dvadeset četiri sata.” „Hm-hm”, promrmljao je Martin ne dižući glavu s računara. „To je nemoguće. Nijedan patogen se ne širi tom brzinom.” Podigao je pogled prema njoj. „To je istina. Ali nisam te lagao. Nijedan poznati patogen se ne širi tom brzinom, ali ova kuga je nešto drugo. Slušaj, reći ću ti sve, ali bih voleo da prvo stignemo na bezbedno.” „Bezbednost mi u ovom trenutku nije najpreča briga. Htela bih da znam šta se uistinu događa i da nešto preduzmem. Reci mi šta kriješ od mene. Ionako ću u jednom trenutku saznati. Volela bih da to čujem od tebe.” Dugo je ćutao. Zatvorio je laptop i uzdahnuo. „Dobro. Prvo što bi trebalo da znaš jeste da je atlantiđanska kuga složenija nego što smo mislili. Na putu smo da shvatimo mehanizam njenog dejstva. Zvono je bilo najveća misterija.” Zadrhtala je na pomen zvona. Imari ga je pronašao 1918. godine na Gibraltaru. Tajanstvena sprava bila je pričvršćena na atlantiđansku strukturu, iskopanu uz pomoć Kejtinog oca. Naprava je, čim je iskopana, izazvala pandemiju španskog gripa - najsmrtonosniju u novijoj istoriji. Imari ga je iskopao i preselio da bi ga istražili. Dorijan Sloun, vođa Imari bezbednosti, pomoću tela žrtava zvona posejao je atlantiđansku kugu po čitavom svetu. Izazvao je epidemiju da bi pronašao osobe s genetskim imunitetom na zvono. Njegov cilj bio je stvaranje vojske koja će napasti Atlantiđane, koji su napravili zvono. „Mislila sam da znate kako zvono deluje i na koje gene utiče”, reče Kejt. „I mi smo tako mislili. Međutim, napravili smo dve ključne greške. Prva je što smo raspolagali malim brojem uzoraka. Druga je što smo proučavali samo tela neposredno izložena zvonu, a ne i ona koja su kasnije stradala od zaraze. Zvono ne odašilje nikakve prenosioce zaraze. Nema tu nikakvih virusa ili bakterija. Ono emituje radijaciju. Naša radna teorija bila je da radijacija zvona uzrokuje mutaciju u endogenom retrovirusu, da oživljava drevni virus koji preobražava domaćina utičući na niz gena i epigenetskih oznaka. Verovali smo da je drevni virus ključ svega.” BalkanDownload

Podigla je ruku da bi ga ućutkala. Morala je da razmisli o Martinovoj teoriji. Bila je veoma ambiciozna. Ukazivala je na sasvim novu vrstu patogena i na novu patogenezu - radioaktivnu, a zatim virusnu. Da li je tako nešto moguće. Retrovirusi su virusi koji mogu da ubace DNK, u domaćinov genom, i da ga izmene na genetskom nivou. To je neka vrsta apdejtovanja kompjuterskog softvera. Kad se neko zarazi retrovirusom, dobija injekciju DNK koja menja genom u nekim ćelijama. U zavisnosti od prirode ubrizgane DNK, retrovirus može biti dobar, loš ili benigno. Ishod je gotovo uvek neizvestan, pošto je genom svake osobe drugačiji, jedinstven. Retrovirusi postoje samo s jednom svrhom: da proizvedu još svoje DNK. I valjano obavljaju taj posao. Zapravo, virusi tvore većinu genetskog materijala na svetu. Ako bi se sakupila sva DNK ljudskih bića, životinja i biljaka - svih nevirusnih životnih oblika na planeti ukupna količina bila bi manja od zbira virusne DNK na Zemlji. Virusi nisu evoluirali da bi naškodili domaćinima - u stvari, oni zavise od živog domaćina da bi se množili. To i čine: pronalaze odgovarajućeg domaćina i žive u njemu. Bezopasno se množe sve dok domaćin ne umre od prirodnih uzroka. Ti domaćini rezervoari, kako ih naučnici zovu, zapravo su nosioci virusa bez simptoma. Na primer, krpelji nose pegavu groznicu Stenovitih planina; poljski miševi hanta virus; komarci virus Zapadnog Nila, žutu groznicu i dengu; svinje i kokoške grip. Ljudi su domaćini i rezervoari za bezbroj bakterija i virusa, koje još nismo ni klasifikovali. Dvadeset procenata genetskih informacija u nosu ne odgovara nijednom poznatom organizmu. Četrdeset do pedeset procenata stomačne DNK sastoji se od neklasifikovanih bakterija i virusa. Čak i u krvi postoji dva procenta biološke tamne materije. Ovo more nepoznatih virusa i bakterija na mnogo načina predstavlja konačnu granicu. Gotovo svi virusi su bezopasni dok ne pređu na drugog domaćina oblik života različit od prirodnog domaćina. Virusi se tada kombinuju sa sasvim novim genomom i izazivaju novu i neočekivanu reakciju bolest. To je najveća opasnosti koja preti od virusa, ali Martin nije govorio o zaraznim virusima, koji spolja prodiru u ljudsko telo. Opisivao je aktiviranje pređašnjih infekcija, uspavani komplet virusne DNK koja BalkanDownload

potiče iz ljudskog tela, zakopan unutar genoma. Govorio je o virusnoj zarazi koja dolazi iz tela - o nekoj vrsti DNK trojanskog konja, koji se aktivira u telu nanoseći mu ogromnu štetu. Ovi ljudski endogeni retrovirusi (HERV), u osnovi su virusni fosili ostaci ranijih infekcija, koji su promenili genom domaćina i postali deo DNK domaćinove sperme. Na taj način prenošeni su novim generacijama. Naučnici su nedavno otkrili da je gotovo osam procenata čitavog ljudskog genoma sastavljeno od endogenih retrovirusa. Fosilne zabeleške pređašnjih virusnih infekcija pojavljuju se i kod naših najbližih genetskih srodnika, kako živih, tako i mrtvih: kod šimpanzi, neandertalaca i denisovana. Oni su bih zaraženi velikim brojem virusa koji su i nas napadali. Kejt je analizirala ideju. Endogeni retrovirusi smatrali su se delom velike grupe inertne beskorisne DNK u ljudskom genomu. Nisu bili zarazni, ali su uticali na gensku ekspresiju. Naučnici su odskora počeli da razmatraju mogućnost da endogeni retrovirusi možda igraju ulogu u autoimunim bolestima kao što su lupus, multipla skleroza, Šegrenov sindrom, čak i rak. Ako je virus u pozadini atlantiđanske kuge zapravo endogeni retrovirus, to bi značilo... „Hoćeš da kažeš da je čitava ljudska rasa već bila zaražena. Da smo zaraženi još na rođenju - da je virus koji izaziva atlantiđansku kugu već bio deo naše DNK.” Nastavila je posle kraće pauze. „Zvono i leševi pomorenih tom spravom samo su pokrenuli uspavani virus.” „Upravo tako. Verujemo da je virusna komponenta atlantiđanske kuge dodata ljudskom genomu pre nekoliko desetina hiljada godina.” „Misliš da je to urađeno namerno, da nam je neko, ili nešto, ugradio endogeni virus - atlantiđansku kugu - znajući da će jednog dana biti aktiviran.” „Da. Verujem da je izbijanje atlantiđanske kuge odavno planirano. Mislim da je zvono samo mehanizam za otpočinjanje procesa koji ima za cilj konačni preobražaj ljudske rase. Atlantiđani pokušavaju da izazovu novi veliki skok napred - konačni skok napred - ili možda veliki skok unazad, regresiju do tačke pre uvođenja atlantiđanskog gena.” „Da li ste izolovali virus koji izaziva kugu.” „Nismo. To nas i zadržava. Zapravo, mislimo da postoje čak dva endogena virusa, koja vode nešto nalik virusnom ratu u telu. Oni se bore da uspostave kontrolu nad atlantiđanskim genom, verovatno da bi ga trajno izmenili. Kod devedeset procenata zaraženih ovaj rat uništava imunitet i prouzrokuje smrt.” BalkanDownload

„Poput španskog gripa.” „Upravo tako. To smo i očekivali - tradicionalnu biološku zarazu, koja se prenosi na uobičajene načine: telesnim tečnostima, vazduhom itd. Za to smo se spremali.” „Kako ste se spremali.” „Jedna grupa - uglavnom vladini službenici i naučnici - radila je dvadesetak godina u tajnosti na pronalaženju leka. Orhideja je bila naše oružje protiv zaraze - najnovija terapija stvorena na osnovu leka za HIV.” „Leka za HIV.” „Timoti Rej Braun je 2007. godine izlečen od HIV-a. Postao je poznat kao berlinski pacijent. Dijagnostikovana mu je akutna leukemija koštane srži. Status HIV pozitivnog otežavao je lečenje. Na hemoterapiji se borio protiv sepse. Njegovi lekari bili su prinuđeni da potraže netradicionalne terapije. Doktor Gero Hiter, njegov hematolog, odlučio se da pokuša terapijom matičnim ćelijama: transplantacijom celokupne koštane srži. Hiter je morao da odustane od čekanja odgovarajućeg davaoca koštane srži, već je uzeo davaoca sa specifičnom genetskom mutacijom: CCR5-Delta 32. Ta mutacija proizvodi ćelije imune na HIV.” „Neverovatno.” „Da. Isprva smo mislili da se Delta 32 mutacija sigurno pojavila tokom crne smrti u Evropi - od četiri do šesnaest procenata Evropljana imalo je makar jednu kopiju. Ipak, otkrili smo da je starija. Mislili smo onda da je izazvana boginjama, ali smo je pronašli i u uzorcima DNK iz bronzanog doba. Poreklo te mutacije je zagonetka, ali je jedno sigurno: transplantirana koštana srž sa CCR5-Delta 32 mutacijom izlečila je kod Brauna i leukemiju i HIV. Posle transplantacije je prestao da uzima antiretroviruse. Nikad više nije bio pozitivan na HIV.” „To vam je pomoglo u istraživanju orhideje.” „To je bio ogromni naučni proboj. Otvorio nam je niz novih pravaca istraživanja. CCR5-Delta štiti nosioce ne samo od HIV-a već i od boginja, pa čak i Y pestisa - bakterije koja izaziva kugu. Usmerili smo se na njega. U to doba, naravno, nismo u potpunosti razumeli složenost atlantiđanske kuge. Razvili smo orhideju do tačke suzbijanja simptoma, ali nije bila ni blizu puštanja u promet kad je zaraza izbila. Ne leči bolest u potpunosti, ali nismo imali izbora. Neki element zaraze nismo mogli da izolujemo. Tu su bili i drugi nepoznati faktori. Ali... mislili smo da možemo da je iskoristimo. Cilj je bio ograničavanje BalkanDownload

zaraze. I zaustavili bismo je kad bi nam pošlo za rukom da je ograničimo i suzbijemo simptome. Kupili bismo nešto vremena dok ne izolujemo endogene retroviruse koji izazivaju kugu i upravljaju atlantiđanskim genom - pravim izvorom zaraze. Zbog toga nam je... tvoj rad bio... tako zanimljiv.” „Još uvek ne razumem brzinu širenja. Da li je u pitanju radijacija.” „Isprva nismo razumeli ni mi. U prvim časovima izbijanja zaraze desilo se nešto neočekivano. Kuga je probila svaki karantin i protokole obuzdavanja. Širila se kao šumski požar, ništa slično dosad nismo videli. Zaraženi pojedinci, čak i u izolaciji, mogli su da inficiraju druge na razdaljini i od trista metara.” „To je nemoguće.” „Isprva smo verovali da imamo probleme s karantinskim procedurama, ali se to dešavalo širom sveta.” „Kako.” „Mutacijom. Neko negde je imao još neki endogeni retrovirus, još jedan drevni virus zakopan u genomu. Kad se aktivirao, čitav svet je kapitulirao za nekoliko sati. Milijardu ljudi zarazilo se za dvadeset četiri sata. Već sam rekao da je naš uzorak bio premali da bismo to uočili; nismo mogli da znamo za taj drugi endogeni retrovirus. U stvari, još tragamo za njim.” „Ne razumem kako on može da utiče na brzinu širenja.” „Trebalo nam je nekoliko nedelja da to shvatimo. Naši karantinski protokoli urušili su se širom sveta već prvih dana, obezvređujući decenije planiranja. Atlantiđanska kuga nije mogla biti zaustavljena. Kad god bi prodrla u neku državu, eksplodirala bi u čitavoj populaciji. Otkrili smo nešto nezamislivo. Inficirani su emitovali novu vrstu radijacije, umesto da nose radijaciju zvona u svojim tkivima. Verujemo da drugi endogeni retrovirus aktivira gene koji izazivaju promenu radijacije koju telo emituje.” Pokušavala je da obradi sve što je čula. Svako ljudsko telo emituje radijaciju, ali ona liči na buku, statiku, subatomski ekvivalent znojenja. Martin je nastavio. „Svaka aktivirana osoba postaje radijacioni svetionik. Aktivira i inficira sve oko sebe - čak i ljude u biozaštitnim šatorima. I osoba koja stoji kilometar i po od tebe može da te zarazi bez ikakvog kontakta. Nije bilo protokola za tako nešto. Zato su sve vlade sveta pogođene globalnom zarazom. Nisu mogli da je zaustave. Usredsredili smo se na kontrolu stanovništva, da svetom ne bi zavladali preživeli pod Imarijevom kontrolom. Počeli smo da gradimo BalkanDownload

Orhidejine distrikte i zatvaramo preživele.” Pomislila je na olovom obloženu zgradu, u kojoj je izvodila eksperimente. „Zato ste koristili olovne limove na zgradi - da biste zaustavili radijaciju.” Klimnuo je glavom. „Strahovali smo i od drugih mutacija. Iskreno, našli smo se na nepoznatoj teritoriji. Govorim o kvantnoj biologiji: subatomskim česticama koje upravljaju ljudskim genomom, o sadejstvu biologije i fizike. Ta pojava daleko prevazilazi naša znanja iz te dve naučne oblasti. Grebemo po površini poznatog. Daleko zaostajemo u igri, ali smo za tri meseca mnogo naučili. Znamo da ste dečaci i ti imuni na kugu, pošto ste je preživeli u Kini. Pokušavamo da izolujemo retrovirus koji izaziva radijaciju. Najviše strahujemo da će radijacija ispitanika - izazvana nekom novom mutacijom - prodreti u logor i umanjiti delotvornost orhideje. Ništa neće stajati na putu zaraze ako se to desi. Delotvornost orhideje opada, ali nam je ona i dalje neophodna. Potrebno nam je još malo vremena. Mislim da smo blizu pronalaženja leka. Nedostaje nam još jedan komadić slagalice. Mislio sam da ću ga pronaći ovde, u južnoj Španiji. Prevario sam se... i to nekoliko puta.” Klimnula je glavom. U pozadini misli čula je tutnjavu, sličnu dalekoj grmljavini. Nešto joj nije davalo mira. Kao naučnica znala je da je najjednostavnije objašnjenje obično ono pravo. „Kako ste tako brzo ustanovili postojanje drugog endogenog retrovirusa. Zbog čega ste toliko sigurni da postoje dva retrovirusa. Zašto ne bi postojao samo jedan. Jedan virus može da izazove različite ishode - evolutivne i devolutivne, a može poslužiti i kao okidač radijacije.” „To je istina...” Martin je ućutao kao da razmišlja šta da kaže. Otvorila je usta, ali ju je poočim ućutkao podignutom rukom i nastavio: „To su brodovi. Drugačiji su.” „Brodovi.” „Atlantiđanski brodovi - na Gibraltaru i Antarktiku. Kad smo pronašli strukturu na Antarktiku, očekivali smo da bude otprilike iste starosti i da izgleda kao i ona na Gibraltaru.” „Zar nije.” „Ni približno. Verujemo da je brod na Gibraltaru, tačnije da je bio, samo modul, terenac za šetnju po planeti. Brod na Antarktiku je namenjen svemirskim putovanjima. Ogroman je.” Pokušala je da poveže ove podatke s kugom. „Mislite da je modul došao s broda na Antarktiku.” BalkanDownload

„To je bila početna pretpostavka, ali su je očitavanja ugljenika obesmislila. Brod na Gibraltaru stariji je od onog na Antarktiku. Još važnije je to što je na Zemlji bio mnogo duže, možda čitavih stotinu hiljada godina duže.” „Ne razumem”, reče Kejt. „Tehnologija je na oba broda bez ikakve sumnje slična. Oba imaju zvono, ali su drugačije starosti. Verujem da brodovi pripadaju različitim frakcijama Atlantiđana i da su one u ratu među sobom. Verujem da obe pomenute frakcije iz nekog razloga pokušavaju da izmene ljudski genom.” „Kuga je njihovo oruđe biološkog oblikovanja.” Klimnuo je glavom. „To je teorija. Zvuči ludo, ali ništa drugo nema smisla.” Tutnjava spolja bivala je sve glasnija. „Šta je to.”, pitala je. Martin je osluškivao. Brzo je ustao i izašao iz sobe. Prišla je umivaoniku i pogledala u ogledalo. Izgledala je mršavije. Izgledala je pomalo gotski zbog tamne ofarbane kose. Pustila je vodu i počela da skida smeđu boju s prstiju. Zbog nje nije čula da se Martin vratio. Držao se za dovratak i pokušavao da dođe do daha. „Isperi kosu. Moramo da krenemo.”

CRKVA SVETE MARIJE BLAZENE MARBELJA, SPANIJA Kejt je žurno probudila decu i izgurala ih iz crkve. Martin ih je nestrpljivo čekao u dvorištu. Teški ranac visio mu je na ramenima. Izgledao je krajnje zabrinuto. Videla je i zašto. Nepregledna gomila ljudi tekla je ulicom. Trčali su kao mahniti i trupkali po kaldrmi kao slepci. Prizor je podsećao na jurnjavu ispred bikova u Pamploni. Dva psa su beživotno ležala u uglu dvorišta, pored belog zida crkve. Dečaci su pokušavali da zapuše uši. BalkanDownload

Martin joj je prišao. Uhvatio je Adija za ruku. „Ponećemo ih.” „Šta se dešava.” promrmljala je dok je dizala Surju. „Gas je bio namenjen psima. Imari sad hvata sve ljude. Moramo da budemo brzi.” Kejt je zaronila u gomilu za Martinom. U odsustvu gasa videla je da su uske ulice pune tragova propasti Marbelje: izgorelih automobila, ukradene robe, televizora i prevrnutih stolova i stolica iz davno napuštenih kafea, koji su nekad ispunjavali ulice i sokake. Sunce se rađalo iznad zgrada. Žmirkala je pokušavajući da se zaštiti od isprekidanih naleta svetla. Polako se privikavala. Zaglušujući topot nogu postao je pozadinska buka u jutarnjem džogingu. Neko je naleteo na nju s leđa. Zamalo što je nije oborio na tle. Martin ju je u trku uhvatio za ruku i uspravio. Nova grupa gurala se kroz gomilu iza njih. Probijali su se između sporijih trkača. Uočila je da u gomili ima bolesnih. Jedan dan bez orhideje bio je dovoljan za povratak simptoma atlantiđanske kuge. Izgledali su uspaničeno, unezvereno. Martin je pokazao na uličicu deset metara ispred njih. Rekao je nešto što nije mogla čuti, ali je krenula za njim. Približavali su se zgradama. Šmugnuli su u sokak. Mnoštvo tela ispunilo je prazninu koju su načinili u gomili. Išli su ka napuštenom delu grada na istoku. Tutnjava mase u trku se sve slabije čula. Povremeno bi čula buku iz naizgled napuštenih zgrada. Martin je klimnuo glavom u njihovom pravcu. „Mogu da beže ili da se sakriju.” „Šta je pametnije.” „Skrivanje. Verovatno. Imari če, kad očisti grad, prebaciti trupe u drugi. Tako su uradili i u drugim zemljama.” „Zašto trčimo ako je skrivanje bezbednije.” Pogledao je u oči. „Ne smemo da rizikujemo. SAS će te odvesti odavde.” Zaustavila se u mestu. „Izvešće nas.” „Ne mogu da pođem s tobom, Kejt.” „Kako to misliš...” „I mene traže. Ako je Imari prodro na sever, biće stražarskih postaja. Ako me uhvate, tražiće i tebe. Ne smem da rizikujem da te odam. Takođe, postoji nešto... što moram da pronađem.” Nije stigla da se pobuni, zbog urlanja dizel-motora s raskrsnice. Martin je otrčao do kraja sokaka i kleknuo na uglu. Izvadio je ogledalce BalkanDownload

iz ranca. Podigao ga je i namestio tako da vidi ulicu. Stala je iza njega. Veliki kamion sa zelenom ciradom, sličan onom kojim su dovezli preživele u logor, polako je napredovao niz ulicu. Iza njega su izlazili vojnici s gas-maskama. Išli su od vrata do vrata, pretraživali kuće, a oblak gasa dizao se iza njih. Htela je da progovori. Martin je brzo ustao i pokazao ka uskom prolazu između zgrada, otprilike na sredini sokaka. Mahnito su potrčali kroz njega. Uski sokak se posle nekoliko minuta trčanja proširio. Vodio je do šetališta s velikom kamenom fontanom. „Martine, moraš da kreneš s nama...” „Čuti!”, brecnuo se. „Nema rasprave, Kejt!” Zastao je nadomak šetališta. Ponovo je izvadio ogledalce. Podigao ga je i uhvatio zrak sunca. Isti takav signal blesnuo je s druge strane trga. Okrenuo se ka njoj baš kad je eksplozija potresla trg, ispunivši ga prašinom. Zvonilo joj je u ušima. Prašina joj je ometala vidik. Osetila je da je Martin stiska za ruku. Zgrabila je dečake i zakoračila u haos na trgu. Kroz prašinu, koja se slegala, videla je kako Imarijeve trupe naviru u okolne uličice i sokake. Vojnici u španskim vojnim uniformama nesumnjivo pripadnici SAS-ovog tima za evakuaciju - zaklonili su se iza masivne kamene fontane. Pucali su na Imarijeve trupe. Buka od granata i automatske vatre postala je zaglušujuća. Dva sasovca su pala. Ostali su brojno nadjačani i opkoljeni. Martin ju je cimnuo i gurnuo ka ulici koja se pruža na sever. Ljudski talas je potekao ka Kejt, Martinu i dečacima baš kad su stigli do otvorenog prostora. Bacila je pogled prema trgu. Puščana vatra je prestala. Čula se samo grmljavina - tutnjava bezbrojnih nogu u ljudskom talasu koji se valjao ka njima. Sasovci su ležali mrtvi. Dvojica u crvenoj vodi fontane, a druga dvojica licem prema kaldrmi.

BalkanDownload

STARI GRAD MARBELJA, SPANIJA Kejt nije mogla da skrene pogled s Imarijevih vojnika iza svojih leđa. Očekivala je da će potrčati preko šetališta i da će ih pohvatati. Ali nisu. Švrljali su ispred velikih kamiona po ulicama i sokacima ka trgu. Neki su pušili, drugi razgovarali radio-aparatima. Svi su držali automate. Kejt nije znala šta čekaju. Obratila se Martinu: „Šta to...” „Ovo je zona za ukrcavanje. Čekaju da ljudi dođu ovamo. Idemo ovuda.” Potrčao je niz sokak, ka nadolazećoj masi. Oklevajući, pošla je za njim. Gomila je bila stotinu metara daleko. Brzo se približavala. Martin je pokušao da otvori najbliža vrata - radnje u prizemlju. Bila su zaključana. Kejt je otrčala na drugu stranu ulice. Pokušala je da otvori vrata kafea. Nisu ni mrdnula. Privukla je dečake bliže sebi. Gomila je bila pedeset metara daleko. Pokušala je da otvori vrata kuće pored radnje. I ona su bila zaključana. Gomila se nezaustavljivo približavala. Svaku sekundu će ih pregaziti, zajedno s decom. Možda bi mogla da stavi dečake ispred sebe, da ih prisloni uz dovratak i zaštiti. To je i učinila. Čekala je. Čula je kako joj Martin pritrčava. Stao je iza nje da bi je zaštitio. Baš kao što je ona štitila dečake. Gomila im je prišla na trideset metara. Nekoliko trkača odvojilo se od čopora. Imali su odlučne hladne poglede. Nisu ni pogledali Kejt, Martina i dečake kad su prošli kraj njih. Neko je pomerio zavese na prozoru prvog sprata. Lice se pojavilo iza stakla. Pripadalo je Kejtinoj vršnjakinji, tamne kose i maslinaste puti. Spustila je glavu. Pogledi su im se sreli. Izraz na ženinom licu se od užasa izmetnuo u... zabrinutost. Kejt je otvorila usta da bi joj se BalkanDownload

obratila, ali žena je nestala. Gurnula je dečake na dovratak. „Budite mirni. Veoma je važno da ostanete mirni.” Martin je pogledao u nadolazeću gomilu. Brava na vratima ispred njih je škljocnula. Otvorila su se. Sve četvoro je palo na pod. Muškarac ih je uvukao unutra, a žena s prozora na prvom spratu zalupila je vrata za njima. Tiha tutnjava dopirala je kroz vrata i prozore. Muškarac i žena poveli su ih iz predsoblja i uveli u dnevnu sobu s velikim kaminom bez prozora, osvetljenu svećama. Kejt se trudila da osmotri mračnu prostoriju. Martin je brzo govorio na španskom. Kejt je pregledala dečake. Izvijali su se i opirali kad bi ih dodirnuta. Bili su na ivici snage, usplahireni, umorni i zbunjeni. Šta da radi. Neće dugo izdržati. Možemo li da se sakrijemo ovde. Setila se Martinovih reći: preostaje im da beže ili da se skrivaju. Otvorila je ranac na Martinovim leđima i izvadila dve beležnice i nešto olovaka. Predala ih je dečacima. Zgrabili su ih i odskakutali u ćošak. Vapili su za normalnošću, nečim poznatim. To će ih smiriti, iako samo nakratko. Nije mogla da zatvori ranac na Martinovim leđima zbog njegove žive gestikulacije. Ponavljao je jednu reč: tunel. Domaćini su razmenili poglede. Posle kraćeg oklevanja, klimnuli su glavom. Martin je dobio odgovor koji je želeo. Obratio se Kejt. „Moramo da ostavimo dečake s njima.” „Ni u kom slučaju...” Gurnuo ju je u stranu, ka kaminu. Progovorio je tihim glasom: „Sinovi su im umrli od kuge. Prihvatiće ih. Ako Imari sledi svoje ranije protokole čišćenja, porodice s malom decom će biti pošteđene - ako se zakunu na vernost. Regrutuju samo tinejdžere i odrasle bez dece.” Tragala je za argumentima. Na kamenoj ploči iznad kamina ugledala je fotografiju para na plaži, s rukama na ramenima dva nasmejana dečaka, Adijevih i Surjinih vršnjaka. Boja njihove kože i kose bile su prilično slične. Posmatrala je domaćine i dečake, koji su ćutke pisali po sveskama, u ćošku, pored sveća. Namrštila se. Pokušavala je da razmišlja. „Ne govore španski...” „Kejt, oni vrlo retko govore. Ovi ljudi će se na najbolji način starati o njima. Ovo je jedino moguće rešenje. Razmisli: spašćemo četiri života.” BalkanDownload

Pokazao je na dvoje odraslih. „Znače ko su dečaci ako ih uhvate sa mnom ili s tobom. Ugrožavamo ih svojim prisustvom. Nemamo izbora. Vratićemo se po njih. Osim toga, ne možemo ih povesti tamo gde idemo. To bi bilo... veoma neprijatno za njih.” „Gde...” Nije joj dozvolio da završi rečenicu. Odmah se obratio paru koji je izašao iz dnevne sobe. Nije krenula za njima. Prišla je dečacima u uglu i zagrlila ih. Isprva su se opirali, posežući za sveskama. Posle izvesnog vremena su se smirili. Poljubila ih je u teme i pustila. Domaćini su poveli Martina i Kejt uskim hodnikom do pretrpane radne sobe s velikim stolom od hrastovine i ormanima za knjige, koji su sezali od poda do tavanice. Muškarac je prišao ormanima. Počeo je da baca teške tomove na tle. Žena mu se pridružila. Uskoro su ispraznili police. Pomerio je orman od zida i pritisnuo dugme na susednom ormanu. Zid je škripnuo i blago se povukao unazad. Gurnuo ga je. Deo zida se otvorio, otkrivajući tamni prljavi kameni tunel.

STARI GRAD MARBELJA, SPANIJA Kejt je mrzela tunele. Kameni zidovi bili su vlažni. Činilo joj se da luče crnkastu sluz koja se lepila za nju na svakom od bezbrojnih skretanja. U jednom trenutku je šapatom upitala Martina zna li gde ide. Ućutkao ju je, što je protumačila kao odrečan odgovor. Ali gde su mogli da idu. Martin je išao prvi. Nosio je svetlosni štap koji je obasjavao dovoljno prostora da ne lupe glavom o sivi zid. Uski tunel izbijao je na raskrsnicu koja se račvala u tri pravca. Martin je stao i prineo svetlosni štap licu. „Da li si gladna.” Klimnula je glavom. Skinuo je ranac i iskopao je proteinsku štanglicu i bocu vode. Jela je i pila. Tiho je progovorila kad je progutala zalogaj1 „Nemaš BalkanDownload

pojma gde idemo, zar ne.” „Ne baš. Zapravo, nisam siguran da ovi tuneli imaju izlaz.” Znatiželjno ga je posmatrala. Spustio je svetlosni štap na tle između njih i otpio malo vode. „Ljudi su se hiljadama godina tukli oko Marbelje i drugih gradova na Mediteranu. Grci, Feničani, Kartaginjani, Rimljani, muslimani. Spisak se nastavlja. Marbelja je stotinu puta opljačkana. Znao sam da će stari trgovački domovi u ovom delu grada imati tunele za beg. Bogati su ih koristili da bi izbegli grozote koje se dešavaju posle pada grada u neprijateljske ruke. Neki tuneli su obična skrovišta. Neki vode van grada, ali sumnjam da je ovaj jedan od tih. U najboljem slučaju, povezani su s novim kanalizacionim sistemom. Mislim da smo ovde bezbedni. Zasad.” „Imari neće pretraživati tunele.” „Sumnjam u to. Pretražiće kuće, ali ovlašno. Uglavnom tragaju za onima koji stvaraju nevolje, i za onima koji su izbegli prvo čišćenje terena. Pretpostavljam da je susret s pacovima i zmijama najgore što nam se može dogoditi u podzemlju.” Stresla se na pomisao na nevidljivu zmiju koja joj puzi preko noge u tami. Pomislila je na spavanje u društvu zmija i pacova... Molećivo je podigla ruke. „Ne moraš sve da mi kažeš.” „Dobro. Izvini.” Dohvatio je ranac. „Hoćeš li još hrane.” „Neću. Hvala ti. Šta ćemo sad. Koliko dugo ćemo ovde čekati.” Progovorio je posle kraćeg razmišljanja. „Dva dana, ako je suditi po veličini grada.” „Šta se tamo događa.” „Sakupiće sve ljude na jedno mesto, radi razvrstavanja.” „Razvrstavanja.” „Prvo će odvojiti umiruće i devolutivne od preživelih. Svi preživeli će se naći pred izborom da prihvate ili odbiju zakletvu Imariju.” „Ako odbiju.” „Svrstaće ih s umirućima i devolutivnima.” „Šta se dešava...” „Imari će evakuisati sve. Ukrcaće one koji su se zakleli i ostale na kužni brod koji plovi ka jednoj od njihovih baza. Na odredište će stići samo oni koji su se zakleli na vernost.” Dohvatio je svetlosni štap i prineo ga Kejtinom licu da bi je osmotrio. „Zapamti ovo. Ako budemo uhvaćeni i ako ti ponude izbor, moraš da im se zakuneš na vernost. Obećaj mi da ćeš to učiniti.” BalkanDownload

Klimnula je glavom. „To su samo reći. Opstanak je jedini bitan.” „Da li to znači da ćeš se i ti zakleti.” Spustio je svetlosni štap na tle. Tama je ispunila prostor između njih. „Sa mnom je drugačije. Znaju ko sam. Moramo se razdvojiti ako nas pohvataju.” „Ali zaklećeš se.” „Tu mogućnost meni neće ponuditi.” Oštro se zakašljao, kao dugogodišnji pušač. Pitala se kakve čestice udišu u tunelima. Odmahnuo je glavom. „Pridružio sam im se. To je bila najveća greška u mom životu. Ja sam u drugačijem položaju od tebe.” „To su samo reći”, bocnula ga je Kejt. „Tuše!”, promrmljao je Martin. „Teško je objasniti...” „Pokušaj.” Gucnula je još malo vode. „Imamo vremena.” Ponovo se zakašljao. „Potreban ti je čist vazduh.” „Nije do vazduha.” Izvadio je belu kutijicu iz ranca. Na oskudnoj svetlosti videla je kako stavlja belu pilulu u usta. Pilule su bile u obliku cveta, s tri velike srcolike latice i crvenim prstenom u sredini. To je bila orhideja. Zadrhtala je od iznenađenja. Nije mogla da progovori. „Ti si...” „Nisam imun. Nisam hteo da ti kažem. Znao sam da ćeš brinuti. Ako me uhvate, biću u logoru s umirućima. Moraćeš da završiš moje istraživanje ako se to desi. Evo.” Dao joj je nešto što je izvukao iz ranca - sveščiću. Odložila ju je u stranu. „Koliko pilula ti je ostalo.” „Dovoljno”, odvratio je ravnim glasom. „Ne brini za mene. Odmori se. Ja ću stražariti prvi.”

STARI GRAD MARBELJA, SPANIJA

BalkanDownload

„Kejt! Ustani!” Otvorila je oči. Martin je stajao iznad nje. U oskudnoj svetlosti štapa videla je da je uznemiren. „Požuri”, rekao je kad joj je pomogao da ustane. Podigao je ranac i izvadio nešto iz njega. Pištolj. „Stavi ga na leđa. Idi iza mene”, rekao je i predao joj ranac. Okrenuo se ka najdaljem otvoru u kružnoj sobi. Ništa nije videla, ali je čula slab zvuk. Korake. Martin je uperio pištolj ka otvoru. Drugom rukom isključio je svetlosni štap. Utonuli su u potpunu tamu. Sekunde su prolazile. Koraci su se sve bolje čuli. Svetlost se pojavila u otvoru. Jačala je iz časa u čas. Pojavila se lampa i prešla preko praga pola sekunde posle debelog bradonje, čije krupno telo je skrivalo mladu ženu iza njega. Ispustio je lampu kad je video Martina s uperenim pištoljem. Zateturao se unazad i oborio ženu na tle. Martin mu je prišao. Čovek je podigao ruke uvis i progovorio na španskom. Martin ih je pažljivo osmotrio. Zapodenuo je razgovor na španskom. Po njegovom okončanju, još jednom ih je dobro osmotrio, kao da procenjuje može li verovati njihovoj priči. Obratio se Kejt: „Uzmi lampu. Kažu da su psi u tunelima i da vojnici dolaze ovamo.” Zgrabila je lampu. Martin je pištoljem pokazao bradonji i ženi da nastave put drugim hodnikom - onim kojim su Kejt i Martin došli. Koračali su kao zatvorenici u zatvorskom dvorištu. Četvorka je napredovala oštrim tempom, u potpunoj tišini. Hodnik ih je odveo do druge okrugle odaje, u kojoj su naišli na još šest ljudi. Posle kratkog razgovora, pridružili su se Kejtinoj i Martinovoj družini. Nastavili su put. Kejt se pitala kako će izaći na kraj s psima i vojnicima. Njen pištolj bio je u rancu. Pomišljala je da ga izvadi, iako to nije htela. Pre nego što je stigla da posegne za oružjem, tunel se završio u velikoj podzemnoj dvorani četvrtastog oblika, s visokim svodom. U velikoj prostoriji bez izlaza našlo se dvadesetak ljudi. Sve glave su se okrenule ka njihovoj grupi kad su ušli u odaju. Kejt je čula kako debeljko nešto viče iza nje. Okrenula se. Govorio je u radio. Šta... Suprotni zid je eksplodirao. Zemlja, krhotine i nevidljivi udarni talas nahrupili su u tunel. Kejt je pala na pod. Svetlost je ispunila dvoranu kad se prašina slegla. Videla je kako Imarijevi vojnici uleću kroz pukotinu. Izvlačili su ljude iz razrušene kamene odaje. Debeljko, BalkanDownload

žena i pola tuceta ostalih pomagali su im u tom poslu. Nije mogla da dođe sebi od zaslepljujuće svetlosti i zvonjave u ušima. Spopala ju je mučnina. Mislila je da će povratiti. Videla je kako jedan vojnik podiže Martinov pištolj s tla i izvodi starca napolje. Zgrabili su i nju. Zalud se opirala. Uhvatili su je. Sve su ih pohvatali.

BalkanDownload

26 Dorijan je otvorio oči. Ugledao je široko staklo. Nije bio u cevi - ne u onoj u kojoj se već probudio. Gde sam. Da li sam ovog puta zaista mrtav. Mora biti. Stražar ga je upucao u glavu. Spustio je pogled. Nosio je uniformu kakvu je i Atlantiđanin imao na sebi. Vid mu se izoštrio. Gledao je u svemir. Plavo-zelena planeta ispunjavala je donju polovinu velikog prozora. Orijaške mašine puzale su po površini, prevrćući zemlju i odašiljući stubove crvene prašine u atmosferu. Ne, to no nije bila samo zemlja - mašine su pomerale planine. „Geološko istraživanje je u toku, generale Arese. Tektonske ploče u severnoj hemisferi neće biti problem u sledećih četiri hiljade godina. Da li da ih diramo.” Dorijan se okrenuo ka čoveku koji je stajao pored njega, na nečemu što je morala biti paluba svemirskog broda. Čuo je sebe kako govori: „Pozabavite se njima. Možda za četiri hiljade godina neće moći da ih srede. Prilagodite ih odmah.” Okrenuo je leđa prozoru. U odrazu je video sebe, ali čovek koji mu je uzvraćao pogled nije bio Dorijan, već Atlantiđanin. Njegova mlađa verzija. Imao je gustu zlatno-sedu kosu začešljanu unazad. Staklo je nestalo. Vazduh i gravitacija su se promenili. Bomba je eksplodirala u daljini. Dorijan je shvatio da je u velikoj naseobini i da to nije nijedan zemaljski grad. Svaka zgrada je imala jedinstven oblik. Iskrile su kao da su napravljene juče, od njemu nepoznatog materijala. Spajali su ih viseći mostovi, koji su presecali grad. Tvorili su paukovu mrežu između kristalnih građevina. Jedna zgrada se srušila. Vazdušni mostovi koji su je spajali s ostalima su se pokidali, kao ruke koje padaju zajedno s telom. Začula se nova eksplozija. Još jedna zgrada je pala. Vojnik pored Dorijana pročistio je grlo i tiho rekao: „Da li da počnemo, gospodine.” „Ne. Pustite ih još malo. Pokažimo svetu s kakvim sojem ljudi se borimo.” Odjeknula je još jedna eksplozija. Horizont se zamračio kad se BalkanDownload

svemir ponovo ukazao pred njim. Dorijan je sad stajao na drugačijoj palubi - na planeti. Ne, na mesecu. Video je planetu desno od sebe, ali je pogled na svemir bio upečatljiviji. Flota svemirskih brodova pružala se sve do plamteće bele zvezde u pozadini. Bilo ih je na stotine, možda hiljade. Pogled na flotu oduzimao je dah. Osećao je kako mu se dlačice na rukama kostreše. Jedna misao ispunila mu je um: Pobedio sam. Pokušao je da izoštri sliku, ali ona je kliznula i nestala. Bio je negde drugde, na planeti. Hodao je dugom betonskom stazom ka džinovskoj monolitnoj strukturi. Hodao je sam, ali je gomila okruživala stazu s obe strane. Ljudi su se tiskali i gurali da bi ga videli. Žena i dva muškarca čekali su ga ispred tamnog otvora, pri dnu kamenog spomenika. Dorijan nije mogao da pročita natpis iznad ulaza, ali je neznano kako znao da tamo piše: „Ovde leži naš poslednji vojnik.” Žena je zakoračila napred i rekla: „Odlučili smo. Poči češ dugim putem do večnosti.” Dorijan je znao da žena igra ulogu pred kamerama, da recituje unapred pripremljenu izjavu za istorijske spise. Izdala ga je. „Svaki čovek zaslužuje pravo da umre”, rekao je. „Legende nikad ne umiru.” Okrenuo se. Na trenutak je razmišljao da li da potrči. Ovako če ga zapamtiti, po poslednjem činu. Ušao je u grobnicu, prošao ispod kamene fasade i stupio u brod. Svetlost s lampica na podu i tavanici odražavala se na sivim zidovima. Poslednji zraci sunca nestali su u tunelu iza njega. Svetlost u velikoj dvorani se prilagođavala. Redovi cevi protezali su se u daljinu, koliko god da je pogled sezao. Bile su prazne. Prva cev u redu se polako šišteči otvorila. Ušao je u nju. Neka bude. Cev se naizmenično otvarala i zatvarala. Dorijan je trčao iz svetilišta. Nebo je bilo tamno, izuzev sevanja svuda oko njega. Zatreptao je i zastao na pustoj ulici drugog grada s paukovom mrežom. Eksplozije su bile mnogo svetlije od pređašnjih. Čitav grad se obrušavao. Gledao je kako se brodovlje spušta s nebesa. Ponovo se našao u ogromnoj dvorani s cevima. Sve su bile pune. Trčao je dugim hodnikom. S užasom je posmatrao kako se Atlantiđani, njegovi zemljaci, bude, vrište, teturaju iz cevi i umiru. Neprestano su pristizali. Čim bi jedan umro, zamensko telo bi se uobličilo u cevi. Shvatio je da prisustvuje početku beskrajnog ciklusa agonije. Pritrčao je kontrolnoj stanici. Prešao je prstima po pramičcima belog i zelenog svetla, koje mu je obavilo ruke. Morao je da zaustavi uskrsnuća, da ih BalkanDownload

izbavi iz čistilišta. Ne smeju da se bude. On je vojnik. Njihova bezbednost je njegov posao... njegova dužnost. Odmakao se od kontrolne stanice. Ponovo se našao na panoramskoj palubi broda. Plavi, zeleni i beli globus ukazao se ispod njega. Prepoznao je Zemlju. Nebo je bilo čisto, a planeta devičanska. Nije bilo gradova niti civilizacije. Prazno platno. Prilika da se krene iz početka. Okrenuo se. Ponovo se našao u grobnicama, ali ne u dvorani s cevima. Bio je u sobici s dvanaest cevi. Sve su bile prazne. Zatreptao je. Telo se pojavilo u centralnoj cevi - praistorijski čovek. Ponovo je zatreptao. Pojavio se još jedan čovekov predak. Soba je izbledela. Bio je napolju, na vrhu planine. Pogled je bio izvitoperen zbog zakrivljenog stakla - vizira njegovog šlema. Nosio je zaštitno odelo, slično onom koje mu je dao Atlantiđanin. Stajao je na metalnim dvokolicama, koje su lebdele iznad vrhova drveća. Sunce je bilo visoko na nebu. Šuma ispod njega bila je zelena i gusta, ispresecana kamenim izbočinama koje su se spuštale u dolinu kao stepenice. Pećinski ljudi borili su se drvenim i kamenim oruđima na grebenima. Pripadali su dvema vrstama. Jedna je bila manja, ali je raspolagala boljim oruđima. Napadali su krupnije protivnike u talasima. Bacali su koplja i sporazumevali se grubim grlenim zvucima. Usklađivali su napade. Sunce se uzdiglo. Dolina se ispunila ratnicima. Bitka je besnela. Masakr je bio gotovo potpun. Krv je tekla po zemlji, prljajući belo i sivo kamenje. Dorijan je lebdeo na kočijama. Gledao je, i čekao. Sunce se spuštalo nad dolinom. Jednako brzo se diglo. Vladala je tišina. Leševi su bili nagomilani po njoj. Bilo ih je toliko da Dorijan nije video tle. Muve su napadale masovnu grobnicu, a lešinari kružili nebom. Pobednici su stajali na kamenitim grebenima, držeći koplja i kamene sekire. Ćutke su gledali, tela obojenih u crveno i crno, s onim što su našli na bojištu. Krupni čovek - poglavica, pomislio je Dorijan zakoračio je napred i zapalio baklju. Izrekao je nekoliko reći ili grubih zvukova i zavitlao baklju u dolinu ispod sebe. Ostali ljudi na grebenima sledili su njegov primer, dok vatrena kiša nije zapalila grmlje, drveće i tela u dolini. Dorijan se osmehnuo i pritisnuo snimač glasa na šlemu. „Podvrsta 8472 pokazuje čudesnu sposobnost za organizovano ratovanje. Oni su logičan izbor. Uništite druge genetske linije.” Po prvi put je osetio nadu BalkanDownload

posmatrajući primitivnu ratobornu vrstu. Dim je ispunio dolinu. Lagano se dizao uvis, prekrivajući šumu i greben. Družina pobednika nestala je u dimu. Crni i beli pramenovi su se podigli i okružili Dorijana. Stubovi dima su ga progutali. Kad su se razišli, gledao je iz cevi u dvorani na Antarktiku - u istom brodu koji je postojao na izvornoj planeti Atlantiđana. Ponovo je vladao svojim mislima i telom. Imao je novo telo. Još jedno u nizu. Atlantiđanin je stajao pored njega. Pomirljivo ga je posmatrao. Dorijan je proučavao njegovo lice i belu kosu. Prepoznao ga je. Bio je u brodu, u snu. Da li je to bio san. Cev se otvorila i Dorijan je zakoračio napolje.

3 KM ISPOD IMARIJEVE ISTRAZIVACKE BAZE P RIZMA NA ANTARKTIKU

Dorijan je dugo posmatrao Atlantiđanina. Zatim se osvrnuo oko sebe i rekao: „Dobro. Imaš moju pažnju.” „Nisi me razočarao Dorijane. Pokazao sam ti propast svog sveta i poreklo tvoje vrste da bi mi ti nakon svega toga rekao da sam zaslužio tvoju pažnju.” „Hteo bih da znam šta sam video.” „Video si sećanja”, reče Atlantiđanin. „Čija.” „Naša. Tvoja i moja. Sećanja iz prošlosti, i iz budućnosti.” Atlantiđanin je krenuo ka ulazu u dvoranu s Dejvidovim i Dorijanovim mrtvim telom. Dorijan ga je sledio. Razmišljao je o onom što je upravo čuo. Nekako je znao da je to istina. Događaji su bili stvarni - njegova sećanja. Kako je to moguće. Atlantiđanin je govorio dok je vodio Dorijana hodnicima od sivog metala. „Ti si nešto drugo, Dorijane. Uvek si znao da si naročit, da imaš BalkanDownload

sudbinu.” „Ja sam...” „Ti si ja, Dorijane. Zovem se Ares. Ja sam vojnik, poslednji kog je moj narod imao. Nasledio si moja sećanja zahvaljujući neobičnom obrtu sudbine. Dugo su ležala uspavana u tvom umu. Samo sam ja znao za njih kad si ušao u ovaj brod.” Dorijan je žmirkajući posmatrao Atlantiđanina - Aresa. Nije znao šta da kaže. „Duboko u sebi znaš da je to istina. Godine 1918. na Gibraltaru su stavili umirućeg sedmogodišnjaka u cev. Kad si se probudio 1978. godine, nisi bio isti. Ali nije te vreme promenilo. Bio si opsednut mržnjom i željan osvete. Želeo si da napraviš vojsku da bi pobedio neprijatelje ljudskog roda i pronašao oca. Imao si svest o sudbini - o predodređenosti za borbu za budućnost svoje rase. Zbog toga si došao ovamo. Znao si šta ćeš učiniti. Znao si sve to zato što sam ja to znao. To je bila moja želja. Imaš moja sećanja. Imaš moju snagu. Imaš moju mržnju i moje snove. Dorijane, u ovoj vaseljeni postoji neprijatelj snažniji no što možeš zamisliti. Moj narod je bio najnaprednija rasa u poznatom svemiru. Taj neprijatelj nas je porazio za jedan dan i jednu noć. Doći će i ovamo. To je samo pitanje vremena. Porazićete ih ako ste voljni da učinite ono što mora biti učinjeno.” „A šta je to.” Ares se okrenuo prema Dorijanu. Pogledao ga je u oči. „Moraš da se pobrineš da genetski preobražaj tvoje vrste bude obavljen do kraja.” „Zašto.” „Znaš ti zašto.” Jasna misao prošla je Dorijanu kroz glavu: da bismo napravili svoju vojsku. „Upravo tako”, reče Ares. „Borimo se u ratu. A u ratu samo najjači opstaju. Upravljao sam vašom evolucijom s jednim jedinim ciljem: opstankom. Ljudi neće preživeti bez poslednje genetske promene. Niko od nas neće.” Dorijan je u dubini svog uma znao da je to istina. Sve je najedanput imalo smisla: njegova ambicija; šlepa i nerazumna želja za preobraženjem ljudske rase. Sve to je imalo za cilj pobedu nad neznanim neprijateljem. Po prvi put u životu sve je imalo smisla. Pronašao je mir. Pronašao je odgovor. Usmerio je pažnju na predstojeći zadatak. „Kako ćemo napraviti vojsku.” „Pomoću kovčežića koji si izneo u svet. On odašilje novi radijacioni BalkanDownload

potpis koji će okončati proces. Ni orhideja neće zaustaviti mutirani virus koji će on pokrenuti. Novi talas zaraze širi se u ovom času s mesta eksplozije u centralnoj Nemačkoj. Uskoro će se proširiti po čitavom svetu. Konačna kataklizma će se desiti za nekoliko dana.” „Šta bi još trebalo da se uradi, ako je to istina. Očigledno je da vladaš situacijom.” „Moraš da se pobrineš da niko ne pronađe lek. Imamo neprijatelje. Zatim ćeš morati da me oslobodiš. Zajedno ćemo preuzeti kontrolu nad preživelima. Možemo da pobedimo u bici za ovu planetu. To je naš narod. Oni su vojska koju ćemo usmeriti na drevnog neprijatelja. Izvojevaćemo konačnu pobedu u ovom ratu.” Dorijan je klimnuo glavom. „Da te oslobodim, kažeš. Kako ću to učiniti.” „Kovčežić ima dvostruku namenu. Odašilje radijaciju koja čini orhideju nedelotvornom i pravi portal do moje lokacije - veštačku crvotočinu, most u prostor-vremenu.” Atlantiđanin je ućutao. Dorijan je shvatio da stoje pred vratima sobe u kojoj je bio kovčežić i dva odela. Vrata su se otvorila. U sobi je ostalo samo jedno odelo. Ćutke je ušao u sobu i počeo da navlači odelo. „Još nešto moraš da uradiš, Dorijane. Moraš da povedeš ženu koja je ovde bila. Moraš da je pronađeš i da prođeš kroz portal s njom.” Dorijan je navukao drugu čizmu i podigao pogled. „Koju ženu.” „Kejt Vorner.” „Kakve veze ona ima s ovom pričom.” Atlantiđanin ga je poveo iz sobe niz hodnik. „Ima i te kakve veze, Dorijane. Ona je ključ svega. U jednom veoma bliskom trenutku će dobiti podatak - šifru. Ta šifra je ključ mog oslobođenja. Moraš da je uhvatiš nakon što dobije šifru i da je dovedeš k meni.” Dorijan je klimnuo glavom. Um mu je grozničavo radio. Kako Atlantiđanin sve to zna. „Znam zato što sam čitao njene misli, kao što čitam tvoje.” „To je nemoguće.” „Nemoguće je na tvom nivou naučnog znanja. Ono što zoveš atlantiđanskim genom je zapravo veoma sofisticirano delo kvantne biotehnologije. Odvija se na osnovu vama nepoznatih zakona fizike. Bio je vodilja vaše evolucije. Ima mnogobrojne namene, a jedna od njih je da pokrene nekoliko procesa u vašem telu koji kontrolišu prirodnu radijaciju.” „Radijaciju.” BalkanDownload

„Sva ljudska tela emituju radijaciju. Atlantiđanski gen preobražava tu struju statike u organizovani blok podataka - stalno učitavanje vaših sećanja i fizičkih promena, sve do ćelijskog nivoa. Proces nalikuje inkrementalnom bekapu koji šalje podatke centralnom serveru svake milisekunde.” Stajali su pred ulazom u dvoranu koja je sadržala naizgled beskrajne redove cevi. „Kad ovaj brod dobije signal o smrti i potvrdi da neće biti daljih transmisija, on stvara novo telo, besprekornu kopiju do poslednje ćelije i sećanja.” „Ovo mesto je...” „Brod uskrsnuća.” Dorijan je pokušavao da izađe na kraj s ovim saznanjem. „Znači da su ovde svi mrtvi.” „Odavno su umrli. I ne mogu da ih probudim, niti to želim. Video si šta se dogodilo. Umrli su na grozan način, na svetu koji toliko dugo nije znao za nasilnu smrt da je zaboravio na nju. Ali nas dvoje možemo da ih spasemo. Oni su poslednji pripadnici našeg naroda. Računaju na tebe, Dorijane.” Dorijan je s novim poštovanjem posmatrao prostranstvo ispunjeno cevima. Moj narod. Ima li drugih. „Šta je s brodom na Gibraltaru. Da li je to još jedan brod uskrsnuća.” „Ne. On je nešto drugo. Naučni modul. Brod za lokalna istraživanja, nesposoban za putovanje po dubokom svemiru. To je terenac - Alfa modul ovdašnje naučne ekspedicije. Ima osam cevi za uskrsnuće. Ekspedicije su opasni poduhvati. Naučnici ponekad stradaju nesrećnim slučajem. Poznato ti je da komore uskrsnuća imaju isceliteljsku moć. Uskrsnuće je moguće samo kod Atlantiđana. Komore imaju ograničen domet. Nuklearne eksplozije na Gibraltaru su verovatno uništile tamošnje komore. Samo te ove cevi mogu uskrsnuti. Ah nećeš uskrsnuti ako odeš stotinak kilometara odavde. Sistem ne može da načini kopiju ako ne raspolaže dopunjenim podacima. To je Prometejevo pravilo. Postaćeš smrtnik ako se vratiš u svet. Ako umreš, umrećeš zauvek, Dorijane.” Dorijan je pogledao Dejvidovo telo. „Zašto on nije...” „Osujetio sam njegovo uskrsnuće. Ne moraš da brineš zbog njega.” Dorijan je bacio pogled u hodnik koji je vodio napolje. „Prošli put su me zarobili. Nisu mi verovali.” „Videli su kako gineš, Dorijane. Niko ti se neće suprotstaviti kad izađeš odavde, uskrsnut iz mrtvih, sa sećanjem na ono što ti se BalkanDownload

dogodilo.” Dorijan je oklevao čitavu sekundu. Imao je još jedno pitanje, ali nije hteo da ga postavi. „Šta je.”, pitao je Ares. „Moja sećanja... naša sećanja...” „Vratiće se na vreme.” Dorijan je klimnuo glavom. „U tom slučaju ćemo se uskoro videti.”

28 Dejvid Vejl je otvorio oči. Stajao je u cevi, ali na drugom mestu. Više nije bio u naizgled beskrajnoj dvorani ispod Antarktika. Ova prostorija bila je manja, ne veća od sedam sa sedam metara. Oči su mu se prilagodile. Osmotrio je prostoriju. U njoj su bile još tri cevi i sve su bile prazne. Veliki ekran gospodario je suprotnim zidom, odmah iznad visoke šipke. Ličio je na kontrolne ploče u atlantiđanskim strukturama na Gibraltaru i Antarktiku. Zgužvano zaštitno odelo ležalo je na podu ispod njega. Na oba kraja prostorije bila su zatvorena vrata. Šta je ovo. Šta mi se desilo. Soba je izgledala drugačije od one na Antarktiku. Više je podsećala na naučnu laboratoriju u gibraltarskoj strukturi, koju je Kejtin otac opisao u dnevniku. Da li je ovo naučna laboratorija. Zašto sam u njoj. Zbog nekog eksperimenta. To nije bilo sve. Pitao se i zašto se budi u ovim cevima kad god ga Dorijan Sloun ubije. Bilo mu je teško da shvati da je nekoliko puta upucan nasmrt. Morao je da se usredsredi na važnije stvari1 kako da izađe iz cevi. Vrata su se, kao po komandi, šišteći otvorila. Tanušni pramenovi sive i bele magle razvejali su se po prostoriji. Zastao je da bi procenio okolinu. Čekao je da nevidljivi tamničar povuče sledeći potez. Kako se ništa nije dešavalo, zakoračio je u sobu. Borio se s neposlušnim nogama. Oslonio se o kontrolnu ploču. Ispod nje je ležalo zaštitno odelo, a šlem je bio oslonjen o zid, iza ploče. Izbliza je video da je odelo oštećeno. Sagnuo se da bi ga prevrnuo. Isti tip odela video je u hologramskim filmovima na Gibraltaru. Adantiđani su ih nosili kad su izleteli iz broda da bi spasli neandertalca od ritualnog žrtvovanja pored Gibraltarske stene. BalkanDownload

Pažljivije je ispitao odelo. Duga rasekotina pružala se preko torza. Od neprijateljske vatre. Materijal je bio isečen, ali ne i nagoreo. Šta to znači. Na filmu je brod na Gibraltaru eksplodirao nakon što ga je cunami izbacio na obalu i odvukao u more. Imari je pretpostavio da su nizovi metanskih džepova na morskom dnu eksplodirati, cepajući brod na nekoliko komada. Eksplozija je onesposobila jednog Atlantiđanina u odelu. Drugi ga je proneo kroz portal - verovatno do Antarktika. Da li je ovo odelo pripadalo jednom od dvojice Atlantiđana na Gibraltaru. Uspravio se i potražio druge tragove u sobi. Na klupi iza kontrolne stanice video je uredno složeni odevni predmet. Odgegao se do nje. Noge su mu se oporavljale, ali još nisu bile sasvim pouzdane. Razmotao je odeću. To je bila crna vojna uniforma. Prineo ju je oskudnim svetlima koja su sijala s poda i tavanice. Odelo je blistalo. Kao da je odbijalo svetlost. Ličilo je na projekciju zvezdane noći. Pomerio ga je. Ponovo se promenilo. Prilagođavalo se svetlosti i zidovima iza njega. Reč je bila o nekoj vrsti aktivne kamuflaže. Čitav gornji deo - tunika - bio je mek i bez oznaka, izuzev okovratnika, na čijoj desnoj s trani je bio četvrtasti znak: [II]. je uniforma I.I. Imari internacional. To Imarijevih oružanih snaga. Na levoj strani okovratnika bio je srebrni hrastov list - oznaka pukovničkog čina. Bacio je uniformu na klupu. Bio je nag. Radije će ostati takav nego da navuče mrsku uniformu. Prišao je kontrolnoj stanici. Mahnuo je rukom iznad nje. Kejtin otac naučio ga je da koristi atlantiđansku kontrolnu stanicu. Očekivao je pojavu plavih i zelenih svetala koja će se povezati s njegovom rukom. Ova kontrolna stanica bila je tamna i mrtva. Nije reagovala ni kad je pritisnuo prste na nju. Pogledao je jedna pa druga vrata. Osećao se kao pacov u kavezu. Prišao je najbližim vratima i stao ispred njih, ali ona se nisu otvorila. Prešao je rukom preko ploče pored. Nije reagovala. Položio je ruke na sivi metal i gurnuo. Nisu se pomakla. Bila su zapečaćena, kao nepropusna vrata na podmornici. Pokušao je to isto na suprotnim vratima, s istim rezultatom. U klopci je. Koliko vazduha mu je ostalo. Posle koliko vremena će krepati od gladi. Ćutke je sedeo na klupi, sam i prepušten crnim mislima. Koliko god da se trudio, uvek bi se usmerile ka Kejt. Pitao se gde je. Molio se da je BalkanDownload

na sigurnom mestu. Mislio je na jedinu zajedničku noć na Gibraltaru. Koliko se drugačije osećao u njenom društvu. Probudio se i uvideo da je otišla. Oprostio joj je zbog toga. Pokušavala je da ga spase, ali napravio je još jednu grešku. Ponovo ju je ispustio iz vida na Antarktiku, kad je ostao u zaštitnici da bi se suprotstavio Dorijanu i njegovim ljudima. To se neće ponoviti. Pronaći će je gde god da je u onom što je ostalo od sveta, naravno, ako ikad napusti ovu sobu. Neće je ispuštati iz vida ako se to ikad desi.

MARBELJA, SPANIJA Kejt se probudila u mračnoj unutrašnjosti kamiona punog ljudi. Nagurali su ih kao sveže ulovljenu ribu na putu ka pijaci. Ljudi su kašljali. Gurali su se u prikolici koja se neprestano ljuljala i poskakivala. Kamion je jurio punom brzinom po neravnim marbeljskim ulicama. Trudila se da pronađe Martina u gužvi, ali je jedva videla stopala ispred sebe. Ćutke je sedela, oslonjena o zid, na prednjem delu prikolice, gde je vladala manja gužva. Bila je daleko od dvostrukih vrata na kraju. Kamion je usporio, zaustavio se posle nekoliko sekundi, a onda nastavio da se kreće brzinom puža. Naglo je stao. Vazdušne kočnice su glasno jeknule. Tutnjava motora je utihnula nekoliko sekundi kasnije. Talas panike zapljusnuo je ljude u prikolici. Svi su ustali i pojurili na vrata delić sekunde pre nego što su se otvorila. Svetlost zalazećeg sunca obasjala je potresnu scenu. Kejt je stajala i gledala, puštajući ljude da prolaze pored nje. Dve Orhidejine zastave, koje su visile s ograde, sad su bile samo izgorele krpe. Imari nije skinuo ostatke koji su visili. Verovatno ih je smatrao simbolom pobede. Okačili su crne zastave na obe kapije logora. Imarijevi vojnici u crnim uniformama stajali su na stražarskom tornju - na onom koji nije bio potpuno uništen. BalkanDownload

Kamion se brzo praznio. Hitro je smišljala plan. Skinula je ranac s ramena i otvorila ga. Bio je od debelog platna. Da li je bilo otporno na vatru i vodu. Pregledala je sadržaj: pištolj, laptop, satelitski telefon, Martinova sveska i sprava slična termosu, u koju je pohranio uzorak. Izvukla je pištolj. Nije mogla da se probije pucajući. Nije ni znala da li ume da puca. Bio joj je potreban bolji plan. A ako je uhvate s oružjem... Gurnula ga je u mračni ugao prikolice. Zadržaće ostalo. Martin je čuvao te stvari. To znači da su veoma bitne za pronalazak leka. Poočim joj je rekao šta će se dogoditi. Imari će razvrstati zarobljenike. Umirući će biti prepušteni sudbini. Preživeli će im se zakleti na vernost ili nestati. Morala je da izabere svoj put.

CENTAR ZA PREVENCIJU I KONTROLU BOLESTI (CDC) ATLANTA, DZORDZIJA Doktor Pol Brener je špartao ispred ekrana koji su pokrivali zid. Crvene tačke prekrivale su prikazanu mapu sveta. Svaka tačka je predstavljala po jedan Orhidejin distrikt. Iznad svake je lebdela brojka. Procenat nedelotvornosti za svaki distrikt. Lek je od početka širenja zaraze bio nedelotvoran kod 0,3% zaraženih. Te brojke bivale su sve veće. U jednom distriktu u Nemačkoj gotovo 1% stanovnika umirao je od zaraze. Da li orhideja gubi bitku. Suočavali su se dosad s privremenim i lokalnim neuspesima orhideje, izazvanim problemima u proizvodnji. Ali ovo je globalna pojava. Ako se susreću s još jednom... Oklevao je da pomisli na mutaciju, ali ako je to posredi... „Premotajte ih unazad”, rekao je. „Pokažite podatke o stepenu nedelotvornosti pre jednog sata, a zatim od pre dva sata. Vraćajte se unazad sve dok se pokazatelji ne stabilizuju.” Gledao je kako se brojke postepeno smanjuju i poravnavaju. „Zaustavite ovde.” Pogledao je podatke o vremenu. BalkanDownload

Otišao je do svoje kancelarije u velikoj sobi za sastanke i počeo da pretura po papirima. Šta se tada dogodilo. Da li je Imari pustio novi mutirani virus - koji orhideja nije magla da zaustavi. To je bio njihov plan, bolje reći radna teorija. Usmerio se na izveštaje o aktivnostima Imarija. Jedan mu je privukao pažnju. Proverio je vreme. Gotovo da se poklapalo. Pročitao ga je. Samo za vaše oči Sumnja se na nuklearnu eksploziju u istraživačkom centru Imari korporacije u Nirnbergu u Nemačkoj Uzrok (osnovna teorija): industrijski incident; detonacija eksperimentalnog oružja iz Imarijevog eksperimentalnog programa. Pol je znao da se Imarijeva istraživanja bave kojekakvim savremenim oružjima. Ali vreme... Nastavio je da čita izveštaj. Alternativna objašnjenja: (1) Veruje se da je Imari dovezao predmet s Antarktika da bi ga proučavali u Nemačkoj; dva događaja mogla bi biti povezana. (2) Imari je možda namerno uništio istraživački centar da bi sprečio Alijansu da ga se domogne posle invazije na južnu Španiju. Pol je duboko udahnuo. Bio je siguran u dve činjenice. Prvo, orhideja je širom sveta gubila na delotvornosti. Drugo, taj proces je posledica delovanja Imarija. Koliko vremena im je ostalo. Jedan, možda dva dana. Može li se išta učiniti za tako kratko vreme. „Nek se svi članovi grupe okupe oko ekrana”, reče Pol. Vreme je za očajnički pas preko čitavog terena.

31 Dejvid Vejl je nebrojeno puta isprobao vrata i kontrolnu ploču. Čak je stajao u cevi, u nadi da će tako otvoriti put za bekstvo. Ništa u sobi nije BalkanDownload

se promenilo otkad se probudio. Bivao je sve slabiji. Ostalo mu je nekoliko sati. Morao je da povuče neki potez. Prišao je oštećenom atlantiđanskom odelu koje je ležalo zgužvano na podu. Ako ga obuče... Prislonio ga je uz grudi i pustio da padne niz telo. Sezalo mu je do listova. Imao je preko dva metra i široka ramena. Vlasnik odela bio je niži od sto osamdeset centimetara. I bio je sitne građe. Možda je reč o ženi. Pustio je odelo i pogledao ono drugo - potpuno novu uniformu Imarijevog pukovnika. Dugo je sedeo na klupi kraj nje. Samo to nije pokušao. Imam li izbora. Gunđajući, navukao je pantalone, a zatim i čizme. Oklevao je s tunikom u rukama. Četiri ovalne staklene cevi u sobi odražavale su njegovu izvitoperenu sliku. Nije imao rane od metaka na grudima i ramenu. Nestali su i bajatiji ožiljci: opekotine dobijene u ruševinama posle eksplozija 11. septembra, ubodna rana ispod grudnog koša zarađena u akciji pored Džakarte i uspomene na šrapnele iz Pakistana. Bio je novi čovek, ali je imao isti pogled - snažan, ali ne i tvrd. Prošao je rukom kroz kratku plavu kosu. Izdahnuo je i dobro pogledao tuniku, poslednji deo uniforme. Navukao je i nju. Zablistala je dok se prilagođavala svetlosti u prostoriji. Pitao se da li će se opet probuditi u cevi ako umre. Mala pukotina se proširila preko prve cevi, kao da odgovara na njegovo neizrečeno pitanje. Sitne pukotine izbijale su iz svih uglova, obrazujući paukovu mrežu. Granale su se i širile, kao ćelije koje se množe u epruveti. Isto je počelo da se dešava i na drugim cevima. Prekrio ih je toliki broj pukotina da se činilo da su bele boje. Staklo je zapucketalo. Krhotine su padale unutar cevi. Staklene cevi su se ubrzo svele na četiri kupaste gomile stakla. Caklile su se pod oštrom svetlošću kao gomilice dijamanata. Pretpostavljam da je ovo odgovor na moje pitanje, pomislio je. Šta god da se dogodi van ove sobe, više neće biti uskrsnuća. Vrata desno od njega su zašištala. Polako su se odvojila od zida i otvorila. Prišao im je i provirio napolje. Uzan hodnik pružao se unedogled. Bio je osvetljen slabašnom svetlošću sićušnih lampica na podu i tavanici. Krenuo je dugim hodnikom. Vrata sobe s cevima zatvorila su se za njim. U hodniku nije bilo vrata. Bio je manji od onih koje je dotad video. Da li je ovo tunel za bekstvo ili održavanje. Posle nekoliko minuta našao se pred velikim okruglim vratima. Otvorila su se pred njim, BalkanDownload

otkrivajući okruglu odaju koja je sigurno bila kabina lifta. Ušao je unutra i čekao. Nije imao osećaj da se kreće, već da se kabina okreće. Vrata su se posle jednog minuta s treskom otvorila. Vazdušna struja bacila ga je na zadnji zid. Brzo se raspršila. Vazduh je bio vlažan. Upućivao je na podzemlje. U prostoru iza vrata vladao je mrkli mrak. Prešao je preko praga. Zidovi su bili kameni ali glatki. Načinjeni su mašinski. Gde sam. Bilo je hladno, ali ne i ledeno. Ovo nije Antarktik. Da li je na Gibraltaru. Staza se uspinjala pod uglom od dvadeset stepeni. Da li vodi na površinu. Nije bilo svetlosti na kraju tunela. Možda oštro skreće negde ispred njega. Ispružio je ruke i nastavio dalje. Pipao je stranice tunela, u nadi da će opaziti promene. Nije ih bilo, ali je vazduh bio sve topliji i suvlji. Kraj tunela bio je mračan. Zaronio je u talas elektriciteta. Peckao ga je po koži i pucketao kao statičko polje. Hladni mračni tunel je iščezao. Našao se u planinskom predelu. Bila je noć. Zvezde su blistale - sjajnije no ikad. Nisu tako izgledale ni u jugoistočnoj Aziji. Ako je ovo Evropa ili severna Afrika, više nema zagađenog vazduha. Ako je tako... Začuo je eksploziju i pucnje iz vatrenog oružja. Dopirali su izdaleka, iza najbližeg kamenitog grebena. Požurio je tamo. Saplitao se po neravnom kamenitom terenu. Zaustavio se na vrhu grebena. Planine su levo od njega ponirale ka dalekoj obali. Upinjao se da shvati prizor koji mu je pukao pred očima. Činilo mu se da su dva sveta iz različitih vremena spojena u jedan. Na poluostrvu je bila neka vrsta postapokaliptične tvrđave, ili možda vojna baza iz budućnosti. Imala je duboku luku. Poluostrvo je zalazilo najmanje pet kilometara u more. Na mestu dodira s kopnom nije bilo šire od stotinu metara. Veliki zid se dizao na strateškoj tački za odbranu od napada s kopna. Ograđivao je bazu od spaljene pustoline oko nje. Talas vojnika na konjima valjao se prema zidu. Pucali su i alakali. Prizor je podsećao na srednjovekovni prepad na zamak - samo što je ovaj zamak bio iz daleke budućnosti. Prišao je ivici grebena da bi što bolje osmotrio čudesni prizor. Vodeći jahači su nešto bacili. Razlegla se snažna eksplozija. Vatrena pečurka digla se sa zida. Dejvid se zateturao unazad. Detonacija je osvetlila prostor oko tvrđave. S druge strane uskog moreuza opazio je masivnu kamenu liticu. Prepoznao je Gibraltarsku stenu. Bio je u severnom Maroku, preko puta Gibraltara. Na poluostrvu se dizala Seuta, autonomni španski grad. Bar BalkanDownload

je nekad to bio, pošto ga je neko preobrazio u tvrđavu. Tragovi grada nisu bili sasvim izbrisani, ali... Iza njegovih leđa dopro je zvuk pokretanja kamionskog motora. Okrenuo se i suočio sa zaslepljujućim farovima. Neko ga je opazio u svetlosti eksplozije. Muški glas razlegao se s uzvisine: „Ne mrdaj!” Meci su zapraštali po stenju kad je skočio s grebena. Dokotrljao se do mesta na kom se pojavio. Očajnički je tragao za ulazom u tunel. Nije ga više bilo. Prošao je kroz jednosmerna vrata, neku vrstu polja sile, koje se spolja gledano nije razlikovalo od stene. Čuo je trupkanje čizama za sobom. Okrenuo se baš kad su ga Imarijevi vojnici opkolili na kamenoj izbočini.

IMARIJEV LOGOR ZA OBUKU KAMELOT KEJPTAUN, JUZNOAFRICKA REPUBLIKA Dorijan je stajao kraj visokog prozora. Imarijevi vojnici ispod njega pakovali su šatore i kretali ka luci i brodovima koji su ih tamo čekali. Neka žena usmeravala je grupu vojnika. Imala je... odgovarajuće držanje, pomislio je. I još nešto što mu je izmicalo. „Kosta”, obratio se novom pomoćniku, koji je radio za stolom iza njega. Niski zdepasti muškarac žurno je prišao Dorijanu pored prozora. „Gospodine.” „Ko je ona žena.” Kosta je pogledao dole. „Koja...” Dorijan je pokazao na nju. „Ona plavuša... upečatljive fizionomije.” Kosta je oklevao. „Ja... ne znam, gospodine. Da li se nedovoljno trudi. Mogu da je premestim...” „Ne, ne. Samo saznaj ko je.” „Da gospodine.” Kosta je zvučao nervozno. „Preostali brodovi će uskoro stići. Još pokušavamo da pronađemo opremu za hladnu vodu...” „Neće nam trebati.” BalkanDownload

„Gospodine.” „Ne idemo na Antarktik. Plovimo na sever. Borićemo se u Evropi.”

BalkanDownload

Drugi deo

ISTINA, LAÅ½I I IZDAJICE

BalkanDownload

IMARIJEVA FLOTA PORED ANGOLSKE OBALE Dorijan je prešao prstom duž Johaninih golih leđa, zadnjice i noge. Divna je. Uzvišena. Promeškoljila se kad je podigao prst s nje. Podigla je glavu i sklonila zlatni uvojak s očiju. „Da li sam hrkala.” upitala je maznim glasom. Dopadao mu se njen naglasak. Holanđanka je, pomislio je. Da li su njeni roditelji prva generacija južnoafričkih naseljenika. Takvo pitanje upućivalo bi na zainteresovanost, ne na slabost. Pokušao je da ubedi sebe da je dosadna i plitka, da ne zaslužuje njegovo zanimanje, da je samo jedna od velikog broja devojaka na ovom ili drugim brodovima flote. Ali... bilo je nečeg u njoj. To se nije ispoljavalo u razgovoru. Najveći deo vremena provodila je ležeći gola u njegovoj kabini, listajući bajate tabloide, spavajući i zadovoljavajući ga. Otkotrljao se od nje. „Ne bi bila ovde da si hrkala.” Njen ton se promenio. „Hoćeš li da...” „Znaćeš kad poželim seks.” Neko je, kao poručen, pokucao na vrata njegove kabine. „Uđi!”, glasno će Dorijan. Vrata su se otvorila i ušao je Kosta. Okrenuo se i krenuo ka vratima čim je video Dorijana i ženu u krevetu. „Za boga miloga, Kosta, zar nikad nisi video gole ljude. Stani! Šta si kog đavola hteo.” „Za jedan sat će biti spremni za prenos vašeg obraćanja španskim zarobljenicima, gospodine”, reče Kosta. I dalje nije gledao u Dorijana. „Komunikacioni timovi hteli bi da razmotre neke delove govora s vama.” Dorijan je ustao i navukao pantalone. Devojka je skočila s kreveta i pronašla njegov džemper. Pružila mu ga je s osmehom. Bacio ga je preko stolice. Izbegavao je da je pogleda u oči. BalkanDownload

„Sam pišem svoje govore, Kosta. Dođi po mene kad bude vreme za emitovanje.”

Dorijan je čuo kako se Johana prevrće po postelji da bi mu skrenula pažnju na sebe. Nije imao vremena za nju. Morao je da se usredsredi na pravu poruku. Želeo je da ponudi programski govor. Zamišljao ga je kao pripremu terena za prodor u Evropu i sve što sledi nakon toga. Nameravao je da njihov cilj prikaže kao nešto što nadilazi puku borbu za opstanak i ostvarenje ličnih interesa. Hteo je da pridruživanje Imari internacionalu proda kao uzvišeni izbor - kao pristupanje pokretu plemenitih namera. Obraćanje mora biti deklaracija nezavisnosti, novi početak. Sloboda od Orhideje... i čega još. šta je španski duh. S kakvim problemima su se susretali. Šta je bila njihova kuga pre nailaska atlantiđanske. Kako će svet odgovoriti na njegove reći. Napisao je1 Kuga=globalni kapitalizam: nezaustavljiva darvinistička sila; prodire u svaku državu, uništava slabe, uznosi jake. Orhideja = stimulans centralne banke: jeftinim novcem, lažnim lekom koji nikada ne rešava problem, samo potiskuje simptome produžujući agoniju. Sadašnja zaraza = slična je globalnoj finansijskoj krizi: neuhvatljiva je, neizlečiva, nepovratna. Neizbežna je. Moglo bi da prođe. Odlučio je da malo spusti ton. Ares ima pravo, pomislio je. Zaraza je savršena alatka za preobražaj čovečanstva. Stvoriće jedinstvenu ljudsku zajednicu bez klasa, bez trvenja. Stvoriće vojsku koja će raditi kao jedno biće na ostvarenju zajedničkog cilja: postizanju bezbednosti. Johana je zbacila čaršav. Otkrila je zanosno telo. „Predomislila sam se.” Predomislila si se. - pomislio je Dorijan. Iznenadilo ga je što je uopšte nešto odlučila. I sad je nanovo razmatrala tu misao. Pitao se šta sledi. Možda će čuti još jedan komentar o izglednom raskidu zvezda za koje nikad nije čuo, ili da li misli da će joj ova haljina dobro stajati. Kao da se ta haljina može kupiti u brodskoj prodavnici. „Očaravajuće...” promrmljao je kad se vratio poslu. „Shvatila sam da si mi se više sviđao dok si samo spavao, pio i BalkanDownload

tucao me.” Dorijan je s uzdahom spustio olovku. Njegov govor može da pričeka.

IMARIJEV LOGOR ZA RAZVRSTAVANJE MARBELJA, SPANIJA Kejt je stajala u redu, posmatrala logor i razmišljala. Pokušavala je da pronađe izlaz. Orhidejin distrikt je bio razrušen i spaljen. Nimalo nije ličio na odmaralište s pet zvezdica pre izbijanja kuge, pa čak ni na pribežište koje joj je Martin juče pokazao. Vatra je još tinjala na stražarskim tornjevima i u uništenom voznom parku. Stubovi crnog dima dizali su se ka nebu. Puzali su uz bele hotelske tornjeve kao zmije. Zalazeće sunce gorelo je crvenim i narandžastim plamenom iznad Mediterana. Kejtin red je ćutke marširao ka moru. Ljudi su krotko koračali kao stoka na klanje. Imarijevi vojnici radili su ono što je Martin predvideo. Razvrstavali su ljude. Bolesni su vođeni ka najbližem tornju. Stražari s oružjem i električnim štapovima za stoku sprovodili su ih kroz vrata. Kejt se pitala šta će učiniti s njima. Da li će ih ostaviti da umru. Oni će bez orhideje sami pomreti za tri dana. I Martin je bio negde u toj grupi. Nije ga videla od zarobljavanja. Pogledom je pretraživala gomilu u potrazi za njim. „Kreni napred!”, povikao je vojnik. Možda su ga odveli u toranj, ili je bio iza nje u redu. Nije mogla da skine pogled s tornja s bolesnicima. Šta će uraditi za nekoliko dana, kad bude pun mrtvaca. Šta će se desiti kad budu evakuisali Marbelju. Zamišljala je kako se zgrada ljulja posle eksplozija i kako se ruši. Morala je da pronađe poočima. Ona... „Kreni napred!” Neko ju je uhvatio za ruku i cimnuo napred. Neko drugi zgrabio ju je za vrat, opipavajući limfne žlezde. Gurnuo ju je levo. Drugi čovek - nije bio vojnik, verovatno doktor - gurnuo joj je dugi štapić s brisom u usta. BalkanDownload

Protrljao joj je unutrašnju stranu obraza. Gurnuo je bris u plastičnu cev s bar-kodom. Završiće u dugom nizu istovetnih štapića, koji se kretao prema velikoj mašini. Uzimali su uzorke DNK. Beležili su genom preživelih. Mislila je da je vojnici neće prepoznati zbog ofarbane kose i štrokavog izgleda posle potucanja po tunelima. Nije ličila na sebe od pre dvadeset četiri sata. Ali znače ko je i šta je ako dobiju njen uzorak DNK i ako ga uporede s onima u bazi podataka. Stražar ju je zgrabio za ruku. Gurnuo ju je u mali okrugli otvor na drugoj mašini. Oštri bol buknuo joj je u zglobu. Prestao je pre no što je stigla da jaukne. Stražar ju je snažno gurnuo u leđa. Našla se licem u lice s drugim vojnikom, koji je prešao štapićem preko njenog tela. „Negativno”, rekao je i gurnuo Kejt u gomilu iza tehničara i mašina. Stajala je pitajući se šta da radi. Grupa se razdvojila. Ugledala je dva poznata lica, čoveka i ženu koji su ih vodili kroz tunele - Imarijeve pristalice koje su pomogle u njihovom hvatanju. Prišao joj je punački i bledi sredovečni muškarac. „U redu je. Gotovo je!”, izrekao je tonom negde između nervoze i uzbuđenja. „Preživela si! Spašeni smo!” Pogledala je tehničare, a zatim na zglob i vatrenocrveni trag oko crnog bar-koda. „Otkud znaš...” „Otkud znam da si preživela. Nemaš Orhidejinu legitimaciju implant.” Implant. Martin nije pomenuo implante. Nervozni bledunjavko je zapazio da je zbunjena. „Ne znaš za implante.” „Nisam... obaveštena.” „Blagi bože! Pusti me da pogodim: bila si na odmoru. Sakrila si se kad je buknula zaraza. I ja sam!” Plitko je klimnula glavom. „Da, otprilike.” „Bog te mazo! Odakle da počnem. Nemaš implant, što znači da nisi uhvaćena i da nikad nisi morala da trpiš nasilje. Nećeš verovati kad saznaš šta se dogodilo. Španska vlada je posle izbijanja zaraze proglasila vanredno stanje. Saterali su sve - sve koji su ostali živi - u velike koncentracione logore. Svi su morali da uzimaju lek, orhideju, koja je suzbijala kugu, ali je nije lečila. Svi su dobili i implant, neku vrstu biotehnološke spravice koja sintetiše lek iz telesnih amino-kiselina, ili tako nečeg. Tako su bar rekli. Ko zna šta to čudo sve radi. Ali ti ga nemaš, što znači da spadaš u preživele. Sve će biti u redu. Imari je BalkanDownload

oslobodio Marbelju. Priča se da se isto dešava u čitavoj južnoj Španiji. Očistiće ovo mesto i vratiti svet u normalu.” Kejt je posmatrala gomilu. Uočila je da je podeljena na dve grupe. Njena je bila znatno manja. Sačinjavali su je preživeli. Druga je bila znatno brojnija. To su bili ljudi iz Orhidejinog distrikta, koji nisu pokazivali znake zaraze. Uzorci DNK, bar-kodovi... shvatila je. Imari je katalogizirao sve ljude. Sprovodili su veliko istraživanje da bi izlovili endogene retroviruse koji kontrolišu atlantiđanski gen. To je njihov cilj - povećanje uzorka. Oslobađanje je usputni događaj. Paravan. Možda imaju nešto sasvim drugo na umu. Setila se Martinovih reći: Obećaj mi da ćeš se zakleti. E pa neće. Ne posle svega što su uradili i što čine. I šta će dobiti ako se zakune. Pronaći će je pre ili kasnije. Ne može ih sprečiti. Nije videla nijednu mogućnost da spase Martina. Bolje da pogine znajući da se nije lažno zaklela, da nije klekla pred neprijateljem. Gigantsko platno zasvetlelo je iza nje. Vojnici su ga napravili od nekoliko belih čaršava. Ličilo je na platno u drajv-in bioskopima. Na njemu se pojavio grubi drveni sto ispred čeličnog zida. Da li je to kapetanov sto na brodu. Čovek je prošao pored kamere, okrenuo se i seo. Lice mu je bilo tvrdo i bezosećajno, a držanje kruto. Ukočila se. Usta su joj se odmah osušila. „Zovem se Dorijan Sloun.” Reći su polako izbledele. Njen um se ispunio jednom mišlju: Ako je Dorijan živ, Dejvid je mrtav. Dokaz za to bio je na tri metra visokom i sedam metara širokom platnu. Zurio je beživotnim pogledom na zastrašenu gomilu. Ako je Dorijan živ, Dejvid je mrtav. Suočenje s bolnim saznanjem pomoglo joj je da shvati koliko se nadala. Zaplakala je. Treptanjem je odagnala suze. Duboko je udahnula i suzbila nagon da protrlja oči. Ljudi oko nje su brisali suze, ali iz sasvim drugog razloga. Tapšali su, grlili se i klicali. Neka lica bila su ukočena, kao i njeno. Veliki broj je samo gledao u zemlju ili mimo platna. Dorijan je govorio, potpuno nesvestan usklika i tužnih pogleda u publici. „Ja nisam vaš oslobodilac, spasilac ili vođa. Ja sam ljudsko biće, čovek koji pokušava da preživi i spase što više života. Našao sam se u jedinstvenom položaju. Kao predsednik Imari internacionala, upravljam resursima koji mogu nešto promeniti. Imari poseduje bezbednosnu organizacionu jedinicu, privatnu obaveštajnu službu, zamašna prirodna bogatstva, komunikacione kompanije, transportne organizacije i možda nešto najvažnije u ovom trenutku, BalkanDownload

najsavremeniju globalnu naučnu mrežu za istraživanje i razvoj. Ukratko, u stanju smo da pomognemo u ova teška vremena. Naša sredstva su ograničena. U stanju smo da bijemo samo bitke u kojima možemo da pobedimo. Ali ne zaziremo od borbe niti od odgovornosti koju imamo kao ljudska bića. Spašćemo živote koje možemo. Osvrnite se oko sebe. Pogledajte šta su vam dale svetske vlade. Suočavamo se s nezapamćenom pretnjom u istoriji ljudske evolucije. S prekretnicom. Potopom. Do struka smo u krvi onih koji ne mogu da prežive u novom svetu. Vlade su vas okovale za ljude koji ne mogu da plivaju u tom potopu. Pustile su vas da se udavite. Nudimo vam izbavljenje. Pružamo vam ruku iz čamca za spašavanje. Nudimo vam izbor. Imari internacional ima hrabrosti da uradi ono što mora biti urađeno da bi se spasli životi koji mogu biti spaseni i da bi se ponudio mir i sigurnost onima koji u njima mogu uživati. Danas ću vam ponuditi život u novom svetu koji će izgraditi preživeli. Zauzvrat ne tražimo ništa izuzev odanosti i pomoći u stvaranju novog sveta. Za taj poduhvat će nam biti potrebna sva pomoć i svi raspoloživi ljudi. Pravi izazov tek predstoji. Tražimo mogućnost da odigramo svoju ulogu u predstojećoj kataklizmi. Zamoliću vas da nam se pridružite ili ostanete po strani. Nećemo vam nauditi ako izaberete ovo drugo. Predaćemo vas onima koji se ne slažu s nama, pa potražite vlastita rešenja. Ne želimo krvoproliće. Na svetu već ima dovoljno krvi. Naši neprijatelji zovu nas imperijom. Šire laži u očajničkom pokušaju da se održe na vlasti. Razmislite šta su uradili s tom vlašću. Izgradili su svet s dve klase država. Trećim i Prvim svetom. Dopustili su da kapitalizam gazi po građanima svih država - i Prvog i Trećeg sveta - diskriminišući nas na osnovu ekonomske moći. Čovekovo mesto u svetu određeno je po sumi koju je taj svet spreman da plati za ono što on svakog dana proizvede. Ova boleština je samo biološki ekvivalent programa pomoću kojih su nas vekovima razdvajali. Imari internacional nudi jednostavno rešenje: jedan svet, s jednim narodom koji radi zajedno. Samo izvolite, ako više volite stari svet, ako više volite Orhideju, koja vas primorava da sedite u koncentracionim logorima i čekate lek koji nikad neće doći, da čekate smrt. Možete izabrati život, pošten svet, priliku da izgradite nešto novo. Izaberite odmah. Ako ne želite da budete deo Imarijevog rešenja, ostanite gde ste. Ako želite da nam pomognete u spašavanju života koji se mogu spasti, zakoračite napred ka ljudima koji nose znak Imari internacionala. Ljudi za stolovima će vas intervjuisati da bi saznali kakvim veštinama raspolažete i kako BalkanDownload

možete pomoći bližnjima.” Gomila oko Kejt počela je da se razilazi. Manje od desetine ljudi ostalo je na istom mestu. Kejt je teška srca morala da prizna da je Dorijan održao ubedljiv govor, ubedljiv za sve koji nisu znali kakav je. Znala je da je retko dobar govornik. Gomila slika promicala joj je pred očima dok je gledala kako se ljudi okupljaju oko Imarijevih vojnika. Njen otac je umro da bi sprečio Imarijev masakr. Njena majka je umrla od smrtonosne boleštine. Dejvid je mrtav, verovatno ga je Dorijan ubio. I Martin, njen poočim, uskoro će postati njegova žrtva, nakon što je načinio toliko mnogo teških izbora i toliko toga žrtvovao. Učinio je to uglavnom za njeno dobro, zbog njene bezbednosti. Tako dugo ju je štitio. Nije mogla da ga napusti. Neće to učiniti, bez obzira na cenu. I okončaće njegovu potragu za lekom. Osećala je težinu ranca na leđima. Da li je on sadržao ključeve za pronalaženje leka. Kročila je napred, jednom, pa još jednom. Igraće njihovu igru - dokle god bude morala. Tako je radio i njen otac. Sahranili su ga u oknu ispod Gibraltara kad im je okrenuo leđa. Neće pokleknuti pred opasnostima i teškoćama. Umešala se u sve veću gomilu ljudi koji su se jatili oko stolova i brzo pričali. „Tu si.” Okrenula se. To je bio sredovečni bledunjavko koji joj se već obratio. „Ćao”, rekla je. „Izvini što ranije nisam bila raspoložena za priču. Nisam... bila sigurna na čijoj si strani. Ispostavilo se da sam preživela.”

PORED SEUTE SEVERNI MAROKO Dejvid je kroz noćnu tminu i sjajna svetla na horizontu nazirao obrise velike vojne baze ispred sebe. BalkanDownload

Oblast oko nje bila je nova misterija. Konvoj od tri džipa jurio je preko nečeg što je đavolski ličilo na uspavano polje lave. Pramenovi dima su se tu i tamo dizali s grudvastog sprženog zemljišta. Miris je potvrđivao Dejvidove najcrnje strahove. Imari je iskopao rov oko ovog dela grada, a zatim ga spalio. Izravnali su teren, ostavljajuči brisani prostor, koji su njihovi neprijatelji morali da pređu da bi ih napali. Pametan potez. Bezobziran i surov, ali pametan. Prizor ga je podsetio na univerzitetsko predavanje. Na trenutak se vratio na Kolumbiju, pre no što se svet promenio, pre no što ga je doslovce smrvio. Profesorov glas odjekivao je salom. „Rimski car Justinijan naredio je da se leševi spale. To je bila sredina V veka, narode. Zapadno rimsko carstvo palo je pod najezdom Gota. Opljačkali su Rim i preuzeli vlast. Istočno carstvo oko Konstantinopolja, današnjeg Istanbula, bilo je velika sila u civilizovanom svetu. Bio je to najveći grad na svetu. Gospodario je Persijom, Mediteranom i svakom zemljom do koje su njegove vojske mogle da doplove. Kuga koja je izbila 541. godine promenila je sve, zauvek. Svet dotad, a ni otad, nije video takvu pošast. Gradske ulice su se crvenele od krvi koja je tekla iz leševa. Bilo ih je tako mnogo da je Justinijan naredio da se mrtvaci bacaju u more. I opet ih je bilo previše. Rimljani su iskopali džinovske masovne grobnice ispod gradskih zidina. Svaka je mogla da primi sedamdeset hiljada leševa. Vatre su danima gorele.” Istorija se ponavlja, razmišljao je. Kakav je ostatak sveta ako se ovo desilo u Seuti. Kuga izazvana Tobanskim protokolom - događajem koji je deset godina pokušavao da spreči - upravo se dešavala. Omanuo je u svojim nastojanjima. Koliko ljudi je umrlo. Njegov um se mimo njegove volje usredsredio na jednu osobu: Kejt. Da li je izašla na Gibraltaru. Ako jeste, gde je sada. Da li je u južnoj Španiji. Možda je ovde u Maroku. Bila je igla u plastu sena. Spaliće taj plast da bi je našao, samo ako preživi ovo iskušenje. Čekaće priliku za bekstvo. Sa zadnjeg dela džipa posmatrao je spaljeni deo grada kroz koji su prolazili. Konvoj je usporio ispred čelične kapije u središtu džinovskog zida. Dve crne zastave vijorile su se levo i desno od nje. Nalet vetra zahvatio je zastave, koje su zalepetale kad se kapija razdvojila da propusti džipove. Na njima je bio znak [II] - Imari internacional. Visoki beli zid dizao se najmanje deset metara uvis. Tu i tamo su bile velike crne mrlje, nesumnjivo ožiljci od dejstava neprijateljske konjice. Zid s crnim BalkanDownload

prugama ličio je na zebru koja otvara usta da proguta konvoj. Zastave su se vijorile kao uši. Trzale su se na vetru. Ulazim u utrobu zveri, pomislio je dok su prolazili ispod zida. Vrata su se brzo zatvorila za njima. Osmorica vojnika, koja su ga zarobila na planini, vezala su mu ruke. Privezali su ih za opasač. Vozio se na zadnjem sedištu džipa. Ćutke je trpeo neudobni, a pokatkad i surovi silazak s planina. Proučio je nekoliko scenarija za bekstvo, ali svaki se završavao iskakanjem iz vozila i lomljenjem velikog broja kostiju. Posle toga i udarca o tle, koji bi mu izbio sav vazduh, bio bi nesposoban za dalju borbu. Vrpoljio se na sedištu i okretao levo-desno. Osmatrao je unutrašnjost baze i tragao za prilikom za bekstvo. Imarijevi vojnici žurili su da snabdeju kule, zaštićeni visokim zidovima. Njihov broj ga je zaprepastio. Koliko ovde ima ljudi. Hiljade su stajale na zidu okrenutom prema kopnu. Drugi su stajali na zidovima ka moru. Iza zidova, kula i širokih prilaznih puteva bili su redovi kuća ispresecanih ulicama. Izgledale su pusto. Pokoji vojnik izašao bi iz neke od njih. Tri reda uzorane zemlje pružala su se s obe strane puta. Na svakih sedam metara bio je drveni stub, sličan skraćenoj telefonskoj banderi. Na svakom su bila dva mlitava džaka, na razmaku od nekoliko stopa. Dejvid je isprva mislio da su to džinovski osinjaci. Još jedan visoki, u belo okrečeni zid dizao se ispred njega, gotovo isti kao spoljni zid. Shvatio je šta je ovo: zona za ubijanje. Ako bi neprijatelji savladali spoljni zid, bili bi potamanjeni u međuprostoru. Uzorana zemlja duž zemljanog puta nesumnjivo je minirana. Pretpostavljao je da su džakovi koji vise s direka puni košuljica od ispaljenih granata, metalnog otpada, eksera i drugog smeća, koje bi posle eksplozije iskidalo na komade sve koji bi se zatekli u prostoru između dva odbrambena pojasa. Drevna tvrđava imala je savremene dodatke. Svaka kula imala je teške topove. Dejvid nije prepoznao artiljerijska oruđa. Nešto novo. Vrhovi velikog broja kuća su skinuti. Dejvid je znao da kriju protivavionske baterije na hidrauličnim liftovima, spremne da se podignu i obore svaku neprijateljsku letelicu. Međutim, sumnjao je da pustinjski konjanici raspolažu takvim arsenalom. Vojnici su upotrebili radio. Vrata na unutrašnjem zidu su se razdvojila. Na ovom zidu je bilo manje crnih tragova nego na spoljnom. Nekoliko zebrastih pruga sezalo je od vrha do dna. Šanse za bekstvo su se smanjile kad su prošli ispod unutrašnje kapije. Taktika udari BalkanDownload

najbližeg stražara i beži više mu neće biti od pomoći. Moraće da se primiri i dobro razmisli. Ulica iza zida bila je puna kuća i radnji, nedirnutih minama i improvizovanim eksplozivnim napravama. Atmosfera je podsećala na neobično drevno selo. Ovde je bilo ljudi u civilnoj odeći i još vojnika. Procenio je da prolaze kroz stambeni deo baze. Još jedan zid se dizao iza reda kuća i radnji. Ovaj je bio kameni i mnogo stariji od prethodnih. Još jedna kapija se otvorila. Grad je podsećao na rusku igračku, niz istovetnih ali sve manjih lutaka. Seuta se verovatno širila poput drugih sela duž Mediterana. Njeni prvi stanovnici su pre nekoliko hiljada godina nesumnjivo podigli naseobinu na obali. S vremenom je uznapredovala do statusa trgovačke postaje. Bogatstvo je privuklo naseljenike i beskrupulozne oportuniste: pirate i lopove. Sve veći obim trgovine i kriminala podstakao su dizanje prvih gradskih zidina. Grad se vekovima širio. Svaki put bi podizali novi gradski zid da bi zaštitio nove građane. Prolazili su pored znatno starijih zgrada. U ovom delu nije bilo civila, samo ljudi u uniformama i naizgled neiscrpnih zaliha artiljerije, municije i druge opreme. Imari se pripremao za rat. Ovoj bazi je očigledno namenjena uloga jednog od glavnih oslonaca invazije. Ovo je i središnja citadela. Ovde će se odlučivati o njegovoj sudbini. Obratio se vojniku kraj sebe: „Kaplare, znam da slediš naređenja, ali moraš da me oslobodiš. Praviš veliku grešku. Odvedi me do gradskih vrata i oslobodi me. Niko neće znati. Ti ćeš izbeći izlazak na preki sud zbog ometanja tajne operacije.” Mladić je pogledao Dejvida. Skrenuo je pogled posle kraćeg oklevanja. „Neće moći, pukovniče. Imamo jasna naređenja da zarobimo ili ubijemo sve na koje naiđemo s one strane zida.” „Kaplare...” „Već su obavešteni o vašem dolasku, gospodine. Moraćete da razgovarate s majorom.” Mladić je okrenuo glavu kad je džip ušao u dvorište u kom je bila flotila sličnih vozila. Konvoj se zaustavio. Vojnici su svukli Dejvida s džipa. Ugurali su ga u zgradu i smestili u ćeliju s debelim gvozdenim rešetkama i malim visoko postavljenim prozorom.

Dejvid je stojećki čekao u ćeliji. Ruke su mu ostale svezane i pričvršćene za pojas. Posle izvesnog vremena čuo je oštri bat koraka

BalkanDownload

po kamenom podu. Pojavio se vojnik u besprekorno ispeglanoj crnoj uniformi sa srebrnom trakom na ramenu. Poručnik. Stao je ispred Dejvida, ali se nije približavao rešetkama. Progovorio je sa izvesnim oklevanjem, kao kaplar u džipu: „Predstavite se.” Dejvid je zakoračio ka njemu. „Da nisi možda hteo da kažeš: Predstavite se, pukovniče.” Oklevanje je sad bilo vidljivo i na poručnikovom licu. Polako je progovorio: „Predstavite se, pukovniče.” „Da li ste upućeni u tajne operacije u Maroku, poručniče.” Poručnikove oči su poletele desno i levo. Takvo ponašanje svedočilo je o kolebljivosti. „Nisam... nisam obavešten...” „Znaš li zašto nisi.” Dejvid je podigao svezane ruke. „Ne odgovaraj! Pitanje je retoričko. Nisi obavešten zato što su te operacije, ako im i samo ime kaže, tajne. Obavljaju se u strogoj tajnosti. Moja će biti upropašćena ako zabeležite moje prisustvo. Ista sudbina će snaći i tvoje izglede za unapređenje. Odsad pa nadalje nećeš se baviti ničim važnijim od guljenja krompira. Da li si me razumeo.” Dejvid je pustio da se pretnja krčka u mladićevom umu. Nastavio je nešto mekšim tonom. „Ne znam tvoje ime, a ti ne znaš moje. To je dobro. Ovo je samo zabuna, glupa greška isturene patrole. Biće zaboravljena ako me pustiš i ako mi staviš džip na raspolaganje.” Poručnik je ćutao. Dejvid je pomislio da se sprema da gurne ruku u džep, verovatno da bi dohvatio ključeve. Začuo je topot čizama po kamenom podu. Još neko se pojavio u hodniku - major. Oficir s visokim činom posmatrao je Dejvida i poručnika kao da ih je zatekao usred neke nedolične aktivnosti. Pogled mu je blag, nedokučiv, s primesom zanimanja, pomislio je Dejvid. Poručnik je stao mirno kad je video majora i rekao: „Gospodine, pronašli su ga u brdima ispod Džebel Muse. Odbija da se predstavi. Nemam nikakva obaveštenja o premeštaju.” Dejvid je proučavao majora. Da, prepozna ga je. Kosa mu je malo duža, a lice mršavije. Oči se nisu razlikovale od onih koje je pre nekoliko godina video na fotografiji pričvrščenoj na izveštaju o obavljenoj akciji. Operativac je ispisao izveštaj urednim štampanim slovima. Dobio je utisak da je pažljivo razmislio o svakom slovu i reči. Major je bio operativac Sahat-kule - tajne organizacije za koju je radio i Dejvid. Nedavno je saznao da je Sahat-kula bila pod kontrolom Imarija. Major je možda znao ko je Dejvid. Ali ako nije... U svakom slučaju če biti gotov ako ne povuče pravi potez. BalkanDownload

Prišao je gvozdenim rešetkama. Poručnik se izmakao i spustio ruku na oružje. Major se nije pomerio. Polako je okrenuo glavu. „Imaš pravo, poručniče”, reče Dejvid. „Nisam pukovnik. Baš kao što čovek pored tebe nije major.” Nastavio je pre no što je poručnik stigao da progovori. „Reći ću ti nešto što ne znaš o tvom majoru. Pre dve godine ubio je važnu terorističku metu, Omara el Kusa. Pogodio ga je u sumrak, s daljine od gotovo dva kilometra.” Klimnuo je glavom majoru. „Sećam se toga zato što sam posle čitanja izveštaja o obavljenoj akciji pomislio da je to bio đavolski dobar hitac.” Major je nakrivio glavu. Slegnuo je ramenima i po prvi put skrenuo pogled. „Istini za volju, to je bio prilično srećan hitac. Shvatio sam da se El Kuso neće dići tek kad sam ubacio drugi metak u cev.” „Ne... razumem”, reče poručnik. „Naravno da ne razumeš. Naš misteriozni gost je upravo opisao tajnu operaciju Sahat-kule, što znači da je šef stanice ili glavni analitičar. A mislim da analitičari ne zalaze u vežbaonicu toliko često kao ovaj pukovnik. Oslobodite ga.” Poručnik je otvorio ćeliju i oslobodio Dejvida. Okrenuo se majoru. „Da li da...” „Vreme je da se izgubite, poručniče”, rekao je major. Okrenuo se i krenuo hodnikom. „Pođite za mnom, pukovniče.” Dejvid je žurio kamenim hodnikom. Pitao se da li je na putu izbavljenja, ili upada dublje u zamku.

IMARIJEVA OPERATIVNA BAZA U SEUTI SEVERNI MAROKO Major je izveo Dejvida iz zatvora. Prešli su široko dvorište puno torova, iz kojih je dopiralo šuškanje. Da li ovde čuvaju stoku. Tihi nerazaznatljivi zvukovi gubili su se u noći. Majoru, po svoj prilici, nije promaklo Dejvidovo zanimanje. Pogledao je ka torovima i prozborio1 „Varvari čekaju čamdžiju.” BalkanDownload

Dejvid se pitao šta je hteo da kaže. Čamdžija je u grčkoj mitologiji prevozio duše preminulih u podzemni svet preko Stiksa i Aherona. Odlučio je da ne čačka mečku. Pozabaviće se važnijim misterijama. Ćutke su stigli do velike zgrade u središtu citadele. Dejvid je hitro osmotrio majorovu kancelariju. Nije hteo da izgleda previše radoznalo, ali su ga neke stvari iznenadile. Bila je prevelika, a zidovi goli. U njoj nije bilo ničeg izuzev Imarijeve crne zastave u uglu, jednostavnog drvenog stola s metalnom stolicom na točkićima za majora i dve stolice na rasklapanje za posetioce. Major je seo na svoju stolicu. Izvadio je paklicu cigareta iz fioke i upalio cigaretu šibicom. Nije gasio palidrvce. Pitao je Dejvida: „Pušiš li.” „Prestao sam posle izbijanja zaraze. Cigarete će uskoro sasvim nestati.” Major je ugasio šibicu. Bacio je u pepeljaru. „Drago mi je što nisam tako pametan.” Dejvid nije seo da bi održao neophodnu distancu. Prišao je prozoru i pogledao napolje. Razmišljao je. Nadao se da će major nešto reći, da će mu dati uvod. Major je ispustio oblak dima. Pažljivo je progovorio, kao da meri svaku izgovorenu reč: „Ja sam Aleksandar Rukin. Pukovniče...” Dobar je, pomislio je Dejvid. Odmah je prešao na stvar. Bez uvoda. Šta imam na raspolaganju. Sobu. Zar je major komandant ovako velike vojne baze. To je malo verovatno. Naslućivao je da oficir višeg čina samo trenutno nije u bazi. „Rečeno mi je da će zapovednik baze biti obavešten o mom prisustvu u okolini, za slučaj da nam se putevi ukrste.” „Možda jeste.” Rukin je potegao još jedan dim. Dejvid je osetio da se nešto menja. Da li menja prilaz. „On je u južnoj Španiji. Predvodi invaziju. Poveo je gotovo sve ljude sa sobom. U bazi je ostao nedovoljan broj vojnika. Pukovnik Garot, njegov zamenik, ucmekan je pre dva dana. Glupom kurvinom sinu dunulo je da obiđe parohiju. Posetio je sve stražarske kule. Rukovao se sa svima kao da je izabran za gradonačelnika pakla. Berberski snajper smakao ga je jednim hicem. Pretpostavljali smo da je strelac u brdima. Zbog toga i zbog bumeranga na spoljnom zidu pojačali smo patrole u tom kraju. Vreme je da mi kažeš zašto si ovde.” Rukin me je snabdeo beskorisnim podacima. Nadao se da ću pogrešiti dok budem pričao svoju priču. „Ovde sam zbog posla.” BalkanDownload

„Kakvog posla.” „To je tajna.” Okrenuo se prema Rukinu. Koliko vremena mi je ostalo. Možda jedan sat, pre no što utvrdi da se lažno predstavljam. Pokušaću da kupim još malo vremena. „Pozovi ih. Reći će ti šta ovde radim ako si na odgovarajućem hijerarhijskom nivou.” „Znaš da ne mogu.” „Zašto ne možeš.” „Zbog eksplozije.” Pomno je posmatrao Dejvidovo lice. „Ne znaš za nju.” „Očigledno je da ne znam.” „Došlo je do eksplozije subnuklearne sprave u Imarijevom glavnom štabu u Nemačkoj. Odonda niko nikoga ne zove, pogotovu ne zbog potvrde tajnih operacija.” Dejvid nije uspeo da sakrije iznenađenje. Ukazala mu se neočekivana prilika. „Bio sam... na putu. Nikom se nisam javljao.” „Odakle si krenuo.” Ovo je ispit. „Iz Resifea”, reče Dejvid. Rukin se nagnuo napred. „U Resifeu nema postaje Sahat-kule...” „Bili smo u osnivanju kad je počela čistka analitičara. Zatim je udarila kuga. Jedva sam se izvukao. Odonda sam na specijalnim zadacima.” „Zanimljivo. To je zbilja zanimljiva priča, pukovniče. Predstaviću ti stvarnost u nekoliko reči: ako mi odmah ne kažeš ko si i zašto si ovde, moraću da te vratim u ćeliju, u kojoj ćeš ostati sve dok ne budem u stanju da potvrdim tvoj identitet. Nadrljaću ako to ne učinim.” Dejvid je zurio u njega. „Imaš pravo. Postupam u skladu s... operacionom tajnosti. Stara navika. Možda sam predugo operativac Sahat-kule.” Zatim mu je isporučio priču na kojoj je radio od prolaska kroz prvu kapiju. „Ovde sam da bih pomogao u obezbeđenju baze. Znaš koliko je Seuta važna za našu stvar. Zovem se Aleks Vels. Ako je glavni štab uništen, siguran sam da neko iz direktorata specijalnih snaga može da potvrdi moj identitet.” Rukin je upisivao podatke u beležnicu. „Ne smeš napuštati odaje u kojima ćeš biti smešten dok ne potvrdim tvoje navode. Siguran sam da shvataš da je to neophodno, pukovniče.” „Shvatam”, reče Dejvid. Kupio sam malo vremena. Da li će to biti dovoljno da se izbavim odavde. Jedan cilj je bio važniji od svih ostalih: pronaći Kejt. To nije mogao postići bez podataka. „Imam jednu... molbu. Kao što sam rekao, bio sam na putu. Voleo bih da se upoznam s BalkanDownload

vestima. Onim koje nisu tajne, naravno.” Rukin se zavalio u metalnu stolicu. Po prvi put se opustio u Dejvidovom prisustvu. „Priča se da se Dorijan Sloun vratio. Uhapšen je po izlasku iz strukture na Antarktiku. Rekli su ga s nekim kovčežićem. Moroni na vrhu su ga odveli u glavni štab i taj kovčežić je razorio nekoliko zgrada. To je bio darvinizam na delu, ako mene pitate.” „Šta je bilo sa Slounom.” „To je najčudniji deo priče. Navodno je na ispitivanju ubio stražara i zubima zaklao predsednika Sandersa. Nakon toga je ubijen s dva hica u glavu, izbliza. Jedan sat kasnije opet je išetao iz strukture, s potpuno novim telom i sa svim sećanjima. Bez ijedne ogrebotine.” „To je nemoguće...” „To nije sve. Imari se očajnički trudio da izgradi mističnu auru oko njega. I upalilo je. Vojnici ga obožavaju. U Seuti i na svim mestima iznad kojih se vijori Imarijeva zastava priča se isključivo o kraju dana, mesiji, vaznesenju. Muka da te uvati od tih fantazija.” „Nisi vernik.” „Mislim da čitav svet klizi u kanalizaciju i da je Imari internacional jedino govno koje još pliva po površini.” „U tom slučaju... nadajmo se da će nastaviti da pliva, majore. Prilično sam umoran od putovanja.” „To je sasvim razumljivo.” Rukin je pozvao dva vojnika. Naredio im je da otprate Dejvida do njegovih odaja i da organizuju dvadesetčetvoročasovni nadzor ispred njegovih vrata.

Aleksandar Rukin je ugasio cigaretu. Posmatrao je reči u beležnici. Vrata su se otvorila. Ušao je kapetan Kamau, njegov zamenik. Visoki Afrikanac je govorio polako, duboki glasom. „Kupili ste njegovu priču, gospodine.” „Naravno. Istinita je koliko i priča o babarogi.” Zapalio je sledeću cigaretu i pogledao u paklicu. Ostale su tri. „Ko je on.” „Nemam pojma. Sigurno je neko. Profesionalac. Možda jedan od naših, ali verovatnije je jedan od njihovih.” „Hočete li da ga posetim.” „Molim te.” Rukin mu je dodao komad papira. „Drži ga pod stražom. BalkanDownload

Pobrini se da ne vidi ništa što Alijansa ne može da vidi iz vazduha.” „Da, gospodine.” Kamau je proučavao papir. „Potpukovnik Aleks Vels.” Rukin je klimnuo glavom. „Nisam siguran da je ime lažno, ali opasno liči na Artura Velslija.” „Velslija.” „Vojvodu od Velingtona. Pobedio je Napoleona u bici kod Vaterloa. Nije važno.” „Zašto ga ne uhapsimo i ne ispitamo ako se lažno predstavlja.” „Dobar si vojnik, Kamau, ali si nikakav obaveštajac. Moramo da saznamo sa čim imamo posla. Mogao bi da nas odvede do krupnije ribe ili da otkrije veću operaciju. Ponekad koristiš malu ribu kao mamac.” Major je zgnječio cigaretu. Umeo je da čeka. „Pošaljite mu devojku. Da vidimo da li će u ženskom društvu biti pričljiviji.” Ponovo je pogledao na paklicu cigareta. „I nabavi mi cigare.” „Juče su nestale, gospodine.” Nastavio je posle kraće pauze. „Čuo sam da je poručnik Šo sinoć osvojio neke na kartama.” „Zbilja. Šteta što će biti ukradene. Neki ljudi ne znaju da gube.” „Pobrinuću se za to, gospodine.” Dejvid je protrljao oči. Bio je siguran u dve činjenice: major Rukin nije poverovao u njegovu priču i neće moći da se borbom probije iz zatočeništva. Odlučio je da se odmori i da pokuša da savlada stražare na vratima. Posle toga će se osloniti na improvizaciju. Tiho kucanje prenulo ga je iz razmišljanja. Ustao je. „Uđi.” Vitka žena s raskošnom crnom kosom i kožom boje karamele ušla je u sobu. Brzo je zatvorila vrata za sobom. „Pozdrav od majora Rukina”, tiho je rekla, ne gledajući u njega. Bila je veoma lepa. Što je više saznavao o novom svetu, manje mu se dopadao. „Možeš da ideš.” „Molim vas...” „Odlazi”, nepopustljivo će Dejvid. „Molim vas, gospodine. Biću u nevolji ako me odbijete.” Zamišljao je kako se devojka penje na njega nakon što je zaspao i kako prelazi nožem preko njegovog grla. Major ne bi dozvolio tako nešto. Nije smeo toliko da rizikuje. „Biću u nevolji ako ostaneš. Odlazi. Neću da ponavljam.” BalkanDownload

100

Izašla je bez reći. Još neko je pokucao, malo jače. „Rekao sam da neću...” Vrata su se otvorila, otkrivajući visokog Afrikanca. Klimnuo je glavom stražarima, ušao i zatvorio vrata za sobom. Samo jedna rečenica prošla je kroz Dejvidovu glavu. Igra je gotova. „Kamau”, prošaptao je. „Zdravo, Dejvide.”

IMARIJEVA OPERATIVNA BAZA U SEUTI SEVERNI MAROKO Ni Dejvid ni Kamau nisu progovarali. Nemo su se odmeravali. Dejvid je prvi progovorio. „Da li si došao da me odvedeš majoru.” „Nisam.” „Da li si mu rekao ko sam.” „Nisam, niti ću mu reći.” Dejvid se pitao na čijoj je strani. Morao je da pronađe način da ispita Kamauovu odanost a da se ne oda. „Zašto mu nisi rekao.” „Zato što mu ti nisi rekao. Verujem da si imao razlog za to, iako mi je nepoznat. Pre tri godine spasao si mi život u Adenskom zalivu.” Setio se te misije. Ljudstvo iz nekoliko postaja Sahat-kule napalo je piratsko uporište. Kamau je bio operativac iz Najrobija. Iskusni borac tog dana jednostavno nije imao sreće. Njegov tim se iskrcao na drugi od tri piratska broda. I bili su pregaženi. Niko nije mogao da zna koliko ima boraca na tim brodovima. Dejvidov tim je osvojio piratski brod i krenuo u pomoć Kamauovom timu. Stigli su prekasno za većinu Kamauovih saboraca. Kamau je nastavio: „Ni pre ni posle toga nisam video borca poput tebe. Pomislio sam da ću ćutanjem o tvom identitetu donekle vratiti dug. Pomoći ću ti ako hoćeš, ako želiš da uradiš ono što mislim da ti je na pameti.” BalkanDownload

101

Da li je ovo zamka, pitao se Dejvid. Da li želi da me izmami na čistinu. Instinkt mu je govorio da može da veruje Kamauu, ali mu je trebalo još podataka. „Kako si ovde završio.” „Komad šrapnela me je pre tri meseca pogodio u nogu i Sahat-kula me je poslala na bolovanje. Odlučio sam da odem iz Najrobija. Oporavljao sam se kod rođaka u Tangeru, do izbijanja kuge. Očistila je grad za nekoliko dana. Došao sam ovamo. Svi operativci Sahat-kule dobili su činove u Imarijevoj vojsci. Meni je pripao čin kapetana. Zapovednici postaja postali su pukovnici. Tvoja priča je, delimično i zbog toga, zvučala uverljivo. Severna Afrika je opasna za usamljenike, makar bili i vojnici. Sklonio sam se ovde. Nisam imao drugog izbora.” „Kakvo je ovo mesto.” Kamau je izgledao zbunjeno. „Ne znaš.” Dejvid je usmerio svu pažnju na sagovornika. Njegov odgovor će otkriti u šta veruje. „Želeo bih da čujem to od tebe.” Kamau se ukočio. „Ovo je užasno mesto. Predvorje pakla. Ovde je centar za obradu, u koji dovode preživele iz Afrike i s mediteranskih ostrva. Uskoro će ovde dovesti i ljude iz južne Španije.” „Preživele...”, reče Dejvid. Tad mu je sinulo. „One koji su preživeli kugu.” Ova reakcija je još više pomela Kamaua. „Znaš... neko vreme sam bio van tokova. Ispričaj mi šta se dogodilo.” Kamau mu je ispripovedao o globalnoj zarazi i propasti država širom sveta, o uzdizanju Orhideje i Imarijevom planu. Dejvid je pažljivo slušao scenario iz noćne more. „Dovode preživele ovamo”, reče Dejvid. „Šta rade s njima.” „Odvajaju snažne od slabih.” „Šta rade sa slabima.” „Vraćaju ih na kužne brodove i bacaju ih u more.” Dejvid je seo da bi se povratio od užasa. Zašto. Kamau je nastavio kao da mu čita misli. „Imari osniva vojsku. Najveću u istoriji. Priča se da su pronašli nešto na Antarktiku. Ima mnogo glasina. Kažu da se Dorijan Sloun vratio i da ne može biti ubijen. Rukin ti je rekao istinu. Juče je nešto eksplodiralo u Imarijevom štabu u Nemačkoj. Priča se i o opštem ratu, ali Alijansa ima drugi problem. Kažu da njihov čudesni lek orhideja više ne deluje i da je talas smrti iznova zapljusnuo svet. Ljudi veruju da je došao kraj.” Dejvid je protrljao slepoočnice. „Rekao si da misliš da znaš zašto BalkanDownload

102

sam ovde.” Kamau je klimnuo glavom. „Došao si da uništiš ovo mesto, zar ne.” Dejvid je doneo odluku. Zar vojnik nije dužan da se bori za pravedni cilj, pa makar borba bila i unapred izgubljena. Šta je mogao da učini. Očajnički je želeo da pronađe Kejt, ali neće pobeći s megdana. Umreće boreći se. U stvari, to mu je prešlo u naviku. Pokušaće da ne misli na buđenje u cevima, na ono što je bio. Ovde i sada - to je ono što je bitno. „Da. Došao sam da bih uništio ovo mesto. Rekao si da ćeš mi pomoći.” „Hoću.” Pogledao je Kamaua u oči. Još nije bio načisto da li može da mu veruje. „Zašto nisi nešto pokušao. Ovde si već...” „Dva meseca.” Odmakao se od Dejvida. „Nisam znao kakav je Imarijev plan pre no što sam došao ovamo. Niti sam znao da je Sahatkula bilo njihovo odeljenje za tajne operacije. Istina me je šokirala i užasnula.” Dejvid se sećao kako se on osećao posle tog saznanja. Nije prekidao sagovornika. „U Seuti sam bio u zamci. Svet je zapao u očaj. Znao sam da preživeli dolaze ovamo i pronalaze spas. Nisam znao... da ću morati da sklopim pakt s đavolom da bih opstao. Nisam mogao da osvojim bazu. Nisam imao izbora. Do juče je ovde bilo sto hiljada Imarijevih vojnika.” „Koliko ih sad ima.” „Oko šest hiljada.” „Koliko njih će se boriti s nama.” „Ne mnogo. Samo desetorici verujem u potpunosti. Ali ne zaboravi da ćemo od njih tražiti da polože živote.” Desetorica protiv šest hiljada. Takav odnos snaga nije obećavao. Trebala mu je poluga, neki oslonac za promenu dinamike. „Šta ti je potrebno, Dejvide.” „Za početak, malo odmora. Možeš li da me zaštitiš od Rukina, da ga sprečiš da sazna ko sam.” „Mogu, ali ne dugo.” „Hvala ti. Vrati se oko šest, kapetane.” Kamau je klimnuo glavom i otišao. Dejvid se opružio na krevetu. Po prvi put od izlaska iz cevi osetio se samouvereno i spokojno. Znao je uzrok tome. Imao je cilj, misiju koju bi trebalo da obavi i neprijatelja kog bi trebalo da pobedi. To je bio prijatan osećaj. Brzo je zaspao.

BalkanDownload

103

IMARIJEV LOGOR ZA RAZVRSTAVANJE MARBELJA, SPANIJA Imarijevi vojnici sproveli su Kejt i preživele koji su se zakleli na vernost ka jednom od belih hotelskih tornjeva. Smeštali su po dvoje ljudi u sobu. Sunce je zašlo pre nekoliko sati, ali Kejt je virila kroz klizeća staklena vrata, baš kao ljudi koje je ovde donedavno raspoređivala Orhideja. Na Mediteranu nije bilo brodskih svetala. More nikad nije bilo tako mračno. Videla je samo bledi sjaj s druge strane moreuza. Pretpostavila je da su to marokanski gradovi. „Hoćeš li da uzmeš taj krevet.” pitala je cimerka. Pokazala je na bliži Kejt, pored prozora. „Naravno.” Cimerka je poredala svoje stvari na drugom bračnom krevetu. Počela je da istražuje sobu. Kejt nije znala šta traži. Htela je da otvori ranac i potraži nešto što bi joj moglo koristiti, ali je bila previše umorna, i fizički i mentalno. Stavila je ranac ispod pokrivača. Legla je i zaspala.

Nije bila u atlantiđanskoj strukturi. Odmah je to znala. Mesto je više podsećalo na vilu u mediteranskom gradu, možda Starom gradu u Marbelji. Mramorom popločani hodnik vodio je do zasvođenih drvenih vrata. Imala je osećaj da će se nešto važno dogoditi, da će spoznati neko otkrovenje ako ih otvori. Zakoračila je ka njima. Desno su bila dvoja vrata. Čula je šuškanje iza najbližih. „Ima li koga.” Šuškanje je prestalo. Prišla je vratima i lagano ih otvorila. Ugledala je Dejvida. BalkanDownload

104

zainteresovano. „Hoćeš li je dati meni kad završiš.” Kejt je slegla ramenima. „Izvini, popunila sam je.” Cimerka se namrštila. Ustala je s kreveta i ćutke se odgegala do kupatila. Brava je škljocnula. Kejt je izvadila satelitski telefon iz ranca i otkucala broj. Satelitski telefon je jednom zazvonio i pisnuo. Začula je snimljeni glas. Bio je ženski, s američkim naglaskom. „Dobili ste Kontinuitet. Sledi izveštaj o statusu. Vreme snimanja: 22.15 po lokalnom vremenu u Atlanti, 79. dan kuge. Ispitivanje 498: rezultat negativan.” Ispitivanje 498. Koji je bio broj poslednjeg eksperimenta koji je obavila kad je umrla Marija Romero. Ampula za koju je Martin molio, rezultat koji je uneo u cilindar sličan termosu. 493. Odonda je obavljeno još pet eksperimenata, očigledno na drugim mestima. „Status mreže: oborena. Okrenite nulu za operatera.” Snimljeni glas je utihnuo. Začuo se drugi: „Unsere Situation ist...” Poruka se ponavljala na nemačkom. Kejt je pritisnula nulu na brojčaniku. Čula je šuškanje u kupatilu. Cimerka će je odmah prijaviti ako vidi satelitski telefon. Podvrći će je nemilosrdnom saslušanju. Vojnici su pre ulaska u toranj objasnili preživelima da bi trebalo da se ponašaju u skladu s kodom časti. Od njih se očekivalo da predaju oružje i elektronske uređaje. Nisu ih pretražili. Proces ispiranja mozga koji Imari primenjuje očigledno je zahtevao da se od početka posmatraju kao voljni saradnici umesto zatvorenici. Grubi pretres raspršio bi tu iluziju. Nedvosmisleno im je dato do znanja da prekršitelje čekaju drakonske kazne. Ko god bude uhvaćen s nečim sumnjivim, blistavim i oštrim, i s nečim što ima dugme za uključivanje i isključivanje, odmah će biti prebačen u drugi toranj - među one koje se nisu zakleli. Sakrila je telefon iza jastuka tako da ga cimerka ne vidi kad izađe iz kupatila. Sagnula je glavu ka telefonu. Slušala je. Žena je brzo odgovorila: „Šifra za pristup.” Kejt nije odmah shvatila njene reči. Ja...” „Šifra za pristup.” „Ne znam je”, šapnula je pogleda uprtog ka vratima kupatila. „Predstavite se”, reče žena. Zvučala je zabrinuto i blago sumnjičavo. „Ja... radim s Martinom Grejom.” „Predajte aparat njemu.” BalkanDownload

106

Razmišljala je. Htela je da nastavi razgovor da bi saznala nešto više, ali kako. Nije imala vremena niti mogućnosti za to. Mogla je samo da ispriča svoju priču i zatraži pomoć. Brava na vratima kupatila je škljocnula. Spustila je telefon iza jastuka. Setila se da pritisne dugme za isključivanje. Podigla je glavu. Cimerka ju je znatiželjno posmatrala. Pokušala je da se usredsredi na svesku koju je držala u ruci. „Šta je bilo.”, rekla je nevinim tonom. „Da li si s nekim razgovarala.” „Pričala sam sama sa sobom.” Podigla je svesku. „To mi pomaže sa spelovanjem. Strašno loše spelujem.” I još gore lažem, pomislila je. Sumnja je lebdela na cimerkinom licu. Vratila se na svoju postelju i nastavila da čita. Sledeća tri sata prošla su u tišini. Kejt je ležala i mozgala kako da spase Martina. Cimerka je čitala. Povremeno bi se nasmejala. Stigao je poziv na doručak. Cimerka je ustala i za nekoliko sekundi stigla do vrata. Zastala je. „Ideš li.” „Sačekaću da se red skrati”, rekla je Kejt. Otkucala je telefonski broj čim su se vrata zatvorila za njom. „Pristupna šifra.” „Opet ja. Radim s Martinom Grejom.” „Predajte aparat doktoru Greju...” „Ne mogu. Razišli smo se. Imari ga je uhvatio.” „Koja je vaša pristupna šifra.” „Vidite, ne znam je. Potrebna nam je pomoć. Držao me je u mraku. Ništa ne znam, ali Martin će umreti za nekoliko sati ako mu neko ne pomogne.” „Identifikujte se.” Uzdahnula je. „Ja sam Kejt Vomer.” Ništa se nije čulo. Kejt je pomislila da je veza prekinuta. Pogledala je ekrančić telefona. Odbrojavao je sekunde. „Halo.” Čekala je. „Halo.” „Ne prekidajte vezu.” Čula je dva piska, a zatim muški glas. Mlad, svež, usredsređen. „Doktorko Vorner.” „Da.” „Ja sam Pol Brener. Već neko vreme radim s Martinom. Zapravo sam... video sam sve vaše izveštaje. Gde ste.” „U Marbelji. U Orhidejinom distriktu. Imari je zauzeo logor i grad.” BalkanDownload

107

„To nam je poznato.” „Potrebna nam je pomoć.” „Operaterka je rekla da ste doktor Grej i vi razdvojeni.” „Tako je.” „Imate li pristup beleškama s istraživanja doktora Greja.” Bacila je pogled na torbu. Pitanje ju je učinilo nervoznom. „Ja... mogu da ih nabavim. Zašto.” „Verujemo da sadrže podatke koji su nam očajnički potrebni.” „Nama je očajnički potrebno da odemo odavde. Predlažem nagodbu.” „Ne možemo da vam pomognemo...” „Zašto. Šta je s NATO-om. Možete li da pošaljete komandose po nas ili nešto slično.” „NATO više ne postoji. Vidite, situacija je vrlo složena...” „Pričajte mi o tome.” „Orhideja više ne suzbija kugu. Ljudi umiru - svugde. Predsednik je umro pre nekoliko sati, a potpredsednik nedugo za njim.” „U čijim rukama je vlast...” „Predsednik parlamenta je preuzeo vlast, ali on je ubrzo ubijen. Sumnjalo se da je pristalica Imarija. Priča se da je glavni štab oružanih snaga ispunio upražnjeni prostor i da se njegov predsedavajući proglasio za vršioca dužnosti predsednika. Razmišlja da... doktorko Vorner, vaše istraživanje nam je neophodno.” „Zašto orhideja prestaje da deluje.” „Došlo je do nove mutacije. Slušajte, mislimo da je Martin na nečemu radio, ali ne znamo šta je to. Morao bih da razgovaram s njim.” Otvorila je svesku. Počela je da čita. Nije razumevala ono što je videla. „Doktorko Vorner.” „Ovde sam. Možete li da nas izvučete odavde.” Usledila je duga pauza. „Ne možemo da ubacimo nikog u Orhidejin distrikt, ali ako vi uspete da izađete... videću šta mogu da uradim u vezi s transportom. Naši izvori tvrde da Imari planira da kasno večeras evakuiše južnu Španiju. To se odnosi na preživele.” Kejt je pogledala staklena vrata. Uskoro će svanuti. Biće to dug dan. „Zvaću vas. Budite spremni.”

BalkanDownload

108

IMARIJEVA OPERATIVNA BAZA U SEUTI SEVERNI MAROKO Dejvid se probudio zbog drugog najglasnijeg znaka za uzbunu koji je čuo u životu. Onaj koji je čuo u Lengliju u Virdžiniji 2003. godine bio je još glasniji. Bila je to vazdušna sirena naslonjena uz njegovu glavu. Zbog nje je polunag iskočio iz kreveta. Cijini stručnjaci za obuku izvukli su ga iz spavaonice polugolog i bacili ga u šume severne Virdžinije. „U šumi je šest snajpera. Najkasnije do sumraka moraš da stigneš do spavaonica. Imaju metke s bojom. Letiš odavde ako te ofarbaju.” Izbacili su ga iz kombija u pokretu. Video ih je ponovo dok se sunce spuštalo iza prizemnih baraka. Od te noći nikad nije spavao u donjem vešu, izuzev jedanput. Reč je bila o blagom previdu, trenutku slabosti. Desio se u Gibraltaru, u noći koju je proveo s Kejt. Čuo je bat brojnih koraka. Zauzeo je položaj u ćošku, dijagonalno od vrata. Spremao se da napadne prvog ko uđe. Da li je Rukin saznao istinu. Da li je ozvučio sobu. U tom slučaju je sve čuo. Vrata su se uz škljocaj odškrinula umesto da se širom otvore. Na njima su se pojavile dve crne šake. Ispružile su se da bi pokazale da ne nose oružje. Njihov vlasnik predstavio se malo jačim glasom, da bi nadjačao bat čizama u hodniku. „Kamau.” „Uđi unutra. I zatvori vrata”, rekao je Dejvid koji je čučao u ćošku. Odmah zatim je brzo, nečujno, bosih nogu, prešao u drugi ćošak sobe, koji se nije video s vrata. Kamau je ušao u sobu i zatvorio vrata za sobom. Okrenuo se ka ćošku iz kog je dopro Dejvidov glas, a zatim u drugom pravcu ka Dejvidu. „Napadnuti smo”, rekao je. „Ko nas je napao.” „Ne znamo. Major je naredio da te dovedem.” BalkanDownload

109

Dejvid je izašao za Kamauom u hodnik pun vojnika. Žurili su na svoje položaje. Niko nije obraćao pažnju na njih dvojicu. U unutrašnjem dvorištu citadele, ispred stambenog krila, vrelo je od aktivnosti. Dejvid je hteo da se zaustavi da bi procenio situaciju na taktičkom nivou, ali je Kamau trčao ka najvišoj kuli. Peli su se rasklimatanim čeličnim stepenicama. Kamau je zgrabio Dejvida nadomak poslednjeg odmorišta. „Ne znaju šta se dešava. Major će te iskušati.” Dejvid je klimnuo glavom i ušao za njim u komandni centar. Prevazišao je i najsmelija očekivanja. Bio je osmougaon. Svaki drugi zid bio je od poda do tavanice pokriven prozorima koji su omogućavali pogled na čitav logor. Druga četiri zida nisu se videla od kompjuterskih ekrana s mapama i grafikonima s Dejvidu nerazumljivim podacima. Dva tehničara naginjala su se preko stolova ka kompjuterskim ekranima u središtu prostorije. Major je sedeo u stolici preko puta njih. „Razvij baterije četiri i pet. Nek pucaju po volji.” Okrenuo se ka Dejvidu. „Znao si za ovo.” „Ne znam o čemu je reč.” Tehničar je progovorio: „Avioni su izbacili teret.” Major je pogledao Dejvida. Topovi na severnom zidu su se brzo okrenuli i zapucali u noć. Odmah su pogodili mete. Došlo je do niza eksplozija u vazduhu. Ostaci aviona padali su u vodu kao vatrena kiša. „Sedam meta, sedam ubistvenih pogodaka”, reče drugi tehničar. Dejvid se divio vazdušnoj odbrani baze. Nije bio stručnjak za protivavionske sisteme, ali ono što je upravo video bilo je naprednije od svega što je poznavao. Baza neće biti osvojena iz vazduha. Tehničar koji je ispalio baraž projektila otkucao je nešto na tastaturi nekoliko puta i odmahnuo glavom. „Radar je čist. To je bila samo jedna grupa.” Major je ustao i prišao prozoru. „Video sam samo sedam eksplozija. Zašto nas ništa nije pogodilo. Da li su njihovi projektili promašili.” „Nisu domašili do nas, gospodine.” Nešto vode i svetlosti podiglo se iz mora na zapadnom prozoru. Tehničari su radili na kompjuterima. Neki čovek je ustao i pokazao na ekran. „Mislim da nismo bili mete, gospodine. Izgleda da su postavili mine u moreuzu. Pretpostavljam da je deo oborenog aviona udario u minu kad je pao.” BalkanDownload

110

Major je posmatrao more na mestu eksplozije. „Pozovite predsednikovu flotu. Izvestite ih da moraju da promene kurs”, naredio je. Dao je znak Dejvidu i Kamauu da izađu iz prostorije. Dejvid je izašao iz komandnog centra. Odatle je mogao da vidi torove iz ptičje perspektive. Bili su puni ljudi. Tiskali su se u njima. Bilo ih je najmanja dve-tri hiljade. Varvari čekaju čamdžiju, rekao je Rukin kad je Dejvid čuo šuškanje iz torova. Ko su ti ljudi. Kamau i Dejvid su ćutke hodali ka stambenom krilu. Dejvid je mahnuo kapetanu da ostane kad se vratio u sobu. „Šta je to bilo.” „RAF-ova Eskadrila. Mesecima je nismo videli. Pokušali su da zauzmu bazu nedugo po izbijanju zaraze, pre no što je Imari spalio grad i utvrdio odbranu. Mislili smo da Britanci više nemaju avio-goriva.” „Zašto su bacili mine.” „Dorijan Sloun dolazi ovamo na čelu glavne flote Imarija. Ide na sever. Napašće Evropu. Pretpostavljam da su Britanci minirali tesnace da bi ga sprečili da uđe u Mediteran.” „Koliko je daleko.” „Glavna flota je nekoliko dana odavde. Upravo sam pročitao izveštaj u kom piše da je Sloun na čelu manjeg pomorskog odreda, prethodnice flote. Želi da se nečeg domogne. Doleteće ovamo možda i ove večeri.” Dejvid je klimnuo glavom. Sloun. Ovde. Zauzimanje Seute pre njegovog dolaska moglo bi spasti nezamisliv broj života - ako mu pođe za rukom da ubije ili zarobi Slouna. Upravo je video način da to ostvari. „Kakvim topovima raspolažete.” „Imamo elektromagnetna artiljerijska oruđa”, reče Kamau. „To je nemoguće.” „Topovi su tajno oružje razvijeno u istraživačkim centrima Imarija.” Dejvid je znao da je američka vojska eksperimentisala s takvom tehnologijom, ali da elektromagnetni topovi još nisu u upotrebi. Osnovni problem bila je energija. Koristili su neizmerne količine elektriciteta za izbacivanje projektila koji su leteli nadzvučnim brzinama - preko 6.200 kilometara na sat. „Odakle im energija.” „Oslanjaju se na solarnu elektranu, nekoliko polja ogledala nedaleko od luke.” „Kakav im je domet.” „Nisam siguran. Znam da su, dok je trajala invazija na južnu Španiju, tukli po ciljevima u Marbelji, pa čak i u Malagi - preko sto kilometara odavde.” Neverovatno. Topovi u Seuti mogli su da unište bilo koju flotu, BalkanDownload

111

verovatno i čitavu Imarijevu vojsku u južnoj Španiji. Da li bi mogli da ih upotrebe za... Kamau je reagovao kao da mu čita misli. „Topovi ne mogu biti upereni na ciljeve u bazi, čak i da osvojimo kontrolni toranj.” Dejvid je klimnuo glavom. „Ko su konjanici koji napadaju spoljni zid.” „Preživeli. Berberi. Vratili su se korenima posle propasti civilizacije. To je manje-više sve što znamo o njima.” „Koliko ih je.” „Ne znamo.” Dejvid je smišljao plan. „Rukin. Kakav je.” „Okrutan. Sposoban.” „Ima li poroka.” „Samo pušenje i... žene.” Dejvid je skinuo tuniku uniforme. Pomen žene podsetio ga je na devojku koja ga je pohodila u sobi. Njegov um odmah ju je zamenio Kejtinom slikom. Pokušao je da je potisne, ali je morao da zna... Rizikovao je i izgovorio pitanje koje mu je bilo navrh jezika od dolaska u Seutu. „Da li si video neki izveštaj o Kejt Vorner.” „Video sam ih najmanje hiljadu. Ona je najtraženija osoba na svetu.” Strah je prožeo Dejvida. Nije očekivao tako nešto. „Ko je želi.” „Svi. Imari, Orhideja.” „I šta misle gde je.” „Imari ne zna. Ili bar nama ništa nije saopšteno.” Dejvid je klimnuo glavom. Možda je još živa. Nadao se da se krije negde daleko, van domašaja Imarija. Nikad je neće naći. Ovde ga je čekao veliki posao. „Dobro, hoću da mi nabaviš civilnu odeću i najboljeg konja kog možeš naći.”

KUZNI BROD SUDBINA MEDITERAN

BalkanDownload

112

Kapetan se obratio dvojici ljudi. „Spremni smo. Možete početi. Vidite da li doktor Čang i doktor Janus imaju leševe za bacanje.” Stariji od dvojice je klimnuo glavom. Napustili su brodski most. Ispod palube su počeli da navlače odela koja su uvek nosili na poslu. „Da li si ikad razmišljao o onome što radimo.”, pitao je mlađi. „Pokušavam da to ne radim.” „Misliš li da je to pogrešno.” Stariji čovek ga je pogledao. „To su ljudi. Samo su bolesni.” „Jesu li. Da li si naučnik. Ja nisam. Nosači nisu plaćeni da razmišljaju.” „Da, ali...” „Ne čini to. Ne razmišljaj previše o ovome. Čuvaj mi leđa. Moj život je u tvojim rukama. Obojica ćemo poginuti ako budeš previše razmišljao o poslu. Najvažnije od svega je što ću ja poginuti. Ako nas ne srede iščašeni tipovi na palubi, doakaće nam luđaci u kontrolnoj sobi. Ovde imamo samo jednu šansu za opstanak1 da radimo i ćutimo. Zato umukni i obuci odelo.” Mlađi je skrenuo pogled. Nastavio je da navlači odelo i povremeno pogledao u starijeg. „Šta si radio pre kuge.” „Ništa”, reče stariji. „Bio si nezaposlen. I ja. To je bio slučaj s najvećim brojem ljudi mog godišta u Španiji. Upravo sam se zaposlio kao učitelj na zameni...” „Bio sam u zatvoru.” Mladić ga je posle kraće pauze pitao: „Zašto.” „Bio sam u zatvoru u kom niko nikog ne pita zašto je tamo zaglavio. Tamo se ne sklapaju prijateljstva. Umnogome je nalikovao na ovo mesto. Vidi, sinko. Pojednostaviću situaciju do kraja: svet je otišao dođavola. Postavlja se samo jedno pitanje: ko će preživeti. Ostale su dve grupe. Oni s bacačima plamena i oni koji gore. Trenutno držiš bacač plamena. Zato umukni i budi srećan. I ne sklapaj prijateljstva. U ovom svetu se nikad ne zna koga ćeš morati da spališ.” Vrata su se u taj mah otvorila. U sobicu je ušao naučnik kog je posada zvala Doktor Dulitl, a čije pravo ime je bilo doktor Janus. Imao je prazan izraz. Izbegavao je da pogleda dvojac u oči. Laboratorijski asistenti su brzo dogurali kolica s vrećama za leševe i još brže izašli. „Da li je to sve.”, pitao je stariji. „Zasad”, blago će doktor nikom konkretno. Okrenuo se da pode, ali BalkanDownload

113

je mlađi čovek progovorio baš kad je naučnik stigao do praga. „Ima li napretka.” Doktor Janus je progovorio posle kraćeg oklevanja: „Zavisi... od toga šta smatraš napretkom.” Izašao je. Mladić se obratio starijem: „Da li misliš...” „Kunem se da ću te lično spaliti ako još jednom upotrebiš glagol misliti. Prihvati se posla.” Navukli su šlemove, popeli su se uz stepenice i otvorili vrata odeljenja u kojima su bili devolutivni i preživeli koji su odbili da daju zakletvu. Prvi ljudi su nekoliko sekundi kasnije počeli da padaju u more.

IMARIJEV LOGOR ZA RAZVRSTAVANJE MARBELJA, SPANIJA Kejt je gledala kroz prozor na šestom spratu tornja. Ona i drugi preživeli smešteni su u onom najbližem moru. Vojnici su zauzeli srednji. Treći, najdalji od obale i najbliži kapiji, bio je pun mrtvih i umirućih. Martin je bio u njemu. Pitala se kojoj grupi pripada: mrtvima ili umirućima. Zurila je u toranj i četiri stražara na ulazu. Pušili su, razgovarali, smejali se i čitali bajate časopise. Čekanje je bilo mučno, ali jedino je to mogla. Morala je da se pritaji dok ne kucne čas. Imaće samo jednu šansu da ga izbavi odatle. Okrenula je leđa prozoru i sela na krevet. Cimerka je ležala na svom i čitala staru knjigu. „Šta čitaš.”, pitala je Kejt. „Ona.” „Ona.” Prevrnula se i pokazala naslovnu stranu. „Ona. Hoćeš da ti je sačuvam kad završim.” „Ne, hvala”, reče Kejt. „Avantura mi je preko glave”, dodala je polutiho. „Šta si rekla.” BalkanDownload

114

„Ništa.” Teški kamioni protutnjali su kroz kapiju i ušli u logor. Kejt je ustala i pogledala kroz prozor. Čekala je, nadala se. Da - dovozili su nov kontingent. Imari je neprestano dovlačio ljude, verovatno iz seoskih predela oko Marbelje. Bivši Orhidejin distrikt je, po svoj prilici, bio njihovo glavno uporište u regionu. Konvoji su svakih nekoliko sati dovozili zdrave i bolesne, kao i vojnike. I svaki put bi nastao metež. Haos bi potrajao najmanje sat. I svaki je nudio priliku. Pritrčala je vratima. „Šta to radiš. Sobna prozivka je za dvadeset minuta!” povikala je cimerka. Kejt je jurnula niz stepenice, ne obazirući se na nju. U prizemlju je pronašla recepciju. Tražila je mapu tornja. Da li ova zgrada uopšte ima ono što joj je potrebno. Šta će reći ako je stražar zaustavi ili ako je pronađe van sobe. Prebrojavali su ih dva puta dnevno. Nije znala šta će učiniti ako se brojevi ne poklope. To se dosad nije desilo. Na recepciji je pronašla prvu stvar koju je tražila. Bedž s imenom. Havijer Medina, odmaralište Vargas. Nije bitno šta na njemu piše. Bilo koji bedž će poslužiti. Gotova je ako im padne na pamet da je provere. Prošla je pored radnje s poklonima. Laknulo joj je kad je videla restoran koji je zauzimao ugao građevine. Ušla je u zamračenu trpezariju kroz dvokrilna vrata od nerđajućeg čelika, a zatim u kuhinju. Smrad je bio gotovo nepodnošljiv. Uštinula se za nos i zašla dublje u prostoriju. Bila je mračna. Previše mračna. Poduprla je vrata stolicom i nastavila potragu. U ćošku je pronašla ono što je tražila. Kuvarski mantil. Raširila ga je. Bio je prljav, zelene i crvene pruge pokrivale su prednji deo. Moraće da ga skrati da bi joj poslužio. Uzela je mesarski nož sa stola i sklonila ruku s nosa dovoljno dugo da preoblikuje odevni predmet. Izvrnula ga je naopako i kliznula u njega. Pričvrstila je Havijerov bedž za improvizovane revere i pogledala svoj odraz na frižideru od nerđajućeg čelika: beli mantil, upadljivi bedž s imenom, smeđa kosa skupljena u konjski rep, mršavi obrazi i bleda put. Samo jedna misao joj je prošla kroz glavu: Nema jebene šanse da ovo upali. Ispustila je vazduh i prošla rukom kroz kosu, skupljenu u konjski rep. Šta, dođavola, radim. Šta je drugo mogla. Žurno je izašla iz kuhinje. Stigla je do recepcije. Sunce je obasjavalo predvorje kroz staklena obrtna vrata. Dva stražara stajala su ispred njih. Trebalo bi da ovo skinem i da se vratim u sobu. Odmahnula je glavom. Šta će mi učiniti ako me uhvate. Nema povratka. Nije mogla da sedi skrštenih ruku, znajući da Martin umire i BalkanDownload

115

da se to dešava s čitavim svetom. Rizikovaće. Druga prilika joj se neće ukazati. Prišla je obrtnim vratima. Gurnula ih je i izašla iz tornja. Stražari su prekinuli razgovor i zagledali se u nju. Hitro je prošla kraj njih. Pozvali su je. Osvrnula se i mahnula. Ubrzala je korak. Nije išla prebrzo, da ne probudi sumnju. Da li su je sledili. Osvrtanje bi je moglo odati. Krajičkom oka videla je nešto što ju je zaprepastilo: svetlosti na vodi. Njena hotelska soba nije imala pogled na obalu. Zastala je da bi videla o čemu je reč. Monstruozni beli brod sijao je pored obale. Kretao se polako, ali se videlo kuda plovi: za Marbelju. Ličio je na... brod za krstarenje, ali s velikim topovima na krmi i pramcu. Da li je to kužni brod. Da li će svi preživeli - uključujući i nju - biti sakupljeni i ukrcani na njega. Morala je da pronađe Martina pre no što stigne u luku. Široka povorka obrazovala se oko kamiona ispred nje. Ljudi su prilazili stolovima s administrativcima, kao Kejt juče uveče. Da li će ponovo pustiti Dorijanov govor. Da li svake večeri puštaju isti film. Pomisao na njega ju je razgnevila. Nastavila je još odlučnijim korakom. Stala je iza muškarca i žene koji su kašljući šepali ka zgradi za bolesne. Četiri stražara su razgovarala. Nisu obraćala pažnju na beskrajni niz bolesnih koji su išli ka zgradi. Privukla je stražarevu pažnju kad je stigla do obrtnih vrata. Namrštio se i zakoračio ka njoj. „Hej, šta to...” Uhvatila se za Havijerov bedž. Pazila je da se ne otkine s improvizovanog revera.. „Zvanična posla”, zamucala je. Hitro je prošla kroz obrtna vrata. Zvanična posla. Blagi bože, uhvatiće je. Obrtna vrata izbacila su je u predvorje. Sačekala je da joj se oči naviknu na polumrak. Nije bila spremna na ono što je ugledala. Zamalo što nije krenula nazad, ali ljudi su nadirali kroz vrata, gurajući je unutra. Predvorje je bilo puno leševa. Mrtvih, umirućih, uplakanih, onih koji se guše od kašlja i onih između opisanih stanja. Ovo je svet bez orhideje. Isto se dešavalo širom južne Španije - a ako je Pol Brener imao pravo, i širom sveta. Koliko ljudi je umrlo već prvog dana. Milioni. Još jedna milijarda. Nije imala kad da razmišlja o tome. Morala je da se pribere. Videla je kako ljudi ulaze u zgradu, ali nije znala koliko ih tamo ima. U nevelikom predvorju bilo ih je nekoliko stotina. Koliko ih je u čitavoj zgradi. Možda nekoliko hiljada. Toranj je imao trideset spratova. Nikad neće pronaći Martina. BalkanDownload

116

Videla je kako stražar ulazi u toranj iza nje. Znao je. Krenuo je za njom. Protrčala je kroz predvorje i stigla do stepenica. Da li će i kada srušiti zgradu. Odagnala je tu misao iz glave dok se pela stepenicama, koje su bile prilično prazne. Na kom spratu da proba. Vrata ispod stepenica su se otvorila. „Stani!”, dreknuo je stražar iz prizemlja. Pogledala je preko ograde, iako je znala da to nije najpametniji potez. Presrela je stražarev pogled. Potrčao je uz stepenice. Otvorila je vrata četvrtog sprata, i... Hodnici su bili puni ljudi. Neki su ležali, a neki sedeli. Bilo je i mnogo leševa. Neka žena ju je uhvatila za beli mantil. „Došla si da bi nam pomogla.” Odmahnula je glavom i pokušala da se iščupa iz njenog stiska. Bolesnici su počeli da puze prema njoj i da govore uglas. Vrata iza njenih leđa su se otvorila. Na njima se pojavio naoružani stražar. „Dobro, okreni se! Pomerite se od nje!” Ljudi su se razišli. „Šta radiš ovde.”, pitao je Kejt. „Uzimam... uzorke.” Stražar je izgledao zbunjeno. Zakoračio je napred, gledajući njen bedž. Lažni bedž. Zbunjenost se preobrazila u zaprepašćenje. „Okreni se! Stavi ruke na leđa!” „Ona je sa mnom”, oglasio se drugi vojnik koji se pojavio na stepeništu. Bio je viši i mišićaviji od stražara koji je jurio Kejt. Učinilo joj se da govori blagim britanskim naglaskom. „Ko si, dođavola, sad pa ti.” „Ja sam Adam Šo. Došao sam s kontingentom iz Fuenhirole.” Manji stražar je odmahnuo glavom, kao da pokušava da razbistri misli. „Nosi lažni bedž.” „Naravno da ga nosi. Hoćeš da ovi ljudi saznaju njen identitet. Misliš li da znaju kako izgleda prava kartica Imari istraživanja.” „Ja...” Stražar je motrio Kejt. „Moram ovo da prijavim.” „Samo napred”, reče vojnik i stade iza njega. Uhvatio ga je za glavu i vrat i snažno cimnuo. Vrat je krenuo, a stražar pao na pod. Bolesnici u hodniku su se razbežali. Kejt je ostala sama s misterioznim vojnikom. Zagledao se u nju. „Glupo ste postupili kad ste ovamo došli, doktorko Vorner.” BalkanDownload

117

IMARIJEVA OPERATIVNA BAZA U SEUTI SEVERNI MAROKO Major Aleksandar Rukin podesio je snajpersku pušku. Kroz teleskop je video kako tajanstveni pukovnik galopira ka berberskom logoru. Izjahao je u civilnoj odeći, kao da će mu to pomoći. Pukovnik je neubedljivo obrazlagao svoj odlazak. Rukin je protestovao reda radi. Nadao se da je zvućao uverljivo. Ovo je bila prilika koju je od početka čekao. Zakačio je elektronski odašiljač za pukovnikovu odeću. Zahvaljujući njemu, znaće gde je otišao i čuti sve što bude rekao. Odredio je tim za praćenje pukovnika, za slučaj da pokuša da zbriše. Tim činom bi se razotkrio. Rukin će na ovaj ili onaj način uskoro saznati šta tobožnji Aleks Vels smera. Pukovnik je zaustavio konja. Sjahao je i podigao ruke u vazduh. Tri Berbera istrčala su iz šatora. Nosili su automate i vikali. Pukovnik je nepomično stajao. Opkolili su ga, zveknuli u glavu i uvukli u šator. Rukin je odmahnuo glavom. „Isuse! Pretpostavljao sam da je budala imala bolji plan od ovog.” Dodao je pušku Kamauu. „Poslednji put smo videli tajanstvenog pukovnika.” Kamau je klimnuo glavom i još jednom pogledao u pravcu šatorske naseobine. Krenuo je niz stepenice za majorom.

„Došao sam da vam pomognem”, tvrdio je Dejvid. Berberski ratnici su strgli svu odeću s njega i izneli je iz šatora. Poglavica je istupio iz gomile. „Ne laži nas. Došao si da bi sebi pomogao. Ne poznaješ nas. Baš te briga za nas.” „Ja sam...” „Ne govori nam ko si i šta si. Videću i sam s kim imam posla.” Poglavica je dao znak čoveku na ulazu u šator. On je klimnuo glavom. BalkanDownload

118

Brzo je nestao i vratio se s jutanim vrećom. Zatvorio je ulaz u šator, koji je utonuo u gotovo potpun mrak. Samo je drhtavi plamen sveće plesao po platnenim zidovima. Poglavica je uzeo vreću i bacio je Dejvidu u krilo. Dejvid je posegnuo ka njoj. „Ne bih to činio da sam na tvom mestu.” Dejvid je podigao pogled. Osetio je čvrsti mišić kako klizi po njegovoj podlaktici. Drugi konopac kliznuo mu je preko butine. Zmije. Oči su mu se gotovo prilagodile oskudnoj svetlosti u šatoru. Znao je s kakvim bićima ima posla. Dve egipatske kobre. Jedan ugriz će biti dovoljan. Umreće za deset minuta. Pokušavao je da kontroliše disanje, ali je gubio bitku s panikom. Mišići su mu se kočili. Pomislio je da će zmije reagovati. Ona na podlaktici je brže krenula ka ramenu, vratu i licu. Ponovo je plitko udahnuo. Neće u potpunosti izdahnuti. Trzaj bi mogao da ih uplaši. Polako je ispuštao vazduh iz nosa. Usmerio je um na mesto na kom je dah dodirivao vrh nosa. Pratio je to, suzbijajući osećanja. Zurio je na tamnu tačku na podu ispred sebe. Osetio je golicanje na ključnjači. Kontrolisao je um i disanje. Udisao je i izdisao, usredsređen na vazdušnu struju na vrhu nosa. Nije osećao zmije. Jednim delom znao je da se poglavica kreće ka njemu. „Plašiš se, ali kontrolišeš strah. Nijedan razuman čovek ne hodi svetom bez straha. Samo oni koji znaju da ga kontrolišu mogu da žive slobodni od njega. Ti si čovek koji je živeo među zmijama i naučio da se krije od njih. Ti si čovek koji ume da govori laži kao da veruje u njih. To je veoma opasna veština. U ovom trenutku je opasnija za tebe nego za mene.” Poglavica je klimnuo glavom krotitelju zmija, koji je pažljivo dopuzao do Dejvida i pokupio ih. Poglavica je seo preko puta Dejvida. „Sad možeš da me lažeš, ili da govoriš istinu. Mudro izaberi. Video sam i sahranio veliki broj lažova.” Dejvid mu je ispričao priču zbog koje je došao u berberski logor. Poglavica je naizgled zamišljeno gledao u stranu. Dejvid je nastojao da predvidi pitanja i da smisli odgovore na njih. Poglavica je ustao i otišao ne postavivši nijedno. Tri čoveka su zatim ušla u šator i zgrabila Dejvida. Odvukli su ga do velike vatre koja je plamtela usred improvizovanog sela. Pleme se skupljalo oko njega. Nadomak plamenova, oborio je ratnika koji ga je držao za desnicu. Onaj koji ga je držao za levicu nije ga puštao. Dobio je snažan udarac u lice. Pustio ga je i pao na pesak. Dejvid se okrenuo. Još BalkanDownload

119

tri ratnika su skočila na njega. Oborili su ga, popali po njemu i uhvatili za ruke. Neko je stao iznad njega - poglavica. Nešto se spustilo ka njemu - mač ili koplje. Plamtelo je narandžastom bojom. Dim se dizao s njegovih prsa. Poglavica je probo Dejvidove grudi usijanim gvožđem. Drhtao je od užasnog bola. Gadni miris sagorelog mesa i dlaka punio mu je nozdrve. Nastojao je da se ne uguši. Zakolutao je očima i izgubio svest.

IMARIJEV LOGOR ZA RAZVRSTAVANJE MARBELJA, SPANIJA Kejt je bila na sigurnom, ili je tako mislila. Visoki britanski vojnik Adam Šo ubio je stražara... i znao je njeno ime. „Ko si ti.”, pitala je. „Ja sam peti pripadnik SAS-ovog tima poslatog da te odvede odavde.” „Peti...” „Došlo je do razmimoilaženja po taktičkim pitanjima. Predlagao sam da izmenimo plan nakon invazije Imarija na Marbelju. Ostala četvorica se nisu složila.” Kejt je pogledala njegovu uniformu. „Kako si...” „Ovde vlada veliki metež. Ima mnogo novih i nepoznatih lica. Opširno smo proučavali organizaciju Imarijeve vojske. Poznajem je dovoljno da bih se uklopio. Nabavka uniforme bio je jednostavan zadatak. Ubio sam jednog od njih. Kad već govorimo o uniformi.” Nagnuo se preko mrtvog stražara. „Pomozi mi da ga razodenem.” Posmatrala je mrtvaca. „Zašto.” „Ti to ozbiljno. Želiš da išetaš odavde u toj odeći. Svaki idiot može da vidi da si iskasapila kuvarski mantil. Oni koji ne vide istinu mogu je namirisati s jednog kilometra razdaljine. Ti si hodajuća deponija.” Kejt je podigla rame da bi neupadljivo omirisala beli mantil. Da, nije baš najbolje mirisao. Nepodnošljivi smrad iz kuhinje očigledno se BalkanDownload

120

zakačio za njega. Šo joj je dao vojnikovu tuniku. Ubrzo joj je dodao i pantalone. Oklevala je. „Okreni se.” Osmehnuo se. „Pusti me da pogodim. Imaš dve slatke sise, neprirodno zategnut stomak i preplanule noge. Viđao sam to i ranije, princezo. Pre kuge sam imao internet.” „Pa, moje telo nije bilo na internetu, zato se okreni.” Zavrteo je glavom i okrenuo leđa. Čula je kako mrmlja nešto o američkim čistunicama. Pravila se da ga ne čuje dok je oblačila uniformu. Bila je prevelika, ali će poslužiti. „Šta ćemo sad.” „Obaviću svoj zadatak. Odvešću te za London. Završićeš istraživanje i pronaći lek za ovu noćnu moru. Ljudi će nastaviti da žive srećno i berićetno. Fotkaću se posle s kraljicom, i tako dalje i tako dalje. Sve će biti u redu, samo ako ne napraviš neku glupost.” Obišla je mrtvog stražara i pogledala Šoa u oči. „Ovde je čovek doktor Martin Grej. On je moj poočim. Sklopio je pogodbu s vašom vladom. Moramo da ga pronađemo i povedemo sa sobom.” Izveo ju je iz hodnika na stepenište. „Ako je ovde, onda je ili mrtav ili umire. Ne možemo da mu pomognemo. Ti si moj zadatak, a ne on.” „I on je. Ne idem bez njega.” „U tom slučaju ne ideš.” „A ti nećeš obaviti zadatak i nećeš se sresti s kraljicom.” Zafrktao je. „Šalio sam se. Ovo je ozbiljno.” Klimnula je glavom. „Baš kao i ovo. Čovekov život je u pitanju.” „Ne, Kejt. Milijarde života su na kocki.” „Niko od njih me nije othranio.” Duboko je uzdahnuo i pokazao na mrtvog stražara u hodniku. „Ostala trojica će ga uskoro potražiti. Moramo da izađemo iz ove zgrade.” Razmišljala je o onom što je rekao. „To zvuči kao nešto sa čim ćeš morati da se pozabaviš.” Znala je da neće moći da pretraži čitavu zgradu, ali će odnekud morati da počne. Gde bi Martin otišao. Znao je plan zgrade i protokol Imarijeve invazije. Pomislila je na hotelski sef. Da li bi mogao da izdrži rušenje zgrade. Ne, tako bi se našao u klopci. Ne bi izdržao bez hrane, da i ne govorimo o izvlačenju ispod gomile šuta. Hrana. Naravno. „Srešćemo se u kuhinji kad se pobrineš za stražare.” „U kuhinji.” BalkanDownload

121

„Martin je tamo.” Požurila je niz stepenice. „Čekaj.” Šo je podigao stražarev pištolj i opasač s poda. Pričvrstio ih je oko Kejtinog struka. „Ponesi ga, ali pokušaj da ga ne koristiš.” „Zašto.” „Zato što pucnjava privlači pažnju. I ako budeš pucala na nekog ko takođe ima pištolj, taj verovatno bolje puca od tebe.” „Otkud znaš da nisam stručnjak za vatreno oružje.” „Pročitao sam tvoj dosije, Kejt. Čuvaj se.” Otisnuo se niz stepenice. Leteo je preko njih i nestao pre nego što je stigla da odgovori. Krenula je za njim. Ljudi su se sklanjali pred njom u predvorju. Otvarali su joj širok prolaz. Kroz staklena vrata videla je kako šo razgovara s tri stražara ispred tornja. Mahao je rukama. Stražari su se smejali. Požurila je do restorana, sličnom onom u drugom tornju, iako je bio drugačije dekorisan. Bio je u previše jadnom stanju da bi razmišljao o tome. U njemu je bilo ljudi, ali mnogo manje no što je očekivala. Puzeći, bežali su od nje dok su joj koraci odjekivali po trpezariji. Gurnula je kuhinjska vrata, ali se nisu otvorila. Ponovo ih je gurnula, ali se nisu mrdnula. Gvirnula je kroz okrugli stakleni prozor. Martin je sedeo na podu, oslonjen o orman od nerđajućeg čelika ispod šanka. Gomila praznih boca za vodu ležala je oko njegovih nogu. Nije mogla da proceni da li je živ ili mrtav.

IMARIJEVA OPERATIVNA BAZA U SEUTI SEVERNI MAROKO Stražar je podesio dvogled da bi bolje osmotrio jahača. Konj je bio iz njihovih štala. Pukovnik je odjahao na njemu u susret sudbini. Jahač je nosio beduinsko pokrivalo za glavu. Stražar je digao uzbunu.

Stražar je pet minuta kasnije stajao s saborcima na perimetru. Jahač se BalkanDownload

122

zaustavio pred kapijom i polako digao ruke. Odmotao je crvenu tkaninu vezanu oko glave. Stražar se obratio svojim ljudima. „Lažna uzbuna. To je pukovnik.” Zatim je pogledao jahača. Izgledao je drugačije.

Dejvid je oštrim korakom ušao u oficirsku menzu. Najkraćim putem se zaputio ka majoru. On je spustio karte, zavalio se u stolicu i osmehnuo. „Vratio se moćni ratnik na konju! Mislili smo da su te divljaci pojeli za večeru.” Dejvid se bez pitanja poslužio stolicom sa susednog stola. Gurnuo ju je između dvojice oficira za majorovim stolom. Ćutke ih je razgrnuo. Otkopčao je košulju, otkrivajući spaljene i unakažene grudi. „Pokušali su da me pojedu, ali bio sam previše žilav za njihov ukus.” Obratio se oficirima za stolom: „Dajte nam malo privatnosti.” Major je klimnuo glavom. Oficiri su gunđajući poustajali. Pobacali su karte na sto uz zlovoljno mrmljanje, kao da se svakom smešila pobeda. „Mogu da rešim tvoj problem s Berberima.” „Slušam te”, reče Rukin. „Napadi će prestati ako vratiš poglavičinu kćer.” Major je blago nakrivio glavu. „Koga.” „Devojku koju si poslao u moju sobu.” „Sereš!” „Govorim istinu.” „To je podvala.” „Ta devojka je sve što želi. Povući će se i prestati s napadima. Dođavola, spreman je čak i da nam pomogne i okupi druga plemena. Poslaće nam podatke o vremenu i mestu napada. Predaće nam sve neprijatelje na tacni. Ah želi svoju kćer i ostale žene.” „To je nemoguće. Ne mogu da ih predam.” „Zašto ne možeš.” „Kao prvo...” Rukin se trudio da pronađe razumno opravdanje. „Oslobađanje žena će samo osnažiti neprijatelje. Poglavica će paradirati s njima kao živim dokazom svoje moći i naše slabosti i spremnosti na kapitulaciju. To će ojačati njegov autoritet. I to je samo deo nevolja. Te žene su mi potrebne zbog... održavanja morala. One su jedino zadovoljstvo koje mogu da ponudim ljudima u ovoj rupčagi.

BalkanDownload

123

Pobuniće se čim ih pustim u pustinju.” „Ljudi mogu da žive bez seksa. I ranije su to činili. Poglavica će prestati s napadima. Zapoveđeno mi je da obezbedim Seutu pre dolaska predsednika Slouna. Dajem ti priliku da ostvariš taj cilj. Možeš da je odbiješ, ali ćeš morati da odgovaraš ako pustinjski ratnici zaspu vatrom helikoptere u Slounovoj pratnji.” Pretnja Slounom i mogućim neuspehom u presudnom trenutku imala je nekog uticaja na Rukina. Promenio je ton. „Siguran si da će napadi prestati.” „Siguran sam.” „Kako možeš biti. Zar ti ideja da su nas mesecima napadali samo zbog nje ne izgleda neuverljivo.” „Slažem se. Ti napadi su izvedeni radi procene tvojih snaga i ispitivanja gradskih zidina. Video si samo desetinu njihove snage. Ima i drugih logora. Ispitivali su najbolji način za zauzimanje baze. Neće uzimati zarobljenike ako im to pođe za rukom.” „Rizikovaće glave zbog jedne devojke.” „Ne potcenjuj spremnost roditelja da spase svoje dete.” Rukin je skrenuo pogled. Tragao je za argumentima. Dejvid ga je preduhitrio. „Vratićemo devojku. Pomoći će nam da izađemo na kraj s drugim plemenima. Baza će posle toga neko vreme biti bezbedna. To će nam omogućiti da se usmerimo na sledeću misiju, na našu ulogu u većem planu Imarija. Glave će se kotrljati, a moja neće biti među njima, ako ne budemo spremni, ako se budemo borili da odbranimo gradske zidine. Obavio sam svoju misiju. Obezbedio sam ti sredstva za obezbeđenje Seute.” Dejvid je ustao. Zaputio se ka izlazu. Razgovor je utihnuo za svim stolovima u oficirskoj menzi. Svi pogledi počivali su na njemu i majoru. Major je progovorio: „Ako oslobodim tu ženu... kćer. Zaista misliš da nas poglavica neće odmah napasti sa svim što raspolaže kad vidi šta smo joj učinili.” „Neće...” „On...” „Dao mi je reč pred čitavim plemenom. Njegova čast je na kocki. Izgubiće narodno poverenje ako prekrši obećanje, makar i obećanje dato neprijatelju. Neće dozvoliti da se to desi. Grešiš u pogledu njegove reakcije. Mesecima se moli da je ponovo vidi i da je još živa. Biće ushićen kad je bude video živu i zdravu. Ništa drugo neće biti važno.” Dejvid se okrenuo i pružio korak. „Izbor je tvoj, majore.” BalkanDownload

124

IMARIJEV LOGOR ZA RAZVRSTAVANJE MARBELJA, SPANIJA Kejt je ponovo udarila po staklu drškom pištolja. Konačno se slomilo i krhotine su pale u kuhinju. Buka je uplašila preostale ljude u trpezariji. Izašli su, ostavivši je samu. Ivicom pištolja izbila je oštre krhotine stakla s prozorskog okvira. Pokušala je da dosegne metalnu šipku koju je Martin provukao kroz ručke na vratima. Protegla se koliko je duga. Poslednje krhotine stakla isekle su je po ruci. Morala je da se povuče. Uhvatila je pištolj i ponovo posegla za šipkom. Dohvatila je i gurnula. Bučno je tresnula o pod. Otvorila je vrata i pritrčala Martinu. Bio je živ, ali je goreo od temperature. Obuhvatila mu je lice rukama. Tamne mrlje su mu pokrivale obraze. Koža mu je ključala. Otvorila mu je kapke. Zakolutao je očima, otkrivajući mlečno žutilo umesto beonjača. Žutica. Otkazivanje jetre. Koliko organa je zahvaćeno. „Martine.” Pokušala je da ga prodrma. Brže je disao. Otvorio je oči. Izmakao se kad ju je video. Snažno se zakašljao. Položila ga je na pod. Potražila je kutiju s pilulama orhideje. Samo to je mogla da uradi, ali kutija nije bila kod njega. Ponovo se zakašljao. Ovog puta je izvio leđa. Otkotrljao se od ormana. Videla je kutiju. Bila je iza njega. Pored ormana. Brzo je otvorila i našla jednu pilulu. Pogledala je Martina koji je tiho kašljao na podu. Odlagao je uzimanje pilula da bi mu što duže trajale. Okrenula se kad su se dvostruka vrata kuhinje širom otvorila. Šo je stajao na njima, s džakom u rukama. Pogledao je Kejt i Martina. „Prokletstvo!” „Pomozi mi da ga podignem”, rekla je. Pokušavala je da uspravi Martina uz orman. „Gotov je, Kejt. Ne možemo da ga povedemo sa sobom u tom stanju.” BalkanDownload

125

Uzela je bocu vode i naterala Martina da proguta poslednju pilulu. „Kakav je tvoj plan.” Bacio je džak pred njene noge. U njemu je bila još jedna Imarijeva uniforma. Odmahnuo je glavom. „Mislio sam da ćemo izaći odavde. Za tako nešto morao bi biti u boljem stanju. Imarijevi Vojnici ne izgledaju tako bolesno. Privući će pažnju na nas.” Martin je okrenuo glavu i pokušao nešto da kaže. Ništa nisu razumeli. Groznica ga je proždirala. Kejt je uniformom otrla malo znoja s njegovog čela. „Šta bi uradio kad bismo napustili zgradu. Kakav plan si smislio.” „Sledili bismo gomilu - preživele. Ukrcali bismo se na kužni brod za Seutu, glavni Imarijev centar za razvrstavanje...” „Šta. Moramo da pobegnemo od Imarija.” „Ne možemo. Odavde nema izlaza. Spaljuju sve oko zidova Orhidejinog distrikta - u krugu od pola kilometra.” Odmah je pomislila na dečake i par u starom gradu. „Da li spaljuju i Stari grad.” Šo je izgledao zbunjeno. „Ne. Samo odbrambeni pojas oko logora. Preobraziće ga u novi centar za razvrstavanje. Kako bilo, vatra će, kad padne mrak, lizati zidove. Kužni brod će biti ovde. On je jedini izlaz odavde.” Odlučila se. „U tom slučaju ćemo se ukrcati.” Otvorio je usta, ali ga je ućutkala. „Ovo nije molba. U mojoj sobi je torba. Znaš li gde je moja soba.” Klimnuo je glavom. „Donesi mi je. U njoj su podaci o istraživanju. Zatim pronađi neke...” Bilo joj je potrebno nešto što će usporiti napredak bolesti. Protiv svakog drugog virusa borila bi se antivirusima i strpljenjem. Ova zaraza se po svoj prilici ponašala na isti način kao ona iz 1918. godine. Martin se suočavao s preopterećenjem imunosistema. Vlastita krv ga je napadala. „Donesi steroide.” „Steroide.” „U tabletama.” Pokušala je da se seti evropskih imena. „Prednisolon, kortizon, metilprednisolon...” „Dobro, shvatam šta želiš.” „Potrebno nam je i malo hrane. Izvešćemo ga kad počne ukrcavanje. Reči ćemo da je pijani vojnik.” Šo je zlovoljno progovorio: „To je zbilja loša ideja.” Okrenuo se i BalkanDownload

126

izašao, suočen s njenom odlučnošću. Zastao je na vratima i pokazao na metalnu šipku koja ih je blokirala. „Zatvori vrata čim izađem. I budi tiha.”

PRETHODNICA IMARIJEVE FLOTE ALFA PORED ZELENORTSKIH OSTRVA Dorijan se pojavio na komandnom mostu broda. Trgao se kad su svi oficiri, uključujući i kapetana, prestali da obavljaju svoje poslove da bi mu salutirali. „Prestanite da mi salutirate, za boga miloga! Sledećeg koji mi bude salutirao degradiraću u redova nultog čina.” Nije bio siguran da tako nešto postoji, ali je na osnovu izraza njihovih lica zaključio da su ga dobro razumeli. Odveo je kapetana u stranu. „Ima li vesti o operaciji Geneza.” „Nema, gospodine.” U ovom slučaju nedostatak vesti bio je loša vest. Odsustvo vesti u operaciji hvatanja Kejt Vorner govorila mu je da se taj plan ne ostvaruje. Razmišljao je o promeni kursa. Atlantiđanin je bio veoma jasan: Moraš da čekaš dok ne dobije šifru. „Imate li nova naređenja, gospodine.” Dorijan mu je okrenuo leđa. „Nemam... Ostani na kursu, kapetane.” „Ima još nečega, gospodine.” Dorijan se okrenuo ka njemu. „Dobili smo vest iz Seute. Kažu da su Britanci minirali Gibraltarski moreuz. Nećemo moći da prođemo.” Dorijan je uzdahnuo i sklopio oči. „Da li si siguran.” „Jesam, gospodine. Poslali su nekoliko brodova. Nadaju se da će pronaći put i da će nas provesti, ali Britanci su znalački posejali mine. Izgleda da ima i dobrih vesti.” „Dobrih vesti.” „Ne bi minirali tesnac da planiraju da nam se suprotstave kod BalkanDownload

127

španske obale.” Kapetanov zaključak imao je smisla. Dorijan je razmatrao mogućnosti, ali je hteo da čuje kapetanovo mišljenje. „Kakve su nam opcije.” „Imamo dve. Možemo da plovimo na sever, da pokušamo da zaobiđemo Britanska ostrva i pronađemo luku u severnoj Nemačkoj, iz koje bismo se borbom probijali ka jugu. Savetujem vam da to ne preduzimate. Britancima bi to odgovaralo. Avionsko gorivo im je sigurno na izmaku, ali podmornice i polovina razarača su na nuklearni pogon. Mogli bi da pošalju malu flotu, pod uslovom da imaju dovoljno preživelih da njome upravlja. Lako će nas potopiti kraj svojih obala, vazdušnim i pomorskim snagama.” „Koja je opcija broj dva.” „Zaustavićemo se pored Maroka. Odletećete do Seute helikopterom i preplovićete Mediteran na jednom od brodova iz tamošnje luke.” „Koji su rizici.” „Imaćete manju flotu, s manje bojnih brodova i manje dobro obučenih trupa - samo ono što budemo mogli da prebacimo u pet helikoptera. Pristaćete u severnoj Italiji i odande krenuti za Nemačku. Izveštaji govore da Orhidejine distrikte evakuišu širom Evrope. Zavladao je potpuni haos. Napredovaćete bez problema posle iskrcavanja u Italiji.” „Zašto ne bismo leteli sve do tamo. Siguran sam da možemo pronaći avion.” Kapetan je odmahnuo glavom. „Kontinentalna Evropa je i dalje zaštićena protivvazdušnom odbranom. Imaju rezerve energije za narednih deset godina. Obaraju svaki neidentifikovani avion - po nekoliko dnevno.” „U tom slučaju, idemo za Seutu.”

Johana je bila naga i budna kad se Dorijan vratio u kabinu. Protegla se po krevetu. Čitala je stari časopis o poznatima, iz njemu neshvatljivih razloga. Seo je na krevet i skinuo čizme. „Zar ga nisi pročitala dvadesetak puta. Zar ti nije jasno da su svi ti idioti mrtvi i da ono što su radili nije bilo ni od kakve važnosti - čak i pre kuge.” „Podseća me na svet pre kuge. Čitanje ovog časopisa je slično poseti BalkanDownload

128

normalnom svetu.” „Smatraš da je taj svet bio normalan. Luđa si no što sam mislio.” Odbacila je časopis. Sklupčala se oko njega i nežno ga poljubila u rebra kad je skinuo košulju. „Težak dan na poslu, gospodine Duboko Zamišljeni.” Odgurnuo ju je od sebe. „Da me bolje poznaješ, ne bi razgovarala sa mnom tako.” Nevino se osmehnula. Njen izraz je oštro odudarao od njegovog okrutnog lica. „U tom slučaju je dobro što te ne poznajem bolje. Ali... znam kako da te odobrovoljim.”

IMARIJEVA OPERATIVNA BAZA U SEUTI SEVERNI MAROKO Dejvid je podesio dvogled na kuli. Čekao je da bitka počne. Imarijevi Odredi su skoro tri sata oprezno gonili berberska plemena. Dejvid je s visokog mesta lepo video zamku koju su postavili - front teške artiljerije i utvrđenih linija na drugoj strani visokog grebena iznad udoline. Berberi će uskoro savladati greben i sići u dolinu. Tada će tek početi prava bitka. Imari će pobediti. Zarobiće i pobiti sve Berbere u dolini. „Kako se plemena bore.” Dejvid se okrenuo i ugledao Kamaua iza sebe na platformi. „Ne naročito dobro. Uskoro će upasti u pripremljenu zamku. Koliko nas je.” „Ima nas jedanaest.” Dejvid je klimnuo glavom. „Mogao bih da raširim mrežu, ali bi se rizik znatno povećao.” „Nemoj. Obavićemo to i s jedanaestoricom.” Nekoliko sati kasnije, preko spaljenih polja na kojima se nekad uzdizao grad Seuta, dopro je zvuk paljbe iz teških artiljerijskih oruđa. Dejvid je ustao s klupe. Prišao je ivici kule i podigao dvogled. Masakr u BalkanDownload

129

udolini bio je pri kraju. Grupa jahača jurila je uzbrdo ka teškoj artiljeriji na vrhu grebena. Imari su poobarali konje pod njima. Zasuli su ih vatrom iz automatskog naoružanja. Nemilosrdno su kosili plemena. Dejvid je spustio dvogled. Seo je na klupu i čekao. Imarijeva povorka je u sumrak stigla do kapije na spoljnom zidu. Dejvid je motrio sa stražarskog tornja. Major Rukin se vozio u prvom džipu. Razmenili su poglede kad je vozilo prošlo kroz kapiju. Major je blago savio usne. Dejvidov izraz se nije promenio.

Dejvid se vratio u sobu. Odlučio je da malo odspava pre početka odsudne bitke. Sledećih nekoliko sati odrediće njegovu sudbinu i sudbinu miliona ljudi.

IMARIJEV LOGOR ZA RAZVRSTAVANJE MARBELJA, SPANIJA Kejt je naterala Martina da pojede još malo čokolade iz mršavog sledovanja koje je Šo doneo. Prinela je bocu vode starčevim usnama. Pohlepno je pio. Izgledalo je da ne može utoliti žeđ. Šo je stajao u uglu s izrazom koji je govorio1 Ovo gubljenje vremena može nas koštati glave. Kejt ga je za kratko vreme dobro upoznala. Trznula je glavom ka dvokrilnim srebrnkastim vratima. Šo je zakolutao očima i izašao. „Martine, imam neka pitanja u vezi s tvojim beleškama. Ne razumem ih.” Počeo je da udara glavom o orman. „Odgovori su... mrtvi. Mrtvi su i pokopani. Nisu među živima...” Obrisala mu je sveže graške znoja s čela. „Mrtvi su i pokopani. Gde. Ne razumem.” „Pronađi prekretnice. Tačke promene genoma. Tragali smo... nisu živi. Nismo uspeli. Nisam uspeo.” BalkanDownload

130

Sklopila je oči i protrljala kapke. Razmišljala je da mu da još steroida. Morala je da dobije odgovore, ali postojao je i rizik. Mašila se boce prednisolona. Kuhinjska vrata su se otvorila. Šo je progurao glavu kroz njih. „Ukrcavanje je počelo. Moramo da krenemo.” Klimnula je glavom i pomogla Šou da uspravi Martina i da ga izvede iz zgrade. Prošli su kroz obrtna vrata. Noge su joj se odsekle kad je videla logor. Iz tornja s preživelima tekla je naizgled beskrajna reka ljudi. Palmino drveće njihalo se iznad gomile. Stražari su mahali baterijskim lampama, sprovodeći mnoštvo. Ogromni brod za krstarenje ljuljuškao se pored obale. Ljudi su se ukrcavali na njega preko velikih rampi, kao da ulaze na Nojevu barku. „Idemo na najdalju rampu”, tiho će Šo. Krenuo je s Martinom. Četiri stražara čuvala su poslednju rampu. Kejt je procenila da je to mesto za ukrcavanje Imarijevih pristalica. Brod im se ukazao pred očima. Luksuzno plovilo je izbliza delovalo zapušteno. Pitala se da li će opstati na talasima. Šo je razgovarao sa stražarima. Pomenuo je „preveliku količinu sirupa za kašalj” i kako će „koliko sutra biti prav kao strela”. Laknulo joj je kad su prošli stražare bez zadržavanja. Umešali su se u gomilu koja se pela rampom. Na njenom vrhu zakoračili su u hodnik, zatvoren s obe strane, ali bez tavanice. Osećali su se kao stoka na rodeu. Kretali su se ka središtu broda. Šo je išao prvi. Dva puta su morali da stanu da bi Martin povratio dah. Stajali su pored zida, dok su ljudi prolazili kraj njih, ispunjavajući hodnik. Vrata na obe strane vodila su u četvrtaste odaje. Redom su se popunjavale. „Moramo da siđemo dole, do kabina. Ovde će do jutra biti pravi pakao.” Pokazao je na Martina. „Ne bi to podneo.” Stigli su do kraja hodnika i sišli niz nekoliko stepeništa. Posle izvesnog vremena naišli su na praznu prostoriju. „Ostani ovde. Budi tiha i ne otvaraj vrata. Pokucaću tri puta po tri puta kad se vratim”, rekao je Šo. „Gde ćeš.” „Da nabavim zalihe”, rekao je i zatvorio vrata za sobom pre no što je stigla išta da kaže. Navukla je rezu. U odaji je vladao mrkli mrak. Pipala je okolo da bi pronašla prekidač za svetlo. Nije ga našla. Izvadila je svetlosnu šipku iz ranca i obasjala skučeni prostor. Martin je dahtao, oslonjen o zid. Pomogla mu je da legne na donji ležaj. Kabina je verovatno služila za smeštaj posade. U BalkanDownload

131

sobi su bila dva ležaja i ormarić. Uzela je satelitski telefon i pogledala ekrančić. Nema signala. Moraće da se popne na palubu da bi obavila razgovor. Vapila je za odgovorima. Njen razgovor s Martinom nije bio preterano koristan. Genetske prekretnice. Odgovori su... mrtvi i pokopani. Bila je potpuno iscrpljena. Legla je na krevet preko puta Martinovog. Zatvoriće oči, samo na tren, da bi se malo odmorila. Posle toga će jasnije razmišljati. Martin bi se ponekad zakašljao. Nije znala koliko vremena je prošlo, ali je pomislila da je osetila kako se ogromni brod kreće. Uskoro je utonula u san.

Bila je bosa. Gotovo bešumno se kretala po mramornom podu ka lučnim drvenim vratima na kraju dugog hodnika. Desno od nje su bila dvoja vrata. Prva su bila otvorena. Iza njih je videla Dejvida. Gvirnula je. Prostorija je bila prazna. Prišla je drugim vratima na desnoj strani. Gurnula ih je i otvorila. Okrugla prostorija kupala se u svetlost sa širom otvorenim prozorima. Staklena vrata su se otvarala prema terasi. S nje je pucao pogled na plavo more bez ijednog broda. Nije bilo ničeg izuzev šumovitog poluostrva i vode iza njega, dokle god je pogled dosezao. U sobi je bio samo čelični sto za crtanje s hrastovom pločom. Dejvid je sedeo na staroj gvozdenoj stolici. „Šta crtaš.” pitala ga je. „Plan”, odvratio je ne dižući glavu. „Kakav plan.” „Plan za zauzimanje grada. Za spašavanje života.” Podigao je crtež drvenog konja. „Zauzećeš grad drvenim konjem.” Spustio je crtež i nastavio da radi. „Ne bi bio prvi put...” Osmehnula se. „Ma daj.” „Troja je tako zauzeta.” „O, da. Bred Pit je bio sjajan u tom filmu.” Zavrteo je glavom. Obrisao je nekoliko linija. „Mislili su da je to samo mit dok nisu iskopali Troju.” Povukao je nekoliko linija olovkom, odmakao se i pogledao svojih ruku delo. „Ljut sam na tebe, tek da znaš.” „Na mene.” BalkanDownload

132

„Ostavila si me. Na Gibraltaru. Nisi mi verovala. Mogao sam da te spasem.” „Nisam imala izbora. Bio si povređen...” „Trebalo je da mi veruješ. Potcenila si me.”

IMARIJEVA OPERATIVNA BAZA U SEUTI SEVERNI MAROKO Major Rukin je nasuo viski u visoku čašu. Iskapio je i pao u stolicu pored okruglog stola i kreveta. Polako je otkopčao tuniku. Tako rasterećen, ponovo je nasuo viski u čašu. Dan je bio dug. Nadao se da je poslednji put imao posla s prokletim varvarima s one strane gradskih zidina. Daleko im lepa kuća. Bilo bi najbolje da su ih sve potamanili. Izvestan broj su ubili. Ostale su zarobili. Ni to nije bilo loše. U bazi je uvek vladala nestašica pomoćnog osoblja. Kad smo već kod toga... gde je ona. Dan je bio veoma dug i naporan. Svukao je znojem natopljenu tuniku sa sebe. Protresao ju je rukama, tako da je pala na stolicu. Sipao je viski i po treći put, ali s manje pažnje. Prosuo je malo smeđe tečnosti na sto. Iskapio je čašu i raspertlao čizme. Stopala su ga bolela. Piće je ublažavalo bol. Neko je odsečno pokucao na vratima. „Ko je to.” „Kamau.” „Uđi.” Kamau je otvorio vrata, ali nije ušao u zapovednikove odaje. Pored njega je stajala visoka vitka žena, koju Rukin dotad nije video. Dobro je. Nova cura. Kamau je valjano izabrao. Bila je starija no što je navikao, ali je bio raspoložen da proba nešto novo. Raznovrsnost je osnovni životni začin. Nešto u vezi s njom bilo je drugačije. Njeno držanje. Imala je snažan pogled, na ivici prkosa. Delovala je samouvereno. Nije se plašila. Naučiće. Ustao je. „Odgovaraće.” BalkanDownload

133

Kamau je kratko klimnuo glavom. Gurnuo je devojku u sobu i zatvorio vrata za njom. Zurila je u majora. Nije gubila vreme na razgledanje velike prostorije. „Da li govoriš engleski.” Čelo joj se natuštilo. Polako je odmahnula glavom. „Ne govoriš, kao i svi iz tvog plemena, zar ne. Nije važno. Radićemo to kao pećinski ljudi.” Podigao je ruku da bi joj dao do znanja da ne mrda. Stao je iza nje. Svukao joj je haljinu s ramena. Razvezao pojas. Polako je kliznula na pod. Okrenuo ju je prema sebi da bi je pogledao... Bila je neobično mišićava. Previše mišićava za njegov ukus. Na nogama i donjem delu torza imala je sijaset ožiljaka - rane od noža, metaka i drugih projektila... možda strela. To je neprihvatljivo. U ovoj sobi nije smelo biti ničega što podseća na borbu. Zavrteo je glavom i požurio do stola. Dohvatio je radio. Vratiću je u torove. Osetio je snažnu ruku na svojoj. Preneraženo se osvrnuo. Pogledi su im se sreli. Izgledala je divlje. Samouverenost se preobratila u vatreni bes. Da li je znala da ju je odbio. Okrenuo se da bi je bolje pogledao. Osmeh mu se širio po licu kad je pokrenula drugu ruku. Udarila ga je pesnicom u stomak, odmah ispod dijafragme. Izbacila mu je sav vazduh iz pluća. Pao je na kolena i borio se za vazduh. Šutnula ga je u levu slabinu, odmah ispod rebara, dok je očajnički usisavao vazduh. Pao je na pod. Viski mu je pošao uz grlo i izašao na nos i usta. Davio se i dahtao. Žestoko piće ga je peklo sa svakim izdisajem. Davio se u vatri. Stomak mu je goreo. Boleo ga je od udaraca i snažnih grčeva. Pažljivo ga je zaobišla. Nije skidala pogled s njega. Blagi osmeh joj je igrao na krajevima usana. Uživa u ovome. Gledaće kako umirem, pomislio je Rukin. Okrenuo se i počeo da puzi ka vratima. Viknuće čim povrati dah. Ako stigne do vrata... Pogodila ga je nogom u leđa. Prikovala ga je za pod i slomila mu nos. Nekako je ostao pri svesti. Obuhvatila ga je oko zglobova i cimnula ruke unazad. Nogom ga je pritiskala posred kičme. Mislio je da će ga rascepiti napola. Hteo je da vrisne, ali nikakav zvuk nije izlazio iz njegovih pluća, samo životinjsko dahtanje. Desno rame mu je krenulo. Zapljusnuo ga je talas bola. Zamalo što ga nije potopio. Izgubio bi svest da nije popio onoliko viskija. Krenulo mu je i desno rame. Iskrivila mu je ruke pod BalkanDownload

134

neprirodnim uglom. Čuo je da se udaljava od njega. Ponadao se da će uzeti pištolj. Obradovao bi se smrti. Umesto toga, čuo je odmotavanje lepljive trake. Vezala mu je zglobove. Svaki dodir izazivao je novu plima bola. Polako je povratio dah. Hteo je da drekne baš kad mu je pokrila usta lepljivom trakom. Nekoliko puta ju je obmotala oko njegove glave. Obmotala mu je i noge od članaka do kolena. Podigla ga je i bacila na zid, licem okrenutog prema sobi. Hiperventilacija bi ga spopadala kad god bi pokušao da diše na nos i istrpi talase bola iz ramena pritisnutih o zid. Posmatrala ga je neko vreme. Opuštenim korakom prišla je stolu. Njeno nago mišićavo telo jedva se primetno njihalo na svakom koraku. Pogledala je bocu s pićem. Uzela je pištolj s opasača. Učini to, pomislio je. Ubacila je šaržer i povukla zatvarač unazad. Metak nije ušao u cev. Rukin nikad nije stavljao prvi metak u šaržer. Ponovo je škljocnula i ubacila metak u cev. Učini to! Spustila je pištolj na sto, sela i prekrstila noge. Zagledala se u njega. Nije obraćala pažnju na vrištanje ispod lepljive trake. Uzela je radio. Pritisnula je dugme na vrhu da bi promenila kanal. Prinela ga je usnama. „Vatra sve čisti.” Prošlo je nekoliko minuta. U daljini se čula eksplozija, pa još jedna, pa još jedna. Tutnjale su kao grmljavina. Napadali su zidove.

KUZNI BROD SUDBINA MEDITERAN Kejt je dosadilo da čeka Šoa. Skotrljala se s kreveta. Morala je da se popne na palubu i telefonira. Pogledala je Martina. Nije mogla da ga ostavi tu samog. Podigla ga je i odvukla do vrata. Otvorila ih je i pogledala napolje. U hodniku nije bilo nikoga. BalkanDownload

135

Stigli su do sićušnih vrata lifta. Pritisla je dugme za gore. Lift se nekoliko sekundi kasnije otvorio. Kabina je bila veoma mala. Koji sprat da pritisne. Pritisnula je prvi i sačekala. Vrata lifta su se otvorila. Pred njom su stajala dva čoveka u belim mantilima. Pretpostavila je da su doktori. Držali su table s papirima i o nečem raspravljali. Jedan je bio Kinez, a drugi Evropljanin. Kineski doktor je koraknuo napred, nakrivio glavu i rekao: „Doktore Grej.” Kejt se ukočila. Jednom nogom je zakoračila iz lifta. Razmišljala je da se vrati u kabinu, ali je Kinez brzo stigao do nje. Evropljanin ga je pratio u stopu. „Poznajete li ovog čoveka.”, pitao je kolegu. Martin je teškom mukom podigao glavu. „Čang...” Govorio je jedva čujnim glasom. Kejtino srce je ubrzano tuklo. „Ja”, započeo je Čang. Obratio se kolegi. „Radio sam s ovim čovekom. On je... Imarijev istraživač, kao i mi.” Obratio se Kejt: „Sledite me.” Kejt je pogledala levo i desno. Stražari su bili na oba kraja hodnika. Našla se u klopci. Čang je hitao uskim hodnikom. Evropljanin ih je pažljivo posmatrao. Krenula je za Čangom. Hodnik je izlazio na veliku kuhinju preuređenu u laboratoriju. Čelični stolovi su sad služili kao operacioni. Podsećali su je na kuhinju u Orhidejinom distriktu, gde joj je Martin otkrio istinu o kugi. „Pomozi mi da ga prebacim na sto”, reče Čang. Evropljanin je prišao da bi pregledao Martina. Martin je polako okrenuo glavu ka Kejt. Čutke ju je posmatrao. Čang je stao između kolege, Kejt i Martina. „Voleo bih da nam... daš malo vremena. Moram da porazgovaram s njima.” Obratio se Kejt, kad je Evropljanin otišao: „Ti si Kejt Vorner, zar ne.” Oklevala je. Nije ju prijavio iako je posumnjao da je to ona. Zbog toga je odlučila da mu pokloni poverenje. „Jesam.” Klimnula je glavom ka Martinu. „Možeš li da mu pomogneš.” „Sumnjam.” Otvorio je čelični ormarič i uzeo špric. „Ali pokušaću.” „Šta je to.” „Nešto na čemu radimo. Imarijeva verzija orhideje. Još je u eksperimentalnoj fazi, i ne pomaže svima.” Pogledao ju je u oči. „Ili će mu produžiti život za nekoliko dana, ili će ga ubiti. Hoćeš li da mu ga dam.” BalkanDownload

136

Pogledala je umirućeg poočima. Klimnula je glavom. Čang mu je dao injekciju i pogledao ka vratima. „Šta nije u redu.”, pitala je. „Ništa...”, promrmljao je Kinez zagledan u Martina.

IMARIJEVA OPERATIVNA BAZA U SEUTI SEVERNI MAROKO Dejvid se obraćao jedanaestorici ljudi u arsenalu. „Gospodo, borimo se za izgubljenu ali pravednu stvar. Ova baza je kapija pakla i sveta koji Imari želi da izgradi. Ako je uništimo, Evropa će imati neke šanse u borbi. Ipak... neprijatelj je mnogobrojniji i bolje naoružan. Nalazimo se u srcu njegovog uporišta. Imamo tri prednosti: element iznenađenja, volju za borbom i pravedni cilj. Pobedićemo ako dočekamo zoru. Ova noć će odrediti našu sudbinu i sudbinu miliona ljudi. Borite se hrabro i ne bojte se smrti. U životu ima i gorih stvari - jedna od njih je bivstvovanje kojim se ne možete ponositi.” Klimnuo je glavom Kamauu, koji je istupio i počeo da izdaje naređenja. Radio u uglu je zapucketao kad je Afrikanac završio. „Vatra sve čisti.” „Vreme je”, reče Dejvid.

Dejvid i Kamau su se penjali stepeništem s trojicom ljudi. Komandni centar baze bio je na vrhu kule, u središtu citadele, daleko od zidova. Bio je van domašaja neprijateljske vatre. S visokog mesta pružao se lep pogled na sve što se događa u okolini. Dvogled je omogućavao još bolji vidik Smeštanje komandnog centra baš tu bio je pametan potez. Zapovednik baze nije hteo da se pouzda samo u kamere, elektronski nadzor i izveštaje s terena. Sva nabrojana sredstva mogla su da omanu ili da budu zloupotrebljena. Hteo je da posmatra borbena dejstva BalkanDownload

137

svojim očima. Dejvid je zastao na odmorištu i kliknuo baterijskom lampom u noć. Poslao je signal odredima Berbera koji su čekali iza spoljnog zida. Nastavio je da se penje ka vrhu kule. Njegovi ljudi su ga sledili. Prostorija na vrhu je bila onakva kakve se sećao: mešavina tornja za kontrolu vazdušnog saobraćaja i komandnog mosta na bojnom brodu. Četiri oficira sedela su u komandnom centru. Zurili su u monitore i povremeno kucali. Kafa se kuvala u ćošku. Najbliži tehničar ugledao je Dejvida. Okrenuo se, ustao i nervozno salutirao, kao da nije sasvim siguran kako da proprati neočekivanu posetu. I druga trojica učinila su to isto. „Na mestu voljno, gospodo”, reče Dejvid. „Dan je bio dug. Major Rukin je, kao što se čuli, izvojevao veliku pobedu u brdima. Slavi je u svojim prostorijama. Siguran sam da dobija ono što je zaslužio.” Iskreno se osmehnuo. „Odmorite se. Pridružite se kolegama u kantini. Tamo ima hrane, pića... i ratnog plena. Novih devojaka.” Pokazao je na svoje ljude. „Mi ćemo preuzeti ovu smenu.” Tehničari su promrmljali izraze zahvalnosti i poskakali sa svojih mesta. Oberučke su prihvatili neočekivanu priliku da izbegnu noćno dežurstvo. Dejvidovi ljudi zauzeli su mesta za konzolama kad su dežurni oficiri izašli. Dejvid je sumnjičavo posmatrao ekrane. „Jesi li si siguran da znaš da radiš na ovim spravama.” „Da, gospodine. Posle premeštaja sam nekoliko meseci dežurao u dnevnoj smeni.” Kamau je poslužio sve vojnike kafom. Stao je pored Dejvida. Ćutke su zurili u noć. Dejvid je uživao u tišini. Kamau je posle nekoliko minuta pogledao na sat. Deset uveče. Dejvid je uključio radio. „Hoću izveštaje sa svih položaja.” Ljudi su se redom javljali. Glasovi su se smenjivali u slušalicama. Čekao je da poslednji delić slagalice dođe na svoje mesto. Zaverenici su se odlučili da preuzmu imena učesnika Trojanskog rata. Složili su se da Dejvid bude Ahil. „Ajant, Ahile. Trojanci su u banket-sali. Gozba je počela.” Gozba je počela bila je šifra za zaključavanje kantine i puštanje gasa. „Primljeno, Ajante”, reče Dejvid. Izašao je iz komandnog tornja i sišao do prvog odmorišta. Podigao je baterijsku lampu i kliknuo. Niz eksplozija je odjeknuo na spoljnom zidu dok se vraćao u komandni centar. Vatra i stubovi dima digli su se iznad zida. Trojica na komandnim položajima umešno su baratali radio-aparatima i BalkanDownload

138

kompjuterima. Ekrani su prikazivali događaje. Talasi jahača na konjima opsedali su zid. Automatske puške na tornjevima ubijale su mnogo napadača, ali su oni uporno nadirali. Tehničar se okrenuo Dejvidu. „Toranj broj dva traži dozvolu za korišćenje elektromagnetnih topova.” Kamau je bacio pogled na Dejvida. Elektromagnetni topovi bi desetkovali Berbere. Dozvola za korišćenje topova bila bi jasan signal vojsci. Plotun iz moćnog oružja dao bi im do znanja da se baza suočava s ozbiljnom opasnošću. Dejvid je pokazao na snajpersku pušku pored Kamaua. „Ućutkaj ih posle prvog plotuna.” Prišao je komandnoj stolici i uključio mikrofon. „Toranj broj dva, govori pukovnik Vels. Major mi je predao komandu. Uključite elektromagnetni top delta i pucajte po nahođenju.” Isključio je radio i čekao. Elektromagnetni top je poslao vatreni jezik u noć. Gejzer zemlje i krvi je eksplodirao. Crni oblak digao se na mestu gde su pre jedne sekunde bili konji i ratnici. Zavladala je tišina. Dejvid se nadao da će Berberi nastaviti da jurišaju. Elektromagnetni top je ućutao. Ponovo je uključio mikrofon na komandnoj tabli. „Bataljoni jedan, dva i tri. Krenite u prvu zonu. Ponavljam, bataljoni jedan, dva i tri, ovde zapovednik Seute. Spoljni zid je u opasnosti. Krenite u prvu zonu i zauzmite položaje.” Dejvid je gotovo odmah uočio kretnje u citadeli i okolnom prstenu. Trupe su marširale. Kapija na unutrašnjem zidu se otvorila. Kamioni su izjurili napolje. Berberi su sve žešće napadali spoljni zid. Bitka je postajala sve ljuća. „Komando, stražarski toranj jedan. Stražarski toranj dva je pao, ponavljam stražarski toranj dva je pao.” „Primljeno, tornju jedan”, reče jedan od Dejvidovih ljudi. „To nam je poznato. Pojačanje stiže.” Oblast ispod zida se, nepun minut posle Dejvidovog naređenja, ispunila Imarijevim vojnicima. Bilo ih je gotovo četiri hiljade. Dejvid je planirao ovaj potez. Bez njega se baza nije mogla osvojiti. Ruke su mu blago drhtale. Pitao se može li to učiniti. Šta ako ne bude mogao. Tehničari su ga posmatrali. Znali su šta sledi. Jedan je tiho progovorio: „Čekamo naređenje, gospodine.” Masovno ubistvo. Smrt četiri hiljade ljudi - vojnika. Neprijateljskih BalkanDownload

139

vojnika. Monstruma, govorio je sebi. Ali ne mogu svi oni biti monstrumi. To su samo ljudi na protivničkoj strani, koji nisu imali sreće, koje su okolnosti načinile njegovim neprijateljima. Bilo bi dovoljno da izrekne nekoliko reči. Tehničari bi pritisnuli dugmad. Mine ispod zida bi eksplodirale. Nastao bi sam pakao. Hiljade vojnika - hiljade ljudi - izginulo bi. „Neće biti naređenja”, reče Dejvid. Svi izuzev Kamaua su se trgli od zaprepašćenja. Njegovo lice je imalo izraz bez osećanja. Dejvid je stao pored glavnog tehničara. „Pokaži mi dugmad za izdavanje komande.” Lično će preuzeti ovaj teret. Prihvatiće svu odgovornost na svoja pleća. Vojnik mu je pokazao niz komandi. Zapamtio ih je. Uneo je šifre. Prsten oko zida je eksplodirao, izazvavši klanicu među trupama. Krv je tekla kao reka. Radio je zaječao od poziva. Jedan tehničar ga je isključio. Dejvid je uključio radio-aparat. „Ajante, Ahil ovde. Spoljni zid je probijen. Raspori konja.” „Primljeno, Ahile”, odgovorio je Ajant. Ekrani su prikazali zbivanja u torovima za zatvorenike. Tri vojnika jurila su između njih. Otvarah su ćelije, oslobađajući i naoružavajući zarobljene Berbere. Borba za citadelu i Seutu upravo je počela. „Otvorite vrata”, reče Dejvid. „I pozovite.” Skliznuo je u komandnu stolicu i čekao. Tehničar mu je doviknuo preko ramena. „Na vezi su.” „Imarijeva floto Alfa, ovo je komanda Seute. Napadnuti smo. Ponavljam. Napadnuti smo. Spoljni zid je probijen. Tražimo hitnu vazdušnu podršku.” „Primljeno, komando Seute. Ostanite na liniji.” Dejvid je čekao reakciju. Sloun je u floti. Dejvid ga je dobro poznavao. Mogao je da se kladi da će lično zapovedati vazdušnim napadom. Imao je mnogo mana, ali komandovanje iz debele pozadine nije bila jedna od njih. „Flota Alfa, komando Seute. Primite k znanju: organizujemo vazdušnu podršku. Približno vreme prispeća petnaest minuta.” „Primljeno, floto Alfa. Približno vreme prispeća petnaest minuta. Komanda Seute se odjavljuje.” Izdao je poslednje naređenje tehničarima kad se uverio da je komunikacioni kanal zatvoren. „Sačekajte dok ne zađu duboko u zonu dejstva topova. Idite na sigurno.” BalkanDownload

140

„Čak i ako otvore vatru...” „Čak i ako zapucaju iz svega što imaju, čekajte. I ne uključujte elektromagnetne topove dok ne budete spremni za otvaranje vatre. Neko sa zemlje mogao bi da ih upozori na opasnost. Oborite te helikoptere i promenićete tok istorije.” Prišao je Kamauu na vratima. „Bila mi je čast, gospodo. Potrudićemo se da vam kupimo što više vremena.” Posegnuo je za kvakom, ali ga je tehničar pozvao. „Gospodine, beležimo približavanje...” „Iz vazduha.” „Ne, to je kužni brod. Nalazi se na kilometar i po od obale. Krenuo je iz Marbelje. Poslali su nam zahtev za pristajanje i proglas.” Dejvid se okrenuo prema Kamauu. „Kako je moguće da nismo znali za prispeće broda.” Crnac je odmahnuo glavom. „Brodovi dolaze i odlaze po svom nahođenju. Nema utvrđenog rasporeda. Ponekad danima čekaju u luci, zbog toga ti podaci nisu bitni.” Prišao je kompjuteru i otkucao nešto na tastaturi. Brodski proglas pojavio se na velikom ekranu. Dejvid se osvrnuo po sobi. „Šta je na brodu. Kakvim naoružanjem raspolaže. I kad smo već kod toga, šta je kog đavola kužni brod.” Kamau je govorio radeći na kompjuteru. „Ovo je nekadašnji brod za krstarenje. Raspolaže skromnim naoružanjem. Ima dva topa kalibra četrdeset četiri milimetara na oba kraja. Ali... na njemu su trupe koje se vraćaju posle invazije na nekoliko gradova u južnoj Španiji.” Ustao je. „Prevozi gotovo deset hiljada vojnika - i još novih regruta, zakletih na vernost Imariju. Ko zna koliko ih je. Na tom brodu bi moglo biti dvadeset hiljada neprijateljskih vojnika. Na njemu je možda bilo i devolutivnih, ali... dosad su verovatno pobacani u more.” Dejvid je protrljao čelo. „Kada će stići ovamo.” „Za pet do deset minuta.” Nije imao izbora. Dvadeset hiljada vojnika koji nadiru iz luke mogli bi ugroziti citadelu iz veoma opasnog pravca. „Gađajte ga”, rekao je. „Bacite na njega sve što imate. Potopite ga.” Zgrabio je pištolj i istrčao iz komandnog centra. Kamau je potrčao za njim. Kad elektromagnetni topovi u luci otvore vatru na Imarijev brod, preostale trupe u citadeli znaće da su izdane. Odlučna bitka za Seutu počeće za nekoliko sekundi. Kad su stigli do odmorišta, Dejvid i Kamau videli su kako baterije pucaju u luci. Ogromni brod za krstarenja je eksplodirao. Nakrenuo se i BalkanDownload

141

zapalio. Plovio je polako, kao pogrebna lomača.

Kosta je uleteo u sobu. Nije uzmakao kad je video Dorijana i ženu kako leže goli na krevetu. „Gospodine, Seuta je napadnuta. Traže vazdušnu podršku.” Dorijan je ustao, obukao se i izašao iz sobe pre nego što se žena probudila.

PRETHODNICA IMARIJEVE FLOTE ALFA PORED TANGERA, MAROKO Dorijan je žurio pretrpanim hodnikom. Vratanca behu otvorena, otkrivajući zamračenu palubu. Četiri helikoptera prela su na platformi za poletanje. Vojnici su stajali pored njih. Čekali su ga, spremni da polete u bitku. Po prvi put od buđenja u cevi na Antarktiku osećao se normalno. Bio je vojnik koji hita u rat. U toj situaciji snalazio se kao riba u vodi. Mornari su stidljivo provirivali iz hodnika, da bi makar i nakratko bacili pogled na predvodnika poslednjeg carstva koje će čovečanstvo videti, čoveka koji je umro da bi uskrsnuo, besmrtnika - boga ili đavola. Pažnju mu je privuklo tapkanje bosih nogu po metalnom podu. Okrenuo se na vreme da vidi Johanu, koja je trčala za njim. Skočila je. Prihvatio ju je. Zagrlila ga je i poljubila. Stajao je nepokretan kao kamen. Polako ju je zagrlio jednom pa drugom rukom. Privio ju je uza sebe i uzvratio poljubac. Zvižduci i usklici odjeknuli su iz hodnika. Spustio ju je na pod sa osmehom, koji je svenuo čim se okrenuo i zakoračio ka vratancima ka vojnicima i helikopteru.

BalkanDownload

142

Martin je otvorio oči. U glavi mu se razbistrilo. Ponovo je mogao da razmišlja. Kejt je bila tu. Ležao je u laboratoriji ili bolnici. Neki čovek se naginjao nad njim. Poznavao ga je. Setio se da je više puta razgovarao s njim na video-konferencijama. Doktor je vodio istraživanja u Kini, ona sa zvonom. Doktor... „Čang”, prozborio je Martin hrapavim glasom. „Kako se osećate.” „Grozno.” Čuo je kako se Kejt smeje. Prišla mu je. „Znaš kako se osećaš. To je poboljšanje!” Uzvratio joj je osmeh. Pitao se šta je sve učinila da bi ga spasla. Da li je rizikovala život. Nadao se da nije. To bi bila šteta. Imao je toliko toga da joj kaže, toliko toga je trebalo da zna. „Kejt...” Brod je zadrhtao. Martin je poleteo preko sobe i tresnuo o čelični frižider. Vidno polje su mu odmah prekrile tamne mrlje.

PORED SEUTE SEVERNI MAROKO Dorijan je kroz staklo helikopterske kabine gledao kako šumovito prostranstvo promiče ispod njega. Video je i zlokobno sevanje u daljini. Podsećalo ga je na jato svitaca u noći. Uskoro če se umešati u bitku. Brzo če izvojevati pobedu. Navukao je šlem na glavu. „Udarni time Delta, ovde general Sloun.” Četiri helikoptera su odgovorila na poziv. Opustio se u sedištu. Još neko vreme je posmatrao sevanje. Pitao se šta Johana radi, šta ima na sebi, šta čita. Šta mu se to dešava. Vezivao se za nju. Postajao je neoprezan. Pokazivao je slabost. Ratosiljaće je se čim se vrati.

Prvi meci zapraštali su po metalnom stepeništu kad su Dejvid i Kamau

BalkanDownload

143

stigli do podnožja kule. Zauzeli su odbrambeni položaj. Oslonili su se leđa o leđa, da bi znali gde je onaj drugi, i otvorili vatru. Prazne čaure padale su na tle dok su se trzali levo i desno. Pešadija je izletela iz spavaonica oko komandnog centra. Dejvid i Kamau su kosili talas za talasom napadača. Nastavljali su da nadiru. Grupa Imarijevih vojnika zauzela je položaj s druge strane dvorišta. Počeli su da usmeravaju vatru na dvojac u podnožju kule. Dejvid je počeo da se povlači postrance ka zgradi preko puta kontrolnog tornja. Nadao se da če se dokopati boljeg zaklona. Kamau ga je pratio, podražavajući njegove pokrete. Dejvidova slušalica je oživela. „Ahile, Ajant. Mirmidonci su sa mnom. Približavamo se vašem položaju.” „Primljeno, Ajante”, reče Dejvid. „Što pre stignete, to bolje.” Ispalio je još jedan rafal, a onda je automatska puška škljocnula uprazno. Hitro je ubacio novi šaržer i nastavio da puca.

Tri strašne eksplozije osvetlile su noćno nebo. Uzdigle su se i stopile u vatrenu loptu koja je gorela iznad vode. Dorijan je mogao da vidi obrise baze Seuta. „Šta je to, dođavola, bilo.”, pitao se. „Verovatno novi plotun elektromagnetnih topova sa zidina”, reče pilot. „Verovatno nije, idiote! Nešto gori na vodi! Ko je ispalio te hice.” „Urođenici koji napadaju bazu.”, kolebljivo će pilot. Dorijan je grozničavo razmišljao. Varvari na konjima. Da li bi oni napali kužni brod uoči pristajanja. To je malo verovatno. Nešto nije u redu. „Udarni time Delta, ostanite na položajima, ponavljam, obustavite napad na Seutu.” Uhvatio je pilota za rame. „Spusti nas. Spusti nas!” Pilot ga je poslušao. Helikopter je počeo da ponire ka drveću. „Udarni time...” Vodeći helikopter je eksplodirao. Dve letelice kraj njega su istog časa nestale u plamenu. Šrapneli su počeli da tuku po Dorijanovom helikopteru. Elise su pucale. Letelica je počela da se okreće. Dim je ispunio kabinu. Plamenovi i vrelina širili su se s vrha helikoptera. Drveće se naglo približavalo. Grane su sezale ka njima. Leteo je, i BalkanDownload

144

padao, iz helikoptera.

Dejvid je ispalio poslednji metak iz puške i potegao pištolj. Napadači su nailazili u prevelikom broju. Kamau se okrenuo i stao pored njega. Borili su se rame uz rame. Pokosili su stroj vojnika koji je izleteo iz spavaonica, ali činilo se da ljudska plima nikad neće presahnuti. I pištolj je škljocnuo u prazno. Ostao je bez municije. Kamau je stao ispred njega i nastavio da puca. Dejvid je uključio radio. „ Ajante, Ahil. Trojanci neka zauzmu naš položaj.” Kamau ga je udario i oborio na tle. Čuo je da Ajant nešto govori, ali ga nije razumeo. Dograbio je Kamauovu pušku i zapucao s tla. Podigao se na koleno. Koliko metaka mu je ostalo. Pogledao je Kamaua. Trzao se na tlu. Pokušao je da ga prevrne da bi video gde je pogođen.

Kejt je pokušavala da ustane s kreveta. Brod se previše ljuljao. Vapaj izvitoperenog čelika bio je zaglušujući. Opipala je ranac na leđima kako bi se uverila da je još tu. Dopuzala je do Martina. Položila je starčevu glavu na krilo. Još jedan trzaj je potresao brod. Poletela je preko sobe. Naučnik Čang ju je uhvatio u padu. „Kako ste.”, povikao je. Uključili su se raspršivači vode. Razlegao se brodski signal za uzbunu. Vrata su se širom otvorila. Šo je uleteo unutra. „Hajdemo. Moramo da se dokopamo čamaca za spašavanje.” Evropski naučnik je ušao za njim. Užasnuto je osmotrio sobu. „Naša istraživanja!” doviknuo je Čangu. „Pusti sad to!”, zaurlao je Čang. Čang i Šo poneli su Martina. Kejt je krenula za njima.

Meci su zviždali iznad Dejvida. Neko je pucao iza njegovih leđa. Okrenuo se, spreman da zapuca, ali to je bio Ajant s Berberima. Projurili su kraj njega, obarajući Imarijeve vojnike. BalkanDownload

145

Odvukao je Kamaua do zgrade i prevrnuo ga. Nije bilo krvi. Kamau je zavrteo glavom. „Metak me je pogodio u prsluk, Dejvide. Samo mi je izbio vazduh iz pluća.” Ajant i zapovednik Berbera stigli su do njih. „Kako stojimo.”, pitao je Dejvid. „Još malo pa ćemo uspostaviti kontrolu nad citadelom”, reče Ajant. „Počeli su da se predaju, ali neke jedinice se bore do poslednjeg čoveka.” „Pođi sa mnom”, reče Dejvid. Pomogao je Kamauu da se podigne. Ušli su u spavaonice. Pucnjava je jenjavala. Povremeno bi eksplodirala neka granata. Zaustavili su se pred velikim vratima. Dejvid je blago pokucao. „Ahil ovde.” Vrata se otvoriše otkrivajući berbersku poglavarku. Nosila je plavu haljinu i držala pištolj. Rukom ih je pozvala unutra. Major Rukin je ležao na podu, vezan lepljivom trakom i sa zapušenim ustima. Opori osmeh zaigrao je na Dejvidovom licu. Major se borio da se oslobodi veza i vrištao ispod trake. Dejvid se obratio poglavici: „Da li nameravaš da održiš reč.” „Hoću, baš kao što si i ti održao svoju. Ništa loše se neće dogoditi onima koji se predaju.” Poglavica je pogledao žig na Dejvidovim grudima, koji je utisnuo vlastitom rukom. „Pravi poglavica nikad ne izneverava obećanje dato svom narodu.” Dejvid je prišao majoru. Skinuo mu je povez s usta. „Ti si velika budala...” „Umukni!”, reče Dejvid. „Uspostavili smo kontrolu nad Seutom. Jedino pitanje jeste koliko Imarijevih vojnika će večeras uzalud poginuti. Ako odeš do komandnog centra, s ovde prisutnim poglavicom...” Ućutao se da bi uživao u šokiranom izrazu majorovog lica. „Da, tako je, ona je poglavica. U tvrđavi je njena kći, ako ćemo već o tome. Berberi imaju dugu istoriju poglavarki. Poznavanje istorije i kulture ponekad umeju biti korisni. Čak i u ratu. Ako pođeš s njom i narediš preostalim trupama da polože oružje, spašćeš mnogo života. Uveravam te da ćeš njoj i njenim ljudima prirediti veliko zadovoljstvo ako to ne učiniš.” „Ko si ti.”, pitao je Rukin. „To nije bitno”, reče Dejvid. Major se prezrivo osmehnuo. „Ljudi poput tebe ne pobeđuju u ovakvim ratovima. U ovom svetu nema mesta za dobre momke.” BalkanDownload

146

KUZNI BROD SUDBINA MEDITERAN Kejt je gledala kako Šo otvara još jedna vrata. Hteo je da prođe kroz njih, kad su plamenovi ispunili hodnik. „Nazad!”, povikao je i zalupio ih. Kejt se osvrnula za sobom. Dim se dizao na kraju hodnika. Vatra je proždirala brod. Stezala je obruč oko njih. Gušila ih je. Nalazili su se u klopci. Osetila je kako jara bije s tavanice i čula treskanje odozgo. Biće smrvljeni, izgoreće ili će se udaviti. Nije bilo izlaza - bili su preduboko unutar broda. Šo ju je uhvatio za ruku. Otvorio je vrata i poveo ih dublje u brod. „Ne možemo da...” „Umukni”, rekao je kad je cimnuo vrata kabine i praktično gurnuo Kejt u nju. Čang je pomagao Martinu iza njih. Drugi naučnik ih je sledio. „Ne možemo da ostanemo ovde...”, nastavila je Kejt, ali je Šo izašao i zatvorio vrata za sobom. Cimala je kvaku. Bila je zaglavljena. Šo ih je zaključao.

Dvorište u središtu citadele bilo je prilično tiho. Štektanje se sporadično čulo na mestima gde su Imarijevi vojnici i Berberi još vojevali. Dejvid je išao iza poglavarke i trojice saplemenika. Jedan od njih je vukao majora Rukina za ruku. Pričinjavao mu je bol na svakom koraku. Ogromni kužni brod goreo je na vodi s Dejvidove desne strane. Povremeno bi na njemu nešto eksplodiralo. Žrtve rata, ubeđivao se Dejvid. Kamau je rekao da su svi na tom brodu bili neprijatelji - Imarijevi vojnici i novi regruti, koji su položili zakletvu: pristalice. Nije mogao drugačije da postupi.

BalkanDownload

147

Kejt je čula tri eksplozije. U kabini je vladao mrkli mrak. Čuo se samo Martinov, Čangov i naučnikov kašalj. Neko je čačkao po vratima. Otvorila su se baš kad je stigla do njih. Šo ju je uhvatio za ruku i povukao ka sebi. Osvrnula se u nadi da će ugledati Martina. Ništa nije videla. Dim je bio previše gust. Pekao joj je oči i ispunjavao pluća. Kašljala je dok ju je Šo vukao za sobom. Mislila je da će joj otkinuti ruku. Tama i dim su se proredili na raskrsnici hodnika. Čula je i osetila požar pre no što ga je videla. Divljao je na jednoj strani hodnika. Plamenovi su lizali tavanicu i posezali za drugom stranom. Između njih se nazirao otvoreni prostor. Brodska oplata je razneta. Šo je prokrčio put granatama. Činilo se da je neko džinovsko stvorenje odgrizlo komad broda, ostavljajući rupu neravnih ivica. Šo ju je povukao ka plamenovima.

Dejvid se oslonio na dovratak komandnog centra na vrhu kule. Berberski ratnik je pokidao traku na Rukinovim ustima. Gurnuo ga je ka mikrofonu. Major je pogledao poglavarku, a zatim Dejvida. Počeo je da govori u mikrofon. „Pažnja svim Imarijevim snagama. Govori major Aleksandar Rukin. Naređujem vam da se odmah predate. Položite oružje. Seuta je pala...” Dejvid je slušao majorove reći, posmatrajući klanicu na ekranima: oko baze, iza zida i na vodi. Šta sam to učinio. - pitao se. Ono što je bilo neophodno, odgovorio je sebi. Presreo je Kamauov pogled. Krupni Afrikanac je neupadljivo klimnuo glavom.

Kejt je zatvorila oči dok ju je Šo vukao pored vatre. Stigli su do ugla hodnika. Zidovi s obe strane su nestali. Padali su... Nespretno je doskočila. Kolena su popustila pod njom. Zakotrljala BalkanDownload

148

se po palubi. Šo se već dizao na noge. Bio je odličan vojnik. Videla je Martina, Čanga i naučnika kako lete ka njoj kroz vatrom zahvaćenu pukotinu. Tresnuli su pored nje sekundu nakon što im se sklonila s puta. Preživeli su pad, ali ne bez slomljenih kostiju, pomislila je. Zbacila je ranac s leđa i počela da puzi prema njima. Krhotine broda poletele su u vazduh posle eksplozije iznad njihovih glava. Padale su po njima kao kiša. Sklupčala se u loptu da bi se zaštitila. Šo ju je podigao s palube. „Moramo da skočimo!” Pokazao je na vodu daleko ispod njih. Razrogačila je oči. Govorio je o skoku od najmanje sedam metara. Ogromna vatra gorela je i na vodi, okružujući brod. „Nema! Jebene! Šanse!”

Dejvid je uzeo plastičnu šoljicu kafe od vojnika. Zahvalio mu se. Gucnuo je vrući napitak, pogleda uprtog na ekrane u sobi. Razoružani Imarijevi vojnici ispunjavali su citadelu. Biće novi stanovnici torova. Dva tehničara zumirala su vatrom zahvaćeni kužni brod. Procenjivali su nanetu štetu i odlučivali o novom plotunu. Dejvid se ukočio u mestu. Kosa je bila tamna... ali poznavao je to lice. To je nemoguće. A ipak, to je bila Kejt. Možda su mu živci popustili. Da li posrče pod pritiskom bitke i učinjenih izbora. Konačno je izgubio dodir sa stvarnošću. Da li vidi ono što želi da vidi. Gledao je kako se bori s vojnikom Imarija. Kako je baca u vodu, verovatno u smrt. Potrčao je ka tehničaru. „Vrati tu sliku.” Kadrovi su pojurili unazad. „Stani.” Nagnuo se bliže ekranu. Sad je bio siguran. To jeste bila Kejt. Borila se s Imarijevim vojnikom, koji ju je bacio s broda kao krpenu lutku. Taj se neće nanositi glave. Okrenuo se u mestu i rekao poglavarki: „Ti ćeš zapovedati do mog povratka. Obustavite paljbu na kužni brod. Ne pucajte ni u kom slučaju.” Za nekoliko sekundi je izašao iz komandnog centra i sišao niz prvo stepenište. Kamau je povikao za njim: „Dejvide! Da li ti je potrebna pomoć.”

BalkanDownload

149

NEKADASNJA IMARIJEVA OPERATIVNA BAZA U SEUTI SEVERNI MAROKO Dejvid je procenjivao brodove u luci. Bilo je mnogo ribarskih brodica, ali samo nekoliko motornih jahti. Pokušavao je da razmišlja. Šta je važnije. Domet ili brzina. Potrebno mu je i jedno i drugo, ali u kom obimu. Eno jahte sansiker 80. Pokušao je da se seti njenih odlika. Hteo je da je kupi pre dve godine. Bila je osam metara duga. Plovila je brzinom od dvadeset četiri čvora i ubrzavala do trideset, pomislio je. Imala je domet od trista pedeset nautičkih milja. Opazio je monstruozni izraštaj na kraju doka, četrdeset metara dugačku jahtu sansiker. Klimnuo je glavom u njenom pravcu. „Uzećemo veču motornu jahtu”, rekao je Kamau. Četrdesetometarska jahta je nekoliko minuta kasnije sekla mediteranske talase ka kruzeru koji je goreo u noći.

Kejt se rukama i nogama održavala na površini. Umarala se. Na jedvite jade je držala glavu iznad vode. Brod je rigao dim i krhotine u razmacima od nekoliko sekundi. Dosad su je promašivale. Nisu imali kud. Široki vatreni zid plivao je na vodi. Zarobljavao ih je u uskom prstenu oko broda. Čitavo telo ju je bolelo. Pluća su joj bridela prilikom svakog udisaja. Šo je zaplivao prema nečemu - ovećem komadu oplate. Dogurao ga je do ostalih. „Uhvatite se za njega. Pričekaćemo da vatra zgasne. Zatim ćemo zaplivati ka obali.”

Dejvid je posmatrao uništeni brod za krstarenje. Plamteo je kao šumski požar nad vodom. Brod se urušavao. Povremeno bi ga potresle razorne eksplozije. Rezervoari s gorivom koje napaja moćne motore negde su BalkanDownload

150

popustili. Gorivo je gorelo na vodi stvarajući smrtonosni vatreni prsten oko plovila. Ljudi su skakali sa svih paluba. Neki su nestajali iza vatrenog zida. Nije mu bilo jasno kako će se izvući. Nisu mogli da plivaju kroz vatru. Vatreno polje je bilo preširoko da bi se preronilo. Nadao se da je Kejt preživela pad s broda i da ga čeka. Sišao je ispod palube i proverio malu podmornicu. Otvorio ju je i ispitao komande. Nema kiseonika. Šta im preostaje. Da čekaju da plamen zgasne. Šta ako je povređena. „Šta ti je potrebno, Dejvide.” „Kiseonik.”

Kejt je ugledala nešto ispod vode delić sekunde pre nego što je to zgrabilo i povuklo Šoa u dubinu. U prvi mah je pomislila da je to ajkula ili neko drugo morsko stvorenje, ali Šo je izronio. Očajnički je mahao rukama. Posegnuo je iza sebe, napipao ploveći komad broda i uspeo da se popne na njega. Ono nešto se diglo iz vode i tresnulo u Šoa. Oborilo ga je na ploveći komad brodske oplate. To je bio neverovatno snažni muškarac, obdaren mišićima. Nosio je opremu za ronjenje i nekoliko rezervoara na leđima. Šo se hrabro borio. Zamahivao je poslednjom snagom, ali je monstrum bio previše jak. Pogodio je Šoa u lice. Britanac je udario potiljkom o tvrdu površinu i ostao nepokretno da leži. Krupajlija ga je zgrabio i počeo da zaranja u vodu. Kejt je krenula prema njima, ne obazirući se na opasnost. Zagrabila je ronioca za masku. Uhvatila je Šoa drugom rukom i pokušala da ga oslobodi. Monstrum je strgao masku. „Kog đavola radiš.” To je bio Dejvid. Ukočila se. Osećanja su je preplavila. Udovi su joj otkazali poslušnost, a usta ispunila morskom vodom. Dejvid je pustio Šoa i posegnuo za njom. Na trenutak ju je pogledao u oči i otvorio usta da nešto kaže. Šoova pesnica ga je pogodila pravo u lice i pao je u more. Šo je krenuo za njim, ali je Kejt došla sebi. Uspela je da se postavi između njih. „Polako, momci!” Gurala ih je da ih razdvoji. „Štitiš ga.” procedio je Dejvid. „Spasao mi je život”, reče Kejt. BalkanDownload

151

„Bacio te je s broda.” „Situacija je, kako da kažem... složena.” Dejvid je zurio u nju. „Kakogod. Odlazimo odavde.” Skinuo je bocu s leđa i gurnuo je ka Kejt. „Uzmi je.” Pokazala je na Martina, Čanga i drugog naučnika. „Šta će biti s njima.” „Šta će biti s njima.” „I oni idu s nama”, nepokolebljivo će Kejt. Dejvid je odmahnuo glavom. Počeo je da navlači bocu na Kejtina ramena. Odmakla se od njega i doplivala do ostalih. „Neću ostaviti Martina i ostale!” „Dobro, vas trojica”, hladno je pogledao Šoa, „četvorica - možete da delite istu bocu.” „Kejt, moram hitno da razgovaram s tobom”, reče Martin. Jedva se održavao iznad vode. Evropljanin je progovorio: „Ne morate da delite kiseonik sa mnom. Savladaću vatrenu prepreku i bez njega.” Sve glave su se okrenule ka njemu. „Vrstan sam plivač”, objasnio je. Dejvid je dobacio drugu bocu Šou. „Baš fino, predlažem vam da to natenane raspravite. Mi idemo.” Uhvatio je Kejt za ruku. „Čekaj”, rekla je. „Martin je povređen. Bolestan je. Povedi prvo njega, Dejvide.” „Neću.” Doplivao je do nje. „Neću da te ispuštam iz vida. Ni za tren.” Čula je kako Šo gunđa u pozadini. Činilo joj se da vreme stoji. Klimnula je glavom. „Za boga miloga!”, oglasio se Šo. „Ja ću se postarati za Martina. Povedite naučnika, on neće trošiti mnogo kiseonika.” Pokazao je na Evropljanina. „A ti... plivaš sasvim dobro.” Evropljanin je nestao pod vodom. Šo je dohvatio Martina, uprkos njegovim protestima. Dejvid je stavio masku Kejt. Zaronili su. Borila se da izroni. „Šta je bilo.”, pitao je Dejvid. „Čang.” Dejvid je pogledao ka njemu. Doktor Čang se na jedvite jade održavao na vodi. „Mislio sam da ste me ostavili.” Spasao je Martinu život, pomislila je Kejt. „Nećemo te ostaviti.” BalkanDownload

152

Pokazala je na Dejvida. „Uhvati ga za ruku.” „Precenjuješ moje mogućnosti.” „Zaveži!” Uhvatila je Čanga za ruku i čvršće stisla Dejvida. Zaronili su. Kejt se prva poslužila kiseonikom, a zatim Čang. Dejvidu očigledno nije bio toliko neophodan. Nije mogla da vidi Šoa, Martina ili naučnika. Činilo se da vatreni pojas oko broda nema kraja. Pogledala je nagore kroz masku. Vatra na vodi bila je prekrasna. Nikad nije videla nešto tako lepo. Narandžastocrveni latice su cvetale. Širile su se i skupljale. Čang je plivao kraj nje zatvorenih očiju. U vodi je bilo goriva. Konačno su stigli do ivice vatrenog polja. Ugledala je crno noćno nebo iznad vode. Dejvid je krenuo nagore. Čang i ona su se dahćući dokopali površine. Podigla je ruku da bi se odbranila od zaslepljujuće svetlosti. Bela jahta s crnim prozorima plovila je blizu vatrenog pojasa. Bila je tri sprata visoka. Nije sumnjala da postoji neki nautički termin za ta tri sprata, ali je nju podsećala na luksuznu trospratnicu s teleskopskim palubama na prednjem i zadnjem kraju. Dejvid je povukao Čanga i nju ka sebi. Džinovski crnac stajao je na zadnjem delu broda. Sagnuo se i uhvatio Kejt za ruke. Bez napora ju je podigao na brod. Kejt je skinula ranac kad je Afrikanac podigao i spustio Čanga kraj nje. Dejvid je počeo da se penje uz lestve. „Da li smo stigli prvi.” Afrikanac je klimnuo glavom. Dejvid je stao, skinuo masku s Kejtine glave i počeo da silazi u vodu. Stigao je do pola lestava, kad je glava izronila iz vode. To je bio evropski naučnik. „Da li si video ostalu dvojicu.”, pitao ga je Dejvid. „Nisam.” Otro je vodu s lica. „Plivao sam zatvorenih očiju. Voda je puna goriva.” Kejt nije promaklo da se jedva zadihao. Očajnički je želela da razgovara s Dejvidom, ali on je iščezao u crnoj vodi. Sekunde su prolazile kao sati. „Ja sam Kamau.” Predstavila se: „Kejt Vorner.” Obrve su mu se podigle. „Da, često se srećem s tom reakcijom.” Okrenula se ka vodi. BalkanDownload

153

Još jedna glava se pojavila na površini. To je bio Šo. Martin nije bio s njim. Prišla je ogradi. „Gde je Martin.” „Nije ovde.” Šo se okretao u vodi. „Uspaničio se, mislio je da se davi. Pretpostavio sam da pliva ispred mene. Ništa nisam video.” Zaronio je. Zurila je u plameni zid. Ako je Martin izronio usred njega... Čekala je. Neko je prebacio ćebe preko njenih ramena. Tiho se zahvalila, ali se nije okrenula da vidi ko je to bio. Dve glave su izronile iz vode. Neko je vukao nekog prema brodu. Dejvid Martina. Poočim je imao gadne opekotine na glavi. Svakog časa će izgubiti svest. Dejvid je izneo Martina na brod i položio ga na beli kožni kauč u salonu. Čang mu je pritrčao. Procenjivao je ozlede. Kamau je doneo pribor za prvu pomoć. Kejt je počela da kopa po njemu. Voda se ponovo razdvojila. „Imate li ga.”, povikao je Šo. „Imamo!”, viknula je Kejt. „Vodi nas odavde”, doviknuo je Dejvid Kamauu čim je Šo stigao do lestava. Kejt i Čang su nastavili da pomažu Martinu. Povili su mu glavu i stabilizovali disanje. „Biće mu dobro”, reče Čang. „Prepusti ga meni, Kejt.” Dejvid ju je uhvatio za ruku i poveo je u potpalublje. Čvrsto ju je stiskao za biceps. Bila je mokra i sasvim iscrpljena. Crpla je neverovatnu snagu iz činjenice da ga posmatra i da zna da je živ. Zatvorio je i zaključao vrata. „Moramo da razgovaramo”, rekao je još uvek okrenut vratima.

BalkanDownload

154

SEVERNI MAROKO Dorijan se probudio od strašnog bola u slabinama. Prevrnuo se i vrisnuo od bola. Pokret je samo pojačao bol. Ono što ga je udarilo je još u njemu. Kopa i rije po njegovoj nutrini kao usijani nož. Skinuo je šlem. Sagnuo se da bi video šta ga je rasparalo. Grana ga je probola iznad karlice, odmah ispod prsnog oklopa. Polako ga je otkopčao. Pokret je pokrenuo novi talas bola. Morao je da stane. Odbacio je pancir i podigao potkošulju. Grana je prilično duboko prodrla u meso. Da je prodrla malo dublje, iskidala bi mu jetru. Stisnuo je zube i polako izvukao drveni šiljak. Pogledao je ranu. Krvario je, ali ne ozbiljno. Sad je imao većih problema. Video je tri stuba dima iznad drveća, ostatke spaljene helikopterske flote. Seuta nije imala vazduhoplove. Svi su poslati u jugoistočnu Španiju. Ko god da je zauzeo bazu, morao je imati mnogo pešadinaca. Da li će ih poslati ovamo. Ustao je. Čuo je vrištanje iz pravca olupine. Instinkti su preuzeli primat. Zgrabio je šlem i pancir i potrčao ka plamtećim ostacima helikoptera. Helikopter je zapalio šumu. Gorela je stvarajući neprozirni vatreni zid. Vrisci su bili sve glasniji. Nije razabirao reči. Navukao je pancir, a za njim i šlem, i potrčao ka vatrenoj prepreci. Tražio je prolaz kroz nju. Vatra na drugoj strani nije bila tako jaka, ali od nje nije video helikopter. Procenio je da može da se probije. Spustio je pištolj na tle zajedno sa šaržerima. Rastao se i sa satelitskim telefonom. Zavukao je ruke ispod pancira i zakoračio prema vatri. Čizme, odelo i šlem bili su otporni na visoke temperature, BalkanDownload

155

ali samo do izvesne mere. Pancir nije pokrivao čitavo telo. Duboko je udahnuo i potrčao kroz vatru. Jurio je kroz nepodnošljivu jaru. Zadržao je vazduh, i... potrčao kroz vatreni obruč. Našao se na maloj čistini. Tri helikoptera pala su na bliskoj razdaljini. Požari koje su izazvali su se udružili, tvoreći vatreni prsten. Sve letelice su plamtele. Neće izvući ništa iz njih. Krici nisu dopirali iz tog pravca. Vrisci su se ponovo začuli. Okrenuo se u njihovom pravcu. Pilot se jedva razaznavao u tamnoj noći zbog Imarijeve crne uniforme. Ne bi ga video da nije bilo svetlosti požara. Dotrčao je do njega. Noga mu je ležala pod neprirodnim uglom. Imao je duboku posekotinu na njoj. Uspeo je da se oslobodi pojasa i spase život, ali Dorijan nije bio siguran da li je to dobra vest. Otpuzao je iz vatrom zahvaćene letelice, ali neće moći da trči ili stoji. „Upomoć!”, vrisnuo je ranjenik. „Umukni”, odsečno će Dorijan iza crnog šlema. Šta da radi. Pilot je izgubio previše krvi. Nije imao medicinski pribor. Posegnuo je za pištoljem. Setio se da ga je ostavio na ivici požara. Dokrajči ga i beži. Neprijatelj će uskoro stići. Pretraživaće šire područje. Stradaćeš zbog njega. Nije mogao da ubije, niti da ostavi svog vojnika u šumskom požaru. Sagnuo se i uhvatio ranjenika za ruku. „Hvala vam, gospodine”, prostenjao je pilot. Dorijan je na trenutak zastao. Ustao je, potražio i našao ranjenikov šlem. „Uzmi ga. Idemo kroz vatru.” Prebacio je ranjenika na rame, uprkos bolu koji se u talasima širio iz ozlede na slabinama. Imao je osećaj da se čepa nadvoje. Pritrčao je do ruba požara, udahnuo vazduh i zakoračio u plamenove. Ovog puta je trčao sporije. Trošio je poslednje atome snage. Bacio je pilota na tle i pao pored njega kad je izašao iz plamenova. Požar je otišao na drugu stranu, gonjen vetrom. Neko vreme če biti bezbedni. Ostao je bez daha. Povraćalo mu se od bola. Agonija je bila nepodnošljiva. Više nije znao šta ga boli. Krajičkom oka video je pištolj, šaržere i telefon. Mogao bi da okonča ovu patnju ako ga dohvati... pokušao je da se podigne, ali su ga bol i iscrpljenost stigli i prikovali za tle. U potpunosti su ga onesposobili. Pilot je dopuzao do njega. Nešto je petljao. Dorijan je pokušao da ga odgurne od sebe, ali se ovaj nije dao. Bol mu je sunuo uz noge. Čovek ga je mučio. Probao je da ga šutne, ali se pilot bacio na njegove noge. Bol je BalkanDownload

156

bio sve jači. Penjao se uz Dorijana kao talas. Udaviće ga. Davi ga. Šuma je bledela oko njega.

Još je bio mrak kad se Dorijan probudio. Na mestu pada helikoptera nije bilo požara, samo dima. I bola. Mogao je da se pomeri. Pilot je spavao pored njega. Seo je. Mrštio se pri svakom pokretu. Obratio je pažnju na stopala, preobražena u izgorelu zbrkanu masu. Istopljene čizme ležale su u blizini. Đon, na mestu na kom se guma preobratila u tečnost, bio je gladak. Razlila se po stopalima. Pilot ih je skinuo, spasavši mu stopala. Za koliko vremena bi se istopljena guma stvrdnula. Nikad ne bi prohodao da mu pilot nije skinuo čizme. Nedirnuti par čizama ležao je pored Dorijanove izgorele obuće. Ponovo je pogledao pilota koji je hrkao. Bio je bos. Probao je čizme. Poslužiće, iako su za broj manje. Sve zavisi od dužine pešačenja. Mora što pre da dođe do tog podatka. Dopuzao je do oružja i satelitskog telefona. Ponovo je pogledao pilota. Razmišljao je o sledećem potezu. Na rani na pilotovoj nozi već su se videli prvi znaci infekcije. Otkucao je broj. „Štab flote.” „Ovde Sloun...” „Gospodine, mislili smo...” „Umukni. Daj mi kapetana Vilijamsa.” „Generale...” „Kapetane, kog đavola ja tražim u šumi iza neprijateljskih linija.” „Gospodine, poslali smo dva tima za spašavanje. Oborili su oba. Nalazite se duboko unutar dometa njihove artiljerije.” „Ne želim da čujem koliko puta niste uspeli, kapetane. Pošaljite mi topografsku mapu, s prikazom dometa artiljerijske vatre.” „Da, gospodine. Mislimo da je Seuta poslala pešadiju ka vama...” Dorijan je proučavao mapu na telefonu. Nije slušao kapetana. Procenio je da za tri sata može stići do najbližeg mesta za evakuaciju, van dometa artiljerije iz Seute. Napravio je ispravku kad je pogledao izgorela stopala. Biće mu potrebna četiri sata. To neće biti laka šetnja, ali će uspeti. Pilot mu je privukao pažnju snažnim hrkanjem. Nervozno ga je

BalkanDownload

157

osmotrio. Šta da radi s njim. Pištolj i šaržeri pored njega nametali su se kao brzo i delotvorno rešenje. Pogled mu je lutao dok je razmišljao o mogućnostima. Sve su se slamale na istoj hladnoj i konačnoj hridi1 Ne budali. Znaš šta mora biti učinjeno. Taj glas je po prvi put u životu imao lice - Aresovo. Sad je to znao. Po prvi put u životu osećao je svoje prave misli, onakve kakve su bile pre prve zaraze, pre no što ga je otac smestio u cev. Ovaj trenutak je bio mikrokosmos svake teške odluke koju je ikad doneo: bitka između njegove emocionalne humane strane i tog okrutnog Aresovog hladnog glasa. On je bio nevidljiva sila koja je iz pozadine neprestano uobličavala njegove misli. Dosad nije bio svestan borbe koja se u njemu odvijala. Ares se ponovo oglasio: Ne budi slabić. Ti si poseban. Moraš da preživiš. Tvoja vrsta zavisi od tebe. On je samo još jedan vojnik koji će umreti za viši cilj. Ne dozvoli da ti njegova žrtva pomuti rasuđivanje. Prineo je telefon uvu. „Kapetane, upravo sam poslao koordinate.” Pogledao je pilota, pa svoje povređene noge - koje su još mogle da posluže. „Gospodine.” Dorijanov um se ljuljao napred-nazad kao sićušni brod na burnom moru. Glas je bio odlučan. Ovaj svet nije sazdan za slabe. Igraš najveću partiju šaha u istoriji, Dorijane. Ne rizikuj kralja zbog piona. „Ovde sam”, reče Dorijan. „Biću na mestu za evakuaciju za...” Nemoj... „... osam sati. Ovde je još jedan preživeli. Ako ne budemo na tim koordinatama, tim za spašavanje ima naređenje da zađe u šumu i da nas potraži, u smeru četiri do sedam stepeni.” Glas je umukao. Ućutkan je. Ostao je sam sa svojim mislima. Bio je slobodan. Bio je... drugačiji, ili onakav kakav je uvek trebalo da bude. Glas iz radija ga je prenuo iz razmišljanja. „Primljeno, generale! Srećno!” „Kapetane.” „Gospodine.” „Devojka u mojim odajama”, reče Dorijan. „Da, gospodine. Ovde je...” „Recite joj... da sam dobro.” „Da, gospodine. Pobrinuću se za to...” Dorijan je prekinuo vezu. Ponovo je polegao po tlu. Bio je gladan. Morao je da jede. Snaga mu je neophodna, pogotovu zbog dodatne težine koju će morati da nosi. BalkanDownload

158

Loviće. U daljini je čuo tihu tutnjavu. Grmljavina. Ne - topot konjskih kopita koja jure kroz šumu.

NEGDE PORED OBALE SEUTE MEDITERAN Kejt i Dejvid nisu prozborili ni reč gotovo čitav sat. To ju je činilo veoma srećnom. Ležali su nagi na bračnom krevetu, u drvetom obloženoj spavaćoj sobi. Osećala se nestvarno, kao da leže u luksuznom hotelu i kao da je spoljašnji svet samo loš san. Osećala se bezbedno i slobodno, po prvi put otkad... otkad zna za sebe. Lice joj je počivalo na njegovim grudima. Uživala je u slušanju njegovog srca i gledanju njegovih grudi, koje su se dizale i spuštale u ritmu disanja. Prešla je prstom preko crvenih ožiljaka od opekotina na njegovim grudima. Kao da je žigosan. „Ovi su nove rane”, tiho je rekla. „To je cena drvenog konja u ovom sjebanom svetu.” Zvučao je sasvim ozbiljno. Da li je to bila šala. Podigla se da bi ga pogledala u oči. Nadala se da će pročitati odgovor u njima, ali on nije gledao u njenom pravcu. Bio je nekako drugačiji. Tvrđi. Nepristupačniji. Osetila je to dok su vodili ljubav. Nije bio nežan kao na Gibraltaru. Spustila je glavu na njegove grudi, kao da želi da se sakrije. „Sanjala sam drvenog konja. Davio si se...” Svukao ju je sa sebe. „Bio sam za crtaćim stolom...” To ju je zaprepastilo. Oklevajući je klimnula glavom. „Da... terasa s pogledom na plavi zaliv i šumovito poluostrvo...” „To je nemoguće...”, prošaptao je. „Kako znaš.” Setila se Martinovih reći. Verujemo da je atlantiđanski gen povezan s kvantnim biološkim procesom. Subatomske čestice putuju brzinom većom od brzine svetlosti... BalkanDownload

159

Dala mu je transfuziju krvi, ali to nije moglo promeniti njegov genom, niti mu je moglo dati atlantiđanski gen. Veza između njih je ipak postojala. „Mislim da za to možeš zahvaliti atlantiđanskom genu on aktivira neku vrstu kvantne biološke veze...” „U redu, ali više neću da slušam te naučne zavrzlame. Moramo da razgovaramo o važnijim stvarima.” Odmakla se od njega. „Samo napred. Moja dozvola ti nije potrebna.” „Napustila si me.” „Šta si rekao.” „Ostavila si me na Gibraltaru. Verovao sam ti...” „Mogu li da te podsetim da si bio upucan - tri puta. Kigan je hteo da te ubije.” „Nije me ubio.” „Sklopila sam pogodbu s njim...” „Ne, nisi. Bio sam mu neophodan. Hteo je da ja ubijem Slouna. Poigravao se s nama. Trebalo je da mi se kažeš...” „Da li ti to ozbiljno. Dejvide, jedva si stajao na nogama. Kigan mi je rekao da je kuća puna njegovih ljudi - Imarijevih agenata. To su bili njegovi ljudi, zar ne.” „Bili su...” „I šta bi učinio. Bio si opkoljen...” „Ne bih te lagao. Ne bih spavao s tobom i otišao iste noći.” Obuzeo ju je gnev. Nastojala je da očuva prisustvo duha. „Nikad te nisam lagala...” „Nisi mi verovala. Nisi porazgovarala sa mnom...” „Spasla sam ti život.” Ustala je i odmahnula glavom. „Što je bilo, bilo je. Ta priča je gotova.” „Da li bi opet isto učinila.” Suzbila je želju da progovori. „Odgovori mi!” Zurila je u njega, i on u nju. Bio je tako drugačiji. A ipak je bio muškarac kog je... „Da, Dejvide. Učinila bih to ponovo. Ti si ovde. Ja sam ovde. Živi smo.” Htela je da kaže još nešto, ali nije mogla, ne dok je gledao tim hladnim, mrtvim očima. „Ne želim pod svojom komandom ljude kojima ne mogu da verujem.” Eksplodirala je od gneva. „Pod tvojom komandom.” „Tako je.” BalkanDownload

160

„Lepo od tebe što si mi rekao, zato što ne želim da stupim u tvoju vojsku ili u ono čime ovde zapovedaš.” Neko je pokucao na vrata. Dočekala je to kao umirući gutljaj vode. Otvorila je usta, ali ju je Dejvid preduhitrio. „Nije vreme...” „Ja sam, Kamau. Hitno je, Dejvide.” Žurno su počeli da se oblače. Okrenuli su leđa jedno drugom. Okrenuo se kad se obukao. Posmatrao ju je s hladnom učtivošću. Otvorio je vrata nakon što je klimnula glavom. „Dejvide...” „Šta je bilo.” „Starac.” „Šta je bilo s njim.” „Umro je.” Dejvid je pogledao Kejt. Izraz mu se promenio. Tvrdoće je namah nestalo. Videla je simpatiju i čoveka u kog se zaljubila. Radost se borila s tugom koja ju je obuzela kad je čula strašnu šokantnu vest. Martinovo lice je bilo gadno opečeno, ali nije bio u toliko lošem stanju. Da li je Čangov lek za kugu iznenada prestao da deluje. Šta će bez poočima. Nije stigla da mu se zahvali za sve što je učinio za nju. Šta mu je poslednje rekla. „Hvala ti što si nas... obavestio”, reče Dejvid. „Moraš da pođeš, Dejvide. Naoružaj se.” „Šta je bilo.” Kamau se osvrnuo oko sebe da bi se uverio da su sami. „Verujem da ga je neko ubio.”

Martin je mirno ležao na belom kožnom kauču u dnevnoj sobi na gornjoj palubi. Svi su bili tu: Kejt, Dejvid, Kamau, Šo i oba naučnika, Čang i Evropljanin, koji se konačno predstavio kao doktor Artur Janus. Kejt je zurila u Martina neko vreme, a onda mu prišla i klekla pored njega. Pokušala je da kontroliše osećanja. Bio joj je kao otac. Nije najbolje obavljao taj posao, ali je učinio sve što je bilo u njegovoj moći. Zbog toga joj je bilo još teže. Pokušala je da se smiri i usredsredi. Morala je da razmisli. Kamauove reči su joj neprestano odjekivale u glavi. Verujem da je BalkanDownload

161

ubijen. Nije videla nijedan znak borbe. Proverila je njegove nokte. Ispod njih nije bilo kože ili krvi. Pronašla je nekoliko masnica. Sve su mogle biti posledica bega s kužnog broda. Izgledao je isto kao kad ga je Kamau izvukao iz vode. Pogledala je Afrikanca. Nemo ga je upitala: „Da li si siguran da je ubijen.” Blago je nakrivio glavu. Opipala je starčev vrat. Da... Pomerila mu je glavu da bi isprobala opseg pokreta. Neko mu je slomio vrat... Grlo joj se steglo. Ubica je u ovoj sobi. Posmatra je. „Kejt, veoma mi je žao zbog Martina”, oglasio se šo. „Zbilja mi je žao, ali moramo da se iskrcamo i pođemo našim putem. Ovde nisi bezbedna.” Da li je i Šo video isto što i ona. Da li zna šta se dogodilo. „Ne ide ona nikuda”, reče Dejvid. „Ići će”, nije se dao Šo. „Reci mi gde nas vodiš pa ću se postarati da nas neko pokupi.” Dejvid nije obraćao pažnju na njegove reći. Zakoračio je ka Kejt. Šo ga je uhvatio za ruku. „Hej, tebi se obraćam!” Dejvid ga je odgurnuo od sebe. Šo je zamalo pao na pod. „Baciću te u more ako me još jednom dodirneš.” „Zašto da čekamo. Mogao bi odmah da probaš.” Kamau je stao iza Dejvida. Dao je Šou do znanja da će se boriti s dvojicom. Kejt je stala između njih. „Dobro, dosta je bilo s pokazivanjem testosterona.” Uhvatila je Dejvida za ruku i izvela ga iz salona.

SEVERNI MAROKO „Hvala vam, gospodine, što ste me spasli”, reče pilot. Dorijan je isekao nožem komad prekuvanog mesa. Progutao ga je BalkanDownload

162

bez žvakanja. „Ne pominji to nikom živom. Ozbiljno ti kažem.” Pilot je, oklevajući, prozborio: „Razumem, gospodine.” Ćutke su jeli. Brzo su pojeli najbolje parčiće mesa. „Ovo me podseća na kampovanje s ocem, u detinjstvu.” Dorijan je poželeo da cmizdravi drkadžija umukne ili da se onesvesti. Pogledom je potražio znake infekcije na njegovoj rani. Sigurno će izgubiti nogu... ako uopšte izdrži do jutra. Nešto u njegovoj opasci nagnalo ga je da progovori. „Moj otac nije mnogo voleo... kampovanja.” Pilot helikoptera je zaustio, ali Dorijan je nastavio priču: „Bio je vojnik. Mnogo se ponosio time i svojim mestom u Imari internacionalu, naravno. Dok sam bio mlađi, poistovećivao ga je s članstvom u prestižnom klubu, otmenom zanimacijom. Tek kasnije je to preraslo u njegovu osnovnu životnu preokupaciju. Vodio me je samo na vojne parade. Posle prve sam znao šta želim da budem kad porastem. Nikad neću zaboraviti Kajzerove vojnike koji jednodušno marširaju u stroju, u ritmu koji je odjekivao i u mojim grudima.” „Čudesno, gospodine. Još tada ste znali da želite da budete vojnik.” Dorijan je te noći rekao ocu: Želim da marširam ispred svih, tata. Molim te, kupi mi trubu. Biću najbolji trubač u Kajzerovoj vojsci. Ponovno rođenje je otklonilo ožiljke s nogu i donjeg dela leđa, ali ne i sećanje na batine koje je tada dobio od oca. Sad znaš šta svet radi trubačima, Ditere. „Da. Još onda sam znao. Hteo sam da budem vojnik...” Ali kada je ono što je znao postalo ono što jeste. Onog dana 1986. godine, kad je izašao iz cevi, bio je drugačiji. Bio je Ares. To je istina. Konačno mu je sinula pred očima. Ali... „Čekajte, gospodine, da li ste pomenuli Kajzerovu vojsku.” „Jesam. To je... duga priča. Pokrij se i odmori. To je naređenje.”

Dorijan je ostao budan pola noći. Spavao je samo nekoliko sati. Probudio se neverovatno okrepljen. Prvi zraci sunca pojavljivali su se na istoku. Šuma je postepeno oživljavala. Probudio se s dobrom idejom. Zašto mu ranije nije pala na pamet. Morao je da dela brzo da bi imao neke šanse za uspeh. Dopuzao je do pilota. Plitko je disao. Krv je još kapala iz rane po šumskom tlu, obrazujući tamnu grimiznu baricu ispod njega. BalkanDownload

163

Povremeno se trzao. Odmakao se od njega i seo na kamen. Dugo je ostao u tom položaju. Osluškivao je, pokušavajući da odredi pravac u kom će krenuti. Kad je bio siguran, proverio je pištolj i krenuo.

Dorijan je iz žbunja motrio na dva Berbera. Jedan je spavao na tlu, a drugi, verovatno oficir, u šatoru. Bio je prilično siguran da ih je samo dvojica, zbog dva konja vezana za obližnje drvo. Velika mačeta ležala je pored ostataka vatre. Upotrebiće je. Pucnji bi mogli privući neželjenu pažnju. Lako će izaći na kraj s dvojicom usnulih Berbera.

Dorijan je obo konja. Brzo je promicao kroz šumu. U logoru će prvo pozvati štab, da bi utanačio novi termin za evakuaciju. Koliko brzo pilot i on mogu da stignu na dogovoreno mesto na konjima. Još bolje pitanje je: koliko vremena je ostalo njegovom saborcu. Voleo bi da zna. To bi mogao biti krajnji rok za izvlačenje. Konji bi mogli da spasu pilotu život. Ponovo je obo konja. Odgovorio je na njegovu komandu. Povukao je uzde onog drugog da bi uskladili korak. Arapski konji bili su čudesne životinje. U logoru je usporio i sjahao pre no što su se konji zaustavili. „Hej! Ustani!” Krenuo je ka satelitskom telefonu. Pilot nije davao glasa od sebe. Dorijan se zaustavio. Ne. Okrenuo se. Znao je šta vidi, ali je ipak pritrčao saborcu. Spustio je dva prsta na njegov vrat. Osetio je hladnu kožu mnogo pre no što je utvrdio odsustvo pulsa. Zadržao je prste na istom mestu. Gledao je hladne ukočene oči mladog pilota. Razgnevio se. Zamalo što nije šutnuo leš. Hteo je da padne na kolena i da ga udari u lice - zato što je umro, zato što ga je zadržavao... zbog svega. Konji su se divlje trgli i izmakli od njega kad je ustao. Jedan je zarzao i poskočio. Glupe smrdljive zveri. Okrenuo se da udari jednog, ali nije mogao da ih dohvati. Nije važno. Jahaće jednog do smrti pa će preći na drugog dok i on ne crkne. Pritrčao je satelitskom telefonu. „Komanda flote.” BalkanDownload

164

„Dajte mi kapetana Vilijamsa.” „Predstavite se.” „Ko bi dođavola mogao biti! Koliko pogrešnih poziva dobijate ovih dana. Dajte mi Vilijamsa ili ću vas rascepati po dužini kad se izvučem iz ove đavolje rupe!” „S-sačekajte, g-gospodine.” Prošle su dve sekunde. „Vilijams...” „Plan je promenjen. Biću u zoni za sletanje za manje od jednog sata...” „Bićemo tamo...” „Za manje od sata! Za jedan sat ili manje. Postaraj se da dovučeš svoje dupe ovamo. Tvoj život će se značajno skratiti, kapetane, ako me nateraš da pešačim do flote.” Dorijan je čuo kako kapetan vrišti naređenje za poletanje helikoptera. „Bićemo... tamo, gospodine.” „Devojka...” „Dobro se brinemo o njoj...” „Otarasite je se.” „Hoćete...” „Ne zanima me gde će otići. Bolje da je ne zateknem kad se vratim.” Prekinuo je vezu. Zajahao je najbližeg konja i dušmanski ga poterao kroz šumu.

NEGDE PORED OBALE SEUTE MEDITERAN „Šo ga je ubio”, ravnim glasom će Dejvid. Kejt se trgla i pogledala na zatvorena vrata spavaće sobe. „Govori tiše!” „Zašto. On zna šta je učinio. I zna da ja znam.” BalkanDownload

165

Pogledala ga je u oči. Bio je tako besan. Videla je to na njegovom telu i čula u njegovom glasu, ali je i osećala - na dubljem nivou, kao da je jedan deo nje u njemu i obrnuto. Bes se dizao s njega i presipao u nju, kao vrelina s asfalta auto-puta. Pretio je da je zarazi. Nagonio ju je da mu se suprotstavlja, da se podsvesno sprema za novu bitku. Sve se otimalo kontroli. Morala je to da zaustavi, da odnekud počne. Odlučila je: počeće od njega. Bio joj je potreban, želela ga je, ne bi mogla da ovo uradi bez njega... ne bi ni bila živa bez njega. Špartao je po sobi, obuzet mračnim mislima. Osećala je to. Pružila je ruku i čekala da joj priđe. Bez reći ga je povela ka postelji. Naterala ga je da sedne. Klekla je ispred njega. „Želim da govoriš sa mnom. Hoćeš li.” Obuhvatila mu je lice rukama. Još je gledao u pod i izbegavao da je pogleda. „Sve ću ih vezati, i Kamaua, za svaki slučaj. Negde ćemo ih ostaviti, nije važno gde. Biće više hrane za nas dvoje. Zatim ću stupiti u vezu s Britancima ih Amerikancima.” Odmahnuo je glavom. „Slounova flota je pored obale Maroka. Zašto nisu udarili na nju. Šta čekaju. Tako bi brzo okončali rat. Da li im je nestalo goriva. Možda ga nemaju za avione, ali imaju proklete nuklearne podmornice - gomilu njih. Potamanićemo ih pa ćemo krenuti na Imarijeve logore. Organizovaćemo preke vojne sudove, na licu mesta. Radiće brzo i nemilosrdno.” „Dejvide...” Još nije gledao u nju. „Znam da to zvući okrutno, ali nema drugog načina. Možda je to suština ove kuge. Ona je krajnji ispit, vaznesenje, dan polaganja računa, kad ljudi pokazuju ko su i šta su. Trebalo je da vidiš šta rade, Kejt. Da, ovo je ispit, prilika - da se svet očisti od onih bez morala, obzira i samilosti prema bližnjima.” „Ljudi su očajni, van sebe su...” „Grešiš. Mislim da kuga otkriva ko su i šta su. Ili pomažu unesrećenima ili ih puštaju da umru. Ovi drugi okreću leđa sopstvenoj vrsti. I sad znamo s kim imamo posla. Pronaći ćemo sve Imarijeve ljude i njihove simpatizere. Pobićemo ih do poslednjeg. Svet će tako postati bolje i mirnije mesto, u kom će ljudi brinuti o bližnjima. Bez rata, gladi, bez...” „Dejvide, Dejvide. To nisi ti.” Pogledao je po prvi put. „Pa, možda sam ovo novi ja. To je samo nama razumljiva šala, razume se.” Zaškrgutala je zubima. Htela je da ga udari. „Zvučiš kao jedan čovek BalkanDownload

166

kog sam poznavala. Hteo je da drastično smanji broj ljudi na svetu, da ukloni ljude koji ne odgovaraju njegovoj slici savršenog čoveka.” „Pa... možda je Sloun imao dobre ideje, samo što je hteo da ih ostvari na loš način. Ovo je namerna igra reći.” Bila je na ivici da pukne. Zažmurila je. Morala je da skrene tok razgovora, da ga suoči s argumentima, da ga izmami napolje da bi shvatila šta mu se dogodilo, zašto se toliko promenio. Usredsrediće se na činjenice. Čula je kako gunđa u pozadini. „Mogli su da ispale krstareće projektile ako imaju problema s podmornicama...” „Znam zašto ne napadaju flotu Imarija.” „Zašto.” „Reći ću ti, ali prvo moraš da mi kažeš šta ti se desilo.” „Meni. Ništa. Samo još jedan dan na poslu.” „Ozbiljno te pitam.” „Pa, da vidimo... odakle da počnem... Sloun me je ubio. I to dva puta.” Podigao je košulju. „Vidiš, više nemam ni ožiljke.” Koža mu je bila glatka kao kod novorođenčeta. Kejt to nije opazila ranije, kad su bili... Mobilisala je svu duhovnu snagu da se ne bi povukla od njega. Šta je on. „Ja... ne razumem.” „Dobro došla u klub. Da li ti je ovo što si čula dovoljno.” „Reci mi sve.” „Važi, posle druge smrti Dejvida Vejla, naravno, probudio sam se u atlantiđanskoj strukturi, što, kao što znaš, ima svakog smisla. Ostavljen mi je samo jedan izlaz, kao pacovu u lavirintu. Pomenuti lavirint me je ispljunuo u brdima iznad Seute. To je bilo užasavajuće iskustvo. Našao sam se na spaljenoj pustolini, usred zbira svih strahova, svega protiv čega sam se borio. Imari i Tobanski protokol su mi se predstavili u svem svom užasu. Suočio sam se s potpunim porazom. To je bio nestvaran susret. Uhvatila me je Imarijeva patrola i odvela me u bazu. Video sam na šta njihov svet liči i šta rade.” Klimnula je glavom. „Odlučio si da se boriš protiv njih.” „Nisam. Nije tako bilo. Stidim se toga. Strašno se stidim toga. Isprva sam samo hteo da pobegnem iz baze i da te pronađem.” Pogledao ju je. U tom deliću sekunde videla je čoveka u kog se zaljubila, snažnog i ranjivog... Dejvida. Skrenuo je pogled. „Ali nisam znao gde si, niti sam raspolagao ikakvim tragom. Tek tada sam odlučio da se borim, da zauzmem bazu.” „To te je na neki način promenilo.” BalkanDownload

167

„Do današnjeg dana ubio sam stotine ljudi - dođavola, ne zna im se broj. Večina su bili loši momci koji su pokušavali da ubiju mene ili moje ljude. To se ne odnosi na one koje sam smakao snajperom, ali sam i njih ubio iz istog principa. Seuta je nešto drugo. Više nisam izvršavao naređenja. Ja sam smislio plan. Predočio sam ga nekim ljudima. U odgovarajućem trenutku pritisnuo sam dugme, ubio nekoliko hiljada vojnika i započeo krvav sukob. Ja sam osmislio i sproveo tu klanicu. Mislio sam da je pravedna, da izginuli zaslužuju takvu sudbinu. Hteo sam da okončam borbu. Taj nagon je goreo u meni kao vatra. Apetit za ubijanjem mi je rastao. Hteo sam da ih zatremo, sve do poslednjeg, dok imamo priliku.” Znala je kako se osećao nakon što ga je napustila na Gibraltaru i nakon što je doneo odluku da se bori u Seuti. Njegove rane neće zarasti preko noći niti će njegov bes brzo ishlapeti. Uočila je pukotinu, prozor kroz koji može da se provuče do njega. Vrpoljio se na postelji. Bio je tako ranjiv. Duboko u sebi osećala je da će od onog što bude rekla zavisiti šta će se dogoditi s „njima” i verovatno odrediti sudbinu velikog broja ljudi. Tiho je prozborila: „Potrebna mi je tvoja pomoć, Dejvide.” Okrenuo je glavu, ali nije rekao ni reč. „Devedeset procenata svetskog stanovništva će umreti u sledećih četrdeset osam sati.” „Šta.” „Kuga je mutirala. Došlo je do eksplozije u Nemačkoj...” „To je Slounovo maslo. Izneo je kovčežić iz strukture na Antarktiku.” „Šta god da je bilo u njemu, odaslalo je radijacioni potpis po čitavom svetu. Ta radijacija je opet izmenila kugu. Nemamo čime da se branimo od nje. Orhideja je nemoćna. Sve države sveta suočavaju se sa širenjem zaraze i izumiranjem stanovništva. Državne strukture se urušavaju. Mislim da mogu da pronađem lek. Martin je radio s tajnim konzorcijumom Kontinuitetom. U njemu su i ljudi iz CDC-a. Mislim da je bio blizu pronalaženja leka. Imam njegove zabeleške, ali mi je potrebna tvoja pomoć.” „Misliš...” „To nije sve. Moram nešto da ti kažem. Zaljubljena sam u tebe, Dejvide. Žao mi je što sam te povredila kad sam te napustila na Gibraltaru. Žao mi je što ti nisam rekla za Kigana. Žao mi je što ti nisam verovala. To se neće ponoviti. Ma šta da se desi, odsad pa nadalje, BalkanDownload

168

bićemo zajedno. I baš me briga koliko puta si umro i koje ožiljke imaš ili nemaš na sebi.” Poljubio ju je u usta. Taj poljubac je ličio na one s Gibraltara. Osećala je kako bes ističe iz njega, kao da je poljupcem otvorila ventil koji je otpustio pritisak što je pretio da ga raspolovi. Brižno ju je posmatrao kad su se razdvojili. „I još nešto: slušaću tvoja naređenja.” „U stvari... mislim da ne bi bilo loše da neko vreme ti naređuješ. Pomalo se... gubim. Perspektiva mi je sužena.” Zavrteo je glavom. „Kad samo pomislim na ono što sam upravo rekao. To nisu najzdravije i najrazumnije misli koje sam prevalio preko usta. Ti pak znaš šta se događa. Ti razmišljaj, a ja ću pucati.” „Mogu ja to.” Ustao je i pogledao po spavaćoj sobi. „Suočavamo se s tajanstvenim ubistvom na luksuznoj jahti i časovnikom koji odbrojava sate do apokalipse. Ovo je đavolski drugi sastanak.” „Jedno je sigurno - nije dosadan.” „Trudim se da održim tvoje zanimanje. Odakle da počnemo: s kugom ili Martinovim ubistvom.” „Mislim...” Brod je naglo usporavao. Zaustavljao se. „Šta se dešava.” pitala je Kejt. „Ne znam.” Dejvid ju je zagrlio i poveo preko sobe. Pokazao je hodnik s kratkim stepeništem na kraju, koje je vodilo do raskošnog kupatila. Dao joj je pištolj. „Ostani tamo dole. Zaključaj vrata. Ja ću...” Ponovo ga je poljubila. „Čuvaj se. To je moje prvo naređenje.”

PRETHODNICA IMARIJEVE FLOTE ALFA PORED TANGERA, MAROKO Dorijan je zakoračio na komandni most. Vojnici su se hitro okrenuli i zauzeli stav mirno. „Mirno na palubi!” „Imate poruku za mene.” reče Dorijan kapetanu. BalkanDownload

169

Kapetan mu je predao komad papira. Dorijan ga je izravnao. Imam Vornerovu. Ima šifru. Tražim izvlačenje. Dobro je čuvana. Na jahti je, pored Seute. Odredište nepoznato. Budite spremni.

Dorijan je razmišljao o mogućnostima. Mogao bi da doplovi do njih da prokleti Britanci nisu minirali moreuz. Berberi kontrolišu Seutu i severni Maroko. To dodatno ograničava njegovo polje dejstva. „Poslaćemo brodove iz Fuenhirola za njima”, reče kapetan. „Predviđeno vreme presretanja.” pitao je Dorijan. „Nepoznato.” „Kako to misliš, nepoznato.” „Kreću se brzinom od blizu trideset čvorova. Nemamo tako brz brod u floti.” Dorijan je zavrteo glavom. „Uhvatićemo ih ako uspore ili ako se zaustave. Sateraćemo ih u ćošak ako uplove u neku luku.” „Obavesti naš izvor. Hoću da vidim mapu dometa topova iz Seute. Želim da letim van njihovog domašaja.”

NEGDE PORED OBALE SEUTE MEDITERAN Dejvid je stajao kraj vrata spavaće sobe i osluškivao. Nadao se da će čuti nešto što će mu pomoći da shvati šta se dešava na brodu. Motori su sasvim utihnuli. Četrdesetometarska jahta odmicala je gotovo nečujno. Usmerio je pogled na stakleni zid koji je vodio na balkon. Uzmakao je od vrata. Ako je Martinov ubica zauzeo brod, biće ispred njihove sobe. Čekaće ih. BalkanDownload

170

Izašao je na balkon. Nigde nije bilo drugih brodova. I svetla Seute su izbledela. Samo je mesečina osvetljavala plovilo. Oprezno se šunjao po balkonu. Gvirnuo je u salon - prostor za dnevni boravak pored spavaće sobe. Bio je prazan. Sićušna nenametljiva svetla su treperila, osvetljavajući luksuznu dnevnu sobu i trpezariju. Glavna paluba bila je u celosti uređena kao životni prostor vlasnika plovila. U prostorijama ispod nje bile su odaje za posadu i goste. Ako preživi narednih nekoliko minuta, moraće da odvede Kejt u sobu bez balkona i s manje prozora. U njoj će je lakše braniti. Takođe bi mogao da uvuče balkon u oplatu broda i da zapreči sporedne ulaze u apartman. Koje rešenje nudi bolju zaštitu. Kasnije će se time pozabaviti. U tom trenutku je čuo korake na palubi iznad sebe. Na njoj je bio komandni most, prostrani apartman za goste, kao i terasa za obedovanje s otvorenim i pokrivenim delom. Hitro je izašao iz apartmana. Pojurio je uz stepenice s pištoljem ispred sebe. Salon na gornjoj palubi bio je prazan. Čuo je glasove s komandnog mosta. Tiho je krenuo ka njemu. Prvo je ugledao doktora Janusa, sa bezizražajnim izrazom lica karakterističnim za njega. Ničim nije pokazao da je zabrinut kad je video Dejvida s pištoljem. Osmotrio je prostoriju. Kamau i Šo su se raspravljali na levoj strani broda. Okrenuli su se prema njemu. „Dejvide..,”, počeo je Kamau. Dejvid je grozničavo razmišljao. Čang. „Gde je Čang.” „Nismo ga videli...” Istrčao je iz prostorije i projurio kroz salon. Spremao se da strči niz stepenice kad su se vrata na kupatilu salona otvorila. Čang je izašao. Izgledalo je da govori sam sa sobom. Dejvid se okrenuo u mestu, s pištoljem u rukama. Brzo mu se približavao. Čang se zateturao unatraške i zamalo upao u kupatilo. Drhteći, podigao je ruke. „Ja... žao mi je. Nisam znao da li da povučem vodu... brod se zaustavio... ja...” Kamau, Šo i Janus su ušli u salon. Afrikanac je prvi progovorio: „Nestalo nam je goriva.” Dejvid je spustio pištolj, ali ga nije vratio u futrolu. „To je nemoguće. Iz luke u Seuti smo krenuli s pola rezervoara.” BalkanDownload

171

„To je istina”, reče Kamau. „Ali postoji rupa u sistemu za dovod goriva. Dosta goriva je iscurelo.” Dejvid je posmatrao četvorku. Jedan od njih je ubio Martina. Sad je izbušio dovod goriva. Hteo je da zaustavi brod. Zašto. Zbog evakuacije. Šo se oglasio: „Možda to nije jedino oštećenje. Video sam rupe od metaka u mašinskom odeljenju.” Kamau je polako klimnuo glavom. Potvrdio je Britančevo zapažanje. Rupe od metaka, pomislio je Dejvid. Da li je jahta zasuta vatrom s kužnog broda ili prilikom borbi u Seuti. Tako nešto se moglo dogoditi... Smišljao je plan. Moraće da zakrpi mesto na kom otiče gorivo pre no što nastave put, ali bi veličina oštećenja - rez ili rupa od metka mogla da otkrije ko je ubica. „Gde ste bili dosad.” „Bio sam u kuhinji. Spremao sam obrok”, reče Janus. „Bio sam na komandnom mostu”, reče Kamau. „Nije mi palo na pamet da proverim stanje goriva. Ugasio sam motore kad sam video koliko ga ima.” „Bio sam...”, poče Čang, „... bio sam u toaletu.” Šo je pročistio grlo i ispravio leđa. „Spremao sam se da pokucam na tvoja vrata i zatražim da mi predaš doktorku Vorner. Moj zahtev je posle ovog još hitniji...” Dejvid se nadao da je neki naučnik video Kamaua, da on ima alibi. Očajnički je želeo da ga ukloni sa spiska osumnjičenih. Šo i Čang su bili najsumnjiviji - tim redom. „Hoću da mi predate oružje.” „Ja... nisam naoružan...” „Ne obraćam se tebi, doktore Čang.” Dejvid je zurio u Kamaua i Šoa. Nisu se micali. „Dejvide, na Mediteranu ima pirata”, reče Kamau. „Moramo da budemo naoružani...” „To je naređenje!” Kamau je klimnuo glavom. Pogledao je Šoa i pružio pištolj. Držao ga je za cev. „Ti meni ne možeš da naređuješ, neću predati svoj...” „Daj mi pištolj ili ću te smesta upucati. Iskušaj moju rešenost ako sumnjaš.” Prišao mu je za korak i uperio pištolj u grudi. Šo je predao pištolj uz psovanje i gunđanje. Pošao je ka izlazu iz salona. BalkanDownload

172

„Ostaćete ovde, svi.” Klimnuo je glavom Kamauu. „Donesi mi snajpersku pušku i sve automatske.” Znao je da ga Kamau i Šo mogu ubiti i bez oružja, ali osećao se bolje znajući da bi to morali da učine u borbi prsa u prsa. Ne bi bio bez šanse u takvom odmeravanju snaga.

Kejt se naprezala da čuje šta se događa iznad nje. Povremeno bi čula korake, ali nije bilo pucnjave. To je bio dobar znak. Htela je da napusti kupatilo da bi pozvala Kontinuitet telefonom. Želela je da sazna koliko vremena joj je ostalo i kakva je situacija. Čula je otvaranje vrata apartmana. Htela je da pozove Dejvida, ali je oklevala. Neko je jurio po sobi pretražujući je. Neko je pokucao na vrata kupatila. „Ko...” „Dejvid je.” Otvorila je vrata. Laknulo joj je kad ga je ugledala. „Šta se dešava.” „Nestaje nam goriva.” „Nestaje...” „Neko je onesposobio brod ili je neki nasumično ispaljeni metak presekao dovod goriva. Mislim da je ono prvo verovatnije.” Poveo ju je u sobu. Počeo je da pretura po njoj. „Šta tražiš.” „Sef.” Pokazao je na zidni sef s kombinacijom. Bio je zatvoren, ali manji, prenosni sef - u kom je mogla da stane veća količina nakita - bio je otvoren. U njemu je bilo nekoliko šaržera za pištolje i puške. Zatvorio ga je. Dao joj je ključ. „Sad samo nas dvoje imamo oružje. Samo mi. Moramo da odlučimo šta ćemo raditi. Budi oprezna. Neko od njih nije osoba za koju se izdaje. Nadam se da ćemo razotkriti ubicu.”

BalkanDownload

173

NEGDE PORED OBALE SEUTE MEDITERAN Dejvid je poveo Kejt uz stepenice, do četvorice koja su ga čekala na komandnom mostu. Kamau i Šo su nervozno koračali. Čang i Janus su sedeli i gledali kroz prozore kao da je sve u najboljem redu. Dejvid se obratio Kamauu: „Koliko goriva nam je ostalo.” „Manje od četvrtine rezervoara.” „Koliko daleko možemo da stignemo s njim.” „Zavisi od brzine...” „Možemo li da stignemo do obale.” Kamau je oklevao s odgovorom. Dejvid se unervozio zbog toga. „Mislim da možemo ako zakrpimo dovod goriva. Ali niko nam ne garantuje da ćemo naći gorivo kad pristanemo.” „Na pučini smo laka meta”, reče Šo. „Ovaj luksuzni brod je najprivlačniji mamac na Mediteranu. Pirati će nas spopasti za nekoliko sati. Najkasnije do izlaska sunca.” Dejvid je hteo da opovrgne ove tvrdnje, ali... bile su istinite. More je bilo sigurnije od obale za one koji su preživeli prvi talas zaraze i izbegli Imari ili Orhideju. Veliki broj ljudi čekao je na brodovima rasutim po Mediteranu da kuga prođe. Pecali su i skupljali kišnicu. Na ovako velikom brodu mogla se sakupiti zamašna količina vode. Četrdesetometarska jahta je bila neodoljiv mamac. Sigurno će privući pirate. Šo je nastavio, suočen s Dejvidovim ćutanjem. „Kejt, moram da upotrebim tvoj satelitski telefon. Moja vlada će nas evakuisati odavde za nekoliko sati. Znaš da se trkamo s vremenom. Brzo ćeš stići u London, u kom ćeš nastaviti istraživanja i spasti veliki broj života.” Čang i Janus su istovremeno ustali. „Rado bismo ti se pridružili...” „Niko nigde ne ide!”, reče Dejvid. „Bavili smo se sopstvenim istraživanjima”, reče Čang. BalkanDownload

174

„Kakvim istraživanjima.”, zanimala se Kejt. „Tražili smo lek”, reče Janus. „Bili smo blizu pronalaženja delotvornog leka, ili makar zamene za orhideju. Radili smo u tajnosti. Krili smo rezultate od Imarija.” „Taj lek ste dali Martinu”, reče Kejt. „Tako je”, oglasio se Čang. „Dali smo mu najnoviji prototip. Nije sto posto delotvoran, ali vredelo je pokušati.” Šapnula je Dejvidu na uvo: „Mogu li da popričam s tobom.”

Rekla mu je bez uvijanja, čim su sišli u potpalublje: „Znaš da je Šo u pravu.” Gledao je kroz prozor. Šoovo rešenje nametalo se kao najbolje. Nije mogao da je vrati u Seutu. Svi bi znali ko je. Ofarbana kosa nikog ne bi prevarila. Čitav svet će pojuriti u bazu čim se pročuje da je tamo. Pitao se šta bi radio u Londonu. Glava mu je verovatno ucenjena, ali bi to moglo da se sredi. Oklevao je s povlačenjem tog poteza zato što je podrazumevao predaju Kejt u ruke Šou, mogućem Martinovom ubici i saboteru, koji je presekao dovod goriva da bi onesposobio brod. „Dopusti da razmislim o tome”, rekao je ne gledajući u nju. „O čemu tu ima da se razmišlja. Pođi s nama.” „Samo... daj mi nekoliko sati. Prvo ćemo osposobiti brod za plovidbu.” Očekivao je žestoko suprotstavljanje. Posle izvesnog vremena klimnula je glavom. „Ti se pozabavi time. Ja ću porazgovarati s Čangom i Janusom. Hoću da im pokažem Martinove beleške. Sadrže meni nerazumljivu šifru.” Ove reći su izmamile Dejvidov osmeh. Martin mu je pre nekoliko meseci u Džakarti poslao šifrovanu poruku koja je pokrenula niz čudesnih događaja. Starac je pokušao da ga upozori, ali njegov tim i on nisu dovoljno brzo dešifrovali poruku. „Martin je voleo šifre.” Razmišljao je o njenom predlogu. Bio je praktičan: Kejt će moći da se posveti radu na pronalaženju leka, dok će on brinuti o bezbednosti. „Ne daj im da koriste telefon”, rekao je.

Kejt je čitav sat razgovarala o Martinovim beleškama s doktorom BalkanDownload

175

Čangom i Janusom. Pažljivo su je slušali. Povremeno su dizali ruke i postavljali pitanja. Upoznali su je sa svojim istraživanjima kad je završila. Prvo su se predstavili. Ustajali su kad god bi imali nešto da kažu. Čangova priča je mnogo podsećala na Martinovu. Šen Čang je imao šezdeset jednu godinu. Počeo je da radi za Imari istraživanje odmah posle diplomiranja. Zaljubio se u istraživanja, ali je ubrzo saznao i istinu o Imariju. Nastojao je da spreči najgore zločine Imarija, ali je na kraju, poput Martina, doživeo neuspeh. „Nešto vam moram reći, doktorko Vorner. Razumeću ako posle toga ne budete želeli da radite sa mnom. Bio sam glavni naučnik u kineskom Imarijevom postrojenju. Bio sam na mestu događaja kad su vas stavili u prostoriju sa zvonom.” Progovorila je posle duge tišine: „Sad smo na istoj strani. Usredsredimo se na neposredni zadatak: pronalaženje leka.” „Biće mi veoma drago da sarađujem s vama. Tu je još jedna stvar. Izgledate mi... veoma poznato. Pitam se da li smo se sreli.” Kejt ga je pomno posmatrala. „Ja... ne bih rekla.” „Pa, dobro. Moje pamćenje nije ono što je bilo, doktorko Vorner.” „Zovite me Kejt. Obojica.” Janus je nakon toga predočio svoju priču. Ispostavilo se da je doktor Artur Janus bio evolucioni biolog i virolog. Zanimao se za evoluciju virusa - proučavanje njihovih mutacija i prilagođavanja. „Radio sam za Svetsku zdravstvenu organizaciju u Alžiru kad je izbila kuga. Jedva sam se izvukao. Stigao sam do Seute. Imari me je premestio. Razmešten sam na kužni brod, kao pomoćnik doktora Čanga.” Čang se nasmejao. „Doktor Janus je genije u našem timu. Zapravo ja njemu pomažem otkad je došao. Zaslužan je za sve u međuvremenu postignute uspehe.” Obojica su pokušavala da pripišu zasluge onom drugom. Posle toga su govorili o svom istraživanju i naučnom pristupu. Oborili su Kejt s nogu. Pristupili su kugi sa sasvim drugačijeg stanovišta. Tražili su sličnosti s ranijim epidemijama i pokušavali da pronađu nekog s prirodnom otpornošću na bolest, osobu s genetskom anomalijom koja obezbeđuje imunitet na kugu. Janus je skuvao i poslužio čaj. Sedeli su, pijuckali topli napitak i natenane raspravljali. Iznosili su i razmatrali ideje. Neslaganja nikad nisu otvoreno izražavana. Ovo je tako prijatno BalkanDownload

176

iskustvo, pomislila je Kejt. Opušteni ambijent i kolegijalnost olakšavali su rad i razmatranje raznovrsnih teorija. Međutim, ugodna atmosfera nije im pomogla da uznapreduju u razumevanju Martinovih beleški. Usredsredili su se na stranu s nekom vrstom šifre: PIE = Imaru. 535...1257 - Druga Toba. Novi sistem isporuke. Adam => Potop/A$ Pada => Toba 2 => KBV Alfa => Nedostajuća Delta. => Delta => Omega 7OK YA => 12.5K YA => 535...1257 =>1918...1978 Manjkava Alfa lovi tovar atlantiđanski.

Teorije su slobodno sastavljane, iznošene i obarane zajedničkim naporima. Kejt se posle izvesnog vremena pobojala da će ideje presahnuti. Povremeno bi čula udarce iz mašinskog postrojenja u dubini broda, praćene poplavom psovki. Šo i Dejvid vikali su jedan na drugog. Ućutali bi se tek kad bi Kamau progovorio dubokim baritonom. Prekidao bi provalu psovki i udaraca metalom o metal, uvek istim vapajem: „Gospodo, molim vas!” Pitala se da li će išta ostati od motora kad momci završe posao. Dešavanja na dnu broda podsećala su na kafansku tuču, a ona na vrhu na sastanak kluba književnika. Posle naročito glasne provale udaraca metalom o metal i poslednjeg vapaja „Gospodo, molim vas!”, Dejvid je, pokriven uljem, izronio iz utrobe broda. „Još malo pa smo gotovi”, rekao je. „Ali to su jedine dobre vesti. Nemamo dovoljno goriva da stignemo do obale.” Klimnula je glavom. Razmišljala je da li da pomene Šoov plan za traženje pomoći od engleske vlade, ali je odlučila da sad nije pravi trenutak za to. Dejvid je izgledao odlučno. Šta će biti ako se pojave pirati. Da li će otrčati do sefa u sobi i podeliti oružje za otpor napadačima. Strepela je i od Martinovog ubice. Šta će ga sprečiti da ispali hitac u nju ili Dejvida kad počne borba s piratima. Dejvid je krenuo ka kuhinji, verovatno da bi se oprao. Janus je spustio šoljicu čaja na sto. „Najviše me zbunjuje početni deo: PIE = Imam. Ponekad pomislim da je to samo komični dodatak. Možda je tu da bi oterao pogrešne čitaoce. Kao neka kamuflaža. Predlažem da ga zanemarimo...” BalkanDownload

177

porcelanske šolje, polupune smeđeg čaja. Čitava scena izgledala je bizarno, kao rani ručak u luksuznom apartmanu u Dubaiju. Dao joj je papir s Martinovom šifrom. Vratio se u kuhinju. Trljao je ruke, razmišljajući o upravo pročitanim podacima. Da, imao je pravo. Čuo je sporadično lupanje iz mašinske prostorije. Šo i Kamau će uskoro biti gotovi. Šta će onda. Još nije smislio sledeći potez. Ta odluka će biti ključna. Posrtao je pod teretom odgovornosti. Greška bi dobro poslužila onom ko je ubio Martina i onesposobio brod... Vratio se u salon. „Zbilja ne znate šta je ovo. Ne zajebavate me.” „Ne.” Naučnici su ga sumnjičavo posmatrali. Osmehnuo se, suočen s njihovom nevericom. „Hoćete da kažete da su svi naučnici na svetu napregli moždane vijuge da bi rešili ovu zagonetku, i da nisu mogli da urade isto što i ja, tip koji je napustio studije nadomak diplome doktora nauka.” „Nisam znala da si ti... Stvarno, doktor nauka...” „Iz evropske istorije na Kolumbiji...” „Zašto si napustio studije.”, pitala je Kejt, s nešto manje neverice. „Napustio sam ih iz... zdravstvenih razloga, u septembru 2001. godine.” Koprcanje ispod ruševina džinovskih zgrada posle terorističkih napada i godinu dana mučne rehabilitacije nisu bili tipični zdravstveni razlozi, ali Dejvid nije bio siguran kako da ih okarakteriše. Taj dan mu je promenio život i karijeru. Napustio je studije, ali ga ljubav prema istoriji nikad nije napustila. „Tako dakle...”, tiho će Kejt. „Rekao sam ti da volim istoriju.” Pitao se da li se seća onog što joj je rekao u Džakarti. „Da, jesi”, odvratila je turobnim glasom. Brzo se sabrao. Smatrao je da šifra predstavlja vremenski dijagram ljudske istorije, s naglaskom na prekretnicama. Ali... krenuće od najsigurnije činjenice. „Počećemo od početka. PIE nije hemijska formula niti neka druga biološka skraćenica. To je grupa ljudi.” Tupo su zurili u njega. „PIE označava Protoindoevropljane. Oni su jedna od najvažnijih drevnih grupacija u svetskoj istoriji.” „Proto...”, započela je Kejt. „Nikad nisam čula za njih.” „Nisam ni ja”, dodao je doktor Čang. „I meni su nepoznati”, reče doktor Janus. „Nisu široko poznati van antropologije, ali se smatraju kulturom od BalkanDownload

179

koje potiču gotovo svi današnji narodi Evrope, Bliskog istoka i Indije. Ima neke ironije u tome. U stvari, polovinu svetske populacije čine direktni potomci Protoindoevropljana.” Janus se nagnuo napred. „Otkud to znate. Genetski fond...” Dejvid je podigao ruku. „Mi istoričari baratamo drugim alatkama, ali jednako važnim kao genetski fond. Prenosi se s generacije na generaciju. Omogućava nam da pratimo promene u vremenu i prostoru. Menja se na različitim mestima.” Niko od trojice naučnika nije pokušao da nagađa ili da komentariše njegovo izlaganje. „To je jezik”, nastavio je. „Znamo da gotovo svi u Evropi, Indiji i na Bliskom istoku govore jezikom koji potiče iz zajedničkog jezičkog korena: od protoindoevropskog kojim je govorila jedinstvena grupa Protoindoevropljani - pre nekih osam hiljada godina. Verujemo da su ti ljudi živeli u Anadoliji ili evroazijskim stepama - u današnjoj Turskoj i jugoistočnoj Rusiji.” „Fascinantno...”, promrmljao je Janus pogleda uprtog kroz prozor. „Dejvide, to je veoma zanimljivo, ali ne shvatam kakve to ima veze s kugom”, obzirno će Kejt. Janus je pogledao Dejvida, a zatim Kejt. „Slažem se, ali sam veoma zainteresovan da saznam nešto više o ovome.” Dejvid je pogledom poručio Kejt: Evo čoveka koji ume da ceni ono što govorim. Janus je nastavio: „Imam dva pitanja. Prvo je: kako znate da su vaše tvrdnje istinite.” „Pa, sve do 1783. godine nismo ni znali za PIE. Britanski sudija Vilijam Džouns pomenute godine poslat je u Indiju. Bio je vrstan naučnik i lingvista. Znao je grčki i latinski. Počeo je da proučava Sanskrit - najviše da bi se upoznao sa starim indijskim zakonodavstvom, koje je uglavnom zapisano na tom jeziku. Došao je do čudesnog otkrića: Sanskrit i klasični antički zapadni jezici bili su zaprepašćujuće slični. To je bio sasvim neočekivano otkriće. Daljim poređenjem sanskrita, starogrčkog i latinskog, došao je do zaključka da vode poreklo od istog jezika. Tri jezika, odvojena hiljadama kilometara i hiljadama godina, razvila su se iz zajedničkog korena: danas ga zovemo protoindoevropskim. Džouns je bio prvorazredni naučnik. Kopao je dublje. Došao je do šokantnih uvida. I drugi jezici imali su korene u protoindoevropskom, i to ne samo manji, već i svi najvažniji jezici od Indije do Velike Britanije. Latinski, starogrčki, staronordijski, BalkanDownload

180

rune, gotski - svi su poticali od protoindoevropskog jezika. I spisak savremenih jezika na koje se ovo zapažanje odnosi je veoma dug. Isto važi i za sve germanske jezike - za norveški, švedski, danski, nemački, čak i za engleski...” Janus je podigao ruku i tiho progovorio: „Voleo bih da čujem više o PIE, ako vam to ne smeta. Rekli ste da ima još jezika derivata.” „O da, ima ih na tone. Svi romanski jezici: italijanski, francuski, portugalski, španski... da vidim... svi slovenski jezici: ruski, srpski, poljski. Šta još. Balkanski jezici. Grčki, naravno. Grci su potomci PIE. Sanskrit, kao što sam rekao. Hindu, farsi, paštunski. Ima i mnogo iščezlih PIE jezika. Hetitski, tokarski, gotski. U stvari, naučnicu su uspeli da, iduči unatraške, uglavnom rekonstruišu protoindoevropski jezik. I to je osnova svega što o njima znamo. Imaju reči za konja, točak, zemljoradnju, stočarstvo, snegom pokrivene planine i za nebeskog boga.” Učutao je. Nije bio siguran kako da nastavi. „Znamo da su bili veoma napredni za svoje doba. Koristili su konje, točak, alatke. Poljoprivredno umeće ih je dodatno ojačalo. Njihovi potomci zavladali su svetom od Evrope do Indije. Već sam rekao da gotovo polovina svetskog stanovništva danas govori neki praevropski jezik. Oni su, na mnogo načina, najznačajnija izgubljena civilizacija.” Dejvid se nakratko učutao. Obratio se Janusu: „Rekao si da imaš dva pitanja.” Janus se prenuo iz dubokog razmišljanja. Shvatio je da svi čekaju da progovori. „0, da... hteo bih da znam... gde su sada.” „Eh, to je prava misterija. Nismo sigurni gde bismo ih tražili. Ono što znamo o njima zasnovano je na rekonstrukciji jezika i na mitovima - pogotovo na mitologiji koja se zajedno s jezikom prenosila u narodima koji od njih potiču. To su oruđa istoričara: jezici, priče i predmeti. Samo što u ovom slučaju nema mnogo predmeta, samo jezik i mitovi.” „Mitovi.”, zanimao se Janus. „Rekonstruišemo prošlost pomoću zajedničkih mitova koji se pojavljuju u različitim kulturama. Govorimo o istim pričama s malim izmenama. Očigledno je da se imena menjaju, ali kostur priče ostaje isti. Zajedničko verovanje je da postoje dva praoca čovečanstva: braća, ponekad blizanci. U Indiji su to Manu i Jemo; Germani imaju priče o Manusu i Imiru. Pomenuti mitovi su našli mesto i u istorijama pojedinih naroda. Kod Rimljana imamo Romula i Rema; kod Jevreja Kaina i Avelja. Drugi zajednički mit tiče se velikog potopa. U nekom BalkanDownload

181

obliku pojavljuje se u svakoj PIE kulturi. Najprisutniji i najrasprostranjeniji mit je onaj o epskoj bici koja se završava presecanjem zmije, obično neke vrste zmaja.” Čang je podigao stranicu. „Izgleda da je doktor Grej znao ko su PIE. Šta znači: PIE = Imaru. Ne znam šta su Imaru.” Dejvid je razmenio pogled s Kejt. Da li da im kažemo. Kejt nije oklevala. „Imaru su, bolje reći bili su, grupa kaluđera na tibetanskim planinama. Spasli su nas posle incidenta u Kini, u kom je Dejvid zamalo poginuo.” Čang se trgao. Dejvid je pomislio da će nešto reći, možda ponuditi izvinjenje, ali Kejt je nastavila. „Razgovarala sam s nekolicinom kaluđera. Mladi Milo se brinuo o nama. Ćen, stariji kaluđer, pokazao mi je drevni predmet: tapiseriju. Verovao je da predstavlja istorijski dokument koji je hiljadama godina prenošen s kolena na koleno. Opisuje četiri potopa. Prvi je bio vatreni potop. Verujem da je reč o Tobanskoj katastrofi - vulkanskoj erupciji od pre sedamdeset hiljada godina, koja je izmenila ljudsku rasu. Tapiserija prikazuje boga koji spasava umiruće ljude. Bog im je dao svoju krv. Mislim da je taj opis alegorijski prikaz genske terapije koju je Atlantiđanin dao umirućima. Taj gen - atlantiđanski gen - pomogao je grupici da preživi vulkansku zimu koja je usledila.” Doktor Čang je živahno klimao glavom. „To odgovara pretpostavci Imarija - da je atlantiđanski gen uveden pre sedamdeset hiljada godina i da je prouzrokovao kataklizmu: promenu u moždanom povezivanju koja je odvojila ljudsku rasu od ostalih hominida.” „Ćen mi je takođe rekao da je Imari zapravo otpadnička grupa Imama. Frakcija kaluđera koja se odvojila pre nekoliko hiljada godina. Imarijanci su se umorili od alegorija i mitova. Poželeli su da potraže odgovore pomoću nauke i arheologije”, reče Kejt. „To je možda tačno, ali ne mogu ništa da kažem o tome”, reče doktor Čang. „Nisam toliko napredovao u hijerarhiji organizacije da bih saznao pravu istoriju Imarija. To je strogo čuvana tajna. Moglo bi se reći da je stekla mitološki status. Doktor Grej je poznavao istoriju Imarija. Bio je član Saveta, jedan od trojice najviših zvaničnika organizacije. Mislite li da je zato napisao to o Imaruu i PIE. Da li imaju nešto što je povezano s kugom.” Kejt je glasno razmišljala. „Znam da je Martin nešto tražio. Evo šta mi je rekao: Mislio sam da je ovde u južnoj Španiji, ali sam se prevario. Možda je pokušavao da istraži istoriju Imarua i Protoindoevropljana da BalkanDownload

182

bi našao predmet... Možda ga oni imaju.” Još nešto joj je palo na pamet. „Imaruanci su zaista imali nešto, neku kutiju. Drugi potop prikazan na tapiseriji bio je vodeni. Bog se, pre nego što je nastupio, vratio i rekao ljudima da se pokaju i presele dublje u kopno. Veliki broj je odbio da ga posluša. Zanemarili su upozorenja. Imaruanci su bili verni. Poslušali su upozorenje i preneli veliku kutiju na visoravan.” „Šta je bilo u njoj.” pitao je Dejvid. „Ne znam...” „Nisi pitala.” „Ni Ćen nije znao.” „Pa... kako je izgledala.” „Ličila je na običnu veliku kutiju. Nosili su je na četiri motke.” „Šta je prikazivao ostatak tapiserije.” Nadao se da će ti podaci baciti više svetla na Martinovu šifru. Prva dva prizora potvrđivala su Dejvidove teorije. Bio je blizu odgonetanja poruke. „Treći potop je bio plima krvi. Globalna apokalipsa. Četvrti potop je potop svetlosti. Naš spas. Ćen je rekao da će se ti događaji tek zbiti.” „Misliš da je kuga krvavi potop.” pitao je Dejvid. „Verujem da jeste.” „Rekla si Martinu za tapiseriju.” „Jesam.” Dejvid je klimnuo glavom. „Tapiserija je hronologija. Beleži najveće prekretnice u ljudskoj istoriji. Verujem da je i šifra hronološka, da predstavlja vremenski sled koji je Martin sastavio da bi dešifrovao tapiseriju i da bi pokušao da izoluje značajne događaje iz prošlosti koji su ključ za pronalaženje leka za kugu.” „Zanimljivo”, promrmljala je Kejt. „Bravo!” reče Janus. „Slažem se”, oglasio se i Čang. Dejvid se zavalio u stolici. Bio je siguran da je to bila namena Martinove šifre. I dalje nisu znali ko ga je i zašto ubio. A to je bio neko s ovog broda. Da li ga je ubio neko od naučnika - zbog njegovih istraživanja. Bat čizama po tankom tepihu prenuo Dejvida je iz razmišljanja. Ugledao je Šoa koji je utrčao u sobu. „Spremni smo. Moramo doneti odluku...” Osvrnuo se po salonu. „Šta je, kog đavola, ovo. Jebena čajanka.” „Razgovaramo o Martinovim beleškama”, reče Kejt. Pokazala je na papir na stočiću. BalkanDownload

183

Šo ga je ščepao. Dejvid je skočio i istrgao mu papir iz ruke. „Ne pipaj. Ostavljaš masne mrlje na njemu.” Spustio ga je na stočić. Kejt mu je nemo poručila: Teško je izaći na kraj s varvarima, zar ne. Čuo je kako Šo viče u pozadini. „Da li se šališ. Mi smo usred...” Polako je okrenuo glavu, spreman za kavgu, ali slabi odsjaj na horizontu privukao mu je pažnju. Ustao je i prišao prozoru. Da svetlosti u noći. Brod. Dva broda. Izgleda da plove pravo ka njima.

OD TIBETA DO TEL AVIVA Milo je skinuo teški ranac i odšetao do ivice stenovite izbočine. Devičanski zeleni plato u zapadnom Tibetu pružao se sve do horizonta, na kom se drugi planinski venac susretao sa zalazećim suncem. Uzvišeni živopisni pejzaž podsećao ga je na manastir. Odmah se prisetio poslednjih trenutaka provedenih na tom mestu, jedinom domu za koji je znao. Stajao je na vrhu druge stenovite izbočine. Gledao je na drvene zgrade koje su gorele, obrušavale se i padale niz planinu, ostavljajući samo izgorelu i pocrnelu kamenitu liticu za sobom. Izgnao je grozni prizor iz svog uma. Nije želeo da razmišlja o tome. Setio se Ćenovih mudrih reči1 „Um koji obitava u prošlosti zida zatvor iz kog ne može pobeći. Zapovedaj svom umu, ili će on zapovedati tebi. Nikad nećeš probiti zidove koje on podigne.” Očistio je um. Okrenuo se ka rancu. Ulogoriće se na ovom mestu. Nastaviće put u osvit zore, kao što je radio svakog jutra. Izvukao je šator, zamke za životinje i mapu, koju je posmatrao svake večeri. Smatrao je da je u blizini Kašmira u severnoj Indiji ili Pakistanu, možda i negde u istočnom Avganistanu. Istini za volju, nije imao pojma gde je. Nije video žive duše, nikog ko bi mu mogao reći kojim krajevima prolazi. Ćen je imao pravo u tom smislu: „Koračaćeš dugim i pustim stazama, ali ćeš imati sve što ti je potrebno.” BalkanDownload

184

Iskusni kaluđer imao je brz odgovor na svako Milovo pitanje. Hrana. „Šumske zveri će ti biti jedino društvo. One će te održati.” Zašao je u šumu, kao i svake noći. Počeo je da namešta zamke. Usput je jeo bobice i orahe. Obično bi pojeo dovoljno da očuva snagu do proteinski bogatog doručka od ulovljenih životinja. Kad je postavio zamke, podigao je šator i razvio prostirku. Seo je. Usredsredio se na disanje i potražio spokoj u sebi. Postepeno je stigao do njega. Izbledela su sećanja koja su ga proganjala. Jedva da je bio svestan sunca, koje je nestajalo iza dalekog grebena, navlačeći tamnu zavesu na planinu. Čuo je pucketanje zamke u daljini. Poručivalo mu je da će sutra lepo doručkovati. Ušao je u šator. Poslednje dve stvari koje mu je Ćen dao ležale su u uglu. To su bile knjige. Prva se zvala Himne mrtvih. Iznenadio se kad je video da u njoj nema pesama, samo tri jednostavne priče. Prva je pripovedala o ocu koji se žrtvovao da spase kćer. Druga se bavila muškarcem i ženom koji su putovali po beskrajnoj pustinji da bi pronašli blago koje su im preci ostavili, jedinu nadu da izleče svoj umirući narod. Poslednja se bavila skromnim čovekom koji je posekao diva i postao kralj, samo da bi se odrekao vlasti i vratio je narodu. Ćen je pokazao na knjigu i rekao: „Ova knjiga je vodič ka tvojoj budućnosti.” Milo je oklevao. „Kako budućnost može biti zapisana.” „Zapisana je našom krvlju, Milo. Rat je uvek isti, samo se imena i mesta razlikuju. Na svetu ima demona. Žive u našim srcima i umovima. Ovo je istorija naše borbe, hronika prošlih ratova, koji će se ponoviti. Prošlost i naša priroda određuju budućnost. Pročitaj je. Dobro je zapamti.” „Da U ću se naći na ispitu.” „Budi ozbiljan. Život je ispit koji se svakodnevno polaže. Moraš da se usredsrediš. Moraš da im pomogneš kad im pomoć bude zatrebala.” „Kome.” „Uskoro ćeš ih upoznati. Doći će ovamo. Tvoja pomoć će im biti potrebna sada, a još više u budućnosti. Moraš biti spreman da je pružiš.” Milo je razmišljao o onom što je čuo. Te reći su ga zbog nečeg uzbudile. Ispunile su ga dotad nepoznatim osećanjem svrhe. „Šta moram da uradim.” „Veliki zmaj će im biti za petama. Nakratko će se odmoriti. Zmaj će BalkanDownload

185

ih pronaći i bljunuti vatru na sve nas. Moraš da izgradiš nebeske kočije koje će ih odvesti daleko odavde. Moraju preživeti.” „Hoćeš da kažeš da zmaj postoji. Dolazi ovamo.” Ćen je odmahnuo glavom. „Milo, to je metafora. Ne znam šta će doći ovamo, ali moramo biti spremni. Ti moraš da se spremiš za putovanje na koje ćeš krenuti posle toga.” Milo je nekoliko nedelja pravio korpu - za kočije koje će odvesti te ljude daleko od zmaja. Smatrao je to beskorisnom rabotom - nečim što je Ćen izmislio da bi ga sprečio da gnjavi starije kaluđere. Došli su doktorka Kejt i gospodin Dejvid - baš kao što je Ćen rekao. Gospodin Dejvid je bio na pragu smrti. Doktorka Kejt ga je izviđala. I Ćenovo drugo predskazanje se ostvarilo. Stigao je zmaj. Leteo je i bljuvao vatru. Doktorka Kejt i gospodin Dejvid pobegli su za dlaku. Milo se ponovo našao na vrhu planine. Zurio je u korpu koju je načinio. Visila je s ogromnog balona, jednog od mnogih koji su lebdeli horizontom. Udaljavao se od plamtećeg manastira. Stariji kaluđeri su znali šta će im se desiti. Zato su uzeli samo jednog mladog učenika. Mila. Nisu bežali od svoje sudbine. „Tako je pisano”, rekao je Ćen. Ali ko je to napisao. Milo je otvorio drugu knjigu: Prva plemena čovečanstva: Istorija. Bila mu je još nerazumljivija od prve. Napisana je drevnim jezikom. Naučio ga je uz Ćenovu pomoć. S oduševljenjem je naučio engleski, ali je ovaj jezik bio drugačiji - mnogo teži. A tekst... šta je on značio. „Tvoje putovanje će početi tek kad budeš saznao odgovor na to pitanje”, rekao je Ćen. „Zašto mi ga ne kažeš ako ga znaš.”, s osmehom je zapitao Milo. „Uštedeli bismo malo vremena. Poleteo bih balonom i brzo stigao do tamo...” „Milo!” Ćen se oslonio o sto. „Putovanje je cilj. Pronalaženje odgovora, dosezanje razumevanja su etape putovanja. Na tvojoj stazi nema prečica.” „Tako dakle. U redu.” Mislio je da razume knjige kad je stigao do onog što je ostalo od Tel Aviva. Promenio se zbog onog što je video i zbog onog što je radio da bi preživeo. Pronašao je ribarski brod na koji će se ukrcati. „Šta hoćeš, klinac.” „Hoću da me povezete”, odvratio je Milo. „Kuda si krenuo.” BalkanDownload

186

„Na zapad.” „Imaš li nešto za razmenu.” „Samo spremnost da vredno radim. I... najveću priču koju ste ikad čuli.” Ribar ga je sumnjičavo posmatrao. „Dobro, penji se na brod.”

NEGDE PORED OBALE SEUTE MEDITERAN Dejvid je još sekundu posmatrao dva para svetala na vodi. „Kamau!”, povikao je. Visoki Afrikanac se gotovo odmah pojavio u salonu, pokriven znojem i uljem. „Pokreni plovilo”, rekao je Dejvid. „U kom pravcu.”, povikao je Šo. Dejvid je naredio Englezu: „Pogasi sva svetla na brodu!” Kamau je naložio: „Kreni u suprotnom pravcu od onih svetala!” Pokazao je na prozor. „Najvećom brzinom!” „Isuse!”, reče Šo. Istrčao je iz salona. Svetla na brodu su se ubrzo pogasila. Dejvid je podigao dvogled s upravljačke table. Upravio ga je ka udaljenim svetlima. Ugasila su se baš kad je izoštrio sliku. Nije mogao da raspozna nikakve oznake na mesečini, niti da odredi o kakvoj vrsti plovila je reč. Jedno je bilo sigurno: pogasili su svetla čim je Šo pogasio ona na jahti. Brod se trznuo napred. Krenuli su. Šo se vratio u salon. „Pogasili su svetla...” „Video sam.” „Slede nas.” Dejvid ga nije slušao. Obratio se Kamauu koji je stajao na dovratku. „Donesi mapu. Označi naš položaj.” „Daj mi telefon, Dejvide. Moja vlada može da nas evakuiše vazdušnim putem. To nam je jedini izlaz. Siguran sam da ti je to jasno”, BalkanDownload

187

reče Šo. Kamau se vratio s mapom. Raširio ju je na stočiću za kafu, pokrivajući Martinove beleške. Pokazao je na tačku u moru između Španije i Maroka. „Ovde smo.” Dejvidov um je grozničavo radio. „Dobro”, progovorio je Šo ravnim glasom. „Ja ću to reći. Neko je ubio Martina.” Sve oči u sobi upravile su se prema Šou. „Svi to znamo. U ovoj sobi su tri doktora i tri vojnika. Znamo dovoljno da zaključimo da je ubijen. Ubio ga je neko od nas. To nisam bio ja, a nije ni Kejt. Zato predlažem sledeće: nek se Kejt zaključa u apartman sa svim oružjem. Nas pet džentlmena ćemo ostati na gornjoj palubi dok sasovci ne stignu ovamo. Tako ćemo osigurati Kejtinu bezbednost.” Obratio se Dejvidu. „Verujem da ti je to najpreči cilj.” Dejvid je pročitao Kejtin govor tela. Na suptilan način mu je saopštila: To nije loša ideja. I bila bi dobra ideja kad bi se Šou moglo verovati. Ako je on ubio Martina, predlagao je savršenu zamku. Razoružao bi ih i pozvao svoje ljude. Oni bi lako zarobili Kejt. Dejvid je pokazao na tačkicu na mapi. „Šta je ovo.” „Ostrvo Alboran”, reče Kamau. „U Seuti si mi rekao da su Imari zavladali mediteranskim ostrvima.” „Tako je. I Alboran je u njihovim rukama. Tamo je stacionirana malobrojna posada.” „Koliko malobrojna.” „Zanemarljiva. Čitavo ostrvo ima manje od jedne desetine kvadratnog kilometra. Što će reći... sedam do deset hektara. Tamo je svetionik, i zgrada s najviše šest vojnika. Na ostrvu je i helikoptersko uzletište s dve velike letelice. Baza ne raspolaže nikakvim ozbiljnim odbrambenim kapacitetima...” Kao da je čitao Dejvidov um. „Ali... biće teško zauzeti ga s dva čoveka.” Pogled mu se nevoljno zaustavio na Britancu. „Imaju li odbranu.”, pitao je Dejvid. „Imaju je. Nekoliko baterija. Moramo da smislimo kako da izađemo na kraj s njima. Baza uglavnom služi za pružanje vazdušne podrške Imarijevim brodovima koji se nađu u nevolji. Spašavaju posade, razgone pirate.” „Helikopteri imaju veliki radijus leta.” „Sigurno. Bilo je predloga da se angažuju i u invaziji južne Španije, ali se od toga odustalo.” BalkanDownload

188

Dejvid je klimnuo glavom. Ako zauzmu bazu na Alboranu, mogu da odlete gde god hoće. Šo nije mogao da ćuti. „Siguran sam da ne misliš ozbiljno. Možeš da se evakuišeš vazdušnim putem, a ti hoćeš da napadneš Imarijevu bazu. To je smešno.” Dejvid je sklopio mapu. „Napašćemo ih. Ovo nije rasprava.” Dodao je mapu Kamauu. „Podesi kurs prema ostrvu.” Šo je ćutke stajao. „Dejvide”, oglasila se Kejt. Presreo je i protumačio njen pogled koji je značio: Hoću da razgovaram s tobom. Krenuo je za njom niz stepenice, do najluksuznijeg apartmana. Pažljivo je zatvorila vrata. „Žao mi je, ali mislim da moramo da...” „Želim da mi veruješ. Dopusti mi da ovo uradim kako sam zamislio.” Čekao je njen odgovor. Polako je klimnula glavom. „U redu.” „Za pet sati ćemo stići na Alboran - ako nas progonioci ne stignu. Bilo bi dobro da što pre saznamo ko je ubio Martina.” „Slažem se, ali prvo moramo da odgonetnemo ostatak Martinove šifre. Zatim ću pozvati Kontinuitet da ih obavestim o otkrićima. Tako će imati rezultate našeg istraživanja, ako se... ako se nešto loše desi na ostrvu. Nadam se da će pronaći lek.” Ponudila mu je sledeću pogodbu: prihvatiće njegov plan i pokazati da veruje u njega ako joj pomogne u radu na pronalaženju leka. Gradili su sadržajnu vezu zasnovanu na kompromisu i uzajamnom poverenju. Slažem se s tim. To mi se dopada. Klimnuo je glavom. „U redu, važi.”

Dorijan se prevrtao po krevetu. „Uđi!” Vrata njegove sobe su se otvorila. Stidljivi mornar je oprezno ušao. Pružio mu je zatvoreni koverat. Dorijan ga je žurno otvorio. Gde si dođavola. Vornerova će uskoro dešifrovati dokument. Naša sudbina će se rešiti na Alboranu. Za otprilike pet sati. Budi tamo. Budi spreman.

BalkanDownload

189

MEDITERAN Dejvid i Kejt su se vratili u salon. U njemu su zatekli dva naučnika. Sedeli su jedan pored drugog na belom kožnom kauču, s blaženim izrazima lica, kao da čovečanstvo nije umiralo od pandemije i kao da nisu optuženi za ubistvo. Dejvid im se nevoljno divio. Nije bio siguran da li oseća zavist ili zaprepaščenje zbog njihove pribranosti. „Spremni smo da čujemo ostatak predavanja, ako ste voljni da nam izađete u susret, naravno”, rekao je Janus. Kejt i Dejvid su seli u fotelje pored kauča. Samo su tri sveče na stočiću osvetljavale prostoriju obloženu drvenim pločama i staklom. Atmosfera više nije podsećala na naučnu konferenciju, već na prijateljsko druženje. Dejvid je prevrnuo papir s Martinovom šifrom na stočiću. Okrenuo ga je prema ostalima, kao da je tabla za predskazivanje sudbine. Svi su ponovo pročitali dokument. PIE = Imaru. 535...1257 - Druga Toba. Novi sistem isporuke. Adam => Potop/A$ Pada => Toba 2 => KBV Alfa => Nedostajuća Delta. => Delta => Omega 70K YA => 12.5K YA => 535...1257 => 1918...1978 Manjkava Alfa lovi tovar atlantiđanski.

„Neke stvari me još uvek zbunjuju”, reče Dejvid. „Verujem da su prva dva reda zabeleške. Jedna se tiče PIE. Već sam rekao da sam prilično siguran da je Martin verovao da su Imaruanci bili PIE Protoindoevropljani, ili da makar potiču od njih. Druga beleška tiče se događaja iz 535. i 1257. godine. Znam o kojim događajima je reč. Sledeća tri reda predstavljaju hronologiju - vreme koje se preklapa i koje odgovara tibetanskoj tapiseriji koju je Kejt videla u manastiru. BalkanDownload

190

Verujem da je Martinova hronologija nepotpuna. Ići ćemo korak po korak.” Dejvid je pokazao na reč Adam. „Adam, Alfa, 70K YA.” „U istraživanjima”, reče Kejt, „alfa označava prvu osobu u kliničkom ispitivanju - prvog koji prima terapiju koja se ispituje.” „Tako je”, reče Dejvid. „Mislim da je Adam prvi čovek koji je primio atlantiđanski gen. To se desilo za vreme vatrenog potopa s tapiserije. To je i prvi značajni događaj u Martinovoj hronologiji. Sledeći je Potop, A$ pad, pre 12.500 godina. Verujem da je A$ skraćenica za Atlantidu. Stoga taj deo znači: Potop, propast Atlantide. Bio sam u atlantiđanskoj strukturi na Gibraltaru. Tom prilikom naišao sam na odaju s nizom... holofilmova. Verujem da pokazuju taj događaj - propast Atlantide u podnožju Gibraltarske stene. U filmu atlantiđanski brod lebdi iznad vode, zatim se spušta na obalu, pored praistorijskog megalitskog naselja. Dva Atlantiđanina u odelima izlaze iz vozila i prekidaju praistorijski plemenski ritual. Spašavaju neandertalca. Vraćaju se u brod koji onda biva pogođen ogromnim talasom koji zapljuskuje kopno i uništava drevni grad. Voda se povlači i odvlači brod u more. On biva uništen u nizu eksplozija.” „I ostaje zakopan gotovo 13.000 godina, sve do 1918, kada moj otac pomaže Imariju da ga pronađu”, rekla je Kejt. „Upravo tako. Zbunjuje me beleška: Nedostajuća Delta.” „Delta označava promenu”, reče Kejt. „Nedostajuća Delta... znači da se promena nije dogodila.” „Ako povežemo Martinovu šifru, tapiseriju i ono što sam video one noći na Gibraltaru... U prva dva potopa s tapiserije Atlantiđani su stupali u neposredan kontakt s ljudima. Spašavali su ih ili su ih upozoravali. To ukazuje na blizak odnos.” Kejt se zavalila u stolicu. „Šta ako su Atlantiđani na neki način upravljali ljudskom evolucijom, kao u eksperimentu s periodičnim intervencijama. I šta ako je pre 12.500 godina intervencija izostala zbog eksplozije broda i pada Atlantide.” „Verujem da je Martin to imao na umu.” Dejvid se nečeg setio; ima li drugi komad slagalice. Dok je na Antarktiku bio u cevi, Atlantiđanin je oslobodio prvo Dorijana. Na taj način mu je dao prednost. Zatim je gledao kako se Dejvid i Dorijan bore na život i smrt, kao da je znao ishod, kao da je čekao pobedu svog šampiona - Dorijana. Dejvid je po drugi put umro na Antarktiku. Za razliku od prve BalkanDownload

191

pogibije, nije uskrsnuo na Antarktiku, već u atlantiđanskoj strukturi na Gibraltaru - u delu koji izlazi na Džebel Musu u Maroku. Neko se postarao da ga uskrsne na tom mestu. Drugi Atlantiđanin. Pronašao je oštećeno zaštitno odelo na podu odaje za uskrsnuće. Pokušao je da se seti holofilma. Bio je siguran da nijedno odelo nije oštećeno u tim zbivanjima. Zaključak se sam nametao: neki drugi Atlantiđanin ga je vratio iz mrtvih - nakon što su ga Dorijan i Atlantiđanin na Antarktiku ubili. Da li postoje dve frakcije. Jedna je htela da umre. Druga ga je spasla. Bio je siguran u dve činjenice - da i Atlantiđani vode neku vrstu građanskog rata i da ni u kom slučaju neće upoznati Kejt i dvojicu naučnika s onim što mu se dogodilo. „Imam teoriju”, rekao je. „Verujem da ono što sam video - propast Atlantide - nije prirodni fenomen. Mislim da je reč o napadu.” „Ko ga je preduzeo.”, pitao je Čang. „Ne znam”, reče Dejvid. „Ali šta ako postoje dve frakcije Atlantiđana ili izdajnik, neko ko je sabotirao brod, sprečivši intervenciju. Hoću da kažem, pogledajte ljudsku istoriju. Svi najvažniji skokovi desili su se u poslednjih trinaest hiljada godina - poljoprivreda, gradovi, pismo, šta god vam padne na pamet. Broj stanovnika se u tom periodu umnogostručio. Ti događaji podudaraju se s povlačenjem glečera i toplijim vremenom, ali...” Janus se oglasio: „Mislim da je tvoja teorija nedostajuće intervencije zanimljiva. Primećujem jedan nedostatak. Sledeći podaci u hronologiji: 535... 1257 i Toba 2, Delta - označavaju promene koje su se dogodile relativno nedavno. Rekao si da su filmovi prikazali uništenje broda.” Dejvid je klimnuo glavom. „Mislim da su ona dva Atlantiđana sigurno poginula na Gibraltaru. To je jedino objašnjenje. Mislim da je njihov ubica izazvao promenu 535. godine.” Janus je klimnuo glavom. „To me navodi na sledeći zaključak: ako su Atlantiđani intervenisali 535. godine - ako se tada, kao što si rekao, dogodila još jedna delta - gde su. Gde se kriju ako su kadri da upravljaju ljudskom evolucijom.” Dejvid je razmišljao o ovom pitanju. Nije imao odgovor na njega. Ali pitanje je imalo svakog smisla. Zauzeo je donekle odbrambeni stav. Posle iznošenja velikog broja ideja, kao da je obavezan da smišlja nove mogućnosti koje će potvrditi njegove teorije. Malo se unervozio, kao pred bitku. BalkanDownload

192

Doktor Čang je spustio šolju. „I ja mislim da je to pitanje vredno pažnje. Ipak, voleo bih da čujem nešto više o tom događaju - Tobi 2,535. ili 1257. godine. Da li je doktor Grej bio nesiguran kada je reč o datumu.” Ovo pitanje vratilo je Dejvida u stvarnost. Pomoglo mu je da se pribere. „Nije. Ne mislim tako. Smatram da datumi predstavljaju početak i kraj perioda, omeđenog s dva krupna događaja.” „Kog perioda.”, pitao je Janus. „Mračni vek u Evropi.” „O kojim... događajima je reč.” „O vulkanima i zarazama”, reče Dejvid. „Jedan je izazvao mračno doba, drugi je izveo Evropu iz njega. Postoje jaki dokazi da je prva zaraza - iz 535. godine - povezana s gigantskim vulkanom pored planine Toba u Indoneziji.” Nastavio je posle kraćeg razmišljanja. „Taj događaj mogao bi da se nazove Drugom tobanskom katastrofom.” „Čula bih za Drugu tobansku katastrofu”, reče Kejt. Dejvid se osmehnuo. Sad on njoj govori o vulkanu koji je promenio sudbinu čovečanstva. „Nije široko poznata”, rekao je. Ponovio je ono što mu je ona rekla kad ga je u Džakarti upoznala s teorijom Tobanske katastrofe. „Tuše”, reče Kejt. „Znamo sledeće: 535. godine temperature širom sveta naglo su pale. Govorimo o osmomesečnim zimama - o oštrim, ledenim zimama s veoma malo sunčeve svetlosti. Istorijski izvori svedoče o tome. To je najozbiljniji klimatski događaj u poznatoj ljudskoj istoriji. U Kini je sneg pao u avgustu. Žetva je propala i u najvećem delu Evrope. Zavladala je glad.” „Vulkanska zima.” „Tako je. Potvrđena je istorijskim svedočanstvima u Aziji i Evropi. I uzorci leda je potvrđuju. Godovi na drveću u Skandinaviji i zapadnoj Evropi takođe otkrivaju veliko usporavanje rasta drveća od 536. do 542. godine. Drveće se u potpunosti oporavilo tek u šestoj deceniji VI veka. Ali nije najduža zima gurnula čovečanstvo u tamu, već zaraza koja je usledila - najgora pandemija za koju istorija zna.” „Justinijanova kuga”, prošaptala je Kejt, „bila je najveća katastrofa u poznatoj istoriji, kad se uzme u obzir procenat žrtava. Ne vidim kako može biti povezana s erupcijom vulkana. I volela bih da mi još jednom objasniš otkud znaš sve to.” „Znam da će ti biti teško da poveruješ, ali stigao sam nadomak BalkanDownload

193

sticanja doktorata. Moja teza bavila se poreklom i uticajem mračnog doba u Evropi.” Teatralno je slegnuo ramenima. „Sad znaš da nisam samo lepotan tankog struka.” Progovorila je s izrazom negde između stida i neverice. „Priznajem da sam pogrešila. Molim te nastavi.” „Evo šta znamo: gotovo trećina žitelja istočnog Mediterana umrla je od epidemije. Istočno rimsko carstvo bilo je strahovito pogođeno kugom. Glavni grad Konstantinopolj spao je s pola miliona stanovnika na stotinak hiljada posle zaraze. Krstili su je po caru Justinijanu. Teško je preuveličati razmere katastrofe. Svet nikad nije video tako nešto. Neke žrtve su danima umirale. Neke bi se razbolele i umrle za nekoliko minuta. Leševi su se gomilali na ulicama. Miris smrti dopirao je odasvuda. Car je naredio da se iskopaju masovne grobnice oko grada. Mrtvi su sahranjivani u njima. Istorijski izvori navode da su prestali da broje posle tri stotine hiljada.” Naučnici su ćutali. Dejvid je popio malo vode i nastavio. „Ova kuga bila mi je kao istoričaru zanimljiva ne zbog stope smrtnosti, već zbog načina na koji je preoblikovala čitav svet. Svet u kom živimo je na mnogo načina izrastao iz pandemije u VI veku.” „Kako to misliš.” pitala je Kejt. „Kuga je okončala doba supergradova drevnog sveta. Drevna Persija, nekadašnja superdržava, urušila se. Istočno rimsko carstvo bilo je nadomak ponovnog uspostavljanja vlasti nad svojom zapadnom polovinom - Rimom. Posle pandemije je postalo Vizantijsko carstvo. Slično propadanje velikih država zabeleženo je širom sveta. Moćna carstva su se rušila, dok su varvarska plemena širila uticaj. Najvažnija lekcija Justinijanove kuge jeste da ona najviše pogađa najorganizovanije i najnaprednije civilizacije, one koje zavise od utvrđenih trgovačkih puteva i supergradova. Najbolje su prošla izolovana i primitivna društva. Britanija iz VI veka je odličan primer. U vreme zaraze Britanija je bila rimsko-britansko društvo. Na osnovu pronađenih predmeta znamo da se tad trgovalo s udaljenim zemljama sve do Egipta - u kom se kuga prvo pojavila ili u kom je prvi put opisana.” „Ne razumem”, reče doktor Čang. „Kuga se širila trgovačkim putevima. Britanci su ratovali s nekoliko germanskih plemena, koja su se naselila na zapadnoj obali ostrva. U vreme izbijanja zaraze sredinom VI veka, ova plemena bila su uglavnom suzbijena. Smatrana su varvarskim. Niko nije trgovao s BalkanDownload

194

njima. Britanci su izbegavali da stupaju u brak s njima. Plemena o kojima govorimo bila su Angli i Saksonci. U stvari, neki veruju da legenda o kralju Arturu govori o britanskim vitezovima koji su se borili protiv Angla i Saksonaca. Ljudi u Britaniji i širom sveta govore engleski - germanski jezik - zbog kuge... i pobede Angla i Saksonaca do koje je došlo posle nje. To se nije desilo samo u Britaniji, već širom sveta. Propale su napredne civilizacije, s gradovima, brojnim i gusto naseljenim stanovništvom i razgranatim trgovačkim putevima. Uzdigli su se varvari koji su pre toga čučali pred njihovim vratima. Osvajali su carstva i odlazili. Kada bi se odlučili da uspostave vlast na osvojenim teritorijama, stotinak godina kasnije padali bi pod naletom novih primitivnijih pljačkaških hordi. To je bio pravi kraj jedne ere, vremena velikih gradova i civilizacija. Usledilo je mračno doba, koje je okončano posle nove velike zaraze...” „Čekaj malo”, reče Kejt. „Moram da priznam svoje neznanje. Ja sam genetičar. Jednostavno mi nije jasno kakve veze vulkan ili vulkanska zima imaju sa izbijanjem Justinijanove kuge.” „Istorija kao nauka delimično se bavi traganjem za predmetima i obrascima. Jedan obrazac koji se pojavio posle zaraze začet je u severnoj Africi, preselio se u Egipat i odande eksplodirao po istočnom Mediteranu. Kad je pogodio Konstantinopolj, ostatak sveta pao je kao niz domina, pošto su trgovački brodovi iz grada nad gradovima preneli kugu širom sveta. O tome se još raspravlja, ali veliki broj istoričara veruje da je kuga stigla u Evropu na brodovima sa žitom iz severne Afrike, i da su pacovi na plovilima bili prvobitni nosioci zaraze.” „Dejvid govori istinu”, reče doktor Janus. „Ima tu mnogo ironije: istinska opasnost od brzih klimatskih promena nema nikakve veze s vremenskim prilikama, već s nestankom ravnoteže u ekosistemima, usled koje organizmi koji u normalnim prilikama nemaju veze jedni s drugima dolaze u dodir. Znamo da do većine zaraza dolazi kada divlje životinje, rezervoari, domaćini nosioci smrtonosnog patogena koji njih ne ugrožava, silom prilika napuste prirodna staništa. Ekosistemi širom sveta su zbog ove Druge tobanske katastrofe bili destabilizovani. Teorija doktora Greja je veoma zanimljiva. Upravljanje globalnom genetskom promenom bio bi veoma težak zadatak u drevnom svetu. Kuga je savršeno oruđe, ali postoji veliki problem.” „Distribucija”, reče Kejt. „Upravo tako”, nastavio je Janus. „Svet je u to doba bio veoma nepovezan. Bilo je nemoguće posetiti sve kulture i posejati i proširiti BalkanDownload

195

zarazu svuda. Ali vulkan koji bi pokrio svet pepelom bio bi savršeno rešenje za globalnu distribuciju. Vulkan negde donosi zimu, a negde sušu, posle koje slede preobilne kiše. Vegetacija prestaje da raste pa se naglo oporavlja. Glodari su u severnoj Africi prilično dobro prolazili. Namnožili su se preko svake mere. Brojnija populacija tragala je za novim teritorijalna pošto postojeći ekosistem nije mogao da podnese postojeći broj. Neki pacovi su nosili kugu. Zašli su među ljude. Pacovi su bili imuni na kugu - bili su domaćini rezervoari - ali buve na njihovim leđima nisu. Umirale su od kuge. Mehanizam njihove propasti doveo je do širenja zaraze. Buve zaražene kugom doslovce su umirale od gladi. Bakterije kuge su se množile u njihovom sistemu za varenje. Zbog njih nisu mogle da vare hranljive sastojke. Ludele su. Skakale bi s glodara na bilo kog domaćina kog su mogle da nađu. Tako su širile bolest na ljude. Glodari i buve koje se voze na njihovim leđima širili su boleštine hiljadama godina. Genijalnost ove zaraze, ako dozvolite upotrebu tog izraza, ležala je u genetskoj mutaciji bakterije kuge, za koju verujem da je preneta vulkanom. Pepeo koji je padao s nebesa promenio je bakterije koje su obitavale u pacovima. Nije izazvao pandemiju među ljudima. Ljudska pandemija bi brzo sagorela, što bi bio njen kraj. Doktor Grej je zapisao: Druga Toba. Novi sistem isporuke. Mislim da to svedoči o njegovoj nesigurnosti kada je o tome reč. Na osnovu vašeg istraživanja i Čangovog i mog rada, možemo da potvrdimo postojanje novog i izuzetno genijalno smišljenog sistema isporuke. Onaj ko je promenio postojeću bakteriju u pacovima obezbedio je pojavu brojnih talasa zaraze, pomoću trajnog genetskog preobražaja. Ležao je uspavan, u domaćinima rezervoarima - u ovom slučaju pacovima - čekajući pravi trenutak.” „To odgovara istorijskim zapisima”, reče Dejvid. „Prvi talas zaraze pojavio se oko 535. godine. Sledili su drugi, od kojih su neki bili jači od prvog. Ne možemo ni da zamislimo razmere katastrofe koja je zadesila tadašnji svet. Kuga je dve stotine godina napadala u talasima. Polovina Evropljana je umrla. Zaraze su prestale oko 750. godine. Nije ih bilo sve do otprilike 1257. godine, do sledećeg dela Martinove poruke. Godine 1257. proradio je drugi vulkan, opet u Indoneziji. Ovo su skorašnja otkrića, ali smo prilično sigurni da je vulkan Samalas na ostrvu Lombok eruptirao neverovatnom snagom. Njegov uticaj bio je veći od onog koji je izazvala Tambora 1815. godine. A on je, kao što znamo, izazvao Godinu bez leta. Godovi na drveću pokazuju nam da se nešto veoma slično desilo 1257. godine. Svet je zadesila vulkanska zima koja je BalkanDownload

196

trajala duže od godinu dana. Pacovi zaraženi kugom su se vratili. Kuga se proširila Evropom. Istorijski zapisi su ovog puta, sedam stotina godina kasnije, mnogo podrobniji. Ova zaraza je gotovo u svemu odgovarala pređašnjoj, ali je dobila mnogo više prostora u istorijskim zapisima. U Evropi su je zvali crna smrt. Ali reč je o istoj boleštini...” „O bubonskoj kugi”, reče Kejt. „Upravo tako”, potvrdio je Dejvid. „Ista kuga se, posle gotovo hiljadu godina, vratila da nanese istu štetu...” „Stani”, Kejt je podigla ruku. „Crna smrt je počela u Evropi oko 1348. godine - gotovo sto godina nakon što je taj vulkan...” „To je istina”, reče Dejvid i podiže ruke. „Evo šta kaže istorija. Ogromni vulkan, po mestu i dejstvu neobično sličan onom iz VI veka, izazvao je 1257. godine vulkansku zimu i veliku glad u Evropi. Mogu samo da pretpostavim da se kuga vratila, ali je ovog puta postojala razlika - neka vrsta imuniteta...” „CCR5 Delta 32”, zamišljeno će Kejt. „Šta.” „Martin mi ga je pomenuo. Prisutan je kod gotovo šesnaest posto Evropljana. To je mutacija koja ih čini imunim na HIV, boginje i druge viruse. Verovatno i na bakteriju koja izaziva kugu.” „Zanimljivo”, reče Dejvid. „Poreklo crne smrti je jedna od najvećih istorijskih zagonetki. Prilično smo sigurni da se Justinijanova kuga, zaraza iz VI veka, kretala preko Afrike ka istočnom Mediteranu. Crna smrt je imala drugačiji pravac širenja. Scenario je u osnovi bio isti vulkan, ista kuga - ali verujemo da je potekla iz centralne Azije. Mir obezbeđen mongolskom vlašću omogućio je vojskama u centralnoj Aziji da raznesu bolest duž Puta svile. Mongoli su u opsadi Kafe na Krimu, današnje Feodosije, katapultirali zaražene leševe preko gradskih zidina.” „Zbilja.” pitala je Kejt. „Hej, to je bila genijalna ideja za to doba. Nazovi to srednjovekovnim biološkim ratom. Zaraza se iz Kafe brzo raširila Evropom. Istoričari pretpostavljaju da je migracija iz Azije razlog stogodišnje vremenske razlike, ali razlog bi mogao biti i...” „Mutacija”, reče Kejt. „Moguće je.” Dejvid nije hteo da nagađa već da se vrati na ono što je znao. „Trideset do šezdeset procenata čitave evropske populacije umrlo je od crne smrti. Umrla je i trećina svih Kineza. Prošlo je sto pedeset godina dok svetsko stanovništvo nije dostiglo nivo od pre crne BalkanDownload

197

smrti. Bojim se da se tu moje znanje završava. Svrha ove hronologije mi je nepoznata. Samo znam na šta se odnosi i znam datume.” „Ja mogu baciti nešto svetla na to”, oglasio se doktor Čang. „Doktor Janus je već pomenuo da je naša radna teorija da sadašnja kuga samo aktivira ranije zaraze i da pokušava da dovrši neke dopola završene genetske preobražaje. Pokušavali smo da izolujemo nekadašnje zaraze da bismo bolje razumeli promene na ljudskom genomu.” Pokazao je ka Dejvidu. „Gospodine Vejle, imate pravo kad povezujete zaraze. Grupa istraživača otkrila je pre nekoliko godina da je Justinijanovu kugu izazvala Yersinia pestis ili Y. pestis - bakterija koja izaziva i bubonsku kugu. To otkriće bilo je veoma zanimljivo. Justinijanova kuga i crna smrt, dve najgore pandemije u poznatoj istoriji, samo su dve vrste bubonske kuge. Verujemo da je u oba slučaja došlo do genetske mutacije bakterije Y pestis. Koristili smo Imari da bismo se dokopali dokaza. Nabavili su nam uzorke od žrtava kuge obe epidemije. Sekvencirali smo ove genome, kao i uzorke bakterije Y pestis iz obe epohe. Imamo i uzorke španskog gripa iz 1918. godine. Pronašli smo zajedničke genetske sekvence. Mislimo da su povezane s atlantiđanskom kugom. Na osnovu beležaka doktora Greja i naše rasprave, verujem da su naši podaci glavni delovi slagalice, ključ za pronalaženje leka. Oni su, nažalost, izgubljeni. Potonuli su zajedno s kužnim brodom.” Janus je ustao s kauča. „Doktore Čang, dugujem ti izvinjenje.” Čang ga je zbunjeno pogledao. „Nikad ti nisam u potpunosti verovao”, nastavio je Janus. „Poslali su me kod tebe posle razvrstavanja. Istraživao si na svoju ruku, ali sam sve dosad verovao da bi mogao biti verni pristalica Imarija, neko ko se trudi da dođe do mojih podataka. Mnogo toga ti nisam pokazivao.” Izvukao je fleš-memoriju iz džepa. „Sačuvao sam sve svoje podatke na ovoj spraviti, zajedno s rezultatima zajedničkog istraživanja. Sve je ovde. Verujem da su tu i promene na genomu za kojima je doktor Grej tragao - Delta 2 - korenska genetska struktura atlantiđanske kuge.” Čang je posmatrao fleš. „Najvažnije je da si sačuvao podatke. Mislim da bih na tvom mestu... verovatno postupio na isti način. Ipak, postoji još jedan delić slagalice - Omega. Smatram da je ona krajnja tačka okončanje ove genetske promene. Zabeleška 1918... 1978 navodi na zaključak da je doktor Grej verovao da se mogla desiti u tom razdoblju. Značenje skraćenice KBV u prvom redu mi izmiče. Gospodine Vejle, da li je to još jedan istorijski podatak.” BalkanDownload

198

Dejvid je vrteo KBV po glavi otkako je prvi put ugledao šifru. Nije se ni približio rešenju. „Nije. Ne znam šta bi to moglo biti.” „Znam šta ta slova znače”, reče Kejt. „KBV su moji inicijali. Ketrin Barton Vorner. Mislim da sam ja Omega.”

NEGDE PORED OBALE SEUTE MEDITERAN Dorijan je kroz prozor helikoptera gledao kako more promiče ispod njega. Sunce je blistalo po crnom prostranstvu, kao svetionik koji ga vodi u susret sudbini. Mislio je na bela vrata u Nemačkoj, od svetla satkana. Kuda li vode. Do drugog sveta. Do drugog vremena. Uključio je mikrofon na šlemu. „Kada ćemo stići na odredište.” „Za tri, možda tri i po sata.” Da li će stići pre Kejt i njene pratnje. Neće to znati do poslednjeg trenutka. „Pozovite bazu.” Minut kasnije započeo je razgovor sa zapovednikom baze na ostrvu Alboran.

Imarijev Poručnik na Alboranu završio je telefonski razgovor i pogledao četvoricu vojnika, koji su pušili i igrali karte. „Skuvajte kafu. Moramo da se otreznimo. Dolaze nam gosti.” Dejvid se borio da razume Kejtine reči: Ja sam Omega. Šo je ušao u sobu. „Stavio sam kafu...” Osvrnuo se oko sebe. „Šta je ovo. Izgledate kao da ste videli duha.” „Radimo!” planuo je Dejvid. Kejt je progovorila da bi smanjila napetost: „Kafa bi mi dobro došla. BalkanDownload

199

Hvala ti, Adame.” „Nema na čemu”, reče Šo. „Doktore Čang. Doktore Janus.” Dejvid je primetio da nije pomenut u vezi s kafom. To mu nije smetalo. „0 da, veoma će mi prijati”, promrmljao je doktor Čang. Još je bio duboko zamišljen. Doktor Janus je gledao kroz prozor, s nečitljivim izrazom lica. Progovorio je kad je shvatio da svi čekaju da ga čuju: „Ne. Puno vam hvala.” Šo se vratio s dve šolje kafe. Muvao se pored prozora, dijagonalno iza Dejvida, koji nije mogao da ga vidi, ali je znao gde je. To mu nije prijalo. Janus je prvi progovorio: „Ne sumnjam u ono što ste rekli, Kejt. Želeo bih da to odmah raščistimo. Predlažem da razmotrimo ključne pretpostavke i da istražimo nekoliko... mogućnosti.” Dejvid je pomislio da se Kejt blago unervozila. Ona je samo otpila kafu i klimnula glavom. Janus je nastavio: „Prva pretpostavka je da tibetanska tapiserija opisuje veze Atlantiđana s ljudima, njihovu intervenciju u obliku spašavanja ljudskog roda pre sedamdeset hiljada godina - uvođenjem atlantiđanskog gena koji je promenio moždano povezivanje i sudbinu čovečanstva - i upozorenje na veliki potop. Pretpostavljamo da ostatak tapiserije predstavlja događaje koji će se tek zbiti. Imam pitanje u vezi s tim, ali ću ga postaviti kasnije. Naša druga pretpostavka je da je Martinova beleška hronologija - pokušaj dešifrovanja prošlosti, kako bi se pronašle tačke prekretnice u genetskom razvoju čovečanstva - koja bi trebalo da nas dovede do leka za kugu. Naša treća i poslednja pretpostavka je da hronologija identifikuje nedostajuću deltu, tačku u kojoj je atlantiđanska intervencija u ljudskoj evoluciji doživela neuspeh - otprilike u doba velikog potopa i pada Atlantide. Teorija gospodina Vejla je da se to dogodilo zbog bitke između dve frakcije Atlantiđana. Nakon svega rečenog, rekao bih da se Omega - konačnost svih atlantiđanskih intervencija na ljudskoj evoluciji - sastoji od onih koji su preživeli atlantiđansku kugu. Tačnije, od onih koji brzo evoluiraju. Zar oni nisu rezultat kom su Atlantiđani težih. Oni su najočigledniji izbor. Kao naučnik, uvek razmatram najjednostavnija rešenja, pre bavljenja... egzotičnijim mogućnostima.” Dejvidu se Janusova argumentacija činila ubedljivom. Hteo je nešto da kaže, ah ga je Kejt preduhitrila. „Zašto je Martin stavio moje ime u BalkanDownload

200

hronologiji iznad Omege.” „To je zanimljivo pitanje”, reče Janus. „Verujem da odgovor na njega možemo naći ako ispitamo njegove motive. Znamo da su se sva njegova istraživanja, sve pogodbe i kompromisi koje je sklapao rukovodili istom svrhom, tvojom zaštitom. Verujem da je i ovo uradio iz istog razloga. Hteo je da pronalazač beležaka pronađe tebe, da osigura tvoju bezbednost, da bi mogla da ih dešifruješ, da bi bila blizu svakog ko traga za lekom.” Dejvid je nevoljno klimnuo glavom. Janus je iznosio ubedljive razloge. „To ima smisla”, reče Čang. „Ja pak mislim da postoji problem s vremenskim sledom. 70K YA. Adam, uvođenje atlantiđanskog gena. 12.5K YA: pad Atlantide, nedostajuća delta. 535. i 1257: druga Toba, dva vulkana i epidemije bubonske kuge, početak mračnog doba i njegov kraj, posle kog je usledila renesansa. Zatim 1918: zvono, atlantiđanski artefakt koji je izazvao španski grip. I ova godina, druga zaraza od zvona. Atlantiđanska kuga. Martin je pogrešno naveo datume: 1918...1978. Umesto ove poslednje trebalo bi da bude ova godina, zato što tek sadašnja zaraza stvara Omegu.” „To bi bilo logično”, reče Janus. „Kada si rođena.”, pitao je Dejvid. „Uh, pitam te iz čisto naučnih razloga.” „Šarmantno, nema šta”, reče Kejt. „Rođena sam 1978. godine. Ipak... začeta sam 1918. godine.” „Šta.”, rekoše Janus i Čang, gotovo u isti mah. Dejvid je čuo kako se Šo pomera iza njega. Stao je ispred grupe. To je bio prvi znak da ga razgovor zanima. „To je istina”, reče Kejt. „Martin je moj poočim. Moj biološki otac bio je miner i oficir američke vojske u Prvom svetskom ratu. Unajmio ga je Imari da bi iskopao atlantiđansku strukturu ispod Gibraltara. Pristao je na to da bi dobio ruku moje majke. Otkopao je zvono, pokrenuvši epidemiju španskog gripa. Zaraza je odnela moju majku. U strukturi koju je otkopao postojala je odaja s cevima. Otkrio je da su one komore za lečenje i hibernaciju. Stavio je moju majku - i mene u njenoj utrobi - u jednu od njih. Ostali smo u njoj sve do 1978. godine. Te godine sam rođena.”

BalkanDownload

201

Doktor Artur Janus se zavalio na kauču. Ovo bi moglo da promeni sve. Kejtine reči su šokirale doktora Šen Čanga, iako je već znao za zvono i hibernaciju - taj deo ga nije iznenadio. Godine 1978. radio je kao istraživač na projektu finansiranom novcem Imari internacionala. Jednog jutra dobio je poziv od Hauarda Kigana, s kim se dotad nije sreo. Predstavio se kao novi poglavar organizacije Imari i rekao da mu je potrebna njegova pomoć, da će biti velikodušno nagrađen i da više nikad neće imati problema da pronađe novac za istraživanje. Predočio mu je da se od njega očekuje da obavi neverovatno važan posao - koji će spasti svet, ali da nikada neće smeti da govori o njemu. Šen je pristao. Kigan ga je odveo u sobu s četiri cevi. U jednoj je bio dečak, kog će kasnije upoznati kao Dorijana Slouna. U drugoj je bio Patrik Pirs. Kigan mu je rekao da je on pronašao cevi. U poslednjoj cevi bila je trudnica. „Nju ćemo poslednju osloboditi. Učinićeš sve što možeš da bi je spasao. Dete je najvažnije.” Nikad u životu nije osetio takav strah. Ono što je zatim usledilo zauvek se urezalo u njegovo pamćenje. Sećao se deteta u naručju, njegovih očiju... istih očiju s kojima je Kejt Vorner sad gledala u njega. Neverovatno.

Adam Šo se čudio Kejtinoj priči. U njenoj pripovesti i u njoj ima mnogo više no što sam mislio. Isporučiću je živu i zdravu, bez obzira na sve. Kejt se umorila od čekanja. „Hoće li neko nešto reći.” „Ja ću”, oglasio se Janus. „Želeo bih da izmenim prethodne navode. Sada verujem da si ti Omega. I... to menja neke stvari. Na prvom mestu moje poimanje Martinovog rada. Više ne verujem da je to obična hronologija. To je samo polovina njegovog dela. Ova šifra je mnogo više od toga. To je putna mapa za fiksiranje ljudskog genoma - za uklanjanje problema s atlantiđanskim genom, za stvaranje valjanog ljudskoatlantiđanskog hibrida, nove vrste, čiji si ti prvi predstavnik. Martinova sekvenca počinje uvođenjem atlantiđanskog gena - s Adamom - zatim prati uticaje, nedostajuću korekciju u vreme potopa, i mračno doba BalkanDownload

202

koje je usledilo... da bi se završila s tobom, Kejt, s nekim ko poseduje stabilni funkcionalni atlantiđanski genom, zahvaljujući cevi koja ti je spasla život i tvom izuzetnom rođenju. Ali... pravo pitanje tiče se praktične odluke s kojom se suočavamo. Šta ćemo sad. Imamo naše istraživanje, odgonetnuli smo Martinove beleške. Moramo da pronađemo lab...” Kejt ga je prekinula. „Još nešto vam nisam rekla. Martin je jedan od osnivača konzorcijuma Kontinuitet. Čini ga grupa istraživača rasutih po čitavom svetu. Godinama eksperimentišu tražeći lek. Martin je u Marbelji imao centar za istraživanje.” Nešto joj je palo na pamet. „Radila sam u olovom obloženoj zgradi. Izvela sam niz eksperimenata. Martin je povremeno uzimao uzorke DNK od mene.” „Misliš li da je eksperimentisao na tebi ili na subjektima.”, pitao je doktor Čang. Kejt je sad bila sigurna. „Eksperimentisao je i na meni i na njima. Rekao mi je da veruje da sam ja ključ svega. Odgonetnuli smo šifru, ja sam Omega. Kontinuitet ima sve njegove rezultate. Bila sam u kontaktu s njima.” Dejvidov izraz je svedočio o zaprepašćenju. „Šta je bilo.”, pitala ga je. „Ništa.” Odmahnuo je glavom. Obratila se Čangu i Janusu. „Mislim da bi trebalo da pošaljemo naše istraživanje Kontinuitetu i da porazgovaramo s njima o teorijama koje smo ovde razvili.” Doktor Janus je izvadio fleš-memoriju iz džepa. „Slažem se.” Čang je klimnuo glavom.

NEGDE PORED OSTRVA ALBORAN MEDITERAN Poziv Kontinuitetu bio je krajnje zanimljiv. Kejt je konačno shvatila svrhu eksperimenata u kojima je BalkanDownload

203

učestvovala u Marbelji. Kontinuitet je godinama razvijao kompjuterski algoritam Genomska simfonija. Od njega se očekivalo da predvidi ekspresiju gena kad god terapija ili retrovirus izazovu promenu u posmatranom genomu. Ova predviđanja, udružena sa znanjem o mestu na kom je atlantiđanski endogeni retrovirus ugrađen u genom, omogućavaju predviđanja odgovora pojedinca na atlantiđansku kugu i lek protiv nje. Istraživanja Čanga i Janusa, koji su izolovali genetske promene iz dve epidemije kuge na početku i na kraju srednjeg veka, predstavljala su izgubljenu kariku. Bolje reći, Kontinuitet se nadao da će tako biti. Kejt je posmatrala kako doktor Janus rukuje kompjuterom i kako prosleđuje rezultate istraživanja Simfoniji. Bio je genije. Nikad nije videla osobu njegovih godina s takvim poznavanjem kompjutera. Kejt se obraćala doktoru Breneru preko satelitskog telefona: „Šta će se sad desiti.” „Sad ćemo čekati”, odgovorio je doktor Brener. „Algoritmi će obraditi podatke i pronaći moguće terapije. Zatim ćemo ih isprobati. Nadam se da ćemo imati sreće. Ako pronađemo delotvornu terapiju, brzo ćemo je isporučiti. Da U ti je Martin objasnio naše genetske implante.” „Nisu mi poznati”, reče doktor Janus. „U osnovi ugrađujemo potkožnu biotehnološku spravicu, koja nam dozvoljava da svakoj osobi prosledimo jedinstvenu, njoj prilagođenu terapiju. Implanti su bežično povezani sa serverom u Orhidejinim distriktima.” Kejt se trgla kad je shvatila značenje ovih reći „Mislila sam da su implanti ugrađeni radi praćenja. I zar se terapija ne isporučuje tabletama orhideje.” Brener je brzo odgovorio. „Pa, i da i ne. Implanti omogućuju i kontrolu inventara - hoću reći, sadrže aparaturu za praćenje, koja je od životne važnosti. Iznašli smo da svaka terapija mora biti malo prilagođena pojedincu, zato što je ljudski genom vrlo raznovrstan.” Klimnula je glavom. Reč je o veoma naprednoj tehnologiji. Implantirana biotehnološka spravica je svakom isporučivala terapiju skrojenu po meri. Bila je decenijama ispred svega što se dotad koristilo. Šteta što je takav naučni proboj ostvaren zahvaljujući kugi i Imarijevoj pretnji. „Zašto svi dobijaju orhideju ako implant nudi pravu terapiju.”, pitao je doktor Janus. BalkanDownload

204

„Iz tri razloga. Kao prvo, shvatili smo da implanti ne mogu da ponude valjanu terapiju za sve. Oni grade antiviruse iz enzima i proteina u domaćinovom telu - uzimaju dosta toga da bi stvorili neophodnu terapiju. Proces koji se oslanjao isključivo na implante delovao je samo kod osamdeset procenata domaćina. Zbog toga smo ga obogatili svojevrsnom virusnom zalihom - blokom veoma poznate virusne gline iz koje je mogao da stvara terapiju. Pilule orhideje su upravo to - virusne zalihe.” „Veoma zanimljivo...”, razmišljao je Janus naglas. „Koji su drugi razlozi.”, pitala je Kejt. „0, da”, nastavio je Brener. „Izgubio sam se u naučnim pojedinostima. Drugi razlog bila je brzina. Znali smo da ćemo morati da brzo primenimo novu terapiju. Proizvodnja novog leka nije dolazila u obzir, i to je bilo nesigurno rešenje. Tražili smo osnovnu terapiju s hiljadama sitnih izmena, i to pomoću implanta. Samo takva bi dala rezultate u čitavom svetu.” „I poslednji razlog.” „Nada. Ljudi svakodnevno uzimaju orhideju... osećali smo da je neophodno da im pružimo nešto što mogu videti i opipati, nešto čvrsto, nešto poznato: lek za bolest. Nadam se da ste nas snabdeli s nedostajućim delovima slagalice - s formulom koju ćemo proslediti implantima. Simfonija upravo obrađuje vaše podatke. Ako pronađemo korektivnu terapiju, za nekoliko sati će biti poslata svim zemljama Orhidejine alijanse.” Naučnici u salonu su klimali glavom. Dejvid i Šo su razmenili poglede. Doktor Brener je narušio napetu tišinu. „Nešto vam nisam rekao, doktorko Vorner.” „Šta.”, pitala je Kejt preko zvučnika. Nije ni pomislila da isključi mikrofon. „Vođe Orhideje su od nas tražile da sprovedemo eutanaziju.” „Ne znam...” „Imamo jasna naređenja”, nastavio je Brener. „Obavezni smo da izdamo komandu koja isključuje implante - da dopustimo da umirući brzo umru ako orhideja omane ili ako Imari ikad postane ozbiljna pretnja. To bi dovelo do stvaranja sveta nastanjenog preživelima iz Orhideje, koji bi postali temelj za spašavanje Alijanse. Dosad smo uspevali da odgodimo ova naređenja. Usredsredili smo se na istraživanje, u nadi da vodstvo neće pribeći tom planu. Svakakve BalkanDownload

205

glasine dopiru do nas. Priča se da će trupe Alijanse preuzeti kontrolu nad Kontinuitetom ako ne pokrenemo eutanaziju. Učiniće to umesto nas.” Kejt se oslonila o kauč. Svi su ćutali. „Možete li da usporite eutanaziju.”, pitala je. „Možemo da pokušamo. Ali... nadajmo se da će nova terapija delovati.”

Dejvid je gotovo vrisnuo na Kejt, u brodskoj kabini: „Hoćeš da kažeš da si od početka imala otvorenu liniju s globalnim konzorcijumom.” „Jesam. Zašto pitaš.” „Pozovi ih. Evo šta ćeš im reći...” Kejt je pozvala Kontinuitet. Doktore Brener. Ne, sve je u redu. Potrebna mi je usluga. Pozovite Britansku obaveštajnu službu. Pitajte ih da li na spisku zaposlenih imaju Adama Šoa. Takođe, proverite da li u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji znaju za doktora Artura Janusa. Da, mnogo ćete nam pomoći... Fino. Pozovite me čim nešto saznate. Veoma je važno. Doktor Pol Brener je prekinuo vezu i pogledao imena. Šo i Janus. Šta se dešava na palubi tog broda. Da li je Kejt u opasnosti. Postala mu je veoma draga. Nedeljama ju je gledao na videosnimcima. Razgovarali su. Nadao se da će sve biti u redu. Telefonirao je poznanicima u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Britanskoj obaveštajnoj službi. Obećali su mu da će ga pozvati čim budu imali odgovore. Nadao se još jednom telefonskom razgovoru, ali on mora da čeka Simfoniju, tačnije rezultate. Izašao je iz kancelarije i krenuo hodnikom zdanja CDC-a. Moral je bio na niskom nivou. Svi su bili premoreni i napeti. Bili su malodušni s dobrim razlogom. Nisu pronašli lek za kugu, niti su se tome nadali dok ih Kejt nije pozvala, pre pola sata. Koliko dugo će Simfonija obrađivati podatke. Da U se pomoću informacija o istraživanjima koje su dobili od Kejt i njenog tima može naći lek. BalkanDownload

206

Stakleni zid ispred Orhidejinog štaba se razdvojio. Dve staklene ploče su kliznule u stranu da bi mogao da prođe. Sve glave u sobi za sastanke okrenule su se ka njemu. Scena je podsećala na čitaonicu studentskog doma u kojoj je gomila studenata provela šezdeset dana. Stolovi su bili nasumice raspoređeni, načičkani prenosnim računarima, gomilama papira, mapama, izveštajima umrljanim kafom i polupunim plastičnim šoljama. Izrazi lica govorili su mu sve što je trebalo da zna. Četiri velika ekrana na zidovima potvrđivala su to. Na njima je treperila poruka: Terapija identifikovana. Toliko puta su videli taj tekst. Svaki put su sve kraće i svedenije slavili. Atmosfera je ovog puta bila drugačija. Tim se okupio oko Pola. Svi su uzbuđeno pričali o novim podacima i sledećim koracima. Mesta za istraživanja su predlagana i odbijana. „Testiraćemo ga ovde, na raspoloživom ljudstvu”, rekao je Pol. „Da li si siguran.” „Neki ne mogu da čekaju.” Posmatrao je brojčanik koji je odbrojavao vreme do stupanja na snagu eutanazije. Ostalo je manje od četiri sata. Mnogo ljudi više nije moglo da čeka. Hteo je da bude siguran da je delotvoran pre no što ga puste po čitavom svetu. Morao je da obavi telefonski razgovor.

Na povratku u kancelariju svratio je u improvizovanu kliniku. Zastao je kraj sestrine postelje. Plitko je disala, ali ga je prepoznala. Pružila je ruku. Prihvatio ju je. Slabašno ga je stisnula. „Mislim da smo ga našli, Elejn. Ozdravićeš.” Stisnula ga je s ono malo preostale snage. Pol je odmah po dolasku u kancelariju podigao telefonsku slušalicu. Nekoliko minuta kasnije bio je na vezi s Belom kućom. „Gospodine predsedniče, imamo novu terapiju. Obećavajuća je. Tražimo odgađanje opšte eutanazije.”

BalkanDownload

207

NEGDE PORED OSTRVA ALBORAN MEDITERAN „Koliko još.”, pitao je Dejvid. „Brener mi je rekao da će mi se odmah javiti. Kontinuitet ima pune ruke...” „Za tri sata ćemo stići do Alborana. Moraću da naoružam Šoa i Kamaua i da nešto uradim s naučnicima. Neophodno je da saznamo ko je ubio Martina i onesposobio brod.” Kejt je sedela na krevetu. Znala je da će rasprava o ubici prerasti u novu svađu. U ovom trenutku nije htela da se prepire, ne s njim. Skinula je košulju i bacila je na stolicu. Pogled mu je sevnuo. Gurnuo je pištolj pod jastuk i skinuo košulju i pantalone. Zakoračio je ka njoj. Poljubila mu je stomak. Oborio ju je na postelju. Uspuzao se na nju. Čitav svet je na trenutak izbledeo. Prestala je da razmišlja o kugi, Imari internacionalu, Martinovoj belešci ili o ubici na brodu. Želela je samo Dejvida. Samo je on bio bitan.

Ispod palube je bilo pakleno vruće, ali Dejvid nije gubio vreme na podešavanje temperature. Pružio se po postelji. Ležao je nag pored Kejt. Bili su znojavi od glave do pete. Disanje mu se usporilo pre njenog. Ćutali su. Vreme je stajalo u mestu. Zurili su u strop. Nije znao koliko vremena je prošlo kad se okrenula da ga poljubi u vrat ispod brade. Njen poljubac ga je u potpunosti prenuo iz letargije. Postavio je pitanje koje ga je mučilo još od razgovora s doktorom Brenerom. „Misliš li da će delovati. Da će Kontinuitet uzeti Janusovo i Čangovo istraživanje i da će ih samo... ne znam, slepiti kao trifors i na magičan

BalkanDownload

208

način stvoriti lek.” „Trifors.” „Ti to ozbiljno.” „Šta je to.” „To je iz Zelde”, reče Dejvid. „Znaš, Link skuplja trifors da bi spasao princezu Zeldu i Hirul.” „Nisam to gledala.” „Pa to je video-igrica, a ne film.” Kako je moguće da ne zna za to. To ga je više iznenadilo od Martinove šifre. Ali... o tome će raspravljati neki drugi put. Verovatno nije znala ni da razlikuju Ratova zvezda od Zvezdanih staza. Imaće mnogo posla ako prežive sledećih nekoliko časova. „Vidi, zaboravi Zeldu. Pitao sam te da li će ovo upaliti. Da li veruješ u to.” „Moram. Dajemo sve od sebe, to je sve što možemo.” Polegao je po postelji i zagledao se u strop. Šta je pokušavao da kaže. Ni sam nije znao. Najedanput se uplašio. Obuzela ga je zla slutnja. Nije se tako osećao zbog bitke koja se pomaljala na horizontu. Posredi je bilo nešto drugo, nešto neuhvatljivo. Ponovo je sela na postelju. „Otkud znaš toliko o brodovima.” Pokušavala je da promeni temu. „Imao sam jedan u Džakarti.” „Nisam znala da tajni agenti imaju vremena za razbibrige, poput jedrenja”, rekla je vragolastim tonom. Izmamila mu je osmeh. „Uveravam te da to nije bio brod za uživanje. Ali mogao je biti. Nabavio sam ga da bi mi poslužio kao sredstvo za bekstvo. Dobro mi je došao ako se sećaš.” „Ne sećam se. Volela bih da mogu.” Zategla je posteljinu. Imala je pravo. Setio se da su je u Imariju drogirali na ispitivanju i da nije zapamtila gotovo ništa od onog što se zatim dogodilo. „Šta si uradio s njim.”, pitala je. „S brodom. Poklonio sam ga ribaru u Džakarti.” Osmehnuo se i skrenuo pogled. „To je bio dobar brod.” Pitao se gde sad plovi, da li je Harto odveo porodicu s Jave na neko od hiljadu malih nenastanjenih ostrva u Javanskom moru. Tamo će imati šanse da prežive. Harto će loviti ribu, dok će porodica skupljati plodove po ostrvu. Biće van domašaja kuge. Imariju se neće isplatiti da traga za nekoliko ljudi na pustom ostrvu. Kako je krenulo, možda će biti poslednji ljudi na svetu i možda će takav svet biti bolji. Neka skromni i krotki naslede zemlju i neka žive onako kao što je čovečanstvo živelo otkad je sveta i veka. BalkanDownload

209

„Gde si naučio da ploviš. Da li si to znanje usput pokupio.” „Naučio sam od oca. Vodio me je na jedrenje u detinjstvu.” „Da li si često razgovarao s njim.” Promeškoljio se na postelji. „Nisam. Umro je kad sam bio mali.” Htela je da progovori, ali ju je on preduhitrio. „Ne brini. To je bilo davno. Poginuo je 1983. godine u Libanu. Imao sam sedam godina.” „U eksploziji kasarne američkih marinaca.” Klimnuo je glavom. Pogled mu je odlutao do Imarijeve uniforme i srebrnog hrastovog lista, obeležja pukovnika. „Imao je trideset sedam godina. Već je postao potpukovnik u marincima. Možda bi postao brigadni general ili nešto više. To je bio moj dečački san. Zamišljao sam kako stojim u uniformi korpusa marinaca s generalskom zvezdicom na ramenu. Smešno je, ali još uvek mogu da vidim tu sliku. Neverovatno je koliko su dečački snovi jasni i kako se život kasnije zakomplikuje, kako se jedna ambicija pretvori u stotinu želja i sitnica - od kojih se većina tiče onog što si i onog što bi hteo da budeš.” Skrenula je pogled. Okrenula se i pribila uz njega. Da li je htela da mu da prostora. Nije znao, ali mu je prijala njena blizina, dodir njene meke kože i toplog tela. „Majka se na dan sahrane vratila kući i stavila svijenu zastavu na ploču iznad kamina. Ostala je tamo sledećih dvadeset godina, u trouglastom lakiranom kovčežiću od crnog drveta, sa staklenim poklopcem. Pored nje je stavila dve fotografije: on u uniformi i oni u tropskom ambijentu, u trenutku kad su bili veoma srećni. Kuća je tog dana bila puna ljudi. Svi su govorili isto. Otišao sam u kuhinju i uzeo najveću crnu kesu za đubre. Napunio sam je igračkama - svim što je bilo vojničko, ili makar izdaleka mirisalo na vojsku. Zatim sam otišao u svoju sobu. Sledeće tri godine uglavnom sam igrao nintendo.” Nežno ga je poljubila u spoj čela i kose. „Igrao si Zeldu.” „Dobio sam trifors dva miliona puta.” Sa osmehom je nastavio: „U jednom trenutku sam se duboko zainteresovao za istoriju. Pročitao sam sve što sam mogao da pronađem. Naročito sam se zanimao za evropsku i bliskoistočnu vojnu istoriju. Hteo sam da znam kako je svet postao ovakav. Možda sam mislio da će posao profesora istorije biti najbezbedniji na svetu, najdalje mesto na planeti od ratišta. Posle 11. septembra želeo sam samo jedno, da budem vojnik. Moj svet se okrenuo naglavačke. Hteo sam da se osvetim, ali i da radim jedinu stvar za koju sam po sopstvenom mišljenju bio dobar - ono što mi je sudbina od početka namenila, ali kojom nisam smeo da se bavim. BalkanDownload

210

Možda čovek ne može da pobegne od svoje sudbine. Šta god radio, ne možeš da promeniš ono što uistinu jesi, ono što je duboko u tebi, i što te neprestano vodi iako misliš da je mrtvo i sahranjeno.” Mnogo mu je značilo što je Kejt ćutke slušala njegovu ispovest. Svila se uz njega i zarila lice između njegove glave i ramena. Nešto kasnije osetio je kako joj se disanje usporava. Znao je da je zaspala. Poljubio ju je u čelo. Shvatio je koliko je umoran kad je sklonio usne s njenog čela. Bio je mentalno, fizički i emocionalno iscrpljen od rasprave o Martinovim beleškama, vremena provedenog s Kejt i poveravanja. Rekao joj je ono što nikad nikom nije pominjao. Izvadio je pištolj ispod jastuka. Položio ga je kraj sebe, tako da ga lakše dohvati u slučaju potrebe. Pogledao je na vrata. Čuče ako se otvore. Imaće vremena da reaguje ako ih neko napadne. Na sekundu će sklopiti oči.

70 Dejvid je znao da se vratio u mediteransku vilu čim je otvorio oči. Ugledao je lučna drvena vrata na kraju hodnika. Svetlost je dopirala kroz dvoja vrata na desnoj strani, ispunjavajući uski prostor. Poznavao je vrata i odaje iza njih - zato što je tamo video Kejt. Ovo je njen san. U njemu sam, pomislio je. Odšetala je do vrata na kraju hodnika i posegla za njima. „Nemoj”, reče Dejvid. „Moram. Odgovori su iza njih.” „Ne radi to, Kejt...” „Zašto.” Bojao se. U snuje znao zašto. „Ne želim da se išta promeni. Ne želim da te izgubim. Ostanimo ovde.” „Pođi sa mnom.” Otvorila je vrata. Svetlost je ispunila hodnik. Potrčao je za njom, kroz vrata... Uspravio se u sedeći položaj u krevetu. Dahtao je, boreći se za vazduh. Zbacio je Kejt sa sebe, ah je to nije probudilo. BalkanDownload

211

Okrenuo je njenu glavu k sebi. „Kejt!” Obilno se znojila, ali joj je puls bio slab. Gorela je. Bila je bez svesti. Šta da radim. Da zovem nekog doktora. Ne mogu da im verujem. Skolio ga je užas kakav dotad nije poznavao. Privukao ju je sebi.

Kejt nije očekivala da će vrata voditi napolje. Okrenula se ka njima, ali je iza nje bio ogromni brod. Stajala je na plaži. Brod se prostirao po obali. Nekako je znala kako se zove - Alfa modul. Primitivni ljudi s ovog sveta zvali su ga Atlantida. Spustila je pogled. Nosila je zaštitno odelo. Nebo iznad nje bilo je mračno i puno pepela. Mislila je da je noć, dok nije ugledala slabašno sunce. Upinjalo se da se probije kroz pepeo koji je prekrio oblake. Ovo je nemoguće, pomislila je. Ovo je Tobanska katastrofa od pre sedamdeset hiljada godina. Nečiji glas razlegao se u šlemu. „Poslednji zabeleženi znakovi života su odmah iza grebena, na dva-pet stepeni.” „Primljeno”, čula je sebe dok je žurno odmicala po pepelom pokrivenoj plaži. Videla ih je, iza grebena: crna tela u dolini. Pružala su se sve do ulaza u pećinu. Pregazila je dolinu i ušla u pećinu. Infracrveni senzori u odelu potvrdili su da su svi mrtvi. Htela je da odustane od potrage kad se grimizna pruga pojavila na ekranu šlema. Preživeli. Nastavila je dalje. Čula je korake iza sebe. Okrenula se i suočila s krupnim mužjakom, sjajnim primerkom. Krenuo je na nju s nečim u ruci. Dohvatila je štap za omamljivanje, ali je mužjak prestao da juriša i pao pored ženke. Dodao joj je nešto: truli komad mesa. Divljački ga je kidala zubima. Uočila je da ženka nosi još jedan znak života. Dete. Dve stotine četrdeset sedam lokalnih dana od začeća. Mužjak je skliznuo uza zid pećine. Da li je bio poglavica plemena. Možda. Ovo dvoje če umreti u ovoj pećini. To če biti kraj njihove vrste. I moje, pomislila je. Možda gledam poslednje pripadnike svoje vrste. Mogla bih da ih spasem jednom genetskom promenom. Ne mogu da gledam kako umiru. Neću.

BalkanDownload

212

Podigla je oba hominida na ramena pre no što je shvatila šta radi. Egzoskelet odela i kompjuterizovana distribucija težine omogućili su joj da ih s lakoćom nosi. Bili su preslabi da bi se opirali. Na brodu ih je žurno odnela u laboratoriju. Njihova vrsta je premlada za potpunu genetsku modifikaciju. Takva intervencija bi ih ubila. Odlučila je: daće im genetski materijal. On će ih spasti, ali će napraviti i probleme. Biće ovde da im pomogne, da ih vodi, da otkloni probleme kad se pojave. Ima sve vreme sveta, i vaseljene. Odgajiće ih. Puna aktivacija će uslediti kasnije, kad budu spremni za nju. „Šta to radiš.”, čula je muški glas iza sebe. To je bio njen partner. Grozničavo je razmišljala. Šta da mu kaže. Ja...” Stajao je na vratima. Svetlost je prodirala u laboratoriju iza njegovih leđa. Zbog nje mu nije videla lice. Morala je da sazna ko je. Ustala je i krenula ka njemu, ali joj ni to nije pomoglo. Znala je da čeka njen odgovor. Moram nešto da mu kažem. Reći ću istinu, ali ću je prilagoditi. „Izvodim eksperiment”, rekla je kad je stigla do njega. Uhvatila ga je za rame, ali je svetlost nastavila da skriva njegovo lice.

Dejvid je obrisao sveži sloj znoja s Kejtinog lica. Ne prestaje da se znoji. Moram da pronađem doktora. Neću dopustiti da mi umre na rukama. Spustio ju je na postelju. Zgrabila ga je i oštro udahnula. Gutala je vazduh. Kolutala je širom otvorenih očiju. Pogledom je proučavao njeno lice. Pokušavao je da shvati šta se događa. „Šta se, dođavola, desilo. Protrčao sam kroz vrata, ali...” „Ja sam to napravila”, prostenjala je. „Šta.” „Napravila sam Tobu. Pre sedamdeset hiljada godina. Ja sam spasla umiruće ljude.” U delirijumu je, pomislio je Dejvid. „Pozvaću doktore.” Čvrsto ga je stisla za ruku i odmahnula glavom. „Dobro sam. Nisam luda. Ovo nisu snovi, već sećanja.” Konačno je povratila dah. ,Moja sećanja.” „Godine 1978. nisam samo rođena iz cevi. Uskrsnula sam. Ovde se dešava mnogo više od onog što smo mislili.” BalkanDownload

213

„Ti si...” „Ja sam naučnica koja nam je podarila atlantiđanski gen. Ja sam Atlantiđanka.”

BalkanDownload

214

Treći deo

ATLANTIĐANSKI EKSPERIMENT

BalkanDownload

215

NEGDE PORED OSTRVA ALBORAN MEDITERAN Dejvid je pokušavao da shvati Kejtine reći. „Ti si...” „Ja sam Atlantiđanka”, nepokolebljivo će Kejt. „Vidi, ja...” „Saslušaj me, važi.” Povratila je dah. Neko je pokucao na vrata. Mašio se pištolja. „Ko je.” „Kamau. Stižemo za jedan sat, Dejvide.” „Razumem. Još nešto.” Pauza. „Ne, gospodine.” „Uskoro dolazim”, rekao je okrenut vratima. Obratio se Kejt. „Šta se, dođavola, događa.” „Sad se sećam, Dejvide. Sećanja naviru kao poplava posle pucanja brane. Mislim na sećanja. Ne znam odakle da počnem...” „Otkud ti ta sećanja.” „Cevi - Imari su isprva mislili da su to komore za isceljivanje. Ali to je samo polovina onog što jesu. One isceljuju, ali im je glavna svrha uskrsavanje Atlantiđana.” „Uskrsavanje.” „Ako Atlantiđani umru, vraćaju se u cevi, sa svim sećanjima, onakvi kakvi su bili pre smrti. Atlantiđanski gen - on je mnogo više od onog što smo mislili da jeste. To je čudesno delo biotehnologije. Nagoni telo da emituje radijaciju koja omogućuje neku vrstu subatomskog prenosa podataka. Sećanja, struktura ćelija, sve se sakuplja i kopira.” Ćutao je. Nije znao šta da kaže. „Ne veruješ mi.” „Verujem da je sve što si upravo rekla istina.” Pomislio je na svoje uskrsnuće, ponovno rođenje na Antarktiku i na Gibraltaru. Osetio je da BalkanDownload

216

joj je potreban. Prolazila je kroz nešto što još nije mogao da razume. „Ako ti iko na svetu veruje, to sam ja. Pričao sam ti o svom uskrsnuću. Hajde da ponovo prođemo tim putem. Predlažem da počnemo od početka: kako možeš da imaš sećanja Atlantiđanke.” Obrisala je znoj s lica i progovorila: „Brod na Gibraltaru je teško oštećen, gotovo uništen. Povratak u taj brod je poslednje čega se sećam. Izgubila sam svest u eksplozijama. Moj partner... prihvatio me je u padu. Ne znam šta se kasnije dogodilo. Sigurno sam umrla. Ali nisam uskrsnula. Brod je sigurno isključio uskrsnuće zato što je bio oštećen. Možda ga je on isključio - moj partner.” Zavrtela je glavom. „Gotovo da mogu da vidim njegovo lice... Spasao me je. Ali se zbog nečeg nisam vratila u cev. Moj otac je 1919. godine stavio Helenu Barton - moju majku - u cev. Rođena sam 1978. godine. Cev je programirana da povrati Atlantiđanina sa svim sećanjima do trenutka smrti. Ona uzgaja fetus, ugrađuje mu sećanja. Fetus sazreva do standardnog uzrasta.” „Standardnog uzrasta.” „Do mog sadašnjeg godišta...” „Atlantiđani ne stare.” „Stare, ali mogu da isključe starenje s nekoliko jednostavnih genetskih promena. Starenje je samo programirana smrt ćelije. Isključivanje starenja je tabu među Atlantiđanima.” „Ne stariti je tabu.” „To se smatra... teško je to objasniti, nekom vrstom preterane gladi prema životu. Čekaj, nije baš tako. Smatra se znakom nesigurnosti. Sprečavanje starenja tumači se kao istrajavanje na nedovršenoj mladosti, nespremnost da se nastavi dalje. Odlaganje smrti upućuje na nedovršeni život, onaj koji te ne čini srećnim. Ali određenim grupama je dozvoljeno isključivanje starenja i održavanje standardnog uzrasta. Istraživači dubokog svemira su jedna od njih.” „Znači da su Atlantiđani...”, Dejvid je oklevao. „Da si ti... svemirski istraživač.” „Ne baš. Žao mi je što stalno koristim pogrešne reči.” Na trenutak je podigla glavu. „Možeš li da potražiš neki lek za glavobolju u kupatilu.” Vratio se s bočicom advila. Progutala je četiri pilule na suvo pre nego što je Dejvid stigao da negoduje zbog preterane količine analgetika. Ona je doktor. Šta ja znam o tome. „Nas dvoje, mi smo bili naučni tim...” „Zašto ste došli ovamo.” „Ja... ne sećam se.” Protrljala je slepoočnice. BalkanDownload

217

„Bili ste naučnici. Kakvi naučnici. Koja je tvoja specijalnost.” „Antropolozi. Šta bi bio najpribližniji termin. Evolucioni antropolozi. Proučavali smo evoluciju čoveka.” Dejvid je odmahnuo glavom. „Kako to može biti opasno.” „Istraživanje primitivnog sveta je uvek opasno. Programirani smo da uskrsnemo ako poginemo na poslu, da bismo mogli da nastavimo istraživanje. Ali nešto je pošlo naopako s mojim uskrsnućem. Sećanja su mi usađena, ali nisam mogla da napredujem - moje nerođeno telo ostalo je u majci. Sećanja su decenijama počivala u mojoj podsvesti, sve do sada - dok nisam dostigla standardni uzrast.” Sručila se na krevet. „Sve što sam ikad uradila nadahnuto je potisnutim sećanjima. To se odnosi i na moju odluku da postanem doktor, a zatim istraživač. Moj izbor da razvijeni gensku terapiju za autizam jeste neposredni odraz želje da popravim atlantiđanski gen.” „Da ga popraviš.” „Tako je. Kada sam pre sedamdeset hiljada godina usadila atlantiđanski gen u ljudski genom, ljudi nisu bili spremni za njega.” „Ne razumem.” „Atlantiđanski gen je izuzetno sofisticiran. To je gen preživljavanja i komunikacije.” „Komunikacije... Misliš na naše zajedničke snove.” „Da. Tako smo uspeli da mu pristupimo - komunicirali smo podsvesno preko subatomskih čestica, radijacije razmenjene između naših mozgova. To saobraćanje počelo je kad si bio u severnom Maroku, a ja u južnoj Španiji. Do njega je došlo zato što posedujemo atlantiđanski gen i zato što smo povezani. Ali ljudi još hiljadama godina neće moći da koriste tu vezu. Dala sam im atlantiđanski gen da bi mogli da prežive. Preživljavanje je bilo jedini cilj. Ali oteo se kontroli.” „Šta se otelo kontroli.” „Ljudi, eksperiment. Morali smo da činimo povremena genetska doterivanja - izmene atlantiđanskog gena.” Klimnula je glavom samoj sebi. „Koristili smo genske terapije retrovirusima da bismo sproveli modifikacije. Endogeni retrovirusi u ljudskom genomu su upravo to, fosili nekadašnjih genskih terapija koje smo davali ljudima, inkrementalne nadogradnje.” „Još uvek ne razumem o čemu govoriš, Kejt.” „Martin je imao pravo. To je neverovatno. Bio je genije.” „Ja...” „Martinova hronologija modifikacija atlantiđanskog gena ne BalkanDownload

218

zaustavlja se pre dvanaest hiljada godina.” „U redu...” „Beleške o nedostajućoj Delti i padu Atlantide odnose se na uništenje našeg broda i na propast mog naučnog tima. Kraj izmena u ljudskom genomu u našoj režiji.” „Šta to znači.” „Da su se promene nastavile. Posle se neko drugi umešao u ljudsku evoluciju. Tvoja teorija je tačna. Postoje dve frakcije.”

Dorijan je zatvorio oči. Nikad nije mogao da spava pre bitke. Bili su na nekoliko sati od Alborana, od zarobljavanja i odvođenja Kejt Aresu. Konačno će otkriti ko je i šta je kad oslobodi Atlantiđanina. Bio je nervozan. Šta će saznati. Pokušao je da zamisli Aresa. Da, bio je tamo, uzvraćao mu je pogled, izvitoperena slika s odrazom na krivom staklu - praznoj cevi. Uzmakao je. Desetak cevi raširilo se u polukrugu. Četiri su sadržale primate ili ljude. Nije mogao da bude siguran. Vrata iza njegovih leđa su se uz šištanje otvorila. „Nije trebalo da dolaziš ovamo!” Dorijan je poznavao taj glas, ali nije mogao da veruje rođenim ušima. Polako se okrenuo. Kejt je stajala pred njim. Nosila je odelo, slično njegovom, ali različito. On je bio u uniformi. Njeno odelo podsećalo je na kombinezon osobe koja radi u sterilnom istraživačkom centru. Razrogačila je oči kad je videla cevi. „Nisi imao pravo da ih hvataš...” „Ja ih štitim.” „Ne laži me.” „Ti si ih izložila riziku. Ti si im dala deo našeg genoma. Potcenila si mržnju naših neprijatelja. Loviće nas do poslednjeg.” „Upravo zbog toga nije trebalo da dolaziš...” „Ti si poslednji pripadnik mog naroda. Baš kao i oni.” „Bavila sam se samo jednom podvrstom”, reče Kejt. „Jesi. Shvatio sam to kad sam uzeo uzorke. I ta vrsta nikad neće biti bezbedna. Potrebna ti je moja pomoć.”

BalkanDownload

219

NEGDE PORED OSTRVA ALBORAN MEDITERAN Kejt je prišla umivaoniku. Umila se kao da će joj to pomoći da ukloni paukove mreže u svom umu, koje su je sprečavale da se seti svega. Osećala je da su odgovori, čitava istina, još uvek van dosega, u dubinama njenog uma. Dejvid je u brodskoj kabini čekao u panciru kad se pojavila. Instinktivno je prepoznavala njegov stav spreman za rat „Otkud znaš da postoje dve frakcije Atlantiđana.” „Jednostavno znam. To važi i za brodove. Martin je imao pravo. Pripadaju različitim grupama.” „Na Antarktiku postoje kilometri cevi. Šta sadrže. Još naučnika. Vojnika. Vojsku.” Zatvorila je oči i protrljala kapke. Sve je bilo zbrkano, ali je odgovor bio tu. „Ja... ne mogu da se setim. Mislim da nisu istraživači.” „U tom slučaju su vojnici.” „Nisu. Možda i jesu. Daj mi malo vremena. Imam osećaj da mi mozak gori.” Seo je na postelju i zagrlio je. Nekoliko minuta su ćutke sedeli. Konačno je rekao1 „Iskrcaćemo se za manje od jednog sata. Pokušajmo da rešimo misteriju ubičinog identiteta.” Klimnula je glavom. „Sumnjam u Šoa i Čanga. Tim redom”, rekao je. „Predlažem da krenemo unatraške”, oglasila se. „Počnimo s motivom. Ko bi i zašto bi želeo da ubije Martina.” „Martin je bio blizu pronalaženja leka - to nam je poznato iz njegovih beležaka.” „Znači da bi onaj koji je želeo da ga u tom spreči trebalo da bude naš glavni osumnjičeni”, reče Kejt. „Jasno mi je da su Čang i Janus takođe hteli da pronađu lek. To ih isključuje, što se mene tiče. Znamo da je sprečavanje pronalaženja leka najvažniji zadatak Imarija. Na brodu je BalkanDownload

220

samo jedna osoba koja je na početku ove priče bila odani vojnik Imarija. A to je Kamau.” „Nije on”, uzvratio je Dejvid. „Kako možeš da budeš tako siguran.” „Spasao mi je život u Seuti.” „To je mogao biti deo njegovog zadatka - da te spase i da te sledi do mene.” „Idemo dalje. Čang je takođe bio odan Imariju kad se zakuvalo.” Kejt je videla da je besan. „Dođavola, on je najveći masovni ubica na brodu. Koliko ljudi je ubio u Kini. Stotine, hiljade.” „Mislim da on nije mogao da slomi Martinu vrat”, reče Kejt. „Možda nije mogao dok je bio živ, ali šta... šta ako je Čang već ubio Martina. Rekla si da mu je dao terapiju na kužnom brodu. Šta ako ga je ta terapija ubila, a on mu polomio vrat posle toga, da bi to prikrio.” „Ne možemo da proverimo tu teoriju. Ovde nema uslova za autopsiju. Kamau je verovatniji osumnjičeni. On je obučeni ubica.” „Baš kao i ja. Baš kao i Šo.” „Nisi pomenuo Janusa.” „Jednostavno... ne mislim da je on. Ne znam zašto.” „Šo mi je spasao život u Marbelji”, reče Kejt. „To je mogao biti deo njegovog zadatka...” „To jeste njegov zadatak...” „Mislim na Imarijev zadatak”, reče Dejvid. „Tu je još jedan motiv. Zaboravi na lek. Šta ako je Martin znao ko su operativci SAS-a i da Šo nije jedan od njih.” Ućutkao ju je. „Rekla si da se Šo dobro snalazio u logoru Imarija.” „I ti si se prilično brzo snašao.” Odmahnuo je glavom. „Tuše!” Htela je nešto da kaže pre no što se rasprava ili svađa nastave. „Vidi, ne znam ko je ubio Martina ili šta bi trebalo da radimo. Ali znam jedno: složiću se s tobom, ma šta odlučio.” Poljubio je njeno plamteće čelo. „Ništa drugo mi nije potrebno.”

Svi su se okupili na najvišoj palubi jahte. Dejvid je predao automatsku pušku i pištolj Kamauu. Ista puška visila je i o Dejvidovom ramenu. Šo je naizmenice posmatrao Dejvida i Kamaua. „Nisam dobio BalkanDownload

221

oružje...” „Zaveži!”, reče Dejvid. „Za dvadeset pet minuta čemo stići do Alborana. Evo šta ćemo tamo učiniti.” Šo je odmahnuo glavom kad je Dejvid završio s izlaganjem plana. „Zbog tebe ćemo svi izginuti. Kejt...” „To je jedini plan”, progovorila je ravnim glasom.

Dejvid je na komandnom mostu klimnuo glavom Kamauu, koji je uključio radio. „Bazi na ostrvu Alboran. Mi smo Imarijevi oficiri, preživeli iz bitke za Seutu. Tražimo dozvolu za pristajanje.” Baza je odgovorila. Pitala je za Kamauov čin i šifru oficira. Pribrano im je izrecitovao i jedno i drugo, leđima okrenut Dejvidu. „Dozvolili su nam da pristanemo”, reče Kamau. „Lepo. Nastavimo s planom.”

OSTRVO ALBORAN Dejvid je podesio dvogled. Alboran je bio sve vidljiviji s komandnog mosta velike jahte. Izlazeće sunce osvetljavalo je malenu stenu koja je štrčala iz Mediterana. Bila je manja od gradskog bloka. Na drugom kraju uzdizala se jednostavna betonska jednospratnica. Ličila je na srednjovekovni kazamat. Svetionik je dominirao središtem ostrvca. Nadvisivao je neuglednu zgradu. Tri helikoptera su mirovala na uzletištu na suprotnom kraju ostrva. Pristanišni dok je štrcao iz sedam metara visoke litice, zapljuskivane morskim talasima. Dejvid je usmerio brod ka njemu. „Da li obično imaju tri eurokoptera X3 na uzletištu.” Kamau je odmahnuo glavom. „Ne. Obično imaju samo jedan. Dobili su pojačanje. Doleteli su iz glavne flote ili invazionih snaga u južnoj Španiji.” BalkanDownload

222

Dejvid je razmišljao o novom razvoju događaja. Svaki helikopter mogao je da ponese deset ljudi. U kući je moglo biti četrdesetak vojnika, spremnih za napad. Previše. Preinačio je plan u skladu s novim okolnostima.

Kamau je privezao čamac uz dok. Počeo je da se penje stepenicama uz liticu, ka ravnom delu ostrva. Na pristanišnom doku nije bilo vojnika. Zastao je na vrhu stepeništa. Posmatrao je goli kamen i pesak koji su se pružali pred njim. Ni odatle nije video vojnike, samo prašinu ponetu vetrom. Svetionik se uzdizao pedesetak metara ispred njega. Toranj je bacao tamnu senku spram izlazećeg sunca. Ličila je na mračnu stazu koja vodi u nepoznato. Istupio je iz senke da bi videli da je nenaoružan. To će mu možda spasti život. Ruke su mu mlitavo visile pored tela. Prilazio je vojnoj bazi nenaoružan. To ga je činilo nervoznim, ali nije bilo drugih mogućnosti. Odjeknuo je pucanj. Prašina se digla na metar od njega. Stao je i podigao ruke. Trojica snajperista pojavila su se na krovu zgrade. Sedam vojnika istrčalo je iz nje i opkolilo Kamaua. „Predstavi se!”, prodrao se jedan. Kamau nije spuštao ruke. Progovorio je pribranim glasom: „Javio sam vam već podatke. Naoružajte me pa da osvojimo brod na juriš. Nemaju poverenja u mene.” Jedan vojnik ga je oklevajući zapitao: „Koliko ih ima na brodu.” „Dva dobro naoružana i dobro obučena vojnika su na gornjoj palubi. Čekaju moj povratak. Tri naučnika su na donjoj palubi. Svako u svojoj kabini. Nenaoružani su. Žena je paket. Ne sme biti povređena.” Vojnik je progovorio u radio. Još tri vojnika su izašla iz zgrade. Pridružila su se sedmorici oko Kamaua. „Morate da me naoružate...” „Zaveži! Ostani ovde!”, reče vojnik. „Kasnije ćemo te pokupiti.” Dao je znak ljudima da krenu za njim. Sedmorica su pošla s njim, a ostali su čuvali Kamaua. Na krovu su ostala samo dvojica. Jedan snajperista se sigurno pridružio napadačkom odredu. Kamau je stajao s nisko podignutim rukama. Posmatrao je vojnike

BalkanDownload

223

koji su stigli do kraja stenovitog platoa. Jurnuli su niz stepenice ka doku. Usmerio je pogled na brod. Pet sekundi, deset sekundi, petnaest sekundi, dvadeset... Moćna eksplozija potresla je dok. Plameni zid pojurio je uz kamenu liticu. Vazdušni udar oborio je Kamaua i stražare na tle. Zakotrljao se i udario najbližeg. Onesvestio ga je. Drugi je bio na kolenima. Kamau je skočio na njega. Vojnik je pokušao da ga udari, ali ga je Kamau privukao sebi. Tresnuo ga je po glavi. Mlitavo se opustio na kamenjaru. Zgrabio je granatu. Ne gledajući, zavitlao ju je na krov zgrade. Nadao se da će ukloniti snajperiste pre no što zauzmu položaje. Uzeo je još jednu. I nju je bacio na krov - za slučaj da prva omane. Dve eksplozije su odjeknule odmah nakon što je ubacio treću granatu kroz prozor u prizemlju. Zgrabio je automatsku pušku i zaprašio po krovu. Morao je da stigne do zgrade i potraži zaklon pored prozora. Ako granata eksplodira pre toga, posejaće deliće stakla i krhotine koje će ga iskasapiti.

Dejvid je snažno radio nogama. Brzo se kretao kroz vodu zahvaljujući perajima. Nije mogao da ne zastane i pogleda grebene oko Alborana. U drugačijim okolnostima proveo bi dane roneći ovde, istražujući neobično lepo podmorje. Morao je da požuri. Nastavio je da pliva. Pokušao je da stvori mapu u glavi, da proceni koliko je odmakao. Ako prerano stigao do baze, snajperisti na krovu će ga lako odstreliti. Procenio je da je pravi trenutak za izlazak iz vode. Odbacio je bocu s kiseonikom i opremu za ronjenje sa sebe. Od oružja je imao samo nož. Popeo se uz kamenu liticu i čekao. Hteo je da baci pogled preko nje, da vidi koliko se približio helikopterima, ali se nije usuđivao da rizikuje. Čekao je. Eksplozije su odjeknule. Odmah se podigao na ravni prašnjavi plato i potrčao pravo ka helikopterima, šezdesetak metara dalje. Još dve eksplozije su se razlegle iz pravca baze.

Kejt je čvršće stisnula pištolj. Osećala se neprijatno s oružjem u ruci. BalkanDownload

224

Sićušni čamac poskakivao je po morskoj površini. „Znajte da mi je zbilja žao zbog ovoga, momci.” „U potpunosti te razumemo”, reče doktor Janus. „Slažem se s kolegom”, oglasio se doktor Čang. „Nije bilo drugog načina.” Šo je mrmljao sebi u bradu. Kejt je razumela samo psovke. Pomislila je da je dobro što ne razume ostalo. Eksplozija je potresla sićušno ostrvo. Kejt je gledala kako komadi četrdesetometarske jahte padaju po Mediteranu. Iznenadila se kad je osetila žal za brodom koji je nestajao u plamenu. Plovidba je bila stresna i puna briga, ali je uživala u vremenu provedenom ispod palube s Dejvidom. Pitala se šta budućnost nosi.

Dejvid je stigao nadomak helikoptera kad je video kako se Kamau penje na vrh zgrade. Zastao je u mestu. Okrenuo se ka zgradi i čekao. Kamau je podigao snajpersku pušku. Nanišanio je na Dejvida i helikoptere. Nekoliko puta je mahnuo sleva nadesno. Spustio je pušku i dao znak Dejvidu: sve je čisto. Dejvid se iznenadio. Pretpostavljao je da će najmanje jedan vojnik čuvati helikoptere. Sloun ne bi ostavio letelice bez obezbeđenja. Zaključio je da još nije stigao na ostrvo. Zapovednik baze je sve ljude zadužio za zauzimanje broda. Ili... Stigao je do prvog helikoptera. Bacio je pogled unutra. Projurio je između preostale dve letelice. Bile su prazne. Kamau je imao pravo. Ovde nije bilo nikog. Zašto. Da li su minirali helikoptere. Morao je da dozna koji ima najviše goriva. Prišao je vratima najbližeg i pogledao unutra. Nije video sumnjive žice. Dohvatio je kvaku. Počeo je da je okreće.

Kamau je trčao kroz zgradu. Tragao je za rezervom goriva. Pronašao ju je u ostavi u prizemlju. Uzeo je dve kante i izašao iz zgrade. Dejvid ga je čekao. „Ima li znaka Slounovog prisustva.” Kamau je zavrteo glavom. „Ovo je prethodnica. Poslata je sa zadatkom da proveri rad BalkanDownload

225

elektromagnetnih topova. Sloun nikad ne bi rizikovao život. Požuriće da stigne ovamo. Siguran sam da nije daleko.” Dejvidu je nešto palo na pamet. „Da li si video eksploziv u zgradi.” „Jesam.” „Donesi ga. Ostavićemo iznenađenje Slounu.”

Dejvid je pet minuta kasnije sedeo u helikopteru. Pribrano je posmatrao Alboran, koji je nestajao u daljini. Okruživalo ih je otvoreno more. Kamau je određivao putanju leta. Čamčić s Kejt i trojicom ljudi malo se udaljio s mesta na kom su ga ostavili, ali su ga lako našli. Sledili su protokol koji je Dejvid predstavio na jahti: Kejt se ukrcala prva, s torbom punom oružja i kompjuterske opreme. Za njom su krenuli Janus, Čang i Šo. Kamau je progovorio preko radija u Dejvidovom šlemu kad su se svi našli u letelici. „Gde ćemo.” Dejvid nije imao pojma. Ali... nisu mogli da krenu severno ka Španiji, južno ka Maroku ili zapadno ka Atlantiku. „Idemo na istok. Leti nisko iznad vode.”

OSTRVO ALBORAN Dorijan je ugledao visoke stubove dima mnogo pre no što se sićušni Alboran ukazao na obzoru. Pilot je zaustavio helikopter. Lebdeo je na pola kilometra od ostrva. Svi u eskadrili od tri helikoptera pažljivo su razgledali bazu. Velika jahta gorela je u pristaništu, baš kao i svetionik i kamenobetonska jednospratnica. Dorijan je zakasnio skoro ceo sat. „Gospodine”, reče pilot, „izgleda da smo zakasnili na žurku.” Čovek je očigledno patio od kompulzivnog sindrom moram da kažem ono što svi znaju. Takvo ponašanje poprimalo je epidemijske razmere u Dorijanovom okruženju. BalkanDownload

226

„Vrlo mudro. Trebalo bi da budeš analitičar”, progunđao je Dorijan, dok je razmišljao šta da radi. „Bravo lideru, ovde Bravo 3. Zalihe goriva su pale na četrdeset procenata. Tražimo dozvolu da sletimo i pronađemo gorivo...” „Negativno, Bravo 3!”, brecnuo se Dorijan pod šlemom. „Gospodine.”, obratio mu se pilot njegovog helikoptera. „I mi smo na manje od pedeset procenata...” „Bravo formaciji, ostanite na ovoj razdaljini od baze. Bravo 3, osvetli najbliži helikopter.” Helikopter je lansirao raketu koja je uništila jednu od dve preostale letelice na ostrvskom uzletištu. Delić sekunde nakon udara, usledila je nova snažnija eksplozija. „Minirali su helikoptere.”, reče pilot. „Tako je. Udarite i po preostalom”, reče Dorijan. „Gde je najbliži izvor goriva.” „Na Marbelji ili Granadi. Invazione snage izvestile su da su obe oblasti sigurne...” „Lete na istok.” „Otkud...” „Zato što znaju da ih gonimo i nemaju gde drugo da odu.” Dorijan se obratio Kosti, svom pomoćniku, koji je sedeo preko puta njega. „Da li neki kužni brod plovi u okolini - u pravcu istoka.” Kosta je užurbano kucao po prenosnom računaru. „Da. Samo što nije uplovio u Kartaginsku luku.” „Naloži im da se okrenu i zaplove južno, nama u susret.” „Da, gospodine.” „Ima li vesti od njega.”, pitao je Dorijan. U poslednjoj poruci je pisalo: Ostrvo Alboran. Požurite. Da li je u opasnosti.” „Ne, gospodine.” Kosta je pogledao kroz prozor na plamteće ostrvo. „Možda je nastradao u akciji...” „Ne pričaj to, Kosta.”

Doktor Pol Brener spavao je na kancelarijskom kauču kad su se vrata širom otvorila. Tresnula su u zid, nasmrt ga uplašivši. Skočio je s kreveta i posegnuo u pravcu naočara na stočiću za kafu. Bio je bunovan, dezorijentisan. Ko zna otkad oka nije sklopio. „Šta je.” BalkanDownload

227

„Morate da vidite ovo, gospodine.” Laboratorijski tehničar je govorio drhtavim glasom. Da li je uzbuđen. Ili uplašen. Izašao je iz sobe dok je Pol stavljao naočari. Pojurio je za njim, niz hodnik komandnog centra CDC-a, do bolnice. Redovi kreveta okruženih plastičnim šatorima širili su se ispred njega. Video je samo zamrljane slike onog što se zbivalo u njima. Najviše ga je uplašilo ono što nije video. Nije bilo pokreta, svetla, niti ritmičkog bipbip-bip. Duboko je zašao u prostoriju. Povukao je plastični zastor oko najbližeg kreveta. Monitor koji je pokazivao rad srca bio je tih, mrtav, isključen. Pacijentkinja je mirno ležala ispod njega. Krv joj je tekla iz usta, natapajući belu posteljinu. Pol je polako prišao sestrinom krevetu. Zatekao je isti prizor. „Stopa preživljavanja.”, pitao je tehničara beživotnim tonom. „Nula procenata.” Isteturao se iz odeljenja. Nagonio je sebe da ide dalje, iako je strahovao od svakog koraka. Po prvi put od razbuktavanja pošasti osećao se prazno i bez nade. Ma nije se ovako osećao otkad ga je Martin Grej pre dvadeset godina pozvao u Ženevu da bi mu rekao da mu je potrebna njegova pomoć oko projekta koji bi mogao spasti čovečanstvo u najkobnijem času. Staklena vrata su se ponovo razdvojila ispred Orhidejinog štaba. Ekrani koji su pre nekoliko časova prikazivali algoritam Simfonije sad su pokazivali mapu sveta. Crveneli su se od statističkih prikaza ljudskih gubitaka sa svih strana globusa. Tihi užas s ekrana odražavao se na licima širom prostorije. Tužni pogledi su se upravili na Pola kad je ušao unutra. Posmatrača je bilo sve manje. Neki članovi tima bili su imuni kao Pol, što znači da su pripadali preživelima. Većina je život dugovala orhideji, leku koji je gubio na delotvornosti. Dobar deo njih završio je u bolnici ili mrtvačnici. Istraživači su obično šetali među stolovima raspravljajući se. Sad su ćutke sedeli s tamnim podočnjacima ispod očiju. Na stolovima je bilo mnogo punih šolja za kafu. Vođa tima je zastao i pročistio grlo. Progovorio je kad je Pol ušao u sobu. Pol nije čuo ni reč. Usredsredio se na mapu, kao u transu. Imao je osećaj da ga uvlači u sebe. Orhidejin BalkanDownload

distrikt

Bostonu: 228

umrlo

22%

ukupne

je s Maltom. Pozovite direktore Distrikta u Viktoriji i Valeti. Saznajte sve što možete od njih.” Polov pomoćnik je utrčao u sobu. „Gospodine, predsednik je na vezi.”

IZNAD MEDITERANA U velikom helikopteru vladala je tišina. Kejt je zaspala ubrzo nakon ukrcavanja. Dejvid je to pripisivao blagom i ravnomernom vibriranju letelice. Uspravno je sedeo i zurio kroz prozor. Kamau i Šo su sedeli ispred njega, u kabini. Kamau je pilotirao. Janus i Čang su sedeli preko puta Dejvida. Obojica su bili iscrpljeni, s nedokučivim izrazima lica. Kejt se oslonila na njega. Položila mu je glavu na rame. Nije smeo da se pomeri. Stavio je pištolj ispod leve noge. Potegnuće ga za tren ako mu zatreba. Kejt je spavala na njegovom ramenu, pištolj mu je bio pri ruci, a četvorica osumnjičenih sedela su ispred njega. Nije se ovako dobro osećao otkad pronalaženja mrtvog Martina. Prijalo mu je i saznanje da su pronašli lek. Ona je ravnomerno i smireno disala. Ovo nije bio znojavi mučni san koji je snevala na jahti. Pitao se gde je, šta sanja... ili čega se seća. Janus je tiho progovorio, da je ne bi probudio: „Želim da vas pohvalim gospodine Vejle. Impresionirali ste me kao retko ko onim što ste pokazali na jahti. Vaše poznavanje istorije je... čudesno. Mislio sam da ste običan vojnik.” „Ne brinite zbog toga. To se često dešava.” Dejvid je sumnjao da Janus nešto smišlja i da ga obrađuje kao osumnjičenog koji poseduje vredne podatke, ali nije mogao da dokuči naučnikove namere. „Jedna misterija ipak uporno opstaje.” Dejvid je podigao obrve. Plašio se da će glasniji razgovor i probuditi Kejt. Janus mu je pokazao Martinovu šifru da bi je ponovo pročitao. BalkanDownload

230

PIE = Imaru. 535...1257 = Druga Toba. Novi sistem isporuke. Adam => Potop/A$ Pada => Toba 2 => KBV Alfa => Nedostajuća Delta. => Delta => Omega 70K YA => 12.5K YA => 535...1257 => 1918...1978 Manjkava Alfa lovi tovar atlantiđanski.

„Poslednji red kaže: Manjkava Alfa lovi tovar atlantiđanski. Šta bi to moglo da znači.” Janus je savio papir. „Takođe bih voleo da znam zašto je Martin napisao PIE na vrhu teksta. To ne izgleda... neophodno - ako je naša teorija da se lek krije u Kejtinom genomu i u preživelima iz dve bubonske kuge u prošlosti tačna.” Dejvid je morao da prizna da Janus ima pravo. „Možda je reč o kamuflaži, ili lažnom tragu, podmetnut s namerom da zbuni pronalazače beleške.” „Da, možda. Ali imam drugu teoriju. Šta ako smo preskočili delić slagalice - još jednu genetsku prekretnicu. Alfu. Adama. Uvođenje atlantiđanskog gena.” Dejvid je glasno razmišljao o upravo izrečenoj teoriji. „Možda... ali dobro znaš da nije bilo lako naći tela umrlih od kuge iz VI i XIII veka, iako su milioni sahranjeni širom Evrope. Govoriš o pronalaženju jednog tela, sahranjenog negde u Africi, pre sedamdeset hiljada godina... To bi bio nemoguć zadatak.” „To je istina”, s uzdahom će Janus. „Pomenuo sam to zato što ste vi ostvarili najdublji uvid u Martinove zabeleške. Neobično je što se vaše poznavanje istorije pokazalo korisnije od mog poznavanja genetike.” Pogledao je kroz prozor helikoptera. „Pitam se da li ga je Martin našao. Da li je locirao Adamove ostatke i da li je ostavio neki trag o tome u beleškama.” Dejvid je razmišljao o ovim rečima. Ima li tu još nečeg. „Martinova namera je druga tema za razmišljanje”, nastavio je Janus. „Očigledno je znao da je Kejt deo genetske zagonetke, ali je njegov najvažniji cilj bio da razmeni lek za njenu bezbednost. Ako je pronašao sve deliće slagalice, možda je ostavio i poslednji trag - Adamovu lokaciju - samo za nju.” „Samo što ovde nema tragova, datuma, mesta. Samo: Manjkava Alfa lovi tovar atlantiđanski. Ne znamo ni o kakvom tovaru je reč.” „Imate pravo. Ipak, imam teoriju. Ako se pozabavimo tibetanskom BalkanDownload

231

tapiserijom koju svi smatramo ključem Martinove šifre i hronologije, postoji veoma određen tovar: kovčeg koji su primitivci izneli na visoravan u vreme potopa i pada Atlantide.” Dejvid je gotovo nevoljno klimnuo glavom. Zašto to nije ranije zapazio. I šta to znači. Kako Adam može da ih odvede do tog tovara. I šta je bilo u toj kutiji - kovčegu. „Da... to je zanimljivo...”, promrmljao je. „Još nešto, gospodine Vejle. Prvi redak šifre: PIE = Imaru. Šta mislite, zašto ga je Martin tamo stavio.” „Da bi nas upravio ka tapiseriji.” „Ali Kejt je već znala za nju. Da li to može da bude trag. Red izgleda... nebitno. Hronologija bi bez njega bila nedirnuta. Ne nudi nikakve praktične podatke, baš kao ni poslednji red koji pominje tovar. Izuzev, naravno, ako to nisu tragovi koji vode do Adama i tovara, koji nekako otključavaju tajne Atlantiđanskog eksperimenta.” Čang je podigao glavu, kao da se naglo probudio iz sna. „Smatraš...” „Smatram”, reče Janus, „da ovde ima još nečeg. Pitam se da li da probudimo Kejt, da bismo čuli i njeno mišljenje. Mislim da se čitava misterija vrti oko nje.” Dejvid je privukao Kejt bliže sebi. „Nećemo je buditi.” Janus ju je pažljivo osmotrio. „Ne izgleda najbolje.” „Ništa joj ne fali”, reče Dejvid, najvišim tonom od početka razgovora. „Odmor joj je neophodan. Predlažem da se svi odmorimo.” „Vrlo dobro”, reče Janus. „Mogu li da pitam gde idemo.” „Reći ću vam kad stignemo.”

76 Kejt je mislila da je ovaj san mnogo živopisniji od ostalih. Ali nije bio san, već sećanje. Stupila je u brodsku komoru za dekompresiju i čekala. Brod u kom se nalazila bio je Alfa modul. Masivna vrata su se razdvojila, otkrivajući plažu i kamenu liticu koju je već videla. Sloj crnog pepela koji je pokrivao tle je nestao. Glas u njenom šlemu bio je jasan. Lako je poskočila kad ga je čula. „Preporučujem kočiju. To je duga šetnja.” „Primljeno”, reče Kejt. Glas joj je bio drugačiji, mehanički, BalkanDownload

232

bezosećajan. Prišla je zidu i pružila ruku ka ploči. Pojavio se oblačić plave svetlosti. Pokretala ga je prstima. Zid se otvorio. Metalna kočija dolebdela je u sobu. Čekala je na nju. Stala je na prevozno sredstvo i poradila na kontrolnoj ploči. Kočija se zavrtela i sunula iz prostorije. Jedva da je osećala kretanje. Sprava je stvarala mehur koji je štitio od inercije. Kočija se kretala iznad plaže. Podigla je pogled. Nebo je bilo bistro bez traga pepela. Sunce je pržilo. Ugledala je zelenu vegetaciju iznad kamenite litice na kraju plaže. Svet je zaceljivao. Život se vraćao. Koliko vremena je prošlo od pružanja terapije - genetskom tehnologijom koju će ljudi nazvati atlantiđanski gen. Godine. Decenije. Kočija se digla iznad kamenitog grebena. Divila se zelenilu, netaknutom pejzažu. Džungla se vraćala. Dizala se iz pepela kao novi svet, stvoren iz početka - beskrajni vrt načinjen kao utočište za prve ljude. U daljini se dizao stub crnog dima. Kočija je jurila napred. Naseobina se pojavila na horizontu. Izgradili su je u podnožju visoke kamene litice, radi bolje zaštite od noćnih grabljivaca. Logor je sagrađen tako da je samo jedan ulaz vodio u njega. Bio je dobro branjen. Kolibice i zakloni obrazovali su krug. Najveće građevine bile su usečene u zid u zadnjem delu logora. I zajednička vatra u središtu naseobine pomagala je u odvraćanju grabljivaca. Znala je da će ljudi naučiti da prave vatru. U ovom trenutku svog razvoja samo su umeli da održavaju vatre koje su izbile same od sebe, na primer posle udarca groma. Održavanje vatre bilo je od životne važnosti za logor - zbog zaštite koju je pružala i zbog pripreme hrane od koje će im se mozgovi razviti. Četiri mužjaka stajala su oko vatre. Ložili su je i održavali. Pazili su da se ne ugasi. Vatra se uzdizala iz četvrtaste kamene jame. Veliko kamenje je okruživalo visoke plamenove. Obrazovalo je zid koji je sprečavao da deca padnu u plamteći pakao. U naseobini je bilo mnogo dece, možda i čitava stotina. Jurcala su okolo, igrala su se i pela jedno na drugo. „Suočavamo se s eksplozijom populacije”, rekao je njen partner. „Moramo nešto učiniti. Moramo ograničiti veličinu plemena.” „Nećemo povlačiti taj potez.” „Bez kontrole će se...” BalkanDownload

233

„Ne znamo šta će se dogoditi”, Kejt nije odustajala. „Pogoršaćemo im uslove...” „Pregledaću alfe”, reče Kejt. Promenila je temu. Brzo povećanje stanovništva bilo je razlog za zabrinutost, ali nije moralo da bude problem. Ovaj svet je mali, ali je dovoljno veliki i za daleko brojnije stanovništvo - ako bi bilo mirno. Usredsrediće se na to. Kočija je sletela. Sišla je s nje. Sva deca u logoru su zastala. Zurila su u nju. Mnoga su krenula u njenom pravcu. Roditelji su stali ispred njih i oborili ih na tle. I oni su polegli po tlu, ispružili su ruke i žarili lica u prašinu. Partnerov glas bio je još turobniji. „Ovo nikako ne valja. Misle da si bog...” Nije ga slušala. „Ulazim u logor.” Pokazala je ljudima da ustanu, ali su oni ostali u istom položaju. Prišla je najbližem. Bila je žena. Osovila ju je na noge. Pomogla je i sledećoj osobi da ustane. Svi su ustali i pohrlili ka njoj. Okružili su je dok je prolazila pored pucketave vatre u središtu logora. Spazila je poglavičinu kolibu. Bila je velika i ukrašena slonovim kljovama. Mišićavi ljudi su stražarili na ulazu. Koraknuli su u stranu kad im je prišla. Stariji čovek i žena sedeli su u uglu kolibe. Alfe. Izgledali su veoma staro, izborano. Nikad se nisu u potpunosti oporavili od za dlaku izbegnute smrti od gladi u pećini. Tri muškarca sedela su oko četvrtaste kamene platforme u središtu kolibe. Raspravljali su o nekoj mapi ili crtežu. Svi su ustali. Viši je zakoračio ka Kejt, ali se stariji čovek oslonio na drhtave udove i mahnuo mlađem da se povuče. Naklonio se Kejt. Zatim se okrenuo i pokazao na zid na kom je bio niz primitivnih crteža. Šlem je preveo njihove reći: Pre Boga Neba bese tama. Bog Neba je iznova sazdao čoveka po svojoj slici i stvorio novi svet, zelen i plodan za njega. Bog Neba je povratio sunce i obećao da će ono sijati dokle god čovek živi po slici božjoj i štiti njegovo kraljevstvo. To je bio iznenađujuće tačan mit o stvaranju. Njihovi umovi su uznapredovali u velikom skoku napred. Dostigli su samosvest i sposobnost rešavanja problema kojih pre toga nisu bili ni svesni. Usmerili su novopronađeni intelekt prema najvećim od svih pitanja: Kako smo ovde dospeli. Šta smo mi. Ko nas je stvorio. Zašto postojimo. Po prvi put su shvatili da je njihovo postojanje okruženo misterijom. Žudeli su za odgovorima. Zabeležili su svoja tumačenja o BalkanDownload

234

onom što se po njihovom verovanju dogodilo. Njen partner je zvučao nervozno. „Ovo je izuzetno opasno.” „Možda i nije...” „Nisu spremni za ovo”, nepopustljivo će partner. Bili su premladi za mitologiju, ali religija u nastanku bi se mogla pokazati kao moćno oruđe, ako su im umovi ovoliko uznapredovali. „Možemo da popravimo ovo. Ovo bi... moglo da ih spase.” Partner je ćutao. Tišina joj je teško padala. Bilo bi joj lakše da je negodovao. Tišina je zahtevala da opravda svoje tvrdnje. „Moramo da okončamo ovaj eksperiment što pre, pre no što im dodatno ne otežamo život”, progovorio je njen partner nešto mekšim glasom. Kolebala se. Začeće religije u ovako ranoj fazi razvoja moglo bi se pokazati opasnim i pokvariti zajednicu. Sebični pripadnici plemena mogli bi da je iskoriste zarad sticanja vlastite koristi i kao sredstvo za manipulisanje saplemenicima. Mogla bi biti iskorišćena kao opravdanje kojekakvih zala. A opet, religija bi mogla biti i neverovatna civilizacijska sila ako se lepo usmeri. Sila vodilja. „Možemo da im pomognemo”, tvrdoglavo će Kejt. „Možemo da ispravimo ovo.” „Kako.” „Daćemo im ljudske vrednosti. Usadićemo etiku u njihove pripovesti.” „To neće moći da ih spase.” „Delovalo je ranije.” „Te mere će imati ograničeno trajanje. Šta će se desiti kad prestanu da veruju. Pripovesti neće doveka zadovoljavati njihove umove.” „Suočićemo se s tim problemom kad bude nastao”, odvratila je. „Nećemo biti ovde da ih držimo za ruku. Ne možemo da rešavamo sve njihove probleme.” „Zašto ne bismo mogli. Načinili smo ih. Jedan deo nas je sad u njima. Odgovorni smo za njih. Pomaganje ovim ljudima mogla bi biti najvažnija stvar koju ćemo ikad učiniti. Jedno je sigurno, ne možemo da se vratimo kući.” Njene reći proizvele su tišinu. Partner je uzmakao. Zasad. Mrzela je razmirice, ali je znala šta mora da radi. Podigla je podlakticu i počela da kuca po komandama. Brodski kompjuter je brzo analizirao primitivni jezik simbola. Bio je sirov, ali je BalkanDownload

235

kompjuter lako napravio rečnik. Pružila je dlan. Svetlost je zablistala po kamenom zidu. Simboli koje je projektovala pojavili su se ispod linija koje je povuklo pleme. Stariji alfa je klimnuo glavom. Dva muškarca su istrčala iz kolibe. Vratili su se s dva velika zelena lista, puna guste crvenkastosmeđe tečnosti. Kejt je isprva mislila da su to izgnječene bobice. Ubrzo je shvatila da je u lišću krv. Muškarci su počeli da boje sive kamene zidove. Kopirali su simbole koje je projektovala.

Kejt je otvorila oči. Vratila se u helikopter s Dejvidom. Vrata su bila otvorena. More se blistalo ispod njih. Shvatila je koliko je pluća bole kad su se ispunila povetarcem. Obrisala je znoj sa čela. Dejvid nije skidao pogled s nje. Pokazao je na slušalice koje su visile s tavanice. Navukla ih je na uši. Nagnuo se napred i pritisnuo dugme. „Sad smo na zaštićenom kanalu”, rekao je. S nelagodnošću je pogledala Čanga i Janusa preko puta njih. „Šta nije u redu.”, pitao je Dejvid. Zurio je u nju, zanemarujući naučnike koji su mirno sedeli. „Ne znam.” „Reci mi.” „Ne znam.” Obrisala je još jedan sloj znoja s lica. „Sećanja naviru. Ne mogu da ih zaustavim. Nanovo ih proživljavam... kao da me... preuzimaju, mislim, ne znam. Plašim se da gubim... sebe.” Dejvid ju je posmatrao kao da ne zna šta da kaže. Pokušala je da se usredsredi. „Možda sam dostigla životnu dob u kojoj atlantiđanska terapija, ono što cev radi, obnavljanje sećanja, preuzima primat i...” „Ništa te neće preuzeti. Ostaćeš ovakva kakva si.” „To nije sve. Mislim da smo nešto prevideli.” Dejvid je usmerio pogled na dvojicu naučnika. „Šta.” „Ne znam.” Zatvorila je oči, ali ovog puta nije bilo sećanja. Samo sna.

BalkanDownload

236

IZNAD MEDITERANA Kejt se probudila zbog vibracija na butini. Prvo je ugledala Dejvidove oči. Izvadila je vibrirajući telefon iz džepa i pogledala broj. To je bio pozivni za Atlantu u Džordžiji. CDC, Kontinuitet. Pol Brener. Bunovno je odgovorila na poziv. Njen sagovornik je zvučao uspaničeno. Govorio je brzo. Njegove reči su je pogađale kao udarci. Pokušaj je propao. Nema alternativnih terapija. Eutanazija je odobrena. Možeš li da pomogneš. „Ostani na vezi”, rekla mu je. Uspravila se u sedištu. „Nije upalilo”, rekla je Dejvidu, Čangu i Janusu. „To nije sve, Kejt. Susreščemo se s još jednim delićem genetske zagonetke”, reče Janus. „Potrebno nam je više vremena da je rešimo.” „Imamo nešto”, reče Kejt sagovorniku u Atlanti. Slušala je i klimnula glavom. „Da, važi. Šta. Važi, ne mi smo...” Obratila se Dejvidu: „Koliko smo daleko od Malte.” „Od Malte.” Klimnula je glavom. „Dva sata leta, možda malo manje ako budemo leteli punom brzinom.” „Orhidejini distrikti na Malti izveštavaju da nemaju žrtava. Tamo se nešto dešava.” Dejvid je čutao. Prošao je pored Čanga i Janusa, do sedišta preko puta nje. Razgovarao je sa Šoom i Kamauom u upravljačkoj kabini. Pretpostavljala je da im govori da krenu na Maltu. Protrljala je glavu. Drugačije se osećala. Otuđeno... hladno, obamrlo, gotovo robotski. U potpunosti je kontrolisala um. Imala je utisak da se sve ovo dešava nekom drugom. Opasnost je bila velika - reč je o umiranju devedeset procenata ljudi na planeti... uprkos tome, osećala se kao neko ko sprovodi naučni eksperiment s neizvesnim ishodom, BalkanDownload

237

koji neće uticati na nju. Zašto mi se to dešava. Bila je sve udaljenija od osećanja, od emocionalne suštine. Dejvid se vratio i kliznuo na sedište pored nje. „Za dva sata ćemo biti na Malti.” Prinela je telefon uvu i počela razgovor s Polom. Videćemo šta se događa... Možete li da odložite. Ne znamo šta ćemo tamo zateći... Dajte sve od sebe, Pole... još nije gotovo. Prekinula je poziv. Okrenula se grupi. Janus je prvi progovorio: „Od početka nam je bilo pred nosom.” Pokazao je na stranicu s Martinovom beleškom. Manjkava Alfa lovi tovar atlantiđanski. Malta.” Kejt je gledala kako Dejvid posmatra šifru. Izraz lica mu se promenio. Kakvo se osećanje opažalo na njemu: krivica. Prekinula je tišinu. „Martin je dugo tragao za tim, ma o čemu da je reč. Mislio je da je u južnoj Španiji. Poverio mi je da se prevario kada je reč o lokaciji. Sigurno je dodao poslednji red da bi me uputio na Maltu.” „Znaš li šta je to.”, pitao je Janus. „Tovar atlantiđanski.” Odmahnula je glavom. Dejvid ju je privukao k sebi. „Znaćemo za nekoliko sati.” Njegov pogled je poručivao nešto drugo: Sećaš li se. Zatvorila je oči i pokušala da se usredsredi.

Prepoznala je šuškanje odela pod pritiskom u komori za dekompresiju. Glas u šlemu bio je jasan. „Sad postoje dve naseobine.” „Primljeno.” „Šaljem koordinate prvobitne naseobine.” Mapa se pojavila na njenom šlemu. Alfa modul bio je pored obala Afrike, tamo gde je prvobitno usadila atlantiđanski gen. Kočija je bešumno lebdela usred odaje. Vrata na oplati broda su se polako otvorila. Popela se na kočiju i izletela iz broda. Svet je bio još zeleniji. Koliko vremena je prošlo. Tek u naseobini je shvatila koliko. Bilo je najmanje pet puta više koliba no ranije. Najmanje generacija je prošla od pređašnje posete. I priroda naseobine se promenila. Njenim granicama patrolirali su mišićavi ratnici pokriveni ratnim bojama. Okrenuli su se prema njoj i preteći podigli koplja kad je doletela. Spremila je štap za omamljivanje. BalkanDownload

238

Stariji čovek je hramajući krenuo ka ratnicima i povikao na njih. Kejt je zapanjeno slušala njegove reči. Napredak u jeziku bio je zapanjujući. Razvili su složenu lingvističku strukturu, iako su reči koje su koristili u ovom trenutku bile malo neformalne. Ratnici su spustili koplja i uzmakli od nje. Spustila je kočiju i ušla u logor. Ovog puta nije bilo klanjanja i prostiranja po tlu. I poglavičina koliba se promenila. Jednostavna građevina prerasla je u hram kamenih zidova, oslonjen o kamenitu liticu. Krenula je ka njemu. Seljani su se tiskali levo i desno od nje, trudeči se da je vide. Stražari na pragu hrama koraknuli su u stranu kad je prišla ulazu. Telo je ležalo na oltaru, na kraju dvorane. Crni ljudi klečali su ukrug oko njega. Kejt im je prišla. Okrenuli su se. Krajičkom oka je spazila starijeg čoveka koji je išao ka njoj. Alfu. Čudila se što je toliko poživeo. Tretman je dao čudesne rezultate. Pogledala je mrtvo telo i pročitala znake iznad oltara. Ovde leži drugi sin našeg poglavice. Bratovljevo pleme ga je poseklo na polju, iz pohlepe za plodovima naše zemlje. Brzo je pročitala ostatak teksta. Izgleda da je poglavičin najstariji sin obrazovao svoj klan - grupu nomada koja je lutala po divljini pljačkajući. Poglavičin mlađi sin preuzeo je upravu nad poljima na kojima je pleme lovilo i skupljalo plodove. Mlađi sin je viđen kao očev naslednik, sledeći poglavica. Pronašli su ga mrtvog u polju, pored poharanog drveća i grmlja. Bio je prva žrtva napada izvedenog pod vodstvom starijeg brata. Plašili su se da će ih biti mnogo više. Spremali su se za rat. „Moramo ovo prekinuti”, oglasio se partner u Kejtinom šlemu. „I hoćemo.” „Rat će im izoštriti umove, ojačati tehnologiju. To je katakliz...” „Sprečićemo ga.” „Ako preselimo jedno pleme”, reče partner, „nećemo moći da upravljamo genomom.” „Postoji rešenje”, reče Kejt. Podigla je ruku i projektovala simbole na zid. Nećete vršiti odmazdu nad nedostojnim. Napustićete ovo mesto. Vaš BalkanDownload

239

egzodus počinje.

Kejt je otvorila oči da bi se suočila s Dejvidovim pogledom. „Šta je bilo.” „Ništa.” Otrla je znoj sa čela. Sećanja su je sve brže menjala. Preuzimala su je. Postajala je ono što je bila u dalekoj prošlosti, nauštrb žene koja se zaljubila u Dejvida. Privila se uz njega. Šta mogu. Želim ovo da zaustavim. Otvorila sam vrata, ali mogu li da ih zatvorim. Imala je osećaj da je neko drži i da joj gura sećanja niz grlo.

Kejt je stajala u drugom hramu. Nosila je zaštitno odelo. Mnoštvo ljudi je klečalo oko drugog oltara. Gledala je kroz otvor na hramu. Pejzaž je bio raskošan, ali ne tako plodan kao u Africi. Gde su bili. Možda na Levantu. Prišla je bliže. Negde je videla kameni kovčeg na oltaru - na tibetanskoj tapiseriju, na prikazu velikog potopa, kad se voda digla i proždrla obalu, uništavajući gradove drevnog sveta. Znala je da su Imaruanci izneli kutiju na visoravan. Da li je u njoj tovar koji ih čeka na Malti. Ljudi su ustali s poda i okrenuli se prema njoj. U alkovima oko glavnih hodnika hrama videla je desetine ljudi. Klečali su i meditirali. Tragali su za mirom. Postaće Imaru, planinski monasi koji će poneti kovčeg na visoravan, sačuvati veru i pokušati da žive životom pravednika. Stupala je centralnim prolazom. „Znaš šta mora biti učinjeno”, reče njen partner. „Znam.” Mnoštvo pred oltarom se brzo razdvojilo. Popela se stepenicama i pogledala u kameni kovčeg. Alfa, osnivač plemena i poglavica, ležao je u njemu, ukočen, hladan, konačno upokojen. Njegove crte su bile jezivo slične onima na dan prvog susreta u pećini, kad je prineo trulo parče mesa ženki i kad je pao pored zida, spreman da umre. Tada ga je spasla. Više nije mogla da mu pomogne. Okrenula se masi okupljenoj oko oltara. Mogla je njih da spase. „Ovo je opasno.” „Nema drugog rešenja”, reče Kejt. BalkanDownload

240

„Možemo da okončamo ovaj eksperiment, ovde i sada.” Odmahnula je glavom. „Ne možemo. Ne možemo sad da se povučemo.” Sišla je s oltara kad je dovršila modifikaciju. Ljudi su se rojili oko nje. Žurili su pored kovčega. Nešto su doneli - kameni poklopac. Stavili su ga preko kovčega. Gledala je kako klešu niz simbola na stranicama Kovčega. Ovde leži prvi od naše vrste, koji je preživeo tamu, koji je video svetlost i koji je sledio put pravednika.

Kejt je otvorila oči. „Znam šta je na Malti i šta su Imaruanci štitili.” Dejvidove oči su poručivale: Ne pominji to. „Da li je to deo leka.”, pitao je Janus. Čang se nagnuo prema njoj. „Možda je.” Obratila se Dejvidu: „Koliko ima do Malte.” „Uskoro ćemo stići.”

Dorijan je izvadio telefon iz džepa. Idemo na Maltu. Gde si, dođavola.

Požurio je palubom kužnog broda. Ukrcao se u helikopter. „Idemo.”

78 Kejt je stajala u ogromnom komandnom centru. Suprotni zid bio je pokriven holografskim ekranima, kakve dotad nije videla. Mape su pratile ljudsku populaciju na svim kontinentima. Alarm se oglasio u uglu sobe. Upozoravao je na dolazak novog broda. Partner je pritrčao kontrolnoj ploči. Upravljao je plavim oblačićem svetlosti koji se pojavio iznad nje. „Jedan od naših”, rekao je.

BalkanDownload

241

„Kako je to moguće.” Kejt i njen partner su pre pedeset hiljada lokalnih godina dobili poruku: njihov svet, atlantiđanska postojbina, pala je - nasilno, za dan i noć. Kako može biti preživelih. Da li je poruka s matičnog sveta bila pogrešna. Postupili su u skladu s njom i sakrili naučnu ekspediciju. Odonda su pretpostavljali da su poslednji od svoje vrste, da su nasukani i sami u vaseljeni, dvoje naučnika koji ne mogu da se vrate kući. Da li su te pretpostavke bile pogrešne. „To je spasilački brod”, rekao je partner. „Brod uskrsnuća.” „Nije trebalo da dolaze ovamo”, reče Kejt. „Prekasno je. Već se spuštaju. Nameravaju da zakopaju brod ispod ledenog kontinenta na Južnom polu.” Njen partner je radio na kontrolnoj ploči. Izgledao je napeto. Da li je nervozan. „Ko je na brodu.”, pitala je. „General Ares.” Stresla se od straha.

Scena se promenila. Stajala je na drugom brodu - ne u modulu. Ovo je bila ogromna struktura. Staklene cevi pružale su se kilometrima. Koraci su odjekivali u gigantskom prostoru. „Mi smo poslednji”, začuo se glas iz senke. „Zašto si došao ovamo.”, progovorio je njen partner. „Zbog zaštite Svetionika. Čitao sam tvoje izveštaje o eksperimentu. O genu preživljavanja koji si usadila primitivcima. Mislim da je... veoma obećavajući.” Vlasnik glasa zakoračio je na svetlost. To je bio Dorijan. General Ares je Dorijan. Kako. Pribrala se. Čovekovo lice nije bilo Dorijanovo, ali je imala osećaj da je on u njemu. Možda je bilo obrnuto. Da li je Ares u Dorijanu, a ona oseća to prisustvo - vidi ga u njegovom najčistijem obliku. Kad bi pogledala Aresa, videla je samo Dorijana. „Ovdašnja populacije te se ne tiče”, rekao je njen partner. „Naprotiv. Oni su naša budućnost.” „Nemamo pravo...” „Niste imali pravo ni da ih menjate, ali šta je bilo, bilo je”, reče Dorijan. „Ugrozili ste ih čim ste im dali deo našeg genoma. Naš neprijatelj če ih loviti kao što je lovio nas. Pratiće ih do najdaljih kutaka BalkanDownload

242

vaseljene, kao što prati nas. Želeo bih da ih spasem, da ih učinim bezbednim. Unapredićemo ih. Postaće naša vojska.” Kejt je odmahnula glavom. Dorijan joj se obratio: „Trebalo je da me poslušaš.”

Beskrajni redovi staklenih cevi su izbledeli. Bila je u istoj strukturi, ali u drugoj odaji. Ovde je bilo samo deset staklenih cevi, poredanih u polukrugu ispred nje. Videla je tu sobu i ranije - na Antarktiku - kad se srela s Dejvidom i svojim ocem. Svaka cev sadržala je različitu ljudsku podvrstu. Vrata su se otvorila iza njenih leđa. Ugledala je Dorijana. „Ti... obavljaš svoje eksperimente”, rekla je. „Da. Rekao sam ti da ne mogu sam. Potrebna mi je tvoja pomoč.” „Obmanjuješ sebe.” „Umreče bez tebe”, reče Dorijan. „Svi ćemo umreti. Njihova sudbina je naša sudbina. Konačni sukob je neizbežan. Obezbedićeš im neophodnu genetsku podršku ili će nestati. Naša sudbina je napisana. Ovde sam zbog njih.” „Lažeš.” „U tom slučaju ostavi ih da umru. Ne čini ništa. Videćeš šta će se desiti.” Čekao je. Nastavio je suočen s njenim ćutanjem: „Potrebna im je naša pomoć. Njihov preobražaj je samo dopola odmakao. Moraš da završiš ono što si počela. Nema drugog načina. Nema povratka. Pomozi mi. Pomozi njima.” Mislila je na partnera, na njegov otpor. „Drugi član tvoje male ekspedicije je budala. Samo se budale bore protiv sudbine.” Njeno ćutanje je bio znak - za nju i Dorijana, koji kao da se hranio njenom neodlučnošću. „Izabrao sam kandidate i izveo eksperimente. Ali nisam stručan. Potrebna si mi. Potrebno mi je tvoje istraživanje. Preobrazićemo ih.” Popuštala je. Osećala je da potpada pod uticaj njegove magije. Sve je bilo isto kao ranije - njeno ranije, u San Francisku. Pokušala je da racionalizuje, da smisli objašnjenje, ali se njen um stalno vraćao na iskustvo na Gibraltaru i na Antarktiku, kad ju je saterao u ćošak. Istorija se ponavljala. Isti igrači, igrali su različitu igru, sa istim krajem na

BalkanDownload

243

različitim scenama. Samo što se ovo zbivalo u dalekoj prošlosti, u drugom životu, u drugom dobu. „Ako ti pomognem”, rekla je, „želim da znam da se nikakvo zlo neće desiti mom timu.” „Imaš moju reč. Pridružiću se vašoj ekspediciji - kao savetnik za bezbednost. Preduzećemo dodatne korake da bismo prikrili naše prisustvo na ovom mestu. Programiraćeš svoje cevi uskrsnuća prema mom radijacijskom potpisu - u slučaju da mi se nešto... nezgodno desi.”

Dorijan je spustio glavu na naslon helikopterskog sedišta. Zatvorio je oči. To nije bio san, ni sećanje. Bio je tamo, u prošlosti. I Kejt je bila tamo. Isprva mu se suprotstavljala, zatim mu je pomagala. Preuzeo je i iskoristio njeno istraživanje. Izdao ju je kad od nje više nije mogao imati koristi. U različitim epohama igrali su po istom scenariju. Borili su se da preobraze ljudsku rasu. Ona se zalagala za njih, on je tražio način da od njih stvori vojsku za suprotstavljanje nadmoćnom neprijatelju. Ko je imao pravo. Osetio je još nešto: sećala se tih događaja naporedo s njim, kao da su povezani istom mrežom, kao da ih svako primanje signala, sećanja iz prošlosti, vodi ka nekom odredištu. Ares je isplanirao da ona primi šifru na ovaj način. Da li je programirao kovčežić za ovo. Pogled na Kejt ga je ispunio energijom. Reagovao je na njen strah i ranjivost. Bilo je isto kao pre. Tada je imao moć. Ponovo će je imati. Ona je posedovala istraživanja i podatke koji su mu potrebni. Uskoro će ih i on imati. Trebalo je samo da sačeka da ih se ona seti. Nisu to bili samo prošli događaji, već i izvesna informacija - šifra koje će se setiti. Ares je to znao. Dorijan je bio blizu Kejt. Ona je bila blizu da se seti njemu preko potrebne šifre. Savršeno je odmerio vreme. Uskoro će se domoći nje i poslednje tajne, onog što joj je bilo najdraže. Njen poraz će tada biti potpun.

BalkanDownload

244

NEGDE PORED MALTE MEDITERAN Dejvid je ugledao dva najveća malteška ostrva na horizontu. Ova grupica ostrva, površine svega trista šesnaest kvadratnih kilometara, u poslednjih šest stotina godina bila je mesto zbog kog se najviše ratovalo na planeti. U Drugom svetskom ratu nigde na svetu nije palo više bombi po kvadratnom metru nego na Malti. Nemci i Italijani sravnjivali su je sa zemljom, ali su se Britanci održali. U nekim gradovima, poput Rabata, stanovništvo se povuklo u podzemlje. Živeli su u kamenim sobama povezanim kilometarskim tunelima. Tamošnje katakombe bile su legendarne. Koristili su ih u rimsko vreme da bi sahranili mrtve. Mnogo Maltežana je u Drugom svetskom ratu sačuvalo glave zahvaljujući podzemnim grobnicama. Pet stotina godina pre no što je Luftvafe bacio tepihe bombi na Maltu, na njenim obalama pojavio se drugačiji neprijatelj, armada Osmanskog carstva. Sultan Sulejman Veličanstveni je 1563. godine poslao svoju flotu od gotovo dve stotine brodova, s gotovo pedeset hiljada vojnika - najveću vojnu silu u tadašnjem svetu. Doplovili su da osvoje ostrva. Sledeći meseci postali su poznati kao Velika opsada Malte. Opsada je promenila istoriju sveta. To je bila nezamislivo surova bitka, jedna od najkrvavijih za koju svet zna. Procenjuje se da je u oba pravca ispaljeno oko sto trideset hiljada topovskih đuladi. Stradala je trećina Maltežana. Vitezovi hospitalci su, s dve hiljade s koca i konopca sakupljenih vojnika iz Španije, Italije, Grčke i Sicilije, branili ostrvo četiri meseca. Osmanlijska flota je odjedrila kući bez nekoliko desetina hiljada vojnika. Istoričari su složni u proceni da bi Turci, da su 1565. godine osvojili Maltu, lako zauzeli Evropu. U tom slučaju ne bi došlo do renesanse, koja BalkanDownload

245

je zauvek promenila sudbinu sveta. Stanovnici Malte su se fanatično borili do smrti. Da li su štitili još nešto izuzev svojih života. Dejvid je pogledao na papir. Manjkava Alfa lovi tovar Atlantiđana. Šta je bilo na Malti. Neko drevno blago. Kakve veze ono može imati s kugom koja pustoši svet. Bio je istoričar. Verovao je u činjenice, u istinu potvrđenu različitim izvorima, svedočanstvima pojedinaca različitog porekla i motivacija. Blago je oduvek bilo mamac za budale. Kao i mitski predmeti poput zavetnog kovčega i Svetog grala. Nije verovao u njih. Vojna istorija je uvek znatno pouzdanija. Generali broje mrtve. Negde između zbira gubitaka obe strane leži istina. Istina je da su se bezbrojne vojske otkad je sveta i veka borile za Maltu i da je ona retko kad osvajana.

Sećanja su bila jasnija. Kejt se činilo da ih može kontrolisati, da može da se pomera napred-nazad u vremenu. Ponovo je na sebi imala atlantiđansko odelo. Nalazila se u primitivnoj kolibi. Gledala je kroz vrata nastambe. Klima je bila drugačije. Bilo je vlažno. Napolju je padala kiša. Vegetacija je bila gotovo tropska. Nije ličila na mediteransku. Možda se našla u jugoistočnoj Aziji. Žene su sedele na podu i grozničavo radile na nečemu. Prišla im je i spustila pogled. Tibetanska tapiserija. Prave upozorenje, za slučaj da ne uspemo, pomislila je. Atlantiđani su im ga dali - ona im ga je dala - kao rezervni plan. Sad je to znala. Izašla je iz kolibe na otvoreni prostor u logoru. Naseobina je bila nomadska. Sticao se utisak da je podignuta na brzu ruku i da će uskoro biti napuštena. U središtu je bio improvizovani hram. Prišla mu je. Stražari na ulazu su koraknuli u stranu kad je ušla unutra. Naišla je na kameni kovčeg okružen kaluđerima. Sedeli su prekrštenih nogu i oborenih glava. Jedan čovek je ustao i požurio ka njoj kad je čuo njene korake. „Potop će uskoro naići”, rekla mu je Kejt. „Spremni smo. Sutra polazimo na visoravan.” BalkanDownload

246

„Da li ste upozorili druge naseobine.” „Poslali smo glasnike.” Nije dizao glavu. „Ali neće poslušati naše upozorenje. Kažu da su zagospodarili ovim svetom. Ne boje se vode.”

Primitivni hram je nestao. Zamenili su ga stakleni i čelični zidovi, najvećim delom pokriveni holografskim ekranima. Stajala je u kontrolnom centru Alfa modula, pored partnera. Zurila je u mapu sveta. Hologram je pokazao satelitsku sliku grupe ljudi koja je hodala planinama, dalje od poplavnih voda. Nosili su kamenu kutiju koju je videla - kovčeg. Još nije mogla da vidi partnera. Krajičkom oka je videla Dorijana. Ukočeno je stajao, gledajući prizor bez mnogo zanimanja. „Nije sve tako crno”, reče Dorijan. „Smanjenje broja stanovnika će nam omogućiti konsolidaciju genoma, možda i uklanjanje nekih problema.” Ćutala je. Dorijan je imao pravo. Znala je rešenje. Užasavala ga se. Problemi, koje nije imenovao, u poslednjih deset hiljada godina su narasli - nekontrolisana agresija, sklonost ka ratu i preventivnom uklanjanju svih uočenih pretnji. Ovaj sve izraženiji trend bio je temeljni nedostatak gena preživljavanja. Logici skloni umovi znali su da njihovo okruženje raspolaže ograničenom količinom resursa, i da njihova tehnologija na ovom stepenu razvoja može da podrži postojanje ograničenog broja ljudi. Hteli su da obezbede da to budu njihovi saplemenici, da osiguraju preživljavanje njihove genetske linije. Rat je bio njihovo oruđe za uklanjanje konkurencije u borbi za ograničene resurse. Prebrzo su stremili genocidu, kao da se neko umešao, radeći protiv njihovih interesa. Još jedna mogućnost se šunjala zadnjim delom njenog uma: Dorijan je ovo učinio. Da li ju je izdao. Skrivala je saradnju s Dorijanom/Aresom od partnera. Znala je da on to ne bi odobrio, ali nije videla drugu mogućnost. Ako je Dorijanova priča o neprijatelju bila tačna, ljudskim plemenima će svaka genetska prednosti biti neophodna. Šta još mogu da uradim. - pitala se. Izabrala je jedini logični pravac. Holografski ekran počeo je da se menja. Crvenilo se širilo preko mape: podaci o gubicima. BalkanDownload

247

Njen partner se okrenuo ka kontrolnoj stanici. „Alarmi zbog smanjenja broja stanovnika.” „Moramo da se umešamo”, reče Dorijan. „Ne. Ne na ovim nivoima gubitaka”, uzvratio je njen partner. „Upravljamo se po lokalnom presedanu. Umešaćemo se samo u slučaju rizika od istrebljenja.” Klimnula je glavom. Presedan je određen pre sedamdeset hiljada godina - kad je izabrala da usadi atlantiđanski gen ljudima u pećini, podvrsti koja se našla na rubu istrebljenja. Otvorila je usta da progovori, ali je holografski zid eksplodirao od znaka za uzbunu. Populaciono upozorenje: istrebljenja na 92%.

podvrsta

8471:

rizik

Pronašla je lokaciju. Sibir. Denisovani. Plavne vode nisu mogle da ih ugroze na tom mestu. Šta se događa. I drugi znak za uzbunu pojavio se na ekranu na drugom mestu. Populaciono upozorenje: istrebljenje je na 84%.

podvrsta

8473:

rizik

Ova podvrsta je živela na ostrvima u Indoneziji. Polutani. Nazvaćemo ih Homo floresiensis. Šta je izazivalo kolaps njihove populacije. Pritisak potopa u sprezi s agresivnim ljudima koji su relativno skoro naselili ostrva. Znala je istoriju. Biće istrebljeni. Koja je godina. Pogledala je hologram. Dešifrovala je atlantiđanske kalendarske oznake. Ovo sećanje je bilo od pre približno trinaest hiljada godina. Potreslo ju je još jedno saznanje: prisustvovaće padu Atlantide. Videće šta se dogodilo. Videće nedostajuću Deltu. Oglasio se treći populacioni znak za uzbunu. Populaciono upozorenje: istrebljenja je na 99%.

podvrsta

8470:

rizik

Neandertalci. Gibraltar. Partner je pritrčao kontrolnoj ploči. Obratio se Dorijanu: „Ti si ovo učinio!” „Šta sam učinio. Ovo je vaš naučni eksperiment. Naposletku, ja sam samo vojni savetnik. Doktori, ne dopustite da vam smetam.” Partner je zastao. Čekao je njenu reakciju. BalkanDownload

248

„Odredičemo prioritete. Spaščemo one koje možemo”, rekla je. Radio je na ploči. Osetila je da se brod diže. Mapa je pokazivala pravac kretanja broda. Leteo je preko Afrike, u pravcu Gibraltara. Dorijan je stajao nepomično kao kip. Zurio je u nju. Partner je požurio ka vratima. Zastao je. „Ideš li.” Duboko je razmišljala. Tri upozorenja o izumiranju - u isto vreme. Šta bi to moglo da znači. Da li je Dorijan uklanjao sve podvrste. Da li je isprobavao svoje oružje, završavajući eksperiment. Da li je dobio ono što je hteo. Da li ju je izdao. Ili je posredi nešto drugo. Da li je ovo delo njihovog neprijatelja. Ili slučajnost. Puka podudarnost. Svaka od nabrojanih alternativa bila je moguća, ali malo verovatna. Uskoro će saznati istinu. Partner joj je bio okrenut leđima. Još jedno pitanje je vapilo za odgovorom. Ko je on. Morala je da vidi njegovo lice, da sazna ko je. Odgovori su joj bili preko potrebni. Pokušala je da se pribere. „Da. Dolazim.”

Doktor Pol Brener je posmatrao brojne ekrane u Orhidejinom štabu. Stope gubitaka su se povećavale. Orhidejin distrikt u Budimpešti: umrlo 37% populacije. Orhidejin distrikt u Majamiju: umrlo 34% populacije.

ukupne ukupne

Časovnik u uglu pokazivao je 1.45.08. Ostalo je manje od dva sata do izumiranja najvećeg dela ljudske rase. Ili do sledećeg koraka u ljudskoj evoluciji. Na svetu će, posle sprovođenja eutanazije, ostati dve grupe ljudi: evolutivni i devolutivni. Dve podvrste će naporedo postojati po prvi put u nekoliko hiljada godina. Pol je znao da će se taj suživot okončati kao i ranije. Ubrzo će ostati samo jedna podvrsta. A to neće biti ona na nižem nivou evolucije. Svet će pripasti preživelima. Oni će s puta ukloniti genetski inferiorne.

BalkanDownload

249

80 Slušate BBC, glas trijumfa čovečanstva u ovom osamdesetom danu atlantiđanske kuge. Ovo je specijalni bilten. Lek, dame i gospodo. Vođe svih zemalja Orhidejine alijanse, uključujući Ameriku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačku, Australiju i Francusku, obznanile su da je lek za atlantiđansku kugu konačno pronađen. Saopštenje nije moglo stići u boljem trenutku. BBC je dobio tajne izveštaje i svedočenja očevidaca širom sveta, koji tvrde da je stopa smrtnosti u nekim Orhidejinim distriktima dostigla nivo od četrdeset procenata. Saopštenje je bilo šturo. Vođe država odbile su sve zahteve za intervjuima. Stručnjacima su prepustili nagađanja o tajanstvenom leku, pogotovo o načinu njegove proizvodnje u nečuveno kratkom vremenu. Doktori iz nekoliko Orhidejinih distrikta anonimno su tvrdili da su postojeće fabrike za proizvodnju orhideje već bile osposobljene za proizvodnju novog leka i da će prve količine biti proizvedene već za nekoliko sati. Ovo je bio specijalni bilten BBC-ja.

81 Kejt se ponovo našla u komori za dekompresiju sa zaštitnim odelom na sebi. Hitro se okrenula ka partneru. I on je bio u odelu. „Dronovi su pronašli samo jednog preživelog.” Jedan preživeli. Neverovatno. Isuviše... podesno. „Primljeno”, rekla je. Okrenula se. Dorijan je bio iza nje. Nije nosio odelo. „Vi ćete izaći. Ja ću upravljati brodom.” Pokušala je da pročita njegov izraz. Njen partner je spakovao

BalkanDownload

250

ostatak terenske opreme. Dorijan je napustio sobu trenutak pre no što su poslednje količine vazduha isisane iz nje. Dve lebdeće kočije izašle su iz zidova. Popeli su se na njih i izleteli iz modula. Prizor je oduzimao dah1 praistorijska naseobina okružena kamenim spomenicima. Ličila je na amfiteatar na otvorenom, sazdanom oko ogromnog kamenog ognjišta, koje je slalo paklene plamenove ka nebu. Nekoliko ljudi vodilo je neandertalca ka vatri. Pustili su ga i uzmakli kad su im kočije prišle. Njen partner je zgrabio neandertalca. Ubrizgao mu je sredstvo za smirenje i prebacio preko svoje kočije. Okrenuli su se i poleteli ka brodu. „Nemam poverenje u njega”, rekao je njen partner na privatnom kanalu. Ni ja, pomislila je, ali nije ništa rekla. I ona je snosila deo krivice ako ih je Dorijan izdao i inscenirao sve ovo. Pomagala mu je u istraživanju.

Dorijan je posmatrao blistave vode Mediterana iznad kojih je leteo. Borio se da ne zaspi zbog iscrpljenosti i nedostatka sna. Nije mogao da se odbrani od navale sećanja. Pojavila se nova scena. Nije mogao da se okrene, da pobegne od sopstvenog uma. Helikopter i Imarijev udarni tim su se rasuli. Soba se podigla oko njega. Znao je gde se nalazi, u strukturi ispod Gibraltara. Bio je u kontrolnom centru. Gledao je kako Kejt i njen partner žure da spasu primitivca. Budale. Mekušci. Zašto ne mogu da prihvate neizbežno. Nauka i moral su ih sprečavali da vide istinu, neporecivu stvarnost: da na ovom svetu i u vaseljeni koja nas okružuje ima mesta samo za jednu razumnu rasu. Prirodni izvori su ograničeni. Ta vrsta moramo biti mi. U ratu smo. Borimo se za gole živote. Ovi naučnici će biti zapamćeni kao osobe zavedene moralnošću. Dodelili su kod primitivcima da bi očuvali mir i ovekovečili laž o mogućnosti suživota. Jedna vrsta mora trijumfovati nad drugom u

BalkanDownload

251

okruženju sa ograničenim prirodnim resursima i neograničenim rastom populacije. Upravljao je kontrolama, programirajući bombe. Izašao je iz komandnog centra i pojurio hodnikom. Munjevito je vrludao dok se nije našao u sobi sa sedam vrata. Uključio je ekran na šlemu i čekao. Kejt i njen partner približavali su se brodu. Detonirao je prvu bombu - postavljanu na otvorenom moru. Udar je poslao ogromni talas na brod. Gurnuo ga je prema kopnu. Aktivirao je druge bombe kad ga je voda povukla nazad u more. One će rasturiti Alfa modul na komade. Prošao je kroz jedna od sedam vrata. Znao je da je u svom brodu na Antarktiku. Uskoro ću osloboditi svoje ljude. Povratićemo vaseljenu. Pokupio je plazma pušku u prolazu pored kontrolne stanice. Vratio se u prostoriju sa sedam vrata. Postojao je samo jedan put za bekstvo, samo jedan put s Gibraltara. Čekaće ih.

Kejt je posmatrala kako njen partner smešta neandertalca u cev. „ Ares nas je izdao. Radi protiv nas.” Ćutala je. „Gde je.” „Šta bi trebalo da...” Znak za uzbunu zasvetleo je u njenom šlemu. Nadolazi talas. „Aktivirao je bombu na morskom dnu...” Udarni talas je zatresao brod i bacio je na pregradni zid. Prostrelio ju je bol. Još nešto joj se dešavalo. Gubila je kontrolu nad sobom. Sećanja su bila previše stvarna. Borila se da očuva svest. Svet joj se zacrneo pred očima.

Dejvid je gurnuo glavu između Kamaua i Šoa u komandnu kabinu helikoptera. Posmatrao je Valetu, glavni grad Malte. Uska luka bila je puna čamaca. Pokrivali su gotovo svaki centimetar slobodnog prostora. Lepezasto su se širili iz luke prema moru. Naizgled beskrajna BalkanDownload

252

gomila ljudi trčala je preko napuštenih brodova. Koristili su ih kao niz plovećih platformi, kao stazu do obale. Iz helikoptera su izgledali kao mravi koji marširaju iz luke. Četiri ljudske struje na obali okupljale su se u jedinstvenu hordu koja je tekla glavnom saobraćajnicom Valete, najkraćim putem do Orhidejinog distrikta. Izlazeće sunce prosipalo je zrake iznad visoke zgrade sa zasvođenim krovom. Dejvid je prineo ruku očima. Zašto beže baš ovamo. Šta ih ovde može spasti. Helikopter je zadrhtao. Dejvid je pao na zadnje sedište. „Imaju protivvazdušne rakete!” „Vodi nas van domašaja!” povikao je Dejvid. Zgrabio je Kejt. Bila je mlitava i odsutnog pogleda. Kejt je otvorila oči. Pogodio ju je drugi udar, ali je ovaj bio drugačiji nije bio talas. Ponovo je bila u helikopteru s Dejvidom, koji ju je zabrinuto posmatrao. Šta joj se dogodilo. Osećala se drugačijom. Ono što je saznala, sećanja, na neopisiv način ju je promenilo. Čovečanstvo je... eksperiment. Da li je i on njegov deo. „Šta je bilo.”, pitao je. Odmahnula je glavom. „Da li ti je dobro.” Zažmurila je i odmahnula glavom. Odbijala je da se suoči sa stvarnošću.

Dejvid je vezao Kejt za sedište helikoptera. Pridržavao ju je dok se letelica naginjala i podrhtavala. Bombe su eksplodirale oko njih. Malta je kao i uvek bila dobro branjena. Prihvatali su izbeglice koje su dolazile brodovima, ali niko nije mogao da stigne do nje vazdušnim putem. Podigao je satelitski telefon. „Pozovi Kontinuitet!”, naložio je Kejt. „Reci im da smo u Imarijevom helikopteru, ali da smo prijatelji. Neka kažu Maltežanima da prestanu da pucaju na nas. Moramo da sletimo.” Gledao je kako Kejt otvara oči. Uzvratila mu je pogled i počela da kuca po tastaturi. Sekundu kasnije započela je razgovor s Polom Brenerom.

BalkanDownload

253

Pol Brener je prekinuo vezu. Kejt i njen tim su na Malti. „Želim da razgovaram s direktorom Orhidejinog distrikta u Valeti”, rekao je pomoćniku. Dorijan je posmatrao eksplozije u daljini. Valeta je pucala na letelicu koja se primicala. Uključio je mikrofon u šlemu. „Pronađite izbeglički brod.” „Gospodine.” „Učinite to. Vazdušnim putem nećemo stići do ostrva.” Deset minuta kasnije lebdeli su iznad ribarskog broda. Dorijan je gledao kako se njegovi ljudi užadima spuštaju na palubu s uperenim automatima. Posada i putnici su se povukli u kabinu. Spustio se na palubu i prišao uplašenim ljudima. „Niko vam neće nauditi. Samo nas odvezite do Malte.”

Dejvid je osetio kako helikopter sleće na tle. Sklonio je uvojak kose s Kejtinog lica. „Možeš li da hodaš.” Bila je veoma vruća. Nije gorela, ali... previše je vruća. Šta joj se događa. Ne smem da je izgubim. Ne posle svega što smo preživeli. Klimnula je glavom. Pomogao joj je da se iskrca iz helikoptera. Zagrlio ju je i poveo preko platforme. Čang, Janus i Šo su pošli za njima. Jedan od njih je bio neprijatelj. Dejvid nije znao ko je od njih trojice ubica, ali je mogao da se zakune da je Kamau na njegovoj strani i da mu čuva leđa. Kejt ga je u ovom času najviše brinula. „Doktorko Vorner!” Pozdravio ih je čovek u izgužvanom odelu i s Armiranim naočarima. „Doktor Brener nas je obavestio o vašem istraživanju. Ovde smo da bismo vam pomogli...” „Povedite nas u bolnicu”, reče Dejvid. Kejt je pomoć bila neophodna.

Dejvid nije mogao da veruje svojim očima. Sjajno opremljena bolnica bila je puna bolesnih i umirućih. Niko nije pokušavao da im pomogne. BalkanDownload

254

„Šta se ovde događa. Zašto ne lečite ove ljude.” pitao je direktora okruga. „Nema potrebe. Izbeglice omrknu bolesne, a osvanu zdrave.” „Bez lečenja.” „Sudbina ih spasava.” Dejvid je pogledao Kejt. Bilo joj je bolje. Znoj joj više nije kapao po čelu. Odveo ju je u stranu. „Veruješ li u ovu priču.” „Verujem u ono što vidim, ali ne znam kako se to događa. Moramo da pronađemo izvor. Nađi mi nešto za pisanje.” Uzeo je beležnicu s obližnjeg stola. Brzo je pisala. Dejvid je posmatrao direktora Orhidejinog distrikta, koji je motrio na njih okom sokolovim. Janus je uključio Kejtin kompjuter i spravu za sakupljanje uzoraka, sličnu termosu, u uglu bolničkog krila. Kamau i Šo su stajali kraj njih. Razmenjivali su poglede kao bokseri u ringu, koji nestrpljivo čekaju zvuk gonga. Kejt je pružila crtež direktoru. „Ovo tražimo. To je kameni kovčeg...” „Ja...” „Znam da je ovde. Odavno je ovde. Imaru ga krije hiljadama godina. Odvedi nas do njega.” Direktor je skrenuo pogled i progutao knedlu. Poveo ih je u stranu da ih neko ne bi čuo. „Nikad ga nisam video. Ne znam šta je to...” „Moramo ga pronaći”, reče Dejvid. „U Rabatu je. Priča se da su se malteški vitezovi povukli u tamošnje katakombe.”

Dorijan se psujući probijao kroz varvarsku hordu, koja se valjala prema glavnom gradu Malte. Bože, kako smrde. Nose bolesne. Guraju se i laktaju u nadi da će stići na sigurno mesto. Obmotao je glavu starim ćebetom da bi se sakrio. Pokušavao je da ne udiše grozni vonj koji ga je odasvud okruživao. Pa neka neko kaže da nije spreman da strada za svoju stvar. U daljini, iza bolnice, video je Imarijev helikopter. Uzleteo je i krenuo dublje u kopno. Obratio se oficiru specijalnih snaga pored sebe: „Krenuli su. Pronađi nam helikopter. Moramo da pođemo za njima.”

BalkanDownload

255

MALTA Dejvid je iz helikoptera video čitav Rabat pod sobom. Prizor nije odgovarao njegovim očekivanjima. Gradić je bio napušten. Nigde nije bilo žive duše, kao da su svi pobegli glavom bez obzira. Kad je kuga naišla, ovdašnji živalj je pohrlio u jedan od dva Orhidejina distrikta na Malti, u Viktoriju ili Valetu. Posmatrao je prazna i bezosećajna lica naučnika preko puta sebe. Kroz razmak među sedištima je video odraz Šoovog i Kamauovog lica na staklu kabine. Izgledali su prazno, tvrdo, usredsređeno. Biće sami u Rabatu. Martinov ubica će sigurno povući neki potez da bi se dočepao Kejt, leka ili da bi stavio tačku na čitavu priču na način koji mu najviše odgovara. Dejvid je ponovo pogledao kroz prozor. Razmišljao je o istoriji i bezbednosti, o onom što je najbolje poznavao. Rabat je bio s druge strane Mdine, starog glavnog grada Malte. Istoričari su verovali da su ljudi tu živeli i 4.000 godina pre Hristovog rođenja. Maltu je prvobitno naselio tajanstveni narod koji je 5.200 godina pre Hrista migrirao sa Sicilije. Arheolozi su u XX stoleću pronašli megalitske hramove na svim malteškim ostrvima. Ukupno jedanaest. Sedam je pronađeno otkad su uvršteni u svetsko kulturno nasleđe, pod zaštitom Uneska. Oni su istinska svetska čuda. Neki naučnici veruju da su najstarije uspravne građevine na planeti. Niko ne zna ko ih je i zašto izgradio. Podignuti su 3.600 godine pre Hrista, možda i ranije. Starost građevina - i malteške istorije - predstavljaju anomalije. Ne uklapaju se ni u jedno savremeno tumačenje ljudske istorije. Mračno doba drevne Grčke seže samo do 1200. godine pre Hrista. Prve civilizacije i prvi gradovi u državama poput Sumera nisu stariji od 4.500 godina pre Hrista. Akadija je naseljena oko 2.400 godina pre Hrista, a Vavilon navodno oko 1.900 godina pre Hrista. Čak i Stounhendž, po pojavnosti najsličniji megalitski spomenik, nije BalkanDownload

256

izgrađen pre 2400. godine pre Hrista, što znači da je tajanstveni narod izgradio gigantske kamene hramove na izolovanoj Malti najmanje hiljadu godina ranije. Ne postoji naučno objašnjene za megalitske strukture na Malti. Priča o njima je izgubljena u tami vremena, kao i sećanje na ljude koji su ih izgradili. Istoričari i arheolozi još raspravljaju o mestu rođenja civilizacije. Mnogi tvrde da su se prva ljudska naselja javila u dolini Inda, u današnjoj Indiji, ili u dolini Žute reke u Kini, ali se svi slažu da je civilizacija u obliku održivih i stalnih ljudskih naseobina začeta tek 4.500 godina pre Hrista, negde na Levantu ili u širem području Plodnog polumeseca - hiljadama kilometara od Malte. Ostaci primitivnih naseobina u Plodnom polumesecu su oskudni i trošni, nimalo nalik neporecivo impresivnim i tehnički naprednim kamenim strukturama na Malti - koje su verovatno starije od njih. Ovde je cvetala izolovana civilizacija. Njeni pripadnici dizali su građevine posvećene višoj sili, da bi neznano kako nestali bez traga. Ostavili su samo hramove u kojima su štovali svoja božanstva. Prvi naseljenici Malte koji su ostavili istorijske izvore bili su Grci. Za njima su oko 750. godine pre Hrista došli i Feničani. Kartaginjani su trista godina kasnije nasledili Feničane. Njihovu vladavinu ubrzo nakon toga prekinuli su Rimljani, koji su za nekoliko godina osvojili ostrvo. Rimski upravnik izgradio je palatu u Mdini. Normani su 1091, gotovo hiljadu godina kasnije, osvojili Maltu i zauvek izmenili Mdinu. Normanski osvajači izgradili su odbrambene bedeme i široki šanac, koji je odvajao Medinu od najbližeg grada - Rabata. Najpoznatija legenda o Mdini tiče se Svetog Pavla. Veruje se da je 60. godine živeo na Malti, posle brodoloma pored njenih obala. Pavle je putovao za Rim protiv svoje volje. Čoveku koji će kasnije biti proglašen apostolom trebalo je da bude suđeno kao političkom buntovniku. Njegov brod je upao u oluju i potonuo blizu malteške obale. Svi ljudi s broda našli su spas na kopnu. Bilo ih je dve stotine sedamdeset petoro. Legenda kaže da su Maltežani prihvatili Pavla i brodolomnike. Luka u Delima apostolskim piše: I kad se izbaviše s lađe koji bijahu s Pavlom, tada saznadoše da se ostrvo zove Malta. A meštani nam ukazivahu ne malo čovjekoljublje, jer naloživši BalkanDownload

257

vatru sve nas primiše zbog kiše koja padaše i zbog zime. Luka navodi da je Pavla ujela zmija otrovnica kad je vatra zapaljena, ali da nije imao nikakvih tegoba. Ostrvljani su to protumačili kao znak koji ga izdvaja iz mnoštva brodolomnika. Veruje se da je potražio utočište u pećini u Rabatu i da je izabrao skroman život u podzemlju, nauštrb raskošnog smeštaja koji mu je ponuđen. Publije, rimski upravitelj Malte, te zime je pozvao Pavla u svoju palatu. Apostol je iscelio Publijevog oca od ozbiljne bolesti. Publije se nakon toga preobratio u hrišćanstvo i postao prvi malteški biskup. Malta je bila jedna od prvih rimskih kolonija koja se preobratila u hrišćanstvo. „Gde da sletim.”, pitao je Kamau preko radija, prekidajući Dejvidove sanjarije. „Na trg”, reče Dejvid. „Ispred Crkve Svetog Pavla.” „Ne. Katakombe su malo dalje od nje. Spusti se na trg. Odvešću vas do njih.” Usredsredio se na poznate činjenice. Tajanstveni narod naselio je Maltu. Velike bitke su se hiljadama godina vodile zbog ovog ostrvca, na kom se prepričavaju legende o čudesnim isceljenjima u senci megalitskih kamenih hramova starijih od svih poznatih svetskih civilizacija. Nešto na Malti spasava begunce od kuge. Koji je zajednički imenitelj svih ovih pojava. Obratio se Kejt posle sletanja helikoptera: „Možeš li da hodaš.” Klimnula je glavom. Činilo mu se da izgleda... odsutno. Da li joj je dobro. Spopala ga je neodoljiva želja da je zagrli. Već je izašla iz helikoptera. Dva naučnika su krenula za njom. Šo i Kamau su im se pridružili. „Pretpostavljam da su katakombe ispod Crkve Svetog Pavla”, reče Janus. „Nisu.” Dejvid je morao da viče zbog buke koju je stvarao helikopter iza njihovih leđa. Osvrnuo se ka Crkvi Svetog Pavla, kamenom zdanju iz XVII veka, sagrađenom iznad pećine - zvane Pećina Svetog Pavla - koju je skromni apostol izabrao za prebivalište. Dejvid je progovorio kad su se udaljili od bučne letelice. „Katakombe su nedaleko odavde. Rimljani iz sanitarnih razloga nisu BalkanDownload

258

dozvoljavali sahranjivanje unutar zidina glavnog grada Mdine. Izgradili su složenu mrežu podzemnih katakombi - pogrebnih odaja - u Rabatu, ah pored gradskih zidina.” Hteo je da im kaže još nešto. Istoričar u njemu nije mogao da odoli tom iskušenju. U rabatskim katakombama nalaze se tela hrišćana, pagana i Jevreja, sahranjena jedne pored drugih kao jednoverci. To je bio redak primer verske tolerancije u rimsko doba poznato po progonu religioznih vođa. Savle iz Tarsa, Jevrejin i rimski građanin, žustro je progonio rane Isusove sledbenike, dok su porodice pagana, Jevreja i hrišćana sahranjivale mrtve u podzemnim dvoranama rimske Malte. Savle je nastojao da zatre hrišćanstvo u povoju, da bi se na putu za Damask, nakon Isusove smrti na krstu, preobratio u hrišćanstvo. Savle iz Tarsa postaće kasnije apostol Pavle. I katakombe u Rabatu će biti preimenovane u njegovu čast. Dejvid se usmerio na neposredni zadatak. Skrenuli su u uličicu i zastali ispred kamene zgrade. Na njoj je bio natpis: MUZEJSKO ODELJENJE KATAKOMBE SVETOG PAVLA Janus je gurnuo i otvorio gvozdenu kapiju, a zatim i teška drvena vrata. Ušli su u predvorje muzeja. Ogromna mramorom popločana prostorija bila je tiha i jezivo prazna. Zidovi su bili prekriveni plakatima, fotografijama i slikama. Nekoliko hodnika je vodilo iz dvorane. Bili su puni staklenih vitrina s brojnim kamenim predmetima različite veličine. Svi pogledi počivali su na Dejvidu. „Šta ćemo sad.”, pitao je Čang. „Ovde ćemo se utaboriti”, reče Dejvid. Kamau je odmah raščistio sto, spustio platnenu torbu i počeo da reda oružje i opremu: pištolje, automatske puške i pancire. Janus je pritrčao Kejt. Pružio je ruku za rancem. „Mogu li.” Predala ga je odsutnim pokretom. Uključio je kompjuter i spojio ga sa spravom sličnom termosu, koju je Martin dao Kejt za izdvajanje uzoraka DNK. Istraživačka stanica je za tili čas bila spremna za rad. Janus je spustio satelitski telefon na sto. „Da li da pozovemo Kontinuitet kako bismo ih izvestili o statusu.” „Nemoj”, reče Dejvid. „Zvačemo ih kad budemo imali nešto da im BalkanDownload

259

saopštimo. Nema smisla da... otkrivamo lokaciju.” Bacio je pogled na telefon. Palo mu je na pamet da je jedan član tima upravo to radio - otkrivao je njihovu lokaciju. Podigao je telefon sa stola i dodao ga Kejt. „Ne ispuštaj ga iz ruku.” Šo je stajao nekoliko koraka od Kamaua. Gledao je kako razvrstava oružje i pancire. Dejvid je ukrstio pogled s njim. Šo je prvi popustio. Opuštenim korakom je prišao stočićima pored stepeništa u katakombe. Uzeo je brošuru i počeo da čita. „Šta čemo sad, Dejvide.”, upitao je jednako opuštenim tonom. „Da li ćemo čekati da srednjovekovni vitez izađe iz podzemlja pa da ga pitamo da li je negde video staru kamenu kutiju.” Janus je progovorio da bi smanjio napetost: „Hoću da vas podsetim na hitnost...” „Idemo dole”, reče Dejvid. Kamau nije gubio vreme. Pričvrstio je pancir i dodao jedan Dejvidu. „To će nalikovati traženju igle u plastu sena”, reče Šo. Podigao je brošuru. „Podzemna mreža je razgranata. Samo je nekoliko tunela otvoreno za posetioce, a taj... uređaj - mogao bi biti bilo gde. Govorimo o kilometrima tunela.” Dejvid je pokušao da pročita Kejtin izraz. Izgledala je hladno, gotovo bezosećajno. Da li se suočavala s novom navalom sećanja. „Mislim da ćemo morati da se razdvojimo”, reče Janus. „Tako ćemo pregledati veći deo podzemlja.” „Zar se tako nećemo izložiti... opasnosti.”, snebivljivo će Čang. „Mogli bismo da se podelimo u dvočlane timove, s po jednim vojnikom i naučnikom u svakom”, predložio je Janus. Dejvid je razmišljao o predlogu. Mogao je da ostavi nekoliko ljudi u predvorju, odakle bi mogli da zatvore katakombe ili pruže pomoć. Svaka opcija imala je dobrih i loših strana. „Slažem se”, rekao je. „Šo i Čang će poći prvi.” Hteo je da spoji najsumnjivije i da ih pusti prve, da ih odvoji od ostatka grupe. „Kamau i Janus će poći za njima. Kejt i ja ćemo krenuti poslednji.” „Ne znamo šta nas čeka tamo dole”, ljutito će Šo. „Ne pada mi na pamet da nenaoružan lutam podzemljem. Ubij me ako želiš Dejvide.” Dejvid je prišao stolu, podigao veliki nož i zavitlao ga na šoa. Ovaj ga je uhvatio za dršku u letu. Pogled mu je ljutito sevnuo. „Sad si naoružan. Ideš prvi ili ću te upucati. Isprobaj moju rešenost ako misliš da blefiram.” Šo se okrenuo i pošao niz stepenice posle kraćeg oklevanja. Čang je BalkanDownload

260

krenuo za njim. Uskoro su se svi našli u katakombama.

KATAKOMBE SVETOG PAVLA RABAT, MALTA Katakombe su bile vlažne i mračne. Svetla nisu radila, ali je sjaj svetlosnih štapova otkrivao vitrine i natpise pred kojima su turisti zastajkivali da bi se obavestili o katakombama. Tunel se posle deset minuta račvao. „Srešćemo se u predvorju za jedan sat, ma šta da se u katakombama desi. Vratite se ako ništa ne nađete”, reče Dejvid. „Pokušajte da napravite mapu maršrute.” „Važi, mama! Vraćam se za sat, s domaćim!”, planuo je Šo. Okrenuo se i poveo Čanga niz mračni hodnik. Kejt, Dejvid, Kamau i Janus ćutke su išli za njima. Timel se, posle pet minuta, ponovo račvao. Kamau i Janus su krenuli novom stazom. „Srećno, Dejvide!”, reče Kamau. Janus je klimnuo glavom Kejt i Dejvidu. „I ja tebi isto želim”, odvratio je Dejvid. Kejt i on su neko vreme ćutke koračali. Zaustavio se kad je procenio da ih niko ne može čuti. „Reci mi da znaš šta se ovde dešava, šta spasava narod Malte od kuge.” „Ne znam. Videla sam kovčeg u prošlosti, ali ne znam šta se s njim odonda desilo. Videla sam kako ga Imaru iznose na visoravan; njegova dalja sudbina mi je nepoznata.” „Ovde postoje megalitski hramovi stari gotovo šest hiljada godina. To ih čini najstarijim poznatim ruševinama na svetu. Postoje legende o čudotvornim izlečenjima još iz rimskih vremena, kad se apostol Pavle iskrcao na Maltu. Da li su Imaruanci doneli Kovčeg ovamo na čuvanje.” „Moguće”, reče Kejt pomalo odsutnim glasom. „Kako taj predmet leči ove ljude.” „Ne znam...” BalkanDownload

261

„Šta je u njemu.” „U njemu je telo Adama, našeg Alfe - prve osobe kojoj je usađen atlantiđanski gen. U njemu su samo njegove kosti.” „Kako njegove kosti mogu da leče ljude.” „Ja... ne znam. Nešto smo mu uradili u prošlosti. Bila sam tamo, ali nisam mogla da vidim šta smo učinili. Nisam videla ni lice svog partnera. Ljudski genom se cepao - imali smo teškoća pri upravljanju eksperimentom.” „Eksperimentom...” Klimnula je glavom, ali nije pokušala da objasni. „Dejvide, nešto mi se dešava. Teško mi je da se usredsredim. To nije sve. I Dorijan je bio tamo...” „Ovde...” „Ne. Bio je tamo, u prošlosti. Mislim da poseduje sećanja drugog Atlantiđanina, generala Aresa, koji je došao na Zemlju za naučnom ekspedicijom.” Dejvid je zapanjeno posmatrao. „Kako je to moguće.” „Učestvovao je u ekspediciji na Gibraltaru. Cevi su reprogramirane za njegov radijacioni signal. Dorijan je stavljen u njih posle pandemije španskog gripa. Sigurno se probudio s njegovim sećanjima, baš kao što sam se i ja probudila sa sećanjima naučnice.” „Neverovatno”, promrmljao je Dejvid. Novi obruč straha stezao mu se oko srca. Dorijan je poznavao prošlost, verovatno bolje od nje. To mu je davalo taktičku prednost. „Koji je tvoj plan, Dejvide.” Vratio se u sadašnjost, u slabo osvetljeni kameni tunel. „Pronaći ćemo ono što je ovde dole, videćemo da li možemo to da upotrebimo za pronalaženje leka i pobeći što pre.” „Šta će biti s ostalima.” „Jedan od njih je ubica i izdajnik. Ostavićemo ih ovde dole. Potrudićemo se da im što više odmaknemo. Samo tako ćeš biti bezbedna.”

Kejt je sledila Dejvida u tunelu. Katakombe su je podsećale na kameni prolaz u Marbelji. Rabat je zapravo veoma podsećao na Marbelju. BalkanDownload

262

Naslućivala je blizinu završetka sećanja, kraj starog života i istine o onom što se dogodilo na Gibraltaru. Istovremeno je osećala da će je poslednji delovi sadašnje ličnosti napustiti ako dopusti tim sećanjima da nahrupe. Izgubiće Dejvida. Znala je da on ima pravo, da se ubica šunja u nekom tunelu, ali je još neotkrivena sećanja smatrala opasnijim.

CDC

ATLANTA, DZORDZIJA Doktor Pol Brener je polako otvorio vrata nećakove bolničke sobe. Uspaničio se kad je video da dečak nepomično leži. Sekunde su prolazile. Metjuove grudi su se blago podigle. Disao je. Pol je pažljivo zatvorio vrata. „Ujka Pole!” pozdravio ga je Metju. Okrenuo se i zakašljao. „Zdravo, Mete. Hteo sam da vidim kako si.” „Gde je mama.” „Tvoja mama mi... još mi pomaže s nekim eksperimentima.” „Zašto ne mogu da je vidim.” Pol se ukočio, nije znao šta da kaže. „Uskoro ćeš moći”, neubedljivo je promrmljao. Metju se uspravio u sedeći položaj. Dobio je novi napad kašlja. Kapljice krvi pojavile su mu se na dlanu. Pol je posmatrao kapljice koje su polako klizile po nećakovoj koži, iscrtavajući crvene linije. I Metju ih je video. Obrisao je ruku o košulju. Pol ga je zgrabio za ruku. „Ne briši je - samo... čekaj. Pozvaću bolničarku.” Ustao je i istrčao napolje, pobegao. Dok je odmicao hodnikom, čuo je kako ga Metju doziva iz sobe. Nije mogao da ga gleda. Nije mogao da ostane u toj sobi, ni sekundu više. Konačno pucam, gubim bitku, pomislio je. BalkanDownload

263

Poželeo je da ode u kancelariju, da se zaključa i sačeka dok se čitava stvar ne završi, dok čitav svet ne ode dođavola. Pomoćnica je ustala kad ga je videla. „Doktore Breneru, imate poruk...” Odmahnuo je rukom dok je hitrim korakom prolazio kraj nje. „Bez poruka, Klaro.” „Ova je od Svetske zdravstvene organizacije”, rekla je. Podigla je dva papira. „A ova od Britanske obaveštajne službe.” Zgrabio ih je i žurno pročitao. Pročitao ih je još jednom. Okrenuo se i uteturao u kancelariju, ne skidajući pogled s papira. Šta ovo znači. Zatvorio je vrata i brzo pozvao Kejt Vorner. Satelitski telefon nije zazvonio. Prebačen je na govornu poštu. Da li je isključen. Van dometa. „Kejt, ovde Pol. Znaš, Pol Brener.” Naravno da je znala koji Pol je zove. Unervozio se i dok joj je ostavljao poruku. „Vidi, dobio sam odgovor od svojih ljudi u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Izgleda da nemaju podatke o doktoru Arturu Janusu. Javili su mi se i iz Britanske obaveštajne službe. Nemaju agenta Adama Šoa. Proverili su i najtajnije baze podataka.” Nije znao šta da doda. „Nadam se da je s tobom sve u redu.”

Dorijan je zalupio vrata helikoptera. Horde su se smanjivale dok se dizao iznad Valete s timom za specijalne operacije. „Gde idemo, gospodine.”, pitao je pilot. Dorijan je pogledao telefon. Nije bilo poruka. „Otišli su na zapad”, povikao je. „Potražićemo njihov helikopter. Prvo ćemo okušati sreću s gradovima.” Kamau je išao ispred Janusa u Katakombama Svetog Pavla ispod Rabata. Visoki Afrikanac nosio je automatsku pušku. Zrak baterijske lampe zalepljene za cev slabo je osvetljavala široki tunel. Ni lampa u Janusovim rukama nije mnogo pomagala. „Odakle ste vi, gospodine Kamau.”, tiho će Janus. Kamau je progovorio posle kraćeg oklevanja: „Iz Afrike.” „Iz kog dela.” Nova pauza bila je jasan znak da Kamau nije raspoložen za razgovor. „Iz Kenije, pored Najrobija. Trebalo bi...” BalkanDownload

264

„Nedaleko od mesta rođenja savremene ljudske rase. Mislim da je veoma odgovarajuće što je osoba iz istočne Afrike u ekspediciji koja traga za Afrikancem koji je promenio istoriju i zacrtao put čovečanstva.” Kamau se okrenuo i osvetlio Janusovo lice baterijskom lampom. „Trebalo bi da ćutimo.” Janus je zaklonio oči rukom. „Vrlo dobro.”

Doktor Čang je išao ispred Šoa u drugom delu katakombi. Britanski vojnik ga je naterao da ide prvi. „Bezbednosti radi”, objasnio mu je. Kinez je zastao i zamahnuo lampom da bi osvetlio Šoovo lice. „Da li pamtiš maršrutu.”, pitao je Čang. „Pamtim je i bacam mrvice, doktore. Samo nastavite.” Svetlost lampe je samo delimično osvetljavala Šoovo lice. Čangu se učinilo da čovek koji je imao trideset i neku izgleda mnogo mlađe. Lice - to mlado lice - bilo mu je poznato. Gde li ga je video. Video ga je godinama ranije, zapravo decenijama. Nakon što je porodio Kejt iz majčinog stomaka, iz cevi. Setio se Hauarda Kigana, direktora Sahat-kule i jednog od dva člana Imarijevog saveta. Sedeo je iza masivnog hrastovog stola u svojoj kancelariji. Čang se vrpoljio u stolici preko puta. „Želeo bih da detaljno pregledate dečaka kog ste izvadili iz cevi. Zove se Diter Kejn, ali ga mi zovemo Dorijan Sloun. Ima problema u procesu... privikavanja.” „Da li je...” Kigan je uperio prst na Čanga. „Reći ćeš mi šta nije u redu s njim, doktore. Potrudi se da ti ništa ne promakne. Temeljno ga pregledaj pa se vrati ovamo. Da li si me razumeo.” Čang se vratio u Kiganovu kancelariju posle obavljenog pregleda. Seo je na istu stolicu ispred gargantuovskog stola. Otvorio je beležnicu i počeo da čita. Fizički je prilično dobro. Dva centimetra je viši od prošeka za svoj uzrast. Ima nekoliko skorašnjih modrica. I nekoliko krupnih ožiljaka, takođe skorašnjih... Čang je podigao glavu. „Da li sumnjate da ga neko zlostavlja.” „Ne, za ime božje, doktore! On je zlostavljač. Šta je kog đavola naopako kod njega.” „Bojim se da ne...” BalkanDownload

265

„Slušaj me. Pre šezdeset godina, kad je ušao u cev, bio je najslađe dete na svetu. Iz nje je izašao zao i opak kao ljuta guja. Na granici sociopate. Cev mu je nešto učinila. Želim da znam šta.” Čang je ćutke sedeo. Nije znao šta da kaže. Sporedna vrata su se širom otvorila. Dorijan je utrčao u kancelariju. „Ostani napolju, Dorijane! Radimo!” Još jedan dečak je utrčao iza Dorijana i udario u njega. Izvirio je preko Dorijanovog ramena. To lice. Dečaci su se povukli i zatvorili teška vrata za sobom. Kigan se zavalio u stolicu. Uštinuo se za koren nosa. Čangu tišina nije prijala. „Drugi dečak...” „Šta.” Kigan se nagnuo napred. „Oh, to je moj sin Adam. Odgajam dečake kao braću. Nadam se da će to Dorijana učiniti psihički stabilnijim i da će steći osećaj pripadnosti porodici. Ostao je bez oca i majke. Ali... nasmrt sam uplašen da će zaraziti mog Adama mračnjaštvom i bolešću, da će ga iskvariti. Tvrdim da je bolestan, doktore. Nešto u vezi s tim dečakom je veoma, veoma loše.” Čang se vratio u kameni hodnik. Sećanje je izbledelo i iščezlo. Oskudno svetlo se vratilo. Da, to je bio on. Dorijanov pobratim. Kiganov sin. „Šta je bilo.” oglasio se Šo. Čang je uzmakao za korak. „Ništa.” Šo mu je prišao. „Da li si nešto čuo.” „Ne... ja...” Čang se borio da pronađe reči, neki izgovor. Razmišljaj. Reci nešto. Šo se tiho nasmejao. „Setio si me se. Imam li pravo.” Doktor se ukočio. Zašto ne mogu da se pomerim. Bio je nepokretan kao da ga je ujela nevidljiva zmija i kao da mu se parališući otrov proširio čitavim telom. „I pitao sam se da li ćeš se setiti. Baš šteta. I Martin me se setio.” „Upomoć!” povikao je Čang delić sekunde pre no što je Šo potegao nož s pojasa i prevukao oštricu preko njegovog grla i dušnika. Krv se prosula po kamenom zidu. Čang je pao krkljajući. Stiskao je prerezano grlo. Borio se za dah koji nije dolazio. Šo je obrisao krvavi nož o Čangov torzo. Prekoračio je preko mrtvaca, postavio eksploziv na pod tunela i požurio dublje u podzemlje.

BalkanDownload

266

Kamau je zastao kad je čuo neobični zvuk. Ličio je na poziv u pomoć. Okrenuo se ka Janusu. Držao je nešto. Oružje. Kamau je podigao automat. Napala ga je zaslepljujuća svetlost, jača od svake koju je dotad video. Glavu mu je ispunio zvuk. Nije bilo vibracija, već neka vrsta zvučne viljuške. Pao je na kolena. Šta mu to Janus radi. Pomislio je da mu se glava nadima, da će mu mozak eksplodirati. Janus je samo ćutke prošao pored njega. Dejvid je zastao u mestu kad je čuo poziv u pomoć. Ko je to bio. Ubica je stupio u akciju. Krik je dopro iz blizine. Iz susednog tunela. Kejt je prošaptala: „Dejvide...” „Pssst. Nastavi da hodaš.” Potrčao je kroz tunel. Pre toga je zastajao kod svakog otvora s uperenim automatom. Sad je brzina bila ključ opstanka. Morali su da se udalje od zvuka, da bi se dokopali sigurnog položaja koji se može braniti. Tunel ispred njih završavao se velikom pogrebnom odajom s kamenim stolom isklesanim od stene. Usporio je. Razmišljao je šta da radi. Da se vrati. Stao je. Stresao se od jeze. Hteo je da se okrene kad je začuo glas. „Ne mrdaj!”

KATAKOMBE SVETOG PAVLA RABAT, MALTA Dejvid je podigao ruke. Osećao je Kejtin pogled na sebi. Gledala je šta radi. Pitala se da li će se okrenuti i zapucati na čoveka iza sebe. Hteo je, ali nije znao ko je iza njega, niti koliko ih ima. Još jedan glas je narušio tišinu. Dejvid ga je poznavao. „Spustite oružje. Njih smo čekali.” BalkanDownload

267

Dejvid i Kejt su se polako okrenuli. Posmatrali su mladića koji je izašao iz senke tunela. „Milo.”, prošaptala je Kejt. „Zdravo, doktorko Kejt.” Klimnuo je glavom Dejvidu. „Gospodine Dejvide.” „Pođite za mnom”, rekao je. Okrenuo se i pošao kroz tunel. Pratila su ga dva teško naoružana vojnika. Dejvid je pretpostavio da su to savremeni malteški vitezovi. Tunel je izlazio na podzemni trg, kamenu dvoranu znatno veću od ostalih pogrebnih odaja. Pola tuceta vojnika stajalo je u njoj s oružjem nagotovs. Kamena kutija počivala je na blago uzdignutom oltaru, na kraju odaje. Kejt joj je pritrčala i otvorila ranac. Obratila se vojnicima: „Možete li da pomerite poklopac.” Milo im je klimnuo glavom. Četiri stražara su spustila oružje i pomerila poklopac. „Milo, kako si došao ovamo.”, pitao ga je Dejvid. „To je duga priča, gospodine Dejvide. Recimo... da ne bih voleo da to ponovim.” „Da, znam na šta misliš.” Kejt je prišla oltaru i nagnula se preko kamenog kovčega. Nešto je radila. Dejvid je stao pored nje. Bacio je pogled u kutiju. U slaboj svetlosti podzemne dvorane razaznao je ljudske kosti. Kejt je radila s njemu nepoznatim uređajem iz ranca. Bio je siguran da nekako prikuplja genetske uzorke. Okrenuo se ka ljudima raspoređenim oko oltara. Milo je ćutke stajao u središtu grupe. Dejvid je pomislio da se vidno razlikuje od mladića kog je prvi put video u tibetanskom manastiru. Imao je čvršće i zreliji držanje. Obratio se Kejt: „Da li si uzela ono što ti je potrebno.” Klimnula je glavom. „Milo”, reče Dejvid, „moramo da se vratimo na površinu, do kompjutera, da bismo obradili uzorak.” Zastao je. „Mislimo da je ubica negde u hodnicima.” „Ovde vam ništa neće faliti, gospodine Dejvide.” Milo je klimnuo glavom ka vojnicima. „Odavno brane ovo mesto. Izvešće vas iz katakombi.” Nekoliko vojnika se izdvojilo iz grupe. Stali su ispred tunela koji je BalkanDownload

268

vodio na površinu. Dejvid i Kejt su pošli za njima.

Dorijan je krajičkom oka ugledao sjaj helikoptera na tlu. To je bio Imarijev helikopter. Pokazao je na njega. „Eno ga! Ne mogu biti daleko.” Kad su se prvi zraci sunca prosuli po tunelu, Dejvid je shvatio da više ne čuje korake stražara iza sebe. Osvrnuo se. Nestali su. Odmahnuo je glavom. Još jedna misterija, pomislio je. Kejt je pritrčala kompjuteru čim su izašli na površinu. Spustila je ranac i brzo počela da radi. Dejvid je proverio šaržer. Učinio je to po navici, pritisnut nervozom. Špartao je po predvorju, ne skidajući pogled s ulaza. „Šta se dešava.”, obratio se Kejt preko ramena. „Moram da pošaljem nove podatke Kontinuitetu. Nadam se da će im omogućiti pronalaženje terapije.” „Koliko će to trajati.” Protrljala je čelo i pogledala ekran. „Ne znam...” „Kako ne znaš.” Pogledala ga je. „Pa, moj mozak nije u naročitoj formi. Janus je obradio poslednju rundu podataka. Mnogo je bolji od mene u tom poslu.” Na sekundu je odvojio pogled od ulaza u tunel. „Dobro, dobro. Mislim... da je svrsishodnost u ovom trenutku najvažnija.” Cvrkutavi zvuk im je privukao pažnju. „Šta je to.” Kejt je izvadila satelitski telefon iz džepa. „To je govorna pošta.” Spustila je telefon na sto i nastavila da kuca i premerava kompjuterski ekran. „Preslušaj je. Rekao si da je svrsishodnost ono što je u ovom trenutku najvažnije. Imam đavolski mnogo posla.” Dejvid je pogledao telefon. Okrenuo se ka tunelu i uperio oružje. Potrudiće se da je ubuduće ne dira dok radi i da ne koristi pretenciozne fraze koje mogu da mu se obiju o glavu. Čuo je korake, duboko u pećini, van domašaja svetlosti. Bili su tihi, oprezni, kao da se neko približava ulazu - neko ko nije hteo da ga iko čuje. Privukao je Kejtinu pažnju i prislonio prst na usne. Stao je pored otvora. Zauzeo je dobar položaj. Uperio je pušku. Bio je spreman da BalkanDownload

269

otvori vatru. Nije sumnjao da će ugledati Šoa. Spremno će ga dočekati.

Dorijan se nagnuo iz kabine i pogledao Imarijev helikopter na trgu ispod njih. „Da li da sletim kraj njega.”, pitao je pilot. „Kako da ne. Iako bi možda bilo bolje da pošalješ tekstualnu poruku o našem položaju ili signalnu raketu.” Pilot je progutao knedlu. „Gospodine.” „Sleti negde drugde. Možda čekaju u zasedi pored helikoptera. Pešice ćemo ispitati okolinu.” Dorijan je ponovo pogledao telefon. Nije bilo poruka. Zašto. Da li je Adam mrtav. Nadao se da nije. Ostao bi bez porodice, bez ikog svog. Ostao bi bez brata, jedine osobe na svetu kojoj je mogao poveriti hvatanje Kejt Vorner. Bio je negde u Rabatu. Osećao je to. Ali zašto. Zbog čega su došli ovamo. Istorija bi mogla da mu da odgovor na to pitanje. Razjasnila bi značaj Rabata, ali koga je briga za nju. Da i ne govorimo da ovladavanje istorijom zahteva mnogo truda. „Da li neko od vas poznaje istoriju Rabata. Ima li kulturnih znamenitosti u tom gradiću.” Vojnici su se okrenuli prema njemu s praznim izrazima lica. Pilot se oglasio preko interkoma: „Mdina je u antičko doba bila rimska prestonica. Feničani i Grci su pre njih vladali iz istog mesta.” Ko ljudima puni glavu tim beskorisnim smećem. - pomislio je Dorijan. „Veoma zanimljivo...Ali mi nismo u Mdini, zar ne. Šta je u Rabatu.” „Tu su sahranjivali mrtve.” „Šta.” „Rimljani su mnogo polagali na čistoću. I na bezbednost. Opasivali su gradove zidinama i nisu dozvoljavali da se mrtvi sahranjuju unutar gradova. Rabat je bio predgrađe...” „O čemu kog đavola govoriš. Reci to već jednom, čoveče!” „Ovde ima pogrebnih dvorana. Drevnih. Tamo su Katakombe Svetog Pavla.” Dorijan je razmišljao o onom što je upravo čuo. Da, Dejvid i Kejt bi mogli doći zbog tako nečeg - mrtvih tela, drevnih genetskih tragova BalkanDownload

270

koji bi im mogli pomoći u nalaženju leka. Koliko hiljada godina je sahranjeno u kamenim dvoranama ispod drevnog grada. Da li je u njima neko sakrio prastaro telo, leš među leševima. To ga nije zanimalo. Tragao je isključivo za njom, za šifrom, za znanjem u njenom umu.

Prilika je polako izronila iz tame. Dejvid je stisnuo obarač. Bio je spreman da zapuca. Čovek je izašao iz tunela podignutih ruku. To je bio Janus. Kejt je ustala. „Hvala bogu. Potrebna mi je tvoja pomoć.” Janus joj je prišao. Dejvid je instinktivno pratio naučnika oružjem. „Da li si ga pronašla.”, pitao je Janus. „Jesam...” „Pronašla si kovčeg - s tibetanske tapiserije. Bio je ovde. Toliko dugo. Alfu. Adama.”, pitao je Janus. Klimnula je glavom. „Izvanredno...” promrmljao je gledajući kompjuter. „Mogu li.” „Naravno, samo izvoli.” Stala je u stranu. „Gde je Kamau.”, oglasio se Dejvid iza njegovih leđa. „Razišli smo se posle krika.” „Živ je.” „Nadam se”, reče Janus dok je kucao na kompjuteru. Pogled mu je počivao na ekranu. Minut je prošao. Dejvid je posmatrao ulaz u tunel, a Kejt i Janus kompjuter. Janus je klimnuo glavom. „To je to - početna tačka, prvi čovek koji je dobio atlantiđanski gen. Sve dobija smisao kad sastavimo genom s telima žrtava bubonske kuge i preživelima španskog gripa. Mislim da će sad moći da izoluju sve endogene retroviruse. To je to, Kejt.” Povezala je satelitski telefon s kompjuterom. „Šalje podatke.” Janus se odmakao od kompjutera i pošao ka ulazu u tunel. „Ne možeš tamo”, reče Dejvid. „Bojim se da moram”, reče Janus. „Za naučnika poput mene ovo je prilika stoleća. Prvi čovek sasvim nove vrste, genetska kataklizma koja je pokrenula sve kasnije događaje. Istorija, nauka. Moram da ga vidim svojim očima, uprkos riziku.” BalkanDownload

271

„Ostani ovde...” Janus je zamakao u tunel pre no što je Dejvid stigao da ga zaustavi. Kejt je skinula telefon s kompjutera i brzo otkucala broj. Dejvid je stao između nje i ulaza u tunel. Pole, upravo sam ti poslala nove podatke. Da... Šta.Ne, nisam preslušala poruku. Razrogačila je oči. „Ne... ja... zahvaljujem ti što si me obavestio. Zovi me kad budeš imao nove podatke.” Prekinula je vezu. „I Janus i Šo! Obojica se lažno predstavljaju!” Dejvid je čuo korake iz tunela. Bili su sve bliži. Podigao je pištolj, ali je prilika koja je izranjala iz mraka zastala.

KATAKOMBE SVETOG PAVLA RABAT, MALTA Kejt je posmatrala ulaz u tunel. Pokušavala je da razazna ko dolazi. Prilika je istupila iz tame s podignutim rukama. To je bio Kamau. Stajao na ulazu u tunel. Rukama se branio od svetlosti, kao da ga davi. „Jesi li dobro.” pitao je Dejvid. „Ja... ne vidim.” Dejvid mu je pritrčao. Pomogao mu je da izađe iz tunela i da sedne u stolicu za dugim stolom, za kojim je sedela Kejt. Njegov saborac je izgledao smeteno i slabašno. „Šta se desilo.”, pitao je Dejvid. „Janus. Oslepeo me je nekakvim svetlosnim oružjem. Onesposobio me je na neko vreme.” Dejvid se obratio Kejt: „Možda je poslao lažne podatke.” Otvorila je usta, ali nije stigla ništa da kaže, pošto je satelitski telefon zavibrirao na stolu. Zgrabila ga je i hitro odgovorila. Jedan rezultat... ne... mislim da moraš... slažem se, Pole. Zovi kad budeš BalkanDownload

272

znao. Prekinula je razgovor. Jedna terapija je sve što imaju. Ali... „Pronašli su jednu terapiju”, rekla je. „Pokušaće s njom. Nemaju drugih mogućnosti.” Zurila je u Dejvida. „Moramo da razgovaramo s Janusom.” Dejvid je prišao Kamauu. „Koliko loše vidiš.” „Bolje mi je. Ali još je mutno.” Pretvara se pred zapovednikom, pomislila je Kejt. Dejvid mu je dao automat sa stola. „Upucaj svakog ko izađe iz tunela.” Obratio se Kejt: „Kladio bih se da je Čang mrtav. U tunelima nema nikog izuzev Šoa i Janusa. Znamo gde je Janus krenuo. Dovešću ga ovamo.” Poručio je Kamauu: „Povikaću Ahil izlazi, pre no što budim izašao iz tunela.” Afrikanac je klimnuo glavom. Dejvid je nestao u mračnom tunelu. Kejt je prišla stolu i uzela pištolj. Prešla je prstom po rečima urezanim na oružju: SIG SAUER. „Znaš li da ga koristiš.”, Kamauov duboki glas odjekivao je po praznoj dvorani. „Veoma brzo učim.”

Adam Šo je postavio još jedan paket eksploziva u pukotinu u tunelu. Kuda da krene. Trebalo je da načini mapu za povratak u predvorje muzeja. Tuneli su beskrajni. U daljini je čuo korake. Ugasio je lampu. Zašao je dublje u pogrebnu odaju pored tunela. Gumena drška noža načinila je slabašan zvuk pri dodiru s njegovim prstima kad ga je izvukao iz korica. Neko se približavao s lampom. Svetlost je postajala sve jača. Šo je čučeći čekao. Dvorana je bila mala, dva sa tri i po metra. Oko glavnog tunela bilo je sijaset sličnih odaja. Pokušao je da prati korake. Znao je da će imati samo delić sekunde da se baci i savlada plen. Bliže. Bliže. Ugledao je priliku. Janusa. BalkanDownload

273

Pustio ga je da prođe. Odahnuo je. Začuo je korake iz istog pravca. Kamau. Bili su zajedno. Šo se ukočio. Dejvid. Goni Janusa. I on je nestao. Šou je bilo drago zbog toga. Duboko u sebi bio je spreman da prizna da bi ga Vejl verovatno savladao u borbi prsa u prsa, čak i uz prednost iznenađenja. Pročitao je Dejvidov dosije i sve podatke iz Sahat-kule pre nego što je pošao na ovaj zadatak. Tražio je način da ga ubije otkad je izronio iz Mediterana i tresnuo o plutajući deo kužnog broda. Odmah mu je dao do znanja koliko je sposoban i opasan borac. Nije morao da se brine zbog Dejvida - koji je zalazio sve dublje u tunel, dalje od Kejt, onog što mu je bilo najdragocenije na svetu. Konačno je dobio priliku da je zarobi, da obavi zadatak i da se osveti Dejvidu. Izašao je iz pogrebne dvorane i skrenuo levo. Išao je ka Kejt putem koji mu je Dejvid pokazao.

Janus je trčao najvećom brzinom. Meka svetlost lampe otkrivala je kamenu dvoranu ispred njega. Biće branjena - ako je suditi po istoriji. Izvadio je kvantnu kocku iz džepa i usporio korak. Video je kovčeg na kraju dvorane. Izgledao je čudesno. Nepromenjeno. Dva stražara pojavila su se pred njim i presekla mu put. Aktivirao je kocku. Preplavila je tunel zaslepljujućom svetlošću. Podesio ju je i pojačao. Vojnici su pali na pod, baš kao i oni u dvorani. Zakoračio je u nju i osmotrio prizor. Ugledao je šestoricu teško naoružanih vojnika na podu i još nekog - adolescenta u obrednoj haljini, azijske fizionomije. Prišao je kovčegu i pogledao u njega. Tu je. Prvi. Čuvali su ga. Pričao je svoju priču i posle toliko godina. Zbilja su izuzetna vrsta. Prevazišli su sva očekivanja. To nije moglo promeniti ono što mora biti učinjeno. Govorio je sebi da nema izbora. Podigao je butnu kost alfe. Zamahnuo je i tresnuo njome o kameni zid kovčega.

BalkanDownload

274

Mali metalni čip ispao je iz nje i nestao pod kišom sive prašine. Otro je prašinu i potražio čip. Mesecima ga je tražio. Bio je poslednji deo slagalice. Kad nestane... Prineo ga je svedu. Posmatrao je tehnologiju koju je zajedno s partnerkom koristio pre sedamdeset hiljada godina. Mali radijacioni implant omogućio im je da desetinama hiljada godina menjaju ljudski genom. Kad god bi programirali novi radijacioni režim, on bi promenio genom ljudi u okviru dometa implanta, a samim tim i razvojni put čovečanstva. Sprava je bila stara, a njen izvor energije na izdisaju. To je značajno ograničavalo njen domet. Janus se pitao da U će ga naći. I ovog puta je odigrao svoju ulogu. Postupio je po programu za hitne slučajeve. Aktivirao je atlantiđanski gen, spašavajući one koji su mu pohrlili bežeći od kuge. Šteta što je toliko ljudi moralo da umre da bi ga pronašao. Posle nestanka ove spravice, ništa neće stajati na putu poslednjeg genetskog preobražaja, koji je već pokrenuo. Poklekao je pred radoznalošću i uključio memorijski modul implanta. Posmatrao je telemetrijske zabeleške. Počinjale su plemenom koje su izmenili. Preneli su kovčeg s tropskog lokaliteta, do planina, preko pustinje, pa na brod. Doplovili su ovamo, do Malte, na kojoj su se nastanili. Nadali su se da će ih izolovano ostrvo zaštititi do povratka Janusa i partnerke. Oni se nikad se nisu vratili, ali ostrvo im je pružilo samo privremenu zaštitu. Varvari su stigli do ostrva i doneli ono što je izolovano pleme gotovo zaboravilo: nasilje. Imaruanci su poklekli pred zavojevačima, baš kao i Janusov narod pred drugom nasilničkom rasom. Istorija se ponovila. Da li ih je usmerio u pogrešnom pravcu. Poslednji varvari postali su kraljevi jer je svet bio previše civilizovan da bi se s njima borio. Varvari koji su ovladali Maltom počeli su da istražuju megalitske hramove koje su Imaruanci podigli. Radijacija iz implanta, koji je počivao u Alfi duboko ispod gigantskog hrama, izmenila je istraživače. To se prvo desilo Feničanima, a zatim i Grcima, koji su ih potisnuli s Malte. Grčki osvajači su preneli genetske prednosti u postojbinu, u kojoj su promene u moždanom povezivanju cvetale stolećima. Grčko okruženje pogodovalo je razvoju umova kao nijedno dotad. Nekoliko prosvećenih ljudi stiglo je do zajedničkog sećanja duboko zapretenog u podsvesti. Oslobodilo se u obliku mita - priče o naprednom gradu po imenu Atlantida koji je potonuo blizu Gibraltara. BalkanDownload

275

Janusu je bilo jasno da je implant probudio ovo sećanje u njima u nadi da će civilizovano društvo pronaći brod i spasti Janusa i njegovu partnerku. Implant i mit o Atlantidi su na izvestan način i doveli do njegovog spasenja. Grci su prvi ispričali priču o Atlantidi. Proširili su je po svetu. Vekovima je opstajala u ljudskim umovima. Janus je video kako Grke stiže sudbina Feničana. Postajali su sve civilizovaniji, što im je onemogućilo da odbiju sledeću mnogoljudnu vojsku od svojih zidina - Rimljane. Rimljani su pokorili Grčku i stigli i na Maltu. Njihovo carstvo bivalo je sve veće i civilizovanije. Gradili su puteve, pisali zakone i napravili kalendar koji se i danas koristi. Čovečanstvo je bilo na vrhuncu. Činilo se da će se Rim širiti u beskraj, ali je odbrana granica posle svakog osvajanja bivala sve teži zadatak. Rim je počeo da propada i na kraju je pao pred varvarskim plemenima koja su navirala preko slabo branjenih granica. Naseljavala su se na teritoriji carstva i opsedala velike gradove. Rim je pao. Vatra i pepeo su se podigli iz supervulkana pored ekvatora u današnjoj Indoneziji. Pepeo koji je padao doneo je najveću pandemiju u poznatoj istoriji, koja će postati poznata kao Justinijanova kuga, i novi talas genetskih promena. Trgovina je zamrla, a s njom i protok ljudi preko Malte. Radijacija implanta nije mogla da dosegne dovoljan broj preživelih da bi preokrenula tok. Svet se vratio na primitivniji način života. Čekao je nadu i spasenje. Započelo je mračno doba. Hiljadu godina nije bilo velikih civilizacija. Malta i čitavo čovečanstvo vapili su za vodstvom. U takvim okolnostima proradio je još jedan vulkan. Izbila je crna smrt. Izbeglice su se iskrcale na Malu. Implant je odaslao novi talas radijacije i genetskih promena. Preživeli su zaplovili kući s Malte. Sprečili su Aresov konačni preobražaj čovečanstva i pokrenuli renesansu. Implant je odonda bio uspavan - do izbijanja atlantiđanske kuge. Globalni neuspeh Orhideje ponovo ga je pokrenuo. Odao je njegov položaj i omogućio Janusu da ga pronađe. Mogao je jasno da sagleda tok istorije posle pada Atlantide. Sićušni implant u kovčegu i ljudi koje je štitio vodili su rat protiv tame i genetskih promena koje je Ares sejao pomoću pepela i kuge u VI, XIV i konačno u XXI veku. Ljudi su se milenijumima grčevito borili za život. Zadivljujuće su se borili. Vrsta 8472 pokazala je čudesnu izdržljivost. Sad će se njihova BalkanDownload

276

istorija okončati. Ali biće bezbedni. Nije sumnjao u to. Bacio je čip u kovčeg i zdrobio ga. Čuo je kako se nečiji koraci naglo zaustavljaju iza njega. Okrenuo se i suočio s Dejvidom. Stajao je u dvorani s primitivnim oružjem koje je ispaljivalo projektile od tvrdog materijala. Posegnuo je za kvantnom kockom. „Nemoj, Januse. Kunem se da ću pucati.” „Gospodine Vejle. Ne ponašate se pristojno prema osobi koja vam je spasla život.”

CDC

ATLANTA, DZORDZIJA Pol Brener je otišao do Simfonije. Tamo je vladalo slavljeničko raspoloženje. Na centralnom ekranu bleštale su dve reči: JEDAN REZULTAT Imali su novu gensku terapiju za atlantiđansku kugu. Novu nadu. „Učinite to”, reče Pol. „Prosledite je svim okruzima. Pošaljite podatke svim naučnim ograncima.” Potrčao je niz hodnik i uleteo u nećakovu bolničku sobu. Dečak je nepomično ležao. Nije se okrenuo ka Polu. Bio je polusvestan. Još ima vremena, pomislio je.

Kejt se odmakla od stola u predvorju ispred Katakombi Svetog Pavla. Pitala se šta bi još mogla da uradi. Jedva da je primetila priliku koja je izletela iz tunela. Okrenula se, ali je nepoznati bio prebrz. Oborio je Kamaua sa stolice. Automat je udario o mramor kad su se dve prilike zakotrljale po podu. Tresnuti su u BalkanDownload

277

staklenu vitrinu. Kamau je udario napadača, ali je Kejt bilo jasno da je dezorijentisan, šlep i zbunjen i da neće uspeti da se odupre. Zateturala se napred i podigla pištolj. Divljački su se borili. Kejt je pokušavala da nanišani napadača. Jedan deo nje je znao da je to Šo, ali nije želela da to bude istina. Ovo nije bio prvi put da ju je izdala osoba kojoj je verovala. Spasao ju je u Marbelji, ali... Prilika se digla s Kamaua, s nožem u ruci. Krv je tekla po belom mramornom podu. Kamau se trznuo nekoliko puta i umirio. Prilika se okrenula ka Kejt. To jeste bio Šo. Htela je da stisne obarač, ali se ukočila. Nije sposobna za to. Šo joj je izbio pištolj iz ruke. Vrata na drugoj strani predvorja su se otvorila. Dorijan Sloun se pojavio na njima u pratnji četvorice teško naoružanih vojnika. Dvojica su stala levo i desno od ulaza u tunel. „Gde si, kog đavola, dosad.”, povikao je Šo. „Smiri se”, nehajno će Dorijan. „Imao sam nevolje s prevozom.” Osmotrio je prostoriju. „Gde je Vejl.” „U tunelima”, reče Šo. Dorijan je klimnuo glavom vojnicima pored ulaza. „Nema potrebe”, reče Šo. „Postoji samo jedan izlaz iz katakombi.” Izvadio je kutijicu iz džepa i pritisnuo dugme. Erupcija je odjeknula u tunelima. Valjala se kao grmljavina. Obratio se Dorijanu: „Jedini izlaz je sad zatvoren.” Dorijan se osmehnuo. „Lepo je videti te, mlađi brate.”

Dejvid je čuo eksplozije pre no što je osetio vazdušni udar u leđa. Tavanica se obrušavala. Video je Mila krajičkom oka. Ležao je na podu, bez svesti. Skočio je ka mladiću i pokrio ga svojim telom. Kamenje je padalo oko njega i po njemu. Buka je bila zaglušujuća. Štitio je Milovo krhko telo. Pitao se da li će mladić preživeti. Trgao se kad je kamen pao na njega. Sledeći mu je pao na nogu. Nije se pomerio, uprkos strahovitom bolu. Ostao je u istom položaju, čekajući kraj. Došao je u neočekivanom obliku. Prekrila ga je svetlosna kupola.

BalkanDownload

278

Raširila se iznad njega i zaštitila ga od padajućeg kamenja. Nije smeo da se pomeri.

Kejt je gnevno posmatrala Dorijana. „Neću ti pomoći. Imamo lek.” Dorijan se sve šire osmehivao, kao neko ko zna tajnu. „Zbilja si me razočarala. Baš me briga za lek. Ovde sam zbog šifre u tvojoj glavi.” „Nemam...” „Imaćeš je. Setićeš se već šifre. Tada ćemo imati sve što nam je potrebno.” Jedan vojnik ju je zgrabio i izgurao iz muzeja.

KATAKOMBE SVETOG PAVLA RABAT, MALTA Dejvid je osetio kako ga nečija ruka grabi za rame i prevrće. Kamena dvorana bila je mračna i tiha. Nije video ni prst pred okom. Žuti sjaj se polako širio po njoj. Izgledalo je da neko osvetljava prostoriju vatrom sa svog dlana. Nešto je držao - malenu svetlosnu kocku. Dejvid je zurio u lice čoveka s kockom. To je bio Janus. On je zaštitio Dejvida od kamenja koje se obrušavalo. „Ko si ti.”, promuklim glasom će Dejvid. „Budite pristojni, gospodine Vejle.” „Ti to ozbiljno.” Janus je nastavio tihim glasom1 „Ja sam jedan od dva naučnika koji su nekada davno došli na ovu planetu da bi proučavali humanoide.” Dejvid se zakašljao. „Ti si Atlantiđanin.” „Ja sam ono što vi zovete Atlantiđaninom.” Proučavao je Janusovo lice. Da, izgledalo mu je poznato. Video ga je pre nekoliko dana na Antarktiku, dok je bio u cevi. Opazio je lice koje ga

BalkanDownload

279

posmatra na kraju odaje. Zatim je nestalo. „To si bio ti - na Antarktiku.” „Da, iako ne lično. Video si mog avatara, prikaz na daljinsko upravljanje.” Dejvid je seo. „Spasao si me. Zašto.” „Bojim da moram da krenem, gospodine Vejle.” „Čekaj!” Ustao je i pogledao pušku. Pitao se da li da posegne za njom. Ne. Janus je onesposobio vojnike kockom. Onesposobiće i njega. Atlantiđanin mu je spasao život - dvaput. „Lek koji si poslao Kontinuitetu je lažan, zar ne.” „1 te kako je stvaran...” „Da li leći kugu.” „Leći najveću boljku čovečanstva.” Dejvidu se nije dopalo ono što je čuo, kao ni Janusovo držanje koje je poručivalo: ovaj razgovor je gotov. Atlantiđanin je usmerio pažnju na kocku na svom dlanu. Zario je drugu ruku u svetlost i pokrenuo prste. Činilo se kao da je programira. Dejvid je procenjivao situaciju. Neko je postavio i aktivirao bombe u podzemlju. Nemci i Italijani su u Drugom svetskom ratu bacili bezbroj bombi na ove katakombe, ali ih nisu srušili. Ovo je bilo Šoovo maslo. On ih je zatočio u katakombama. Odvešće i Kejt. Da li ju je već isporučio Dorijanu. „Šo je uhvatio Kejt”, reče Dejvid. „Da, rekao bih da je tako”, oglasio se Janus. Nije dizao glavu. „Ona ima sećanja tvoje partnerke.” „Šta.” Šok je osvanuo na Janusovom licu. To je bilo prvo osećanje koje je pokazao pred Dejvidom. „Sećanja su počela da naviru pre nekoliko dana, prvo u snovima, a zatim i najavi. Nije mogla da ih zaustavi.” „To je nemoguće!” „Rekla je da se treća osoba pridružila vašoj ekspediciji - vojnik. Saučestvovala je s njim u promeni genoma. Rekla je da se zvao Ares.” Janus je ćutke stajao. „Dorijan raspolaže Aresovim sećanjima. A on je zarobio Kejt. To je bio Šoov zadatak. Sad sam siguran u to. U Imarijevoj bazi u Seuti pričalo se da je Dorijan izneo neki kovčežić iz strukture na Antarktiku i da je taj predmet otvorio neka vrata. Vodi Kejt na to mesto. U opasnosti je.” „Svi smo u opasnosti ako govoriš istinu! Ako stignu do portala i ako je izruči Aresu, sve osobe na ovoj planeti, a i mnogo šire, najverovatnije BalkanDownload

280

će nestati.”

KATAKOMBE SVETOG PAVLA RABAT, MALTA Dejvid je prišao Janusu. Meka žuta svetlost iz kocke obasjavala je njihova lica odozdo, kao da sede oko logorske vatre. „Pomozi mi da je spasem”, reče Dejvid. „Neću”, odvratio je Janus oštrim drhtavim glasom. „Ti ćeš meni pomoći da je spasem.” „Šta.” „Ne znaš u šta si se upustio, gospodine Vejle. Ovo daleko pre...” „Objasni mi. Veruj mi, spreman sam za odgovore.” „Pre toga moraš da mi se zakuneš da ćeš slediti moja naređenja - da ćeš raditi ono što ti kažem kad ti kažem.” Dejvid je zurio u njega. Janus je nastavio: „Primetio sam da u važnim i napetim situacijama više voliš - tačnije zahtevaš - da ti vodiš glavu reč. Ne slušaš naređenja i mnogo rizikuješ, naročito kad su ljudski životi u pitanju. To pogotovo važi za Kejtin život. To je nedostatak. Nisi ti kriv. To je verovatno posledica tvoje prošlosti...” „Predlažem da se manemo psihoanalize. Radiću šta god mi budeš rekao, ako obećaš da ćeš dati sve od sebe da bi je spasao.” „Veruj mi da ću učiniti sve što je u mojoj moći. Bojim se da izgledi za uspeh nisu veliki. Sekunde će odlučivati, gospodine Vejle. Počinjemo odmah.” Pružio je ruku. Sjajna kocka je poletela s nje i zaronila u kameni zid. Oblak prašine sunuo je iz njegovog središta. Dejvid je posmatrao kako kocka prodire sve dublje u kamen. Izjedala ga je kao laser. Dodirnuo je zid. Bio je gladak kao izdubljeni prolaz u strukturi na Gibraltaru, mračni tunel iz kog je izašao na visove. Ovo zbilja daleko BalkanDownload

281

prevazilazi moje iskustvo, pomislio je. „Znači tako si izveo...” „Ova kvantna kockica me je izvukla iz nekoliko ozbiljnih situacija na putovanjima.” Dejvid se osvrnuo ka oblaku prašine koji je izlazio iz glatkog tunela. „Pa, hvala nebesima na... kvantnim kockama...” Milo se blago promeškoljio na tlu. Dejvid mu je prišao i kleknuo kraj njega. „Da li će se oporaviti.” „Hoće.” Prevrnuo je mladića. „Kako se osećaš.” Milo je polako otvorio oči. „Smrvljeno.” Zakašljao se. Dejvid mu je pomogao da sedne. „Samo polako momče, otići ćemo odavde.” „Mi.”, pitao je Janus. „Da. Nećemo ga ostaviti ovde.” Dejvid se ućutao i odmahnuo glavom. Proći će izvesno vreme dok se navikne na nova pravila. „Htedoh reći, s punim poštovanjem, da predlažem da ga povedemo sa sobom. On je pripadnik Imarua. Pronašao je kovčeg pre nas. Njegovo znanje može nam koristiti. Pomoći će nam.” Janus je prišao i pogledao mladića. „Neverovatno. Posle toliko godina. Koliko vas još ima.” Milo ga je pogledao. „Ostao sam samo ja.” „Sramota!”, reče Janus. „Da, zamolio bih te da nam se pridružiš...” „Zovem se Milo.” „Drago mi je, Milo. Ja sam Artur Janus.” Mladić je pokušao da se nakloni iz sedećeg položaja. Kocka je prosecala novi tunel u kamenim katakombama. Žuta svetlost bledela je naporedo s njenim napredovanjem. Dejvid se pitao koliko će joj biti potrebno da izbije na površinu, a što je još važnije, da li će stići na vreme do Kejt.

Kejt je prestala da pruža otpor Šou i stražarima kad je helikopter uzleteo. Gde bi mogla da ode. Mirovaće do sletanja. A šta će onda. Da li će uspeti da pobegne. Čvrsto su je vezali za sedište. Onesposobili su joj i ruke, za svaki slučaj. Zurila je u Dorijana, koji je sedeo preko puta. Činilo joj se da je BalkanDownload

282

poluosmeh doveo do savršenstva, nije skidao taj cer s lica. Neprestano je poručivao: Znam nešto što ti ne znaš. Nešto loše će ti se dogoditi. Tada ću se široko osmehnuti. Htela je da ga udari. Šo je sedeo pored Dorijana i gledao kroz prozor letelice kao dete na prvoj vožnji avionom. „Ubio si Martina.” „Ti si ga ubila”, progunđao je. „Slomio si mu vrat...” „Umirao je otkad je orhideja prestala da deluje. Samo si produžila njegovu agoniju.” To je bila laž. „Zašto si to učini, Adame.” Prvi put je skrenuo pogled s prozora. „Znao sam da će me prepoznati ako se povrati, da će me razotkriti. Pretpostavljam da bi umro i bez moje pomoći, ali mu se stanje poboljšalo od Čangove terapije. Pružila mi se šansa kad si otišla da se... pridružiš Dejvidu. Morao sam da ga ubijem - da bih obavio misiju. Nisam to učinio zadovoljstva radi.” Dorijan se nagnuo napred. „Ne slušaj ga, Kejt. Znamo da je obračun bio i te kako ličan. Takav je već sedamdeset hiljada godina.” Osmehnuo se. „To je tvoja slabost, zar ne. Ljudi! Nikad nisi naučila da ih čitaš. Neverovatno si pametna, ali nisi sposobna da predosetiš izdaju. Uživam u toj tvojoj urnebesno smešnoj osobini.” Zažmurila je. Suzbijala je bes. Zašto mu uvek polazi za rukom da mi se zavuče pod kožu. S lakoćom upravlja mnome. Monstrum zna gde su joj bolne tačke. Pritiska ih s gnusnom lakoćom i s tim poganim smeškom na usnama. Savršeno predviđa njene reakcije. Pokušala je da se pribere, da se odbrani kad je glas iz tame rekao: „Izdao nas je.” Otvorila je oči. Nalazila se u čeličnoj sobi s četiri uspravne cevi. U jednoj je bio nepomični neandertalac. Bila je na Gibraltaru, u odaji koju je njen otac pronašao 1918. godine. Ovo je poslednje sećanje, do kog dosad nije mogla da dođe. Susret s Dorijanom i njegove reči su ga pokrenule. „Da li si me čula.”, ponovo se razlegao glas. Video se pojavio unutar njenog šlema. Glava u šlemu poput njenog: Janus. On je drugi član atlantiđanskog naučnog tima, njen partner. „Da li si...” „Čula sam te”, rekla je. Oslonila se na sto u središtu sobe i okrenula se prema Janusu. Morala je da mu kaže istinu. BalkanDownload

283

„Ja...”, zamuckivala je. „Da, Ares nas je izdao...” Novi udar je pogodio brod. „... ali ja sam mu pomogla.” Video-prikaz Janusovog lica je nestao. Zurila je u svoj odraz na njegovom šlemu. Nije hteo da joj dopusti da vidi njegovu reakciju. „Rekao mi je da želi da pomogne, da ih učini bezbednim. Sve nas”, hitro je dodala. „Iskoristio je i tebe i naše istraživanje. Domogao se genetske terapije neophodne za obrazovanje vojske.” Gledala je kako Janus prilazi kontrolnoj ploči. Pomerao je prste grozničavom brzinom. „Šta to radiš.”, pitala je. „Ares će pokušati da preuzme glavni brod. Neophodan mu je za prevoz vojske. Zaključao sam ga.” Klimnula je glavom. Gledala je kako komande prolaze ekranom šlema. Svaki red je donosio više sećanja, više razumevanja. Ovaj brod je samo lokalni modul. Došli su ovamo velikim vasionskim brodom, osposobljenim za putovanja dubokim svemirom. Protokol je uvek zahtevao ostavljanje što manje tragova i što manju uočljivost. Brod im nije bio potreban za izvođenje eksperimenata na površini planete. Nisu želeli da bude viđen. Sakrili su ga s druge strane jedinog meseca. Duboko su ga zakopali. Portali na modulu su obezbeđivali trenutni pristup brodu, ako im ikad zatreba. Janus je zaključao brod - biće zatvoren za komande s Gibraltara ili Antarktika. Neće moći da se vrate na brod, baš kao ni Ares, ne kroz portal. Nastavio je da radi na komandama. „Postaviću zamke, za slučaj da Ares nekako dođe do broda.” Gledala je kako komande promiču ekranom. Nova eksplozija je prodrmala brod. Bila je znatno snažnija od prethodne. Janus je zastao. „Modul se raspada. Neće izdržati.” Neodlučno je stajala. „Da li je Ares primenio terapiju. Da li ih je preobrazio.” Pokušavala je da razmišlja. „Ne znam. Mislim da nije.” Mahnito je radio na ploči. Gledala je niz sekvenci DNK. Kompjuter je izvodio simulacije. „Šta radiš.”, pitala je. „Modul će biti uništen. Primitivci će ga pronaći. Podešavam sprave za diletaciju vremena na perimetru, tako da odašilju radijaciju koja će izokrenuti sve terapije. Učiniće ih onakvim kakvi su bili pre no što smo ih pronašli, pre prve terapije.” BalkanDownload

284

Shvatila je. Zvono je bilo Janusov pokušaj da poništi sve intervencije izazvane atlantiđanskim genom. Samo što je, pre trinaest hiljada godina, kad je programirao zvono, pred sobom imao pogrešan genom. Primitivci, kako ih je zvao, neće pronaći brod sve do 1918. godine, kad će ga Kejtin otac otkopati ispod Gibraltarskog zaliva. Janus nije računao na vremensku razliku, kašnjenje u pronalaženju zvona i genetske promene koje će se desiti u tom periodu. Znala je da će doći do dve veoma velike promene - Delte iz Martinove hronologije, dve pandemije kuge, u VI i XIII stoleću. To su bile Aresove intervencije, primene terapije razvijene uz Kejtinu pomoć. Zašto su došle tako kasno. Zašto je čekao dvanaest hiljada godina. Gde je bio. I gde je bio Janus. Bio je živ u prošlosti. Pojavljuje se i u budućnosti. Brod je ponovo zadrhtao. Kejt je udarila o zid. Obamrla je kad je glavom udarila o šlem. Ništa nije videla. Čula je korake. Janusov glas odjekivao je u šlemu, ali nije razumela šta govori. Osetila je da je diže i nosi.

KATAKOMBE SVETOG PAVLA RABAT, MALTA Dejvid je uključio lampu. Obratio se Janusu: „Hoću odgovore. Hoću da znam s čim imamo posla.” Janus je pogledao okrugli kameni tunel koji je kocka polako prosecala. „Vrlo dobro. Imamo malo vremena. Postavi prvo pitanje.” Odakle da počnem. - pomislio je Dejvid. „Spasao si me. Kako i zašto.” „Odgovor na to pitanje prevazilazi tvoje naučno znanje...” „Pa uprosti ga tako da i moj primitivni humanoidni mozak može da ga shvati. Očigledno je da ga ni nekoliko hiljada godina atlantiđanskih intervencija nije dovoljno usavršilo.” „To je jasno. Pitanje kako donekle je povezano sa zašto. Odatle ću BalkanDownload

285

početi. Pre toga moram nešto da razjasnim. Već sam ti rekao da na Antarktiku nisi video mene već mog avatara. Da li pretpostavljaš zašto.” „Bio si na Gibraltaru.” „Da. Vrlo dobro, gospodine Vejle. Vaš doktor Grej je shvatio najveći deo atlantiđanske istorije na ovoj planeti. Bio sam šokiran kad sam pročitao njegovu hronologiju. Bila je prilično tačna, uprkos prazninama u njegovom znanju i činjenicama koje nije mogao znati.” „Kao na primer.” „Ono što je opisao kao A$ pada - pad Atlantide, uništenje broda pored gibraltarske obale - bio je napad. Znate da nas je bilo dvoje. Bili smo naučnici. Putovali smo galaksijama proučavajući humanoidnu evoluciju na bezbrojnim svetovima.” „Neverovatno”, promrmljao je Dejvid. „Ovaj svet i vaša vrsta su neverovatni. Naša vrsta je stara. Odavno smo usmerili pažnju na druge svetove, pogotovo na one na kojima se razvio humanoidni život. To je postala naša opsesija. Jedno pitanje nas je najviše zanimalo, pitanje svih pitanja - odakle dolazimo.” „Evolucija...” „Ona je samo biološki proces. Priča je mnogo složenija. Vaša nauka će to jednog dana otkriti. Već znate da vaseljena podržava pojavu ljudskog života. U stvari, vaseljena je strogo programirana za tako nešto. Da su bilo koje konstante makar i malo drugačije - gravitacija, elektromagnetizam, dimenzije u prostor-vremenu - ljudskog života ne bi bilo. Zato postoje samo dve mogućnosti: ljudski život se pojavio zato što ga zakoni vaseljene slučajno podržavaju, ili je pak vaseljena stvorena da bi podržavala ljudski život.” Dejvid je razmišljao o Janusovoj izjavi. „Prvo smo pretpostavili da je reč o slučajnosti; da postojimo zato što smo jednostavno jedna od beskrajnog broja bioloških mogućnosti u beskrajnom broju vaseljena koje postoje u multiverzumu. Verovali smo da postojimo zato što matematički moramo postojati u nekoj vaseljeni, s obzirom na to da postoji bezbroj mogućih i da smo samo jedan od mogućih ishoda. Postojimo u ovoj vaseljeni zato što je ona jedina koju naši mozgovi mogu da pojme.” „Jašta.” Dejvid nije znao šta da kaže. „Zatim smo došli do otkrića koje je izmenilo naše poimanje kosmosa i koje nas je nagnalo da posumnjamo u prethodnu teoriju. Pronašli smo kvantni entitet, subatomsku supstancu koja prožima BalkanDownload

286

vaseljenu. To je najveće otkriće do kog smo došli. Svi se slažemo da je kvantni entitet još jedna univerzalna konstanta, nešto što mora da postoji u našoj vaseljeni da bi se ljudski život razvio. Jedna grupa se podrobnije pozabavila tom misterijom. Hiljadugodišnjom praksom naučili smo kako da pristupimo kvantnom entitetu, ali smo udarili u zid...” Dejvid je podigao ruku. „U redu. Poražen sam. Predajem se. Ne znam šta je taj kvantni entitet.” „Da li si upoznat s kvantnom upletenošću.” „Pa, nisam.” „Vrlo dobro. Dopusti mi da kažem da smo otkrili da su sva ljudska bića povezana pomoću kvantnog entiteta. Neki pripadnici našeg društva su naročito snažno povezani. Oni tu vezu koriste za komunikaciju na daljinu.” Dejvid je pomislio na snove koje je delio s Kejt. „Teško ti je da poveruješ u tako nešto.” „Nije. Iskreno verujem u to. Nastavi.” „Kvantni entitet koji povezuje sve ljude nazivamo entitetom porekla. Proučavanje njegovog i našeg nastajanja jeste naše najveće dostignuće. Nazivamo ga misterijom porekla. Verujemo da entitet porekla utiče na čitavu vaseljenu, da istovremeno predstavlja početnu i odredišnu tačku ljudske svesti.” Milo je klimnuo glavom. „To je priča o postanku kojom ste nas darivali.” „Da”, reče Janus. „Vaši umovi su tako brzo i daleko napredovali. Žudite za odgovorima, pogotovo na pitanja o vašoj egzistenciji. Dali smo vam jedine odgovore koje smo imali, istina, prilagođene tako da ih razumete. Dali smo vam naš kod - moralni temelj: postupke koji nas približavaju entitetu porekla, koji osnažuju vezu s njim, zbližavaju ljude međusobno i s harmonijom koju entitet porekla nudi. Takođe smo naglasili da je svaki ljudski život dragocen; svaki čovek je povezan s entitetom porekla i može da otkrije delić misterije.” Janus je nastavio posle kraće tišine: „Veliki deo naše poruke izgubljen je u vremenu.” „Neki još veruju”, reče Milo. „Nesumnjivo. Naša misija na ovom mestu je na kraju neuspela, ali je isprva mnogo obećavala. U svim godinama istraživanja misterije porekla, nikad nismo naišli na vrstu poput vaše. Nadziremo sve ljudske svetove. Kao istoričar, znali biste to da cenite, gospodine Vejle. Relativno beznačajni geološki događaj je pre tri i po miliona godina na BalkanDownload

287

ovoj planeti izazvao kataklizmu koja je dovela do pojave čovečanstva. Sudar dve tektonske ploče pre tri i po miliona godina podigao je morsko dno na mestu koje danas zovete Zapadni Karibi i stvorio Panamsku prevlaku. Atlantski i Tihi okean su se prvi put razdvojili. To je sprečilo mešanje vode na nivou okeana. To je pak pokrenulo i lančanu reakciju, koja je dovela do ledenog doba na ovoj planeti, koje još traje. Džungle su počele da se povlače u zapadnoj Africi. Nekoliko vrsta primata višeg reda u to doba živelo je na drveću. Savane su u narednim godinama postepeno zamenile guste džungle, terajući pomenute primate s drveća na travnate poljane. Izvori njihove vegetarijanske ishrane su uglavnom iščezli. Najveći broj je izumro, ali je mala grupa krenula drugim putem: prilagodila se. Otisnula se u ogromne ravnice i počela da traga za novim izvorima hrane. Počela je da jede meso. To je izmenilo mozak, baš kao i lov. Ti primati, preistorijski borci za opstanak, postali su pametniji od svih dotadašnjih srodnika. Načinili su primitivna kamena oruđa i lovili u čoporima. Ovaj obrazac - nagla promena klime, za dlaku izbegnuto iščeznuće u promenljivom okruženju, oporavak i prilagođavanje postaće prepoznatljiv. Ponavljače se sve do dana današnjeg. Došli smo ovamo da vas proučavamo dok ste bili u povoju. Nadali smo se da će vrsta koju karakteriše tako meteorski uspon moći da nam otkrije nešto novo o misteriji porekla. „Sproveli smo sve uobičajene mere predostrožnosti. Postavili smo Svetionik koji je sledio orbitu planete.” „Svetionik.” „To je pokrov koji sprečava da neko vidi vaš razvoj i koji vam je onemogućavao da vidite neki drugi ljudski svet. Činjenicu da svetovi nastanjeni ljudima moraju biti brojni, ali da niste našli nijedan zovete Fermijevim paradoksom. On je rezultat pokrova koji filtrira svetlost koju vidite, i onu koju vaš svet odašilje. Sledili smo i druge bezbednosne procedure. Zakopali smo svoj brod...” „Na Antarktiku.”, pitao ga je Dejvid. „Ne. To je drugi brod. Odmah ću objasniti. Obično krijemo svemirski brod u lokalnom asteroidnom pojasu, a u ovom slučaju, na mesecu - zbog dodatne sigurnosti, za slučaj da se neki satelit probije pored Svetionika. Vaseljena je opasno mesto. Ne želimo da privučemo pažnju na subjekte istraživanja ili na sebe. Spustili smo se modulom. Nakon toga smo postupali po rutinskoj proceduri, utvrđenoj na drugim planetarna. Prikupljali smo uzorke, analizirali rezultate, zatim bismo BalkanDownload

288

išli u hibernaciju i budili se u pravilnim vremenskim intervalima da bismo ponovili proces. Pre što hiljada godina probuđeni smo pre vremena zbog hitnog poziva. Naš matični svet je napadnut. Uskoro smo dobili i drugu poruku. Naš svet je pao pred nezamislivo snažnim neprijateljem. Naloženo nam je da ostanemo na pokrovom zaštićenom svetu zbog vlastite sigurnosti. Verovali smo da će naši neprijatelji loviti preostale Atlantiđane po čitavom svemiru. Strahovali smo da će se armagedon protegnuti na sve ljude, na svim ljudskim svetovima. Događaji koji su zatim usledili su ti poznati. Pre sedamdeset hiljada godina eruptirao je supervulkan u današnjoj Indoneziji. Izbacio je pepeo u nebo i izazvao vulkansku zimu, koja je dovela vašu vrstu na rub izumiranja. Populacioni alarm za uzbunu probudio je moju partnerku i mene iz hibernacije. Toga smo se najviše plašili. Smatrali smo da smo poslednji pripadnici svoje vrste. Dva naučnika koji ne mogu da se vrate kući. Posmatrali smo nešto što je mogao biti nestanak jedne od poslednjih ljudskih vrsta koju naš neprijatelj nije pronašao. Zbog toga je moja partnerka donela sudbonosnu odluku.” „Da nam usadi atlantiđanski gen.” „Tako je. Učinila je to bez mog znanja i pristanka. Tvrdila je da je to eksperiment, da vas je snabdela genom za preživljavanje, da bi videla kako ćete napredovati. Morao sam da se složim pošto se poslužila politikom svršenog čina. Međutim, dvadeset hiljada godina nakon davanja atlantiđanskog gena stigao je još jedan brod s našeg sveta. Sleteo je na Antarktik. Odonda počiva pod ledom. U njemu su poslednji pripadnici našeg naroda.” „To je grobnica.” „Na neki način, ali je i mnogo više od toga. To je brod uskrsnuća. Na našem svetu svako može da živi stotinu godina. Postoje izuzeci, poput istraživača dubokog svemira. Ja sam jedan od njih. Ovladali smo medicinskom naukom, ali nesreće se događaju. Naši građani se u takvim slučajevima ponovo rađaju u ovim posudama.” „U njima su mrtvi Atlantiđani.” „Tako je. Pobijeni su kad je naš matični svet napadnut. Svi izuzev jednog. Moj narod je ponekad glasao da se neko arhivira. Takva sudbina bila je namenjena najvećim pregaocima. Smatrala se izuzetnim priznanjem. Osoba arhivirana u tom brodu je general Ares. On je relikt naše prošlosti. Posle njega smo napredovali. Arhiviran je kao podsetnik na pređašnja vremena, jer je on naš najčuveniji ratnik. Nekako je uspeo da pobegne brodom s našeg matičnog sveta kad je BalkanDownload

289

napadnut. Dovezao se ovamo.” „Šta je s onima koji su u cevima na brodu na Antarktiku... mogu li da se probude. Mogu li da izađu iz njih.” „Mogu. Napad na naš svet, tu nečuvenu brutalnost i masakr, dočekali smo kao nenasilna vrsta, a cevi... uklanjaju samo fizičke rane. Ljudi na Antarktiku mogu da se probude, ali se bude s celokupnim sećanjem. Pamte poslednje sekunde bolne i stravične smrti. Bilo bi previše okrutno probuditi ih. Njihovi umovi su umreženi drugačije od vaših. Trauma koju su pretrpeli na psihološkom planu za njih je jednostavno prevelika. Ne mogu da pobegnu od sećanja na doživljeni užas. Zbog toga obitavaju u čistilištu, nesposobni da zauvek umru, ali ni da se ponovo rode.” Dejvid ne bi verovao Atlantiđaninovim rečima da nije iskusio smrt i uskrsnuće u cevi. Dorijan je pucao u njega. Ubio ga je. Probudio se u novom telu, istovetnoj kopiji prethodnog. „I meni se to desilo. Probudio sam se u cevi nakon što me je Dorijan ubio. Baš kao ljudi s tvog matičnog sveta.” „Da.” „Kako se izvodi. Uskrsnuće.” „Naučni deo je prilično složen...” „Uprosti ga za mene. Želim da shvatim taj proces.” Bacio je pogled na kocku koja još nije nestala s vidika. „Imamo vremena.” „Vrlo dobro. Deo genetske tehnologije koji zoveš atlantiđanskim genom ima nekoliko namena. Za ovaj proces je najvažnija organizacija radijacije iz tela u reku podataka. Svako ljudsko telo odašilje radijaciju. Atlantiđanski gen pretvara te izotope u ćelijski plan, presek tvog tela, uključujući i moždane ćelije, koje sadrže tvoja sećanja, sve do sekunde prestanka životnih funkcija.” „Dorijan me je još jednom ubio. Probudio sam se u brodu na Gibraltaru. Kako.” „Naše staze se tu ukrštaju. Kad je brod uskrsnuća stigao pre četrdeset hiljada godina, atlantiđanski gen je već bio usađen ljudima. Ares je bio veoma zainteresovan za ishod tog eksperimenta. U ljudima je video šansu da proizvede novu vojsku za borbu protiv neprijatelja. Tvrdio je da ste, zbog atlantiđanskog gena, u opasnosti, da ste postali meta naših neprijatelja. Ubedio je moju partnerku u to. Sarađivala je s njim iza mojih leđa. Prilagodila je terapiju. Trudila se da poveća vašu sposobnost opstanka. Opazio sam promene na terenu i posumnjao. Znao sam da se prebrzo razvijate, a nikad se nismo mešali u razvoj neke vrste na ovaj način. Nije mi padalo na pamet da mi je i ona radila BalkanDownload

290

iza leđa. Znam i zašto je to učinila. Proganjala ju je krivica zbog nečeg što je učinila na matičnom svetu, što je dovelo do našeg uništenja.” „Šta.” „Jednom ću ti ispričati tu priču. Ares je ovde na Zemlji dobio ono što mu je bilo potrebno - gensku terapiju za stvaranje vojske. Pokušao je da uništi modul i nas u njemu. To se dogodilo pored gibraltarske obale. Brod se raspao na komade. Pretpostavili smo da će pokušati da preuzme komandu nad našim svemirskim brodom. Bio mu je potreban za prevoz vojske. Zaključao sam ga da više niko ne može da uđe u njega, ni iz modula ni s Antarktika. Postavio sam niz signala za uzbunu i kontramere. Naš modul na gibraltarskoj obali se brzo raspadao. Moja partnerka je bila bez svesti. Podigao sam je i odneo na jedino mesto na koje sam mogao otići.” „Na Antarktik.” „Tako je. Ares nas je čekao i ubio moju partnerku. Pre toga nam je onemogućio uskrsnuće. Sve je isplanirao. Pucao je i u mene i pogodio me u grudi, ali sam uspeo da se zateturam unatraške kroz portal. Pojavio sam se u drugom delu modula na Gibraltaru.” Dejvidov um je radio grozničavom brzinom. Da. U sobi u kojoj je po drugi put uskrsnuo bilo je oštećeno zaštitno odelo. „Zaštitno odelo na podu.” Janus je klimnuo glavom. „Pripadalo je meni. Zaštitio sam se čim sam stigao na to mesto. Zaprečio sam prilaz s Antarktika. Uspeo sam da stignem do cevi - do one u kojoj si ti uskrsnuo. Razmotrio sam situaciju nakon isceljenja. Nije obećavala. Deo broda u kom sam se nalazio bio je duboko pod morem i daleko od obale. Ako izađem, udaviću se mnogo pre no što stignem do površine. Nisam mogao da napravim bocu s kiseonikom.” Pogledao je u Dejvida. „Stvaranje uniforme Imarijevog pukovnika bilo je mnogo jednostavnije.” „Kako si...” „Doći ćemo do toga”, reče Janus. „Našao sam se u zamci. Moja partnerka je umrla. Iznenadio sam se kad sam prvo pomislio na nju. Uskrsnuće je strogo regulisana tehnologija. Nemoguće je falsifikovati smrtnu sekvencu poslatu radijacijom iz atlantiđanskog gena. To je neophodna mera predostrožnosti. Zamisli šta bi se dogodilo kad biste se probudili i shvatili da imate dvojnika. Isprva sam pokušao da je na silu uskrsnem, da prevarim sistem da pomisli da je umrla. Ali originalna smrtna sekvenca poslata je brodu na Antarktiku i Ares ju je izbrisao. Moja strategija sastojala se u tome da lažiram njenu smrt BalkanDownload

291

pred kompjuterom u mom delu broda i da je uskrsnem u onom koji je bliži obali - da bi mogla da pobegne i zaustavi Aresa. Sve sam pokušao, ali bez rezultata. Moji napori su ipak, s trinaest hiljada godina zakašnjenja, okrunjeni uspehom. Patrik Pirs je 1918. godine stavio svoju umiruću ženu u cev. I Kejt je bila u njoj. Kompjuter je sigurno obavio sekvencu uskrsnuća, ali dete nije sazrelo kao normalni uskrsli fetus - bilo je u majčinoj utrobi. Kad je izvađeno iz majke, počelo je da raste i da se razvija. Izgleda da su joj se sećanja vratila. Sve dosad ležala su uspavana u Kejtinom umu. To je čudesan događaj.” „Kako je moguće da Dorijan raspolaže Aresovim sećanjima.” Janus je odmahnuo glavom. „Već sam rekao da sam bio očajan. Pokušao sam sve. Sigurno sam dozvolio sva uskrsnuća. Ares se pridružio našoj ekspediciji. Zabeležili smo njegovu radijaciju i sećanja. Ali... njegova sećanja trebalo bi da se okončaju hiljadama...” „Dorijan je dva puta umro na Antarktiku, ako su izveštaji tačni. Ares je mogao da popuni praznine.” „Da... to je moguće. Ares je lako mogao da doda nova sećanja, čak i da ih pokaže Dorijanu tokom uskrsnuća. Što se Kejt tiče, sećanja su bila u dubinama njenog uma. Vršila su izvestan uticaj i usmeravala njene odluke pomoću podsvesnih motiva.” Odmakao se od Dejvida. „Postala je genetičar da bi proučavala abnormalnosti u moždanom povezivanju. Podsvesno je tragala za načinom da stabilizuje atlantiđanski gen i dovrši svoje delo. To je velika priča.” Govorio je s odsutnim izrazom lica, kao da je na nekom drugom mestu. „Pa... šta se dešavalo s tobom.”, pitao je Dejvid u nedostatku pametnijeg komentara. „Ništa. Trinaest hiljada godina mi se ništa nije događalo. Mislio sam da su svi moji napori da pobegnem i uskrsnem mrtvu partnerku propali. Ostalo mi je da se ubijem u svom delu broda i programiram uskrsnuće u nekom drugom. Ali nisam mogao da se odlučim na taj čin. Video sam šta se desilo ljudima na matičnom svetu koji su umrli nasilnom smrću, onima u cevima na Antarktiku, utamničenim u večitom čistilištu. Ušao sam u cev i ostao u njoj trinaest hiljada godina. Čekao sam u nadi da će se nešto promeniti.” Dejvid je odmah shvatio o kojoj promeni je reč. Dejvid je na Antarktiku zadržao Dorijana i njegove ljude, dozvolivši Kejt i njenom ocu da pobegnu. Njegov otac je aktivirao dve nuklearne bombe na Gibraltaru i uništio deo modula koji je otkopao. „Čekao si i sačekao nuklearne eksplozije.” BalkanDownload

292

„Da. One su pomerile moj deo broda bliže severnoj Africi. Maroku i Seuti. Odmah sam uspostavio vezu s brodom. Video sam šta se desilo na Gibraltaru. Povezao sam se s Antarktikom i pogledao tamošnje snimke. Znao sam da si žrtvovao život da bi spasao muškarca, ženu i dva dečaka. Dorijan, drugi čovek kog tad nisam poznavao, bio je znatno manje galantan. Pridržavao si se ljudskog koda, našeg moralnog učenja. Poštovao si ljudski život. Poznavao sam Aresa. Znao sam šta će se dogoditi, a Dorijan i ti bili ste neprijatelji. Naterao vas je da se borite do smrti i zaigrao na pobednika. Odlučio sam da učitam tvoje podatke. Morao sam da oživim avatara da bih zabeležio radijacioni potpis. Ostatak ti je poznat. Posle smrti si se probudio u delu broda u kom sam bio zatvoren. Programirao sam cevi na samouništenje - da bih bio siguran da ćeš nastaviti dalje, da ćeš izaći u svet.” „Zašto si to učinio. Šta si od mene očekivao.” „Očekivao sam da ćeš spašavati živote. Video sam kakav si čovek. Znao sam šta ćeš učiniti. Učinio si i nešto drugo, nešto više: doveo si me do leka.” „Nisi mogao da znaš da će se to dogoditi”, reče Dejvid. „Ne, nisam imao pojma. Moj deo broda je bio blizu kopna po prvi put posle trinaest hiljada godina. Mogao sam da pobegnem. Svet u kom sam se obreo me je užasnuo, pogotovo Imari. Ja sam naučnik i pragmatičar. U tom trenutku nisam znao za postojanje Kontinuiteta. Imari je, koliko sam mogao da vidim, izvodio najnaprednije genetske eksperimente. Pridružio sam im se u nadi da ću upotrebiti njihovo znanje za pronalaženje leka.” „Tvog leka. Lažan je, zar ne.” „I te kako je stvaran.” „Kako deluje.”, pitao je Dejvid. Janus je posmatrao kameni kovčeg na ivici meke žute svetlosti, koju je odašiljala kocka. „Ispravlja grešku, uklanja posledice čina koji nekada davno nisam uspeo da sprečim.” „Govori engleski.” Atlantiđanin se oglušio na Dejvidov zahtev. Zurio je u kovčeg. „Alfa je bio poslednji deo. Ne mogu da verujem da su ga toliko dugo čuvali i sačuvali.” „Poslednji deo čega.” „Terapije koja če ukloniti sva naša genetska prilagođavanja; sva, uključujući i atlantiđanski gen. Preostali ljudi na planeti će biti onakvi kakvi su bili kad smo ih pronašli.” BalkanDownload

293

NEGDE PORED ITALIJANSKE OBALE Dorijan je znao da je poslednjim udarcem pogodio Kejt pravo u srce. Poznavao ju je. Bila je previše ranjiva, jednostavna za upravljanje. Svirao je na njoj kao na klaviru. Zatvorila je oči. Znao je da razmišlja o njemu. Oslonio je glavu na naslon sedišta. Helikopter je bledeo, kao da i on pada u bunar. Nije mogao da zaustavi provalu sećanja. Stajao je u sobi sa sedmoro vrata, s puškom u rukama. Vrata su se otvorila. Neko je utrčao u sobu u zaštitnom odelu. Nosio je još jednu osobu. Dorijan je pucao na mlitavo telo u trkačevim rukama. Hitac ga je raskomadao. Odbacio ih je prema vratima. Onaj živi se još koprcao. Borio se da ne ispusti leš. Dorijan mu je prišao i podigao pušku. Prilika se podigla. Otvorio je vatru. Pogodio je zaštitno odelo posred srede, ali je njegova meta već prošla kroz vrata. Pobegla je. Razmišljao je da li da ga goni. Prišao je kontrolnoj ploči. Neće poći za njim. Neprijatelj je u delu broda na Gibraltaru iz kog se ne može pobeći. Tako mu i treba - provešće večnost u morskoj grobnici. Programirao je jedan portal da ga prebaci do naučničkog broda za svemirska putovanja. Imao je genetsku terapiju potrebnu za dovršenje preobražaja. Osvetiće svoj narod kad se dokopa broda. Kontrolna ploča se smrzla pod njegovim prstima. Zurio je u nju. Naučnik je zaključao brod. Veoma promućurno. Bili su prilično pametni, ali je on pametniji. Izašao je iz sobe s mnogo vrata i krenuo niz hodnik. Poznavao je ovaj hodnik. Viđao ga je i ranije. Vrata su se otvorila uz šištanje. Ista soba. Tri zaštitna odela visila su u njoj. Tri kovčežića bila su na klupici. Obukao je odelo i uzeo dva kovčežića. Išunjao se iz sobe do laboratorije. Programirao je kovčežiće. Podigao je srebrnkasti cilindar koji je sadržao poslednju terapiju. BalkanDownload

294

Izašao je iz broda. Našao se u ledenoj katedrali. Spustio je kovčežić i kucnuo nekoliko puta po kontrolnoj ploči na ruci zaštitnog odela. Kovčežić se polako menjao pred njegovim očima. Legura nalik srebrnkastobeloj tečnosti počela je da se vrtloži i penje uvis s poda. Ljuljala se napred-nazad kao kobra koja izlazi iz korpe. Dve ruke su se odvojile od srebrnog stuba. Udarile su jedna o drugu. Pipci su se raširili obrazujući sjajna vrata. Dorijan je instinktivno znao šta je to: crvotočina. Kapija koja vodi do mesta do kog je morao da stigne. Prošao je kroz nju. Stajao je na vrhu planine. Ne, to nije bila obična planina, već vulkan. Talasi rastopljenih stena ključali su i goreli ispod njega. Vulkansko ostrvo bilo je pokriveno gustim zelenilom. Ličilo je na tropski raj. Ispustio je valjak u supu od ključalog stenja. Šta je ovo. Njegov um je znao odgovor. Ovo je rezervni plan. Genetski preobražaj će se nastaviti ako ne uspem i ostanem zarobljen u naučničkom brodu. Vulkan će uskoro eruptirati. Odaslaće terapiju u vazduh. Popašće po čitavom svetu. Spustio je drugi kovčežić. Načinio je druga vrata. Prošao je kroz njih. Našao se na komandnom mostu naučničkog broda. Duboko je zakopan, ali ne zadugo. Prišao je komandama. Uključio je brodske sisteme. Okrenuo je glavu. Da li oseća... Vazduh... nestajao je. Dorijan je znao da rizikuje, da bi naučnici mogli da pokušaju da ga uhvate ili ubiju, ali nije imao drugog izbora. Čekanje ne bi imalo smisla. Pokušaće da se izvuče iz klopke. Koliko vremena ima. Potrčao je s komandnog mosta. Razmišljao je o mogućnostima. Šatlovi. Ne. Taj put ne vodi nikuda. Brod je najmanje dve stotine metara ispod površine, možda i dublje. Grozničavo je razmišljao. Da li su imali tehnologiju za pravljenje portala na brodu. Da li im je dozvoljeno da je ponesu. Nikad je neće naći, čak i da je imaju. Odela za evakuaciju. Da, u njima će biti kiseonika. Vazduh je bio sve redi. Zastao je i pritisnuo ruke na zid. Aktivirao je mapu broda. Odela za evakuaciju. Gde bi mogla biti. Pored vazdušne BalkanDownload

295

brave. Sve teže je disao. Progutao je pljuvačku. Odbijala je da siđe niz grlo. Posmatrao je mapu. Mora da potraži drugo rešenje. Medicinsko odeljenje. Blizu je. Zateturao se niz hodnik. Dvostruka vrata su se razdvojila pred njim. Upao je u medicinsko odeljenje. Šest blistavih staklenih cevi bilo je ispred njega. Puzao je ka njima. Zbilja odgovarajuće, pomislio je. Provešće večnost u cevi, duboko ispod površine. Ovo je moja sudbina. Ne mogu joj izmaći. Nikad neću doživeti slavnu i veličanstvenu smrt, nikad neću ispuniti svoju sudbinu. Moja vojska nikad neće ustati. Nikad neću otići na počinak. Cev se otvorila. Upuzao je u nju.

Dorijan se vratio u helikopter. Vetar ga je udarao po licu, a urlik elisa odzvanjao u ušima. Po prvi put je sve imalo smisla. Svi delovi slagalice bili su na svom mestu. Pred očima mu se ukazala jasna slika. Portal u Nemačkoj. Vodi do broda, do Aresa. Briljantan plan. Kejt. Ona poseduje sećanja atlantiđanske naučnice. Može da otključa brod i oslobodi Aresa. Njih dvoje će završiti posao na Zemlji i povesti vojsku u poslednji rat. Uskoro će požnjeti plodove pobede. Zurio je u nju. Sedela je preko puta njega zatvorenih očiju. Aresove reći su mu odzvanjale u glavi. Ona je ključ svega. U jednom veoma bliskom trenutku će dobiti podatak - šifru. Ta šifra je ključ mog oslobođenja. Moraš da je uhvatiš nakon što je dobije i da je dovedeš k meni. Divio se Aresovom geniju. Puni uvid u Atlantiđaninov plan ispunio ga je zaprepašćenjem... strahopoštovanjem. Konačno je našao osobu jednaku sebi. Ne, nadmoćniju. Ares je bio i nešto više od toga. Puklo mu je pred očima: Ares je osmislio čitav proces razmišljajući i o njemu - o njegovom izrastanju. Šarada na Antarktiku i Kejtino pronalaženje. Velikan je po svoj prilici... igrao ulogu njegovog mentora. I ne samo to. Bio je i više nego mentor. Dorijan je imao deo Aresa u sebi, njegova sećanja, i ne samo njih, već i želje, neostvarene snove.

BalkanDownload

296

Otac. To je najpogodniji izraz. Ares je igrao ulogu njegovog oca. Uskoro će ponovo biti zajedno. Pokušao je da zamisli taj susret. Ono što će reći Aresu i on njemu. A posle toga... čemu će ga Ares još naučiti. Šta će naučiti o samom sebi. Sad je znao da je njegova istinska želja da konačno otkrije najveću od svih misterija: kako je postao ono što jeste. Ares i odgovori čekali su s one strane portala. Uskoro će stići do njih.

CDC

ATLANTA, DZORDZIJA Pol Brenan je otvorio vrata nećakove sobe i stao pored njegove postelje. „Kako se osećaš.” Dečak ga je pogledao. Počeo je da govori, ali nikakve reći nisu izlazile iz njegovih usta. Šta se dešava s njim. - pitao se Pol. Proverio je vitalne pokazatelje. Sve je bilo u granicama dozvoljenog. Dečak se na fizičkom planu čudesno oporavio. Pol je protrljao slepoočnice. Šta mi je. Zašto ne mogu da razmišljam onako kako bi trebalo. Mutilo mu se u glavi. Magla mu je prekrivala mozak, mutni oblak od kog nije mogao pobeći.

Dejvid je pokušao da shvati ono što mu je Janus rekao: „Vraćaš nas u kameno doba. Devoluiraćeš nas.” „Na taj način ćete biti bezbedni. Da li si razumeo išta od onog što sam ti rekao. Neprijatelj nezamislive snage lovi pripadnike mog naroda po čitavoj vaseljeni. Imate jedan deo nas u sebi. Regresija, devolucija je jedina šansa za spas vaše vrste.” „Pod pretpostavkom da smo ista vrsta. Znaj da se nećemo vraćati nazad. Neću to dopustiti.”

BalkanDownload

297

„Poštujem tvoj stav. Ne zaboravi da sam te izabrao zato što si se borio za svoje i žrtvovao za njih, zato što slediš ljudski kod. Upravo si čuo istoriju svog sveta i svoje vrste. Primati koji su se spustili s drveća i potražili hranu u savanama bili su borci za opstanak. Pitaj šimpanze i gorile šta misle o svom izboru da ostanu na drveću. Tamo im je bilo lakše. Oni koji su otišli, koji su se odvažili na teži put, ojačali su. Prilagodili su se i evoluirali. I to je najvažnije obeležje tvoje vrste. Pomoću nje ćete preživeti i ovo iskušenje.” Janus je trznuo glavom u pravcu tunela. „Kocka se probila...” Dejvid je dograbio lampu. „Ovaj razgovor nije gotov.” „Odavno je gotov, gospodine Vejle.”

Dejvid je poveo Janusa i Mila kroz tunel, ka otvoru obasjanom sunčevim zracima. Sjajna žuta kocka lebdela je odmah iza sveže prosečenog ulaza. Dejvid je prvi izašao iz tunela, s uperenim automatom. Pregledao je predvorje. Ništa se nije micalo. Opazio je krvavu baricu u uglu. Krenuo je ka njoj. Plašio se onog što će pronaći. Pronašao je Kamaua. Ležao je s nožem u grudima. Sagnuo se i pritisnuo prste na prijateljev vrat. Osetio je hladnu kožu i odsustvo pulsa. Ipak je čekao, odbijajući da poveruje u neprijatnu istinu. Janus i Milo su ga ćutke posmatrali. Konačno je ustao i prišao Kejtinom kompjuteru. Zatvorio ga je i gurnuo u ranac, zajedno s ostalom opremom. „Hajdemo.” Poveo je grupu preko trga. Helikopter je nestao. Obratio se Janusu: „Kakav je plan. Ne možemo stići do Nemačke pre njih - mnogo su isprednjačili.” „Imaćemo šanse”, reče Janus. „Ako stignemo na vreme do portala.” „Vitezovi imaju avion”, reče Milo. „Znate li da letite, gospodine Dejvide.” „Umem da letim na svemu što može da se digne u vazduh”, reče Dejvid. Sletanje je bio mnogo veći problem, ali nije bio trenutak da im to kaže. Nije hteo da se njegovi saputnici zalud brinu.

Dorijan je gledao kako se more ispod njih preobražava u kopno. Italija. BalkanDownload

298

Uskoro će stići u Nemačku, a nedugo potom do portala. Kuga je opustošila kontinentalnu Evropu. NATO se brzo urušio. Raspoložive snage saveza upotrebljene su u humanitarne svrhe. Ništa nije moglo da ga zaustavi.

Kejt je otvorila oči. Dorijan je zurio u nju. Ovog puta nije ni trepnula. Prestala je da ga se plaši. Znala je ko je, baš kao što je on znao ko je ona. Istorija se neće ponoviti. „Da li je sve u redu, Kejt.”, sarkastično će Dorijan. Odvratila je istim tonom. „Ništa mi ne fali.” Helikopter je sleteo pola sata kasnije. Dorijan ju je izvukao iz letelice. Džipovi su okružili blistavi portal, koji je odašiljao pramenove bele svetlosti u hladnu tihu noć. Prošli su pored vozila. Kejt je videla mrtve vojnike na tlu. Žrtve kuge. Nemačka vlada je sigurno poslala trupe da ispitaju portal. Vojnici su se razboleli, a oni koji nisu umrli, pobegli su. Dorijan ju je vukao ka blistavom portalu. „Ne razdvajaj se od mene”, rekao je Šou. „Prolaz će se zatvoriti za nama.” Šo im se pridružio. Trojka je prešla preko praga. Našli su se na sasvim drugom mestu. Kejt je podsećalo na hodnike u grobnici na Antarktiku, samo što su ovdašnji hodnici bili uži. Poznavala je to mesto. To je brod kojim su Janus i ona dojezdili ovamo preko kosmičkog prostranstva. Pokušala je da udahne, ali nije mogla da napuni pluća. Dorijan je zurio u nju. Vazduh je počeo da ispunjava prostor pre nego što je išta rekao. Da li je brod prepoznao Kejt. Da li je oživljavao zbog nje. Da, to je to. Dorijan ju je cimnuo za ruku. Vukao ju je kroz slabo osvetljeni hodnik. Zastao je na raskrsnici. Činilo se da pokušava da se seti gde ide. Ili gde se nalazi. „Ovuda”, rekao je. Kejt se učinilo da svetla s poda i tavanice jače sijaju. Pogrešila je. Oči su joj se privikavale na tamu. Dešavalo se još nešto. Prilagođavala se. Poslednje sećanje, smrt na BalkanDownload

299

Antarktiku od Aresove ruke, ili Dorijanove, promenilo ju je. Oduvek je imala problem povezivanja s ljudima. Nikad ih nije u potpunosti razumela. Očajnički je čeznula za kvalitetnim međuljudskim odnosima, ali je teško uspostavljala kontakt s osobama iz svoje okoline. Svi kontakti su se svodili na posao. Verovala je da se posvetila izučavanju autizma da bi pronašla lek za ljude kojima nedostaju moždane veze za razumevanje društvenih signala i ovladavanje jezikom. Sad je znala da se na to odlučila nadahnuta znatno dubljom motivacijom. Dorijan je imao pravo. Nije znala da čita ljude. Lako su je obmanjivali. Ime ove igre je strategija. Znala je priču. Znala je igrače. I znala je kako če se sve odvijati. Ah pobediče ovog puta, zato što je pametnija od njega.

PORED SEUTE Dejvid je nagazio avion do daske. Nije se brinuo da li će potrošiti gorivo. Seuta se ukazala na horizontu. Uključio je radio i započeo razgovor s vazdušnom kontrolom. Elektromagnetni topovi mogli su lako da obore avion s nebesa. Nije imao izbora do da leti pravo na njih. Odmah je dobio odgovor. „Možete da sletite, gospodine Vejle.” Sletanje je bilo daleko od besprekornog, ali se niko od putnika nije požalio. Spustili su se na tle. Živi su. Baš kao i Kejt. Korak po korak, podsećao je sebe. Na izlasku iz aviona ugledao je konvoj koji je prilazio pisti. Čvršće je stisnuo dršku automatske puške. Konvoj se zaustavio. Vrata prvog džipa su se otvorila. Poglavarka Berbera, ista ona koja ga je pre neki dan žigosala i pomogla da zauzme bazu, izašla je iz vozila i pohitala ka njemu sa širokim osmehom na licu. „Mislila sam da te nikad više neću videti.” „I ja isto.” BalkanDownload

300

Uozbiljila se. „Da li si se vratio da preuzmeš komandu.” „Ne. U prolazu sam. Potreban mi je tvoj džip.”

Dejvid je petnaest minuta kasnije pogibeljno vozio ka brdima na kojima se pre nekoliko dana pojavio u Imarijevoj uniformi, nakon napuštanja atlantiđanskog broda. „Ne znam gde je ulaz”, obratio se Janusu. „Ja ću ti pokazati”, odvratio je Janus. Dejvidu se činilo da voze čitavu večnost. Nagib je bivao sve strmiji, a kameniti teren sve opasniji. Vozio je kao mahnit, zato što je znao da verovatnoća da spase Kejt svakog sekunda postaje sve manja. Janus ga je konačno potapšao po ramenu. „Stani ovde.” Zaustavio se ispred okomite litice. Vozilo još nije prestalo da se kreće kad je Janus iskočio iz njega i požurio ka stenju. Dejvid i Milo pokušavali su da održe korak s njim. „Kakva je plan, Januse.”, povikao je Dejvid. Atlantiđanin je odbijao da predoči detalje plana u avionu. Dejvid je bio veoma nervozan zbog toga. „Doći ćemo i do toga”, dobacio mu je Janus. Zašao je za ugao. Dejvid je skrenuo za njim, ali je naučnik nestao. Zbunjeno se okretao oko sebe. Kamena litica levo od njega ličila je na onu iz koje je izašao, ali nije bio siguran. „Hej!”, povikao je. Pritrčao je kamenom zidu. Prislonio je dlanove na njega. Bio je čvrst. Šetao je pored njega. Milo je stajao, kao da nešto čeka. „Januse!”, vrisnuo je Dejvid. Atlantiđanin ga je izdao. Od početka je to planirao... Janus je iskoračio iz čvrste stene. Projekcija litice rasula se iza njega kad je to učinio. „Morao sam da onesposobim polje sila. Sledite me.” „Oh. Pa, mogao si da...” Dejvid je odmahnuo glavom i pošao za njim. Vodio ih je kroz tunel koji je izdubila kocka - onaj kroz koji je Dejvid izašao. Spustili su se istim liftom. Sva vrata su bila zaključana dok je Dejvid boravio u ovom delu broda. Otvorila su se čim su im prišli. Janus je skrenuo levo. Ušli su u sobu s četvora vrata. „Šta ćemo sada.”, pitao je Dejvid. „Čekaćemo. Kejt će znati šta da radi, ako ne grešim. Neće otvoriti BalkanDownload

301

samo cev s Aresom, već čitav brod. Tako će nam pružiti priliku. Imaćemo veoma malo vremena da uradimo ono što želimo.” Predstavio je ostatak plana. Dejvid je samo klimnuo glavom. Nije baš bio u najboljem stanju. Morao je da mu veruje. Dejvid se okrenuo i pružio oružje Milu. „Uzmi ga, Milo. Ako iko izuzev nas prođe kroz ta vrata, moraćeš da ga ubiješ.” „Ne mogu ja to, gospodine Dejvide...” „Moraćeš...” „Znam da bih morao, da bih preživeo. Ali u meni nema onog što je za takav čin neophodno. Znam da u datom trenutku jednostavno neću moći da povučem obarač. Ne mogu nikom da oduzmem život. Naučio sam mnogo na putu do kovčega na Malti. Najvažnije je što sam saznao ko sam i šta sam. Žao mi je što ću vas razočarati, gospodine Dejvide, ali vas ne mogu lagati. Takođe ne nameravam da se pretvaram da sam ono što nisam.” Dejvid je klimnuo glavom. „Veruj mi da nisam razočaran, Milo. Iskreno se nadam da ti svet neće dati vremena ili razloga da se promeniš.” Na trenutak je pomislio na sebe u srednjoj školi, pre no što se našao sahranjen pod ostacima poslovne zgrade i krenuo putem osvete. Janus je prišao zidu. Ploča se otvorila dok je prilazio. Izvadio je još jednu žutu kocku. Zario je prste u svetlost koja se pojavila oko nje. Okrenuo se prema mladiću. Ponudio mu je kocku. „Ova kocka je slična onoj koju sam koristio u katakombama ispod Malte. Neće nikog ubiti, ali će onesposobiti sve u svom dometu - uključujući i tebe. Neće delovati na Atlantiđane. Možda će ti dati malo vremena, dok saveznici ne stignu.” „Imaš li još neko visokotehnološko oružje.”, pitao je Dejvid. „Ništa što bi ti koristilo. Drži se plana. I sledi moju kocku.” Janus se primakao portalu i podigao kocku, spreman da je oslobodi. „Želim da mi daš lek za kugu pre no što prođemo.” „Rekao sam ti da je ta rasprava okončana. Kejt i ti imate čist oblik atlantiđanskog gena. Preživećete ovakvi kakvi ste.” „To je neprihvatljivo.” „Tvoj pristanak nije neophodan.”

BalkanDownload

302

Dorijan je zaustavio Kejt ispred dvokrilnih vrata. Poradio je na ploči. Vrata su se otvorila. Ušli su u sobu sa sedam cevi. Ares je bio u srednjoj. Netremice ih je posmatrao hladnim pogledom. Dorijan ga je dugo gledao. „Oslobodi ga”, rekao je ne gledajući Kejt. Pružila je vezane ruke i promrdala prstima. „Prvo ti oslobodi mene.” Hladno je odvratio: „Siguran sam da ćeš se snaći i s vezanim rukama.” „Ne mogu.” Pokazala je na ploču. „Ne mogu da radim vezanih ruku. Odveži me pa ću ga pustiti.” Nastavila je posle kraće pauze: „U čemu je stvar. Misliš da vas dvojica ne možete izaći sa mnom na kraj. Ili vas trojica.” Dorijan je klimnuo glavom Šou, koji je potegao nož i prerezao plastične lisice na njenim rukama. Prišla je kontrolnom panelu. Osećala je Aresov pogled na sebi. Sledeći potez će odrediti njenu i mnogo drugih sudbina. Sećanja su bila sve jasnija. Najživopisnija su bila o ljudima, a ne o mestima. Sećala se Janusa. Hiljadama godina proučavali su stotine svetova. Ostao je isti. Ona se negde usput promenila. Postala je samilosnija, setnija i osećajnija. Žudela je da bude s nekim ko joj više nalikuje: s nekim ko poseduje intelekt i strast. S nekim poput Dejvida. Jedna činjenica u vezi s Janusom joj se nametala. Bio je najpametnija osoba koju je poznavala. Računala je s njegovom oštroumnošću. Ne sme pogrešiti ako želi da iskoristi priliku koju će mu pružiti. Upravljala je oblakom plavičaste svetlosti koji se digao s ploče. Svetlost se palila oko nje. Susedne ploče su oživljavale. Cev se otvorila. Ares je izašao iz nje. „Svaka čast, Dorijane.”

„Sad, Dejvide!” Vrata portala su se otvorila. Janus je pojurio kroz njih. Dejvid ga je pratio u stopu. Janus je bacio kocku u hodnik. Letela je ostavljajući žuti svetlosni trag za sobom. Kocka će pronaći Kejt, a Dejvid će je odvesti do portala. Janus mu je

BalkanDownload

303

Dorijan je skočio na noge i potrčao ka odaji u kojoj je Šo još vrištao. Ares ga je zgrabio i pritisnuo uza zid. „Neću te ostaviti! Ubićeš nas obojicu i sve tamo dole ako ga ne prepustiš njegovoj sudbini! Izaberi, Dorijane!” Dorijan je odmahnuo glavom. Iza tih vrata je njegov brat, sve što mu je ostalo od porodice... Nije mogao da odluči. Ares ga je pretresao i tresnuo o zid. „Izaberi!” Okrenuo je leđa Šou, jedinoj osobi na svetu do koje mu je bilo stalo. Trčao je pored Aresa. Usledio je novi udar. Neće se izvući.

Janus je uneo poslednje sekvence u brod. Ustuknuo je od komandne ploče. Posmatrao je kako se komadi broda raspadaju i eksplodiraju oko njega. Ogromni vasionski brod uskoro će postati goruća olupina. Ali ona će biti bezbedna. Samo to je bilo važno. To je bio jedini razlog zbog kog je došao na ovaj ili bilo koji od stotine svetova. Brod je ponovo zadrhtao. Smrt će uskoro doći i po njega. Konačno je to učinio - žrtvovao je svoj život da bi spasao njen. Svakog dana u proteklih trinaest hiljada godina u odaji ispod Gibraltarskog zaliva želeo je samo to. Sve je bilo tako lako i jednostavno. Znao je i zašto se tako oseća. Neće se probuditi niti će uskrsnuti. Neće se probuditi opterećen sećanjem na svoju smrt, niti će se susresti s beskrajnom agonijom koju trpe ljudi u Aresovom brodu uskrsnuća. Umreće sa saznanjem da je spasao jedinu osobu do koje mu je stalo. U tom trenutku je shvatio priče o Kejtinom ocu, o njegovoj žrtvi na Gibraltaru. Shvatio je i Martina. Možda je podvrsta 8472 stigla dalje no što je procenio. Uskoro ni to neće biti važno. Komandni most je zadrhtao od udara. Janus se uspravio. Koliko vremena mi je ostalo. Možda ga ima dovoljno da ispravi poslednju grešku. Uključio je deo broda za svemirsku komunikaciju i pročistio grlo. Uspravio se koliko god je mogao. „Zovem se doktor Artur Janus. Ja sam naučnik i pripadnik odavno propale civilizacije...”

Dvostruka vrata sobe s tri portala su se otvorila. Ares je petljao s BalkanDownload

305

oblačkom svetlosti iznad ploče. Dorijan je bio obamro, oduzet. Ares ga je povukao kroz portal baš kad je eksplozija razorila zidove prostorije. Dorijan se uteturao u sobu, koju je več video, onu sa sedmora vrata. Ares je dahtao, svijen u struku, s rukama na kolenima. Ispravio se kad je povratio dah. „Sad ti je jasno, Dorijane. Napravili su slabića od tebe. Igraju na kartu tvog srca. Vuku te nadole. Pokušavaju da te spreče da učiniš ono što je neophodno za opstanak.” Izašao je iz sobe. Dorijan ga je mehanički sledio. Imao je utisak da gleda samog sebe izvana. Nije bilo osećanja niti reakcije. Ares je zastao na vratima bezmerne dvorane s beskrajnim redovima cevi. „Sad si spreman, Dorijane. Spašćemo ih. Oni su sad tvoj narod.”

PORED SEUTE Kejt je proletela kroz portal sekund pre no što je Dejvid pao pored nje. Portal se zatvorio za njima. Milo joj je prišao. Pomogao joj je da ustane. „Kako ste, doktorko Kejt.” „Dobro sam, Milo. Hvala ti.” Pritrčala je ploči pored portala. Da, veza s brodom je prekinuta. Uništen je. Janus je dobro obavio svoj posao. Znala je kakva plan su smislili čim je videla Dejvida samog. Janus se hrabro poneo. Pogled na Dejvida potvrdio je da je ona vatra, maleni deo njenog bića, plamičak koji je brižno razgorevala i pothranjivala - opstao. Moraće da bude brza da ne bi zauvek zgasnuo. Podigla je plan broda, bolje reći dela u kom su se nalazili. Evo medicinskog krila, s jednom laboratorijom. Njen naum je izvodljiv. Programirala je proceduru - gensku terapiju koja će poništiti proces uskrsnuća koji joj je iznova povezao mozak. Izgubiće sećanja Atlantiđanke, ali će povratiti svoje ja. Prsti su joj se hitro kretali po BalkanDownload

306

ploči. Dejvid je ustao. Zagledao se u portal. Pritrčao je do nje „Janus se još nije...” „Neće se vraćati.” Rešenje joj je nadohvat ruke. Laboratorija je tako blizu, na nekoliko nivoa odavde. „Dao nam je lažni lek.” Unela je poslednje izmene... „Hej!” Dejvid ju je uhvatio za ruku. Držao je ranac. „Terapija koju je dao Kontinuitetu vraća sve na početak. Uskoro ćemo gledati samo reprize Porodice Kremenko. Doneo sam tvoj kompjuter. Možeš li da središ to.” Podigla je pogled. „Mogu. Ali neću imati vremena da sredim sebe ako se toga prihvatim.” „Da središ...” Dejvid ga je pažljivo posmatrao. „Ne razumem.” „Govorim o posledicama uskrsnuća. O navali sećanja. Gubim se. Poslednje etape procesa uskrsnuća će se za nekoliko minuta okončati. Prestaću da budem... ja.” Ispustio je ranac. „Šta bi hteo da uradim.” Samoj sebi je zvučala mehanički. Čekala je njegov odgovor. „Znam šta hoću. Hoću tebe. Ali poznajem te. Poznajem ženu koju volim. I znam kakav izbor bi ona načinila. Žrtvovala bi se. Znam na šta si me podsetila pre nekoliko dana, pod palubom jahte na Mediteranu. Podsetila si me na ono što uistinu jesam. Ja te sad podsećam na ono što jesi. Toliko ti dugujem, bez obzira na svoje želje.” Pažljivo ga je posmatrala. Sećala se te scene. Njegove mahnite žeđi za krvlju i sebe koja ga vraća u stvarnost i podseća na sve što je na kocki. Situacija je ista, samo što je ona sad previše razumna i hladna. Znala je šta hoće, i šta je na kocki. Ali ako spase sebe, ako izbriše sećanja, napustiće ovu strukturu. Zakoračiće u primitivni svet, naseljen ljudima koje nije htela da spase. Bezbrojne smrti će joj biti na savesti. Biće u istoj situaciji kao ljudi u cevima na Antarktiku. Više nikad neće moći da bude srećna. Prošlost će je večito proganjati. Šta god da uradi, nikad neće pobeći od ovog trenutka, ove odluke. Izbor je jednostavan. Ona ili oni. Spašće ljude upropašćene lažnim lekom koji im je Janus poslao preko Kontinuiteta ili sebe. Situacija nije bila nimalo jednostavna. Ako odabere sebe, nikad neće biti ista. Ali ako izabere njih, možda će izgubiti poslednji delić sebe, poslednji komadić BalkanDownload

307

osobe koja je bila, koja je postala. Tek tada je konačno shvatila Martina. Sve teške odluke koje je doneo, žrtve i teret koji je tako dugo nosio. Shvatila je i zašto se očajnički trudio da je zadrži što dalje od ovog sveta. Izvadila je kompjuter iz ranca. Pokrenula je program Kontinuiteta i brzo kucala. Videla je šta je Janus učinio. Bio je veoma pametan. Od početka je tragao za čistim oblikom atlantiđanskog gena. Deo broda s istraživačkom bazom podataka potpuno je uništen. Njihov svemirski brod je bio zaključan, što je tamošnju bazu podataka činilo nedostupnom. Imao je samo jednu mogućnost - da pronađe telo Alfe. Čudesno se osećala: na mapama genoma videla je sve endogene retroviruse - one koje je unela s Janusom, kao i ostatke promena koje je izazvala uz pomoć Aresa/Dorijana. Imala je utisak da se kao odrasla osoba, snabdevena za uspeh neophodnim znanjima i intelektualnim sposobnostima, vraća slagalici koju nije mogla da složi u detinjstvu. Martin je imao pravo. Intervencije u srednjem veku izazvale su promenu genoma s radikalnim posledicama. I te posledice su kompromitovale inverznu terapiju koju je Janus hteo da pokrene zvonom. U svom umu je po prvi put mogla da pojmi sve promene, da ih vidi kao blistava svetla u gomili šuta. Mogla je da ih izdvoji, poreda i obrazuje različite obrasce s različitim ishodima. Na kompjuteru je razmatrala raznovrsne scenarije. Baza podataka Simfonije - zbir milijardi sekvenciranih genoma sakupljenih u Orhidejinim distriktima širom sveta - bila je poslednji deo slagalice. Sramota je što je svet morao da dođe do ruba uništenja da bi se povukao tako epohalan potez na naučnom planu. Istinski izazov je bio stabilizovanje svih genetskih promena - kako onih koje je načinila s Janusom, tako i Aresovih intervencija. U osnovi je stvarala terapiju koja će uskladiti sve: umiruće, devolutivne i ultraevolutivne, tvoreći jedinstveni stabilni genom. Genom atlantiđansko-ljudskog hibrida. Ekran je zasvetleo posle jednosatnog napora. Identifikovana je 1 ciljna terapija

Ispitala je. Da, delovaće. Trebalo bi da oseti euforiju, ponos ili makar olakšanje. Ovaj trenutak čekala je čitavog atlantiđanskog i ljudskog života. Konačno je stvorila terapiju koja će dovršiti njeno životno delo, koja će spasti BalkanDownload

308

ljudsku rasu i ispraviti sve pređašnje greške. Ipak se osećala kao neko koje samo okončao naučni eksperiment i doneo zaključak koji je naslućivao, pretpostavljao, očekivao čitavog života. Umesto radosti, osećala je samo hladno i neodređeno zanimanje za ishod. Možda Atlantiđani ne osećaju radost na isti način kao ljudi. Možda su pre milion godina prevazišli radovanje. Njen sledeći zadatak će biti sređivanje same sebe, vraćanje na ono što je nekad bila. Pitala se kakva je verovatnoća za uspeh tog eksperimenta. Dohvatila je satelitski telefon. „Moramo da se podignemo iznad zemlje.” Izašla je iz broda za Dejvidom. S padine je načas bacila pogled na Seutu. Mrtvi konji i ljudi ležali su na crnoj spaljenoj pustolini ispred masivnog zida. Tle iza zida bilo je crveno od klanice koju je Dejvid isplanirao i izveo. Poslednji ostaci kužnog broda plovili su vodama luke. Lagano su plutali ka obali. Taj prizor... Da, donela je ispravnu odluku, iako je podrazumevala odricanje od poslednjeg dela sebe. Nije sumnjala u to. Povezala je satelitski telefon s kompjuterom i poslala rezultate Kontinuitetu. Učitala je podatke, odvojila telefon od kompjutera i pozvala Pola Brenera. Odgovorio je brzo, ali je zvučao odsutno, neusredsređeno. Morala je da mu ponavlja podatke po nekoliko puta. Shvatila je šta se desilo: Pol je isprobao Janusov lažni lek na sebi i svojim ljudima. Kontinuitet je sad bio ciljana tačka radijacije, Janusove regresivne terapije. Pol je bio inficiran. Nije bilo načina da mu pomogne. Mogla je samo da se nada da je dobio rezultate i da će znati šta da uradi s njima. Prekinula je vezu. Vreme će reći svoje.

Dorijan je ušao u mračnu pećinu. „Šta ćemo sad.” „Sad ćemo se boriti”, reče Ares. Nije skidao pogled s kilometarskih redova staklenih cevi. „Nemamo brod”, reče Dorijan. „To je istina. Ne možemo da ih napadnemo, ali možemo da ih dovedemo ovamo. Nisam zalud zakopao ovaj brod na Antarktiku,

BalkanDownload

309

Dorijane.”

CDC

ATLANTA, DZORDZIJA Pol Brener se oslanjao o zid. Nikako nije mogao da dođe sebi. Gde su svi. Hodnici behu prazni, baš kao i kancelarije. Krili su se od njega. Mora da ih pronađe. Ne. Mora da uradi nešto drugo. Nešto mu je poslala. Lepotica iz filmova. Staklena vrata su se otvorila. Ekrani su treperili. JEDAN REZULTAT Jedan rezultat. Rezultat čega. Probe. On je na čelu toga. Probe čega. Leka. Za kugu. Inficiran je. Lekom. Ne, to ne može biti tačno. Kako može biti inficiran lekom. Nešto nije bilo u redu. Posmatrao je sobu. Prazna je. Šoljice kafe su svuda po podu, a zamrljani papiri na stolu i stolicama. Seo je i privukao tastaturu. Jasna misao mu je blesnula u umu. Jedan rezultat. Kucao je dok ga prsti nisu zaboleli. Slova na ekranu su se promenila. Šaljemo novu terapiju svim Orhidejinim distriktima...

BalkanDownload

310

96 Slušate BBC, glas ljudskog trijumfa ovog prvog dana posle atlantiđanske kuge. BBC je saznao da su prvi izveštaji o dezorijentaciji i moždanoj magli povezanoj s lekom od atlantiđanske kuge bila samo svedočenja o retkim i privremenim uzgrednim efektima. Orhidejini distrikti širom sveta izveštavaju o stopostotnom delovanju leka i prestanku potrebe za tretmanom orhidejom. Svetske vođe slave ovaj uspeh. Govore o istorijskim ulaganjima u medicinska istraživanja i čvrstoj rešenosti da se i u najmračnijim vremenima ostane na humanom kursu. Međunarodni obaveštajni izvori izveštavaju da je građanima država kojima upravlja Imari internacional naređeno da se evakuišu iz obalskih područja. Stanovništvo velikih delova Južnoafričke Republike, Čilea i Argentine maršira ka planinskim predelima, s nešto hrane i vode. Doktor Filip Momo iz trusta mozgova Vestern tumorou izjavio je sledeće1 „Izgubljeni su. Kladili su se na kugu, na propast čovečanstva. Preživeli smo, kao što uvek činimo. Snašla ih je zaslužena sudbina: doslovce beže u brda.” Oprezniji posmatrači pretpostavljaju da bi Imarijev potez mogao biti deo većeg plana, verovatno početka kontraofanzive. Javljaćemo se sa novim vestima.

CDC

ATLANTA, DZORDZIJA BalkanDownload

311

Pol Brener se teturao hodnicima Kontinuiteta. Osećao se kao neko ko se oporavlja od ozbiljne prehlade. Ali mogao je da razmišlja. Znao je šta mora da uradi, iako se užasavao odgovora. Prošao je kroz staklena klizna vrata štaba i ugledao mladu analitičarku. Sedela je sama i zurila u ekran. Stolovi su još bili nasumice poredani. Svuda je bilo šoljica kafe i zgužvanih papira. Analitičarka ga je pogledala s mešavinom iznenađenja i nade. Možda je u njenom pogledu bilo i olakšanja. Bio je donekle zatečen njenom reakcijom. „Možeš da ideš kući”, rekao je. Ustala je. „Znam... mislila sam da ne bi trebalo... da ne bi trebalo... da budem sama.” Pol je klimnuo glavom. „Gde su ostali.” „Sigurno su otišli. Neki su... još ovde.” U mrtvačnici, završio je njenu rečenicu. Isključio je veliki ekran. „Hajdemo. Ni u mojoj kući nema nikog.” Zajedno su izašli iz štaba. Zamolio ju je da pričeka ispred sobe njegovog nećaka. Otvorio je vrata, sa zebnjom u srcu... „Ujka Pole!” Dečak se okrenuo u krevetu. Oči su mu blistale. Mišići su ga izdali kad je pokušao da se podigne. Pao je na krevet. Pol mu je pritrčao i spustio ruku na dečakovo rame. „Polako, sinko.” Dečak mu se osmehnuo. „Ti si me sredio, zar ne.” „Nisam. To je učinila jedna doktorka. Mnogo je pametnija od mene. Ja sam samo njen potrčko.” „Gde je mama.” Pol se nagnuo i podigao dečaka iz postelje. „Odmaraj se.” „Gde ćemo.” „Idemo kući.” Sačekaće da dečak ojača. Tek tad će mu reći. Sačekaće da obojica ojačaju.

Kejt je odavno zatvorila prenosni računar. Prišla je rubu litice. Dejvid je ćutke čekao pored nje. Nešto mu je govorilo da bi trebalo da je ostavi samu, ali nije hteo da je ispusti iz vida. Zajedno su gledali kako sunce tone u Atlantski okean. Poslednji BalkanDownload

312

zraci su silazili niz planinu, bacajući dugu senku po krvavom bojištu u Seuti. Znala je da se isti takav prizor može videti i s druge strane moreuza, na Gibraltaru, u send Gibraltarske stene. Progovorila je kad se sasvim smrklo: „šta će sad biti. S nama.” „Ništa se nije promenilo.” „Ja sam se promenila. Nisam ista osoba...” „Malopređašnjim postupcima si jasno rekla ko si i šta si. Biće nam dobro. Mogu da čekam.” Prišao je ivici litice, da bi mogla da ga pogleda u oči. „Nikad ne odustajem od onih koje volim.” Posle ovih reći shvatila je da je najdragoceniji deo njenog bića još uvek tu. Nije bila sasvim svoja, ali je jedan deo stare Kejt opstao. Imaće od čega da počne. Osmehnula se. Pokušao je da protumači njen izraz. Slegnuo je ramenima. „Šta je bilo. Da nisam preterao.” Uhvatila ga je za ruku. „Nisi. Dopalo mi se ono što si rekao. Hajdemo. Da vidimo šta Milo radi.” Na ulazu u tunel je rekla: „Mislim da si u pravu. Biće nam dobro.”

BalkanDownload

313

EPILOG

OPSERVATORIJA ARESIBO ARESIBO, PORTORIKO Doktor Meri Koldvel pomerala je miša napred-nazad da bi probudila kompjuter. Ekran je oživeo. Počeo je da pokazuje podatke prikupljene preko noći. Radio-teleskop je imao prečnik od tri stotine trideset metara, što ga je činilo najvećom spravom takve vrste na svetu. Bio je ukopan u zemlju. Ličio je na glatki sivi tanjir, posađen na visoki plato s pogledom na zelene šumovite planine u pozadini. Prvi zraci sunca provirivali su preko planina, obasjavajući metalni sud. Nikad nije propuštala taj prizor, ali više nije bio isti, najvećma zbog ljudi koje su izgubili. U opservatoriji su pre kuge radile desetine istraživača. Sad ih je bilo samo troje. Aresibo je godinama gubio osoblje zbog budžetskih mera štednje. Kuga se pobrinula za ostale. Meri je uprkos tome svakodnevno obavljala svoju smenu, kao i u prethodnih šest godina. Nije imala kud niti je želela da bude na nekom drugom mestu. Znala je da će američka vlada ubrzo prekinuti snabdevanje naučnog postrojenja energijom, ali odlučila je da ostane do samog kraja, dok se svetla ne ugase. Zatim će krenuti u novi svet, da vidi kakav posao stoji na raspolaganju astronomu. Ubila bi za šoljicu kafe. Nestalo je kafe pre nekoliko nedelja. Usmerila je pažnju na kompjuter. Na njemu je bila... Kliknula je na ikonicu. Grlo joj se osušilo. Analizirala je podatke. Jednom, pa još jednom. Obe pretrage potvrdile su da je signal organizovan, da nije reč o kosmičkoj radijaciji. Ovo je poruka. Ne, ovo je više od toga. Ovo je trenutak koji je čekala čitavog života. Bacila je pogled na telefon. Dvadeset godina je u glavi vrtela ovu scenu. Zbog nje je odmalena sanjala da postane astronom. Instinkt joj BalkanDownload

314

je nalagao da pozove Nacionalnu naučnu fondaciju. Zvala ih je jednom, nedelju dana posle izbijanja epidemije. Nije bilo odgovora. Zvala je i SRI international2 - sa istim ishodom. Koga da pozove. Belu kuću. Ko bi joj verovao. Neophodna joj je pomoć. Mora pronaći nekog ko će analizirati poruku. Pomislila je na Institut SETI3 u Mauntin Vjuu u Kaliforniji. Njih nije zvala. Nije imala razloga... Možda... U kancelariju je uteturao Džon Bišop, kolega s projekta. Najčešće je bio trezan sat posle buđenja. „Džone, nešto sam pronašla...” „Molim te da to bude kafa.” „Nisam pronašla kafu...”

BalkanDownload

315

BELEŠKA AUTORA Hvala vam na čitanju. Poslednjih osam meseci posle objavljivanja Tragom Atlantide bili su nestvarni, iscrpljujući, stimulativni i sve što uz to ide. Nadam se da je Tajna Atlantide bila vredna čekanja. Nastojao sam da ne žurim, kako bih napisao najbolji mogući roman. Mnogo vas bilo je dovoljno predusretljivo da napiše prikaz knjige Tragom Atlantide. Na tome ću vam biti doveka zahvalan. Tim prikazima ste skrenuli pažnju na moj rad. Dao sam sve od sebe da bih tu pažnju zaslužio. Naučio sam mnogo iz tih prikaza. Veliki broj ohrabrujućih izjava silno me je nadahnuo pri pisanju ovog romana. Voleo bih da odvojite malo vremena i napišete prikaz i ove knjige. Jedva čekam da se upoznam s vašim mišljenjem. Veoma sam uzbuđen zbog Sveta Atlantide, treće i poslednje knjige iz serijala. Više toga možete saznati na mom veb-sajtu: AGRiddle.com. Na sajtu je i strana Činjenice protiv mašte koja istražuje naučne i istorijske podatke koji stoje iza Tajne Atlantide (AGRiddle.com/atlantis-plague/facts). Još jednom vam se zahvaljujem na čitanju i svekolikoj pažnji, - Geri A. G. Ridl P. S. Molim vas da mi šaljete mejlove (ag@agriddle.com) s vašim razmišljanjima i predlozima. Odgovaram na svaki imejl, iako mi ponekad treba i nekoliko dana.

BalkanDownload

316

ZAHVALNICE Zaboli me glava kad pomislim kolikom broju ljudi dugujem zahvalnost. Nešto sam naučio, a to je da je pisanje mnogo jednostavnije ako samo pišete (ako se ne trudite da budete pisac). Volim da pišem, ali biti pisac guta neverovatno mnogo vremena! Veća grupa ljudi mi je pomogla da se usmerim na pisanje i da ostvarim najbolje rezultate dok kucam, hodam i razmišljam (tako izgleda moj proces rada). Ana se kod kuće stara da se redovno kupam i obavljam društvene dužnosti (pomaže mi i kod stvaranja neatlantiđanskih likova). Imala je udeo i u ovoj zagonetnoj stvaralačkoj avanturi. Čitala je rukopis, bavila se marketingom i manje-više svim drugim, izuzev sastavljanjem rečenica (i ja moram da zaradim koju paru). Takođe želim da se zahvalim: Majci, na savetima i ohrabrenju. Dejvidu Getvudu, izuzetnom uredniku, na brušenju rukopisa. Učinio je to brže nego kvantnom kockom. Karol Diber, urednici završne verzije, na nadasve nezapamćenom doprinosu i sugestijama. Huanu Karlosu Barketu, na zbilja sjajnom umetničkom radu na Tragom Atlantide (i na Tajni). I konačno, dvema grupama s kojima se nisam sreo. Prvo, vama. Čitaocima koji ste stigli do Beleške autora i Zahvalnica, posetili veb-sajt, upisali se na mejl-listu, pisali prikaze na Amazonu i pisma posle čitanja poslednje strane. Mišljenja i glasovi s vaše strane poslednjih osam meseci bili su neopisivo i nezaboravno iskustvo. To je zaista bio najzahvalniji deo čitavog poduhvata. Jednostavno ne mogu dovoljno da vam se zahvalim na podršci koju ste ukazali mom radu na početku karijere. Zahvaljujem se i probnim neprofesionalnim čitaocima. Žao mi je što ovo nisam učinio ranije, ali želim da vam se zahvalim iz sveg srca. Vi ste: Andrea Sinkler, Anet Vilson, Kristina Gerten, Dejv Renison, BalkanDownload

317

doktor Endru Vilamanja, Dru Alen, Džejn Ajlin Markoni, Džo O’Banon, John Šmit, Žozef Devu, Markel Kolman, Ričard Ček, Skip Folden, Stiv Bosen, Ted Hast, Tim Rodžers i Tina Veston. Zahvaljujem se i velikom broju onih koji nisu ovde navedeni.

BalkanDownload

318

O AUTORU A. G. Ridl je proveo deset godina osnivajući i upravljajući internet kompanijama pre no što se penzionisao i pozabavio istinskom strašću: pisanjem. Odrastao je u gradiću u Severnoj Karolini. Pohađao je Univerzitet u Severnoj Karolini u Čapel Hilu, gde je osnovao prvu kompaniju s prijateljem iz detinjstva. Sad živi u Parklandu na Floridi. Voleo bi da mu se javite na: AGRiddle.com.

BalkanDownload

319

1 Skr. od Centres for Disease Control and Prevention - vodeći javni zdravstveni institut u SAD. (Prim, prev.) 2 SRI International je američki neprofitni istraživački institut, osnovan 1946. godine kao centar za inovacije za podršku ekonomskom razvoja regiona. (Prim, prev.) 3 Institut SETI je neprofitna organizacija čija misija je istraživanje, razumevanje i objašnjenje porekla, prirode i rasprostranjenosti života u vaseljeni. SETI se bavi potragom za vanzemaljskom inteligencijom. (Prim, prev.)

BalkanDownload

320