Буктиња бр. 81/2022

Неготин, 2022.

БУКТИЊА

Часопис за књижевност, уметност и културу број 81/2022

Издавач Крајински књижевни клуб, Трг Ђорђа Станојевића 17 19300 Неготин телефон: +381(63) 8054-054 E-пошта: krajinskiknjizevnik@gmail.com https://issuu.com/krajinskiknjizevniklubnegotin

Уредник Саша Скалушевић

Редакција

Радојка Плавшић Марко Костић Власта Младеновић Милош Златковић

Издавачки савет Mилош Петковић Иван Томић Ведран Младеновић

На корицама Александар Алемпијевић

Фотографије у часопису Александар Алемпијевић

Tехнички и ликовно уредио Предраг Милојевић

Штампа Пресинг издаваштво, Младеновац

Тираж 500 примерака Овај број часописа Буктиња објављен је захваљујући финансијској подршци Општине Неготин.

Саша Скалушевић: ЗАШТО СТИЈЕПОВИЋ

ZABRISKIE

Кукић: СТРАВА ИЗ КЊИГА

Басара: ЧОВЕК ВИСОКОГ ПРИТИСКА

СВЕТА ЗЕМЉА ПРОПАСТИ, Разговор са Савом Стијеповићем, разговор водио Слободан Николић

ИЗОБИЉА...............................................29 WHO: Саво Стијеповић................................................................. 29 Саво Стијеповић: Ab Iove principium, Избор.............................. 30 Саво Стијеповић: ПРОЗА, Избор................................................. 42 ДИВЉА ХОРДА................................................130 Марија Ненезић: ХОДОЧАШЋЕ У СРЦЕ ТАМЕ...................130 Божидар Андрејић: ПРИЧА О СРЕДОЗЕМЉУ ИЛИ КАД ЂАВОЛОВИ РАДНИЦИ ТРАЖЕ ЂАВОЛА ................................... 134 Јасмина Врбавац: ПОРУШЕНЕ КУЛИСЕ РАЈА (Саво Стијеповић: Прекрасне рушевине, Дерета, Београд, 2020)................... 137 Марјан Чакаревић: ХА, ХА РЕЧЕ КОМИЧАР (Саво Стијепо-

Напуштајући лагано ипак једну релаксирајућу (за разлику од претходних најмање две) 2022. годину, стигосмо до броја 81 часописа за књижевност, уметност и културу Буктиња и један потпуно другачији од пређашњих бројева овог часописа. Наиме, иако је часопис Буктиња и раније имао извесне темате, попут еротике, воде, ватре, историјског јунака Хајдук Вељка, знаменитих ствараоца попут Стевана Стојановића Мокрањца, Бранка Лазаревића, Крунослава Спасића или црног таласа у југословенској уметности,никадакао до сада није толикотемељно, методично са великом пажњом и обзиром обрадио, односно задао себи задатак и тему неког савременог српског књижевника и његово дело. Први који има част да отвори ново поглавље часописа Буктиња је Саво Стијеповић писац из Чачка.

Овај аутор има више објављених веома занимљивих и запажених романа, почевши од сада већ култног Махагони Хола, преко Камених бродова, награђеног Средоземља, више него читаног, лукративног у својој визији Калифорније, њезине пустиње, хипиидругихкомуна, Прекрасних рушевина,сведоодломакановог романа који је још увек у рукопису. Али о свему томе и много више читаћете у овом броју часописа Буктиња. Стијеповић је и песник, тако да ћете имати увида и у његову поезију, која је објављивана углавном пре поменутих романа. Ту је и његова краћа проза, као и есеји на одређене теме и појаве, којим сеовај аутор бави.Популарнакултура,његове великељубави поред књижевности су музика, филм, сликарство... Ту су и други аутори који пишу о Стијеповићевим књигама, делу. Као што и сам Стијеповић каже: „Моје равни писања су суманута крижаљка. Ако се неко укопча за тај сензус, то је добро. Сродни се духови радују једни другима.“ То је оно што сам одмах приметио код Стијеповића. Ту блискост, оно што донекле Борхес каже за Роберта Луиса Стивенсона: „Он је један од мојих облика среће.“

није лако доћи. Разгнути сав тај тешки вео немалог дела које овај аутор има. Вероватно јер не долази из самог средишта централизације речи, Београда или Новог Сада. Да, нешто попут и самог часописа Буктиња. Више је оно што се каже-underground. Такође је и уредио до сада три броја, три веома битна темата часописа Градац из Чачка. Те теме које су недостајале српској култури су биле: Џим Морисон, Џек Керуак и Панк као темат часописа Градац. Саво Стијеповић је и битник, рок фанатик, хипик и панкер, уживалац свега онога вредног у уметности и култури. Одметник, попут Џона Хенрија-Дока Холидеја, Емброуза Бирса, Дон Ван Влиета (Captain Beefheart ), Текс Вилера, или Џери Дрејка-познатијег као Мистер Но. Његова генерација није била само уморна и одбачена, нека збуњена деца средње класе, побуњеника, боема, неконформиста и свих оних ишчашених и уврнутих не више тако младих људи који су одбацили законе и вредности потрошачког друштва, људи ван колотечине, субкултурна група, која тугу, носталгију, лечи опијатима и разним загрљајима. Који се тобож боре некаквим прогласима, концептима, против економског фашизма. Његова генерација је она преко које су се сломила кочија, дилижанса, једне велике и озбиљне државе каква је била СФР Југославија. Ратови, деведесете, економске и сваке друге санкције, драматични пораст криминала, разарање вредности, Држава мртвих и свеопште беде...

У његовом делу заиста нема ничег лажног, вештачког и то се осећа у сусрету са сваком Стијеповићевом књигом, поглављем, пасусом, реченицом. Више су пророчке. И он сам сматра и дубоко у себи зна да је једина одбрана од света који срља ка пропасти чин стварања. Враћање коренима и изворишту искрене вере. Бити на цести, непрекидно на том духовном путу. Са тим драмом уживања у животу међу прстима. Зато Саво Стијеповић.... Уредник

Zabriskie Point

Бранко Кукић

СТРАВА ИЗ КЊИГА

Саво Стијеповић је од ретких људи који је скуп онога што је противречно, што је у сукобу и што у том сукобу добија склад. Као да га је подучавао Никола Кузански. То је разлог што се у њeговим књигамасвесудара.Аутимкњигаманедасесударајуњеговеидеје, него се у тим непрестаним сударима - као у руским романима или у Куросавиним филмовима - разбијају, комешају и ломатају догађаји и личности,пами добијамоједан модеран хаосуживоту наших дана. Кажем модеран, а требало би да кажем будући, јер то о хаосу је стара будућа прича коју треба објашњавати у сваком тренутку, свим људима и у свим нашим невидљивим апокалипсама, које корачају стројевим кораком иза и испред нас. Ми смо под стражом метежа, страха и злих духова. Ми смо дежурна стража на Вратима Пакла. Ја не знам откуд Стијеповићу та моћ. Бојим се да је видовит. Знајући да је много тога чуо у музици и прочитао у књигама, претпостављамдасу тањеговасазнањаукрштенакаонекаиграсудбине – што у мени ствара немир – и да он у том свом вишку сваке могуће потребе за редом почиње да све ствара из почетка, као зловољни демијург. Шта да ствара? Не знам. У његовим књигама има толико људске

У његовим књигама има много нереда, па ми се чини да би он сâмушаокаоликутесвојекњиге,дабисветопокушаодапоспреми какобисмо,божемеопрости,добилинекогмодерногТолстоја. Али му се то неће. Он хоће својим писањем да успостави неку антикњижевну епопеју, да то његово свесвесве ово овде прикаже као ред, устројство и ритам, дауведесклад укњижевну регименту, дасврста све под конац и под винклу, док неки лудак ту не ускочи и то савшенство скрати, тј. гурне ногом тако да, рецимо, председник САД мора да се обрати нацији и саопшти да смо сви мртви. Саво Стијеповић је гласник тек долазећих бунтовникâ. Не као, рецимо, Џемса Дина, неко као једног сулудог којег видимо да стоји у сенци човечанства, као Марлона Бранда из оне сенке из Апокалипсе сада, ако ме разумете. Оно што Стијеповић пише у својим књигама, то је нова појава у књижевности; догађања, ликови, атмосфера (ово посебно), све је то неки пожар који долази негде Отуд где неко и нешто гори (Мелвили, Фокнери, Хемингвеји, Дос Пасоси, Мајлери). А гори овде, испред и иза нас, само што ми више не распознајемо ни видике, ни небеса, не знајући шта је далеко а шта је управо ту. Гогољ је страх, страх јеЕ. А. По, Бодлер је страх, а они око њих су деца страха. То знамо, јер смо у страху. Али страхујмо да ће доћи нова деца страха, раздрагана у своме бесу. Стијепојевић у том смислу иде корак уназад желећи да се врати унапред. То је поуздан знак да је схватио свет у коме живи. То је опасно корачање.

Светислав Басара

ЧОВЕК ВИСОКОГ ПРИТИСКА

Саво Стијеповић је човек високог притиска, особа пред којом хипертензија – куга XX и XXI века – делује бледуњаво. Захваљујући повишеном артеријском пристиску – коју је преудесио у панцир-прслук – Стијеповић успешно одолева капиларним притисцима спољашњег света, тј. таме најспољашније, не најкрање, како је погрешно преведно. Стијеповић је у суштини мистик. Иако то нико не зна, иако то чак ни он не зна. Зато и јесте мистик, јер човек за кога сви знају да је мистик или – још горе – који и сâм зна (или умишља) да је мистик, није мистик него мистификатор, или нешто још горе. Будући да је мистик – што ће речи човек који ништа не крије и коме зато ништа није скривено – Стијеповић зна да стратегија спољашњег света није да нас смрви, како наивни мисле, него да нас шареним мамцима, као што педофили бомбонама маме девојчице у шипражје, измами из наших дубина, да нас оспољи, преспе из шупљег у празно, сведе на две димензије и претвори у у вишећелијске микроорганизме. Дошло је такво време да је ствар доброг укуса имати висок притисак. Али није притисак за свакога. Треба то знати носити, треба то знати искористити.Не може то свако. Многе Бог погледа, подари им високе притиске, већина, међутим, чим на тлакомјеру очита 170/100 – панично јури код кардилога, па у апотеку, па после годинама гута таблете. Да, притисак се може снизити медикаментима, али претходно се мора ниско пасти, то је side effect разноразних бета блокатора, антагониста калцијума, диуеретика и осталих фамацеутских бућкуриша која

тамније него светлије, хладније него топлије, непознатије него познатије, једино што га повезује са просечном већином је то што између скупљег и јефтинијег увек изабере јефтиније.

И ни ту не греши.

Стијеповићева дневна рутина је уходана, тајминг му је доведен до перфекције. Да су грађани Чачка – хајде да то проширимо на грађане Србије – бар упола као онакви какви су били грађани Кенигсберга из Кантовог доба, могли би сатове навијати према Саву Стијеповићу.Авај,грађанимаЧачка(иСрбије)сатовеодавнонавија ветар. Али у Стијеповићевој прози нема рутине. Никад не знаш где ће те која његова реченица одвести, још мање шта ће ти – говорећи нешто сасвим друго – необично и занимљиво рећи. Понекад ниси сигуран хоћеш ли уопште наћи излази из лавиринта Стјеповићевих згуснутих али продорних реченица. Акад, лакше (и брже) негошто су очекивао, нађешизлаз –Саво као успоставља мрвице – путоказе као у бајкама – брзо пожелиш да се поново вратиш у Стијеповића лавиринт. Понекад се запитам шта ли би Саво написао да му је притисак 750/320.

СВЕТА ЗЕМЉА ПРОПАСТИ

Разговор са Савом Стијеповићем, разговор водио Слободан Николић

Слободан Николић: Америка је тло где се махом дешавају сви главни наративи у роману Прекрасне рушевине, али је она истовремено и имагинарни топоним и рецептор општег духа тзв. новог света, као некакав Елдорадо пропасти савременог човека. Зашто сте баш њу одабрали за поприште ваше замисли о потпуном губитку света или, пак, његовом могућем преображају?

Саво Стијеповић: У једном ранијем интервјуу, поводом сличног питања, рекао сам да ми се чинило како би Америка седамдесетих година прошлог века, посебно Западна обала, била идеална сценографија за роман, изврстан декор за неко сурово позориште и мој мали, заумни театар. Била ми је управо потребна та ширина земље и неба, колорит пустиње и високих шума, нови, обећани свет у техниколору и музика која би градила красне звучне кулисе једног изгубљеног времена. Био ми је потребан свет који је почео да поприма нове и другачије обрисе, свет који је урлао и тражио промену и који је, на вероватно последњим великим таласима контракултуре, кренуо са својим урушавањем, чак и пре него што је прогледао. Трагао сам за променом која је почела у светлу и у слободи, али која се касније преобразила у некакав тамни и демонски лик. Много тога се преметнуло и изменило од тог времена. Оно што је у име наводног прогреса требало да се убије и разори, убијено је и разорено. Фашизам је весело обукао нове одоре, пресвукао се у либералне хаљетке, дубина ствари се претворила у мутну површину, а висина идеја укопала у камен и мрак земље. Ткиво здравог дела друштва је искомадано. Наравно, декор је могао бити и другачији. Рушевине су комотно могле да настану и у руским степама, у времену пре пирамида, у интерлудију међупланетарних ратова или у врелом сахелском појасу, свеједно. Основа повести би била једнака. Ја се и не радујем нарочито што говорим о пропадању људскихдушаизаједница,основнихкодоваитемељасвета,аливерујем да само о важним стварима ваља писати. Ово наше измучено друштво једословно пред капијамапропасти,пред суновратоми то треба рећи. Истина, није први пут, било је свега и раније, и страдања и ужасних патњи, болести, бола и ратова, укидања слободе и окивања

душа, али једном ће то бити и доиста последњи пут. И шта је то, најзад, што ми хоћемо да сачувамо, да спасимо? Је ли то овај и овакав свет, будућност, природа, потомство, живот, све то скупа? Кроз неколико милијарди година, сунце ће испећи све што буде могло да се испече, Земља ће изгорети, па се потом охладити и чему онда читава ова лакрдија? И ако се човек неким случајем спасе, седне у некакав космички брод, одлети и насели другу планету, оставиће и тамо, верујте, за собом пустош, уништавајући галаксије, једну за другом, све док самог себе коначно не укине. Шта покушавамо да сачувамо онда? Не видим другог одговора до тога да ми, заправо, желимо да сачувамо Бога у себи. Још у роману Махагони хол питао сам се шта је то што остаје кад човек изгуби све што има. И један од мојих јунака дао је одговор. Карактер, рекао је. У преводу, душа. То не би било добро да се негде заметне. Немамо ништа заиста друго до голе душе, једино њу поседујемо и она је читав наш иметак. Јесте, вратићемо се у прах, шта друго, наше тело да, ови окови, и они, да, али душа неће. Јер, душа не лиже прашину. Она је сачињена од много теже материје.

Ко су прототипови ваших јунака? Верујем да они заиста постоје, само што су надограђени приповедном имагинацијом и појачани до мере атрибута антрополошке поништености цивилизације. Требало би да су сви ликови, добрим делом, ја. Добро, сенке тих ликова сасвим сигурно ходају наоколо, тумарају и сударају се, тражећи некаквосклоништеили утеху.Јер, велика јетежинаовог света над њима. Ту тежину они осећају са сваким наредним удисајем. Али, ипак, сви они су и ја. Мноштво је у нама. Нећу да кажем Легион, али је на стотине светова похрањено у нашим ћелијама. Ако поседујеш грам емпатије, его губи на тоне од свог ужасног терета. Не треба поистовећивати его са срцем света које сви носимо у себи. Док се једни боре да оживе љубав и радост у другима, ови други упорно покушавају да ту борбу оскрнаве, злурадо је учине излишном и разоре. То распеће је унутар нас. Одувек је и било. Даље, ти ликови су моји ноћни посетиоци, каткада и дневни, њихове црте лица, њихове сени, говори и дела могу се наћи разбацани посвуда, али најпре у мом приватном Вавилону. Они знају често бити надограђени или чак осиромашени ликови из прочитаних књижевних дела, одгледаних филмова или незаборавних песама поп културе, ликови са улице, са тргова, склоњени у планинске врлети, промрзли

од дивље зиме или спечени од пакленог сунца, људи са острвља, разбацани на све стране света. Па ипак, сви они, сви до једног о којимапишем,итонесамоу Рушевинама,већиу претходнимделима, јесу људи којима је корен ишчупан из тла, они су одрођени и однарођени, они постају утучено и забринуто номадско племе у потрази за неким новим тлом које ће их примити и заштитити, али, као по правилу, такви јунаци наилазе једино на камен, на оштар сипар и стене. Нема тог комада копна које ће их примити у себе, које ће их пригрлити. Моји су јунаци осуђени на дуго лутање, дуго и трагично путовање кроз кањоне. Сваки њихов наредни корак ствара им све већу тескобу у грудима и диже им притисак, мада се свет пред њиховим стопама све више шири и отвара. Њиховим душама је све тескобније. У томе је и лепота, али и парадокс мојих водећих ликова. О тој врсти одметништва и бескрајног трагања може се написати двадесет седам обимнихтомова,толикојето захвалнаи велика тема, јер ти и такви људи су мени, по природи ствари, веома занимљиви и вредни труда да им се човек приближи, пролазећи и сам најпре кроз опасну прашуму лудих мисли и искушења, падајући и изнова се дижући, посрћући и крварећи. Знате већ ону Диланову ствар, “Све је у реду, мама, ја само крварим”. То је сјајна песма. Много тога је речено у њој. Моји се јунаци каткада тамо и пронађу. Иондасеосмехну,говорећи: „Да,свејеуредусада,самомалокрваримо.” Све што нас окружује у овом свету тачно је оно што Бодлер назива разиграном змијом. Одавно се ради, мада пакленог демијурга не познајемо, али га слутимо, на томе да колективна свест човечанства постане поданичка, чија ће једина улога бити да климањем главе потврђује сваку владареву реч или, чак, и помисао. Насиље и уништавање, под благословом демона, као да су постали једини модел понашања људи. Који су мотиви који су вас „натерали“ да

књижевност јесте провод и то у најбољем смислу те речи, али није једино то. Књижевност осим што треба да поставља битна питања, то јест најбитнија питања, с времена на време, дужна је и да пружи некеодговоре,јернијечовекнекикретенкојисесталнонештопита, бесловесник који само тумара и запиткује. Понекад је важно да стегне шаке, да заузме став и одговори поштено на онона шта треба да одговори. То су некада одговори који не откривају много, некада сутосмешнествари,теквицеви,алисетуитамоубодукаквегласне истине. Но, најважније је то да су ти одговори урлици. Моја су дела моја вика! Трудим се да моје писање буде искрено и ослобођено од свих могућих стега. Трудим се да то буде књижевност сасвим ван токова, без фолова или трикова. Наравно, неко ће се увек појавити, на разваљеној и јаловој сцени српске књижевне критике, па рећи да то тако не може, да то није како ваља, да се тако не пише, али то обично кажу злуради антиталенти, који су, уз то, и недовољно начитани. Ти измучени, несретни полазници курсева за креативно писање. Они никада неће разумети да све може, само ако је добро написано. То је услов. Искрено, не знам шта је горе, да ли је то безначајност или осредњост, али и једно и друго, присутно је на књижевној сцени, не само у нас, већ посвуда. Ми свакодневно сведочимо успону тих покретних шупљина, њиховим карневалима и празницима. Права књижевност, хоћу рећи, данас се покушава угушити, склонити или маргинализовати, јер вредна дела су, по природи, опаснествари.Али, убити сенеможе.Времећесверећи и свећетада бити осветљено. А поданичка свест људи данас је на завидно високом нивоу. То је тако очигледно да не треба ни наводити примере, довољно је тек погледати око себе. Индивидуалност се ставља под сечиво гиљотине, маса урла своје химне и маше заставама. Данас се немисли слободно.Неходасеслободно.Страхјеобузеосве.Акада је перманентни страх у зраку, онда се људима и влада лакше. Но, не треба заборавити и да је страх грех. Уплашени смо, пријатељу, много уплашени. А то не може да изађе на добро. Да ли је нужно посезати за седативима свести, опијатима и алкохолу, како

Нисам нешто нарочито размишљао о томе. Али, јесте, има ту нечега ритуалног. Заиста су ритуали у питању. Хвала што сте ми то открили. А на прво ваше питање, да ли је нужно, одговорићу да није. Јасно, веома је важно шта ћеш рећи, шта ћеш написати, а да ли ћеш посегнути за алкохолом, етером или пршутом, то је већ до тебе, то су лествице, колорити, помоћна средства, с којима се нешто објашњава, допуњује или се на нешто указује, свеједно. Посезање за опијатима и алкохолом је у неким мојим књигама чак и пренаглашено, што додатно појачава комичност одређене ситуације или пак трагичну црту, обично деструктивну, извесне личности. Понекад ту има и карикатуралности која у сусрету са митским реалијама изазива различита стања код читалаца, од муке и зазирања до еуфорије и радосних усхићења. Али, мора се рећи да веома пажљиво прилазим тим стварима. И чиним то врло озбиљно. На једном месту у Балзаковом роману Серафита стоји следећа опаска: Нечист и Смрт поново су приграбиле свој плен, док на другом месту јунакиња, у оквиру свог дугог казивања о разлици научне и религиозне равни сазнавања, изриче следећу тврдњу:С ону страну почиње Откровење Логоса. Где се налазе Ваши јунаци у оваквој врсти поставке света?

Не знам баш тачно где се налазе. И не би требало да знам. Може бити како се налазе у некаквом лимбу или на друму према њему. Некада су у шуми, каткада у пустињи. У сваком случају, ти путеви нису безопасни. Цар Давид се у једанаестом псалму пита: Кад су раскопани темељи, шта ће чинити праведник?, а у једном интервјуу Љубомир Симовић (наводећи стих из своје песме „Послепоноћница“) каже да „пакао и није ништа друго до јаснија, изоштренија слика овога света“. И код Вас се појављују нечастиве силе као темељ савремене цивилизације. Постоје ли код Ваших јунака и у Вашој књижевној идеји, милост небеса и васкрс као одговор деструкцији историје и помами духа порицања? Деструкција је у мојим књигама готово опипљива. Наудивши другима, моји јунаци се окрећу себи, разарајући потом своје духовне темеље,својеткивоиморалникод. Таквопорицањесопствајеједно врло озбиљно питање, једно од суштинских питања не само

човековог бића, већ и читаве цивилизације. У Тријумвирату се интензивно говори отоме,опорицањудуше,одбацивањусветлости и спасења, каменитом нихилистичком дну где обитава само некакав језиви мрак који подрхтава од своје тријумфалне самоће. Јунаци су окупљени у једном лицеју у Сахелу, налазе се у једном пространом салону и воде разговор који започиње досеткама, али како ноћ полако улази кроз лукове клауструма, они се дотичу најосетљивијих и најболнијих егзистенцијалних тема. Бог, спасење и љубав јесу у средишту те теме. Али, шта ако човек, својом вољом, својим дугим промишљањем, не жели спасење, да ли је он, самим тим, мање човек или да ли је човек уопште? То је опасно размишљање, јер ако кренеш путем крајњег самопорицања и крајњег самоуништавања, ти закорачујеш у предео слободе другог и – свесно или не – угрожаваш и њега. Још се у Средоземљу говори о томе како се сви ми тичемо једни других, како смо сви ми уплетени у један високи, космички организам, који је при томе, и распет. То питање деструкције је изузетно заступљено у историји књижевности, посебно истакнуто у последња три века и то, наравно, није случајно. Што се тиче самих друштвених темеља, они су дигнути на мукама и патњи обесправљених људи, тако да у самом корену цивилизацијских тековинаимамо неправду, страх,казнуи бол. Прекрасне рушевине директно говоре о томе, о свим метаморфозама зла, о злу које се – замислите само! – радује и искрено сам се трудио да тај роман буде и мој весели урлик. Урлик против устројства и механизма друштва. Али, поред свега, имату некаквенеочекиваневедрине,некесвечане атмосфере која се сукоби са тамом и демонским креатурама. Ти демонски ликови су просто морали да нахрупе у роман. Они не крију ту дивљину коју носе у себи и са собом. И некако је природно што се налазе ту, као код Гогоља рецимо, у свим његовим делима, где је сасвим логично и у складу са свим да се у пролазу очешеш о ђавола који је на позорници света присутан једнако као и камен, дрво или месечева светлост. Тако је и у Рушевинама. Ваш човек је као уклети Ахасфер. Географски сте премрежили многа подручја Земље, сваки континент и разна егзотична места, Ваши јунаци су свуда и сваки је топоним некако животно битан за њихове унутарње пустоловине. Исто сте поступили и са формом времена (преплићете хронолошке планове – антика, средовековље и модерно доба иду руку под руку у догађајима и свести Ваших протагониста). И оно је важно за унутарње коридоре романескних

ликова. Због чега сте одабрали такву топонимско-хронолошку поставку у коју сте сместили тог вашег одметника или номада?

Волим да кажем о својим романима две следеће ствари, а то је да су моји романи пустоловна дела и да су они, заправо, романи идеја. Посматрам свет као декор, планине, шуме и градове као снажне и издржљиве кулисе. Позорница је огромна и осветљена је мајсторском руком техничара расвете. Људи нешто очекују, први чин, прву појаву, песму хора, глас наратора, цвиљење оних суманутих и иритирајућих виолинчина, штагод. У мраку су и очекују да се на тој бини нешто догоди. И дешава се човек. Човек се налази на стејџу, разваљен, измучен, збуњен, окован, растргнут и недоследан. Његове су мисли буре, он гризе у стихијама, он се бори да буде ослобођен тешког терета на леђима, то је терет историје света, терет свакодневних ствари и он моли и вришти да му скину ланце са ногу, он ратује са својим предрасудама и предањима, ратује са свим технократијама, свим демократијама и иделогијама и увиђа како је управо онај тип сувишног човека, одбаченог и злоупотребљеног. Та драма је присутна од искона, од постања. То је трагедија која се никада не окончава. Ослобађање је суштина те велике авантуре човека. Заправо, поставка је ту сасвим јасна. Све је осветљено и све се догађа сада. Историја нам није ни коначна ни једина отаџбина. Која је повест стварнија – ова опипљива и догађајна или она подземна и претпостављена? Аристотел је у својој Поетици раздвојио повест од песништва – прво казује о стварним, проверивим догађајима, а ово друго о ономе што би се могло очекивати да се догоди (Зато је песничко умеће философскије од историје и треба га схватити озбиљније од ње). Како поводом овога стоје ствари код Вас?

Песништво, као и свако стварање, има у себи нешто од божанске светлости. Оно више и боље, а свакако и укусније, огољује сваку повест, указује на њену праву природу, на сва њена обличја, метаморфозеи последице.Могућности песништвасунебројене. Измаштани светови су истинитији,јер откривају кроз маштача не тек један нови свет, насеље, предео или континент, већ безброј таквих светова,ауз то још откривају и процесеи механизменакојимасетакви светови темеље. Као у сновима. Нису ли они истинитији од оног што сви прихватамо као реално, као јаву? Нису ли слике и догађаји

у сну раскошнији, прецизније одређени и чистији него ли у свету будних? Нису ли знаковитији? Јасно, песништво и повест се прожимају и не иду једно без другог, скупа чине целовитог човека, оно што он јесте и оно што би он могао бити. Ово друго, признаћемо, далеко је важније. Лековитије је. Без овог другог били бисмо далеко, далеко сиромашнији. Стварност у вашим романима као да измиче појмљивој и свима нама блиској географско-духовној датости. Све је ту, а читалац опет има утисак да је простор збивања негде далеко, иза завеса овог света, иако се оно што се одиграва одиграва на позорници поменутог света. Растко Петровић у краткој песми „Стварност „(1931) поставља дилему пред сваког од нас коју то слику света усвајамо као своју, а Љубомир Симовић се пита „Зашто би само иловача била стварност? И зашто би стварно било само оно што је очигледно?“ („саблажњавајући“ се због тога што се стварносном прозом проглашава она која се бави само најнижим и најочигледнијим слојевима твари). Којој се то равни постојања приклањате и Ви и Ваши романескни хероји у Махагони холу, Средоземљу, Каменим бродовима и Прекрасним рушевинама?

Једном ми је речено да превише тражим у књижевности, што је прилично идиотски. Не тражим ја превише. Ја хоћу да видим своје јунаке као људе који су већи и од живота. Не хероје. Не неке неуништиве, премудре, добре и исправне људе који у сваком тренутку знају шта им је чинити, па се већ самим тим издижу над другима. Не њих, не једнодимензионалне стрип карикатуре, јер ми не пашу, нису ми интересантни, мада сам стрип увек ценио и сматрао га уметничким делом, забавним и едукативним. Један од јунака из Махагонија каже како је „ недоследност најлепша обала по којој је икада ходао“. Дакле, хоћу јунаке који су спремни на све, који израњају из мноштва, који покушавају да се отму стравичног и подлог, безумног стиска руље и да тој истој руљи опале шамарчину, да гомилу тресну песницом право у њушку или разјапљену чељуст. Ето, то ме привлачи. А то се, да одговорим врло прецизно на питање, догађа на свим равнима! Ако си већ у прилици, ако пишеш, онда очекујем не да створиш неки град, људе у њему, те околину града, област, већ цео један космос! И то није немогуће, него је сасвим оправдано једно такво очекивање. Лако је написати пут од тачке А до тачке Б са свим могућим компликацијама и главног јунака који

на том друму претреса неке своје мисли. Али, чему је сврха тог пута и тих преиспитивања? У праву је Љуба Симовић. Нека у роману, у чудесном метежу, полете у ваздух све зрачне луке, нека се утапају градови, нека се разара, свети, нека кида, гради, љуби и умире, нека се све опречности загрле у једно величанствено клупко света, нека то клупко на својим леђима, оклопу, понесе корњача, нека је слон шутне, нека се васионски бродови сударе над пустињским песком. Зашто мађионичар не извуче из свог шешира, уместо оног досадног зеца, рецимо, за промену, крокодила или нилског коња? Немојте ми само рећи да је то зато што те животиње не могу да стану у мађионичарев шеширић. А са неколико килограма пластичног експлозива вероватно можеш да срушиш цео један кварт! То може, изводљиво је, а оно друго није... Хоћу рећи, дај ми епику, дај Вавилон, дај ми Баалбек. И неколико завереника који, да ли су фрустрирани, поремећени или не, правдољубиви или само опаки осветници најнижих нагона, хоће да опашу свет динамитом и уз поклич „Смрт свету!“ пошаљу га доврага! То су моје равни приповедања. У њима се фантастично преплиће са реалним и то иде некако природно; предања, парамитолошке матрице улећу у стварносни наратив, композиција постаје, уз удаљене, вишезначне ритмове, раскошнија, сама реторика романа, варијације, типови, коментари, дигресије, промене стања, манипулације и технике, све је то пожељно, све је потребно, и са свим се тим служим, јер ми даје ширину, дубоко дисање, игру, расположење, што је веома битно и за стварање атмосфере дела и главни наративни ток. Ништа не препуштам случају. Надам се да ми је, у више наврата, успело оно што сам наумио. Ако ништа друго, макар сам успео да изненадим себе, јер сам све уверенији у то да сваки писац пише себи. Ја сам себи идеалан читалац. Самим тим, не повлађујем другоме, не желим никоме ни да подилазим. То ми је страно. Не желим да будем у тренду, не у токовима, у савременим тенденцијама и сличним глупостима. Моје равни писања су суманута крижаљка. Ако се неко укопча за тај сензус, то је добро. Сродни се духови радују једни другима. Не пада ми на памет да пишем како бих био нешто нарочито читан,нити ме занима некакав елитизам, а опет никако ни популизам. Слава? Тек ми је то страно и опскурно. Пишем онако како Стијеповић треба да пише. То је све. Читава силесија демона, видљивих и невидљивих, табанају Вашим романима. Због чега их узимате као малтене кључне значењске

одреднице онога што називамо Други у свакоме од нас? Делује да је божанска природа толико бледа и неаутентична, ваљано и темељно прогнана из нас, па се чини као да уопште не постоји. Да ли је божанско фикција за Ваше хероје?

Није фикција. Махом, сви они знају за Бога. Нису глупи. У претходна два романа то се лепо види. Нека демони тумарају кроз романе, они ионако тумарају кроз наше жиле, наше послове и дане. Тамна страна људске природе није тек у деструкцијама сопственог тела и душе, већ и у злехудим походима, преварама, обманама, у лажи, ратовима, у политичким и сваким другим елитама. Ја их приказујем каква она јесте, самодовољна, себична, зла, притајена, искључива, осиона и спремна на све. Није ли то права природа демона? Чему заваравање? Знате шта је проблем? Велики је проблем у томе што од уметности више и не очекујемо да видимо или чујемо истину. Истина не може да поседује два, три или стотину лица. Истина је једна. Ако је нешто фашизам, ако је нешто наопако, ако нешто укида наше основно право да живимо као слободни људи, зашто

назовемо правим именом? Зашто смо снисходљиви према ономе што је зло и ужасно? Не морамо то да осудимо, нисмо ми Гедеони, али можемо да лепо кажемо како то није добро, да нас вређа, понижава и како би ваљало да се то промени. Побуна је једини инструмент којим се можемо послужити и којим се част оправдава. Ако нисмо часни, ако нисмо честити, шта смо онда? Неко ће рећи, свеједно ћемо сви умрети, овакви били или онакви, земљаћезатрпати нашатела,песак ћепокритисвакосећањеи успомену на нас, нико кроз хиљаду година неће ни знати да смо живели. Па, ваљда је зато све једнако, зликовац, убица и џелат биће исти као мученик, праведник и жртва. Порицање части, порицање љубави, порицање братства, управо то води ка порицању света. Онда ништа немасмисла. Аако нешто нема смисла,ононе постоји нити јеикада постојало, нити је икада било рођено или живело. А ја сам некако уверен да ме има. Знам то. Осећам. Каткад, а све чешће, аритмије, тахикардије, лепе болести, слатке болести и нагризања након педесете, кидају мој организам. Значи, има ме. Имам и свест о томе. Могуће је да завршим као психијатријски случај, али постојим. И бићу ту још неко време. Немојте ме убеђивати у супротно. Одметнички код који је присутан код ваших јунака као да се темељи на традицијском фону рокенрола или сличном бекграунду који

можемо слободно везати за одређене феномене поп културе. Чини ми се да у једнакој мери овде имамо одјеке и античке поетике и контракултурне сцене. Сада сте ушли у пријатне воде разговора, јер се дотичу рокенрола. Сматрам да је рокенрол једна, у бити, врло поштена ствар. Био је и биће. Рокенрол је одувек био ту, у нашем сагледавању света и прилика у том свету. То није само питање излаза из овог величанственог светског метежа, па чак није ни питање опстанка. Рекох ли, побуна је најсветлија ствар која нам се може десити и која нам приличи. Нема случајности, па је нема чак ни у наоко приземним стварима, као што су наслови песама или албума из поп културе. Разумем камо циљате и где сте одапели стрелу. Па, рећи ћу, с једне стране, моји јунаци јесу прогоњени, али то се прогонство огледа у томедапокупишононајбољеинајплеменитијеиз света,прихватиш то пуним срцем, и онда одеш у шуму. Питање је само хоће ли да нас та шума прими у себе. Мислим да хоће, ако имамо поверења у њу. У Рушевинама сам се свесно закачио за колоплет дивних сонгова једног времена које се сурвало и уништило, које нам изгледа као да се догодило у нека давна времена. Не знам да ли се сећате, али прва реченица у роману Махагони хол гласи управо: “Било је то у давна времена.” А заправо се говори о стварима које су се дешавале уназад не више од педесет година. Ту сам, наиме, прибегао једној згоднојдосетки,јернијебашпедесетгодинаунатрагнештоштоможемо ставити у неку далеку давнину. Но, када тако кренеш са делом, које је, хајде да кажемо, нешто мало обимније и које је нека врста авантуристичког, билдунгс романа, када почнеш са реченицом која у себи носи пламену бајколикост и која је преузета из једне такве реторике, онда ће читалац, свесно или не, узети као природно све оно на шта буде наилазио у штиву пред њим. Прихватаће у том делу које је временски од њега удаљено тек пола века, и змајеве, и демоне, и стихије, вештичарења и све оно за чим сам слободно и опуштенопотезао.Најпрејемени билапотребнатаквареченицакако бих ја први поверовао у чудесно житије Јана Вилског, а затим ту фантастичну биографију пренео остатку света. Можете сада мислити да сам шизофрена личност, али ако ми неко каже како Јан Вилски, тај одметник из Кошица, пљачкаш банака, денди, логораш, афрички номад, опијумски овисник, трговац људима у Мексику, велики фан Франца Кафке и Чарлија Паркера, посетилац Шупље

земље и тип који је у Сирији нокаутирао ђавола, никада није постојао, нећу му веровати и тражићу доказе за такву тврдњу. Не говорите глупости, господине, рећи ћу му, наравно да је постојао. Исто је и са Скипом Ленским, о коме сам писао у Рушевинама. На жалост, он је преминуо. А на Мартина Комана сам баш налетео на улици пре неки дан. Страшно је журио. И страшно је остарио. Дакле, хоћу рећи, да неке ствари ваља демистификовати и релатизовати. Неке, пак, треба оденути у тајне и величанствене мистерије. Ево, рецимо, Есхил ће увек бити модеран. Ако само мало боље погледамо, само мало, зар није “Оковани Прометеј” чист рокенрол, дивљи, вулкански буги? Слично је и са Артоом и његовим Позориштем суровости. Камен се одувек котрљао, одувек. Ако ћемо право и заиста мислим да не претерујем, већа је разлика између Рамонса и групе Јес, него између Грама Парсонса и Његоша. Ми смо склони да многе ствари стављамо у одређене фиоке, да их етикетирамо, да их одвајамо и састављамо, групишемо, разграничавамо и меримо. И самим тим, ми компликујемо ствари уместо да их сагледавамо какве оне одиста јесу. Привиђења врло често посећују водеће ликове у вашим делима. Сетих се чудесне епизоде из Махагони хола у којој се Јану Вилском и Мартину Коману у врлетима Алтаја у халуцинантној фантазмагорији указује тотем, заправо само лично атлочко подземно божанство Гуга Чохан, краљ Доњег света по предању записаном у митологији племена Јакута. То кидање свести, тај Helter Skelter, и потпуни раскорак са овостраном стварношћу, као да је последњи циљ воље људи о којима пишете. Интересантно, али сада сте ме изненадили. Јер, о томе треба лепо и мирно промислити. Наиме, сви моји романи, дословце сви, завршавају се с визијама. Не мора да то буде на последње две или три стране дела, негде и јесте – у Средоземљу, да будем тачан – али је свакако на концу књиге. И опет сте погодили, има ту нешто од старог доброг расцепа у личности. Недавно сам довршио роман под насловом Тријумвират и биће да је то најболнија књига на којој сам радио. Она је, и током писања, код мене изазивала мучнину и физичку бол, јер је лик Павла Кавасиле огољен до краја, као и читава његовапотрага. Последњатрећинароманајепотпунохалуцинантна и готово кошмарна. Делиријуми, врелина, прашина, посрнуће, све се свалило на њега. И сва та извитоперења, преображаји, ликови

који се појављују као у неком лудачком кадру Орсона Велса. Зашто се користим њима? Под један, да бих указао на растројство главних јунака, а делимично сам о томе већ раније говорио. Јер, тај сукоб са самим собом је најстрашнији сукоб. У реду, и сударања с другима су, наравно, динамична и довољно енергична, па и заводљива помало, јер је тај други с којим се тучеш некако је егзотичан, то је онај други с којим је конфликт, рекло би се, неизбежан. Али, сукоб са собом је страшан, по свим узусима. У том сукобу највероватније је да ћеш изгубити. Под два, битка се једном мора завршити. Под три, ослобођење се нуди, ма какав исход сукоба био, као једино и коначно решење. Затим следи крај. Спушта се завеса и даље се нема шта одиграти. Добра књижевност – ма о чему да се ту ради – говори о овоме што се догађа сада и говори каква је реакција аутора на то што се дешава. Најбоља књижевност – ма о чему да се тамо пише –говори о сукобу срца и душе. Расцеп, цепање личности, некако је нормално у таквој ситуацији. Сагледавање себе изнутра је врашки тежак посао који ће сигурно оставити неке последице. Не знам да ли се исплати, мислим да не, али је нужно да се кад тад обави. Ја нешто и не марим нарочито за писце, и за оно њихово – као у Монти Пајтона - “Let me tell you something about...”, и не знам како им више не досади “ја, па ја “ бајалица, и мислим да не треба имати милости за писце. Посебно за добре писце који имају тај сензус сучељавања са својим недостацима, својим шупљинама, кратерима, али и са високом ватром која, иако их сагори, може досегнути стварно велике висине. Сами сте хтели. Па, изволите. Само, без самосажаљевања и оног иритантног “јао мени “. Ви не износите приватну историју одређеног човека, већ описујете општи положај човечанства који се, додуше, прелама кроз личне догађаје конкретних јунака. Колико су опште и појединачно у било каквом дослуху? Да ли су они потпуно раздвојени или ипак постоји

силазак у подземље и пењање на масиве, древне су метафоре за унутарње претраживање сопства. Куда то иду људи у романима које сте до сада написали? Да ли се у њима може ишчитати једна поражавајућа алегорија о будућем човечанству подобно оној мисли-откровењу, нажалост претерано тачној, коју нам је завештао Достојевски у Легенди о Великом инквизитору?

Јасно, то јеидеја.Управокакостенавели.Јакористиммитскеобрасце, а самим тим стварам и нове митове. То је суштина ствари. На приповедање гледам као на неку древну сцену у којој ноћ још увек није сазрела, свуда су упаљене високе ватре, окупио се свет, направио неку врсту кружнице, насред тог круга стоји приповедач и говори племену неку древну, загонетну повест у којој све оживљава. Драма једног јединог човека јесте драма целог човечанства. Мислим да ми је то прилично успело у два последња романа. Средоземље се држи номада, док су Рушевине више ствар племена, одметнуте заједнице. Такође, уплићем елементе фолклора, древних ритмова, основних библијских боја. У Старом завету, на хебрејско библијском, мада нам изгледа другачије, раскошније и све у преливима, помињу се тек четири боје: бела, црна, плава и црвена. Користим све оно што мислим да је потребно како бих испричао причу која и није једино то, јер је она и повест доба, како прошлог, тако и будућег. Плес на тим струјама зна да буде узнемирујућ, али смо о томе већ причали. С друге стране, волим да верујем како имам солидно читалачко искуство, па свесно користим познате као и скрајнуте књижевне тековине. Нерадо се користим историјским ликовима како бих у њихове облачиће уписао неки текст за који сам убеђен да никада нису изговорили, али сам на пар места, истина, свега надваместа,и то учинио.Чисто дапровалими кроз ту тарабу. Ја, то морам да кажем, не доживљавам неку посебну радост у писању књига, али не жалим се и никада нисам поводом тога јадиковао. То је једноставно тако. Да ли је писање морање? Па, и не баш. Мислим да ништа није морање, па чак ни смрт. Неки од Ваших јунака се појављују у више романа и о њима казују и(ли) их чак и познају учесници у потпуно другим наративним рукавцима и епизодама. Да ли је то нека врста приповедно-структурне, али и идејне стратегије коју користите? То је као технику епског жанра, чини ми се, открио Сервантес у Дон Кихоту. Тако је. Није нека велика стратегија, али мени тако годи. Видите, с Команом почиње Махагони хол и он је наратор тог романа и таман када помислите како је он главни јунак, на половини књиге, тачно на средини, видите да није он, већ је то Јан Вилски који преузима нарацију, али до тада је пут за његово појављивање већ био добро утабан. О Вилском ће се говорити и у Средоземљу, па врло кратко

и

у Рушевинама. Панчевац Богдан Север вози главне јунаке Средоземља кроз неки психоделични бугарски јужни вилајет, а раније, у Махагонију, видимо га удаљеног десет година касније, у Мексику, где ради у служби Хенрика Бабића који тргује људима. Јона Бердар упознаје Комана у Сан Франциску шездесет осме, тај се податак провлачи кроз моје две последње књиге. И ја се појављујем у Каменим бродовима и Прекрасним рушевинама. Дакле, моји јунаци скачу са листова једне књиге у другу: налазим да је то шармантно и да тако мора бити. Значи, прави, чист постмодернизам на делу. И ако би ме морало сврстати негде, невољно бих рекао, али бих ипак рекао: види, убаци ме у тај постмодернизам, можда ми је и заиста тамо место.

Да ли је то онда код Вас у игри један општи мит човечанства транспонован у рухо XX века?

Може се рећи и тако. Само, то се рухо рашива, троши се, кида и цепа, нападају га ситни инсекти и бојим се како ће се претворити у прах.

Има ли икакве разлике између агониста грчке трагедије код Есхила, Софокла и Еврипида које оптерећује неки невидљиви, разарајући хибрис потекао из воље или, пак, историје, и јунака у романима Сава Стијеповића (поменимо само суштински кључне играче):Јана Вилског, Мартина Комана, Оливера Хирша, Хенрика Бабића, Руфуса Харпера (Махагони хол); Јоне Бердар, Јордана Озволта, Милана Бење, Свена Котника, Мариа Гербинија, Еугена Кумичића, Бранка Лазаревића, Богдана Севера (Средоземље); Павла Јаласа, Јусуфа Кадера, Есад-паше, Шуберин-бега, Романа Јакшића (Камени бродови); Данте Ковача, Скипа Ленског, Бака Малигена, Грема и Бабет Лафајет, Кодија Лелеза (Прекрасне рушевине)? Рушите ли само биће или тек неке његове недоречене атрибуте (моралне облике понашања и делања, оно прикладно, племенито,разумно, добро, усрдно, угодно, часно, славу, пристојност, ред, част, одликовање, закон, праведност, вечност...)?

Нема заиста неке велике разлике. И да, руше се најпре ти атрибути бића, а потом и биће само. Све се разара и све је подложно рушењу. У једној критици лепо је примећено да рокенрол нумере које се помињу у Прекрасним рушевинама имају готово исту ону улогу коју

су имали хорови у античкој драми. Наравно, то се лепо видело, јер сам некако хтео то и да подвучем, да посебно осветлим. Античке поетике сматрам темељима књижевности. Заправо, ево нас како готово три хиљадегодинаосматрамоистествари,покушавајући дасе, катарзично, уздигнемо изнад историје и околности и оправдамо наша постојања. Пре неколико хиљада година, на једној сумерској табли, пронађен је запис где се анонимни аутор жали како не зна о чему да пише, јер је све већ написано. Насупрот томе, Мартин Коман у Махагонију понавља то исто, док му девојка говори да је у заблуди и да ништа још није речено. Јасно, уметност неће променити овај свет. Не зато што јој то није намера, већ што нема толику снагу. У Тријумвирату има једна сцена где афрички лисац, некакав полуфенек, нико не зна тачно шта је, говори свом газди Џасперу Џонсу: “ Знаш ли која је разлика између тебе и мене, између човека и животиње. Разлика је у томе што ви користите оруђа, а ми не. Веруј ми, неће бити краја историје, док се не измирите са животињом у себи.” Том лисцу се просто мора веровати. Е сад, јесмо ли ми усамљени на овој великој позорници? И где је ту Бог? Малопре смо поменули Љубу Симовића. Он наједном месту вели како је у неким афричким племенима уврежено мишљење да каткад Бог ставља маску на своје лице како би људима био видљив. То су те древне, опасне ствари. У мојим књигама, тако то ја видим, нема предаха. Борба и сукоби трају све време, како они спољашњи, тако и унутрашњи. Ко побеђује? Нико не побеђује. Добро, сада ће се неко и запитати, разумљиво, зашто уопште и читати тог Стијеповића, нихилисту и писца тешких, суморних слутњи, писца који говори о некаквом страшном човековом паду, тами гроба и смрти. А ја ћу рећи, ваља га читати јер је, како год да се окрене, забаван и вешт, и поврх свега оптимист је,у његовимкњигамаима сунцаи песка,сунца увек,напретек,има воде и обала и дивних шума, има неке чудне, сумануте ведрине и свечарске атмосфере. Како, па зар поред таквог и толиког тешког лудила, упитаће неко. Па да, управо ради тога. Теразије се морају држати. Претегне ли један тас, оде к врагу све. Колико Ваше религиозно уверење утиче на оно о чему говорите у својим романима? Постоји ли Христос, макар и сакривен у свести и

есхатологију? Колико на то утиче Ваше лично, а колико, слободно могу рећи, чак лудо читалачко искуство које подразумева и утицаје других аутора на Ваш став?Колико се ослањате на наслеђе позорја гротеске?

Знате, чини ми се да сам у ових тридесетак година, ако не и више, описао један одиста велики круг. Писао сам увек о оном што ме дотиче.Мењао самтехнике,манире,композицију,алисамсеувектрудио да задржим стил. Верујем да је то оно што је изузетно важно. Желео сам и то да када читалац дохвати књигу, не знајући да је моја, али читајући ме раније, каже: па да, ово је Стијеповић. Али, рекох ли, прво морам да изненадим себе. Пишем оно што бих и сам волео да читам. Није нескромно рећи да имам богато читалачко искуство. Сећам се да сам читао и пре поласка у школу. Све је кренуло са сликовницама, па стриповима и ревијама, а завршило са књигама. Од књига нема ништа боље. Они који тврде супротно, греше. Не знају. Већи је изум књига него точак. А моје религиозно уверење, морам отворено рећи, није нарочито чврсто и подложно је менама. Потрудићу се да то побољшам. Али, хришћанин сам и верујем. Јасно, постоје ту и периоди маловерја, ужасних сумњи и духовних потреса, од дешперације до уласка у долине безверја. Па ипак, вераразнесесвата тамнапонирањаи мракове, сабласти и муке. Волео бих да кажу да сам знао који је то друм који ваља следити. Христос јесте, био је и биће, у мојим делима. Христ је једина права револуција, само што људи то не желе баш да потпуно прихвате. Највећи одметници то разумеју. Одметништво у мојим приповестима је увек светла ствар. Ја, истина је, говорим о паду човека, али говорими о његовомподизању,устајању сатла,из корова,прашине и блата. То је та прича коју вреди испричати. Некада сам мислио како требаосветлити мојејунакеса вишестранаи рећи што семоже више о њима, а сада ми је јасно да се могу осветлити и приказати пунијиисадржајнијисамокроздвадотрибљеска,неколиковештих слајдова из њихове историје. И ја, као и потенцијални читалац, морам да слутим, да назирем на основу неких добро уштимованих детаља какав је то човек о којем говорим. Сувишак не доноси само тлапње, већ и патње. Мора се наћи у свему права мера. Антички писци су то одлично знали. Да ли сте сагласни са Јингеровом упитаношћу Да ли, па било то и само у духу, тражити најдаље воде, вртлог Малстрома, велике

поноре?, као и тврдњом да При пуној безбедности мисао се бави само катастрофом? Чини ми се да Ваши књижевни путеви иду баш у том правцу. Зашто баш катастрофу бирате као modusvivendi својих романескних агониста? Сви смо у гротлу водене масе Лофотског архипелага у који упада Поов јунак-старац (додуше, он из њега, после доживљене страве, излази.) Шта после потопа? Има ли спаса овом и оваквом свету и човеку? Шта чинити ако га нема?

Наравно да постоји спасење. Оно се може пронаћи и кроз уметност и кроз веру. Немамо никакво право да одбацимо себе из овог света, никакво право да одбацимо друге. Прилично је глупо да грлимо смрт и да се радујемо злу. Суочавања са собом, са својим деструкцијама, страховима и ужасима, могу бити веома лековита. Али, мора постајати ту и нека потпора, некакав стуб, висока животна хрид за коју се морамо придржати. Вера, слобода, добра мисао. /Разговор водио Слободан Николић у два светла мајска дана, на пропланцима Каблара, 2022. године/

ГРАД ИЗОБИЉА

WHO: Саво Стијеповић је рођен 2. Јануара 1970. године у Чачку. Објавио је песничке збирке; Антологија универзализма (1994) и Декаденца (1996), као и романе: Махагони хол (2008), Камени бродови (2011), Средоземље (2017), и Прекрасне рушевине (2020). У припреми је нови роман радног назива ТРИЈУМВИРАТ. Приредио је и тематске бројеве часописа Градац посвећене Џиму Морисону, Џеку Керуаку и Панку. За роман Средоземље добио је награду „Мирослав Дерета”. Роман Прекрасне рушевине био је у најужем избору за Нинову награду и Европску награду за књижевност 2021. године. Живи и ради у Чачку.

Саво Стијеповић

Ab Iove principium

СЛАВА ИЛИ НИШТА

Спорим се с вама о могућности и одговорности

и о оном што доликује човеку. Не тражим ништа што је објашњено ни у овом или било ком веку. Спорим се с вама непромишљено.

Славу сам другоме преотео вашу доброту псовком још бољом сахранио. Опроштају вашем се отео

анонимности под кожу увукао.

Од буктиње се нисам бранио.

Сагорети!

Сам си себе за сва времена разорио.

Пљујем на орден ваше части

и безначајност којом сте ме гушили.

Проклети да сте! Проклети били!

Био сам спреман због вас и убити

Док нисам прогледао најзад и видео

- иза мојих леђа сте се крили.

Уклето тражити биће да нисам смео.

И сад је касно и сад сам врео!

Ипак, добро је, јер све сам вас прозрео.

Зато, док трајем, спорим се с вама.

Спорим се о свему видљивом и невидљивом.

Оспоравам вас!

/Антологија универзализма, 1994 /

ЈЕДАН МРТАВ ГРАД

Проведитемекроз градове,од истокадо запада,азатиммеоставите у хладним тундрама и најнеобичнијим степама. Тада ћу вам рећи разлику међу људима и архитектама. Сви градови кроз које бих прошао, такмичили су се који ће ме први унизити, сви су сејали вештачко светло и обнављали сваке године своје наказно грађанство. И тако ме, напокон, одведоше у некакав безимени град, без људи, без светла и – кућа. Онде су ме оставили и отишли, без поздрава, смејући се. Како је усамљеност тешка! И како је горка та сетва! Али, то траје само док се човек не навикне. Био сам у мртвом граду и седео на пустом плочнику. Пио сам невидљиво, јео сам невидљиво. Живео сам неприхватљиво, али није било никог да ме на то упозори. Знам од тог времена за више градова у које се могу вратити када ме челичне руке протерају из угледних градских домова. И све док буде таквих уточишта, поруга народа неће ми бити невољан терет. А кад нестану и та насеља, ја живећу у јужним вртовима, у виноградима, у зонама нових обећања.

/Декаденцa, 1996/

БУДУЋИМ ПРИЈАТЕЉИМА

И долазиће, пратећи звезде, нова ледена доба, периоде кише у умрлим сатима, смениће даљина и изнова отоплиће земља.

На каменим плочама што утонуше у папрати твоје ће се очи вековима чудити о нашим олтарима пре вас.

/Антологија универзализма, 1994/

МИ, РИБАРИ

Ми, рибари, поседујемо сво знање које нам је потребно: добре морске струје и таласе са океана. Поседујемо и страшни занос којим се хранимо. Наше време на отвореном мору, оно је неограничено. Након наше смрти бродови ће даље пловити, рибе и даље бити ловљене, мреже бацане, а пучина, бескрајна и сама, отвараће се тада пред очима наших синова. Наше је највише ловиште на небу. Ми, рибари, први смо од оних који су следили Господа. Некада смо сањали осветљене и слане снове, а данас меримо буре. Свако бунило и сваку смрт, дочекаћемо заједно. Наши погледи откривају доследна страдања и припитомљене заливе, пуста обалска огњишта, пурпурне понте и хоризонте са лебдећим душама над промуклом водом. Вечност. Поморац скромним покретима завија опори дуван и седим власима дотиче врхове спорих таласа. То је поезија, поглед на другу страну. Сетни напеви долазе са те банде, а ноћ својим снажним мирисима боде наша опаљена леђа. Ми, рибари, увек се враћамо води. /Декаденцa, 1996/ НЕШТО О ПЕСНИЧКОЈ СЛОБОДИ

Ричите за мном, ви кћери земаљске веће сте блуднице него што ћу икад бити. Сам ћу се предати вама

на самилост подлог неба

да утонем у грех вашег смеха.

И ричите отроване блудом

скрнавићу бешчасно ваша тела поћи с облаком црвеним лежећи преко неизмерних гробаља и села. Градићу преко мере

оде против скерлетних олтара зидајући храм са темељима на дну пакла и куполама у врховима раја.

Ви кћери земаљске

попут змија на одру пужете

певајући о поезији предане страстима ноћи века кроз ватрену јару свих симбола. Ах, та горка реч скрнављења кратки занос лутања крик без поноса. Чему? Ал' велим вам ја: поезија је начин умирања

и ништа светло ништа јасно нити чисто, тек песак у ткању. Поезија је прах само прах душа у превирању.

/Антологија универзализма, 1994 /

МОНТЕНСКИ ЕКСТАЗИОН

Све што презирем

све је чему се приклањам, јер са других обала, из даљина меком виком дозива нас он уморном руком дочекује небо и седом косом везује брод. Рађају се јутра са обе стране планине то два сунца горе оба су на причешћу пресветлог детета што потоне без гласа у заносу свом. Говори ми Зима: Зауздај то седло зауздај шуму и свој дух сахрани тело своје прешироко сахрани ту змију и сахрани крв! И тад затамни све и све блесне и поново сејемо по њивама доброга Бога. Не постоје правила игре више постоје само звезде које место сећања у ребрима носимо

ми скитнице на јучерашњим жаловима

док падамо у сетни харем ноћи.

Не! Ја знам

она се никада вратити неће

да отвори златне капије

она је путник кроз пешчане сатове.

Говори ми Смрт: Лажна је твоја представа вечности море је твоја домовина.

Истину! Истину! Агонију!

Бледу Анадолију, тајанствену

Андалузију, уточиште хоћу. Не признајем пораз

инцестуозност и пороке тела али приклањам главу жени миран и сасвим нем. Шта нам остаје након катаклизме светла?

Бескрајна брачна ноћ женски стих, опијања до смрти... Ил' опијум?

Једино што још можемо да урадимо то је да Београду извучемо дијафрагму.

Направити ломачу треба пламен је сада остао без дршке зло је прорачунато зло није лудило зло је систем победити систем треба. Говори ми зло: Космичко тело је без пулса нема више протока крви у срце светлост је тројезична погледај на људе.

Касно је за људе дужни смо за славу пролетеријата

логика освете мртав претеча капитала.

Објављујем проглас велике сеобе

у славу великог спаса Хермафродит син таласа са два пола међу ногама

расте преко сваке мере и клин забија тамо где је слобода љубави била чиста. Њега на ломачу

да сагори древни гнев нема кајања нема сажаљења

принесимо жртве из колевке зла уништимо зачараног отпадника оплодимо га јер нема више времена. Остајемо без видовитих жена и без најбољих пријатеља у гладовању. Гладуј ако ме желиш натраг.

Зауздај ту змију зауздај ватру своје тело прешироко зауздај зло /Антологија универзализма, 1994 /

МЕСЕЦ У ПАПРАТИ

Месец, уморан од тумарања, тумарајући чак из Арабије обрати се сунцу: „Хајде, лудо стара, Хајде да изненадимо свет! Зађи на исток, промени свој след. Забава сјајна биће то за нас.“ Сунце, љуљало се на запад, љуљало се на исток, свеједно му је, рече: „Ох, хајде да окренемо ствари, можда људе то и забави.“

И окрете се Сунце,

и истоку стане да се враћа. Месец у плавим облацима, као на мекој постељи, по турски прекрстио ноге и за себе вели: „Да и то чудо видим!“ Зашло Сунце на истоку тог дана и доскочило до Месеца иза паравана: „Шта кажу људи, да ли ми се диве? Пишу ли новине, пишу ли о мени? То је чудо, јер тако нешто да доживе...“ Месец, облачећи се, хитајући небом, окрете се Сунцу и рече: „Ни приметили нису. Но, ти боље иди лези и размисли добро с које ти је стране лакше да устанеш јутром.“ „Сутра ћу се са запада дићи и ако ми се прохте, можда нећу сјати. Видећеш како ће ме онда по целој земљи прозивати.“ Месец се на то насмеја и утону дубоко у папрати. /Антологија универзализма, 1994/

трави занемелој од месеца: путем мојих стопа светла у даљини кроз ноћ се назиру.

Ја ћутим у трави занемелој од месеца: озвездано небо одводи ми драгу кроз усталасало жито.

Ја ћутим у трави занемелој од месеца: још се чује овде хук и ток реке, дисање планине и отицање песка.

Ја ћутим у трави занемелој од месеца: крошње дрвећа дочекују сећањем лунарне посетиоце изгубљених предграђа.

И као у сну а знам да сан није тонем и дишем и чудим се свету: Над мојом главом облаци односе и последње успомене. У трави занемелој од месеца. /Антологија универзализма, 1994/ ПРИРОДНИ ГЕНИЈЕ

Зима је двадесет првог века. Осећам силу која нас покреће ка неумитности. Нештонасгура,удараулеђаи ми,следећи космичкустихију, полако пропадамо ка литици што раздваја два столећа, две опречне стварности: прогрес и катастрофу, сумрак примитивности и бешчасну круну технологије.

Ништа зато. Наручићу једну боцу вина и лећи обучен на софу. Све то време које ме чека, проћи ће и ја ћу се поново обрети у афричким равницама са европским трговцима. Све то време сам само замислио, ништа се није догодило. Идеја о градњи пруге срушиће се као и онај висећи мост на истоку који смо дуго гледали како се распада. Тамо су букови, отићи ћу до њих, благо ћу је пригрлити, јер и она има права да осети нежност као увод дугог бичевања. Тамо ћу се стопити с водом: све то време преда мном сам измислио. Тусе више ништа не може учинити. Бићу вода и само једном протећи.

/Антологија универзализма, 1994 /

О, НИКАДА ВИДИО НИЈЕСАМ ЈА

"Не, никада ја видио нијесам, метрополе са слика, с ваших красних путовања, никада ја нијесам отпутовао нигдје, а није да не волим хоризонте, а није да не волим панораме, чудовишне хризантеме, отровне олеандре и тундре и меандре и раскошне четврти од глазиране скраме, од рђе доба и валова тмине, опаке шквадре и градове начињене од уображене и осамљене таме. Опет, видио сам широка мјеста узвишенијег лика, зурио у лица и осматрао гражданства, видио напучене вароши, луде стрмине, предграђа и висине, видио како се понта удаљује од мора и криж од бола, гледао у темеље руина, у разваљене палаче с којих се прах свлачи као сукрвица са некакве страшне ране. И све то, посматрајући у јесен и у врела љета што се дижу изнад пијаних, дивљих сезона, човјекових мена и гласних пантеона.

Овдје, кад лирика тиха угаси струне

и када се пјена мора упије у хрид.

Јер, та је хрид и минерал и сол, моја снага, и на тој стијени дићи ћу ватру и саградити дом.

У једну славну пјесан убацићу штих,

што се од ријеке или мора роди, то мора бити, ох, браћо моја, водених токова весели крик. Нек' та Месопотамија оживи мог оца који је данас претворен у скелет а сутра ће бит' сачињен у прах, па удахнувши оца, нека мој дух заобиђе сваки ваш видљиви јебени град. Поштедите ме широка свијета, људске тлапње, амбиса црних, амбиса златних, и крви што бјесомучно облива ваш жетвени срп. Нећу у градове, нити у села, нигдје гдје спава та величанствена глад. Ја бих, о сестро, о брате, низ сипар онај и у шуму, па на поток - ако га има, а нема, сазнадох то, газећи властити свлакал' ипак ћу прво питати гору хоће ли примити мој корак и тврд и лажан и демонски лак. Што ће шума рећи, одгонетнути мораћу сам. И тај луг, запалиће неки приљежни, савјесни грађанин пак и осљепеће ме тада онај одвратни високи шумски жар. Видјети више нећу ја. Али, ако, намјера моја била је тек да у срцу дубраве сазидам гробни, дивни особни град. Љето, 2021. године

ХОДИ, МАЛА, ХОДИ Мојој Славици

Ходи, мала, ходи, али не знам хоће ли твој корак бити сретан и бити тако лак. Ходаћеш са мном низ друм ходаћеш несигурна и уплашена

и бринућеш као свака добра жена. Али, ипак, ходаћеш одважно. Но, немам друге до тебе, мала, немам друге, немам, знај.

Ходи, душо, ходи, проживећеш један страшан свет наудићу ти, бити отровни коров и провући се кроз твој нежни длан, бићу јарац и бик, о, бићу и лав, подмукао, наопак и свакакав, свиреп, лажан и никада довољно јак. Али немам друге до тебе, душо, Немам друге, немам, знај.

Ходи, срце моје, ходи, без тебе је неприлично све, небитно и слепо, крвава срча. Толико тога сам ти могао рећи, врата закључана, светла мртва док ноћ је гризла прозорска окна, а демон нарави у заједнички обед дробио мој мозак и мој срам, страшно, страшно слан. Али, немам друге до тебе, срце моје, не, друге немам, то једино знам. Ходи, цуро, ходи, твоја ће стопала дивљи жар пећи, моји прсти језива сечива бити, и у твоју дроб, најпре ће лећи. Пре тебе мало тога је било а са тобом, веруј ми, било је све. Да те нисам на високој стени срео, од мене би остао тек пепео и грех. Јер, до тебе, цуро красна, до тебе, друге нема, добро знај.

О ходи, душо мила, ходи, без тебе никог на свету не знам већ. Све ово укинуће песак и пусто тло, угасиће време и нестаће светло с неба. А када будемо у прашини, сиви, знаћу да нисам био мртав рођен, и ужасне сабласти одбегли син. Јер, без тебе, душо мила,

не би имало смисла да ми у срце забоден буде овај звездани крин.

Ходи, мала, ходи, ходи са мном, срце, хајде, душо моја лепа, нема друге, жено моја, нема друге, добро знај, која би ме себи довела у ноћи када свемир копни и креће лађа без дна.

Ходи са мном свете мој. Ходи, цуро лепа, Ходи к мени, чиста моја, Ходај са мном Низ сурови кланац до дна, Хајде, Радости, дижи се над водама, Песмо моја и моје колено, Сваки зглоб ми у осмех здроби. Хајде, мала, ходи.

Љето, 2021. године

Саво Стијеповић ПРОЗА

ОПАСНЕ КОНСТЕЛАЦИЈЕ

Колористи су епски песници. Шарл Бодлер

Хиос је чувено и љупко острво које се налази у Спорадима, у западном делу Егејског мора. Никада нисам био тамо. Али, други који јесу, говорили су ми како оно обилује сунцем, па агрумима, блиставим и раскошним вртовима, руинама, разбацаним засеоцима, мастиком и дивљим, прашњавим путевима. Сматра се – поред осталих озбиљних такмаца за завичај највећег песника – за Хомерово родно место. О Хиосу је Лоренс Дарел својевремено написао веома лепе странице, а о масакру Гркана острву и славни Виктор Иго одржао је ватрену проповед. У данима Грчког рата за независност, током 1822. године, онде је од Турака, за свега пар месеци, страдало око педесет хиљада људи и исто толико њих одведено је у робље. Европска се јавност, накратко, побунила, али је то било кратког даха,јерје,каоиувек,биладовољнослуђенасвојиммногимондашњим несрећама. Један човек је, међутим, реаговао другачије. Ежен Делакроа је то насликао. И силовито је то учинио. Чудесно! Најпре је, по излагању слике Покољ на Хиосу, реаговао стари, сујетни Енгр, назвавши је “покољем сликарства”, обичном мазаријом. Али, хиљадама миља је то далеко од некакве мазарије. Енгр је тада био вероватно страшно киван: на себе, на младост, бледило неокласицизма или слично. Други, а махом млади сликари, прихватили су је са великим одушевљењем. Јер, на тој се Делакроовој слици може видети патња не тек једнестаре европске цивилизације, већ сав бол и патња читавог света. Још данас се та ужасна епизода у новијој историји Грчке памти - и поред многих других извора –управо и највише по Делакрои.

Ежен Фердинанд Виктор Делакроа (1798-1863) јесте сликар најосетљивијих и најдубљих тема, сликар раскошних боја и снажних мотива. Може се слободно рећи како се с њим покрећу механизми једне нове изражајности. Његови радови тридесетих година деветнаестог века открили су дубоког и сензибилног сликара. Покољ на Хиосу био је само почетак једног природног генија. Слика названа Слобода предводи народ из 1830. године, инспирисана јулском револуцијом истог лета, поставила је опет нове и разорне импресије. Истовремено раскошна, одважна, суморна, сетна и смирена, она је постала амблематична творевина и нешто што је, кроз надолазеће године, постало круна израза романтичарске ликовне уметности тог века. Но, одакле та врста смирености, у том миљеу и у тим мотивима код Делакрое? Истина је, епици су смирени људи. Они никада не искачу из шина, не журе, не хрле ни ка најмањој апстракцији, не занима их то. Њихова преданост јасним линијама, чулнимбојама,покретима,судару светлаи сенки,одређујеихскоро као учеснике у оним збивањима које желе овековечити на платну. Реалистичка поставка овде не уступа ни у једном сегменту, честој пренаглашености или патетичности романтичног сликарства. Нити је славно романтично сликарство уступило нешто реализму, губећи своје одлике: не, никако. Не ради се овде нити о сукобу два уметничка правца, већ о прожимању две идеје, вези два штима, о њиховој пуноћи и зрелом укрштању. На страну дуго опевана необарокна тенденција,којеодистакод Делакроеимаи којајеуњемупронашла меко крило у којем би се могла скрасити или оставити траг. На страну све, јерсекод Делакроерађаједноновопоимањемита и другачије сагледавање стварности. У том кључу се може гледати и снажна Сарданапалова смрт,створенакоју годинупре.Мит сепроналази у новом изражају, мит се код Делакроее остварује на једној новој равни, у томе што је мотив подређен модерној осећајности. Јер, ко је, уистину, Сарданапал? Последњи велики владар Асирије који је трагичним следом ствари скончао у високом пламену своје раскошне палате у Ниниви, окружен тиранским облацима својих недела, животом којим је успео да подигне копља и стреле обесправљених Вавилонаца равно према срцу своје заглушујуће таме. Наравно да је Делакроа тог опасника употребио као метафору за актуелну политичку климу своје домовине. Јер је Делакроа био вичан како да древно митолошко наслеђе утка у актуелност свог доба. И не једино то. Сарданапал је тиранин који једнако обитава кроз сва времена. Вечити циклуси, обнављања, спиралне историје, чудни

осећај како на историјским теразијама, у злочинима, надањима и идеалима сваког друштва, те сваког устројства, ниједно столеће не претеже. А опет, са друге стране, нема код Делакрое ни песимистичке коби. Ту још влада оптимизам, узорна новела о људскости, правди и добру и стабилна бакља слободе. Када данас погледамо у та платна, видимо у њима пламен и невероватну одважност, борбу против сваке стихије и сваког система: истина, меланхолични је то огањ, који већ две хиљаде година прати уморни корак човека који је још увек вољан да се бори у име честитости и у име наде. Хиљаду осамсто тридесет другеон одлазинавеличанственопутовање. То је једно готово слепо ходочашће. Он не поседује циљ, али зато је спреман да истражује. Средоземље је његова трајна опција, његова страст и луталачка пустоловина. Поштанским колима труцка до Тулона, а из тулонске луке смело закорачује на лађу која ће га одвести до бљештећег Ангера. Тамо открива народе које назива “бисерима Еденског врта” и где га, својом чудесном лепотом,највишепривлачежене.Уистину,краснежене.Управосетамо, на водама Средоземља, откривају импулси које ће поред Делакрое следити и многи други уметници. Шарл Бодлер га је, као изврсни и истанчани познавалац нове, управо рођене уметности романтизма и каосјајни весник свежихидеја,одличноразумео.Бодлерје то видео с лакоћом, препознавајући блиски дух у уметности, више него други. Покољ на Хиосу из 1824. године, опасно је дело. С том сликом покрећу се и опасни механизми. То је нека врста модерне уредбе у ликовној уметности, скоро особена врста памфлета или манифест. Дакле, Бодлер, у својим критичким радовима о Делакрои, није само сагледавао тему, поставку или технику, већ и све друго до најситнијих детаља. Он је код свог пријатеља видео експлозију талента, блештаву и дуговековну светлост, предану, страсну личност. Код Делакроее се отварају широке капије у сликарству, онде почињу другачије илуминације, срж, сама суштина ствари која тек треба доћи. Бодлер је знао како се обликују духови доба, а с њима и нови поредак у сликарству. Осетио је то у ваздуху, али исто тако крећући сеикрозускепарискеулице,салонеилиатељее.Управосу Париски салони доносили новуосећајност, тенденцијеили другачијевредности, а Бодлер

скровито, а сада охрабрено и јавно, силовито долази у град, силази међу људе, нешто што је у исто време снажно, храбро, окрепљујуће и освежавајуће, супротстављено свим увреженим представама. Ежен Делакроа је био весник таквих ствари, пионир, изабраник, права сила. Нови Веласкез. Јер, друго време је дошло и свет се сада преображава. Делакроа је доследни побуњеник и весник обећавајуће буре. Истодобно, он је и песник, мислилац који увек, у својој уметности, у свом надахнућу, иде против струје, лажи и бедне грађанске затупљености. Он остаје слободан и непоткупљив, и поред свих уздизања, потом ниподаштавања, осека и плима у својој каријери. Делакроа је био племић духа и особа која се држала високих принципа. То се, просто, мора рећи. И то је правило. У славним Париским салонима, Бодлер вели како је велика врлина Делакрое заправо једна врста истанчане литерарности. За Бодлераон поседујељубавпесника,јерон то ијесте,усвомцртежу, у бојама, у атмосфери. Делакроа остварује своје уметничко умеће потпуним, савршеним складом између боја, сижеа и цртежа, те драматичним покретима својих ликова. Едгар Алан По, врсни зналац људских понора и свакојаких несрећа, говори о опијуму, услед се чијег коришћења ствара једна силна и дубока екстаза која уметника поставља пред вртове затомљеног и снажног осета. То се може и наћи код Делакрое. Баш та умирујућа, али каткада и вртложна опијумска предвечерја. Но, Делакроа се доима и као аркадијски младић у једном чудесном пејзажу који тек треба обзнанити другима. Он открива заборављене мотиве, пригушене релације, успламсале односе међу људима, непознате пределе. Све време је у потрази, у једном стању блиском неурози. Делакроа – једноставно – тражи савршени израз, али и своје време, своје колорите, бирајући мотиве којим ће везати јуче за сутра. Гледати у Делакроу је исто као и гледати у Рубенсов подрум или у његов таван. Знамо, свако из свог искуства или предања, како су то тајновите, често потресне и дубоке просторије. Оно што је

објашњавајући његове боје, његову смелу линију, хоризонте, плесове светлости и сенке, те импресионистичке равни, моћно сивило у неким сликама, грабити за његовим Дантеом и Вергилијем, хитро умаћи од Сарданапалове смрти, опростити се од Грчке у рушевинама, па се опет одметнути ка високим бојама неба, високим одметништвима и лепоти коју је тако одважно и узвишено сликао овај мештар. Делакроа, а време ће показати – уколико то још увек није, што јепарадокспротицањадоба -јестејединствен и посебан.Његов пут кроз Средоземље само ће то потврдити. Ох, да, то ће време све показати. Критика ће поводом Делакрое бити увек жучна, то знамо. Па ипак, правда према значају његовог дела остаће спора. Бодлер његова платна пореди са величанственим поемама. Јер, наводи се даље, изузетнасликарскавештинастанујеонде.Он,поБодлеру,чак поседује сјајно спокојство, где се огледа и извесна равнодушност, али и уздржаност колико и страст. За многе француске писце, он је можда и највећи песник у сликарству. Истина је та како је Делакроа био веома образован човек, пустолов у идејама, као и у стварном животу, те – а врло је важно то поменути - и велики поштовалац Рафаела. На крају, како заобићи Хајнеово одушевљење и све хвале које је упутио Делакрои? А Хајнеу се, шта год да вели, напросто, мора веровати. У његовим потезима кистом настаје нова архитектура света: Делакроа се уздиже високо изнад модела, изнад замишљеног предела и ситуације. Он твори ново дело, загонетно и опет тако јасно. Његов поглед је дуг, истрајан и продоран и ма колико се чини да он нешто дугује претходницима, он је опет једино свој. И није непознато да често жртвује детаљ целини, а онда та целина оживљава у свим својим детаљима, јер код њега нема празног простора. Све је осмишљено, све прорачунато, али на паметан начин, без икакве трговачке памети и рачунице. Све је у пуноћи, као код какве фреске или живописног романескног дела које оживљава целу једну епоху и весело упућује на следећу повест која несумњиво, на том трагу, долази. Опасна игра – ако је игра. Бодлер у Делакрои види и свој кредо, своју филозофију композиције. Он истрајава на његовим цртежима, линијама. Тај је цртеж веран природи као што је то свака емоција коју песник износи у свом делу. Делакроа му је близак, он му је сродник, избор по сродности.

Делакроа је потпуни сликар. Страсна химна боја га обележава. То, јасно, никако не може бити некакво наопако сликарство: неупућени то једино могу рећи. Него, такви су у страшној заблуди, јер они никада нису успели да појме и обујме ту раскош, да се приближе таквој композицији или самој теми. Довољно је погледати Сарданапалову смрт. То дело се чини већим од живота. То дело просто гута посматрача. Мит се ту налази унутар људи, унутар душе. Мит је ту на правом месту. Ретке су ствари које се таквим чине, да су веће од живота. Потпуно одбацивши неокласицизам и сивило, Делакроа се појавио као весник ствари које ће тек доћи. Његов романтизам је полакоизрастаоувеликуружусликарствадвадесетогстолећа.Његово се барокно око преместило још дубље у унутрашњост уметности, сагледало је сваку обману и прибежиште. И потом се проширило на цео свет. Наследник је Ежен Делакроа велике традиције, али је исто тако традицију и сам стварао. Изузмите Делакроу из ликовне повести и велики ланци историје ће се, сами од себе, прекинути и сручити на земљу. Он је успео да озрачи не само деветнаести век у уметности, већ и онај наредни, баш као и овај коме, уз све недаће, присуствујемо. Први ће он, што је изузетно технички битно, применити дивизионизам тонова у сликарству, а то је управо оно чиме су се наслађивали импресионисти. Његова сугестивност, опсег, мотиви, све то једнаконаводинадубокоразмишљање.Јер,Делакроајевеликидух. Читајући Бодлерова промишљања о сликарству његовог савременика, све нам постаје јасно: био је то један од најосећајнијих и најбољих познавалаца европског сликарства свог времена. И најпозванији да о томе говори. Човек који је опевао светове сплина, најузвишеније емоције, па најдубља страдања, амбисе и проклетства, створио најзахтевнија дела модерне поезије, морао би то да зна, како се треба поклонити једном од највећих сликара модерног света. Сусрет двојице великих уметника био је племенити загрљај, један од најлепших у историји уметности какву познајемо. Наравно да је Бодлер тада у Делакрои препознао не тек једног генија, већ свог саборца и уметничког сабрата. За сва времена. Јер, једна је истина највећа. Велики уметници и јесу браћа. У томе је трик. Ако га има.

ВУЛКАНА

Џох Хјустон, један од највећих режисера икада, снимио је 1983. године филм „Испод вулкана“. Снимио је, дакле, још једно ремекдело у којем је Алберт Фини просто бриљирао у улози алкохолисаног британског конзула Џефрија Фирмина. Све је ту било како треба: и режија, и глума, фотографија, камера и атмосфера. Све је у том филму било ђаволски добро. То ме сада подсети, на славну реченицу Џека Николсона када је на једну констатацију саговорника да Николсон глуми у свим важнијим филмовима уназад тридесетак година,овај одговориосаследећим: „Па,да.Ја, заправоинеснимам филмове. Ја снимам класике!“ Е, да. Класике је углавном режирао и Џон Хјустон. Пар пута су се и преклопили, Николсон и он, и ти филмови су – разуме се – опет постали класичне ствари у кинематографији. Хјустон је волео изазове, петпарачке приче, озбиљну литературу и музику, лов и жене, волео је сликарство, бурбон у великим количинама,Ирску и Мексико,дуван и волеоје шуме,водеи песничење. Управо као и Малколм Лаури, творац једног од најважнијих и најутицајнијих романа двадесетог столећа. Познато је да је за основу готово свих својих филмова, Џон Хјустон користио литерарне предлошке, па било то роман или приповетка, драмски комад или кратка новинска прича. Овога пута ухватио се у коштац са великим и обимним делом. Знао је добро како испред себе има једно опако лудило, једну сурову, интимну повест у кошмарном загрљају са реалношћу, роман са суманутим сензусима, отворено приповедање, честитост и кретање по рубним подручјима живота и уметности. И Хјустон је успео. Направио је филм достојан претходника. А то ретко коме пође за руком. Има их тек пар десетака, оних доиста великих режисера који су, на основу класичних дела, створили скоро исто тако важна остварења, те кроз нову, филмску уметност, пронели глас изврсног изворног штива. И да, Хјустон је успео у томе више пута. Малколм Лаури је своје најбоље дело објавио 1947. године. Није дуго поживео. Био је генијалан писац и исто толико и алкохолик. Врло су потресни неки његови стихови,одломци из писамаили „Паклени камен“ ( добар део тога је већ објављен кроз издавачку

делатност Градца). Но, свеједно, за Лаурија се зна, он је написао своје ремек-дело, назвавши га Испод вулкана. У том роману се, у најкраће могућој реченици, ради о последњим сатима живота Џефрија Фирмина, бившег британског конзула у једном мексичком граду на Дан мртвих 1938. године. Много тога је стало у тај роман. Ужасне, претеће ствари које су данас врло актуелне и једнако опасне као и онда. А радња је заиста смештена у једну руралну варош која се налази испод вулкана, једног од оних који још увек „раде“. Сада се може неко упитати : „ Добро, али какве везе има ово са неком причом о рокенролу?” Ако ћемо право, има га и код једног и другог, и код Хјустона и код Лаурија. Има га и на још једном месту, код Џека Бруса. А тај Џек Брус био је рокенролер до саме сржи свог бића. И један од највећих композитора у популарној музици. И хајде да, ако је то изводљиво, сада оставимо по страни чувену групу Крим, где је са Џинџером Бејкером и Ериком Клептоном оставио велики, дуговечни траг у рок музици. Њихова имена спомињаће се, судећи по стварима које се брзо развијају, до краја времена. Јер, већ се родила нова, весела дисциплина: историја рокенрола. Признавали ми то или не, биће то све озбиљнија наука. Вратимо се Џеку Брусу. Његов трећи албум, након прекрасног првенца Song for a Tailor,1969, и наредног, дивљег, грубог, џезираног Things We Like, био је дивни мозаик чудесних, никада пре и никада касније толико сензуалних песама на истом месту, насловљен Harmony Row. Хармони Ро је заправо била, да то тако кажемо, најдужа кућа у Глазгову, граду у којем је Џек Брус одрастао. Знате већ сви оне дуге британске куће „слепљених“ зидова које заузимају неретко и обе стране улице. Само што је Хармони Ро била дужа од једне миље. (Него, тако се и цела улица звала). Џек је порастао одмах поред. И она слика са омота албума урађена је недалеко одатле, када су Хармони Ро најзад урушили. Па, знате, често су и ти Енглези били врло опаки варвари. А да није тога не би било ни рокенрола каквог га данас знамо. Јер, у суштини рок музике јесте следећа реченица: „Срушићемо све“, док је данас то „Срушићемо већ нешто, само да видимо шта!“

И – мала дигресија – ја сам уверен како је управо то оклевање нанело веома велику штету рокенролу. Оклевање, управо оно. Џек Брус није оклевао. Направио је један од најдивљијих и најнежнијих албума у историји популарне музике. То је једна честита и природна мешавина фолка, па дивљег рока, шкотских пустара, америчких широких цеста и неке чудесне, укусне меланхолије. Та атмосфера која влада целим албумом је просто омамљујућа. Све до последње песме на плочи. Но, о томе касније. Џек Брус је на снимање позвао своје старе знанце из Нуклеуса, Криса Спединга на гитари, који ће постати одговоран и уважен студијски музичар и Џона Маршала који ће, по снимању ове плоче, прећи у славну џез рок скупину Софт Машин и са њима одсвирати класике џез-рок кантерберијске сцене седамдесетих. Да, чудни су путеви рокенрола. Џон Маршал је у бенду наследио настрадалог бубњара Роберта Вајата који се, на кратко, повукао из света музике. По несрећи и по уласку у инвалидска колица, Вајат је створио неколико истинских ремек-дела које свакако газе ону комичну границу између популарне и озбиљне музике. Наравно, најпре мислим на плочу Rock Bottom. Но, о томе другом приликом. Брус је на свом албуму певао и свирао све остало, бас, чело, клавир, хармонику и верујем још понешто. Текстове је начинио „четврти члан групе Крим“, луцидни Пит Браун. Истина је и следеће:никаданијеписаолошије,аопет,ондесеналазеинекињегови најбољи стихови. Али, исти тај Пит Браун има кредит који се не може олако потрошити. Написао је он и неке од најлепших песама у рокенролу. Само ћу поменути „Тему за замишљени вестерн“, са првог Брусовог албума, а коју су ускоро обрадиле сјајне рок скупине, попут Колосеума или Маунтин. Ови други су свирали ту нумеру на Вудстоку и то извођење је било величанствено. Неки зналци кажу како је то био зенит тог фестивала. Толико о томе. Сам Џек Брус је у више наврата рекао да му је управо ово најличнија и најдража плоча. Исто то, потврдио је и његов пријатељ Питер Браун. И то се види, наиме, чује из сваког тона. Тај албум је на моменте сетан, затим еуфорично срећан, да би, кроз неколико врсних соло пасажа, улетео у меланхоличне лавиринте и вриштећи, искорачио из њих. Савршенство. И доиста, ништа мање. А онда, на концу албума, долази, јасно, и та фамозна завршна песма на коју је сваки бенд или соло извођач, у то доба, прилично посвећивао

пажњу. И она је, баш у овом случају, била потпуно супротна од остатка снимљеног материјала, а опет, на неки волшебан начин, исто тако и сагласна. То су красни трикови највећих мештара. Песма се зове Consul at Sunset. Није тајна, али лепо је знати како је Џек Брус био образован и начитан човек. Није, наравно, ни тајна како је био велики поштовалац прозе Малколма Лаурија. Брус је, желећи да удене Лауријев „Вулкан“ у свој музички универзум, написао мелодију које се досетио током једног од читања омиљеног штива, а Пит Браун речи. И тако је створена једна од најчуднијих „мексикана“ које сам икада чуо. Имала је у себи дах шкотског вресишта и врлети, као и дух Глазгова. Имала је и дух конзула Фирмина, са истом снагом као и касније код Хјустона. И приближно оном што је сам Малколм Лаури остварио. Ах, да, треба ли да поменем како је и ова плоча непатворено, чудесно и честито ремек-дело? Не, подразумева се то. Џек Брус нас је напустио једног касног октобра пре скоро па десет година. И када ми неко помене то, како је Џек Брус мртав, ја се увек сетим оног дијалога између Кевина Спејсија и Френкија Велија,усјајноми субверзивномфилму„Пливајући саајкулама“,када му Спејси баца сценарио у руке и каже: „Шта мислиш коме да дамо ово да режира?“. Када Вели, асистент, набраја неколико режисера, Спејси му скоро ноншалантно, замера што се није сетио Дејвида Лина. Вели му, у чуду, одговара: „ Али, Дејвид Лин је умро.“ Кевин Спејси се бесно окреће свом асистенту и изговара реченицу вредну памћења: „Немој то више никада да ми кажеш! Дејвид Лин није мртав. Он само... тренутно није доступан.“

Исто ћу поновити и за Џека Бруса. Није мртав. Тек, недоступан је...

Верујем како је у сјајном друштву. Све сами сродници. Џек Брус, Џон Хјустон и Малколм Лаури. Видим их како пију. У прашини, испод вулкана. Они добро знају зашто су ту. Они чекају ерупцију. Она долази.

Алкохол покрива једно бескрајно и веома трусно подручје. Он се радосно преображава попут течног метала из Камероновог Терминатора, мења своју форму и обликује оне већ постојеће како пожели: способан је да од древне шуме начини ужарену пустињу или самотну ледину и обратно. Може се претворити у узвишени храм, вулканско гротло, брзу понорну реку, море које је свирепо и које гута и дроби свако бачено сидро сваког брода. Могуће му је трансформисати се у сфингу, у химеру, па затим у ужас, у девичанску лепоту, оштрицу ножа, сновиђење, у пакленог створа, у демона или рајску лиру: метаморфозе су ту небројене. Алкохол није дволичан, он поседује више лица: име му је Легион. Ево сада лица са гробном ауром, ето лица са светлосним штитом; тера лудо напред, кида, јури, саплиће се, бљује, пева, сиров је и племенит, свакакав и никакав. Алкохол воли да насрне на карактер човека, са слашћу да га поломи, расточи или убије. Он воли карактерне особе. Љушти љуску људскости,док божанским гласом милује око и ухо.Подлост и радост, искреност, срчаност, срам и лаж, све једнако плива на његовим таласима. Море алкохола чека да у њега уронимо, и телом и душом. Његово чудовишно око никада не трепће. Алкохол је твоја права природа која те чека у близини. Чека те за првим шанком, у бару на углу. Знаш то, свраћао си тамо често. Онде је, али и посвуда другде. Чека те. Има једна сјајна сцена у филму „Изгубљени викенд“ Билија Вајлдера коју прилично добро памтим још из дечачких дана. Сасвим шармантна, готово па магнетична сцена. Наиме, Реј Милан, у улози растројеног списатеља Дона Бирнама, након кратке, десетодневне алкохоличарске апстиненције, пошто задовољно попије неколико „чисто ражаних“ пића у Нетовом бару на Трећој авенији, наслоњен о шанк, каже бартендеру стегнутог лица: „Знам, Нате, да ми ово скупља јетру, зар не? Укисељује ми бубреге, о да. Али, шта оно чини мом уму? Баца вреће са песком преко ограде како би се балон могао винути високо. И ево, наједном сам изнад свега уобичајеног. Полако постајем компетентан, изузетно компетентан. Гледај, ја ходам по ужету изнад слапова Нијагаре. Ја постајем један од оних величанствених! Ја сам

Микеланђело који обликује Мојсијеву браду. Постајем Ван Гог који слика чисту сунчеву светлост. Ја сам Хоровиц, свирам Царски кончерто. Ја сам Џон Баримор, пре него што су га филмови шчепали за гушу. Ја сам Џеси Џејмс и његова два брата, сва тројица заправо. Ја сам Вилијем Шекспир. А ово напољу, Нате, то више није Трећа авенија, то је Нил! Нил, Нате, и доле брод који превози Клеопатру.“ Филмски режисер Били Вајлдер путовао је крајем четрдесет и четврте брзим возом из Њујорка у Холивуд и зауставивши се на железничкој станици у Чикагу, купио је, скоро насумично, неколико књига за уз пут. Једна од тих књига била је и управо објављени роман „Изгубљени викенд“, извесног Чарлса Р. Џексона. Стигавши у Лос Анђелес, већ је био прочитао књигу и било му је јасно да ће по том роману снимити свој наредни филм, тим пре што је недавно имао одређена искуства, махом непријатна и лоша, са подивљалим алкохолизмом Рејмонда Чендлера, сценаристом његовог претходног дела Двострука обмана. Мука је, у ствари, била та што је средовечниЧендлертадапокушаваодасесвучеса боце.Нијемунешто нарочито полазило за руком. Но, како год, тај двојац је направио један од најбољих ноар филмова свих времена. Ни следећи, алкохоличарски, мелодрамски филм ноар неће бити нимало лош. О, не. Заправо, биће он толико добар да ће обележити богат филмски опус Билија Вајлдера, стојећи раме уз раме са, рецимо, Апартманом или Булеваром сумрака. Да прескочимо, овај пут, Неки то воле вруће. И да се вратимо Чарлсу Р. Џексону и његовој новели. Писац те књиге – која бритким, врло сведеним, опаким и суровим језиком говори о проблему зависности - био је већ искусни алкохоличар, који се добрим делом свог живота борио са адикцијом од пића, аналгетика и седатива. Иако је у неколико наврата прекидао, рекло би се, врло одлучно, плес са својим демонима, после извесног времена враћао се на прометни сомнабулни подијум како би их изнова, у вртоглавој игри, све снажније притискао око струка. Или су они грлили њега. Притом, касно је открио и другу страну своје природе, бисексуалност, ( мада се она, та хомосексуалност у књизи врло видно назначавала, али је у филму била, природно за то време, избачена ), мада је дужи низ година био ожењен и – колико се то могло очекивати од њега – уроњен у породичне обавезе. На концу, изнурен дугим и страшним сезонама

депресије, Џексон је умро 1968.-е, у својој 65. години. Његова смрт је, у болници Сент Винсент у Њујорку, као и у полицијским извештајима, званично заведена као самоубиство, услед тровања великом количином барбитурата. Повест о зависношћу од алкохола стара је колико је и човек стар. Траје то од Едена наовамо. Ферменти јабуке са Дрвета добра и зла кипте, вриште и кључају у нашем организму, то чине непрекидно. Траже твоје климање главом, траже да им се предаш. О, да. Виц је само прескочити чашицу. Рећи једноставно „не, хвала“. Рећи, просто: немам времена, баш сам кренуо негде, касним. Не успева то увек, не успева често. Готово никада. Јер, истина је да не касниш, лаж је да ћеш одоцнити, јер... нећеш. Он те чека. Наша непца, као и наша грла, крвоток, траже ту слатку, а истодобно и жестоку алкохолну плиму. С, друге стране, као опозит томе, осеке стварају некакву затамњену и неодређену тугу, усамљеност, лагано пуцање нерава, тиху дешперацију, уз подмукли подсмех бледе светлости са Месеца. Месечев кикот! То космичко церекање. Још боље: церекање густепразнине.У бити,алкохол ублажава,удаљује, без изнимке, наш страх од смрти, умирања, а можда и страх од живота, свеједно. Стојиш тако ужаснут пред празнином или црнилом будућности, пред неумитношћу и однекуд ти у памет долазе они сјајни и дивни Сенекини стихови из Тројанки:

„Питаш се где ћеш после смрти лећи? Тамо где још нерођени леже. Па, то уме да заболи. “

Алкохол је ту да помогне. Наша стара, добра штака. Хемингвеј је изврсно наслутио те непојамне празнине, ту белу логику, змијски

велики амерички писци никада нису сркутали своја пића. И Скот Фицџералд, и Фокнер, Хемингвеј, Тенеси Вилијамс, Крејн ( и Харт и Стивен ), Мелвил и Керуак, као и многи други ( изузев... Перл Бак и Сола Белоуа у ХХ веку ), пили су у обилатим, великим гутљајима, као да гутају залогаје некакве добре и преукусне хране, допуштајући да им ситни алкохолисани ангели са својим оштрим копљима заплешу по пределима усне дупље и силовито запоседну све катакомбе и тајне, скривене лагуме желуца. Дени Шугерман каже за Џима Морисона да је пио управо тако, на начин на који су пили сви стари мајстори, заносно мувајући по устима дугачке гутљаје: „Морисон се напијао са таквим одушевљењем да човек не би могао да се отме утиску како пропушта нешто велико уколико се сам не препусти томе и не напије. Мајклу Меклуру је неком приликом рекао да просто воли да пије и да не би могао да замисли живот без пића. Јер, то пиће је гасило ватру која је у њему горела. И омогућавало му отварање нових светова који би иначе остали затомљени и потиснути стравичним болом. Џим је алкохолом убијао ту своју бол.“ Џон Хјустон, још један велики филмски редитељ, и сам вазда расположен за сваку врсту алкохола, описивао би Стајнбеково пијење на готово истоветан начин, примећујући како никада није срео човека са толико мало сујете. Са њим се слагао у свему, поглавито у пићу, осим у две ствари, у томе како по самим Стајнбековим речима, никако није заслужио Нобелову награду и у подршци Линдону Џонсону. „Сви они су пили на неки шармантан, тако заводљиви начин“, пише у једној лепој, згодној књижици која обухвата рецепте за прављење коктела који су се, понајпре, највише свиђали књижевницима. Тако је и Таунс ван Зант, кантаутор, изузетан песник из рокенрол миљеа, почињао, уз велике гутљаје, врло сласно, врло шармантно преплићући стихове, красне акорде, комичне досетке и испијене чашице, а за њима и флаше. На крају, убризгавао је у себе, директно у вену, из шприца, мало бурбона са којом капљицом кока коле. Мора се признати да се добар део шарма ту некако и губио. Познато је како је готово сваки свој филм Џон Хјустон радио по литерарном предлошку, па било то роман, репортажа из дневне штампе, прича, драма, епска ствар попут Библије или Моби Дика или тек кратка новинска причица на два ступца у недељним издањима. Од детињства се научио томе да чита по неколико књига

недељно: у просеку, три или четири, зависно од обима дела. Поред пића, првокласног дувана и режирања, читање је било његова пасија. Хјустон је такође био окружен и опасном екипом, како приватно тако и професионално, тим људима необично склоних уживању у честитом цугању. Волео је да време проводи са Бартоном, Богартом или Финијем, у послу и ван њега. Са Ричардом Бартоном је у Мексику снимио луцидну, тамнокоралну Ноћ игуане по горком комаду Тенеси Вилијамса, о бившем свештенику епископалне цркве сасвим изнуреном од алкохола који га је бацио у црни вртлог нервног растројства и који покушава наћи неку врсту мира у забитима Халиска, а са Албертом Финијем Испод вулкана по чудесном и дивном роману Малколма Лаурија. Лаури је годинама драге воље робовао алкохолу, утопљен у лепи, лепљиви сируп Џона Барликорна, баш као што је то чинио и главни јунак његовог дела, британски конзул Џефри Фирмин уваловима махнитог мескала, у Мексику, истој оној дестинацији која је привукла и Вилијамсовог велечасног Лоренса Шенона. И Ричард Бартон и Алберт Фини су маестрално одиграли своје роле очајника који хрле ка томе да се ослободесвихонихземаљскихокова,лажи,претворстваидисимулација које их одвлаче од својих правих природа, природе крепосних људи што покушавају да још увек у себи задрже зрно или грумен достојанства,зрелеправичности ихуманости.Иконзул Фирмини Шенон траже, у опскурном и пренапученом свету, неку врсту повратка кући. Тај ће им повратак, свесни су пак тога, заувек бити ускраћен. Алберт Фини је вероватно у Вулкану одиграо животну улогу. Када је филм својевремено приказан у Кану, прво новинарско питање упућено режисеру било је, а шта друго, како је Финију успело да тако добро одглуми стално пијаног и деструктивног конзула, те да ли је накресан то и радио. Хјустон је одговорио: „Током самог снимања, Алберт Фини је био сасвим трезан. Не баш сасвим, али, да,трезан.Након тога,јестепио. У сваком случају, то је била, верујте, најбоља представа којој сам икада присуствовао.“ Хјустону,наравно,ваљаверовати: он,наиме,никаданијеизносио неистине. Био је веома отворен и искрен човек. Пре Вулкана, а после Игуане, тачније 1972. године, Хјустон је режирао Град изобиља по роману Леонарда Гарднера, филм који, иако базиран на властитом опусу из класичног периода, представља

успешан излет у оно што се тих година називало Нови Холивуд: то је честита сага о пријатељству, изневереним надањима, о ривалству и потонућу у алкохолне лагуне. Како време пролази, то дело се доима све снажније. Фотографија, колорити, непоновљиве документаристичке секвенце, све ту штима једнаком силином и лепотом. Уводна сцена, рађена у једном дугом кадру, а која је озвучена непролазноми ретколепомнумером,напевом Криса Кристоферсона Help

Me Make It Through The Night, свакако једним делом доприноси томе. Пред смрт, као својеврсни опроштај или неку врсту ламента, Џон Хјустон ће снимити свој тестаментарни драгуљ, Мртве, рађене по делу Џејмса Џојса, који је, узгред речено, био један од првака у успону на високе дериватне серпентине. А један други истински поклоник Џојсов, баш као и Лауријев, само не из света филма, био је Џон Сајмон Ашер Брус, познатији као Џек Брус, снажна и племенита фигура из рокенрол пантеона. Џек Брус, тај дивни, луди Шкот, певач и басиста групе Крим, аутор неколико генијалних солистичких албума с краја шездесетих и током седамдесетих година претходног столећа и творац неких од најбољихи најзначајнијих песама у рок музици, изузетно образован и радознао дух и духовит тип, те бравурозан музичар, био је, ваља рећи, и вишелетни зависник од алкохола и хероина. Тако да је знао, слутио, попут великих мештара из света књижевства, шта осека доноси и какве све утехе плима, вештачка, висока, разорна, ма каква год, може донети у људски дух, у ум: пребацити оне вреће са теретом преко ограде како би се балон могао подићи високо. У једном интервјуу још с краја деведесетих, на шаљиво питање шта мисли о последњим речима, о епитафима, Брус је одговорио: „Не, не желим да ме памте. Више бих волео да се сете музике којом сам се бавио. Али, јесте, волим последње речи. Хтео бих имати неколико збиља добрих последњих речи. Као што је оном једном краљу записано као надгробно слово: Сада се осећам много боље. Него, знате ли за Малколма Лаурија? Мислим како је он био најбољи писац двадесетог века, он и Џојс. Знате ли да је свирао укулеле? Његов надгробни натпис гласи отприлике овако: Овде леже кости Малколма Лаурија из Боуерија, чија је проза била цветна, а честоимоћна.Живеојеноћно,свакодневнопиоиумираосвирајући у укулеле.“

Џек Брус је пожелео да удене Лаурија и атмосферу из његовог ремек-дела Испод вулкана и у свој музички универзум. За крај свог величанственог албума, меланхоличног, а опет тако усхићеног, Harmony Row из 1971. године, треће соло плоче по реду, одвојио је једну мелодију које се досетио током читања свог омиљеног романа. Пит Браун, његов стари друг, написао је речи за песму. И тако је створена једна од најнеобичнијих и најлепших мексикана икада: она је, на неки волшебан начин, у себи садржала дах и шкотског вресишта и врлети, као и дух Глазгова. Имала је алкохолисани дах конзула Фирмина у тим сломљеним нотама, са истом оном снагом као и касније код Хјустона у филму, у фотографији и кретању камере, ближећи се магији коју је и Лаури створио. Дивној књизи без премца у свом веку. Песма се звала Consul at Sunset. Деструктивност изазвана алкохолом налази се још у многим филмовима који се темеље на значајним књижевним делима, наводимсамопар њих: у Страху и параноји у Лас Вегасу Тери Гилијама, по делу Хантера Томпсона, где је Томпсон дао разуларену и пренаглашену слику тоталне адикције, не само од алкохола – коктел лудог имена Сингапур слинг, мешавина џина, ракије од вишње, сока од ананаса и бенедиктина игра ту фину улогу, али, ипак, тек епизоду– који је споредна, а опет некако функционална и учинковита ствар, већ од различитих, да не кажемо, скоро свих могућих знаних наркотика. Међутим, та пренаглашеност и таква врста карикатуре –посебно када се карикатура изведе оштрим, циничним пером и обоји озбиљним колоритима - постаје много убојитија, но што реалноприповедањеумедаспроведеитакоомамичитаоца,маколико оно било и тврдо и опоро, цинично или заводљиво. Алкохолни суицид је прилично вешто приказан и у остварењу Мајка Фигиса Напуштајући Лас Вегас, рађеном по роману Џона О'Брајена, аутора који ће извршти самоубиство у својој тридесет и трећој години, у стану на Беверли Хилсу, једним прецизним пуцњем из револвера, само две недеље након вести како ће по његовом првенцу холивудски продуценти реализовати филм. Тај се роман чини сада као О'Брајенова опроштајна порука. Светли шарм из боце, то мало чистог светла, долази, на крају, из вестерна. Тамо, полуиспијена флаша је бачена у прашину пустињеи ондесу ка њој радоснопохитали сиви Пекинпоови шкорпиони... Сунцепрати стварањесвакогновогмита,амит Новог света

не трпи подметања, не хаје за револуције, нимало не мари за ранија пустошења. Он има свој нови живот. Томе у прилог следи још један инсерт, још једно подсећање. На почетку Ђаволовог врта, у режији старог, доброг Хенрија Хатавеја, одиграва се питка и згодна сцена када се делимично и опрезно, одмеравајући сензибилитете, упознају два главна јунака у филму. Пошто набасају на неко мало, лепо разваљено мексиканско сеоце, Ричард Видмарк пита свог сапутника, све време разгледајући околину спржену јаросним сунцем где се клати десетак трошнихкућерака: „Па...Имали разлогазаштоовдебаремнебисмо попили пиће?“ Гари Купер, замишљено

Панама Лимитид је било име путничког возаЦентралне железнице Илиноиса, који је саобраћао на линији Чикаго – Њу Орлеанс, од 1911. па све до 1971. године, када је национална корпорација „Амтрак“ коначно преузела славне Пулманове вагоне. Име је добио по Панамском каналу чија се изградња управо довршавала. Бука Вајт, црни блуз гитариста, још је давног лета 1930.-е, у студију у Мемфису, снимио истоимену песму, где се налазе стихови који изврсно описују тај чувени streamlined train и у којима се каже како је то „био толико брз воз да се чак ни скитнице нису качиле за њега, само би стајали поред шина са својим шеширима у рукама.“ Том Раш, амерички кантаутор, познат, између осталог, по данас већ златном стандарду „No Regrets“, обрадио је, на свој начин наравно, овај жучни, котрљајући блуз. После 1981. године прошлог века, Панама Лимитид одјурио је у легенду. Линија је, ипак, остала. Панама Лимитид било је име и једног веома необичног бенда с конца шездесетих. И све оне слике које би се ређале или смењивале, док кроз прозоре вагона посматрате пределе, градове, села, шуме, реке и људе, и док се возите том готово митском пругом од Севера ка Југу Сједињених Америчких Држава, све то, дакле, видели бисте и преслушавајући два винилна издања ове групе, посебно оно друго, насловљенокао Indian Summer.Иовдевамзаследећутврдњу добар стојим: тај албум је заиста честита ствар и један од оних скрајнутих бисера рокенрола. То је нешто као добро чувана тајна, драгуљарница или некаква мала шкриња, и даље тек делимично отворена и још увек у дубокој сенци: нешто попут првог (и јединог, ако не рачунамо живу плочу са концерта у Филмор Весту), необузданогидивљег, аопеттоплог албумагрупеБлек Перл изСанФранциска. Та група, верујте ми на реч, заслужује да се о њој напише не само подужи чланак, не ни есеј или студија, већ раскошан, динамичан и колоритни роман.Хоћу да кажем, ето колико су добри. А исто то важи и за Панаму Лимитид. Те две групе су сродне, чини ми се, на више начина и на више нивоа. Оба бенда су, хоћу да кажем, напрасита, импулсивна и неприпитомљива. И довољна ишчашена. Погледајмо, најпре, омот „Индијанског лета“. Видимо на њему један типичан пустињски пејзаж, могла би то бити, рецимо, пустињаМохавеуАмерици,предеоизјужнеКалифорније,Аризоне

или би то могла бити ужарена околина резервата недалеко од Сан Карлоса, свеједно. Небо је ведро и плаво, сунце немилосрдно туче, посвуда су разбацане некакве разваљене полубараке или шупе, нахеренекао рускеколибенаранимШагаловимсликама,свудајепрашина, песак, сипар, све сасвим пост-апокалиптично. И бенд је ту, на омотници. На предњој страни је пар у ходу, мушкарац и жена су у првом плану, Денис Паркер и Ен Метјуз, остатак групе је на позадини омота. Фотографија са овитка је адекватна звучном запису. Човек би, након уводног Паркеровог рецитала и првих тактова нумере Moonshine помислио: да, то је један откачени амерички бенд свратио у пустињу, закупио ту неки омањи мобилни студио како би снимио плочу или је, након вишенедељног осамљеништва, а зарад што квалитетнијег креативног музицирања и осмишљавања концепта албума, опијен светлим шаманским плесом, индијанском традицијом и плавим небом над Сан Бернардино планинама, дојурио у Феникс, Аризону, да би управо онде сачинио своје уметничко дело. Не, ништа од тога. Албум је, заправо, снимљен у Еби Роуд студију, уЛондону,1970.године,агрупајеизЕнглеске.Нештосличнотоме, готово једнак трик, извела је и група Мен из Велса. Помислило би се како је њихов славни албум Rhinos, Winos and Lunatics (1974), доиста снимљен у поподневној врелини, недалеко од Палм Спрингса – толико је био натопљен прашином и толико опаљен од сунца, амблематичан и светлуцав – а истинајебилатадајејеодсвиран у тужним, магловитим фебруарским данима, у неком студију у северозападном делу Лондона. И са „Индијанским летом“ имамо истоветан осећај. Но, можда управо онде где се сунце с муком пробија кроз модре кумулусе, имамо потребу да предео натопљен кишом и сненом измаглицом заменимо силовитим таласима неуротичне, подневне луче. А шта чујемо, када „Indian Summer“ спустимо на грамофон?

– и под магијским дејством тог Бифхартовог магичног бенда, направили сјајан и силовит албум у који су укључили и новопридошли глас Ен Метјуз. На скоро четрдесет минута, у равно десет нумера, откривамо дах бескрајне пустиње и кататоничне, но истодобно и задивљујуће

древности, опаке врелине, док нас, смењујући се, обузимају пречна и пренаглашена осећања, несвакидашња тескоба и широка, благо усијана еуфорија. Инструменти, које ова петорка свира, не толико класични за један рокенрол бенд, преузети из америчке традиционалне музике, и јасно, не тек и искључиво америчке, надражују нам сензусе, стварајући тако снохватне сличице, флешеве, фотографије из имагинарних, никада снимљених вестерн филмова. У техниколору, разуме се. Дакле, ту су обавезна усна хармоника, мандолина и бенџо, али и чембало, виолине, клавир, контрабас и гитаре. Нема бубњева, класичне ритам секције, али свакако има довољно перкусија. И док нас лагано, из минута у минут и из песме у песму, лагано опија дрски Паркеров глас изнуреног проповедника заточеног међу сиромашним, неспокојним растињем и преријским љиљанима, глас уроњен у тамни и црвени сипар, чини се како нас вртоглаво опседа дим упаљеног кифа из неких прастарих пећина, дим печеног гуштера нестрпљиво баченог на врући камен и док нас гуши масни мескал, не можемо да се отмемо утиску како присуствујемо својеврсном перформансу који је покренуо какав церемонијал мајстор, Денис Паркер, у овом случају, тај особени глас дивљине. Паркер је, наиме, потписао првих седам песама на плочи, отпевао све нумере скупа са Ен Метјуз и након што је то урадио, напустио је групу одмах по објављивању албума. Његовим изненадним одласком из бенда завршена је и авантура групе Панама Лимитид. Indian Summer је, иако прожета различитим жанровима, првенствено блуз плоча, умочена у психоделични коктел. У недавном интервјуу, Денис Паркер се, без неке нарочите носталгије осврће на период проведен у Панама Лимитиду. Једно од најдрагоценијих сећања из шездесетих година му је управо необавезно ћаскање са његовим гуруом, Бука Вајтом, након неке свирке у Лондону. После распада матичне групе, Паркер одлази у Канаду, у Торонто, па у Њуфаундленд, да би се тек крајем седамдесетих вратио у студио заједно са новоформираном групом „Ти-ен-ти“. Након тога, он током сваке деценије, углавном, објави по један блуз албум. Прошле године, била је то изврсна плоча, помало и шеретски названа Been So Long. Остале чланове Панама Лимитида као да су прогутале магле времена. Срећом, магле времена су прескочиле ово махнито остварење у златној ери рокенрола.

МОЖДА САМ ЈА ТЕК САМО ЗАДИВЉЕН

Уистину, мало је тако моћних и честитих бендова у повести рок музике, као што су то били Фејсиз. Ако бих, неком веселом и заумном приликом, био принуђен да објасним каквом неупућеном и радозналом, а разумном створу –дошљаку, рецимо са Сиријуса или слично томе – шта је то доиста рокенрол, мислим како бих се истог часа дохватио грамофона и славног албума Exile on Main St.групеРолингСтонс.Вероватнобих нумере са те плоче, током преслушавања, прекидао грубим и кратким урлицима, покушавајући да покретима скинем Џегеров и Ричардсов сценски наступ. Но, ако бих био условљен тиме да странцу не говорим ништа и немлатим успут рукама и ногама и да одаберем само једну песму, која при томе, не прелази шест минута, а да, опет, овај мој збуњени, имагинарни слушалац ипак укапира све, определио бих се, без нарочитог двоумљења, за Maybe, I’m Amazed. И то не било чије извођење, већ једино оно групе Фејсиз. Од свих песама на свету, ја бих изабрао управо њу. И многи би се, јасно, упитали: Зашто баш она? Је ли то онда, по теби, најбоља рок ствар икада написана и изведена? Не, наравно да није. Има и бољих. Хајде да кажемо, A Whiter Shade of Pale, групе Прокол Харум. То је посебна приповест. Али је ова нумера, свакако, сасвим посебна. А зашто је то тако? Него, кренимо редом. Maybe I’m Amazed је песма коју је, својевремено, сам и без икакве пријатељске помоћи, написао Пол Макартни и снимио је у Еби Роуд студију, непосредно пред коначни и званични распад Битлса, 1969. године. Пол је песму посветио својој жени Линди која му је, у то време, помогла да преброди депресију, меланхолију и потонуће кроз алкохолни Маелстром. Тај прекрасни напев објављен је неколико месеци касније, на Половом соло дебију једноставно названом McCartney. Исте те године, на свој начин, кроз филтере експлозивног,вриштајућег,делиријумскогбугија,накоцертуу Филмор Исту, одсвирали су је и Фејсиз, британска рок група у успону, коју је, нешто раније, покренуо Рони Лејн са својим саборцима из Смол Фејсиза минус Стив Мериот. Њихово извођење је било блистави пример како би, заправо, требало приступити једној обради. Они су

то учинили са поштовањем, са љубављу, шармантно и часно, ниједног тренутка не одступајући од својих звучних кулиса које су се дизале равно из пулсирајућег рокенрол лимба. Најпре је, у лепом и лаганом допуњавању клавијатура Јана Меклагана и електричне гитаре Рона Вуда, уводни део, дечачки нежно, али и искрзано, на пар места и напукло, а опет тако топло и сетно, отпевао Рони Лејн, отпевао негде између суза и осмеха, опорог кајања и бескрајног заноса, да би, када се у све укључи цео бенд, вокал силовито преузео Род Стјуарт, расипајући свој тврди, храпави и котрљајући соул од којег цело тело почиње наједном да подрхтава, душа посебно. Наредних пет минута је величанствено. То су ти звездани тренуци популарне музике који непретенциозно и моментално освајају све празне одаје једног радозналог духа и испуњавају их, истодобно, и чежњом и искричавом надом. Патетично, зар не? Али, таква врста патетикедолази од онеизврсне,раскошневрстеи немацене.У томе је и суштина: мислиш како ништа не поседујеш, али, заиста, у једном трену, видиш да имаш готово све што ти је потребно. Можда ти је потребно још само мало снаге, јер биће да си ти ипак „само човек, усамљени човек, усред нечега што доиста не разуме“, како то Макартни питко и савршено једноставно наводи у својим стиховима. Твоја је скривена шкриња крцата златним емоцијама, твој интимни Вавилон је спреман да отвори све тајне капије. Јер је увек рокенрол био ствар душе. И нећемо ићи даље од тога. Барем не за сада. За Фејсизе је Глен Метлок, басиста Секс Пистолса једном рекао: - Фејсизи? Они су изгледали као да их је болело уво за све... Да није било њих, не би било ни Секс Пистолса. Једноставно, тако је. Пол Вестерберг, вођа чувеног и цењеног алтернативног састава из Минесоте, под именом Риплејсментс, рекао је: - Фејсиз... о да, то је мој бенд! Човече, како су се само они забављали! Код њих никада није било фолирантског кича. Били су то предивни лондонски мангупи, гласни, луди и насмејани... Џон Пил, славни лондонски ди-џеј, продуцент и новинар се, такође, сећа: - Фејсизи су потпуно променили мој живот. Био сам тотални хипик када сам их први пут срео. Истетурали су једном иза бине, гласни, луди и дивљи. Једном, када сам кренуо с њима у

провод, ја сам, на концу ноћи, плесао са боцом у рукама... А ја никада не плешем. Са овим се сјајно слаже једна анегдота која се дуго препричавала. Наравно, не мора бити истинита, али се одлично уклапа у целу ову причу. У неком америчком хотелском ходнику, тамо почетком седамдесетих, Стив Мериот, још једно „дивље дете“ из Есекса, Лејновстари ортакиз Смол Фејсиза,налетеојесасвојомгрупомХамбл Пај, на Фејсизе како управо излазе из апартмана и саплићући се, крећуу фоаје,вероватно.Мериот, и сампознат пораскалашномживоту рокенрол звезде оног времена, окренуо се тада својим људима из бенда и рекао: - Ух, 'ајде да се склонимо негде, ево иду ови лудаци. Све више верујем апокрифима везаним за Битлсе, у којима се каже како је Пол Макартни, слушајући обраду Maybe I'm Amazed од стране групе Фејсиз, схватио какав и колики потенцијал има заправо та песма, још једна његова велика посвета, захвалница, након Let it Be . Овога пута, захвалност је била упућена Линди Макартни. Не знам да ли су и коме Фејсиз посветили свој чувени cover, али сам убеђен како је то била посвета њима самима. Maybe I'm Amazed ће Пол Макартни са својим бендом Вингс одсвирати и на великој америчкој турнеји 1976. године и тај ће се звучни запис наћи наредне године на проклето добро живој плочиистина, трострукој - Wings over America. И тек тада ће се та нумера, скинута управо са наведеног албума, додуше бржа, луђа и дрскије одсвирана, наћи у врху свих значајнијих топ листа. Многи су, ваља успут поменути, обрадили ову Макартнијеву, некако, чини ми се, посебну stvar у његовом опусу: и Џо Кокер, па Били Џоел, чак и Блек Оук Арканзас са Руби Стар, те Ненси Синатра... Волим, дакле, ову песму. Извођење тог красног епиграма од стране Фејсиза налази се, иначе, на њиховом другом, зналачки и изврсно скројеном албуму из 1971. године, насловљеном као Long Player. И тако, да поновим, стварно волим ту ствар, ето, скоро пуних четрдесет година. А можда сам ја њом тек само задивљен.

Најпре, кратки увод. Последња Поова прича, позната под насловом Светионик, остала је незавршена. Миленко Пајић, књижевник и мој пријатељ, 2009. године је поводом јубилеја, 200 година од Поовог рођења, за ондашњу ревију за културу Арт 032, дошао на идеју да позове неколико српских писаца, како би, свако на свој начин, довршили ту причу. Своју је замисао поверио Ђорђу Писареву, Јовици Аћину, Саву Стијеповићу и себи. Наравно да сам прихватио једну такву идеју: одувек сам волео чудне и необичне изазове, а таквим је идејама Миленко Пајић обиловао. Овде најпре иде Едгар Алан По ( у преводу Јовице Аћина) до места где је стао. После тога наставља Стијеповић. Мало је рећи како сам задовољан својим учинком по том задатку, који сам са осмехом прихватио. Мислим да смо, када ми је то М. Пајић предложио, пили неку лошу ракију, која је, по договору и на концу, испала добра, и слушали – то поуздано знам –лондонски рок састав Cockney Rebel. Опет велим, задовољан сам оним што сам онда, уназад тринаест година, урадио. Било је океј. И сада је.

Едгар

Алан По

СВЕТИОНИК

Јан.1. 1796. На овај дан – мој први дан на светионику – уписујем ово у свој дневник као што сам договорио са Де Гретом. Колико год могу редовно, правићу дневне

у овом јадном псу – у таквом случају, ја и друштво никад не би требало да будемо раздвојени – чак ни на годину… Највише ме изненађује тешкоћа с којом ми је Де Грет заказао сусрет – а ја племић царства ! Не би могло бити да је Конзисторија имала икакве сумње у моју спосоност да рукујем светлошћу. До сада се само један човек старао о њему – и то је обављао сасвим ваљано колико и тројица који су обично постављана. Дужност није нимало тешка ; а штампана упутства су најпростија могућна. Никада није требало да Орндофу буде наложено да ме прати. Никада не бих ништа успео са својом књигом уколико би ме он дохватио са својим неподношљивим брбљањем – да и не спомињем то вечито пенушање мора. Осим тога, ја желим да будем сам… Необично је што никад нисам запазио, до овог тренутка, каквог је туробног звука та реч – сам ! Могао бих безмало да помислим да постоји нека јединственост у одјеку ових цилиндричних зидова – али, ох, не ! – то је потпуна бесмислица. Ја свакако верујем да ће ми моје усамљивање кренути на живце. То се никад неће десити. Нисам заборавио Де Гретово предсказање.Сад, набрзину,досветиљкеидабацимдобарпогледоколо давидимштамогуда видим…Давидимштамогудавидимзаправо ! – не баш много. Оштећење је мало закрпљено, мислим – али бродић ће, и поред тога, исправно пловити до куће. Једва да ће пре сутрашњег поднева доспети у видокруг Норланда – а ипак, донде једва да има више од триста до триста двадесет километара. Јан. 2. Данашњи дан сам провео у некој врсти заноса за који сматрам да га је немогуће описати. Моја страст за самоћом једва да јемоглабититемељнијеутољена.Некажемзадовољена,јерверујем да никада неће бити засићена таквом пријатношћу какву сам осетио данас… Ветар је утихнуо око средине дана, и поподне се море стварно смирило… Ничега није било на видику, чак и гледајући кроз телескоп, ничега осим океана и неба, с неким повременим галебом. Јан. 3. Током читавог дана

врха износи барем 56 метара : - дакле, под је 6 метара испод површи воде, чак и кад је осека… Чини ми се да је шупљина окна куле при дну морала да буде испуњена чврстим грађевинским материјалом. Несумњиводаби цело здањеондабило учињенобезбеднијим –али, шта ја знам о томе ? Такав какав је, скелет здања је довољно безбедан у било којим околностима. Треба да се, што се мене тиче, да се осећам безбедан у њему током најсиловитијег урагана који је икад беснео – а ипак, чуо сам да морнари ту и тамо говоре да је, с југозападним ветром, знано да се овде диже више него било где другде, уз једини изузетак западног улаза Магелановог мореуза. Ни само море, ипак, не би могло да постигне ништа са овим чврстим армиранимзидом –који је,нависини од 50 стопаодводе завремеплиме, дебеочетиристопе,мождаијошнекиинч…Темељокојисеослања здање чини ми се да је од кречњака…

Јан. 4... СВЕТИОНИК - наставак -

Јан. 4. Ништа се не догађа...

Јан. 6. Још јуче сам приметио нешто чудно, мада признајем да сам два дана без воље, снаге, да се осећам некако исцрпљеним, али склон сам да то припишем утицају климе, времена на моје заробљено тело, на моју душу. Наиме, опазио сам да више не чујем сопствене кораке. Ходам, али звук корачања се некако удаљава од мене: постао сам сасвим бешуман. Биће да сам некако нагло постао заисталењ,мрскесумисвесвакодневнерадње,пењање,осматрање, кружењепоовалнојтрпезарији,свемето страховитоумара.Ислова ми постају све даља - водити овакву врсту дневника показује ми се залудном, такав дневник заиста ништа неће рећи нити о мени нити о мојој усамљености - али то није све. И успомене, сећања: чине ми се све даља, склона све хитријем бекству, утапању у море, у зрак. Чак ми се и лик Де Грета показује блед, готово испражњен, полако нестаје, што је, заправо, комично, те морам да напоменем како сам овде свега шест дана... Мада, нисам сигуран више у то... Јер, шта је време?... Не желим да будем груб, али ни филозоф, но управо ми се данас показује сва релативност времена, па ћу надаље морати да се

управљам према звездама или ноћном

небу. Часовник не ради, стао је негде око поднева, те справе су постале непоуздане, одвратно ми је све то, то, игра са временом, са доби. И раније сам, у „друштву“, у граду, пред будним оком пренапучености, осећао неку врсту шкрипца, као да се крећем мимо осталог света, ма колико био предан згуснутим људ¬ским пословима. Осећао сам тада страх, али више га нема. Признајем, овде се налазим у другом расположењу, другачији сам.

Јан. 7. Природа је овде чудесно шкрта, негостољубива, тужна - данас сам помислио да се налазим на самом крају света, те да овај светионик не служи ничему - јер се овде, на стотину стопа од обале, усидрио само овај дрски, напукли, огољени камен, натопљен једино леденом сољу која ће га, кроз надолазеће дане, векове, сасвим појести. Иначе, на видику ништа. Светло сам упалио још за дана, магла долази са копна, са земље, диже се увис, тако изгледа... Ах, умало да заборавим, чини се да имам друштво, мало, животињско, али ипак је биће, живи тамо, у кухињском поду... Не знам да ли ми његово присуство смета. На концу, да ли сам ја присутан на овом месту, то би било право, чисто питање које бих себи могао да поставим и да се потрудим да одговорим на њега. Јан. 10. Не разумем. Јан. 12. На тренутак ми се учинило како ће се разведрити, али ништа од тога. Ветар је поново кренуо да разноси морску пену, страшно су изгледали ти тамни, далеки спрудови, управо као опомена неког великог гнева, Нептуновог лудила. Не држим до тога да овај дневник водим редовито, јер заиста ми се чини како некад немам снаге за држање пера, приношење светла ка столу... Ево, јуче ми се догодило да сам у дневник написао свега три речи, али су се оне понављале тачно по седамнаест пута. Смешно је, написао сам следеће: језик твори време. Нашао сам како је то несувисло - али, ко то може знати доиста? - па сам истргао хартију и спалио је. Но, опет сам о томе оставио неки траг... Да заиста желим бити сам, зар бих доводио себе пред писаћи сто у врху своје куполе, те радио на овом дневнику или на делу које сам раније замислио, па макар не био од речи и прекршио договор са Де Гретом, зар не!? Можда је моја самоћа лажна, као што су лажне све моје жеље, живот, накане, обзири, све. Или... Снови који ме обузимају! Лаж. Преко дана

осећам страшан умор, тело ми клоне, ухвати ме неки зденац сна, полусна, али ноћу... некада не склопим ни ока. Ах, да, још и ово: Часовник је поново покренуо свој механизам. Сигуран сам да није исправан, његове казаљке су врло речите по том питању, али ме његов рад умирује. Иако нетачан, он ствара илузију тачности. Као што сам лепо почео да зборим са зидовима, алатом, каменом, степеништем, оним мишем из кухиње: у самоћи човек почиње да говори са неживим,ао свомговорујединоон можедапосведочи. Штамудаје за право да је он уистину тамо, то јест, ја овде...

Јан. 14. Данима без сунца... Размишљам о њему, дозивам га: стао сам јуче на руб терасе, подигао руке, шакама направио облик неког посебног сунчевог цвета, чак сам почео да го¬ворим неке несувислости. Није успело. Смејао сам се томе, јер сам био го до појаса. Хладни налети ветра, ти северни бичеви, Еолова најстарија чеда, нико и ништа ме није омело у науму да изигравам врховног жреца Вавилона. Ова купола има снагу, она и ја савршено играмо своје улоге.

Јан. 18. Конзисторија је исправно поступила, а ни Орндоф ми свакако није био потребан. Моја ненаписана књига ће таква и остати. Јер, не да умем да рукујем светлошћу већ - ово мора остати записано, барем за сада! - ја умем да светлост стварам. Неколико дана истрајно усавршавам свој ритуал, подигнем руке, позовем сунце, а оно се појави кроз који минут. Можда бих могао...

Јан. 20. Овде постаје заиста забавно, тако ми Зевса. Не једем данима јер немам времена. Журим чак и сад, док записујем ове речи, прво велико сведочанство о открићу. Протекло је тек три седмице од мог доласка, а већ на Светионик гледам као на древну, опасну утврду која ме је тако дуго чекала. Ја сам, заправо, био позван да станем на њен врх, како бих, црпећи снагу из ње, неслућену, дивну, радосну, творилачку снагу, како бих - тешко је хранити се овим речима, а ипак, истина је! - почео да управљам временом. Ја сам предодређен за то. Уколико ме сутра прогута некакав одметнички талас, ако мој гроб буде море, онај ко буде дошао до ових кратких записа, може мирне душе рећи: јадник, како му је успело да полуди за непуних месец дана!? Никога не желим да уверим у било шта, свако је слободан да мисли што жели да мисли, али ја се одавде не померам. Ово је моја кућа. Покушао сам да створим муњу

касно синоћ, трудио се да помислим на њен заметак, извор, да је изведем на стари друм којим се одавно креће, а то је од купола у висинама неба до темеља вечног здања у дубинама пакла, да се потпуно удружим са природном енергијом и наравно да се то показало могућим, сасвим стварним. Сада сам срећан. Пружим руку, кажем две до три речи, муње блесну, а када желим да их се отресем, једноставно отресем руке, као да скидам тежак слој прашине с дланова. Хо!... Ако се неко ускоро појави, обасјаћу га! Мислим да могу сам да пружам довољно светлости, бродови ће се управљати по ономе што им ја поручим длановима. Записаћу још и ово: то светио долази из мојих руку, мада сам, најпре, мислио да се то сунчана кугла пробијакроз тешке,загонетнеоблаке,дајезаточенаунутартог оловног јастука, али то се, заправо, полако уобличавала светлост из мојих руку. Одакле ми то? Једино образложење је да ми ту моћ даје Светионик, а он је жив, више не сумњам у то.

Јан.24. Спектакл нанебу: олујакоју самизазваонијебиладуга нити је била нарочито опасна. Исцрпело ме је, но добрих је десет минута била задивљујућа игра светла, те раскошних боја на тамној ноћној подлози, на том црном платну које сам успео да осликам кроз чудесну јарост моје психе. Једино се не усуђујем да дигнем море, да се ухватим у коштац с њим. Море, осећам то, није мој пријатељ. Његово око ме непрестано посматра. Изазива ме. Али, нисам ли већ написао како не може да наштети Светионику, да је солидно, изврсно грађен за сваку неман, јер је он - знам да је доиста смело оно што ћу напред рећи, али ја не хулим! - старији од мора! Јан. 28. Море се побунило, али не, није ме уплашило, јер ја... ја више не зависим од њега. Три проклета, веома гневна таласа дигла су се у невероватну висину. Нисам ни покушао да их умирим. Оно мисли да ја вршим диверзију над нечим што оно поседује, али истина је сасвим другачија, сасвим другачија. Чуо сам како ме дозивају на стотине хиљада утопљеника кроз сва времена, од његовог постанка, урлале су древне сабласти, кидале су кроз тешки зрак, кроз простор своје водене окове. Море је опасан противник, али моја купола показује завидну отменост. Јасно сада видим да никада нисам ни желео самоћу, јер овде, на овом месту, ја никако нисам заиста сам, како сам, на почетку, наивно и глупо веровао. Овде сам, напокон, коначно удружен сасвим...

Јан. 30. Упорно ме напада... Небо је мој савезник, копно је мој верни, стари пријатељ, али море... Оно је, уистину, само. Завиди ми, а ја нисам охол. Без ћуди небеских струјања, равнодушја копна, оно је ужасно усамљено. То га боли. Јер, без других, оно само не може створити ништа. Осећам нешто попут сажаљења. Игнорисаћу га, то је једино што ми преостаје.

Феб. 4. Да видимо... Да видимо докле можемо да видимо... Претпостављао сам да људи могу да учине сјајна чуда, усамљени за кратко време - или да полуде, не знам, ако су заточени, рањени, сломљени - али, сад одиста верујем да сам стигао до крајњих граница новоткривеног царства. Брод који сам јуче потопио најснажнијим копљем којим сам се могао послужити - а било је то ватрено, паклено копље с неба, управљано мојим прстом - морао сам уништити. Схватио сам, после пар сати, да се нека жртва мора принети оним гладним, зеленим устима мора. Нисам то урадио како бих умилостивио Нептуновог оца, већ из сасвим другог разлога. Све што се поседује мора се и нахранити.Видео сам да није било задовољно, мали је то залогај за њега, неких педесетак душа, можда више. Море, сада је то јасно, жели мене, жели Светионик. Управљени смо једно на друго, на дугу битку. Или ће се оно покорити или ћу ја заувек нестати. Јутрос ми је послало такве силовите ударце, тако јаке да је дно Светионика, напукло, линија пуцања се протегла преко високог темеља који се добрим делом ослања о стену која се пуни танким, сланим отровом. Море жели да разједе ово моје светилиште, овај храм. Али, по свој логици, требаће му многи милиони година за такав подухват, а дотле ћу га ја већ некако зауздати. Језива неман се ипак противи мојој логици. Оставио сам је без дашка ветра, али оно се ускомешало, направило вртлоге који су поново започели своје химне мртвачких урлика. Слане сабласти су играле, костури су били обавијени алгама, шкољкама и грозоморном свитом коју једино дубина мора може да створи. Море је мој непријатељ. Феб.12. Морамда се потрудимдаучинимоношто самнаумио. Морам да га зауставим. Непријатно ми је с њим, страшно непријатно. Не могу да дозволим више такав став, да је оно отац свих ствари. Језик мери време. Језик твори време. Време је да му покажемкакавбисветбиобезњега.Наравно,слажемсе,нећеганибити,

али и по такву цену, цену да ничега више не буде, ни света, ни Светионика, нити једног људског створа, дакле, по ту и такву цену, оно мора бити зауздано, поробљено, исушено, уништено. Мој језик ће бити ватрен, биће хваљен, Светионик ће победити, храм ће живети. Нико нам неће наудити. Нико. Моја опомена биће вечна!

Феб. 15. ...

IКад сепрођекроз јужнаградскавратаКотораили Вратаод Гурдића, до недавно се, одмах с десне стране, изнад једног старог овалног портала са зеленом, месинганом бравом, могао прочитати следећи натпис: Trattoria del tempo per so. Сећам ce да сам упитао једну згодну, младу мештанку да ми преведе, ако уме, наслов те, рекло би ce, заувек закључане фирме, a она je рекла: - „Гостионица изгубљених времена“... - Наравно, знао сам то већ, али девојка je била предивна, подсетила ме je на нешто давно изгубљено, пa сам кушао срећу како бих некако покренуо разговор с њом. Мислим како сам наставио са: Ох, пa ви знате италијански... Сетио сам ce тога, јер управо смо на ту страну запловили, на обалу ишчезлог доба, оног далеког јутра, септембра педесет четврте, када ce у дубокој магли иза нас, на своју страну отиснуо Пуерто Морелос. Духови су нам дуго махали с влажних, обалских станица, a море je, како смо одмицали на Малој хаварији, постајало тиркизно. С запада, навече, долазио je ветар, спокојан и достојанствен, доносећи свежину и нешто што бих могао назвати неједнаким миром. Руменило je извирало из мора и прелазило на хоризонт, пењући се навише, полако подводећи ноћ. Од првог дана како смо напустили индијанске бараке, пили смо. И тако je то трајало, провукло секроз следеће данеи недеље. Носили смосве: богате товаре, злато и накит, некадашњу Хенрикову имовину, лустере, креденце, витраже, посуђе, свилене тканине, винску бурад, све што се могло изнети и унети на брод, a да овај не потоне. У посади je владао ред, питомост je крочила на палубу, умотала се у ужад, увукла у све кревете. Сви су били некако одвише уљудни, боје су се расуле преко воде, небеска опна je светлуцала. Неки од најближих Јанових људи били су, због старог поморског обичаја, истетовирани пo ногама: на једној нози свиња, на другој петао. To их je, рекли су ми, штитило од урока. Осећао сам да долазе нови дани, свакако не бољи, никако кротки или срећнији, али заиста нови, са свим оним што то ново подразумева. Ja сам, са свих страна и од врха до дна, био опкољен плаћеницима, бандитима - без разумевања њихових послова, сврхе, a напослетку и сопственог смисла - и мислим како сам наслутио некакву чудну сигурност и лакоћу. He знам да ли сам још жалио за тужном судбином Хенрика Бабића, да ли сам ишта осетио у његовој

смрти: било je ту извесног гађења, сумње и понижености, али исто тако било je и помирења с тим чином, као да je одвратни, преклани врат у тами дошао сам пo себи, као природан свршетак разјареног пирата, као омча за одметника, колач од кокоса на крају укусног доручка. To прихватање ми je сметало и упорно сам га одбацивао од себе. Али, оно je стајало у мени и није хтело да оде. Друге вечери пута, када je, вероватно, помислио како ме je пола гнева напустило, Јан ме je позвао да пијемо. Грлио je своје сапутнике, играјући. Људи на броду су говорили да тако благе ноћи на мору нису памтили. Иза нас je остајала америчка земља - нова и стара Америка - и увек су тада присутни ти осећаји мирноће, помирења или благости, онда када се напушта какво велико копно: многољудна и пуста, са својим разливеним водама, резерватима и високим градовима, земља снова и халуцинација, земља раскршћа и беспућа; она није ишла никуда, чекала je нове путнике, друге људе који ће je населити и проћи њеном материцом. - Сва зла овог света рађају се из доколице - рекао je Јан. - He чинити ништа, то je грех. Сва зла, упамти то... Јер, доколица je јалова, a јаловост иде на руку ђаволу. Веруј ми, ђаво би био најсрећнији, чучао би на врху свог гребена и вриштао од смеха, урлао, када биљудиосталидокони,нерадећиништа.Изјаловостисејошништа није родило. A овај свет, без порода и потомства, пре другог Христовог доласка, стварно би био тек Уморна долина, котлина без речи, смеха, додира, плача или јаука. Укинути сваки смисао, на крају и човека самог, како год да окренеш, циљ je демона, његова сврха... Једном сам, a то je било тридесет и девете, у неком енглеском магазину, видео слику - слушај ме сада пажљиво - града који je довољан сам себи, града без људи. Идеалан град! Неки славни уметник, архитекта или шта ли je већ, израдио je тај нацрт. Какав ужас, Мартине! Какав сам само страх имао док сам гледао ту слику, какав бол! Ta здања - јер то више нису биле куће - та здања, у белом камену, без сенки и мртва, без прозора или окућница, довољна једино себи, болела су ме. Тргови су, истина, били пространи, забати раскошни, геометрија улица савршена, али никога тамо није било. Пустош je била огромна. Тескоба je глодала сваки педаљ проклетог тла, јаросно сунце je горело без смисла. Знао сам да та слика не долази случајно. У реду, рекао сам себи, ja ћу ући у тај град, ja ћу га својимстопамасмрскати -развалићуга!Јер,гласљуди семора чути на трговима, човек мора говорити, сваки човек, ма ко он био и ма одакле долазио, његов корак мора бити владар улице. Град се

простире све дотле док се чује људски глас - античка памет. Даље, веома добро сам знао како ће таквих градова, нечовечних насеља, бити и да их заиста људи неће дизати, али ћу зато ja улазити у њих и учинити да се камен затресе и огрне песком када зачује трубу моје распеване коњице. Вилски je онда отресао пепео у леву чизму до себе - сада je био бос - наточио апсинт и рекао с хладном помирљивошћу у гласу:A ипак, биће да je све уистину лаж... После тога смо ћутали и пили. Mope je тонуло у мрак и тишину. - Путујемо у Европу... - рекао сам. - Ja нисам намеравао да идем на ту страну. - Веруј ми, није битно шта си ти намерио - рекао je Јан, тужно гледајући у страну. Чинило се да je изгубљен, да време које je једноммериовишенепостоји.-Тисиовдесазадатком,свакако.Ходао си добро уређеним друмом, можда. Можда и ниси. Сваки друм, напослетку,имасвојусврху.Aсврхуодређујудела,aтвојаделачекају на тебе. - Мислио сам да му je било мрско што прича о томе. Посада се повлачила у шапате, песму, опијање, у своје углове, мале групе и осаме. Није било буке, никаквих повика, нереда - велики мир захватио je све главе на броду. - A ипак, биће да je све уистину само лаж... - поновио je Вилски. - Рођен сам у лажи, пео сам се већ на то брдо, у том мору сам пливао... Како je све то сада далеко, скоро немогуће, као да je то био неки други, туђи живот! Moj живот... Махнуо je рукама као да je такав живот управо отекао негде, као да му je лептир уловио душу и потом се, с тим теретом, изгубио над великом водом. Глас му je стизао из даљине. - Родио сам се у Кошицама, у зиму, првих дана јануара. Отац je предавао у школи, био je учитељ, нижи разреди, с више пољске крви у себи, него словачке. He памтим да ми je било шта помогао, не сећам се ниједне игре с њим, ниједног савета, упутства, ударца, благе речи, било чега. Био je то прост, млак, равнодушан и веома досадан човек, склон параноји и депресијама, дубоким попут дњестарских мочвара. Мајка je била другачија, била je Румунка, негде из Родне или околине. У Словачку je стигла још као девојчица, у кочијама једног аустријског официра, трговца и подводача, који се, ненадано, на вашару у Попраду, отровао храном. Јан Вилски je, даље, говорио овако: - Мени je, видиш, у младости, Мојсије био ближи од Христа. Живели смоу јеврејском кварту: прве слике које памтим јесу усукане бакалнице, торњеви на северу,

паркови из предграђа, породична окупљања, службе... Био je то леп крај, уредан и украшен, с Талмудом испод сваког јастука. У септембру, када je умирало лето, у октобру, у Татрама, када се јављала јесен... Добро je било бити жив на тим местима, заиста тако мислим. Била je то предивна земља. Однекуд виолине и опало лишће, као кроз европски разбој, као caг на улицама, на периферији... Било je добро и онда када je отац почео да се коцка, испрва уз бојазан, кријући се и лажући нас да иде некаквим другим, часним, скоро изузетним послом. He бих му то ни замерио, о не, али он je то радио тако бедно, без гласа, потмуло, не заводећи у тој причи никога, пa ни себе. Свака ноћ за њега je била борба: тврдица пo природи, неспретан и глуп какав je био, за карташким столом тражио je кратко, лажно, нецеловито ослобађање,каопотврду жељеногja,оногjaкоје му je, усред урођене беде, трпељивости и малих, жалосних емоција, било недоступно и неоствариво. Жалио сам га и осећао да ми je вишеотац од његаједан грчки дезертеркоји се,свакенедеље,спуштаоснадничарењау Прешовскомгорју у град, продајући сир.Мајка га je, такођe, због тога презирала. У њему није налазила ништа од мушкости, снаге и одлучности, ништа од свега што je хтела да има поред себе, на другој страни кревета. Вређала га je, пљувала, неколико пута и ударила, a он je све то гутао, кисело се смејао и онда одлазио,безречи,сагнутеглавеипогрбљен,каопас.Наравно,мајка je тражила друге и налазила их je. Кад отац није био ту, a касније и када je био ту, они су долазили пo њу и одводили je. Враћала се ујутру, уморна и сваки пут све старија. Тако да када je отац почео да пије, то никога није изненадило. И онда када je отпуштен с посла, зналисмодаje,ето,идотогадошло.Алион,онништанијеразумео. Умро je као што je и живео: значи, као да није ни живео, нити умро. Потом су нам, на име дуга, неки Чеси одузели кућу, пa смо се преселили далеко, код ујака, у Турну Северин, на Дунав, границу са Србијом. Поново je дошло лепо време. Истина, потуцали смо се неколико година, вукли се са чергарима, спавали у камповима и на сплавовиманаБодрогу, докjeмајкаспремалапoкућама,радничким баракама и кантинама, лежући са сваким ко би joj даривао мало нежности и нешто пара, a често je остајала и без једног и без другог. Код ујака je, кажем, поново кренуло набоље. Он je радио на царини, шверцовао je, волео да превари, украде и закине, и кад год je говорио о томе очи би му се зацаклиле и ту није било претварања, стварно je уживао у томе. Није био честит, није се трудио да буде бољи, уљудан или поштен, чак je веровао како je то некако страно

човеку. Ако нећу ja њега, ех, онда ће он мене, рекао би. И сад ми реци ко je ту паметнији: ja што нећу њега или он што хоће мене? Ујак je био чврсто на земљи, то ти могу рећи. Добро je познавао Дунав, све до бугарске границе, али и даље - говорио je о њему као живом, мислећем створу, понекад га грубо сводећи на оквире божанства речног пантеона. Ако би кренули дуги летњи пљускови, онда je то Дунав тако хтео; ако би попустиле бране, то су, je ли, Дунаву и биле намере, да опомене свет да не бацају динамит у рукавце; ако се данима ништа није могло упецати, то Дунав чува рибу за године глади које ће тек доћи. Време je прошло, завршио сам школовање и одлучио да се вратим у Кошице, где бих, мислио сам, уз мало памети и добре среће, почео са студијама историје. Радио сам на допремању вагона у Араду, две године, избацивао угаљ дуж тока реке Муреш, правио марине у летњим месецима, свега je било... Људи су ме волели, са сваким сам био добро и није било да се неко пожалио на мене. Кроз три године, с новцем који сам уштедео, пошао сам на север. Случај je хтео да, на путу за Хомород, сретнем неког изгубљеног чауша који je често патио у животу - био je годинама у турском заробљеништву, продавао крпене лутке на уврелим улицама Дамаска, плесао за новац. Он ме je упознао с једном групом путујућих глумацауправо су били кренули за Орадеу - и тада сам, у њиховом друштву, открио све своје способности, своју скривену снагу. Преноћили смо заједно у крчми, никлој на ливадама, међу салашима, кад je један од њих, мислећи да сам добро пијан и у дубоком сну, завукао руку у мој џеп, у јасној намери да опипа колико новца носим са собом. Био сам на опрезу, током целог пута - наравно да нисам дозволио да ме покраде неко гори и још очајнији од мене. Под јастуком сам држао комад жарача, замахнуо сам њим и ударио оног несрећника преко вилице. Вриснуо je, ухватио се за лице, a ja сам наставио да га бијем преко леђа. Цела дружина je скочила на ноге. - Хоћете да пљачкате?! - био сам бесан и урлао сам. - Три године сам савијао кичму на каналима и шта мислите, да сам то радио да бих, на крају, вама поклонио овепape?! Ако већхоћетедаојадите некога, ондаучините то држави! Ништа лакше, ево, сутра стижемо у Орадеу, пре неколико месеци тамо су отворили банку, опљачкајте њих!... Причао сам то гладним вашарским глумцима, сељацима и пијачарима из Рудогорја, a они су сваку моју реч упијали, дрхтећи од среће. Било je ведро и ту ноћ сам преспавао напољу, али су ме они већ ујутру салетели са седлима и кафом и питали да ли сам оно од

синоћ, о пљачкању банке, озбиљно мислио? Биће да сам претерао, хтео сам то да им кажем, али ме je врућ ђаво шибао пo језику, пa сам рекао: - Јасно да сам био озбиљан.

- Али ми немамо оружја, ништа, само два или три ножа, a ни они нису богзна шта - рекао je један од њих.

- Чауш има - рекао сам. - Има пушку.

- Истина, има пушку - рекао je чауш - али нема метака.

- Неће нам меци ни бити потребни, не. Урадићемо то на препад, размислићемо лепо о свему и наћи начина.

Нисам их лагао. У Орадеи сам био на пролеће и пролазио поред банке. Немци су реновирали зграду поште и утрадили стаклена врата. Како сам био неколико сати беспослен, ceo сам на степенице старе поште и отворио пиво. Ha улицама je било весело: град je добио модерну банку на два спрата, Weiner Bank Verein с неколико шалтера и два улаза. Вино се ту бесплатно точило; мале, комичне групе фашиста су играле на тргу, онако како играју просјаци када су сити и када се напију - и народ je био срећан. У групи нас je било шесторо. Рекао сам им да, чим отмемо пape из банке, морамо да бежимо, да хватамо први ветар, али да нас je, забекство узапрежнимколима,превише.Размислилисуотоме,ако сетако можерећи, јерсеуњиховимтупимчелиманијепојављивало ништа налик мислима, био сам сигуран у то. Ja сам намеравао да некако, што пре, утекнем од њих и, на прилазу граду, већ сам видео себе како купујем возну карту у купеу Трансилванија експреса, далеко од њихових идиотских лица. И тад ми на ум паде мисао како je цела та прича, заправо, врло лако изводљива, како може проћи. Решио сам, дакле, да пробам, рачунајући на ефекат изненађења, на спретност коју имам и на младост, која je бандитима наклоњена. Лопова je било посвуда, али нико није крао навелико, није покрао немачке банкаре усред дана. Узели смо собе у радничким бунгаловима,донели пива, саламеи хлеба,и почели да спремамо план.Слушао сам њихове идеје и искрено се радовао животу. Они су, заиста, били спремни да крену са мном у једну такву акцију - да пљачкају, туку, ако je потребно и да убију - и све моје замисли бурно су поздрављали и то с таквом невиношћу да ми се чинило како je посреди готово дечија доброта. Морамо набавити кола, рекао je најстарији међу њима. Дечак има право, рекао je други. Послушајмо га, овај момак je бистар као Себеш у планинама, јавио се трећи. Питао сам их - да ли je неко седео некад за воланом? - и сви рекоше да нису. Moje искуство у томе било je ограничено, али сам

веровао да могу да се одвезем у равнице. Ипак, у равницамаби билонајмање безбедно. Било би најбоље да се, најпре, договоримо о свему - рекао сам.Неко ће морати да иде и на коњима. - Један мој пријатељ, онај с којим сам често ишао на теферич у Варну, причао сам вам то, живи у шумама на Бихоруказао je чауш. - Он нам може помоћи, да. To je частан човек, били смо заједно у логору и тамо смо ваљали један друтом. Зато нам je сада потребан неко ко познаје путеве у овом крају. Реците, људи, ви сте одрасли у Рудогорју и шумама. Ja сам Румунију заборавио чак и у сновима. Знали су сви, и то су потврдили климајући главама. Било je то чудно време, годину или две пред рат. Немачке банке су купиле нафтна поља на Истоку, улагали су са Италијанима у трошне румунске фирме, стварали ново тржиште. Мађари су отворили границе и било je извесне слободе, иако je народ на свим странама јецао у ланцима. Све je било привид. Звекет ланаца се надалеко чуо. /МАХАГОНИ ХОЛ, Конрас, Београд, 2008, одломак, стр. 245256/

Одвезли смо се тог јутра, првог дана мог бекства за Тракију, у језерски крај - блага, некако рањива и мека Добруџа липсавала je под јулским сунцем. Вукли смо се у неком прекројеном путничком аутобусуПoсветлимколскимпутевима:наистокусушумеурањале у осунчане котлине и поново се, у луковима, извијале покрај друмова. Мирисало je на печени кукуруз и коре од наранџе. Човек до мене, главом ми je показивао кроз прозор: - Ово су моја села - рекао je тихо. - Одрастао сам на језеру. Ha једној станици, у сенци трема, дочекао нас je Павел Так с жандарима - осим плавих униформи и накривљених капа, сви су носили бркове. Мислио сам како су то сељаци, доведени из њива, посебно одевени за ту прилику да нам увеселе дочек. Понудили су нас хлебом и тањиром слабе чорбе, a онда нам дали упутства за рад. Павел jeceo засто, отвориокњиге,изнеобоцувина,погачуичинију црвене масти и кренуо да уписује: ставку пo ставку, ред пo ред. Међу немачким војницима био je и један јапански - вриштао je на немачком, смејао се, хватао за стомак, свлачио панталоне. Румунски полицајци су га гледали као да je посреди блудни син тајне дивљине - пола човек, пола гмаз - као нешто што никако не пристаје европском штофу и што не припада том месту, као страно тело, каприц дана. Нисам се питао шта, ког врага, један јапански војник ради тy, одакле се створио и из које он приче долази - али други јесу. Јапанац je командовао, скакао je, рђавим копљем ударао у оближње растиње - изазивао je буру смеха код војника. Ha крају, узео je шлем и пишао у њега. Сest la guerre, такав je рат, видиш и оно што не можеш да замислиш. После два сата, један од жандара издвојио ме je на страну и рекао: - Послаћу те пo воду и кренућу с тобом. Видиш ли доле где почиње дрвеће? У реду, провешћу те кроз шуму и показаћу ти пут. Даље ћеш морати сам. Ha изласку, чекаће те у колима. To je све што ти имам рећи. Припреми се сада. Трчаосамузанимпутемкроз високушуму,кроз крошњеjeпропадало сунце, сви добри мириси овог света текли су туда. Брзо сам искочио на чистину, тамо je већ био паркиран ауто, a покрај њега два отмена човека у шеширима кратких обода и у тамним, индиго оделима - изгледало je да им врућина нимало не смета. Убацили су

ме унутра, на задње седиште и онда кренули. - Мотор се чак и не чује, америчка марка - рекао je возач. - Ово je возило новог доба. - Позади ти je одећа, пресвуци се - рекао je онај до њега. - Сад идемо на обалу. Из залива иде један турски брод. Укрцаћемо те на њега. To сy наши пријатељи. С њима, бићеш заиста слободан. Нисам говорио ништа, није имало шта да се каже. Ha путу смо срели само неколико сељака који су се враћали с поља у белим крпама, нешто су певали, и видевши нас - високо су дигли виле. Поздравили смо их и наставили даље. Након једног сата, угледао саммореи оно jeвидело мене. Биосам,помислих, копненазверкоја би, понекад, истрчала на речне обале, прегазила потоке и дотакла језера, али, ево сада, чекала ме je прва велика пловидба. Такве бродове, као овај, виђао сам и раније, насађене у сеоским лукама. Није се нарочито разликовао од дунавских или мурешких лађа, имао je нешто дужи кљун и био je за неких пар стопа шири, али то je било скоро исто. За дрвену марину био je везан трошни чамац с веслима. Подвиосам ногавице, пазећи данеуквасимсвојеновоодело и ускочио у њега. Она двојица су ми чак и махнула, a затим се хитро удаљила и нестала. Све je у мом бегу било прилично кратко, пa и то веслање. За неких петнаест минута дочепао сам се бродских мердевина и грубе, влажне руке су ме изнеле на палубу. Ha броду није било много људи, то сам одмах приметио, и сви су били врло срдачни, управо као да су дочекали неког од својих. Махом су то били турски шверцери, поморски најамници који су тих година имали врло захтевне и необичне налогодавце. Њихов главешина био je пријатан и благ човек, тамне коже и оштрог лица - говорио je полако, руке држао мирно, уз тело, показујући завидне манире. Били су одметници, али нису наликовали њима. Сместили су ме веома удобно, у посебну кабину са правим, положеним креветом, кухињским полицама и сточићем за обед. Прво што сам урадио било je да похвалим њихово изразито гостопримство.Заповедникje,одобровољен,климнуоглавом. -Нештосамчуо о вама, нешто, не све - рекао je. - Више од тога и не желим да знам. Ми смо, упамтите, озбиљни трговци и то што je рат никако не умањује наше одговорности, првенствено моје. Имате срећу, јер путујете под мојим кодексом. Трудим се, a биће даи сам Господ то види, да свим пословима приступам као зрео, нормалаи човек. Оно чега се гадим, то je понашање гусарских кланова из Одесе, али није им ни замерити. Они су одувек били такви, нису научили ништа боље. Осим тога, ja изучавам философске науке и ако будете желели

можемо причати о томе. A пo логици ствари, филозофи нису лудаци. Тако сам, заједно са пристојним и разборитим кријумчарима опијума, отпутовао у Тракију. Једну ноћ смо провели у Бургаском заливу, где смо много попили и где сам се најзад осећао безбедним. Пристајали смо уз ртове и увале, од Варне до турске границе, када су на брод били примљени још неки људи, пa се моје прво путовање преко мора нешто одужило. Када смо доспели у Теркос и како сам постао поново слободан човек, сакривен у освежена документа и исправе, и даље као Отис Панук, грађанин ћилибарске републике, нисам имао довољно речи да изразим захвалност према гемличком капетану и његовој посади - заиста ми je, након вишемесечног заточеништва,својомпојавом,уљудношћуипричама,прислониомелем и млечни лист на запекле ране, русовачу на тело. Имао сам осећај као да му нешто дугујем. - He - рекао je - то долази од твоје патње. Признајем, твоја повест je занимљива, мада добрим делом извитоперена. Ти си грабиокроз младост, прихватао си сваку струју, усваком од многих својих сапутника хтео си да се огледаш, али истина je да си путовао једино у сусрет ничему. Покушавао си да будеш више човек тако што си од свакога узимао пo део грађе, ма каква она била, лоша или добра, отпорна или не. Твој тотем je растао, пa ипак, метал није држао дрво, дрво земљу, земља тканине. Јуче си био као велики црнац, поносан на окове којима су те везали за тло, јер си себе видео на високом трону, пa су те, јасно, збацили с њега, aданас си усхићен пред једнимнепознатимчовеком,странцем,који ти je, у не више од три ноћи, причао о мудрацима са агоре. Ти се храниш несталношћу, ти си, ма колико се чинио издржљив, неотпоран. Па и поред свега, једном си се научио, a то je да не говориш о својим патњама. Јер, толико тога je на свету, да би се ова твоја, уколико се отвори, показала не само излишном, већ и тако срамном. Добро je што то знаш, a ако не знаш, изврсно je што о томе ћутиш. - Тако je рекао и после ме лично одвео изасланику гос’н Така с којим сам потписао уговор о продаји свог имања у Левицама. Водећи ме даље, у унутрашњост града, док су се босфорске магле на западу расипаленаднекимдругимморемиумиралепредСмирном,скинуо je са себе јакну и убацио je у торбу која je требала бити моје власништво. С мало тога сам кренуо у нови свет, помислих. Али, то ми није био први пут да крећем без ичега. - Оно мало новца што су ти дали тамо једва ће бити довољно да те одржи пар месеци на ногама - рекао je. - A овде ти, то je сигурно, неће пожелети добродошлицу. Посла нема, свака ноћ je

гладна. Узми зато ову адресу, иди у Дамаск, тамо ће те примити моји пријатељи. Они ти могу пoнудити нешто, буди уверен у то. Реци да je од мене, a моја стара браћа ће ме се већ некако сетити. Још док сам брзо и халапљиво ручао о капетановом трошку, он je устао, мирно засукао бркове десницом као стари рибари на Мурешу, поздравио ме благим наклоном и отишао. После две бесане ноћи у Теркосу, на мрву од неке злослутне отупелости и одбачености која се јављала пузећи ми уз кичму, одлучио сам да кренем пут Дамаска. Целим путем су ме пратили неки ветрови, друмска прашина брисала je погледе, a мој тамни шешир je, изгледа, нагло остарио. Покушавао сам да изгледам што може природније, да уредно водим хигијену, бирам осветљена места, путујем железницом и редовно се распитујем за доласке и одласке возова. Moja документа, два пута оверена у Истанбулу, у шпанском конзулату, пружала су ми нешто сигурности и чинила да се осећам доста пријатније. Биће да сам изгледао прилично глупо у оном отрцаном оделу на себи, размећући се непознавањем средине, сталним распитивањем, махањем исправама и вавилонским речником, сасутим у лице ошамућенеАнатолије.Мислио сам какоjeнајбољеда пустимpeп,оставим трагове, да ме сви чују и виде, да будем толико гласан и наметљив, како нико не би погрешио или слегнуо раменима, ако сутра буду питали да ли je неки бледолики Панук, грнчар из Словачке, прошао овим друмом. To ми се, на концу, тако свидело, да сам претеривао: не, никако није ваљало да ме сви упамте. Негде, у неком растуреном аутобусу или на урушеној станици, загрљеној са стенама, ухватило ме je гушење и оно je трајало два дана. Пропустио сам превоз за Алеп или како се то већ звало и сишао у неку одрпану варошпoлекове.Мислиосам: гледај, овоjeкрај света. Два младића на мулама упутила су ме у касарну и показада ми један стационар британских војника. Нисам знао да их овде има, рекох им. Нису то знали ни они, нису их ни видели када су стигли, али сада су ту, верујем да су тако нешто рекли. Биле су то ниске брвнаре, преграђене шаторским крилима и плавим завесама које су плесале на промаји. Један војник ме je ту зауставио, било je очигледно да га прекидам у ужини и прелиставању филмског магазина: на пожутелим корицама био je Џејмс Стјуарт и натпис US Navy. Покушао сам да му објасним шта тражим. - Нема лекова нигде у близини - рекао сам. - Војник ме je погледао с гађењем. Уперио je пушку и рекао: - Губи се одавде или ћу ти развалити главу.

Имао je све зубе редом и то je било прво што je падало у очи, ти велики, бели, чврсти, неуништиви, здрави црначки зуби, рекло би се. Видело се како je у предности, само пo томе, да не говоримо о осталом: пред њим je стајао мршави бегунац безубих уста, дотекао из ко зна какве пустиње, сенка која се гуши на мутном, пливајућем сунцу. Окренуосамсекауском,црвеномкланцупредкојимсезавршавао град. Морао сам поново на ту страну, поред неугледних радничких барака које су се спуштале до зграде од црвене опеке. У сусрет су ми долазила отворена кола, вукући за собом мали, жути облак. Махнуо сам како би стали. Били су то војници, поново. He знам зашто, али сам веровао како ми једино људи у униформама могу помоћи, као да сви остали нуде отров. - О чему се ради, дечаче? - упитао je један. - Како можемо да ти помогнемо?

To je добро питање, помислио сам, на тај одговор се треба истрошити. Млатио сам рукама лево, пa десно, показујући им одакле долазим, што je било глупо, јер нисам знао за који правац треба да се заузмем. Путујем за Дамаск, рекох, потребни су ми лекови, тешко дишем у овим брдима. Војници су се погледали, неко од њих тројице je имао дубок глас, не знам који, сунце ме je ослепело, тако да сам ставио руку преко чела како бих боље видео. Изгледало je као да их поздрављам. - Ово су сада војне куће - рекао je официр гласом из филмова о добром шерифу. - Никако не би требало да се моташ овуда. Хајде сада, упадај, кад си већ ту, рећи ћу да те прегледа наш лекар. Нисмо прошли рампу, скренули смо десно и паркирали се покрај неког бункера, изваљеног за целу једну трећину: барем je личило на бункер. У наставку су били дрвореди закржљалих стабала са пурпурним, бујним крошњама. - Уведите га унутра - рекао je официр, показујући на издвојену бараку. - Нека сачека, послаћу човека да га погледа. Прозор je гледао на котлину. Уместо стакла, неко je тамо, на месту гдесу билеизваљенелетве,пребациостолњак.У једномуглу, на кревету, седела су два војника поцепаних поткошуља. Пили су вино и слушали музику са грамофона. Тада сам први пут чуо блуз. Звучало je сувише добро, сувише искрено, да би било лажно. Онај који ме je увео само je рекао чекај овде, са овим људима и изашао, закачивши мрежу на вратима и поцепавши je успут. Шта je ово што слушамо, питао сам после неколико минута, јер никада нисам чуо ништа слично. Рекли су ми.

Слушао сам даље пажљиво, нисам све разумео, али гитара je била та која се дуго борила за душу једног доброг човека, у крду демона. Стојим наспрам планине, сечем je бридом длана. Човек који je ово певао мора да je био велики песник, рекао сам. Онда су ме понудили густим, црним вином. Роберт Џонсон, да, велики песник с америчког југа, рекао je војник у огртачу од твида. Велики црни песник, онај чији je језик створио блуз, поновио je. - Блуз je језик који путује у ноћи - рекао je други војник, не успевајући да подигне главу. - To je језик са два крака, палацајућа тољага. Језик који пева о теби, мени, свима нама. После прегледа, лекар ми je дао шаку ситних, обојених таблета. - Плућа су ти у реду, мора да си алергичан на нешто, на прашину, можда - рекао je, упалио цигарету и ceo на под. Војници су изгледали уморни, више као дезертери или поражени, али некако задовољни, као да су, након истрајних прелазака из конвоја у конвој, стигли на крај путовања. - Одакле ти долазиш, човече? - питао je један од њих. - Овде, углавном, залутају само они дивљи селџуци и торошки трговци. Једино они. - Мислим, тајни су то путеви - рекох им. - Дајте ми времена да размислим. Заиста, не знам како сам доспео у ову земљу. Сада ми се све то чини невероватним, цео тај пут. Пре три недеље лежао сам у затворској ћелији, у Сулини. Данас сам овде, са вама, и изгледа као да се налазим на сасвим другом крилу света. И није ми јасно ни како сам ja овде, ни како сте ви ту.

- Ми смо овде, јер смо ту заглавили на путу из Персије. Просто - рекао je лекар.

- Love in vain,тако сезовеовапесма. Нисам ово слушао,уопште не, све док нисам стигао у Тарсус. Нисам ни мислио да постоји оваквамузика.Погледај нассада,ми већмесецимавртимосамоједне исте ствари. Цео камп данас форсира блуз. He знам, није ни мени јасно одакле су се створиле ове плоче - једноставно, биле су ту када смо дошли, само смо их покупили с пода. - У Персију смо упали у августу, пре две године, с Русима. Веруј ми, нисмо имали намеру да ту и останемо - чудна je то земља, пуна je персијских ђавола, они су тамо на цени, купују се на пијаци и за њих кажу како се највише исплате када се једном пазаре; то су фетиши од пола лакта, фигуре, и за њих се вели да доносе успех у животу, да изгледају као живи, исплажених језика, изврнутих капака, големих удова, камених копита - али још мање смо били решени да се населимо на овом месту. Већ пет година пијемо чај са

бедуинима, одсечени смо, потпуно одсечени од осталог света - рекао je седи војник. - Сада се овде усељавамо. Ово je нека стара колонија, нико не зна тачно шта и најпре ће бити да je посреди какво напуштено радничко насеље. Heгo, пустимо сада све то, шта je ово, a шта je оно, о томе ни ми не волимо више да мислимо. Зато, причај нам ти, причај како je у Европи, шта се тамо ради?. - Углавном се убија - рекао сам, a остали се зацерекаше. To je учинило да ми се коса дигне на глави, јер je тај смех био неприродан, скоро нељудски, као да није долазио од њих. Погледао сам их у очи, беоњаче су им биле натопљене неком слузи, капилари попуцали. У тим дупљама било je неког ослобођеног задовољства, чисте и нескривене пакости. Ипак, наставио сам. - Ha путу смо видели војску, били су на обали, румунску војску, изгажену, разглављену, десетковану, крв им je липтала из повоја, с глава, преко лица, преко руку, из трбуха. Ишли су на Севастопољ, тако некако. Нису добро завршили. Руси су их тамо чекали, a они су манијаци - рекао je лекар, кривећи уста, као у грчу. - Ратују попут медведа. Попили смо вино, a затим сам одспавао неких сат времена, на дрвеном поду. Војници су ме касније испратили до аутобуске станице, понашали су се као да ходају пo завичајним улицама; Сирија се полако претварала у величанствени плави облак, само са пар стопа одигнут од наранџастог тла, налик слепом, тетурајућем диву који се спотиче о ниске громаде избачене на левантску обалу. Када сам касније причао о том сусрету с војницима, говорили су ми да лажем, да je то немогуће. Никада тамо није било војске, не, то није истина, све си то измислио - рекли би. Заиста, савезничких трупа тамо никада није било, објашњавали су ми људи из војске који су тако нешто морали знати. Персијски ђаволи на цени: кад се једном купе, остају да служе заувек. /МАХАГОНИ ХОЛ, Конрас, Београд, 2008,одломак ,стр. 291303/

II

Верујем како у животу сваког човека постоји један посебан моменат, веома битан пo плод који он носи у себи. To je час великог судара са свим оним што он, заправо, представља или оним штобитребалодабуде:нештокаомало,приватнооткровење.Утом добромтренуткудато муjeдасагледаи пути шуму,и кањони луку, пa и најдаљи облак на небу где се, иначе, све окончава. To je виђење правог путовања: увид у дан, онај истинити, један једини дан који je подарен сваком од нас, поклоњен да буде искоришћен до краја, кроз сваки степен - дан живљења прожет пуним Смислом. Сваким јутром, такав дан се изнова указује, али како ћемо ми, и на који начин, бити спремни да гаприхватимо? Какво ћенам то бреме ломити кичму и поглед да га не сагледамо у здравој, пуној и укусној јасноћи? Ради тога, ту су такви тренуци, они који нас припремају за сазнање да, осим свих опсена које нас прате и које смо добрим делом сами створили, ми имамо на располагању тек један дан - и тај и такав дан, од зоре и зачећа, пa до сумрака и умирања, мора бити наше коначно покриће, оправдање за оно што говоримо, једемо или пијемо. Он се може протегнути у вечност, он може постати луди бездан и расплинути се као украдени мехур, трајати до пола, више од пола, дуже, но никако целовит, или га, пo традицији која нам се нуди, нећемо ни дотаћи. Сутра неће бити нови дан, биће исти, али га можемо учинити да буде већи од свих година, векова или еона који нам се дарују. О једном таквом дану je мислио Јан Вилски, слутећи како ће се појавити сати, јестиви и бистри: они ће наредити циљ, образовати круг и довршити циклус. Taj тренутак je чекао, поменимо га сада: пуковник Аменабар се надао како ће повести своју војску против свих и сваког. Мама геил je, у својој суровој празнини и исцрпљености, знала за такав сат, Блез Шардон je, ма шта говорио и радио, летео њему у сусрет, Каставела се, биће, помирио с тим да ће га икад дочекати: сви су чекали онај дан у коме ће, напокон, живети као пристојни, сасвим пристојни људи. Taj дан, мислио сам, мора доћи, бићу спреман да га, без остатка, употребим. Ако сам до сада успео нешто да научим: то je било да будем стрпљив. Употребити мозак, речи и руке - и чекати. Истина, свака истина, лежала je у дубини - и то сам знао. До ње се једино могло стићи - копањем.

У Паризу, ипак, нисам држао ни крамп, ни пијук. Лак, опојан, небрушен живот, текао je у великом граду, a ja сам замишљао старог, исцрпљеног Ремија како, на неком пустом татарском пољу, испред мокрог, убогог села, склањајући се од тешког разјареног неба, чека наш караван: јер, ми једном морамодоћи. Тамо, изацрвеног шатора, разапетог у дну ретке шуме, расте крив алтајски бор, расцепљена, жута трава, ничу поља и посивели пропланци, влада тишина и неко чудно расипништво људи. Још даље, иза свега, сечивом je у облаке урезана планина, оштрим, стрмим покретима: она се диже као пурпурни колос савијених ногу и раширених руку, као дивовски јахач што потеже арсенал из дрвеног седла, копље, лук и сабљу. У врху планине je град, пред њим млечно језеро и извор са кога ћу пити. To je крај свих ствари, после тога све ће изгледати другачије или неће изгледати уопште - такве слике сам гонио од себе, али су оне, у новим и све јаснијим ројевима, долазиле у моју главу. Јан je о томе, у ретким моментима, готово побожно слушао, говорио како имам праву визију пута и како ће управо тако бити. Све повученији, скученији и мањи, тетурао се пo стану, пијући пo три боце коњака на дан. Рекао je: - Ово je моја припрема за путовање. - Путовао je једино на дно флаше, a ja сам га пратио, покушавајући да стигнем ту фурију која je расла као чудовишна палма на неприкладном месту. Искрено, желео сам на исток, не тако далек, радије бих ишао у махале, пред стамболске капије или на Јуксек калдрму... или да видим Босну, као предворје тог света, босанску летњу маглу кроз коју промичу везирови коњи,калдрмом до Дрине, колским путем до прве угарске тмине.

- Каква je то земља Србија? - питао je Вилски.

- Објасни ми, причај ми о њој. Био сам joj увек превише близу, али ми никако није успевало да, макар и на кратко, крочим у њу.

- Нисам знао. Сигурно више није она коју памтим, ако je од мог сећања нешто и остало. - Језик je остао - рекох - али, више од тога не знам. Високо je дрвеће, зелено je, широко je, градови, планине и реке... и гробови су свуда. Ратничко стадо. - Довољно je - рече Јан. - He мораш све упамтити. Доста je ако језик остане. Био je пијан и нисам га најбоље разумео. - Култура je оно што убија овај свет који je такво и толико ђубриште народа, такав отров, да ми се гади и да мислим о томе. Она je свему крива. Свему! Твоја, моја култура, култура нације, државе, запада или југа - каква подвала! Сама та реч, идеја кoja се од тога одваљује, зида

бедеме,преграђујереке,мрвиградовекојисеи градедабисекаткад мрвили, образује насеља и насиље, разврстава племена, клеше принцип и законе, правне плоче и капителе, убија веру, човека и све друго, све људско - дакле, култура, она je свеколико уништење. Први отисци људских руку у пећинама, гравире на стенама, шамански обреди, бумеранг, секира и животињске главе, заједништво, Meсa Верде, Рапа Нуи или Танум, то ударање првих граница, поседа, мала свест о својини, образовање, развијање, a накнадно додато, и правичност или поштовање, страх, сила и смех, као згрчена маска на згрченом лицу: све je то оправдање човекове немоћи и снаге. Ради тога и не чуди како je карактер увек у опречности с нашим културним историјама. Јер, шта je карактер? Оно што човек сачува када све изгуби - то je карактер. Наравно да га немамо, пa имали смо све остало, све: и ратове, и ватре и поплаве, технологију и индустрију, колосе и Халикарнасе, ниједне ствари нисмо се одрекли. Када у руци будемо стезали сурово и меко атомско срце, хоће ли нам и онда култура бити потребна? Овај град, онај град, сви градови света, сукоби и тржнице, неонске авеније, казина... Култура се мора убити, најпре, у нама - ми je морамо први избацити - a затим у свима другима.

- О чему ти причаш? - огласих се. Јан je изгледао увређено, али пиће je било то што га je вређало. Знао сам како повлађује алкохолу, како му прилази и како отвара та врата, али сада je био потпуно у њему, пливајући кроз плиму вотке и вина. - Прави непријатељ je култура, Мартине. Прави непријатељ човску je оно што он производи - рекао je. Једне недеље, пена му je избијала на уста. Мислио сам да се гуши. Превалио сам га преко стола, ударао му шамаре - то ми се свидело - али свест му се није враћала. Био je наливен преко главе. Већ целих месец дана je претеривао. Седео би на поду, у углу који je заузео од уласка у стан, пио и говорио са самим собом. Погледао би ме или не, одмахнуо руком и упутио неколико неповезаних, утопљених речи. Сада je, чинило ми се, заиста мртав. Уништавао се до сржи, као да жели да у пићу удави цело своје биће. Улице, булевари, изласци, делање, храна... то je било далеко од њега. - Сутрарекаоби -сутраћесвеовопрестати. -Признајемдабржепропадање нисам видео. Убијао се темпом који се није дао ни замислити. Када je почео да повраћа, мислио сам да ће то трајати до краја времена. Из њега je излазило море. To се више није могло зауставити. Бориосамсестимталасима,aонимсепредавао,трзајући

рукама и ногама, покушавајући да заплива преко њих. Када je избацио комад меса за који сам веровао да je то део његове утробе, осетио сам да ће уследити његов повратак. Кроз два дана, поново je ходао градом. Бледило с лица се ускоро изгубило, живот се враћао у њега. - Опрости ако сам ти био на терету, али то je било нешто што сам морао да урадим - рекао je. - Било ми je потребно чишћење. Био сам отрован и тај отров сам морао да избацим напоље. Сада, осећам се истински празним, не стварно чистим већ празним, a то je добро, много боље него што je било. - Тада сам се сетио нечега из старог краја: млади Пуебло Индијанци у резервату су ми причали да, пo традицији племена, сваки лов започињу прочишћавањем. Узимају грануле, корење, разна средства за повраћање, у себе уносе отровне чајеве, не иду својим женама у кревет, избегавају храну, презнојавајусе,исцрпљују.Покушавајуданемислемного,дачисти ступе у стање потпуне смерности, јер лов који треба да уследи мора да има своју тежину; тај лов има сврху, циљ и законитост, он je ту ради потребе племена; убијање животиње, јелена у овом случају, није тек убијање ради убијања, оно je најудаљеније од тога, ништа дивље или примитивно - то je потреба једне културе која се схвата на крајње озбиљан, зрео, пристојан начин. Ти људи, тако отворени духом и затворени оградом, покрај Рио Гранде, ренџерске постаје, мотела за кантри певаче и звезде родеа, и града настањеног растављеним, сиромашним обитељима с истока - изгледали су ми здрави и пријатни, мудри и лепи, толико су ми се свидели да сам, касније, често мислио на њих и говорио другима како су Пуебло људи најплеменитија ствар коју сам видео у животу. У то време сам, код неког букинисте који je, узгред, продавао асулехосе, рустичне фајанске плоче за декорацију, пронашао легенду о Кухолину. A Кухолин je био сјајан младић, добре нарави и драге појаве, стасит и леп, али се у војничким страстима, или тако некако, претварао у чудовиште. Лице му се грчило, очи одвајале од својих дупљи, једно увлачило у главу, a друго, велико и црвено, силазило би му низ образ. Уста су му paсла, a црна густа коса постајала венац глоговог трња с чијег врха се дизао тамни стуб крви. Сам jeудараона војскеи дробиобојнакола,голимрукамаломиосечива. Звери су бежале пред њим, славни ратници узмицали, a обични смртници сагињали главе. Када би кренуо у ратни поход, крв му je кључала, a тело се страховито тресло. Приликом одбране Емен Маха, док je, урлајући, песницама тукао зидове утврђења, бацили

су му пред ноге сто педесет голих жена с бачвама хладне воде како би га умирили. Једино би се пред таквим сликама могао обуздати. По одласку из париске ноћи, на мокрој железничкој постаји у дну руске земље, пред станичном кућом са совјетским капителом и црвеном заставом истакнутом кроз огарављени, ољуштени прозор, знао сам да сам поново у друштву лудог ратника. Кухолин се вратио. Јан Вилски je куповао дуте луле на перону од трулих дасака и смејао се, одевен у крзнени гуњ. Недалеко од нас, пловила je усамљена обала с маглама преко воде.

/МАХАГОНИ ХОЛ, Конрас, Београд, 2008, одломак, стр. 377383/ *** Када су се, најзад, насамо срели Есад-паша и Јусуф Кадер, онај познати одметник који јаше на челу своје опасне банде све од врховаОрјенападо Невесиња,кадасу,дакле, стајали један наспрам другог, испред чувених торина Херцега Стјепана, стари Есад-паша Хотони је, непотежући никаквооружје нити ружну реч, псовку, већ једино своју кожну дуванкесу, упитао: - Да ли ти, Јусуфе, мислиш одиста како си старији од овог вилајета, или да је, неким чудом, он настао с твојим рођењем?

- Не - рекао је гласно Кадер, готово као да се мири с нечим што му није никада било право. Треба рећи и како им је овај сусрет, на пашин захтев, уредио један телал, гласник емина Ризванбеговића, сталног финансијског повереника у Мостару.Некима би овакав састанак личиона клопку, превару, лажни договор, али не и у њих двојице, мада је Есад-паша неједномрекао: -Вишебих волеодавидимКадеровуглавунакољу него ли ма стотине глава одметнутих каура у брдима. - Глава је глава, а реч је реч. Ако би ко помислио како је ово тек напомена о посебној ондашњој части у супарника, варао би се. Много је више од тога. - Уколико је тако, да и сам знаш да ништа није почело с тобом, дајеовако котарбиоуређен какомудоликујеипретебе,акојетако, то онда значи да ниси сасвим ван памети - рече Есад-паша. - Али, ти живот не поштујеш, нити цара поштујеш, нити веру очеву, ону од које си се, ван сваке мере и разума, одметнуо, ону веру коју си

неделима својим разним, па злочинима, а све шурујући с погани, оним влашким сохама, каурима, погазио. Ти си морија свог племена! Грдоба! Име ће ти, док је овог царства, а оно нестати никада неће нити утећи из Европе, ма шта говорио наш несретни капуданпаша из Захумља, а говори да нам се све мутно зло спрема, име ће ти, велим, проклињати и на његов помен свако ће прво помислити да је то какав домуз са кауком, а никакав ајан, угледник. Јусуф Кадер! Јер то чега си се ти одрекао, то значи, пре свега, да си се одрекао и самог себе и народа, и ордије своје, фамилије и брата Мустафе, те славне стамболске историје, својих родитеља и Бурсе, где си рођен, па чувеног имена које се доскоро, коју годину раније, с поносом проносило целом Паганијом, као барјак се носило и кроз многе битке и кроз многа славља. Најзад, одрекао си се живота самог! О бенсилаху, кожном појасу, где је био некакав прибор и оружје, у Јусуфа је било десет грама тврдог, смеђег хашиша. Измрви га са три прста, а онда хитро растресе такав прах са жутим, светлим мостарским дуваном - а такав је дуван личио на танко памучно плетиво - па све хитро убаци у тамно гротло бечке луле, формат аустријске господе. Још посматрајући непријатеља, Јусуф нагло повуче два добра, густа дима, па рече као да се нечега и некога управо присетио: - Живот. О чему то говориш, пашо? Да сам, ето, одустао од живота, само ради тога јер сам беговима отимао злато, јер сам им палио имања или тровао стоку... Јер сам извртао суре и оном Фон Хетеру, младом славонском поручнику, одсекао главу, јер сам тамо где је један малоумни реисов коњушар два дана силовао три девојчицеоднепунихдесетгодина,илићебитикакоје,ипак,једнаимала дванаест, јер сам таквом од тела лако одстранио сваки уд. Лепо га положио на пољану, везао га за ноге, за шаке и око појаса, па замахивао сабљом добра три минута. Ето, остао му је труп, али, остала му и глава. Јер сам тројицу француских руфијана, подводача, обесио огредеу Рудинама.Азашто?Јер суАшкрабинусестру, претећи како ће јој сву чељад побити, нагнали на блуд са Пркутима, па све то одлично наплатили. Ето ти, пашо, разлог. Јер је врила крв онда када сам и ја светио нашега славног Јусу и лично десет глава црногорских одсекао. Ближи сам ја староме царству но ти. Јер, теби је стало једино до власти и да те као фина угледника виде сви где крочиш, и у Сарајеву, те Мостару, Билећи. И многе друге ствари сам радо учиниоу, рекао бих, ове, има ли томе толико, последње четири године. И за многе сам још спреман. А ти... О Стамболу, вери и

народу, животу, о томе ми велиш, Есад-пашо. Па, када си тако мудар, реци ми, о светли господине, шта је то живот? Јусуф Кадер се готово смејао док је ово причао, с времена на време извлачећи дубоку лулу из уста и вукући све по два снажна дима. Есад-паша му, трудећи се да изгледа што прибраније, јер је, а тако кажу, од малена научио приповест о достојанствености, рече, више загледан у поље но у саговорника: - Живот је дух. - Не! - жустро узврати Јусуф Кадер. - Живот: овај твој, као што је то и мој, па и животи других, није дух. Дух је негде поред живота, изваннас,алиублизини,пореднашихтела.Духједругост. Аживот је... Рецимо да је нека врста капитулације... Живот је спора, лагана капитулација душе. Овде Есад-паша Хотони заћута. Али, није дуго трајало. Морало је да се каже, управо тада, много више, јер је политика скупа потреба. - Решио сам се ја и осталих, па и оног скадарског паше Бушатлије. И нико ми никада још није утекао, а тако, буди уверен у то, нећеш ни ти - повисио је тон Есад-паша, а глас му је био груб, храпав и тврд. - Не разумемо се ти и ја, не разумемо, Есад-пашо - одговори му једнако грубо Кадер. А потом рече нешто што је паши било незнано из поезије и многих умних, часних књига које је годинама унатраг пажљиво читао: нешто и дубоко и високо, а опет сасвим јасно. Рече му: - Што ми и добро у зло рачунају? Не, ја сам што сам, а ти што циљају на моје грехе, своје откривају. Ја ти право стојим, а они кривају. Сви људи зли су, а по свом злу краљују.

- Велики је султан, а Порта широка. Моја ће бити последњарекао је Есад-паша.

- Ти рече тако, ефендија - узврати Јусуф, повуче дим из луле, али онда учини нешто ненадано. Испод камена извуче украшену боцу вина из Мостара. Отвори је и понуди супарника. Овај се замисли. Гледао је у ту боцукао да гледа у демонску ујдурму, с опрезом, али и с неким њему страним осећањем. Он као да није разумео тај чин. А онда помисли како је велики вир меду њима, да ту никаквог разумевања и не може и не сме бити. Дохвати боцу, загледа је с пажњом, са стране, па од дна ка врху. Потом је баци у суву, ретку и пожутелу траву. Још су се дуго након овога гледали, не проговарајући више нити једну реч. Размениће они опет коју хвале вредну истину, лаж или оно што обично немо и доконо седи у каквој средини, па посматра обе обале; говориће о овом и оном, али после

трећег сусретања, након завршног обрачуна,поменути свакаконеће земаљски накот, ни овострашнолегло змијанити светевртачеумрлих. - Ихшалах, ако Бог да, ако Алах тако буде хтео! На истоку, где су стајали, у сенци беле, стеновите куполе, на истоку су били пашњаци, скоро питоми пропланци, док је иза њих читав простор према увојитим гредама чинио појас храстове шуме, шикаре, јасена и цера. Њих двојица су били под лескама, а сенка каменитог побрђа се нагло увлачила у саму себе. Сунце је пламтело као у далеким тропима или на непрегледним морима. Све око њих, цео предео,шума,пашњак и крш,свеје било унекој црвеној, неспокојној боји и као да је расло ка равнодушном небу, крову од калцедона изнад. Напослетку,пренегоштојесвакодохватиоуздесвогакоњаили седло, Есад-паша га, тишим гласом него што му је то био обичај, упита: - Шта рече, Кадеру, оно од раније? А они што циљају на моје грехе, своје откривају... Неће бити да си то сам смислио. - Боље бити лош него лошим сматран - рече Јусуф. - Један песник, пашо, један из оне острвске земље чијег си се конзула тако пожелео.

- Када је Господ те рудне жиле стварао, добро је знао да ће оне једном извори постати челика за сабље, да са оштрица им бритких крв капље - казао је Есад-паша и зајахао коња.

- Абул’ Ала’ ал Ма’арри - као да му је узвратио Јусуф, а у ствари, рекао му само име старинског арапског песника који је заправо ове наведене стихове и створио. Затим, он се саже, па подиже ону бачену боцу вина и мирно отпи из ње неколико подужих гутљаја. - У његово име пијем! - бахато повика Кадер. Јусуф Кадер и Есад-паша ће се поново наћи: трећи пут, један ће од њих носити усољену, од тела одсечену главу оног другог, носиће је у грубој и зеленој платненој вре¬ћи, у бисагама, на свом кулашу, ату риђе пруге преко ле¬да и беле длаке, преко Билећких Рудина, у Цепелице. Биће то и последњи део повести о Јусуфу Кадеру. /КАМЕНИ БРОДОВИ, Дерета, Београд, 2011, одломак, стр. 4651/

ДУГО ПУТОВАЊЕ КРОЗ КАЊОН (Трећа прича)

НикаданијеШуберин-бег опростио,нитимујетако нештопало на помисао, Јусуфу Кадеру, када му је овај поклао стоку и убио два ата и два верна коњушара, млада момка од двадесет три године. Хусеину Љути из Призрена замерио се и раније, одсекавши му десну руку, па је овај са својим Арнаутима прогонио Јусуфа до Пријепоља, све до оног камена за који се међу угледницима, агама и властелом зна како ту свршава један мудирлук или срез и започиње други. А када му је Кадер измакао, па се завалио у невесињско седло, Шуберину јенастала тежина у срцу.Многа писма су му завршила код Хасан-паше или у Сарајеву, те у Стамболу, на столу од махагонија,испред султанаАбдулазиза.Дајенеки одлични учењак, попут Газалија, могао то време сведочити, не би имао успеха у томе како похватати коме се све није овај опседнути бег жалио. Његовог изасланика, Ченгића, за Гацко, убили су Давидовићи из Самобора. Иакојезатакву тврдњу имаоваљанедоказе,па чак и једногблиског очевица, а знајући и сам како се Кадер са многима из гатачких села није најбоље слагао већ им преоштром сабљом одсецао главе, он брже-боље оптужи Јусуфа као починиоца злочина. Лагати себе је најбезболнија ствар на овом свету. А погодна је за свако зло. Шуберин-бег је имао велику кућу на крају вароши, у Чапљини: она му је служила као дом за одмор. Поседовао је пространи диванхан, сразнимбиљемуз рубовеширокогврта,гдејенеговаокактусе, поврћеинекаквонеобичновоће,доспелоизЕгипта.Тамоје,лежећи на боку, верујући како му такав положај тела највише одговара, мирно пушио на луксорске наргиле добар дуван или често хашиш. Када су почеле побуне, а ту мислим на оне велике, Шуберин-бег се добро замислио: био је већ у педесетим годинама, надао се томе како ће постати везир, свега је накупио, чак и оно што никада није ни пожелео, многе људе на високим положајима добро потплатио зарад тога министровања, али ништа се још није дешавало... Три године има како светли Хасан-паша, наследник и син старог достојанственог Есада, јури по гудурама, пољима, врлетима и кањонима, оногодметника,паникакостићига...ИвидеојеШуберин-бегратова, видео их подоста, колико се могло, силних је он немих глава хришћанских одсекао, а руке и ноге бацао по пољима, давао их псима и тровао бунаре: из неког нарочитог разлога мање је штедео

католике, јер му се син једном упутио за неку жену у Дубровник, где су га и убили Кисићи, те је сада, а не знајући тачно чему тако, сматрао својом оба-везом, као коначни чин кодекса, записаног поред извора, урми и камила, на путу за Медину, да се суочи са Јусуфом. А такав је кодекс у његово име писан: свему је кривац Кадер, њега тражи! Породицу му није дирао, па и они су га се сами одрекли. Решио је да се дохвати коња и сабље, а кад је чуо да се Кадер с бандом налази негде у Рудинама, он крене на ту страну. Уз себе је водио изванредне мамелуке, одане, а веома доследне у вери, борби и још неком непознатом немиру који се провлачи из давнина, па дођегде треба.Заимањејезадужиосвогстаријегсина,а он уборбу, не више против херцеговачких и црногорских устаника већ против, таквим га је видео, највећег од свих одметнутих на свету - Кадера. Није му било до краја јасно шта чини, зашто гази кроз тај предео, чему ово или оно. Јер, шта га заиста гура према двобоју с одметнутим сином из прашуме рата? Пљачкали су га и раније, варали у младости, па је ипак прогнане и оне који су му некако већ умакли оставио сопственој судбини. А сада, мислио је у себи: одиста нам вреди живети за дан своје смрти! То је кристална снага свега, дија¬мант нашег постојања. То је бисер из мора, из океана. Но, јасно, сличну представу о животу, премда, рекло би се, далеко грубљу, имао је и Кадер, иако је знао у про-мишљању ствари и даље да оде: а шта ако све ово што видим, знам или осећам, овај реални свет, не постоји изван мог ума? О часној смрти се не говори: она се, попут зрна бибера у шупи, подразумевала код обојице. Кадер саборцима није објашњавао пориве свог ратовања. Њима је читава верност почивала у злату, сребру, новцу или дукатима; није их као Старац с брда даривао хашишем, нити је саградио Мухамедов врт у који би их лагано уводио. Било је довољно свима да се добро напију, да угосте жене, облију јагње на ражњу снажним вином и не чине вишак зла или оно од зла које не приличи човекуи то је све. Али, истина, једно им је обећао. Када нам ово, рече у пророчком заносу, заузму аустријски керови, српски лопови, шејтанова братија или француска гамад, ми ћемо ударати и на њих. Наставиће се ова битка, али ће се и она једном свршити. Но, када се уморимо, узећемо лађу, па отићи на некакво острво где ће свега бити и где нас неће наћи. Мислио је, можда, на неко остр¬во на Корнатима или Ластово - до којих је у младости долутао - или ко зна шта, могуће и на отоке у Егејском мору, у близини турске обале, али дао им је до знања да ће своје ратовање наставити и да ће оно

трајати док се лепо не представе попут великаша, мада су поникли изблатаилипраха.Ауиститајглибилипрахћесеивратити.Зашто им је то говорио? Јер су за Јусуфа Кадера илузије биле одавно потрошене, а за нове утопије није давао нити пребијену пару. Лаж му је одувек била јасна и чврста, обимна. Када је о њој говорио, само тада би се осмехивао. Он је изврсно знао да будућност, ма каква била, не стоји пред њим. Он је ходао путем којим се још нико није вратио. Хтео је крах. И слом сунца! Али, на свој начин. Него,уТравникујевладаосвевећиитежизамор.Тајстариград је умирао. Знало се добро да ће се устанак дићи са свих страна, све је било подређено томе. Знало се и у Сарајеву шта Аустријанци раде, шта им је права намера, којим се све путевима шаље оружје устаницима, али и на којим исте те устанике за ситан грош продају агама. Знало се како ни Француска не седи мирна, скрштених руку и пудеришелице,тедаимјеНаполеон измакаопреполавека: смена сезона се могла омирисати у ваздуху. Али је баш зато, усред свега, Шуберин-бег одлучно упрегао свог ата, те са својом војском и педесет низама кренуо преко брда. И Хотони га је примио како доликује, отпратио добар део пута, а пошто је имао некаква недовршена посла у Невесињу, та пратња беше велика и јака, под управом неколицине надзорника Хасан-паше. Једног је француског адмирала Кадер убио на некој стени, јер је волео да често прође кроз зелену Далмацију, извиди море и кроз такву лепоту какву ваљда, за њега, само Крит или Јадран имају, изроди неко необично дело. Злочин? Нека вам тако буде: да изроди какво злодело! Равнотежа, мислио је, јер нема места на овом свету где се грех неће поштено одморити. Отео је, дакле, том француском официру и путописцу дурбин, ешарпе, одело, шта је могао с њега је поскидао, на тело бацио камену громаду или га сјурио у море, забављајући се новом ратном играчком. Волео је да склизне оком у те дивљепределехерцеговачке,у земаљске ковитлаце,учудесна,луда ждрела костију и стења, не ради неке сувишне опрезности него, ето, волео је да разгледа изблиза ствари које су му далеке или му се таквим начине. Но, опет, највише је заволео море. Када би силазио у Метковиће, у Градац, или још даље према југу, преодевен у некакву скитницу, трговца, чобанина, попа, шта год било, једнако је посматрао таласе. Све га је вукло њима, све. Јусуф Кадер, чудан човек. Човек лета и мора.

Пошто је осакатио силна братства, многи су му Срби окретали леда, многи су га гонили, а већина њих хтела да га види набијеног на колац, мртва и прободеног срца. Није нарочито марио због тога, јер колац није рабио, сматрајући га тако сувишним покрај бритке сабље или брзе смрти, падања, посрнућа тела и душе. А с друге стране, из извесних је обитељи имао врло честе и свакојаке дојаве, ту посебну врсту подршке. Он је научио и увек два до три пута промислио како ствари могу тећи, те да некоме верује до краја, а неком нипошто. За њега је Шуберин-бег био получовек и полугмаз. Када га је Бахреин, бивши везир и стари европски емисар, запитао којим добром долази у овај крај, Шуберин је сасвим тихо одговорио: - Тражим нешто... - А тражити нешто уз двадесет мамелука и двоструко више низама, одабраних искусно, на тој туђој и далекој беговини, тамо где се долази само ради неколико седмица одмора, нијеједнакокао тражити и десет маслинки уз вино.Билајето много већа игра. Бахреин се питао, али он је већ био стар, министарство оставио другима, спремала се олуја, а њу је, такву, у детињству видео; почело је пуцање посред Балкана, поред сваке беговине и унутар ње, крах није био тајна, шифра уснулог агента на друму, крај древних басамака, не... Ништа од тога. Бахреин је само питао, а оно што је тада рекао, што је питао, било је, у најмању руку, глупост, јер су Османлије одавно зналеи заКарабега, лудог Османа и утврду од коља, за Кадера, Шуберина и његову свету срџбу. - Ова Босна је моја земља и моја је дивљина - рекао је Шуберинбег. Пријепоље је, у оно доба, још било пустара, као варош се никако није могло назвати, а и да се назвало, тек било би комично. Тамо нису ницали ханови, дивани, нити светли вртови, не, ништа слично.Алиипак,овде,другачијајеземља.Ипокрајтакведивљине, поред кланаца, па сурових удолина, планина и шума, шибља, река и притока, сласти имама, хоџа и везирових буњишта, нашао се са својом војском, никако маленом нити незнаном, славни бег из граничних превоја, кривина и богаза, сав црвен у лицу, устрептао, луд, као камен одваљен из брда. Ето Шуберина сада у Невесињу, на тој другој страни Босне, ван Санџака, у области која има и другачије нарави, у пределу с ореолом сунца. Појавио се далеки бег, жедан, вредан и уредан за, могуће је, последњу битку. На концу, све оно што умислиш, твоје је. Као и то да ћеш старост провести на месту где јесен поретко упознаје ледени дах зимске постеље. Бахреин упути Шуберина низ један кланац, па низ пустару, али не од оних дивљих, растрзаних, каквих Херцеговина има да одлије

од себе; рече да је банда Кадерових одметника пре неки дан туда промакла. Али, истина је била таква како је Јусуф своје ратнике намерио да окрену лево, тамо где се појавио уморни Есад-паша и где је својим отменим караваном одмерио друмове. Кадер поведе своје људе низ стрмину, у Читлук, и онда, али углађеним касом, крену његовим путем. Пресрео га је у кањону који се звао Вртио, пред реком што је мирно проткала, те све дубље залазила у врлети, вртаче и ко зна какве зделе земаљских или подземних левака. Наздравио му је начином који не доликује правом одметнику са опасном подршком испред и иза, некадашњем високом сужњу царства. Рекао је: - Ашкуна, Хотони! Заиста волим када бегови крену у своје походе, паше обилазе земљу, а све зато јер јуре духове, не наплаћују старе дугове, јер су и они дуси, али од посебне врсте. - Ах, моје време је утекло - рече мирним гласом Есад-паша.Ти, Кадеру, гледаш ме сада и верујеш како си надмоћан. Добри Алах види. Он све види! Ти си, премда врстан борац, ипак један обичан бедник. - Пресветли пашо, немам ја у себи добростивог Алаха, а све су ми суре постале мрске - рекао је Кадер. - Оп¬кољен си са свих страна.Све моје стреле, сва копљаили сваки метак имају самоједан циљ. Али, то ниси ти. Истина је, време ти је истекло, рече ли тако, као у пешчаном са¬ту. Јер, ја не могу да видим само тебе, ја кроз тебе посматрам тек накићену војну пратњу и видим их мртве у рату из којег се то царство коме тако одано служиш, ло¬ми, кида и у крв предака урања. Јусуф Кадер је држао копље у рукама. Гвоздено копље. Али, он није гађао, нити гледао у страну. Есад-паши се учини, макар зачас, да пред собом има лудака или више од тога, а шта је то ако не пророк. Јер, наредно што Кадер рече било је: - Видим, растао си се с оним бегом што увелико шурује са Аустријом, па их, на сваки минут или дари, моли за комад тла при мору. Нико није море задржао за себе. А он би мртвог сина да свети, па све моли да се над Кисићима изврше вешања, али му не успева да постигне оно што науми. Отрован је то гуштер, твој Шуберин. Први би ти такав променио и веру и Сарајево и Стамбол. - Не знаш шта говориш, луди Кадеру! - И како је Хотони повикао, многе се пушке из пратње дигоше у ваздух, нишанећи Јусуфа у главу. - Хајде, мудри пашо, нареди сину Хасану, према којем чу, када дође такав час, премерити аршине поседа, дедовине, наследства и

свега што остане за нама, нареди како је најбоље да ме се клони и не креће више за мном. Зато, саслушај ме сада, слушај добро, мада су те твоје уши као у козе, чују сваки шум, влати трава када се по¬вијају и смокву кад зри, јабуку кад опадне у јесен... Врати се из мојега и иди у своје, не терај више псе на мо¬је људе, наопако чеш висити о суво дрво. Убићу те, распорити трбух, шакалима те оставити, а на твоју стару лешину додати мало бибера да и они кихну понеки пут када те буду комадали. Моја је сада ово земља. Не сва, али разумеш ме, пашо. Велики си некада био угледник, велики војвода, војсковођа, и што си био, био си, али те је ипак сезона претекла. Син те је наследио, то су ваша права и звања и кодекси или рачуни, рачуни без црте. Размисли о томе. Травник ће бити сравњен - Сарајевом ће убрзати ход онај аустријски, официрски олош - а само ћеш се ти сагињати над пепелом из прошлости. Клоните ме се зато, премудри, пресветли сметлари! - Је ли тако? - смирено упита паша. - Тако. - Ја никада не узмичем. - Ја немам пред чиме - узврати Кадер.

Гледали су се дуго, ћутећи. Као да је вечност пролазила. Посвуда около војска, свако спреман за коначан окршај. - Упамти у каквом си колу, Јусуфе, заиграо!

- Мани се, мудријашу - рече Јусуф, вадећи дуванкесу из бисага свог кулаша. Мирно је упалио лулу. Мостарски дуван. - Иди, врати се, а ја ћу се постарати за овог твог из косовскогвилајета. Шуберинбегу имаш захвалити што те сад нисам, тачно овде, пред овим каменом, посекао! Јер ја у Шуберину, а веруј ми да је тако, видим далеко већег крвника или злотвора него што си ти. У теби видим тек камен са тла Персије и у њему само мучну босанску немоћ и некакво притворено зло које предуго самује. Јесам му прво опљачкао имање, па отровао стоку, псе, убио коњушаре. Хтедох тако. Него, када боље промислим, нећеш му моћи лично захвалити на новим даровима које ти спрема донети, лицем у лице, уз наргиле, кафу и седећи на ћилиму, јер, њега неће више бити. Не спо¬рим, одаћеш му можда част тамо где се заједно буде те нашли, али нешто и не верујем како ће то бити неко красно уређено место. Сигурно не. Сада ти већ јашеш према паклу, а ја старим путем, па шта ме затекне на оном свету, затекло ме је. - Ти си изрод - рече Есад-паша. Војска је ћутала, а главе клонуле. Два човека говоре о смрти и издаји. Опасна ствар за људе који

немају става до ратничког. За једног од њих, Алах гледа на Босну с неба. - Зови ме тако, назови ме изродом - одговорио је Кадер. Доста му је било приче. После неколико минута, Есад-паша је наставио пут. У његовим очима је једино Бог могао назрети нешто што сличи суморној срџби насталој после пораза. /КАМЕНИ БРОДОВИ, Дерета,Београд, 2011,одломак, стр. 162-172/ III

Кућа у којој је тада Котник становао, рекох ли, била је две године, током рата, Шталбаумерова. Изградили су је мачвански трговци и у то здање, дигнуто на обали Тамиша, уложили много новца. Несретни Херман Шталбаумер, уселио се тамо након кратке службе у Богатићу, где је, приликом неке борбе, добио две прострелне ране на грудима. Заточио се касније у тај тужни тамишки доминигдевишенијеизлазио.Написаоје,такосурекли,један врло необичан дневник под насловом Моји дани проведени с мртвим људима. У тој књижици, коју је штампао Јак Вараши, официр КундК монархије говорио је о чудном огледалу, које га је првог дана усељења сачекало у трпезарији. Огледало је било велико, уобличено рамом од јавора и тисе и са финим резбаријама од ружиног стабла, а сам Шталбаумер даље пише о примамљивом обличју тог зрцала, јединственом уметничком делу и красно повезаним, предивним оквиром. Напомиње да је само тај рам био нешто најлепше што је могао видети на својим путовањима, а просто га је зачудило што је на једну такву уметнину налетео у сељачкој земљи: Била је то припроста, сиромашна, подла и разваљена Сербиа, у којој се неки глупаци, у зачараном колу, сударају с другим глупацима, где сви пију одвратно пиће знано као ракија и међусобно псују, туку и ниподаштавају, презиру у свакој речи коју једни другима изговоре. – Но, у свега пар месеци, често загледан у зрцало које се налазило на западној страни собе, Шталбаумер је кренуо, испрва изненађено муцајући, да говори с њим, тачније да говори ликовима што су се тамо

налазили. Огледало је заиста у детаљ верно приказивало унутрашњост исте оне одаје у којој је Херман највише боравио, сви предмети су се осликавали тамо, а Шталбаумер се никако није могао огледати у њему, него су, с оне стране стакла, чинили то неки други људи, убоги сељаци, официри, војници, жене или ситна деца, мале животиње, попут корњача, зечева, пужева и осталих. Такав свет би пролазио кроз његову собу, корачао онде и обедовао, падао уморан на кревет, наслањао о полицу претоварену књигама и отварао своје мршаве завежљаје с храном, натезао боце вина у себе, целивао ужасне ране по телу, уносио прво децу, затим породиље и старце, док је Шталбаумер, са напором и малаксалим дахом, данима и недељама, у неверици, додиривао то стакло, покушавајући да некако отпочне дијалог с људима са оне стране огледала који су га готово дотицали, пролазећи тихо поред њега, управо као да није стваран, а да њима припада свака проходност његовог света. Убрзо је Херман позвао неке људе, зналце за антикварни намештај да му потврде како јетофантазмагорично огледало највероватниједело баварских мајстора или опаких пруских чудака – доба Рудолфа II изнедрило их је приличан број – али су сви они одреда говорили да сличну ствар нису видели нигде, не на западу, али ни уСрбаља или Румуна. Тојеуникатинеможемогапоредитинисакаквимделимапознатих нам резбара и уметника, тако су му казали. Премеравали су огледало, опипавали резбарије, покушавајући да одгонетну тајанствене записе на њему, дивећи се умећу и техници израде. Слегали би, на концу, раменима, говорили како је посреди нешто позајмљено из примитивне, црначке традиције, али да опет, има нечег и оријенталног, по рубовима словенског, а у дну рама и јерменског. Никако им нису били јасни орнаменти који се понављају у тачно одељеним размацима или величина оквира; такво што нигде нису сретали. Дакле, Шталбаумера су оставили у упитнику. Јасно, он им је прећутао ноћне приказе што се јављају с друге стране огледала, посебно једну жену у марами која седи тамо, на истом месту где и он, жену која му је стално окренута леђима и пред коју долазе неки тмурни и тихи људи, тежаци, пружају јој дланове десне руке, а она их кратко осматра, па нешто шапуће њима у шаке, нешто што није никако могао чути, ма колико упрегнуо уши. Огледало је за њега било немо, проклето и мутаво! Сетио се свакако тада мајора Имре Балажа и тога колико је он само језика српских војника наредио да се одсеку, сваки од њих закачи о удицу над реком или сложе један уз други на таблу изнад

мале импровизоване кантине. Шталбаумер је све то гледао и ћутао. Није се петљао у те ствари, носио је чин поручника и склањао се од таквих простаклука. Једном је, након неке тешке, сурове кланице, почео да говори, најпре онима што су мртвим српским војницима вадили очи, понекад то чинили и живима, рањенима, цивилима, па деци; њима је Шталбаумер рекао, повисивши тон, да је тако што радити уистину велика срамота, да је претерано и недолично, ма какав био рат у питању. Рат не сме бити бешчашће, рат мора бити частан, ма с ким и ма где се водио. Истина, држао им је дуго слово о томе. Подсетило ме је то на ону бедасту опаску генерала Вермахта, коју је исти забележио у својим мемоарима, када је видео заклане жене на путу поред Саве, унакажене на најодвратније и најсвирепије начине од стране усташких војника, те искасапљену децу расутог мозга, у близини или наручју њиховихматера и родица. Патетични официр, грозећи се тога, смогао је снаге тек да каже следеће: Ох, срам вас било, господо! – Управо је то била његова осуда. Ништа више. Као да је, са прутићем у руци, прекоравао неког петнаестогодишњег факина: стид те било, ти несташни дечаче! Неваљалче један! – Реците, колико вреди ово зрцало? – питао је Шталбаумер Милана Барта, који јеправо из Футога дошаона процену. Барт није био некакав антиквар-аматер или помодар, већ уистину поштени трговац. Држао је готово половину Панчева у свом џепу, а кад је решио да потоне у мировину коју је сам одредио, све послове је препустио старијем сину Јосипу. Знао је, а тако веле и они банатски домороци, све о свему. Доиста, био је он једно време угледан панчевачки сват. Тај углед, верујем, траје и до данас. – Понудићу ти добру цену, заиста добру и нећу те лагати. Прелистао сам све могуће, као и немогуће каталоге, и мислим да ово уникатно огледало вреди много новаца. Продај га мени и бићеш богат. – Тако је казао футошки газда Милан Барт. Шталбаумер је потом рекао, а када је то говорио био је бесан, толико да му се чинило како гнев расте у њему и тече све до пакла и назад: Није на продају! – Залупио је врата за њим, што је било први пут да учини нешто тако простачки пред било ким. Био је, волели су рећи за Шталбаумера, увиђаван, повучен, стрпљив и врло пријатан човек. Али, он је овог пута, пред званицом, финим и поштеним купцем, нагло залупио врата. Развалио их скоро. Барт је ускочио у своје каруце, замахнуо штапом, вероватно зажаливши што је прешао толики пут, па гласно рекао: Несретника

увек препознаш по јарости или ожиљцима из рата. Него, има несретника који су такви и по рођењу. А њих је, у ствари, понајвише. Прича даље казује како се Херман фон Шталбаумер повукао у најдубљу осаму. Напокон је полудео и довршио своје дневнике на чијим се последњим страницама није могло разазнати ни десетак разумних речи, уперио пиштољ у уста, повукао обарач, а мозак му је попрскао стакло и онај красно израђени оквир. Након Шталбаумерове смрти, огледало је нестало заједно са највећим делом покућства. Сељаци из околине су све однели и ко зна где и коме продали за, дакако, јефтине новце.То је прича о Шталбаумеру и огледалу. Готово две деценије потом, у исту ту кућу у којој је боравио полудели аустријски официр, уселио се предузимљиви Свен Котник, власник фирме Махагони. Необично је био поносан на тај дом, као да му је успело да храбро продре у станиште крцато утварама, ухвати се у коштац с њима, на крају их надвлада и из битке изађе као коначни победник. Хвалио се кућом, али и својим многобројним познанствима с писцима, затим грофовима, политичарима, дипломатама, маркизама, баронесама, те славним личностима из неке, за мене, потпуно ваздушасте ере; но, уз све то племићко окружење, несумњиву хистерију и еротоманске тикове, имао је газда Свен, признаћу, старовремски шарм необичног зналца разних вештина и образованог пустолова. Та врста шлифа му није недостајала. Једном ми је рекао, учинивши то као да необавезно ређа пасијанс, а што само врсни подлаци знају извести, да моја конституција више одговара лакшим пословима, у уреду и набавци. Пио је добро мостарско вино, које је донео у плетеним балонима, демижонима, за моју фамилију, и климао је главом, одлучно тврдећи неки тек њему знани пазар, попут оних безубих, оронулих баба на тамишкој суботњој пијаци. Чак је погађао и њихов шапат, тон и покрете. – Не треба га наједном изморити. Јона се полако треба привићи на праве мушке послове и верујем како ће га то оснажити. Нека најпре научи уредски посао и касније кренена докове, да осети тежину рада, а потом, када увиди процес, цео процес, вратити га, природно, умирнеканцеларијскесобе,какоби,докраја,разумеокаквајеодговорност потребна у фирми. Видим како је он интелигентан, али видим и да га ваља на време умерено форсирати, уколико жели постати неко. А заиста је важно бити неко и бити негде – рекао је, осмехнувши се нападно.

– Знате, ја доиста требам вредне, паметне и веште људе. Надам се да и сами знате да ово време није за неке студије или оне будаласте, високе школе. Све се овде преметнуло. Сада најбоље пролазе недоучени, ненаучени, плитки и безобзирни, они што су нишчи духом, можда малим и делом школовани, али углавном необразовани, они саличнимвезамаи претњому шаци,оникоји су ниски упамети и поремећени, али управо зато у висини са сваком батином и псовком, сваком врстом злочина. Него, видите ли како су овој нашој земљи, сада, највише потребни лопови, бедници, криминалци и илузионисти? То је Србија данас, Југославија, где су успешни само подли и разуларени ниткови! Подлаци и бахати бандити. То презирем, то, такав карусел! Ја младом Бердару нудим, искрено, будућност. Јер, ствари ће се једном променити. Разуме се, нудим му и како да сачува образ. Образ треба чувати, све остало је мање важно. Ето, ја у Јони препознајем некога ко жели учити и видим још и сјајан интелект, па верујем да све те његове потенцијале могу узнети стварно високо. Не нудим се из забаве, искрено мислим како ће ми битиодкористинековреме,акадабудепрерастаомојнаумипотражио друге струковне делатности, па и тада ћу му помоћи. Научићу га како се изврсно зарађује и како се живи, ја то могу. Уколико га будете дали на школе, кроз годину две видећете и сами како велике користи неће бити од тога. Може он свршити студије и уопште не сумњам да је млади Јона изузетно способан, али где ће се потом упослити? Погледајте ову пустару од Југославије! Неће га са дипломом високе школе ценити нигде, а овде још и најмање. Исто тако ће, кажем вам, бити и ван Србије. Да оде у Загреб или крене пут Сарајева, хајде, молим вас… У ово време је рискантно послати ученог Србина на ту страну. Знате добро где завршавају млади људи са високим школама: на пијацама и улицама, у сумњивим биртијама. Следује им таворење. Ја Јони нудим, уколико прихвата, успех, нудим му новац, за неколико година кућу, да бира где да је постави, да ли овде у Панчеву или где буде пожелео. У Грецију, рецимо да оде – јер тамо имам добре пријатеље –или да

вољи

да му буде! Да се поносите на своје дете! Ви ме подуже познајете, зар не, има томе готово две године, и надам се како искрено верујете да од њега могу начинити правог човека, доброг економа и вредног предузимача. Ако он и даље буде мислио како су му студије важније, нека се слободно препусти и томе. Нећу нимало замерити. То не, нипошто! Штавише, погураћу га у таквој накани. Дакле, на вама је да

пресечете. Него, да кажем и ово: нека Јона мирно седне и размисли добро о свему. Нећу му ништа наметати, а немам ни право на такву једну ствар. Нека се и он запита о својим будућим данима, где ће их и како провести, јер ти дани неумитно стижу. Уосталом, нећемо бити далеко од Панчева. Немам намеру да га водим са собом у Хрвате или било где другде, њему је место управо овде. А он ће већ научити то да поштује. Разумеће како ствари стоје. Можда он то и зна, пустимо га да сам нешто каже поводом овога. То да му је овај дом, овај део тла, битнији од лажног, туђинског комада земље. Она ће трула земља, мислим на Хрватску, исто тако и на Босну, ускоро нестати са светске мапе. Ратови, они који ће доћи, све ће распорити. Будите уверени у то. Разбиће нам се ова Југославија о главу! Моја главна фирма је на Дунаву, такав младић као што је он до ње може и препешачити – додао је Свен, палећи цигару. Седео сам изван стола, уз преградни зид, слушајући то лако повијање речи и слогова, као да ће се моја будућност развијати попут каквог филма. Истина, пријало је све што се онде изговорило. Није ми било јасно како ће се та велика земља, Југославија, развалити, али, у реду, прихватао сам и такву могућност. И нека све скупа иде дођавола. Шта ме се то тицало! Гутао сам те Котникове демагошке триптихе и смејао се у себи. Какав превртљивац и лажов! Када смо, неколико седмица касније, колима кренули за Браничево, Свен Котник се весело окренуо и уз осмех рекао: Преварили смо их, младићу, лепо смо их превеслали, зар не? А ти… Ти си ме прокужио. Баш тако, прокужио. Знаш ти добро да си кренуо тамо где се налазе људи од акције и где те очекују луди дани. Штима ово између нас, није ли тако? – Штима – рекох. Одговорио сам осмехом. Онда ме је Котник загрлио и скоро шапатом рекао: Видећеш да ће све бити у реду. Нећеш зажалити. Други можда би, али не и ти! Све ће бити како треба. Јер, испратио сам ја твоја хтења и твој дух. Не брини, младићу. Исплатиће се ово што радимо. – Да ли смо се ми, господине Свен, раније негде срели? – рекох изненада. – Чини ми се да сам вас већ једном упознао. Мислим, раније, пре него што сам стигао у Панчево. Верујем како вас већ дуго срећем на разним местима. Разумете, у различитим ситуацијама. – Не, не бих рекао, младићу – насмејао се Котник. – Ти и ја да смо се већ срели негде раније? Немогуће. Свакако нисмо. Сетио бих се тога. – А онда је накривио главу према мени и намигнуо.Обузео га је изнова онај чудновати смех

маторог шарлатана који изводи трикове испред циркуске шатре. Препознаосамтадастарогврага.Све времејето биоблиски злодух, тајанствени братац. Успут, пригодно је рећи, то је било оне године када су гладни, подерани и боси, болесни људи тумарали кроз Србију, просјачећи и лутајући, нудећи тела што мушком што женском, свеједно, понегде и пљачкајући и отимајући, продајући једни друге, жене и децу у робље, старце остављајући поред гробља, једино са надом да ће купити или добити нешто круха или проје. Све би дали за један шнит сланине. Било је мучно гледати те хорде гладуша што се саплићу по варошким улицама, оне који су стизали из Баније и Лике, са Кордуна, из Далмације, бежећи од хистерије домољуба, од праваша и махнитих франковаца. С друге стране, из Баната су се вукле групе Хрвата, погнутих глава, како би у новопроглашеној хрватској Бановини откриле нови кућни праг, мада је већи део њих нови дом налазио у сремским селима. – Овдје ће бити ваш коначни останак, ту ћете се сви удомити –убеђивале су их усташе из Кањиже. – Нема потребе да ходате даље, јер ово је наша земља. Увјерићете се брзо у то. Сријем је наш, дакако. Сријем је хрватски! А такав ће бити и таквим га памтити. Немојтенапуштатиовунашусвету хрватску земљу!Све смоовдјесредили и опремили вам домове. Тко је кренуо путем Осијека, није добро учинио. Упамтите, мила браћо, да је овонаше богомдано тло! Ово ћемо крвљу, ако устреба, обранити. Ви ћете, буде ли каквог зла од србијанске пашчади, бити наши највиши бедеми! У име Хрватске, мила браћо, дижемо овдје дом. За дом спремни! Јеврејима, опет, кренули они на запад или исток, није било добро: лево би их чекали жустри љотићевци, десно наказна дружба будних Павелићевих батинаша. Чинило се тих година пред рат да све наоколо кипи и ври, избија из лонца, прелива се преко пећи и натапа под. Биће овде крви, биће крви… Би-ће крви, би-ће крви, би-ће ов-де крви… – кључало је у свакој шерпи. Мојсијевци ће морати да плате и овде, да плате дугу лежарину, са каматом. Обрад Митић, срески начелник, вечно пијани послушник Мите Љотића, на неком је збору у шумадијском селу – тако су ми причали – дигао високо руку у зрак, крај скупине фрулаша и прасета што се у близини, недалеко од магазе, окретало на ражњу, рекавши:

Нећуда чујемда ихтакозовете!Какви црни Мојсијевци! Зовите их правим и јединим именом: Јевреји! Ословите их тако, не другачије! Упамтите, ма какви да су и ма одакле долазили, они су наши стари непријатељи. Јевреји, то да, али не, нипошто Мојсијевци! Јер, колико сутра, Христа ће окренути наглавачке! Православну веру ће укаљати и погазити, претворити вас у робље! Браћо Срби! Узмите се једном у памет! Нису они, нити ће икада бити ваши пријатељи и комшије. Једнако ће вам о глави радити. Босна је била посебан лонац. Тамо се кухала она камена јуха у коју би, осим посољених облутака, било убачено пар јестивих, српских или хрватских, па католичких изнутрица. И нешто зачинског биља, попут сремуша, празе, босиока, кадуље или петрусине. Котник ми је о томе радосно говорио: Видиш ли, добри мој Јона, све ће овопућиираспастисенатвомлицу.Осећашлимириспеченогљудског меса на твом гуњу, кошуљи или телу? Али, ми ћемо избећи ту невољу и те непријатности. Држи се мене, уздај у мене и све ће бити у најбољем реду. Но, морам ти рећи: клони се Босне и не залази у те стране. Уколико буде посла да се иде тамо, послаћемо неког другог. Тебе не бих волео видети онде. Ти ниси за тај предео! Не, ниси ти створен за такав кањон. Али, тешко је клонити се Босне. И грешио је газда Котник. Гледао сам у Свена, ретко без извесног гађења, као у кужног и уклетог пророка. Мада бих и без његових предсказања, све и сам могао предвидети, само да ме младост није ометала, јер она не мисли о прогонима, гудурама, логорима, тамницама и осталим бедастоћама. Све је било у зраку, толико тога је било онде, да се лако могла нањушити прљава сутрашњица. У Србији се, хоћу рећи, свуда осећала густа и мутна несрећа: у лепљивој се магли назирао облик ствари које ће ускоро доћи у сваку авлију. У наредних пар година завладаће ту облик каме, револвера, батине, српа и секире. Покаткадсаммислио:овојетешкаКотниковатлапња,једнаодмногих, тужна и покварена прича подлог хистеријског гада, једино то. Опет, не знајући зашто, давао сам му за право. Он, могуће и збиљски говори, нешто дакако зна: има те луде шаманске осете, урођени магијски дар, није ли већ пролазио кроз мој живот попут авети, познаје дубоке људске муке, у спрези је са свим. Зна за расцепе, поноре и вртачемеђу људима. Мојасталнасељењанисуменичемунаучила и друмови од Херцеговине преко Загреба и Драгачева, до београдских периферија и Тамиша мало су казивала; немирна одрастања у неуротичним породичним сеобама, промене климе, друштва, села и

градова, разних пребивалишта, све је то постало очајно тражење неког места где бих се могао, напокон, мирно скућити. То искључује осећај за сутра, јер нуди једино потрагу за оним што је било јуче. Но, одувек сам радосно грабио укус новог света који се, попут отровног олеандра, отварао пред мојим лицем и рукама. Не могу рећи како се нисам веселио путовањима. Мој отац Петар радио је пуних шест година као чиновник у Аграрној дирекцији Сарајева, сведо двадесет пете,апотом,саистоветнимзадужењем, уОбласној дирекцији катастра за Босну и Херцеговину. Остао је на том положају до двадесет девете. Предратни чиновници су имали несретну судбину да их насумично бацају из једног среза у други, да их селе из града у град, из једне области у другу, од жупе до жупе, као какве уклете номаде. Тим стазама није било краја и ја сам, још као дете, научио то да прихватам, јер ми је отац рекао да се ми налазимо у једној необичноизузетној мисији,текакосута мисионарскалутања прављена и осмишљена искључиво за одабране људе. Тако је причао, стварајући из баналних ствари узвишене домете. Говорио је о томе са жаром и раздрагано, млатећи рукама као да оцртава етнолошка укрштања различитих древних скупина: њихов друм и њихова опасна крижања. Прихватио сам нову улогу, у одсеку за транспорт робе фирме Махагони, истина, зазирући помало од Свена, његових комбинаторикаилудачкихиспада,јерсамсеискренонадаокакоћемојбудући посао бити исплатив, иако не до краја поштен или законит. Котниково стовариште било је смештено крај Дунава, а ја сам желео да будем у близини велике реке и полако, ван посла, кренем са студијама и посветим се колико год могу, историјској науци, затим напишем збирку поезије, један роман о људима из махале, осетим свет што опрезно корача уз воде које, на диван и примамљив начин, опасују и описују крупне градове. Следећа слика ми је била у глави: богат сам и одевен у скупо одело, седим на осунчаном камену и посматрам море испред себе, записујем нешто у нотес, крај мојих ногу је књига, рецимо Хомер, Есхил или Вергилије, а кроз поље јечма,убелојтуници,иденекаженаанђеоског лика.Античкаслика. Ја, младић, једнак Протеју, прастаром морском божанству које, кад пожели, може мењати своје обличје и претворити се у животињу, воду, ваздух или ватру. Протеја још називају и Старац мора. То што сам истодобно замишљао себе као, рецимо, младог ребетеса, а то није у складу са раскошном одећом, и Протеја, чувара обала, није

ништа чудно. Рођен сам, наиме, у знаку Јарца, а познато је да се они рађају стари и искуствени. И да воле велике воде. Котникови покрети, речи, ход, лице, нагле промене расположења, казивали су да се ради о опасном и недокучивом странцу чије планове и тајне није било могуће открити без нарочитог труда. Висок, дуге и седе косе, у реденготу или италијанској кошуљи, каткад у памучној одори, каткад белој туници, у широким енглеским, јахачким панталонама; умивен, па фино намирисан, беспрекорно обријан, у луткарском ставу, загледан у очи других, чинио се попут мистичног магната који је међу обичан свет сишао са прагова некакве златне кочије. У стопу су га пратили, на пристојној удаљености, неки углађени и обазриви људи.Аопет, каода јето његовонадмено и господарско држање било тек једна лажна, усиљена глума и обмана. Јер, могла се у њему, ако довољно дуго осматрате то суво лице, угледати и она штајерска, сељачка и бледа крвца, немир својствен мутним кулацима са Саве, разбојницима и кријумчарима. Имао је доста образовања – да ли толико и школе, то не бих знао, а небитно је, јер се те две ствари ретко дотакну – и знао како да сваку своју новелу, обешењаштво или лудачку досетку зачини красним античким призором. Говорио је, једном згодом, како ће се у мом наредном послу, ако будем прихватио ту златну зделу, поред мене пронаћи изузетни људи, дични изданци и синови Средоземља, они који у себи чувају разне опасне вештине и свакојака умећа. Богато дрво ће се надвити над твојим телом и духом, рекао је неком приликом и то није била лаж. Поседовао је Котник тамни шарм, крчаг ироније на језику и скривену поругу спрам остатка света. Одистаје волео Саву,чак вишеношто је поштују Хрвати или љубе Срби. Јер Свен је долазио равно с њеног изворишта. Ма где да се тај извор налазио. Извор реке која храни Зевса и реке бога Сабазија. /СРЕДОЗЕМЉЕ, Дерета, Београд, 2017, одломак, стр. 34-48/

Макс Бекет, уредник едиције Roundabout, позвао ме је у свој уред једног преподнева. Улазећи, трудио сам се да изгледам што распусније и безобразније, мада сам знао да ми такав став неће замерити. Бекет је био углађен човек, десетак година старији од мене, прилично огрезао у бурбон, сваку врсту алкохола и све што иде уз то, а иде много тога. Седео је за својим масивним, дрвеним столом, обучен у наранџасту поткошуљуитраперице.Био јепријатне,благе спољашњости и добродушног лица, и знао је да брзо мења расположења, као кокаински зависник који се непрестано и неједнако спушта и диже. Увелико је пио, право из флаше. Чинило се као да то ради сатима. И јесте. Нисам га био видео неко време, од очевог укопа, и сада ми је изгледао боље и још згодније. Пустио је косу и бркове, свидело ми се, пристајало му је. Око врата је носио зелену огрлицу од ајкулиних зуба, с руке је свукао скупоцени сат и свезао црну будистичку бројаницу и некакву црвенкасту врпцу. Понудио ме је да седнем, искључио телевизор уз коментар „ти јебени Израелци“ и пружио ми паклицу цигарета да запалим, што сам и учинио, одвојио једну и упалио је. На столу, поред књига, хрпа хартије, свезака, новина и разних магазина, налазило се и неколико чинија за бомбонице, само што у њима није било бомбона, већ – у свакој од тих стакленки –добра шака белих и плавих таблета различитог спектра, од аналгетика до седатива, халуциногена, па метедрин, бензодиепами и слично томе, и све са истм учинком: да те разнесу до краја. Однекуд је допирао глас Тима Баклија, неспутан, снажан и задрхтао, певао је своју Сефронију: Ја сам краљ овде, везан за ову колибу краљевским ланцима. Велики двокрилни прозори били су широм отворени: звуци улице с лакоћом су се сакупљали у једно напето клупко, затим бесно сударали и расипали. Предивна, титрајућа светлост с океана умивала је очуване фасаде околних зграда. На моменат, на трен, шкрт и кратак као страшно далека и некорисна успомена, указало ми се како сам наједном постао благословен. Да. Благословен суманутим путем. Већ ми је постајало боље. Послужио сам се и са две таблете амфетамина, јер требало је нахранити изгладнеле синапсе. Допамин је покренуо расплесану пустоловину, разваљујући

рецепторе по мозгу, варничећи и сикћући као какав осветољубиви крволок. Млади људи могу све да издрже. Још једна истина. – Све је у реду с тобом, сине? – упитао је Макс Бекет, наслонивши се на сто и брижно ме погледавши. Изгледао је попут човека који покушава да одгонетне бесмислени ребус. – Не, нисам ти још увек како треба рекао колико ми је значио твој отац и да ми је доиста жао што је тако брзо замакао. Мислим, овако да седнемо и попричамо, на миру и полако. Ти одлично знаш шта је он учинио за нас. Тога си свестан, зар не? И све док си жив, ти си осигуран. То јест, док смо сви живи. Сви ми. То знаш? – Знам – рекао сам. – Знам то добро. – Не могу рећи да то нисам очекивао, али опет, све се догодило у пар месеци и таква те вест поштено протресе – узвратио је Бекет, одмахујући руком. – Био је тешко болестан. И ја сам се осетио болесним. Одмах по сахрани морао сам да одем. Знаш, добро ми је дошло да направим предах. Од свега. Од посла, па и од породице... И од овог града. Глава ми је била као влажни подрум, пуна мемле и устајалог ваздуха. Морао сам некако да се средим. То разумеш, зар не? Јесте, има већ месец дана како сам се вратио на посао и опрости што те раније нисам звао, али било је неких неочекиваних дешавања. Стварно неочекиваних. Рећи ћу ти о томе нешто више, јер сам убеђен да би требало да учествујеш у стварима које долазе. Човече, као да ми неки унутрашњи гласови говоре: хајде, шта чекаш, употреби га, проклет био! Данте је твој избор. Данте Ковач ти је једини избор, употреби га! – Хеј, Данте! – скоро да је повикао. – Dig a Pony. А урлао је, заправо. Верујем да га је кокаин баш тада дизао. Макс Бекет се затим насмејао, шеретски протресао прсте као пред неки мађионарски трик и протегнуо се у фотељи. Мислим како сам на све то климнуо главом и рекао нешто попут „аха“. ПотомјеБекет устао,принеоми чашуи налио уњупиће, падигао увис своју боцу, а ја сам га испратио. Осмехнули смо се један другоме веома пријатељски. У том тренутку као да смо обојица, до последњег трзаја раге, разумели многе ствари које су иначе обавијене тешком и храпавом тканином, готово непрозирне. Нисмо, у суштини, разумели готово ништа,али је,кажем,приличноствари изгледало јасно, добар комад овог мучног и тегобног света и како би и на који начин конзумирање тог зашећереног парчета ваљало избећи.

–

Ссссс... Ступидо – просиктао је Макс Бекет кратко, као да шапуће себи у ухо. Са неба од ахата и хрисопраса изнад уморног Пацифика падала су на град насумично, у широким тракама, чудесна светла управо пробуђеног лета. Нисам могао, а истина је, нисамсенитрудио,даодвојимпоглед спрозора.Бурбон јеовде код Бекета био одличан и малена јутарња порција седатива, комбинована с амфетаминима и алкохолом, почела је да делује лудачком снагом. Него, човек је једно похлепно и неумерено биће, те му никад и ништа није довољно и по вољи. Због тога, како бих потврдио ту стару чињеницу, брзо сам прогутао два аналгетика која сам имао при себи, у угловима џепова: нисам имао нарочиту жељу да пребирам по оним чинијама, запиткујући Бекета шта је онде шта. Нешто сам, истина, могао да препознам, нешто нисам. Макс ме је кратко премеравао, као да се питао колико може да се повери и који део тајне да ми открије. Било је врло чудно у тој просторији. Било је свакако, али не и непријатно. – Видиш, драги мој Данте – рече Макс, нагло се дохвативши једног рукописа увезаног финим, танким књижарским канапом и уредно сложеним у фасциклу – имамо ово и хоћемо то и да објавимо. Имамо, укратко, књигу, али немамо аутора. Ја, наиме, верујем како је изврсна ствар у питању. Пре неколико седмица сам довршио читање и одмах наложио да се тај рукопис умножи. Мислим да ће се и теби свидети, јер је, на неки начин, писац овог дела загризао ваљано и у твој комад колача. Кажем ти, ово је опасно писање! Нећемо дозволити, надам се, да неко други то објави! Рецимо, онај стари Харпер и његове вуцибатине. Нема шансе за тако нешто! – У реду – рекох – а шта је с аутором? И какав је колач у питању? Није да ме није интересовало. Макс Бекет је био довољно загонетан. И тада сам осетио као да је благи струјни талас упловио у собу. Да, дух пустиње, мора да сам помислио, то је дух пустиње ушетао кроз прозор. Ја, чак и ја, онај сам који познаје Путеве кроз небеса, и стога ветар тело је моје. Сетио сам се доброг старог Езре Паунда. Пожелео сам да одем и стегнем руку том матором, лудом и веселом фашисти, али ми је синуло да он незахвално труне на острву Сан Микеле, у Млецима. Дођавола, помислио сам, заиста су ми потребни људи вредни руковања. Био сам смешан, јер управо ја нисам био достојан тога да ми

било какав човек, честит или не, пружи руку. Та рука би утекла од моје. Сакрила би се иза леђа. Или би се, након руковања, чак и осушила. У мени су дуго сазревали пакост и презир према свему чега бих се дотакао. Било ми је потребно излечење. Дух је мој био наказан. – Аутора нема – слегнуо је Макс Бекет раменима и онда опет посегнуо за боцом. – Нестао је. Једноставно, нема га. Да, негде је отишао: пиф, паф, пуф! Ишчезао је. На тој адреси која је наведена на пошиљци с рукописом – погледај сачувану омотницу: Lincoln Avenue, 7, Salinas, CA – не постоји никакав Мартин Коман, ако је то право име нашег писца, оно које је истоветно имену што стоји на почетку романа. Али, биће да јесте. Све ми се чини, биће да јесте. И потом се више пута благо лупнуо по десној ноздрви. – Ипак, биће да јесте – поновио је. Затим ме је погледао, као да тражи нешто на мом лицу, нешто за шта се нада да ће га и уловити. – Ерго, сећаш ли се, Данте, оне књижице коју смо уназад неколико година објавили, звала се Тајни животи Јана Вилског? Сећаш се, била је у оном лепом, елегантном формату, коричена, црвене боје... Није се нарочито продавала, писац је био потпуни аноним, а тако је желео и да остане. Овластио је друге људе да се постарају око издавања, да, да, послао је неке разваљене хипи адвокате с опскурним уговором, било је урнебесно вече... Дешавало се то током лета шездесет девете. Ја памтим те ствари. Све се то дешавало недуго по твом повратку с оцем из Југославије. Зар није тако? Била је то чудна књига, слажеш ли се? Ето, и Стојан је био за то да се књижица објави. Налазио је тамо ствари које, могуће, други нису увиђали, а могуће, ни ми нисмо проналазили. Рекао је, памтим то: „Ово је тотално лудило!“ Управо је тако казао. – И те како чудна! То је била ствар коју смо штампали у новембру, као какавмаоистички каталог,тако је...Уцрвеној боји.У јаркој црвеној боји – рекао сам. – То је била лудачка повест о оном скоро митском европејском разбојнику по имену Јан Вилски. Наравно да се сећам тога. Како бих и могао то све да заборавим? Проверавали смо штампу оног времена и стварно је један дивљи, млади разбојник харао онуда, разбојник са тек навршених деветнаест или двадесет година. Пљачкао је, видело се, шта стигне или пожели, банке, трговине, поште, шта год и како год се звало. Одметник Истока Еуропе. Доспео је, ускоро, током рата, и у заробљеништво, али му је

некако пошло за руком да побегне и одјурио је, после гневних сезонанасеверуАфрике,уМексико.Ох,тајлудиСловак!ЈанВилски! Какво име! И рећи ћу ти то отворено, у том се житију налазила и десетина блиставих момената, савршено блиставих. Да, тако је, у правуси,неки се,уистину,Команипомињеонде,мадавишеовлаш, или тек успутно. Чудна ствар. Пази, увек се јави у неким битним моментима у животопису. Посебно крајем четрдесетих и током педесетих година! Повукао сам пар димова и додао: – Иначе, Тајни животи су били узбудљиви. И довољно суманути, и довољно особени. – Да, у томе је, изгледа, цео трик – рекао је Макс Бекет, палећи џоинт и облизујући га са свих страна. – Помиње се баш Мартин Коман. И овај рукопис је, у својој бити, додатак тој књижици, али додатак, боље је рећи, роман, на више од пет стотина страница. Тако да... Убеђен сам како нам је реални Мартин Коман, управо с тим именом и презименом, послао своје луде и заумне мемоаре. Но, не мора да значи. Може бити како је посреди превара. Треба, дакле, опрезно осмотрити целу ствар. Пазимо! Ударило ме је то у уво, право с јучерашње литургије. И тада сам знао како ће ме сви пороци обузети. Моја борба је, наиме, страшно слабилаусвојимкратким,ижваканим,тржничкимпоходима. Смрт свету! То је била моја парола. Морала се таква идеја спроводити тајно, морала је кренути у шпиље и у тим се подземним тунелима и коповима саплитати о трошне, сиве и пепељасте кошчице, о артефакте историје бешчашћа. Морала је поћи на ту страну. Све што сам мислио да презирем било је оно чему сам се приклањао, безусловно. Пазимо! – Јасно ти је да ми никада нисмо јурили за писцима, и то је твој отац могао да потврди, али не би било добро ако ово прескочимо –наставио је Макс Бекет, додавши ми џоинт. – Од дана када смо се уселили овде, у ову зграду, нико од нас никога није вукао за рукав и говорио му: „Хајде, објавићеш то за „Вејнрајт“!“ Писци су сами долазили. Сада је другачије. Јер, немам намеру да ово испустим. Зато сам позвао једног доброг пријатеља, који ми је препоручио човека који нам може помоћи. То је извесни Бак Малиген, приватни детектив из Филмора. Кажу како је одличан у проналажењу људи. Разрадио је, прича се, некакву посебну технику, неки уклети вуду ритуал. Налази их, све те људе, уз помоћ златног праха, куваних пилећих ногица и слично томе. Не знам измишљају ли они те ствари, а и небитно је. Вирџил Бак Малиген

свакога пронађе, у свету живих, или на гробљу. Учинковит је и није скуп. Исплатив је, рекли би. А што се тиче тога како се у том рукопису загризло и у твој део колача, па... истина је. Онде се, рецимо, помињу Горовићи, али и Вишњева. Стојан, твој отац, рођен је негде у близини, зар не? Пише Коман тамо о још неким местима у том крају, Сутвара, Дуб, Мензалини, Бигова. Говори о Србији, о Боки которској, Дурмитору и Далмацији... Твој добри отац би сасвим тачно могао да одреди та места. Мартин Коман пише затим и о Југославији, додуше, споредно и кратко, али ипак пише. Уосталом, то ћеш већ прочитати. Опака је ствар у питању, кажем ти. Опа-ка. Заправо, говори о нама, о мени и о теби, о људима које знамо или које ћемо, могуће, ускоро срести. Чудесна повест, укусно чудна. Са много крема на врху. – Како је насловљен рукопис? –питао сам. – Махагони Хол. – Добар је то наслов – насмејао сам се од срца, искрено. Макс Бекет је затим устао и из једне ладице извукао револвер. Повукао је из флаше и пружио ми је. Тим Бакли је и надаље певао свој луди, меланхолични фанк. Град је био цео преплављен светлошћу. Гледао сам нетремице у Бекета, који је у заносу подигао руке према таваници, управо као што чине православни свештеници испред олтара: у једној руци је држао свој стари „ремингтон“, модел из осам стотина седамдесет и пете, а у другој јестезаопорцијуметака.Осетиосамскорорелигијскевибрације у просторији. Под је зашкрипао. Осећај да је накратко све у реду заменио је некакав мрачни, ужасан осећај слутње како ће нас све овде, на овој обали, развалити гримизни талас с океана. Нешто је долазило и из земљине утробе, нешто што је дуго чекало да буде ослобођено, нешто сувише црно и злокобно. Нека синаптичка пукотина, попут чељусти чудовишног, месождерског афричког биља, расцветала се дубоко испод мора, и цела ова планета чинила ми се као неки огромни неуротрансмитер колосалног, бесконачног организма. Та пукотина је усисала у себе и одмах испљунула горки космички серотонин. И подарила нас свежом, угодном космичком прашином. Оно што сам видео у зрачним цестама које су падале на улице Сан Франциска, уз благо бридење дланова, трајало је свега пет-шест секунди. Волим те кратке прекиде, блескове, црвоточине у стварности. Радују ме ти switch моменти, прекидачи реалности. Алилуја!

– Нема потребе да наредних дана долазиш на посао – рекао је Макс, скоро ми угуравши онај револвер у руке – јер, чекаћеш Вирџила Малигена да те позове или посети. Он ће ти, у то сам уверен, свакако телефонирати најкасније до сутра увече, макар само да ти каже како ни за стопу није одмакао од почетка. Ипак, тај човек ми улива поверење и убеђен сам да ће све проћи како треба, дакле, на једноставан, угодан и чист начин. Данте, овај „ремингтон“ који ти сада предајем није каприц и није глуматање. Некакав унутрашњи глас ми говори да ће ти можда затребати. Немам их толико да бих се расипао њима, али овај држим изван колекције. Носићеш га у футроли. Уз њега, разуме се, иде муниција. Чувај га, ипак. Волео бих да ми га вратиш неискоришћеног, но следећих дана нека буде код тебе. И немој њиме, молићу лепо, махати по оним твојим мутним и глувим баровима. Доле, у фиоци, имаш и кутију метака. Извади то. Дозволу већ поседујеш. Одрастао си човек, не? А сви одрасли људи морају да науче барем две ствари: да пуцају и да возе кола. Ја нисам знао ниједно од тога. Заправо, јесам возио, али лоше, прилично лоше. Осећао сам се неупоредиво сигурније када би неко други седео за воланом. О пуцању да и не говорим. Онда је Максимилијан Бекет насумице, гледајући у мене, узео пар плавобелих таблета из своје стаклене посуде, намигнуо ми, показујући да се послужим сам уколико желим. И залио их је оним бурбоном. Тако пију млади и расположени људи. Забављало ме је то. Након кратког монолога о геополитичком значају Египта и Синајске горе и правом и истинитом разлогу градње Суецког канала, Бекет је наставио с причом везаном за посао: – Разумео си ме, наравно. Хоћу да нам то средиш, да учиниш све што је потребно како би, назовимо гасадатако, господин Мартин Коман потписаоуговор с „Вејнрајтом“. Уколико буде потребно, доведи га. Ја бих изистински волео и да видим тог типа. Стварно бих то волео. Прочитаћеш, дакако, рукопис. То, молим те, обавезно уради. Добру књигу је написао наш тајанствени пријатељ. Дакле, ово ћеш понети са собом. Сви уговори су у тој коверти. И никако не оклевај да ме позовеш у било које доба дана. Ноћу се, нажалост, нећу јављати. Добро знаш да постоје жене које захтевају пуну посвећеност. Него, да не заборавим, на твој рачун је већ уплаћена одређена свота. Видиш, мислио сам на све. Ох да, имаш и поздраве од главног човека. Мајор Том те поздравља из Енкориџа. Замисли само, може себи да приушти

одмор где год да пожели, макар он може, и онда одлучи да то буде Аљаска! Безумник. Него, питао је за тебе и занимало га је како се држиш. Каже како те је звао неколико пута, али да ниси дизао слушалицу. Рекао сам му да си у реду и да је све како треба. Искрено, нисам знао да ли си у реду. Па, реци ми сада... Како си? – Сада је добро – рекох, осмехујући се. – Веома добро. – Не бих рекао, Данте – узвратио је Бекет. – Али, нећу да те ометам у твојој лакрдији од живота и неистинитом убеђењу. То нећу да радим. Причали смо опуштено наредних пола сата, углавном о филму и музици. Била је то угодна и лепа прича, добра и чиста. Волели смо, и Бекет и ја, Џона Форда и Хичкока. Поменули смо и Луја Мала, Трифоа и Годара. Ту се већ нисмо слагали. Ја сам се држао Бресона.Поздравилисмосесрдачно,МаксБекетмејеобемарукама држао за зглоб и за подлактицу, као да испраћа неког уваженог госта. – Допада ми се све ово – рекох му, полазећи ка вратима. – Средићемо ми већ ту ствар. – Надам се да хоћемо – узвратио је Макс, укључивши телевизор. На њему се појавила унезверена, местимице лепо орошена знојем, глава Ричарда Никсона, у првом, крупном плану. Преко целог екрана. Та је глава скоро прождрала цео телевизор. Успело ми је да чујем неколико председникових речи, отприлике ово: My fellow Americans, оно што желим да вам кажем јесте да ће ово бити дуга и напорна потрага... Чуо сам, држећи се за врата, још и Бекета, који је више за себе, рекао: – О, не, никада ми неће бити јасно шта људи, ако ћемо право, имају против овог човека! А потрага је одиста и уследила. За све нас. Глас Тима Баклија је ишчезао.

Сотија, Дерета, Београд, 2020, одломак, стр. 20-32/

Сутра су нам спремили касни доручак у просторији која се, да је била само мало уређенија, могла назвати гостионом. Вероватно је то једном, некада, била менза или војничка благоваоница. Сви од синоћ седели су за столовима, изузев Фоме Бердина који је, како су нам саопштили, као да је посреди главни човек извршног одбора, још у рано јутро изашао да премери неку плантажу северно од Бонгора и поприча о важним стварима са првим човеком провинције, ниским и дежмекастим типом кога су звали Валдо.

- Салдо? – погрешно сам чуо. – Зашто Салдо? -Не… - осмехнуо се Симон Лавал, аза њими сви остали. – Није он Салдо, већ Валдо, као рецимо велики Валдо Пепер. Наставили су да се весело смеју, јер су очигледно знали нешто што ја нисам. Разговор је даље текао све радосније и врцавије, досетке су се низале једна за другом. А доручак је – или боље ручак, јер је већ откуцало подне, био, мора се рећи, укусан и богат. Ипак, свако је јело било од пилетине, супа од кокоши, поховани певац, пилетина у сосу од ђумбира, пилећа џигерица, батаци у вину и слично. Много је пилића било поклано тог јутра. Даоуд је јео за посебним столом са двојицом пријатеља из чете. Када сам га позвао да приђе, нехајно је махнуо руком, као да то нипошто не долази у обзир. Пио сам вино, пио сам обилато, јер су и други исто чинили.Најзад, утрпезарију јеушаоЏасперЏонс,преко свих превукао страшно мучан, злокобан и депресиван поглед: био јето унезверенипогледочајноглудака,али кроз свегадесет минута, тај се поглед преобразио у најтоплији осмех који дуго нисам видео. Учинило ми се као да је некаква сурова црна птичурина нестала са његовог чела и косе и нагло отперјала у сумрак следећег дана, док је цело његово лице прекрило благо сунце Средоземља. Такву брзу метаморфозу никада раније нисам видео. Нити после. Џаспер Џонс је сео испред мене и био је задовољан, протрљао је руке попут бакалина коме је јутро почело са сјајном зарадом и изгледао је млађи од синоћног Џаспера за неких десет година. Ох ти, слатка промено! Ох, ти слатки даху зрака. Ох, мала свирепа слаткоћо, испред љуцког бездана. Намигнуо ми је шеретски. Видело се како је узео порцију лекова, видело се и по томе што је у тањир ставио само једну кутлачу цоq ау вин, дуго се борећи с тим, пробрао остало на овалима, те

изволео да послузи нареди да се то однесе његовом лисцу у собу. Једнако је и климао главом надоле и попио тек две чаше црвеног вина, чешући се дуго по рукама. Припаливши цигарету, рекао ми је: - Извините за оно синоћ, Кавасила. Нисам могао да допустим да ме баш сви напусте. Рус је заспао грлећи флашу и остао сам усамљен, апричаломисе,охдазнатесамоколикомисеговорило.Но,касније сам, изненадивши се, али то није било некакво ситно изненађење, налетео на причалицу каквој нема равне. Желим о томе нешто да вам кажем касније. Али, сада бих заиста молио за извињење. - Све је у реду, све је al punto, пријатељу. – рекао сам. – После, свакако, али кадазавршимосдоручкомилиштагод дајеово,обећао сам Козаку, како ћемо се провозати кроз насеље. Овде, боравећи у Чаду, видео сам тек Нџамену. Сада бих хтео да прођем кроз Бонгор. - Имате ли потребна документа? – питао је немарно Џонс, као да га се то врло мало тиче, машући виљушком. – Средили сте све ствари с оним Хабреовим мртвозорницима? Знате већ колико могу јебени да буду Синови Чада? Двадесет миља источно према Саки, месец дана раније, налетео сам на дванаест унакажених Немаца. Били су сви до једног распети на крстовима, али не у вертикали, већ положени на тло, док су по њиховим ранама гмизали кукци, шкорпије, гамад, пузале змије. Повратио сам дроб, јер њихове очне дупље су им биле празне. Црне и црвене и празне. Никада тако нешто нисам могао ни да замислим. Знам како сам се питао: па, дођавола, чимесу имто копали очиизашто?Имаосампапиреоверене печатомјуга,јесте,и то јеГУНТ,али Мајо Кеби фракција.Они јашу сами.

- Чуо сам за то. – рекао је Козак, пролазећи поред и углавивши се за астал до нашег. – Нисам видео, али сам чуо. Гледао сам час у једног, па час у другог, не верујући. Зашто су ти Немци – и зашто они уопште – били распети и масакрирани? О томе ми нико ништа није говорио. - Хеј - мислим да сам рекао - о чему ви то говорите? - Синови Чада. Потпуно луда екипа. – потврдио је Симон Лавал за трећим столом, нагнут над тањир пилеће супе. – Био сам онде, недељу дана по покољу. Једва сам се извукао. Да нису ускочили младићи из Народног фронта, мислим да су били ФПЛТ, раскомадали би ме, и мене и тројицу службеника из Министарства. Из подтајништва, из Колонија. Али, они су тек разбацана разбојничка група, не држе се добро ни између себе. - Истина. – рекао је Џаспер. – Но, ти разбојници држе Келогу.

- Не знам о чему говорите. – осмехнуо сам се, а тај осмех је пружао уточиште најскровитијим чуђењима. – У Нџамени је било мирно, само на северу су била гранатирања. Званичници ГУНТ-а су нас редовно посећивали, питали како се осећамо, да ли смо безбедни и задовољни. Није ли ФАТ…

- Није. – рекао је Џаспер Џонс. – Знате ли, Кавасила, шта је то метеж? Знате ли шта је могућа дефиниција хаоса?

- Знам то. – рекох, доливајући вино у чашу. – Празан, несхватљив простор у почетку времена. То или слично томе.

- Амбис. – с радошћу је додао Џаспер. – То је понор. То је срце таме. Хесиод каже да је то запањујућа врелина. Требало је учити од старих Хелена. Они су веома прецизно објашњавали ствари. - Не, не претерујмо. – добацио је Лавал. – Двадесет година сам овде и ја…

- Ни ти, у тих двадесет година, не можеш да разумеш шта се овде дешава. – прекинуо га је Џаспер. – Није ли тако?

Басарвјук, који је мирно седео за столом лево од мене и ниједну реч није проговорио током обеда, положио је полако прибор за јело на тањир и рекао: - Ах, једноставно је. Ови људи су изгубили компас и то је све. Природно је да свако гађа у сваког. - Те мете сте, биће да је тако, ви наместили, господо. – рекао је Даоуд, млатећи главом горе доле, халапљиво гутајући пилетину. Био је комичан: упитао сам се колико та уста, то тело, могу да убаце у себе хране и да се одмах након тога весело покрену, што је убрзо он и учинио. Дигао се са стола и јурнуо кроз благаваоницу напоље. – Имамо посла, месје Месала, имамо посла. Хајдемо у Бонгор, ти, ја и Козак. Хајде, водим вас кроз народ. - Да. – рекао је Козак. – Имамо онде посла. – И Симон Лавал је климнуо главом, посезајући за другом флашом вина. Џаспер ме је, када сам се дизао са столца, повукао за руку и рекао: - Имам нешто важно да вам кажем. Немам коме другом, једино вама. Хоћемо ли се видети касније?

- Наравно да хоћемо. – рекох. – Кроз два, три сата. Свршимо ли с опходњом, можда и раније.

- Чекаћу вас у својој соби. – рече Џаспер Џонс. – нећу силазити у салон. Не данас. Не мислим нигде да идем. Можда ћу тек мало извести свог лисца у шетњу, у двориште, да јури за кокошима, али и без мене, он ће се већ некако снаћи и имаће своју луду забаву. Тај је фенек одиста хитар скот.

- Али, он није фенек… - рекох са осмехом. – Он је…

- Ја то најбоље знам. Знам, најзад, шта је уистину та животиња. Сада знам. – рекао је Џонс и поглед му се закуцао у неку слику на зиду. На њој су – какав случај – били ирски ловци у лову на лисице. Не знам откуда та слика онде. И неумесно је да буде окачена на том месту. Јуш Козак је сео у џип, онде су и Руси возили француска кола, у њих је, позади ускочио Даоуд с једним својим пријатељем и кренули смо. – Не схватајте ову причу озбиљно. – рекао је Козак. –Јасно, метеж је свуда. Не знам, не могу нити да избројим све те оружане скупине на овом месту. Где је Лавал? Хоће ли и он с нама? Симон је слободном руком махнуо да га покупимо. У другој је руци држао боцу вина. Био је распеван и весео. У устима је гризао пилећи батак. На неких пет стотина метара од лицеја, ницале су прве куће, биле су то казе или нахерене шупе, мутанти од камена, блата и шљунка, од трскеи опеке,скромни кућерци,неограђени,покривени лимом или лесонитом, даскама, затим кором баобаба, пресованог и везаног, сиромашне настамбе са највише три мање одаје. Биле су, али ретко, и веће куће, приземне и дугачке, подигнуте на солидним темељима, тек неколицина двоспратница и нешто чудовишно, надомак тржнице, троспратно, кубистичког изгледа, исто тако и изломљено, са умецима од гранита и терасама које су гледале никуда, равно у пустињу, у ниско растиње, дивље цвеће, отровно, трновито жбуње. Стали смо испред пијаце која је била на рубу насеља и иза ње, на север, низале су се, према реци и развејаним шумама, богата поља пиринча, патлиџана, бамије, кромпира и паприке. Мало даље, када се пређу укрштени, широки путеви у равници, наилази се на кукурузишта и засаде манга, на лимуново дрвеће. Бациш ли поглед преко говеда, оваца и многе живине, можеш јасно видети кануе на рециЛогоне,апонегдеивисокабелаједра.Скренешлипогледмало лево или десно, видећеш и наоружане белце које из руке у руку премештају бичеве, сасвим налик козачким нагајкама. А осмотриш ли још само мало даље, видећеш да се смрт игра у глини и црвеном песку. А ако, да препоставимо и то, поседујеш двоглед, дурбин, у очи ће ти се залепити и неколико црнаца, у сивим, исцепаним униформама Националног ослобођења Југа, како кундацима, на мртво име, убијају неког свогдаљег сродника, једнаким ритмом ударајући га у главу. Ако имаш имало памети, дурбин ти неће бити ни потребан, и опет видећеш хладнокрвну француску момчад која се кези с

укрштеним рукама на грудима, између себе говорећи: о, каквој врсној забави овде ми присуствујемо! У Бонгору смо, након обиласка пијаце, која није била сиромашна и која је била крцата сваковрсном робом, од грнчарије, конзерви или камења истачканих златним нитнама до пурпурних одора, грубих тканина, јестивим биљем, корењем, рибом и искомаданимзверима, свратили унешто што би семогло назвати таверном или остеријом, где су сви, од газде и особља до гостију, били изнимно љубазни. Чак су и војници, до који минут раније гневни, ма каквој милитарној скупини припадали, били изврсно расположени и насмејани. Лавал је, док су нас послуживали врелим, окрепљујућимчајем,рекао: - Човек јејош увек неустановљенаживотиња. Он још увек није укотвљен. Рекао је то са висине, као судија, попут старозаветног Гедеона, као да има право да каже нешто такво. А није имао право. Никакво право није имао. Па опет, била је то тако шармантна бараба, да му се није могло ни замерити. Било је нешто у њему у што сам хтео да уроним. Цео ме је изазивао. -Нисамвас питао,Симоне,аволеобихда знам.Чиме себавите, ви доиста. – морао сам то да кажем. – Ко сте ви? - Ја сам геолог. - одговорио је Лавал. – И ово је право место на кометребадабудем. Дугосам већовде.Истина, свременанавреме, узмем кратки допуст, одмор, одем до Авињона, тамо је моја кућа, а онда се вратим у ову проклету пустару. Тражим нафту. Знам да је овде. Једноставно, знам. Ускоро крећем на исток, то је неиспитана територија. Та земља још увек није уцртана на картама и ја сам уверен да ћемо је наћи. Томалбаје је ангажовао Conoco, америчку компанију, али они држе бушотине на југу и то је завршена ствар. Ја радим за ЦФП. И знам да је нафта тамо. Мора бити. И наћи ћу је. Задовољан?

- Завиривао си у моје графиконе, зар не? – рекао је заједљиво. –Твоји су претурали по мојим извештајима? Ти или Козак? Хајде, Јуш, признај, уходите ме, није ли тако?

- Не буди идиот. – рекао му је Козак, пруживши му лепљиву чашу како би наздравили. Лавал је радосно пристао. - Ти не схватај све сувише озбиљно. – узвратио је Симон. – Ово морамо да посматрамо тек као неки сулуди виц, епску шалу, иначе би наммозговипрсли насве стране,адушаоткотрљалаунекуцрну, африканску Валхалу.

Знам како је Козак желео да накратко погледам у село. Након тог излета по ободима Бонгора, вратили смо се у лицеј. У пет сати тачно, покуцао сам на врата Џаспера Џонса. Моја посета је била нешто касније него што сам рекао да ће бити. Џаспер је седео у наслоњачи и одсутно гледао кроз прозор у клауструм лицеја. Био је, па, прилично умртвљен, На столу му је лежала књига, њен наслов је био Тајна звезде Сиријус. Била је то популарна ствар тих година. Између осталог, говорило се у њој и о феномену белог лисца. И о Догонима из Малија. И ванземаљским посетиоцима. - А о вама се већ говори како превише пијете. – рекао је Џаспер. – Ви, затим онај ваш мирни, уљудни југославенски пријатељ, Јуш или Јуши, Јусссх, Јусих Козак, не знам да ли сам то правилно изговорио, јер ми звучи као име из дивљине. Јесам пио пар пута скупа с вама, да, с вама, са Југославенима и, искрен да будем, свидели сте ми се. Јебе ми се за ове моје кретене из дирекције Цитрусног млаза, који ми кажу да је најбоље, за сада, направити известан одмак од вас. Јер, знате како иду те ствари, морају вас прво добро осмотрити, па и направити план који се бави вама. А тај ваш пријатељ, сулуди оружар, Лавал… Није вам ваљда просуо некакву глупу причу о потрази за нафтом или је ипак, у међувремену, успео да измени нешто у својој биографији? У реду, поштујем све то, јер сви смо овде ради интереса извесног концерна, фирме или државе, што се, на крају, испостави као једно те исто. О, мора да вам је просуо нешто из славине ЦФП-а. Али, они никада нису ни имали учешће на тржишту нафте у Чаду. Conoco или Exon јесу, а јесу зато јер им је ЦФП дозволио тако нешто. ЦФП само одлучује коме поверити посао и кога ће укључити у те ствари. Хајде да изађемо мало вани. Изашли смо и кратко пешачили. Лисац је остао, забављен, у дворишту школе. Кидисао је на све што се креће, у игри. Седели смо на трему куће главног послужитеља у лицеју, сасвим близу, на стотину метара од северног зида столетне Кундове утврде. Стари слуга се потрудио да нас угости: изнео је на послужавнику расхлађене сокове, веома бљутаве, као да су били помешани са песком из околине. Захвалили смо се, а онда је Џаспер Џонс извукао из џепа бочицу, у њен је чеп насуо двадесет капљица и рекао: - Ово ће вас сасвим пријатно расхладити. Испио сам, без иједног сувишног питања, течност из тог тамног чепа и уста су ми истог часа утрнула. Ветар, лак као спори бели облак, свлачио је са далеких, фосфорних брда, савршено смирење.

У даљини је запловио глас који је певао: Има да се изгубим у теби, мала, ба ба ба… Истина, могли смо остати у лицеју, то је била наша адреса, али смо се одлучили да морфијум испијемо у блиском суседству, код старог Абала, који је управо напунио читавих деведесет година. -Знатели штами седогодило синоћ,након штостемеоставили у салону лицеја? – питао је Џаспер Џонс. – Наравно да не знате, али мислим како то једино могу вама да кажем, јер би ме сви други исмејали као потпуног кретена. Не знам зашто је то тако и зашто у вас имам неко поверење, али овде, на овом тлу, човек баш не бира увек друштво. Ви ми, пак, изгледате, пристојно. Не желим да знам зашто сте ту и какав је ваш план, шта смерате, а вероватно се све то и ви сами питате. Имам поверење у вас. Рећи ћу вам нешто. - Реците слободно. – узвратио сам, ослушкујући свој језик како се као нека неспретна и ситна животиња креће у мојим устима. Утрнео сам и не знам одакле се покренуо осмех, из каквог корнера је он шутнут у сахелско касно поподне. - Фенек. – рекао је Џаспер. – Фенек је у питању. Мој лисац. - Да? – климнуо сам главом, желећи да мој сусед настави причу, мада ми је, искрен да будем, било свеједно. Морфин је чинио своје, правио је палате, упослио зидаре, жреце, жене, децу, робље, упослио је агенте, архитекте, песнике, војску, гурнуо је пред темеље Ахилеја, Енеја, Плутарха и Платона, Озириса и Кришну, Хермеса и Птоломеја, о све њих је саставио у коло, сви су они казали слава тебје, Господе, о слава тебје и све је било у штиму. У једном трену, ненадано, мајка ме је помиловала, осетио сам то, погладила ме је по образу, а ја се мајке и не сећам, знам врло мало о њој, али ме је помиловала, и то сам осетио, све ове године ми је недостајала, цео живот недостајала, а сада, са овом красном дозом лека, њена рука ме је дотакла и не, то није била авет, то није био морфијумски гост, изнуђен посетилац до којег ти је стало, нипошто дух. Испред мене није био ни закржљали цвет, нити мрско растиње, трновито биље, патуљастигрм,не.Испредменејебиламојамајкаупурпурнимбордунима са неба једног великог и измученог континента. А отац, па чак мислим да сам то и рекао гласно, а он, мој отац, где је он: чуо сам изнова детлића, он се не гаси, не, не гаси се никако, тај створ, тај Chloropicus goertae, шта ће он, ког врага, овде, шта он то дуби, мој отац, где је он? Твој отац је ветар, он не милује, он опомиње, добар ти је ћале, немаш их два, немаш их три, не седморицу, већ је ветар који гура прашину под камен, он, то је твој отац, надире са

севера, долази у посету, умири се, ох, умири се, Кавасила, о Ка-васи-ла, твоје име је име херојско, хеленско је име, хебрејско је, јелинско, јеретичко, јесте, ох, живо је, живо је срце твоје: врати ми, онда, срце моје, ти, Господски тигре! И помислио сам, након овога, о да, након овога, ходаћу сам и ходаћу неспокојан, кроз пустиње, међу ветровима… - Синоћ, или пре ће бити да је то било у свитање, пар сати након што сте нас грубо напустили, па сам био уверен како сам вас увредио, мој фенек и ја, вратили смо се у наше одаје, јер кад год се нађемо у Бонгору, ми овде завршимо. – рекао је Џаспер тихо, рекао у пола гласа и уздахнуо, као што чине они несретници са високим притиском крви после суманутог наједања. – Ја сам упалио уљану лампу у углу собе, изнад кревета и испред ходника, узео књигу и опружио се на каучу, а мој фенек ми је пришао, прилазио је споро и покорно, као да је нешто скривио успут. Наједном, преходно се дуго загледавши у моје лице, он рече:Ја знам да ти умиреш и знам да те за неколико месеци неће бити у овом свету. Жалим због тога, искрено жалим, Џаспере, јер ја већег добротвора и пријатеља од тебе нисам могао ни очекивати. Пре две године, спасио си ме од сигурне смрти у Тибести горју, сећаш се, ох, наравнодасесећаш, биосаммладац и билесуми обезадњеноге изломљене, а ти си ме понео на рукама и одвео у Нџамену, јеби га. И било ми је добро, лепо си водио рачуна о мени, лепо, доиста ме пазио, хранио,неговао, јер био сам млад, баш млад, нисам ништани разумео, нисам схватао те односе, па све мислим да сам био неки мали бунтовни лисац, зар не? Био си добар,тих и умиљат, то саммурекао.И биосамузбуђен, заиста узбуђен, али не толико запрепашћен тиме што лисац говори и што га изврсно разумем. Гледао сам га у очи. Онда је он доскочио на кауч, попео се хитро на моје груди и рекао: - Требало је да поведеш мало више рачуна о квалитету свог живота, то је требало да учиниш. То ниси радио и зато сада умиреш. Превише си бринуо о успеху који ћеш имати у очима других, а те су очи, по правилу, разроке, катарактичне или слепе и занемарио си најважнију ствар, уздизање у себи. Предао си се пустоловинама, предао новцу, похлепи и ужасним преварама, а све је то шкодило твојој души,која јеу почеткубилалепаипрекраснајебила,атиси јенапуниоблатом и смећем. Сада када умиреш, кад се распадаш као лутак од кукурузног листа, трунеш, без жене и без деце и сада је касно. Квалитет

живота је био битан, а ти си рекао, хеј, одјебите то од мене! Жао ми те је, стари. Заиста ми те је жао.

Наравно,рекохли,биосамузбуђен:хеј,томој малилисацдржи мудро слово над готово спремљеним мртвачким одром за мене. Рекао сам му: - Немогуће је да ти говориш и ја да те разумем. Мој фенек је рекао: - Све је могуће у овом свету, док си ти, као Џаспер Џонс, у њему једино немогућ. Тако је Џаспер говорио. И онда ме је повукло да се окренем и погледам у страну. Поред доксата, упола срушеног, лисац је стајао, као укопан у црвенкасту прашину, нетремице нас посматрајући. Као да је знао да причамо о њему, да његов газда одаје тајне о њему И о себи. Гледао је нетремице у нас, спреман да утекне, да опсује, да се преобрази у чудовишну звер, тамног великог лисца, у химеру, у крдо дивовских црних лисаца који се веселе ноћи, који дуго испијају ноћ африканску, ноћ азијску, ноћ американску, ноћ света, ноћ која гори и има тек драм милости, али је таква милост ковитлац, то је окруњена милост, она која се тиче или пужева или јежева, не човека и не више људи, то је ноћ довољна самој себи, нити је хладна, нити је влажна, није ни топла, то је ноћ која је просута после срама из Едена и то је ноћ која неће имати краја. И у таквој је ноћи лисац, фенек, са кодним именом Џози, а како другачије до Џози, Џози Фокс, уперио своје окице, тужне очи кроз које кидају сви светови и сви свеци, те лепе очи, sad eyes, blue eyes. Знао сам за једну барабу у Србији, велики кољач је био, звали су га Шапоња, хеј, Шапоња, рекао је, неком приликом, овако: - Кад бих знао да ћу сјутра умрет’, ја бих и сунце поњео са собом да никога вишеникаднеогрије. -Лисан јебиомиран.Имаојепамет, нијекако је није имао, не. Лисан је паметан створ, мада анимал. Али, његов мождани кортекс никада такву прљаву мисао не би примио у себе. Затим је Џонс наставио: - Плашиш ли се смрти, упитао ме је лисац. И ја сам рекао да немам страха од умирања. Не знам хоће ли ти ово бити од неке користи, наставио је мој мали фенек, али мораш знати следеће: све док се човек не измири, али заиста измири, са животињом која се налази унутар њега, неће се догодити крај историје! Видиш ли, једина разлика између мене и тебе, између животиње и човека јесте само у једном, а то је да ви користите оруђа и алате, а ми не. Имате мржњу у себи, а опет, ми не. Животиње не мрзе. И ко је Богу ближи онда, ко? И затим је лисац, готово лаконски додао: - Шта да се ради? Мора се једном и умрети. Шта ћеш…

Џаспер Џонс је све то говорио са озбиљношћу у свом гласу. Знам да му је то фенек рекао. Тако нешто се не измишља. И после свега што ми је Џаспер Џонс рекао, ноћ је поклопила ту Абалову веранду. Без речи, кренули смо се ка лицеју. Лисац је и даљечекаоиспредсрушеногдоксата.Џаспергајенежноузеоуруке и погладио преко леђа, а затим ме погледао као саучесника у неком лудачком удесу, у страшном удесу аутомобила, кочија и мотоцикла и рекао, приневши кажипрст носу: - Тихо, тихо, Шарлота. Истасу небесасвуда, једнакасу,свакодруго једнакојеовом. Нисам био у праву, небеса се не разликују. Ми да. Нама небо, било оно ведро, прозирно и светло, окићено звезданим тракама, густо или тескобно, уклето или сабласно, представља глуво знамење које се тек нама таквим и указује, као да смо средиште космоса, а нисмо, нисмо ми средиште ничега, нити срж никога, небо је увек равнодушно према двоножним гадовима који се скривају и од себе самих. Ми људи, ми смо пропаст света. /Одломак из рукописа романа ТРИЈУМВИРАТ/

ДИВЉА ХОРДА

Марија Ненезић ХОДОЧАШЋЕ У СРЦЕ ТАМЕ

Први сусрет са једном књигом често наликује сусрету с човеком који ће касније у животу постати пријатељ и који, мислим на сусрет, невероватно звучи али поуздано знам да се дешава често, касније, у животу, упорно измиче сећању. Као да је човек одувек био ту, пријатељство подразумевано и без задршке а први сусрет негде изван моћи меморије да га прецизно смести у тренутак прошлости који је човека довео до нас данас и оставио ту заувек. Сусрет са романом Средоземље Сава Стијеповића има ту ауру свеприсутности. Историја књижевности је историја класификација, периодизације, теоријских одредница и појмова, историја тријумфа реда над произвољностима, велика систематизација без које нема идеје континуитета. Спој прошлог и садашњег, слутња будућег. Шта, међутим, када текст измиче подразумеваном поретку односа прошлог и садашњег и у читалачкој свести појављује се као истовременост мимо сваке каузалности. Ко му је предак или може ли имати наследника? Приповедачки глас Сава Стијеповића и роман Средоземље изван је актуелне

роману обезбеђује неопходан структурни ослонац који ће поднети и изнети приповедну и временску вишедимензионалност. Упоредо с тим и управо због таквог вибрантног сазвучја на приповедној и временској равни, Средоземље развија и идејну вишезначност, авантуризам полисемичног, од начина вођења приче, стварања и развоја ликова до једне прилично узнемирујуће идејне окоснице на којој почива игра Живота и Смрти, Добра и Зла, Физичког и Метафизичког, Светла и Таме.ИницијалнасликаДунаванијеслучајност у структурном поретку значења романа Средоземље.

„ Била је ту нека врста високе трске, затим папрат и конопља, тамо, у том сунчаном приобаљу, а потом су уследиле древне окуке Дунава и тајновити путеви између бедема и кукурузних поља...а мало даље и свечане српске шуме. Био сам на месту где је још увек певало старо доба. Старо, добро време“. То је звук гласа човека који се сећа, то је Јона, онај који у садашњости исписује прошло, онај који у времену у којем приповеда има преко потребну сталоженост, мирноћу мудраца, да време о којем приповеда постави у наспраман однос са садашњим и успостави централну приповедну визуру, креира глас коме се може веровати, поуздан тоналитет на чијем ће се фону огласити бројни други гласови и, још важније, временске перспективе. Вода има значајну улогу у Средоземљу. Дунав и „велика вода“ Боке које се јунак сећа, коју воли и о којој често медитира. „Бока је извор свега, тврдоглава земља и истрајна вода. Она је највећа земаљска мазга коју си имао прилике да погладиш по ушима“ Антропоморфна представа природе, њене затајне моћи до готово мистичког обличја прати физички свет човека, његову природу, његову жестину али и мисао непрекидно током развоја радње романа. „Погледао сам према реци. Чинило се као да сунце подиже таласе, извлачи их ка себи и потом обесно спушта назад, попут какве луде игре, Сунце воли то, игру и реку“. Покрет и кретња у природи паралелно са човековим покретом у физичком

метафизичком простору искуства које надилази конкретно време и конкретну област, развија радњу у њеној структурној, физичкој равни и, не мање важно, као идеја дијалектичког процеса и непрекидне промене, у равни сазревања јунака. Искушење које главни јунак прихвата када креће за Котником, конкретним човеком, али такође и метафоричким изразом Зла, води у авантуру а

кроз авантуру у сазревање. Савладавање огромном воденог и копненог пута које дружина кријумчара прелази прати у времену и сазнајни процес кроз који Јона пролази. Дружина кријумчара која путује Дунавом те својим искуством исписује простор Средоземља, Балкана, физички, географски, присутна је на различитим местима у различито време. Јер, Јона је главни али не и једини приповедни глас, време о којем пише је централно, полазно и иницијално време у чији ток ће се, као Дунав у Црно море, улити гласови осталих чланова дружине и време о којима они говоре, обележено догађајима и пропуштено кроз њихову искуствену оптику. Та различита искуства, те многолике оптике као део наративне и идејне структуре романа, јесу поменути авантуризам вишезначности и многострукости покушаја спознаје универзалних питања. Порекло, пре свега. Главног јунака најпре и даље, онтологија простора, Средоземља и Балкана, онтологија једног „национа“ те онтологија времена које код Стијеповића делом јесте физичко, историјско време, радња се дешава непосредно пред почетак Другог светског рата али је једним делом и митско с метафизичким импликацијама. Скривено или недовољно истражено је најпре детињство самог главног јунака, очев нестанак као рез у његовој психичкој структури, замениће та смела идеја препуштања непознатом, најпре човеку, поменутом Котнику који га „уводи у посао“ а онда и непознатим просторима и дружини која током целог романа опстаје кроз слику балансирања између светла и таме, доброг и лошег, мира и немира, насиља и праштања, идиле и крви, садашњег и прошлог. „Све оно што постајемо, све оно у шта се претварамо јесте само кратак одјек наше прошлости. Корење предака!“ рећи ће Јони један од јунака. Цео пут који једна дружина кријумчара прелази јесте једна чудесна еквилибристика коју изводе грешници са непрестаном мишљу на праведнике. Једна од најлепших слика Дунава у роману управо је посета Ади Кале као изгубљеној Атлантиди, рајском врту, сећању на изгубљену или заборављену невиност света. Опис боравка на том потопљеном острвцету пројектује тај светлији слој у духу времена и доживљаја у њему. Остале слике пута, указиваће на супротно. Најчешће на тмину времена, најчешће на насиље којим се тмина храни и на појединца изгубљеног у покушају отклона од мрака и насиља. Они то чине гестовима и чине мишљењем, често и диспутом који не решава победника као у физичкој борби већ доприноси идејном слоју приче без које би „физика догађаја“ била

тек само облик натуралистичке представе крви и тла. Насупрот томе, та дружина кријумчара која у свом појавном облику није ништа друго до узнемирујући ожиљак на мапи света, у тим рефлексивним деоницама приче у којима се препушта мишљењу о свету који упознаје и савладава, постаје чудесна представа тог света и ствари у њему. Представа у којој је могућа промена духовног стања кроз савтај ужаснасиљаи крви.Укојојсусви ти јунацинамерници, сумњивих биографија и вреле крви, идеолози некакве другачије, жељенесликесвета,као алтернативногдома,скривеногудатомфизичком простору и његовој временској равни, али могућег. У тишини и без људи. „Тада се стварају нека малена и уснула краљевства, тачно их можеш одредити где су, ко њима влада, како послују...То су мала краљевства света и природе, способна да трају без нашихскаредних уплитања, без трагова, промишљања и бесловесних упута.“ Ова смела мисао о одсуству људског да би се створила могућност постанка нечег посве другачијег део је Средоземља као чудесног еквилибријума. Тај непрекидни тремор, смена географских простора, сусрета са најнеобичнијим људима, њиховим историјама и њиховом свакодневицом, живот као путешествије, можда и ходочашће у срце таме да би појединац и друштво из ње изронили другачији, прочишћени и можда бољи, суштинско је обележје Стијеповићевог Средоземља. Као отисак усадашњости давнеформеромана искушења или романа одрастања, или чудесне бајке или какве модернистичке приповести са елементима фантастике, истовремено другачији од свега тога, Средоземље емитује ауру посебности. На начин који не прати у стопу литерарну традицију али подсећа на њу и не евоцира актуелност али смо свесни неких актуелних импликација у роману, Средоземље исписује вечиту тежњу људског духа најпре ка могућим просторима, другачијим од оних које познајемо јер сви познати су „запоседнути“ корацима разбојничке дружине. И на крају, када главни јунак романа донесе одлуку о властитом ослобађању као што се Средоземље ослобађа од зла и крви, као опомена јавићесезавршнасцена и слутња: „Кадасам,напокон,отвориоочи и отресао се тих кошмарних слика, угледао сам, у стварном свету, нешто далеко страшније. Море испред мене је дрхтало, посматрајући ме својим ужаснутим, прекорним, тужним и претећим оком“ За јунака кружница се овде затвара, за читаоца, бројна питања се отварају. Најпре слутња, није ли Планети боље без Човека у њеном средишту.

Божидар Андрејић ПРИЧА О СРЕДОЗЕМЉУ ИЛИ КАД ЂАВОЛОВИ РАДНИЦИ ТРАЖЕ ЂАВОЛА

Ајд’ да не личи баш много на оно „чим сам га угледао, одмах сам га спазио“, али чим сам купио роман Средоземље Саве Стијеповића, обећао сам себи да напишем белешку. А и аутор ме је одмах купио једним цитатом. А потом ми је то исто урадила књига у целини. И, ово није приказ, већ прича о роману чији сам, по изласку из штампе купио први примерак. Oвакојетобило.СвратихтокомпрошлогСајмакњиганаштанд „Дерете“, издавача Средоземља не знајући тад и за то, већ да купим нешто од јапанског лањског нобеловца. Кад тамо, мој познаник, више комшија, књижевник Зоран Богнар седи и наздравља са једним рекао бих четрдесетогодишњаком, рокерског изгледа, брадатим и дугокосим. И кад комерцијалистица Бранкица оде да тражи шта има за мене од Ишигура, изненада се врати с неком књигом под носом. Мирише је и каже пружајући је оном „рокеру“ – а то је, сазнам брзо, аутор Саво Стијеповић – „ево тек одштампана још мирише“. Убацујем се – „купујем је одмах за сефте, али морам да бацим поглед, да л’ ваља“. На то Саво, име са корица, отвара 14. страну и показујемиштадапрочитам.Бацимоко,ипомислимдаСтијеповић ипак зна ко сам у управној сразмери с оним колико ја нисам знао ко је он. „Неко је просуо тамни прах преко Србије, оставио је мрак у аманет и лудачке вашаре, пијана славља и обред свињокоља, ракију, рецепт, апаратуру и технику. Те панађуре не покрећу весели сватови, нити се ту зачиње игра и свети љубавни плес, већ их рађа тешка, подземна и подмукла рука, срџба, пакост, ритуали освете или нешто још горе од тога. Такве обреде покрећу мртваци и једино они та окупљања и пазаре држе отворенима“, гласи део пасуса са показ(а)не стране.

Какав тачан, диван мрак, снабдевен са по и мени драга бар три епитета – помислим. Ако је то идејна „вертикала“ (што би реко Слоба Гавриловић) књиге, купујем је и приказујем. Међутим, све до недавно неке обавезе попут жрвња и чамотиња попут поклопца саркофага надјачавале су ми грижу савести због одлагања излета у Средоземље. Све док у новогодишњем броју „Данаса“, у анкети о догађајима што су обележили 2017. годину не наиђох на речи Бранка Кукића, који о књизи свог земљака, Чачанина каже: „Желим да истакнем нови роман Средоземље Сава Стијеповића. Добили смо једног писца који није под утицајем увозне књижевности, наше старе бољке и неповерења у себе. Овај роман је црна слика модерног света написан у духу значајних романа какве су писали Кафка, Брох и Музил, ти велики посматрачи распада вредности и успона безначајности. Саво је, иначе, један од најбољих књижара у Србији, заслужан за развијање укуса младих читалаца и ширења најбољег од књижевности и идеја“. После Кукићевих речи, довољно је да из Средоземља исцитирам само још једну „вертикалу“ и још кратко – о чему се у књизи ради.

У једном делу књиге, асоцираном бугарским Пловдивом, а може бити и било који други град у Средоземљу, Стијеповић пише о нашем вазда актуелном процесу преласка сељана у варошане –сада још и потенцирано. (Да не буде забуне, радња је „смештена“ између два рата, мада кроз неке ликове долази и до седамдесетих, Монтана, САД.) „Не судим, већ пажљиво загледам: у србијанским градовима, кроз улични дамар, у ходу, осећам присутност даха убогости. Градски оци су углавном сиров и осион свет, раскречени између села у којима су одрасли и града где су се доселили; мрзе своје магазе и родне штале, њиве и пашњаке, а не могу се снаћи у новом гражданском руху које су, као да га краду, брже-боље оденули; не могу јер га никада до краја нису упознали, не стоји им добро, стеже их тај крој, не поштују га. Немају никакву визију осим да удену једно у друго, друго у треће… стварајући на тај начин, неко мучно, заумно, скрпљено мутантско насеље, „нешто између“, нешто што нико

неће ни осетити ни заволети, место које обитава у два тока – није град, а није ни село“. А они? „Изобличују се, мутирају као насеље у коме су… освајају комад по комад калдрме и асфалта, те намећу граду, по скаредном реду, немуште визије из удаљених заселака, прикрадају се, попут сенкиположајимауградскиминституцијамаи потомздружени, у хордама, кидишу на старе градске бедеме, отимајући педаљ по педаљ новог станишта. Напокон постају кључари свих капија“. Нећемо на крају наводити ни имена главних јунака, осим најглавнијих има у роману сијасет животних прича које у духу поменутих „вертикала“ сежу и уназад и унапред од тих тридесетих година прошлог века. Али, главнина је састављена од једне банде пословних људи, шверцера и криминалаца која тумара Средоземљем. Али, то није Медитеран, он је само део Средоземља које се прво подудара са Балканом, али шири и до Леванта, на Грчку, Средњу Европу, Подунавље… Та је група састављена од људи разних доба, пореклом свако из неког од делова овог ширег Средоземља. Показаће се на крају, они су високи намештеници великог пословног мага, заправо, ђавола, а уз трговину, заправо шверц и криминал усарадњи са другим сличнимгрупамаиз „прекоДунава“, из Јерменије, Бугарске Грчке, Турске, сви у спрези и повезани и сви међусобно посвађани до смрти и једни другима на оку, тумарају и одмарају се на бројним „топонимима“ овог Средоземља. Оборужани су – парадоксално до мере да је у књизи убедљиво и вероватно, бројним знањима о историји, литератури, а наоружани су свим оружјима која имају и они други с којима ће се прегањати и убијати – нож, секира, пушка, аутомат, па све до експлозива којим ће се негде у Црној Гори правити вештачко брдо за једну породицу која ће то добро платити… Укратко, по налогу ђавола, они „траже ђавола“ неке и налазе, али не налазећи често излаз из узалудности тог тумарања. Ако је јунацима књиге понекад основни посао бесциљно лутање поменутим пространствима, писцу то није. Биографије и родослови јунака, места рођења и она кроз које пролазе изузетан су изазов да зналачки, дубоким и густим редовима опише и та места и изгледе шума, камена и маховине на њему, реке и њина ушћа, изглед непотопљене Ада Кале… зов носталгије из далматинских обала, вегетацију Драгачева, српско Подунавље у залеђу Хомоља… Ма, прича –чудо једно!

Јасмина Врбавац ПОРУШЕНЕ КУЛИСЕ РАЈА (Саво Стијеповић: Прекрасне рушевине, Дерета, Београд, 2020)

Сасвим неоправдано недовољно познат чачански писац, Саво Стијеповић, у жижу јавности је ушао својим претходним романом, Средоземље, када је за њега добио Деретину награду. До тада је Стијеповић већ за собом имао две песничке збирке и два романа, а као приређивач, урадио је три броја часописа Градац – о панку, Џиму Морисону и Џеку Керуаку. Ова интересовања, природно су довела и до његовог најновијег романа, Прекрасне рушевине. Керуак и Морисон несумњиво јесу Стијеповићеви духовни преци и честа су препознавања и у овом роману. Прекрасне рушевине започиње као on the road роман, позициониран у пределима пустињске Калифорније 70-тих година прошлог века, као прича о тужним остацима пропалих индијанских заједница које смењују новонастале хипи комуне, али се иза ових кулиса на романескној позорници одиграва још једна скривена представа. Сам Стијеповић овај роман карактерише као сотију, средњовековну драмску врсту, сатиричнулакрдијукојојјециљдапривидном лудошћу јунакаопустиатмосферуи некажњеноговори оономешто се јавно не сме рећи. Заснована на идеји да је овај свет дом с ума сишавших, сотија кроз смех допушта себи да оштро критикује све што јој је видокругу. Јунаке Стијеповићевог романа затичемо у Калифорнији 70-тих година. Запослен у издаваштву и у личној животној кризи, Данте Ковачи детектив,Вирџил Бак Малиген,

детективску потрагу разврат, расипништво, лењост, похлепу, таштину, насиље, гнев, лаж ... Како роман одмиче, питорескни ликови се умножавају, од правих до лажних пророка, трагалаца за духовним или материјалним напретком, Индијанаца, уметника, зависника, пропалица, представника власти, богаташа, Стијеповић успева да изатка слику једног времена и једног друштва у коме су настајали предуслови за оно што се данас дешава – превласт материјализма, похлепе и насиља. Већ и сама имена Дантеа и Вирџила (Вергилија), као и Бака Малигена, упућују читаоца да је реч о везама са Дантеовом Божанственом комедијом и Џојсовим Уликсом, али се ту не зауставља раскошна Стјеповићева имагинација. Поигравање са фантастикоми хороромалегоријског типаон уводинасценунатприроднабића,демона разврата - Ашмодеја, анђела уништења - Абадона и демона снова, Барбаса који цео наратив метафорично претвара у ноћу мору. Симболичност Акелдаме почиње не само да се остварује, већ и да се шири и на темпоралном и на просторном нивоу превазилазећи романескно време и простор. Будући да је главни јунак, Данте Ковач, потомак ових простора, писац ће дискретно дати назнаке за потпуно ново сагледавање романа, из перспективе потоњих догађања, Акелдаме – Поља крви које ће се оформити и на овим просторима.

Сотија тако поприма обрисе алегорије која иза веома питке и наизглед забавне приче има потенцијал да о садашњем тренутку каже много више.

Стијеповић користећи књижевне цитате, библијске мотиве и друге архетипске моделе, вешто повезујући прошлост и садашњост наисторијскомкаоинакњижевномплану,укључујућиижанровске обрасцепопут фантастике,хорора, детективскеи битничке

Марјан Чакаревић ХА, ХА РЕЧЕ КОМИЧАР (Саво Стијеповић: Прекрасне рушевине, Дерета, Београд, 2020)

Уколико се пође од уобичајене, готово баналне чињенице да уметност одвајкада најпре и највише говори о времену и месту у којима настаје, или, ређе, о другим епохама које се на различите начине доводе у везу са оном ауторовом, а то, наравно, да би је дубље и прецизније представила и објаснила – може се рећи да нови роман Саве Стијеповића Прекрасне рушевине већ од уводних реченица доводи у питање подразумевана читалачка очекивања и искуство. Ова врста поигравања сама по себи није ни предност ни мана, али нема сумње да дилема, која би се најједноставније могла формулисати речима: колико се и на који начин данас и овде некога тиче прича о хипи комуни у Калифорнији са почетка седамдесетих година –лебди ивицом свести непрестано током читања. Стијеповић (1970) је терен за радњу Прекрасних рушевина припремио још у свом првом роману Махагони хол (2008), а у извесном смислу и раније, у књигама поезије Антологија универзализма и Декаденца. Објављене средином деведесетих код малих и убрзо угашених издавачких кућа, ове књиге настају на трагу авангардних искустава века који је тада на измаку и промовишу специфичну форму космизма и духовног номадизма, насталог не само из модерног, аутентичног осећања отуђености и бездомности, него можда и више из сведоступности уметничких дела у сваком кутку света захваљујући модерним технологијама. По наведеним одликама Стијеповић се може посматрати као сапутник писаца из антологије Псећи век, са којима га не повезују толико одређени поетички принципи, и код њих самих потпуно разнородни, колико осећање

година, када је граница између популарне и високе културе укинута, па се стога Стијеповићева проза може поредити и са филмовима уметника какви су, рецимо, Тарантино или браћа Коен. Оно што је заједничко обележје Стијеповића и америчких филмских стваралаца, поред брижљиво одабраних музичких кулиса, јесте специфична хировитост у грађењу приче. Прекрасне рушевине тако почињу као друмско-детективска потрага за несталим писцем романа Махагони хол Мартином Команом, да би у другом делу представиле живот у типичној калифорнијској хипи-комуни, коју води проповедник Скип Ленски, у којој се налази и у исти мах заборавља писац Коман, а потом, налик на преокрет у филму Од сумрака до свитања, уводећи у причу демона Абадона, право из горњих кругова пакла, роман се наставља као борба добра и зла за душеприпадникакомуне, даби сесвезавршило употпуномрасулу: низом пљачки, крвавих обрачуна и смрћу свих јунака, осим главног – Дантеа Ковача. Оно што уцелињује ову причу, препуну наглих скретања и изневерених очекивања, јесте у првом реду изванредно пронађен приповедни ритам: след акције и контемплације, описа и дијалога, синкопиран ретроспекцијама, који на микроплану прати смењивање језичко-стилских клишеа, карактеристичних за жанровску књижевност, и инвентивних епитета, метафора и других фигура. Такође, приповедној динамици доприноси и специфичан синтаксички ритам, по коме се дуге и сложене, вртложне реченице пресецају кратким закључцима и усклицима, док честа понављања, појашњавања, наглашавања, речце и узвици појачавају сугестивност и живост приче. Треба приметити и да простором романа преовлађују пустињски пејзажи и да је највећи број сцена ситуиран у комуни која ће се угасити, по урушеним индијанским насеобинама или друмским продавницама и свратиштима на ободу нигдине, што причу о пропасти хипијевске утопије смешта у одговарајући рам,

путовање, спољашње и унутрашње,и требајеразумети каообећање доброг провода, а завршава се психоделичном поп брзалицом Ha! Ha! Said the Clown састава Manfred Mann, која читаву причу представља као космичку шалу, у којој је јунак, заведен музиком и осмехом у очима девојке на плесном подијуму, поверовао да му је срећа надохват руке, препустио се ноћи – и испао глуп у друштву. У неку руку предвидљив и неминован крај, као и сваке друге племените идеје и подухвата у људској историји, који се, чини се, разликују и самеравају само квалитетом провода који их прати док трају.

Ђорђе Калијадис САВО СТИЈЕПОВИЋ – АПОКАЛИПТИЧНИ РОКЕНРОЛ ТРУБАДУР С обзиром да нисам књижевни критичар, нити сам теоретичар књижевности, дело Саве Стијеповића могу посматрати само из свог угла. Тај угао је с једне стране рокенролерски, јер сам писца препознао по таквом сензибилитету, а тек онда бих могао да кренем са књижевним аргументима који му иду у прилог, и то само на нивоу властитог умећа читања, мишљења, имагинације дешифровања. Од мог првог сусрета са прозом овог непоправљивог сањара, схватио сам да је у питању један од приповедача са чијим се књигама могу лепо дружити. Задовољство је у старту било на мојој страни. Стијеповић је заљубљен у непресушни мит вечитог путовања по прашњавим друмовима, авантуриста чија су непца надражена укусом словенске медовине и црногорске лозе, исто онолико колико су надражена продимљеним бурбоном из Тенесија. Писац који се напајао са различитих извора, а који по природи ствари и времену којем припада није заобишао ни поп митологију. Све што је обликовало Стијеповићев сензибилитет, може се осетити у његовом писању. Ништа од тога није усиљено и натегнуто, већ спонтано избија из самог аутора, као саставни део његове личности, самим тим и поетике. Да почнемо са цитатима: "Свет југа је величанствен, онде си сигуран и безбедан, тамо си, шта год да урадиш, у праву. Југ, увек сам то говорио није географски појам, већ појам везан за личности, она страна света која се тиче изванредних духова." (Средоземље)

"Зато што је то Средоземље и оно успоставља равнотежу

светског рата ваљају морфијум, антибиотике и другу забрањену робу диљем балканских и иних вароши. Банда састављена од Срба, Влаха, Црногораца, Бугара, Македонаца и једног опаког румунског Јеврејина. Ликови који изгледају као да су изашли из неког шпагети вестерна Леонеа или Корбучија, или можда чак и као копачи злата из Хјустоновог ремек-дела „Благо Сијера Мадре“. Разиграна проза, на моменте опора и зајебана, на моменте духовита, али свакако проницљива, интелигентна и провокативна. Разрачунавање сасопственимнационом, сазаблудамаи улепшаном сликом. Аутор не бежи од Балкана, нити се удвара било коме. Овде нема тог простачког и просјачког пљувања, већ је критичка компонента више у вези са егзистенцијалним погледом на свет, тражењу смисла у бесмислу историјских токова. Саво Стијеповић воли да подигне сваки камен, на врелом брду под јарким сунцем, не бојећи се да ли ће се испод наћи нека змија. Он заправо прижељкује змију, како би јој утуцао главу. Све време тражи и самог ђавола. О томе сведочи и хорорична туча са Јарилом (по словенској митологији бог плодности и рата) у некој бугарској вукојебини у којој су се нашли јунаци-антијунаци ове приповести. Путовање које се завршава у Кавали, уз богату трпезу, ратлук са накапаним морфијумом, хашиш и ребетико стихове - „Када будем умро, у неки ћошак ме метните, са мојим бузукијем, том једином утехом“ – најављује другу велику апокалипсу XX века. Откуд ребетико код једног рокенролера? Одговор је више него јасан. Ребетико јесте рокенрол пре рокенрола и то зна свако ко се сусрео са овим музичким феноменом. Била је то музика коју су избеглице из Мале Азије донеле у Грчку. Када се петнаестогодишњи Маркос Вамвакарис (касније чувени ребетико музичар) на острву Сирос укрцао на брод за Пиреј, стигао је у живахну луку пуну скитница, криминалаца, коцкара, курви и хашиша. Тамо је открио живот мангаса, ребетико, научио је да свира бузуки и почео да наступа по текедесима, тавернама у којима се скупљао сав тај сумњив свет са бројним авантуристима и светским путницима. Седели су тамо са њима Стијеповићи ликови из Средоземља. Ту негде у углу, седео је једном и Корто Малтезе. Мешали су се фикција и реалност. Успостављена је равнотежа света. У свом роману Прекрасне рушевине Стијеповић одлази у постојбину Џека Керуака. Могао бих рећи да је то јединствен роман, како својим садржајем, тако духом, идејом и значајем. Роман

отварају цитати Св. Павла из посланице Ефесцима 6:12 и стихови Вана Морисона из песме „Тупело Хонеy“, којим се наговештава смисао приче кроз коју ћемо проћи. Прва реченица гласи: „Људи, браћо...Заиста, заиста вам кажем, чудне су се ствари догодиле на друму за Палм Спрингс.“

Довољно за почетак. Иако почиње као крими ноар, све полако прелази у једну on the road, одисеју, пробијањем кроз маргину америчких хипи комуна, декаденцију и трагање за смислом кроз утопију револуционарне приче из шездесетих, која је седамдесетих већ показала сав свој бесмисао. Приповедач се на том путу бави својом мрачном сенком, и потрагом за смислом. Свестан је свог пада, прелести, сагоревања, потребе за истином и чистим срцем, али на том путу са другим трагачима и грешницима, наркоманима, лажним гуруима и револуционарима, прихвата своју улогу приповедача који за почетак мора да преживи,какобинасамомкрајусвеиспричао.Какосвенебисклизнуло у некакав нихилистични мрак, пустиња, хипици и сав тај рокенрол, само су параван иза којег се крије једна чиста хришћанска прича. Пејзажи пустиње, шерифи, ФБИ агенти, индијански резервати, наркомани и блуднице, демони нечастивог на задатку, одбљесци хелтер-скелтер лудила, приче у којима се сусрећу духови Малкома Икса, Црних и Белих пантера, са песмама Грема Парсонса, Боба Дилана, Нила Јанга и Џимија Хендрикса, заправо указују да су Прекрасне рушевине смештене у један амбијент митске американе, која је више у нама самима, него у самој Америци. Зато је писац целу ту причу о духу једног времена можда и демистификовао, на одређени начин демитологизовао, дискретно нам, између редова наговестивши, да ствари неће ићи у добром смеру. Данас смо сведоци свега тога, зар не? Све остало је само оно кловновско лице из песме бенда Манфред Мен које нам се цери и ужива. Када кажем да је Стијеповић апокалиптични рокенрол трубадор, при томе не мислим на неког јуродивог

Жикица Симић

СНОВИЂЕЊА ИЗНАД ПУСТИЊЕ МОХАВИ

Калијадис и Културни дневник су већ дали свој суд о новом роману Сава Стијеповића Прекрасне рушевине. Мудре су то и тачне опсервације. Та чињеница ме ослобађа обавезе да судим и оцењујем. Могу да пустим машти на вољу и да прозборим коју о овом несвакидашњем штиву и његовом аутору. Сава познајем површно. Срели смо се пар пута. Знам понешто о њему. Роман Прекрасне рушевине се наиме доима као извештај из немирног сна неког ерудите, савршеног познаваоца популарне културе – рок музика, филм и одговарајућа књижевност. Логиком сна су помешане филмске сцене, странице „тврдо куваних“ књига, гитарски рифови, сулуди ритмови, вишезначне песме. Мики Спилејн, Рејмонд Чендлер, Хомер, Данте и Булгаков иду руку под руку страницама ове књиге. Прекрасне рушевине се доимају као сновиђења изнад пустиње Мохави. Временске и географске координате су прецизно одређене – Калифорнија средином 70-их година XX века. У том простору Стијеповић је конструисао „надстварност“ у којој његови ликовиу којима клија „дивље семе“ и који имају „стиснуте шаке“ - одигравају своје игроказе. Они путују, пуцају, пију флаше вискија и вина, дивље се туцају, дрогирају, пљачкају банке, проливају „крв, зној и сузе“ и на крају се сви поубијају међу собом у кафани Starless . Пре негошросесветлаугасе,накрајукњиге,чујемодемонскисмехоног рокенрол кловна: „Ха, ха, ха“. Послушајте Калијадиса и Културни дневник. Прочитајте Прекрасне рушевине. О јединственој књизи је реч. Ужитак је гарантован. Кад будем срео Сава на неком прашњавом левачком путу – и он воли да крстари тим крајем – питаћу га, док будемо пили поново оживело јагодинско пиво, зашто се онај лик зове Ники Хопкинс.

Сања Глигорић

ДИВЉИ ПЛЕС У ПРЕКРАСНИМ РУШЕВИНАМА АМЕРИЧКОГ СНА

(Саво Стијеповић, Прекрасне рушевине, Дерета, Београд, 2020) ...То је то забава је завршена смрт сваке радости стигла је. 1

Роман Прекрасне рушевине Сава Стијеповића објављен је 2020. године и недуго након тога ушао је у најужи избор за Нинову награду, као и за Европску награду за књижевност. Слојевитост самог дела и опсег тема које се у њему приказују алати су којима Стијеповић вешто барата у покушају да, пратећи наратив, који на тренутке ускаче у рухо магијског реализма, сецира урушење етоса „Америчког снаˮ, као и последице овог процеса, који су кроз књижевну историју у својим делима испитивали монолити америчке списатељске сцене, попут Френсиса Скота Фицџералда и Артура Милера. Стијеповићев роман би се на први поглед могао класификовати као пример оних наратива у којима се приказује авантура на путу (on the road роман). Међутим, ово дело жустро се опире строгом жанровском одређењу и представља мешавину више жанрова, или чак медија. Тако се полазна Стијеповићева идеја може лоцирати у музици, чинећи везивно ткиво овог романа, који и сам представља посвету великим музичарима попут Вана Морисона, Тима Баклија, Џима Морисона, Нила Јанга, и многих других великана англофоне музичке сцене, чије нумере чине пратећи део овог наратива. Јунаци (који на тренутке попримају неке одлике анти-јунака), Данте Ковач и детектив Вирџил Бак Малиген одлучују да се отисну

Америциседамдесетих годинаXXвека,удекадикојачинипрекретницу у историји ове државе, будући да је тада континент преплавио последњи талас хипија, који се урушио на исти начин на који се и формирао – бурно, остављајући за собом депонију разореног „Америчког снаˮ. Неминовносеможезапазити дазаинтересованост домаћесцене за дух америчког поднебља није нимало нова појава. Зато се, као један израз тог интересовања, могу издвојити многи локални бендови који већ годинама уназад наступају, а којима се приписује да припадају тзв. Американа музичкој сцени. У вези са тим, јасно је зашто се у њиховом звуку већ на прво слушање може уочити одјек музике која се ствара у Америци, при чему је, такође, важно нагласити да су најчешће у питању кантауторски бендови, што не представља ништа друго до једну врсту стваралачког креда карактеристичног за америчке музичаре. И Стијеповићев роман садржи једну такву сличну мелодију, због чеганајпретребаистаћи успели подвиг аутора, који минуциозно испитује америчко друштво и смешта роман на назначени географски и културолошки терен, да онемогући читаоцима да се одупру осећају да странице ове књиге одишу Америком. Ово постигнуће маестралног описивања духа једног специфичног поднебља у Прекрасним рушевинама треба посебно похвалити, нарочито имајући у виду то да се Стијеповић заправо никада није отиснуо путем Америке и са њом и њеном културом остварио непосредан додир. Као што је већ напоменуто, роман није могуће сместити унутар оквира једног жанровског одређења, али једно јесте сигурно – може се успешно тумачити као постмодерни наратив. Раскид са линеарнимсезато уочава управоутоме што сепрвобитни заплет – потрага заКоманом, ауторомрукописа Махагони хол –који јенаизгледкључан за даљи ток развоја романа, у једном тренутку напушта и не бива разјашњен и исприповедан до краја. Иако протагонисти проналазе Комана приликом путовања кроз Америку, долази до преокрета, те се стиче утисак да поменути рукопис и није толико важан, пошто и сам издавач од диже руке од преговарања и публиковања овог дела. Својствено делима која настају на идејама постмодернизма и која се из те визуре и тумаче, одговор на дати проблем или његово решење никада нису ни били важни. Акценат је насупрот томе стављен на сам чин потраге, у овом случају на авантуру кроз Америку, те тако ова наративна нит постаје смело оружје у рукама писца, чија је примарна идеја да читаоце током путовања кроз

континент заправо упозна са рушевинама сна на којима је нација изграђенаи који јетоликодуго чиниозначајан деоуконституисању визије живота сваког америчког становника. С тим на уму, помислити да су Ковач и Малиген јунаци уобичајеног путовања чије је одредиште унапред одређено велика је варка. Што са њима дубље залазимо у утробу Америке, јаснија постаје слика рушевина у које се преточио „Амерички санˮ, некадашња погонска сила тог друштва. Овај концепт се у литератури појавио тридесетих година XX века, након што га је дефинисао еминентни историчар Џејмс Адамс, при чему су корени ове идеје били лоцирани у личном развоју, уз пратеће обећање да ће сви који вредно раде успети и да се остваре. Током деценија које су уследиле, у периоду Велике економске кризе која је погодила сам центар Америке и пољуљала вредности који су се до тада сматрале укорењеним и непробојним пред било чим, а затим учвршћивања капиталистичких вредности у друштву, сан је претрпео многобројне промене, све док се у потпуности није ишчашио из зглоба. У том тренутку се лични развој нашао у запећку услед претендовања ка остварењу материјалног успеха, гомилању капитала и задобијању славе. Наши јунаци затекли су се у рушевинама америчког друштва, непрегледним пољанама красних идеја које је нација обећавала свима који се у Америку упуте у намери да се остваре путем рада. Хипи комуна Лафајетових једно је такво одредиште у овом роману, где Ковач и Малиген спознају обрисе идеја које су хипици узимали за своје полазне вредности. На ту позорницу располућеног америчког друштва, које се одало алкохолу, дрогама и сексу, Стијеповић уводи елементе магијског реализма, те тако на сцену ступају и демони са различитим жељама и прохтевима (на пример, демон Абадон жели да узме душу душу јунака Скипа Ленског, једног од хипика који живи у споменутој комуни Едгин). У тренутку када читалац помисли да је у потпуности уронио у мрак Америке и њених урушених вредности тиме што је упознао и тамну страну ове орга-

су људске душе лако заводљиве, јер се у њима већ крије мрак свести, тама човечности и прекрасне рушевине некадашњих обећавајућих идеја. У прилог могућности тумачења књиге из визуре постмодернизмаслужиичињеницадасеуовомромануразазнајуелементи метафикције, те тако Ковач на тренутке и сам коментарише процес потенцијалног писања романа под називом Прекрасне рушевине. Непосредно пре него што се први пут састане са Малигеном у бару под називом „Blue Flamingoˮ и са њим се отисне на пут у срце Америке, Стијеповићев јунак ће истаћи да има сличности са Робертом Луисом Стивенсеном, те да је тако и он „тим стварима склон, хитром измишљању уз мало утемељених чињеницаˮ као да прича истину која је непорецива и „свима обећанаˮ, па да напослетку и самог себе убеди у то. Он, такође, размишља и о томе да би управо Стивенсоновимречимамогладаотпочне„целаовапричаˮ,мислећи на књигукоју ми већ држимо у рукама и ишчитавамо. Поигравајући се постмодерним наративом, формом романа и жанровским одређењима,Стијеповићстварадело којене пружаодговоре,већпоставља питања, што није ништа друго до још један од постмодернистичких манира. Свет Стијеповићевих јунака тескобан је и на тренутке делује као да су јунаци заточени на позорници коју уређују пропаст вредности и урушење система, који је некада обећавао велике ствари свима који се одваже да покушају и пруже властити максимум. Из таме ових ликова ипак израња Бабет Лафајет, најсветлија тачка у овим рушевинама, али чак ни она не успева да досегне срећу за којом трага. Заточени у окове капитализма и располућеног, немилосрдног друштва, јунаци су закопани у месту и не успевају да продру до себе, не би ли тако пронашли бег из сурове стварности у којој су се задесили. На тренутке туробан, али до самог краја преплављен изврсним рокенрол нумерама, Стијеповићев роман представља комплексан наратив који изазива ураган

Овај роман широм отвара „врата перцепцијеˮ онима који су спремни да реалност сагледају из више углова тако што неће очекивати да им се одговори пруже, већ ће разумети да за њима сами морају трагати, чак и након што затворе последњу страницу књиге.

Немања Вељовић Суброса

ПОБОЖНИ УЖАСИ: УВОД У ТЕКСТ НУЛТИ

Темељи литерарног замка Сава Стијеповића налази се на дну пакла, док су врхови купола забодени у крај раја. И овако, требало би, започети сваку причу о роману Прекрасне рушевине (Дерета,Београд,2020),башовако.Малојеписацауисторији књижевности по чијим се техникама и облицима приповедања одређивао формат великог писца. Није лако пронаћи писца чије дело уједно чини и књижевно уметничко поље. Есеј који је показао, у извесном смислу речи, друкчије расположење за разумевање књижевности јесте свакако Књижевност исцрпљености Џона Барта, који је објављен у августовском броју часописа Atlantic Monthly 1967. године.

Уколико занемаримо целину ове краће Бартове белешке и узмемо само један део који говори о новим облицима приповедања (књижевна иновација, термин користи Најал Луси) видимо да они „веома могуће могу указати на нешто употребљиво у стварању или разумевању аутентичних дела савремене уметности“. Стијеповићев роман, Прекрасне рушевине, јесте аутентично дело српске књижевности,или,какојетоједномзаписаостарипрофа(али,занекудругу књигу) – Златна књига српске књижевности. Но, текст о Рушевинама не треба кренути од купола. Дакле, кренимо прво ходницима (прстеновима) пакла. Бит једне приче јесте дијалог. Оно што је карактеристично за овог аутора јесте да дијалог није само дијалог, већ има ону динамичку функцију наративности која, пре свега, има циљ да приђе сама себи. Не говори се, дакле, о дијалогу као некаквом средству за успостављање комуникације са

Радња романа је смештена у један историјски оквир, као и Бартов есеј, који презентује Америку 1970-их година на пољима нових утопијских сагледавања света у себи и око себе. Доприноси (назовимо то сада тако) који врше одређену надогрању у приповедању никад немају везе са жанровима којима припадају. Тако да, бесмислено је тврдити да је један роман извршио такав утицај на књижевност само зато што је иновативан или друкчији. То је само тренутност која брзо нестаје. На пример, Достојевски није велики писац из разлога што је тада био иновативан или Стијеповић што је сада иновативан на хоризонту општег сагледавања човека и књижевности. Интересантна прича између ковача и зидара јесте у њиховим трајањима традиције. Оног момента кад је ковач покушао да унапреди природу ванприродним елементима његов занат је нестао на мапи сазнања, док се дан-данас занат зидара преноси посвећенима. Тако је и у књижевности, било ко да покушава да унапреди књижевност вануметничким елементима може наићи само на тренутку актуелност, али неће доћи и до потпуне спознаје оног ко ради кроз/за књижевност алатима који су искључиво за-дати правом уметношћу и поверени уметнику.

У роману Прекрасне рушевине ништа није случајно написано и препуштено интерпретацијским инвенцијама самог аутора. Дакле, у средишту приче романа имамо само дијалог који представља саму радњу романа која се, опет, може огледати у дескриптивним пасажима о пустињама које a priori чине једну рђаву бесконачност приче у дијалогу, и обратно. Бахтин је нешто слично писао о Достојевском, о томе како бит човека није у рефлексији спољашности већ унутрашњег осећања сопства, истичући радњукроз дијалог и пут ка себи. Честитост пута ка себи јесте дијалог. Хришћански радикално!

тренуцима једне књижевности и спремности да као таква поново буде оно што јесте била, јер Бог никоме није дужан, некмоли нама. Један ученик светог Серафима проналази епифанијску семенку људског зачетка и говори о спопадању побожног ужаса, литерарни ликови код Стијеповића јесу људи који су падом задржали божју искру избављења и кренули ка свом новом астралном телу – кренули су натраг, где заиста припадају. На том путу молитве, легенде о сипцу и сипици, новим Храмовима, круговима пакла, чистилишту и на концу раја сусрећемо утабани пут целокупног искуства милостиве карме, његови јунаци непрестано трагају за тишином молитвене сузе спокоја. Они су луталице и мењају место за местом и кућу за кућом све док не дођу у Град и Кућу који су вечни, баш као и дванаесторица светих – из јеванђеља. Њихове молитве нису познате традицији, ни прошлости, ни будућности, оне су чисте, понекад без речи, али искрене и честите; као искричавост која плеше пред њиховим богом, без догме, јер „не ратујемо ми против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју“, како и почиње роман, речима из Посланице светог Павла Ефесцима. Кроз Долину принчева може се видети исхлапела боја индига (позната само некима и њима дата) која на индиректан начин у Прекрасним рушевинама прави идентичне прелазе између добра и зла, јер пут којим се Стијеповићеви јунаци крећу јесте пут радикалне невиности. Кад у Хиљаду платоа уздишу Делез и Гатари, и кажу „уморни смо од дрвећа, требало би да престанемо да верујемо у дрвеће, корење и ridicule“, мисле, пре свега, на мисао као одсуство сваког разгранатог обрасца: они траже да се, по речима Брајана Масумија, конструише гладак простор мисли. Или, зашто је отац Зосима напустио сестринство у Аризони и отишао у Мексико? На сва ова питања одговоре треба тражити у тексту, у бити разумевања себе и дијалогу са Рушевинама. Оно што нема сумње јесте, Саво Стијеповић пише боље него што ми знамо да читамо.

Александар Марковић ПАР РЕДОВА ИЗ КОШМАРА О СЛОБОДИ Само једна књига, најмузикалнија, чије су литералне ноте красиле разне полице свих станова које сам у току једне деценије променио у Београду и чија рикна носи презиме Оклопџић и наслов CA Blues, одмах до ње, од недавно налази се и књига Прекрасне рушевине Саве Стијеповића. Размишљајући о томе како бих уопште сумирао утиске о Стијеповићевом роману, јер сам га прочитао пре годину дана и да ли једно такво излагање може заинтересовати потенцијалног читаоца, онога ко не познаје Стијеповићево дело и да ли да ту књигу купи, нађеипрочита,схватиосамдасудругиурадилитовероватномного боље од мене и да бих се пре задржао на оне мисли које су ме окупирале и пре читања овог романа, а то је које је тема коју Саво обрађује. Која ме је тргла из удобне коморе комфора ушушкане трњем преиспитивања свега онога чија грађа може послужити као темељ за идентитет. Поменуту даскуполице умојојглави Прекрасне Рушевине деле и са књигом Параноја у Лас Вегасу Хантера Томпсона чију веома драгу екранизацију Терија Гилијама отвара цитат: “Онај који од себе прави звер, ослобађа се бола што је човек. “ Самјуела Џонсона, а тик до ње је и Палп, последњи роман Чарлса Буковског, са својим ауторефлексивним детективским случајем. Док МикаОклоп својблуз почињесимболичноскидајући блато са ципела које вуче још из Европе (читај Југославије), јер блата у сунчаној Калифорнији

бљувотинама које су као кључне маркетиншке фразе послужиле у стварању конзументског пакла који данас од милоште називамо друштво и чији се дугачки отровни љигави пипци у разним контекстима називају вредностима тог истог друштва. У том контексту не могуада сенезапитамдали јесвеоношто јепотеклоизконтракултуролоших феномена од педесетих наовамо у старту било осуђено гробницу рафова у тржном центру XXI века или је капитализам постао толико изверзиран да ретроактивно руши сваки покушај оригиналности и сваку побуну која није у служби профита пакује у сандуке отуђености, мржње, политичке некоректности и осталих разрађених шаблона. Управо таква мисао доводи у питање и сопство изграђено на бројним битничким редовима и рифовима који су као сопствени праузрок истицали слободу и индивидуализам, служећи се техникама исисаних наживо директно из живота супротстављеног наметнутим снобовским начелима, бесмисленим законима и усиреним конзервативним вредностима, а које су данас фабриковани принтови на памуку који бледи после трећег прања. Саво је на микроплану једне хришћанске секте детективском причом која у једном тренутку постаје банализована “Џим Џонс“ епопеја о утопији приказао неминовни распад једне заједнице на челу са добро познатим харизматичним вођом који је одлепио не успевши да одоли искушењу нечастивог , овде више приказаног у маниру холивудске звезде и стрип јунака него неког класичног отелотворења исконског зла, или бар оног које није по мери цркве. Да ли је мотив распада још једна кошмарна епизода Америчког сна одметнутихбејби-бумера и хипика које је пошандрцали пастир препустио на милост и немилост ужасној чињеници како ће ипак кроз живот и смрт морати понекад и сами, или мит о проналажењу самог себе кроз декомпоновање градивног ткива

Слободан Николић СТАРАЦ (У) РЕЧИМА ... као киша падала је смрт... (сумерско-акадски Еп о Гилгамешу, пета плоча, око 1700. год пре Христа) - Дај ми ма шта друго само да не видим страдање људи; рад би да никог не видим у беди. – То никада нећеш дочекати... (Јаков Игњатовић, Милан Наранџић, 1860) Говорећи у IX поглављу своје Поетике о разлици између песништва и историје, Аристотел наводи да ово друго приповеда стварне догађаје, а оно прво о ономе што би се могло очекивати да седогоди. Стогаје,вели Стагиранин,песничкоумећефилософскије и требало би га схватити озбиљније. Мислим да нас искуство које се одиграва преко 2300 година након ове тврдње оповргава у суду и да на наличје обрће њене елементе – историја је нестварнија од песништва, иако оно само и даље остаје философскије, односно као да је повест имагинарнија категорија од конкретне догађајне стварности и да је теже поверовати у њене него у облике песничке стварности. Она по лудилу и деструкцији надилази сваку могућу (за)мисао. Па какву нам то повест излаже писац?

или као нешто одавно познато (старо). Дело подразумева процес настајања, али се његово значење, његов миметички кôд у односу на процес историје подједнако као и на процес метаисторије и протоисторијског семенане задржава у њој, већ је превазилази. Таква је и природа књижевног текста, поглавито оних који га „настањују“ у његовом романескном виду. Драма порекла или поступака јунака код Стијеповића или изостаје или уопште није у првом плану (тек се о понеком од њих саопштава родослов, али већина њих као дa нема сопствени корен). Ти бездомници, потомци Одисејеви, нигде се и никад не враћају као што је то чинио њихов праотац луталица, макар он то радио и формално, зарад спољашње авантуре (иако ово уопште није тачно). Тескобнамисаоновогчовекагласи овако: огњиштеи Пенелопа,тражење и човек у средишту те потраге, само су мртви сан. Итака више не постоји. Зна то Стијеповић. Људи у овако осмишљеној прозној поставци заправо странствују (то бескућничко, чергарско и пустињачко потуцање, та приватна војна против чопора, заправо је иницијацијски чин, обредна тачка додира са другом, а заправо примарном, егзистенцијом) с оне стране историје иако се то догађање одвија у њој самој, што је својеврсни парадокс, али управо тако они покушавају да се врате у језгро повесног тока не би ли успоставили давно поремећену равнотежу и опет, можда, препознали васпостављање старе мере смисла која беше назначена у задатом Едену. Одатле тек, пре пада, никако после или због њега, почиње преображење човека у Новог Адама. Али, то је посве друга прича. Делатност Стијеповићевих анти-хероја (а шта ако су у питању истински, а не иронијски вредносно обрнути хероји?), тачно је смештена у ону дивну, али страхотну реч коју је смислио В. Попа у 12. песми циклуса Врати ми моје крпице – испилобања. Док читате његове редове као да вам се испија сва снага памети и смисла којом сте даровани на рођењу. Унутарње русалке управљају поступцима јунака. Зато његову романескну прозу можемо означити као драму апсурда, односно збивање произвољног случаја,као оно што се тој жанровској одредници барем приближава. Смишљења тактика отрежњења, знам поуздано. Он је летописац модерне, а заправо свевремене и никад прекинуте, бајке, неретко и староруске скаске тако омиљене Гогољу или Ремизову, о подемоњеном свету у којем човек мало шта добро тражи, а још мање налази. У сва четири романа пред нама гмижу

манихејско-богумилске јереси и гностичке лекције у различитим видовима. Као да посматрамо како се Et in Arcadia ego Николе Пусена разлаже у карикатурни Рат Ото Дикса. Није у питању пуки временски распон између два сликара и два ликовна опредељења од нека три века, већ непојмљиво растојање између првобитног раја и последњих људи које полако прераста у бездан ништавила. У наративном ткиву и Махагони хола и Средоземља и Камених бродова и Прекрасних рушевина налазимо непатворено људско Ругање Христу Матијаса Гриневалда, силна распећа Луке Кранаха или страхотни лик оца Мартина Лутера, Гојине каприче и Хроноса који гута своју децу, ван Гогове Вране над житним пољем, пандемонијум присутан на изображењу Страшног суда и читав глосаријум клетви људског рода упућених самом себи, умор од света који се тако јасно види на чудесном Веласкезовом платну Меркур и Аргус, један земаљски инферно без пургаторијума (да се испомогнемо, само метафорично, терминима римокатоличког богословског рационализма). Ниједне иконе код Стијеповића! Данте, нејак си за данашњи нараштај! Његови јунаци носе свеколики печат свих оних античких књижевно-философских појмова (πάϑος,άμαρτία и ΰβρις)који најпре онтолошки, а потом и морално, разграђују темеље бића. Пред нама, као тајно завештање, страдање, несрећа, зло, невоља, бол, мука, крајње границе напетости слободе, болест, смрт, убиство, трпљење, сваковрсне душевне муке, охолост, обест, пркос, насиље, преступи који потичу из прекомерног човековог властољубља, превелике сигурности у себе, похлепе, пожуде или неке друге страсти. Код Стијеповића су у сва четири романа на сцени дискредитовање идеје о човеку, подивљали хедонизам (неретко чак и зооморфне баханалије), дочаравање хорора безизлазне и обрнуте теологије, разрађена увертира у баналне и тривијалне топосе духа наших предака, исто колико и савременика, као и обреди деперсонализације (опозивање непобитне јединствене личности путем система и технолошке свести, јер управо систем и машина подразумевају нужно одсуство човека), провидност постојања, расцеп, растрзаност, недостатак, умањење, недовршеност, скоро па незадрживо потапање које дави, непрекидно ишчезавање, трагичност, неоствареност, човечанско безнађе обгрљено безизлазом, бездана котарица недаћа, халуцинантне творевине и уобразиља највишег реда,читав један духовни Вавилон или Египат који у очима старозаветног Јеврејина или новозаветног хришћанина, а обоје у очима праведног човека, само

накратко владају добом у којем човек тренутно бива, одсечком вечности упереним ка сопственом смислу, ка крају ове земље и овог неба. Само пробрани нису теријаци привида. Ми смо одбијени чак и од мита о Златном добу, некмоли од предања о Врту на истоку. Једино нас хтење рађа из ништавила, напор да се заснујемо барем на литицама овог света одакле се пресликавамо на обронке другог царства. Може ли човек икако да буде размрачен? Господе, све се руши! Где ћемо ми који те љубимо? Коме ћемо оставити своје окоштало тело? Човек издалека препознаје сопствену природу насталу падом, али му незнање да је тај пад уопште постојао смета пунини. Он је за њега пуки мит, симбол, никако онтолошка стварност. Ми прихватамо своју другу природу као прву, не познајући сам извор нашег бића. Изопачење нам је нарав коју држимо као једино истинску. Рак-рананашеисторијепотелу.У Молитвеном правилу пред Свето Причешће Свети Симеон Метафраст даје болни каталог непочинстава које скоро свако чини пред лицем својим, лицем ближњег свог и Лицем Бога Живога: „Које ли зло не учиних? Који ли грех не сатворих? Које ли зло не замислих у души својој? Јер сам већ и дела починио: блуд, прељубу, гордост, разметање, укоравање, хулу, празнословље, неприличан смех, пијанство, прождрљивост, преједање, мржњу, завист, среброљубље, грабеж, неправду, лакомство, јарост, клевету, безакоње. Свако моје чувство и сваки уд оскрнавих, покварих, непотребним учиних, поставши потпуно радионица ђавоља. [...] Јер сам изобиловао у сваком злочињењу и лукавству и станаској препредености и покварености и просипању, блуду, кварењу деце, злопамћењу, наговарању на грех, раздраживању и другим безбројним страстима. Којим ли то гресима не развратих себе? Која ли то зла не владаху мноме? Сваки грех учиних, сваку прљавшину унесох у душу своју, непотребан постадох Теби, Богу своме, и људима. Ко ће подићи мене, палог у оваква зла и толика сагрешења? У истом кључу нам се обраћа и Бодлер дајући читав списак поганости којима се човек „слади“ (заблуда, грех, глупост, тврдичење, смрадногротло, прецвала дроља, насиље, отров, кама, драж у гадном),прикључујући им притом и зоолошки пандемонијум (шакали, керуше, пантери, мајмуни, шкорпије, гује). Ништа се већ вековима (ни миленијумима, богами) дословно не мења. Осим одеће и техничких средстава. А и то нагоре. Гласовито Цвеће зла се умножило на сверадост човечанства, упркос томе што је наша сврховитост

општеважећа за цео свет!Нажалост, Рат је отворио уставе хаоса. Руше се помоћне скеле које споља држе људску егзистенцију [...] Трпимо историју.“2 Пред нама су јасно уочљиви симптоми разобручног и ничим ограђеног порицања живота, стална устрашеност од непојмљиве и неретко „безузрочне“ махнитости нарави од које је стрепео још Хомер код свог Ахилеја, свеприсутност егзистенције чак и кад се поништава, непрекидни психотички трзаји,кошмари историјеи идила пакла као стратегија Стијеповићевог идејног миљеа. Овај род Сима, Хама и Јафета јена издисају. Да ли постоји суштински нови путник, по свој прилици последњих времена, из Ура Халдејског који би засновао нову расу и задобио нови земљу пред милосним лицем Тројице? Крволочни Сенахериб Нинивљанин умножи се до у бескрај. Халдејски маги усавршише магију и култ мртвих, зазивање смрти. Неукротива је снага зла, неподериве су мреже гроба. Свет је већодавно логорашкабарака.Замкеженаи мушкарацарадебеспрекорно. Скоро да је тако. Као да Син не устаде из уснулих. Наручје Авраамово и даље је пуно неподигнутих Адама. Па где ћемо то у овом веку, куд да денемо огољену душу и обнажено тело? Суштински, у сва четири романа, премда су назнаке могућег спасења заступљене, све превасходиистински макабристички пејзаж, али небројено пута сабласнији и мучнији од завршне сцене Бергмановог Седмог печата у којој у облачни сутон на брегу замиче чудна плесачка дружина давно умрлих, асамо наизглед живих актера света - смрт одвлачи све играче историје у своје деспотство где се не види ни своје, а камоли туђе или Божије лице. И тако дођосмо до једноставније алхемије таме: из ужаса у ужас из горег у још горе, из безнађа у безнађе. Терор победника над онима који су побеђени у својој грубости данас замењују префињеније, али опасније и погубније,насиље и страховлада које практикују новидиктатори-канибали. То је освета другоме због пораза, али другоме који није крив нити је у твом поразу учествовао. Прави кривац, човеково ја, увек се заобилази. Обиље насиља никада се не смањује, оно је само пропорционално умножено нестанку ипотпуном

2 Janouh, Gustav – Razgovori sa Kafkom, IP RAD (edicija Reč i misao, knjiga 534), Beograd, 2002, str. 137.

времена испуњених догађајима. Истина је присутна када су сагласни онај који говори и онај који слуша говорено. Међусобно разумевање место је где бабичарске руке извлаче чист живот у духу. То је печат вечног бивања. Христос је победитељ света, јер се једино у Њему све ствари мире.Он је наше још увек недодирнуто појављивање које превазилази историју која је само прелаз, додуше груб и свестрадално неотесан, ка бићу. Довршити прелаз чин је светитељства.У редовима које читамо га нема. Да ли? Коју то истину затичемо код Стијеповића: историјску, етичку, културну,политичку,антрополошку,религиознуилионунајфинију – есхатолошку? Или све њих скупа? Можда је ово само пука књижевна играрија, разнобојна естетска слагалица настала из досаде као једине потребе? Нажалост, није. Далеко смо од доброг, помало несланог инаивног, обешењаштва. Стијеповић има другачију потребу. Некако као да је проширио светојовановски увид у последње стање земаљских ствари (Јеванђеље по Јовану 1, 15-34) и есхатологију историје разрастао од гномског до широког романескног тока приповедања (као што је једну старозаветну епизоду од неколико редова у вези са патријархом Јаковом Томас Ман количински „парафразирао“ у четворотомно остварење (!) Јосиф и његова браћа). Лутања и страдања његових јунака теже коначном откровењу које не мора нужно бити Христос као што је то случај са принцом Таором у Турнијеовом роману Гашпар. Мелхиор. Валтасар. Они трагају за првобитном невиношћу, за изглађивањем онтолошке располућености божанског и не-божанског у човековој нутрини, уму и срцу у исти мах. Као да присуствујемо некој врсти митопејске прозе, обрађивању древних бајки, али без елемента прочишћења, без тако драгог нам метаболичног конца. Доживљавај извесног преображења, статус човека који се мења набоље као да изостаје. Или је то само добро прикривена стратешка варка? Ми као да више нећемо имати трећи, најнеопходнији део Милтоновe поеме Изгубљени рај, Рај поново стечен (Paradise Regaind). Пред нама су изгнање,

Стијеповићеви романи су непосредно сведочење, односно вид коментарисања облапорног распада једног концепта цивилизације у чијем је средишту неприкосновени,аутоматизовани и осамостаљени разум (не само он) као мерно-регулациони бастион. Али, шта је разум? Мислим да ни он сам не зна. Нама су потребни чисти ум и исто такво срце. Имамо ли их? Где су? Постоје ли уопште? То је ствар божанског позива и људског одговора. Спасење и Бог су у нама, али ни једно ни друго нисмо ми. Ми само прихватамо или одбијамо понуду. Шта чини и у шта верује сам писац, шта одиста хоће његови јунаци и где се, на крају крајева, смешта његова књижевна, али и животна, поетика? Волео бих да барем слутим, али... Његови радови су оптужба света изнета пред лице истог тог света који, како нам Богослов рече, саву злу лежи (Прва посланица Јованова 5, 19) и чији темељи нису у рукама ни човека ни ангела, али је његов ток договор видљивих и невидљивихсудеоника тог страшногпозорја беспоретка. На чему се оснивају ова васељена и ова историја? Говорећи о реформи египатске (фараонске) владарске идеологије Ман вели да је то била религијска верзија политичке самопотврде.3 Један навод осредње дужине, пошто својим садржајем потврђује одавно слућену слику стварности за коју верујемо да је „узвишена и света, проверена, непомична и недодирива“, а заправо је посреди само добро намештена, тј. циљанопројектована историја (њено симулирање и опкројавање никако није изум модерног човека), добро ће поткрепити ову тврдњу: „Uz to, sa Životom Svetog Franje novija ličnost kroči u svet umetnosti: svetac koji je preminuo 1226. i koji je kanonizovan u rekordnom vremenu, samo dve godine kasnije, postaje odmah predmet obožavanja pa samim tim i predmet slikanja na drvetu i drugih dela koja reprodukuju njegov lik i pripovedaju o njemu i njegovim čudima. Tu se sad dolazi do još jednog zanimljivog opažanja. Đoto postaje zvaničan slikar, u tom smislu što se na jednom projektu rađenom po papinoj narudžbi prilagođava diktatu crkvenog vrha, pošto je crkva prisvojila svečev lik i želi da o njemu prenese „normalizovanu“ sliku, u skladu s predstavom o crkvi kao onoj koja ne može da bude siromašna. Papa, imajmo ga u vidu, takođe je politička ličnost i nalazi se na vrhu sistema koji odbacuje predstavu o Hristu koji nije ništa posedovao, kakve su se

3 Man,Tomas –Josif i njegova braća (knjiga 4, Josif Hranitelj), Matica srpska, Novi Sad; BIGZ, Beograd, 1990, str. 121.

pridržavali pobornici siromaštva, pa tako i predstavu o crkvi bez ovozemaljskih dobara, koja će izazvati potrese u poretku i ravnoteži zapadnog sveta. Stoga Đoto postaje tumač – i to je prvi slučaj u dugačkom nizu komplikovanih želja i zahtevnih naručilaca kojima udovoljava – zvanične vizije koju prenosi jednostavnim i jasnim jezikom, ali novim, neo što je inovativan, kao što smo više puta naglasili, već novim u tom smislu što je tekst na koji se treba osloniti da bi se osmislila ikonografija sveca drugačiji nego pre. Papa je, naime, naredio da se povuče prva pisana biografija Svetog Franje, koju je sastavio Tomazo da Čelano na osnovu neposrednih svedočanstava, jer je bila isuviše bliska stavovima koji su smatrani opasnim, a u korist biografije čiji je pisac bio Bonaventura da Banjoređo, takođe franjevac, ali ne tako blizak ekstremističkim stavovima mrskim pontifeksu.“4 Овакву слику света нам дочарава Стијеповић – погану и неулепшану историјску „снагу“ нечастивца, његов црни метафизички шеријат. Деконструкција идиле, антиутопијски, регресивни Јерусалим, негативни врт, пренадражено искуство као средиште ужитака, вратоломно кормило (човечанства) у издајничким рукама (истог тог човечанства) – то су коте покушаја последње негације логосних засада у нама. Људски ток трајања, који се неретко идентитетски може изједначити са најгнуснијомполитиком, одавно је обухватила смрт. Код Стијеповића не постоји оклевање, средњи пут није на мапи његових хероја – или уклета каљуга или освештано небо, паганизам или хришћанство (... остати или отићи, или каљуга или небо. Свако оклева, како пише Балзак роману Серафита). Свет се из корена снева или руши у самом срцу човековог постојања, он се из темеља у понору нестајања пресаздава. Творевина се обожује само у људском срцу, али то чини сам Бог, а не човек. Димитрије Богдановић у коментару у оквиру Поуке V Лествице Светог Јована Лествичника потврђује предањску мисао да ...у потпуно богочежњивој свести, сваки грех постаје ужасна стварност богоостављености.5

4 Mander, Mikaela – Đoto /edicija Geniji umetnosti/, Knjiga komerc, Beograd, 2012, str. 14. 5 Лествичник Јован, свети – Лествица (превод са грчког, предговор и коментари Димитрије Богдановић), Сфаирос /Светотајинска сфера/, Београд, 1988, str. 97108.

Имамо ли ми данас и стварност и свест и ако их уопште имамо у каквом су они стању? Паганска крв се враћа!6 Све је уређено као велико негаторскомајмунисање легеона злодејног Кнеза таме. И историја и свет су само доње регије егзистенције, али и те како одлучујуће за оно што истој тој егзистенцији следи. Бог Свети зна одакле долази све ово, одакле куља непојмљиво разобручено и предубоко, скоро па владарскиустоличено зло – из утробе земље, утробе васељене или утробе човека? Постоји ли неки прочишћенији дух и да ли је такав дух могућ у оваквој историји? Какву ћемо то земљу наследити, ако уопште било шта наследимо по милости небеса, јер суд себи једемо и пијемо (како каже Свети Василије Велики у молитви пред Свето Причешће) по својој недостојности? Господе, по правди и милости мача Свога суди нам! УкаквутоЕвропу,тј.свет,верујеписац,уколикоуопштеверује у њих? У какву цивилизацију полаже наду, уколико уопште полаже? Постоје ли више Европљани или је то само имагинарна одредница једне старе, сада већ уџбенички узорно ишчезле вредности? Међутим, хвала Богу, она више ничим није угрожена. Она, једноставно, не постоји. Наша свест и наше знање чврсто су приковани, скоро па занавек неразлучиво сједињени са чулно створеном ствари (чак нам и твар измиче, повлачи се пред умом који је задужен да је сагледава, да прозире оно створено, али невидљиво и неопипљиво). Нихилистички зов не само Европе, већ и читавог насеља земаљског, заправо људског духа оличеног у Хегеловом надличном и безличномДуху,којисудубокоосетили и исказали Рембо и Ниче, прењихДостојевскииБалзак,апонајпреСервантес,уроманескном наративу Стијеповића доведен је, нажалост, до свога краја. Сви његови јунаци бораве не сезоне у паклу, већ васцели живот, и бирају пароле оданде призване: „Умирем од умора. То је гроб, ја одлазим к црвима, о ужасе над ужасима! Сатано, лакрдијашу, ти хоћеш да ме растопиш својим чаролијама...; ...акција није живот, него начин да расипамо снагу, изнуравање.;Сва моја презрења имала су разлог: јер ја сам у бекству! Ја сам у бекству!“ (посебице ову последњу).7

беже од живота самог, они се гаде његове недовољности! Или смо у страху и стрепњи или смо болесни на смрт – болесничку 6 Rembo, Artur – Sabrana dela/UneSaisonenEnfer, 1873/ (prevod, predgovor i beleške Nikola Bertolino), Nolit, Beograd : Jedinstvo, Priština, 1991, str. 133. 7 Ibid. str. 4, 139, 148, 150.

листу отпадија, те сабласти и унутарње коридоре греха са њеним последњим плодом, Стијеповићеви јунаци наслеђују и добровољно присвајају као своју природу од Кјеркегорових уверења. Сви они, скоро без изузетка, као своју заставу истичу кочоперну дионизијску разметљивост витализмом земље (аграрног култа рађања тела пресликаног на поднебље духа), иако је јасно да исти тај витализам подлеже самораспадању. Код њих је на цени једна анакреонтика подземља у којој се јунаци без остатка опредељују за два животна става – бескомпромисни бунџијски тоналитет и упорство у смрти. Као да је напокон премерено само дно историје, стешњеност која надолази од наслага трајања у не-бићу. Тек одатле се наш дух и наше тело упућују у обиље ширине једног необухватног сна. Како се тај сан постиже? У књижевности барем, путем бајковитог надилажења света, његовом трансценденцијом помоћу контра-света, односно скаске, нешто налик ономе што је чинио Гогољ желећи да, по сопственим речима, посрами ђавола тако што ће његов свет извргнути руглу, тј. наличју. Разоткривање демона кључни је и крајњи домет писања. Нечастиви је личност као и ми која повлађује свему што је гордост. Зато нам је толико близак. Тек одавде, од потпуног безнађа, започиње богословија најчистије Личности над личностима, Христа Спаса. „А Христос? – Кафка нагну главу. – То је бездан испуњен светлошћу. Морате да затворите очи да бисте пали у њега.“8 Затворити очи за овај свет значи оживети дух за Царство Цара Небеског. Границејесу недостижне, али сусвипутеви,упркостоме, доступни као могућности остварења заувек отворене слободе Једног. Стијеповић је препуњен књижевношћу, он је страсни читалац каквогби пожело билокојиписац –до крајаибеспоштедноупијање сваке слике, језичког идиома и обрта, идејног тока и мисаоне нити онога што је пред њим. Такав је и са музиком и сликарством, не мање и са алкохолом. Сви његови романи су осмишљени на принципу контрапункта, а понегде пројављени пренаглашено патетизовани

синтаксу казивања – дословно кадрира своју причу као да режира одређени фантастични вестерн. Овај поступак колажног слагања сценаДенисаКауфмана,иначевисокоестетизован упишчевомслучају, рођен је из његове кинематографске, али и стриповске „угојености“, од обилатог познавања обе уметничке форме. Код Стијеповића је то просто запањујуће! Читалац неретко има утисак да је ушао у филмски свет Џона Форда, Џона Хјустона, Сема Пекинпоа, Виториа де Сике, Роберта Бресона, Жана Коктоа, Жан-Пјер Мелвила, Марсела Карнеа, Хауарда Хокса или ликовни „салон“ Хермана Ипена, Харолда Фостера, Андрије Мауровића, Жан-Мишел Шарлијеа и Жана Жироа, Серђа Бонелија... Од његових редова може се начинити врсно, но прилично туробно остварење „покретних слика“. Не преза он ни од модернистичког енциклопедијско-борхесовскогманиратекста-лавиринта,такодауњеговимроманимаможемо пронаћи или одмах читљиве или овлашно прикривене ауторе и њихове мисли (Свето Писмо, античке трагичаре, средњовековне јеретичке еснафе, Дантеа, Петровића, Црњанског, Истратија, Селина, Дагласа, Гогоља, Поа, Х. Мелвила, Хемингвеја, многобожачки мистицизам, готичку страву, авантуристички миље, путописну прозу...),силесију модерне, али у својој сржи озбиљне музике (The Doors, King Crimson, на пример) или какве простодушније евергрин или кантри мелодије. У свету његових људи једино нема ћутања, кротости и уздржљивости. Старечник или Добротољубље на живе са овим наглавачке обрнутим јунацима „на граници“. Светоотачка „мислена утроба“ не проналази плодну земљу у њиховим душама. Или барем не уочљиво. Рационално-искуствена утроба је господар побуне овосветског житија. Она не тражи преображење за Царство небеско.Зато грч егзистенције мора доћи по своје.Требало би осветлити поредак оностраног (над)бића. Може ли се то? Чак ни обилатим учешћем божанске милости, не може. Господе, докле ћеш нас трпети?

„Испод шанка нашао сам боцу с нешто мало воде. На полици су били поређани остаци двадесетак чаша. Ниједна није била употребљива. Нагну сам боцу и отерао руком муве с лица. -Проклете муве! – рекох. -Заиста – рече човек и даље се хладећи новинама – проклете муве!

-Зашто и ви у Напуљу не поведете борбу против мува. Код нас у Северној Италији, Милану, Торину, Фиренци па чак и у Риму, власти су повеле борбу против мува. У нашим градовима нема једне муве за лек.

-У Милану нема више мува?

-Не, ниједне. Све смо поубијали. То је хигијенски. Отклања се опасност од зараза, болештина.

-И ми у Напуљу повели смо борбу против мува, штавише повели смо читав рат против њих. Већ три године ратујемо с мувама.

-Па онда како их још увек има тако много у Напуљу?

-Ех, шта ћете, господине: победиле су муве!“9

И шта се на концу свих свих прекретничких раздобља може рећи о овоме свету (но, да разлучимо најпре ово: када кажу свет Свети Оци помишљају на сабраност свих страсти које човек може да има, њихово присуство на једном месту, а не на творевину Божију)? О чему гласно говори Стијеповић у својим романескним редовима? У питању је сумерско-акадски глас уручког краља Гилгамеша који наш писац само ваљано, у другом повесном руху али у истоветном духовном одејанију, парафразира после скоро четири (!) миленијума: „Подигао се демон и сву ми радост загорчао...“ (Еп о Гилгамешу, трећа плоча) . Затоје,поновимојошједном,Стијеповићстарац(у)речима(парафраза православног назива за Бога, понајпре Бога Оца – Старац данима), јер нам приповеда о ономе што је од давнина здружено са нама као неотуђиви део пале природе и уклете историје која је ништа друго до мимесис једног метафизичког колапса који самог себе чини видљивим и доступним управо поменутом самом себи. Оба његова лица су у човековом логосу, недељивом срцу Адамовом. Наше зло не скривамо нашом кожом. Прилив хтонских личности у свет обликован по мери човека управо је смисаоно обрнуто тој мери. Отрезнимо се већ једном. Он говори о прастарости тмине, приповеда древну сагу о крви која са побуњеног неба пада на Каина и Авеља, а одатле се слива на наш корен, удара на наша плућа и растаче ум наш и срце наше.

Kaputt, Minerva, Subotica : Beograd, 1972, str. 410.

самоубиство или опоравак (Камијево откриће), смрт или покајање (светоотачки наук). Од свега овога јачи је једино Васкрсли и Живоносни Син. Све се креће ка Христу, Крајњем смирењу, како је тачно именовао своје изображење Господа у гробу Мијалко Ђунисијевић на чудесној, пламтеће црвеној икони, утишаном откровењу правог лица овог света. Пред духом сваког од нас пружа се нулта граница, нулти меридијан немоћи – тачка коначног поласка у опоравак. Ако њега не буде неће бити ничег. Остаће нам само пепео славе и(ли) немилостиве и злогласне, крваве разбојничке руке.Такви удови се за вечностсеку.Свакипросторозначаваконачност,докбићезовеубесконачност. Свако време ограничава и затвара, а биће зове у неограничено и отворено. Не бити затворен у себе, то је златни наук небеса. За нас биће остаје отворено; оно нас вуче на све стране, ка ономе што је неограничено. 10 Нашеграницесумоћ нашегуобличавањазадатог начинапостојања. Увек смо више од онога што знамо. Границе нам, што је парадокс који оживотворава, дају снагу бескраја. Постојаност и бескрајност изневеравају – то је трагедија која нас не оставља док се не причестимо Живим Извором бесмрћа. Чини ми се да и ово видех код Стијеповића, тј. ту тежњу његових анти-јунака у сва четири романа. Само што је они спороводе на најрђавији начин – јаловом побуном против другог која ништа не решава. За њих је круг затворен границама сопствене побуне. Па ипак, они су племенити у свомнадилажењу граница и посвојењу безграничног, зар не? Стогајесударсастварношћуувеккаонекопробијањекрозпривид, неко ново, право искуство које нас носи.11 Како победити, чини нам се исконски,несмисао и безразложност, ништавно празнословље, нерасудно и празно постојање, затворена врата пред собом? Само подвижништвом окренутим ка унутарњем преображењу, ка Тавору где се сустичу закон и пророци пред Христом откровења.Ваљапонекад завојштити на

устројености живљења. Бескрај је наш једини дом, Бескрајни је наш једини Отац. При духовном сагледању подвижник види ствари које за већину људи остају тајна. Њему je тешко да говори о тој тајни, јер, преведена на људски језик, она изгледа сасвим другачије. Људске речи и људски појмови дају мало могућности да ce унутрашње стање саопшти другоме. Неопходан услов за разумевање јесте заједничко или истоветно искуство. Нема ли заједничкога искуства, нема ни разумевања, будући да ce иза сваке наше речи крије сав наш живот. Сваки појам представља садржину искуства сваког од нас, услед чега сви ми говоримо разним језицима. Међутим, пошто сви ми имамо исту природу, могуће je помоћу речи изазвати ново искуство у души другога, и на неки начин пробудити у њему нови живот. Када то бива приликом нашег људског међусобног општења, тим више ce то догађа када je у питању Божанско деловање. Божија реч, при одређеном унутрашњем расположењу душе, стварно приноси нови живот, и то онај који je садржан у њој, тј. живот вечни. 12 На концу приче ипак преовладава ово(гледиште)– Стијеповић је са свим својим унутарњим опсесијама, ипак ка добру окренут. Али, „Пријатељу, ми нећемо беспослено мировати у Уруку...“. Не, нећемо. Бег у шуму или пустињу враћа наду у завет првородногдетињства. Само што даљеод страсти макојадаје,самошто даље од ње, па макар спасење било и у смрти! Идемо тамо, пријатељу!

P. S. Ово није текст ни критичарског ни есејистичког проседеа. У питањи је обична проширена мисао настала од записа на маргинама прочитаних романа. 12 Сахаров Софроније,

BLOW OUT

ЛЕТЊИ ИМПУЛСИ

Разговор са Савом Стијеповић водио Жарко Савић

Жарко Савић: Требало би нешто да те питам за часопис?

Саво Стијеповић:Требало би. Видиш, један је мој пријатељ рекао да је све у реду ако идеш, рецимо, улицом и полугласно или шапатом, причаш са собом: преиспитујеш се, сабираш нешто, потребан ти је звук твог гласа како би потврдио то о чему размишљаш, дао неку врсту легитимитета одређеним ставовима, одлукама и идејама или пак, све то оповргао. Али, ако правиш интервју сам са собом, тамо су већ двојица, питач и ти, један који те неретко изненади питањем и други који на та питања одговара, па се може лако стићи и до неких вербалних сукоба. Е, онда су ту већ добрано њих двојица и ту су вреже шизофреније и мислим да такве интервјуе ваља избегавати. Дакле, питај ме о ономе што желиш, али види да не кренемо превише у ширину.

Ж.С.Значи, ово би била нека врста краћег интервјуа?

С.С. Да, и то најкраће могућег, јер, сва та бурлескна питања која будеш постављао, она ће бити мој ослонац. Капираш то?

Схватам. Хоћеш ли да кренемо уз вино? Или уз нешто друго? А имам добро, хладно вино. Може вино. Бело вино? Да. Црногорски Крстач. Океј, онда вино, мада никада нисам научио како треба пити вино. Ја, у ствари, све пијем брзо. Остале ствари радим споро, спорије, али у пићу сам необично хитар.

Да ли, могуће, мислиш да алкохол поспешује писање? У твојим књигама одређени ликови дословце пливају у њему...

Нисамсигуран.Постојеониуредниљуди,оникојисуодличноорганизовани, дисциплиновани и предани једино писању и читању, усвајању нових знања, ох да, пристојан свет којима, заиста тако мислим, алкохол не значи ништа, није им потребан уопште, чак мислим да би их кочио у писању и наносио им штету. С друге стране, има људи, махом су лишени концентрације и било какве организације, па ми се чини да је њима која чашица или боца потребна како би ухватили замајац, како би провалили кроз врата, пробили зид, како би се ослонили на нешто, на неко невидљиво раме, лице... Знаш, ударе те неки флешеви. Искре запламте изнад писаћег стола... Постоје и они трећи, који пишу пијани и трезни готово једнако добро. Скратићу ово, јер нигде не води. Свако пише како зна и уме. Уверен сам једино у то да наркотици нису добри ортаци писцима. Дроге те весело удаљавају од сваке врсте посла и постаје ти свеједно шта радиш. Са алкохолом је другачије. Даје ти еуфорију, гура те напред, руши тарабе. Али, када се дело редигује, ту је најбоље бити трезвене главе. Но, није тек глава у питању. Душа је она која се кида, претешко је њено бреме. Њу треба ослободити добрим и чистим мислима. Рећи јој: душо моја, све ће бити у реду. Шта ти мислиш, доиста, о писању, о потреби да се човек бави тим стварима? Најпре, мислим на поезију и прозу. Па, искрено, мало знам о томе. Једино знам да сам одувек, од детињства, хтео тиме да се бавим. Одувек сам желео да пишем. Више и не желим толико, не у тој мери, опсегу. Није ми стало. Не бих волео да будем то. Не тек писац. Истина, написао сам неколико вредних и узбудљивих романа, десетак лепих песама, пар вештих есеја. Има, наравно, ту и лоших ствари. То је све. Истина, учио сам о томе, читао, похађао студије књижевности, купио са улице, купио из кафана, али исто тако и са предавања. Но, данас ме не привлачи као некада и није ми толико стало. Духовност, интелект, ум, критика овог измученог света коме припадам, хтео то или не, то је океј. То је у реду. Писање је ретко када радост. Неко у томе ужива и неко се тиме наслађује, што ми је стално некако сметало, та самодопадљивост, комфор, самозадовољство, шећерно клицање самом себи, уображеност, те махнита гордост. Не кажем како у мени расте нека

тиха горчина и груб цвет, мука или бол, али верујем како је писање заумна работа. Није морање. Није ни потреба. У реду, имаш, рецимо, талента, склапаш изврсне реченице, твој стил те не напушта, компонујеш заводљиво, откријеш неку лепу ствар, кажеш смело одговор на важно питање, па станеш на средину ринга, станеш у гард, стиснеш шаке и заузмеш став, ту и тамо се поиграш, па шта? То је све сасвим добро, све честито и легитимно. Али, хоћеш ли доиста нешто рећи, лећи на удобни кревет, хоћеш ли се уклопити у свет који те тапше по леђима и говори како им твоје писање нешто значи? Мораш раскрстити са сујетом и злим језицима, све мораш да одвалиш од себе, најблаже речено. Стварање јесте узвишено, ту се слажемсасвимакојисличнотврде.Заистајетако.Тојестенајближе божанском у нама. Али, у једном сам се тренутку упитао – а није ми било драго како се такво питање родило у мени – која је цена свега? А ја никада нисам био рачунџија и никад калкулисао: побогу, па ја не знам да множим како треба, дељење је дисциплина коју не познајем, једва тек умем да сабирам. Да ли сам размишљао је ли то менинаштетуилинакорист?Да,јесам,упоследњевреме.Користи, какогод да окренеш, нема. Чему онда све то? Не правим од себе жртву, не, не правим човека од прућа који ће изгорети на пустој и сувој пољани: нема потребе за таквим будалаштинама. Могуће је да сам довољно и написао. Можда да само то ја капирам. Писање захтева посвећеност, не само делић тога, већ је цео обед у питању. Обед, обред, како год то назвали. Признајем, има малодушности код мене, има је, ох да, али је има посвуда, чиме год да се човек бави. Нисам више сигуран, али све више сазрева у мени то да не желим бити више писац. У томе, руку на срце, а скромност на страну, ја сам сасвим добар, али то није оно што бих одиста желео. А шта би желео?

Да будем снажан, а не поводљив и слаб. Желео бих да служим Богу. Да имам јаку вољу. Да никада више не лажем. Да се не кријем. Океј, и сада идем високо дигнуте главе, али мислим да то није довољно. Морам да будем честитији човек. Несебичан и отворен за све. Желео бих да само читам књиге, пијем добро вино, као ово овде и сада, пливам, путујем Боком которском, да пливам у Јадрану и газим прекодурмиторскогкамена.ИдасеуцрквипомолимХристосукаткада. За све да се помолим.

Шта, само да читаш? И мало путујеш...

Да. И да читам док путујем. То је права ствар. Волим књиге и волим да читам. Ако бих поред овог имао још један живот, провео бих га у читању.У читању,било гдеи било кад. У соби,зими,лети,ујесен, на понтама, уз пршут и сир, поред река, у планинама, у селима, варошима, на трговима, посвуда. Књига је већи изум од точка. Књига и ватра, то су две ствари којима се дивим. Као што се дивим небу. Гледаш ли често у небо?

Наравно. Небеса су дивна и огромна. Гледам и земљу. И чудим се како нас, све скупа, трпи.

Мислиш, претерали смо?

Него шта. Волео бих да те питам и о рокенролу. У твојим се књигама доста тога ослања на супкултурне феномене. Пре неколико година сам се гласно питао да ли је цела та прича о рокенролу била само фол. Али, не. Увек га је било. И раније сам говорио о томе. Јасно, не причам о индустријској забави, о поп бендовима, извештаченим и пренаглашеним текстовима, карикатурама песама, о ономе што се комично зове естрадом, наравно да не причам о тим глупостима. Када кажем рокенрол, мислим на озбиљне ствари. Више има Софокла код Џима Морисона, у његовим сонговима са Дорсима, но у високопарним књижевним, постмодернистичким студијама о савременој поезији, више него у свим хваљеним романима уназад двадесет и више година. Више има метафизичког код Пита Синфилда и Кинг Кримсона него ли у модерној поезији Европе, више је тога и код Питера Хамила или у панку. С једне стране, поп култура је често веома инфантилна, али опет уме да досегне и врло опаке висине.

Имаћемо нове побуне. Биће тада високих ватри и ломача. Нова култура ће се дићи из тих ломача. Историја се одвија у таласима, у потресима и цунамијима, немајмо бриге. Зло нема више куда да се развија или проширује. Што се зла тиче у друштву, оно је достигло зенит. Нуклеарни рат ће значити тек једно поравнање. Васкрсење нас чека, ма како слепи ми били. Добро ће тек настати. А није да га није никада било. Оно има капацитет да траје, јер је духу угодно у доброме, не у злу, не у преварама, не у махинацијама, у непочинствима лудака. Добро побеђује. Увек.

Има код тебе и оптимизма, поврх свега, има га. Да ли се слажеш са мном?

Да. Па, ја сам цео у оптимизму, у нади. Имам у свом лудом срцу вишак свега. То се негде мора расути. Али, да ли ти имаш још овог вина? Имам. Одлично. Интересовало ме је и који су твоји узори – ако се то тако може рећи – у књижевности? Ретко си када о томе причао? Нису ме питали. Види, сада је прилика мало уграбљена и о томе се нешто може рећи. Узори су посвуда. Има их на стотине, од Вергилија до Сандрара. Моји узори нису само у књижевности, али то је оно што те занима, зар не? Па, има их... Глупо је набрајати сва моја узбуђења у читањима. Трудио сам се да покупим оно што ме је и чинило сретним и освежавало, што је нудило мир, неку врсту згоде и осећања узвишеног. То сам налазио у Светом писму, у Старечнику, код Еурипида, у Есхила и Шекспира, код Рембоа и надреалиста, у Црњанског, у Растка Петровића, код Његоша, Хенрија Милера, Џека Керуака, Гомбровича, па од Платона до Кјеркегора, то сам налазио на најразличитијим местима, у дневним записима умоболника, код бит песника, располућених људи, јуродивих, опаких типова, у манифестима лудих анархистичких скупина, буквално свуда. У рок поезији и публицистици, критици, на маргинама научних дела, у надгробним записима... Можда је о томе и сувишно

говорити. Идеш и купиш ствари низ пут. То је попут дисања. Идеш и дишеш.

Ти и другачије пишеш. Нисам налетео на неког ко би ти био сличан у савременој српској прози.

То је, ваљда, добро. Особеност зна бити врлина, али је некада и подмукла ствар. Може се претворити не само у слабост, већ и у опако деловање.

Како то мислиш, опако деловање?

Мислим на опасан друм коме ниси дорастао.

А шта мислиш о српској – или регионалној, како се то данас вели –књижевној сцени?

Ништа не мислим. Нисам, могуће, довољно ни упућен. Има неколико добрих гласова, осталојепросек или јеиспод просека.Незнам ни за себе, јесам ли фејк или све супротно томе. Али, ја сам вероватно последња особа која би требало да говори о томе. Рекох ти, нисам у том свету и боље је што је тако. Истина, мувам се ту, по тим маргинама, али то је све што чиним. Глуварим. И некада нешто напишем.

Али, многи воле то што ти радиш.

То што многи воле и цене, не значи да је то добро или искрено. Време мери све. Има пуних петнаест година од објављивања Махагони хола, мог првог романа. Тај роман има много фанова и одавно је распродат. Неки се куну у њега. Луда је ствар, али свакако није најбоље што сам написао. Знаш и сам, неке су вредности веома релативне. Ја нисам судац. Мислиш ли за себе да си истрајан?

Не, не мислим. Лењ сам човек. Знам ја одлично како је писање жесток посао, све се ту ковитла, ту су и сунца, и олује, и дуге кише, хладноће, врелина, трчање, падови, дизања, свега има онде. Али, ја нити желим да будем истрајан. А свакако, упорност није оно чему

тежим. Контрадикторан сам. Некада бих се предао, раширио белу, исцепану кошуљу свезану за штап и махао њоме. А опет, није ни то решење. Писац је увек у сударима, у сукобљавањима. И господар и роб. Заумна је ствар у питању.

Волиш ли лето? Само лето и волим. Не чини ли ти се како је ово лето баш некако опасно?

Да. Ово је преломно лето. Погледај около, све се около нас урушава – и треба да се урушава! Превише смо, ми као национ и ми као људи, дозволили тога, дозволили смо осредњима, као и бандама и крмцима да управљају нашим животима, нашим делима и данима. Попуштају будале, не одважни. Али, ништа лакше него владати измученимиобесправљенимсветом.Одувекјетакобило.Одговори се налазе у речима, у словима, у оном тајном алфабету. Па, нико ништа више не чита. И чему неко чуђење онда?

Политика је постала зло?

Све је политика у релацијама скупина и заједница. И највише је политичан онај ко каже да је аполитичан. У томе лежи бели зец. Тајна, приватна политика. Најгора од свих. Одметнута свест од Бога. То може да уплаши и мало?

Страх је посвуда присутан.

Јесте, али је и страх опасан грех. Али, која врста страха јесте истинити грех? И победа над страхом се може преобразити у гордост и злодело. Оно што желим да кажем јесте: одговори на сва питања постоје, али се све мора паметно и добро одмерити са извесне дистанце. Мора се човек, путујући низ онај пут који сам малопре поменуо, и научити нечему. Не да буде довољан себи, већ да упозна своје сапутнике на том путу. Нисмо ми ту како би били довољни само себи, већ смо ту јер сви се ми тичемо један другог. Знам, некада не желиш нити да видиш или чујеш друго лице, свега ти буде доста, све је то природно и људски, али истина је у томе да ниси сам на овом свету и да си везан, на хиљаде начина, с другима. Ниси сам.

А ако то оствариш, онда постајеш неупотребљив за све. Постајеш отпад света. А то је најужасније што ти се може десити. Ја не желим баш да будем отпадник од Бога. О томе је реч.

Хоћеш ли још овог вина?

Да. Јули, 2022. године.

То је било оне ноћи када смо ујахали у град. То је било када смо веровали да ће нас улице, Тргови, споменици, кафане, авеније и људи Дочекати са светлом истином, светлом причом, Даће нам вина, даће нам соли и даће хлеба Али, те ноћи град је умро, обесили су светиљке Обесили рогате животиње, децу и курве Нисмо имали ни на кога да запуцамо Тај се град истрошио за сва времена, истрошио Те ноћи кад смо у њега ујахали, пијани и зли Видели смо да се није штедео ни у ком погледу Жртвовао се да нам не падне у руке Била је та ноћ једна ужасна ноћ када смо коње Посматрали као авети и када смо се питали На пустој улици шта нам је све ово, до ђавола, требало. Саво Стијеповић, ТРИЈУМВИРАТ

Буктиња се појавила као лист средњошколских литерарних дружина 1954. године (четириброја),а 1955. године као часопис за уметност и културу Буктиња (један број). Обновљена је 1985. године као часопис за књижевност, уметност и културу и излазила је у издању „Књижевне Омладине Општине Неготин“ (КООН). Од 2008. године Буктиња излази у издању КрајинскогкњижевногклубаизНеготинакаочасопис за књижевност, уметност и културу.

CIP – Категоризација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.11)

БУКТИЊА: часопис за књижевност, уметност и културу / уредник Саша Скалушевић. – Год. 1, бр. 1 (1954) – Год. 2, бр. 1 (1955); 1985 (мај) . – Неготин: Крајински књижевни клуб, 1954–1955; 1985 – (Младеновац: Пресинг издаваштво). – 24 цм Тромесечно. – Има суплемент или прилог: Пламичак = ISSN 1820–9041

ISSN 1450–8141 = Буктиња

COBISS.SR–ID 65253890