Народна библиотека „Доситеј Новаковић“ Неготин
Саша Скалушевић Скала МИТОВИ И СЕНКЕ
САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ДОСИТЕЈ НОВАКОВИЋ“ Уредник Власта Младеновић
МИТОВИ И СЕНКЕ
Неготин, 2014.
Васељена је варош злих волшебника. Пирују зли волшебници. Сваки стих химне у вароши злих волшебника проклињe зле волшебнике. Но зли волшебници уверили су народ, да то није проклетство, већ благослов. И тако се злим волшебнцима певају проклетства а тамни народ ,при сваком нашем новом проклетству, кличе им. Станислав Винавер
5
ПOРУКА НА ВРАТИМА
Порука на вратима Мог дома За страшну олују Ако будеш долазила Слободно уђи Раскомоти се и седни Ја ћу већ доћи
7
ЗИДАЊЕ НЕГОТИНА
Неповратна је повест та сада Ено града повикаше каквог сањамо Градитељи његови неимари га под Златним брдом Откопаше попут љутог корена к Дунаву гледа Тишину отераше звекет метала жагор трговаца Исковаше фуније вргове за толико рујно грожђе Некад славан Неготин име му беше
СЕПАРАТНИ МИР СА САМИМ СОБОМ НАКОН 30 ГОДИНА Саши Станимировићу
Не желим да памтим своје песме Велике речи Оскар Вајлд је знао зашто умире Одлази Гледам низ исти пут Тридесет ми је година А као да имам шездесет Уз то носим и браду Прави правцати номад Неке нестрпљиве жене су ме напустиле Као Мојсија део непросвећеног племена Које је он казнио вечним лутањем Ја наградио бекством у брак Трудничким боловима Са обавезно безвезним ликовима Штреберима или маминим мазама Тек ретке су остале са мном Израз мазохизма Чиста освета шта ли је Као и то хладно јело Што ми сваког дана кувају
8
8
Вероватно стављајући у њ Са сузама својим отров И онда заједно нуде Нуткају своје груди Што миришу на зрелу кајсију Нема ту победника Грчка је тридесет година опседала Троју Ја и даље остајем нежења и поета Мало ли је
ПРЉАВШТИНЕ ПРОШЛОСТИ
Нема лавине без потопа Херкуланум Помпеја Где су сад O tempora O mores Нема спасења без страшног огња Вртове Вавилона Колосе Однеле су реке руку и мачева Светлост Aлександриске библиотеке У бљеску ломаче је утихнула Данас живимо да би живели Готово спокојни за оне друге Који ће доћи након нас Не знајући за наше грешке За наше чађи
10
11
НЕПРИСТАЈАЊЕ НА ОДРАСТАЊЕ
РЕЦЕПТ ЗА БОЛ Бол је једина отменост.
Сети се како си бежала Од додира Гвирила иза обојених огледала Нашао сам те у шуми Бојала си се великих речи И капи киша са грана Прислонио сам те уз дрво (за нешто друго нисам ни знао) Тишина и ветар букове шуме Прекрили су нас у сну наге
Шарл Пјер Бодлер
Измузите змију Исцедите све из ње Стегните је рукама Снажно Што снажније Тако да ништа Не остане у њој Даће вам Со Сузе Отров Даће вам све Крв Млеко Знање Само не срећу Само не срећу
12
13
ПРАВО ПИТАЊЕ Сваки човек утиче на историју света само није свестан тога. Карен Шахназаров
То какви ћемо и шта У животи постати и бити Не зависи од наших уморних родитеља Какви су нам и који Учитељи били Такви смо и ми Шта би Александар постао Да није имао Аристотела (који беше Платонов ученик) За учитеља свог Да га је само пијани и често сирови Филип онакав без једног ока Што му стреле истераше Гањао питањима о геметрији стратегији Уметности етици философији Шта
14
УВЕК ИЗНОВА
Док седимо за овом раскошном трпезом Изнад нас Дамоклов мач виси Домаћин нас тера да се рукујемо Проверавајући држимо ли бодеж Након обилне вечере са специјалитетима И посластицама la Аlexander Borgies Коју нисмо пробали Нуде нам још топлу Прокурстову постељу Изјутра када се увере Да смо даље живи и здрави Већ уморни од нас Бацају нас гладним лавовима и другим зверима Увек изнова
15
СВИ ПРОТИВ СВИХ
ЈА СЕН(Е)КА
Говорили смо о ватри Речима што уједају Тада је било лако Само ми и они Ми са једне стране И они са оне друге
Из руку ти испада жезло скиптар Док се на позорници пурпурној Колосеума новог превијаш и ваљаш
Класичан однос црно-бело Ломача је изгорела Вешала су пала Браве су се закључале Сада смо сви против свих
Под неком већ новом маском Као и увек у таквим приликама Лош си глумац Нероне Само ти то нико не сме рећи Необичне лире чудесне лауте Поскакују под твојим дрхтавим Науљеним прстима Превише слоноваче рубина и злата По њима Глас којим их пратиш вокал Као да долази из бунара негде у Доњој Мезији крај Тимока подигнут Бунар који ће након две хиљаде година Кад нас више овако лудих не буде Пронаћи и можда начинити споменик Као и све мусаве дечаке из Рима Тебе је такође спопала градитељска екстаза Опијен вином обнаженим телима Крвљу оних што умиру у болу Наређујеш да се лик твој тамо или овде Исклеше уреже Рим Сирија Галија
16
17
Јудеја твоје лице нас попут Сунца обасјава Твоје немирне очи свуда прате Штета за толики мермер сребро Који нестаће након тебе уништени Неупотребљиви за друге који ће доћи Рекао си Драги моји даћу вам Нови Рим ново и боље царство Порушимо ли стари лакше ћемо Подићи нови Он ће се издигнути Спалимо га заједно са смрдљивим хришћанима Тим секташима што се вешто скривају у њему Кајем се што ти веровах
У РАВЊАЧКОЈ ШУМИ (крај Крушевца)
Из мрког шлема који скидаш Пени се меко лето Тај шлем из Равњачке шуме Мој је Жега ми отровно млеко Са дојки својих приноси
Све твоје велелепне грађевине Нас тако скупо коштају Нероне И то не само блага и дуката Твоји поданици сенатори шарлатани Забављачи (породице пријатеље поодавно немаш) Ово ти не смеју рећи зато ти и пишем Ја твој учитељ Сенека који те изгледа Ничему није научио док ево опијен Вином и калкутом пререзаних вена У рукама оне коју волим огорчен умирем
18
19
И САДА
МУЧЕЊА
Као да чујем Романова Како пред својом укоченом И понизном свитом Простачки гласно псује Псето је завршило псећом смрћу
Блејк је видео (ваљда у Паклу) Огромног лава
Не знајући за своје будуће Пасје гробље
20
Борхес је сањао древног Тигра Затвореног у још древнијој пирамиди Мене не муче не гоне Тако крупне егзотичне Мачке Једна љупка Вучица Мира ми не да
21
ДОБРО ЈУТРО КОЛУМБО
КАВАФИЈЕВО ВУЦАРАЊЕ
Veritas tempororis filis.
Шта си нам то донео Викала је весело шпанска краљица Угледавши у луци тек приспеле Колумбове бродове и лађе Много тога Ваше величанство Много тога Понављао је Колумбо Клањајући се пред товарима и товарима Најразличитијег злата и драгуља Рубина и шкољки Необичних плодова и чудесног астешког украса Много тога Пред скамењеним краљевским паром Попут расутих звезда са тамног неба Све је светлуцало и сијало Много тога Ваше величанство Много тога Понављао је непрестано у себи Колумбо Много тога Грчећи се некако чудно Показујући своје међуножје 22
Најпре јутро у Рашиду Страшан мамурлук што вучеш За собом као оловну сенку Није ти давао мира Ти знаш зашто си Александрију напустио Деманхур Мансур Порт Саид Свуда је било исто Одвратан укус у устима Ситне искре у углу твојих хеленских Очију као пустиња непрегледна празнина Ти знаш зашто си Александрију напустио У Демјети си само наставио Шешар бирош ахзис Ниси много бирао Кемар шемахрин обојени јајин Пехар ти је изнова бивао пун Ти знаш зашто си Александрију напустио У Јерусалиму си само предахнуо Тако све до Бејрута Где се по тавернама и борделима вучеш
23
РАТНИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ
МАЧВА 1914 Лазару Скалушевићу
Шта вреди Признање Покајање Мајци остају Само кости Сестри остаје Прах Потомцима својим Завештали смо огроман Страх
24
И моје су кости остале По гудурама и јамама Те голготе леденим кршевима Проклетија студене Албаније Међ шљивама те уплакану Оставих вратили смо се Рањени и крвави Теби Гледам твоје очи Док са гране висиш
25
ЗЕМЉА И КОСТИ
Нека нам тло Земља каже Где су Нека нам грумен Праха открије Где смо За њом сам кренуо Она ме је и прекрила Очи ми склопила Земља
26
РЕЧИ ПРОРОКА Верујем у глас предака који је увучен у плиму срца Ђео Богза
Сви мамурлуци су блажени Сви Као и лудила Moje је пророчко Проклето визионарско племенско Изникло из крви мојих предака Лоца са Дунава Ђердапа Соковима шумских лугова Столетним лутањем заливено Просуто семе између Снова и жеља Погубно као скривено знање Страшна и тешка тајна Снажно као близина смрти Као сама смрт
27
ПРЕД ГРАДОМ
ПСОВАЊЕ И ЛУТАЊЕ Сузе су слане,пљувачка је слатка.
Ослушкујем док ноћ још траје Оно што сада знам И није нека тајна Одјек убиства силује тишину Удаљен лавежом ситних паса Ту крај нас одиграва се Једна прастара игра насилне смрти Сва црна тамна Буковом шумом ветар је ваља (Носи)
28
Војислав Деспотов
Лутали смо смело Од Коњарника к центру Спуштали се (судећи по погледима вероватно све ниже) нико није знао где се налазимо (као у свим сновима) Град је био у нама Проклети дошљаци (а зар нисмо сви) Чуло се као ехо са олука Лима Хотел је сијао (сада већ далеко иза нас) Неонски водич Лас Вегас прљавштине Бедра иза затамљених окна Швапских аутомобила Боје сечива Севала су Меке бутине малолетница Јебем ти Чуло се негде са градилишта 29
ПОЛИГОН РАВЊАК 2002 "Aquila non capita musces“
Ишли смо у рану зору У древно село Наупаре Ту су ме научили да пуцам Аутоматске пушке М70 7,62 мм АБ-2 да је расклапам И склапам чувам и волим Било је све смешно и болно Болно и радосно у прашини блату Сувим чичковима у којима смо Лежали нишанили и пуцали Прасак метака крутио нам је удове Јежио балсамовани мозак Место меког тела насмејаних жена
Лоше путеве пуне рупа џомби Псовали стару нову и све власти Због истих тих путева и рупа Пушили све могуће пљуге Враћали се гладни жедни Пива кафе сна и жена Враћали се упрљаних униформа Од цвећа траве ровова блата Уља метала погледа и окретања глава Свакодневног пужења и гужења Сјајних уморних очију од соли Зноја грубим храпавим шакама Од дрнча крпа и канапа За чишћење пушчане цеви У чизмама дубоким тешким Наша огромна спаваона чекала нас Та галерија белих плахти Музеј кревета на спрат Враћали смо се њој место дому свом Све док нам нису једног дана рекли Идите слободни сте
Кроз поцепану масну цираду Из приколице камиона где смо седели Добацивали смо свима Успут попут пијаних морнара Жељних копна девојака Удварали смо се градским курвама Махали сочним средњошколкама (ваљда су то биле) лаким сеоским Невестама одбеглим младама Псовали пандуре прашинаре 30
31
НЕВУС
УЉЕЗ Hodie mihi,cras tibi.
Још у детињству сам као мали дечак Поносно стајао смешкајући се Пред античким Богињама мраморним Нису ми дали Језици доге и остали пси Живе Богиње сам љубио миловао Бивао насртљив Гонили су ме њихови стари Лајали пенили беснели Скакали сиктали ридали Али али Често их посматрао у сенци Шипражија скривен на реци Горео у пламену страсти Љутиле су се некад гласно псовале Шта сам у тајни зидова чинио На њих лежао топио се Снове штипаљкама држао Цела царства међу бедрима освајао Предео око дојки олако прелазио Будиле су ме дизале ларму
Залутао сам у твоје двориште У твој град У твоје немо село Залутао сам у твој сан У твоју дечију визију Пуну модрица кошмарa Из кога се нећеш пробудити Сви градови су исти Вечни у сећању попут љубави Сви снови су исти Дрхте на нашем зноју Чекајући да се остваре Извини нисам знао да су Све играчке твоје На овом окрутном свету Не постоје више безбрижне игре
Управи око к небу (друго сузи) Твој универзум звезда је Универзум младежа који тражиш 32
33
МИНИМАЛИЗАМ ТЕЛА Фауст:“Гле звезда репатица!“ Вагнер:“Још једна девица коју силују, силују“ Жил Лафорг „Фауст“
34
НЕПОЈМИВО
Све одлуке у нашим тако брзим Животима стале су У две речи Да Не
Загњуримо главице у оданост Лица су нам тако слатка Загнојела од лажи
Додири Градови Путеви
Уснама ти ширим грех Разапињем ноге Сувише је дубоко Боли Каже она
Не Да Твоје жеље остале су Негде другде Између
35
НЕ ОТКРИВАЈ
СА ПРОДАВАЧИЦОМ ЉУБАВИ
Не откривај Дулчинеје своје Беатриче Магдалене никад Не откривај имена њихова Лица шапутања тајне Не откривај пољупце страсне Сузе низ мраморне образе красне
Возили смо се градским превозом Ишли у непознато Није било пуно људи Већ је била касна ноћ И ја сам дрхтао као прут Лица без капи крви Као да сам управо срео духа Неког свог заборављеног претка
Не откривај нежне деве своје Музе узете лако у загрљај твој Не откривај их често стално Да их не би присвојили други А теби постале непознате туђе
36
Ти си ме посматрала нежно Осмехивала се с времена на време Држала за руку и храбрила Гладећи ми накострешену косу Прибијена попут глатке шипке За коју смо се повремено обоје У кривинама држали а ти говорила Тихо на уво да нико други не чује Не брини ништа то је само секс
37
ШЕСТ ОПРАВДАЊА ЉУБАВИ И МРЖЊЕ
СРПСКА ПОСЛА
Позвао сам те због мирисне ноћи Позвао сам те због отуђености пуног месеца Позвао сам те због бојазни облака Позвао сам те због песме тужних вукова Позвао сам те због искре вечности камена Позвао сам те због жеђи лепоте речи
Намигујемо једним оком Поздрављамо се једном руком Љубимо се три пута Крстимо са три спојена прста Дозивамо псовком
Ти си ми само понудила Тело своје у мраку и тишини
38
39
НАС СУ УНИШТИЛЕ МЕСИЈЕ
Нас су уништиле месије Они су нас довели овде Где смо сад Нас су уништиле месије Зато смо и морали да се Обрачунамо са њима Са свим тим нашим Лажним пророцима Малим боговима Лошим краљевима Изабраним вођама Александар Македонски Душан Лазар Вожд Милош па Петар Хитлер Лењин Стаљин друг Тито нису нам дали мира Дража Слоба Алан Чумак и други После њих јахачи апокалипсе сутра Господари живота и смрти Чувари кућног буџета Доносиоци среће и благостања Мало моргена за понети Гарант балканског мира Просперитета и непостојећег суверенитета Уласка у породицу похаране Европе Опељешеног и разореног света Несврстаних шаховских пиуна 40
Доста је било Догађаја народа Војевања и ослобађања ТВ етничких чишћења Газиместана и газимегдана декларација Уличних протеста и полупаних глава Сузаваца и водених топова Дротовских тортура Бројева и пребројавања Беспотребних жртви Где смо сад Исток на Западу Запад на Истоку Нигде Пупак Немам намеру да за дебели Образ и дубоки џеп Неког будућег месије Спустим панталоне и гаће Окренем се савијем Пресавијем се у куку
41
РУПТУРА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Тог дана снег се топио Топио на згрченим гранама Остављајући тамне језиве мрље Прљаве воде за собом Тог дана који није био као остали Одвели су ми родитеље Истог дана када се дочекује Нова а прати попут драгог госта Стара уморна година Дошли су по њих пешице Одвели их након бујице речи Међусобног оптуживања проклињања Великим плавим и великим белим Боксер комбијем сваког По речима заслузи венама Одлазио је двадесети век Почињале године нулте Нуле као ништа Почетак краја Комади финог скупоценог порцелана Летели су свуда по стану
Две модре са шапком униформе Мало причају Мало питају Одлазе одводећи моје родитеље Не машу рукама по одласку Постоје разне експлозије уништења Најјаче су оне које се догоде У нашим главама Говорио је мој комшија студент философије Док и сам једног априлског дана Деведесетдевете није прсо Фини бели румунски порцелан Породични сервис прибора за јело Украшен црвеним и жутим хризантемама Из незаборавних раних осамдесетих Рад некаквог румунског уметника Интелектуалног сужња из тадашњих Чаушескуових казамата тортура Уништен у браку двоје Срба Са Илирским Дачанским и Трачанским Коренима у социјалистичкој Југославији Лежи сада у разлупаном металном Којтенеру доле на улици Као и многе друге заблуде Наше горке прошлости
На вратима звоне (они не знају да куцају) 42
43
ГЛАС
ГЕНЕРАЛОВО ОБЕЋАЊЕ
Попут кочева небеског шатора Они као дa држе небо Снежно бели минарети Украшени барјацима зеленим Врховима својим оштрим Високо високо Парају небо
Добро вече Ја сам генерал тај и тај О мени су вам свашта причали Не бојте се Слободни сте Свако од вас Отићиће где жели Свако од вас Добиће што заслужује
Туђе небо Чекају глас Позив на Свети рат
44
45
ЗАХВАЛНОСТ БЕДНИКА
Хвала Вам Што сте нам дозволили Да носимо оружје сабље Да по вароши механама Слободно шетамо опасани њим Хвала Вам Што нам омогућујете Не забрањујете Да пљачкамо и убијамо Све које нису вере Крви наше Што можемо да Отимамо силујемо Девице туђе и жене Док чувамо наше Хвала Вам
ОН Све значајно што нам се деси у животу Почиње превратом. Бернард Шо
Пред њим је постројен Мрачни стрељачки вод Поред њега лево и десно Везани као пси уз дирек Са црним повезом преко очију Стоје његови несретни другари Сва тројица ће ускоро Богу на истину Он не жели Да му прекрију очи То не приличи једном ратнику Дуван међутим неће одбити Избија густе колутове дима Уморно гледа ужарени врх цигарете Када она догори Угасиће се његов живот Ничега више за њега неће бити Остаће само недовршена историја
46
47
ПОСЛАНИЦА КОМШИЈАМА „И како хоћете да вама чине људи, чините и ви њима.“ (Јеванђеље од Луке, гл. 6.стих 31.)
Ви досељеници Сви ви у Светој земљи Ви што се попут мрава Настањујете на Западној обали Живите и умирете У појасу Газе Хеброну Налазите се данас на Хисториском раскршћу Кружном путу Од којих можете да одаберете Пут мира или Пут рата
СА ОВЕ СТРАНЕ АДА
Јесам ли те срео тамо Знам био је Лавкрафт Био је Бош Гротескна оносвесност Били су и други Инсекти гуштери змије Црви пацови дивљи пси Било је свега Убиства линча земљотреса Сабласне деце гонореје куге Људи што плешу по поломљеним костима Уметник занатлија у калу Јеси ли ти била тамо Додај ми пиво Пренос апокалипсе управо почиње
Говорнику фарисеју воштано лице Прекривају крупни грашци зноја Инфра црвене тачке снајпера
48
49
ПРИЈАТНИ ВАРВАРИН Анрију Мишоу
Био си лице са резама У кршењу руку Заувек незадовољених жеља Остаће Велико Дело Сећање на њега
Ти си рекао Пљујем на свој живот Одричем га се Ко није боље од свог живота Викао Када ме спазите Продужите то нисам ја Препустио се Одмору у несрећи Када се свет удаљио Од тебе веслао си Гледао себе у обојеној води Ко си био Ко је још у твојој кожи Са поседа магичних Умешао си се у путовање Извесни Плим Није ти давао мира Једно тело пуно отрова Глади мртвила рата Опоро раздобље Живот у наборима 50
51
CURRICULUM VITAE ИЛИТИ ПОНАВЉАЊЕ
Хоће ли Цезар ноћас умрети Хоће ли Лепенци уловити свој плен Хоће ли Султан Мурат дићи свој чадор Хоће ли инквизиција спалити Ђордана Бруна Хоће ли Вожда прекрити сенка Хоће ли бесни Угри прећи Реку Хоће ли мој предак угледати врх Проклетија (чине му се вечне попут пустиње) Хоће ли у априлу горети књиге Хоћу ли те препознати у велеградском шпицу Хоће ли Хиландар изгорети Хоће ли са стрепњом гледати у небо Све што се догађа данас Догодило се јуче Бесконачно У свим световима У свим сновима Понавља се Хоће ли Цезар ноћас умрети
ПУШКИНОВ КРАЈ ...сада је ред на мене да пуцам;дошао сам да испразним свој пиштољ;јеси ли спреман? (МЕТАК, А. С. Пушкин)
Александар Сергејевич Пушкин Како га сви на овом тужном свету знаду Са својим густим маварским зулуфима Шета горе доле дрвеним мостићем Тог студеног Петровградског јутра Нервира га његов избријани секудант Што непрестано гласно кија Где ли сам само нашао ту Младу будалу говори себи Нешто у овом јутру не ваља Да л ово Сунце у магли Шта ли је А и она моја дроља од жене Платиће ми Жорж Дантес тај француски уображенко Нацифран као фрајла за оперу Намирисан уљима и сапуном Већ је ту стигао Истина да је знатно млађи
52
53
Од мене и ђаволски срећан Али ја Алекса Сергејевич Већ сам ово безброј пута Претурио преко моје Црне и тврде тикве Скупо ћу продати своју кожу Пушкин окреће леђа Судија даје знак Кораци су трагови сећања Музика лишћа и хусарских чизама Кратак поглед високо Међ крошњама столетног кестена То је последње што ће видети Пре пуцња
54
ПИМНИЦА Рајцу, центру васионе
Када се тешка дрвена Врата отворише Ја угледах храм Над храмовима Олтар над олтарима Светилиште живих Просуту божанску крв Рајачко вино у пехарима Спремљено да се пије
55
ДИОГЕНОВА ЖЕЉА Sine cerere et libero friget Venus. Publijus Terentijus Afer
Ох када бих могао утолити Телесну глад своју Као што утољавам ову Маструбирајући доле на Тргу Диоген са верним пратиоцима својим Викао је пролазницима гледаоцима Те дивне пенушаве представе
56
ОДБИЈАЊЕ РИМСКОГ БЛАГА
Шта је то што ми нудиш Муслин органдин сатен Пенушава шантунг свила Сан или јава Проклетство или спас У свили и кадифи ме тражиш Скарлетним огртачем покриваш Крзном хермелина грлиш Ватрене сокове винограда Амброзију медовину Жедним уснама приносиш Залуд Мени је паучина довољна
57
АРТТЕРОРИСТА Верујем у коб, а не у принципе. Емил Сиоран
Нема Урлика La Americe Влати Траве Нема гласноговорника покајника Гинзберга Морисона Витмена Постоје уједи лажне наде прскана вутра Чиста кемија јебена пластика Која ти се лепи за мозак Једе ти срце и муда Узима разапету душу Заведену пепсијем ред булом кока-колом Касно је да одустанем Дигнем руке од свега Превише сам дуго у рову Да бих се сад повлачио
58
ПОЕТИКА КРОЗ ПОРЕ
Сашу Скалушевића сам упознао маја 2010. године у Неготину. Наиме, добио сам позив др Дејана Огњановића за његово предавање о писцу Хауарду Ф. Лавкрафту које је требало да се одржи баш у ХајдукВељковом граду. Мене обично мрзи да путујем па сам се мало двоумио. Ипак добро је испало (што сам на крају пошао) Саша/Скала је најавио догађај у тој невеликој сали а ја сам (с обзиром да сам и сликар а не само писац) мало простудирао током излагања говорникову физиономију и нашао да има необично лице за које ми се учинило, не знам ни сам зашто, да више припада неком давном времену, антици или можда ренесанси, него овом нашем ужурбаном модерном добу. Касније смо на кратко и попричали и нисам био сасвим начисто како бих могао да проценим свог саговорника - мени је ето, деловао некако тих, чак стидљив, и ништа даље од тога нисам откривао. На даље смо повремено размењивали мејлове. Полако сам почео да назирем неку сродност у размишљању. Наслутио сам да се ту ради о стваралачком духу који је бескомпромисан, непоткупљив. Разменили смо текстове. Он је читао моје тек одштампано ,,Гротло“ потом и неке приче које сам му слао мејлом, затим је мени стигла његова кратка прича о Максу Броду, Кафки која ми се допала. На концу, указао ми је велико поверење пославши ми своју још необјављену стихозборику. Више пута ми 59
је најавио како ће ми је послати и како жели да баш ја нешто напишем о том његовом делу. Сада могу рећи да сам почаствован његовом одлуком. Скала није било какав песник, он је, како би то рекао Моравија, ,,песник који улаже своју кожу“ - и то се осећа. Прочитавши у једном даху ,,Митове и сенке“ видео сам га далеко боље. Били су ми блиски његови ставови о нашој зверски суровој, вировитој стварности, о проданим пионима и лудилу, девастацији света и потрази за нечим бољим, лепшим (ако тога још увек негде има да се нађе). Он није само певао о бекству, о једноставном враћању природи и одбацивању лажног морала, већ о правој борби, супростављању, проналажењу исконске природе у себи. У томе сам осетио нешто од Кнута Хамсуна, Ничеа, Паунда, Еволе и сл. мислилаца. Ја волим старе Римљане и Грке, волим то време, а открио сам да је и писац истих склоности, да трага и по тој далекој прошлости за неким својим одговорима. Да би разумели садашњост и били спремни за оно што нам будућност доноси, морамо познавати своју прошлост. Рекао бих да аутор има јаке корене, везан је попут чокота за родно тле, сећа се предака, и оног који је газио албанске гудуре и оних још даљих митских рођака, предака свих нас индоевропљана. Са њим сам прошао и вечну дилему, онај немир, ону чудну слагалицу коју човек увек добије да решава када се нађе лицем у лице са ... женом. Стихови добро тесани и на место како ваља постављени. И постоји нешто у њима што за сада не умем да дефинишем, нешто што им као вину даје управо арому овог нашег тимочког поднебља. То нешто налазио сам (али у другом смеру и на другачији начин) и код других врсних песника нашег 60
краја, то је попут каквог ,,генотипа,, нечега понетог у сржи, у крви. Преплићу се овде и Рим и Илири, Келти, Трачани, Готи, има у Крајини нешто од Италије и Помпеје, измешаног са далеким Сибиром, Азијом ... Сенеке укрштеног с Кафком и његовим фамозним ,,Процесом“ (а сви смо изгледа у њему!) Углавном, мислим да сам осетио и разумео више него што сам очекивао да ћу моћи, да је аутор успео (барем мени) да расветли нешто од свог дугог и разгранатог путешествија и да сам и код њега наилазио на оне моменте који су и мене морили барем у неком периоду живота а за које сам не ретко налазио тек делиће одговора. Али упркос томе (као што песник и сам каже): Касно је да одустанем Дигнем руке од свега Превише сам дуго у рову Да бих се сад повлачио Оливер Јовановић
61
САДРЖАЈ
Саша Скалушевић Скала
Саша Скалушевић Скала рођен 03. 04. 1981. године у Неготину. Пише прозу, поезију и есеје. Заступљен је у многим књижевним часописима широм Србије и бивше Југославије. Члан је "Крајинског Књижевног Клуба" и његов први председник. Живи и ствара у Неготину.
62
Порука на вратима..............................................................7 Зидање Неготина.................................................................8 Сепаратни мир са самим собом.........................................9 Прљавштине прошлости.................................................. 11 Непристајање на одрастање.............................................12 Рецепт за бол.....................................................................13 Право питање....................................................................14 Увек изнова........................................................................15 Сви против свих................................................................16 Ја Сен(е)ка.........................................................................17 У Равњачкој шуми.............................................................19 И сада.................................................................................20 Мучења...............................................................................21 Добро јутро Колумбо........................................................22 Кавафијево вуцарање........................................................23 Ратничко завештање..........................................................24 Мачва 1914.........................................................................25 Земља и кости....................................................................26 Речи пророка......................................................................27 Пред градом.......................................................................28 Псовање и лутање.............................................................29 Полигон Равњак 2002.......................................................30 Невус..................................................................................32 Уљез...................................................................................33 Минимализам тела............................................................34 Непојмиво..........................................................................35 Не откривај........................................................................36 Са продавачицом љубави.................................................37 Шест оправдања љубави и мржње..................................38
63
Српска посла......................................................................39 Нас су уништиле месије....................................................40 Рептура Југославије...........................................................42 Глас................................................................................... ..44 Генералово обећање...........................................................45 Захвалност бедника............................................................46 Он.........................................................................................47 Посланица комшијама.......................................................48 Са ове стране ада................................................................49 Пријатни варварин.............................................................50 Curriculum vitae илити понављање...................................52 Пушкинов крај....................................................................53 Пимница..............................................................................55 Диогенова жеља..................................................................56 Одбијање римског блага....................................................57 Арттерориста......................................................................58 Оливер Јовановић Поетика кроз поре.............................................................59 Белешка о аутору...............................................................62 Садржај...............................................................................63
Саша Скалушевић Скала МИТОВИ И СЕНКЕ Издавач Народна библиотека „Доситеј Новаковић” Неготин За издавача Сузана Сиротовић Уредник Власта Младеновић Рецензент Оливер Јовановић Лектура и коректура Радојка Плавшић Слика на насловној страни Жан Огист Доминик Енгр Компјутерска обрада Горан Вучковић Штампа Штампарија „Деркс“ Зајечар Тираж 200 Неготин 2014.
CIP - Каталогизација у публикацији НароднабиблиотекаСрбије, Београд 821.163.41-1 СКАЛУШЕВИЋ, Саша, 1981Митови и сенке / СашаСкалушевићСкала. Неготин :Народнабиблиотека "Доситеј Новаковић", 2013 (Зајечар :Деркс). - 63 стр. : аутороваслика ; 21 cm Тираж 200. - Стр. 59-61: Поетикакрозпоре / ОливерЈовановић. - Белешка о аутору: стр. 62. ISBN 978-86-84387-33-4 COBISS.SR-ID 198599180