1
ДОКУМЕНТАЛИСТИКА: ДРУГИ ДЕО Развој информационе науке 1) За развој информационе науке кључна су три фактора: - информациона технологија; - документација и претраживање информација; - савремене комуникационе дисциплине. 2) Дефиниција Француске академије наука (1966): Информациона наука (информатика) је наука о систематској и ефикасној компјутерској обради информација. 3) Вајсманова дефиниција (1967): Информациона наука је рођена из технологије која се користи за обраду података и информација. 4) Боркова дефиниција (1968): Информациона наука обухвата истраживање презентације информација и у природним и у вештачким системима и проучавање средстава и техника за обраду информација, као што су компјутери. 5) Дефиниција Жданове (1971): Информациона наука изучава оптималну организацију информација на основу савремених техничких средстава. 6) Документалистика је дуго сматрана синонимом информационе науке. Настала је 1945. године, а појавом Бредфордове књиге Documentation (1948) стекла је статус научне дисциплине. 7) Дефиниција: Документалистика је поступак прикупљања, класификовања и дистрибуције докумената из свих делатности, без обзира на врсту документа, његов садржај или облик.
2
8) Документалистика има четири подручја: - организација информација; - опрема за похрањивање и претраживање; - механичко превођење; - информационе потребе научника. Дефиниција и подручје информационе науке 9) Дефиниције информационе науке одређују њено подручје и циљ, а не предмет. Информација је, наиме, базични феномен (као живот за биологију, здравље за медицину, електрицитет за физику, материја за хемију, итд.). 10) Дефиниција Технолошког института у Џорџији (1961/1962): Информациона наука је наука која истражује особине и понашање информација, силе које управљају протоком информација и средства за обраду информација ради њихове оптималне доступности и обрадивости. 11) Информациона наука истражује следећа подручја: - настајање информација; - дисеминација (ширење) информација; - прикупљање информација; - организација информација; - похрањивање (чување) информација; - претраживање информација; - интерпретација информација; - употреба информација. 12) Гофманова дефиниција: Информациона наука је организовани корпус знања заснован на начелима која тумаче и формулишу услове под којима се стварају, преносе и употребљавају информације. 13) Версигова и Невелингова дефиниција: Информациона наука проучава особине, структуру и пренос информација, а њен је циљ да унапреди размену информација међу људима.
3
14) Информациона наука има свој: - основни феномен: ИНФОРМАЦИЈА; - основни појам: РЕЛЕВАНТНОСТ; - основни процес: КОМУНИКАЦИЈА. Информација као основни феномен информационе науке 15) Информација је интердисциплинарни феномен за све науке које се баве било којим обликом симболичке комуникације (математика, компјутерска технологија, логика, лингвистика, библиотекарство, архивистика). 16) Још су Шенон и Вивер у својој математичкој теорији комуникација (1949) упозоравали да се информација може тумачити на техничком, семантичком и бихевиористичком нивоу. Основни проблем комуникације јесте да се информација настала у једној тачки (извору) што тачније пренесе и репродукује у другој тачки (одредишту). То је питање технике. Други проблем јесте да се сачува значење те информације. То је питање семантике. Трећи проблем јесте да се отклоне или на најмању меру сведу сметње у комуникацији. То је питање бихевиористике. Релевантност као основни појам информационе науке 17) Релевантност се може тумачити само у склопу комуникационог процеса. За проучавање релевантности, дакле, полазна претпоставка је размена знања. 18) Знање је увек: - организовано према подручјима (предметима); - презентирано језиком (природним или вештачким); - похрањено (записано) на документима. 19) Размена знања је ефикасна када информација која се преноси из једног фонда (извор) произведе делотворне промене у другом фонду (одредиште). Мера делотворности тих промена назива се релевантност. 20) На релевантност утичу социјална средина, културни ниво, моралне вредности, политика, идеологија, религија. То могу бити неутрални фактори,
4
али и извори шума. Неутралисати или елиминисати изворе шума значи повећати релевантност. Консолидација информација 21) Појам консолидације информација увео је УНЕСКО 1981. године, а он се користи да би се одредила одговорност појединаца, установа и организација у вредновању и сажимању релевантних докумената, како би се одређеним корисницима понудила поуздана и сажета нова знања. 22) Најважнија функција консолидације информација јесте вредновање, тј. задржавање и преношење само поузданих информација. У томе се консолидација информација разликује од сажимања или индексирања. 23) Консолидоване информације представљају јавно знање које је селектовано на специфичан начин, аналитички обрађено, вредновано и преструктуирано (''препаковано'') да би послужило непосредном одлучивању, решавању конкретних проблема у одређеној делатности. 24) Консолидоване информације морају да: - смање неизвесност код корисника; - да подлежу конвенцијама приликом презентације података корисницима; - да продубе знање корисника; - да оставе корисницима простора за самостално одлучивање, чиме коначна одговорност остаје на корисницима.
5
ПИТАЊА 1) Информациона технологија као фактор дефинисања информационе науке. 2) Документација и претраживање информација (документалистика). 3) Покушаји дефинисања информационе науке. 4) Информација као основни феномен информационе науке. 5) Релевантност као основни појам информационе науке. 6) Појам и значај консолидације информација.