159927822 nensi madore začarana

Avada&Fallen

1

Avada&Fallen

Nensi Madore

ZaÄ?arana

www.crowarez.org www.bosnaunited.net

2

Avada&Fallen

Predgovor

Neverovatno je kako su svi nešto smeteni kada je u pitanju ženska seksualnost, uključujući i same žene. Ženski časopisi stalno nude svojim čitateljkama savete kako da bolje zadovolje svoje muškarce (i gde da nađu proizvode koji će im u tome pomoći), dok nas televizijske emisije za žene bombarduju horor pričama o tome kako su muškarci grozni - i usred svega toga imamo gomilu prelepih žena - seks simbola - koje, navodno, krče put našem seksualnom napretku. Zašto onda sve veći broj žena pominje zapanjujuću nezainteresovanost za seks? Zašto ženama seks više nije zabavan?

Po mom mišljenju, ovi samoproklamovani pobornici ženske seksualnosti, seksualno, otuđuju žene u medijima tako što ih iskorišćavaju, razaraju im samopoštovanje i podižu im očekivanja od sebe samih do nedostižnih visina, dok im očekivanja od muškaraca spuštaju na suludo niske grane.

Kada se neka popularna ženska ikona izgladnjuje, menja svoj izgled, lažno predstavlja, prodaje, ponižava sebe i slično, ona doprinosi sveukupnim standardima koji utiču na to kako muškarci posmatraju žene i kako one posmatraju same sebe.

Da bismo zaista seksualno osnažili žene (ili na bilo koji drugi način, kad smo već kod toga), smatram da treba da prestanemo s pokušajima da ih kontrolišemo ili menjamo. Moramo ih prihvatiti onakvima kakve jesu. Kada se žene osećaju samouvereno, seks im više prija. Seks nije tržište koje su okupirali malobrojni izabrani. Sve žene imaju seksualnost u sebi, iako ona u mnogima od nas leži usnula zbog štete koju su nam nanele kultura i mediji. Može da se probudi, ali samo potpunim prihvatanjem onoga što smo. Moramo da se osećamo bezbedno u sopstvenoj seksualnosti bez straha da će nas neko iskoristiti, promeniti, kategorizovati, kazniti, osramotiti ili poniziti.

Mislila sam da bi erotske priče pisane naročito za žene i o ženama mogle pomoći, i ishod mog truda upravo su priče koje ćete ovde naći. Zasnovane su na pravim ženskim fantazijama, bez cenzure. Nemojte se uznemiriti ukoliko naiđete na poneku fantaziju koja nije sasvim „ispravna“ sa svake tačke gledišta. Imajte u vidu da sam pažljivo odabrala ove fantazije od najpopularnijih prema mom istraživanju. Prihvaćanje ovih fantazija neće naškoditi pokretu za jednakost polova, budući da se jednakost može postići samo putem prihvatanja.

Stoga sam prihvatila, čak i usvojila, ženske fantazije i zapisala ih što sam iskrenije i potpunije mogla. Imajući u vidu da sam pisala za žene, dala sam svojim junakinjama moć koja neće ugroziti fantazije čitaoca. Uviđajući njenu želju za romantikom, dodala sam strast i nežnost da bi seksualne fantazije dobile dublji značaj. Klonila sam se tendencije, koju mnogi pisci ispolje, da junakinje budu neprirodno lepe i „savršene“. Muški likovi imaju veliki udeo u tim fantazijama, a ženski su napisani tako da čitateljka lako može da se zamisli u glavnoj ulozi. Priče su izuzetno erotske, ali bez ikakve vulgarnosti koja tako često prati seksualni materijal. Likovi su davni prijatelji s kojima je većina nas odrasla u Grimovim i ostalim bajkama. Umesto starih, prevaziđenih maksima originalnih bajki, ubacila sam nekoliko sopstvenih, modernih, dodataka.

Naravno, nije bilo moguće uključiti fantaziju svake žene u ovu knjigu. Za svoje bajke odabrala sam samo one najčešće i najdirektnije, i nadam se da ćete mi svi vi koji ste originalniji i kreativniji od nas ostalih oprostiti što sam vaše izostavila. Nisu sve fantazije za svakoga, ali moja je da će vam ove priče biti uzbudljive i zabavne.

Hvala vam što čitate Začarana: ženske erotske priče za laku noć.

3

Avada&Fallen

Lepotica i zver

4

Avada&Fallen

Zovem se Lepotica. Verovatno ste čuli za mene. Moja priča, ili makar ona koja o meni kruži, ispričana je bezbroj puta. Ali to uopšte i nije moja priča. Detalji su potpuno zanemareni. Pomislio bi čovek da će, uz sve to silno ponavljanje, neko, barem jednom, nabasati na istinu. Možda su neki od vas zaista i uspeli da čitaju između onih iluzornih redova i pretpostavili istinu, neverovatnu i šokantnu, onakvu kakva je. Ili je, možda, istina zaista suviše bajkovita da bi se u nju moglo poverovati. Priznajem da ponekad ni sama ne mogu da poverujem i da mi sve deluje kao neki magloviti san.

Ipak, nešto od onoga što je zabeleženo u raznim verzijama mog života jeste istina, budući da sam, da bih spasla život svog jadnog oca, zaista pristala da živim sa zastrašujućim stvorenjem koje je bilo više zver nego čovek. Takođe je tačno da sam se zaljubila u Zver. Što se tiče onoga što se desilo posle toga, bajke su prilično precizne u svom opisivanju, jer je Zver, odmah po mojoj izjavi ljubavi, oslobođen zlih čini i vratio se svom prvobitnom obliku princa na belom konju. Istog dana smo se venčali.

Međutim, tu prestaju sličnosti između legendi koje ste pročitali i moje lične, neverovatne, naracije. Naime, posle tog dana nisam živela srećno do kraja života.

Vidite... nedostaje mi moja Zver.

Dok se dosađujem u samotnim hodnicima ovog zamka, misli mi često odlutaju ka prvom danu koji sam ovde provela. Bojažljivo sam izašla iz svoje spavaće odaje, veoma oprezno, i krenula kroz prostrane prolaze, koji se savijaju oko ove tvrđave. I pored dosta razmišljanja (jer ni oka nisam uspela da sklopim te noći), nisam mogla da shvatim zašto je Zver tražio da boravim ovde. Provela sam ceo dan sama, lunjajući kroz sobe i istražujući nepoznato okruženje, dok sam pokušavala da pretpostavim šta mi se sprema.

To ne znači da sam došla u veliki Zverin zamak protiv svoje volje, pošto sam bila veoma nestrpljiva da ostavim za sobom siromaštvo i dosadu svog detinjstva, i zato, kada sam iz nužde prihvatila ovu avanturu, nisam bila baš sasvim nezadovoljna.

Tada nisam znala kako bi trebalo da izgleda pravi zamak, ali činilo mi se da je sve što vidim baš onako kao što treba da bude. Preci veoma strogog izgleda nemo su me gledali sa zidova na kojima su nadmeno visili. Na ostalim zidovima bile su okačene veličanstvene tapiserije, na kojima su bili istkani francuski piknici, italijanski vinogradi i ostale egzotične slike. Nameštaj je bio raskošno izrezbaren od najkvalitetnijeg drveta, a tepisi otmeno debeli i šareni. Ukratko, sve je bilo izvanredno u svojoj eleganciji i sjaju.

Nije mi se dalo da naiđem na Zver dok sam tog dana tumarala zamkom. Prethodne noći, kada sam stigla, naredio je slugi da me odvede pravo u moju spavaću sobu, nakon što sam se na brzaka pozdravila s ocem i, s čudnom nezainteresovanošću, gledala kako tovari dva puna puncata sanduka na svoju kočiju. To su bili pokloni od Zveri, koji je naredio da se ti sanduci napune blagom, koje će moj otac poneti sa sobom. Smirilo me je i obradovalo kada sam zamislila radost svoje porodice pri otvaranju tih sanduka.

Nisam mrdnula iz svoje spavaće sobe tokom ostatka noći, iako je ona bila besana. Tokom dugih časova te tihe noći, razmišljala sam o kraju svog starog života, pa čak i sutradan dok sam šetala iz sobe u sobu, pregledajući sve natenane, ali ne videvši ni žive duše unaokolo. Večeru je najavilo zvonce, i tada sam ponovo susrela Zver. Uprkos njegovom zastrašujućem izgledu i grubom glasu, prijatno sam se iznenadila kada sam ustanovila da je, u stvari, veoma ljubazan domaćin. Proveli smo tu prvu večeru u prijatnom razgovoru i hrani i piću koji su radovali čula.

5

Avada&Fallen

Čim se večera završila, Zver je ustao od stola i na tren me pogledao svojim tamnim očima, pre nego što je pitao: „Hoćeš li da se udaš za mene, Lepotice?“ Piljila sam u Zver u potpunom šoku. Šta da radim? Iako mi je srce dobovalo glasno upozorenje da ne ljutim Zver, nekako sam uspela da prošapućem: „Ne, Zveri.“ Zver je samo sumorno klimnuo glavom i rekao: „Dobro“, tonom koji je ukazivao da je očekivao moj odgovor, i onda je naglo izašao iz trpezarije.

S olakšanjem što nisam razgnevila Zver svojim odbijanjem njegove sumanute ponude, i sama sam se povukla u svoju sobu.

Jesam li zaboravila da opišem svoju spavaću odaju? Nemojte misliti da je to zbog toga što soba nije vredna pomena, jer je i te kako bila, i još uvek je, najlepša soba koju ću naći u ovom elegantnom zamku.

Kada sam, prethodne večeri, prvi put ušla u odaju, bila sam suviše zabrinuta da bih detaljnije zagledala svoje okruženje. Međutim, ove noći, letela sam od jedne stvari do druge, ispitujući divnu skupinu predmeta koji su tu smešteni za moj užitak, sve dok, najzad, nisam ugledala neverovatni krevet na kojem ću spavati. Celom dužinom njegovih visokih stubova bile su izrezbarene živopisne slike divljih životinja, vrteći se oko ivica i krećući se uvis sve do vrha na kojem je sedeo prelep muškarac s krunom na glavi. Nisam znala šta znače ti delikatni duborezi, koji su krasili drveni ram, ali sam ih pomno zagledala, jer sam, ipak, bila svesna njihove lepote uprkos svom skromnom obrazovanju.

Na stolu pored kreveta tiho je stajao ogroman buket od, ne manje od stotinu, mirisnih roze ruža. I, na moj zahtev, od tog dana nijednom nisam ušla u svoju spavaću odaju, a da nisam zatekla divan aranžman sveže rezanog cveća pored kreveta.

Posteljina je bila jednako veličanstvena kao i sve drugo, na šta mi je pogled pao tog dana, i drhtaj čiste slasti sišao mi je niz leđa kada sam legla među raskošne, svilene čaršave. Osećaj je bio tako prijatan da sam momentalno pala u iskušenje da skinem spavaćicu. Međutim, samo sam prešla rukom preko posteljine. Čula su mi brzo obuzimali egzotični osećaji pod uticajem takvog luksuza.

Iznenada sam se trgla iz svoje začaranosti kada mi se na vratima oglasilo lagano kucanje. „Ko je?“, pitala sam uspravljajući se u sed i privijajući svileni čaršav do vrata. „Samo tvoj sluga, Zver“, čuo se nežni odgovor.

Ponašanje mu je bilo ohrabrujuće i prijatno isto koliko mu je izgled bio jeziv. „Uđi“, rekla sam, nešto opuštenija.

Zver je otvorio vrata moje odaje, ali nije prešao prag. Na slaboj svetlosti iz hodnika, jasno sam mogla da mu vidim obris tela, koje bi bilo zastrašujuće da nije bilo njegovog džentlmenskog držanja. Čekala sam da mi se obrati. „Samo sam hteo da pitam da lije sve zadovoljavajuće, moja damo“, rekao je zadržavajući se tik s one strane dovratka. „Zadovoljavajuće?“, ponovila sam, iznenada obradovana. „Blagi Bože, ne! Ni u najluđim snovima ne bih se usudila da opišem ovakav smeštaj kao 'zadovoljavajuć'.“ Veselo sam se smejala svojoj šali dok sam zabacivala pokrivač u stranu i pružala se ka noćnom stočiću da upalim lampu.

Zver je ćutao i zabezeknuto gledao u mene.

Videvši mu izraz lica, shvatila sam da ga je moj olaki odgovor sigurno uvredio i odmah sam pokušala da popravim štetu. „O, Zveri! Samo sam mislila..., pa naravno daje sve veoma zadovoljavajuće. Ma, i više ne^jo zadovoljavajuće! To sam mislila, naravno.“ Međutim, nešto nije bilo u redu. Činilo se kao da me Zver uopšte nije ni čuo. Bez razmišljanja, skočila sam iz kreveta da mu priđem, dok sam ponovo pokušavala da objasnim. Uspela sam da napravim samo nekoliko koraka, pre nego što se nisam sledila od straha.

6

Avada&Fallen

Jesam li to čula rezanje? Misli su mi letele između šoka i neverice. Nemoguće! A ipak, oči su mu potpuno neprirodno sijale. Stajao je nepomično, kao životinja spremna za napad. „Zveri?“, šapnula sam, jednako kao molitvu i kao pitanje. A onda je, iznenada, nestao.

Stajala sam tu neko vreme pokušavajući da saberem rasute misli. Pogledala sam svoje drhtave šake i tek sam tada bolje videla svoju spavaćicu. Bila je potpuno providna, od glave do pete! Lampa koju sam upalila samo je naglasila moju nagost ispod tkanine!

Nisam videla Zver sve do večere sledećeg dana. Tu je bio nežan i prefinjen kao i tokom našeg prethodnog zajedničkog obroka. Crvenela sam i zadrhtala svaki put kada bi nam se pogledi sreli, ali nikada nije dao znaka da je primetio, kao ni da se išta dogodilo što bi izazvalo takvo ponašanje.

Njegov mi je stav, naposletku, rasterao sumnje i strahove, i ponovo sam se smirila, pa sam čak i uživala u razgovoru s njim i u njegovom prijateljskom ophođenju. Posle je ustao i ponovio mi isto pitanje kao i prethodne noči, koje će postavljati svake noći od tada. „Lepotice, hoćeš li da se udaš za mene?“ Na šta sam uvek odgovorala sa: „Ne, Zveri.“ Prijateljstvo nam je cvetalo. A ipak, svaki šum koji bih noću čula iz svoje spavaće sobe, činio me je nervoznom i gonio mi je san, dok sam bez daha iščekivala to lagano kucanje na svojim vratima.

Međutim, Zver više nijednom nije prišao mojoj sobi. Ja sam bila ta, pošto jedne večeri nisam mogla da spavam, koja je nabasala na Zverinu spavaću odaju na putu ka biblioteci u potrazi za nečim za čitanje. U prolazu sam čula zvuk, nalik na stenjanje, koji je dopirao s druge strane njegovih vrata. Za koji trenutak, čula sam ga ponovo. Odmah sam znala da je to Zver i obuzelo me je saosećanje prema njemu. Da mu nije zlo?

Bez daljeg razmišljanja, pokucala sam mu na vrata. Prošlo je nekoliko momenata i pokucala sam ponovo. „Odlazi“, najzad sam čula Zver kako kaže, molećivim tonom. „Neću“, odlučno sam odgovorila, „ne dok se ne uverim da ti je dobro.“ Ponovo tišina. „Molim te“, rekla sam i ponovo pokucala. „Samo otvori vrata i pusti me...“ „Skloni se od tih vrata, Lepotice!“, naredio je Zver oštro. „Idi sada, inače ćeš biti u opasnosti!“ Ton mu je bio uravnotežen, ali glas očajan.

Cesto sam se pitala zašto li ga tada nisam poslušala. Govorila sam sebi da nisam mogla da napustim prijatelja u nevolji. Govorila sam sebi da mi radoznalost nije dopustila da odem. Govorila sam sebi štošta, ali pretpostavljam da ni vi nećete poverovati u to.

Okrenula sam kvaku i otvorila vrata Zverine spavaće sobe.

Unutra je bilo potpuno mračno. Kročila sam u sobu, tražeći Zver u tami. Vrata iza mene iznenada su se zalupila. Nakostrešile su mi se dlake na vratu.

Mrak je polako ustupao mesto senkama. Pogled mi je panično prelazio preko masivne sobe u potrazi za Zverinom siluetom. Iznenada sam čula prodornu šrkipu metalnih alki o šipku, i umalo nisam iskočila iz kože kada je jedna teška somotna zavesa trgnuta u stranu da bi jarka mesečina mogla da uđe u sobu. Sada sam jasno mogla da vidim Zver kada mi je prišao. Takođe, iznenada sam mogla da mu čujem nepravilno disanje i shvatila sam da dahće.

I meni je dah bio sve brži dok sam očajnički pokušavala da dođem do vazduha. Činilo mi se da se ogromna odaja prepolovila kada sam spazila Zverin veliki obris. Strah mi je postojano kapljao venama, ispunjavajući me oštrom svešću o svemu oko mene. Zver mi je lagano prilazio sve dok nije stajao tako blizu da sam mogla da mu osetim topao dah na koži, i činilo mi se da čak mogu da osetim i vrelinu njegovog pogleda. Bio je sigurno stopu i po viši od mene, ako ne i više, s plećima koja su se širila u rasponu tri puta većem od mojih.

U tamnim očima video mu se neki neprirodni sjaj. Zadrhtala sam i pored toplote koja se od njega širila.

7

Avada&Fallen

„Ako ne želiš da ti spavaćica bude uništena, smesta je skini“,, reče Zver napokon. Ton mu je bio poslovan, ali držanje napregnuto, kao da se bori da održi kontrolu. Glas mu je bio tako grub i tako dubok, kao da jedva uspeva da prenese ljudski jezik. Njegovo prisustvo potpuno me je okružilo i ophrvalo. Hipnotisao me je njegov pogled. Pekao me je njegov dah. Nije preostalo ništa od onog blagog prijatelja s kojim sam toliko puta večerala.

A ipak, dok sam opčinjena gledala u Zverine oči, duboko u meni budilo se neko novo osećanje koje se mešalo sa strahom.

Potpuno nepomična, osim mog podivljalog srca, razmišljala sam o svojoj nevolji (u međuvremenu, dok sam stajala i razmišljala, pređašnji osećaj istrajavao je i rastao, tako da sam se osećala neobično uzbuđeno i nadraženo). U ovakvom stanju, videla sam situaciju tek površno, i rezonovala sam u skladu s time: kako bih, uopšte, ja mogla da se oduprem Zveri? Staviše, otpor je delovao nemoguće dok se Zver nadvijao nada mnom, nemo čekajući da mu se povinujem. Za šta je bio sposoban, ukoliko ga ne bih poslušala, nisam ni smela da pomislim. Zver je u tom trenutku izgledao kao da je spreman da skoči na moj najmanji pokret. A ipak sam, nekako, verovala da bi Zver u potpunosti poštovao moju volju, ukoliko bih pokušala da mu umaknem.

Sve vreme dok sam stajala i premišljala se, izgledalo je kao da traje satima, ali bi se pre moglo izmeriti sekundama, obuzimalo me je to uporno uzbuđenje koje je neprekidno raslo u meni. Zar nisam već skoro pa priznala da nisam baš umirala od želje da se ovaj scenario okonča?

Naglim pokretom, brzo sam skinula spavaćicu, dok mi nije ponestalo odlučnosti. Stajala sam i uzrujano iščekivala Zverin sledeći potez, ali on je samo bez glasa gledao u mene, činilo mi se, beskrajno dugo. Pitala sam se može li da mi čuje lupanje srca; njegov odjek grmeo mi je u ušima.

Zver je polako podigao ogromnu šaku i lagano mi pomilovao lice. Oteo mi se šokirani uzdah kada sam je osetila. Bila je tako gruba kao da bi mogla da nanese bol i najblažim dodirom.

Zverine oči blesnule su trenutnim gnevom, ali onda su se stišale dok me je posmatrao namučenim pogledom. „Ne želim da te povredim, Lepotice“, promrmljao je. „Ti kontrolišeš sudbinu nas oboje.“ Nisam mogla da dokučim značenje njegovih reči. Samo njegovo prisustvo polako me je dokrajčivalo, obuzimalo i zarobljavalo svojom pretečom snagom. Činilo se kao da me upozorava na nešto. Je li rekao da ja imam kontrolu? Da ga zaustavim? razmišljala sam. Da li još uvek mogu da ga zaustavim? Osećala sam se preslabo da se pomerim.

U međuvremenu je šakama, koje su, kao što sam već rekla, bile veoma velike i imale kandže, grubo trljao moju nežnu kožu, polako se probijajući ka mojim grudima. Na moje iznenađenje, bradavice su mi odmah reagovale i otvrdnule su pod njegovim dodirom. S usana mi se oteo uzdah kada ih je štipnuo; sirova snaga njegovih šaka u kombinaciji s mojom rastućom željom bila je neizdrživa.

Nastavio je da me dodiruje i, kada mi je došao do međunožja, osetila sam nalet srama pošto je moje uzbuđenje postalo očigledno. Zver se sada munjevito menjao; sa svakim momentom, bio je sve više nalik zveri, a sve manje nalik ljudskom biću. „Na kolena“, prostenjao je između teških uzdaha. Gledala sam ga bez reči. Iznenada sam shvatila šta se dešava. Uzeo bi me baš kao životinju. Međutim, bilo je prekasno da se predomislim, jer je već grubo nameštao moje telo u položaj koji mi je naredio, baš tu na podu. Učinio je to tako brzo i efikasno da više nisam imala nikakve sumnje u njegovu snagu, kao ni u uzaludnost mog nastojanja da pobegnem.

Bila sam nepomična nekoliko trenutaka tu gde me je smestio, dok je Zver iza mene brzo skidao odeću. I dalje suviše uplašena da ću razgneviti Zver, ako se okrenem da ga pogledam, mogla sam samo panično da se pitam šta li se krije iza brojnih komada odeće kojima se Zver skrivao. Ali

8

Avada&Fallen

radoznalost mi je, naposletku, savladala strah i, skoro bez moje volje, glava mi se okrenula u pravcu Zveri. Oteo mi se iznenadni uzdah.

Zver je bio go, osim košulje, koja mu je padala otkopčana otkrivajući torzo pokriven gustom životinjskom dlakom. Od pojasa nadole, telo mu je ličilo na lavlje, s dve ogromne šape umesto stopala i dugim repom koji je visio do poda. Još strašnije od svega što sam dosad opisala, bila je ta stvar koja mu je štrcala tik ispod pojasa. Bila je tamnocrvenkasto-ljubičaste boje i neljudske veličine.

Znala sam da neću moći da je izdržim.

Zver je čuo moj uzdah i uhvatio me kako ga prestrašeno gledam. Jezivo je riknuo i jedva sam uspela da razaberem reči, „Okreni se!“ „Ubićeš me!“, uzviknula sam, u iskrenom užasu, čak i dok sam postupala po njegovoj oštroj zapovesti. „Obećavam da ćeš preživeti“, odgovorio je, s iznenadnim povratkom nekadašnje nežnosti. Glas mu je podrhtavao od naprezanja pri govoru. „Mora da bude ovako sve dok nas oboje ne oslobodiš od ove sudbine.“ Zbunile su me ove reči, ali nisam imala vremena da se zadržavam na njima jer sam iznenada osetila njegov dah, vreo kao para, među nogama. I pored ovog upozorenja, bila sam potpuno nespremna za ono što je usledilo.

Grub poput šmirgle i veći od hrastovog lista, Zverin jezik polako se migoljio i zario mi se u najputeniju tačku. Umalo nisam iz kože iskočila, ali Zver me je čvrsto držao, čak i dok je ponavljao taj pokret, iznova i iznova. Istovremeno i uzrujana i oduševljena oštrom istrajnošću te neljudske stvari, koja je nastavljala da trlja i dira moje osetljivo meso, nisam mogla da učinim ništa više nego da se trzam i cimam, jednog trena očajnički pokušavajući da se izmaknem, a drugog pribijajući se k njemu. Velikim jezikom lako je pokrio čitav moj izloženi deo jednim sirovim potezom, a onda je pažljivo nastavio napad na unutrašnjost mojeg tela s oduševljenjem izgladnele životinje. Bila sam nadomak onesvešćivanja, koliko me je svu obuzelo uzbuđenje.

Najzad je Zver prestao uz groktaj, i osetila sam kako me njegovi preveliki prsti otvaraju. Sada mi se već celo telo divlje treslo.

Uprkos uzbuđenosti, osetila sam veoma jak pritisak kada je Zver počeo da mi se pribija otpozadi. Bunila sam se jecajima i telo mi se instinktivno odmicalo napred u pokušaju da pobegnem navalentnoj Zveri. On to, međutim, nije hteo da dozvoli, nego me je moćnim šakama ščepao oko struka i cimnuo me unazad sve dok nije ušao u mene. Vrisnula sam.

S vidljivom mukom, Zver se upinjao da održi ono malo ljudske uzdržanosti koju je još posedovao. Celo mu je telo drhtalo dok me je čvrsto držao i prigušenim glasom insistirao: „Navići ćeš se na mene za trenutak.“ Međutim, navikla sam se na njega još i pre nego što je završio tu rečenicu. Iznenada sam se osećala kao da mi celo telo gori. Zastenjala sam, probno se njišući napred-nazad. Ali imala sam da primim još mnogo više od onoga što sam do tada oprobala. Povlačeći mi bokove napred, u kratkim trzajima, Zver je počeo istrajno, ali postepeno da napreduje. „Polako“, čula sam ga kako mrmlja, verovatno sebi samom, dok je nastavljao polako da prodire u moje telo. Malo-pomalo, gurao je napred i sve vreme me je čvrsto držao na mestu. Sve što sam mogla bilo je da ne mrdam, samo uz uzdahe i stenjanje, jednog trena od krajnjeg zadovoljstva, drugog od razornog bola. Nisam verovala da će to biti moguće, ali ipak sam bila u stanju da primim Zver u potpunosti. Jedva da sam mogla da dišem kada me je Zver u potpunosti ispunio, jer sam se osećala kao da sam nabijena na kolac. Nisam bila svesna ničega osim tog dela sebe koji je on ispunjavao.

Veoma lagano, uz isprekidano disanje i duboko režanje, Zver je počeo da se pomera u meni, napred-nazad. Dugo je održavao spori tempo puštajući me da se potpuno naviknem na njega, ali najzad su mu roktaji i uzdasi postali glasniji i mahnitiji, pokreti jači i brži. Dahom je prljio kožu

9

Avada&Fallen

mojih leđa. Šake su mu se utisnule u moje telo praveći mi modrice. Učinilo mi se da sam osetila kako mi grize rame.

Bila sam uzbuđena do tačke bola. Pošto su mi inhibicije odavno pale, počela sam da se diram, kako bih pojačala zadovoljstvo, dok sam se opirala o Zver.

Ali zakasnila sam. Uz zaglušujući krik i jedno konačno zabijanje, Zver me je ispunio svojom obilatom tečnošću, čiji mi je višak potekao niz drhtave butine.

Bila sam duboko razočarana i pokušala sam da se skinem sa Zveri, ali on me je čvrsto držao na mestu, još uvek u meni, i dalje potpuno krut, dok mi je uhvatio šaku i vratio mi je između nogu.

Držao ju je tako sve dok nisam shvatila šta hoće da uradim.

U trenutku sam se postidela, zato što je znao šta sam radila, ali to je brzo nestalo i oduševljenje mi se povratilo. Shvativši da imam vremena koliko god želim da uživam u Zveri, ponovo sam počela da se draškam. U međuvremenu, Zver se polako izvukao iz mene, skoro do samog kraja, a onda, isto tako polako, ponovo skroz ušao unutra. Strpljivo je nastavio s ovim dok sam se zadovoljavala.

Svako čulo bilo mi je probuđeno i pobuđeno. Koža mi je treperela pod grubim šakama koje su mi stezale kukove. U ušima su mi odzvanjali životinjski zvuči koji su odjekivali mesečinom obasjanom odajom. Oči su mi bile prikovane na tačku na podu gde su se videle naše dve različite senke koje su se uvijale jedna o drugu. Bedra su mi bila lepljiva i vlažna. Pomislila sam na Zverine oštre zube na svom ramenu i najzad sam dostigla vrhunac.

Time su započele moje noćne posete Zverinim privatnim odajama. Svaka noć bila mi je sve prijatnija, i više se nisam stidela, nije me bilo sram. Štaviše, moja Zver delovala mi je mnogo manje zverski i, zbog moje naklonosti, delovao mi je, ponekad, čak i zgodno. I pored toga, kada me je Zver svake večeri prosio, blago sam ga odbijala.

Jednog dana, posle nekoliko meseci, dobila sam poruku da mi je otac bolestan. Za večerom, pokazala sam poruku Zveri. Kada ju je pročitao, užasnuto me je pogledao. „Molim te, Lepotice, nemoj da ideš“, preklinjao je. „Moram!“, uzviknula sam, „ako se nešto desi ocu pre nego što ga ponovo vidim, nikada ti neću oprostiti!“ Zver je na trenutak zaćutao. „Lepotice“, rekao je molećivo, „ako odeš iz ovog zamka, to će za mene značiti sigurnu smrt.“ „Ne razumem“, odgovorila sam, iznenada iznervirana čitavom misterijom koja ga je okruživala.

Među nama je postojalo toliko nerazrešenih pitanja i to nas je izjedalo. Ponovo sam ga zamolila: „Zašto mi ne objasniš svoje tajanstvene reči?“ „Ne mogu“, usledio je uobičajeni odgovor, ali bilo mu je toliko žao što ne može da mi kaže istinu da je ipak malčice popustio. „Dozvoliću ti da napustiš zamak ako obećaš da ćeš mi se vratiti za mesec dana“, rekao je. „Ako se zadržiš duže, sigurno ću umreti.“ „Obećavam“, odgovorila sam s uzdahom, znajući da ništa više o tome neću od njega saznati. „Nadam se da ćeš ispuniti svoje obećanje, Lepotice“, rekao je potišteno. Onda je krenuo, ali se na vratima okrenuo i dodao: „Pre nego što odeš, dobićeš dva sanduka. Napuni ih svim blagom iz zamka kojim želiš i odnesi ih svojoj porodici.“ Te večeri bila sam nestrpljivija nego obično da odem svojoj Zveri, ali imala sam i mnogo posla oko priprema za putovanje. Hitala sam tamo-amo, sve vreme čeznući za trenutkom kada ću biti nasamo sa svojom Zveri, kako bismo se malo prisnije pozdravili.

Kada sam, najzad, ušla u njegovu odaju, gotovo da sam podrhtavala od uzbuđenja. Zver je sedeo na stolici u suprotnom uglu zamračene sobe. Skinula sam ogrtač i zauzela na ivici kreveta pozu koju je najviše voleo, kao što sam i navikla. Za nekoliko sekundi bila sam potpuno vlažna i očajna za njim. Tako je bilo između mene i Zveri. Bilo je dovoljno samo da ga tako čekam, drhteći i

10

Avada&Fallen

oslonjena na dlanove i kolena, u iščekivanju onoga što sledi, da bi se u meni probudila takva reakcija.

Nisam ni čula da se pomerio, kada sam iznenada osetila kako mi grubim šakama miluje meku kožu. „Okreni se“, iznenada je rekao svojim promuklim šapatom.

Zastala sam za trenutak, iznenađena. „Hoću da ti vidim lice večeras“, jednostavno je rekao.

Zainteresovana zbog novine, brzo sam poslušala, i okrenula sam se tako da sam ležala na leđima. Gledala sam bez reči dok se svlačio, jer sam po prvi put mogla otvoreno da ga osmotrim.

Delovao je mnogo surovije i više nalik životinji bez odeće. Stresla sam se dok sam mu gledala golo telo. Ponovo sam, kao i one prve noći, pomislila da je on zaista, makar po izgledu, više zver nego čovek.

Ali on jeste čovek, insistirala sam u sebi odbijajući da priznam bilo kakvu ideju koja bi mogla, ako bih joj dozvolila, nekako da okonča ova noćna zadovoljstva. Međutim, ipak sam zažmurila kada mi se približila gola zver. „Otvori oči, Lepotice!“, zaškrgutao je zubima.

Uradila sam kako je rekao i videla njegovu muškost pred usnama. Uhvatio mi je glavu rukama, ali opirala sam se. Zver se suzdržao da mi na silu ne uđe u usta, ali nije mi pustio glavu.

Gledala sam u organ pred sobom. Bio je drugačijeg oblika nego kod normalnog muškarca, osim što je bio veći, bio je i mnogo tamniji. Polako sam isplazila jezik, veoma lagano i oprezno, da bih osetila ukus te alatke koja mi je priuštila toliko zadovoljstva. Zver je zadrhtao, i iznenada me je preplavila žudnja da ga zadovoljim. Otvorila sam usta i najpre sam ga nežno milovala usnama, ali ubrzo sam počela gladno da sisam. Bio je toliko veliki da sam mogla samo deo da obuhvatim, i to s velikim naporom, ali izgleda da mu nije smetalo, jer ono što sam uspela da primim, primila sam s uživanjem, stiskajući ga usnama, jezikom i vilicom.

Zver me je naglo zaustavio i sklonio mi se iz usta. Gurnuvši me na krevet, raširio mi je noge.

Gledala sam ga u tamne oči dok mi se primicao. Nešto je tu sijalo - nešto neljudsko. Htela sam da se okrenem, ali prikovao me je pogledom. Talas užasa slio mi se niz celo telo.

Zver je glasno zarežao kada je ušao u mene. Noge su mi bile raširene, skoro do tačke lomljenja, dok sam se trudila da prihvatim njegovo ogromno telo. Stenjao je i roptao dok je nemilosrdno prodirao u mene. Vrelim dahom goreo mi je kožu, i gledala sam s užasnutim divljenjem kako mi oštrim zubima pažljivo gricka ramena i grudi.

Međutim, strahu se ubrzo pridružilo ono staro, poznato zadovoljstvo koje je Zver potpalio u meni. Delovali su zajedno sa Zveri da me dovedu do strasti kakvu nikada ranije nisam iskusila.

Uživala sam u osećaju grube životinjske dlake koja mu je pokrivala telo i razjarenim, životinjskim zvucima koji su mu se otimali dok smo se divljački parili. Vrpoljila sam se i stenjala dok je velikim, grubim šakama istovremeno gnječio moju meku kožu i mamio drhtaje slasti odmah ispod njene površine. Bespomoćno sam uzvikivala, preklinjući, poluonesvešćena od čiste agonije takvih izuzetnih osećaja koji su poticali iz njega i ispunjavali me do prelivanja. Talas za taksom zadovoljstva zapljuskivao me je dok sam, u daljini, usred sopstvenih krika, slušala Zverinu strahovitu riku.

Pre nego što sam uspela i da dođem do daha, već je svanulo!

Otišla sam u takvoj žurbi, pometnji i uzbuđenju da danima nisam ni pomislila na svoju Zver.

Kada sam stigla, otac mi se brzo oporavio, i ponovo sam utonula u burne svakodnevne rituale velike porodice. Mojih mesec dana prebrzo su istekli, i došlo je vreme da se vratim u zamak.

Sigurno su me one priče koje ste pročitali predstavile kao veoma neljubaznu, možda su i dale nagoveštaj da čak nisam želela da se vratim svojoj Zveri. To ne može biti dalje od istine. Užasno mi

11

Avada&Fallen

je nedostajao! Više od svega, htela sam da se vratim u zamak, ali moja voljena majka rasplakala bi se svaki put kada sam pokušala da odem.

Ovako su prošla skoro dva meseca, sve dok se, kasno jedne večeri, nisam naglo probudila iz sna o zamku i svojoj Zveri. Sve je bilo mračno u snu dok sam lutala hodnicima zamka u potrazi za svojom Zveri. Ušavši u njegovu spavaću sobu, zatekla sam Zver kako spokojno spava u svom krevetu. Kad sam mu prišla, polako sam shvatila da moja Zver uopšte ne spava, već da je mrtav!

Probudio me je sopstveni vrisak.

Iznenada sam se setila Zverinog upozorenja da će sigurno umreti ako se zadržim duže od mesec dana!

Odmah sam skočila iz kreveta i spakovala se. Do ujutru, bila sam spremna da krenem i, posle tužnog, ali neumoljivog oproštaja, pošla sam na put ka zamku i svojoj Zveri. O, kako sam tog dana patila brinući da više nikada neću videti svoju Zver! Da sam samo znala koliko će to biti tačno...

Kada sam, najzad, stigla do zamka kasnije tog dana, odmah sam odjurila do Zverine sobe. Zver je ležao na krevetu, baš kao u mom snu. „Ne!“, vrisnula sam trčeći ka uzglavlju, „molim te, Zveri, nemoj da umreš!“ Blago je pomerio glavu kada mi je čuo glas. Zaplakala sam od radosti i zagrlila ga. „Hvala Bogu da nisi mrtav“, mrmljala sam kroz suze. „Vratila si se“, bilo je sve što je rekao. „Da, vratila sam se... zauvek!“ I znala sam da ga više nikada neću ostaviti. „Hoćeš li da se udaš za mene, Lepotice?“, pitao je. „Da, Zveri“, rekla sam kroz suze, „da, da, da!“ Taman što sam izgovorila te reči, iznenada je blesnula svetlost. U sledećem trenutku, nepoznati čovek sedeo je tamo gde je Zver ležao pre samo jednog momenta. Moja Zver je nestala. Zinula sam od čuda i uzmakla korak nazad. „O, Lepotice“, uzviknuo je stranac, „najzad si me oslobodila kletve!“ Treptala sam da odagnam suze dok sam pokušavala da shvatim njegove reči. Objašnjavao mi je da je on moja Zver koja je, u stvari, princ kojeg je zla veštica pretvorila u zver. Pošto je bila naročito opaka veštica, okrutno je dodala naizgled nemoguć uslov da će se princ osloboditi čarolije samo ako njegova prava ljubav prista da se uda za njega dok je još Zver!

Znači, ovaj stranac je moja Zver, pomislila sam u čudu. Pažljivo sam mu pogledala lice i videla da je zaista zgodan princ. Nisam mogla da objasnim razočaranje koje sam osećala, a osim toga, nikada nisam videla svoju Zver srećnijeg nego što je bio tog dana. Venčali smo se.

A sada, moram da završim svoju priču, budući da je kasno i vreme je da se pripremim za svog muža, princa. Sada mi dolazi u spavaću sobu i, kao i uvek, biću spremna za njega kada stigne.

Ali neću mu u očima tražiti onaj divlji sjaj. Niti iščekivati prolamanje onog zaglušujućeg urlika.

Odavno sam prestala da tragam za time.

12

Avada&Fallen

Plavobradi

13

Avada&Fallen

Nekada davno, živeo je bogati gospodin koji je stekao svoj imetak širom nekoliko kraljevstava.

Stalno je putovao od jednog do drugog i nikada se nije duže zadržavao na jednom mestu, tako da niko nije znao gde živi, šta radi i s kime. Zbog toga je o njemu vladala velika radoznalost i kružila su razna nagađanja.

Ovu okolnost dalje je otežavala čudnovatost njegove pojave, koja kao da je potvrđivala njegovu očiglednu ekscentričnost, budući da je imao tu nesreću da ima bradu plave boje. Taj misteriozni stil života, u kombinaciji s neobičnim izgledom, presudio je da o njemu ipak preovlađuje, možda i nezasluženo, mišljenje da je čovek sumnjivog karaktera. Prezime mu je zaboravljeno i bio je poznat prosto kao Plavobradi.

Tajnoviti život Plavobradog bio je redovna tema razgovora među susedima njegovih brojnih vila, zamaka i imanja, i, sa svakom pričom koja se o njemu plela, reputacija mu je postajala sve skandaloznija. Verovalo se, štaviše, da je Plavobradi posedovao svoja silna imanja samo zato da bi imao gde da smesti svoje brojne žene. A pošto te žene jednostavno nisu davale nikakvog znaka od sebe, dalje je odlučeno da ih je, svakako, snašla neka zla sudbina. Ko su te žene bile i šta im se, tačno, desilo, niko nije mogao sa sigurnošću da kaže. Ali ipak, dame su uzmicale od straha kad god bi se Plavobradi približio.

Igrom slučaja, jedan od suseda bio mu je udovac koji je imao dve odrasle kćerke. Kada je obišao svoj posed u toj oblasti, Plavobradi je primetio kćerke i ubrzo potom otkrio je udovcu svoju želju da oženi jednu od njih, prepuštajući odluku samim kćerkama. Međutim, udovčeve kćerke, kada su čule ponudu Plavobradog, nikako nisu mogle da presude, pošto nijedna nije mogla da podnese pomisao da ima muža tako jezivog izgleda i tako sumnjive prošlosti. Na ovaj način, više puta su odlagale odluku, sve dok ih Plavobradi, najzad, u pokušaju da osvoji naklonost jedne ili druge, nije pozvao da mu budu gosti u jednom od njegovih udaljenih zamaka. Na to su spremno pristale, budući da ih je kopkalo kako Plavobradi živi, kao i da li su glasine o njegovom neverovatnom bogatstvu i ekscentričnosti tačne.

Tako se desilo da su udovac i njegove dve kćerke, zajedno s velikom pratnjom najbližih prijatelja, otišli da posete Plavobradog u njegovom zamku. Svi su ostali kao njegovi gosti ceo mesec, koji je proleteo u brojnim zabavama, finim večerama i drugim vrstama uživanja, tako da se nikome nije išlo kući, ponajmanje udovčevim kćerkama. Štaviše, poseta je protekla tako dobro da je starija već pomišljala da Plavobradi, u stvari, uopšte i nije tako grozan naizgled, a ni da mu brada nije baš toliko plava.

Ubrzo potom, Plavobradi i udovčeva starija kći su se venčali. I uprkos glasinama o njemu, mlada je uvidela da je Plavobradi ljubazan i dobar muž koji nije štedeo para na njene prohteve i želje; prijao joj je njen novi život s njim.

Međutim, kao što svi koji su ikada bili u braku znaju, mnogo toga čovek ne sazna o svom supružniku dugo, dugo nakon venčanja i već duboko u bračnim vodama. Žena Plavobradog shvatila je ovo jednog dana kada joj se muž spremao na duži put, na kome će se zadržati ne manje od nedelju dana zbog poslovnog pitanja koje je tražilo njegovu hitnu pažnju. Žena je bila razočarana što joj muž odlazi tako brzo nakon venčanja, ali Plavobradi joj je velikodušno predložio da prekrati vreme njegovog odsustva tako što će organizovati zabave i ispuniti zamak gostima. Dao joj je veliki prsten s mnogo ključeva koji su otvarali sve sobe u njegovom zamku, tako da može da uzme iz njih šta god da joj srce poželi.

Ali iznenada se Plavobradi smračio i uozbiljio, te joj je pokazao jedan mali, čudni ključ koji je bio zakačen za prsten. Plavobradi je objasnio svojoj ženi da taj ključ otvara vrata sobice na kraju

14

Avada&Fallen

hodnika u podrumu zamka. Bez daljeg objašnjavanja, strogo joj je zabranio da ulazi u tu sobu uz upozorenje da će gorko ispaštati ukoliko ga ne posluša. Iako je više puta pitala za razlog ove naredbe, ništa nije saznala. Žena je gledala u neobični ključić dok se muž nežno opraštao s njom.

Pomislili biste da je žena Plavobradog jedva dočekala da pozove sve prijatelje i napravi veliku zabavu ali, u stvari, dok je stajala na prozoru i gledala kako muževljeva kočija nestaje s vidika, obuzela ju je radoznalost da otkrije šta se nalazi u sobici na kraju hodnika u podrumu zamka. Sirota žena nije mogla da misli ni o čemu drugome, tako da uopšte nije uživala u mnogim luksuzima koji su se pružali pred njom.

Stežući u šaci ključić zabranjene sobe, išla je dugim krivudavim hodnicima Plavobradovog zamka i razmišljala o upozorenju koje joj je muž izdao. Najzad, našla se pred samim vratima sobe u koju joj je ulaz bio zabranjen. „Moram da virnem unutra inače se neću smiriti“, pomislila je.

Bez daljeg premišljanja, oprezno je gurnula ključić u ključaonicu i okrenula kvaku. Vrata su se otvorila, ali u sobi je bio potpuni mrak pošto su žaluzine na prozorima bile zatvorene. Zavukla je ruke u džepove da nađe šibicu i, kad ju je našla, brzo je upalila i pružila ispred sebe.

Koraknula je napred kada su joj se oči navikle na tamu i pogled joj pao na veliki sto. Za njega su bili prikačeni lanci, očigledno da bi se neko tu držao okovanim.

Oči joj se razrogačiše.

U drugom delu sobe videla je teški konopac koji je visio s tavanice. Na polovini konopca bile su lisice, a tačno ispod njih, konopac se račvao na dva dela od kojih je svaki bio vezan za kariku koja je bila pričvršćena za pod. Na obližnjem zidu visile su duge kožne trake raznih dužina i širina.

Dok je s užasom gledala sve to, žena Plavobradog iznenada se setila brojnih glasina koje je čula o prethodnim ženama svog muža, za koje se redom pretpostavljalo da su mrtve. Pade joj na pamet da ih je verovatno ubio baš u ovoj sobi jer, po njenim neiskusnim očima, predmeti koje je tu videla nisu ničemu drugome mogli da služe.

Ali nije bilo više vremena da razmišlja o ovome, jer joj je tada šibica koju je držala dogorela do prstiju i, uz blagi vrisak, prestrašena žena ispustila je šibicu i prsten s ključevima na pod. Tresući se, opipavala je u mraku da nađe ključeve i, kada ih je najzad napipala, pobegla je iz zabranjene sobe, odjurila kroz krivudavi hodnik i ušla na prva otvorena vrata koja je mogla da nađe. Srušila se u obližnju fotelju.

Malo-pomalo, užasnuta žena se smirila. Uveravala je sebe da muž ne može da sazna da je ušla u sobu - jer ništa nije pipnula. S tom mišlju, bacila je pogled na prsten s ključevima i oteo joj se uzdah.

Da li joj se priviđalo, ili se ključić zabranjene sobe promenio? Da, postao je jarkocrven!

Ovo otkriće ponovo joj je ubrzalo puls i, u očaju, uhvatila je rub podsuknje i jako protrljala ključ, ali šta god da je radila, crvena boja nije htela da se skine s ključa. Naposletku je uvidela da je to začarani ključ i shvatila je da će njen muž, ako ga otkrije, i te kako znati da je prekršila njegovo naređenje. Ali onda je pomislila: „Ako skinem ključ, možda će Plavobradi poverovati da sam ga izgubila.“ Dok je mozgala, tamna senka pala je preko nje. Podigla je glavu i ugledala nikog drugog do Plavobradog kako stoji pred njom. Sakrila je ključeve iza leda i očajnički se trudila da deluje srećno što ga vidi, ali bilo mu je jasno po njenom licu, bleđem od smrti, da je ulazila u zabranjenu sobu.

Plavobradi, međutim, nije odmah optužio svoju ženu. Samo joj se veoma prisno obratio i rekao da je, baš dok se primicao gradu, naišao na glasnika koji je jahao da mu javi da je posao ipak zadovoljavajuće okončan, tako da može da otkaže put. Sve joj je to objasnio veoma lagodno i staloženo, iako njegova sirota žena nije ni imala pojma šta je pričao koliko je bila istraumirana i rastrojena.

Najzad je Plavobradi prešao na suštinu i zamolio svoju ženu, veoma ljubazno, da mu da prsten s ključevima. Kao što možete da zamislite, žena je činila sve što je mogla da to odloži, ali muž nije posustajao i na kraju mu je pružila ključeve.

15

Avada&Fallen

Plavobradi ih je pažljivo osmotrio, onda rekao ženi: „Zašto je ključ koji sam ti zabranio da koristiš pocrveneo?“ Na to žena briznu u plač i sve priznade, preklinjući ga da joj oprosti. Međutim, Plavobradi ju je čvrsto stegao i vukao ju je za sobom dok je žustro išao ka sobici na kraju hodnika, govoreći: „Sada ćeš videti šta te čeka u toj sobi!“ Sirota žena preklinjala je muža za milost dok su joj suze tekle niz lepo lice, tako da bi i najokorelije srce smekšalo, ali je Plavobradi okrenuo glavu u stranu i, brzo otključavši vrata, silom ugurao svoju ženu u zabranjenu sobu pre nego što je i sam ušao u nju. Onda je zaključao vrata za sobom. Žena Plavobradog iznenada je zaćutala dok je stajala u mračnoj sobi i čekala. Bez i najmanje teškoće ili opipavanja, Plavobradi je brzo upalio lampu i spustio je na postolje pored stola s lancima.

Onda je prišao svojoj ženi.

Zaustavila je dah, potpuno prestravljena, kada je Plavobradi podigao ruku i nežno je pomilovao po licu pre nego što je spustio ruke niže, na njen vrat, i pažljivo ih zavukao pod čipkanu kragnu njene haljine. Čvrsto je zažmurila misleći da će je sledećeg momenta zadaviti. I iznenađujuće, nešto je u njoj oživelo na dodir muževljevih ruku. Ipak ga je volela!

Začuo se zvuk cepanja tkanine i haljina joj se raspala padajući s nje u fronclama. Sledeći je na red došao njen veš i, pre nego što su joj se omamljene oči potpuno navikle na prigušenu svetlost, stajala je pred mužem bez ijednog komadića odeće na svom drhtavom telu. Osetila je kako joj nove suze magle oči kada se setila kako ju je nežno milovao pre samo nekoliko sati. Srce joj se slamalo što je bio u stanju da je ovako ubije (jer je mislila da se to sprema da uradi).

Plavobradi je poveo ženu do konopca koji je videla ranije. Veoma spretno, vezao joj je zglobove lisicama u sredini i namestio ih tako da su joj ruke bile ispružene visoko iznad glave. Potom joj je stegao stopala okovima na podu koji su bili taman toliko razmaknuti da joj stajanje bude nelagodno.

Suviše uplašena da progovori, stajala je tako raščerečena, nema i drhteći.

Kada ju je tako vezao, Plavobradi je prišao zidu gde su visile razne kožne trake. Dok je gledala svog muža kako ih zamišljeno razgleda, iznenada joj je sinulo šta su te trake i kako će ih njen muž upotrebiti. S ovim uviđanjem usledila je i svest da joj život nije u opasnosti, ali još uvek je bila suviše uznemirena neizvesnim užasima koji su je čekali da bi mogla da oseti olakšanje zbog toga.

Počela je da se opire o svoje okove dok ga je gledala kako odabira debeli crni bič.

Plavobradi se okrenuo svojoj ženi govoreći: „Zbog svoje velike ljubavi prema tebi, biću milosrdan. Dobićeš samo trideset udaraca.“ Nakon sekunde tišine, žena Plavobradog počela je ponovo, svim silama, da preklinje za oproštaj. Ignorisao ju je i nastavio istim staloženim, ravnodušnim tonom, samo malo glasnije da bi joj nadjačao uzvike: „Brojaćeš udarce dok te budem bičevao. Ako neki propustiš, počećemo iznova.

Takođe, moraš voljno da prihvataš udarce, priznajući da ih zaslužuješ. Možeš da vičeš, ali ne smeš da se buniš, inače ću početi da te šibam ispočetka.“ Odmah posle ovog zastrašujućeg govora, Plavobradi je po prvi put brutalno ošinuo ženu po leđima. Vrisnula je i zaslepele su je nove suze. „Počećemo iznova“, bio je surovi odgovor Plavobradog i opet je bič ožario kožu njegove žene.

Ovog puta je viknula, Jedan!“ Trenutak kasnije, usledio je novi udarac i čula je sebe kako ječi, „Dva!“ Šok i užas mešali su se sa stidom, a ipak, sa sledećom žaokom biča, uspela je da uzvikne, „Tri!“ Plavobradi je nastavio s ovim mučenjem, a njegova žena poslušno je uzvikivala odgovarajući broj na svaki bolni ujed. Povremeno bi Plavobradi zastao da je pita, „Koliko još udaraca želiš, voljena?“, ili, „Reci mi, koliko još udaraca da ti dam?“, na šta je ona bila primorana da odgovori pun iznos koji je preostao do njenih trideset udaraca. Nekako je sve ovo uspela da istrpi, iako joj je koža

16

Avada&Fallen

sijala jarkocrveno i plamtela belom, usijanom vrelinom, davno pre nego što je isteklo njenih trideset udaraca.

Kada ih je najzad sve pregrmela, muž joj je prišao i nežno joj poljubio lice i usne. Iako je sada znala da je neće ubiti, ipak se zabrinuto pitala šta li je još čeka. A ipak, reagovala je na muževljeve poljupce, delimično od olakšanja, delimično od neke nove, znatiželjne i neshvatljive potrebe koja je bujala u njoj. Počela je da mrmlja tihe reči izvinjenja i ljubavi. Ali Plavobradi je podigao usne s njenih, blago je koreći: „Dobra žena ne uzima ono što joj je muž zabranio da dira.“ Plavobradi je obazrivo oslobodio ženine ruke i noge, podigao je u naručje i preneo do stola s lancima. Lagano ju je spustio na sto i namestio je tako da je bila oslonjena na šake i kolena, s nogama širom razmaknutim. Brzo i spretno, pričvrstio joj je ručne i nožne zglobove za sto. Onda joj je Plavobradi blago gurnuo glavu na sto i stavio joj neku vrstu kopče oko vrata da je drži na mestu.

Bila je duboko ponižena i uzrujana što je ovako sapeta, jer su joj u ovom položaju najintimniji delovi tela bili naročito ogoljeni i vidljivi. S užasom je shvatila da joj je muž došao do tog dela stola i stao pred nju baš u tom trenutku, da je detaljno pogleda.

Osetila mu je topli dah kada joj se primakao bliže, a onda joj je nešto mekano i vlažno dotaklo izloženi deo tela. Trebao joj je momenat da shvati da je to bio njegov jezik, i zastenjala je s mešavinom zadovoljstva i straha. Precizno i odlučno, neumorno je nastavio, sve dok više nije mogla da suzbije uzbuđenje koje ju je obuzimalo. Otimala se o stege u nastojanju da pojača sopstveno zadovoljstvo. Međutim, baš pre nego što je doprla do tačke prepuštanja, njen muž je prestao ostavljajući je uznemirenu i nadraženu. Ovo je ponovio nekoliko puta, i svaki put bi joj iskušavao pokornost pitajući: „Koga ćeš slušati od danas pa ubuduće?“ A šta je drugo mogla na svako pitanje, nego da voljno prizna njegovu moć i zakune se da će mu se povinovati.

Plavobradi je nastavio da testira svoju ženu na ovaj način, činilo joj se, celu večnost, ali onda je naglo prestao i obišao oko stola tako da je stajao tačno ispred nje. Polako joj je oslobodio vrat i podigao joj glavu. Pantalone su mu bile otkopčane i kruti ud stajao mu je na nekoliko centimetara od njenih usana.

Oklevala je samo trenutak pre nego što je razumela šta hoće od nje. Onda ga je uzela voljno, čak i željno, jer je osećala proždrljivu glad da ga zadovolji na svaki način na koji joj on dozvoli. Pažljivo ju je posmatrao dok se naslađivala zadovoljstvom koje mu je pružala.

Naprezala se da ga primi dok joj se zabijao sve jače i brže, ali baš pre nego što je dostigao vrhunac, povukla se unazad, baš kao što je on uradio s njom. U tom trenutku, pogledi su im se sreli, i u njegovom pogledu videla je nemu komandu. Hipnotisana tim moćnim pogledom, povila je vrat u krotkom gestu, spremno ga primajući, štaviše, uživajući u njegovom ukusu.

Kada je svršio, Plavobradi je ponovo nežno spustio ženinu glavu na sto i pričvrstio joj vrat kao ranije. Onda je izašao iz sobe. Žena ga je čekala u potpunoj agoniji.

Najzad se vratio noseći bočicu. Ponovo je stao u dno stola. Bez daha je čekala dok joj je muž pripremao sledeću lekciju iz discipline.

Iznenada je osetila kako joj se hladnoća migolji u telo. Uspaničeno je pokušala da se odmakne, ali Plavobradi ju je ućutkao čvrsto je držeći slobodnom rukom. Nešto ju je probadalo! Nešto nepodnošljivo hladno!

Polako je shvatila da to mora da je neki veliki predmet napravljen od zaleđene tečnosti, jer je mogla da oseti kako u nju prodire oštra hladnoća, a potom vlaga dok se on lagano topio.

Hladnoća joj je probudila čula, izoštravajući ih, tako da je žudnja koju je osećala brzo postajala bolna. Ipak, pre nego što se bol prelio u zadovoljstvo, predmet se sasvim istopio. Cvilila je dok je njen muž polako ponavljao taj postupak iznova i iznova, smejući se, povremeno, njenoj očiglednoj unezverenosti. Ali nije bila svesna ničega osim prefinjene patnje koju je osećala između nogu.

17

Avada&Fallen

Ovo se nastavilo sve dok žena Plavobradog nije bila sva grozničava i ustreptala. Videvši je takvu, Plavobradi je odjednom prestao s ovim mučenjem i ponovo ostavio ženu samu u sobi. Tiho je ječala. Celim telom pulsirao joj je razdirući bol i, zbog položaja u kojem je bila, nikako nije mogla da se oporavi od njega. Tukao joj je u međunožju njišući joj u ritmu torzo i udove. Znala je da će morati da sačeka dok muž ne odluči da joj pruži olakšanje. I čekala je.

Najzad se Plavobradi vratio u sobicu noseći novu posudicu. Opet je zaustavila dah kada joj je muž zauzeo pređašnji položaj.

Ovog puta, osetila je šake Plavobradog, kako je nežno miluju. Prostenjala je od zadovoljstva, ali posle nekoliko sekundi, osetila je užarenu vrelinu tamo gde ju je pipao i vrisnula je od frustracije.

Plavobradi ju je ponovo ućutkao i čvrsto je uhvatio, ali pokret ruke postao mu je grublji i žustro ju je probadao sve dok nije bila svesna samo gorućeg mesta gde je trljao. Ali i ovaj bol je uskoro pokleknuo pred zadovoljstvom, i lelujala je između krika i stenjanja, jednog momenta jako tresući kukove da mu pobegne od mučiteljskog dodira, a već sledećeg upirući bokove o njegove ruke da pojača zadovoljstvo. Ipak, uvek je prestajao kada bi uvideo njeno zadovoljstvo i, uzimajući još te misteriozne kreme, ponovo je počinjao postupak, šireći je i nemilosrdno gurajući tu vrelinu duboko u nju.

Najzad je jadna žena izdržala sve što je mogla i očajno je zaplakala. Pošto nije voleo da vidi svoju ženu tako nesrećnu i smatrajući da je dovoljno kažnjena, Plavobradi joj je brzo oslobodio udove i podigao je sa stola. Čvrsto ju je držao u naručju i ljubio joj mokro lice, sve vreme tešeći je rečima punim ljubavi. Ali i dalje je jecala.

Shvatajući šta njegovoj ženi treba, Plavobradi ju je brzo privukao sebi i ispunio joj bolno telo svojim. Nežno je vodio ljubav s njom i koliko god dugo je želela. Štaviše, ostali su tu do kraja dana, i ovog puta ju je iznova i iznova zadovoljavao, sve dok nije potpuno zaboravila sve ono što je ranije podnela.

Isto tako, zaboravila je i na svoja obećanja da će slušati muža, i prilično sam sigurna da su još koji put imali priliku da posete tu sobicu!

18

Avada&Fallen

Mačka i miš

19

Avada&Fallen

Igra mačke i miša legendarna je i omiljena tema romanopisaca. Šta je to što čoveka privlači toj igri, istovremeno tako očaravajućoj i tako antagonističkoj? Komplikovana je to tema koju filozofi stalno istražuju. I ja sam, više puta, pokušavala da rešim tu zagonetku. Čini mi se da je igra bila daleko prijatnija u stara vremena. Danas je svakako manje zadovoljavajuća. Nekako, što ulozi postaju veći, igrači postaju suroviji i opasniji. Uistinu, više se ni ne igra onako kao nekada. Pre svega, sam cilj igre skoro da je eliminisan.

Odavno je ustanovljeno, na primer, da je Mačka fizički jača od Miša, ali Miš je, i pored toga, bio dostojan protivnik zahvaljujući svojim superiornim instinktima i nepokolebljivoj odlučnosti.

Međutim, tokom godina, Mačka je stekla mnoge nezaslužene prednosti nad Mišem, što je igru lišilo pravednosti. Ovaj razvoj imao je neobičnu posledicu da je igra postala primamljivija za Miša, dok je Mački dojadila i postala zamorna. Takvo je stanje s Mačkom i Mišem kada počinjem svoju bajku.

U mojoj priči, superiornost pripada Mački, to jest Mačoru. Mišica ima mnogo manju moć u skoro svakom pogledu: zarađuje i poseduje mnogo manje, ima mnogo manji udeo u svetskim događajima i, ukratko, ima manje prilika od Mačora. Kao što se može očekivati pod takvim uslovima, Mišica je izgubila dosta od svog duha i Mačor oseća taj gubitak, ali mu, spolja gledano, ne pridaje naročiti značaj. I stoga je, kada naiđe na jednu od onih malobrojnih uzbudljivo drskih mišica koje odbijaju da se krotko povinuju, ova nova sorta mačora suviše uplašena da reaguje na odgovarajući način.

U međuvremenu, Mišica je izgubila svako poštovanje prema Mačoru, smatra ga lenčugom i misli da su ga razmazile sve one mišice koje su prećutno priznale njegovu prevlast. Tada je igra dospela do svojih konačnih stadijuma postojanja, i samo u najređim slučajevima, kao u ovde opisanoj priči, igra se s nekadašnjom živošću.

Kada moja priča počinje, Mišica se skriva u rupici u zidu u Mačorovom svetu. Odevena je u tanku krpicu, kao što je moda za mišice u svetu mačora, koja joj jedva pokriva telo zbog čega se stalno oseća golo i eksploatisano. Ipak, naša Mišica oseća se relativno bezbedno od Mačora zbog svog buntovnog stava, koji njegova fela tumači kao okrutni prkos. To Mišici savršeno odgovara, zato što joj se Mačor gadi. „Ha! Kukavice!“, smeje se Mišica kada još jedan mačor projuri pored njene rupe u zidu navratnanos bežeći od ratobornog bića koje se u njoj nalazi. „Kako su bojažljive te velike, jake mačorčine kada se suoče s besom jedne bespomoćne mišice! Lako ću umaći sudbini svojih sestara samo s prgavošću kao odbranom.“ Zaista, uopšte joj nije teško padalo da ispolji tu prgavost. Mrzela je što je iskorišćavaju u ovom svetu kojim dominiraju mačori, što je niko ne razume i ne uvažava zbog njene inteligencije i osećajnosti. A ipak, kad god bi neki mačor zastao kod otvora njene male jazbine da je odmeri od glave do pete, obuzimali bi je neki čudni osećaji koji su istovremeno bili uznemirujući i zastrašujući.

Međutim, nije dozvoljavala da mačori vide njen strah i, naročito, njenu tajnu nadu da će jednoga dana možda naići na pravog mačora, jednog od onih o kojima je čitala u ljubavnim romanima. Zato je siktala na njih i psovala ih, smejući se sebi u bradu kada su se gotovo spoticali jedan preko drugog u žurbi da pobegnu od nje.

Zauzela je izraz oholog prezira kada je čula kako se približava novi mačor. Bio je mnogo veći od nje, kao i svi ostali, ali podsetila je sebe da veličina nije sve. Bila je sigurna da je njena volja jača od njegove.

20

Avada&Fallen

Borila se da ostane pribrana kada je mačor stao na ulaz dokono joj prelazeći pogledom preko tela. Uobičajeni nemir goreo je u njoj. S kojim pravom su mačori mislili da smeju da blenu u mišice na tako nepristojan način? Kako je to postalo normalno ponašanje? Kada bi ona nastupala kao druge mišice, sada bi se očekivalo da je polaskana što ju je počastvovao svojom pažnjom! Podigla je bradu još više i pogledala Mačora pravo u oči s izrazom gađenja.

Bio je nesvakidašnje zgodan, primetila je mrzovoljno. Zaista je ovih dana bilo neobično da mačor uopšte brine o svom izgledu. Uglavnom su bili tako neuredni i raščupani da su se svi stideli da budu u njihovom društvu. Ali s druge strane, mišice su bile toliko zauzete brigom o sopstvenom izgledu da im je retko padalo na pamet da uopšte primete da mačori nisu ni vredni tog truda.

Ovaj mačor, međutim, bio je jedan od retkih koji bi se mogao smatrati vrednim truda. Ali to. je bio još veći razlog da se izbegava, po Mišicinom mišljenju, jer su zgodni mačori bili gori od aljkavih.

Vladala je velika potražnja za njima i toga su bili svesni, i bilo je veoma teško osvojiti njihovu naklonost makar i na trenutak, a kamoli zadobiti neku dugoročnu privrženost. Dok je gledala samouvereni izraz ovog mačora, Mišica je pomislila da je verovatno imao nekoliko mišica spremnih i raspoloživih u svakom momentu. Naterala je sebe da zanemari njegovu fizičku lepotu.

Međutim, nije mogla da ne primeti gustu dlaku koja mu je u kratkim, tamnim talasima padala oko lica, ili besprekorno isklesane crte koje su bile raspoređene u izraz potpune samouverenosti i uravnoteženosti. Mišićavo telo kretalo mu se s jedinstvenom elegancijom i lakoćom. Mišicu su njeni oštri instinkti upozoravali da je najbolje da ga se brzo ratosilja. Isukala je najefikasnije oružje za rasterivanje mačora: svoj jezik. „Gledaj koliko god hoćeš, svinjo“, zarežala je. „Nikada ti neće biti dozvoljeno da pipneš.“ Jer, ako ništa drugo, ovaj čudni svet u kojem je živela nije dozvoljavao mačoru da natera mišicu da mu se preda protiv svoje volje. Naravno, ionako nije ni bilo iskušenja da to pokušaju, jer su se mišice zdušno nudile kao poslušne robinje tih neotesanih grubijana!

Na Mišicino veliko iznenađenje, Mačor se nasmejao njenoj opaski, a onda je polako zavukao ruku u njeno malo skrovište. Veoma pažljivo, trudeći se da joj ne dodirne kožu, brzo je podigao prst i zadigao joj sve do ramena iskrzanu tkaninu kojom je bila pokrivena, otkrivajući joj telo u potpunosti. Ljutito je prošištala kroz zube i pljesnula ga po ruci. „Rekla si da mogu da gledam koliko god hoću, zar ne?“ Nasmejao se.

E, Mišica je imala jednu slabost: bila je izuzetno takmičarski nastrojena - naročito što se tiče snage volje i dosetljivosti. Po karakteru, izuzetno ju je privlačila igra mačke i miša. Mačorov pametni odgovor, u kombinaciji s njegovim olakim stavom i potpunim zanemarivanjem njene osornosti, bio je dovoljan podsticaj da zanemari svoje strepnje i da se predomisli u vezi sa svojom ranijom odlukom da ga se odmah otarasi. Možda će biti bolje da ga najpre malo muči.

Držala mu je pogled s iznenadnim interesovanjem, i izvio joj se ugao usana. Slegla je ramenima i pokušala da deluje ravnodušno i nezainteresovano. „Baš sam malopre mislila na tebe“, uzvratila je s lažnom iskrenošću. „Ne bih podnela da tvoj ego otrpi udarac, ako bi ti se odbilo išta što želiš.“ „Divno od tebe što se brineš za moje dobro“, odgovorio je s osmehom. Oči su mu gorele dok ju je gledao i dodao je: „Ali oboje znamo da, po tom pitanju, uopšte ne treba da brineš.“ Pitala se da li ovaj odgovor znači da je ne smatra poželjnom, ili je bio jednostavno toliko siguran da će mu se predati ako je posmatra tako. Video je njenu zbunjenost i nasmejao se.

Sada još radoznalija nego pre, zauzela je stidljiv stav govoreći: „Pretpostavljam da imaš mnoge mišice na raspolaganju da bi se previše uzbuđivao oko ijedne, uz ceo taj harem robinja koji si svakako okupio da ti ispunjava sve prohteve.“ Ovo je rekla kao da mu upućuje kompliment, ali poruka je bila dovoljno jasna. Ono što je možda i najviše prezirala u ovom modernom mačjem svetu bilo je to što su mišice uvek bile tako spremne da se ponize prodajući svoje telo mačorima, kao podatne seksualne robinje. Međutim, znala je da mačore sigurno peče to što, iako su mogli da kupe od mišica bukvalno sve što požele,

21

Avada&Fallen

ipak moraju da plate za to. Svojom izjavom insinuirala je da je i on morao da plaća za usluge, iako je sumnjala da to verovatno nije tačno u njegovom naročitom slučaju.

Mačor ni najmanje nije bio uvređen njenim ponašanjem, i ležerno joj je odgovorio: ,,I pored toga, voljan sam da ti dam priliku da mi budeš robinja, ako me lepo zamoliš.“ Oduševilo ga je kako su joj oči sevnule od ljutnje na ovu rečenicu. Uživao je da je začikava. „Nemam nameru da ti budem robinja!“, prohuktala je uvređeno. Kako li je samo umeo da sve tako izvrne u svoju korist? Žarko je želela da mu zbriše taj zluradi osmeh s lica! „Da potajno ne želiš da mi budeš robinja, ne bi to uopšte ni pomenula“, usprotivio se.

Nervirala ju je njegova arogancija i oči su joj bleštale dok mu se osmeh pretvarao u kez. „Zar je moguće da si toliko uobražen da misliš da moja rečenica odaje podsvesnu želju da ti budem robinja?“ „Kladim se u svoj rep da je tako.“ „Samouveren kao i uvek“, rekla je izazovno, tražeći priliku da ga natera da uvidi koliko greši.

Međutim, bila je suviše neiskusna u ovoj igri da shvati da je on samo mami. „Da ti dokažem?“, pitao je uzvraćajući izazov. ,,Dokažeš...!“ Stvarno je bio neverovatno drzak. Nekakav alarm zasvetleo joj je u mozgu, savetujući je da se čuva, ali bila je suviše provocirana da bi ga poslušala. Osim toga, ushićivalo ju je što je konačno naišla na mačora s malo kičme i tako dovitljivog. Predačka hrabrost bujala je u njoj kao odgovor na njegov izazovni stav. Osećala je da joj je dužnost da ga spusti na zemlju i zato je, bez premišljanja, izbrbijala: „Ako uspeš da dokažeš išta osim mog potpunog gađenja prema tebi, postaću ti robinja još ovo veče!“ Čim je izgovorila te reči, osetila je žaoku straha. Zar je moguće da je to rekla? I kada je, uopšte, izašla iz zaštite svoje mišje rupe?

Ali nije bitno. Nikada mu neće odoleti, i naposletku će biti primoran da je ostavi na miru, podvijena repa, neuspešan i ponižen. Osmehnula se na tu pomisao.

I Mačor se smeškao razmišljajući kako je pronašao ovaj dragulj upravo kad je već bio digao ruke i pomislio da su izgleda sve mišice samo obične poslušne glupačice. Ova je bila baš ono što je celog života tražio. I kad samo pomisli da ju je umalo propustio slušajući savete mnogih drugih mačora koji su je odbili. „Kučkasta“, svi su je nazivali! Koje budale! Pošto je bila tako prefinjena, bilo je očekivano da će instinktivno želeti mačora koji je spreman da se bori za nju. To mu je bilo jasno zato što je poticao od iste vrste životinje kao i ona, koja više voli borbu pre parenja. Bilo mu je potrebno da stalno dokazuje svoje pravo da poseduje svoju partnerku, dok je njoj trebao dostojan neustrašiv parnjak. Instinktivno je znao da oboje to osećaju, iako je, takođe, znao da ona to još ne shvata u potpunosti.

Mačor je prišao Mišici i lagano joj sklonio kosu u stranu. Osetila mu je topli dah na licu dok je mrmljao: „Kako ćemo to isprobati?“ Brzo je usisala vazduh i zadržala ga. Misaodve prošle su joj kroz glavu, ali nije ni zucnula. Bila je potpuno zbunjena. „Možda poljupcem?“, predložio je najzad, kad je pustio da joj misli malo lutaju.

Odahnula je od olakšanja. Moraće samo da izdrži jedan poljubac, a da se ne onesves.ti od žudnje za njim. Bila je sigurna da je kadra za to. Kako će se samo naslađivati kad ga bude odbila, nakon što se svojski potrudi da je impresionira svojim najsočnijim poljupcem. Umalo se nije zakikotala na samu pomisao.

Pogledao ju je u oči i video podsmeh u njima. Znači, već je sebi čestitala na pobedije li?

Odlično.Treba da je uhvati nespremnu. Ali upozorio je sebe da bude oprezan. Bila je jedinstvena u njihovom svetu i nije imao nameru da joj dozvoli da mu pobegne.

22

Avada&Fallen

Sada sigurnija, Mišica je zabacila glavu u iščekivanju Mačorovog poljupca gledajući ga u oči sve vreme. Gledao je i on u nju dok su mu usne bile tačno nad njenima, činilo se, večnost. Nesigurnost joj se vratila i iznenada je postala nestrpljiva. Hoće li više ili neće? Kakav to prostak kaže da će te poljubiti, a onda to ne učini?!

Usne su mu i dalje bile tako blizu da su se skoro češale o njene. „Dakle“, konačno je prodahtao, „gde bi volela?“ „Šta?“, šapnula je. „Poljubac“, objasnio je. „Gde bi volela da te poljubim?“ Zapanjeno ga je pogledala. Slike od kojih joj se zavrtelo u glavi preplaviše joj um, ali smesta ih je odagnala iz svesti. Ipak, drhtala je. Ponovo je podsetila sebe da je najpametnije da brzo završe s ovim.

I kako da mu odgovori na ovo pitanje, a da ne zvuči kao da želi da je poljubi? Koja nameštaljka!

Ono što je stvarno htela da uradi... Iznenada je došla na ideju. „Mislim da bi najprikladnije bilo da me poljubiš u stopalo“, najzad je rekla, s pohlepnim osmehom. „Kako god ti kažeš“, odgovorio je bez razočaranja. Ništa manje nije ni očekivao od nje.

Međutim, njegovo sugestivno pitanje izazvalo je željeni dojam. Uočio je da je izgubila pribranost, makar i samo na nekoliko trenutaka.

Kleknuo je pred njom u varljivo pokornom gestu. Dok se pripremala za napad, Mišica je osetila neko čudno razočaranje što je dozvolio da bude tako lako poražen, i neko čudno kajanje što će se uskoro sve završiti. Shvatila je da se, negde duboko, nadala da će biti pametniji, jači ili nešto... ali odmah je prekorila sebe što je bila tako nepromišljena i setila se da su ovde na kocki njen ponos i sloboda.

Mačor joj je nežno podigao stopalo i spustio topla usta na njega u jednom dugom poljupcu.

Odmah kada se poljubac završio, Mišica je hitro cimnula stopalo nazad, s namerom da šutne Mačora u lice - što bi mu, jednom zauvek, dokazalo da je savršeno pribrana i da on ne budi nikakvu reakciju u njoj. Ali dok je zamahivala nogom da ga udari, ruka mu je poletela brzinom svetlosti i spretno ju je uhvatio oko članka stegnuvši ga u čelični stisak. Oteo joj se uzdah usled ovog neočekivanog preokreta. Od snage koju je osetila u njegovom čvrstom zahvatu, naježila se celim telom. Pokušala je da ga otrese, ali držao ju je s lakoćom s kojom bi držao leptira za krilo. Tek tako, bila je potpuno razoružana.

Slučajno je izgubila ravnotežu, održavajući se tako na jednoj nozi. Dok su joj i ruke i noge mlatile na sve strane, krenula je da pada zadnjicom na pod. Brzinom pantera, Mačor se pružio i ščepao je pre nego što je udarila. Najpre joj je laknulo, a onda se prestravila. Rukama joj je stezao guzove. Promeškoljila se da ustane, ali zadržao ju je. „Još nismo odredili dejstva poljupca“, rekao je s osmehom. „Kako to misliš?“, pitala je, još uvek pokušavajući da ustane i umakne mu iz šaka. „Mislim“, počeo je staloženo, „da hoću da vidim da li sam svojim poljupcem uspeo da probudim 'išta osim potpunog gađenja' prema meni.“ ,,Oh... uveravam te da se moja osećanja poprilično svode baš na to, na gađenje“, slagala je trudeći se da deluje mirno i neusiljeno. Ali bilo je teško dok su je njegove snažne ruke držale na ovaj način. „Ne verujem ti“, odgovorio je. „A ja uvek sve volim da dokažem.“ ,,E pa, ovog puta to nije moguće“, prasnula je. „Moraćeš da mi veruješ na reč.“ „Ali moguće je“, usprotivio se. ,,I to ne samo da je moguće, već je i jednostavno i bezbolno.“ Rekavši to, sklonio je ruke koje je držao ispod nje i raširio joj noge.

23

Avada&Fallen

Konačno je shvatila šta planira da uradi. Još pre poljupca, osećala je uporno golicanje među nogama, a sada je požuda već gotovo pulsirala u njoj. „Ne“, bunila se, „ne.“ Energično je odmahivala glavom dok je očajnički pokušavala da skupi noge. „Ako je kao što kažeš“, rekao je razdražujuće staloženim tonom, na trenutak labaveći stisak oko njenih nogu, „posle jednog letimičnog pogleda, otići ću i neću ti ponovo smetati. Ali ako lažeš, kao što sumnjam, s pravom si mi robinja za ovu noć.“ Oteo joj se užasnuti uzdah. Kada se sve preokrenulo u njegovu korist? „Možeš i odmah da priznaš da me želiš, ako bi tako radije“, rekao je strpljivo. „Nikada!“, skoro da je vrisnula. „Dobro onda, nemaš šta da kriješ, zar ne?“, pitao je.

Prodorno ju je gledao i činilo joj se kao da je hipnotisana kada mu je dozvolila da joj širom razmakne noge. Nežno ju je dotakao prstima, istražujući. Proklinjala je svoje podmuklo telo, čak i dok je podrhtavala od zadovoljstva, kada su mu prsti lagano kliznuli u njenu izdajničku vlažnost.

Promuklo je prostenjao i povukao je u naručje. „Pobeda je moja“, rekao je pre nego što je spustio usne na njene.

Ponos joj je bio smrvljen i više nije mogla da porekne da je zaista dobio bitku. Ipak, nevoljno se prepuštala. Oči su joj sevale od ljutnje i ugrizla ga je za jezik kada joj ga je gurnuo u usta. To ga ni najmanje nije razočaralo; opet, to je i očekivao od nje. Drage volje ju je puštao da iskali sav bes na njemu. Shvatao je koliko mora da je ozlojeđena što je izgubila.

Lagano joj je držao ruke, sve dok nije prestala s grebanjem, i neprestano je pokušavao da je nežno poljubi. Opirala se privlačnosti koju je osećala prema tako dostojnom protivniku; ali postepeno je počela da se prepušta toplim osećanjima koja je potpirio u njoj, i najzad je prihvatila sopstveni poraz i uzvratila mu poljupce sa strašću ravnoj njegovoj. Obavila mu je ruke oko vrata i noge oko tela. Ah on je samo na trenutak uživao u njenoj potpunoj predaji. Već je bio odlučio da od nje želi više od jedne noći iznuđenog ropstva. Bilo je vreme da uvećaju uloge u svojoj igri.

Mačor se otrgao iz Mišicinog zagrljaja i pitao je: „Kako to da ja, tvoj gospodar, ovde služim tebe, svoju robinju?“ Bila je suviše zatečena ovim grubim prekidom da bi odgovorila. Mislila je da će mu njena potpuna predaja utoliti želju da dominira njome, ali činilo se da se prešla u proceni. Međutim, on nije sačekao njen odgovor. Brzim pokretom, pljesnuo joj je stražnjicu govoreći: „Ustaj, robinjo.“ Plamtećih obraza, Mišica je brzo ustala, uzaludno se trudeći da ispravi zarozanu tkaninu koju je nosila. Besno je gledala Mačora, nemo se zaklinjući da će naći načina da mu se osveti. Ali on je nastavio kao da nema ni brige na svetu. „Pođi za mnom, robinjo“, rekao je i okrenuo se. Ipak, pre nego što je i koraknuo, dodao je: „na kolenima.“ Zinula je u njega, i umalo se nije zagrcnula od užasa kada je najzad izustila: „Neću.“ „Molim?“, pitao je, glumeći šok na njeno odbijanje. Ali to je, ponovo, bilo ono što je očekivao.

Znao je da će morati da pomeri nebo i zemlju da je natera da se spusti na kolena. Ali sreća je htela da je imao moć i neba i zemlje nad njom u tom momentu, jer je znao da joj ponos nikada neće dozvoliti da izneveri opkladu. „Čuo si me“, rekla je, stojeći pred njim kruto. „Dakle“, rekao je polako i odmereno: „odbijaš da ispuniš svoj deo pogodbe?“ Zastala je na te reči. „Služiću te kao rob cele noći, ali ne na kolenima.“

24

Avada&Fallen

„Pristala si da ćeš mi biti robinja, a robinja mora da radi sve što joj gospodar kaže“, rezonovao je lukavo. „Osim toga, uveravam te da je potpuno uobičajeno da robinja zauzima tu pozu... i još mnoge druge.“ Mišica je oćutala na ovo. Nikada pre nije bila robinja. „Reci mi“, nastavio je, „ako bih ja bio tvoj rob, zar ne bih sad u ovom momentu već bio na kolenima?“ Mišica je i dalje ćutala zato što nije mogla da porekne da bi sve dala da ga u tom trenutku vidi četvoronoške pred sobom. Mačor je osetio da je pravo vreme da počne novu igru s njom. „Sama si predložila uslove“, podsetio ju je. „Osim ako ne budeš tražila revanš da povratiš svoju slobodu, obavezna si da me služiš kako god poželim.“ Za sekund, oči su joj ponovo oživele svetlošću i uhvatila je konopac koji joj je bacio. „Revanš?“ „Da“, rekao je glatko. A onda je, pretvarajući se da se predomišlja, dodao: „mislim, ne“. Ne možeš me namamiti da pristanem na to. Ipak, imam prilično dobar ulov sada s tobom, kao robinjom za noć.“ Skoro da se nasmejao kada je izgovorila reči koje je čekao. „Ali mogli bismo da igramo na duplo ili ništa!“ „Zašto bih za dve potencijalne noći ropstva prokockao jednu sigurnu koju već imam?“, pitao je. „Ne, zaboravi. Gubiš vreme. Na kolena, moliću.“ „Šta hoćeš, onda?“, insistirala je. „Hmm, da bih razmotrio mogućnost da izgubim noć tvog ropstva, trebaće mi prilika da osvojim nešto što mi je još vrednije, na primer... da te dobijem za ženu.“ Bio je šokiran jednako kao i ona kada je to rekao, jer je samo nameravao da je natera da ostane neko vreme s njim. Ali, čim su mu te reči pobegle s usana, znao je da su bile iskrene. Obožavao je osećaj koji mu je pružala njena uzbudljiva priroda. Imali su savršenu hemiju, i znao je da će do kraja života stalno izazivati jedno drugo.

Ali kada je čula njegove reči, Mišica umalo nije prasnula u smeh. „Očekuješ da uložim jednu noć ropstva protiv večnosti?“, pitala je u neverici. „Kao moja žena, teško da ćeš biti rob“, uzvratio je. „Ali laska mi da znam da ti je prvi instinkt pretpostavka da ćeš izgubiti.“ Ovo joj je povredilo ponos i smrknuto je promrmljala, „Prošlu opkladu dobio si samo na prevaru. Bila je potpuno nepoštena i uveravam te da se to neće ponoviti.“ Iako nije mogla da zaboravi njegovu radoznalu šaku, pitala se kako bi mogla da potkrepi svoju brzopletu izjavu. „Jel' to znači da želiš da ponovo izvedemo test?“, pitao je sa šeretskim osmehom. „Ne!“, uzviknula je, ponižena. Pokušala je da sakrije pocrvenele obraze tako što je arogantno okrenula glavu u stranu. „Samo osporavam preciznost takvog varvarskog testa.“ ,,Oh, uveravam te da je to precizniji način da se otkrije istina nego samo po tvojim rečima“, usprotivio se. „Ono što sam tamo osetio sigurno nije bilo 'gađenje'.“ Iznerviralo ju je, i postidelo, to podsećanje. „Ako si imao na mene taj uticaj koji predlažeš, verovatno bi nekako mogao da mi izvučeš istinu i iz usta.“ „Je li to novi izazov?“, pitao je. „Ovaj... ja...“, promucala je, malo obazrivija ovog puta. Ali kao da je odjednom prelomila. „Jeste!“ Pružio joj je ruku. „Dakle, prihvataš li uslove - tačnije, ova noć ropstva protiv udaje za mene?“ „Taj uslov nije pošten i ti to vrlo dobro znaš!“, pobunila se. „Ne mogu da kažem da li je pošten ili nije“, odgovorio je. „Ali na meni je, kao vladajućem pobedniku, da odredim uslove, i to je to. „Uzmi ili ostavi.“

25

Avada&Fallen

Svojeglavo je stegla vilicu dok joj je bes sevao u očima. Nije bila luda da pristane na njegov nečuven uslov. „Hajde da završimo s ovom noći“, prasnula je.

Uzdahnuo je, razmišljajući koliko će mu trebati da je slomi i natera da prihvati njegov uslov.

Dvoumio se između dva i tri minuta. Spustio je ruku na dno njenih leđa i blago je gurnuo. „Na sve četiri, onda, robinjo“, podsetio ju je.

Duboko je udahnula, uveravajući sebe da može to da uradi. Međutim, prvi pokušaj nije joj uspeo. Udovi su joj bili neobično kruti, kao da su posedovali sopstvenu volju, i odbijali da se povinuju trenutnim okolnostima. Lice joj je bilo jarkorumeno kada je konačno naterala svoje telo da se potčini, i naposletku je stajala na šakama i kolenima, bespomoćna pred Mačorom.

Ovakav položaj bio je nov za nju. Preplavili su je stid i poniženje. Ali bilo je tu još nečega. Bila je potresena i neobjašnjivo razdražena. Neželjene suze ispunile su joj oči. Trudila se da suzbije jecaje da njen mučitelj ne bi znao koliko joj je teško. On se, u međuvremenu, smestio iza nje. Iako je stisla noge jednu uz drugu što je jače mogla, znala je da u ovom položaju ne može da mu se sakrije. Čudna komešanja, koja je ovo u njoj izazvalo, uzrokovala su da suze brže poteku. Bila je opasno emocionalno rastrojena i uzbuđena.

Mačorova ruka posesivno je pomilovala njen izloženi deo tela. Zakikotao se ponovo kad je osetio njenu vlažnu požudu. Uzdahnula je, na ivici panike. Moram da ostanem pribrana, pomislila je.

Ali bila je toliko smetena da nije znala odakle da počne.

Njen gospodar lagano ju je šljepio po guzici i rekao: „Napred, robinjo.“ Nezgrapno je krenula puzeći, i mrzela ga je sve više sa svakim korakom. Išao je iza nje, uživajući u pogledu, ali nije zaista voleo da je vidi ovako potčinjenu. Smatrao je da je definitivno najveličanstvenija kada stoji u autoritativnom stavu.

Suze su pretile da se ponovo proliju, ali Mišica je zatreptala da ih odagna, odlučna da zadrži makar privid unutrašnje staloženosti. Ali sa svakim pokretom, osećala se sve poniženije i brzo je zapadala u očaj. „Ovde levo, moliću“, usmeravao ju je Mačor veselo. Iznenada je stala. „Ali to vodi napolje, u javnost“, pobunila se užasnuto.

Nekim čudom, do sada su izbegli da ikoga vide, ali znala je da će se šansa da naiđu na druge mačore i mišice izuzetno uvećati ako napuste svoje trenutno sklonište. Svakako, ovaj zlotvor, koji će joj noćas biti gospodar, nije baš toliko izopačen da je natera da pođe za njim tamo! „Znam kuda vodi“, rekao je. „Imam želju za svežim vazduhom i poći ćeš za mnom.“ „Ali tamo ima mačora!“ Nije htela - nije mogla - da izađe napolje, gde će je svi videti u ovoj pozi i od tada je zauvek smatrati robinjom. Sta da radi?

Video joj je izraz divljeg očaja na licu, ali nije sad mogao da je pusti - ne kada je toliko napredovao s njom. Čvrsto je rešio da je natera da mu se u celosti preda i znao je da mora potpuno da je pobedi da bi to postigao. Čudio se što je i ovoliko dugo izdržala. Ali znao je da više neće moći da se suzdržava. Radije će uraditi bilo šta drugo nego da mu služi javno na kolenima. A on, svakako, nije imao nameru da dozvoli drugim mačorima da je vide tako poniženu.

Nestrpljivo ju je gurnuo nogom napred. „Dalje, robinjo!“, zahtevao je.

Nije se pomerila. Suze su joj lile niz lice. Borio se protiv želje da zaustavi igru i uzme je u naručje. Ali biće dovoljno vremena za to kasnije, i naterao se da je ponovo gurne. „Idemo, kurvo.“ Ali glas mu je gubio autoritativnost. Bio je zadivljen njenom tvrdoglavošću. Prihvati izazov, preklinjao ju je u sebi; i dalje ćeš izgubiti, ali makar ćeš izgubiti s malo više dostojanstva. „Prihvatam izazov“, uspela je da promuca između jecaja.

Odahnuo je. „Ustani, onda“, rekao je glumeći ravnodušnost. „Osim ako već nije počelo da ti se dopada tamo dole.“

26

Avada&Fallen

Mišica je ustala kao oparena. Tresla se od olakšanja i brzo je otirala ruke i kolena od prašine dok se trudila da povrati pribranost. Kroz glavu joj je proletela misao da je prošla kroz sve ovo poniženje bez ikakvog razloga, svojom krivicom. Šta je briga što je ulog nerazumno visok? Neće - ne sme - da izgubi od njega po drugi put, jer će ovog puta morati da joj izmami priznanje s usana, a nad tim organom još uvek je imala punu kontrolu, ako ne i nad drugim delovima svog tela. Ne, nikada je neće naterati da recima prizna ono što je njeno telo već priznalo.

Mačor je poveo Mišicu u svoje odaje koje su, naravno, bile daleko raskošnije od njene male rupe u zidu. Nerviralo ju je što su mačori uvek bili toliko imućniji od mišica, pogotovo što su mišice radile jednako vredno, možda i vrednije od mačora. Pogledala gaje, uzrujana i nesigurna. „Dakle, samo treba da ostanem ovde s tobom, a da ne...“, zastala je, „...da ne...“ „Da ne priznaš svoja prava osećanja prema meni?“, pomogao joj je s osmehom. „Da ne potvrdim tvoju iluziju o mojim osećanjima prema tebi“, ispravila ga je, sada već malo osokoljena i pribranu'a. „Koliko dugo planiraš da me držiš ovde?“ „Šta misliš, da li će dva sata biti dovoljna?“, pitao je sladunjavo. „Sigurno mi neće trebati puna dva sata da ti izvučem priznanje koliko me želiš, ali ipak, obično volim da provodim oko dva sata u ovoj razonodi.“ Lagodno je prišao prozoru da sakrije svoj izraz lica od nje. Mogao je da je porazi samo ako bude progutala mamac. „Ne dajem ni pet para za to šta ti voliš“, zagrmela je, želeći da ga barem jednom natera da izgubi svoje oholo samopouzdanje. „Jel' to tvoj način da me zamoliš za tri sata umesto dva?“, čikao ju je. „Dva sata u tvom društvu i više su mi nego dovoljna“, odgovorila je. „I ti ćeš biti jedini koji će bilo šta 'priznavati'.“ Čestitao je sebi na sposobnosti da je, još jednom, namami. Bila bi i te kako opasna protivnica da nije imala tu naviku da tako lako plane. Uklonio je osmeh s lica i okrenuo se njoj. „Novi izazov?“ „Pa...“, razmislila je na tren. „Mislim da bih mogla da te istrpim kao svog roba na jednu noć.

Da!“ „Samo da razjasnimo“, brzo je udario, dok je još bila zbunjena. „Ako prva proglasiš svoju očiglednu želju prema meni, postaješ mi žena? Ako ja prvi proglasim svoju, postajem ti rob?“ Razmislila je na trenutak. „Da, to bi bilo to.“ „Dobro onda“, rekao je s osmehom. „Samo da znaš, ako nameravaš da mi izmamiš bilo kakvu izjavu, uspećeš jedino odande.“ Pokazao je palcem u pravcu velikog kreveta koji je stajao nasred sobe.

Mišica se ugrizla za usnu kada je pogledala ka krevetu. I njoj je isto palo na pamet. Zašto da ne?

Nema ništa protiv da oproba zadovoljstva od mačora, koji je do sada uspeo da izvuče ono najbolje iz nje.

Mačor umalo što nije glasno prostenjao kada joj je pročitao te misli na licu. Možda je trebalo da uzme ono što je mogao od nje kao, svoje robinje. Ali ne, to ga nikada ne bi zadovoljilo. Hteo je ovu mišicu zauvek kao svoju partnericu i rivala.

Prišao je korak bliže i podigao joj bradu. Gledali su jedno drugo u oči. Odlučan da joj osvoji srce, spustio je usne na njene. Odlučna da pobedi u igri, vatreno mu je uzvratila poljubac. Sada je konačno mogla da popusti želji koja je rasla u njoj tokom čitave njihove igre. Obavila mu je ruke oko vrata i pripila se uz njega. Sve dok ne progovori, sve će biti u redu.

Jednim laganim potezom, Mačor ju je podigao u naručje i preneo je do kreveta. Hteo je da se svuče i oseti njenu mekoću na svojoj koži, ali trebala mu je prednost odevenosti što je duže moguće.

Takođe je hteo da bude potpuno opuštena i smirena, i zato je promućurno prigušio svetla. Nadvio se nad nju na krevetu i iskusno joj strgao dronjavu krpicu koju je nosila. Onda je nastavio da je ljubi, dok je rukama agresivno istraživao njeno golo telo.

27

Avada&Fallen

Iako su njegove usne i šake budile drhtaje u njoj, negde u dalekom krajičku svesti, Mišica je mogla da čuje neprekidno upozorenje, ali bilo je suviše udaljeno da bi ga mogla razabrati. Dok se mučila da održi kontrolu uma, polako joj je sinulo da ne bi trebalo da mu pasivno dozvoljava da je ovako zavede. Treba ona da zavodi njega. Ipak, nije samo htela da izbegne da izgubi opkladu; htela je da pobedi. Htela je da ga vidi na kolenima, kako gmiže pred njom, baš kao što je on nju primorao.

Podigla se i uprla se rukama o njegove grudi u pokušaju da ga odbaci na leđa, na krevet. Kada joj je popustio, polako je počela da ga svlači. Telo mu je bilo tako divno u svojoj muževnosti da nije mogla da se ne zapita da li time što ga skida možda više škodi sebi.

Duboko je udahnula i polako je spustila usne ka njegovom licu. Pokušao je da je poljubi, ali odmakla se, i onda je ponovila taj potez, sve dok joj nije dozvolio punu kontrolu nad poljupcem.

Kada je izvojevana ova sitna pobeda, počela je da spušta poljupce, probijajući se preko njegove brade i vrata do grudi, a onda još niže sve dok nije čula oštar udah. Tada je shvatila da ima jednu očiglednu prednost nad njim, a to je što je njegova požuda bila vidljiva. Lako je mogla da primeti kako je delovala na njega. Samopouzdanje joj se vinulo u nebo dok je prelazila usnama preko nabrekline koja ga je odavala. Jednom je slabašno pokušao da je zaustavi pre nego što je sklopila usne oko njega, blago sisajući glavić.

Duboko režanje otelo mu se s usana. Za trenutak se zapitala da li se to računa. Sigurno bi to režanje, prevedeno na jezik, bio izraz njegove očigledne želje za njom. Ali znala je da joj treba više od toga. Dobro, ima još načina da se maci razveže jezik! Uzela ga je dublje u usta, trpeći njegovu veličinu, kada joj se zabio u dno grla. Iznenada joj je odgurnuo glavu sa sebe. „Šta je bilo?“, pitala je, razrogačenih očiju, glumeći nevinost. Međutim, pošto je mislila da bi ismevanje bilo bolje sredstvo, dozvolila je da joj se usne razvuku u zločesti osmeh. „Uplašio si se?“, rugala mu se. „Ni najmanje“, odgovorio je s usiljenom učtivošću, ali mišić vilice krvnički mu se trzao. „Samo hoću više.“ Tada ju je povukao k sebi tako jako, da je pala pored njega, ali okrenuta ka suprotnom kraju kreveta. Znala je na šta misli i počela je da se buni, ali samo je izvio obrvu s istim izazovnim pogledom koji je ona uputila njemu. I, šta je drugo mogla?

Ovog puta više nije bila tako samouverena, kada ga je ponovo uzela u usta. Njegove snažne šake savile su joj se oko guzova, tako da je mogao da joj drži telo na mestu, kada je spustio usne i jezik na nju. Jezik mu se, s preciznošću kompasa, iz prvog pokušaja spustio na onu čarobnu tačku.

Stao je da izvodi čvrst kružni pokret tačno iznad i okolo nje. Pokušala je da se odmakne od svog veštog protivnika, ali jako ju je stezao dok je nastavljao da je muči svojim grešnim jezikom.

Iznenada je shvatila da je posustala u sopstvenom napadu dok se trudila da se odbrani od njegovog. Očajnički je pokušavala da se povrati i koncentriše na ono što mora da uradi. Čvrsto ga je obuhvatila usnama, žustro ga ližući i sisajući u pokušaju da mu uzvrati zadovoljstvo kojim ju je obasipao. Iznenadila ga je žestina njenog napada, i jezik mu je zastao, dok se napinjao da povrati kontrolu, ali samo na trenutak. Oboje su drhtali i stenjali od zadovoljstva koje mu je ono drugo pružalo.

Međutim, nijedno nije htelo da dozvoli drugome da ga zadovolji, jer bi ga to učinilo nemoćnim.

Zato su iznova i iznova dovodili jedno drugo do same provalije, a onda stajali tik na ivici, nadajući se da će protivnik zavapiti da mu se prekrate muke. Mačor je bio toliko uzbuđen da je Mišica mogla da oseti ukus njegovog zadovoljstva, koje je curkalo u slankastim kapljicama, višak onoga koje se taložilo u njemu i sada pretilo da eksplodira. A Mačor bi, kada se odmicao od Mišicine male, napete membrane, zastajao da zaroni jezik u njenu vlažnu unutrašnjost, naslađujući se dejstvom koji je imao na nju. Bila je tako blizu, znao je. Ako bi uspeo još samo malo da izdrži, mogao bi zauvek da uživa u ovim zadovoljstvima s njom. Ali shvatio je da će morati brzo nešto da učini, ako želi da pobedi. Osećao je kako počinje da gubi kontrolu.

28

Avada&Fallen

Naglo prestavši da bi promenio položaj, podigao se iznad nje i široko joj razmakao noge. Njen vrisak, kada se zario u nju, obradovao ga je skoro do momentalnog prepuštanja i priznavanja svoje želje da je ima. Znao je da je izuzetno opasno da je uzima na ovaj način, kada je i sam bio toliko uzbuđen, ali to mu je bila jedina šansa. Još uvek je bio fizički jači od nje, iako mu je seksualno bila ravna. S tim u vidu, ugrizao je usnu i preuzeo vodeću ulogu u takmičenju, terajući njeno uzbuđenje da raste. Spustio je ruku na tačku gde je prethodno držao jezik i nežno je trljao dok se neumorno zabijao u nju.

Mišica je bila tako blizu. Lice joj je bilo zajapureno i dahtala je. Svaki mišić u Mačorovom telu naprezao se dok se on trudio da održi kontrolu i neprestano joj je pratio svaki pokret. „Hajde, srce“, vabio ju je.

Došao je pravi trenutak. Video joj je ranjivost na licu dok se bližila vrhuncu i mrzeo je sebe što joj to radi, čak i kada je naglo zaustavio pokrete koje je sada želela više nego ikada i sasvim se izvukao iz nje. Šokirano ga je pogledala. Ruka joj je krenula ka mestu koje je gorelo za dodirom, ali presreo ju je, i čvrsto zadržao da ne bi mogla da je koristi. Na trenutak se opirala. „Molim te“, prošaputala je. „Molim te, šta?“, pitao je.

Usne su mu bile tako blizu njenih da su je dodirivale dok je govorio. Zadovoljstvo je bilo bolno.

Ljutnja joj je plamtela u očima kada je okrenula lice u stranu od njegovih usana i otimala se pod njim. Ponovo je skliznuo u nju sve do kraja i držao se sasvim nepomično. Znoj mu je cureo niz leđa, i svaki nervni završetak u telu vrištao mu je da joj se prepusti, da okonča ovo mučenje, ali odoleo je.

Suze su joj blistale u očima. „Reci mi da želiš?“, kazao je glasom koji je bio zavodljivo nežan i blag. „Samo to treba da uradiš.“ Ponovo se opirala. Nije hteo sada da je izgubi.

Polaganim, nežnim potezima, ponovo je počeo. Ruka mu je nastavila svoja milovanja. „O, ne“, zacvilela je.

Osmehnuo se uprkos svojoj agoniji. „O, da“, odgovorio je.

Kao dobro naštimovani muzički instrument, telo joj je reagovalo u savršenoj harmoniji sa svakim njegovim dodirom. Bila je grozničava u svojoj borbi, a on sve nestrpljiviji. Zašto je morala da bude tako tvrdoglava? Biće veoma srećna kao njegova žena. Kada je uzbuđenje počelo da ga obuzima i kada se suviše primakao ivici, pomislio je da će je zauvek izgubiti i to je bilo dovoljno da mu ohladi želju i natera da suzbije sopstvene potrebe. „Tako je“, bodrio ju je s ljubavlju kada se ponovo opasno primakla granici. „Sada mi reci da me želiš.“ Ponovo se skoro do kraja izvukao iz nje i zastao. „Ne!“, viknula je. Ali sada se bunila protiv njegovog prestajanja, potpuno nesvesna šta traži od nje. „Molim te... oh, molim te. Ne prestaj.“ Nije hteo da se prenemaže u ovakvom momentu, ali nije mogao da odgodi ovo pitanje za kasnije. „Reci mi da me želiš“, ponovio je. „Že...“, zaustavila se. Potpuno se isukao iz nje. „Že...“, ponovila je.

Glasno je zastenjao pomislivši da ona ima skoro isto onoliko izdržljivosti koliko i on. Zabio se ponovo u nju i stao potpuno nepomično. „Reci mi, srce“, preklinjao je. „Želim te“, prošaputala je dok su joj suze lile niz obraze.

29

Avada&Fallen

Mačor je hteo da uteši Mišicu, ali to će morati da sačeka malo. Oboje su se predugo suzdržavali.

Zabadao se u nju iznova i iznova, želeći samo da zapečati pobedu svojim konačnim zadovoljstvom, ali iznenada se setio nagrade koju je osvojio i koliko je ona koštala Mišicu.

Poslednjom mrvom samokontrole koju je posedovao, usporio je pokrete i ponovo se dao na posao da je zadovolji. Nije mogao da veruje da je, posle svega ovoga, umalo zaboravio na sve i svršio, a da je nije zadovoljio. Srećna žena, baš!

Mačor je povratio pribranost i suzdržao se, koncentrišući se da da Mišici ono što joj treba. Ubrzo je ponovo posezala za pravim ciljem svog opiranja. Ovog puta doveo ju je do samog kraja, a onda se, uz glasni krik, prosuo u nju s potpunim olakšanjem.

Posle su držali jedno drugo grčevito, oboje drhteći od svega što su preživeli. Posle nekog vremena, Mačor se podigao ih njenog zagrljaja da joj pogleda lice.

Kada je Mišica povratila pribranost, blago rumenilo obojilo joj je obraze. Međutim, trudila se da ostane ravnodušna kada je odvažno pogledala Mačora u oči i veoma nonšalantno rekla: „Moram da priznam da si me ovog puta uhvatio nespremnu... Šta kažeš za revanš?“

30

Avada&Fallen

Pepeljuga

31

Avada&Fallen

Nekada davno živela je princeza iz bajke, ali ne baš srećno do kraja života. Zvala se Pepeljuga i posle nekoliko godina braka s princem, počela je da se pita da li je, možda, bila srećnija pre nego što ju je njena kuma, dobra vila, koja u svakoj čorbi mora da bude mirođija, poslala na onaj kobni bal.

Kao prvo, njene nekada voljene staklene cipelice u zadnje vreme postale su užasno neudobne.

Pepeljugina stopala stradala su od krutog stakla i jedva je mogla da trpi bol koji joj je zadavao samo prelazak iz sobe u sobu, a kamoli odlazak van zamka. Svaka želja da luta i istražuje brzo je gašena užasom probadajućeg bola, koji je pritom morala da istrpi.

Princ je, takođe, postao izvor nezadovoljstva za Pepeljugu koja se osećala jednako stešnjeno u muževljevom zamku kao njena stopala u staklenim cipelicama. Oh, ispočetka joj je bilo neverovatno uzbudljivo i kad samo pomisli da je među svim devojkama u kraljevstvu odabrao baš nju za ženu!

Makar samo zbog toga, činilo joj se da je zaista bio zaljubljen u nju.

Ali uzbuđenje je ubrzo iščilelo, a onda su Pepeljugi preostala manje prijatna osećanja. Pažnja kojom ju je muž obasipao u početku joj je laskala, ali u retrospektivi, ta pažnja imala je veoma malo veze s njom samom. Njegove želje i apetiti bili su šokantni u svojoj učestalosti i snazi i nabujalo su tekle sve do zadovoljenja, samo da bi se prebrzo raspršile u ništavilo. Istovremeno se divila i gadila njegovoj odlučnosti da zadobije ispunjenje tih želja. Njen početni instinkt i težnja da zadovolji muža, naposletku su joj padali više kao zadatak. I čim bi obavila taj zadatak, udaljavao se od nje, kako fizički, tako i emocionalno. Posle se osećala izolovano, a ponekad i pomalo iskorišćeno. Ipak, kada se čak ni ove usluge nisu tražile od nje, osećala se još gore: nesposobno, suvišno.

Pored ovih problema koji su postojali kada su Pepeljuga i princ bili zajedno, izbijali su i neki jednako uznemirujući kada su bili odvojeni. Pepeljuga, u svojoj dosadi, nije mogla a da se ne zapita kuda li joj muž odlazi i šta li je radi kad nije s njom. Zanemarena i usamljena, samo s neudobnim cipelicama kao drugaricama, osećala se potpuno napušteno. Počela je da zavidi princu na njegovim avanturama, pa čak i ljudima s kojima ih je doživljavao.

Sve je to bilo jedno veliko razočaranje. Pepeljuga je bila razočarana u sebe kao i u sve ostalo, jer: nije li učinila sve što je bilo u njenoj moći da osvoji ovaj položaj prinčeve supruge? Zašto su se ona i sve te druge mlade žene tako borbeno nadmetale za čoveka kojeg jedva da su poznavale?

Najgore od svega bilo je osećanje bespomoćnosti. Pepeljuga je bila potpuno izbezumljena u pokušajima da popravi svoju situaciju. I dalje joj je bilo stalo do princa, činilo joj se, ali on je nije činio srećnom.

Jednog dana, sve je ovo dojadilo Pepeljugi i u nastupu teskobe otvorila je vrata zamka i izjurila napolje. Sunce je ohrabrujuće sijalo i ptice su pevale bezbrižnu pesmu, uz koju joj je sve delovalo moguće, tako da se Pepeljuga osokolila i potrčala. Ali nelagoda je brzo potisnula sve drugo i naterala ju je da stane i sedne na obližnje deblo. Žalosno je zaridala.

Iznenada se svud oko Pepeljuge začulo tiho zveckanje, praćeno sjajem sićušnih, ustreptalih svetala. Podigla je glavu i pogledala oko sebe i, gle čuda, pred njom je stajala dobra vila iz njenog detinjstva. „Šta te toliko muči, Pepeljugo?“, pitala je dobrodušna gospoda. ,,Oh, kumo!“, uzviknula je. „Nisam dobila svoju sreću do kraja života!“ Njena kuma, dobra vila, bila je šokirana. Nije navikla da je prizivaju suze kumčeta koje je već darovala svojim čarobnim moćima. Štaviše, tako nešto nikada se ranije nije desilo. Sela je uz Pepeljugu i nežno joj uzela šake, rešena da sazna uzrok svega ovoga. Da nije neka zla veštica bacila čini na njeno kumče?

32

Avada&Fallen

„Reci mi, dušo, šta te je toliko rastužilo?“ Pepeljuga je razmislila na trenutak. Kako da joj objasni? Ništa je konkretno nije rastužilo.

Problem je pre bio u tome što je ništa nije uveseljavalo. Onda se setila staklenih cipelica. One su, svakako, bile jedan od uzroka nesreće koji je mogla jasno da identifikuje. „Staklene cipelice koje si mi dala, jako me žuljaju, kumo“, procvilela je.

Dobroj vili oteo se nenadani uzdah. „Dušo moja“, uzviknula je, „bila sam sigurna da ti savršeno pasuju!“ Kako se usuđuje da sumnja u njene sposobnosti? „Da, ali tako me stežu!“, odgovorila je Pepeljuga.

Njena kuma bila je toliko začuđena da je zaćutala. Šta je mogla da kaže? Ko je mogao da pretpostavi da će staklena cipelica, ili prinčevo kraljevstvo, ili bilo koja druga želja iz bajke, kad smo već kod toga, imati neku falinku? „Čini mi se i kao da ne mogu da budem ono što jesam dok sam u tim cipelicama“, nastavila je Pepeljuga. „Ne mogu ni da se setim ko sam ja u stvari.“ „Ah“, rekla je mudra dobra vila. Nije mogla da shvati kakve veze ova pritužba ima s divnim staklenim cipelicama, ali inače je bila veoma dobro upoznata sa stalno prisutnim problemom krize identiteta. Šta sve kuma, dobra vila, nije bila ovih dana, uz one žabe koje misle da su prinčevi i vukove koji glume bake? A igrom slučaja, najbolji lek bile su divne cipelice čiji je gornji deo bio napravljen od najmekšeg dela jagnjećih ušiju, i uvezan tananim tetivama šišmišovih krila, a đon je bio sačinjen od hiljada žabljih gumenastih vrhova prstiju. Osim što su pojačavale samosvest i želje onog koji ih nosi, ove cipelice bile su, iznad svega, udobne, tako da će, uz malo sreće, izlečiti Pepeljugu od svega što je muči. „Imam lek“, objavila je njena kuma, „ali moram da te upozorim - samosvest je samotni proces, i tragač mora da se stara da se ne otuđi od svih onih do kojih mu je najviše stalo.“ Pepeljuga je nestrpljivo klimnula glavom. Upozorenje dobre vile bilo je suviše nejasno da bi je previše brinulo, pogotovo što je bila toliko nezadovoljna da je bila spremna da proba bilo šta novo, bez obzira na posledice.

Stoga je, bez daljeg odlaganja, njena kuma mahnula čarobnim štapićem i lagano dotakla Pepeljugina stopala, jedno po jedno. Obe su s divljenjem gledale kako čarobne cipelice nestaju.

Gotovo odmah, staklo je zamenio najmekši zamislivi materijal najbleđe roze boje. Egzotični materijal hitro se istkao oko Pepeljuginih stopala počevši od vrhova prstiju, nastavljajući preko risa, i najzad joj se savijajući preko pete i oko članka. Pepeljuga je razrogačila oči u čudu kada je čudnovata cipela zadobila oblik veoma suptilnog dizajna oko njenog stopala. Izvila je članak i okrenula ga tamo-amo diveći se dok je gledala, pošto nikada pre u životu nije videla ništa tako savršeno i prefinjeno.

Pepeljugina stopala skoro da su bila obamrla od prokletih staklenih cipelica, ali veoma polako, osećaj se vraćao u njih, dok joj je božanstveno meki materijal oživljavao sve nervne završetke u nogama. Mrdala je prstima u znak odobravanja, a od blaženog osećaja trenja njene kože o meke cipelice kroz noge su joj prolazili prijatni trnci. Uzdisala je i skičala od radosti i olakšanja. Osećajući se spretnom i elegantnom poput gazele, podigla se na prste i veselo se nasmejala kad je raširila ruke da napravi piruetu. Dobra vila, takođe, se smejala dok je gledala Pepeljugu. Možda ne bi bilo loše da i sebi napravi jedan takav par...

Kasnije te večeri, kada se princ vratio u zamak, nekoliko puta je pozvao Pepeljugu, ali je najzad shvatio da nije kod kuće. To ga je jako zabrinulo, pošto se nikada ranije nije desilo da Pepeljuge nema i, što je bilo još važnije, u njihovom kraljevstvu uvek su vrebale opasnosti. U obližnjoj šumi bilo je džinova i veštica i svakakvih čudesa koja su u zasedi čekala priliku da im se uvuku u kraljevstvo i naprave haos. Dok je pretraživao zamak ne nalazeći ni traga od svoje žene, bio je sve zabrinutiji. Da Pepeljugu nije zadesila neka nevolja?

33

Avada&Fallen

Kada se sasvim uverio da Pepeljuga nije u zamku, princ je galantno uzjahao konja i otišao da je pronađe. Kružio je oko zamka, a posle toga i po celom kraljevstvu, sve do samih granica. Stajao je na svaki znak života da svakoga zapita nisu li videli Pepeljugu.

Potraga je trajala satima sve dok princ napokon nije dospeo do neke krčme iz koje se čula živahna muzika. Nervozan i iscrpljen dotadašnjim potpunim neuspehom, pomislio je da od te krčme svakako neće biti vajde, ali pošto je bio rešen da sve pročešlja, umorno je sjahao i ušao unutra.

Princ je zinuo od čuda već dok su se za njim zatvarala vrata krčme. Tu je, pred njegovim raširenim očima, bila Pepeljuga koja se smejala i igrala kao da nema nijedne brige na celom svetu.

Delovala je srećno kako je odavno nije video, i srdžbu mu je privremeno prigušilo sećanje na poslednji put kada je baš tako izgledala, odavno, na plesnom podijumu gde su se prvi put sreli. Baš taj izraz osvojio mu je srce, potpuno ga zaslepeo za sve drugo osim da je ponovo, pronađe i oženi.

Ali prebrzo nakon venčanja, taj izraz nestao joj je s lica, i mesto mu je zauzelo mrštenje i durenje.

Tačnije, sve do sada.

A koliko god da je princ čeznuo da još jednom vidi taj izraz na Pepeljuginom licu, ovo svakako nije bilo okruženje koje je zamišljao. Zašto je bila ovde? S kim je bila? Kako je mogla da dođe ovamo bez ikakvog obzira na njegova osećanja, čak i bez poruke da ga obavesti kuda je otišla, što bi ga makar poštedelo ovih mučnih sati koje je proveo u nastojanju da je pronađe? Bio je šokiran i zbunjen njenim začuđujućim ponašanjem. Ali zbunjenost je brzo ustuknula pred besom dok se probijao kroz gužvu do svoje žene.

Najzad je Pepeljuga primetila princa, baš dok joj se primicao, i lice joj se na sekund sledilo od iznenađenja pre nego što mu je pojurila u naručje. Bila je zadihana i ponovo se osmehivala kada ga je poljubila i srećno prošaputala: „Tu si, ljubavi!“ Princ je bio potpuno razoružan ovakvim dočekom. „Baš sam poželela da si ovde, i evo te!“, nastavila je, obavijajući mu ruku oko vrata i hvatajući ga drugom da zaplešu. Posmatrala mu je lice s čudnim osmejkom na usnama. Kao da je tragala za nečim.

S mukom se otrgao od njenih čari dovoljno dugo da je pita: „Gde si bila?“ Međutim, pitanje je zvučalo prilično glupo pošto je bilo očigledno da je bila u ovoj čudnoj krčmi, tako da je dodao: „Zašto mi nisi rekla kuda ideš?“ „Sve do pre nekoliko minuta, potpuno sam zaboravila na tebe“, bio je njen direktni odgovor, izrečen toliko spontano da nije odavao nikakvu uvredu.

Princ je ponovo bio iznenađen; štaviše, u njemu su se smenjivali zbunjenost, šok, nemir i ljutnja. „Vodim te kući“, objavio je izvodeći Pepeljugu iz krčme i podižući je na konja. Pošla je za njim poslušno i bez reči.

Dok su jahali ka zamku više puta vrpoljila se k njemu i nežno mu je obavijala ruke oko grudi.

Osećala se uzbuđeno i živo što ovako jaše s mužem noću, i dalje ju je nadraživalo što se tare o princa dok je sedela raširenih nogu na konju. Činilo joj se kao da je svaki minut njen da u njemu uživa, da ga proživi i potroši. Nije mogla da dozvoli da joj prođe više nijedan momenat, a da ne iskusi bar malo radosti.

Princ se trudio da ostane ravnodušan, ali to je bilo skoro nemoguće dok se Pepeljuga tako izazovno uvijala uz njega. Imao je osećaj da mu se ruga, ali i pored toga, iznenada je zauzdao konja i povukao je s njega. A onda je ponovo bio na poznatom tlu i kidao je ženinu suknju, znajući šta želi, kao i da će mu ona spremno udovoljiti.

Iz čista mira, Pepeljuga se otela od princa i potrčala, polugola, u tamu. Princ nije mogao jasno da je vidi, ali mogao je da je čuje kako trčkara u blizini i kako se detinjasto smeje.

34

Avada&Fallen

Pepeljuga se vrtela poljima. Nije znala zašto, ali bila joj je mrska pomisao da se tako lako preda.

Nakon momentalnog šoka, princ je krenuo za Pepeljugom oštro je dozivajući. Ovo ju je još više zabavljalo i smejala se još glasnije dok je poskakivala kroz tamu. Vazduh joj je bio hladan na koži koja je počela da je golica.

Princ je sada već došao do granica strpljenja i ponovo ju je pozvao istim onim tonom kojim mrzovoljni roditelj zove neposlušno dete. Međutim, Pepeljuga se nije obazirala na to, već je samo nastavila da leprša kao leptirica oko princa i njegovog konja.

Princ je shvatio da će zaustaviti Pepeljugu i njeno bizarno ponašanje jedino ako je uhvati, što je odmah i pokušao kada se, polako i gipko, uputio u tamu, povijajući se nisko i osluškujući joj smeh, disanje i lagane korake dok je trčala. Telo mu se ukrutilo i napelo od iščekivanja. Srce mu je tuklo u grudima. I sam se iznenada osećao tako živo. Čim je primetila da je princ prati, Pepeljuga je odmah prestala da se smeje. Dah joj je zastao u grlu. Gde li je, tačno, princ? Bilo je veoma mračno, a posvuda suviše senki da bi mogla da odredi šta je šta. Detinjasti strah poigravao se njenom maštom, ali savladavali su ga neobično golicanje i ushićenje.

Na nekoliko metara u stranu, Pepeljuga je mogla da razabere tamnije senke šume. Pomislila je da se sakrije u njoj i oprezno je koraknula u pravcu senki. Stala je veoma mirno, za trenutak, i oslušnula. Svesna da joj je muž negde u tami, da sluša, čeka, vreba, osetila je drhtaj uzbuđenja niz kičmu. Potisla je poriv da jurne u šumu i veoma je oprezno ponovo koraknula. Opet je načuljila uši, ali nije bilo ni zvuka. Podigla je nogu da napravi još jedan korak ka šumi. Ali brže od divlje zveri, princ ju je ščepao za ruku i privukao sebi, tako da se Pepeljuga naglo našla sasvim pripijena uz njega.

Pre nego što je uspela da shvati šta se dešava, da vrisne, zgnječio joj je usne svojima. Celo telo zadrhtalo joj je uz njegovo i, kada je to osetio, podigao je glavu da je pogleda. U očima mu više nije bilo ljutnje, samo požude. Ona se odražavala u njenim, tako da ju je ponovo poljubio, ali ovog puta mnogo nežnije.

Princ je, sada, krenuo polako. Prvo ju je nežno položio, onda svukao, a najzad i sebe. Pažljivo je spustio ruke na nju, isprva joj tek dodirujući kožu i šireći prste kako bi se navikla na njegove tople šake na svojoj ohlađenoj koži. Prelazio je šakama po njenom telu, prvo je nežno mazeći, a onda postajući zahtevniji dok je otkrivao mesta koja su mu pružala najviše zadovoljstva. Nadvio se nad Pepeljugu i ljubio joj grudi dok joj je rukama prelazio preko stomaka i niže do međunožja. Podigla je kukove i zastenjala. Ali prinčevi pokreti iznenada su postali grubi i čak nasilni dok ju je brutalno trljao.

Nešto je u Pepeljuginoj glavi zastalo, a onda oživelo. Ne, neće dozvoliti da joj promakne ova prilika! Hrabro je uzela muževljevu ruku i zaustavila njegovo neobazrivo draženje. Posle jednog trena, kada je zadobila njegovu pažnju, spustila mu je ruku na pravo mesto između svojih nogu, pritiskajući mu vrhove prstiju baš na ono naročito mesto gde je oduvek želela da je dodirne.

Pomerala mu je prste veoma polako preko svog mesa kako joj je najviše prijalo i s taman dovoljnim pritiskom. Osetila je njegovo početno iznenađenje, ali zar nije i on nju umeo da šokira u ovakvim prilikama?

Princ je dozvolio Pepeljugi da mu navodi ruku, trudeći se što je bolje mogao da suzbije poriv da je zgrabi i da se zarije u nju, i iznenada je shvatio da ju je ranije samo ovlaš tu dodirivao u pokušajima da prodre u nju i da je uzme poput razularenog bika.

Kao hipnotisan, princ je bio potpuno pod Pepeljuginim činima i hteo je da ga ona dalje prosvetli o svom zadovoljstvu. Trebalo mu je napora i samokontrole da se suzdrži i da nežno i pažljivo dira tu tačku gde je ona pritiskala o svoju meku put, ali usmerio je svu svoju energiju na ono što je pokušavala da mu pokaže. Olabavila je stisak kada se izveštio i oduševio se kada je zanjihala kukove o njegovu sposobnu šaku.

35

Avada&Fallen

Najosetljivijim delom prstiju, princ je veoma blago opipavao svuda po izloženom delu njenog tela, veoma oprezno tražeći putokaze za njene tajne. Tik iznad njenog mekog otvora, otkrio je mali, mesnati pupoljak koji je delovao izuzetno osetljivo. Primetio je kako se Pepeljuga uvija kada ga je protrljao baš kako treba, baš na vrhu gde počinje, kružnim pokretom, pravim pritiskom i brzinom.

Uzbuđivalo ga je da je vidi kako mu drhti i treperi pod prstima, i nije mogao da odoli da, povremeno, ugura prst u nju i stresao se kada je osetio meku, svilenkastu vlagu, koja mu je bila nagrada za trud.

S vremena na vreme, princ bi, u svom nestrpljenju, nesvesno ubrzao pokrete prstiju, željan da dovede Pepeljugu do vrhunca, ali svaki put kada bi to uradio, ona bi mu skrenula pažnju blagim pokretom ruke, da ga podseti kako joj se sviđa. Svako ovo opominjanje izazvalo bi mu novi nalet uzbuđenja, sve dok nije mislio da će eksplodirati. I pored toga, bio je odlučan da je u potpunosti zadovolji i rado bi je ovako zadovoljavao cele noći, ako bi to želela.

Međutim, Pepeljuga je trenutno veoma ubrzano disala, u kratkim dahtajima. Na trenutak je izgubila svaku svest o princu, zato što su joj se čudni fragmenti senzualnih scenarija vrteli u mislima. Princ je, međutim, mogao da oseti da je veoma blizu da priušti svojoj ženi onakvo zadovoljstvo kakvo je ona njemu tako često pružala, tako da se potpuno koncentrisao na pokrete svojih prstiju. Primorao je sebe da održava spor, ravnomeran tempo, dok su mu prsti neumorno trljali i uvrtali njeno nabreklo meso. Iznenada je shvatio da je doprla do samog praga vrhunca i bila mu je potrebna sva moguća samokontrola da održi postojani ritam dok je nije u potpunosti zadovoljio. Čak i kad je svršila, držao ju je tu veoma nežno i opušteno, a onda ju je tu ljubio i lizao, naslađujući se njenom vlažnom osetljivošću. Pepeljuga je stenjala i drhtala od potpunog zadovoljstva.

Sada je prinčeva izdržljivost već rastegla sve svoje granice, tako da se pridigao i gurnuo ceo svoj ud do korena u Pepeljugu i osećaj je bio bolji nego ikada. Njen otvor nikada nije bio tako mek i topao kao posle zadovoljenja, i čvrsto ju je držao uza se dok se kretao u njoj i očajnički pokušavao da produži ugođaj. Nije hteo da se ovaj osećaj ikada završi, ali nije mogao više ni da izdrži, kada se najzad prepustio tom prefinjenom oslobađanju, koje prođe skoro jednako brzo kao što i dolazi.

Posle je princ držao Pepeljugu u zagrljaju duže nego ikada pre, podrhtavajući i stenjući dok ju je stezao uz sebe. Ona se prva promeškoljila, a onda se on nerado odmakao od nje i počeo da se oblači.

Obukli su se u tišini, jer je ona sada već bila veoma pospana, i on ju je zaštitnički držao ispred sebe dok su jahali do kuće. Ispred zamka ju je spustio s konja, odneo u njihov krevet i skinuo joj meke cipelice. Onda se uvukao u krevet pored nje i zaspali su, srećni.

Sutradan ujutru, Pepeljuga se probudila sama, kao i obično (pošto nije bila ranoranilac), ali je pokraj sebe primetila ružu. To joj je izmamilo osmeh, ali on se iznenada sledio kada se u čudu setila događaja od prethodne noći. Pitala se šta li njen muž misli o njenom čudnom ponašanju. Nije mogla da se seti nikakvih prekornih reči, ali doduše, i nije bilo previše priče. Sećala se kako ga je začikavala i pitala se kako je moguće da je tome ishodila onakva njegova nežnost.

Pepeljuga je nastavila da razmišlja o svemu tome dok je ustajala iz njihovog kreveta, kada je na podu primetila roze cipelice. Sagnula se i podigla jednu i neki čudni drhtaj prožeo joj je ruku.

Pogledala je krhku cipelicu sa svih strana. Bila je tako lepa i meka da nije mogla da odoli, a da je ne obuje i odmah je zaboravila na sve drugo osim na onu jaku želju da okusi sve što život ima da joj ponudi. I ponovo je zaboravila i na zamak i na svog muža, princa.

Ovog dana, Pepeljuga je osećala veliko interesovanje za svoje kraljevstvo, a naročito za ljude koji u njemu žive. Do sada je vodila tako povučen život, i htela je da vidi kako drugi provode svoje vreme. Lutala je kroz zaseoke i prodavnice, raspitujući se o događajima u svom svetu, željna da sazna gde je tu njeno mesto. Bilo je toliko zanimljivosti, kojima je čovek mogao da se zaokupi, a ona je sve vreme provodila zatvorena u onom zamku kao neka Rapanzel, suviše uplašena da učestvuje u bilo čemu. Otkrila je mnoga interesovanja koja su je privlačila, i dan je tako brzo proleteo da nije ni primetila da je već pao mrak.

36

Avada&Fallen

U međuvremenu, princ je ponovo stigao kući i video da Pepeljuga nije tu. Pretpostavivši da je opet otišla u onu krčmu, odjahao je tamo da je nađe. Ah nije bila u krčmi i niko je od tamo prisutnih ljudi nije video, niti je znao gde bi mogla biti. Ponovo ga je iznervirala! Iako je, na kraju, bio oduševljen njenim ponašanjem od prethodne noći, kada je bolje razmislio, malo ga je iznenadilo kako se pohotno prepustila svojoj požudi i apetitima, samo da bi ove naredne večeri ponovo nestala. Pitao se gde li je i s kim, i obuzele su ga zavist i ljubomora. Zar je moguće da ga je ponovo zaboravila? Uzdahnuo je od muke. Osećao se donekle nesposobno zato što je mogla tako olako da zaboravi na njega i da uživa u društvu drugih nakon što se on toliko potrudio da je zadovolji!

Sva ova razmišljanja samo su mu još više potpalila gnev. Iznenada se osetio veoma umorno i odlučio je da ode kući i završi s njenim suludim igricama.

Ali kada je stigao u zamak, otkrio je da se Pepeljuga vratila, i da je veoma raspoložena, nasmejana i vedra, do te mere da čak nije ni primetila njegovu natmurenost. Uzbuđeno je brbljala o svom danu i mnogim zanimljivostima na koje je naišla. Sve je delovalo potpuno bezopasno i prinčevo raspoloženje se popravilo; jer nema tog muža koji može da se ljuti kada mu je žena tako srećna.

Ipak, princ je osećao ostatke nervoze i nemira. Činilo mu se kao da se sve menja. Da li će biti nabolje ili nagore?

Uhvatio je svoju ozarenu ženu i privukao je na grudi. Obavila je ruke oko njega i vatreno ga poljubila. Osećala mu je erekciju kada joj je zavukao ruku ispod bluze, ali naglo se odmakla od njega, uvređena njegovom brzopletošću. Hm, činilo se kao da je njen muž samo trebalo da upali prekidač. „Volela bih da se okupam“, rekla je mazno. „Hoćeš da mi pripremiš kupku?“ Kako je mogao to da joj odbije? Pokunjeno je otišao u kupatilo.

Dok je posmatrao kako voda ispunjava kadu, pomislio je da bi im mehurići oboma učinili ovo kupanje prijatnijim, zato što je nameravao da se zadrži dok se ona bude kupala, a obožavao je prizor mehurića koji skakuću i klize oko njenih bujnih oblina. Ovo je lako postigao, ali onda mu je palo na pamet da bi se na svetlosti sveća mehurići svakako presijavali. Ove misli odagnale su mu mrzovolju i čak se i osmehivao kada je ona ušla da se okupa. Pogledala je sveće, a onda njega i porumenela je kada joj je namignuo. Jel' on to flertuje s njom? Srce joj je poskočilo. Čak i kada je Pepeljuga izula začarane cipelice i dalje je bila toliko oduševljena muževljevom pažnjom da je zaboravila da bude nesrećna.

Pošto je morao da se uposli nečim da bi skrenuo misli sa svog pulsirajućeg uzbuđenja, princ je uzeo sapun i počeo da kupa Pepeljugu, počevši joj od stopala, natenane masirajući od pete do prstiju, lagano i nežno, a onda se peo uz nogu sve do butine. Zmurila je i stenjala od zadovoljstva.

Nije žurio s poslom, jer je uvideo njenu želju da se opusti i odmori od svog neobično burnog dana, a i pošto je hteo da uživa u zadatku koji mu predstoji, muž ju je temeljno i opušteno kupao.

Dok je princ s puno ljubavi pomagao Pepeljugi da se okupa, zapitkivao ju je kako je provela dan i pažljivo slušao odgovore. Od tople vode i njegovog dvorenja, obrazi su joj se zarumeneli od iščekivanja. Iznenada je shvatila da joj je muž daleko pažljiviji, šarmantniji i romantičniji dok ju je njegovo telo želelo nego što je bio nakon što bi ga zadovoljila.

A njegova pažnja je, zauzvrat, budila požudu u njoj. Princ joj je veoma obazrivo oprao noge, i sada je bio zabavljen oko intimnih delova njenog tela. Do tada je veselo ćaskala s njim, kada su je iznenada njegovi pokreti ućutkali. Pogledi su im se sreli dok joj je prao mesnate usmine, a onda promigoljio prste u šupak i kružio i oko tog otvora sve dok obe oblasti nisu bile sasvim čiste. Potom joj je oprao trup i grudi, ramena i leđa. Onda je izvadio čep da oteče voda, dok ju je istovremeno polivao toplom vodom da je ispere.

37

Avada&Fallen

Kupka je bila toliko dobro izvedena, da je Pepeljugino srce bilo dirnuto isto koliko i ostala čula.

Naime, ovo nije bila kupka nestrpljivog ljubavnika, već brižnog negovatelja. Srce joj se ispunilo ljubavlju.

Pepeljuga je ustala iz kade i stajala je potpuno mirno kada je princ uzeo veliki peškir da je osuši.

Gledala mu je lice dok joj je pažljivo prelazio peškirom preko svih oblina i uglova, posvećujući posebnu pažnju njenom međunožju, s dodatnom nežnošću, ali i posvećenošću koja ju je ostavila bez daha. Onda joj se spustio do nogu i stopala, kleknuo je pred nju i podigao joj prvo jedno, pa drugo stopalo sebi na nogu da joj osuši svaki prst.

Princ je iznenada ispustio peškir i počeo da miluje Pepeljugu prstima. I dalje na kolenima, mazio joj je kožu, koja je bila naročito meka, ružičasta i tanana od kupanja. Zagrlio ju je veoma nežno, ljubeći joj stomak, dok joj je rukama prelazio preko zadnjice u čvrstim potezima. Pepeljuga se stresla.

Držeći Pepeljuginu zadnjicu u šakama, princ je okrenuo lice da joj obaspe stomak poljupcima, a onda još niže, ljubio joj je međunožje, palacajući jezikom u potrazi za onom tajnom tačkom zadovoljstva koju je otkrio prethodne večeri.

Princ je čvrsto lizao od središta do prednjeg dela Pepeljuginih razmaknutih nogu; iznova i iznova, i dok ju je lizao gurao je jezik u njene najsitnije otvore i vrteo ga u njene osetljive zone i oko njih. Sva energija bila mu je usmerena na taj deo nje koji je istraživao, tako da mu se činilo da mu čula postoje samo na jeziku, i njime je mogao da vidi, oseti, omiriše, okusi i čuje Pepeljugu.

Najzad je princ otkrio ono što je tražio, i poveo je neumornu borbu za Pepeljugino krajnje zadovoljstvo. Kružio je i gladio Pepeljuginu malu magičnu membranu jezikom, polako i vredno.

Ruke su joj instinktivno pošle ka njegovoj glavi i zarila mu je prste u tamne pramenove. Osećao je njene drhtaje dok ju je obrađivao i ego mu je leteo u trijumfalne visine. Malo-malo pa nije mogao da odoli da zavuče jezik u njeno otvoreno telo da oseti ukus njenog slasnog zadovoljstva. Od toga će oboje stenjati od užitka.

Ali iznenada je Pepeljuga poželela da joj se muž pridruži u ovom zadovoljstvu. Prizvala je u mislima sliku i htela je da je iskusi i na druge načine. Zato je povela princa za ruku do njihovog kreveta. Bez reči ga je skinula, natenane uživajući u njegovom mišićavom, jakom telu, a onda ga je blago gurnula na krevet. Bio je sav krut i napet dok se dragovoljno potčinjavao njenoj volji. Smestila se pored njega na takav način da nije bilo sumnje šta namerava da uradi. Okrenula se na bok i savila nogu dovoljno da mu se otvori, a onda je prihvatila čitavu njegovu erekciju u usta. Stegao joj je zadnjicu šakama i privukao je licu, pa je jezikom lako otkrio njenu tajnu, najosetljiviju tačku i nastavio svoje široke zamahe.

Pepeljuga nikada nije toliko uživala u osećaju princa u svojim ustima. U prošlosti ju je to zamaralo, trudila se da ga zadovolji ne znajući da li da ide brže ili sporije, ili kada je dovoljno. Sada se samo naslađivala njegovim ukusom u ustima, i nije brinula o svom učinku jer je odjednom shvatila da je tako i njemu mnogo lakše da uživa. Zato je sada jednostavno pustila da dobije zadovoljstvo od njega, milujući ga jezikom i usnama dok se divila njegovoj muževnoj čvrstini.

Osećala se izuzetno erotično da ga samo sisa i pusti da joj ulazi i izlazi iz usta po svojoj želji. Ježila se od slasti kada su joj njegova zabijanja širila usta, ili kada ga je osetila kako joj se pritiska u grlo. I sve vreme nije prestajao da je liže, tako da se sasvim prepustila ugođaju, što joj on širom otvara i ispunjava usta i grlo, dok se istovremeno naslađuje njenim najintimnijim delom tela.

Sve dublje i dublje, Pepeljuga je tonula u sebe samu, čak i dok je doživljavala najprisnije sjedinjavanje koje je ikada podelila sa svojim mužem. Jednostavno je izgubila svest o svemu ostalom što nije bilo vezano za njeno senzualno zadovoljstvo.

Usne i jezici služili su za lizanje i sisanje. Noge su bile za širenje, da bi željne oči mogle da gledaju. Koža je bila za dodirivanje; svaki deo, svaka ćelija kao da je vapila za tim golicavim vrhuncem. Ovo je, u tom trenutku, bio razlog njenog života.

38

Avada&Fallen

Sve je pojurilo k njoj i obavilo je sa svih strana. Onda je, u sledećem momentu, sve ponovo nestalo. Ali ipak, zadržalo se neko blaže zadovoljstvo.

Ovo je njen muž, nesumnjivo, iskusio toliko puta ranije; i kad pomisli da mu je zamerala na tome! Mislila je da je to bilo samo za njegovo zadovoljstvo, ali ne! Sve vreme je htela da nađe nešto i za sebe, i sada kada ga je našla, savršeno je razumela zašto je njen muž toliko uživao u tome.

Ležala je veoma mirno, malaksalo uživajući u izvanrednim osećajima, koji su joj i dalje kuljali telom. Njen muž još nije bio stigao do kraja, ali znala je da hoće i nije žurila da ga tamo dovede.

Sladila se divnim reakcijama koje je u njoj budio i koje joj je darovao.

Princ se veoma lagano pomerio da zagrli svoju ženu, ljubeći je po licu, vratu i usnama. Telo joj je bilo mlitavo kada joj je raširio noge i šćućurio se između njih. Podigla je ruke k njemu i on je prodro u nju kada ju je zagrlio uz duboki poljubac. Divio se kako je neverovatno meka, vlažna i podatna. Nije mogao da se seti da je ikada bio ovoliko uzbuđen. Celo telo mu se treslo, a ona mu je delovala kao deo njega, bila je tako potpuno njegova. Vrhunac koji je sada doživeo bio je intenzivniji i snažniji nego ikada pre, do te mere da je video zvezde pred očima.

Princ se neko vreme nije mrdao, samo je držao Pepeljugu u naručju dok je još uvek bio u njoj. U mislima je premotavao događaje od te noći, do najsitnijih detalja, kao da pokušava da odgonetne misteriju. Neobično svetio sinulo mu je pred očima.

Zašto nikada pre nije pomislio da joj prizove sva čula i pobudi telo da mu se otvori umesto što ju je samo uzimao? Kako je mogao tako nadmeno da zanemaruje sve tajne zadovoljavanja njenog tela? Sopstveno zadovoljstvo pojačalo mu se desetostruko s ovim suptilnijim načinom uzimanja; a kamoli što mu je muževnost dosegla nove visine, kada je video apsolutnu moć, koju je mogao da ima nad njenim umom, srcem i telom - ne moć da poseduje, već moć da uzbudi, zagolica, nadraži.

Zakleo se sebi da više nikada neće propustiti ovaj značajan i nadasve prijatan deo njihovog spajanja.

I tako je, najzad, Pepeljuga zaista živela srećno do kraja života!

39

Avada&Fallen

IstoÄ?no od Sunca i zapadno od Meseca

40

Avada&Fallen

Nekada davno, živeo je čovek koji je bio toliko siromašan da je jedva mogao da izdržava svoju porodicu. Živeli su u oronuloj kolibi u udaljenom selu, bez ikakvih izgleda za budućnost.

Jedne noći, kada je jak severac dunuo kroz šumu tresući straćaru u kojoj su živeli, iznenada im se na vratima pojavio ogromni beli medved. „Dobro veče“, rekao je medved. „Dobro veče“, odgovorio je čovek. Iako nikada ranije nije video medveda koji govori, u tim krajevima bilo je dobro poznato da su životinje koje pričaju začarane. Štaviše, bila je velika čast za svakoga kome bi se takvo biće obratilo.

Ostali članovi porodice sjatili su se u sobu piljeći u čudnovatog gosta, radoznali da otkriju kojim je povodom posetio njihovu skromnu kuću. „Došao sam po tvoju prvorođenu kćerku“, objavio je medved bez okolišanja. „Ako pođe sa mnom, imaće sve što poželi i, što je još važnije, učiniću tebe i tvoju porodicu onoliko bogatom koliko ste sada siromašni.“ Pridobijena rečima belog medveda, najstarija kćerka preklinjala je oca i majku da je puste pošto su joj se roditelji protivili, insistirajući da će ih zadesiti nesreća ako tek tako prodaju svoje dete. Međutim, naposletku su popustili jer devojka nije htela da se okane svoje avanture.

Spakovala se za čas, budući da sirotica nije posedovala skoro ništa, i onda se odvažno izljubila sa svim članovima porodice i popela se na leđa belog medveda. Jedva je imala vremena da se osvrne za sobom pre nego što ju je on odneo, neverovanom brzinom, do velikog belog zamka. Tu su sluge hitale na sve strane da se pobrinu oko njenog dolaska. Sve se odvijalo tako brzo da nije imala vremena ni da primeti svoje raskošno okruženje, i iznenada se jako uplašila. Šta će biti s njom?

Opazivši njenu uznemirenost, medved je naredio ljubaznoj, staroj služavki da odvede devojku u njenu spavaću sobu. Ali pre nego što je otišla, posavetovao ju je da se ne plaši i rekao da je zamak zaista začaran i da će joj, dokle god bude bila u njemu, sve želje biti ispunjene. Dao joj je zlatno zvonce i dodao da, ukoliko se i desi da zamak ne postupi po ovom naređenju, samo treba da pozvoni dok zamišlja bilo šta unutar njegovih zidova, i to će joj se odmah ostvariti. A onda ju je, uz učtiv naklon, medved ostavio sa starom služavkom koja je druželjubivo brbljala dok ju je vodila ka spavaćoj sobi. Nije imala pojma šta služavka govori, koliko je bila zabrinuta, ali staričino prijatno držanje imalo je smirujuće dejstvo na njene napete živce.

U sobi je prvo primetila masivni krevet od bogato izrezbarenog mahagonija, s otmenom svilenom posteljinom. Potom je spazila noćni stočić, prelepo ukrašen, kao i krevet, prepun zlatnog pribora za nju. Na drugom kraju odaje stajao je niz ormana, svaki tako ogroman da je prevazilazio veličinu cele sobe koju je ranije delila s braćom i sestrama u njihovoj kolibici. Ormani su bili puni prelepih haljina raznih stilova i boja, koje su joj tačno pasovale. Odabrala je spavaćicu koja je bila kvalitetnija od svakog odevnog predmeta koji je ikada ranije posedovala i, pitajući se šta li se dešava s njenom porodicom, smestila se u udobnu postelju koja je bila razmeštena samo za nju.

Prethodna nervoza uglavnom je do sada nestala, ali kada je spustila glavu na baršunasti jastuk, preplavio ju je nespokoj. Sve je bilo tako savršeno, a ipak je osećala neku čudnu prazninu i čežnju.

Da li joj je nedostajala kuća? Ne, jer iako je volela svoju porodicu, bila je u tim godinama kada je samoća sopstvene sobe, s njenim ličnim stvarima, bila više nego dobrodošla! Osim toga, sećala se ovog istog osećanja i iz perioda u očevoj kolibi. Tada je mislila da je to samo nezadovoljstvo, izazvano njenom strastvenom željom za lepšim stvarima, ali sada se taj osećaj ponovo javio, jači

41

Avada&Fallen

nego ikada, čak i u ovakvom luksuzu i bogatstvu. I dalje ju je mučila ta ista žudnja, iako nije ni tačno znala šta želi.

Pre nego što je imala vremena da o ovome podrobnije razmisli, vrata spavaće sobe naglo su se otvorila i zatvorila, i čula je kako je neko ušao. Ranije je ugasila sveću, a ni svetlost zvezda ni mesečina nisu mogli da se probiju kroz debele somotne zavese, koje su pokrivale prozore, tako da uopšte nije mogla da vidi koje to.

Međutim, nije se odmah uplašila, pretpostavljajući da je to samo ljubazna služavka koja se vratila da je ušuška ili je, možda, slučajno, opazivši njenu neizrečenu i melanholičnu čežnju, žena poslušno nabavila tu neodređenu stvar i donela je! Naime, zar nije medved obećao da će joj svaka želja smesta biti ispunjena?

Ali ovog puta nije bilo one služavkine pričljivosti; ne, čak ni odgovora kada je devojka upitala: „Ko je to?“ Polako se pridigla i sela i instinktivno je okrenula glavu ka uljezu, naprežući se da otkrije značenje tihog šuštanja koje je sada čula. Dok je gledala u pomrčinu, oči su joj se širom otvorile.

Gledala je na sve strane u iznenadnoj panici.

Najzad je shvatila da se uljez svukao. Onda je čula kako se neko primiče krevetu. Jedva da je mogla da diše, koliko je bila uplašena, ali nekako je uspela da prošapuće: „Ko je to?“ I dalje, stranac ništa nije odgovarao. „Ko je to?“, ponovila je, zabrinuta. „Jesi li to ti, gospodine Medvedu?“ Ali čak i dok je postavljala to pitanje, shvatila je da je nemoguće, jer medved nije nosio odeću ni obuću, za razliku od ovog nezvanog gosta.

Pitanje joj je ponovo ignorisano kada je, veoma lagano, stranac seo na krevet. Sada je bila sigurna da to ne može biti veliki beli medved, jer je ovaj što je sedeo kraj nje, na krevetu, bio tačno veličine muškarca. Nije videla nijednog muškarca u zamku (naišla je samo na služavke), i zato nije imala nikakvu predstavu ko bi to mogao biti.

Krenula je da raspetljava noge iz posteljine, u želji da skoči s kreveta, kada ju je iznenada ruka blago uhvatila za kosu.

Oteo joj se uzdah i ponovila je: „Molim te, reci mi ko si!

Stežući joj kosu jače, čovek ju je pažljivo obavio oko šake, više puta, sve dok joj nije došao do kože glave. Onda je nežno povukao ruku nadole, gurajući joj glavu i telo na krevet i pod sebe. Na taj način, čvrsto joj je držao glavu kada je približio usta njenima. „To sam ja“, odgovorio je prigušenim glasom. „Tvoj ljubavnik, kojeg si prizvala.“ Sledećeg momenta, nežno ju je poljubio, otvarajući joj usta. Njegove tople usne i radoznali jezik kao da su odgovarali na nekakav zov iz dubine njenog bića. Zapanjila ju je spremna reakcija sopstvenog tela.

I pored toga, pomisao da je potpuni stranac ovako dodiruje ispunila ju je užasom. Podigao je usne s njenih i počeo da joj mekim poljupcima zasipa liniju vilice. „Moram da znam ko si ti“, mrmljala je. „Medved...“ Ja sam razlog zašto si ovde“, prošaputao je između poljubaca. „A ti... ti si razlog što sam ja ovde.“ „Ali...“ Imala je toliko pitanja, ali su je njegova usta ponovo ućutkala.

Po njegovom položaju nad njom i načinu na koji ju je držao, znala je da je krupan, mišićav muškarac. Mirisao je na kremu za brijanje i blagu kolonjsku vodu. Kosa mu je bila još vlažna od tuširanja. Ali, ko je on?

Poljubac mu je bio tako intenzivan, da isprva nije ni bila svesna da ga uzvraća. Osećaj topline golicao ju je duboko u materici. Trudila se da zadrži razum i logičko razmišljanje.

42

Avada&Fallen

„Molim te“, preklinjala je, „upali svetio da te makar vidim.“ Ali niti joj je odgovorio niti je dozvolio svetio. Samo je nastavio da joj proždire usne i zajapurenu kožu. Iako je ležao na njoj, malo se pridigao da je ne bi zgnječio. I dalje joj je bio dovoljno blizu da je mogla da oseti kako se kruti o nju. Njena požuda brzo je postajala jača sila, u njenoj predaji, od njegovog stiska.

Pružila je ruku u pokušaju da mu dodirne lice, misleći da mu makar opipa crte, ali nežno ju je odgurnuo u stranu i nastavio da je ljubi. Dah mu je bio topao i blag.

Odlomci poslednjih nekoliko sati vrteli su joj se u mislima. Stranac, koji se tako iznenadno pojavio, rekao je da su jedno drugome razlog boravka ovde. I nije mogla da zaboravi reči medveda koji joj je obećao da će joj začarani zamak ispuniti svaku želju. Međutim, tek se bledo sećala one čudne čežnje koju je osećala pre nego što joj je stranac ušao u sobu, jer je potpuno nestala s njegovim dolaskom!

Da li joj je, onda, njena želja dovela ovog stranca? Nije li on, upravo, radio sve ono što je oduvek želela da joj neko uradi? Ali, ko je on? Je li uopšte stvaran, ili je samo plod njene mašte? Oh, ali nije mogla ni da razmišlja dok ju je ovako ljubio! Usne su mu bile uporne i omamljujuće, i osetila je kako počinje da se prepušta sudbini koja je, ma koliko neizvesna, bila beskrajno prijatnija od svake na koju je do sada naišla u svom neveselom životu.

Neka nova, vrelija čežnja podizala se u njoj. Htela je da poljupci večno traju, ali najzad je primetila da joj zavlači ruku pod spavaćicu. Spustio joj je toplu šaku na stomak, na trenutak, dozvoljavajući joj da se privikne na njegov dodir. Polako i nežno, počeo je da pomera šaku, temeljno joj istražujući telo, ostavljajući svaki deo željnim kada bi prešao na sledeći. Drugom rukom i dalje ju je držao za kosu, sprečavajući je da pobegne, iako ju je ta želja već minula. Štaviše, ruke su joj se, naizgled same od sebe, obavile oko njegovog vrata i mrmljala je tihe reči koje su im oboma bile nerazumljive.

Stranac joj je pažljivo pustio kosu.

Ponovo je spustio usne na njene dok joj je polako povlačio krajeve spavaćice niz ramena, trup i noge. Kada mu je bila ovako potpuno ogoljena, počeo je žustrije da je miluje, opipavajući svaki milimetar njenog tela od glave do pete, kao da pokušava da vidi putem dodira. Drhtala je pod njim dok je lagano i precizno nastavljao sa svojim intimnim ispitivanjem, čineći se zadivljen svakim najsitnijim pregibom i oblinom. Nije sumnjala da mu se dopada ono što je otkrivao, jer je mogla da oseti kako mu telo postaje sve tvrđe uz njeno.

Međutim, nije bio u žurbi, bez obzira na svoje rastuće uzbuđenje, i njegove veoma spretne prste postepeno je smenjivao jednako vešt jezik. Stežući otmenu posteljinu u šakama, osetila je kako se potpuno predaje hipnotišućem zavođenju ovog misterioznog ljubavnika.

U međuvremenu, neznančeve snažne šake čvrsto su je držale dok je nastavljao da je mami jezikom. Umalo se nije onesvestila od zadovoljstva koje joj je pružao, i baš kada je osetila da će nešto u samoj njenoj srži jednostavno eksplodirati, podigao se s nje i namestio joj noge da prihvate njegovu krupniju formu.

Počela je da se opire, u iznenadnoj panici, kada se prisetila da nema nikakvu predstavu ko je ovaj čovek. Zastao je i odmakao se, pošto nije hteo da je uzme silom. Dok joj je čitavo biće plamtelo od želje, očajnički je pružila ruke u novom pokušaju da mu dodirne lice, ali, čak i u mraku, lako joj je presreo zglobove i zadržao ih čvrsto iznad njene glave da joj spreči dalje pokušaje da mu otkrije identitet.

Budući da je bila tako raširena i prikovana, strahovi su joj odjednom delovali besmisleno, naročito pošto joj je telo sada bilo obuzeto tako jarkom žudnjom za ovim čovekom, ko god on bio.

Poljubio ju je veoma nežno, kao da želi da joj se izvini za neumoljivi stisak kojim joj je držao ruke, i obavila mu je noge oko kukova, najzad mu dajući pristanak koji je čekao.

43

Avada&Fallen

Poljubac mu je postao grublji kada joj se naglo zario u podatno telo. Okrenula je glavu u stranu, u refleksnom pokretu, i nemo je piljila u tamu koja ih je okruživala, trenutno preplavljena osećajima koji su kuljali njome. Ali u narednom trenu, ponovo se okrenula k njemu i željno mu prihvatila usne, udišući njegov topao dah i ližući mu jezik.

Sada se potpuno predala svom neznanom ljubavniku i počela je da odgovara, njišući telo kako bi pojačala ekstremno zadovoljstvo koje joj je pružao. Ceznući da ga zagrli, ali onemogućena da koristi ruke koje joj je i dalje stiskao, pripila se uz njega nogama. Nastavili su ovako dugo u noć sve dok, na kraju, oboje nisu ležali u tišini, zadovoljeni.

Sledećeg jutra, probudila se sama i, ma koliko da je pokušavala, tog dana nije uspela da nađe nijednog muškarca u zamku. Ali otkrila je razne sobe - sobe koje su bile pune bogatih tkanina svih vrsta i stilova; sobe u kojima su se nalazile brojne police s vunicom i koncem svih debljina i nijansi; sobe s obiljem korpi različitih oblika i veličina; sobe za uzgajanje cveća; jedna soba bila je ispunjena svim mogućim vrstama dugmića ikada napravljenim. Ukratko, za svaki hobi kojim bi žena poželela da se zabavi, bila je po prostorija ispunjena materijalima za baš taj zanat.

I tako je, iako je mlada žena svaki dan provodila sama, ipak imala sve što je mogla poželeti da se razonodi. A svake noći je dolazio njen misteriozni ljubavnik da legne pored nje u mraku, uvek odlazeći pre nego što svane, tako da nijednom nije uspevala da ga vidi. Nedelje su ovako prolazile i, iako je zavolela te njihove noći, počeli su da joj dosađuju dani izolacije, uprkos bogatoj zabavi koja joj je bila na raspolaganju.

Jednog dana, prisetivši se reči belog medveda, kada je prvi put došla u zamak, pozvonila je zlatnim zvoncetom i poželela da vidi medveda. Odmah se pojavio, ali nije bila sigurna kako da postupi. „Ko je“, počela je oprezno, „gospodar ovog zamka?“ „Ja sam“, odgovorio je.

Zaćutala je na trenutak. Žarko je želela da ga pita o čoveku koji joj je svake noći dolazio, ali pomislila je da ju je ljubavnik možda obmanuo o belom medvedu. Možda bi se beli medved naljutio kada bi otkrio njihove noćne intimne sastanke. Oh, kako je želela da je majka tu da je posavetuje!

Ova misao dala joj je novu ideju, i zamolila je medveda da je odvede da poseti porodicu.

Medved se odmah složio, ali pod jednim uslovom. „Ubrzo nakon što stigneš“, upozorio ju je, „majka će pokušati nasamo da popriča s tobom.

Izbegni to, inače ćeš nam oboma doneti nesreću.“ Devojka se nećkala da pristane na ovaj uslov, jer je privatan razgovor s majkom bio baš ono što je želela. Ali najzad je pristala, pošto je bila nestrpljiva da vidi porodicu, i pomislila je da će možda uspeti da nađe neki drugi način da dobije odgovore koje je tražila. Odmah su pozvane sluge da je spakuju, i onda je ponovo sela na leđa belog medveda. Za veoma kratko vreme došh su do neke ogromne palate. „Stigla si“, rekao joj je medved. „Porodica ti sada ovde živi.“ Ovo ju je veoma obradovalo i pohitala je da ih nađe. Međutim, medved ju je zadržao na trenutak, sa strogim upozorenjem: „Ponavljam, ne ostaj nasamo s majkom, inače ćeš nam oboma doneti nesreću!“ Njen povratak kući bio je veoma srećan, pošto niko od njih više ni u čemu nije oskudevao, a nije ni zaboravila na svoje obećanje dato belom medvedu. Kao što je medved predvideo, njena majka više je puta pokušala da je odvoji na stranu, da popričaju nasamo, ali svaki od njih uspela je da izbegne.

Međutim, majka joj nije odustajala, i najzad je ta uporna žena uspela da udesi privatan sastanak sa svojom kćerkom, gde je postavila brojna pitanja o tome kakav je zaista život u zamku belog medveda. Ubrzo se devojka poverila majci o tajanstvenom čoveku koji joj je svake noći dolazio u spavaću sobu.

44

Avada&Fallen

Majka je bila duboko uznemirena svime što joj je kćerka rekla, pa joj je dala sveću i rekla joj da je, kada se bude vratila u zamak, sakrije ispod jastuka. „Kada stranac zaspi, upali sveću da bi otkrila ko je“, uputila ju je majka. Ali dodala je: „Pazi samo da ne nagneš sveću, da vosak ne kapne na njega.“ S ovim savetom, mlada žena otputovala je nazad u zamak, sa svećom skrivenom među stvarima.

Ubrzo je palo i veče i sve je bilo isto kao i pre; čim joj je tama obavila sobu, anonimni ljubavnik je došao. Nedostajao joj je dok je bila odsutna i priželjkivala je njegov dodir u mračnoj odaji. Nije je držao u iščekivanju, jer je i on sve vreme žudeo za njom.

Kao ljubavika, dobro ga je poznavala, ali i dalje se pitala čiji je to jezik što joj kuša usne. Čiji joj to vreli dah pali nežnu kožu? Čiji jaki i gipki prsti miluju i istražuju mnoga meka i skrovita mesta na njenom telu, i čije je to snažne ruke drže u čvrstom naručju? Čije je to telo tako potpuno ispunjava, na toliko načina, i s takvom silovitom mahnitošću?

Ipak, nije mogla da odoli da svim srcem ne učestvuje u svemu tome, ma koliko da je bilo sumnjivo.

Najzad je ljubavnik zaspao kraj nje. Opipala je ispod jastuka sveću koju je tu ranije zavukla i, zanemarivši medvedova upozorenja o nesreći, upalila je sveću i spustila je pred neznančevo lice. Tu je ugledala najlepšeg princa kojeg je ikada mogla da zamisli, i odmah se toliko zaljubila u njega da je osetila da mora iste sekunde da ga poljubi. Savila se nad njega da mu nežno dodirne usne svojima i u tom trenutku kap vrelog voska pala mu je na grudi. Odmah se probudio i strogo upitao: „Šta si to uradila?“ Do ušiju zaljubljena devojka nije mogla da shvati njegovo nezadovoljstvo, sve dok joj nije objasnio da zaista jeste princ, koji je na rođenju obećan u brak princezi koju nije voleo. Kada je odbio da je oženi, njegova maćeha bacila je kletvu na njega, da danju ima oblik belog medveda, a noću svoj ljudski oblik. Jedina šansa da izbegne ovaj neželjeni brak i samu kletvu, bila je da ga njegova prava ljubav ne vidi čitavih godinu dana. „Sada moram da odem u zamak koji je istočno od Sunca i zapadno od Meseca da oženim tu groznu princezu“, rekao joj je.

Gorko je zaplakala kada je ovo čula, ali ni suze ni preklinjanje nisu mogli da joj izmene sudbinu, tako da su to veče proveli zagrljeni i tužni, u mraku.

Sutradan ujutru, nesrećna žena probudila se sama. I zamak i princ su nestali. Jedino što je od svega preostalo bio je mali zavežljaj koji je ponela sa sobom kada je prvi put došla ovde. Plakala je sve dok joj i poslednja suza nije zauvek presušila. „Moram da ga nađem i da ga vratim“, odlučila je naposletku. Ali gde je taj zamak koji je istočno od Sunca i zapadno od Meseca?

Podigla je svoj zavežljaj i krenula najbližim putem. Posle kratkog hoda, naišla je na staricu koja je sedela kraj puta. Pitala je odrpanu ženu zna li kako da dođe do zamka koji se nalazi istočno od Sunca i zapadno od Meseca. „Jesi li ti prava ljubav onog princa koji tamo živi?“, pitala je starica mudro.

Jesam, to sam ja“, odgovorila je iznenađena devojka. „Znate li kako da stignem tamo?“ „Ne“, zacerekala se babuskera, misleći da je to odlična šala. Ali onda je ljubaznije dodala: „Uzmi ovu zlatnu jabuku, može ti biti od koristi tokom tvog putovanja.“ Devojka je uzela zlatnu jabuku i nastavila dalje. Ubrzo je nabasala na drugu staricu pokraj puta.

I nju je pitala kako da stigne do zamka. „Ti mora da si prinčeva prava ljubav“, zaključila je žena, baš kao i ona prethodna. „Tako je“, priznala je devojka. „Molim vas, možete li me uputiti ka njegovom zamku?“

45

Avada&Fallen

Ali ni ova starica nije joj mogla ponuditi više podataka o položaju prinčevog zamka. Dala je devojci začarani češalj i rekla joj da ga nosi u kosi ako pronađe princa jer će joj doneti sreću.

I dalje, bez ikakve ideje kako da pronađe svog princa, nesrećna devojka umorno je nastavila i naposletku je naišla na još jednu staricu kraj puta. I s njom je vodila sličan razgovor kao i s prethodne dve. Žena ju je posavetovala da se raspita kod Istočnog vetra i, ponudivši joj čarobno pero, rekla joj je da ga hitne ispred sebe i da ga sledi do doma Istočnog vetra.

Prema uputstvu, devojka je bacila čarobno pero preda se i odmah ga je podigao snažan vetar koji je dunuo sa zapada. Prateći čarobno pero, sada je mnogo brže napredovala i uskoro se našla na pragu doma Istočnog vetra. Međutim, putovanje joj ni izbliza nije bilo okončano, jer Istočni vetar nije znao položaj zamka koji leži istočno od Sunca i zapadno od Meseca. Zato ju je poveo do svog brata, Zapadnog vetra, koji ju je odveo kod Južnog vetra, sve dok konačno nisu ustanovili da ipak jedino Severac može da joj pomogne.

I tako, posle mnogo dana i noći u putu i sijaset teškoća, skočila je na krila Severnog vetra i krenula ka zamku koji leži istočno od Sunca i zapadno od Meseca.

Kada ju je Severac napokon ostavio pred ulazom dugo traženog zamka, izgledala je potpuno jadno i, koliko god da je pokušavala, nisu hteli da je prime unutra. Iznervirana, sela je pod veliki prozor da razmisli šta sledeće da radi. Nesvesno je počela da se igra zlatnom jabukom, koju joj je dala prva starica krajputašica. Bacala je jabuku u vazduh i hvatala je u padu.

Tada ju je, dok se igrala zlatnom jabukom, s visokog prozora, spazila prinčeva zla maćeha.

Lakoma žena odmah je odlučila da osvoji to retko blago i ponudila je devojci sve što poželi u zamenu za jabuku. „Želim da vidim svoju pravu ljubav, princa“, rekla je devojka odvažno.

Prinčeva maćeha iznenadila se ovim drskim odgovorom, ali dozvolila je devojci da uđe da bi nekako našla načina da joj preotme jabuku. „Ako si ti zaista prava ljubav mog pastorka, princa“, počela je lukava žena, „onda bi, bez sumnje, mogla da ga prepoznaš među stotinu muškaraca.“ „Naravno“, odgovorila je devojka. „Dobro onda, u tom slučaju, daću ti priliku da pronađeš svoju pravu ljubav među sto muškaraca u zamenu za tu zlatnu jabuku.“ „Drage volje“, pristala je devojka pružajući jabuku, ali kad je malo razmislila, dodala je, „naravno, moram i da se okupam i treba mi nova haljina.“ Maćeha je pristala na njene uslove uz zlobni smeh, otela joj jabuku iz ruke, a onda brzo pozvonila da dođe sluga. Prepustivši devojku slugi, otišla je da likuje nad svojim blagom.

Prinčeva prava ljubav okupala se u mirisnoj vodi, a onda je obukla prelepu zlatnu haljinu.

Iznenada se setivši reči druge starice kraj puta, pokupila je kosu začaranim češljem.

Kada je završila s pripremama, pošla je za slugom do trpezarije. Međutim, tamo je videla da je prostorija prazna, sa samo jednim postavljenim mestom za stolom. Ušao je zgodni mladi sluga noseći joj veliki izbor đakonija za večeru. „Zar neću večerati s princem?“, pitala ga je. „Posle večere, madam, izvešće vas pred princa i moći ćete da ga odaberete... ili bilo kog drugog koga poželite.“ Ovo je rekao potpuno pristojno, ali s takvim kezom na licu da je uzmakla kao ošamarena. „Prešla sam veliku razdaljinu da nađem svog princa“, odgovorila je uvređeno. „Ne znam zašto bi se usudio da sumnjaš da bih izabrala ikoga osim njega!“ „Možda je to bila pusta želja“, odgovorio je. „Znate, ja sam jedan od ostalih devedeset devet muškaraca među kojima ćete birati.“

46

Avada&Fallen

„Znam, i te kako“, odgovorila je otresito, misleći u sebi, Bićeš kažnjen za ovo nevaspitanje kada se budem udala za princa! Pojela je koliko je mogla od večere, u tišini.

Ubrzo potom, odveli su je u sobu gde će najzad videti svog voljenog princa. Sluga ju je ostavio ispred vrata. Duboko je udahnula i otvorila ih. Tu je stajala prinčeva maćeha. „Gde je princ?“, zahtevala je iznervirana devojka. „Tamo je, iza onih vrata“, odgovorila je maćeha pokazujući ka drugim vratima na suprotnom kraju sobe. „Ali“, dodala je, baš kada je devojka potrčala ka njima, „ima nešto što bi trebalo da znaš pre nego što odjuriš tamo.“ Osmehivala se kad je nastavila. ,,U toj prostoriji nalazi se stotinu muškaraca.

Svi su omađijani, tako da ne mogu da se pomere i ne mogu da izgovore ni reči. To je bilo neophodno jer, ako zaista voliš princa, moraš da ga nađeš među svim tim muškarcima bez njegove pomoći.“ „Ne moram da mu čujem glas da bih ga našla, niti treba da mi priđe“, odgovorila je devojka. „Pored toga“, nastavila je maćeha ignorišući je i osmehujući se još šire, „pošto si ojačala prvobitnu kletvu tako što si donela svetlost u tamu, sada moraš da ugasiš svetlo i ponovo uđeš u tamu da pronađeš i spaseš svog voljenog princa.

Devojci se oteo zapanjeni uzdah. „Hoćete da kažete da moram da ga otkrijem među još devedeset devetoricom - u mraku?“ „Ako je to prava ljubav, moguće je“, odgovorila je okrutna žena i ponovo je pozvonila slugi.

Međutim, pre nego što je otišla, okrenula se da doda: „Pazi s kime pričaš u toj sobi, jer će tvoj odabir prave ljubavi' biti određen prvim čovekom kome se budeš obratila.“ I onda je otišla.

Devojka se okrenula služavki koja se javila na zvonce, starijoj ženi koja ju je ljubazno gledala. „Bila bih vam zahvalna ako biste mi dali koji savet“, zamolila je. „Svući se“, rekla je starica mirno. „Molim?!“, uzviknula je devojka. „Svući se“, ponovila je žena. „Tako ćeš ga poznati i odabraćeš čoveka kojeg poznaješ.“ „Ali šta ako...“, zastala je, nesigurna. „To je jedini način“, ponovila je prepredena starica. „Nećeš dobiti drugu priliku posle ove.“ Uviđajući mudrost staričinih reči, brzo je skinula odeću. Onda je otvorila vrata i ušla u pomrčinu. Vrata su se odmah zatvorila za njom.

Iako je u sobi vladala tišina, mogla je da oseti prisustvo muškaraca koji su se tiskali u njoj.

Polako je pošla napred. Odjednom joj je palo na pamet da nikada nije čak ni dodirnula prinčevo lice, jer je on sprečavao njene pokušaje da mu otkrije identitet. Videla ga je samo jednom, onomad na svetlosti sveće. Znala ga je samo kao ljubavnika. Da li će to biti dovoljno da joj sada pomogne?

Odjednom je osetila nekoga kraj sebe. Pružila je ruku u mraku i shvatila da tu stoji neki čovek.

Pomisao na onog nakeženog slugu proletela joj je kroz glavu i odmah je ustuknula. Ali on se ispružio i zadržao je da ne padne. Srce joj je divlje tuklo, i dozvolila mu je da je privuče sebi. Ruke su mu skliznule niz njeno telo, intimno je dodirujući. Pokušala je da se koncentriše na njegove ruke i da se seti kakav je tačno bio osećaj prinčevih ruku dok ju je dodirivao. Jesu li njegove ove ruke koje su je sada milovale? Ovaj čovek zavukao joj je šaku između nogu, otvarajući je i gurajući prst u njeno toplo telo.

Ali nešto nije bilo kako treba. Prsti koji su joj se zarivali u telo bili su hladni, a ne topli kao prsti njenog ljubavnika. Uz tihi užasnuti krik, otrgla se od nasrtljivčevih šaka.

Sledeći muškarac imao je mnogo toplije šake. Kao i prethodni, intimno joj je dodirivao telo, bez stida. Da li svi muškaci hvataju i stežu ženu na identičan način?

47

Avada&Fallen

Ali kao da je bilo nečeg poznatog u ovom dodiru. Okrenula je lice ka njegovom u tami. Odmah ju je nežno poljubio. Pripivši se bliže uz njega, polako mu je obavila ruke oko vrata, misleći da bi ovaj muškarac mogao biti njen princ. Telo je počelo da joj reaguje na njegove slasne poljupce i milovanja, ali ipak joj je polako sinulo da ovaj čovek ipak ne može biti njen princ, zato što su mu poljupci bili suviše vlažni!

Tako je prolazila kroz prostoriju i uzaludno tražila svog princa. Nekoliko puta je čak pomislila da ga je možda našla, ali u strahu da ne odabere pogrešnog čoveka, uvek se suzdržavala da progovori. Međutim, ipak se pripijala uz one muškarce koji su je podsećali na onog kojeg je volela i, da, čak je i nekolicini dozvolila da je uzmu, baš tu u toj sobi, pomislivši da je najzad otkrila svog princa, samo da bi nekoliko trenutaka kasnije ustanovila da to ipak nije mogao biti on.

Celo telo treslo joj se od frustracije i strepnje pred veličinom zadatka koji se prostirao pred njom. Bila je neprekidno napaljena dok je lunjala sobom i zauzimala nezamislive poze s potpunim strancima. Dok se noć trošila, više nije mogla da razluči jedan dodir od drugog, već se samo nadala nekom čudesnom znaku koji će je prosvetliti i osloboditi ove ponižavajuće potrage. I sve vreme je znala da je njen princ tu negde, da nemo sluša njeno stenjanje i krike, dok je špartala kroz sobu, i da gleda kako se zadržava u naručju svakog lažnjaka sve dok mu ne bi dala delić sebe.

Suze su joj lile niz obraze dok je nastavljala dalje, obeshrabrena, ali nije mogla da se preda sve dok ga ne nađe. Pitala se da li je već naišla na onog slugu iz trpezarije i, ako jeste, dokle mu je dozvolila da ide s njom. Da li je on bio jedan od onih koji ju je uzeo baš ovde na podu, utoljujući joj glad koju je osećala, makar i na trenutak?

Slepo je posrtala napred, moleći se za čudo. I tu je, pred njom, stajao novi muškarac. Prišla mu je, obraza još mokrih od suza.

Iznenada ju je taj čovek zgrabio u vatreni zagrljaj i poljubio je svom snagom. Nikada je niko nije tako silovito ljubio i otimala se da se istrgne iz divljačkog stiska koji joj je gnječio kožu. Nije popustio, međutim, i umalo nije vrisnula upomoć, ali se istog momenta setila da ne sme da progovori. Ako bi sad nešto rekla ne samo da bi zauvek izgubila princa već bi verovatno morala i da ostane s ovim siledžijom! Obuzeo ju je pravi užas kada je shvatila da bi je ovaj grubi stranac mogao silovati, a da ona neće smeti da prozbori niti reči.

Ipak, čovek se pribrao i malo je olabavio zahvat, iako nedovoljno da bi uspela da mu pobegne.

Nekoliko minuta samo ju je držao uza se, i mogla je da oseti kako mu srce dobuje u grudima. Lice je zagnjurio u njenu kosu i, trenutno opčinjen njenim mirisom, blago je popustio stisak dok je udisao slatku aromu.

Uvidevši priliku da pobegne, izmigoljila mu se iz ruku i okrenula se da umakne. U tom momentu, iz kose joj je ispao začarani češalj i dugi pramenovi prosuli su se baš kada se nasilnik pružio k njoj, tako da su mu pali tačno preko ruke. Odmah ih je zgrabio i povukao. Stala je kao ukopana.

Sasvim polako, i smišljeno, obavijao joj je kosu oko šake, okolo i okolo, sve je više privlačeći k sebi, dok joj lice nije bilo tik uz njegovo. Nešto se u njoj uskomešalo. Dok joj je stezao kosu, blago je povukao unazad, cimajući joj glavu i smeštajući joj usne tačno ispod svojih. Osetila je poznati topli dah na usnama, pre nego što je na njih spustio nežni poljubac, tačno nalik onim starim poznatim poljupcima kojih se sada setila. Zadrhtala je na pomisao da je umalo pobegla od njega. Ali zašto je bio tako nasilan kada mu je tek prišla?

Pocrvenela je iznenada kad je zamislila princa kako stoji tu, u mraku, i bespomoćno osluškuje zvuke koje je ispuštala dok je vodila ljubav sa svim tim prevarantima, koji su uspeli da je obmanu da pomisli da su možda on. Shvatila je da ju je iz besa tako brutalno ščepao.

Ali sada je bio nežan, kada se zario u nju baš tu gde je bio primoran da stoji dok ga ona ne oslobodi. Grčevito su se grlili u tami i, konačno sigurna u svog pravog princa, prošaputala je: „Volim te.“

48

Avada&Fallen

Po ovom priznanju, odmah su se vratili u zamak belog medveda, gde su oboje ponovo zajedno ležali na svom krevetu. Stotinu sveća osvetljavalo je sobu i njih dvoje su se gledali u čudu zbog svega što se desilo.

Princ i njegova prava ljubav venčali su se, naravno, i od tog dana živeli su srećno do kraja života. I iako najviše na svetu voli prizor svog zgodnog princa, njegova žena ponekad sanja o onom neznanom ljubavniku i, u tim prilikama, on joj i dolazi. Čak i sada, baš večeras, princ čeka ispred vrata njene spavaće sobe dok ne padne mrkli mrak, kada će se tiho ušunjati unutra...

49

Avada&Fallen

Zlatokosa i tri barona

50

Avada&Fallen

Nema ničeg dosadnijeg od levog smetala koje mora u svakoj čorbi da bude mirođija. Takav neko stalno njuška, naizgled pokušavajući da dozna uzroke i posledice, ali u suštini samo diže halabuku ni oko čega. Ovi problematični uljezi zabadaju nos u najskrovitija mesta, zanemarujući pristojnost i logiku u svojim nastojanjima da stvore privid nečeg šokantnog ili izuzetnog. Nije bitno da li je tajna koju nameravaju da razotkriju prava ili zasnovana na činjenicama; kako god bilo, ona se mora iščeprkati. A jedan od najozloglašenijih ovakvih prestupnika bila je naša Zlatokosa.

Zlatokosa je bila duboko zainteresovana za sve ono što je se nije nimalo ticalo, što poverljivije to bolje. Sve takve informacije potom je pretvarala u članke koje bi predavala svom uredniku u Šumskim novostima. Raskrinkala je i ponizila nebrojene stanovnike šume baš na ovaj način, i čoveka nije mogla zadesiti gora nesreća nego da uradi nešto što će privući njenu pažnju.

Baš ovakvim povodom, Zlatokosa se jednog jutra zadesila u udaljenom delu šume, u potrazi za tri engleska barona koji su tamo živeli. Bilo joj je veoma neobično i sumnjivo što su ova tri čoveka odlučila da se odvoje od civilizacije i žive zajedno sami u najdubljem delu šume. Nesvakidašnje ponašanje, po njenom mišljenju, bilo je sinonim za prestupništvo, a pošto su ti ljudi bili bogati i čuveni, smatrala je da joj je odgovornost da otkrije njihove tajne svetu.

Baroni, s druge strane, nisu bili svesni interesovanja koje su pobudili svojim postupcima. Iako su zaista bih izolovani od ostatka društva, živeći toliko daleko u divljini, takav stil života ipak im je prijao, budući da su bili pompezni i netrpeljivi po prirodi, tako da im je velika zajednica bila nadasve mrska i zamorna. Prosti ukusi svetine bili su im nepodnošljivo vulgarni, a interesovanja široke javnosti činila su im se krajnje apsurdnim. S time u vidu, baroni nisu mislili da ima ičeg čudnog u njihovoj želji da se odvoje od onoga što su smatrali nižim klasama. A uistinu, ovim takozvanim nižim klasama svakako je bilo bolje što ne moraju da trpe bliže prisustvo tih uobraženih barona.

Tako su jednog jutra tri barona seli da doručkuju sa svojom uobičajenom samoživošću i potpunom nehajnošću prema bilo čijim interesima osim sopstvenih. Jedina neposredna briga bila im je činjenica da im je jutarnja kaša bila neobično vrela. Usledila je diskusija o tome da se odredi rešenje ovog problema. „Bogami“, rekao je prvi baron, podižući obrve i obraćajući se svojim prijateljima ledenim tonom, „čini mi se da je ova kaša suviše vruća.“ „Pravo veliš“, složio se sledeći. „Odvratna je, blago reče„Možda bi trebalo da je ostavimo netaknutu, ovako nepopravljivo vrelu“, dodao je treći. „Vremenom će, cenim, poprimiti donekle podnošljiviji ukus.“ Kad su se tako složili, njih trojica krenuše u jutarnju šetnju šumom, gde su dokono lutali zabavljajući se anegdotama o životinjama koje su tu živele. One su veselo skakutale unaokolo, ne zapažajući ništa uvredljivo u podrugljivim dosetkama barona.

Dok su baroni bih ovako zaokupljeni, Zlatokosa je otkrila njihovu zabačenu kolibu. Pošto je retko kad direktno prilazila svojim zamorčićima, oprezno se prišunjala kući. Pošla je na prstima, da je ne bi otkrili, ka zadnjem delu kolibe i virnula kroz prozor. Međutim, ništa konkretno nije na ovaj način uspela da vidi, tako da je pošla ka drugom prozoru, a onda ka trećem, sve dok se, najzad, nije uverila da je kuća, trenutno, prazna.

Zlatokosa se prikrala do ulaznih vrata i oslonila uho na njih. Iznutra nije dopirao nikakav zvuk.

Potom je bojažljivo kucnula, na šta nije bilo odgovora. Lagano je okrenula kvaku i obradovala se

51

Avada&Fallen

kada je videla da su vrata otključana. Otvorila ih je i provirila unutra. Posle jednog momenta, ušla je u kuću i zatvorila vrata za sobom.

Zlatokosa je odmah primetila kašu u činijama na stolu. Budući da joj nije bio nikakav problem da nepozvana uđe u kolibu barona, čitaoca ne bi trebalo ni da iznenadi što je Zlatokosa bez ustezanja probala i njihovu hranu, koja je bila tako pažljivo postavljena da joj se činilo kao da je namenjena za nekog gosta poput nje. Stvarno, bilo bi potpuno nepristojno kada je ne bi probala.

Osim toga, čovek može da otkrije dosta toga o ljudima na osnovu hrane koju jedu, rezonovala je. I stoga je, bez daljeg razmišljanja, sela pred jednu od činija i prinela kašiku ustima. ,,Oh“, uzviknula je, trgnuvši se. „Ova je suviše vruća!“ Izvadila je beležnicu i zapisala nekoliko reči. Onda je prešla do sledeće činije da proba. Međutim, i nad tom se zagrcnula komentarišući: „Ova je suviše hladna.“ Ali treća činija bila joj je po ukusu i rekla je: „Ova je baš kako treba!“ Ponovo je nešto brzo zabeležila pre nego što je slistila ceo sadržaj te činije.

Kada je istražila kuhinju, Zlatokosa je prešla u dnevnu sobu. Tu je ugledala tri sasvim različite stolice. Sela je na jednu i umalo nije skliznula pravo sa sedišta. „O, Bože, ova je suviše tvrda!“, uzviknula je ponovo beležeći u hodu. Sela je na drugu stolicu i skoro da je potonula u jastucima. „Ova je suviše mekana“, opazila je zapisujući svoje misli. Ah treća stolica bila je veoma udobna, tako da je rekla: „Ova je baš kako treba.“ Međutim, ta stolica bila je stara i, uz škripavi zvuk, iznenada se raspala na komade, tako da je jadna Zlatokosa tresnula na drveni pod. Ljutito je nažvrljala nešto u svoju beležnicu.

Sada već sigurna da je zaista nabasala na značajnu priču, Zlatokosa je nastavila dugim hodnikom koji je vodio u sobu s tri kreveta. Bez ikakve uviđajnosti ili skromnosti, bacila se na jedan od kreveta. „Ovaj je suviše tvrd“, požalila se, prelazeći ka sledećem krevetu, nakon brze beleške. „Ovaj je suviše mekan“, smatrala je o drugom krevetu, što je odmah i zapisala. Ponovo je bila treća sreća i, dok je ležala na tom krevetu i pisala svoja zapažanja, kapci su joj otežali. Za tren je zaspala!

Dok je Zlatokosa spokojno spavala u krevetu, baroni su se vratili kući iz svoje šetnje. Apetiti su im porasli usled vežbe, i gladno su prišli svojim činijama s kašom. Međutim, smesta su primetili da nešto nije u redu. „Bogami“, objavi prvi baron na svoj uobičajeni nadmeni način, „Čini mi se daje neko jeo moju kašu.“ „Baš smešno!“, uzviknuo je drugi. Ali onda, kad je primetio svoju porciju, oteo mu se uzdah. „O, Bože“, bilo je sve što je uspeo da kaže. „Neko je pojeo moju kašu“, prijavio je treći. Jer mi ni mrvice nije ostalo u činiji!“ Uznemireni ovim neobičnim događajem, baroni su odmah počeli da traže da li im je još nešto u kući pretureno. Istog momenta, kada su ušli u dnevnu sobu, primetili su da su im stolice ispremeštane. „Neko je sedeo u mojoj stolici“, rekao je prvi, iako nije bilo vidljivog traga na tvrdoj drvenoj stolici. „Isto važi i za moju“, dodao je drugi, koji je zbunjeno piljio u otisak Zlatokosine zadnjice na mekim jastucima. „Ali šta je s mojom stolicom?“, narogušio se treći. „Slomljena je na komade!“ Njih trojica, sada obazrivo, pođoše u spavaću sobu. Prvi baron šokirao se kada je video zgužvanu ćebad na svom krevetu. „Neko je spavao u mom krevetu!“, rekao je. „Neko je spavao u mom krevetu“, odjeknuo je za njim drugi. „Neko je spavao u mom krevetu i još uvek spava!“, objavio je treći, potpuno zaprepašćen ovim preokretom.

52

Avada&Fallen

Njegov piskavi glas probudio je Zlatokosu. Možete misliti koliko se iznenadila kada je videla trojicu barona nad sobom! Odmah je skočila na noge, s namerom da pobegne kroz otvoreni prozor, ali baron u čijem je krevetu spavala, čvrsto ju je zgrabio. „Ko si ti i zašto si spavala u mom krevetu?“, pitao ju je zapovednim tonom.

Ja sam Zlatokosa“, odgovorila je. Ali, naravno da nije imala objašnjenja otkud ona u baronovom krevetu. „Pojela si mi kašu, slomila si mi stolicu i rasturila si mi posteljinu“, nastavio je baron, odmeravajući je od glave do pete, s izrazom potpunog prezira. Držao ju je s dva prsta, dok su mu ostali prsti stajali uvis pod uglom, kao da se plaši da se ne zarazi. „Stoj mirno, dok pozovem policiju!“ „O, ne!“, uzviknula je Zlatokosa. „Ne smeš to da uradiš.“ Još uvek je pokušavala da se iščupa iz poslednjeg spora koji je izbio oko njene sumnjive novinarske etike. Čak ni urednik neće moći da joj pomogne u ovom slučaju!

Baron je delovao iskreno smeten njenim ispadom. „Ne smem?“, pitao je. „Ali, zašto?“ Zbunjeno je pogledao svoje prijatelje, ali ni njima ništa nije bilo jasno, niti su imali logičan odgovor zašto on ne bi smeo da pozove policiju. „Zato što su mi izričito naredili da dođem ovde!“, slagala je Zlatokosa hitro, trudeći se svim silama da smisli uverljiv izgovor za svoje postupke koji će je, po mogućstvu, poštedeti nove tužbe. „Izričito naredili?“, ponovio je baron, zbunjeniji nego ikad. Nije mu bilo ni na kraj pameti da ih možda laže. „Po čijem si izričitom naređenju došla ovamo, i iz kog razloga?“ „Ovaj... hmm“, pokušavala je Zlatokosa da smisli brz odgovor. „Kladim se da je u pitanju grof Valingford!“, iznenada je rekao jedan od ostalih barona. „Sećate se kako smo ga prošle zime prevarili?“ Svi su ljubopitljivo pogledali u Zlatokosu. Osmehnula se, trudeći se da izgleda kao da su je razotkrili, hvatajući se za baronov predlog, iako mu nije razumela značenje. „Zakleo se da će nam vratiti milo za drago“, prisetio se prvi. „O, Bože, kakva sablasna ideja!“, uzviknuo je treći baron. Ali to je rekao s takvom zluradošću da nije baš delovao kao da je preterano sablažnjen. „Upravo tako“, primetio je baron koji je pretio da će zvati policiju pre samo nekoliko momenata. Sada je olabavio ruku kojom je držao Zlatokosu i široko se osmehnuo, dok je razmatrao situaciju. „Gde li je samo uspeo da nađe ovakvu drolju?“ „Moramo ga pitati sledeći put kada ga budemo videli“, rekao je njegov prijatelj uz kikot, ali stav i ponašanje brzo im se menjalo i ponovo su bili veseli i dobro raspoloženi. Prišli su bliže Zlatokosi i, veoma lagano, počeli da joj otkopčavaju haljinu. Dok su to radili, razdragano su razgovarali, ne obraćajući naročitu pažnju na Zlatokosu dok su iznosili neuviđajne opaske o njenoj odeći. „Bogami“, primetio je prvi, kada joj je skinuo haljinu preko glave i pružio je svojim prijateljima. „Od kakvog li je materijala ova ogavna krpetina napravljena?“ „Mislim da nikada pre nisam video ovakvo nešto“, odgovorio je drugi, nabirući nos s gađenjem. „Podseća me na vreću za krompir!“ „Ju, zaista“, zasmejao se treći perverzno, uživajući u njenoj odrpanosti. „Skoro da sam očekivao da ispadne komad tog povrća kada si joj skinuo to čudo.“ „O, ali ovo morate da vidite!“, zaskičao je prvi baron. Povukao je Zlatokosine gaće, skoro se uopšte ne obazirući na nju, kada joj ih umalo nije rastrgao s tela i pokazao ostalima. „Pobogu, potpuno su gnusne!“ Njegovi prijatelji užasnuli su se na prizor pamučnih dugih gaća, toliko drugačijih od svilenog rublja koje su viđali u prodavnicama gde su obično kupovali.

53

Avada&Fallen

Zlatokosa ih je gledala u čudu. Pre nego što se sabrala da shvati šta nameravaju, stajala je već gola pred njima i nemo gledala kako bezbrižno diskutuju o njenoj odeći. Potom su počeli da se svlače, veoma staloženo i bez ikakve žurbe, pažljivo sklapajući svaki komad odeće pošto bi ga skinuli i uredno ga smeštajući preko stolice.

Najzad je prvi baron legao na krevet na kojem je Zlatokosa, pre samo nekoliko momenata, spavala.

Izvio je obrve i pogledao je s iščekivanjem. „Dakle?“, rekao je, a pošto je ona samo piljila u njega, potapšao je krevet i uzviknuo, „Življe, devojko!“ Ostala dvojica povedoše je prema njemu. Na svoje potpuno čuđenje, nije mogla da odoli.

Svakako ju je njena preterana radoznalost dovela do ove tačke, i sada ju je ponovo gurala napred da sazna ishod ove neobične, ali uzbudljive epizode. Za barone, ona je bila potpuni stranac koji im je poslat da ih zabavi. Verovatno nikada neće otkriti njen pravi identitet, tako da će moći da izađe iz ovog iskustva kao da se nikada nije ni desilo, a ipak s novom spoznajom o sebi i svetu koji je okružuje. Nikada joj se ranije nije ukazala ovakva prilika, i verovatno više nikada i neće. Osim svega ovoga, osećala je da je pod nekim bizarnim uticajem, tako da nije mogla da se usprotivi neobično zapovednoj volji barona, kao ni ovoj čudnovatoj orgiji.

Dvojica barona namestili su Zlatokosu tako da je bila smeštena povrh prvog barona, baš kako treba, ali iznenada je uzdahnula i rekla: „Ovo je suviše tvrdo!“ Na ovo je baron odgovorio: „To će ubrzo biti ispravljeno.“ Prihvativši ovo, Zlatokosa je dozvolila da je u potpunosti nasade na njega i odmah ju je streslo burno zadovoljstvo pošto je, u ovom položaju, bila u stanju da primi svaki delić njegove erekcije u sebe.

Drugi baron smestio se tačno ispred Zlatokosinog lica i naredio joj da zine. „Ovo je suviše mekano“, nije odolela da prokomentariše baš pre nego što joj je zapušio usta. ,,I to će bez odlaganja biti ispravljeno“, odgovorio joj je. I u roku od nekoliko sekundi, Zlatokosa je uvidela da je rekao istinu.

Zlatokosa je sada bacila pogled u stranu ka trećem baronu dok se on mazao nekom vrstom lubrikanta. „O“, pomislila je, „ovo je baš kako treba.“ Ali već je u sledećem trenutku promenila mišljenje, jer se on postavio direktno iza nje - i nije joj odmah delovalo „baš kako treba“ gde joj se gurao otpozadi. Uzdahnula je.

Ovako zaokupljena, Zlatokosa se osećala kao što bi se osećao leptir, kada mu kolekcionar metodično rastavi krila i pričvrsti ih za svoj primerak. Iako je tačno da su baroni imali isto onako malo obzira prema Zlatokosoj koliko kolekcionar ima prema svom leptiru, barem je trenutno imala njihovu usredsređenu pažnju, i želja koju su osećali prema njoj bila je sasvim očigledna. Što se tiče Zlatokose, svako čulo bujalo joj je od osećanja; ipak, ovako raskrečena, bila je potpuno nepomična i prepuštena njima na milost i nemilost.

Baroni su milovali i draškali svaki deo Zlatokosinog tela dok su je uzimali, stenjući od naprezanja da se savladaju; jer su bili rešeni da uživaju u svakom aspektu ovog malog dara koji im je pao s neba. Zato su na smenu išli brzo i polako, do maksimuma koristeći njeno željno telo.

U međuvremenu, Zlatokosa je mogla da oseti kako uzbuđenje raste u njoj. Nikada se nije osećala tako ophrvano a, istovremeno, očajno je želela još. Uzdisala je i cvilela kada su baroni postali zahtevniji, zarivajući se u nju neumorno i snagom koja je odgovarala njenom uzbuđenju. Ali ubrzo bi ponovo usporili ritam, suzdržavajući se u želji da produže ovo iskustvo, i u ovim intervalima dodirivali su joj lice, kosu, grudi i zadnjicu. Često su komentarisali njen izgled, primećujući kako joj je kosa meka, guzovi zaobljeni, a usta alava. Dok ih je slušala, Zlatokosu je toliko preplavila požuda i iznenada je poželela da je iskoriste - još bestidnije.

54

Avada&Fallen

Raširila je noge i izvila leđa, gurnula kukove uvis da bi joj se treći baron do kraja zabio u zadnjicu. Nelagoda koju je ovo izazvalo pomešala joj se sa zadovoljstvom, i to joj je dalo podstrek koji joj je bio potreban, da dospe do krajnjeg zadovoljstva.

Potom se pribila o prvog barona, krećući se napred i nazad na njemu da bi i on dobio jednaku količinu užitka. Ne želeći da zanemari drugog barona, širom je otvorila usta i nagnula glavu unazad da bi mogao da joj se ugura još dublje u grlo, i sa svakim nasrtajem osećala je kako joj čitava srž podrhtava.

Sav ovaj njen trud baroni su primetili i prokomentarisali, a njihove opaske dodale su ulje na vatru koja je gorela sve besnije i dublje u njoj, preteći da je celu obuzme.

Zlatokosa je sada zdušno odgovarala baronima, milujući svakoga onim delom tela koji joj je posedovao. Nije je bilo briga kako izgleda, niti kako će je kasnije pamtiti, jer, do one mere do koje ih je zadovoljavala, do iste je osećala i sopstveni ugođaj. Telo joj se divlje uvijalo dok je stenjala od milja. Baroni su je gledali, s divljenjem i uživanjem, i čudili su se što im se ne samo podala već je i izgleda htela da je još grublje izrabe.

Zauzdavajući sopstveni vrhunac, baroni su nameravali da koriste Zlatokosino telo koliko god dugo im ona bude dozvoljavala. Baron koji joj je posedovao usta držao ju je za zlatne kovrdže, cimajući joj glavu prema položaju u kojem ju je hteo. Baron ispod nje držao joj je grudi obema šakama, jako joj štipajući bradavice, dok je bespomoćno drhtala i vrpoljila mu se na telu. Treći baron okrutno ju je pljeskao po stražnjici kao što bi udarao neposlušnog konja.

Ali napokon, baroni više nikako nisu mogli da odlože klimaks i svaki je postao još silovitiji, grubo joj se zarivajući u telo. Njihova bespoštedna zloupotreba gurnula je Zlatokosu preko ivice i vrištala je od zadovoljstva kada joj je telo dostiglo najveličanstvenije prepuštanje. To je bila prelomna tačka za barone i izgubili su svaku kontrolu, grlato joj ispunjavajući telo sve dok nije prekipelo.

Nešto kasnije, Zlatokosa se ponovo obrela u istoj šumi, gde je i započela svoj dan. Rasejano je razmišljala o onome što joj se desilo. Da nije bilo izdajničkog bola koji joj je prožimao celo telo, mislila bi da je sve to bilo samo njeno sanjarenje. Ali znala je da nije tako, i pitala se šta li je to uradila i kako ju je, uopšte, sve to zadesilo. „Jesam li pogrešila što sam nepozvana ušla u kuću barona?“, sumnjala je. „Ali ne. Da je to bila greška, sigurno me ne bi onako bogato nagradili!“ I eto vidite, Zlatokosa ništa nije naučila iz svog iskustva i nesumnjivo će nastaviti da se nameće i meša u tuđa posla. Ali što se tiče vas i mene, mi nećemo biti tako nepromišljene i sigurna sam da ćemo posebno paziti da izbegavamo kojekakve čudne kolibe pune muškaraca na koje slučajno naiđemo, izolovane u najdubljim delovima šuma.

Ili možda hoćemo?

55

Avada&Fallen

Ogledalce, ogledalce

56

Avada&Fallen

Nekada davno, u kraljevstvu naširoko poznatom po prelepim ženama, živeo je čarobnjak koji se zaljubio u jednu od tamošnjih devojaka. Međutim, ova devojka nije mu bila verna, i on je ubrzo umro od slomljenog srca. Poslednjim dahom bacio je kletvu na celo kraljevstvo i, koliko znam, ona je i dalje na snazi, sve do dana današnjeg.

Pod kletvom nesrećno zaljubljenog čarobnjaka, sve žene ovog kraljevstva iznenada su postale strane i odbojne svojim partnerima, pa čak i sebi. Odmah su počele kampanju da postanu upravo suprotno od onoga što im je priroda namenila. Kao prvo, izgladnjivale su se skoro na smrt, zato što se ekstremna mršavost smatrala privlačnijom od normalnog, zdravog ženstvenog izgleda. One koje nisu mogle da podnesu ovo suzdržavanje, podvrgavale su se drugim metodama gubljenja neželjene kilaže. Potom, morale su da izmene prirodan oblik grudi u veći, čvršći prototip, koji je, iako im je zadavao mnogo bola i zdravstvenih problema, imao mnogo primamljivije dejstvo na sve. Starenje je bilo najomraženija prirodna pojava kod žena i moralo se izbeći po svaku cenu. Žene su činile sve što im je bilo u moći da ga spreče, da bi se, najzad, podvrgavale opasnim medicinskim zahvatima kada bi ih sve drugo izneverilo.

Iako ovakav život mnogim čitaocima može delovati neverovatan i preuveličan, uveravam vas da je sasvim istinit. Ne može se dovoljno naglasiti na šta su sve ove sirotice bile spremne u svojim nastojanjima da budu bilo šta drugo osim onoga što već jesu. Čak su im kosa na glavi i dlačice na telu bile nepodnošljive, tako da su ih sekle, kovrdžale, farbale, čupale, depilirale, brijale i strujom ubijale sve dok svaka dlaka nije bila izmenjena ih uništena.

One malobrojne, koje su uspevale da se uklope u ova neprijatna očekivanja, dobijale su statuse kraljica - bar na kratko vreme — i za to vreme je od njih očekivano da se stave u službu zadovoljavanja muškaraca i kažnjavanja onih žena koje se nisu pokoravale u dovoljnoj meri.

Ukratko, velika nesreća zadesila je žensku populaciju ove uklete zemlje.

Dogodilo se da je izvesnoj lepotici, čak i za ta vremena, isticao rok trajanja; tačnije, bližila se godinama kada se njena vrednost žene i kraljice, sudeći po merilima pod tom kletvom, primicala kraju. Uskoro bivša kraljica panično je tragala po knjigama i pamfletima u kojima su objavljivani saveti za žene njenog kraljevstva, ali pošto nije našla ni dovoljnu utehu niti smernicu, najzad je stala pred ogromno ogledalo, koje je preteći visilo na zidu njene spavaće sobe. U stanju potpunog očaja, zavapila je: „Ogledalce, ogledalce moje, Koliko još dok mi se dani ne odbroje?

Da li je već prošla lepota moja sva, Ili za mene još uvek leka ima?“ I ogledala su, kao i sva ženska izdanja širom ove zemlje, bila pod činima iste kletve; štaviše, ona su bila upravo sredstva kojima je ta kletva postajala jača i moćnija.

Ogledalo je strpljivo čekalo ovu priliku i sada je odgovorilo: „Od tvoje lepote, nekada bez premca, Uskoro neće ostati ni zrnca.

Moraš naći neku kakva si davno bila ti

57

Avada&Fallen

Uzmi joj srce i celo joj ga pojedi!“ Kraljica je uzdahnula od užasa dok su reči ogledala blago odjekivale kroz njenu spavaću sobu.

Uzmi joj srce i celo joj ga pojedi! Kakva strahota (a sigurno i goji), pomislila je. Pažljivije se zagledala u staklo. Tu je spazila dve majušne bore, koje su joj se usekle ispod oba razrogačena oka. S vriskom na usnama, uzmakla je od ogledala.

Uzmi joj srce i celo joj ga pojedi!

Pošto nije mogla više ni trenutka da izdrži pogled na svoj odraz, kraljica je izjurila iz sobe.

Naletela je na svoju pastorku koja se zvala Snežana, zato što joj je koža bila čista i bela kao tek napadali sneg. Kraljica nikada nije naročito volela svoju pastorku - naime, u ta vremena žene su retko bile blagonaklone prema drugim ženama, makar i devojčicama - ali trpela ju je, sve do sada, u sećanje na Snežaninog oca.

Ovom prilikom, međutim, kraljica nije mogla a da ne primeti Snežaninu izvanrednu lepotu, i uvidela je da je to dosadno derište izraslo u lepoticu skoro kao što je i ona sama nekada bila. Moraš naći neku kakva si davno bila ti.

Kraljica je zadrhtala kada se setila ogledalovih reči, i odmah je oterala Snežanu da pomaže u kuhinji.

Neko vreme, život se nastavio na ovaj način - sirota Snežana morala je da radi kao sluga u očevoj kući, a njena maćeha, kraljica, bila je toliko rastrojena da nije mogla ni da pogleda u Snežanu, a da joj ne pozli.

Jednog jutra, dok se kraljičin rok trajanja opasno primicao kraju, nesrećnica je ponovo stala pred veliko ogledalo u svojoj spavaćoj sobi. Ubrzo je postavila ono isto žalosno pitanje: „Ogledalce, ogledalce moje, Koliko još dok mi se dani ne odbroje?

Da li je već prošla lepota moja sva, Posavetuj me, da me prođe muka ova!“ Ogledalo ju je strpljivo čekalo da ponovo dođe, i ovog puta odgovorilo joj je još jezivijim uputstvom: „Od tvoje lepote, nekada bez premca, Uskoro neće ostati ni zrnca.

Snežana je ona kakva si davno bila ti Uzmi joj srce i celo joj ga pojedi!“ Kraljica je srdito okrenula leđa ogledalu i zgrabila obližnju stolicu s namerom da je baci na uvredljivo ogledalo i smrska ga jednom zauvek. Ali zaustavila se; delimično zato što je verovala da joj ogledalo nudi jedinu pravu nadu, a delimično zato što, u svom neuhranjenom stanju, nije ni imala snage da baci stolicu. Samo je sela na nju. Znala je da će zaista pojesti Snežanino srce, ako je to jedini način da povrati lepotu.

Shvativši to, kraljica je odlučila da to brzo obavi, i odmah je poslala po svog najvernijeg slugu da joj pomogne. Ovaj sluga je, međutim, bio zgodni princ koji se pretvarao da je sluga, da bi joj bio bliži, jer je bio tajno zaljubljen u nju i čekao je priliku da joj osvoji srce.

58

Avada&Fallen

Princ je saslušao kraljičin zahtev zgranuto, piljeći u nju s nevericom u lepim plavim očima.

Pošto je prava ljubav bila jedini protivotrov za čarobnjakovu kletvu, princ uopšte nije primećivao da kraljičin rok trajanja polako, ali sigurno ističe. Štaviše, bila mu je sve lepša sa svakim novim danom.

Ali princ ništa nije mogao da odbije kraljici, pošto ju je toliko voleo, i zato je pristao da joj pomogne. Shvativši da mu je ovo prilika koju je čekao, dodao je uslov da kraljica provede to veče s njim, izvan zamka. Očajna, u želji da dobije Snežanino srce, kraljica je pristala.

Princ je zatekao Snežanu kako radi u kuhinji, ali ovaj blag i pošten čovek nije imao nameru da je povredi. Samo ju je odveo duboko u šumu da je sakrije na bezbednom mestu; a onda, naišavši na jagnje, zaklao ga je i pažljivo mu umotao srce. Zadovoljan što je ispravno postupio, vratio se kraljici i dao joj lažno srce.

Kraljica nije gubila vreme, već je odmah ispržila srce u niskokaloričnom ulju, bogatom omegamasnim kiselinama, a onda ga je oprezno zagrizla. Nije mogla da opazi ništa neprijatno u ukusu, ali joj je ipak trebalo dosta odlučnosti da ga proguta. Okrutna kletva, koja ju je opčinila, gonila ju je napred sve dok nije pojela i zadnji zalogaj.

Posle jela, kraljica je strahovala da stane pred ogledalo i pogleda rezultate, ali princ ju je čvrsto podsetio na njeno obećanje da pobegne s njim, insistirajući da odmah krenu da bi dospeli do odredišta pre nego što padne mrak. Prinčeva se upornost isplatila i njih dvoje su konačno krenuli.

Putovali su duboko u divljinu, sve dalje i dalje od kletve kraljičine zemlje i ušli su u začaranu šumu sve dok, naposletku, nisu naišli na malu kamenu kolibu, koja je bila skoro skrivena pod brojnim puzavicama čarobno mirišljavih ruža. Bujne grane pele su se uz kamen i nastavljale svoj tok sve dok skoro nisu pokrile čitav krov. Kada su prišli kolibi, udahnuli su slatki miris, koji se širio unaokolo obavijajući ih svojom opojnom aromom. Da li zbog magije tih cvetnih puzavica koje su je prožimale ih zbog činjenice da je pripadala princu, ne znam, ali ni koliba ni njena unutrašnjost nisu bile pogođene čarobnjakovom kletvom.

Onog momenta kada je kraljica ušla u kolibu, osetila se neverovatno lepom i cenjenom. Činilo joj se kao da je sami zidovi grle i preplavila ju je sreća. Pomislila je da je to sigurno posledica obnove mladosti, nakon što je pojela Snežanino srce, ali u stvari, osećala se kao što bi se osećala bilo kog dana u životu da nije bilo moći one zle kletve.

Kraljica mu se okrenula s ozarenim osmehom. Gledao je kao da je nikad nije video toliko lepu.

Uzeo je za ruku i poveo uz usko stepenište u udobnu dnevnu sobu. Nasred sobe stajalo je veliko ogledalo. Princ je nežno postavio kraljicu pred ogledalo. Nije bilo čarobno i tako je, po prvi put u životu, kraljica videla sebe onakvom kakva je zaista bila, a ne prema iščašenim merilima koja su važila izvan zidova ove kolibe. Začuđeno je gledala u sebe.

Princ je stao iza kraljice i gledao. Odmah mu je bilo jasno da mu je plan uspeo i da kraljica konačno vidi sebe njegovim očima. Onda su im se pogledi sreli.

Iznenada je kraljičina opsednutost sopstvenim izgledom nestala i primetila je koliko je njen pratilac zgodan. Kako su bili divan par dok ih je tako gledala u ogledalu! Čudila se kako nikada nije primetila kako mu se gusta crna kosa blago uvija na krajevima. Ili kako mu tamna, glatka put ističe izražajne plave oči.

Princ je gledao kraljičino lice dok ga je posmatrala. Njegova očekivanja za ovo veče bila su minimalna, pre svega da kraljica, u bezbednosti njegove šume, shvati šta on oseća prema njoj i prihvati njegovo udvaranje. Nije se usuđivao da se nada nečemu višem i bio je zapanjen kada je video da joj požuda plamti u očima.

Uvidevši njenu želju, polako je počeo da joj otkopčava dugmad na haljini. Nije se usprotivila, niti zadrhtala od straha da neće biti dovoljno dobra, već se ježila od iščekivanja. Uz blago šuštanje, haljina je pala na pod. Gledala je nemo, u čudu kako mu se mišići zatežu pod kontrolom koja mu je bila potrebna da joj pažljivo skine prefinjenu odeću. Stajala je, kao hipnotisana, dok su mu prsti pomno obrađivali osetljivu tkaninu. Po prvi put u životu, osetila se iskreno uzbuđeno.

59

Avada&Fallen

Jedan po jedan komad veša padao je na pod. Zainteresovano je gledala kako joj se telo polagano razotkriva. Kada je podigla glavu da sretne prinčeve oči u ogledalu, zapanjila ju je požuda koju je tu spazila. Dok joj je srce bilo u grudima, gledala ga je s podjednakim gorućim intenzitetom.

Iznenada je imala osećaj kao da gleda dva stranca, toliko su joj odrazi u ogledalu bili nepoznati, i nije mogla da skloni pogled s njih dvoje. Videla je kako žena drhti dok joj ljubavnik pritiska dugi, senzualni poljubac na vrat. Nastavio je da je lagano ljubi dok su mu se ruke obavijale oko njenog struka u zagrljaju punom ljubavi. Ženino lice bilo je rumeno, usta poluotvorena i disala je ubrzano.

Muškarac u ogledalu postajao je sve zahtevniji kada je počeo da miluje ženu tako posvećeno da nijedan delić nije ostao netaknut. To joj, međutim, ni najmanje nije smetalo, jer je samo tiho stenjala, dok je netremice gledala pravo preda se, bez reči mu dajući pun pristup svojem telu. Kraljica je zainteresovano posmatrala kako muževne ruke prelaze preko svakog dela te žene. Oči su joj pratile svaki pokret, svaki dodir, svaku intimnost. Dok je tako gledala, ophrvala ju je neodoljiva želja.

Iznenada se čovek u ogledalu odmakao od žene da bi se svukao. I dalje je nemo piljila napred, kao omađijana. Kraljica se nije okrenula da gleda svog ljubavnika kako se skida, toliko mu je odraz bio divan, raskošan u svom uzbuđenju. Pogledao je na trenutak u ženu koja ga je gledala, a onda se okrenuo ka predmetu njenog interesovanja. To ga je nasmejalo, i posmatrao ih je zajedno s njom, srećući joj pogled, kad ju je zagrlio i nežno poljubio u obraz.

Kraljica je osetila kako podrhtava od iščekivanja dok je gledala kako se muškarac sada smešta iza žene u ogledalu. Razmakla je noge podražavajući tu ženu koja se isto tako nameštala za svog ljubavnika. Zamišljala je da može da oseti kako joj se njegove snažne šake zarivaju u bokove dok je čvrsto držao tu ženu i gurnuo se u nju. Glas joj je zvučao kao njen kada je žena kriknula od zadovoljstva. Prizor je bio tako stvaran da joj se činilo da je mogla da oseti kada je čovek u ogledalu prodro u svoju damu.

Kraljica je bila toliko obuzeta slikom ispred sebe da nije ni shvatila da je počela da pomera kukove u ritmu žene koju je tu gledala. Divila se izrazu užitka na licu te žene, nesputanim uzdasima, koji su joj se otrzali s usana, i tako divljem njihanju njenih bokova.

Sopstveno uživanje raslo joj je dok je gledala svaki detalj intimne predstave koja se pred njom odigravala. Osetila je kako joj se gornji deo tela naginje napred kada je čovek u ogledalu nežno podstakao svoju ljubavnicu da učini isto.

Pogledi su im se ponovo susreli u ogledalu dok se zabijao u ženu, sve jače i brže.

Iznenada se kraljica prenula iz omađijanosti i shvatila da žena u ogledalu nije niko drugi do ona sama, i da je to njen zgodni princ koji gleda sa svog mesta iza nje. Na trenutak se ukočila, iznenada postidena što je vidi ovakvu.

Opazivši promenu u kraljici, princ ju je brzo okrenuo od ogledala ka sebi. Nežno ju je poljubio, podigao u naručje i odneo do kauča. Ipak, krišom je ponovo bacila još jedan pogled ka ogledalu.

Princ je čvrsto držao kraljicu, ponovo se spajajući s njom, i neprestano joj je šaputao nežnosti.

Ogledalo kao da joj je dalo samopouzdanja, i izvijala je vrat da bi stalno mogla da vidi odraz u njemu. Tako je cele noći posmatrala sebe u izvanrednim pozama. Princ je bio oduševljen njenom znatiželjom i pazio je da izdrži što duže dok i ona nije bila potpuno zasićena.

Posle ju je grlio cele noći, polako joj milujući telo, tako da, do jutra, ni tačkica njene meke puti nije ostala neistražena, nevoljena. Kraljica se smeškala dok je spavala i sanjala o ružama.

Ujutru, kraljica nije htela da ide. Ali princ je znao da mora da je vrati u zamak, da vidi da li joj je njegova ljubav zaista doprla do srca i oslobodila je kletve.

Kraljica je ubrala ružu kada je izašla iz kolibe i stavila je u torbu, da bi se zauvek sećala zadovoljstva koje je tu pronašla. Ali dok su prolazili kroz šumu, postala je malodušna i kad su došli do zamka već ju je svu obuzeo nemir. Princ ju je nevoljno ostavio, uz poljubac i obećanje da će se vratiti kasnije, u toku dana.

60

Avada&Fallen

Kada je njen podanik otišao, kraljica je odmah pohitala ka ogledalu u svojoj spavaćoj sobi. Stala je pred njega i oteo joj se užasnuti uzdah. Ništa se nije promenilo otkada je prošli put pogledala u prokletinju! Uopšte nije bila lepa, već ista ona uvela, matora žena koja je bila i juče. Zar ju je ogledalo slagalo, i Snežana izgubila život ni zbog čega? Kraljica se pribrala i obratila se ogledalu: „Ogledalce, ogledalce, ne vrdaj mi ti, Inače ću te u paramparčad razbiti.

Reci mi odmah, pre no što počnem Na šta si mislio pod Snežaninim srcem?“ Nije morala da čeka duže od trenutka, pre nego što je ogledalo odgovorilo: „Ljubavnik je tvoj varalica, da znaš, Snežana je bezbedna, premda daleko baš.

Moraš je pronaći duboko u šumi, I jakim otrovom je ubij!“ Ljubavnik je tvoj varalica, da znaš. Dakle, princ ju je obmanuo! Kraljičine oči gorele su od neprolivenih suza dok je osećala kako joj bes ledi srce. Zlobno ogledalo izbrisalo je sećanje na prethodnu noć u kolibi i stoga je, bez imalo premišljanja, kraljica provela dan pripremajući otrov za Snežanu. Pažljivo je nanela otrov na prelepo izrezbareni srebrni češalj koji će, čim joj dotakne glavu, odmah baciti Snežanu u duboku komu.

Princ je primetio promenu u kraljici kada se, kasnije tog dana, vratio. Prelepe oči sevale su joj od gneva dok mu je pričala šta joj je ogledalo reklo. Ponovo je obećao da će joj pomoći da isporuči otrovni češalj Snežani, pod uslovom da provede još jednu noć s njim u kolibi.

Ali dobri princ i dalje nije imao nameru da povredi Snežanu i, kada je pronašao u šumi, zamolio je da mu da nekoliko svojih dlaka koje će zakačiti za češalj, da bi privremeno umirio svoju voljenu kraljicu. Snežana je rado pristala na ovo, i princ je po drugi put podmetnuo lažni dokaz svojoj kraljici.

Kada je videla Snežaninu kosu na češlju, kraljicu je ispunila nada. Jedva je čekala da stane pred svoje ogledalo da vidi rezultate, ali princ je insistirao da odmah pođe s njim, kao što je obećala. S oklevanjem je pristala i, ubrzo potom, stigli su u kolibu. Kao i prvi put, kada je kročila unutra, kraljicu je preplavio osećaj radosti i blagostanja. Pošla je za princem ovoga puta do spavaće sobe, gde je ono divno ogledalo sada stajalo okrenuto ka krevetu.

Sećanja na ono šta su radili prethodne noći sevala su kraljici kroz glavu i zapljuskivali su je talasi zadovoljstva. Nestrpljivo se skinula i legla na prinčev krevet, okrenuta ka ogledalu, gledajući kako joj se princ primiče s leđa i počinje da joj miluje telo. Raširila je noge. Oduševljavalo ju je da vidi svoje telo u ovom položaju u ogledalu, s princem nadvijenim iznad nje, kako joj se divi, kako je dodiruje. Lagano joj je mazio zadnjicu, zadirkujući je, sve dok najzad nije izvila kukove tako da mu je otvor između njenih nogu dotakao ruku. Smelo je masirao njene vlažne prevoje, ali je kraljica samo uzdisala dok je gledala svoje zajapureno lice u ogledalu.

Oprezno, da je ne uznemiri, princ je polako podigao kraljičine kukove, nameštajući je tako da je bila oslonjena na podlaktice i kolena, s kukovima maksimalno izdignutim. Gledala je, u potpunom čudu, kako je princ kleknuo iza nje i sad pomno gleda u njen najintimniji deo tela.

Bez stida ili straha (jer čega je imala da se plaši sada kada se osećala tako lepo i voljeno?), kraljica je posmatrala kako uzbuđenje njenog ljubavnika raste dok ju je tu ispitivao, razmicao, čačkao, golicao i ljubio. Stenjala je od zadovoljstva na sećanje šta tek sledi. Princ kao da joj je

61

Avada&Fallen

pročitao misli i ušao je u nju otpozadi dok ga je gledala. Prizor njihovog spajanja bio je skoro isto onoliko divan kao i sam osećaj: tvrda nabreklina klizila je u njeno vlažno telo, krupnim šakama stezao joj je bokove, muževnih crta lica u izrazu potpune ekstaze.

Pokrenula se, isprva polako, ali onda sve brže i brže, divljački se trljajući o njega i sve vreme se naslađivala pogledom na svoje telo u ogledalu, dok su joj grudi poskakivale, a guzovi se tresli sa svakim nabijanjem. Nije joj ni palo na pamet da je sve to poskakivanje i cimanje neprivlačno, zato što joj je kletva bila daleko od misli. Glava joj je pala na krevet kada joj je telo zadrhtalo od blaženstva.

Sutradan ujutru, kraljica je ponovo ubrala ružu s puzavica, kada je napuštala kolibu, i pošla je kući laka srca. Međutim, stare navike teško odumiru i, čim su se vrata zatvorila za princem, kraljica je otrčala u svoju spavaću sobu da vidi šta će joj ogledalo pokazati. Samo jedan pogled u to staklo naneo je jadnoj kraljici toliku patnju i razočaranje da se srušila na krevet jecajući.

Kada se oporavila od ovog ispada, kraljica se ponovo okrenula ka ogledalu sledećim rečima: „Ogledalce, ogledalce, hoću da znam -Da li mi je ljubavnik i dalje neveran. Zar nije kosa na češlju onom Dokaz da je gotovo sa Snežanom?“ Ogledalo nije odugovlačilo s odgovorom: „Snežana i dalje živi, lepote retke.

Njen život kupio bi ti godina na pretek. Moraš da joj utkaš smrt, ženo kleta, U svilene trake korseta!“ Kraljica se oduševila ovom novom prilikom i odmah se dala na posao, tako da je, kada joj se kasnije tog popodneva princ pojavio pred pragom, imala korset sa smrtonosnim trakama, spreman i upakovan za njenu žrtvu. Ali ovom prilikom, kraljica nije otkrila princu svoje prave namere.

Ubedila ga je da se pokajala za svoje prošlo ponašanje prema Snežani i htela je da joj odnese ovaj poklon u znak izvinjenja. Princ, potpuno nesposoban da vidi ikakvo zlo u svojoj voljenoj kraljici, odmah je otišao u šumu da joj učini po volji, nakon što joj je izmamio obećanje da će provesti još jednu noć u njegovoj kolibi.

Snežana je primila ovaj poklon s velikom radošću i princ se, ne sumnjajući ni u kakvo kraljičino zlodelo, nije zadržavao, već je odmah krenuo nazad. Što se tiče Snežane, ona nije mogla da odoli divnom korsetu i umalo nije pocepala svoju staru odeću od nestrpljivosti da proba tu elegantnu prnjicu.

Međutim, čim joj je korset dotakao kožu, trake su, same od sebe, počele da se zatežu, izbijajući Snežani dah iz pluća, sve dok više nije mogla ni da udahne. Pala je na pod i ostala je tu, onesvešćena i beživotna, sve dok je kasnije tog dana nisu pronašli i položili je u prelepi stakleni kovčeg. Ali ostatak Snežanine priče moraće da sačeka neko drugo vreme, jer se princ uputio svojoj kraljici, a sigurna sam da biste voleli da znate šta se desilo s tom nesrećnom ženom.

Na prinčev užas, kada se vratio, zatekao je kraljicu potpuno izmenjenu. Koža joj je bila neprirodno zategnuta, kao da joj je previše razapeta preko celog tela. Oči su joj podsećale na sokolove, krupne i buljave. Grudi su joj bile tvrde i delovale su neprirodno, i bila je jezivo mršava.

Odmah je shvatio šta je uradila. Ipak, još uvek ju je voleo i zato je, lakše nego ptičicu, podigao kraljicu na konja i odjahao s njom do svoje kolibe.

Sada nije bilo procvetalih ruža i koliba je izgledala sumorno i oronulo. Kada je ušla unutra, kraljica se osećala pokajnički i jadno. Pohitala je uz stepenice do spavaće sobe u nadi da će joj zadovoljstvo koje je ranije tamo nalazila pružiti utehu, ali avaj, kada je pogledala u nezačarano ogledalo, ustuknula je od užasa. Izgledala je neljudski! Pala je na krevet gorko se kajući i jecajući.

Nije ni trenutka više mogla da ostane u kolibi s princem.

Tako je tri duga meseca princ ostao sam i nesrećan, kraljica je ostala kraljica kojoj nije istekao rok trajanja, a Snežana je ostala u svom staklenom kovčegu.

62

Avada&Fallen

Onda je jednog dana, u svojoj spavaćoj sobi, kraljica pronašla ruže koje je ponela iz prinčeve kolibe. Na njeno čuđenje, bile su potpuno savršene i sveže kao onog dana kad ih je ubrala. Prinela ih je licu i njihov čarobni miris podsetio ju je na vreme koje je provela u kolibi s princem. Iznenada je shvatila čega se odrekla i koliko je od tada bila nesrećna. Moram to da ispravim, pomislila je.

Hitro i odlučno, zgrabila je grejač kreveta i iz sve snage ga bacila na ogledalo, lomeći ga na hiljadu delića.

Potom je pozvala dva glasnika; prvog je poslala u šumu gde je Snežana spavala u svom kovčegu, a drugog je poslala svom voljenom podaniku. Onda je sela da čeka.

Kraljica je čekala u svojoj sobi satima, ali prošli su joj kao minuti. Dok se sunce polako kretalo preko popodnevnog neba, razmišljala je o posetama kolibi, tako šarmantnoj sa svojim bezbrojnim puzavicama sitnih, čarobnih ruža.

Iako je u sobu kroz prozor dopirala sve slabija svetlost, lice joj je sijalo i rumenelo dok. se prisećala odraza u ogledalu spavaće sobe. Kada su najzad senke počele da zauzimaju svoje večernje položaje, kraljičino čitavo biće čeznulo je za nežnim dodirom njenog podanika. Činilo joj se da oseća kako joj koža malo popušta i obuzeo ju je iznenadan strah; ali iz tog nemira prenuo ju je zvuk koraka u hodniku i ugledala je svog podanika - princa!

Kada je video da se kraljici povratio stari izgled, princ umalo nije zaplakao od radosti. Umirio joj je sve strepnje kada ju je podigao u naručje i izneo napolje. Uzjahali su njegovog plemenitog belog konja i sirota životinja nije imala odmora sve dok nije donela ushićeni par do kolibe, duboko u šumi.

A ono što su tamo radili upravo je ono što bismo ti ili ja radile u ovom momentu, da su nam naši prinčevi ovde!

63

Avada&Fallen

Gospođa Lisica

64

Avada&Fallen

Potpuno je očekivano da u nekom momentu braka žena poželi nekog drugog muškarca osim svog muža. Takav je bio slučaj s gospođom Lisicom.

To ne znači da je gospoda Lisica bila nezadovoljna u braku s gospodinom Lisicom, jer su njih dvoje bili veoma dobar tandem. Gospodin Lisica bio je zanosno zgodan i uglađen, i gospođu Lisicu stalno je iznova oduševljavao njegov šarm i genijalna dovitljivost. Ove sjajne odlike gospodina Lisice savršeno su se dopunjavale s nemirnom i radoznalom prirodom njegove žene koja bi svakako postala nezadovoljna s nekim manje savršenim partnerom. Štaviše, gospodin Lisica bio je galantan i pažljiv, i njegovo romantično ponašanje samo se popravljalo u susretu s ležernom ravnodušnošću gospođe Lisice, zbog koje je ona gospodinu Lisici delovala izuzetno misteriozno. Ukratko, kombinacija njihovih ličnosti obrazovala je izvrsnu razmenu u kojoj su oboje uživali.

U braku Lisica izbijala je samo jedna manja nepravilnost; i šteta što je bila tako neizbežna.

Naime, ispod hladnokrvne spoljašnjosti gospode Lisice skrivala se radoznalost koja ju je skoro pa odvodila na stranputicu. Kada joj je znatiželja bila dovoljno pobuđena, mogla je da postane nepromišljeno smela, ukoliko ne bi takve tendencije držala skrivene iza ležerne nezainteresovanosti.

I stoga, iako je volela gospodina Lisicu više od svega na svetu, te sklonosti, u kombinaciji s njenim strastvenim temperamentom, uzrokovale su dosadu od već doživljenog i jaku čežnju za svime što je zabranjeno.

Gospodin Lisica nije imao pojma da su se ovakva previranja odvijala u njegovoj ženi. Obožavao je njenu strast prema svemu nepoznatom, i bio je potpuno opčinjen njenim nedokučivim ponašanjem.

Ove žudnje gospođe Lisice njoj nisu bile ni čudne ni strane; štaviše, bile su otelotvorene u obliku gospodina Vuka.

Gospodin Vuk bio je najbolji prijatelj gospodina Lisice i njegov najljući protivnik. Još od detinjstva, kad god bi nešto pridobilo pažnju jednoga, i drugi bi se odmah izuzetno zainteresovao za isto. Nije bilo drugačije ni kad je gospodin Lisica primetio gospođu Lisicu. Tokom čitavog njihovog zabavljanja, gospodin Vuk bio je besprimerno koketan i koristio je svaku priliku da zadirkuje gospođu Lisicu svojim drskim pokušajima. Često je ubacivao i vlažni jezik u naizgled učtiv poljubac u ruku, ili joj je opsceno dahtao u uho pod prividom inače sasvim uljudne opaske.

Iako su ove male zabranjene intimnosti bile neželjene i svakom prilikom ignorisane, uvek su ostavljale gospodu Lisicu malo uzdrhtalom. Naravno, kada su se Lisice venčali, ovo rivalstvo se okončalo. Gospodin Vuk prihvatio je poraz u dobrom duhu, a čak se uskoro i sam oženio, tako da su svi potpuno zaboravili na to.

Tačnije, svi osim gospođe Lisice.

Gospođa Vuk bila je jednostavna i slatka koliko je gospođa Lisica bila strastvena i komplikovana. Uistinu, bila je mnogo prikladniji par vatrenoj, impulsivnoj prirodi gospodina Vuka.

Gospođa Lisica ni najmanje nije htela da bude udata za gospodina Vuka, i pored toga što su joj misli ponekad lutale u pravcu tog mračnijeg, hirovitijeg čoveka, ponekad zalazeći čak i u divlje pretpostavke kako li obavlja svoje bračne dužnosti u spavaćoj sobi. Nije to značilo da bilo šta fali njenom braku, jer ju je muž savršeno tretirao i nije mu mogla naći nijednu zamerku. Naprotiv, gospodin Lisica bio je vešt i lukav u krevetu kao što je bio i u svemu drugome. Tačno je znao kako da pronađe svaki nervni završetak u anatomiji gospođe Lisice i, što je bilo još važnije, šta potom da radi s njim. Nikada mu sopstveno zadovoljstvo nije bilo preče od njenog. Sve u svemu, gospodin Lisac bio je sve što bi gospođa Lisica mogla poželeti od ljubavnika.

65

Avada&Fallen

Osim, naravno, što nije bio gospodin Vuk. Pored svega toga, gospođa Vuk postala je veoma dobra prijateljica gospođe Lisice. Iskreno je uživala u društvu ljubazne gospođe Vuk, uprkos svojoj tajnoj gladi za svakom pikanterijom iz privatnog života Vukova. Gospođa Lisica jednostavno je kompenzovala ovo bestidnim razmetanjem o svom mužu. Naširoko bi se hvalisala o brojim zadivljujućim čarima gospodina Lisice, što je sve, naravno, i bilo istina, ali su one, ipak gubile malo od svoje privlačnosti, prosto zato što su joj bile tako lako raspoložive (za razliku od zabranjenih čari gospodina Vuka). Gospođa Vuk kao da nije primećivala ovu čudnu pojavu kod svoje prijateljice jer je uvek delovala suviše zaokupljena sopstvenim mislima.

Vreme je ovako prolazilo, i pomislili biste da je radoznalost gospođe Lisice donekle opala usled frustracije, ali ne!

Sve više je rasla. Jadna gospođa Lisica nije mogla da misli ni o čemu drugome osim o gospodinu Vuku i kako bi bilo da je na mestu gospođe Vuk. Toliko je bila obuzeta ovim idejama da više uopšte nije mogla da uživa u znatnim fizičkim talentima gospodina Lisice, a da joj um ne odluta u spavaću sobu Vukova. Štaviše, to joj je i potpirivalo uzbuđenje dok se jadni gospodin Lisica trudio da je zadovolji. Jednostavno je bilo nečeg intrigantnijeg u nepoznatom i zabranjenom gospodinu Vuku nego u poznatim i stvarnim užicima koje je njen muž imao da ponudi. Za gospođu Lisicu, uvek je tuđe bilo slađe.

Jednog dana, dok je gospođa Lisica s grizom savesti brbljala o neverovatnim sposobnostima svog muža gospođi Vuk, druga žena je iz čista mira snuždeno uzdahnula. „Kakva šteta što ne mogu da proverim talente gospodina Lisice iz prve ruke“, rekla je uzgred. Čim su joj te reči izašle iz usta, gospođa Vuk se osvestila i shvatila šta je rekla. Užasnuto je pogledala zapanjenu gospođu Lisicu. Crveneći, odmah je stala da se izvinjava. „O, Bože! Nisam mislila... zaista... samo sam htela da kažem...“, mucala je panično pokušavajući da povuče skandaloznu izjavu.

Gospođa Lisica isprva je bila suviše zatečena da bi odgovorila, koliko se šokirala što čuje takve reči od smerne gospođe Vuk, ali brzo se povratila i lukavo je iskoristila priliku koju je potajno čekala. ,,I sama sam se, istini za volju, o tome ponekad pitala“, priznala je. Nije se usuđivala da precizira dokle je išlo to njeno pitanje, kao i da je o malo čemu drugom uopšte i razmišljala od dana kada su se Vukovi venčali. „Ti...?“ Slatka gospođa Vuk i dalje je bila suviše smetena da bi više doprinela ovom razgovoru. „Pa, to je potpuno normalno“, nastavila je gospođa Lisica, odlučna da iskoristi prijateljičinu neočekivanu omašku da ostvari svoje želje, ili, kako se sada činilo, želje njih obe. „Naši muževi, iako su obojica, sigurna sam, veoma talentovani, razlikuju se u skoro svakom pogledu. Kako da se ne zapitamo kakav bi bio osećaj biti s čovekom toliko različitim od svog?“ Gospođa Vuk razmislila je o ovome i kao da se malo opustila. „Možda“, pristala je. „Ali nikada ne bismo... Mislim“, ponovo se zaustavila. „Postoji način“, predložila je gospođa Lisica lukavo, dok joj je srce ludo udaralo zbog sopstvene smelosti.

Gospođa Vuk ostala je bez teksta, ali varnica interesovanja sijala joj je u očima kada je pogledala gospođu Lisicu.

Gospođa Lisica pretvarala se da razmatra situaciju. U stvari, ovaj scenario premotala je u glavi barem stotinu puta pre. ,,U mračnoj spavaćoj sobi“, mrmljala je, „naši muževi neće moći tako lako da nas razlikuju.“ Obe žene na trenutak su se gledale u tišini. Srca su im divlje tukla na nagoveštaj gospođe Lisice.

Nijedna se nije usuđivala da išta kaže; a onda su obe progovorile uglas.

66

Avada&Fallen

Gospođa Vuk je pitala: „Ali, kako?“ Baš kad je gospođa Lisica rekla: ,Jel' bi stvarno to uradila?“ Žene nisu mogle da suzbiju nervozni smeh. To je donekle olabavilo napetost, i na dalje iznenađenje gospođe Lisice, gospođa Vuk je prva počela, šapatom: „Bih!“ Gospođa Lisica mogla je samo da se divi što je gospođa Vuk toliko puna iznenađenja ispod tako bojažljive spoljašnjosti!

Detalje su lako uredile kada su ustanovile svoju nameru, i obe žene marljivo su radile da obave svoj deo priprema za taj događaj. Bilo im je najlogičnije da prosto zamene mesta tokom jedne od mnogih zabava koje je održavala gospođa Lisica, i gde je bilo sasvim normalno da Vukovi i drugi gosti ostanu da noće. Ostali gosti doprineće opštoj zbrci i, uz malo sreće, rasterati svaku sumnju kod njihovih muževa o bilo kakvom neskladu.

Kako se primicala ugovorena noć, žene nisu mogle da prestanu da iznova prelaze kroz svoje planove, ne toliko zbog toga da bi sve proteklo glatko, koliko zbog čistog uzbuđenja oko onoga što su nameravale da izvedu, i da uvećaju iščekivanje. Samo dok su sve to zamišljale rumenele su od nestrpljenja i, zapravo, u isto vreme, obnavljale svest o sopstvenim muževima.

Najzad je došla noć kada će se njihova dugoočekivana fantazija ispuniti. Sama zabava bila je dugačka, razdražujuća agonija od koje su im živci podrhtavali.

Posle zabave, gospođa Lisica drhtala je od iščekivanja dok je ležala kraj svog muža i čekala da zaspi. Stegao ju je u zaštitnički zagrljaj u znak odgovora. Pitala se kakvo li je stanje kod gospođe Vuk. Obe su se dogovorile da nežno odbiju bilo kakve pokušaje svojih muževa. Kasnije će se lažna „žena“ predomisliti. Nije bilo sumnje da će oba muža udovoljiti svojim zakasnelim „ženama“; ipak su oni muškarci, ma koliko različiti jedan od drugoga, i bilo bi zaista nesvakidašnje ako neki od njih dvojice ove noći ne bi mogao da zadovolji.

Gospođa Lisica pažljivo je slušala kako se disanje njenog muža usporava dok mu je zagrljaj popuštao. Najzad je zaspao! Oprezno se iskrala iz kreveta da ga ne uznemiri i na vrhovima prstiju izašla je iz njihove sobe.

Gospođa Vuk već ju je čekala u senkama hodnika. Zaverenice su se brzo zagrlile i onda su pohitale u svoje nove sobe.

Gospođa Lisica nije razmišljala šta li će gospođa Vuk raditi s njenim mužem, jer ju je do te mere obuzelo uzbuđenje oko onoga što će se njoj desiti. Osim toga, šta god da budu radili, njen muž misliće da sve to radi, ni sa kim drugim, nego s njom.

Dok joj je srce dobovalo u grudima, ušunjala se u mrklu tamu sobe u kojoj je spavao gospodin Vuk, skinula spavaćicu i zavukla se u krevet pored njega. Prostenjao je u snu kada je protrljala svoje nago telo o njegovo. Ruke su mu instinktivno pošle oko nje i privukle je bliže.

Gospođa Lisica podigla je lice i pronašla tople, vlažne usne gospodina Vuka. Čekinjava brada na obrazu bila mu je grublja nego brada njenog muža. Odmah joj je odgovorio na poljubac, čak i u snu, i stegao je ruke oko nje dok joj je skoro pa gnječio usne svojima. Odmah se razbudio.

Gospodin Vuk nije postavljao pitanja, niti ju je zadirkivao, kao što bi njen muž verovatno radio, već je reagovao burno, prebacivši je na leđa i pokrivajući joj telo sopstvenim. Iako je bila uznemirena njegovom grubošću, nije bilo prilike da se predomisli, jer ju je sigurno držao i snažno ljubio. Međutim, ionako se nije predomišljala, i sve sumje odmah je zaboravljala u njegovom zagrljaju.

Ruke su joj najpre poletele u odbrambenom gestu, ali ta odbrana bila je toliko slabašna, da je potez delovao pre kao milovanje. Raširila mu je šake preko grudi i prelazila prstima preko kovrdžavih dlaka koje su mu prekrivale razvijene mišiće, tako različite od glatkog, vitog tela njenog muža. Žudeći da u potpunosti oseti njegovu grubost na koži, obavila mu je ruke oko vrata i izvila leđa pritiskajući gole grudi o njega. Telo mu je bilo tako toplo, čvrsto i jako. Zadrhtala je. „Izvini, ljubavi“, promrmljao je. „Znam da te plašim kada sam suviše agresivan.“ Počeo je da popušta stisak.

67

Avada&Fallen

„Ne!“, pobunila se. A onda se pribrala i prošaputala da maskira glas, „Želim te takvog, dragi.“ Na trenutak je vladala tišina, i gospođa Lisica se zapitala da li se odala. „Sigurna si?“, pitao ju je najzad. „Da“, šapnula je. „Ne suzdržavaj se noćas.“ Glasno je prostenjao i onda spustio usne ka njenim, zastao tačno iznad, na trenutak ih ne dodirujući. Mogla je da mu oseti vreo dah na licu kada je ponovo promrmljao: „Sigurna si?“ „Da! Da!“, šaputala je. „Molim...“ Ali nije uspela da završi svoju molbu zato što ju je ponovo snažno ljubio.

Gospodin Vuk gurnuo je jezik gospođi Lisici u usta ližući joj usta i jezik. Potom joj je ljubio obraze, bradu i vrat. Svuda gde ju je ljubio, žario joj je kožu svojim vrelim dahom i grubim licem.

Telo ju je peklo i golicalo od njegovih usana i jezika. Grickao joj je grudi, mameći joj uzvike. Onda joj je prešao preko stomaka i niže, pokrivajući svaki delić nje poljupcima. Raširio joj je noge i zario jezik duboko u nju. Bio je poput izgladnele životinje; činilo se kao da su mu usta svuda u isto vreme. Ali još uvek je nije zadovoljio, ne! Jezikom je nastavio da istražuje svaki milimetar tako da je, pre nego što je završio, okusio svaki kutak između njenih širom razmaknutih nogu. Iako je u sobi bio potpuni mrak, obrazi gospođe Lisice goreli su, vreli od stida. AH nije mogla da se otrgne od njega; suviše ju je čvrsto držao! Posedovao ju je ustima i jezikom, halapljivo i bez ikakvog obzira prema njenom stidljivom opiranju.

Najzad je gospodin Vuk povukao jezik, ali avaj, sada je prevazišla svoj sram i žarko je želela da nastavi! On je, međutim, imao druge planove i, podigavši joj kolena tako da su joj potkolenice počivale na oba njegova ramena, ponovo joj se približio razmičući joj pritom noge nezgodno uvis.

Držeći je čvrsto da ne bi uzmakla, pritisnuo se u nju. Vrisnula je kada je osetila koliki je. Činilo joj se da je napušta sva kontrola i neprestano je vrištala dok se zabijao u nju. I dok joj je raslo uzbuđenje, on je ubrzavao pokrete.

Iako se gospođi Lisici jako dopadalo što je ovako otvara i uzima, žalila je što ne može nimalo da se pomera u svom trenutnom položaju.

Kao da joj čita misli, gospodin Vuk iznenada ju je prevrnuo na stomak i povukao na kolena.

Gospođa Lisica se bez odlaganja povinovala, i uzdahnula kada je ponovo ušao u nju otpozadi.

Obavio joj je ruke oko tela i jako uštinuo vrhove dojki jakim prstima, dok ju je obrađivao postojanim tempom. Dahtala je od uvređenosti i ponižavajućeg naslađivanja.

Bio je sve grublji i zahtevniji. Njegova kobajagi žena nesvesno se malčice odmakla da pobegne njegovim surovim pokretima, ali zgrabio ju je za kosu i povukao, vraćajući joj silom telo nazad i terajući je da ostane tu gde je osim ako ne želi da istrpi još veći bol. Ponovo je kriknula, ali činilo se da je ne čuje. Ako ništa, bio je sve grublji sa svakim njenim novim krikom. Očajnički se batrgala pokušavajući da ublaži snagu svakog sirovog naleta, ali opet su ga njeni pokušaji samo dalje podsticali. Suze su joj lile niz lice dok je bila primorana da ostane nepomična i izdrži neumoljivi juriš. Mrzela je gospodina Vuka; iako ju je obuzimala neukrotiva žudnja uprkos neudobnosti i gnevu. Pitala se kako je gospođa Vuk bila u stanju da izdrži ovakvo grubo sjedinjavanje, čak i dok je posezala između nogu da pojača svoje zadovoljstvo.

Polako je počela da primećuje i svoja druga čula, a naročito je bila svesna zvuka koji joj je odjekivao u ušima. Bio je to neki strani zvuk, dubok, grlen i grub; samo šapati i roptaji, ali s prizvukom žudnje, straha i stida. Taj uznemirujući zvuk odjekivao joj je već neko vreme u ušima.

Ali, šta je to?

Iznenada ju je ispunilo gađenje. To je bila ona! Bio je to zvuk njenog glasa koji je napola šaputao, napola roptao njenu potajnu želju, kao mantru. „Jače“, čula je sebe kako stenje. Jače, jače, želim ga jače!“

68

Avada&Fallen

Koliko dugo je ponavljala ovo sramno uputstvo kroz sva opiranja i suze? Koliko će još moći da podnese? Ali svesna svega toga, ipak nije mogla da prestane; samo je mucala reči: „Jače... Želim jače.“ Gospoda Lisica osećala se kao opsednuta. Zelja ju je kotrolisala i savladavala. Prethodna grozota, nad onim što je radila, suzbila joj je uzbuđenje samo na momenat, a onda je ono navrlo dvrostruko intenzivnije. Nije znala šta da radi. Plašila se da će se završiti pre nego što dobije dovoljno. „Molim te, oh, molim te“, sada je jecala i preklinjala, „ne prestaj! Ne smeš prestati.“ Kroz plač je nastavila da se zadovoljava, čak i dok joj se telo trzalo i ježilo od njegovog okrutnog jahanja. I shvatila je da je znala da će ovako biti s gospodinom Vukom. Nije čak ni bila sigurna da ga želi, ali ipak je htela još!

Držala se za krevet u pokušaju da se odupre njegovim nasrtajima, i znala je da ga ona lično podstiče svojim mahnitim ponavljanjem: Jače, jače.“ Želela je da može da se zaustavi. Ovo je ludost.

Ali uz sve to, njeni drhtavi prsti stalno su trljali i trljali, a usne ponavljale: Jače, jače, jače!“ Gospodin Vuk uhvatio je gospođu Lisicu za zadnjicu i brutalno joj stegao oba guza. Onda je zario prste, kao kandže, da bi se još dublje nabo na nju, pitajući: Jel' ovo dovoljno jako?“ Luđačka požuda gospodarila je gospođom Lisicom, i mada je grcala u agoniji, ipak je cvilela: Jače... jače!“ Gospodin Vuk sada joj je gnječio kukove kao da mesi hleb, utiskujući joj svoje velike prste u mesnate guzove, cimajući ih oko svoje alatke. Glava joj je pala na krevet, ali i dalje joj je držao zadnjicu veoma visoko, stežući i štipajući, dok ju je istovremeno povlačio k sebi i zarivao se u nju. I on je sada već postajao izbezumljen od njene izluđujuće pesmice kojom ga je preklinjala da bude brži, jači i, više od svega, da ne prestaje. Zadnjica joj je postala kao testo u njegovim pesnicama.

Gospođa Lisica konačno je dospela do vrhunca svog uzbuđenja. Jako je zažmurila kada su je zapljusnuli talasi, tela skoro slomljenog, ali s usana joj se i dalje čulo tiho: Jače, jače, jače.“ Celo biće grčilo joj se u vibracijama neopisivog zadovoljstva.

Osećajući kako se trese i slušajući joj tihe vapaje, gospodin Vuk izgubio je svu kontrolu.

Gospođa Lisica osetila je kako mu telo podrhtava kao struna kada se, uz glasni povik, po poslednji put duboko utisnuo u nju.

Kada se završilo, uzeo ju je u naručje. Silovito je drhtala i iznenada je postao veoma nežan, moleći je za oproštaj što je bio tako okrutan prema njoj. Zasipao joj je lice i ramena mekim poljupcima, proklinjući sebe i moleći je da mu oprosti. Najzad su joj drhtaji posustali, i tek tada je duboko zaspao. Lica još vlažnog od suza, gospođa Lisica išunjala se iz kreveta i izašla iz spavaće sobe Vukova, s jarkom željom da bude sa svojim nežnim mužem.

U međuvremenu, nemojte misliti da je gospoda Vuk gubila vreme oko buđenja gospodina Lisice, jer mu se ušunjala u zagrljaj na isti način kao što je uradila i gospođa Lisica. „Šta je sad ovo?“, zadirkivao ju je gospodin Lisica, kada je osetio kako se njena svilenkasta mekoća pripija uz njega.

Ali nije bilo potrebe da gospoda Vuk odgovori zato što su mu se usne spustile na njene u nežnom, golicavom poljupcu. Ispunilo ju je uzbuđenje kad mu je obavila ruke oko vrata. Koža mu je bila tako topla i glatka da nije mogla da odoli da pripije čitavo svoje nago telo uz njegovo. Veoma ju je vešto ljubio, grickajući joj usne i mameći je jezikom. Dok je gospodin Lisica ljubio gospođu Vuk, ruke su mu blago lutale niz njeno telo, milujući joj i blago dražeći kožu, dok se nije naježila, a bradavice joj otvrdle. Onda su mu šake prešle na njene grudi i jagodicama prstiju uvrtao joj je i gnječio vrhove. Gospoda Vuk uzdisala je od ovog slatkog mučenja. Gospođa Lisica nije lagala kada je opisivala koliko joj je muž talentovan.

Gospodin Lisica nije žurio, nije lakomo grabio i stezao, već se poigravao njenim grudima sve dok nije pomislila da će umreti od agonije što je nigde drugde ne dodiruje. Najzad, baš kad je

69

Avada&Fallen

pomislila da će poludeti, spustio je ruku niže, ali onda joj je zastao na stomaku, sve dok nije odigla kukove s kreveta i gurnula ih ka njegovoj ruci. Gospodin Lisica nasmejao se njenom očiglednom nestrpljenju i šapnuo: „Polako, ljubavi.“ Gospođa Vuk nikada nije bila u položaju da mora da čeka ili moli; štaviše, navikla je da bude zadovoljena bez odlaganja. Ovo zadirkivanje izazvalo joj je gorući bol između nogu i bockanje u nervnim završecima, tako da se istovremeno osećala pohlepno, očajno i nadraženo. Podigla je kukove i ponovo ih jako cimnula ka njegovoj ruci, nemo ga psujući što je toliko staložen. Kikoćući se njenom očiglednom nezadovoljstvu, kružio joj je kožom s okrutnom nežnošću, ovlaš prelazeći okolo i između njenih širom razmaknutih nogu samo da bi prebrzo ponovo umakao da joj preleti preko kukova, stomaka i butina, a onda nazad između nogu.

Gospođa Vuk postajala je veoma nemirna, ali šta je mogla da radi? Plašeći se da ne kaže nešto pogrešno i sve upropasti, nije joj preostalo ništa drugo nego da čeka. Međutim, postajala je lakoma, a mali, treperavi, lagani dodiri bili su, iako sasvim vešti i efikasni, prekratki da bi joj bili dovoljni.

Stenjala je od muke i bestidno je ponovo cimnula kukove uvis u potrazi za njegovom rukom. Sve se više ljutila na gospodina Lisicu. Kako je gospođa Lisica mogla da podnese sve ovo užasno zadirkivanje?

Gospodin Lisica je, međutim, izgleda previše uživao da bi mario za njen nespokoj. Samo se nasmejao njenom opiranju, služeći se rukama da je smiri, iako su je upravo one i izvodile iz takta.

Obožavao je kako je, svaki put kada je prešao prstima preko otvora između njenih nogu, on postajao sve vlažniji i vlažniji. Čvrsto je verovao u disciplinu i samokontrolu i, štaviše, smatrao je da se na svaki jecaj od iščekivanja dodaje puna sekunda slasti na krajnje zadovoljstvo. Ovo je imao u vidu dok su mu prsti nastavljali svoj mučiteljski ples preko njenog tela. I sopstveno telo pulsiralo mu je od čežnje da se zarije u njenu vlažnost i izgubi se u uživanju. Ali sve u svoje vreme.

Osim toga, gospodin Lisica uživao je da dodiruje svoju ženu. Činilo mu se da mu je svaki put nova i uzbudljiva. Naročito je voleo da joj pronalazi najosetljivija mesta i, kada bi se dovoljno zagrejala, lakše se predavala ovim radoznalijim istraživanjima. Osećajući da je u takvom stanju sada, ruke su mu se polako pele uz njene butine, šireći ih još više. Poljubio ju je između nogu zavlačeći joj jednu ruku ispod. Jezikom je lagano palacao preko mokrog procepa i prstom kružio između njenih bujnih guzova i zastao na naboranoj rupici. Gospođa Vuk bila je suviše šokirana da bi se pomerila, tako da su joj noge ostale širom raskrečene, a rukama je gužvala posteljinu. Svaki delić nje buntovno je vrištao, a ipak je poslušno čekala svoje oslobađanje. Na smenu je uzdisala i stenjala.

Gospodin Lisica ležerno joj je kružio prstom po zadnjici, dok ju je istovremeno znalački golicao jezikom preko najosetljivije tačke. Radio je to neverovatno stručno, bockajući jezikom preko osetljivog područja uz tačno onoliko sile i pritiska da joj celo telo obuzme užitak, a onda je naglo prestajao da posrče njene tečnosti uz zločesti smeh. Za to vreme, prst između njenih guzova nastavio je da draška i kruži, čak i da gura u nju povremeno, a onda sve dublje i dublje, podstaknut njenim slabašnim uzdasima.

Gospođa Vuk baš je pomislila da, ma koliko da je njen muž bio grub, ipak nikada nije bila do ove mere zlostavljana. Dok je gospodin Vuk uzimao ono što je hteo od nje, i ona je mogla da uzme ono što je htela od njega. Ali ovo je bilo nekako drugačije. Činilo joj se kao da ih gospodin Lisica oboje kontroliše, i to joj se uopšte nije dopadalo. Suze su joj navrle na oči i zavapila je od frustracije i nestrpljenja.

Sada je gospodin Lisica smatrao da je najzad ima tamo gde ju je hteo. Legao je na krevet i rekao: „Dođi i uzmi.“ Gospođa Vuk bila je šokirana. Nikada tako nešto nije čula od gospodina Vuka. Nikada nije videla da se muškarac odlikuje takvom kontrolom.

Ali više nije mogla da se suzdrži, jer joj je očajnički trebalo ono što joj je uskraćivao. Zato je ustala i pripremila se da zajaše gospodina Lisicu.

70

Avada&Fallen

Međutim, to nije bilo baš ono što je gospodin Lisica imao u vidu. Zaustavio ju je pre nego što ga je primila u sebe. „Prvo mi pokaži koliko ga želiš.“ Oh, kako ga je mrzela. Umalo nije potpuno pobesnela i sasula mu u lice šta sve misli o njemu.

Praveći se da ne primećuje, nežno joj je milovao lice i mazio kosu, čak i dok joj je gurao glavu nadole. Potisnula je uvređenost i otvorila usta da ga prihvati. Gurao joj je glavu sve dok ga nije osetila u dnu grla. „Tako je“, stenjao je od zadovoljstva. „Ako ga želiš, moraš da se potrudiš.“ Lice joj je gorelo od srama kada je čula ove reči, ali probadanje među nogama bilo je neizdrživo, i šta je drugo mogla?

Gospođa Vuk energično se trudila da zadovolji gospodina Lisicu, ližući i sisajući što je bolje umela, koristeći se čak i rukama, kao što je i on radio, da bi dobila svoju nagradu. Sisala je i balavila sve dok nije bila sigurna da nikada nije bila bolja, i čak je smislila i neke novotarije koje joj ranije nisu padale na pamet; tolika je bila njena želja da osvoji zadovoljstva kojima joj je gospodin Lisica mahao pred nosem. I shvatila je da joj međunožje gori, ne samo usled iskusne pažnje gopodina Lisice već i zbog toga, i to još prodornije.Ali, oh, koliko još dok ne dobije olakšanje? Oči su joj se ispunile suzama dok je nastavljala da se trudi oko njega skoro se gušeći u svom naporu da ga zadovolji.

Gospodin Lisica čvrsto je verovao u samokontrolu, kao što smo već ustanovili, ali nije bio mašina, i njegovo je telo, takođe, imalo granica. Naglo je zaustavio njen rad, da se ne bi osramotio i razočarao partnerku nakon svih njenih pohvalnih nastojanja. Rekao je: „Zaslužila si svoju nagradu!“ I povukao ju je na svoje pulsirajuće krilo.

Gospoda Vuk glasno je zastenjala kada se spustila na njega. Tako joj je prijalo što konačno klizi u nju! Najzad je bol među nogama počeo da jenjava dok se vrpoljila gore-dole, napred-nazad, trudeći se da osećaj bude baš kako treba.

Gospodin Lisica milovao joj je i štipkao grudi, ali kada su pokreti gospođe Vuk postali mahnitiji, spustio joj je ruku između nogu i počeo da joj pomaže. Stenjala je i uzdisala, još jednom zadivljena lukavošću gospodina Lisice. Njegovi prsti bili su daleko efikasniji od njenog trljanja, i usporila je pokrete do blagog ljuljanja i prepustila talentovanim prstima da urade ostalo. Njihala je bokove napred i nazad dok su njegovi prsti uvrtali i dražili. Drugom rukom štipkao joj je grudi.

Gospođa Vuk nije bila navikla na ovaj suptilniji stil polnih odnosa. Žustriji zahvati njenog muža otkrivali su joj njegovu potrebu i uzbuđenost. Savršena pribranost gospodina Lisice delovala je skoro kao ravnodušnost u poređenju s time, i pored toga što joj je znatno pospešila zadovoljstvo.

Zažmurila je i zamislila svog muža kako proždire jadnu gospođu Lisicu, i to ju je gurnulo preko ivice ka eksplozivnom završetku svih njenih napora te večeri.

Srušila se na gospodina Lisicu. Zagrlio ju je držeći je čvrsto za ramena dok se zarivao u nju.

Priljubila se uz njega, drhteći dok se praznio u njenu unutrašnjost. I gospođa Vuk zaboravila je na sve neko vreme, jednostavno uživajući u njihovom mekom sjaju nakon vođenja ljubavi. Međutim, naposletku je primetila da je gospodin Lisica zaspao dok je ona još uvek ležala na njemu. Tiho mu se izvukla iz zagrljaja, pazeći da ga ne probudi. Onda se brzo obukla i otišla iz spavaće sobe bračnog para Lisica.

Gospođa Lisica bila je tu u slabo osvetljenom hodniku i pogledi su im se sreli dok su na trenutak u tišini odmeravale jedna drugu. Gospođa Vuk je pocrvenela dok se pitala šta li gospođa Lisica misli nakon što joj je prisnije upoznala muža. Ali gospođa Lisica bila je jednako postiđena, dok je razmišljala o istome! I obe su shvatile da im ipak bolje odgovaraju vlastiti muževi.

Možda čitateljica sada očekuje da ponovim staru izreku da je tuđe uvek slađe, i da ljudi treba da budu zadovoljni onime što imaju. Ali nisam sigurna da bi to bilo odgovarajuće naravoučenije za ovu naročitu priču, pošto gospođa Lisica i gospođa Vuk i dan danas odlaze na povremene izlete u

71

Avada&Fallen

spavaću sobu one druge. I mada je potpuno tačno da ni za jednu tuđe nije bilo zaista slađe, ispostavilo se da je ipak poprilično slatko.

A o ukusima ionako ne vredi raspravljati, zar ne?

72

Avada&Fallen

Snežana u šumi

73

Avada&Fallen

Nekada davno, živeli su kralj i kraljica koji su imali sve što su hteli - osim deteta. Tokom hladnih zimskih večeri sedeli su spokojno pokraj toplog ognjišta; kraljica je vezla, a kralj ju je gledao i diskutovao o dnevnim događajima. Međutim, kraljica bi svaki čas zastajala da kroz prozor pogleda kako pada sneg i tu bi se izgubila, potpuno zaboravljajući na svoju nedovršenu rečenicu ili na iglu koja joj je lebdela u vazduhu. Muž je vrlo dobro znao šta joj se u tim prilikama mota po glavi; zamišljala je njihovo dete.

Jedne takve večeri, kraljica se slučajno ubola iglom u prst. Jarkocrvena kap krvi pojavila se na igli i, zagledana u nju, kraljica je duboko uzdahnula i promrmljala: „Kako bih volela da imam kćerku usana crvenih kao ova krv, kože bele kao sneg napolju i kose crne kao ugalj koji gori u vatri!“ U roku od godinu dana, kraljici se ispunila želja i srećni par blagosloven je kćerkom, usana crvenih kao krv, kože bele kao sneg i kose crne kao ugalj. Nazvali su je Snežana.

Kraljica je umrla ubrzo nakon porođaja i, nekoliko godina kasnije, muž joj se ponovo oženio.

Njegova nova žena bila je prelepa kraljica i, neko vreme, njih troje srećno su živeli. Ali pre nego što je Snežana napunila deset godina, otac joj je, takođe, umro i ostavio je maćehi da je odgaja. Žena je isprva bila dobra prema detetu, ali sa svakom godinom koja je prolazila Snežana je postajala sve lepša i lepša i, u skladu s time, maćeha, koja je starila i bila u strahu da će izgubiti lepotu, počela je da je prezire. Jednog dana, kraljica je iznenada zabranila Snežani da nosi lepe haljine i ostale ukrase i naterala ju je da radi u kuhinji. Ali čak i u ritama, Snežanina lepota nije se mogla sakriti, i njenoj maćehi koja je danonoćno strepela da će poružneti, činilo se kao da se Snežana sve više prolepšava samo njoj u inat.

Na kraju, kraljica više nije mogla da podnese Snežanino prisustvo i naredila je slugi da je odvede u šumu i ubije. Ali dobri sluga nije naudio Snežani. Umesto toga, odveo ju je daleko u šumu i upozorio je na kraljičine namere. Snežana je bila prestrašena, ali sluga ju je uverio da će veoma blizu naići na kolibicu koja pripada sedmorici ljubaznih patuljaka koji su skupa živeli u šumi.

Obećao joj je da će s patuljcima biti bezbedna.

Kada je sluga otišao, Snežana je ostala sama po prvi put u životu. Šuma je bila puna čudnih zvukova, i lunjala je u potrazi za kolibom patuljaka. Zalazila je u šumu sve dublje i dublje, dok najzad nije dospela do kućice koja je nesumnjivo pripadala patuljcima, jer su vrata bila toliko niska da je Snežana morala da se savije da bi mogla da prođe kroz njih.

Pošto joj je radoznalost sada potisnula strahove, Snežana je pokucala nekoliko puta na mala vrata. Shvatila je da patuljci sigurno nisu tu i, nestrpljiva da vidi unutrašnjost kolibice, otvorila je vrata i ušla.

Unutra nije preostalo nikakve sumnje da je ovo zaista kuća patuljaka, jer je bilo sedam stoličica oko kuhinjskog stola, i sedam tanjira postavljenjih na njemu, i sve tako. Dok je Snežana dalje ulazila u kolibu, spazila je sedam stoličica u staromodnoj dnevnoj sobi i, još malo napred, sedam uredno nameštenih krevetića u spavaćoj sobi.

Kakvi li su to ljudi? zapitala se.

Ova sedmorica patuljaka bili su, u stvari, sedam zgodnih prinčeva koje je omađijala razgnevljena veštica. Zbog tih čini, osim što su postali veoma niski rastom, prinčevi su, takođe, bili pogođeni nekom vrstom bolesti, tako da je jedan stalno kijao, drugi je bio hronično pospan, treći namrgođen i slično. Pošto nisu imali mira od ove pogane kletve, prinčevi su napustili svet kako bi živeli povučeno u šumi, gde su postali poznati po odlikama koje im je kletva podarila, tako da su se

74

Avada&Fallen

zvali Kijavko, Pospanko, Stidljivko, Srećko, Ljutko, Tupko i Uča. Takve su bile okolnosti u kojima su živeli patuljci kada su se kasnije te večeri upoznali sa Snežanom.

Od prvog susreta s njima, Snežana je bila očarana patuljcima i osećala se veoma bezbedno živeći u njihovoj kućici u šumi. A što se tiče prinčeva-patuljaka, svaki se zaljubio u Snežanu. Sve što je radila bilo im je uvek po volji, i pružali su joj svaku sitnicu koju bi ikada poželela. Začas su postali najbolji prijatelji.

Slučajno su jedne večeri, prinčevi-patuljci čuli Snežanu kako jeca u svom krevetu. Uznemireni, sjatili su se oko nje i zamolili je da im kaže šta je muči. Posle dugog okolišanja, Snežana im je najzad priznala da je usamljena i otkrila im je svoju najdublju želju za princem kojeg će voleti. Ova izjava jako je rastužila patuljke; međutim, Uča je iznenada objavio da ima leka za Snežanu. „Šta je to?“, pitala je.

Uča joj nije odgovorio, već ju je upitao: „Imaš li poverenja u svoje odane patuljke, Snežana?“ „Naravno!“, uzviknula je. „Lezi i zatvori oči, onda, i videćemo“, nastavio je.

Snežana je poslušala i posle nekog vremena, osetila je ruke svih sedam patuljaka na svom telu, kako joj zadižu spavaćicu i dodiruju golu kožu.

Snežani se oteo uzdah i skočila je s kreveta. Ovo nikako nije očekivala! „Nije sve uvek onako kao što izgleda, draga Snežana“, mudro je rekao Uča. „Ali ne možemo da ti pomognemo dok ne budeš imala poverenja u nas.“ S tim rečima, on i njegovih šest prijatelja ostavili su Snežanu samu sa svojom tugom.

Ovaj incident brzo je zaboravljen i ponovo je prijateljstvo cvetalo među njima. Ali Snežanu je i dalje noćima mučila bolna usamljenost i jedne noći ponovo su je patuljci čuli kako plače.

Pohitali su ka Snežali puni pitanja i molbi. Ponovo im je objasnila svoju melanholičnu želju za princem kojeg će voleti. I ponovo je Uča rekao da zna lek. „Molim te, reci mi!“, uzviknula je Snežana. „Veruješ li svojim odanim patuljcima?“, pitao ju je. „Da!“, zaklela se. „Onda lezi i zažmuri“, uputio ju je.

Snežana je učinila tako i u roku od nekoliko sekundi, ponovo je na telu osetila male šake svih sedmorice patuljaka. Uzdahnula je i poskočila. Šta im to pada na pamet? pitala se. „Opusti se, jer te nikada ne bismo povredili, Snežana“, smirio ju je Uča, dodajući tužno, „dovoljno je što još uvek nemaš poverenja u nas.“ Tada su je sedmorica patuljaka ponovo ostavili na miru.

Svi su zaboravili na ovo i dok su prolazili meseci, hladni vetrovi doneli su sneg u šumu, a Snežana i sedam patuljaka postali su bliskiji nego ikad u udobnoj kolibici. Međutim, i dalje je sirota Snežana jadikovala za svojim nesuđenim princem kojeg će voleti, zato što nema te princeze koja ne žudi za princem. Ubrzo su patuljke ponovo uznemirile njene suze.

Odmah su se okupili oko nje, baš kao i ranije. Ponovila im je svoju želju za princem ljubavnikom. I ponovo se Uča kleo da zna lek za njenu usamljenost. „Zar ne veruješ svojim odanim patuljcima?“, pitao ju je isto kao i pre. „Svim srcem!“, uziknula je Snežana. „Onda lezi i zažmuri“, rekao je.

Uradila je tako i, baš kao i onomad, osetila je lagane dodire patuljaka, meke kao dašak vazduha, kako joj se spuštaju po licu i telu. Ovog puta nije skočila, već je znala da joj neće nauditi.

75

Avada&Fallen

Snežana je naterala svoje telo da se opusti i za to vreme postojano ju je obavijala toplota, uljuljkujući je, i negde duboko u njoj probudio se neobičan golicavi osećaj. Prste su ubrzo smenile meke usne koje su tragale za njenim. Na prvi poljubac, Snežana je otvorila oči i pred sobom je ugledala najlepšeg princa kojeg je ikada videla. Držao ju je za ruku kada ju je po drugi put poljubio i, tu joj se, pred razrogačenim očima, pojavio još lepši princ, a onda i još jedan, i još jedan, sve dok svih sedam patuljaka nije povratilo svoj prvobitni oblik, svaki veličanstveniji od drugog. Svaki princ bio je jedinstven i drugačiji od ostalih, a ipak su svi bili upečatljivi u svojoj muževnosti i fizičkom savršenstvu. Jedan je imao svetlu kosu i plave oči, dok je drugi imao smeđu kosu i tamne oči.

Jednome su prsa bila prekrivena muževnim maljama, dok je drugi bio gladak poput svile. Čak im je i ten bio različit, jer je koža jednog princa bila crna kao ugalj, dok je drugi bio boje lešnika, a jedan pak mlečnobeo. Ukratko, nijedna muževna odlika, ma koliko sitna, nije nedostajala među ovom sedmoricom.

Snežana je prosto drhtala od iznenađenosti i oduševljenja. „Izaberi svog princa“, čula je jednog kako joj šapuće na uho. Ali ništa nije rekla, jer nije mogla da podnese pomisao da se liši makar ijednog od predivnih prinčeva, koji su stajali pred njom.

Prinčevi nisu dovodili u pitanje njenu ćutnju, jer su znali šta ona znači, te su svukli odeću koja je bila skoro u fronclama posle njihovog preobražaja. Potom su pošli da skinu Snežanu, i spavaćica je brzo nestala kada se četrnaest gipkih ruku bacilo na posao. Bez prepreke koju je predstavljala njena spavaćica, ruke su sada bile slobodne da joj opsežno miluju rumeno, drhtavo telo, tragajući za svakom oblinom, prevojem i udubljenjem i pronalazeći sva njena skrovita mestašca. Ruke su je u potpunosti istraživale, zadržavajući se tu i tamo, ali ne izostavljajući ni delić. Istovremeno su je proždirali poljupcima.

Ali gladna usta postala su suviše nestrpljiva da bi na smenu čekala svoj red na Snežanine usne, tako da su tražila druga mesta koja će ljubiti. Grozničavo je Snežana stenjala i uvijala se dok su je sa svih strana obuzimale ruke i usta. Naježila se kada je osetila kako joj oštri zubi jednog princa blago grizu bradavicu, dok joj je drugi princ nežno sisao drugu. Jedan jezik skliznuo joj je niz stomak, dok joj se drugi uvrtao u telo na raskršću između nogu. Nove usne položile su joj na usta jedan duboki, dugi poljubac.

Snežana je bila toliko ophrvana uzbuđenjem i požudom da je jedva dolazila do daha, i na trenutak se uplašila da će se onesvestiti. Lepršala je nadomak delirijuma dok je nemirno iščekivala šta će se sledeće desiti.

Uvidevši njenu teskobu kao i odgovarajući lek, prinčevi su polagano namestili Snežanu da bi mogla da primi svog prvog princa, prelepog čoveka zlatne kose i tamnoplavih očiju. Sočno ju je poljubio kada je polako prodro u nju. Snežana je kriknula u ekstazi, potpuno van sebe od uživanja.

Nemojte misliti da su ostali prinčevi za to vreme bili dokoni. Jedan princ podigao joj je desnu nogu, dok joj je drugi podigao levu. Treći princ joj je poljubio usne, dok su joj još dvojica lizali i sisali grudi. Svi su posmatrali kako plavokosi princ uzima Snežanu, strpljivo čekajući svoj red, i dok je ona morala da zatvori oči, na trenutak, samo da bi došla sebi.

Baš dok se Snežana bližila vrhuncu zadovoljstva s nežnim plavokosim princom, oni što su joj držali noge razmakli su ih još šire i više da bi princ mogao dublje da joj se zarije. Ovaj zahvat brzo je urodio plodom i sve su oči gledale kako se par predaje svim naletima zadovoljstva.

Odmah posle toga, plavokosi princ sklonio se u stranu, i njegovo mesto zauzeo je drugi, tamniji princ. Ovaj nije bio tako nežan kao prvi, ali jednako je prijao Snežani, ako ne i više. Prodorno ju je gledao kada joj je uvrnuo telo u struku, tako da joj je leva noga bila prebačena na desnu stranu. Uz pomoć drugih prinčeva, koji su je držali u željenom položaju, crnomanjasti princ uzeo je Snežanu i nijednog trena nije sklanjao pogled s njenog. Ponovo su se uzbuđenje i želja krčkali i prelivali u njoj.

Uz toliko prinčeva koji su je opsluživali, ona jednostavno nije imala šta da radi - štaviše, ništa nije ni mogla - osim da samo leži tu i prima zadovoljstvo koji su joj svi oni zajedno nudili. Snežana je upravo tako i postupila. Dobro je zagledala svakog zasebnog princa dok su je ovako obožavali, i

76

Avada&Fallen

bila je svesna svakog dodira njihovih prstiju i usana. Prinčevi su je čvrsto držali, dok se njen crnokosi ljubavnik iznova zabijao u nju, naslađujući se njome, ali ipak pazeći da se ne osramoti i da ne pretpostavi svoje zadovoljstvo njenom. Snežana se napinjala i stenjala, dok joj se ova slatka agonija taložila u telu, sve dok se ponovo nije stresla od ispunjenosti, zajedno sa svojim crnomanjastim princom.

Nekoliko momenata kasnije, ovog princa zamenio je drugi zanosni ljubavnik. Oči su mu bile smaragdnozelene, a osmehom je otkrio savršene, bele zube. Sa Snežanom i dalje u pozi u kojoj ju je ostavio prethodni princ, s jednom nogom prebačenom na stranu, zelenooki princ pritisnuo se u nju, ljubeći je nežno. U sledećem trenutku, vešti ljubavnik prebacio ju je na kolena, bez imalo nelagodnosti za nju, nakon čega je i dalje bio duboko u njoj!

Snežana je obnevidelo gledala pred sobom dok ju je ovaj princ uzimao sporim, dugim zamasima otpozadi. Za to vreme, ostali prinčevi nastavili su da je dodiruju, intimno miluju duž zadnjice i butina, bockajući i opipavajući dok su svi željno čekali na svoj red da stanu između tih mekoputih nogu i zapuše otvor između njih.

Snežana je podigla glavu i videla kako princ crne kože stoji kraj nje. U položaju u kom se nalazila, glava joj je dopirala tačno do visine njegovih kukova, koji su bih tako blizu da joj je njegova muškost, kruta i pulsirajuća, stajala nadomak usana. Nežno joj je milovao ramena i leđa dok je gledao kako se drugi princ zariva u nju.

Snežana je u čudu gledala crni ud pred sobom. Usne su joj bile blago razmaknute od dahtanja i slabašnih krika koji su joj se otimali, i sada je primetila da joj se ovaj crni princ polako primiče, sasvim polako, sve dok nije osetila njegov slankasti ukus na ustima. Nije joj se silom ugurao u usta, već je sačekao da ih širom otvori, što je instinktivno i uradila, tako da je u sledećem momentu bio u njoj do korena. Ponovo neverovatno napaljena, njihala je telo napred-nazad, divlje se prepuštajući užitku. Koliko je samo želela da je princ zadovolji. A od sada joj više nikada neće biti dovoljan samo jedan!

Tako su prinčevi vredno opsluživali Snežanu, svaki na drugačiji, poseban način, sve dok nije oprobala darove sve sedmorice. Čak i kada nije bio njihov red da je zadovolje, verno su joj ugađali na svaki način kojeg su mogli da se dosete da bi dosegla maksimalnu količinu užitka. Najzad iscrpljena, utonula je u veoma duboki san.

Sutradan se Snežana probudila sama i skoro da joj se činilo da je sve to samo sanjala, osim što je po celom telu osećala male dokaze da je prethodne noći zaista bila raščerečena. Ali kuda su moji prinčevi otišli? pitala se. I odakle su se stvorili? Razmišljala je o ovome do kraja dana, sve dok naposletku sedmorica patuljaka nisu došli kući te večeri. Ali kada ih je videla, Snežana se veoma postidela, i mozgala je kako da pristupi temi koja je zanima.

Snežana je ćutala tokom večere, ali sećanja na prošlu noć sevala su joj kroz glavu. Grozničavo je potiskivala slike koje su je spopadale, ali one nisu posustajale sve dok nije uzviknula: „Gde su moji prinčevi?“ U roku od nekoliko sekundi patuljci su joj objasnili svoj pravi identitet. Snežana je trebalo samo da poljubi bilo kog patuljka da bi ga oslobodila, makar privremeno, zle čini. Kako se Snežana obradovala kad je to čula! A ipak, ponovo se zapitala kako da se odluči za jednoga. Gledajući ih u oči, jasno je mogla da vidi da su joj svi podjednako odani. „Ne mogu da odaberem među vama, dragi moji prinčevi“, rekla je patuljcima. „Kako bih ikada mogla?“ Patuljci su se pogledali. Nikada joj nisu uskratili ništa što bi poželela, i to ni sada nisu mogli da urade. „Možeš ponovo da vidiš sve svoje prinčeve, ako to želiš, Snežana“, rekao joj je Uča blago. „Odluka je samo tvoja.“

77

Avada&Fallen

Snežana je onda prišla Uči i, zažmurivši, nežno ga je poljubila. Otvorila je oči i pred sobom ugledala prelepog plavokosog princa. Onda je prišla Ljutku i poljubila ga. Na njegovom mestu stajao je crnomanjasti, grublji princ. Drhtaji su joj prolazili niz leđa dok je ljubila patuljke jednog za drugim i otkrivala njihove prave oblike. Povela je prinčeve u spavaću sobu i dozvolila im je da je polako razodenu. Tresla se od požude dok je stajala gola pred svojom sedmoricom prinčevskih ljubavnika. Bila je u krugu prinčeva i pustila je da se utopi u zadovoljstvu.

Noć za noć, Snežana je provodila sa sedmoricom prinčeva i vreme joj je brzo prolazilo.

Povremeno bi joj stizale poruke iz zamka od kraljice, ali to nije brinulo Snežanu, jer je bila sigurna da će je patuljci zaštititi od svega.

Jednog dana, došao je sluga da prenese poruku od kraljice koja je sada tvrdila da se gorko kaje zbog nepravde koju je nanela Snežani. Sluga je Snežani ponudio kraljičin poklon, da joj dokaže da se sada potpuno promenila. Ali kraljica je prevarila ovog slugu, zato što je i dalje priželjkivala Snežaninu smrt.

Snežana je prihvatila poklon sa strepnjom. Nije sumnjala u prirodu kraljičinog poklona, kao što je trebalo, već se više plašila da će morati da napusti svoje zgodne prinčeve, ukoliko kraljica zatraži da se Snežana vrati u zamak.

Zadubljena u misli, Snežana je otvorila kraljičin poklon. Oduševljeno se trgla kada je u kutiji videla prelepi svileni korset. Misleći samo na svoje prinčeve i kako će oni reagovati kad je budu videli u ovom egzotičnom rublju, odjurila je da ga proba. Ali istog trena kada joj je dotakao kožu, korset, koji je bio omađijan zlim činima, odjednom je počeo da joj se steže oko tela, sve dok Snežana više nije mogla ni da udahne. Srušila se na pod i ležala je tako, nepomična kao smrt.

Kada su se sedmorica patuljaka vratili u kolibicu, kasnije u toku dana, zatekli su Snežanu tamo gde je pala, naizgled mrtvu. Skrhani tugom, patuljci su položili Snežanu na jedan od kreveta, a onda su počeli da joj prave divan kovčeg od rezbarenog mahagonija. Trebalo im je nekoliko dana da ga završe, ali najzad, kada je došlo vreme da je sahrane, i dalje je izgledala tako lepo i puna života da nijedan od njih nije imao srca da zatvori poklopac. Napravili su joj novi kovčeg od stakla, i smestili Snežanu u njega. Svakog dana su je patuljci posećivali da joj odaju poštu, gledajući tužno u nju, neutešni zbog svog prevremenog gubitka.

Prošlo je nekoliko meseci sve dok se, jednog dana, kraljica zaista nije pokajala zbog svog greha prema Snežani. Poslala je novog slugu u šumu s uputstvom da preseče vrpce Snežaninog korseta i oslobodi je od zle čini.

Ali ovaj sluga nije poznavao šumu i nije znao gde se nalazi koliba patuljaka, pa se, posle dosta lutanja i vijuganja, izgubio. Plašeći se da se vrati kraljici neobavljena zadatka, seo je pod drvo da smisli šta da radi. Posle nekog vremena, pored njega je prošao zgodni princ jašući na belom konju.

Sluga je zaustavio princa i zamolio ga za pomoć u zadatku koji mu je naložila kraljica i, budući da su prinčevi poznati po tome što jašu kroz šume baš za ovakve prilike, ovaj princ je spremno pristao da pronađe i spase lepu Snežanu.

Divni princ lako je pronašao kolibu patuljaka i veoma je brzo otkrio Snežanu u njenom staklenom kovčegu. Podigao je poklopac i gledao ju je neko vreme pre nego što je zavukao ruku ispod nje i rastrgao vrpce. Odmah se probudila i zagledala se u zgodnog princa. „Volim te, Snežana“, rekao je. „Udaj se za mene i budi moja princeza.“ Jeste da je Snežana stalno zaboravljala koji je patuljak bio koji princ, ali bez sumnje je znala da ovaj princ nije jedan od njenih. „Ne mogu da se udam za tebe“, odgovorila je, osvrćući se oko sebe da vidi gde su njeni prinčevi.

Ovaj princ bio je van sebe; bio je sasvim siguran da priča nema ovakav tok, ali, posle mnogo buke, najzad je digao ruke i ostavio Snežanu kod kolibe patuljaka. Oh, kakvo je slavlje nastalo kada su se patuljci-prinčevi vratili i videli Snežanu živu i zdravu!

78

Avada&Fallen

Kraljica je, naravno, više puta pokušavala da vrati Snežanu u zamak, ali, na opšte iznenađenje, Snežana je uporno odbijala. I pored brojnih ponuda i insistiranja, ništa nije moglo da ubedi Snežanu da se vrati. Na kraju je kraljica bila prinuđena da odustane, i dozvolila je Snežani da ostane u kolibi s patuljcima.

Ovo Snežanino čudno ponašanje izazvalo je mnoge glasine, ali kraljica i njene sluge uporno su tvrdili da se Snežana zaista udala za princa koji ju je spasio u šumi i potom odveo u svoje udaljeno kraljevstvo. To je možda čak i ona verzija koju si ti čula.

Ali uveravam te da je Snežana ostala u kolibi s patuljcima, skrivena duboko u šumi. Nema sumnje da je i danas tamo.

79

Avada&Fallen

CariÄ?ino novo odelo

80

Avada&Fallen

Ovo je priča o carici. Tokom tajnovite ere njene vladavine, bilo je mnogo carica i kraljica na vlasti širom sveta. Priča se da su ove legendarne žene bile pravične, i da su bile zaslužne za izvanredne odnose među kraljevstvima i narodima koji su ih okruživali. A što se tiče podanika, pa nikada niste čuli ni za kakvu pobunu, zar ne? Tako je, zato što su ove žene bile vrhovne vođe, i jedna je od najvećih misterija u istoriji zbog čega su one izgubile vlast. Sumnjam da je to imalo neke veze s muškim naslednikom koji je, pošto mu je dojadio takav miran život, pomislio da bi bilo zanimljivije kada bi se pitanje autoriteta rešavalo sirovom silom. Avaj, ta teorija moraće da se proveri neki drugi put, pošto brzo gubim tok priče koju sam prvobitno htela da ispričam.

Carica o kojoj govori ova priča, vladala je svojim carstvom mudro i blago, kao što je već nagovešteno, i poštovali su je i divili joj se svi koji su je znali. Podanici su joj bili krajnje odani, i sva pogranična kraljevstva bila su joj saveznici. Njen muž, car, vredno joj je pomagao da sve njene odluke budu pretvorene u zakone, uzdajući se u njen razum bez imalo oklevanja.

Postojala je samo jedna čudnovata odlika u čitavom caričinom karakteru, a možda se to moglo i očekivati od nekoga dragocenog i upečatljivog poput nje. Vidite, ova carica bila je gladna pažnje, i najsrećnija je bila pod svetlostima pozornice, sa svim pogledima uprtim u sebe.

Kako su godine prolazile, caričina želja za pažnjom je rasla, i ponekad je namerno postupala s ciljem da je što više privuče. Haljine su joj bile sve smelije, sašivene od materijala najdrečavijih boja, i izrezane tako da što više otkriju. Takođe, bila je sklona da ostavi vrata otvorena tamo gde se obično očekivala privatnost.

Njen muž, car, opažao je ovu rastuću ekscentričnost svoje žene, ali kao što je bio slučaj sa svime vezanim za nju, i to mu je bilo krajnje šarmantno i divno.

Svi su ovako veoma srećno živeli, sve do jednog posebnog događaja koji se odvio tokom proslave caričinog rođendana.

Ovo slavlje obavijao je veo intrige više nego obično, jer se pričalo da je carica pronašla najboljeg krojača do sada, čije kreacije nikada pre nisu viđene u toj oblasti.

Caričina nošnja izazivala je interesovanje i pod običnim okolnostima, tako da su ovom prilikom, uz dodatnu misteriju uzbudljivog novog krojača, svi bili izuzetno radoznali da vide caričino novo odelo.

Kada je konačno svanuo dan velike proslave, ljudi su se rano okupili ispred zamka, željni da vide svoju voljenu caricu. Sluge su uzbuđeno jurcale na sve strane, domunđavajući se šta li će njihova carica obući. Čak je i car jedva čekao veliki nastup svoje žene.

Kada je došlo vreme, car i njegovi gosti okupili su se oko elegantnog trpezarijskog stola, dok su sluge stajale svuda po sobi, spremne da skoče na svaki hir bilo kojeg gosta.

Iznenada se prostorijom raširio žamor. Car je podigao glavu i spazio caricu.

Bila je gola golcata, kao od majke rođena!

Neki su oštro uzdisali, ali, kad se sve uzme, svi su se veoma brzo pribrali. Otmena grofica iz jednog od većih gradova carstva prva je progovorila. „Vaša visosti“, rekla je, veoma uverljivo, glumeći poštovanje, „morate mi reći ime svog novog krojača. Nikada pre nisam videla ovako nešto!“ Odmah se soba ispunila odjecima o jedinstvenosti i sjaju caričinog kostima.

Samo je car ćutao, s malim osmehom na usnama. Znao je da carica nema mane u očima svojih podanika i da se oni nikada ne bi usudili da priznaju, čak ni sami sebi, da je, u stvari, gola. Ali ipak,

81

Avada&Fallen

smatrao je da je preterala. Shvatio je da mu je, kao caru, dužnost da posavetuje caricu o ovom problemu. Ali kako je mogao da podržava njenu stalno rastuću potrebu za pažnjom, koja je brzo prerastala u egzibicionizam, a da joj ne ugrozi autoritet vladara?

Car je pogledao okolo po sobi i opazio bezuslovno obožavanje na licima slugu dok su bespogovorno dvorili svoju caricu. Osmeh mu se razvukao šire kada mu je na pamet pala ideja.

Tokom čitave večeri bio je ćutljiv i zamišljen dok je razvijao svoj plan. Niko nije primećivao carevu zaokupljenost, jer je, kao i uvek, carica gospodarila lavovskim delom pažnje.

Nekoliko nedelja kasnije, car se ponovo smeškao dok se oblačio za događaj koji je tako pažljivo planirao. Sve je leglo na svoje mesto i carica je bila oduševljena idejom.

Pozorišna predstava, baš ovde u zamku! Vekovima tako nešto nije izvedeno! Preklinjala ga je za detalje ali, naravno, car je odbijao da joj išta kaže da joj ne pokvari iznenađenje. Čak ni sluge, za koje je pretpostavljala da će sigurno učestvovati u predstavi, ništa nisu pominjale. Osim toga, carica nije ni znala koje talente oni imaju, osim njihovih svakodnevnih dužnosti, i nijednom ih nije videla kako vežbaju za nastup!

Izvedena su obimna renoviranja da bi se jedna od soba u zamku pretvorila u veličanstveno pozorište. Ta prostorija, smeštena blizu središta zamka, odabrana je Zato što je bila potpuno okrugla. Celom dužinom zidova, slikari su danju i noći radih da stvore egzotične dizajne, koji će probuditi onaj deo mozga, koji najviše ceni sve vezano za teatar. Sedišta su raspoređena s jedne strane u redovima koji su se spuštali sa zida u unutrašnjost. Ali najčudnovatija bila je loža koja je sagrađena za caricu i njenog muža, smeštena naspram pozorišnih sedišta i pružena u svim pravcima ka maloj pozornici.

Mala loža bila je, u stvari, sobica sagrađena od ploča koje su se širile na prednjem delu. Ploče su bile od najfinijeg kristala, izuzetne, zato što je svaka davala drugačiju tačku gledišta na događanja ispred. Tako je, kada se gleda kroz jednu ploču, sve izgledalo tačno onako kako bi se videlo i kroz obično staklo, ali onda, gledajući kroz drugu, isti prizor bio bi uveličan, a opet, gledajući kroz sledeću, još više uveličan. Operski dvogledi bili su sasvim nepotrebni jer je gledalac, da bi pobhže video dešavanja na bini, samo trebalo da pogleda kroz drugu ploču.

Kao finalni detalj u ovim pripremama, car je tražio od svoje žene da, za otvaranje pozorišta, obuče istu onu haljinu koju je nosila na svojoj rođendanskoj proslavi.

Kada je najzad došlo veče velikog događaja, car je ušao u pozorište nekoliko trenutaka posle carice. Zastao je na čas kada ju je ugledao, kako stoji sama u maloj staklenoj loži. Pitao se da li ima pojma šta joj se sprema. Da li će uživati u susretu koji je ove večeri planirao? Ako ju je dobro shvatio one noći, kada se održavala vehka proslava, a bio je siguran da jeste, svakako će biti zainteresovana za ono što je tako detaljno pripremio za nju, ma koliko joj isprva delovalo zastrašujuće ili nezamislivo.

Dok ju je gledao kroz staklo, car je jasno mogao da vidi svaku pojedinost ženinog tela kroz nevidljivu odeću koju je nosila. Stajala je savršeno pravo dok je gledala kroz kristal, osvrćući se tamo-amo, očarana dejstvom tih nesvakidašnjih ploča.

Car se ležerno pridružio carici u loži. Sluge su, tačno na znak, ušle u pozorište i zauzele svoja mesta po kristalnoj dvorani. Carica je uzdahnula kada je ugledala muža. „Kako ti se dopada moje novo odelo?“, pitao ju je uz blagi naklon koji je izvodio svaki put kada bi joj prišao.

Baš kao što je očekivao, brzo je prikrila šok i, podigavši malo bradu, blago ga je prekorila recima: „Znači, otkrio si identitet mog novog krojača!“ „Da znaš da jesam“, odgovorio je, nonšalantno gledajući kroz kristalnu ploču da vidi kako se sluge drže, i računajući koliko još ima vremena dok ne počne predstava. Pretvarao se da ne primećuje činjenicu da je u potpunosti napaljen. I carica se, takođe, svim silama trudila da ignoriše njegovo stanje i održi privid dostojanstva i ravnodušnosti. Međutim, ubrzano podizanje i spuštanje

82

Avada&Fallen

njenih prsa odavali su njenu pojačanu potrebu za kiseonikom koja se javlja samo onda kada srce ubrzano udara. Car je ovo primetio i suzbio je osmeh. Nadao se da će izazvati takvu reakciju do drugog dela prvog čina. Sve se odvijalo bolje nego što je očekivao.

Bilo je vreme da predstava počne.

Veoma lagano, car je pružio ruku da dodirne caričinu dojku. Šokirana, carica je instinktivno pogledala kroz staklene ploče. U tom trenutku, osvetljenje iznad njene glave kao da se pojačalo, dok su se svetla izvan lože prigušila. I pored toga, još uvek je jasno mogla da vidi sluge. S iščekivanjem su posmatrali nju i cara. Ponovo se ljubopitljivo okrenula ka mužu, ali on je samo gledao u nju, pomerajući ruku preko njenih grudi, a onda niz stomak i oko kukova. Protresao ju je blagi drhtaj.

Na ovaj ili onaj način, šou je počeo.

Car je nemo čekao da carica shvati šta se dešava, potpuno oduševljen mešavinom zbunjenosti i oklevajućeg uzbuđenja koje je bilo očigledno na njenom licu. „Mislila sam da će se održati neka predstava, ili... neka... zabava.“ Još dok je izgovarala te reči, kao da je polako počela da uviđa šta se dešava. ,,I hoće“, odgovorio je car. Onda je stao iza nje i, uhvativši je za ramena, pažljivo ju je okrenuo tako da je gledala u kristalne ploče tačno ispred radoznalih lica publike. Carica je stajala kao skamenjena, gledajući lica muškaraca i žena koji su nestrpljivo čekali zabavu koju će im ona pružiti.

U njihovim izrazima videla je raznovrsne reakcije, u rasponu od interesovanja, zaprepašćenja, čuđenja, oduševljenja, zabave, pa čak i seksualnog uzbuđenja. Na licima nekih mlađih slugu, koji su otvoreno buljili u nju, videla je lascivne osmehe. Piljila je u sve njih užasnuta, čak i dok joj je navala uzbuđenja kuljala bedrima.

Carica je ostala nepomična, rastrzana između jake potrebe da ostane i nagona da pobegne. U tom trenutku, shvatila je svoju najmračniju želju i plašila se nje isto onoliko srčano koliko ju je iščekivala. Na ovu dilemu reagovala je poput jelena, kada ga zaslepe jarka sveda u tamnoj noći, pa se parališe od nesigurnosti.

Careve usne bile su tople na njenom potiljku dok su mu šake promišljeno išle naniže, milujući joj leđa i kukove. Hipnotisana, carica je nemo gledala oči slugu dok su pratili pokrete njenog muža sa zanesenom pažnjom, naročito kada joj je polako obišao oko struka i pošao uvis, obujmljujući joj grudi. Milovao ju je izveštenim dodirom, bestidno je pipkajući. Sve vreme ju je ljubio po vratu i leđima dok je bez glasa gledala lica u publici. Čak i kada joj je iznenada i divljački uštinuo bradavice, otimajući joj blagi uzdah s usana, i dalje nije skidala pogleda s tih posmatrača koji su očarano zevali u predstavu pred sobom.

Tako skamenjena, carica je mogla samo zadihano da predviđa carev sledeći potez dok su mu ruke polako napredovale naniže, sve dok najzad nisu ovlaš prešle preko nabujalog mesa između njenih nogu. Publika mu je pogledom pratila ruke koje su kružile okolo i okolo, samo je lagano češkajući, izazivajući.

Ali car je postajao nestrpljiv u želji da sazna da li je carica zaista spremna da prihvati ulogu koju joj je namenio u ovoj drami i zato ju je, dok su sluge i dalje piljile kao opčinjene, još intimnije dodirivao, gurajući prst duboko u nju, tragajući za reakcijom na njegovo nepostavljeno pitanje.

Zastenjao je od zadovoljstva kada je napipao njen meki, vlažni odgovor.

Pošto je ovaj test tako uspešno okončan, car više nije video razloga da dalje odlaže predstavu.

Nežno je gurnuo caričin gornji deo tela napred tako da je bila savijena u struku. Instinktivno je pružila ruke da se osloni na kristalnu ploču pred sobom u pokušaju da uspostavi ravnotežu u novoj pozi. U međuvremenu joj je car raširio noge stopalom, spustivši joj ruku na dno leđa da je drži na mestu. „Ti si naša ugovorena predstava, carice“, rekao je kad je prodro u nju.

Carica je samo stajala, izbezumljena, slabašno se oslanjajući na hladan zid od stakla, i nije mogla da misli ni o čemu drugome nego o sobi punoj slugu koje su tiho gledale kako je car pred njihovim

83

Avada&Fallen

očima uzima zguza. Oborila je pogled na pod, još nesigurna usred svih tih sukobljenih osećaja koji su je preplavljivali. Ali najzad je osetila kako se trza iz transa i potpada pod neverovatno zadovoljstvo koje se gomilalo u njoj. Polako je počela da reaguje na svog muža, isprva stidljivo, nezgrapnim pokretima i nabijanjima, sve vreme gušeći krike u sićušne uzdahe i stenjanja. Međutim, kad je događaj počeo da zbacuje svoj sanjivi privid ispod kojeg se krila stvarnost, bila je sve uzbuđenija, i pokreti su joj postali sumanuti i potpuno nesputani, sve dok najzad nije razulareno pumpala kukovima o careve u ludom ritmu.

Iako joj je pogled bio prikovan za pod, carica je bila oštro svesna da su namerni prolaznici svuda oko nje, da posmatraju svaki njen pokret s gorućim interesovanjem. I pored toga, zavukla je ruku između nogu da se dira i čvrsto je zažmurila. Nije sumnjala da sve te oči vide njenu ruku i da vide kako se zadovoljava, međutim, ovo joj je pojačalo uzbuđenje. Ali još uvek nije mogla direktno da ih pogleda. Osećala se suviše nelagodno, svesna nezgrapnih pokreta i zvukova koje je ispuštala, dok je bila zaokupljena ovim tako intimnim činom s carem.

Kakva je reakcija publike na ovu predstavu? pitala se. O čemu su mislili dok su sedeli tu i nemo posmatrali nju i cara kako se trzaju i uvijaju jedno uz drugo s takvim divljačkim prepuštanjem?

Mogla je da oseti suptilno zadovoljstvo koje joj je muž pružao, ali kako li je to izgledalo s njihove tačke gledišta?

Ove misli samo su joj pojačale užitak i iznenada je žarko poželela da vidi lica ljudi okupljenih u staklenoj sobi. Okrenula je glavu u stranu i oprezno podigla pogled. Celo telo joj se zgrčilo kada je ugledala oči mnoštva koje je nemo zurilo u nju u čudu. Neki su gledali u tačku u kojoj su se ona i muž spajali. Drugi su posmatrali njihanje njenih grudi. Neki lice. Te razrogačene oči gledale su je u svim mogućim veličinama, od normalnih do ogromnih, uprte u nju kroz različite ploče. Carica se stresla kada je pokušala da zamisli kakav se pogled pruža sa svakog od tih gledišta. Talas za taksom zadovoljstva jurio je kroz nju, dok je ispitivala lice po hce, gledajući ih kako je gledaju.

Caričin odziv pojačao je muževljevo uzbuđenje, i postao je agresivniji zloupotrebljavajući je dok mu se taložila strast. I tokom cele predstave sve te oči ništa nisu propuštale. Ništa im nije promicalo: od moćnog stiska kojim je car držao caričine kukove, do tihih vapaja koje su joj s usta otrzali njegovi siloviti naleti, do posrtanja sirote žene pod muževljevim napornim tempom. A čak i onda, na čuđenje posmatrača, car nije popuštao; čak ni kada su caričine ruke skliznule sa zida na pod dok je izbezumljeno pokušavala da povrati ravnotežu, i dalje je nemilosrdno nastavljao, kao da ne haje za njen položaj. Zaista je bilo šokantno videti caricu u ovakvoj pozi, povijenu u struku, kako se očajnički batrga rukama i nogama dok je car tako žustro i odlučno uzima otpozadi.

Ali najupečatljivije od svega bilo je to što je carica, tokom svih svojih nedaća i uprkos svemu, Uporno izvijala vrat u pravcu sluga, naprežući se da ih vidi, željno im prelazeći preko lica, i gledajući ih u oči raspomamljeno!

I usred svega ovoga, celo joj je telo drhtalo, iznova i iznova, odajući njeno zadovoljstvo u ovoj predstavi.

Napokon je carevo uzbuđenje došlo do vrhunca, i carica je osetila kako joj njegova topla tečnost curi niz noge. Ni tada je nije odmah pustio, već je ostao u njoj, malaksao i priseban. Rumenilo joj je oblilo obraze zbog ponižavajućeg položaja na koji je bila primorana, jer nije uspela da se ispravi još otkad je izgubila ravnotežu, te je i dalje stajala s rukama i nogama na podu, a tela neugodno savijenog u struku. Tako smeštena, nije mogla ništa drugo nego da čeka carevo uputstvo, crvenih obraza, ali i pored svega, nije mogla da otrgne pogled s ljudi i žena koji su netremice gledali u nju. I uprkos stidu, mogla je da oseti kako joj se iznova nakupljaju svi oni prodorni osećaji!

Ali najzad je car mahnuo slugama da odu. I oni su oklevali da otrgnu pogled i, dok su polako izlazili iz pozorišta, više puta su okretali glave da još jednom pogledaju.

Kada je ostao nasamo sa svojom ženom, car ju je napokon oslobodio tog položaja i nežno ju je privukao u topli zagrljaj. „Svidelo ti se, zar ne?“, pitao je pošto joj je na trenutak pogledao lice.

84

Avada&Fallen

Priznala je stidljivim rumenilom, i dalje suviše posramljena da kaže do koje joj se mere tačno svidelo. „Drago mi je, zato što imaš zakazanu reprizu za sledeću nedelju - ovog puta za kraljevsku publiku.“ Carica se odmakla od muža i pogledala ga s nevericom. Još uvek je bila suviše malaksala da bi mogla da progovori, ali počinjala je da uviđa da će, ako se ikada pročuje šta su sada ovde uradili, to značiti njenu sigurnu propast. Naravno, znala je da će moći da ubedi sluge da ćute, ali plemiće...?

Car je pogodio o čemu razmišlja i nasmejao se. „Zar ti nisam rekao, ljubavi? Kristalne ploče u našoj maloj loži su čarobne. Svi koji gledaju u ložu potpadaju pod takve čini da zaborave sve što su videli. Samo oni koji gledaju kroz ploče iznutra zadržavaju svoje sećanje.“ Široko joj se osmehnuo. „Zato, vidiš, dušo, svaki put kada neko dođe u ovo pozorište oduševiće se i zapanjiti tvojim nastupom kao da ga vidi prvi put!“ „Hoćeš da kažeš da se sluge neće sećati šta su upravo videle?“, uzviknula je. Nije mogla da suzbije oduševljenje i uzbuđeno je zatapšala. „Sviđa ti se tvoje novo pozorište, carice?“, pitao ju je muž, smejući se. „O, da!“, odgovorila je srećno.

Zamislite, od sada će moći da ima svu pažnju koju je oduvek želela (i malo preko toga), i nikada neće morati da brine o posledicama po njen položaj vladarke!

Pomislila je koliko je bilo uzbudljivo da je svi ti ljudi gledaju. Šta li su mislili dok su gledali?

Pitala se šta bi joj sve još kralj radio dok i sluge i plemići zainteresovano gledaju.

Car se ponovo nasmejao dok je gledao kako se izrazi na caričinom licu smenjuju zajedno s mislima koje su joj jurile kroz glavu. „Pozvao sam vojvode i vojvotkinje iz celog našeg carstva da prisustvuju našoj sledećoj produkciji“, rekao je. „Možda bi trebalo da počnemo da vežbamo već sada!“ Proveli su ostatak večeri radeći upravo to.

85

Avada&Fallen

Guščarica

86

Avada&Fallen

Nekada davno, živela je princeza koja je od rođenja bila obećana princu iz nekog dalekog kraljevstva. Kada je najzad došlo vreme da princeza ode svom princu, svi u njenom kraljevstvu jako su se rastužili, zato što je bila dobra i plemenita princeza i svi su je voleli. Njena majka, kraljica, bila je neutešna i sakupljala je mnoga retka blaga za svoju kćerku da ponese sa sobom.

Pripreme su trajale mesecima, i kada su završene, povorka sanduka bila je toliko dugačka da joj niste mogli videti ni kraja ni početka. U masivnim sanducima nalazili su se raznovrsni dragulji najfinijeg kvaliteta i sjaja, zlatni i srebrni pribor za svaku princezinu potrebu, metri i metri najfinije tkanine u svim duginim bojama, i suviše drugih predmeta da bismo ih ovde pominjali - sve najboljeg kvaliteta i u izobilju. Nijedan detalj nije izostavljen, tako da je tu bilo svega što priliči jednoj princezi; štaviše, mnoge kraljice pozavidele bi na takvom mirazu.

Ovi krcati sanduci pažljivo su natovareni na dugačka kola, koja su čuvali stražari, odabrani među najodanijim podanicima širom kraljevstva. Pored ekstravagantnog tovara, princezi je dodeljena, kao lična služavka i pratilja, prelepa kćerka kraljevog najvernijeg podanika, čoveka koji je i sam poticao iz duge loze dvorana. Ova služavka bila je princezi najviše po volji zato što joj je pravila društvo još od detinjstva.

Za put, princezi su dali čarobnu kobilu, koja je umela da govori, zvanu Falada. I na kraju, princeza je dobila zlatnu ogrlicu s koje je visilo kraljevsko prstenje koje je pripadalo njenom vereniku, princu. Trebalo je da mu ga vrati kada se venčaju.

Kada je sve bilo spremno za polazak, ceo zamak izašao je da poželi princezi sreću i, najzad, putovanje je započelo.

Vladalo je veliko uzbuđenje kada su putnici krenuli, i princeza i služavka provele su prve sate puta u veselju. Međutim, ubrzo su se umorile od tempa koji su ostali držali, pošto su više volele da putuju na nešto opušteniji način. Istini za volju, princeza se nije radovala bračnom životu, a naročito ne s princem kojeg nikada nije upoznala. To ne znači da se nadala da će nekako izbeći brak, pošto je bila poslušna i verna, uz onaj nesalomivi osećaj dužnosti koji je karakterističan za sve kojima plemenita krv teče venama. Ipak, nameravala je da uživa u svojim poslednjim momentima slobode što je duže mogla.

Prema tome, odlučna da ne dozvoli da je požuruju ka neizbežnoj sudbini, rekla je svojoj sviti da jaše napred, a da puste nju i njenu služavku da idu svojom brzinom. Bilo je samo nekoliko dana jahanja do prinčeve zemlje, a osim toga, niko u povorci nije nameravao da odbije princezi bilo koju želju.

Taj prvi dan njihovog puta bio je izuzetno topao i, pošto su više puta stale da se odmore, princeza i njena pratilja ubrzo su zaostale za ostatkom grupe. Oko kasnog podneva, njih dve naišle su na bistar potok i, obradovavši se što će moći da se okupaju posle tako dugog i dosadnog jahanja, složile su se da je to savršeno mesto da se ulogore kako bi prenoćile.

Dame su poletno sjahale, skinule prašnjavu odeću i pohitale k vodi. Prijalo im je da speru svu tu prljavštinu sa sebe.

Ali princeza nije bila navikla da se stara sama o sebi i ubrzo joj se kosa zamrsila u čvorove svuda oko nje. Videvši princezin problem, služavka je pritrčala da joj pomogne.

Predivno sveža voda milovala im je iznurene udove, i dok je služavka prala princezi kosu, nežno njihanje struje stalno im je primicalo tela. Ubrzo je ovo suptilno podsticanje talasa urodilo plodom i žene su postajale sve više opčinjene jedna drugom.

87

Avada&Fallen

Kada je princezina kosa oprana i isprana, odmah je počela da uzvraća uslugu, tako da je isti postupak ponovljen samo što je princeza oprala kosu služavki. U međuvremenu su obe žene postale smelije, puštajući da im se tela duže pripijaju kada bi ih voda spojila, kao slučajno, ali u stvari ih je postepeno sve više uzbuđivao tanani dodir mekog, ženstvenog tela. Ciste kose presijavale su im se na kasnom popodnevnom suncu.

Ali princeza još nije htela da se odvoji od svoje šarmantne služavke i zato je, veoma lagano, gotovo sneno, počela da je miluje koristeći se sapunom u rukama, tako da izgleda kao da je kupa, ali je, u stvari, samo htela da je intimnije dodirne. Obuzela ju je radoznalost da opipa tu ženu i da je uporedi sa sobom; ali više od toga, gorela je od potrebe da zadovolji i bude zadovoljena.

Nije dugo prošlo pre nego što je i služavku spopala ista želja kao i princezu, pa je i sama počela da nežno pipa i istražuje prijateljičino telo. Obe su se divile malim osobenostima svojih, inače sličnih, ženskih draži.

Malo po malo, upoznavale su jedna drugu, otkrivajući, kako to mogu samo žene koje praktikuju ovaj najfiniji oblik samozadovoljavanja, koliko prija dodirivati nekoga tohko nalik sebi.

Oh, kako je sladak osećaj otvrdle bradavice među prstima dok se nežno gladi bujna dojka. Kako ju je uzbuđivalo da klizi rukama niz njeno telo i mazi obline struka, kukova i okrugle zadnjice. Srce jedva može da joj izdrži kada, tragajući za trouglićem dlačica na raskršću dve glatke noge, najzad otkriva majušni pupoljak, od čega druga žena zadrhti - baš kao što i sama reaguje na dodir na tom mestu. Ne može da odoh da zavuče prst u tu mekoću unutar nje.

Pokrivene bisernom sapunicom, zdušno su milovale jedna drugu, otkrivajući s užitkom da su, uprkos malim razlikama, zaista veoma slične.

Pošto više nije bilo potrebe da se pretvaraju pod maskom kupanja, princeza i njena služavka išprale su sapun i izašle na obalu. Lagano su sušile jedna drugu kikoćući se i odvažno se zadirkujući međusobno. Odlučile su da im je jedna postelja dovoljna za noćenje i uzbuđeno su se bacile na posao. Kao dve vile u začaranoj šumi, lepršale su tamo-amo uživajući u svojoj golotinji. Najzad su namestile krevet i služavka je, pomalo bojažljivo, legla na njega.

Princeza se ugnezdila pored svoje služavke i meko je poljubila. Služavka je vatreno uzvratila pripijajući se uz princezu. Grlile su se kao ljubavnici koji se napokon sreću, spuštajući jedan dugi poljubac za drugim na glatke, ružičaste usne. Između poljubaca, šaputale su jedna drugoj nežnosti, iskreno otkrivajući svoju naklonost i obe su tako uživale dok su dojke dodirivale dojke, noge klizile preko glatkih nogu, a sjajni, vlažni otvori sve se brže trljali jedan uz drugi. Sada su bile silno uzbuđene i žudele su za nečim više.

Princeza se pomerila tako da je ležala pored služavke, ali okrenuta u suprotnom pravcu. Obema je ovo bilo novo iskustvo, ali instinktivno su pronašle svoje mesto jedna pred drugom.

Podrhtavajući od iščekivanja, najpre su opipavale i istraživale, a onda nežno rastvarale i lizale delikatne nabore pred sobom. Tiho stenjanje otkidalo im se s usana kada su oduševljeno otkrivale zadovoljstvo koje mogu na ovaj način da pruže jedna drugoj.

Dok im je strast rasla, grozničavije su se grlile, a kukovi su im se divlje njihali o jezike koji su tako marljivo radih. Zagrljaj im je bio toliko čvrst da su iz daljine delovale kao jedno biće umesto dva, i krici su im odjekivali šumom dok su ih konji nemo posmatrali. Suviše brzo sve je bilo gotovo, ali su princeza i njena služavka i dalje bile zagrljene, drhteći i šapućući jedna drugoj nežnosti.

Kasnije, te noći, služavku je probudio neki tvrdi predmet koji je bio zaglavljen u posteljini ispod nje. Opipavajući po umršenoj ćebadi, pronašla je kraljevski prsten koji je princezi spao s vrata dok su vodile ljubav. Brzo ga je izvukla i sakrila među svoj veš. U međuvremenu joj se jeziva ideja zakuvavala u mislima.

Služavka je znala da treba da bude zadovoljna svojim položajem princezine pratilje, jer ni u jednom kraljevstvu nije bilo blaže gospodarice. Štaviše, princeza ju je tretirala više kao sestru nego kao služavku. Možda je baš ova princezina dobronamernost izazivala služavkino nezadovoljstvo.

88

Avada&Fallen

Koji god bio razlog, služavka je bila izuzetno ljubomorna na princezu, i zavidela joj je na mnogim bogatstvima i visokom položaju. Više od svega, zavidela joj je što će se udati za princa. Služavki bi brak s princom jednom zauvek dao slobodu i moć za kojima je čeznula. Postala bi princeza i imala bi sve što poželi.

Kada se jednom u njoj rodila ideja da izda gospodaricu, brzo je rasla, preuzimajući vlast nad služavnikim umom i sprečavajući svim ostalim mislima da se mešaju. Ignorisala je sva osećanja naklonosti prema princezi, a čak i kad joj je palo na pamet da će možda morati da ugrozi princezin život da bi ostvarila svoj san, ni tada nije uzmakla, iako se zgrozila na samu pomisao. Ipak je volela sopstvenu ambiciju daleko više nego što je volela dobru, milu princezu. Međutim, zaklela se da će učiniti sve što može da ne naudi princezi, dok je ponovo prelazila kroz pojedinosti svog plana, sve vreme stiskajući kraljevski prsten u ruci.

Sutradan, služavka nije odmah otkrila svoje namere princezi. Čitavo jutro bila je tužna i zamišljena kada su nastavile sa svojim putovanjem.

Oko podneva prošle su pored još jednog potoka. Veoma žedna, princeza je rekla služavki: „Molim te, sjaši s konja i donesi mi malo vode.“ Ali služavka je odbila rekavši: „Uzmi sama.“ Ovo je šokiralo princezu, ali devojka joj je bila suviše draga da bi je prekorela kao što je trebalo i tako je, sišavši s konja, otišla do potoka da pije. Ali je princezina kobila, Falada, zapazila sve što se desilo.

Malo dalje niz put, princeza je ponovo ožednela i, zaboravivši na prethodni incident, opet se obratila služavki: „Molim te, sjaši s konja i donesi mi malo vode.“ Ponovo je služavka neučtivo odbila i princeza je morala da ode sama da pije. Međutim, kad se napila, ustala je i videla da je i služavka, takođe, sjahala.

Od pogleda u služavkinim očima, princezi se srce ohladilo od jeze. Pomislila je da će je služavka ubiti, ali samo je naredila princezi da skine svoju kraljevsku haljinu i da obuče služavkinu odeću.

Ovaj zahtev bio joj je čudan, ali bez reči je poslušala, čak i dok je gledala kako služavka oblači njenu kraljevsku odoru. Potom je služavka uzjahala Faladu, i prepustila princezi svoju ragu. Princeza se pitala šta li se to zbiva, ali ništa nije rekla, pošto je mislila da je bezbednije da sačeka da stignu u kraljevstvo, pre nego što ispita služavkino čudnovato ponašanje. Što se tiče služavke, stalno je odlagala momenat kada će obaviti čitavu svoju smicalicu, jer, iskreno, nije nalazila zadovoljstva u zadatku koji je čeka.

Neko vreme su ovako putovale: princeza suviše uplašena da progovori, a služavka u tišini mozgajući o njihovoj sudbini. Kada su najzad dospele do raskrća na putu koje je označavalo ulaz u kraljevstvo princa-verenika, služavka je znala da više neće moći da odugovlači. Zaustavila je princezinog konja i naterala je da sjaše.

Pre nego što je princeza uspela išta da kaže, služavka je brzo izvadila nož. Uperivši oštricu u princezino srce, ucenila ju je: da se zakune da ni živoj duši nikada neće otkriti svoj identitet, inače će je ubiti. Princeza je bila suviše zatečena da bi odgovorila, ali služavka je gurnula nož napred i rekla: „Znam da nećeš prekršiti kraljevski zavet, zato se zakuni sada ili ćeš umreti!“ Šta je drugo princeza mogla? Da bi sačuvala život, učinila je kako joj je služavka naredila.

I tako se sve odvilo baš onako kao što je služavka planirala, a kada su njih dve stigle do svog odredišta, odmah su svi pomislili da je služavka u stvari princeza i primili su je u prinčev zamak s mnogo veselja i radosti. Prava princeza bila je prinuđena da se ponaša kao služavka. Zaključali su je u spavaću sobu svoje nekadašnje služavke i morala je da raspakuje sopstvene stvari, koje su sada pripadale služavki. Služavka je zaokružila svoje zlodelo tako što je izdala naređenje da se čitava princezina svita smesta vrati nazad u njihovo nekadašnje kraljevstvo.

Pošto je tako dobro izvela svoj plan, lažna princeza nije gubila vreme da se uda za princa koji, uzgred, ništa nije sumnjao. Ali prava princeza odbila je da dvori svoju izdajničku služavku i, budući

89

Avada&Fallen

da nije bila obučena niti sposobna za bilo koji posao, nije mogla da nađe ništa bolje nego da čuva kraljevske guske u dvorištu. I tako je postala poznata kao „guščarica“.

Princ i njegova nevesta srećno su živeli, ali je guščarica, u međuvremenu, ispaštala u siromaštvu i samoći, jedino s guskama kao društvom u dvorištu, gde se brinula o njima.

Jednog dana, princ je poželeo da ode da jaše i, pošto se njegov konj potkivao, uzjahao je princezinu kobilu, Faladu.

Išli su postojanim galopom, jer je Falada bila odličan konj, sve dok nisu došli do raskršća, gde je služavka primorala princezu na onaj kobni zavet uz pretnju da će je, u suprotnom, ubiti. Dok su prolazili kraj tog mesta, Falada je usporila u kas i promrmljala: „Ovde je služavka htela da ubije tvoju pravu princezu ukoliko se ne zakune da će tajiti svoj pravi identitet.“ Princa je šokirala ova izjava, ali ništa nije rekao i pustio je kobilu da nastavi istim pravcem da vidi šta će još doznati. Nastavili su napred i, na drugom mestu na putu, kobila je ponovo usporila govoreći: „Ovde je služavka naterala tvoju pravu princezu da zamene odeću.“ Ponovo je princ oćutao i blago je podbo kobilu napred. Kada su dospeli do velikog potoka gde su se dame okupale, Falada je stala i rekla: „Ovde su se služavka i tvoja prava princeza okupale i milovale jedna drugu zbog čega je kraljevski prsten spao princezi s vrata pravo u služavkine šake.“ Na ovo je princ naglo cimnuo Faladu u stranu i poveo je punim galopom nazad k zamku. Kada je stigao, odmah je poslao po svoju ženu za koju je sada znao da je, u stvari, bila služavka. Iako bi kazna za takvu izdaju obično bila preka, princ je jako zavoleo svoju ženu, bila služavka, ne bila. Nije hteo da joj naudi i šetkao je razmišljajući, trudeći se da smisli odgovarajuću kaznu za njene postupke.

Iznenada joj je čuo korake iza leđa. Nedužno mu se osmehnula. „Šta želiš, dragi mužu?“, pitala je. „Želim da mi dovedeš moju pravu nevestu“, rekao je tiho.

Pobledela je na ovaj neočekivani zahtev, ali nežno ju je pomilovao po licu govoreći: „Uradi kao što sam rekao.“ Strepeći za svoju sudbinu, žena je odjurila da ga posluša. Brzo je pronašla guščaricu i rekla joj šta je princ tražio. Kada je videla preplašeni izraz na licu svoje nekadašnje služavke, prava princeza pretpostavila je da je princ otkrio njihovu tajnu. Na iznenađenje neverne služavke, guščarica joj je stegla šaku i rekla: „Neću dozvoliti da ti se išta loše desi!“ Premda zaista nije znala kako bi mogla da ispuni ovo obećanje, jer nema sile na svetu dovoljno moćne da spase ženu koja tako obmane nekog svog; baš kao što je nema ni na nebu.

Služavku je zadivila dobrota njene nekadašnje gospodarice. Ali, avaj! Nije mogla da poništi ono što je već učinjeno.

Drhteći i držeći se jedna druge, žene su prišle princu u njegovoj odaji. Kada ih je video tako uplašene, srce mu je smekšalo. Ipak, smislio je kaznu za svoju ženu i bio je odlučan da je do kraja sprovede. „Želim da dobijem ono što mi je tvojom prevarom uskraćeno, ženo moja“, izjavio je. Ali, kada je pogledao gušcaricu, umalo se nije predomislio, zato što je izgledala potpuno zapušteno zbog prljavštine iz dvorišta i loše higijene. „Ali prvo da se okupa“, odlučio je. Njegova žena pošla je da pozove služavke, ali zaustavio ju je. „Ti ćeš je okupati kao što si je kupala u onom potoku“, zapovedio je.

Prinčeva žena polako je svukla guščaricu. Dok je gledala u saosećajne oči na devojčinom prljavom licu, crvenela je od srama. Iznenada se setila koliko je princeza uvek bila dobra prema njoj.

Pokajala se zbog svog ponašanja prema njoj još i pre nego što joj je tajna razotkrivena, ali, oh, koliko je samo volela da bude princeza!

90

Avada&Fallen

Kada je guščarica bila potpuno gola, služavka ju je povela do ogromne kade pune sapunjave vode. Guščarica se spustila u vodu, a prinčeva žena nadvila se nad kadu da je kupa. „Biće lakše ako se okupaš zajedno s njom“, prekinuo ju je muž. „Zar niste tako radile u potoku?“ S oklevanjem i drhtavih šaka, njegova žena je skinula odeću i ušla u kadu. Uprkos strahovima o svojoj neizvesnoj budućnosti, mogla je da oseti kako se u njoj nakuplja ono poznato štipkanje.

Međutim, u trenutnim okolnostima, bilo je jednako uznemirujuće koliko i prijatno. Opkoračivši guščaricu, tako da su joj kolena bila pored njenih kukova, počela je pažljivo da joj pere zamršenu kosu. Pokajničke suze potekle su joj niz lepe obraze kada je pogledala plemenitu guščaricu u oči, dok je ona samo posmatrala svoju nekadašnju služavku bez traga ljutnje. Princ je gledao kako guščarica odvažno počinje da pere kosu svojoj nekadašnjoj služavki, kao onda u potoku one davne noći.

Kada su im kose padale u čistim, sjajnim pramenovima oko glatkih tela, žene su uzele sapun i polako počele da šire svilenkaste bele mehuriće po svojim telima. Princ je s divljenjem gledao kako se žene intimno peru kao što su radile i u šumi. Služeći se samo sapunom i šakama, temeljno su ribale jedna drugu ne izostavljajući nijedan deo. Guščarica je bila toliko očarana lepotom svoje nekadašnje služavke da joj je, potpuno zaboravivši na princa, lagano očešala usne brzim poljupcem.

Oh, kako je patila zbog služavkinog ponašanja prema njoj, dok je bila guščarica! Ali više od svega, srce joj je bilo slomljeno zbog toga što su njene tihe reči ljubavi, koje joj je šaputala one noći u šumi, bile potpuno iskrene.

Njenu nekadašnju služavku mučila su mnoga sukobljena osećanja, tako da nije mogla da odgovori na poljubac i naglo je ustala i izašla iz kade.

Princ je pružio svojoj ženi meki peškir i rekao joj da osuši guščaricu. Poslušala je, i ponovo joj je guščarica uzvratila uslugu. Sada je princ poveo dve žene u svoj krevet i rekao im potpuno staloženo (iako je, u stvari, podrhtavao u potpunoj uzbuđenosti), „Molim vas, dame, pokažite mi kako ste se milovale pored potoka.“ Žene su oklevale, postiđene. Obe je koža, rumena od kupke, golicala i pekla od mešavine stida i iščekivanja.

Princ je, međutim, žarko želeo da sazna sve što se desilo između njegove žene i princeze.

Njihovo oklevanje bilo je pravo mučenje za njega, i zato je nestrpljivo rekao damama koje su tako izazovno stajale pred njim: „Obe ste me izdale - jedna svojim neverstvom, druga svojom prevarom.

Po zakonu, mogu da vas kaznim kako mi drago. Zato možete obe da mi se odužite u potpunosti, sada i ovde, ih da ispaštate zakonitu kaznu.“ Tako im se obratio samo zato što je bio izuzetno uznemiren i hteo je da ih podstakne na akciju na svaki mogući način. Štaviše, princ je sasvim oprostio obema ženama još dok ih je gledao zajedno u kadi. Žene su se nelagodno popele na krevet i legle jedna uz drugu, s glavama u suprotnim smerovima, gledajući jedna drugoj u kukove. Princ je nemo posmatrao dok su se žene borile da prevaziđu stid. Nije ni treptao - nije hteo da propusti ni sekundu dok su se bojažljivo pipkale, nežno razmičući jedna drugoj meke nabore i izlažući unutrašnjost njegovom pogledu u potpunosti i ližući to osetljivo meso. Polako je šetao duž kreveta, prvo s jedne strane, a onda s druge, očajnički želeći da sagleda ovaj prizor iz svakog mogućeg ugla. Opčinio ga je guščaričin mali, ružičasti jezik, koji se uvlačio u najintimniji deo njegove žene, deo za koji je verovao da je samo njemu dostupan. Jednako ga je izbezumljivao pogled na sopstvenu ženu koja je obavljala isti ritual svojim slatkim usnama i jezikom, tako da nije mogao da odoli da je poljubi i okusi dokaz onoga što je tu video.

Guščarica nije ni primećivala princa od silne sreće što ponovo drži svoju služavku u naručju.

Drsko ju je gladila jezikom i usnama, naslađujući se svakim potresom i drhtajem tela svoje ljubavnice kojim je reagovala na njen dodir.

Najzad je služavka, koja je tog dana prošla kroz toliko suprotnih osećanja, počela da se opušta.

Sve joj je bilo veoma potresno: počevši od stida kada se razotkrilo šta je uradila, pa onda užasni strah od posledica koje će snositi za svoje postupke, i konačno, do dubokog olakšanja kada je njen

91

Avada&Fallen

muž izjavio da joj kazna neće ići dalje od ove sobe. Poneli su se prema njoj blaže nego što je zaslužila, a njena kazna bila je baš ono o čemu je sanjala svih ovih meseci, jer, iako se zaljubila u svog muža, nije uspela da zaboravi na čari svoje ljubavnice, kao ni njihovu savršenu noć u šumi.

Njenom telu trebalo je nekoliko minuta da se oporavi od svih prevrata tog dana, ali je konačno počela da se gubi u princezinoj mekoći. Ubrzo su obe bile jednako obuzete jedna drugom kao što su bile i onda kraj potoka.

Pošto više ni časa nije mogao da izdrži da bude samo posmatrač, princ je blago odgurnuo svoju ženu od njene ljubavnice i kleknuo guščarici između nogu. Pogledao je ženu i rekao: „Diraj je.“ Pružila je ruku i nesigurno dotakla guščaricu prstima. Princ je gledao kako joj prsti plešu duž njenog otvora, i lagano se pribio uz njih, terajući je da bude žustrija, i istovremeno se sagnuo da je poljubi. Dok su mu usne još dodirivale njene, šapnuo je: „Reci mi kakav je osećaj?“ Stresla se kada je na hiljade osećanja buknulo u njoj. Čula je sebe kako šapuće iskreni odgovor, iako joj se činilo kao da neko drugi govori iz nje. „Mek, vlažan“, i posle kratke pauze, dodala je, „vruć.“ Odmakao se od svoje žene, tako da je ponovo bio okrenut ka guščarici, ali nije skinuo pogled s nje. Guščarica ih je oboje zainteresovano gledala, širom razmičući noge i blago stenjući. Rekao je ženi: „Otvori je za mene.“ Služavka je na sekund osetila ujed ljubomore. Ali sledećeg momenta je pomislila, Koje pravo imam da budem ljubomorna, kada sam sve ovo već otela princezi? Pored toga, kako mogu da budem ljubomorna na osobu koju volim? Naime, shvatila je da i dalje voli princezu i nemo se zaklinjala da je više nikada neće izneveriti.

Bez daljeg odlaganja, služavka je pripremila guščaricu za muževljev prodor. Drhtala je pod uticajem tolikih osećaja koji su se komešali u njoj, i konačno je bila svesna sopstvene pulsirajuće potrebe dok je posmatrala muža kako polagano uzima guščaricu. Devojka je stenjala dok je primala od princa isto zadovoljstvo koje je on toliko puta ranije pružio svojoj ženi. Princ je gledao svoju ženu, dok je ona gledala njega, i to mu je pojačalo užitak.

Služavka nije mogla da otrgne pogled s prizora pred sobom. Kada je videla rumeno lice guščarice savršeno je razumela kakvo zadovoljstvo oseća. I najzad je shvatila koliko je guščarica propatila zbog nje.

Ni ne znajući šta radi, služavka je pružila ruku i dotakla guščaričino lice, prelazeći joj prstom preko usana. Polako je prešla niže opipavajući joj liniju vilice, i još niže, da pomiluje meku dojku.

Guščarica je bespomoćno stenjala, obuzeta burnim taksom sve jačeg zadovoljstva. Odjednom je služavka poželela da pomogne svojoj gospodarici koliko je mogla. Polako je spuštala ruku niže, pa još niže, sve dok nije doprla do tajnog mesta koje je tako dobro poznavala, gde je prelazila prstima nežno, u krug, sve brže i brže.

Guščarica je zastenjala još glasnije, dahćući. Princ je nastavio da se zariva u nju, dok je fascinirano gledao u svoju ženu. Osmehivala se nastavljajući da masira mali, natečeni brežuljak, vrteći ga nežno, ali čvrsto.

Služavka se sagla da poljubi gospodaričine grozničave usne. Guščarica je cvilela i stenjala. Ali princ se i dalje zabadao u nju. A prsti njegove žene radili su i dalje u krug, u krug.

Iznenada je guščarica širom otvorila oči, i telo joj se snažno streslo kada je vrisnula. U naletu emocija, zagrlila je svoju služavku i poljubila je.

Ali princ još nije bio gotov. Služavka je pogledala svog muža. „Lezi, ženo“, zahtevao je.

Zadrhtala je od iščekivanja, i pored toga što je iznenada briznula u plač.

Guščarica joj je odmah prišla i zagrlila je, ali princ ju je blago odgurnuo. Privukao je ženu u naručje i uzeo je, nežno i s ljubavlju, čak i dok je guščarica zainteresovano posmatrala. Ljubio joj je

92

Avada&Fallen

uplakane obraze u pokušaju da je umiri, govoreći: „Ti si mi prava žena, zato što si ti želela da se udaš za mene.“ Znao je da ga guščarica ne bi usrećila, a osim toga, bilo je prekasno, pošto se već zaljubio u njenu služavku.

Kada je čula ovu njegovu izjavu, ženu je preplavila radost. Pogledala je guščaricu dok je njen muž vodio ljubav s njom. Guščarica joj se primakla i nežno je poljubila.

Služavka je obavila ruke oko guščarice i privukla je sebi, tako da su im grudi bile sasvim pritisnute. Uzbudljivi osećaji kolali su kroz nju i uživala je što joj je telo podeljeno između dva ljubavnika. Od struka naviše, bila je pripijena uz guščaricu koja je šaputala nežnosti između poljubaca i štipkala joj bradavice.

Ali od struka nadole, služavka je bila u daleko vatrenijem zagrljaju sa svojim mužem, princem.

Stezala ga je nogama dok se neumorno zarivao u nju i pohotno gledao milovanja dve žene. I ponovo je guščarica uzvratila uslugu svojoj prijateljici tako što joj je pažljivo zavukla ruku tamo gde su se ona i muž spajali i znalački je trljala upravo iznad tog otvora. Služavka se očajnički držala i za guščaricu i za muža dok je vrištala od zadovoljstva.

Princ je sada želeo svoju ženu samo za sebe i, blago odgurnuvši guščaricu u stranu, nagnuo se napred da je poljubi, istovremeno joj gurajući noge napred. Ovim pokretom, telo joj se više raširilo da ga bolje primi, i najzad je popustio sopstvenoj želji za zadovoljenjem. Guščarica je netremice gledala kako se princ naslađuje svojom ženom.

A kasnije, kada su svi troje tiho ležali zajedno, nekadašnja služavka pružila se ka pravoj princezi, iznenada obuzeta željom da joj nekako nadoknadi sve teškoće koje joj je zadala. Nikada više neće naškoditi drugoj ženi u svoju korist! „Moraš da dođeš u zamak i živiš kao princeza“, zamolila ju je. „Biću ti služavka i radiću danju i noću da ti sve nadoknadim!“ Njen muž podigao je glavu s kreveta, spreman da se pobuni protiv ovog predloga, ali ga je guščarica.pretekla. „Ako zaista želiš da živim u ovom zamku, rado ću prihvatiti, ali mislim da ne bi bilo prikladno da mi jedna princeza bude služavka.“ „Ali svi znamo da nisam zaista princeza“, rekla je služavka pokajnički. „Ali jesi“, usprotivila se nekadašnja guščarica. „Zaista jesi!“, rekao je princ. „Kada si se udala za mene, podigla si svoj položaj od obične služavke.“ Obe princeze se nasmejaše.

Princ je ponovo legao da se odmori dok su princeze nežno šaputale jedna drugoj i uzbuđeno pravile planove za budućnost - svoju zajedničku budućnost. A ipak, nijednoj princezi nije palo na pamet da se konsultuje s princom o bilo čemu od ovoga.

Međutim, ma koliko čudno delovalo, princu to uopšte nije smetalo. Staviše, od tog dana nije više imao nijednu zamerku na ženine odluke!

93

Avada&Fallen

Jagnje u vučjoj koži

94

Avada&Fallen

Ja sam dama. I uvek se ponašam kako dami dolikuje. Za svoj trud prikladno sam nagrađena, kao i sve dame, poštovanjem muškaraca i žena koji su mi jednaki. Ovo možda deluje kao slaba nagrada za teškoće s kojima se žena susreće da bi ispunila rigorozna očekivanja nametnuta damama i, da budem iskrena, dok godine prolaze, sve sam svesnija ograničenja koja me sputavaju, kao i manjka prilika koji iz toga proizilazi. Ali kakvog izbora imam?

To ne znači da se kajem zbog svojih odluka. Od svih mogućih životnih stilova koje sam kao žena mogla da odaberem, ovaj mi je, nesumnjivo, bio najpodnošljiviji. Jedino što ne mogu, a da se ne zapitam, zašto samo za žene granice među malobrojnim izborima ostaju tako oštre.

Jeste li ikada primetili, na primer, kako žena jakog majčinskog instinkta obično gubi sve ostale aspekte svoje ličnosti nakon što rodi dete? Da li iznutra, ili spolja, zaista ne znam, ona kao da oseća neku pretnju protiv samog svog prava da bude majka, ukoliko se upusti u bilo koju aktivnost koja se ne dožiljava kao majčinska. Propušta prilike za profesionalno napredovanje i negira sopstvenu seksualnost oblačeći se konzervativno, ponekad čak i u odeću koja se slaže s odećom njene dece.

Naposletku, seksualne ili profesionalne prilike nestaju i ona postaje jednodimenzionalna i dosadna svakome ko je prerastao pelene.

A onda, naravno, imamo i ženu koja se odlučuje za profesionalni stil života. Njene kolege nisu onako tolerantne kao ljudi među kojima se kreće jedna majka. Na opasnoj je teritoriji i ne sme da popusti pred nekom od svojih manje sofisticiranih prirodnih sklonosti da je ne bi okarakterisali kao „neprofesionalnu“ i da ne bi izgubila sve za šta je toliko vredno radila. Mora dobro da pazi kako se predstavlja i kako se ponaša. Ako ima decu, stalno je muči griža savesti jer, da bi ostala uspešna u karijeri, neophodno je da prevaziđe te majčinske instinkte koje njeni saradnici mogu smatrati slabošću i neprofesionalnošću.

Svakako je daleko najgori usud one žene koja odabere seksualnost kao vodeći put u životu obično izbor koji se otkrije linijom manjeg otpora, ili uopšte i nije izbor, već jedina mogućnost. Iako se čini da se ovoj ženi muškarci dive, u stvari je veoma usamljena zato što je oni samo koriste.

Paradira unaokolo oskudno odevena, mašući jedinim šargarepama koje smatra da poseduje, i svojom jednom jedinom šansom da pronađe ljubav i sigurnost. Dopušta da je iskorišćavaju, samo da bi, bez izuzetka, završila praznih šaka zato što odbija od sebe druge žene i oslobađa muškarce svake odgovornosti. Ponekad čak gubi i svoje pravo na majčinstvo, ako je dovoljno naivna da pokuša da probije granicu između ova dva stila života i neko odluči da je pozove na odgovornost zbog toga.

Muškarci, naravno, nemaju tih ograničenja. A ipak, muškarci su izgleda najodlučniji da ženska ograničenja ostanu na snazi. Nisam sigurna šta je razlog ovome, pošto zbog njih i oni sami imaju iste neprijatnosti kao i žene. Ali čini se da ove granice muškarcima pružaju mali osećaj sigurnosti.

One im pomažu da definišu žene u svojim životima. To, naravno, nije nepogrešiv plan, ali dovoljno je dobar i, pretpostavljam da smatraju da im se isplati.

Kao što sam već rekla, nikada se nisam pokajala zbog svog izbora, nego zbog toga što sam uopšte morala da biram. I mada sam srećna koliko žena s mojim ograničenjima može biti, ponekad sam se pitala kako bi bilo kada bih privremeno pobegla u neku drugačiju realnost.

Ali kako bih mogla da pobegnem, makar i na kratko, a da ne rizikujem sve što imam?

Dosta sam razmišljala o ovome, naročito poslednjih godina, i shvatila sam da postoji samo jedan odgovor. Morala bih da privremeno postanem neko drugi. Ali ko?

95

Avada&Fallen

Ovo je bilo važno pitanje jer, ako bih zaista sprovela takav eksperiment, svakako bih htela da izvučem maksimalnu količinu zadovoljstva iz tog iskustva. Za mene, postojala je samo jedna osoba koja bi mogla da mi pomogne da ostvarim svoj cilj.

Jedne večeri, izložila sam mužu ovaj problem - ne direktno, naravno; to bi svakako bilo nepromišljeno. Nisam htela da ga uplašim ili odbijem od sebe. Ali trebalo mi je njegovo učešće, makar i nesvesno, kao i saznanje o njegovom iskustvu. Vrlo sam dobro uviđala ironiju situacije, ali ovo nije bilo vreme da se bunim što moj muž, samo zato što je muškarac, ima pravo da mu ovakva iskustva budu dostupna, dok ga ja nemam.

Obično mi nije nimalo teško da dobijem šta god poželim od svog muža. Ljubazan je i nežan, za jednog muža, i tokom godina razvila sam prilično metodičan način da izađem na kraj s njim. To je veoma zaobilazan način, priznajem, i možda i malo detinjast, ali toliko je delotvoran da nemam potrebe da tražim bolji metod. Obelodaniću vam ovde svoju strategiju, u slučaju da nameravate i sami da je isprobate.

Uvek kada želim nešto od svog muža, najpre dovedem u pitanje njegovu ljubav prema meni. To stvara atmosferu koju priželjkujem, jer ga stavlja u položaj da izjavi nešto za šta ću mu u roku od nekoliko momenata pružiti priliku da dokaže. S takvom početnom prednošću, male su mi šanse da ne uspem. Osim toga, jako volim da ga čujem kako to izgovara.

Potom, stavljam mužu do znanja da želim nešto od njega, ali uvek pitam da li će to uraditi pre nego što mu kažem šta je! Obično odgovara potvrdno, bez obzira na prethodnu malu pauzu, a ponekad i kratkotrajnim oklevanjem kao što je: „ako mogu“ ih nešto slično tome. Ali ne obraćam mnogo pažnje na sve to. Važno je da je, kao i većina muževa, voljan da mi udovolji ako može. Uvek je mom mužu lakše da me zadovolji kada zamišlja da je neki veliki dobročinitelj zato što je to uradio. Kakve ima veze što ponekad pomislim da bi trebalo da dobijam te „poklončiće“, a da ne moram da apelujem na muževljev ego? Takve misli nisu vredne razmatranja jer su one prepreke između žene i onoga što ona želi. One su samo romantične zamisli koje će, ukoliko im se dozvoli, doći u sukob s ciljevima jedne dame. Osim toga, nemaju nikakve veze s ljubavlju, a znam da me, kakve god da su mu mane, moj muž voli.

Ali u ovom naročitom slučaju, ipak mi je bilo neprijatno da kažem svom mužu šta tačno želim.

Znala sam da će mu to isprva biti neprijatno, tako da sam još malo odugovlačila, upozoravajući ga da će biti teško, ali sam naglašavala koliko mi je to važno. Moja molba bila je toliko iskrena da su mi čak i navrle suze, pa sam morala i da zastanem na trenutak, da se priberem, pre nego što sam uspela da nastavim. Veoma zabrinut, muž me je uhvatio za ruku i uveravao me da će zaista učiniti sve što mu je u moći da mi ispuni želju do tančina. Kada sam stekla njegovu punu posvećenost, nastavila sam. „Želja mi je, dragi mužu, da saznam detalje o najneobičnijem i najuzbudljivijem seksualnom odnosu koji si ikad doživeo.“ Gledala sam kako mu se zabrinutost pretvara u šok. Onda se nasmejao. Pretpostavljam da je to bio blesav razlog za čitavu ovu moju ujdurmu, ali morate da shvatite da se, kao od prave dame, od mene vrlo malo očekivalo u spavaćoj sobi. Doduše, malo se šta, u zadnje vreme, tamo uopšte i dešavalo. Zabrinula sam se da me neće shvatiti ozbiljno.

Polako mu je smeh zamro, i očinski mi se osmehnuo. Baš kao što sam se i plašila, spremao se da mi udovolji pričom o nekom od naših nezanimljivih iskustava. Stavila sam mu ruku preko usta. „Pre nego što udovoljiš mojoj želji, prvo me saslušaj“, zamolila sam ga. „Znam da me voliš i ubeđena sam u tvoje poštovanje. Baš zbog toga (što, uzgred, duboko cenim) i smatram da sam sigurno eliminisana iz zbirke uspomena među kojima ćeš odabrati. Ne tražim romantičnu priču, niti ljubavnu. Samo želim da čujem o tvom najboljem, najneobičnijem, najupečatljivijem sekusualnom iskustvu sa ženom - ma koliko ono bilo zapanjujuće, jezivo ili ponižavajuće. Tražim samo da iskreno odabereš najbolji slučaj kojeg možeš da se setiš i da mi ništa ne prećutiš da bi me poštedeo.“ Mislila sam da znam značenje svakog izraza na njegovom lepom licu, ali ovaj nikada ranije nisam videla. Otvorio je usta da kaže nešto, a onda ih je ponovo zatvorio. Onda sam shvatila da se,

96

Avada&Fallen

zaista, seća tako nečega. Upravo je pomislio na to! Srce je počelo brže da mi kuca. Moram da saznam! Iskrene suze ispunile su mi oči ovoga puta i uzbuđeno sam mu stegla šake.

Onda sam shvatila da se, zaista, seća takvog nečega. Upravo je pomislio na to! Srce je počelo brže da mi kuca. Moram da saznam! Iskrene suze ispunile su mi oči ovoga puta i uzbuđeno sam mu stegla šake. „Znam da je to čudan zahtev, ali stvarno želim da čujem“, rekla sam mu. Iskreno, jedina druga nada da steknem znanje o takvim pitanjima bila bi da se okrenem nekom strancu, a još uvek nisam bila baš toliko nezadovoljna svojom situacijom!

Muž mi je, na kraju, popustio, naravno, ali kunem se, bilo je teže nego onda kada sam tražila neverovatno skupu dijamantsku narukvicu!

Bilo mu je veoma neprijatno kada je najzad počeo da mi priča o tom događaju. Bilo je to iskustvo koje je doživeo u mladosti, pre dosta godina. Pričao je s oklevanjem, ali nije bilo sumnje da govori istinu, jer me je izraz na licu mog muža u kombinaciji s blagim, podrhtavanjem glasa potpuno uverio u autentičnost svega što je rekao. Na sreću, njegova priča nije mi uopšte bila odbojna. Reč je bila o nečemu što nikada ranije nisam probala, o nečemu za šta sam pretpostavljala da mi muž nije zainteresovan, ali, s druge strane, to i nije bilo baš nešto što bi čovek predložio dami kao što sam ja. Baš čudno što me je i sama pomisao zasipala drhtajima uzbuđenja! Da, ovo je bila odlična ideja. Sada sam znala šta treba da radim da bih pobegla od svoje stvarnosti i iskusila slasti sasvim drugačijeg života.

Postavila sam mužu sijaset pitanja. Posle nekog vremena, i pogotovo zato što je uvideo da nisam ni uvređena niti zgađena, opustio se. Odgovorio mi je na sva pitanja veoma podrobno.

Ispričao mi je sve što je znao o toj ženi, iako je to bilo ograničeno, budući da ju je video samo taj jedan put. Kako ograničenja mogu da budu tužna za te žene! Skoro da sam mogla biti ljubomorna na nju, osim što, i pored toga što je pružila mom mužu takvo nezaboravno zadovoljstvo, nije uspela da ga zainteresuje da je bolje upozna.

Moj muž nije imao pojma o razlozima moje bizarne molbe, i namerno sam ih krila od njega.

Htela sam da sve bude divno iznenađenje.

Danima sam se pretvarala. Čak i kada je sve bilo uređeno do poslednjeg detalja, i dalje sam odlagala, jer priznajem da sam bila izuzetno nervozna.

A onda sam, jednog dana, bila spremna. Desilo se sasvim slučajno. Iz radoznalosti sam stavila plavu periku koju sam kupila za ovu priliku i pogledala sam se u ogledalo. Srce mi je odmah jako zalupalo. Osetila sam čak i leptiriće u stomaku! Da, bila sam definitivno spremna.

Polako i pažljivo, nanela sam na lice novu šminku, koju sam kupila. Prvo sam namazala tamni, zavodljivi kreon oko očiju, zbog čega su delovale mnogo krupnije nego što jesu. Onda je na red došao karmin. Prošlo je sigurno deset godina otkad nisam nosila karmin, ali bila sam sigurna da nikada nisam upotrebila baš tu crvenu nijansu. Nisam mogla da prestanem da se kikoćem dok sam ga mazala na usne. Osećala sam se kao dete koje se oblači u tuđu odeću.

Sledeće su bile čarape. Teško je poverovati da su žene morale da se zadovolje njima pre nego što su uvedene hulahopke. Ali kako je divan osećaj kada ih nosite bez gaća! Biti tako izložen vazduhu.

Baš lepo. Ponovo nisam uspela da suzbijem kikot. Nadala sam se da se neću osramotiti tako što ću se sve vreme smejati.

Neko pićence bi mi pomoglo, ali bila sam rešena da čekam do poslednjeg momenta, i onda da popijem samo jedno. Nisam htela da budem ni pripita. Htela sam da mi sva čula budu krajnje oštra, da bih iskusila svaki osećaj, dok me on bude preplavljivao.

Kada sam stavila periku, našminkala se i obula čarape, bila sam gotova. Osećala sam se kao da deo mene nedostaje, jer nikada nisam bila sorta kojoj je bilo prijatno bez odeće, ali sada više nije bilo povratka.

97

Avada&Fallen

Stajala sam razrogačenih očiju pred ogledalom. Žena koja je gledala u mene izgledala je neobično ranjivo. Bila je prelepa, posedujući onu prodornu, samotnu lepotu koja pripada onim ženama koje se pokorno predstavljaju na tacnama od čipke i svile, oblače što bolje mogu, u nadi da će im to doneti ljubav, slavu, novac ili sreću. I pomislila sam da svaka žena ovo može da uradi!

Prosto je, kao da kupuješ kostim! Moje jarkocrvene usne smeškale su mi se u odrazu.

Iznenada sam se setila nečega za kraj. Potražila sam među šminkom i pronašla smeđu olovku za usta. Onda sam, veoma pažljivo, nacrtala slatki mali mladež tik iznad usne. Tako. Savršeno!

Dozvolila sam sebi još jedan nervozni kikot.

Kao i obično, moj muž vratio se kući tačno na vreme. Sakrila sam se u senkama naše trpezarije dok ne odlučim da je došao pravi čas. Srce mi je ludo dobovalo u grudima. Zar je moguće da se krijem od sopstvenog, dobro poznatog muža? Ušao je na vrata, kao i obično, dozivajući me. Ali ovom prilikom, nisam mu odgovorila. Htela sam da svaka pojedinost ove noći bude drugačija, nezaboravna. Ponovo me je pozvao. Čula sam kako se penje uz stepenice, dve po dve i izvikuje moje ime. Srce mi je bolno lupalo. Skoro da sam se plašila. Osećala sam se slično kao kada sam igrala žmurke kao dete. Čula sam mu korake na stepenicama, ovog puta kako silaze. Sada mu je u glasu bila prisutna i zabrinutost kada je ušao u kuhinju i ponovo me pozvao. Najzad sam ustala i tiho se ušunjala u dnevnu sobu. Stala sam neprimetno uz jedan od zidova velike prostorije.

Za nekoliko trenutaka ušao je u dnevnu sobu i zastao češkajući se po glavi. Bila sam sasvim nepomična dok sam ga gledala. Ubrzo je osetio moje prisustvo. Okrenuo je glavu tačno prema mestu gde sam skamenjeno stajala uza zid. Šok mu je prešao licem. Isprva se činilo kao da me ne prepoznaje.

Nisam se nasmejala, čak ni osmehnula. Obuzimalo me je novo osećanje, gušeći mi raniji poriv za kikotanjem. Jedva da sam mogla da dišem dok mi je muž samo tako stajao i zevao u mene. Ali najzad mu se zbunjenost raspršila i oboma nam je u očima sinulo prepoznavanje. Znao me je. I ja sam znala njega. Shvatio je šta želim od njega, a ja sam, naravno, već napamet naučila svoj scenario.

Ni reč nije rekao kada je polako pošao ka meni. Odmeravao me je pogledom i ništa mu nije promicalo. Osmeh je počeo da mu se obrazuje na usnama, ali onda je hitro nestao. Gledali smo jedno drugo u oči i odjednom se uozbiljio. „Jesi li sigurna da želiš ovo?“, pitao je tiho.

Umalo mi tad nisu krenule suze, ali brzo sam ih odagnala treptanjem. Živela sam za njegovu ljubav i brigu, ali večeras sam htela da mi pruži nešto drugo. A posle ćemo se vratiti tome. Odolela sam želji da mu pojurim u zagrljaj i kažem mu koliko ga volim.

Umesto toga, samo sam oholo cimriula bradu uvis i zauzela ravnodušan stav. „Ti se pitaš“, odgovorila sam gledajući ga u oči. Nisam mogla da prepoznam sopstveni glas. „Imam dosta novca“, uzvratio je, ležerno ulazeći u ulogu. „A čuo sam da si ti žena koja će mi pružiti ono što želim.“ „Reci mi šta želiš, pa ću ti onda odgovoriti da li mogu da ti pomognem“, rekla sam hladno. „Znaš šta želim“, prosto je odgovorio. „Ono što želi svaki muškarac kada dođe kod tebe. Kažu da ti je to specijalnost. „Da“, priznala sam blago drhteći. „Mislim da znam šta želiš.“ „Ne gubimo vreme, onda“, rekao je svlačeći se.

Zastala sam na trenutak gledajući ga kako se skida. Mogla sam da mu vidim dokaz uzbuđenja u gaćama. Zaboravila sam kada sam to poslednji put videla. Dok sam ga tako posmatrala, borila sam se za svaki dah koliko mi je srce divlje lupalo. Najzad je stajao go preda mnom. Bio je potpuno uzbuđen. „Gde me želiš?“, pitala sam ga prelazeći odmah na posao. To se, ipak, očekivalo od mene.

98

Avada&Fallen

Osvrnuo se oko sebe i pogledao po našoj dnevnoj sobi kao da je vidi prvi put. Najzad je pokazao ka malom, četvrtastom otomanu, onakvom koji je služio da čovek na njega podigne noge. „Naguzi se preko ovoga.“ Pošla sam prema njegovom uputstvu. Dok sam prolazila pored njega, pružila sam mu tubicu lubrikanta. „Trebaće ti ovo za to što želiš“, rekla sam očajnički nastojeći da delujem nehajno. Nisam htela da previše odlutam od originalnog scenarija, ali znala sam da će mi trebati nešto da mi olakša neugodnost koju ću sigurno doživeti prvi put.

Bludno sam se sagla preko otomana kao što sam zamišljala da je učinila i ta druga žena, na osnovu informacija koje mi je muž dao. Uistinu, više puta sam sama uvežbavala tu pozu na raznim mestima u dnevnoj sobi, i posle sam drhtala od iščekivanja i želje da me baš ovako smesti. Moj muž se, u međuvremenu, pripremao lubrikantom koji sam mu dala. Čekala sam, uživajući u čudnim osećajima, koji su pratili moju punu izloženost i golotinju. Pitala sam se šta li je ta druga žena osećala te nezaboravne, davne noći. Sto se mene tiče, nikada nisam bila toliko čudnovato ushićena.

Iznenada sam osetila muža kraj sebe. Gurnuo me je blago napred, nameštajući me da budem u istom položaju kao što je ona bila. Kada sam se smestila po njegovoj volji, glava i podlaktice bile su mi spuštene na pod, a kolena su mi počivala na otomanu, širom razmaknuta. U ovom položaju, bokovi su mi bili nemoguće visoko u vazduhu i otvoreni veoma široko. Zavrtelo mi se u glavi od straha i maničnog uzbuđenja i zato sam se u tim prvim momentima osećala kao da sanjam.

Međutim, kada sam osetila kako mi hvata bokove da me pripremi za ono što sledi, odjednom sam bila oštro svesna svega oko sebe. Kao da su mi sva čula bila pojačana, tako da je svaki detalj izgledao uveličan i udaljen.

Zadržala sam dah kada sam osetila muževljevu erekciju kako mi se pribija uz šupak. Kukovi su mi se instinktivno zgrčili želeći da se sklope i pomere napred da mu pobegnu. Ali ni moj položaj ni njegov stisak nisu dozvoljavali takav beg, tako da sam bila primorana da stojim nepomično dok se gurao u mene. Uprkos svim svojim dobrim namerama, vrisnula sam.

Muž je odmah prestao. Nije se izvukao, već je stajao savršeno mirno u mestu. Oči su mi se ispunile suzama od razočaranja. Nisam očekivala taj prvi, gorući bol.

Ali već u sledećem trenutku, žaoka je počela da jenjava. I pored toga, i dalje mi je bilo jako neugodno. Ne računajući bol i nelagodu, i dalje sam bila začuđujuće uzbuđena. I nisam nameravala da se okanem ovog iskustva.

Ne mogu sada da prestanem, pomislila sam. Predaleko sam otišla. Osim toga, ako je ona mogla, mogu i ja!

S obnovljenom odlučnošću, izvila sam leđa, gurajući bokove uvis i otvarajući se još više svom mužu. Zastenjao je kada sam ovo uradila, i prsti su mu se utisli u moje meso. Napredovao je veoma polako, obazrivo se gurajući u mene, i po njegovom stenjanju mogla sam da ocenim da se svom snagom suzdržava da ide polako. I pored toga, morala sam da zagrizem usnu, da ne bih ponovo vrisnula.

Ali najzad je bio potpuno u meni. Ova mešavina šoka, uzbuđenja i neprijatnosti nije ličila ni na šta što sam ikada ranije iskusila. Dok sam se navikavala na nelagodnost, skoro da sam se osećala razočarano, toliko mi je taj vid intimnosti bio izvrstan.

Postepeno se izvlačio, a onda se opet polako vraćao. Bio je izuzetno pažljiv i nežan zato što sam ja bila u pitanju. Ali nisam htela da budem ja noćas. Htela sam da budem ona. Ako zaista želim da osetim ono što je ona osetila, sva ova nežnost moraće da se izgubi. „Sviđa ti se?“, pitala sam muža koji se i dalje polako kretao u meni. „Da“, prostenjao je. „Sviđa ti se moja kao što ti se svidela njena?“, insistirala sam. „Još više!“

99

Avada&Fallen

Sada sam se već navikavala na njega. I dalje je bilo užasno teško, ali to je, na neki čudan način, doprinosilo uzbuđenju. Počela sam da pomeram kukove, stiskajući i opuštajući mišiće kao što mi je opisao da je ona radila. Jel' se ovako mrdala?“, pitala sam mazno, dok su mi kukovi učili ritam. „Da!“ „Volela je jako i brzo, jel'da?“, nastavila sam, sećajući se šta mi je ispričao. „Da, volela je jako i brzo“, ponovio je dubokim, jedva čujnim glasom. „Daj ga i meni tako“, naredila sam. „Hoću jako i brzo!“ „Ljubavi“, prostenjao je. „Ne želim da te povredim.“ Ali ubrzao je tempo. „Nije te bilo briga da li ćeš nju povrediti“, usprotivila sam se. Pomerala sam kukove brže. „Ona je bila drugo“, rekao je, jedva svestan šta govori. „Pretvaraj se da sam ona“, dodala sam. I odjednom sam počela da govorim sve ono što mu je ona govorila, tačno onako kako sam zapamtila da mi je rekao. „Jače“, viknula sam žestoko pumpajući kukovima, masirajući ga u sebi. „Da, tako je bolje... sada dobijaš ono za šta si platio...“ Prešla sam tačku kada me je bilo briga šta radim ili kako izgledam.

Bilo je kao da sam stvarno ta druga žena, da se svim silama trudim da zadovoljim potpunog stranca za pare. I moj muž bio je izgubljen u svemu tome isto kao i ja. Udarao je u mene silinom koju nisam ni znala da poseduje. Besramno sam zavukla ruku između nogu i počela da se trljam. „Šta sam ja?“, pitala sam ga iznenada, želeći da čujem te reči. „Molim?“, skoro da nije znao gde se nalazi. „Reci mi šta sam ja“, molila sam. „Ti si moja žena... ljubavi... moja predivna žena“, brzo je postajao nepovezan. „Ne!“ Žustrije sam se trljala. Nisam mogla da se zaustavim. „Reci mi da sam ono što je i ona bila“, šapnula sam.

Prostenjao je. „Odmah... molim te“, molila sam, i dalje se grčeći i opuštajući oko njega u skladu s njegovim pokretima. Glasno je dahtao. Shvatila sam da sam, i pored toliko malo iskustva, već jednako dobra, ili bolja nego što je ona bila u ovome. „Kurvo“, promumlao je. Tada je gromoglasno viknuo zarivajući se u mene sve do korena.

Osetila sam kako se trese u meni. „Oh, tako si slatka mala kurvica!“ Zažmurila sam i zadrhtala dok me je potresao talas za talasom užitka. I u tom deliću sekunde, osetila sam potpuno prepuštanje i čisto zadovoljstvo jedne pohotne kurve, ali bez imalo kajanja ili usamljenosti koju je ona sigurno posle osećala.

Kasnije me je muž grlio, čak i u snu, dok sam ja - suviše razbuđena da bih se odmarala premotavala u mislima svaku pojedinost noćašnjih događaja. Da nisam osećala blagi izdajnički bol u zadnjici, ne bih verovala da sam zaista to uradila. A što se tiče mog muža, nikada ga nisam videla tako potpuno šokiranog. Doduše, to mu nije bila jedina reakcija, i posle, kada me je zagrlio, tresao se isto koliko i ja.

Pobednički osmeh raširio mi se preko usana, kad sam se šćućurila uz muževljevo toplo telo.

Ruke su mu se instinktivno stegle oko mene. Uspela sam da koraknem izvan ograničenja koja su mi tako dugo određivala postojanje, i to s veoma prijatnim ishodom. Tačnije, moglo se reći da je operacija u potpunosti uspela. Ne samo da sam otkrila novo zadovoljstvo, već sam usput uspela i da pokupim veliko iskustvo iz muževljeve prošlosti. Nije bilo sumnje da je ovo novo sećanje, koje smo muž i ja zajedno stvorili, zauvek u njegovom umu zamenilo ono drugo davno sećanje.

A jel' da da je bilo neverovatno lako? Te žene ne znaju ništa više od nas! Haj'te molim vas, svaka dama može da uradi to što ona radi. Samo je pitanje promene izgleda, baš kao što poslovični vuk oblači jagnjeću kožu ili, pretpostavljam da biste u ovom slučaju mogli reći da jagnje nosi vučju kožu!

100

Avada&Fallen

Svakako ću ponovo preuzeti tu primamljivu ulogu. Ali moram da pazim kuda idem... inače ću izgubiti put nazad!

101

Avada&Fallen

Ružno pače

102

Avada&Fallen

Nekada davno, živeli su muž i žena koji su imali pet kćerki. Četiri starije bile su izvanredno lepe, ali je najmlađa, u poređenju s njima, bila štrkljava i nezgrapna, krupnih kostiju i nesavršenih crta lica. Zbog ovoga su je sestre neprestano zadirkivale, a čak ni roditelji nisu skrivali nezadovoljstvo njome i otvoreno su jadikovali nad nesrećom što imaju takvo dete i pitali su se da li će od nje ikad išta biti. Svi su oni često kritikovali sirotu devojku, govoreći joj: „Možda bi bila ženstvenija kada bi manje jela“, iako nije jela ništa više od. ostalih, ili: „Kosa ti ne bi bila tako usahla kada bi je trljala limunom.“ Nesrećno dete noćima je odlazilo u krevet gladno i trljalo limun za limunom na kosu, ali ništa od toga nije pomagalo; uvek su joj nalazili bar neku zamerku.

Meštani nisu bih ništa drugačiji od njene porodice; svi su vređali i grdili najmlađu i najprostiju sestru, kao i ostale devojke poput nje. Pošto su ostale sestre smatrane toliko lepšim u poređenju s njom, najmlađa je, naposletku, svima postala poznata kao „ružno pače“.

Kako su devojke odrastale, četiri starije sestre bile su sve lepše i lepše. I kako su se prolepšavale, takođe su postajale sve arogantnije i bezosećajnije, ali ružno pače svakim danom bila je sve prijatnija i velikodušnija, tako da su, uprkos tome što su je stalno maltretirale, sve sestre najviše volele njeno društvo.

Uskoro su se devojke razvile u žene.

Najstarija od pet sestara bila je izuzetno privlačna žena i ovako je razmišljala: „Zašto bih nastavljala s obrazovanjem kada mogu bolje da zaradim za život, tako što ću prosto dozvoliti muškarcima da uživaju u prizoru moje lepote?“ Naime, u ona vremena, žene su zaista mogle dosta novca da zgrnu otvorenim i eksplicitnim izlaganjem sopstvene lepote muškarcima koji su cenili žene samo prema tom svojstvu. I tako je najstarija kćerka otišla u svet, samo s tim sredstvom, da se obogati.

Druga sestra je, takođe, bila veoma lepa, i ovako je rezonovala: „Zašto bih išta radila, kada su muškarci toliko ludi za mnom da će vrlo rado sve učiniti za mene?“ I tako je otišla u svet s namerom da se obogati od velikodušnosti svojih obožavalaca.

Treća sestra nikada nije imala priliku da osmisli bilo kakav plan zato što se sudbina umešala te se udala za mladića čije je dete nosila. Četvrta sestra ovako je smatrala: „Od koje su mi koristi muškarci kada sam lepša od sve tri svoje starije sestre zajedno?“ I odlučila je da stekne veće bogatstvo od ostalih sestara bez ponižavanja pred muškarcima, za razliku od njih. Pošto je bila daleko sigurnija u svoju lepotu, naumila je da dostigne najviše što je jedna lepotica mogla u njeno vreme, a to je da postane profesionalna manekenka.

Najmlađa sestra, koja je bila ružno pače, nije imala iluzija da će moći da se probija kroz svet samo pomoću svog izgleda, i tako je zaključila da bi najbolje bilo da nastavi sa obrazovanjem.

Pronašla je mali fakultet u unutrašnjosti, daleko od okrutnih predrasuda svog rodnog mesta. Držeći se po strani, smestila se u kućicu u blizini škole i počela svoj novi život.

Ružno pače odmah se uklopila u studentski život. Uživala je u svojim naukama i sokolilo ju je novo saznanje o samoj sebi i svetu oko nje. Ljudi s kojima se družila nisu naročito ni primećivali da nije lepa, zato što su cenili mnoge druge kvalitete koje je posedovala. Bez stalnih podsećanja na njen nedostatak savršene lepote, polako je počela da stiče samopouzdanje. Uvek ju je iznenađivao stalni priliv malih radosti u njen život, i bila je srećnija nego što je ikad mogla da zamisli da će biti.

103

Avada&Fallen

Jednog prolećnog popodneva, dok se ružno pače odmarala pod velikim drvetom u svom dvorištu i čitala knjigu, iznenada se pojavila tamna senka tačno iznad nje. Podigla je glavu i ugledala najlepše stvorenje na svetu.

Bio je dobro građen i crnomanjast i stajao je nad njom smešeći joj se. Gotovo pomislivši da je on samo plod njene mašte (možda lik iz romantične priče koju je čitala), isprva je samo nemo gledala u njega. Kada je shvatio da se uplašila, mladić joj se prijateljski obratio i objasnio da je samo u prolazu, na putu k obližnjem jezeru gde je hteo da pliva. Ispostavilo se da je jedini način da se stigne do skrovitog jezerceta taj da se neovlašćeno upadne i prođe kroz dvorište ružnog pačeta!

Ružno pače prepoznala je zgodnog mladića kao kolegu s fakulteta. Potajno je pomislila da bi volela da ga sreće u toplim letnjim danima, na njegovom putu do jezera, kada ide na popodnevno plivanje. Možda malo suviše prisno, obavestila ga je da slobodno može da prolazi kroz njeno dvorište, koliko god često želi.

Ali zgodni mladić nije odmah otišao nakon što je dobio njen pristanak, već se zadržao da je pita o knjizi koju čita, o predmetima na fakultetu, i drugim detaljima o njoj koje je niko ranije nije pitao.

Oči ružnog pačeta sijale su od sreće dok je ćaskala sa svojim novim prijateljem, ali iznenada su joj slike njenih sestara sevnule pred očima i setila se da je ružna. Odjednom se postidela što je gleda jedan muškarac i, smislivši izgovor, naglo je pobegla u svoju kućicu, odakle je s malog prozora gledala kako mladić odlazi u pravcu jezera. Bio je energičan i zdrav, krupnih ramena i jakih ruku, i po hiljaditi put poželela je da je lepa kao njene sestre.

Dani su bili sve topliji i ubrzo je drveće i cveće bilo u punom cvatu. Mladić je sada skoro svaki dan prolazio kroz dvorište ružnog pačeta na putu ka jezeru. I svaki put, zastao bi da popriča s njom.

Polako je prevazišla svoju stidljivost pred njim, i čak se radovala njegovim posetama što su se više upoznavali. Ponekad bi prošli jedno pored drugog na fakultetu, i on bi je uvek oduševio kada ju je dozivao da joj se javi.

Jednog dana je zgodni mladić pozvao ružno pače da mu se pridruži na jezeru. Odmah je odbila, ali od tog dana osećala je kako je jezero jako privlači i često se pitala kakva li je voda, i kakav bi osećaj bio da pliva u njoj sa svojim zgodnim drugom.

Tako je to trajalo sve do jednog neobično toplog letnjeg jutra, kada je ružno pače veoma rano ustala i sišla do jezera u spavaćici. Rekla je sebi da samo želi da pogleda jezero, i kad je stigla videla je da je lepše nego što je zamišljala.

Bojažljivo se osvrnula oko sebe. Sigurno u ovo doba nema nikoga u okolini. Samo će se na kratko bućnuti u prohladnu vodu i onda će se vratiti kući. Pre nego što je mogla da se zaustavi, skinula je spavaćicu i već je bila u vodi.

Ružno pače prskala je vodu svuda oko sebe dok je veselo plivala. Voda joj je bila meka kao svila na koži. Kada se umorila od plivanja, plutala je na leđima i gledala u meke, lelujave oblake na plavom letnjem nebu. Ovako zabavljena, potpuno je zaboravila na vreme.

Ružno pače nije opazila njegovo prisustvo sve dok nije čula bučan pljesak, kada je skočio u vodu. Stala je sasvim nepomično, sleđena od užasa dok je čekala da ispliva na površinu. Nadala se da ne roni otvorenih očiju, jer ju je bilo sramota da je vidi golu. I kako, pobogu, sada da izađe iz jezera i obuče spavaćicu?

Najzad su mu glava i ruke izronili. Divno lice bilo mu je ozareno širokim osmehom. „Pretpostavljao sam da si prirodna devojka, ali nisam ni sanjao da ćeš se usuditi“, rekao je veselo.

Znači, gledao je pod vodom! Bila je toliko preplašena i postiđena da su joj suze navrle na oči.

Polako je plivao k njoj. Htela je da ga zamoli da se okrene na drugu stranu da bi mogla da izađe iz vode, ali plašila se kako će zvučati bilo šta što bi pokušala da izgovori.

104

Avada&Fallen

I dalje se smešio dok joj se približavao. Videla je da joj je nešto pružio i, tupo pružajući ruku, shvatila je da su to njegove kupaće gaće. „Sad smo kvit“, rekao je smejući se.

Međutim, ni na koji način nije se osećala „kvit“ s prelepim mladićem i samo je stajala u nelagodnoj tišini držeći njegov kupaći u vazduhu.

Tada kao da je, najzad, osetio koliko joj je neprijatno. Polako joj je uzeo kupaći iz ukočenih prstiju i bacio ga na obalu. Stajao joj je veoma blizu i pretpostavljala je da razmišlja o tome koliko je ružna,.i čak je očekivala da će joj se sledećeg momenta nasmejati ili je uvrediti, ali na njeno potpuno iznenađenje, polako je spustio glavu i nežno ju je poljubio.

Osećaj je bio tako veličanstven da zamalo nije posrnula i pala, ali u istom trenutku, on ju je zagrlio i privukao još bliže sebi, tako da nije bilo opasnosti da bilo kuda mrdne.

Telo mu je bilo izuzetno toplo. Usne su mu bile zahtevne i uporne. Jače ju je obujmio, zbog čega su im se tela sasvim priljubila. Voda se lelujala i nadimala oko njih.

U ushićenju njihovog prvog poljupca, ružno pače zaboravila je da je ružna i uzvratila je poljubac sa svom strašću koju je osećala. Tada je shvatila da se zaljubila u njega i pitala se da h on to može da pretpostavi i, ako može, šta li oseća. Baš dok joj se sve to vrzmalo po glavi, odmakao se da je pogleda u oči. Osmehnuo se njenom nesigurnom izrazu i priznao joj svoju ljubav. Onda ju je ponovo poljubio i ponovo i ponovo! Držala se za njega i želela je da poljupci zauvek traju.

Ali iznenada je počeo da je ljubi strastvenije i svuda ju je dodirivao. Otkrila je da joj se izuzetno sviđa osećaj kada pripije golo telo uz njegovo. Vrtelo joj se u glavi od sreće što joj njegove snažne ruke i divne usne miluju kožu, ali poljupci su postajali sve mahnitiji i zahtevniji, i telo mu se kruto pritiskalo uz njeno. Bila je potpuno nespremna za ovo što se dešavalo. Osim toga, nije mogla, a da se ne zapita, da li je njegova izjava ljubavi imala udela u svemu tome.

Uz slabašni krik, otrgla se od njega. Znala je da mu je na neki način stalo do nje, ali da li je moguće da je stvarno zaljubljen u nju? Neće dozvoliti da je tako olako shvati, bila ružna ili ne!

Po svaku cenu, moram da budem sigurna kakve su mu namere prema meni, pomislila je, i da li mi odgovaraju, kakve god da su.

Stajali su razdvojeni i na sekund je delovao čak ljut na nju. Ali, na kraju se osmehnuo. „Okrenuću se prema šumi dok se budeš oblačila“, rekao je ljubazno. „Ali, hoćeš li me sačekati?“, pitao je. „Da, sačekaću te“, obećala je. „Vidi, vidi, nije li to naša draga, prostodušna sestrica?“, uzviknule su sve četiri sestre veselo.

Najmlađa od pet toplo se osmehnula svojim sestrama. „Izvinite što kasnim“, rekla je. „Ali kako mi je drago što vas sve ponovo vidim!“ „Moram da priznam“, opazila je najstarija sestra, „protekle godine baš su ti prijale. Nikada nisi izgledala bolje!“ Ružno pače se osmehnula. „Sumnjam da bi vam detalji mog života i na trenutak zaokupili pažnju, u poređenju sa svim vašim uzbuđenjima“, odgovorila je. Međutim, blago je pocrvenela kad je to rekla jer je pomislila na prethodnu noć koju je podelila sa svojim voljenim mužem i bila je sigurna da, i pored sve njihove lepote, njene sestre nisu mogle osetiti veću sreću od njene. „Uzbuđenjima!“, ponovila je treća sestra gorko. „Nisam dobila ništa od uzbuđenja koja su mi obećana.“ „Ti si se bar udala“, zarežala je druga sestra, još gorče. „Udala!“, uzvratila je ona. „Zarobila bi bila prava reč.“ „Zar nisi srećna što si udata?“, pitala je ružno pače, iznenađena. „Izgledam li ti srećno?“, odgovoiiia je, divnih očiju punih suza.

105

Avada&Fallen

Četiri sestre pogledale su je u čudu. „Oh, muž me nikada nije voleo“, priznala je. „Kada smo bih mladi, jako sam ga privlačila, ali samo je jedno hteo od mene. Pogrešno sam to protumačila kao naklonost. Nikada nisam zastala da vidim šta zaista oseća prema meni. Bila sam toliko srećna što imam njegovu pažnju i toliko sigurna da će me zavoleti zbog moje lepote. Onda sam zatrudnela... i morao je da me oženi. Ali ne voli me! Žene su za njega samo zamenljivi predmeti. Ima ljubavnice dok ja sedim kod kuće i brinem se o našoj deci.“ „O, Bože“, promrmljala je najstarija. ,,A mislila sam da je meni loše.“ „Sve bih dala da živim kao ti!“, rekla je nesrećna žena. „Ne, ne verujem da bi“, odgovorila je najstarija sestra. Onda je sestrama ispričala svoju tužnu priču. „Znate, mislila sam da ću naći svoju sreću tako što ću otvoreno pokazivati muškarcima svoju lepotu, te sam postala egzotična plesačica. Računala sam da ću više zarađivati na taj način nego putem ičega čemu bi me škola mogla naučiti. I u početku sam bila u pravu. Ali to ne može da potraje. Ubrzo dođu mlađe devojke koje ti zauzmu mesto i posle toga ne zarađuješ baš mnogo.“ „Možda je trebalo“, rekla je nesrećno udata žena ne uviđajući ironiju, „da se udaš za nekog od svojih obožavalaca dok si još bila mlada.“ „Onda bih bila u istom sosu u kom si i ti!“, odgovorila je najstarija s gađenjem. „Osim toga, uglavnom su već bih oženjeni.“ Tužno je uzdahnula, pre nego što je nastavila. ,,A i kako bih ikada mogla da verujem muškarcu nakon što sam iz prve ruke videla kako se razvratno ponašaju kada su daleko od svojih žena?“ „To je tačno“, rekla je druga sestra koja se probijala kroz život prodajući još veći deo sebe muškarcima nego njena starija sestra. „Kada vidiš tu stranu muškaraca, više nikada ne možeš imati poverenja u njih.“ Setno je pogledala stariju sestru i dodala: „A kada prodaš taj deo sebe, on ti više ne pripada. To postaje zamoran posao. Nikada nisam zaista uživala dok sam bila s muškarcem zato što to nikada nije bilo zaista zbog mene ih pod mojim uslovima.“ „Sama si dala slobodu muškarcima da te tako tretiraju“, rekla je njihova nesrećno udata sestra grubo, i tiho dodala, „kao i mi ostale.“ „O, znači mi smo krive što su muškarci takvi kakvi su“, odgovorila je starija sestra odbrambeno. „Zašto žene uvek tako lako okrivljuju druge žene?“ „Možda je to zbog toga što si voljna da za honorar uradiš sve ono za šta bi muškarci inače morali se dokažu“, rekla je ogorčeno, sada sasvim razljućena. „Mnoge žene, baš kao i ja, stalno rade na sebi, usavršavaju se - štaviše, one su mnogo više nego što njihovi muškarci zaslužuju. Ali muškarci ne moraju nimalo da se trude, a ipak mogu da osvoje najlepšu moguću devojku samo ako imaju para.“ „Obradovaćeš se, onda, kada saznaš da smo platile visoku cenu zato što nudimo muškarcima tu uslugu“, usprotivila joj se sestra. „Da, znam da jeste“, rekla joj je sestra polako. „Ali odabrale ste da platite tu cenu u zamenu za bogatstvo koje ste zgrnule. Mi ostale nismo tako birale niti smo ubrale takva blaga, a ipak moramo da platimo cenu kao i vi!“ Zavladala je kratka tišina nakon ove svađe.

Treća sestra sedela je i razmišljala o svom nesrećnom braku, dok je starija sestra pokušavala da promeni temu. „Znate“, rekla je s uzdahom, „tačno je to o muškarcima. Većina mojih mušterija su debeli, ćelavi i ružni.“ „Slažem se“, ubacila se četvrta sestra koja se nije oglašavala do ovog momenta. „To je zato što se od nas očekuje da budemo savršene u svetu gde savršenstvo ne postoji. Standardi su toliko visoki

106

Avada&Fallen

da nijedna žena ne može da ga dostigne. Za to vreme, muškarci samo sede i uživaju u predstavi. Ne moraju da brinu o svom izgledu, jer kao da ih niko i ne primećuje. Nevidljivi su.“ Sestre su se složno nasmejale kada su čule ovo. „Ali ti si dostigla fizičko savršenstvo“, ubacila se ružno pače koja je u nemom šoku slušala zbunjujuću tiradu svojih sestara. „Videla sam ti sliku na naslovnoj strani onog prestižnog časopisa.“ „Stidim se te slike“, rekla je njena sestra uzrujano čime je zadobila pažnju ostalih, pa je nastavila da priča svoju priču. „Znam da sam prelepa žena. Čitav život posvetila sam lepoti! Ali to nije dovoljno da se zadovolje urednici ženskih, ha, ženskih..., zastala je da bi naglasila tu reč pre nego što je nastavila, „...časopisa“. Kako žene mogu da podnesu da ih čitaju, nikad mi neće biti jasno. ,,U svakom slučaju, ustanovila sam da nisam - i da nema te žene koja jeste - dovoljno dobra da krasim stranice tih militantnih kataloga ženske samoobmane i mučenja. Pre nego što su me i prihvatili kao kandidatkinju, otkrila sam da ću morati da se podvrgnem nizu hirurških intervencija i da bukvalno prestanem da jedem. Sve sam to uradila, i najzad su me odabrali za časopis koji si pomenula. Ali da li mi verujete, čak i posle svega što sam izdržala i podnela, na kraju i dalje nisam bila dovoljno lepa i slika je izmenjena u završnom nacrtu.“ Suze su joj sijale u očima dok je gledala u najmlađu sestru. „To nije moja slika, nego je utvara ista ona utvara koja se postavlja pred žene kao ideal da bi stalno jurcale za savršenstvom.“ Tužno je pogledala svoje sestre i dodala: „To je ista ona utvara koja je uništila živote svake od nas.“ Iz nekog razloga, ovo im je preusmerilo pažnju na najmlađu sestru. Skoro istovremeno, sve su se okrenule ka njoj. „Kako je ispao tvoj život?“, pitala je njena najstarija sestra. „Veoma sam zadovoljna“, odgovorila je skromno, nipošto ne želeći da deluje kao da likuje zbog sopstvene sreće u svetlu ovoga što je upravo čula. „Nastavila si da se školuješ, zar ne?“, pitala je druga sestra. „Šta si studirala?“ Stidljivo je počela da priča sestrama o svojim studijama, potanko i sve rečitije dok je opisivala šta je sve naučila. Ipak, zastrašila ju je njihova tišina i zanemela je. Sigurno su mislile da je njen život besmislen.

Ali sestre joj se nisu ni rugale niti su joj se smejale. Zainteresovano su je ispitivale o svemu i pričala im je o svojim brojnim interesovanjima, o svom braku i svojoj kćerkici. Osećajući krivicu zbog svoje sudbine i sreće, suzdržala se da im pomene mnoga sitna zadovoljstva u svom životu; na primer, kako je njen muž marljivo radio da ostane u odličnoj formi za nju, ili kako je uvek bio zainteresovan da vodi ljubav s njom. Sestre su, međutim, bile izuzetno pronicljive i sve su joj to videle na licu i nisu mogle a da ne pozavide svojoj najmlađoj sestri na uspesima, i pored njenih tobožnjih fizičkih nedostataka.

Treća sestra, kao najogorčenija od svih, nije mogla da izdrži a da ne prokomentariše: „Izgleda da bi nam svima bolje bilo da smo se rodile ružne!“ Najstarija sestra odmah je stala u odbranu najmlađe i rekla: „Samo si ljubomorna.“ Ovo je ohrabrilo najmlađu sestru. „Ne mislim da sam toliko srećna zato što sam ružna“, rekla je polako, razmišljajući. „Naravno, nisam se uzdala da će mi izgled učiniti ikakve usluge, i to je bio važan momenat. Ali uglavnom sam smatrala da za sve što budem tražila od života najpre treba da se uverim da li je to zaista ono što jeste, i onda da saznam koliko će me to koštati. I u skladu s time sam i postupala.“ Pogledala je svoju sestru koja je bila u tako nesrećnom braku i nastavila: „Sama si rekla da bi možda, da si se suzdržala i sačekala, otkrila da te tvoj muž, u stvari, ne voli. Ali dozvolila si da te osvoje njegovo laskanje i pažnja, ne shvatajući da sve to i nije toliko laskavo jer mu uopšte i nije bilo naročito stalo do tebe.“

107

Avada&Fallen

Okrenula se ostalim sestrama i nastavila: „Svaka od vas slično je ispaštala zato što ste dozvolile da vas trenutno iskoriste kao divne predmete. Jesu vas platili, ali nedovoljno s obzirom na to da ste zauzvrat trampile sopstvene potrebe za srećnim životom. U izvesnom smislu, oslobodile ste muškarce odgovornosti za njihove postupke.“ Posle toga, činilo se da nije ostalo ništa više da se kaže.

Kada je najzad stigla pred vrata svoje kuće, svog utočišta, ružno pače uzdahnula je od olakšanja. Bilo je kasno, ali ostavljeno je da gori svetio na ulazu. U vazi na stočiću stajalo je sveže cveće. Prišla je da ga pomiriše, uživajući u aromi svog doma.

Produžila je uz stepenice sve dok nije došla do male sobe na vrhu. Ušla je u nju i pažljivo pošla kroz tamu do kreveca iz kojeg su se sa zavežljaja u mekom ćebetu podizali jedva čujni zvuči spavanja. Zastala je da poljubi majušni obraz, mek i topao. Popravila je ćebe dok se divila svojoj kćerki, takoj lepoj kao njene tetke. Vaspitaće je da uživa u svojoj lepoti, ali da se ne oslanja na nju.

Ostavila je svoju usnulu kćerku i tiho otišla hodnikom do veće spavaće sobe. Kada je ušla u nju, zastala je na trenutak i zažmurila, duboko udišući poznati miris njegove kolonjske vode pomešan s njenim parfemom. Noć je bila topla i dopao joj se pogled na duge, prozirne zavese koje su se lagano njihale s vetrićem.

Skinula je odeću i uvukla se u meki krevet. Bio je budan i bez reči ju je zagrlio i privukao u svoju toplotu. Sklupčala se kraj njega i osetila poznato bujanje njegovog tela.

by Avada&Fallen

www.crowarez.org www.bosnaunited.net

108