234437648 amanda kvik zacarani krug

Amanda Kvik

ZaÄ?arani krug

bilj a

Prvo poglavlje Nosila je visoke ĉizme na kopĉanje. Štiklom je kliznula po potoĉiću krvi koji je curkao ispod vrata. Beatris Lokvud se zateturala. Dah joj je zastao u grlu kad se uhvatila za kvaku da bi oĉuvala ravnoteţu.

I bez oslanjanja na natprirodne moći znala je da će je prizor s druge strane vrata proganjati do samrtnog ĉasa. Nadolazeća oluja uţasa izoštrila joj je sva ĉula. Spustila je pogled i opazila divlju energiju u otiscima koraka na podu.

Uvrebala je zlokobne tragove na staklenoj kvaki. Natprirodna strujanja kipela su nezdravom svetlošću od koje joj se ledila krv u ţilama.

Htela je da vrišteći pobegne u noć, ali nije mogla da okrene leĊa ĉoveku koji joj je postao prijatelj i koji joj je omogućio da se bavi unosnim i uglednim zanimanjem.

Drhteći od uţasa, otvorila je vrata kancelarije doktora Rolanda Fleminga.

Utuljena gasna lampa davala je dovoljno svetlosti da vidi okrvavljenog ĉoveka opruţenog na podu.

Roland se uvek ponosio istanĉanim modnim ukusom. Nosio je ruĉno krojena odela i elegantne šalove i marame. Kovrdţavu sedu kosu šišao je po poslednjoj modi. Posebnu paţnju je posvećivao brkovima i zulufima.

Predstavljao se kao doktor, iako se smatrao zabavljaĉem. Harizmatiĉnom liĉnošću i impozantnim izgledom privlaĉio je brojnu publiku na predavanja o natprirodnim pojavama.

Veĉeras su njegova besprekorno opeglana bela lanena košulja i tamnoplavi vuneni sako bili natopljeni krvlju. Naoĉari zlatnog okvira leţale su na podu. Beatris mu je pritrĉala i raskopĉala košulju drhtavim rukama. Tragala je za mestom odakle istiĉe krv.

Ubrzo je na njegovim grudima otkrila duboku ranu. Krv je liptala iz nje.

Po boji je zakljuĉila da je rana smrtonosna. Uprkos tome snaţno je pritisla iskidano meso. „Rolande“, prošaptala je. „Blagi boţe, šta se ovde desilo?“ Zastenjao je i otvorio sive oĉi, tupe i mutne usled šoka. Kad ju je prepoznao, nešto sliĉno panici naĉas je potisnulo plimu smrti koja se nadvijala nad njim. Stisnuo joj je zglob okrvavljenom rukom. „Beatris.“ Krkljao je od napora i straviĉno hripao. „Došao je po tebe.

Rekao sam mu da nisi ovde. Nije mi verovao.“ bilj a

„Ko je došao po mene?“ „Ne znam kako se zove. Neki ludak te traţi. Još je u zgradi. Traga za neĉim što će ga odvesti do tebe. Beţi, za boga miloga.“ „Ne mogu da te ostavinf, prošaptala je. „Moraš. Prekasno je za mene. Tebe traţi.“ „Zašto?“ „Ne znam, ali siguran sam da ti je namenio strašnu sudbinu. Ne daj da umrem s takvim teretom na duši. I bez toga imam dovoljno grehova na savesti.

Idi. Odmah! Molim te.“ Ništa nije mogla da uradi za njega. Oboje su to znali. Ipak je oklevala da ga napusti. „Dobro znaš da umem da pazim na sebe“, podsetila ga je. Jednom rukom je podigla suknju da bi dohvatila pištolj iz futrole priĉvršćene za butinu. „Naposletku, ti si me nauĉio kako da se sluţim oruţjem.“ „Ne verujem da će ti mnogo pomoći protiv ĉoveka koji mi je ovo uĉinio.

Strahovito je brz i nemilosrdan. Beţi!“ Znala je da ima pravo, što se njenog damskog pištoljĉića tiĉe. Na obuci joj je skrenuo paţnju da nije precizan na većem rastojanju, već da je naĉinjen za blisku borbu. Smrtonosan je u koĉiji ili za kartaškim stolom. Na većoj razdaljini neće biti od velike koristi. „Rolande...“ Još ĉvršće ju je stegao za zglob. „Beatris, ti si mi kao kćer. Nadomak smrti ţelim samo jedno - da ti spasem ţivot. Usliši moju poslednju ţelju. Beţi odavde, bez oklevanja. Iskoristi skriveni prolaz. Ponesi ranac i lampu. Beţi i ne vraćaj se ovamo. Traţiće te. Da bi preţivela, moraš se setiti svega što sam te nauĉio o nastupima na sceni. Najvaţnije je pravilo broj jedan.“ „Postani neko drugi. Znam šta ţeliš da kaţeš.“ „Ne zaboravi na njega“, prostenjao je samrtnik. „Ono ti je jedina nada.

Beţi odmah, mene radi. Nestani. Šta god da ĉiniš, ne pojavljuj se u javnosti.

Monstrum neće lako odustati.“ „Nedostajaćeš mi. Volim te.“ „Unela si svetlost u moj usamljeniĉki, proćerdani ţivot, draga moja.

Volim i ja tebe. Idi sad.“

bilj a

Ponovo se zakašljao. Ovog puta krv mu je pošla na usta. Uoĉila je da mu grudi miruju. Srce je prestalo da kuca. Uţasavajuća crvena plima iz grudi svela se na tanušni potoĉić.

U strašnoj tišini ĉula je korake na stepenicama na kraju hodnika.

Ustala je s pištoljem u ruci. Pohitala je ka garderobnom ormanu na drugom kraju sobe.

Roland bi na svim mestima u kojima bi osnovali Akademiju imao skriveni prolaz. Tu meru predostroţnosti smatrao je neophodnom iz dva razloga. Posao je ponekad išao veoma dobro. Tada bi se u Akademiji prikupila lepa svota, koja bi mogla privući pljaĉkaše.

Postojao je i drugi, vaţniji razlog. U njihovom poslu ponekad bi otkrili tajnu koja je mogla biti opasna. Ljudi su se poveravali struĉnjacima za natprirodno, pogotovo na izuzetno isplativim privatnim seansama. Tajne su uvek opasne.

Pribojavala se izdajniĉke škripe metalnih šarki na vratima ormana. S olakšanjem je uzdahnula kad je izostala. Predostroţni Roland ih je nauljio.

Podigla je krvlju umrljanu suknju i ušla u orman. Zatvorila je vrata za sobom i potraţila polugu za otvaranje skrivenog prolaza u tami.

Drvena tabla se gotovo neĉujno pomerila. Iz drevnog kamenog hodnika nahrupio je vlaţni, smrdljivi, noćni vazduh. Kroz pukotinu na vratima ormana dopiralo je slabo svetlo. Bilo ga je dovoljno da nazre malu lampu s abaţurom, kutiju šibica i dva platnena ranca na podu. Vratila je pištolj u futrolu ispod suknje i podigla lampu i šibice.

Zabacila je svoj ranac na rame i pogledala tamni obris Rolandovog. Bio je preteţak da bi ga ponela. U njemu je bilo dosta novca. Biće joj neophodan da bi preţivela dok ne smisli i ne izgradi nov identitet.

Uţurbanim pokretima razvezala je drugi ranac. Preturala je po njemu. U tami je morala da se osloni na ĉulo dodira. Prstima je okrznula rezervnu odeću i tvrdu beleţnicu pre no što je naišla na koverat. Otvorila ga je, pretpostavljajući da sadrţi novac za bekstvo. Ispostavilo se da je pun fotografija. Vratila ga je u ranac i nastavila potragu. Ovog puta našla je nekoliko pisama vezanih trakom.

U mahnitoj ţurbi ponovo je zaronila rukom u ranac. Pronašla je torbicu od meke koţe punu novca. Uzela ju je i gurnula u svoj ranac.

bilj a

Htela je da upali lampu i da klizne u mraĉni tunel kad je ĉula da se ubica vratio u Rolandovu kancelariju. Nije mogla da odoli da pogleda kroz pukotinu na vratima garderobnog ormana.

Videla je tek mali deo figure muškarca nadnetog nad Flemingovim telom, odseĉak teških koţnih ĉizama i širokog, dugog crnog kaputa. „Lagao si me.“ Nepoznati je imao izraţen ruski naglasak. „Nećeš me pobediti bekstvom u smrt, jadna matora budalo. Pronašao sam perike i kostime koje nosi na sceni. Pronaći ću je. Ovde ću naći nešto što će mi pomoći da saznam gde je. Kostur ne zna za neuspeh.“ Prilika u crnom ogrtaĉu se pokrenula. Beatris ga je izgubila iz vida. Ĉula je kako otvara fioke. Znala je da će uskoro otvoriti vrata ormana. „A da, jasno mi je“, prosiktao je uljez. „Ovde si, kurvice, zar ne? Stala si u njegovu krv, glupaĉo. Vidim ti tragove. Neću te povrediti ako odmah izaĊeš iz tog ormana. Gadno ćeš se provesti ako me ne poslušaš.“ Tragovi. Naravno. Zaboravila je na njih.

Jedva je disala. Ruke su joj toliko drhtale da je s teškom mukom zatvorila i zakljuĉala teška drvena vrata na zadnjoj strani ormana. Kad ih je ugradio, Roland ju je uveravao da su brava i vrata izdrţljivi. Kostur će se pre ili kasnije probiti kroz njih. Uz malo sreće će mu izmaći.

Ubica je gnevno tresnuo pesnicom po ormanu. „Ne moţeš se sakriti od mene. Ne znam za neuspeh.“ Upalila je lampu. Drhtava svetlost je ispunila unutrašnjost kamenog prolaza paklenim senima.

Zabacila je ranac na ramena i jurnula u tamu.

U jedno je bila sigurna - nikad neće zaboraviti strašnu energiju koja je isijavala iz Kosturovih tragova.

bilj a

Drugo poglavlje Nekoliko meseci kasnije... „Ovde je nepodnošljivo toplo, zar ne?“, prokomentarisala je Mod Ešton. Ţustro se hladila rukom u rukavici. Drugom je prinela ĉašu limunade usnama. „Pravo je ĉudo da se nijedna dama nije onesvestila na plesnom podijumu.“ „Da, priliĉno je toplo“, reĉe Beatris. „Ali plesni podijum ima francuske prozore s pogledom na vrt. Zahvaljujuĉi njima, plesaĉi mogu da uţivaju u sveţem noćnom vazduhu. Pretpostavljam da se zato ne onesvešćuju od zapare.“ Mod i ona su kao unajmljene druţbenice bile skrajnute u tihoj niši pored balske dvorane. Nije mogla da ne ĉuje i ne prepozna gorĉinu u glasu koleginice. Sauĉestvovala je s njom. Kratko vreme koje je provela na balu bilo je dovoljno da se upozna s njenom nesrećnom priĉom, koja nije bila tako retka meĊu ţenama osuĊenim na poloţaj unajmljenih druţbenica.

Mod joj je predoĉila da ju je snašla sudbina gora od smrti - katastrofalni gubitak društvenog ugleda usled muţevljevog bankrotstva. Gospodin Ešton je posle finansijske propasti otplovio za Ameriku da bi potraţio bogatstvo na Divljem zapadu. Išĉezao je u beskrajnim prostranstvima novog kontinenta.

Mod je ostala sama, u zrelim godinama, opterećena njegovim dugovima. Nije imala druge do da postane profesionalna druţbenica.

Nekad je ţivela u sasvim drugom svetu. Udajom za imućnog dţentlmena iz više srednje klase postala je pripadnica visokog društva, koje je sad posmatrala iz prikrajka. Nekada je nosila elegantne haljine, pijuckala šampanjac i plesala valcer ispod raskošnih svetala. Sad je morala da se zadovolji mestom na periferiji društvenih zbivanja. Unajmljene druţbenice pratile su svoje poslodavke, najĉešće udovice ili usedelice, na veĉernjim prijemima, zabavama na selu, predavanjima i pozorišnim predstavama.

Društvena pravila nalagala su im da, poput dadilja, budu nevidljive.

Svet je znao biti okrutno mesto za usamljene, sredoveĉne ţene. Imale su malo mogućnosti za pristojno zaposlenje. Mod je imala svako pravo da se ţali na svoju sudbinu, mislila je Beatris. S druge strane, niko nije pokušavao da je ulovi, iz bog te pita kojih razloga. I niko nije hladnokrvno ubio nevinog ĉoveka u tom lovu. bilj a

„Ovaj bal je nepodnošljivo beskrajan“, gunĊala je Mod. Pogledala je na sat koji je visio pored boĉice mirišljave soli na lanĉiću vezanom oko pojasa. „Blagi boţe, jedva da je prošla ponoć. Najverovatnije ćemo se dosaĊivati do tri ujutru. Zatim ćemo otići na drugi bal, gde ćemo se zadrţati do pet. DoĊe mi da skoĉim s najbliţeg mosta kad pomislim na to. Trgnuću još malo dţina, da sperem ovu otuţnu limunadu iz grla.“ Posegnula je u torbicu i izvadila pljosku. Ĉaša joj je kliznula iz ruku kad je poĉela da sipa dţin u limunadu. Njen sadrţaj se prosuo po Beatrisinoj sivoj haljini. „Uh, draga moja“, reĉe Mod. „Tako mi je ţao.“ Beatris je hitro ustala i protresla nabore teške haljine. „U redu je. Nema štete. To je stara haljina.“ Imala je novije, skuplje i znatno modernije haljine, ali je na poslovima za Agenciju Flint i Marš nosila samo najstarije komade odeće. „Baš sam nespretna.“ Mod je izvadila maramicu. Pokušala je da upije teĉnost s haljine.

Katastrofa se odigrala u trenu. Golicanje na Beatrisinom potiljku bilo je jedino upozorenje da se dogaĊa nešto neobiĉno i neprijatno.

Okrenula se u mestu da bi osmotrila podijum za igru. Dafni Penington je nestala.

U drugim, normalnijim okolnostima ne bi se toliko zabrinula. Ne bi bio prvi put da se lakomislena mlada dama iskrade u vrt da bi uţivala u nekoliko ukradenih poljubaca.

Veĉerašnja situacija bila je daleko od normalne. Bila je hiljadu puta zlokobnija zbog ĉinjenice da je ĉovek sa štapom i licem s oţiljkom takoĊe nestao.

Zapazila ga je pre nekoliko minuta, kad je osetila da je neko posmatra.

Zabrinutim pogledom je potraţila motrioca u gomili gostiju u balskoj dvorani.

Niko nije obraćao paţnju na unajmljene druţbenice.

Ukrstila je pogled s licem s oţiljkom, oslonjenim na ĉelikom ojaĉani štap od abonosovine. Duboko u sebi osetila je neobiĉno, snaţno prepoznavanje, iako ga nikad ranije nije videla. Ţene ne zaboravljaju takve muškarce. Nije bio upeĉatljiv zbog duboke brazgotine koja mu je opustošila levu stranu snaţnog, oštrog lica, niti zbog štapa. Paţnju je privlaĉio silnom energijom koja je izbijala iz njega. Bila je bilj a

sigurna da nepoznati ima ĉeliĉnu konstituciju i neumoljiv pogled. Maĉ bi mu bolje pristajao od štapa.

Jedan do dva otkucaja srca posmatrao ju je ĉvrstim, znatiţeljnim pogledom od kog joj je ponestalo daha. Naglo izgubio zanimanje za nju. Ĉinilo se da je zadovoljan onim što je video. Okrenuo se i zaputio praznim hodnikom. Po nepravilnom koraku i ukoĉenoj levoj nozi zakljuĉila je da štap nije puki modni detalj. Pomagao mu je pri hodu.

Prodisala je, ali probuĊena ĉula nisu se smirivala. Intuicija joj je poruĉivala da će se ponovo sresti. To saznanje bilo je duboko uzbuĊujuće, ali ni izbliza kao uvid da deo nje želi da se sretne s njim. Tumaĉila je to kao ţelju da dozna šta mu je u njenom kostimu privuklo paţnju. Trudila se da bude nevidljiva.

U ovom trenutku morala je da se usredsredi na neposredni zadatak. Nisu samo Dafni i lice s oţiljkom nestali iz balske dvorane. Nigde nije bilo ni Riĉarda Justona, zgodnog mladog gospodina kog je prijatelj porodice Penington nedavno predstavio Dafni.

Situacija je iz ĉasa u ĉas postajala sve ozbiljnija. „Oprostite“, reĉe Beatris. „Izgleda da se gospoĊica Penington povukla u sobu za udešavanje. Moţda je pocepala haljinu ili probušila cipelu za ples.

Moram da proverim da li joj je potrebna moja pomoć.“ „Ali tvoja haljina“, nervozno će Mod. „Biće uništena.“ Beatris nije obraćala paţnju na nju. Šĉepala je torbicu i pruţila korak.

Uništena haljina predstavljala bi propast sveta za većinu unajmljenih druţbenica, zato što su raspolagale krajnje oskudnim izborom garderobe.

Nimalo nije brinula zbog toga. Kucnuo je ĉas da zaradi veliki novac koji je dobijala od Agencije Flint i Marš. Molila se u sebi da nije prekasno.

Dafni i Juston su plesali blizu francuskih prozora kad ih je poslednji put videla. Najverovatnije su tim putem i šmugnuli iz dvorane.

Dafnina baka, ledi Penington, bila je na drugoj strani balske dvorane. Ĉavrljala je s tri dame. Izgubila bi dragoceno vreme ako bi pokušala da se probije do nje da bi je obavestila o onom što se dogaĊa.

Sat vremena ranije, odmah po dolasku na zabavu s ledi Penington i Dafni, prouĉila je sve izlaze iz balske dvorane. Odmah je zakljuĉila da će zloĉinac nameran da upropasti Dafni, ĉega se njena baka bojala, najverovatnije namamiti ţrtvu u vrt. bilj a

Otvorila je vrata na kraju slabo osvetljenog hodnika i istupila u letnju noć.

Na trenutak je zastala da bi se orijentisala.

Visoki zid okruţivao je raskošni vrt. Šarene svetiljke obasjavale su kuću oko terase. Beatris je bila u neosvetljenom delu vrta, pored baštenske kućice.

Kapija koja je gledala na sokak iza imanja nije bila daleko. Ako bi neko ţeleo da otme mladu damu, parkirao bi koĉiju ispred nje. Terasa balske dvorane bila je priliĉno udaljena. Ako bude brza, stići će do kapije pre Dafni i otmiĉara.

Tako će biti ako se bude kretala brzo i ako su njene pretpostavke taĉne.

Ima mnogo tih ako. Sasvim je moguće da Dafni bezazleno flertuje s veoma privlaĉnim gospodinom Justonom, koji ne smera nikakvo zlo.

To nije objašnjavalo nestanak lica s oţiljkom. Intuicija je upozoravala da njegov nestanak nije sluĉajan.

Odloţila je torbicu, podigla rub haljine i potegla damski pištolj iz futrole priĉvršćene odmah iznad kolena. Poţurila je ka kapiji, duţ prolaza izmeĊu dve visoke ţivice. Siva haljina joj je pomagala da se stopi sa senima.

Nadomak ograde ĉula je prigušeno trupkanje konjskih kopita u sokaku iza sebe.

Stigla je do kraja paralelnih ţivica i zastala. Na meseĉini je videla da je kapija delimiĉno odškrinuta. Mala, brza koĉija je, u skladu s njenim strahovanjima, ĉekala u sokaku. U njoj se nalazio još jedan muškarac.

U tom trenutku je ĉula ţurne korake u vrtu. Behu sve bliţi. Ko god da je oteo Dafni, naići će za nekoliko sekundi. Neće moći da u isti mah izaĊe na kraj s dvojicom zlikovaca. Palo joj je na pamet da onaj iz koĉije neće moći da pomogne sauĉesniku ako uspe da zatvori i zakljuĉa kapiju.

Pojurila je ka njoj. Zatvorila ju je pre no što je koĉijaš shvatio šta se dogaĊa. Zakljuĉala ju je. Okrenula se baš kad je Riĉard Juston izleteo iz pomrĉine.

Isprva je nije video, zato što se trudio da obuzda Dafni, koja se junaĉki otimala, iako joj je vezao ruke i zapušio usta krpom.

Uperila je damski pištolj u kidnapera. „Oslobodite gospoĊicu Penington ili ću pucati. S ove razdaljine ne mogu da promašim.“ „Šta, kog Ċavola!?“ Juston se naglo zaustavio. IznenaĊenje se u trenu premetnulo u gnev. „Ti si obiĉna unajmljena druţbenica. Šta pokušavaš?

Otvori vrata.“ bilj a

„Pusti je“, rekla je Beatris.

Otkoĉila je pištolj i nanišanila u Justonove grudi. Postalo mu je jasno da će pucati u njega. Brzo se pribrao i gurnuo Dafni ispred sebe, da bi je iskoristio kao ţivi štit.

Senka je iskrsla iz tame iza Justona, koji nije video ruku u crnoj rukavici kako mu obuhvata vrat. Neko ga je ĉvrsto stisnuo za gušu.

Pustio je Dafni, nemoćan da govori, a kamoli da diše. Pokušao je da se oslobodi. Sve je bilo gotovo za nekoliko sekundi. Pao je na tle bez svesti.

Biĉ je oštro pucnuo s druge strane visokog zida. Kopita su zatrupkala, a toĉkovi koĉija zakloparali po kaldrmi. Vozilo se udaIjilo u paniĉnoj ţurbi.

Koĉijaš je shvatio da je plan otmice propao.

Dafni je pritrĉala Beatris. Posmatrale su kako se muškarac sa štapom od abonosovine kreće na meseĉini. Beatris je uperila damski pištolj u njega. „Da li unajmljene druţbenice ĉesto idu okolo naoruţane?“, pitao je.

Zvuĉao je tiho, ozbiljno i zapanjujuće pribrano, kao da je navikao da stoji pred revolverskim cevima. Posmatrao ju je kao zanimljiv kuriozitet. „Ko ste vi?“, pitala ga je Beatris. „Bolje bi vam bilo da dva puta razmislite ako nameravate da nastavite tamo gde je Juston stao.“ „Uveravam vas da nemam nikakvu nameru da otmem gospoĊicu Penington. Hteo sam da razgovaram s vama.“ „Sa mnom?“ Zanemela je od iznenaĊenja. Nešto sliĉno panici sevnulo je njenim umom. „Dozvolite mi da se predstavim“, nastavio je istim pribranim, kontrolisanim tonom. „Dţošua Gejdţ, vama na usluzi. Imamo zajedniĉke prijatelje u Ulici fenjera.“ Odahnula je od silnog olakšanja. Nije pominjao vreme koje je provela u Flemingovoj Akademiji okultizma. Ovo se ticalo Ulice fenjera. Pokušala je da se seti da li je srela nekog Gejdţa otkako radi za Agenciju Flint i Marš. Nije uspela. „Koga poznajete u Ulici fenjera?“, oprezno je upitala. „Vaši poslodavci, gospoĊa Flint i gospoĊa Marš, jamĉiće za mene.“ „Naţalost, nisu ovde da bi to uĉinile.“ „Nadam se da će ovo biti dovoljno.“ Posegnuo je u dţep i izvadio posetnicu. „Na meseĉini nećete moći da je proĉitate, ali svakako ćete proĉitati u balskoj dvorani. GospoĊa Flint i gospoĊa Marš prepoznaće posetnicu kada ih bilj a

sutra ujutru obiĊete u Ulici fenjera. Recite da im glasonoša gospodina Smita šalje pozdrave.“ „Ko je gospodin Smit?“ „Moj nekadašnji poslodavac.“ Neobiĉan osećaj prostrujao je kroz nju, budeći joj ĉula. Spopalo ju je uznemirujuće predosećanje da će se njen ţivot zauvek i na nezamisliv naĉin promeniti ako prihvati posetnicu. Više neće biti povratka. To je smešno, pomislila je.

Naĉinila je nekoliko opreznih koraka preko vlaţne trave i uzela posetnicu.

Na trenutak su drţali isti ĉvrsti, beli kartonĉić. Sićušni drhtaj prepoznavanja prostrujao joj je kiĉmom kao elektriĉna iskra. UbeĊivala je sebe da se radi o uobrazilji, ali nije mogla da zanemari intuitivnu spoznaju da joj je ţivot upravo izvrnut naopako. Trebalo bi da bude zabrinuta, moţda i uplašena. Umesto toga bila je silno uzbuđena.

Ponašaš se kao uzbuđeni idiot, iako nema sumnje da je glasonoša gospodina Smita veoma opasan ĉovek.

Pogledala je posetnicu. Na njoj je bilo ime - verovatno ime tajanstvenog gospodina Smita - nerazaznatljivo na meseĉini. Vrhovima prstiju je opipala ispupĉeni znak pre no što je oklevajući gurnula kartonĉić u dţep. „Jutro je daleko. Odluke se moraju doneti ove noći.“ Pokušala je da zvuĉi odluĉno.

Osećala je kako se ravnoteţa snaga izmeĊu nje i gospodina Gejdţa pomera. To nije bila dobra vest. Znala je da će ĉovek s oţiljkom preuzeti punu kontrolu nad situacijom ako naĉini ijedan pogrešan korak. Ovo je njen sluĉaj.

Dafni je njoj poverena na brigu. Mora zadrţati kontrolu. „To je taĉno, ali iscrpno objašnjenje potrajalo bi duţe no što biste mogli podneti“, reĉe Dţošua. „Morate vratiti gospoĊicu Penington u balsku dvoranu, da biste predupredili javljanje ruţnih glasina.“ Imao je pravo. Dafni je bila najvaţnija. Misteriozni gospodin Gejdţ moraće da priĉeka. Moraće da prelomi, i to odmah. „Pretpostavljam da vaše poznanstvo s vlasnicima Agencije Flint i Marš veĉeras mora posluţiti kao prihvatljiva potvrda vašeg karaktera“, rekla je. „Hvala vam.“ U Dţošuinom glasu bilo je izvesne veselosti.

Zakoĉila je pištolj. Okrenula se da bi diskretno podigla podsuknje. Vratila je pištoljĉić u futrolu iznad kolena i spustila haljinu. bilj a

Uspravila se i shvatila da je Dafni gleda kao opĉinjena. Dţošua ju je takoĊe posmatrao, oslonjen na štap. Imao je neĉitljiv izraz lica, ali nije mogla da se otme utisku da je nalazio šarmantnim što šetka okolo naoruţana.

Većina muškaraca bila bi van sebe od iznenaĊenja, pomislila je. Zanemeli bi od ĉuda.

Izvadila je krpu iz Dafninih usta. Odvezala joj je ruke. „GospoĊice Lokvud“, prostenjala je devojka kad joj je otpušila usta. „Ne znam kako da vam zahvalim.“ Obratila se Dţošui Gejdţu. „Baš kao i vama, gospodine. Nikad nisam bila toliko uplašena. Kad samo pomislim da je baka bila u pravu kad je tvrdila da neko pokušava da upropasti moj dobar glas.

Nisam ni sanjala da će to biti gospodin Juston. Izgledao je kao otmen i ĉastan ĉovek.“ „Sad je gotovo“, neţno će Beatris. „Da li ćete se onesvestiti?“ „Dobri boţe, neću se obeznaniti.“ Devojka se drhtavo, ali odluĉno osmehnula. „Ne bih dozvolila sebi da pokaţem slabost pred ţenom koja me je tako junaĉki branila pištoljem. Nadahnuli ste me, gospoĊice Lokvud.“ „Hvala vam, ali bojim se da gospodin Gejdţ ima pravo“, reĉe Beatris. „Neophodno je da se iz ovih stopa vratimo u balsku dvoranu, kako bismo spreĉili širenje neprijatnih glasina. Ugled jedne dame moţe biti zaĉas uništen.“ „Haljina mi je u dobrom stanju, ali bojim se da su mi cipelice uništene“, reĉe Dafni. „Mokre su i prekrivene mrljama od trave. Svi će znati da sam provela mnogo vremena u vrtu.“ „Zbog toga unajmljene druţbenice koje prate mlade dame na bal ne izlaze iz kuće bez rezervnih cipelica“, reĉe Beatris. „U torbici su. Moramo da poţurimo.“ Dafni je krenula za njom. Zastala je i bacila pogled na onesvešćenu priliku. „Šta će biti s njim?“ Dţošua se jedva primetno pokrenuo u senkama. „Ne brinite, gospoĊice Penington. Pobrinuću se za njega.“ Dafni se ukoĉila u mestu. „Ne smete ga predati policiji“, rekla je. „Izbiće veliki skandal ako to uĉinite. Mama i tata će me poslati na selo. Nateraće me da se udam za debelog udovca koji bi mi mogao biti deda. To bi zbilja bila sudbina gora od smrti.“ „Juston neće cvrkutati u policiji, reĉe Dţošua. „Nestaće.“ „Ali kako je to moguće?“, zanimala se Dafni. „On je pripadnik visokog bilj a

društva.“ Dţošua se obratio Beatris. „Zar ne mislite da je krajnje vreme da poţurite na bal?“ Beatris je bilo baš briga da li će Juston zauvek nestati, ali ju je ĉinjenica da je Dţošua uveren da to moţe uĉiniti priliĉno nervirala. U ovom ĉasu imala je većih problema. Spasavanje ugleda Dafni Penington bio je najpreĉi od njih. „Imate pravo, gospodine Gejdţ“, rekla je. „Hodite, Dafni.“ Pohitala je ka sporednim vratima. „Videćemo se, gospoĊice Lokvud“, tiho će Dţošua Gejdţ iza njenih leĊa.

Govorio je tihim i mraĉnim glasom. Nije mogla da razabere da li je to pretnja ili obećanje.

Nedugo potom stajala je u niši s ledi Penington, niskom, elegantnom, sedokosom ţenom. Posmatrale su Dafni koja je plesala s mladim gospodinom.

Izgledala je zanosno u novim plesnim cipelama. Pogled joj je bio pun tajanstva i uzbuĊenja. „Pogledajte je samo“, ponosno će ledi Penington. „Niko ne bi pomislio da je pre manje od dvadeset minuta neko pokušao da je otme kako bi joj zauvek upropastio društveni ugled. Za dlaku je izbegla zlu sudbinu.“ „Vaša unuka je veoma odvaţna mlada ţena“, reĉe Beatris. „Malo je devojaka iz visokog društva koje bi mogle da istrpe takvo iskušenje i da zatim zaigraju na balu kao da se ništa nije dogodilo.“ „Dafni je povukla na mene“, odvratila je ledi Penington s neskrivenim zadovoljstvom.

Beatris se osmehnula. „Sasvim sam sigurna u to, gospoĊo.“ Ledi Penington se zagledala u nju kroz monokl u zlatnom okviru. „Veĉeras ste spasli moju unuku, gospoĊice Lokvud. Zauvek ste me zaduţili. Vaši poslodavci u Ulici fenjera uverili su me da ste valjano plaćeni za vaše usluge. Ţelela bih da znate da ću vam sutra poslati mali poklon. Nadam se da ćete ga primiti kao znak moje zahvalnosti.“ „Hvala vam, ali to nije potrebno.“ „Ne govorite gluposti. Zahtevam da ga primite. Ne ţelim da raspravljam o tome.“ „Vi ste najzasluţniji za veĉerašnji uspeh, gospoĊo“, reĉe Beatris. „Da niste posumnjali da se nešto dogaĊa i da se niste obratili Agenciji Flint i Marš, ĉitava afera bi se završila na mnogo drugaĉiji naĉin.“ „Pre nekoliko dana naslutila sam neko zlo“, reĉe starica. „Ništa bilj a

odreĊeno.“ „Verujem da je to ţenska intuicija, gospoĊo.“ „Ma o ĉemu da se radilo, znala sam da Juston nije ono što je tvrdio da jeste. Uspeo je da vrlo dobro sakrije istinsku prirodu i stanje svojih finansija.

U potpunosti je obmanuo Dafnine roditelje. Moja unuka je bogata naslednica.

Da je Juston uspeo da je kompromituje, izazvao bi silne nevolje.“ „Ali vi imate kontrolu nad porodiĉnim novcem“, oglasila se Beatris. „Ako je suditi po onom što sam videla poslednjih dana, ne verujem da biste pristali da se Dafni uda za Justona, ĉak i da je uspeo u svom planu.“ „Ne bih, naravno da ne bih.“ Ledi Penington se stresla od jeze. „Juston je oĉigledno jurio samo njen novac. Udala sam se iz sliĉnih razloga. Uveravam vas da nikad ne bih dozvolila da moja unuka doţivi tako pakleno iskustvo.

Imala sam sreće da moj suprug pre nekoliko godina nastrada u incidentu na trkalištu. U svakom sluĉaju, Dafnin ugled bio bi uništen da je Juston uspeo u svojim namerama. Morala bi da se povuĉe iz visokog društva.“ „Strahovala je od progonstva na selo i prisilnog braka s gojaznim udovcem, dovoljno starim da joj bude deda.“ „Mislila je na lorda Bredlija“, zakikotala se ledi Penington. „Da, dobrano sam se potrudila da je uţasnem kako bih je naterala da bude oprezna na zabavama. Moja unuka je veoma ţivahna mlada dama.“ „Oĉigledno je i to nasledila od vas, gospoĊo." „Tako je.“ Ledi Penington je prestala da se smeje. Sastavila je usne u tanku, turobnu liniju. „Ali neću dozvoliti da sebi uništi ţivot zahvaljujući ţivahnom duhu. Da li ste sigurni da Juston više neće praviti probleme?“ Beatris je izvadila posetnicu iz dţepa, da bi je osmotrila u raskošnoj svetlosti balske dvorane. Na njoj je pisalo samo Gospodin Smit. Ispupĉeni znamen bio je elegantni grb sa lavom.

Pomislila je na uverljiv ton Dţošue Gejdţa, koji je tvrdio da će Juston nestati. „Nešto mi govori da Riĉard Juston više neće praviti probleme vašoj porodici“, rekla je.

bilj a

Treće poglavlje Dok je ubacivao onesvešćenog Justona u koĉiju, Dţošua je škrgutao zubima zbog prodornog bola u levoj nozi.

Henri je provirio iz kabine. Lice mu se nije videlo od šešira nabijenog na ĉelo i visoko podignutog okovratnika ogrtaĉa. „Da li ste sigurni da vam pomoć nije potrebna, gospodine?“, pitao je. „Gde si bio pre nekoliko minuta kad sam morao da iznesem kopilana iz vrta i da ga donesem ovamo preko ĉitavog sokaĉeta?“, pitao ga je Dţošua. „Nisam znao da ćemo se veĉeras otarasiti leša, gospodine. Kao u starim vremenima, zar ne?“ „Nije mrtav. Ne još. I ne, neće biti kao u starim vremenima.“ „Kako vi kaţete, gospodine. Gde ga vodimo?“ „Na lepo i tiho mestašce pored dokova. Ţelim da popriĉam s njim u ĉetiri oka.“ „Pretpostavljam da će posle tog razgovora krenuti na posleponoćno plivanje, zar ne?“ „Zavisi od odgovora koje budem izvukao iz njega.“ Dţošua je spustio teret na sedište. Oprezno se nagnuo i seo na suprotnu, koţom presvuĉenu klupu. Bol mu je sevnuo u nozi kad je pruţio ruku da zatvori vrata. „Prokleta noga“, omaklo mu se. I to je izrekao šapatom.

Ponovo je gubio oštrinu. Polako je disao. Prizvao je godine obuke da bi se odbranio od upornog bola. Povratio je kontrolu nad sobom i zatvorio vrata koĉije.

Juston je muklo jeknuo, ali nije otvorio oĉi.

Dţošua je dva puta udario štapom po krovu koĉije. Toĉkovi su se zakotrljali ulicom.

Pitao se da li da pokrije lice maramom. Procenio je da to nije neophodno.

Lampa u unutrašnjosti koĉije bila je utuljena, a zavese navuĉene gotovo do kraja. Ono malo svetlosti obasjavalo je Justonovo, a ne njegovo lice. Znao je kako da prebiva u tami. bilj a

Zavalio se u sedište, da bi razmislio o dogaĊajima koji su poremetili njegove paţljivo smišljene planove. To je pogotovo vaţilo za neoĉekivane akcije gospoĊice Beatris Lokvud.

Nije došao na bal da bi pomogao u spreĉavanju otmice. Beatris je od samog poĉetka bila njegova lovina. DogaĊaji su krenuli nepredviĊenim tokom.

Razmišljao je o svemu što je za kratko vreme saznao o njoj. Razmenili su nekoliko reĉi u vrtu. Uvek je bio priliĉno dobar i brz u procenjivanju karaktera. Morao je biti, zato što mu je ţivot ĉesto zavisio od te sposobnosti.

Intuicija nije bila nepogrešiva. Obogaljena noga i oţiljak podsećali su ga na spektakularni neuspeh. Glasonoša nije mogao delovati neodluĉno i poloviĉno.

U jedno je bio siguran - Beatris Lokvud biće mnogo sloţeniji problem no što je mislio.

Odsutnim pokretima masirao je povreĊenu nogu. Njegov prvobitni utisak mogao se iskazati imenom Titanija. Beatris je bila sila s kojom se moralo raĉunati. Podsećala ga je na mitsku, legendarnu vilinsku kraljicu iz Šekspirovog Sna letnje noći.

Morskoplave oĉi, fine crte i krhka, nevina fasada ni za trenutak ga nisu zavarali. Ni staromodna haljina nije mogla da ga navede na pogrešan trag.

Obuĉavan je da prozire maske. Beatris je bila sjajna glumica. Uvaţavao je njen glumaĉki dar, ali nije ga obmanula.

Uspela je da ga iznenadi. Nije bio naĉisto u pogledu onog što se dogodilo.

Pokrenula je nešto duboko u njemu, na mestu koje je godinama bilo zaleĊeno.

To nije slutilo na dobro. Prepoznao je oĉekivanje. Jedva je ĉekao sledeći susret s Beatris Lokvud.

Pre toga će morati da obavi posao koji mu je veĉeras iznenada iskrsnuo.

bilj a

Četvrto poglavlje Koĉija Peningtonovih zaustavila se nedugo posle pola tri ujutru ispred omanjeg zdanja u Ulici fenjera. Usamljena lampa gorela je iznad stepeništa, pored ulaznih vrata. Sluga je pomogao Beatris da siĊe iz koĉije. „Da li ste sigurni da ţelite da izaĊete ovde?“, pitala je ledi Penington.

Posmatrala je vrata kancelarije kroz monokl. „Agencija Flint i Marš je zatvorena. Prozori su mraĉni.“ „GospoĊa Flint i gospoĊa Marš ţive iznad poslovnih prostorija“, reĉe Beatris. „Probudiću ih.“ „U ovo doba noĉi?“, zanimala se Dafni. „UbeĊena sam da će ih veoma zanimati noćašnji dogaĊajf, reĉe Beatris. „U redu, ako tako tvrdite“, reĉe ledi Penington. „Laku noć, gospoĊice Lokvud“, reĉe Dafni. „Još jednom vam se zahvaljujem zato što ste me spasli iz kandţi gospodina Justona.“ Beatris se osmehnula. „Zahvalite se vašoj baki. Ona je posumnjala da s Justonom nije sve kako treba.“ „Da, znam“, reĉe devojka. „Još nešto bih volela da vam kaţem. Da li biste mogli da me nauĉite kako da pucam iz damskog pištolja koji nosite sa sobom?

Volela bih da ga nabavim.“ „O ĉemu to, zaboga, govoriš?“, oštro će ledi Penington. „Kakva je to priĉa o pištolju?“ „To je duga pripovest“, reĉe Beatris. „Sigurna sam da će vam je gospoĊica Dafni potanko izloţiti“, reĉe Beatris.

Popela se uz stepenice do diskretno obeleţenih vrata Agencije Flint i Marš i podigla zvekir. Svetlost se upalila u unutrašnjosti zgrade posle drugog udarca po vratima. Ĉula je korake u hodniku.

Vrata je otvorila sredoveĉna kućepaziteljka, gospoĊa Bil. Nosila je cicani ogrtaĉ, papuĉe i ĉipkastu noćnu kapicu. Mrko je odmerila pridošlicu. „Sad je tri ujutru, gospoĊice Lokvud. Šta traţite u ovo doba na našem pragu?“ „Znate da ne bih budila gospoĊu Flint i gospoĊu Marš bez valjanog razloga, gospoĊo Bil.“ bilj a

Kućepaziteljka je duboko uzdahnula. „Ne, pretpostavljam da ne biste.

UĊite. Nadam se da ovog puta nema mrtvih.“ „Nisam izgubila mušteriju, ako ste to imali na umu.“ „Znala sam. Neko je stradao.“ Beatris je prešla preko ove opaske. Okrenula se prema koĉiji i mahnula, da bi saputnicama dala do znanja da je sve u redu. Ušla je u predvorje. Elegantna koĉija Peningtonovih zakotrljala se tihom ulicom.

GospoĊa Bil je zatvorila i zakljuĉala vrata. „Idem gore da probudim dame.“ „Nema potrebe za tim“, reĉe Abigejl Flint s vrha stepeništa. „Sara i ja ćemo uskoro sići u prizemlje. Ko je stradao?“ „Niko nije stradao“, reĉe Beatris. „Bolje reĉeno - ne bih rekla da jeste.“ Sara Marš se pojavila na vrhu stepenica. „Da li je unuka naše mušterije na sigurnom?“ „Dafni je u redu, ali zamalo što nije nastradala“, reĉe Beatris. „Šta ćete?“, pitala je gospoĊa Bil rezigniranim glasom. „Ĉaj ili brendi?“ „Noć je bila veoma duga, gospoĊo Bil“, reĉe Beatris.

Kućepaziteljka je još jednom uzdahnula. „Doneću posluţavnik s brendijem.“ Beatris je nedugo potom sela s poslodavkama pored vatrice. Drţale su ĉašice s brendijem. Abigejl i Sara bile su u spavaćicama, kućnim haljinama, papuĉama i sa noćnim kapicama. „Naša mušterija je, po svoj prilici, imala pravo kad je poverovala svojim instinktima, nakon što je gospodin Juston poĉeo da pokazuje ţarko zanimanje za Dafni“, reĉe Abigejl. „Ledi Penington moţda nije obdarena natprirodnim darovima, ali je bakina intuicija nenadmašna u ovakvim prilikama.“ Abigejl je bila visoka, ţgoljava ţena u godinama. Imala je dominantni nos i šiljatu bradu. U crnoj kosi imala je dosta sedih. Njene tamne oĉi svedoĉile su o izraţenoj radoznalosti i tajanstvenosti. Beatris je ovo poslednje pripisivala poznavanju drevnih misterija i tajni.

Abigejlin temperament morao bi se okarakterisati kao teţak. Bila je sklona pesimistiĉkom pogledu na svet. Imala je najgore mišljenje o ljudskoj prirodi.

Kad bi je Sara zadirkivala kako uvek oĉekuje najgore, Abigejl bi je podsetila kako se ona retko vara. bilj a

Njena poslovna i ţivotna partnerka razlikovala se u potpunosti po izgledu i temperamentu od nje. Sara Marš je bila sliĉne dobi, ali u njenoj plavoj kosi gotovo da nije bilo sedina. Bila je fino zaokrugljena na naĉin koji muškarci mladi i stari podjednako - veoma cene. Bila je vesele, optimistiĉke i ljubopitljive prirode.

Inteligentna, samouka nauĉnica uoĉavala je pronicljivim okom sve dokaze na mestu zloĉina. U podrumu je imala dobro opremljenu laboratoriju u kojoj je ispitivala sve, od otisaka prstiju do uzoraka otrova koje su joj donosili agenti Agencije Flint i Marš.

GospoĊa Bil je neumorno upozoravala da će Sara jednog dana nehotice izazvati eksploziju koja će osloboditi otrovne gasove i pobiti sve ĉlanove domaćinstva.

I Abigejl i Sara posedovale su ono što su zvale šestim ĉulom. U mlaĊim danima drţale su knjiţaru usmerenu na ĉitaoce zainteresovane za natprirodne pojave. Pre nekoliko godina su je zatvorile, da bi zapoĉele posao na polju privatnih istraga. Agencija Flint i Marš je, zahvaljujući delotvornosti i diskreciji, brzo privukla imućnu klijentelu iz najviših društvenih krugova.

Knjige iz zatvorene knjiţare pokrivale su zidove salona od poda do tavanice. Veliki broj knjiga zraĉio je energijom. Beatris je uoĉavala slaba strujanja koja su uticala na atmosferu u sobi. „Obavili ste sjajan posao, draga moja“, reĉe Sara. „Ne smete kriviti sebe zbog onog što se desilo u vrtu.“ „Juston je zamalo uspeo da je otme zbog moje greške“, reĉe Beatris. „Dozvolila sam sebi da mi paţnja naĉas popusti zbog prosute limunade. Kad je ĉovek sa štapom u isti mah nestao iz balske dvorane, pomislila sam da je umešan u otmicu.“ „Sve u svemu, sluĉaj se pri kraju malo iskomplikovao, ali sve je dobro što se dobro svrši“, rekla je Sara.

Abigejl je zafrktala. „Ne bih rekla da se dobro svršilo za gospodina Justona. Ne brinem za njegovu sudbinu, ali me veoma zanima dţentlmen koji vam je pomogao, onaj sa štapom i oţiljkom. Taj deo priĉe je izuzetno zabrinjavajući.“ „Jeste“, sloţila se Sara. „Ispriĉajte nam sve što znate o njemu.“ Beatris se upinjala da pronaĊe prave reĉi koje bi objasnile njenu reakciju na Dţošuu Gejdţa. „Prvo se pojavio u balskoj dvorani. Kratko se zadrţao u njoj, ali je bio svestan mog prisustva. Posmatrao me je.“ Nastavila je posle kraćeg oklevanja. „Bliţe je istini da me je prouĉavao.“ bilj a

Abigejl se namrštila. „Ne bi trebalo da obraća paţnju na unajmljenu druţbenicu u uglu ogromne balske dvorane.“ „Znam“, reĉe Beatris. „Ali baš je to ĉinio. Štaviše, nakon što se predstavio u vrtu i ponudio da se pobrine za gospodina Justona, naveo je gospoĊu Marš i vas kao garante valjanosti njegovog karaktera. Saopštio je da bi ţeleo da sutradan porazgovara sa mnom.“ Pogledala je na sat. „Taĉnije, danas.“ „Mislim da su stvari sad znatno jasnije“, reĉe Sara. „ Ako je ĉuo za Agenciju Flint i Marš i ako je bio svestan da ste jedan od naših agenata, morao je biti umešan u neki od prethodnih sluĉajeva. To je savršeno razumno objašnjenje.“ Abigejl je zvuĉala sumnjiĉavo. „Nijednoj od nas njegovo ime ne zvuĉi poznato.“ „Verovatno zato što ga nismo srele“, strpljivo će Sara. „Oĉigledno je da poznaje neku od mušterija.“ „Nešto u njegovom ponašanju bilo je priliĉno... uznemirujuće“, reĉe Beatris.

Abigejl se namrštila. „Rekli ste da ţeli da razgovara s vama ovog jutra?“ „Tako je. Rekao je da Juston više neće praviti probleme. Bio je priliĉno jasan povodom toga. Bojim se da je Juston završio u reci.“ „Moţda je i zasluţio takvu sudbinu, ali to bi odudaralo od politike naše kuće. Dobro vam je poznato da izbegavamo skandale“, nervozno će Sara. „To su budalaštine. Reka svakodnevno izbaci poneki leš.“ Abigejl je odmahnula rukom, što je bio znak da je ta tema završena. „Juston će biti samo jedan od mnogih.“ Beatris se trgla i razmenila pogled sa Sarom, koja je ispustila dug i muĉan uzdah. Abigejl je znala da bude preterano pragmatiĉna. „Dobro znate, draga moja, da se tela dţentlmena koji se pojavljuju u visokom društvu ne nalaze ĉesto u reci“, reĉe Sara. „Juston nije bio pripadnik društvenog krema, ali je bio poznat u odreĊenim krugovima. Oĉigledno je raspolagao nekim vezama. Zahvaljujući njima, uspeo je da se pribliţi Dafni Penington. Upoznao ju je na preporuku uglednog porodiĉnog prijatelja. Ako bude pronaĊen mrtav pod tajanstvenim okolnostima, najverovatnije će doći do policijske istrage. Dobro nam je poznato da agencija ne moţe da dopusti da bude dovedena u vezu s takvim sluĉajem.“

bilj a

„U potpunosti si u pravu.“ Abigejl je lupkala prstima po naslonu stolice.

Moţemo samo da se nadamo da će gospodin Gejdţ biti veoma paţljiv i da će se pobrinuti da Juston nestane na naĉin koji nam neće praviti probleme.“ Beatris je proĉistila grlo. „Delovao je kao osoba koja ima iskustva u tim stvarima.“ Abigejl se oraspoloţila. „Eto još jednog razloga da ne brinemo o Justonu.“ „Podsetiću vas da je Juston bio ţiv kad sam ga poslednji put videla“, reĉe Beatris. „Moguće je da gospodin Gejdţ nije preduzimao ništa ekstremno ove noći.“ „Nas u ovom trenutku brine“, reĉe Sara, „njegovo zanimanje za vas, Beatris. Da li ste sigurni da ga niste upoznali u Flemingovoj Akademiji okultizma? „Sasvim sam sigurna.“ Beatris je popila gutljaj pića i spustila ĉašu. „Verujte mi kad vam kaţem da nije od muškaraca koji se zaboravljaju.“ Abigejl je podigla obrve. „Da li je oţiljak tako ruţan?“ „Nije oţiljak to što ga ĉini upeĉatljivim“, reĉe Beatris, „niti hramanje, kad smo već kod toga. Da li ste sigurni da ne prepoznajete njegovo ime?“ „Sasvim sam sigurna.“ Abigejl je napućila usne. „Pretpostavljam da bi mogao biti neka od mušterija koja je svraćala u knjiţaru. Imali smo ih na stotine. Ne mogu da se setim svih imena.“ „Zamalo da zaboravim da mi je dao posetnicu“, reĉe Beatris. Spustila je ĉašicu brendija i gurnula ruku u dţep. „Mislim da je na njoj ime njegovog nekadašnjeg poslodavca. Oĉekivao je da ćete ga prepoznati.“ Sara je podigla naoĉari za ĉitanje sa stola. Natakla ih je na nos. „Dozvolite mi da je vidim.“ Beatris joj je dodala posetnicu. Lice joj se zateglo ĉim ju je videla. Vrhom prsta prešla je preko ispupĉenja u obliku lava. „Gospodin Smit“, prošaptala je. „Ali to nije moguĉe. Ne posle toliko vremena.“ „Gospodin Smit?“, oštro će Abigejl. „Posredi je neka greška. Daj mi tu posetnicu.“ Sara joj je dodala karticu. Abigejl ju je paţljivo prouĉila. Neverica je ustuknula pred preneraţenošću. „Blagi boţe“, prošaptala je i dodirnula peĉat. „Misliš li da je još ţiv?“ bilj a

„Oduvek sam sumnjala u glasine o njegovoj smrti“, reĉe Sara. Beatris ih je pomno posmatrala. „Ko je taj gospodin Smit?“ „Neka sam prokleta ako znam“, reĉe Abigejl. „Nikad ga nismo upoznale.

Poslovale smo s njegovim glasonošom.“ Beatris se nije brinula zbog njenog zabrinutog glasa, koliko zbog ĉinjenice da joj je posetnica drhtala u ruci. Abigejl Flint nije lako gubila kontrolu nad sobom. „Sigurna sam da se Lav nije zvao Smit“, reĉe Sara. „Poznavale smo ga samo po tom imenu i znaku. Kao što je Abi objasnila, saobraćali smo iskljuĉivo preko Glasonoše.“ „Gospodin Gejdţ me je zamolio da vam kaţem kako vam Glasonoša šalje pozdrave“, reĉe Beatris. „Boţe moj“, prošaptala je Sara. „Situacija je iz ĉasa u ĉas sve ĉudnija.“ „Moţete li opisati Glasonošu?“, zamolila ih je Beatris. „Ne moţemo da vam damo njegov fiziĉki opis“, reĉe Abigejl. „Uvek smo se sastajali na mestima po njegovom izboru. Nikada nije izlazio iz senke.

Nismo mu videle lice na svetlosti.“ Nastavila je posle kraće pauze. „Priliĉno sam sigurna da nije hramao. Šta ti misliš, Saro?“ „Nije bilo nijednog znaka da se koristio štapom“, reĉe Sara. „Sećam se kako bi nas uvek presekao kad bi se oglasio iz tame na mestu sastanka. Nikad ga ne bismo ĉule kad je dolazio i odlazio. Kretao se i govorio kao stvorenje satkano od senki.“ „Hmm“, reĉe Beatris. Pomišljala je na Gejdţov spori korak i oslanjanje o štap. „Pa, nesreće se dogaĊaju. Sigurna sam da ljudi njegove profesije imaju mnogo neprijatelja.“ „To je velika istina“, sloţila se Abigejl. „Rekle ste da je Glasonoša radio za gospodina Smita“, nastavila je Beatris. „Ne razumem njegovu ulogu u ovoj priĉi. Zašto se sluţio glasonošom?“ Sara i Abigejl su se pogledale. Sara je progovorila. „Abi i ja smo davno zakljuĉile da Smit uĉestvuje u velikoj igri. To je naziv koji novinari i romanopisci koriste za špijunaţu.“ „Da li hoćete da kaţete da je bio špijun?“, pitala je Beatris. bilj a

„Vrhunski špijun“, reĉe Abigejl. „Glasonoša nas je ubedio da je njegov poslodavac u kraljevskoj sluţbi. Nismo imale razloga da posumnjamo u njegove reĉi. Smitov uticaj se, koliko smo mogle da procenimo, prostirao na ĉitavu Englesku, Evropu i šire. Znate kako je s legendama.“ „Nemoguće je saznati ĉitavu istinu“, dodala je Sara. „Hmm“, reĉe Beatris. „Nadam se da je sve ispalo kako treba za gospodina Smita i njegovog glasonošu. Ljudi odvajkada više strepe od nepoznatog nego od poznatog.“ Sara se namrštila. „Razumni ljudi su se, u sluĉaju gospodina Smita, plašili Glasonoše, ĉoveka kojeg je slao da lovi i uklanja izdajnike i strane špijune u našim redovima. Glasonoša je osujetio veliki broj zavera i opasnih planova.

Neki su bili priliĉno bizarni.“ „Nekoliko puta smo mu pomogle“, reĉe Sara s izvesnim ponosom. „Ne razumem“, reĉe Beatris. „Kako to mislite bizarni?“ „Kad bi gospodin Smit poslao Glasonošu da ispita zaveru ili sluĉaj špijunaţe, mogli ste biti sigurni da on nije uobiĉajen. To nisu bili sluĉajevi za Skotland jard. Svaki je sadrţao primesu natprirodnog.“ Abigejl se kratko, neveselo nasmejala. „Glasonoša nije dozvoljavao da se govori o natprirodnom u sluĉajevima koje je istraţivao. Nije verovao u psihiĉku energiju. Stvar je još ĉudnija kad se uzme u obzir da je i sam posedovao taj talenat.“ „Veliki broj ljudi odbacuje svoje natprirodne darove“, istakla je Sara. „Smišljaju kojekakva objašnjenja kad se suoĉe sa svojim sposobnostima.“ „Ĉime je raspolagao Glasonoša?“, htela je da zna Beatris. „Ispalo je da je bio veoma vešt u pronalaţenju ljudi i stvari“, reĉe Abigejl. „Kad bi odluĉio da nekog ili nešto naĊe, bez izuzetka je uspevao u tim nastojanjima.“ „Govorite o Glasonoši i gospodinu Smitu u prošlom vremenu“, zapazila je Beatris. „Šta im se desilo?“ „Niko ne zna“, odvratila je Abigejl. „Pre godinu dana pojavile su se glasine o Smitovoj pogibiji. Ispoĉetka su bile sporadiĉne, ali su dobijale na snazi. Sara i ja smo u jednom trenutku zakljuĉile da su istinite.“ „Glasonoša je nestao otprilike u isto vreme“, objasnila je Sara. „Zbog toga smo pretpostavile da je i on mrtav. Mesecima se nije javljao. Na neki naĉin mi je nedostajao.“ „Govoriš gluposti“, ţestoko će Abigejl. „Bio je krajnje tajanstven. Jeţila sam se kad god bih se našla u njegovoj blizini.“ Nastavila je posle kraće bilj a

pauze. „Moram da priznam da je velikodušno plaćao za informacije.“ „Stvar je u tome što je“, ĉeţnjivo će Sara, „uprkos negativnom mišljenju o natprirodnom, uviĊao vrednost nauĉnog prilaza istraţivanju zloĉina. Uvek je pridavao veliku paţnju mom mišljenju, za razliku od nekih inspektora Skotland jarda ĉija imena neću spominjati. Nisu marili za moje savete, zato što sam ţensko.“ „Glasonoša je cenio tvoje nauĉne darove. To ne znaĉi da nije izuzetno opasan“, reĉe Abigejl. „Svesna sam toga“, oglasila se Sara. „ Ali moram da priznam da sam uţivala analizirajući raznovrsne dokaze koje mi je dostavljao.“ Abigejl se obratila Beatris. „Pretpostavile smo da je onaj ko stoji iza ubistva gospodina Smita pomrsio konce i Glasonoši. To je bila jedina teorija koja bi objasnila njihov istovremeni nestanak.“ Beatris je razmišljala o tome. „ A šta ako su gospodin Smit i Glasonoša ista liĉnost? To bi objasnilo njihov istovremeni nestanak?“ Abigejl i Sara su se pogledale. „To je moguće“, priznade Sara. „Iako sumnjam u to. Imale smo utisak da gospodin Smit upravlja razgranatim carstvom špijuna i uhoda. Glasonoša je, s druge strane, bio usmeren na istrage u Londonu.“ „Poznavao je ĉlanove najprestiţnijih klubova i pripadnike lokalnog podzemlja“, dodala je Abigejl. „Oĉigledno je da je ĉovek kog smo veĉeras srele ţeleo da poverujete da je on Glasonoša kog ste poznavale“, reĉe Beatris.

Abigejl je napeto zvuĉala. „Moţda imamo posla sa samozvancem. To bi objasnilo dosta toga. Moţda je neko zakljuĉio da bi bilo dobro da preuzme njegov identitet i veze nakon što je poginuo.“ „Ne mislim da je nešto tako jednostavno posredi, draga moja“, reĉe Sara. „Zašto bi iko uĉinio tako nešto?“ „Glasonoša u nekim krugovima izaziva veliki strah“, reĉe Abigejl. „Znao je velike tajne kojima je mogao uništiti veliki broj moćnika. Neki bi ubili da bi se domogli njegovog ugleda, zato što bi im on doneo mogućnost zastrašivanja i kontrole imućnih i uticajnih pripadnika visokog društva.“ „Na ĉemu se temeljio njegov ugled?“, zanimala se Beatris. „Pored toga što je bio u priliĉnoj meri opasan.“ „Kao što vam je Abi rekla, uvek pronaĊe ono što traţi“, podsetila je Sara. „Smatra se da mu je reĉ ĉvrsta kao grad. Svako ko je imao posla s njim zna da će odrţati datu reĉ. Neumoran je i Ċavolski uporan. Oni koji su ga sreli znaju da ga samo smrt moţe zaustaviti.“ bilj a

„Pretpostavljamo da ga je upravo ona i zaustavila“, reĉe Abigejl. „Izvinite“, reĉe Beatris, „ali kako ste uspostavile vezu s Glasonošom?

Rekle ste da ste mu pomagale u nekim sluĉajevima.“ Sara je posmatrala koţom uvezene tomove na zidovima. „Upoznale smo ga u knjiţari. Snabdevale smo mušterije zainteresovane za natprirodne pojave.

Moţda nije verovao u natprirodno, ali je ponekad istraţivao zloĉine s primesama natprirodnog.“ „Prepoznavale smo natprirodne elemente u tim sluĉajevima, priznavao ih on ili ne“, reĉe Abigejl. „Koristio je našu knjiţaru za istraţivanja. U jednom trenutku je otkrio Sarino zanimanje za nauĉne tehnike.“ „Jedna stvar je vodila drugoj. Abi i ja smo ubrzo postale njegove povremene saradnice“, izloţila je Sara.

Abigejl je podigla obrve. „U velikoj meri je uticao na nas. Saradnja s njim nagnala nas je da osnujemo firmu za privatne istrage. Moglo bi se reći da bi bez Glasonoše još ţivele od mršavog prihoda iz knjiţare.“ „Drugim reĉima“, sa zanimanjem će Beatris, „treba da budem zahvalna Glasonoši na poslu u Agenciji Flint i Marš.“ „To je jedan naĉin gledanja na stvar“, sloţila se Sara.

Beatris se trgla. „Ne mogu poreći da u tome ima izvesne ironije.“ Sara se zamislila. „Nije to ironija.“ „Misliš da je posredi sluĉajnost?“, zabrinuto će Abigejl. „Znaš da ne verujem u sluĉajnosti“, reĉe Sara. „Mislim da se suoĉavamo s stecištem sitnih dogaĊaja koji imaju zajedniĉki imenitelj.“ „Šta je to?“, pitala je Beatris. „Element natprirodnog. Razmislite o vidljivim sastojcima ove papazjanije - vaša karijera u Flemingovoj akademiji, vaš rad s nama, povratak Glasonoše posle toliko meseci, njegov nesvakidašnji dar i ĉinjenica da je ponekad istraţivao sluĉajeve s primesama natprirodnog.“ Sara je zabrinuto odmahnula glavom. „Ne ţelim da kaţem da mi je obrazac u potpunosti jasan, ali on svakako postoji. Ne sumnjam u to.“ „Šta bi, za ime sveta, mogao hteti od mene?“, pitala se Beatris. „Kako me je našao veĉeras na balu?“ „Ne moţemo znati zašto se zanima za vas“, zabrinuto će Abigejl. „Lako je objasniti kako vas je našao na veĉerašnjem balu. Već sam rekla - Glasonoša uvek pronaĊe ono što traţi.“ Sara je smrknuto dodala. „Nema nikakve sumnje da je tragao za vama, bilj a

draga.“

bilj a

Peto poglavlje Saobraćaja gotovo da nije ni bilo, a uliĉne lampe bile su rasporeĊene na velikoj udaljenosti. Blizina reke se snaţno osećala u noćnom vazduhu. Stigli su na odredište.

Dţošua je vrhom štapa bocnuo lepo obuĉeno obliĉje na suprotnom sedištu. „Probudite se, gospodine Juston. Veĉeras ste mi priredili silne neprijatnosti. Ne ţelim da u vašem društvu provodim više vremena no što je neophodno.“ Juston je zakrkljao i otvorio oĉi. Kroz prorez na prozorskim zavesama prodiralo je dovoljno svetla da otkrije zaprepašćenje na privlaĉnom muškom licu. „Gde sam?“, promumlao je. „Bensone? Da li si to ti?“ „Sedi“, reĉe Dţošua. „Uh?“ Juston je uspeo da se podigne u sedeći poloţaj. Pokušao je da se pribere. Njegova zbunjenost preobrazila se u oprez. „Ti nisi Benson. Ko si, doĊavola, sad pa ti?“ „Nije potrebno da znaš moje ime. Potrudi se da shvatiš uputstva koja ćeš dobiti od mene. To će ti biti dovoljno.“ „O ĉemu to, doĊavola, govoriš?“ „Od sutra ujutru više nećeš biti dobrodošao u visokom društvu. Tvoje ime će nestati s lista gostiju svake viĊenije dame u prestonici. Nećeš moći da uĊeš ni u jedan klub. Savetujem ti da prvom izglednom prilikom odjedriš za Ameriku ili se zaputiš na kontinent.“ „Kako se usuĊuješ da mi pretiš?“, prosiktao je Juston. „Da budemo naĉisto - ne pretim ti. Nikad ne pretim. Dajem ti reĉ da ĉe do sutra u podne svi koji nešto znaĉe u tvom svetu znati da si varalica i lovac na bogatstvo.“ „Ne moţeš to dokazati. Devojĉina porodica ti nikad ne bi dozvolila da odeš u policiju.“ „Ne nameravam da se obraćam policiji. Nema potrebe za tako neĉim.

Obojica znamo da visokom društvu nije potreban dokaz da nekog osudi i izopšti. Ono se halapljivo hrani glasinama i šaputanjima. Dajem ti reĉ da će bilj a

priĉa o tebi kao lovcu na bogatstvo koji pokušava da se domogne imućne naslednice za nekoliko ĉasova kolati ĉitavim gradom. Ne sumnjam da će osvanuti i na novinskim stranicama.“ „Ne moţeš mi to uĉiniti. Blefiraš.“ „Sutra ćeš otkriti da ne blefiram.“ Koĉija se zaustavila. Dţošua je otvorio vrata. Magla je ispunila tesnu kabinu donoseći snaţni vonj reke. Usamljena gasna lampa gorela je na kraju ulice. Magla je proţdirala najveći deo njene svetlosti. Skladišta su se nazirala u senkama. „Ovde se tvoje putovanje završava, Justone“, reĉe Dţošua. „Poţuri pre no što me strpljenje izda. Noć je duga, a ja nisam u najboljem raspoloţenju.

Poremetio si moje veĉerašnje planove. To mi se nimalo ne sviĊa.“ Juston je upro zabrinut pogled u okolnu tamu. „Ne poznajem ovaj kraj.

Oĉigledno je opasan. Kako da se vratim do svog boravišta?“ „S druge strane skladišta je taverna. Jedna ili dve koĉije verovatno ĉekaju na ulici ispred nje. Moţda ćeš se odluĉiti za brzi hod. Imaš pravo. U ovom kraju ima dosta lopova i koljaĉa.“ Juston se zabrinuto osvrtao oko sebe. „Polazi“, reĉe Dţošua. Govorio je veoma, veoma tiho. „Odmah.“ Juston se trgnuo kao da je ošinut biĉem. Iskoĉio je iz koĉije. Trapavo se doĉekao na ploĉniku. Okrenuo se i osmotrio kabinu. „Ne znam ko si, kopilane“, rekao je, „ali nateraću te da platiš, makar mi to bilo poslednje.“ „Bojim se da stojiš na kraju veoma dugaĉkog reda potencijalnih osvetnika.“ Dţošua je zatvorio vrata i dva puta udario štapom u krov koĉije. Henri je otvorio vratanca. „Gde ćemo, gospodine?“ „Do Sent Dţejmsa.“ „Jašta.“ Koĉijaš je zatvorio vrata koĉije. Cimnuo je uzde i zaronio u maglu.

Dţošua je sklonio zavesu i bacio pogled u noć. Oštri bol u butini sveo se na tupo pulsiranje. Tešio se mišlju da ga kod kuće ĉeka odleţali brendi.

Veĉeras ništa nije išlo kako treba.

Podsetio je se da bi bilo poštenije reći da ništa nije išlo kako treba od poĉetka ove afere. To ju je ĉinilo veoma zanimljivom. bilj a

Pre dve nedelje bio je u seoskoj kući. Tonuo je sve dublje u ţivi pesak ispraznih samonametnutih rituala. Jednoliĉni dani poĉinjali su jutarnjom meditacijom i uvodom u veţbe borilaĉkih veština koje je mogao da izvede s povreĊenom nogom. Narednih nekoliko sati nadgledao bi poslovne poduhvate.

Upravljao je sestrinom, sestrićevom i svojom imovinom. Popodne bi proveo u napornoj, bolnoj šetnji po liticama iznad nemirnog mora.

Besane noći bile su ĉešće od onih u kojima je uspevao da zaspi. Kad bi usnio, opsedala bi ga ista noćna mora. Iznova je proţivljavao eksploziju.

Gledao je Emino telo na kamenom podu i slušao kako Klement Lansing urla na njega s druge strane plamenog zida. Ti si ovo učinio, kopilane. Kriv si za njenu smrt.

Svi snovi završavali su se na isti naĉin. Viktor Hejzlton posmatrao bi ga iz senki. Nemo ga je optuţivao što nije uspeo da spase Emu. Bio je više nego svestan da je u poslednje vreme sve ĉešće prilazio ivici pogibeljne litice, više no što bi smeo, da bi posmatrao opĉinjavajuće penušanje talasa u njenom podnoţju. Ĉovek s ozleĊenom nogom je na takvom mestu lako mogao izgubiti ravnoteţu.

Imao je obaveze od kojih nije mogao pobeći. Znao je da njegova sestra Hana i njegov sestrić Nelson zavise od njega. Samo zbog njih bi odvojio pogled od uskovitlanih voda u podnoţju litice.

Njegov paţljivo orkestrirani ţivot naglo se zaustavio kad je dobio telegram od Nelsona.

Molim te da odmah dođeš u London.

Potreban si majci.

Postojala je samo jedna sila dovoljno moćna da ga izmami iz privatnog pakla. Ista ona koja ga je spreĉavala da pronaĊe zaborav u opijumu mora odgovornost prema porodici. Prvi put za godinu dana imao je misiju.

Odluĉio je da provede nedelju ili dve u Londonu. Pozabaviće se sestrinim problemom i ţurno vratiti u seosku osamu. Naizgled jednostavni i jednoznaĉni sluĉaj pokazao se mnogo sloţenijim i beskrajno zanimljivijim od oĉekivanog.

Izazov ga je okrepio i oţiveo. Pronalaţenje Beatris Lokvud ove noći je na neoĉekivan naĉin izvidalo njegov duh.

bilj a

Dao se u potragu za tajanstvenom avanturistkinjom koja je navikla da se snalazi sama i otkrio da nije ono za šta se izdaje. Damski pištolj kojim je zaustavila Justona bio je samo jedno u nizu pikantnih i neoĉekivanih otkrića.

Povezao ju je s agencijom u Ulici fenjera. To mu je pomoglo da shvati da je krhko nevinašce kakvim se prikazivala samo maska, tvorevina glumaĉkog talenta koji joj je obilato pomagao na novom poslu agenta.

Znao je da je davno ostala bez nevinosti koju je nekad posedovala. Kao usamljena ţena, morala je da se stara o sopstvenoj bezbednosti i opstanku. U takvoj situaciji ĉovek radi ono što mora. Razumeo je i poštovao tako nešto.

Svakako je nije krivio što bi ponekad sišla s pijedestala. Divio se ĉinjenici da joj je duh uprkos tome i dalje plamteo ţivim, ţestokim plamenom.

Njeni instinkti za preţivljavanje oĉigledno su bili veoma izoštreni, što je riskantnu odbranu mušterije ĉinilo još ĉudesnijom. Znao je da su unajmljene druţbenice Agencije Flint i Marš neobiĉna sorta. I gospoĊa Flint i gospoĊa Marš predstavljaju neobiĉan par. Nije oĉekivao da će se ţena poput Beatris, koja se bavila prevarama u natprirodnom vodvilju i ucenjivanjem imućnih mušterija, zaloţiti za spas drugih. Suoĉeni s opasnošću, najveći broj inteligentnih ljudi - ţena ili muškaraca, bez obzira na prošlost - dobije krila. I Beatris se u ranijim sluĉajevima ponašala na taj naĉin. Isparila je iz Akademije okultizma doktora Fleminga nakon ubistva poslodavca.

Posle veĉerašnjih dogaĊaja nije mogao da se ne zapita šta se desilo u noći Flemingovog ubistva. Morgan u Jardu i senzacionalistiĉka štampa duboko su verovali da je Beatris ubila poslodavca, ukrala novac od nastupa i išĉezla u nepoznatom pravcu. Dţošua je od poĉetka imao problema s tom verzijom dogaĊaja. Osećao je da ga instinkti nisu prevarili. Šta god da se desilo u noći Flemingove pogibije, to nije bio jednostavan sluĉaj ubistva iz koristoljublja.

Henri je zaustavio koĉiju pred jednim od najprestiţnijih klubova u Sent Dţejmsu. Dţošua je pokupio štap, šešir i rukavice. Stegao je vilicu zbog bola koji će neminovno iskusiti i otvorio vrata koĉije. Uhvatio se za kvaku i sišao na ploĉnik preko gvozdene stepenice.

Prošli su dani okretnog iskakanja iz vozila krunisanog atletskim doskokom. Ĉak je i Juston, ošamućen posle kratkotrajne nesvestice, uspeo da se za nijansu elegantnije doĉeka kad ga je izbacio iz koĉije.

Oterao je Justona i svoju prošlost doĊavola dok se peo stepeništem kluba.

Stariji portir je izronio iz tame i prepreĉio mu put. bilj a

„Mogu li da vam pomognem, gospodine?“ Dţošua je izvukao iz dţepa kovertu sa starom posetnicom. Predao ju je portiru. „Imam poruku za lorda Alenbija. Dajte mu ovo i poruĉite da ga ĉekam u koĉiji.“ Portir je sumnjiĉavo odmerio kovertu pre no što ju je prihvatio. „Predaću vašu poruku, gospodine.“ Portirov ton je svedoĉio da je ubeĊen da uvaţeni lord neće odgovoriti na nju. Odluĉno je zatvorio vrata kluba za sobom.

Dţošua je othramao do koĉije. Uspeo se u nju. Dok je ĉekao, masirao je nogu. Još malo, obećao je sebi,pa ću se počastiti brendijem.

Najlepša stvar u londonskim klubovima za dţentlmene bila je ta što je vreme mirovalo unutar njihovih zidova. Promene su napredovale izuzetno sporim tempom. Dţošua je predvidljive i pouzdane navike njihovih ĉlanova oduvek smatrao izuzetno korisnim. Alenbi se ponosio upućenošću u najnovije traĉeve. To ga je ĉinilo izuzetno pogodnim medijem za podmetanje i širenje glasina.

Na stepeništu kluba pojavio se zdepasti muškarac od nekih sedamdeset godina. Opazio je koĉiju na drugoj strani ulice i krenuo ka njoj. „Da li biste bili raspoloţeni da mi se pridruţite, gospodine?“, reĉe Dţošua iz mraĉne, neosvetljene kabine. „To ste vi, zar ne? Smitov glasnik.“ Alenbi se popeo u vozilo i seo. „Prepoznao sam vaš glas. Ĉuo sam da ste mrtvi. Posumnjao sam da neko pokušava da me obmane.“ „Zahvaljujem vam se na vremenu odvojenom za susret sa mnom“, reĉe Dţošua. „Kako da ne, kako da ne. Dobra stvara vremena i sve to. Uvek ću biti vaš duţnik, gospodine, zbog onog što ste pre nekoliko godina uĉinili za mog sina.

Drago mi je što vidim da ste još ţivi. Šta mogu da uĉinim za vas?“ „PrinuĊen sam da zatraţim sitnu uslugu od vas.“ „Nema problema, nema problema.“ Dţošua se povukao dublje u tamu kabine. „Nedavno sam saznao uznemiravajuće novosti o karakteru dţentlmena po imenu Juston.“ „Juston? Juston?“, Alenbi je ţmirnuo. „Da li je to mladić za kog se priĉa da ganja naslednicu Penington?“ „Tako je“, reĉe Dţošua. „Juston, na svu ţalost, nije ono za šta se izdaje. bilj a

Nema ni prebijene pare. Njegove društvene veze su izmišljene.“ „Auh. Momak je lovac na bogatstvo, zar ne?“ „Bojim se da je tako. Poznajete oca mlade dame. Ne bi bilo loše da podelite s njim ovo saznanje.“ „Naravno, naravno“, reĉe Alenbi. „Odavno se poznajemo. Zajedno smo uĉili na Oksfordu. Najmanje što mogu da uĉinim je da ga opomenem da se lovac na bogatstvo okomio na njegovu kćerku.“ „Hvala vam.“ „Da li je to sve?“ „Jeste. Cenim vašu pomoć po ovom pitanju." „Naravno, naravno.“ Alenbi je proĉistio grlo. „Ne ţelim da se raspitujem za razloge vašeg odsustva u poslednjih godinu dana, ali portir je pomenuo štap.“ „Pomaţem se štapom“, reĉe Dţošua. „Da li ste doţiveli neku nesreću?“ „Tako nešto.“ „Pa, voleo bih da znate da mi je izuzetno drago što ste je preţiveli“, reĉe Alenbi. „Hvala vam, gospodine.“ „Idem. Penington će veĉeras sigurno svratiti do kluba. Postaraću se da dozna istinu o Justonu.“ Lord Alenbi je sišao iz kabine i krenuo ka klubu.

Posao je obavljen, pomislio je Dţošua. Juston će do jutra postati persona non grata u svim imućnim prestoniĉkim domovima. Glasine po londonskim dţentlmenskim klubovima širile su se brţe od šumskog poţara.

bilj a

Šesto poglavlje Dţošua se pola sata kasnije uspeo stepenicama do svoje kuće. Kupio ju je pre nekoliko godina kad je postao Lavov glasonoša. U to doba nije imao velikih zahteva. Skromna graĊevina u mirnoj ulici u kojoj su susedi gledali svoja posla savršeno mu je odgovarala. Niko od uglednih ljudi u okolini nije znao da sused iz broja 5 sprovodi tajne istrage po nalogu krune. Mislili su da je samac osrednjeg imovnog stanja, sluţbenik brodske kompanije.

Gradska kuća je ĉitavu godinu bila zatvorena. Uvek pouzdani Ĉedvik obavio je impozantan posao. Oĉas posla ga je preselio u London.

Našao se u slabo osvetljenom predvorju. Skinuo je šešir. Bacio ga je na stoĉić. Malĉice se poradovao kad je sleteo na ciljano mesto. OzleĊena noga ga je ometala u hodu. Zbog vladanja brojnim borilaĉkim veštinama, nekada se kretao elegantno i skladno.

Kad je bacanje šešira u pitanju, ruka mu je bila pouzdana kao i pre. „Svaka ĉast, Gejdţe“, obratio se muškarcu u ogledalu. „Sasvim je sigurno da ćeš do nogu potući protivnika pri sledećem nadmetanju u bacanju šešira.“ Pogled mu je uzvraćao ĉovek s licem nagrĊenim oţiljkom i bezdušnim pogledom.

Naloţiće Ĉedviku da skloni prokleto ogledalo.

Odloţio je štap da bi skinuo rukavice i kaput. Ĉedvik će znati da je stigao kući. Kućepazitelj je bio upoznat sa svim dogaĊajima iz svog domena. Znao je da nema potrebe da napušta postelju ako nije pozvan.

Spustio je rukavice na stoĉić. Dohvatio je štap i pošao ka radnoj sobi. Nije palio lampu. Oduvek je odliĉno video u mraku. Kroz prozore je dopiralo dovoljno meseĉine.

Razvezao je kravatu, otkopĉao okovratnik košulje i prišao stolu za brendi.

Sipao je ţestoko piće u ĉašu i oprezno kliznuo u koţnu fotelju. Ispruţio je levu nogu. Bolela ga je više no obiĉno. Skupo će platiti ubacivanje onesvešćenog Justona u koĉiju.

Pronašao je neuhvatljivu Beatris. Taj uspeh opravdavao je sve napore.

bilj a

Sedmo poglavlje Beatris je malo pre zore otvorila vrata kuće u kojoj je stanovala. Dţordţ je saĉekao da uĊe u kuću. Radio je kao koĉijaš i kurir za gospoĊu Flint i gospoĊu Marš. Zastala je na pragu.

Obratila se koĉijašu: „Hvala ti, Dţordţe. Ţao mi je što si morao da me voziš ovako rano.“ „Nije to ništa, gospoĊice Lokvud.“ Dodirnuo je obod šešira. „Još malo pa će svanuti. Kad se vratim kući, ĉekaće me kafa i doruĉak.“ Blago je cimnuo uzde. Koĉija se zakotrljala po ulici.

Beatris je zatvorila i zakljuĉala vrata za sobom. Kuća je bila tiha. GospoĊa Rembli, kućepaziteljka, još je spavala u sobi pored kuhinje. Klarisa Slejt je takoĊe snevala.

Zidne svetiljke bile su utuljene tokom noći. Davale su dovoljno svetlosti da obasjaju stepenice. Popela se na sprat i krenula hodnikom.

Vrata jedne spavaće sobe su se otvorila. Klarisa se pojavila na njima sa svećom u ruci. Danju je izgledala pribrano i zvaniĉno. Vezivala je tamnu kosu u punĊu i pokrivala ozbiljne, ćilibarske oĉi naoĉarima. Nosila je tamne haljine strogog kroja zbog kojih je većina ljudi pretpostavljala da je u ţalosti.

Raspuštene kose, u beloj pamuĉnoj spavaćici, izgledala je drugaĉije, mnogo nevinije i ranjivije.

Spoljni izgled je uvek varao kad su istraţiteljke Agencije Flint i Marš u pitanju. Svaka je imala poneku tajnu, pomislila je Beatris. „Ĉula sam Dţordţovu koĉiju na ulicf, reĉe Klarisa. „Zašto se vraćaš tako kasno? Da li je nešto pošlo po zlu u sluĉaju Penington? Kako si?“ „Dobro sam“, uveravala je Beatris. „Sluĉaj se naglo okonĉao na balu kod Trentovih. Riĉard Juston je povukao odluĉni potez. Pokušao je da otme gospoĊicu Penington da bi je upropastio i primorao na venĉanje.“ „Drţim da nije uspeo u toj nameri?“ „Nije, ali se situacija zakomplikovala. To je duga priĉa. Dajem ti reĉ da ću ti ujutru ispriĉati.“ Klarisa se osmehnula. „U tom sluĉaju neću dugo ĉekati. Samo što nije svanulo. Pokušaj da se odmoriš.“ bilj a

„Ne verujem da ću moći. Znaš kako je posle okonĉanja sluĉaja. Javi se taj titravi nemir.“ „Razumem te“, briţno će Klarisa. „Predlaţem vruću kupku i ĉašu brendija.“ Beatris se osmehnula. „Svratila sam do kancelarije na putu kući. GospoĊa Flint i gospoĊa Marš su me već napojile brendijem. Vrati se u postelju. Dajem ti reĉ da ću ti ujutru sve potanko ispriĉati.“ „Vrlo dobro“, Klarisa je poĉela da zatvara vrata. „Lepo je videti te ţivu i zdravu. Ĉitavu noć me je opsedala neprijatna slutnja. Zabrinula sam se. Htela sam da pošaljem poruku u agenciju, da bih saznala da li je s tobom sve u redu.

Zla slutnja je u neko doba išĉezla.“ „Intuicija te je još jednom valjano posluţila“, reĉe Beatris. „GospoĊica Dafni se našla u veoma opasnom poloţaju. Na kraju se sve dobro završilo.

Ove veĉeri sam, naţalost, upoznala novu pretnju.“ Klarisine tamne obrve su se podigle. „Pretnju?“ „Odaziva se na ime Dţošua Gejdţ.“

bilj a

Osmo poglavlje „Stigao je gospodin Gejdţ?“ Beatris je naglo podigla glavu s jutarnjih novina. Proţeo ju je drhtaj uzbuĊenja, oduševljenja i straha. „Da li ste u potpunosti sigurni, gospoĊo Rembli?“ Kućepaziteljka je bila upeĉatljiva ţena ĉetrdesetih godina, sazdana po obrascu klasiĉnih grĉkih skulptura. Nije krila da je uvreĊena pretpostavkom da je pogrešno razumela ko je posetilac. „Dţentlmen mi se tako predstavio.“ Kućepaziteljka se uspravila. Odmerila ju je preko impozantnog nosa. „Rekao je da ga oĉekujete.“ „Nisam ga oĉekivala u deset ujutru“, ljutito će Beatris.

Bila je sama u kući s gospoĊom Rembli. Klarisa je rano izašla da bi se pozabavila novim zadatkom.

Nezadovoljstvo gospoĊe Rembli se oĉas preobrazilo u zabrinutost. Beatris se osetila krivom. Nije kućepaziteljka odgovorna što je Dţošua Gejdţ odluĉio da je poseti tako rano. GospoĊica Rembli se još navikavala na nesvakidašnje poslodavce i njihove još nesvakidašnje obaveze. Pobojala se da je naĉinila ozbiljnu grešku kad je dozvolila dţentlmenu da nepozvan uĊe u skromno domaćinstvo. „Obavestiću gospodina Gejdţa da niste kod kuće“, rekla je. Spustila je glas. „Izgleda priliĉno opasno. Ima strahovit oţiljak na licu i ne bih volela da znam zašto hramlje. Sigurna sam da bi mi se od te pripovesti sledila krv u ţilama.“ Okrenula se. „Ne trudite se, gospoĊo Rembli. Mislim da ne biste mnogo postigli ako biste mu rekli da ode. Ne znam mnogo o njemu, ali sigurna sam da ga se nećemo lako otarasiti. Uvedite ga u salon, molim vas. Izvinite što sam se brecnula na vas.“ „Nema potrebe da se izvinjavate“, progunĊala je gospoĊa Rembli. „Ovo nije vreme za primanje posetilaca.“ „Pogotovu muških“, reĉe Beatris. „Govorite bez zadrške, gospoĊo Rembli.

Znam šta vam je na umu i u potpunosti delim vaše mišljenje. Ovo nije doliĉno ponašanje. Pravo pitanje je šta gospodin Gejdţ ima na umu?“

bilj a

Kućepaziteljka ju je zabrinuto pogledala. „Da li strahujete da će nenajavljeni posetilac praviti probleme, gospoĊo? Mislite li da će pokušati da vam se na neki naĉin nametne? Pozvaću pozornika.“ „Bilo bi veoma zanimljivo videti kako bi se Gejdţ poneo prema pozorniku, ali ipak se nećemo upuštati u taj eksperiment. Da, oĉekujem da će gospodin Gejdţ biti problematiĉan, ali priliĉno sam sigurna da me ni na koji naĉin neće ugroziti.“ „Da li ste sigurni u to, gospoĊo?“ Beatris je razmišljala o onom što je sinoć zapazila u otiscima Gejdţovih stopa. Imala je dobre razloge za oprez u njegovom društvu, ali nije ga se bojala. Detektovala je išĉekivanje i radoznalost. Oba osećanja su imala smisla, ali nije mogla da objasni ushićenje koje je proizlazilo iz saznanja da je ovde, u njenoj kući, i da je ĉeka. „Sasvim sam sigurna“, rekla je. „Vrlo dobro.“ GospoĊa Rembli se odvojila od dovratka i krenula niz hodnik.

Beatris je ustala i prišla vratima. Slušala je kako kućepaziteljka uvodi Dţošuu u salon. Zvuk njegovog tihog muţevnog glasa uzburkao joj je ĉula, baš kao i prošle noći. Toliko o pomisli da će na dnevnom svetlu biti drugaĉije.

GospoĊa Rembli je poţurila u sobu za doruĉak. „Doneću posluţavnik s ĉajem, gospoĊo.“ „Mislim da to neće biti neophodno", reĉe Beatris.

Kućepaziteljka je već ţurila ka kuhinji.

Beatris je duboko udahnula da bi se smirila. Uspravila je ramena i krenula ka salonu. Nastojala je da pravi što manje buke kako bi iznenadila Dţošuu, iako je znala da će to biti jalov pokušaj. Nosila je jednostavnu kućnu haljinu, bez nabranih, dugih rubova koji bi se vukli po podu. Meki koţni Ċonovi papuĉa olakšavali su joj zadatak.

Zastala je na vratima da bi izoštrila ĉula. Otvorila je oĉi i pogledala u pod.

Mraĉna energija izbijala je iz Dţošuinih tragova, ali u njoj nije bilo niĉeg što bi promenilo prvi utisak. Imala je posla s muškarcem sazdanim od leda i vatre, sposobnim za velike strasti i za gvozdenu samokontrolu.

Ako bi se neka nesrećna ţena našla zatoĉena u paklu, poţelela bi da joj baš takav ĉovek pohita u pomoć. bilj a

Stajao je kraj prozora okrenut leĊima i s obe ruke naslonjen na štap. Niĉim nije davao do znanja da ju je ĉuo. Osmehnula se u sebi. Znao je da je tu.

Bio je lepo odeven, ali na sveden, nenapadan naĉin. Nosio je kaput i pantalone najtamnije ugljenosive nijanse. Pomislila je da ĉesto nosi turobne boje. Dobro su mu stajale. „Dobro jutro, gospodine Gejdţ„, obratila mu se uĉtivim, ali hladnim tonom. „Nisam oĉekivala da ćete se pojaviti na doruĉku.“ Uĉtivo se okrenuo prema njoj, kao da je tek sad postao svestan njenog prisustva. Prvi put je izbliza, na svetlosti dana, mogla da vidi njegovo tvrdo, oţiljkom naruţeno lice. Imao je oĉaravajuće zelenkastozlatne oĉi krupnog grabljivca. Blesak zanimanja koji je sevnuo i zgasnuo u njima joj je govorio da je pri svakom njenom koraku od sobe za doruĉak do salona taĉno znao gde se nalazi i da je svestan da je pokušala da mu se neopazice prikrade.

Blagi boţe, pomislila je, igramo neku vrstu igre maĉke i miša. Izazivamo jedno drugo.

Dţošua je nije ni dodirnuo. Prošle noĉi u vrtu bili su najbliţe fiziĉkom dodiru kad joj je dao posetnicu. Uprkos tome, meĊu njima je postojala uznemirujuća bliskost. Ona ju je svakako osećala. Puls joj se za nijansu ubrzao. Nešto se uskomešalo u njoj. Ĉitavo jutro je pokušavala da ubedi sebe da je sinoćnje uzbuĊenje bilo potaknuto opasnim i uzbudljivim dogaĊajima.

Sad više nije bila tako sigurna. Bilo je još neĉeg izmeĊu njih, neĉeg neobjašnjivog, misterioznog. „Oprostite što sam prekinuo vaš doruĉak, gospoĊice Lokvud“, uĉtivo i hladno će Dţošua. „Ja sam ranoranilac. Ponekad zaboravim da neki ljudi spavaju dokasno, pogotovo nakon veoma naporne i zahtevne noći.“ Iznenada se setila jednog od pravila Rolanda Fleminga. Ne izlazi na scenu, ako nisi spremna dapreuzmeš kontrolu nad njom i publikom. „Navikla sam na duge, zahtevne noći“, rekla je. Ušla je u sobu. „Ĉeste su u mojoj profesiji.“ „To me ne iznenaĊuje.“ „Jedno od brojnih pitanja koja mi nisu dala da zaspim tiĉu se sudbine gospodina Riĉarda Justona.“ „Juston više neće praviti probleme gospoĊici Penington.“

bilj a

„Mogao bi, ako neko ulovi njegov leš u reci. Svi znaju da je provodio dosta vremena u njenom društvu. Ne bi bilo zgodno ako bi se proneo glas da je izvršio samoubistvo nakon što je odbijen kao prosac. GospoĊica Dafni mogla bi izaći na zao glas kao okrutna i uobraţena devojka.“ Dugo ju je i paţljivo posmatrao. Stekla je utisak da nije navikao da iko preispituje njegove odluke i postupke. „Svratio sam do njega na putu ovamo“, konaĉno je progovorio. „Njegov stanodavac me je obavestio da se spakovao i otputovao na kontinent.“ „To je veoma zanimljivo i vrlo pogodno za sve umešane.“ „Ĉvrsto verujem u najpogodnija rešenja“, reĉe Dţošua. Osmehnula se i sela na sofu. „Bilo kako bilo, zbilja bih volela da znam šta je nagnalo gospodina Justona da napreĉac odluĉi da napusti zemlju?“ „Da li je to vaţno?“ „Vaţno je, s obzirom na to da sam liĉno umešana. Vaţno mi je, gospodine Gejdţ. Sedite, molim vas.“ Seo je posle kraćeg oklevanja. Štap mu je bio nadohvat ruke. „Gradom se u ovom trenutku pronosi glasina da Juston nije ono za šta se izdaje. Njegove verenice su skrhane. Razotkriven je kao varalica u potrazi za bogatom naslednicom koja bi mu napunila dţepove. Lord Penington je, na svu sreću, otkrio istinu da na vreme zaštiti svoju kćerku od zloĉinaĉkih namera tog prevaranta.“ „Blagi boţe.“ Beatris ga je posmatrala s narastajućim ĉuĊenjem. „Pretpostavljam da je pomenuta glasina pripremljena u vašoj kuhinji, gospodine?“ Ćutke ju je posmatrao. Bila je sigurna da je nazrela izvestan plamsaj u njegovim oĉima. „Sigurna sam da vi stojite iza ove glasine“, odluĉno je nastavila. „Moram da priznam da sam veoma impresionirana vašom dosetljivošću.“ Podigao je obrve. „Doista?“ „To je sjajno rešenje. Juston više neće moći da se kreće po visokom društvu, a ugled Dafni Penington ostaje netaknut. Njen otac će poţnjeti priznanja zbog razotkrivanja Justona. Sjajno rešenje, nema šta.“ „Hvala vam“, suvo će posetilac. „Ima još jednu prednost, glasina je istinita.“ bilj a

„Upravo tako. Zahvaljujem vam u ime svoje mušterije za sinoć uĉinjene usluge.“ Posetilac se gotovo neprimetno naklonio. „Uveravam vas da nemate na ĉemu da zahvaljujete.“ Slika borbe maĉke i miša ponovo je sevnula Beatrisinim umom. Nisam miš, gospodine Gejdž. Ĉula je zveckanje pribora za ĉaj u hodniku. GospoĊa Rembli se pribliţavala salonu. Više nije imala kud, moraće da pozove Dţošuu da ostane na ĉaju. „Pretpostavljam da ste raspoloţeni za šoljicu ĉaja“, rekla je pomalo neuĉtivo. „Ĉini mi se da kućepaziteljka donosi posluţavnik.“ Na usnama mu je zatitrao nagoveštaj osmeha. „Zahvaljujem. Dobro bi mi došla šolja jakog ĉaja. U stvari, radije bih se poĉastio kafom. Sami ste rekli da je noć bila duga.“ „I bila je. Neobiĉno je što sam pila kafu baš kad ste naišli. Zamoliću gospoĊu Rembli da je donese. Sigurna sam da je ima još.“ „Nema potrebe da me ponovo podsećate da sam vas prekinuo u doruĉku, gospoĊice Lokvud. I bez toga znam da vam se namećem.“ GospoĊa Rembli se pojavila, rumena od napora. Unela je u salon teški posluţavnik s najfinijim ĉajnikom, šoljama i srebrninom. Spustila ga je na stoĉić ispred sofe. „Da li da sipam ĉaj, gospoĊo?“, pitala je. „Gospodinu Gejdţu bi po svemu sudeći više prijala kafa. Da li biste bili ljubazni da donesete posluţavnik za doruĉak?“ „Hoću, gospoĊo.“ Kućepaziteljka je bacila brz, radoznali pogled na Dţošuu pre no što je izašla u hodnik.

Teška tišina spustila se na salon. Beatris je bilo jasno da je Dţošua neće prekinuti. Odluĉila je da mu uzvrati istom merom, da zaigra njegovu igru.

GospoĊa Rembli se pojavila. Napravila je mesta za bokal s kafom na posluţavniku. „Hvala vam, gospoĊo Rembli“, reĉe Dţošua. „Nema na ĉemu, gospodine.“ Kućepaziteljka je porumenela. Upitno se zagledala u Beatris. „To je sve, hvala vam“, reĉe Beatris. bilj a

„Da, gospoĊo.“ GospoĊa Rembli je izašla. Dţošua je osluškivao zvuk njenih koraka u hodniku. Ustao je i prišao vratima. Lupkao je štapom po tepihu. Zatvorio ih je.

Vratio se u stolicu.

Beatris ga je posmatrala. Postajala je sve opreznija. Zakljuĉila je da ne ţeli da kućepaziteljka ĉuje ono što će joj reći.

Natoĉila je kafu u obe šoljice. Dodala je jednu Dţošui. Potresao ju je novi uzbuĊujući drhtaj kad je posetilac dodirnuo porcelan. Pustila je tacnicu tako brzo da se kafa samo ĉudom nije prosula. Dţošua se pravio da ne vidi za dlaku izbegnutu katastrofu. „Ko vas je nauĉio da se sluţite damskim pištoljem, gospoĊice Lokvud?“ „Bivši poslodavac.“ „Da to nije doktor Roland Fleming, vlasnik Akademije okultizma?“ Vreme je na trenutak stalo. Nije mogla da diše. Izgubila je ravnoteţu kao da se soba iznenada nagnula. Šoljica s kafom joj je zadrhtala u rukama. Puls joj je mahnito ubrzao. Preplavila ju je panika koja se mogla uporediti s onom koju je osetila na poprištu Flemingovog ubistva.

Upotrebila je svu glumaĉku veštinu da bi se pribrala. „Ne znam o ĉemu govorite, gospodine Gejdţ.“ Prizvala je scenski osmeh. „Moţda bi bilo bolje da vas zovem Glasonošom?“ „Vidim da ste razgovarali s gospoĊom Flint i gospoĊom Marš.“ „Rano jutros digla sam ih iz kreveta. Bile su, moram da priznam, šokirane posetnicom koju ste mi dali. Oĉigledno je da ste vi i vaš nekadašnji poslodavac gospodin Smit ostavili snaţan utisak na njih.“ „To je bilo davno.“ „Verujem da od vašeg poslednjeg susreta s njima nije prošlo ni godinu dana.“ „Govorimo o veoma dugih jedanaest meseci, dve nedelje i ĉetiri dana“, reĉe Dţošua.

Pogledala je njegov oţiljak, a zatim i štap. „Zvuĉite kao zatvorenik koji oznaĉava dane tamnovanja crticama na zidu ćelije.“ „To nije daleko od istine.“ Otpio je nešto kafe. „GospoĊa Flint i gospoĊa Marš su pretpostavile da ste mrtvi. To vam je verovatno poznato.“ bilj a

„Iskreno, nisam razmišljao o tome.“ „Da li je i gospodin Smit ţiv?“ Dţošuin pogled se ohladio. „Gospodin Smit nema veze s našim poslom.“ „To znaĉi da je još ţiv.“ „Taĉnije bi bilo reći da se penzionisao.“ Upitno se zagledala u njegov štap. „Mogu li pretpostaviti da ste i vi prošle godine bili u penziji?“ „Tako je“, rekao je. Popio je još malo kafe.

Mobilisala je ĉula i pogledala njegove tragove. Kipuće šarenilo u psihiĉkom talogu navelo ju je na zakljuĉak da nije uţivao u penzionerskim danima. Zbog njegovih teških rana nije se iznenadila što je zapazila tragove fiziĉkog bola. To nisu bile jedine muke koje je trpeo. Patio je i od ozleda koje su ostavile traga na srcu i ĉulima. „Poslodavci su me izvestili da ste nekada istraţivali neobiĉne sluĉajeve s primesama natprirodnog, iako niste verovali u natprirodne pojave“, nastavila je. „Nikad nisam krio da osobe s toboţnjim natprirodnim moćima smatram prevarantima ili, u najboljem sluĉaju, ţrtvama samoobmane.“ Posmatrao ju je, ĉekajući odgovor.

Osmehnula se i otpila gutljaj kafe.

Razrogaĉio je oĉi. „Da li sam rekao nešto što vam se uĉinilo smešnim, gospoĊice Lokvud?“ „Oprostite.“ Spustila je šoljicu na tacnicu. „Bojim se da je pomisao da je zloglasni Glasonoša - toboţe sjajni istraţitelj sposoban da pronaĊe bilo koga i bilo šta - upošljavao gospoĊu Flint i gospoĊu Marš kao konsultante, a da nije uoĉio da obe poseduju natprirodne darove, priliĉno smešna.“ „Tobože sjajni istraţitelj?“ „Nisam ţelela da potcenim vašu veštinu. Sigurna sam da ste veoma dobri, gospodine.“ „Pronašao sam vas, zar ne?“, tiho je odvratio.

Sledila se. „Da, pronašli ste me. Bojim se da ste traćili vreme ako ste uloţili sav taj napor samo da biste me optuţili da sam prevarant na polju natprirodnog. Odavno se ne bavim tim poslom.“ bilj a

„Nisam ovde zbog vaših nastupa na sceni u Akademiji doktora Fleminga.

Siguran sam da su vaše predstave bile prvorazredne. Divim se svim znanjima i veštinama.“ „Shvatam.“ „Kad smo već kod toga, ne poriĉem da gospoĊa Flint i gospoĊa Marš poseduju zavidnu moć zapaţanja. Štaviše, oduvek sam se divio nauĉnom prilazu koji neguje gospoĊa Marš. Ne vidim nijedan razlog da njihove sposobnosti pripišem natprirodnim moćima.“ Nije htela da se raspravlja s njim. GospoĊa Flint i GospoĊa Marš ĉesto su napominjale da će oni koji ne veruju u natprirodno uvek pronaći odgovarajuće objašnjenje paranormalnih pojava. „Gde ste bili prethodne godine, gospodine Gejdţ?“ „Povukao sam se na selo. Tamo bih i ostao, srećan i zadovoljan, da nije bilo vas, gospoĊice Lokvud.“ S najvećom paţnjom spustila je tacnicu sa šoljicom na sto. „Šta ţelite od mene, gospodine, ako me niste pratili da biste me optuţili za prevaru?“ „Istina je najpraktiĉnije i najbolje polazište. Iskustvo me uĉi da je ona poslednje mesto od kog ljudi ţele da poĉnu. Predlaţem da se okušamo s njom.

Reći ću vam ono što znam. Pozivam vas da potvrdite ili opovrgnete moje tvrdnje dok ih budem izlagao.“ „Zašto bih uĉestvovala u vašoj igri, gospodine?“ Procenjivaĉki juje posmatrao. „Verujem dabiste ţeleli da uĉestvujete u njoj zato što tragam za ucenjivaĉem i zato što u ovom trenutku svi dokazi ukazuju da ste to vi, gospoĊice Lokvud.“

bilj a

Deveto poglavlje Nemo je zurila u njega. Smatrala se spremnom gotovo na sve, ali ovako nešto nije mogla ni da zamisli. Kad je uspela da povrati dah, naglo se uspravila stisnuvši pesnice. „Optuţba za prevarantske nastupe u javnosti je jedna stvar, ali kako se usuĊujete da me optuţite za ucenu?“ Ĉinilo se da ne obraća paţnju na njen gnev. „Hoćete li sesti, molim vas?“, pitao je pomalo umornim glasom. „Ako ostanete u tom poloţaju, pristojnost će me obavezati da ustanem. Zbilja bih voleo da to izbegnem.“ Nastavio je, posle kraće pauze. „Zbog noge, znate.“ „Ah.“ Oklevajući je sela na sofu, u nedostatku boljih rešenja. „Objasnite, gospodine.“ „Nema tu nićeg komplikovanog. Tako je bar na poĉetku izgledalo. Neko ucenjuje moju sestru.“ „Šokirana sam, naravno, ali ja je nikad nisam videla.“ „Grešite, gospoĊice Lokvud. Sreli ste je, iako je se moţda ne sećate. Zove se Hana Traford.“ „Ne znam o kome...“ Ućutala se, kad se setila privlaĉne, lepo obuĉene dame u kasnim tridesetim ĉiji su psihiĉki otisci zraĉili zabrinutošću. „GospoĊa Traford je vaša sestra?“ „Nekoliko puta je posetila Flemingovu akademiju. Videla vas je na sceni.

Toliko ste je zadivili da je zatraţila seansu u ĉetiri oka.“ „Sećam se tih seansi, ali na njima nije bilo niĉeg neobiĉnog. Sasvim sam sigurna da nisam upotrebila ništa od onog što sam od nje saznala da bih je ucenila.“ „Neko iz Akademije otkrio je na tretmanima, koji su neizostavno ukljuĉivali hipnozu, neke od njenih najbolje ĉuvanih tajni.“ „Nikad nisam upotrebljavala hipnozu na seansama u ĉetiri oka“, rekla je. „Doktor Fleming je bio struĉnjak za mesmerizam. Priliĉno sam sigurna da gospoĊa Traford nije zakazala nijedan tretman s mojim poslodavcem.

Naglašavala je da ţeli da se savetuje iskljuĉivo sa mnom.“ bilj a

„Što vas ĉini glavnim osumnjiĉenim, pogotovo s obzirom na to da je doktor Fleming mrtav.“ „Ništa mi nije jasno“, prošaptala je. „Kako sam ja utvrdio, u Akademiji nije radio niko drugi.“ „Nije“, sloţila se Beatris. „Tako je bilo kad je gospoĊa Traford zakazala seanse sa mnom. Neko vreme smo imali medijuma, ţenu koja je vodila seanse.

Bila je popularna. Pobegla je s pomoćnikom doktora Rolanda. Naĉula sam da su na ameriĉkoj turneji.“ „Istraţio sam taj par. Imate pravo. Sad su u Americi. Malo je verovatno da ucenjuju nekog u Londonu, zato što je u ucenjivaĉkoj poruĉi navedeno mesto prve isplate - seosko imanje Alverstok hol.“ „Prvi put ĉujem za njega. Nije ni ĉudo, pošto izlazim samo po zadatku.“ „Lord Alverstok je poznati ekscentrik ĉija kolekcija egipatskih starina nadmašuje ono što je izloţeno u Britanskom muzeju.“ Namrštila se. „Zašto bi takav ĉovek posegnuo za ucenjivanjem?“ „Ko bi ga znao“, reĉe Dţošua. „A opet, najverovatniji zakljuĉak je da ga neko koristi. Naĉuo sam da je u poslednje vreme postao jako rasejan. Krajem nedelje će prirediti zabavu. To ĉini jednom godišnje, da bi izloţio svoju kolekciju. Alverstok i moja sestra se površno poznaju, ali nikad nije pozivana na njegove zabave. Nije ljubiteljka zabava na selu ili egipatskih starina.

Ucenjivaĉ joj je naloţio da se pojavi na ovoj zabavi.“ „Alverstok hol će primiti mnogo gostiju“, reĉe Beatris. „Guţva će biti savršen ambijent za ucenjivaĉa. Toliko osumnjiĉenih.“ „Upravo tako. Ako na trenutak pretpostavimo da niste struĉnjak za hipnozu...“ Gnevno je odvratila. „Nisam.“ „U tom sluĉaju razmotrimo drugi scenario. Moja sestra kaţe da se seća seansi s vama. Doktor Fleming bi je uvek uveo u mraĉnu odaju po dolasku u Akademiju. Rekao bi joj da ćete odmah stići. Seća se razgovora...“ Beatris je podigla ruku da bi ga ućutkala. „Samo trenutak, gospodine. Da li me je vaša sestra opisala?“ „Opisala je vidovnjakinju Mirandu. To ste bili vi, gospoĊice Lokvud.

Koristili ste crnu periku i neprozirni veo u predstavama.“ „Drugim reĉima, gospoĊa Traford me nikad nije videla, zar ne? Ne moţe da me identifikuje.“ bilj a

„Ne moţe, ali ja znam da ste bili Miranda, stoga nema smisla da to poriĉete“, pribrano će Dţošua. „Da nastavimo. Moja sestra je na svakoj seansi uvoĊena u sobu za konsultacije. Vi biste se pojavili. Neko vreme bi razgovarala s vama. Poĉinjem da se pitam da li se doktor Fleming jednom ili nekoliko puta vraćao u sobu da bi je ubacio u trans i doznao njenu tajnu.

Moţda joj je dao posthipnotiĉku sugestiju da zaboravi da je ikad ulazio u sobu.

Moja sestra bi nakon toga napustila Akademiju, ne znajući da se nije sastala samo s vama.“ „Nije bilo tako“, oglasila se Beatris. „Sasvim sam sigurna da gospoĊa Traford nije traţila hipnotiĉku terapiju. Doktor Fleming je nikad nije primao u mom prisustvu niti sam.“ „Kako je u tom sluĉaju neko iz Akademije saznao za tu tajnu?“ „Ne znam.“ Pokušala je da se pribere. „Zašto ste tako sigurni da je ucenjivaĉ vaše sestre povezan s Akademijom?“ „U pismu koje je dobila naznaĉeno je da je tajna otkrivena u Akademiji natprirodnim sredstvima. Ne moram da kaţem da sam odmah odbacio tvrdnju o psihiĉkim moćima.“ „Ne morate.“ Pravio se da ne primećuje sarkazam. Pomislila je da moţda nije osetio ledeni ton njenog glasa. „Moja sestra se odavno zanima za natprirodne pojave“, nastavio je. „Hana se savetovala s mnogo londonskih praktiĉara. Ĉlanica je istraţivaĉkog društva.

Ako je nesvesno odala tajnu, ubeĊena je da je to mogla da uradi samo na seansama s vama u Akademiji.“ Mrko ga je pogledala. „Zašto sam ja osumnjiĉena?“ „Veruje da ste vi jedna od malobrojnih istinski darovitih osoba koje je srela u svojim istraţivanjima. Ostale nisu meĊu osumnjiĉenima. Jedna je u ludnici. Druga je krhka, starija ţena koja se ne bavi tim poslom i ne prima mušterije. Dvoje su samotnjaci koji pate od slabih ţivaca i ne primaju posetioce. Poslednji ţivi od kocke. Pre dve godine je odjedrio za Ameriku zato što je ĉuo da se na Divljem zapadu moţe mnogo zaraditi za kockarskim stolom. Ostajete samo vi, gospoĊice Lokvud.“ Trgla se. „Shvatam.“ „Moţda će vas zanimati da ĉujete da novi stanar ţivi u odajama u kojima ste radili s Flemingom.“ Ispio je kafu i odloţio šoljicu. „Stanodavac je bio dovoljno ljubazan da mi omogući pretres prostorija.“ bilj a

Oprezno ga je motrila. „Šta ste oĉekivali da pronaĊete posle toliko meseci?“ „IzmeĊu ostalog, na podu kancelarije pronašao sam mrlje od davno prolivene krvi. Krv se vrlo teško pere.“ Poţelela je da gucne kafu. Ruke su joj vidno drhtale. Paţljivo je spustila šoljicu na tacnicu. „Pronašao sam i drevni kameni tunel iza starog garderobnog ormana u kancelariji“, tiho je dodao.

Duboko je udahnula. „Sproveli ste veoma temeljnu pretragu, gospodine Gejdţ. Tim tunelom pobegla sam u noći Rolandovog ubistva.“ Nastavila je posle kraće pauze, izazvane provalom neugodnih uspomena. „Roland i ja smo iza tih vrata ĉuvali rance s potrepštinama za bekstvo u sluĉaju napada pljaĉkaša ili nezadovoljnih mušterija. “ „Moguće je da je Fleming strahovao od posete neke ţrtve njegovih ucena“, reĉe Dţošua. Upitno je podigao obrvu. „Moţda se plašio da će neko drugi iz te branše pokušati da ukrade njegove tajne.“ „Blagi boţe.“ Bila je previše zaprepašćena da bi bistro mislila. „Ne mogu da verujem da je ucenjivao ljude. “ Setila se njegovih poslednjih reĉi. Ne daj da umrem s takvim teretom na duši. I bez toga imam dovoljno grehova na savesti... „Rekli ste da ste drţali rance za bekstvo na ulazu u tunel?“ „Jesmo. Morala sam da ostavim njegov. Nisam mogla da ga ponesem.

Otvorila sam ga da bih uzela novac. Znala sam da ga drţi u njemu.“ Oklevala je. „Pronašla sam neke ĉudne stvari u rancu. Beleţnicu i kovertu punu fotografija. Tu su bila i neka pisma.“ „Niste mogli da ponesete Flemingov ranac“, reĉe Dţošua. „Moţda ste poneli neki materijal za ucenjivanje zajedno s novcem i ostavili sve drugo?“ Preplavio ju je bes. „Nisam. Uzela sam novac i ništa više. Pitala sam se zašto je drţao ove druge stvari u rancu. Mislila sam da se radi o dragocenim uspomenama. Ĉovek koji ga je ubio sigurno je našao ranac kad se probio kroz drvenu pregradu na zadnjem delu ormana. PronaĊite njega, pa ćete pronaći svog ucenjivaĉa, gospodine Gejdţ.“ Pogled mu je plamteo. „To sam i planirao. Uĉiniću to uz vašu pomoć, gospoĊice Lokvud.“

bilj a

Deseto poglavlje „Da li mi verujete?“, oprezno ga je upitala. „Da“, odvratio je. „Niste verovali da sam ubila Rolanda i poĉela da ucenjujem njegove mušterije iz Akademije?“ „Priliĉno sam siguran da ga niste ubili.“ „Tako dakle“, rekla je znatno raspoloţenije. „Ne verujete da sam sposobna za ubistvo i iznudu otkad ste me upoznali." „Svako moţe ubiti pod odgovarajućim okolnostima.“ Zastao je. Oĉigledno je razmišljao o onom što će reći. „Isto vaţi i za iznudu. Kao što sam rekao, sve zavisi od okolnosti.“ Prestala je da se osmehuje. „Imate veoma ciniĉan pogled na ljudsku prirodu, gospodine Gejdţ.“ „Radije bih to nazvao realistiĉnim pristupom. Ovog puta sam siguran da niste ubica.“ „Zaista? Kako moţete biti tako sigurni?“ „Iz više razloga. Prvi je što sam proĉitao izveštaj patologa. Veoma je struĉno i iscrpno sastavljen, zato što je Flemingovo ubistvo svojevremeno podiglo veliku prašinu.“ Odmahnula je glavom. „Razbesnim se kad god se setim svih neutemeljenih i zlobnih nagaĊanja u štampi kako su ga ubile onostrane sile.“ „Fleming je vodio Akademiju okultizma“, reĉe Dţošua suvim tonom. „Stoga nije nimalo ĉudno što je štampa nagaĊala na temu duhova i natprirodnih sila.“ „Od štampe bi se tako nešto moţda i moglo oĉekivati, ali ne i od policije.

Priznajem da nisu pripisali njegovu smrt duhovima, ali su usmerili paţnju na mene.“ „Na nestalu pomoćnicu. Sloţićete se da su imali dobar razlog za to. Bilo je logiĉno pretpostaviti da ste vi ubica. Bili ste misteriozna ţena u toj aferi. Niko nikada nije video vaše lice zbog kostima.“

bilj a

„Roland je smatrao da veo i udoviĉka odeća izgledaju dramatiĉno na sceni. TakoĊe je mislio da ću tako biti bezbednija. Objasnio mi je da u publici na svim priredbama posvećenim natprirodnom uvek sedi poneki ĉudak. Bojao se da ću privući paţnju opasnih pojedinaca.“ Ozbiljno je klimnuo. „To je bila mudra mera predostroţnosti.“ „Na kraju se to i dogodilo. Izbo ga je neki ludak, bolesno zainteresovan za mene. Umro je da bi me zaštitio.“ Iznenadni grĉ je osvanuo na licu njenog sagovornika. „Da li ste sigurni u to?“ „Nema nikakve sumnje. Ĉovek koji je ubio Rolanda traţio je mene. Ĉula sam kad se zakleo da će me uloviti. To je bio glavni razlog mog nestanka.“ „Dakle, ĉovek bolesno fasciniran tajanstvenom ţenom za koju veruje da raspolaţe psihiĉkim moćima ubija muškarca koji mu stoji na putu, krade ţrtvin ucenjivaĉki materijal i nastavlja da koristi njene tajne?“ Razmišljao je o tome. „To je moguće.“ „To je jedino objašnjenje koje ima smisla.“ „Ah.“ Paţljivo ga je posmatrala. „Koji su vas podaci u izveštaju patologa ubedili da nisam ubica?“ „Roland Fleming je bio krupan ĉovek. Rana je bila visoko na njegovim grudima. Snaga i ugao uboda ukazuju da je ubica bio visok, snaţan i najverovatnije struĉan u korišćenju noţa. Postoji mogućnost da je imao veliku sreću u prvom pokušaju. Vi ste, nezavisno od toga, priliĉno mala i krhko graĊena ţena. Zapravo, verovatno ne biste rizikovali s noţem. Iskustvo mi kaţe da ţene tom poslu pristupaju na uredniji naĉin. Obiĉno ubijaju otrovom.“ Stresla se od hladne, metodiĉne analize zloĉina. „Blagi boţe“, rekla je i duboko udahnula. „Oĉigledno je da imate priliĉnog iskustva u ovakvim stvarima.“ Ćutke ju je posmatrao oĉima grabljivca. „Ako ste zakljuĉili da nisam ubica, zašto ste pokušali da me uplašite tvrdnjom da sumnjate u mene?“ „Oprostite. Znao sam da niste ubica, ali nisam znao - i još ne znam - kako ste povezani s ubicom.“ Sledila se. „Nisam povezana s njim.“ „Ne znate na koji naĉin ste povezani“, tiho je ispravio. bilj a

„Za boga miloga, zašto mislite da sam povezana s ubicom?“ Pogled mu je otvrdnuo. „Nešto u ovom sluĉaju me navodi na pomisao da je sve povezano, ukljuĉujući i vas i plaćenog ubicu.“ „Plaćenog ubicu? “ „Verujem da je Fleminga ubio profesionalac koji je najverovatnije obavio posao za koji je plaćen.“ „To znaĉi da je još neko umešan.“ „Drţim da je tako. Traţim dvoje ljudi - plaćenog ubicu i njegovog poslodavca. Ali gde je vaše mesto u toj priĉi, gospoĊice Lokvud?“ „Nemam pojma.“ „Moţete li opisati ubicu?“ „Ne mogu vam ponuditi njegov fiziĉki opis. Ĉula sam njegov glas.

Govorio je s jakim ruskim naglaskom.“ Zastala je. „Nazvao je sebe Kosturom.

Rekao je da Kostur ne zna za neuspeh. Videla sam i tragove njegovih stopala.“ Dţošua se namrštio. „Tragove stopala?“ „Znam da mi nećete verovati, ali videla sam natprirodne otiske na podu kancelarije te noći. Prepoznala bih ih, ako bih ih ponovo videla.“ Stresla se. „U njima je bilo mnogo nasilniĉke energije.“ „Tako dakle.“ Podigla je obrve. „Nisam oĉekivala da ćete biti impresionirani tim zapaţanjem.“ Prešao je preko njene primedbe. „Prokletstvo. Sluĉaj je sve bizarniji.“ Nasula je kafu u šoljice. „Kako ste otkrili da sam vidovnjakinja Miranda?“ „Dobar sam u pronalaţenju ljudi.“ „GospoĊa Flint i gospoĊa Marš su me upozorile na to.“ Osmotrila je njegovo lice. „Šta je vaša tajna, gospodine?“ „Nikakvi trikovi ne pomaţu u traganju za izgubljenim ljudima i predmetima. Valja tragati na pravim mestima.“ Poslodavke su imale pravo, smrknuto je pomislila. Ţeleo on to da prizna ili ne, Dţošua je posedovao natprirodni dar za pronalaţenje onog što bi hteo da pronaĊe.

Grozniĉavo je razmišljala o pakovanju i kupovini karte za sledeći brod za Ameriku. Znala je da je taj plan osuĊen na propast. Beg joj u ovom sluĉaju ne bilj a

bi pomogao. Dţošua ju je jednom već pronašao. To će mu nesumnjivo ponovo poći za rukom.

Sigurno je bilo naĉina da preokrene situaciju u svoju korist. Dţošua je imao razloga da pronaĊe ubicu. Ako bude uspešan u tom naumu - što je veoma moguće s obzirom na njegov dar - oslobodiće je straha koji ju je morio gotovo godinu dana. „Ne poriĉem da me je Roland predstavljao kao vidovnjakinju Mirandu dok sam radila u Akademiji okultizma. Tvrdim da nikada nisam nikoga ucenila.

Jedini razlog zbog kog nisam zatraţila da odmah odete je taj što se nakon sinoćnjih dogaĊaja smatram vašim duţnikom.“ Odmeravao ju je uznemirenim pogledom. „Niste to uradili zato što ću vam uĉiniti još jednu uslugu. Kad pronaĊem ucenjivaĉa, on će me odvesti do Flemingovog ubice. Ne samo da će vaš prijatelj biti osvećen već ćete biti osloboĊeni straha koji vas mesecima tišti. Stalno ste se osvrtali za sobom, zar ne?“ Imala je osećaj da joj ĉita misli. Borila se s nagonom da mu prospe kafu na glavu. Kako je mogla da pomisli da je privlaĉan? „Zvuĉite kao neko ko ne sumnja da će naći Rolandovog ubicu i ucenjivaĉa.“ „Uvek pronaĊem ono što traţim.“ Shvatila je da se ne hvali. Samo je navodio ĉinjenicu. „Da li ste se ikada suoĉili s neuspehom, gospodine Gejdţ?“, upitala ga je s iskrenom radoznalošću. „Nisam“, rekao je. Nastavio je posle kraće pauze. „Ponekad mi se dešavalo da prekasno stignem.“ Shvatila je da je jedna od takvih prilika - u kojoj je zakasnio da nekog spase - posejala seni u njegovim psihiĉkim otiscima i da zbog nje najverovatnije nosi oţiljak i štap.

Ispruţio je levu nogu i neznatno promenio poloţaj. Po gotovo neprimetnom zatezanju koţe u uglovima usana zakljuĉila je da ga je taj pokret skupo koštao. „Imate nekih problema, gospodine Gejdţ?“ „To je stara rana. Ponekad se probudi.“ „Verovatno se probudila kad ste prebacili onesvešćenog muškarca preko ramena i kad ste ga odneli do daleke koĉije?“ bilj a

Iskrivio je usne u kiseli osmeh. „Prestar sam za takve veţbe.“ „Riĉard Juston je krupan muškarac.“ Pravio se da nije ĉuo komentar. „Jutros sam svratio do kancelarije Agencije Flint i Marš.“ „Je li?“ „GospoĊa Flint i gospoĊa Marš uveravale su me da ste jedna od njihovih najboljih agentkinja“, rekao je. „Drago mi je što ĉujem da su zadovoljne mojim uslugama „Tom prilikom sam ih obavestio da sam spreman da vas angaţujem kao druţbenicu“, dodao je smirenim tonom. „Šta ste rekli?“ „Ako se sloţite, postavićemo zamku za ucenjivaĉa. On će nas odvesti do plaćenog ubice koji je oduzeo ţivot vašem bivšem poslodavcu“, reĉe Dţošua. „Izgleda da nemam mnogo izbora. Pomoći ću vam u sprovoĊenju vašeg plana.“ „Hvala vam.“ „Pitam vas iz ĉiste radoznalosti, da li obiĉno radite na ovaj naĉin?“ „Oprostite, nisam siguran da sam vas razumeo. “ Hladno se osmehnula. „Pitam se da li vam je prešlo u naviku da se naizmenice sluţite pritiskom i pretnjama da biste naterali ljude na saradnju?“ „Pritisak se pokazao kao delotvorna tehnika. Nikad nikom ne pretim samo dajem obećanja.“ „Stara poslovica kaţe da se više muva moţe nahvatati medom nego sirćetom.“ „Med se nije pokazao jako delotvornim.“

bilj a

Jedanaesto poglavlje Klement Lansing ukljuĉio je elektriĉnu mašinu i gurnuo kraj zlatne ţice u staklenu posudu punu teĉnosti za prezervaciju. Ostatak duge ţice obmotao je oko vrata statue Anubisa posaĊene na radnom stolu.

Sitni mehurići pojavili su se u teĉnosti za prezervaciju. Klement je znao da hemikalije polako menjaju boju. Usmerio je pogled na statuu. Šakal mu je uzvraćao hladnim oĉima od opsidijana.

Nije gubio nadu. Egipatska vodica je vrila. Posmatrao je mrtvog pacova uronjenog u hemikalije. Bio je siguran da je zapazio sitne, grĉevite pokrete nogu. Na trenutak je pomislio da je konaĉno uspeo i da se stvorenjce probudilo iz dubokog stanja prividne smrti izazvane formulom.

Obeshrabrivalo ga je što je morao da odustane od eksperimenata na ljudima i da se vrati na pacove. Nije se usuĊivao da nastavi putem koji ga je pre godinu dana odveo do katastrofe. Gejdţ se penzionisao, ali je gotovo sigurno zadrţao doušnike na ulicama. Ako ljudi ponovo poĉnu da nestaju iz siromašnih ĉetvrti, pre ili kasnije će doznati za to. Prepoznaće obrazac. Gejdţ je bio veoma, veoma dobar u prepoznavanju obrazaca.

Klement je puna dva minuta drţao ţicu u teĉnosti. To je bio rekord. Kad ju je izvukao iz posude, teĉnost za prezervaciju je nanovo postala bistra i bezbojna. Pacov je omlitaveo. Bio je nepokretan. U njemu nije bilo nimalo ţivota.

Nije mrtav, pomislio je. Nije bilo tragova telesnog propadanja. Stvorenje je bilo u stadijumu prividne smrti. Bilo je ţivo. Moralo je biti ţivo. Svaka druga mogućnost bila je neprihvatljiva.

Dugo je zurio u pacova. Podigao je pogled da bi osmotrio devet tegli poreĊanih na polici. U njima su bili nepokretni pacovi u egipatskoj vodici.

Pripremio je formulu s najvećom paţnjom. Precizno je sledio uputstva s drevnog papirusa koje je Ema prevela.

Nije sumnjao u delotvornost vodice. Problem je bio u izvoru energije - u prokletoj statui. Morao je da pronaĊe ţenu sposobnu da oslobodi moć zarobljenu u oĉima od opsidijana.

bilj a

Usmerio je pogled na statuu Anubisa. Nastojao je da potisne gorĉinu i bes koji su pretili da ga izjedu iznutra. Zdrobiće statuu ĉekićem, ako se ne obuzda.

Ema je mesecima tragala za oĉima. Osetili su moć u kipu, ĉim su postavili oĉi u otvore.

Ali beskorisna je energija koja se ne moţe osloboditi i kanalisati. Ema je bila nedovoljno snaţna. Ipak su napredovali, a onda ih je zadesila katastrofa.

Poslednjih nekoliko meseci je izvodio bezbrojne eksperimente s elektricitetom, nadajući se da će savremenim izvorom energije savladati poslednju prepreku. Postalo mu je jasno da neće moći da zaobiĊe uputstvo s papirusa. Spavača će probuditi samo onaj koji može da zagreje dragulje.

Moraće da pronaĊe vidovnjakinju Mirandu.

London je bio pun ljudi koji su tvrdili da su vidovnjaci. Većinom se radilo o prevarantima ili slaboumnicima. Pronalaţenje ţene sa istinskim darom podsećalo je na traţenje posloviĉne igle u plastu sena. Imali su sreće. Miranda je bila ono pravo. Ali nestala je na londonskim ulicama.

Vreme je isticalo. Na papirusu je stajalo da spavaĉ mora biti oţivljen pre no što proĊe godinu dana. Proces će posle isteka tog roka postati nepovratan.

Nije imao izbora. Morali su da naĊu osobu s natprirodnim moćima. Znali su za jednu jedinu.

Rizik je bio ogroman. Samo jedan ĉovek bio je u stanju da pronaĊe sve što je traţio.

Klement se odvojio od radnog stola. Pruţio je korak po kamenom podu laboratorije do kvarcnog sarkofaga, izvaĊenog iz groba prvosveštenika malog, drevnog egipatskog kulta. Nije liĉio ni na jedan dotad otkriveni. Poklopac nije bio od kamena, već od komada debelog providnog kristala.

Sarkofag je bio prazan kad ga je pronašao s Emom. Isprva su verovali da su pljaĉkaši grobova ukrali mumiju iz kamenog kovĉega. Shvatili su razmere svog otkrića tek kad je Ema protumaĉila hijeroglife.

Posmatrao je kristalni poklopac. Sarkofag više nije bio prazan. Ema je leţala u njemu. Snevala je dubokim snom, potopljena u egipatsku vodicu.

Zatvorila je oĉi. Divna crna kosa plivala je u hemikalijama. U kovĉegu nije bilo mesta za raskošne haljine i podsuknje koje je nosila kobnog dana. Morao je da je poloţi u sarkofag u spavaćici.

Gejdţ je bio kriv za njenu smrt. Kopilan je bio odgovoran za sve što je krenulo po zlu. bilj a

Bes je kljuĉao u njemu. Pobojao se da će ga ugušiti. Stisnuo je ruke u pesnice. „Na dobrom smo putu, Ema. Gejdţ je na njenom tragu. Neće izneveriti naša oĉekivanja. Uvek pronalazi ono što traţi. Uskoro će biti ovde. Dotad spavaj, ljubljena moja.“ Opazio je da je nivo teĉnosti u sarkofagu niţi no juĉe. Poklopac je dobro zaptivao, ali nije mogao da spreĉi isparavanje.

Prišao je policama na drugom kraju sobe i izvadio sud sa zalihama specijalnih soli. Napraviće još egipatske vodice da bi ispunio sarkofag.

bilj a

Dvanaesto poglavlje Dţošua je sedeo na jastuĉetu ispred crnog, lakiranog stola. Posmatrao je plamen sveće. Mali gong na drvenom ramu bio je iza nje. U sobi za meditaciju nije bilo drugog nameštaja.

Nekada je izvodio duhovne veţbe sedeći na skrštenim nogama. Zbog ozlede je morao da odustane od toga. Fiziĉki poloţaj nije bio vaţan. Meditirao je od tinejdţerskih dana. Mogao je da utone u laki trans u gotovo svim okolnostima.

Dospevao je do dubokog transa i bez pomoći gonga ili sveće. Zadrţao ih je zato što ga je njihovo prisustvo smirivalo. Ovog jutra je imao mnogo tema za razmišljanje.

Podigao je batić i lako udario po gongu. Tihi zvuk je odzvanjao odajom.

Poĉeo je s veţbom disanja. Setio se jednog od uĉiteljevih postulata.

Ovladaj disanjem, pa ćeš ovladati i ostalim.

Pronašao je ritam izdisaja i udisaja i ponovo udario po gongu. Ovog puta je sledio ton do samoindukovanog transa.

U tom stanju ĉula su još radila. Osećao je slab miris sveće i ĉuo kloparanje koĉije na ulici, aii mu se ĉinilo da ti utisci stiţu iz druge dimenzije. Nevidljivi zid se ispreĉio izmeĊu okolnog sveta i njegovog uma. Na ovoj ravni je mogao da razmišlja na sasvim drugaĉiji naĉin. Opaţao je obrasce i veze nevidljive u normalnom stanju svesti.

Meditirao je o Beatris Lokvud. Znao je da predstavlja rizik za uspeh njegovog plana. Nije shvatao na koji naĉin je povezana s drugim ĉiniocima sluĉaja. Unosila je neskladnu dozu haosa u inaĉe veoma precizne planove. Po pravilu je ĉinio sve da bi kontrolisao elemente nesigurnosti. Ponekad su haotiĉna strujanja bila neophodna da bi se otvorila vrata, koja bi bez njih ostala zatvorena.

Haos je po svojoj prirodi nepredvidljiva energija koja se ne da usmeriti ili kontrolisati. On je sirova sila. A sila je uvek potencijalno opasna.

Podigao je batić i po treći put udario u gong. Zvuk je odjekivao nekoliko sekundi pre no što je postepeno izbledeo.

Zašao je dublje. bilj a

Beatris Lokvud nije bila vaţna samo zato što mu je bila potrebna njena pomoć u pronalaţenju ucenjivaĉa i ubice.

Nametala mu se na naĉine koje još nije u potpunosti razumeo.

Pokušavao je da uoĉi obrasce u haosu, kad je ĉuo diskretno kucanje na vratima. Ĉedvik ga ne bi prekidao u meditaciji bez dobrog razloga.

Brzo se izvukao iz transa i ugasio plamen. Uhvatio se za balĉak štapa i podigao. Krenuo je ka vratima.

Otvorio ih je. Ĉedvik je stajao na hodniku, besprekorno sreĊen. Mršavi, ţilavi muškarac neodreĊenih godina nosio je odeću batlera s ponosom, kao oficir uniformu. Pod neprijateljskom vatrom bio je hrabriji od velikog broja oficira s kojima se Dţošua sretao. Briţno je negovao poslodavca posle katastrofe u kojoj je zamalo izgubio nogu i oko. Ĉistio mu je krv i spuštao temperaturu. Nosio se s buncanjem i povremenim izlivima lošeg raspoloţenja na staloţen, dostojanstven i delotvoran naĉin. „Izvinjavam se što prekidam vašu jutarnju meditaciju, gospodine“, reĉe Ĉedvik. „Mladi gospodin Traford je ovde. Rekao je da je hitno.“ „Kod Nelsona je sve hitno.“ „Mogu li da vas podsetim da vaš bratanac ima osamnaest godina i da strpljenje nije vrlina mladosti.“ „Moţda omladina ima pravo“, reĉe Dţošua. „Naposletku, ţivot je vrlo kratak. Reci mu da ću sići za nekoliko minuta. Moţda bi mogao da mu ponudiš nešto za jelo? Uvek dolazi mrtav gladan.” „Upravo proţdire kolaĉ, gospodine.” Ĉuo je kako se neko ţurno uspinje stepenicama. Nelson je oĉas posla savladao stepenište i pojurio hodnikom. Dţošua je uzdahnuo kad je video sestrićeve vešte i elegantne kretnje. I on je, kao njegov roĊak nekad, uzimao sjajnu koordinaciju i sjajne reflekse zdravo za gotovo. Pesnik je imao pravo, sa ţaljenjem je pomislio, mladi uludo traće mladost. „Da li se gospoĊica Lokvud sloţila s planom, ujka Dţoš?“, pitao je Nelson kad je progutao poslednji komad kolaĉa.

Mladić je imao crnu kosu, oštre crte i vitko telo, karakteristiĉno za muškarce u porodici Gejdţ. Ţudeo je za avanturama. Dţoš se predobro sećao te ţudnje. U osamnaestoj je i on ĉeznuo za uzbuĊenjima, opasnostima i plemenitim ciljevima. Takav je bio pre no što je otkrio da se takva uzbuĊenja bilj a

preĉesto plaćaju krvlju, smrću i izdajom.

Nije bilo svrhe upozoravati mladiće poput Nelsona na ono što ih ĉeka.

Oglušili bi se o svako upozorenje. Priroda im je drugaĉije ponašanje ĉinila nemogućim.

Previše sam ogrubeo, pomislio je Dţošua. Znao je da neće moći da zaustavi Nelsona. Pokušaće da ga spreći da ponovi njegove greške. Kako je moguće upozoriti mladića na opasnost od poklanjanja poverenja drugim ljudima? Neke stvari se moraju nauĉiti na teţak naĉin. „Da, gospoĊica Lokvud se sloţila da nam pomogne“, rekao je. „Jutros sam obavestio tvoju majku da će otići na seosku zabavu u reţiji lorda Alverstoka, u pratnji unajmljene druţbenice iz Agencije Flint i Mars.“ „To su sjajne vesti“, reĉe Nelson. Na licu mu se pojavio izraz razoĉaranja. „Zbilja bih voleo da idem.“ „To nije moguće. Niko od nas ne moţe prisustvovati toj zabavi, zato što nismo dobili pozivnice.“ „Gde ćeš odsesti?“, zanimao se mladić. „Unajmio sam kućicu nedaleko od imanja. Predstavio sam se kao slikar koji preko vikenda boravi na selu da bi slikao pejzaţe. “ Nelson se namrštio. „ Ali ti ne znaš da slikas.“ „Razmazaću malo boje po platnu. To nije neki problem sve dok ne budem morao da završavam sliku.“ „Moraš biti u blizini za sluĉaj da zatrebaš damama. Ne moţeš oĉekivati da će gospoĊica Lokvud sama izaći na kraj s ucenjivaĉem. Ona je samo profesionalna druţbenica. “ „GospoĊica Lokvud ima skrivenih darova.“ Da i ne pominjem skriveni pištolj, pomislio je. „ Ali imaš pravo. Svakako ne oĉekujem da se sama pobrine za ucenjivaĉa. Ako sve bude teklo po mom planu, ni gospoĊica Lokvud ni tvoja majka neće doći u kontakt s njim. Ne brini, Nelsone. Paziću na njih.“ „Majka je veoma zabrinuta. Neprestano ponavlja da si zamalo stradao na poslednjem sluĉaju. kaţe da si isti kao svi muškarci iz porodice Gejdţ.

Strahuje da ćeš loše završiti.“ „Znaš da se Hana stalno plaši.“ „To je istina.“ Nelson je smrknuto pogledao štap. „ Ali kaţe da ne moţe bilj a

da zaboravi da je imala najcrnju slutnju nedugo nakon što si napustio London da bi se pozabavio poslednjim sluĉajem.“ „Ovo je sasvim drugaĉija situacija.“ To su bili jedini argumenti s kojima je mogao da ohrabri sestrića. Hana je imala dobre razloge za zabrinutost. U sedamnaestoj je ostala sama s mlaĊim bratom na leĊima, kad je tek obudoveli otac, koji je ĉitavog ţivota jurio za uzbuĊenjima, poginuo u lovu na Divljem zapadu. Edvard Gejdţ je stradao od zalutalog metka koji je ispalio neko od njegovih pratilaca.

Telegram s obaveštenjem o oĉevoj iznenadnoj pogibiji bio je samo uvod za suoĉavanje s finansijskom katastrofom. Edvardov ĉovek od poverenja je, nakon što je ĉuo za njegovu smrt, pobegao s celokupnim imetkom porodice Gejdţ.

Pod pretnjom smeštanja u sirotište, Hana je povukla jedini preostali potez.

Prihvatila je braĉnu ponudu Vilijama Traforda, imućnog ĉoveka koji se velikodušno sloţio da primi njenog mlaĊeg brata u porodiĉno domaćinstvo.

Traford je bio pristojan, uĉen ĉovek. Paţljivo je postupao s Hanom i Dţošuom. U ranim šezdesetim, mogao je biti Hanin deda. Udovac bez dece bio je oduševljen kad mu je Hana podarila sina.

Traford je nekoliko godina kasnije umro od srĉanog udara. Pre smrti je ovlastio Dţošuu za upravljanje imetkom koji je ostavio Hani, Nelsonu i Dţošui. Nadgledanje porodiĉnih investicija bio je relativno jednostavan, ĉak dosadan zadatak. Gejdţovi su znali da prave pare.

Dţošua je negde u to doba pao u kandže tog groznog čoveka, kako ga je Hana opisivala. Grozni čovek bio je Viktor Hejzlton, u senovitom špijunskom svetu poznat kao gospodin Smit.

Hana se posvetila Nelsonu. Htela je da njen sin pode stopama Vilijama Traforda. Nadala se da će postati nauĉnik i da se neće biti kao Gejdţovi. Neko vreme je sve bilo u redu. Nelson je donedavno bio poslušni sin koji je ĉinio sve da bi ugodio majci.

Prošle godine je poĉeo da pokazuje znake onog što je Hana nazivala kobnim nasleĊem koje je opsedalo muškarce u porodici Gejdţ. Strahovala je da će završiti u kockarnicama i mraĉnim klubovima londonskog podzemlja, baš kao njen deda i pradeda. Baš kao što je Dţošua radio neko vreme.

Imala je dobrih razloga za brigu, pomislio je Dţošua. Retko je posećivao prestonicu. Kad je pre dva meseca došao u London da bi obavio neki posao, morao je da izvlaĉi Nelsona iz jedne od najgorih rupa u gradu. Stigao je baš bilj a

kad je upravitelj kluba naloţio svojim snagatorima da izbace Nelsona na ulicu.

Bio je optuţen za varanje. Ozbiljna pretnja visila mu je nad glavom.

Pre neko veĉe je morao da digne ruke od potrage za ucenjivaĉem, da bi spasavao bratanca iz istog sosa. „Šta da radim, ujače“, mladić je zaplitao jezikom zbog jeftinog klareta, „kad uvek pobeđujem.“ „To je razumljivo“, reĉe Dţošua. „Imaš sreće na kartama kao i svi Gejdţovi. Ona te, naţalost, u drugim oblastima neće pratiti.“ „Ah. Moţda će biti najbolje da ne pominješ majci ovu dogodovštinu. “ „Slaţem se. Nisam joj pomenuo ni onu prošlu. “ Hana bi se uţasnula kad bi saznala da Nelson provodi sve više vremena u potrazi za mraĉnim uzbuĊenjima i još mraĉnijim zadovoljstvima na najopasnijim londonskim ulicama.

Dţošua je i te kako dobro znao kroz šta njegov sestrić prolazi, zato što je u njegovim godinama i sam prošao kroz istu nemirnu, nepromišljenu ţivotnu fazu. Ĉinilo mu se da plamen bukti u njemu. Tragao je za naĉinom da izaĊe na kraj s neobuzdanom energijom koja je pretila da ga proţdere u nasiljem proţetom londonskom podzemlju.

Viktor Hejzlton pronašao ga je na tim ulicama. Zauvek mu je promenio ţivot. Viktor ga je razumeo. Ĉovek poznat kao gospodin Smit pokazao mu je kako da kontroliše neobuzdanu energiju koja je izvirala iz utrobe njegovog bića. Nauĉio ga je kako da usmeri i ovlada silama koje su saĉinjavale njegovu prirodu. Postao je njegov uĉitelj i otac u svakom smislu reĉi, izuzev biološkog.

Dţošua će do kraja ţivota morati da ţivi sa svešću da je izneverio Viktora, ĉoveka koji ga je spasao od njega samog. „Sve će se završiti u sledećih nekoliko dana u Alverstok holu, ako sve bude teklo po mom planu.“ „Ipak ne bi bilo loše da ti se naĊem pri ruci“, istakao je Nelson, ne bez svake nade.

DoĊavola, pomislio je Dţošua. Pokušao je da zbog Hane drţi Nelsona dalje od istrage. Nije hteo da ga uvlaĉi u svet u kom se nekad kretao. Ali upravo je Nelson otkrio da neko ucenjuje Hanu. Imao je pravo na to da mu pomogne. „Imam veoma vaţan zadatak za tebe. Voleo bih da se što pre baciš na posao.“ bilj a

Nelsonovo uzbuĊenje bilo je gotovo opipljivo. Zraĉio je poletom. „O ĉemu je reĉ?“ „Ţeleo bih da se pozabaviš Flemingovim ubistvom. Štampa je pre nekoliko meseci naširoko pisala o njemu, zbog Flemingove veze s natprirodnim. Hoću da intervjuišeš sve one koji su u to vreme radili ili ţiveli u blizini zgrade Akademije okultizma. Ţelim da sakupiš svedoĉanstva trgovaca, slugu, stanara, dostavljaĉa, pozornika i uliĉnih prodavaca hrane. Pitaj ih da li su primetili strance u komšiluku nekoliko dana pre ubistva.“ Nelson se namrštio. „Ne razumem. Zar nisi rekao da je ucenjivaĉ najverovatnije ubica i da ćeš ga pronaći na Alverstokovoj seoskoj zabavi?“ „Ĉitavog jutra sam prouĉavao izveštaj patologa. Neki podaci naveli su me na pomisao da imamo posla s plaćenim ubicom. Moguće je daje on i ucenjivaĉ, ali sam skloniji pomisli da je ucenjivaĉ unajmio profesionalca i da ucena nije zloĉinĉev osnovni cilj.“ „Kako to misliš?“ „Ubica je poslat u Akademiju da bi oteo gospoĊicu Lokvud.“ „Zašto?“ „Postoje ljudi opsednuti natprirodnim i oni koji tvrde da se ozbiljno bave tim koještarijama. Izgleda da je neka od tih poremećenih osoba usmerila paţnju na gospoĊicu Lokvud i poslala ubicu da je se doĉepa. Plaćeni ubica oĉigledno nije uspeo da je pronaĊe, ali se dokopao ucenjivaĉkog materijala.

Predao ga je poslodavcu koji sad pokušava da izvuĉe korist iz afere.“ „Zašto bi ĉekao skoro godinu dana da bi ucenio majku?“ Dţošua se nasmejao s odobravanjem. „Odliĉno pitanje. Ucenjivaĉ je verovatno nekoliko meseci iznuĊivao novac od drugih ţrtava. Nedavno je poĉeo da ucenjuje Hanu. Postoje i druge mogućnosti. “ „Na primer?“ „Ne znam. Zbog toga ove napore i nazivamo istragom. Tragamo za odgovorima.“ „Tako je.“ Nelson je ponovo izgledao ţivahno i poletno. „Nisam znao da ĉovek moţe da unajmi ubicu kao što neki unajmljuju kućepazitelja ili vrtlara.“ „Stvar je mnogo komplikovanija no što se na prvi pogled ĉini, pogotovo ako neko ţeli da unajmi struĉnjaka. Verujem da je Flemingov ubica bio struĉnjak. Takvi ljudi rade metodiĉno i oprezno, da se ne bi izloţili riziku od hvatanja. Prouĉavaju svakodnevne navike svojih ţrtava pre no što saĉine bilj a

plan.“ „Razumem. Veruješ da je Flemingov ubica najverovatnije proveo priliĉno vreme posmatrajući okultistu na raznim mestima oko Akademije.“ „Tako bih pristupio tom poslu da sam bio na njegovom mestu“, odvratio je Dţošua bez razmišljanja.

Shvatio je da ga mladić neobiĉno gleda. „Nije vaţno“, hitro je nastavio. „Mnogo bi mi pomogao ako bi otkrio detaljni opis ubice. Bojim se da to neće biti moguće posle toliko meseci. Ĉak i ako se neki ljudi sećaju stranca koji je provodio vreme u komšiluku neposredno pre ubistva, neće se sećati boje njegovih oĉiju ili kose. Znamo samo jedno, da je plaćeni ubica govorio sa osetnim ruskim naglaskom. To će u znaĉajnoj meri smanjiti broj osumnjiĉenih.“ „Polazim iz ovih stopa“, reĉe Nelson.

Okrenuo se i jurnuo niz stepenice. „Paţljivo vodi beleške o svemu što saznaš“, Dţošua je povikao za njim. „Shvatićeš koliko su korisne kad budeš uporedivao prikupljene opise.

Upozoravam te da će se umnogome razlikovati. Sećanja se nikad ne poklapaju.

Traţi podatke koji se ponavljaju.“ Mladić je zastao u podnoţju stepenica da bi mu rekao: „Razumem." „Još nešto“, nastavio je Dţošua. „Nemoj da koristiš pravo ime. Reci ljudima koje budeš ispitivao da si pisac koji prikuplja material za serijal jeftinih knjiţica o Flemingovom gnusnom ubistvu.“ „Dobro“, reĉe Nelson.

Otvorio je vrata i klisnuo niz stepenice. Zalupio ih je za sobom.

Zavladala je tišina. Ĉedvik se zakikotao. „Sećam se dana kad ste odlazili na zadatke s takvim poletom, gospodine.”

Dţošua je zamisljeno upro pogled u pod. „I ja se sećam.“ Za poslednjih nekoliko meseci osećao se tako starim i nesposobnim da nije mogao da uoĉi bilo kakav izazov u budućnosti. Potraga za ucenjivaĉem izmenila je to raspoloţenje. Istina je da su dani jurcanja niz stepenice davno prošli, ali nije mogao da porekne kako jedva ĉeka da ponovo vidi Beatris Lokvud.

bilj a

Trinaesto poglavlje „Ovo je najĉudnija kuća u kojoj sam ikad boravila.“ Beatris je posmatrala bronzanu statuetu Bastet na stoĉiću pored uzglavlja. Egipatska boginja prikazana je kao ţena s glavom maĉke. „Uveravam vas da sam radeći za Agenciju Flint i Marš posećivala veoma neobiĉna domaćinstva.“ Prostrano zdanje Alverstokovih bilo je puno predmeta iz starog Egipta.

Bilo je tu i kopija i falsifikata, ali Beatris nije sumnjala da originali preovlaĊuju. Većina je donesena iz grobnica i hramova. Osećala je energiju koja je izbijala iz njih.

Veliki broj ljudi - ne samo oni s natprirodnim talentima - osetljiv je na hladnoću grobnica i strast onih koji su verovali u svakovrsna religiozna predanja. Takva vrsta energije prebiva u predmetima koje su drevni ljudi pohranjivali po hramovima i grobnicama. Dlake na Beatrisinom potiljku su se nakostrešile, a dlanovi je zagolicali ĉim je prešla preko praga Alverstok hola. „To je zbog sveprisutnih starina“, reĉe Hana Traford. Nervozno je pogledavala statuetu Bastet. „Oĉaravajuće su, ali moram da priznam da je malo neobiĉno ukrasiti ĉitavu kuću predmetima ĉije je mesto u muzeju.“ „Potpuno se slaţem sa vama“, reĉe Beatris. „Jeţim se od Bastet.“ Hana ju je pogledala s razumevanjem. „Osećamo natprirodnu energiju koja zraĉi iz tih predmeta, zar ne?“ „Mislim da je to taĉno.“ Bile su u Beatrisinoj spavaćoj sobi. Vrata izmeĊu njihovih soba bila su otvorena. Ĉula je kako Sali, Hanina sobarica, iznosi stvari iz putnog kovĉega.

To je bio veoma zahtevan posao, zato što je Hana, poput mnogih imućnih dama, krenula na put sa svojom posteljinom i peškirima. „Bastet nije ništa u poreĊenju s kanopa vazama u mojoj spavaćoj sobi.“ Hana se stresla. „Ne smem da pogledam u njih. Strah me je da ću u njoj pronaći ostatke neĉije jetre.“ Beatris se osmehnula. Na putu od Londona do seoceta Alverstok navikle su se jedna na drugu iznenaĊujuće brzo. Verovatno su brzo uspostavile blizak odnos zato što je Beatris pre otprilike godinu dana pruţila Hani vidovnjaĉke usluge. Obe su natprirodne pojave smatrale normalnim. Hana joj je objasnila da je oduvek bila oĉarana vidovnjaĉkim fenomenima i da je opseţno bilj a

prouĉavala tu oblast. Bila je ubeĊena da je nekoliko puta iskusila snaţno predosećanje natprirodnog porekla. Bila je više nego voljna da razgovara o tome s Beatris.

Hana Traford bila je zgodna ţena u kasnim tridesetim. Uredila je tamnu kosu po poslednjoj modi. Imala je zelenkastozlatne oĉi kao njen brat. Još nije skinula raskošu smeĊu putnu haljinu i visoke ĉizme na zakopĉavanje koje je nosila u vozu. „I da nismo došli da hvatamo ucenjivaĉa, ne verujem da bismo naredne dve noći mnogo spavale s ovim starinama oko uzglavlja“, reĉe Beatris. „I bez njih imamo mnogo razloga za brigu. Predlaţem da zamolimo Sali da na neko vreme ukloni Bastet i kanopu." „To je sjajna ideja“, reĉe Hana.

Prišla je vratima izmeĊu soba i porazgovarala sa sluţavkom. Beatris je za to vreme otvorila neveliku putnu torbu. Ponela je samo dve haljine, da bi uverljivije glumila unajmljenu druţbenicu. Jednu će nositi uveĉe, a drugu danju. U ovoj drugoj je i putovala.

Hana se pojavila baš kad je Beatris odlagala veĉernju haljinu u orman. „Dopusti Sali da se pobrine za tvoje stvari", predloţila je Hana. „Nema potrebe. Gotovo da sam se raspakovala. Ima još malo posla.“ „Vidim.“ Hana je s neodobravanjem gledala staromodnu haljinu u ormanu. „Pretpostavljala sam da kao agent moţeš da priuštiš skuplju garderobu.“ „Moji poslodavci su veoma velikodušni. Trudim se da uverljivo i do kraja odigram ulogu druţbenice kad god sprovodim istragu. Nauĉila sam koliko je to vaţno, na preĊašnjem poslu.“ Hana je sela na stolicu. Zamišljeno je posmatrala. „Bila si veoma uverljiva kao vidovnjakinja Miranda. Nisam videla tvoju crvenu kosu ispod crne perike niti plave oĉi. Nosila si neproziran veo.“ „Doktor Fleming je verovao da Miranda treba da dominira scenom.“ Beatris je odnela spakovanu spavaćicu do ormana. „Tvrdio je da to ne mogu postići bez odgovarajućeg kostima. Glavni razlog zbog kog je traţio da igram ulogu Mirande bio je taj što se brinuo da ima osoba opsednutih ţenom za koju veruju da je vidovnjakinja.“ „Njegov oprez se pokazao opravdanim.“ Hana je oklevala. „Obavljala si dva veoma zanimljiva posla.“ bilj a

„Imala sam sreće na tom planu.“ Stavila je spavaćicu u orman. „I oba donose pristojnu zaradu.“ „Nije sve u Mirandino doba bila gluma, zar ne? Ti zaista poseduješ neki natprirodni dar.“ Hana se ukoĉila, kao da se sprema da ĉuje loše vesti. „Moţeš li da predvidiš budućnost?“ „Ne mogu.“ Beatris je zatvorila fioku i sela na ivicu postelje. „Ne vidim budućnost. Ne verujem da iko moţe, iako je s dovoljnim brojem podataka svakako moguće predvideti verovatne ishode. To je stvar logike, a ne predskazanje. Iskustvo mi govori da od upozoravanja ljudi da su krenuli pogrešnim putem nema mnogo koristi.“ Hana se ĉeţnjivo osmehnula. „Zato što niko ne ţeli dobar savet.“ „Većina ljudi se ne rukovodi logikom već strastima.“ Hana je uzdahnula. „Znam. Kakvim darom raspolaţeš?“ „Vidim psihiĉku energiju koju ljudi ostavljaju za sobom u otiscima stopala i na stvarima koje dodirnu. Na osnovu boja i obrazaca energetskih strujanja mogu da doznam mnogo toga o osobi koja ih stvara.“ „To je oĉaravajuće.“ „Ne bih to tako opisala“, reĉe Beatris. „Ne poriĉem da se moj dar moţe iskoristiti. Uglavnom sam zaraĊivala za ţivot zahvaljujući natprirodnim moćima, na ovaj ili onaj naĉin, ako se izuzmu dva kratkoveĉna angaţmana u svojstvu guvernante. Taj dar ima uznemirujuću dimenziju." „Kako moţeš to da kaţeš? Bilo bi divno kad bih mogla da ĉitam druge ljude posmatrajući njihove natprirodne otiske ruku i stopala.“ „Psihiĉka energija se dugo zadrţava - godinama, decenijama, vekovima.“ Pogledala je statuetu Bastet i izoštrila ĉula. Boginja s glavom maĉke i telom ţene bila je pokrivena slojevima vrele, usijane energije. „Još vidim obrise otisaka vajara koji je naĉinio ovu statuetu, kao i sveštenika koji ju je pohranio u pogrebnu komoru. Vidim otiske pljaĉkaša grobnica koji su je ukrali i strastvenih kolekcionara koji su je odonda posedovali.“ „Kako razlikuješ otiske toliko ljudi?“ „Ne mogu ih razlikovati s nekom naroĉitom preciznošću. To je problem sa starim predmetima i kućama kao što je ova. Slojevi energije godinama se taloţe s ljudi, obrazujući tamnu maglu koja je... uznemirujuća kad se duţe posmatra.“ Suzbila je ĉula. „Mogu da nazrem raznolike obrasce, ali ne i ĉitave bilj a

otiske. Moj dar je precizan samo kod sveţih tragova, naĉinjenih u poslednjih nekoliko meseci. Oni su obiĉno najoštriji i najuoĉljiviji. Brzo se zamute.“ Hana je ustala i zatvorila vrata izmeĊu soba. Ponovo je sela u stolicu.

Snaţno je stisnula naslone. „Kad sam zakazala seanse s tobom na Akademiji doktora Fleminga, videla si istinu u mojim psihiĉkim tragovima.“ Njen glas je bio iznenaĊujuće ĉvrst i postojan, iako joj je svaka reĉ treperila od napetosti. „Rekla si da su mi nervi veoma osetljivi i da moram da pronaĊem naĉin da suzbijem unutrašnji nemir.

Rekla si da je moja nervoza zasnovana na potisnutom strahu.“ „Znala si sve to pre no što si došla k meni“, briţno će Beatris. „Zbog toga si traţila da se vidimo.“ „Da, naravno. Predloţila si mi da pronaĊem izvor straha i da mu se suprotstavim. Ukazala si mi da će mi lagano proţdrati utrobu ako to ne uĉinim.

Ova prokleta ucena samo je pogoršala situaciju. Gotovo da ne spavam od sve snaţnijeg uţasa.“ Beatris je ponovo izoštrila ĉula i pregledala Hanine tragove na tlu. Neka strujanja bila su grozniĉavo vrela. „Vidim da su ti ţivci mnogo napetiji nego na seansama u Akademiji. To nije iznenaĊenje, s obzirom na ono što si u meĊuvremenu doţivela.“ Hanine usne zgrĉile su se u turobnom osmehu. Ustala je i prišla prozoru. „Ništa ne moţe da uzdrma ĉoveka kao ucena.“ „Nezgodno mi je da pitam“, oprezno će Beatris, „ali odgovor bi mogao biti vaţan. Ništa nisi rekla o prirodi tajne koja te ĉini podloţnom uceni. Znam da me se to ne tiĉe, ali da li je moguće da ta tajna ima veze s nervozom koja te je pre nekoliko meseci dovela kod mene?“ „Nema. Taĉnije, ja je ne vidim. Moja tajna je vezana za prošlost moje dobre prijateljice, a ne za moju. Bila je u uţasnom braku. Njen suprug strašno ju je maltretirao. Umro je - moram da kaţem nimalo prerano - pod sumnjivim okolnostima, kako neki tvrde.“ „O, razumem“, reĉe Beatris. „Drugim reĉima, vaša prijateljica je pomogla suprugu da otputuje na onaj svet.“ Hanin pogled je bio ĉvrst. „Stvar je za nijansu sloţenija.“ Trgla se zbog iznenadne spoznaje. „Imala si nekog udela u tome?“, pitala je Beatris. „Na izvestan naĉin. Reći ću ti sve. Trebalo bi da znaš moju tajnu.“ „Nema potrebe...“ bilj a

Hana je govorila brzim i napetim glasom, kao da ţeli da što pre izbaci priĉu iz sebe. „Moja prijateljica se pojavila jedne noći krvava i izubijana na vratima vrta.

Suprug ju je tukao bez milosti. Bila sam sama u kući s kućepaziteljkom. Uvele smo je u kuhinju. Taman smo joj povile rane, kad je njen suprug razbio staklo na zadnjim vratima i uleteo u kuhinju. Besno je vitlao noţem. Nije krio nameru da ubije moju prijateljicu, kućepaziteljku i mene zato što smo pokušale da joj pomognemo.“ „To je grozna priĉa“, prošapta Beatris. „Šta si uĉinila?“ „Zgrabila sam kuhinjsku stolicu i pokušala da ga isteram. Kućepaziteljka je dograbila gvozdeni tiganj. Moja prijateljica je bila previše izmrcvarena da bi išta uĉinila. Samo se zavukla ispod stola. Kućepaziteljka i ja pokušale smo da je zaštitimo stolicom i tiganjem, kad se Dţoš pojavio na kuhinjskim vratima.“ Zastala je. „Drţao je noţ u ruci.“ Ućutala je. „Moraš mi reći ostatak priĉe“, reĉe Beatris. „Ne moţeš sad prekinuti, za boga miloga.“ „Do te veĉeri nisam znala da je Dţoš... veoma vešt s noţevima“, nastavila je Hana bez uvijanja. „Uh“, Beatris je progutala knedlu. „Shvatam. Moram reći da mi je veoma drago što je to uĉinio.“ „Baš kao i svima nama“, nastavila je Hana. Pribrala se. „To je bio strašan prizor. Krvi je bilo svuda. Oĉistile smo je, dok se Dţoš pobrinuo za telo.

Sutradan je pronaĊeno u reci. Svi su pretpostavili da je muţ moje prijateljice bio ţrtva pljaĉkaša koji ga je ubio na povratku iz bordela.“ „Đavo ga odneo.“ „Slaţem se, ali se kopilan kretao u visokom društvu. Bio je imućan ĉovek. Štampa bi podivljala ako bi se saznalo da je pre tri godine ubijen u mojoj kuhinji. Sumnjam da bi došlo do policijske istrage - ne posle toliko vremena.

Dţoš ima veze u Skotland jardu. Sigurna sam da bi osujetio istragu. Ali ni grozni ĉovek za kog je tada radio ne bi mogao da spreĉi opanjkavanja u štampi. Moja prijateljica i ja bismo preko noći postale ozloglašene i nepoţeljne.“ Beatris je dobovala prstima po jorganu. „Nikako mi nije jasno kako je doktor Fleming saznao za tvoju tajnu, ali ti se kunem da nijednom nije pokušao da te hipnotiše kad si svraćala u Akademiju.“ Nastavila je posle kraće bilj a

pauze: „Izuzev ako nisi zakazala neku seansu s njim.“ „Nisam“, reĉe Hana. „Štaviše, sasvim sam sigurna da moja prijateljica nikom ništa nije rekla i da nijednom nije bila na Flemingovim demonstracijama. Ne zanima se za natprirodno. Što se moje kućepaziteljke tiĉe, veoma je odana. Uvek je briţljivo ĉuvala porodiĉne tajne. Ako se i poverila nekom, ne mogu da zamislim kako je ta osoba našla put do Akademije doktora Fleminga. To jednostavno nije moguće. Što se Dţoša tiĉe, nije se poverio tom strašnom ĉoveku koji ga je koristio za obavljanje prljavih poslova, a bog sveti zna da je Dţoš verovao Viktoru Hejzltonu kao ocu.“ „Ne razumem“, reĉe Beatris. „Ko je Viktor Hejzlton?“ „To je pravo ime grozne osobe koja se predstavljala kao gospodin Smit.“ „Shvatam. Tajna je dobro ĉuvana. Ipak se nekako pojavila u ucenjivaĉkom materijalu doktora Fleminga.“ „Sad ti je jasno zašto se Dţošova teorija da sam hipnotisana na susretima s tobom ĉinila uverljivom. Nismo mogli da smislimo drugo objašnjenje.“ „Najiskrenije, ne vidim kako je to moglo biti uĉinjeno bez mog znanja“, reĉe Beatris.

Hana je uzdahnula. „Verujem ti.“ „Rekla si da te dogaĊaji u kuhinji kobne noći nisu nagnali da zatraţiš seansu u ĉetiri oka sa mnom?“ „Nisu“, tiho će Hana. „Pronaći ćemo ucenjivaĉa, a s njime i odgovore na tvoja pitanja“, reĉe Beatris.

Hana se slabašno osmehnula. „Ne sumnjam u to. Nikad nisam odobravala Dţošov posao, ali spremna sam da posvedoĉim da je darovit za sprovoĊenje istraga. Uvek pronaĊe ono što traţi.“ „I ja sam to ĉula.“

bilj a

Četrnaesto poglavlje Sadrţaj kratkog telegrama ispunio je Klementa Lansinga grozniĉavim olakšanjem i uzbuĊenjem. Dva puta proĉitao ga je pored sarkofaga, kako bi bio siguran da je razumeo njegov sadrţaj.

Poloţio je šaku na kristalni poklopac i pogledao ţenu koja je plovila u egipatskoj vodici. „Uĉinio je to, Ema. Taj kopilan Gejdţ pronašao je vidovnjakinju. Ne bi verovala da je sve vreme radila kao unajmljena druţbenica. Nije ni ĉudo što je nismo pronašli. Tragali smo na pogrešnim mestima. Napredujemo. Gejdţ je zagrizao mamac.“ Ţena u sarkofagu niĉim nije pokazivala da ga je ĉula. Preduboko je spavala.

Opazio je da je nivo vode ponovo opao. Bilo je vreme da napravi još egipatske vodice. Prišao je polici sa zalihama hemikalija. Ponestajalo mu je soli, ali mu uskoro više neće biti potrebna.

bilj a

Petnaesto poglavlje Velika dvorana zdanja Alverstokovih bila je puna mraĉne energije.

Strujanja su se kovitlala oko goleme zbirke egipatskih starina. Beatris je bila kao na iglama.

Divovske kamene statue egipatskih bogova, boginja i demona, od kojih je veliki broj imao ţivotinjske glave, streljale su gomilu nemilosrdnim pogledima. Kanope, skarabeji i ankovi ukrašavali su stolove. Vešto izraĊene minijature na policama opisivale su svakodnevni ţivot u drevnoj zemlji ribarski ĉamac s ribolovcima koji bacaju mreţe, kuća s ograĊenim vrtom.

Staklene vitrine sadrţale su basnoslovni nakit - grivne, ogrlice i minĊuše.

Beatris je zadrhtala i zategla maramu na ramenima. Bila je u hodniku nadomak velike dvorane. Biljke u saksijama zaklanjale su je od pogleda prolaznika. Iz osmatraĉnice je posmatrala elegantne goste kroz veo palminog lišća. S izuzetkom Hane, većina Alverstokovih gostiju nije opaţala tešku atmosferu, bar ne na svesnom planu. Ĉavrljali su i pili skup šampanjac, diveći se starinama.

Beatris je pomislila da se većina izveštaĉeno smeje i za nijansu preglasno razgovara. Dvorana je bila proţeta uznemirujućim strujanjima.

Najveću paţnju usmerila je na Hanu, što nije bio lak zadatak u guţvi.

Postala je svesna neĉijeg prisustva.

Brzo se okrenula i ugledala postarijeg bradatog gospodina. Iskrsao je iz tamnog prolaza iza nje. Nosio je naoĉari sa zlatnim okvirom i kaput i pantalone odavno izašle iz mode. Oslanjao se na poznati štap od abonosovine, ojaĉan ĉelikom. „Alverstokov dekorater je zbilja zagrejan za egipatske motive“, reĉe Dţošua. „Blagi boţe, gospodine, preplašili ste me.“ Gnevno ga je pogledala. „Ljubazno vas molim da se uzdrţite od prikradanja. Moji nervi ga teško podnose.“ „Nešto mi govori da su vaši nervi dovoljno snaţni da izdrţe povremena iznenaĊenja.“ Gvirnuo je kroz palmino lišće na ulazu u dvoranu. „Gde je moja sestra?“ bilj a

„Poslednji put videla sam je pored velike statue Ozirisa. Razgovarala je s nekim gospodinom.“ Okrenula se da bi pogledom istraţila gomilu. „Eno je u plavoj haljini.“ „Vidim je. Razgovara sa starim prijateljem Rajfordom.“ Zastao je da bi razgledao bodeţ s pozlaćenom drškom u obliţnjoj vitrini. „Pretpostavljam da se iznuĊivaĉ još nije oglasio?“ „Nije, ali bilo je krajnje vreme da se pojavite“, reĉe Beatris. „Gde ste bili?

Poĉela sam da se pitam da li vam se nešto dogodilo. Nismo utanaĉili kako da vas obavestimo, ako primimo zloĉinĉeva uputstva.“ „Kada“, reĉe Dţošua. Govorio je odsutnim tonom, pogleda uprtog na bodeţ.

Beatris je prebledela. „Šta ste rekli?“ „Rekao sam kada primite zloĉinĉeva uputstva, a ne ako. Povući će potez najverovatnije veĉeras, a najkasnije sutra uveĉe.“ „Kako moţete da budete tako sigurni?“, radoznalo je pitala. Zvuĉao je tako samouvereno. „To je logiĉan zakljuĉak. Zabava traje tri noći. Ucenjivaĉ će dejstvovati u okviru gomile, jer mu ona daje preimućstvo.“ Podigao je poklopac vitrine. „Ovo je veoma zanimljivo oruţje. Pitam se da li je originalno.“ Posegnuo je u vitrinu. „Ne dirajte to“, brecnula se pre no što je stigla da se zaustavi. „Zašto da ne?“ „Zato što je originalan.“ Povratila je samokontrolu. „Više putaje njime izvršeno ubistvo. Prekriven je veoma neprijatnom energijom.“ Paţljivo je posmatrao. „Tvrdite da je opaţate zahvaljujući natprirodnim ĉulima?“ „Ne verujete mi.“ „Verujem u moć razigrane mašte“, uĉtivo je odgovorio.

Narogušila se. „Zašto se trudim? Imate pravo gospodine. Samo napred, uzmite taj bodeţ. To nije moja briga.“ Zamišljeno ju je pogledao pre no što je sklopio prste oko pozlaćene oštrice. Laţna brada i ţbunaste obrve skrivale su njegov izraz lica, ali mogla se zakleti da su mu oĉi oţivele nakon dodira s drevnim bodeţom. Bila je priliĉno sigurna da je iskusio slabi psihiĉki udar. Znala je da to neće priznati. bilj a

Ĉekala je da spusti noţ i zatvori poklopac vitrine. Umesto toga prineo je bodeţ svetlosti sveće na zidu, da bi ga bolje osmotrio. „Zanimljivo“, rekao je.

Još malo se divio bodeţu. Vratio ga je u vitrinu s izvesnim oklevanjem.

Znala je da je sigurno doţiveo natprirodni šok pri dodiru s relikvijom, ali da to nije bio onaj od kog bi se stresao od jeze. Izgleda da je kontakt s noţem izazvao suprotan uĉinak. Iskusio je sev uzbuĊenja.

Zatvorio je poklopac vitrine i zakoraĉio u dvoranu. Seo je na plišane jastuke i poloţio šake na balĉak štapa. „Gde su vaše sobe?“, pitao je. „Vaša sestra i ja smo na spratu, u istoĉnom krilu. GospoĊa Traford je dobila spavaću sobu na samom kraju. Moja soba je povezana s njenom. Obe gledaju na vrt.“ „Sjajno. Vidim vaše prozore iz kućice. Najjednostavniji metodi obiĉno su najbolji. Kad Hana dobije uputstva od ucenjivaĉa, upalite sveću. Postavite je na prozorski okvir. Tri puta ću sevnuti lampom, da bi vam dao do znanja da sam primio signal. Srešćemo se u biblioteci.“ „Kako ćete ući u kuću? Sigurna sam da će sva vrata biti zakljuĉana kad gosti odu na spavanje.“ „Ja sam struĉnjak za takve stvari.“ „Pa da, bili ste profesionalni špijun. Na trenutak sam zaboravila s kim imam posla. Pretpostavljam da je obijaĉki zanat bio jedan od neophodnih uslova za zaposlenje.“ „Nemate visoko mišljenje o mom nekadašnjem zanimanju, zar ne?“ „Poštujem ga koliko i vi moj nekadašnji posao. Suoĉite se sa istinom, gospodine. Širili smo iluzije i obmanjivali ljude. Još se time bavim.“ Prezirno je pogledala njegovu bradu i demode odeću. „Baš kao i vi.“ Progutao je optuţbu i spustio glavu. „Imate pravo, gospoĊice Lokvud.

Oĉigledno je da imamo mnogo toga zajedniĉkog.“ „Ne mnogo toga, izuzev dara za obmanu. Verujem da vaše veštine nisu zakrţljale. Vaša sestra i ja loše bismo se provele ako bi vas uhvatili pri provali u ovu kuću.“ „Pokušaću da vas ne obrukam.“ Posmatrao je predmete oko sebe. „Pitam se koliko ima falsifikata meĊu eksponatima?“ bilj a

„Neki svakako jesu.“ Ponovo je namestila maramu u uzaludnom nastojanju da se odbrani od jeze. „Ali ne svi.“ Dţošuine oĉi blesnule su iza naoĉara. „Da li poznajete egipatske starine?“ „Nimalo ih ne poznajem, gospodine Gejdţ. Ne moram da ih poznajem da bih uoĉila mraĉnu energiju koja isijava iz pojedinih eksponata. Osećate je i vi, ali je objašnjavate nekim kvazirazumnim razlozima.“ Zabavljala ga je i poticala njegovu radoznalost. „A kako to radim?“ Blago je odmahnula rukom. „Verovatno govorite sebi da ste nervozni zato što ste usred istrage, da ste zbog nje u stanju povišene svesti koje stvara izvesni nivo uzbuĊenja kojim objašnjavate neobiĉno raspoloţenje.“ „To je razumni sled zakljuĉivanja. Ima samo jednu manu, zasnovan je na pogrešnoj premisi.“ „Liĉna zainteresovanost za ovaj sluĉaj objašnjava neke od vaših reakcija.

Ovde ste da biste spasli sestru od ucenjivaĉa. Da biste u tome uspeli, morate saraĊivati sa ţenom u koju nemate puno poverenje. To utiĉe na vaše ţivce.

Više volite da u potpunosti gospodarite situacijom. Meni pripada uloga piona u vašoj igri, ali ne moţete biti sigurni da ću se pokazati pouzdanom.“ „Grešite u tom pogledu, gospoĊice Lokvud.“ „Doista?“ Nije se trudila da prikrije nevericu. „Vi ste nesumnjivo nepredvidljivi ĉinilac, ali ne smatram vas pionom“, rekao je. „Zbilja?“ Nakrivila je šešir. „Za koga me smatrate?“ „Još nisam siguran,.“ Oklevao je, kao da traţi odgovor. „Još procenjujem vašu ulogu u aferi.“ Zvuĉao je tako ozbiljno da se zamalo glasno nasmejala. „Tek da znate, i ja imam veliki broj pitanja u vezi s vama, gospodine“, nastavila je. „Upravo ste potvrdili moju postavku. Objasnili ste nelagodnost koju osećate iskljuĉujući natprirodne uzroke.“ „Drugim reĉima, ne moţete dokazati postojanje struja natprirodne energije koje isijavaju iz originalnih starina u ovoj prostoriji.“ „Ne mogu“, rekla je. „Štaviše, ne vidim nijedan razlog da vam dokazujem postojanje natprirodnog. Vaše loše mišljenje o meni nije nimalo prijatno, ali na duţi rok nije bitno.“ bilj a

Krajevi usana blago su mu se podigli. „Rekao sam da posedujete bogatu uobrazilju. To ne znaĉi da imam loše mišljenje o vama. Ne prija mi što ĉujem da ne drţite do mog mišljenja.“ „Zašto bih drţala do njega, gospodine?“, odvratila je ljubaznim tonom. „Kad se ovaj sluĉaj okonĉa, poĉi ćemo razliĉitim putevima. Nikad se nećemo sresti.“ „Zvuĉite kao neko ko jedva ĉeka da se ovo kratko poznanstvo okonĉa.“ „Sigurna sam da delite moje mišljenje.“ „Niste u pravu. Ne radujem se tom danu.“ Iznenadio je samog sebe. „Teško mi je da poverujem u to, gospodine Gejdţ." „Za razliku od vas, smatram da je naša kratkotrajna saradnja... stimulativna.“ Posmatrala ga je sa sve većom sumnjom. „Govorite gluposti.“ „Krajnje sam ozbiljan.“ Odsutno je masirao butinu. Usmerio je paţnju na gomilu. „Vi ste veoma nesvakidašnja ţena, gospoĊice Lokvud.“ „Nesvakidašnja?“ „Ne znam kako da to objasnim.“ „Nema potrebe za objašnjavanjem, gospodine“, rekla je. „Razumem šta hoćete da kaţete.“ Podigao je laţne obrve. „Razumete?“ „Vaš problem je što ste poslednjih godinu dana vodili dosadan ţivot. Nije ni trebalo da se povlaĉite na selo na vrhuncu ţivotne snage. Volela bih da znam na šta ste mislili kad ste se za to odluĉili?“ Njegov radoznali, veseli izraz nestao je u trenu. Pogled mu je nanovo postao leden. „Za koga se, doĊavola, smatrate, gospoĊice Lokvud, kad delite savete i postavljate pitanja liĉne prirode?“ Iznenadila ju je nekarakteristiĉna oštrina njegovog glasa. Bila je jedva vidljiva, ali nije se dala poreći, kao ajkula ispod talasa. U kratkotrajnom poznanstvu s Dţošuom nauĉila je jednu stvar - da je u potpunosti vladao sobom. Prvi put je nazrela traĉak besa ili nestrpljenja ispod savršene samokontrole.

Prisetila se da je imao dobar razlog da nauĉi da vlada sobom gvozdenom pesnicom. Strastvena osoba morala je da ovlada snaţnim osećanjima. bilj a

Još je zanimljivije zašto je uţivala u ĉinjenici da ga je nakratko isterala iz senki. Izazivanje tigra koji prebiva unutar samonametnutog kaveza riziĉna je igra. Ovaj tigar je, naposletku, imao kljuĉeve svog zatvora. „Zaboravljate da sam vaš saradnik u istrazi, gospodine Gejdţ, i da je ovo partnerstvo zapoĉeto na vaš zahtev.“ „To vam ne daje za pravo da ĉeprkate po mojoj privatnosti.“ „Nisam ĉeprkala. Samo sam glasno razmišljala.“ „I nudili savet.“ „Ţao mi je što moram da priznam da je ta teţnja ţalostan sporedni proizvod mog dara. Jasno mi je da vam je bilo potrebno vreme da se oporavite od metafiziĉkih i fiziĉkih posledica ozleda. Vaša sestra mi je, na putu iz Londona, ispriĉala da ste se prošle godine gotovo u potpunosti povukli.

Krajnje je vreme da izaĊete iz izolacije i da se vratite normalnom ţivotu.“ „Veoma dugo nisam ţiveo normalnim ţivotom.“ Odbacila je tu tvrdnju. „Vrlo dobro znate na šta sam mislila, gospodine.“ „Da li vam je objasnila ĉime je ucenjuju?“ Oklevala je. Ipak je odluĉila da ne krije istinu. „Jeste.“ Klimnuo je. „Tako sam i mislio.“ „Podsetila bih vas da ovo nije moj prvi susret s vašom sestrom. Dobro smo se slagale. Imamo sliĉna interesovanja.“ „Interesujete se za natprirodno.“ „Upravo tako. Mišljenja sam da mi je poverila svoju tajnu zato što je mislila da imam pravo da je znam, zbog moje umešanosti u aferu.“ Progovorio je posle kraćeg razmišljanja. „Pretpostavljam da vam je opisala i moj udeo u tom dogaĊaju?“ „Jeste. Ne mogu da kaţem da sam bila iznenaĊena ulogom koju ste u njemu odigrali. Naposletku, vi ste profesionalac. Veoma mi je drago što ste se te veĉeri tamo našli i suprotstavili se tom strašnom ĉoveku. “ „Hana i njena kućepaziteljka dobro su se drţale kad sam stigao. Teško je odupreti se razbesnelom muškarcu s noţem u ruci, spremnom da ubije.“ Zadrhtala je zbog sećanja na svetlucave otiske oko umirućeg Rolanda Fleminga. bilj a

„Roland mi je to rekao, dok je leţao na samrti na podu svoje kancelarije“, prošaptala je. „Poverio mi je da bi mi damski pištolj bio od male pomoći protiv odluĉnog ubice.“ „To pogotovo vaţi za plaćene ubice. Dobili biste samo jednu priliku da ispalite hitac - ako bi vam se i ona ukazala. Ako biste promašili ili ako ne biste pogodili neku od vitalnih taĉaka, što je malo verovatno s tako malim oruţjem...“ „Znam.“ „Hana je imala pravo“, rekao je. „Zasluţujete da znate istinu. A opet, što je više ljudi zna, veći je rizik da pre ili kasnije izaĊe na videlo.“ „Dajem vam reĉ da nikom ništa neću reći.“ Nije odgovorio. Ĉinilo se da je izgubljen u mislima. Namrštila se. „Jasno mi je da mi ne verujete, gospodine Gejdţ. Ali to ne znaĉi da morate biti grubi prema meni. Podsećam vas da sam profesionalac. Godinama sam ĉuvala brojne tajne mušterija kao Miranda i kao agent Agencije Flint i Mars. Ĉuvaću i vašu.“ „Verujem vam, gospoĊice Lokvud.“ Osmehnuo se. „Nek sam proklet ako znam zašto. “ „Da li me smatrate zabavnom, gospodine?" „Ne, smejem se samom sebi.“ „Zato što ste odluĉili da mi poklonite poverenje?“ „Otprilike.“ „Ako ćete se zbog toga osećati prijatnije“, nastavila je, „odluĉila sam da i ja vama poklonim poverenje, iako nisam imala logiĉnih razloga za to.“ Prestao je da se smeje. „Imam izvesnu reputaciju na tom polju.“ „Moţda, ali nisam to uĉinila zbog nje.“ Namrštio se. „Zašto mi verujete?“ Podarila mu je najhladniji osmeh. „Zato što mogu da ĉitam vaše energetske otiske. Ohrabruje me ono što vidim. Neću se truditi da vam objašnjavam, pošto znam da ne priznajete postojanje natprirodnih pojava.“ „I šta mislite da vidite u mojim otiscima?“ Upitno ga je pogledala. „Da li ste sigurni da ţelite da prevarantkinja obavi ĉitanje vaših psihiĉkih tragova?“ „Posmatram vas kao uspešnu glumicu, a ne kao prevarantkinju.“ bilj a

Nasmejala se. „To je veoma umešan odgovor. Zadivljena sam vašom dosetljivošću.“ „Iskren je.“ Nastavio je da pogledom prouĉava gomilu. „Šta vidite u mojim otiscima?“ „Šta će vam mišljenje uspešne glumice?“ „Ne znam. Moţda je u pitanju profesionalna radoznalost.“ Razmišljala je da li je mudro dati mu traţenu informaciju. Odluĉila je da neće biti štete od udovoljavanja njegovoj radoznalosti. Nije se razlikovao od mušterija koje je svojevremeno sretala u Akademiji. Ljudi - ĉak i oni koji nisu verovali u njen dar - uvek su ţeleli da znaju šta opaţa u njihovim otiscima. Nije sumnjala da će Dţošua sve što ĉuje pripisati njenoj bogatoj uobrazilji.

S blagom nelagodom aktivirala je dodatna ĉula. Prouĉavala je ţestoku energiju koja je izbijala iz Dţošuinih otisaka na podu, kao i tragove njegovih ruku na staklenom poklopcu i bodeţu.

Struje mraĉne, šarene svetlosti u bezimenom spektru zraĉile su snaţnim, postojanim obrascima iz ostataka energije koji su sijali na svemu što je dotakao. „Vrlo dobro, gospodine Gejdţ. Vidim moć, kontrolu i snaţnu psihiĉku stabilnost.“ „Šta kog Ċavola predstavlja ta psihiĉka stabilnost?“ „Iskustvo mi govori da slaba i nestabilna strujanja u otiscima obiĉno ukazuju na izvesni nivo mentalnog ili emocionalnog stresa. Svi doţivljavamo povremene udarce na nervni sistem. Svi prolazimo kroz periode depresije, tuge i nelagodnosti, kao i kroz fiziĉke bolesti. Izvesni, veoma nestalni, izrazito slabi talasi ukazuju na odsustvo stabilnosti. Oni su zaštitni znak ludila ili potpunog odsustva savesti.“ Nastavila je posle kraće pauze. „Ova poslednja vrsta najviše me plaši.“ „Koliko ĉesto se suoĉavate s takvim otiscima?“ „Ĉešći su no što se obiĉno misli.“ Stresla se. „Verujte mi kad vam kaţem da ih ne traţim.“ „Šta ste videli u otiscima plaćenog ubice koji je usmrtio Fleminga?“ „Zapazila sam hladnu energiju osobe bez savesti. Ne samo da ubija bez milosti već uţiva u tome. Ponosi se poĉinjenim zlodelima pa ĉak u njima pronalazi perverzno zadovoljstvo.“ Spustio je obe šake na balĉak štapa. Izgledao je zamišljeno. „Oĉigledno je da se radilo o profesionalcu.“ bilj a

„Niste odgovorili na moje pitanje, gospodine Gejdţ“, tiho je rekla. „Na koje pitanje?“ „Šta ste, za ime boţje, mislili kad ste pre godinu dana odluĉili da se povuĉete na selo?“ „Mislio sam da više nisam sposoban da budem dobar špijun.“ „Zbog povreda?“ Pogledala je u štap. „To su budalaštine. Razumem da se suoĉavate s izvesnim fiziĉkim ograniĉenjima koja iziskuju drugaĉiji pristup vašem poslu, ali niste ostali bez analitiĉkog uma.“ Posmatrala je bradu koja je skrivala oţiljak. „Oĉigledno je da posedujete talenat za skrivanje identiteta.“ Nije skretao pogled s gomile ljudi. „Nisam odluĉio da se penzionišem samo zbog fiziĉkih povreda, iako su i one imale uticaja.“ „Shvatam.“ Nije hteo da otkrije ništa više od toga. Ćutke je stajao posmatrajući elegantne goste u dvorani.

Pomislila je da joj više od toga neće reći. Šta god da se desilo na poslednjem zadatku, izazvalo je teške psihiĉke i fiziĉke ozlede. „Dopustite mi da vam skrenem paţnju, gospodine Gejdţ, da se ne osećate krepko zbog mene, već zato što ste pozvani da pomognete u veoma vaţnom sluĉaju. Dobili ste cilj koji vam je bio potreban da vas prizove iz osame na selu. Dobili ste priliku da još jednom primenite vaše talente.“ „Osećam se krepko“, ponovio je kao da govori samom sebi. „Moţda tu ima neĉega. U poslednje vreme sam... energiĉniji.“ U njegovom pogledu bilo je izvesne vreline. Ţena u njoj ju je odmah prepoznala. Porumenela je. Osećala se neprijatno zbog toga. „Ne iznenaĊuje me što to ĉujem, gospodine“, rekla je odseĉnim tonom. „Oĉigledno je da, izuzev štapa, posedujete solidnu fiziĉku konstituciju i oštar um. Dug boravak na selu morao je imati depresivan uticaj na ĉoveka vašeg umnog sklopa.“ „To je zanimljiva teorija.“ Nastavio je posle kraće pauze. „Moram da priznam da je to bila veoma duga godina. Boravak u vašem društvu pomogao mi je da shvatim koliko duga je bila.“ Nešto u njegovom glasu, neki nagoveštaj seksualnog uzbuĊenja razbudio joj je ĉula. „Pa da. Sigurna sam da ćemo nastaviti s našim partnerstvom na ovaj ili onaj naĉin zato što nam se ciljevi podudaraju“, hitro je odvratila. bilj a

„Da li ţelite da kaţete da ćemo raditi zajedno dokle god to bude sluĉaj?“, pitao je. „Upravo tako. Shvatam da vam je najvaţnije da se domognete osobe koja ucenjuje vašu sestru. Biću vam izuzetno zahvalna ako se ispostavi da je ista osoba unajmila ubicu da usmrti doktora Fleminga i da iz nepoznatih razloga kidnapuje mene.“ „Ne ţelim vašu zahvalnost, gospoĊice Lokvud.“ Svaku reĉ izrekao je ledenim tonom. Dohvatio je štap i ustao pre no što je stigla da odgovori. „Već odlazite, gospodine Gejdţ? Nadam se da to ne ĉinite zbog mene.“ „Ovaj razgovor je bio priliĉno... stimulativan. Mislim da smo rekli dovoljno za jedno veĉe, zar ne? Bojim se da bismo se dohvatili za gušu kad bismo nastavili ovim putem. To bi moglo biti zabavno, ali bi takva scena nesumnjivo naškodila istrazi. Laku noć, gospoĊice Lokvud.“ „Laku noć, gospodine Gejdţ.“ Znala je biti ledena kad je to htela. „Posmatraću vaš prozor u oĉekivanju sveće“, rekao je.

Nestao je u tami iz koje je nedavno izronio. Ĉinilo joj se da ĉuje prigušene udarce štapa u hodniku. Ubrzo su i oni utihnuli.

Ustala je i prišla vitrini koju je otvorio kad se uverila da je otišao.

Smirila se i podigla stakleni poklopac. Prizvala je ĉula. Drška bodeţa zaplamsala je od snaţne energije Dţošuinih otisaka. Oprezno je pruţila ruku ka pozlaćenoj dršci.

Sitna munja sevnula je njenim ĉulima. „Prokletstvo“, prošaptala je. „To boli.“ Ţurno je povukla ruku i spustila poklopac.

Znala je da je drevni bodeţ natopljen mraĉnom, kipućom energijom drevnog nasilja. Ali nevidljiva munja koja je poigravala u njoj nije bila drevna.

Pripadala je Dţošui. Doţivljavala ju je kao veoma stimulativnu, veoma mušku i priliĉno krepku, da.

bilj a

Šesnaesto poglavlje „Kad sam ti već rekla ĉime me ucenjuju, mogla bih ti reći zašto sam došla k tebi u Akademiju“, reĉe Hana.

Prijem u velikoj dvorani se okonĉao. Gosti su se polako peli uz stepenice do svojih soba. Bile su u Beatrisinoj spavaćoj sobi. Ĉekale su da Sali namesti Hanin krevet. „Nemoj da mi priĉaš ništa zbog ĉega ćeš se osećati neugodno. Ne moram da znam uzrok tvog nespokojstva.“ „U to doba moţda je bilo tako, ali situacija se promenila. Sada saraĊuješ s Dţošom. Jasno mi je da se vaš odnos ne svodi iskljuĉivo na poslovnu saradnju.“ „To nije taĉno“, hitro će Beatris. „Poznajem ga“, reĉe Hana. Podigla je obrve. „Jasno mi je da je oĉaran tobom. Otkad sam te upoznala, shvatam i zašto.“ „Sigurna sam da grešiš.“ „Već sam ti rekla da ga dobro poznajem. Volim ga, ali zbog njega u poslednje vreme nemam mira.“ „Nema potrebe da mi se poveravaš.“ „Moram da porazgovaram s nekim. Znaš više mojih tajni od bilo kog van najuţeg porodiĉnog kruga. Ulagala sam najveće napore da bih zaštitila Dţoša kad je bio mlad. I nisam uspela. Predao se divljem instinktu koji gospodari muškarcima u mojoj porodici. Ta nerazborita crta omogućila je onom groznom ĉoveku da ga preobrazi u oruĊe za obavljanje prljavih poslova.“ „Šta je zapravo Viktor Hejzlton uĉinio tvom bratu?“ Hana je prišla prozoru. Zagledala se u mraĉni vrt. „Dţoš se u kasnim tinejdţerskim danima ponašao na naĉin koji je svedoĉio da je nasledio neobuzdanu krv koja teĉe venama muških pripadnika moje porodice.“ „Kakvu krv?“ „Kunem se da to naliĉi prokletstvu“, reĉe Hana. Izvadila je maramicu iz dţepa i obrisala oĉi. „Gura ih ka opasnosti i riziku. Vrela krv ubila je mog oca.

Prošle godine zamalo što nije došla glave Dţošu. I moj sin Nelson u poslednje bilj a

vreme pokazuje sve znake da je nasledio sklonost ka nasiljem protkanim uzbuĊenjima.“ „Razumem. Strahuješ da će vrela krv uništiti tvog sina jedinca.“ Beatris je prišla Hani. „Nije ni ĉudo što si bila toliko zabrinuta kad si mi prišla.“ „Nelson pokušava da me zaštiti od istine.“ Hana je šmrcnula u maramicu. „Pre nekoliko meseci iselio se iz kuće.“ „Mnogo mladih ljudi to ĉini u njegovim godinama.“ „Znam. Nikad ne govori o onom što radi. Ĉesto me obilazi. Ne mogu da ne prepoznam isti obrazac koji sam opazila kod Dţoša kad je bio njegovih godina.“ „Mladi ljudi ţarko ţele da upoznaju svet.“ „Veruj mi, sasvim sam svesna da Nelson ne ţeli da mu se majka mota oko nogu. Pokušala sam da mu ne smetam.“ Treptanjem je otrla nekoliko suza. „Intuicija mi govori da radi ono što je Dţoš radio u njegovim godinama, da noću obilazi najgore ĉetvrti u potrazi za uzbuĊenjem. Stavlja glavu u torbu po kockarnicama. Druţi se s najgorim ološem.“ „Drugim reĉima, traţi Ċavola.“ „Pre ili kasnije će ga naći, baš kao Dţoš. Nevolja je u njegovom sluĉaju stigla u obliku Viktora Hejzltona.“ „Gospodina Smita.“ „Tako je.“ „Shvatam.“ Beatris je oklevala. „Kako bi bilo da zamolis Dţoša da porazgovara s Nelsonom? Zrelom muškarcu moţda će biti lakše da usmeri mlaĊeg u dobrom pravcu.“ Hana je ĉvrsto stisnula maramicu. „Poslednje što ţelim je da Dţoš povede Nelsona tamnom stazom kojom je pre toliko godina zakoraĉio zahvaljujući Hejzltonu.“ „Razumem. Ali u ovoj situaciji...“ Ućutala se usred reĉenice, zato što je Sali otvorila vrata izmeĊu soba. „Oprostite, gospoĊo”, obratila se Hani. „Našla sam ovaj koverat na vašem jastuku dok sam namestala krevet. Na njemu je vaše ime.“ Hana je ukoĉeno pogledala druţbenicu. „Ugasiću lampe i upaliti sveću“, reĉe Beatris. bilj a

Sedamnaesto poglavlje Beatris je ostavila zabrinutu Hanu u spavaćoj sobi. Sišla je glavnim stepeništem. Obukla je jednostavnu dnevnu haljinu i obula koţne papuĉe s mekim Ċonom kako bi pravila što manje buke. Velika kuća je napokon utihnula. Lord Alverstok išao je rano na spavanje, u skladu sa seoskim ritmom ţivota. I njegovi gosti su morali da slede njegov primer. To nije mnogo brinulo otmene, dosaĊivanju sklone zvanice koje su prihvatile poziv na seosku zabavu.

Znali su ĉime će se zabaviti u dugim noćnim satima.

Beatris je bila veoma svesna da je noćni mir varljiv. Prisustvovala je dovoljnom broju sliĉnih zabava u ulozi unajmljene druţbenice da shvati da takvi dogaĊaji nisu ţeljno oĉekivani zbog ĉistog vazduha i uţivanja u seoskim pejzaţima. Znala je da većina gostiju nije ovamo došla da bi se divila zbirci egipatskih starina. Da su to hteli, mogli su da razgledaju relikvije izloţene u Britanskom muzeju.

Seoske zabave bile su popularne iskljuĉivo zato što su gostima nudile idealnu priliku za ljubavne avanture. Prostrani Alverstok hol, s brojnim spavaćim sobama, dvoranama, ostavama, vrtom i svakojakim budţacima, bio je savršeno mesto za zabranjene veze. Nije ni najmanje sumnjala da su brojna stepeništa prepuna ljubavnika koji saobraćaju izmeĊu spratova.

U kući nije vladao potpun mrak. Nekoliko lampi je gorelo. Sluge su znale da se dobar broj gostiju ne zanima iskljuĉivo za antikvitete.

Utuljene lampe i relativna tišina u gospodarskoj kući samo su naglašavali jezivu energiju koja je kruţila hodnicima, isijavajući iz predmeta. Natprirodna strujanja noću su uvek bila snaţnija i primetnija.

Stigla je do prizemlja i nakratko zastala da bi se orijentisala. Okolina je izgledala drugaĉije - tajanstvenije i nekako zlokobnije - otkad se zaogrnula senkama.

Vrela energija rukotvorina doprinosila je dezorijentaciji. Suoĉavala se s još jednim problemom. Prvobitna graĊevina bila je veoma stara. Vlasnici su je neprestano unapreĊivali. Menjali su raspored prostorija, dodavali nova krila i spratove. Preinaĉavali su gospodarsku kuću da bi uveli obeleţja savremenog sveta, poput gasnog osvetljenja i tekuće vode. Alverstok hol je zbog toga postao zakuĉasti lavirint prolaza, hodnika i stepeništa. bilj a

Postarala se da zapamti put do biblioteke. Prenerazila se kad je shvatila koliko sve izgleda drukĉije s utuljenim lampama.

Duboko je razmislila pre no što je nastavila put. Stresla se kad je prošla pored masivnih neprobojnih vrata velike dvorane. Odaja s najdragocenijim delom Alverstokove zbirke bila je zakljuĉana odmah posle prijema. Priĉalo se da se Alverstok ponosi merama bezbednosti. Nikakve brave nisu mogle da spreĉe mraĉnu energiju koja je provejavala ispod teških vrata.

Odahnula je od olakšanja kad je pronašla dugu, meseĉinom obasjanu galeriju u kojoj je stajala kad ju je Dţošua pronašao. Sad je znala kuda će.

Biblioteka je bila na drugom kraju hodnika.

Galerija je bila puna senki. Videla je lelujavi plamen sveće u daljini.

Kretao se ka njoj na neobiĉan naĉin, kao da osoba sa svećnjakom hramlje.

S olakšanjem je krenula put svetlosti.

Teški udarac, praćen oštrim jaukom upozorio ju je da se prevarila. Svetlost sveće divlje je zaplesala po kamenim zidovima. „Prokletstvo“, prostenjao je muškarac. Zaplitao je jezikom od pića. „Proklete umetnine.“ Ovo sigurno nije Dţošua, pomislila je Beatris.

Zastala je. Osvrnula se oko sebe u potrazi za zgodnim stepeništem ili prostorijom u koju je mogla da se skloni. Nije imala vremena za takvo rešenje.

Muškarac koji je naleteo na neku starinu samo što nije stigao do nje. Drhtava svetlost sveće osvetljavala mu je lice, dajući mu demonski izgled.

Njegov bes se preobrazio u lascivno oĉekivanje, ĉim ju je opazio. „Vidi na šta smo naišli... Ti si sluškinja na putu do ljubavnika, zar ne?“ „Grdno ste pogrešili, gospodine“, obratila mu se hladnim glasom. „Molim vas da mi se uklonite s puta.“ „Nisi ti sluškinja, ne s tim naglaskom. Nisi ni guvernanta. U Alverstok holu nema dece. Ti si sigurno druţbenica neke dame.“ „Imate pravo, gospodine. Poslodavka mi je poverila veoma vaţan zadatak.

Naljutiće se ako se predugo zadrţim.“ „Nosiš cedulju njenom ljubavniku, zar ne?“ Zacerekao se. „Raĉunaj na moje najdublje simpatije. Sudbina ti je teška, je li? OsuĊena si da prenosiš poruke izmeĊu ljubavnika, ali da nikad nemaš svog.“ „Još jednom ću vas zamoliti da mi se uklonite s puta, gospodine.“ Podigao je sveću da bi je kritiĉki osmotrio. bilj a

„Nisi lepotica“, obznanio je svoj sud. „Nemaš neko telo, a crvena kosa uvek deluje odbojno. Nema veze, obraĊivao sam i gore u Kovent gardenu.“ Nacerio se. „Veĉeras ti se sudbina nasmešila. Ostao sam kratkih rukava.

Kuĉka na koju sam raĉunao otvorila je vrata drugom muškarcu. PreĊimo na posao, pošto si raspoloţiva, a ja veĉeras nisam izbirljiv.“ „Ţao mi je. Nisam zainteresovana.“ Odluĉno je krenula napred, svesna da bi beg izazvao poteru. Htela je da ga zaobiĊe. Odvaţna taktika nije urodila plodom. Uhvatio ju je za ruku. „Bićeš prokleto zainteresovana, kad završim s tobom“, zareţao je. „Otkud ti pomisao da moţeš da odbijaš bolje od sebe? Ţena poput tebe trebalo bi da mi se kleĉeći zahvaljuje što sam odvojio nekoliko minuta za nju. Kad bolje razmislim, poĉećemo s kleĉanjem. Moţda ćeš me nagnati da ti dam još neku lekciju iz ljubavnog umeća ako pokaţeš da si talentovana sa ustima.“ Spustio je sveću na obliţnji sto. Savio joj je ruku da bi je oborio na kolena.

Drugom rukom je otkopĉavao pantalone.

Posegnula je za boĉicom priĉvršćenom za lanac za pojasom. „Pusti me.“ „Šta je to? Mirišljava so? Nećeš valjda da se onesvestiš. Nahraniću te najslaĊim londonskim kurcem. Dajem ti reĉ da ćeš se sećati ove noći dok si ţiva.“ „Sećaćeš je se i ti, svaki put kad nasrneš na neku ţenu“, rekla j e.

Istrgla se iz njegove ruke i skoĉila na noge. Skinula je poklopac boĉice s mirišljavom soli. Prosula je malo teĉnosti po njegovom licu.

Napadaĉ je na trenutak ostao bez daha, suoĉen s biberom natopljenom teĉnošću. Uţasnuto ju je posmatrao pre no što je zatvorio ozleĊene oĉi.

Borio se za dah. Obema rukama se uhvatio za grlo. „Šta si mi uĉinila, luda kurvetino?“, prostenjao je. „To neće dugo trajati.“ Ustuknula je nekoliko koraka. „Ali sigurna sam da ćeš dugo razmišljati o ĉinjenici da nije svaka ţena bespomoćna pred tvojim ĉarima.“ „Ne znaš s kim imaš posla, prokleta veštice.“ Pokušavao je da viĉe, ali nije mogao od bibera u grlu. Govorio je otegnutim i jedva ĉujnim glasom. ,Ja sam Kavington. Pobrinuću se da budeš uhapšena.“ „Zbog prskanja mirišljave soli u tvoje lice? Sumnjam da će to biti dovoljan razlog za hapšenje.“ „To nisu mirišljave soli.“ bilj a

„To niko neće znati“, uveravala ga je. „Teĉnost ne nanosi trajnu štetu.“ „Postaraću se da te poslodavac otpusti bez preporuke.“ Pao je na kolena. „Prestara si da zaradiš za ţivot na ulici. Skonĉaćeš u sirotištu, rospijo.“ Iz daljine je doprlo slabo, postojano lupkanje. Na kraju hodnika pojavila se tamna senka. Dţošua nije nosio masku. Stao je i ugasio sveću. „Tu si, draga moja“, reĉe Dţošua. „Pitao sam se šta te je toliko zadrţalo.

Ponudio bih ti pomoć, ali ti si se i bez nje izvukla iz nevolje.“ „Ko je to? Ko je tamo?“ Kavington se okrenuo u pravcu Dţošuinog glasa.

Suze su mu tekle niz lice. Nije mogao da vidi ĉoveka u tami. „Morate mi pomoći, gospodine. Ova ţena me je napala. Mislim da me je otrovala.“ „Preţiveće. Proći će neko vreme pre no što dejstvo mirišljave soli umine.“ „Nemamo razloga da se ovde zadrţavamo“, reĉe Dţošua. „Imamo druga posla.“ „Imate pravo“, reĉe Beatris.

Hitro je zaobišla Kavingtona, da bi se pridruţila Dţošui. „Upomoć“, cvileo je Kavington. „Ovo stvorenje me je ubilo. Upomoć.“ „Ĉuli ste damu“, reĉe Dţošua. „Preţivećete. Nisam siguran da je to najpoţeljniji razvoj dogaĊaja, ali izazvaće manje paţnje od alternative. Budite sigurni da ćete bedno skonĉati ako se ikad usudite da joj na bilo koji naĉin naudite.“ „Ko si, doĊavola, sad pa ti i zašto se toliko trudiš oko ove kurvice? Ona je samo unajmljena druţbenica.“ „Umukni“, reĉe Dţošua smrtonosno tihim glasom. „Upozorio sam te.“ Oslonio se na štap i nagnuo. Šĉepao je Kavingtona za vrat. Napasnik se oklembesio i prostro po podu. „O, boţe“, reĉe Beatris. „Nadam se da ga niste ubili. Pozdravila bih takav ishod, ali prouzrokovao bi nam more nevolja.“ „Verujte u mene, gospoĊice Lokvud. Dobro radim svoj posao. Budite sigurni da će se nitkov probuditi za nekoliko minuta. Uz malo sreće neće vas se sećati. Ukloniću ga na trajniji naĉin ako bude pravio problema.“ „Vrlo dobro.“ „Poţurimo. Ne gubimo vreme. Ovde ste da biste mi saopštili novosti.

Povucimo se u biblioteku.“ bilj a

Osetila je kratki, uzbuĊujući šok kad ju je uhvatio snaţnom rukom. Nikad neće zaboraviti njegov dodir. Šta god da je snaĊe, uvek će se sećati te duboke, snaţne spoznaje. Nikad neću zaboraviti ovog muškarca.

Prsti su mu se nakratko zgrĉili. Zakljuĉila je da i on nešto doţivljava kad bi se dodirnuli. Pitala se kako tumaĉi te snaţne signale. Nije sumnjala da ih objašnjava nekim logiĉnim uzrokom, na primer statiĉkim elektricitetom.

Proveo ju je kroz hodnik do vrata biblioteke. Ušla je ispred njega u meseĉinom obasjanu prostoriju. Udahnula je miris knjiga u koţnim povezima i vonj starog, dobro ispoliranog nameštaja.

Uĉinilo joj se da ju je nevoljno pustio iz ruke. Zatvorio je i zakljuĉao vrata. Osetila je energiju u atmosferi kad se okrenuo prema njoj. Prvi put ga je videla da kipti od suspregnutog besa. „Da li vas je taj nitkov na bilo koji naĉin povredio?“ „Ne, nije. Dobro sam. Nisam prvi put naletela na pijanog, raskalašnog muškarca. Susreti kao ovaj veĉerašnji spadaju u normalni poslovni rizik. Zbog toga svi agenti nose specijalnu smešu mirišljavih soli gospoĊe Marš.“ „Nimalo mi se ne dopada pomisao da ĉesto srećete ljude poput Kavingtona.“ „Kavingtoni ovog sveta daju se izbeći, uveravala ga je. „Nije u tome stvar.“ „U ĉemu je stvar?“ „Ne bi trebalo da se nalazite u takvim situacijama.“ Podigla je bradu. „Tako zaraĊujem za ţivot, gospodine Gejdţ. Ne mislim da ste u poziciji da me kritikujete zbog toga, s obzirom na vaše zanimanje.“ „Prokletstvo.“ Glas mu je prštao od snaţnih osećanja. Nevoljno je uzdahnuo. „Moram vam dati za pravo po tom pitanju. Šta je, doĊavola, bilo u toj boĉici? Smeša je priliĉno delotvorna.“ „GospoĊa Marš je nedavno smućkala tu teĉnost u laboratoriji. Svakom agentu dala je po jednu boĉicu. Tajna je, kako verujem, u destilaciji veoma ljutih papriĉica.“ „Dugo se divim njenom talentu za hemiju“, reĉe Dţošua. „Bacila se na destilaciju papriĉica nakon što je moja dobra prijateljica i njena radnica, Evandţelin Ejms, za dlaku izbegla smrt. GospoĊa Flint i gospoĊa Marš zakljuĉile su nakon afere Kristalni vrtovi da svi agenti moraju da nose neko sredstvo liĉne zaštite diskretnije od pištolja.“ bilj a

„Vatreno oruţje moţe biti korisno, ali ĉesto pravi više problema no što ih rešava. I nije nimalo diskretno. Policija obiĉno sazna kad je neko upucan.“ „Mušterije nam se obraćaju baš zbog diskrecije“, reĉe Beatris ne skrivajući ponos. „Agenti Agencije Flint i Marš imaju pristup najotmenijim prestoniĉkim domovima. Cilj nam je da budemo što neprimetnije na poslu.“ „To je cilj svakog dobrog istraţitelja“, sloţio se Dţošua. „Kad već razgovaramo o samoodbrani, volela bih da nauĉim mali trik kojim ste savladali Justona i Kavingtona.“ „Ne ţelim da ovo shvatite kao uvredu, ali taj trik ne moţe puno koristiti jednoj dami. Zahteva veliku snagu, da i ne govorimo o uveţbanosti.“ „Tako dakle.“ „Ne morate da budete toliko razoĉarani.“ Iz njegovog tona zakljuĉila je da se dobro zabavlja. „Veoma ste dobro naoruţani. Pozabavimo se onim zbog ĉega smo ovde došli. Pretpostavljam da ste mi uputili signal svećom zato što se ucenjivaĉ oglasio?“ „Da.“ Izvadila je cedulju iz dţepa. „Kad smo se vaša sestra i ja povukle u svoje sobe, pronašle smo ovu poruku. Bila je na Haninom jastuku, u koverti adresiranoj na nju. Sigurna sam da je rukopis muški.“ Upalio je lampu i glasno proĉitao poruku.

Velika dvorana. Tačno u tri. Vrata će biti otključana. Pošaljite unajmljenu družbenicu s novcem. Niko neće obraćati pažnju na nju, ako uopšte i bude viđena. Vi biste mogli privući neželjenu pažnju. Recite družbenici da ostavi ponudu u kamenom sanduku u podnožju sarkofaga. Prvi podaci o događajima u noći 9. januara od pre tri godine biće poslati štampi, ako se oglušite o uputstva iz ove poruke.

Podigao je pogled s cedulje. Beatris je na svetlosti lampe videla da je veoma usredsreĊen. „Naloţio je da morate isporuĉiti novac.“ „Izneo je dobre razloge. Niko neće postavljati pitanja ako budem viĊena u hodniku u kasnim noćnim satima. Hanino pojavljivanje moglo bi pokrenuti glasine. Ucenjivaĉ ne ţeli tako nešto.“ „U velikoj dvorani izloţen je najvredniji deo Alverstokove zbirke. Noću je dobro ĉuvana, pod najsavremenijim bravama.“ „Otkud znate da su najsavremenije?“ „Gledao sam kako Alverstok i batler zakljuĉavaju odaju.“ bilj a

„Da li ste se veĉeras šunjali okolo, gospodine?“ „Moj bivši poslodavac je uvek govorio: Upoznaj teren, pa ćeš predvideti strategiju protivnika.“ „Ah, da. Govorite o tajanstvenom gospodinu Smitu, znanom i kao Viktor Hejzlton?“ Podigao je obrve. „Hana vam se zbilja poverava.“ „Vaš gospodin Smit ima nekoliko dodirnih taĉaka s mojim poslodavcem.

Roland je voleo da ponavlja: Upoznaj svoju publiku, ali vodi raĉuna da ona ne upozna tebe. Misterija je temelj scenskog uspeha.“ „Sjajan savet“, smrknuto će Dţošua. „Da, pa oĉigledno je da pošiljalac poruke raspolaţe kljuĉevima velike dvorane.“ Naĉas joj je zastao dah. „Mislite li da lord Alverstok ima nekog udela u ucenjivaĉkom poslu?“ „Nema.“ Zvuĉao je veoma samouvereno. „Alverstokov temperament i ekscentriĉnost takve su prirode da ga ne mogu zamisliti kao ucenjivaĉa. Ĉovek je izuzetno bogat. Ne mora da rizikuje i iznuĊuje novac od pripadnika visokog društva. Sasvim sam siguran da je samo nevoljni pion u ovoj igri.“ „Koliko bi bilo teško ukrasti kljuĉ velike dvorane?“, zanimala se Beatris. „Na osnovu onog što sam veĉeras video, to bi bio priliĉno jednostavan zadatak. Lopov bi morao da poznaje domaćinstvo i njegove navike. Postoji i alternativni naĉin, naravno. Mogao bi da potkupi nekog od posluge. Bilo kako bilo, kraĊa kljuĉa je najverovatnije objašnjenje.“ „Ne razumem zašto bi iko koristio veliku dvoranu kao mesto za isplatu?“ Glasno je razmišljala lupkajući prstom po stolu. „U Alverstok holu ima hiljade niša i budţaka, da i ne pominjemo skrovita mesta u vrtu. Zašto nije zatraţio da se novac ostavi na manje uoĉljivom, pristupaĉnijem mestu, koje ne iziskuje riziĉnu kraĊu kljuĉa?“ „To je vrlo dobro pitanje, gospoĊice Lokvud. Odgovor je oĉigledan.“ Namrštila se. „A on je?“ „Velika dvorana je odaja koju ucenjivaĉ moţe da kontroliše. Zakljuĉana je, pa veĉeras niko neće zabasati u nju.“ „Da, naravno“, reĉe Beatris. Preplavilo ju je divljenje. „Gosti se šunjaju okolo, traţeći diskretna mesta za romantiĉne susrete. Niko se ne bi odluĉio za sobu s antikvitetima, zato što svi znaju da je zakljuĉana. To je sjajno zapaţanje, gospodine. Zbilja ste dobri u ovim stvarima.“ bilj a

„Trudim se.“ Zanemarila je opori humor. „Sem toga, u kojoj ţeni bi se probudio romantiĉni poriv meĊu predmetima pokradenim iz grobnica i hramova?“ „Neke bi takvo okruţenje mogle smatrati... egzotiĉnim. Podsticajnim za maštu.“ Nabrala je nos. „Sad me zadirkujete, zar ne?“ „Oprostite, ali nisam mogao da odolim.“ „Stavili ste mi do znanja da prezirete natprirodno“, rekla je. „Recite mi, da li ste ikad iskusili nešto neobjašnjivo, gospodine Gejdţ?“ „Ĉesto. Pojava koja se ne da objasniti ne mora nuţno biti natprirodna.

Nauka, najjednostavnije reĉeno, još nema odgovore na sva pitanja.“ „Godinama ste opstajali u veoma opasnom poslu. To me navodi na zakljuĉak da imate razvijenu intuiciju, da najverovatnije raspolaţete psihiĉkim moćima.“ „Zbog poverenja koje sam ukazivao takozvanoj intuiciji, danas hodam sa štapom, privlaĉeći paţnju radoznale deĉice.“ „Oprostite. Nisam ţelela da veĉeras pokrećem pitanja iz prošlosti.“ „Cenio bih ako bi se ove ili bilo koje druge veĉeri uzdrţali od pokretanja te teme.“ „Shvatam da vam priĉa o tome veoma teško pada.“ Svakog ĉasa se sve gore osećala. „Što se našeg veĉerašnjeg plana tiĉe, pretpostavljam da ćete nadgledati veliku dvoranu nakon što izaĊem iz nje, da biste videli ko će uzeti novac?“ Osmehnuo se. „Reklo bi se da imate iskustva s ucenjivaĉima.“ „To je taĉno. Radeći za Agenciju Flint i Marš imala sam nekoliko mušterija ţrtava ucene. To je priliĉno ĉest problem u visokom društvu. Svi imaju tajne. Imućni ljudi s tajnama uvek su na meti pohlepnih ucenjivaĉa.“ „Nisam ni pretpostavljao da ste istraţivali ozbiljne sluĉajeve poput ucene.“ „Za boga miloga, gospodine. Šta je po vašem mišljenju posao agenta?“ „Nisam hteo da vas vreĊam.“ „Izuzetno ste me uvredili.“ „Primite moje izvinjenje.“ Pogledao je na sat u uglu. „Odgovoriću na vaše pitanje. Da, veĉeras ću motriti na ulaz u veliku dvoranu. Biću tamo kad uĊete unutra. Ĉekaću dolazak ucenjivaĉa kad odete.“ bilj a

Proĉistila je grlo. „Mogu li vas pitati šta ćete uĉiniti s njim kad ga uhvatite?“ „Zapodenućemo detaljan razgovor.“ Znala je da više ništa neće reći na tu temu. „Shvatam“, rekla je. „Otpratiću vas do vaše sobe na spratu.“ „Sišla sam glavnim stepeništem, zato što sam znala da će na onom za poslugu biti guţva.“ „To je dobra ideja, ali glavno stepenište malo je previše izloţeno za moj ukus. Ne bi bilo dobro da nas opaze kako se penjemo na sprat. Koristićemo se stepeništem koje sam otkrio dok sam istraţivao kuću. Zdanje je inaĉe puno neobiĉnih stepenica. Ono koje sam otkrio po svoj prilici godinama je zatvoreno.“ Ugasio je lampu, otvorio vrata i osmotrio senovitu galeriju. Sklonio se da bi joj oslobodio put, zadovoljan onim što je video. „Ne dangubite, gospoĊice Lokvud.“ „Ne pada mi na pamet, gospodine Gejdţ.“ Podigla je skute haljine i poţurila duţ galerije. Pretvarala se da ne ĉuje prigušene udarce štapa po tepihu iza sebe.

Išla je brzo, gotovo kasom. Rekao joj je da poţuri. Ţelela je da ga ostavi za sobom. Bio je nepodnošljiv.

Laknulo joj je kad je videla da Kavington ne leţi bez svesti na podu galerije. „Rekao sam da će se probuditi za nekoliko minuta“, tiho je prozborio Dţošua. „Ne brinite, sumnjam da će se iĉega sećati.“ „Nadam se da neće.“ „Ako pokuša da pravi nevolje, postaraću se da zaboravi na susret s vama.“ Progutala je knedlu zbog pretnje u njegovom glasu. „Uh“, rekla je. „Hvala vam.“ „Nema na ĉemu. Vrata stepeništa koje sam malopre pomenuo desno su ispred vas, u onom hodniku.“ Zastala je i gvirnula u duboke senke susednog hodnika. „Ne vidim stepenište“, rekla je. bilj a

Stigao je do nje. Oštro je udahnula kad ju je uhvatio za ruku. „Pokazaću vam ga“, rekao je. „Nema potrebe da me pratite do moje sobe.“ „Neću ići tako daleko. Hoću da budem siguran da vas niko neće napasti.“ „To je smešno. Dobro znate da mogu da vodim raĉuna o sebi, gospodine Gejdţ.“ Htela je da nastavi s pridikovanjem, kad je osetila naglu promenu atmosfere. Uoĉila je da njen sagovornik gleda pored nje ka drugom kraju hodnika. „Šta se dešava?“, pitala je.

Videla je par koji im se pribliţavao. Raskalašni smeh ţene bio je praćen pijanim muškim glasom. „Hajde, draga. U starom krilu ima mnogo praznih soba. Uveren sam da ćemo naći nešto privatnosti.“ „Zahtevam krevet“, kroz kikot reće ţena. „Neću ti dopustiti da budeš nevaljao sa mnom u vrtu, kao prošli put. Bilo mi je jako neudobno, da i ne pominjem uništenu haljinu.“ „Siguran sam da ćemo naći pogodnije rešenje.“ Par im se opasno pribliţio. Beatris je strepela od susreta koji se ĉinio neizbeţnim. „Nema nam spasa“, prošaptala je. „Moramo se razotkriti. Neophodno je da se pretvaramo da smo još jedan par koji traga za skrovitim budţakom radi posleponoćne razmene neţnosti.“ „To je divan plan. Zašto meni nije pao na pamet?“, reĉe Dţošua. Na osnovu njegovog tona zakljuĉila je da je već razvio sliĉnu strategiju. Gurnuo ju je u guste senke obliţnje niše, pre no što je stigla da mu saopšti da se ponaša priliĉno nadmeno. U njenom središtu bio je pijedestal s malom sfingom od kvarca. Ĉula su joj se intuitivno razbudila. Imala je dovoljno vremena da opazi slabu, gotovo neprimetnu senku koja je isijavala iz sfinge, pre no što se našla u Dţošuinim rukama. Naslonio je štap na pijedestal i okrenuo široka leĊa paru koji je nailazio. Tako je sakrio svoje lice.

Prekrio je njene usne svojim.

Svetlost je zaigrala po ĉitavom spektru ĉula. Znala je da posle ovog iskustva više ništa neće biti isto. bilj a

Osamnaesto poglavlje Ucenjivaĉ je otkljuĉao vrata velike dvorane. Kljuĉ je zaĉangrljao u bravi.

Nije znao zašto mu ruka drhti. Morao je da prizna da je veĉeras vrlo nervozan, mnogo nervozniji no što je mislio da će biti. Kako i ne bi bio kad se radilo o velikoj koliĉini novca. Toliko para nije video otkad zna za sebe.

Mnogo je napredovao. Poĉeo je kao sluga koji je potkradao imućne poslodavce, a onda se uzdigao do nivoa sitnog prevaranta. Uspevao je da obezbedi sebi skroman ţivot. Veĉeras će naĉiniti prvi korak ka karijeri poslovnog ĉoveka. Vodiće drugaĉiji luksuzni ţivot, na raĉun pripadnika najviših društvenih slojeva koji će mu plaćati velike sume da bi saĉuvao njihove tajne.

Konaĉno je otvorio vrata i kliznuo u tminu koja je prekrivala odaju punu drevnih umetnina. Nelagodnost koja mu je ĉitave veĉeri nagrizala nerve prerasla je u nešto mnogo zlokobnije. Teško je disao.

Sve je to zbog atmosfere u dvorani, govorio je sebi. Neki od izloţenih predmeta ukradeni su iz grobova. I drevne grobnice ipak su bile grobnice.

Uţas koji ga je opsedao podsećao je na ono što je osećao kad je noću prolazio grobljem.

Uveravao je sebe da je duţan da se izbori sa sopstvenom uobraziljom.

Zatvorio je vrata i pipao u mraku dok nije upalio lampu. Lakše je disao kad je ţuti plamiĉak proţdrao malo tmine u neposrednoj okolini. Zadrhtao je kad je ugledao Ċavolske razigrane senke oko predmeta. Na trenutak je pomislio da se našao opkoljen bogovima i demonima egipatskog podzemnog sveta.

Stajao je pored granitne statue s telom ĉoveka i glavom sokola. Svetlost lampe je na jeziv naĉin oţivljavala oĉi boţanstva. Ţurno se udaljio od kipa. Hitao je ka velikoj kamenoj platformi s masivnim sarkofagom i kamenim sandukom. Lampa mu se lelujala u ruci.

Drhtao je više no ikad. Osećao je slabi miris tamjana.

Saberi se, čoveče. Nemaš čega da se plašiš u ovoj odaji. Ovde je zbirka drevnih relikvija kakvu bi svaki muzej poželeo.

Strah je posle svakog koraka postajao sve jaĉi. Ĉinilo mu se da monstruozne prilike oţivljavaju u tami. Veĉeras je ĉuo razgovor o kletvama. bilj a

Neki gosti su se smejali na njihov pomen. Baš kao i on. Sad nije znao šta da misli.

Ne misli na kletve igrobnice. Misli na novac.

Plan je bio jednostavan. Sakriće se meĊu starinama i saĉekati da druţbenica Hane Traford donese novac. Naloţeno joj je da ga ostavi u kamenom sanduku u podnoţju sarkofaga. Zgrabiće pare i nestati ĉim ona napusti prostoriju.

Video je sanduk u podnoţju sarkofaga. Lelujava svetlost lampe osvetljavala je figuru maĉke oiviĉenu scenom iz lova uklesanom u kvarc. Ĉuo je da je neko rekao da je sanduk minijaturni sarkofag naĉinjen za ĉuvanje mumificiranog tela maĉke, ali nije mogao da poveruje u to. Niko ne bi uloţio toliki trud da bi sahranio maĉku.

Nije mario za prvobitnu namenu sanduka. Mislio je samo na novac koji će se uskoro naći u njemu.

Vratiće se u svoju sobu ĉim pokupi novac. Sutra će nestati. Niko neće primetiti da ga nema. Niko nikad ne primeti. Imao je savršenu masku. Bio je samo još jedan sluga u gomili koja je dopratila poslodavce na seosku zabavu.

Svetlost lampe prosula se po velikom sarkofagu kad je prošao pored njega.

Skrenuo je pogled i pokušao da ne misli na besmislene legende i priĉe kojima je lord Alverstok poĉastio goste te veĉeri. Nije mogao da se odbrani od fantastiĉnih slika koje je lord prizvao opisujući egipatske tehnike balzamovanja. „Mozak i drugi vitalni organi otklanjani su specijalnim alatkama, tela su pakovana u sodu da bi se osušila, recitovane su magične bajalice...“ Mora da prestane da misli o smrti i da se usredsredi na budućnost u kojoj će biti bogat ĉovek.

Video je masivni kameni oltar. Biće idealno mesto za skrivanje. S te osmatraĉnice motriće kako druţbenica Trafordove isporuĉuje novac, a da ne bude opaţen.

Miris tamjana bio je sve jaĉi. Zavrtelo mu se u glavi od njega. Zapitao se odakle potiĉe. Neko od slugu se sigurno poĉastio cigaretom pre no što je zakljuĉao dvoranu.

Zašto je miris jaĉao, ako je njegova pretpostavka biia taĉna?

Palo mu je na pamet da moţda nije sam u dvorani. Proţela ga je hladna jeza. Podigao je lampu da bi pretraţio senke. bilj a

„Ko je tamo?“, pitao je. Pokušavao je da zvuĉi zapovedniĉki. „Izlazite, ko god da ste. U ovo doba noći niko ne sme da boravi u ovoj odaji.“ Neko ili nešto mrdnulo je u dubokim senkama izmeĊu dve visoke statue.

Prilika je krenula ka njemu. Ţuta svetlost lampe obasjavala je strašan prizor.

Jedno boţanstvo je oţivelo. Imalo je telo ĉoveka i glavu šakala.

Ucenjivaĉ se setio Alverstokovog opisa boga smrti i balzamovanja.

Anubis. „Ne.“ Ucenjivaĉ se borio za dah. Kratka reĉ mu je sišla s usana u obliku promuklog šapata.

Anubis je podigao bodeţ. „Spusti lampu na oltar“, naredio je ucenjivaĉu.

Govorio je s jakim ruskim naglaskom. „Ti“, prošaptao je ucenjivaĉ. „Lampu.“ Mesing je udario o granit kad je ucenjivaĉ spustio lampu na oltar. „O ĉemu se ovde radi? Zašto nosiš tu smešnu masku?“ „To te se ne tiĉe.“ „Vidi, imali smo dogovor.“ „Tvoje usluge više nisu potrebne.“ Ucenjivaĉ se zateturao unazad i udario o granitni oltar. Pokušao je da krikne, ali je zanemeo od straha.

Bodeţ je sevnuo. Osetio je bol kad mu se zario u grudi, a potom više ništa.

bilj a

Devetnaesto poglavlje Beatris se skamenila u Dţošuinom snaţnom zagrljaju. Mislila je da se navikla na sitne munje koje bi sevnule kroz nju kad god bi je dodirnuo. Bila je u potpunosti nepripremljena za ovaj slatki, ĉulni poljubac. Ostavio ju je bez daha.

Gnevno je podsetila sebe da joj ovo nije prvo takvo iskustvo. Štaviše, ovo je bio odglumljeni poljubac, preduzet da bi se obmanuo raskalašni par u hodniku. Nije bio prava stvar.

Bio je stvarniji od onih koje je izmenjivala s Dţeraldom pre no što je pobegao s pomoĉnicom. U to vreme je bila priliĉno razoĉarana poljupcima uopšte. Pitala se da li je strast precenjena. Shvatila je da prema Dţeraldu nije osećala ništa izuzev površnog zanimanja.

Dţošuin poljubac je, s druge strane, bio prvi korak ka vreloj strasti o kakvoj se ĉita na stranicama senzacionalistiĉkih romana kakve je pisala njena prijateljica Evandţelin, ka tinjajućem uzbuĊenju koje moţe nadvladati ĉula i zdrav razum. Ovakva strast moţe nagnati ţenu na preduzimanje najvećih rizika.

Dţošuina usta behu vrelija i gladnija od njenih. Ĉinilo joj se da traţi, zahteva odgovor. Njegov zagrljaj beše ţestok i snaţan, ali nije se osećala ugroţenom. Naprotiv, uţivala je u njemu. Pritiskao ju je uza se. Jedva je disala, ali je osećanje bilo opojno.

Suoĉavala se s nepoznatom vrelinom u atmosferi. Ĉula su joj prvi put ovako reagovala.

Zaboravila je na par u hodniku. Zagrlila ga je oko vrata i zaronila u njega.

Zastenjao je i s teškom mukom odvojio usne od njenih. „Tako divno mirišes“, prošaptao je u koţu njenog vrata. „Mogao bih se opiti od tvoje arome. Ţeleo bih da se obeznanim u njoj.“ Puls joj se ubrzao, ali ne zbog opasnosti da budu otkriveni. Bila je sigurna da se Dţošua više ne pretvara. „Dţošua“, prošaptala je.

Par je stigao do njih. Beatris je ĉula prigušeni ţenski smeh. Muškarac je lascivno frknuo. bilj a

„IzgleĊa da ovo dvoje nisu mogli da saĉekaju da stignu do kreveta“, rekao je. „Ne nadaj se“, oštro ga je upozorila ţena. „Neću to raditi u dovratku kao obiĉna kurva.“ Dţošua se naglo ukoĉio. Svaki mišić mu se udrvenio. Ledena aura ispunila je prostor oko njega. Beatris je znala da će se svakog ĉasa okrenuti i obrušiti na grešni par. Stisla ga je za ramena. „Dragi“, rekla je. Nadala se da govori strastvenim tonom. „Ne prestaj.“ Osećala je da se Dţošua bori da zauzda talase ledenog gneva. „Molim te“, rekla je.

Muškarac se nasmejao. Ţena se zakikotala. Poţurili su niz galeriju.

Beatris je ponovo bila sama s Dţošuom. „Oprostite“, rekao je ukoĉenim tonom. „Nisam hteo da vas izloţim ovakvim uvredama. “ Shvatila je da joj je muţevnim zagrljajem pokvario frizuru, da je nehotice oslobodio koji pramen uvojaka s njene kose. Duboko je udahnula i poĉela da se sreĊuje. „ZaraĊujem za ţivot kao privatni istraţitelj koji se predstavlja kao unajmljena druţbenica“, rekla je dok je pokušavala da se pribere i povrati dah. „Pre toga sam radila kao saradnica u natprirodnim predstavama za izvesnog ĉoveka koji se bavio ucenama. Uveravam vas da je potrebno više od nekoliko masnih komentara osoba više klase da bih se uvredila.“ „Oni nisu viša klasa u odnosu na vas.“ Prestala je da sreĊuje frizuru. „Šta ste rekli?“ „Vi ste mnogo bolji od njih“, rekao je hrapavim glasom. „Bolji ste po duhu, karakteru, na svaki moguĉi naĉin. Vi ste... ĉudesni.“ Ostavio ju je bez daha. „Uh“, rekla je i ućutala. Nije znala šta da kaţe.

Ivicom šake neţno joj je zatvorio usta. Zatim ju je ponovo poljubio. To je bio lak, ovlašni poljubac. U isti mah topao, posedniĉki i pun ĉarobnih obećanja.

Prekinuo je zagrljaj pre no što je sabrala razvašarena ĉula. Uhvatio ju je za ruku i odvukao u susedni hodnik.

Otvorio je vrata. Prigušena svetlost s galerije prosula se preko izlizanih bilj a

kamenih stepenica starog spiralnog stepeništa. „Vode na sprat na kom je vaša spavaća soba“, reĉe Dţošua. „Ne udaljavajte se od zida. Stepenici su mnogo uţi s unutrašnje strane i nema ograde.“ Srce joj je sišlo u pete pri pogledu na stepenice. Kad se spoljašnja vrata zatvore, nestaće u tami. Preplavile su je uţasavajuće uspomene na bekstvo iz Flemingove kancelarije. Beţala je s lampom. Pokušala je da se smiri, iako je znala da ni s Dţošom pored sebe neće moći da se suoĉi s potpunom tamom stepeništa. „Ţao mi je, ali ne mogu da se popnem uz njih bez svetla“, rekla je. „To mi je palo na pamet.“ Zatvorio je vrata hodnika i presekao slabašni dotok svetlosti iz galerije.

Našla se u potpunoj tami. Uspaniĉila se. Dah joj je zastao u grlu. Strah ju je grabio ljigavim pipcima. Znala je da se nerazumno ponaša i da nije u opasnosti, ali to joj nije pomagalo da smiri ţivce. „Dţošua, ţao mi je što moram da vam kaţem da ne mogu više da ostanem ovde“, prošaptala je. „Cenim vaše visoko mišljenje o mom duhu, ali nervi me izdaju u mraĉnim, tesnim prostorima.“ „To nije slabost, već zdrav razum. Mraĉna, tesna mesta znaju biti opasna.“ Ĉula je grebuckanje. Sjajna iskra sevnula je u mraku. Zaplamtela je terajući crnu plimu noći. Upalio je svetlost. „Da li će ovo biti dovoljno?“, tiho je upitao. „Goreće nekoliko minuta, dovoljno dugo da se popnemo.“ Duboko je udahnula. „Hvala vam.“ Podigla je haljinu i poĉela da se penje. Nastojala je da hoda po najširem delu stepeništa. Naslonila se rukom na zid. Dţošua ju je pratio. Lupkao je štapom na svakom koraku.

Laknulo joj je kad su se uspeli do malog odmorišta na spratu i kad je ugledala tanku bledu liniju svetlosti ispod vrata. „Vode u ostavu koja izlazi na hodnik“, rekao je Dţošua.

Ugasio je svetlost i otvorio vrata. Ušla je u malu odaju. Na drugom kraju je bila druga, snaţnija svetlosna linija. Smirila se. Prebrodila je ovo iskušenje.

Dţošua je nekoliko sekundi osluškivao na vratima hodnika. „U blizini nema nikog. Trebalo bi da stignete do svoje sobe, a da ne budete viĊeni. Ako se iko pojavi, predstavite se kao druţbenica na zadatku. Niko neće posumnjati bilj a

u vašu priĉu.“ „Uveravam vas da sam sasvim sposobna da se snaĊem“, hladno je odvratila. „Dobro. Izvinite. Dugo sam odsustvovao. Nisam navikao da radim s profesionalnim istraţiteljima.“ Naslutila je da joj se smeje. Odluĉila je da ne obraća paţnju na to, pošto je bilo previše mraĉno da bi videla njegov izraz lica.

Odškrinuo je vrata i pogledao u hodnik. „Sve je ĉisto“, rekao je.

Pogledala je mimo njega i zastala. „Zamalo da zaboravim. Donela sam vam ovo.“ Izvadila je boĉicu iz dţepa. Dodala mu je. Oĉešao se prstima o njene kad ju je uzeo. Ponovo je osetila blagi šok spoznaje. Sitne munje bliskosti bivale su sve jaĉe. „Šta je to?“, pitao je. „To je tonik protiv bola. GospoĊa Marš ga spravlja u sopstvenoj laboratoriji. Nigde ne ide bez njega. Ne bi bilo loše da ga probate. Mogao bi vam pomoći s nogom.“ „Hvala vam“, odvratio je ljubazno, ali hladno. Pruţio joj je boĉicu. „Ne sumnjam u njegovu delotvornost, zato što znam koliko je gospoĊa Marš nadareni hemiĉar. Ne koristim lekove na bazi maka. Ometaju me u razmišljanju.“ Beatris se osmehnula u senkama. „Nimalo me ne ĉudi što odbijate tonik zasnovan na opijatima.“ „Toliko me poznajete, posle tako kratkog druţenja?“ „Jasno mi je da ne biste uzeli ništa što bi moglo da pomuti vaše rasuĊivanje ili dar.“ „Moj dar?“ Ponovo je zvuĉao oštro. „Oprostite“, hitro je reagovala. „Ne mislim na natprirodni dar, naravno.

Govorim o vašem daru zapaţanja i logiĉnog razmišljanja. Verujte mi da razumem vaš strah od opijata. Znajte da u ovom napitku nema nimalo maka.

GospoĊa Marš ga pravi od salicilne kiseline dobijene iz vrbe i drugih biljaka.

Spravljen je po samo njoj poznatoj formuli. Mnogo pomaţe kod sluĉajeva groznice i nekih bolova. Ona ublaţava reumatske tegobe tim lekom. Moje prijateljice i ja uzimale smo ga zbog glavobolje.“ bilj a

„Ne ţelim da koristim lekove.“ „Zbilja? Imate li obraza da mi kaţete da nikad niste sasuli u sebe brendi ili viski kasno uveĉe kad bol u nozi uzme maha?“ Usledila je kratka pauza. „Moram vam dati za pravo“, rekao je. „Ali to nije isto.“ „Da li ste uvek tako tvrdoglavi i nepopustljivi, gospodine Gejdţ? Ili vaša nelogiĉna strana diţe glavu samo kad razgovarate sa mnom?“ „Verujem da to ima neke veze s vama.“ U mraku nije mogla da proceni da li je zadirkuje. Ovo nije bio trenutak ga to istera na ĉistac. „Nije vaţno“, rekla je. „Popijte napitak gospoĊe Marš ili nemojte. Ne ţelim da traćim vreme raspravljajući se s vama. Sklonite se, hoću da se vratim u sobu.“ „Ţeleo bih da nešto znate pre no što odete“, prozborio je veoma tihim glasom. „Šta je to?“ „Dole u hodniku, kad smo se pre nekoliko minuta poljubili, nisam osećao nikakav bol. Naš zagrljaj je imao ĉudesno isceljujuće dejstvo.“ „ Ako je taj komentar trebalo da bude duhovit, ţalosno je podbacio.“ „Ozbiljan sam.“ Zvuĉao je ozbiljno, pomislila je. Stekla je utisak da je bez mnogo uspeha pokušavao da logiĉki obrazloţi to zapaţanje. „Da, pa pretila nam je opasnost da budemo otkriveni, ukoĉeno je prozborila. „UzbuĊenja takve vrste mogu naterati ĉoveka da zaboravi na tinjajući bol. Sigurna sam da ste toga svesni, s obzirom na vaš nekadašnji posao.“ „Znam da velika opasnost moţe da umrtvi i mnogo jaĉi bol“, nestrpljivo je progovorio. „Ipak, za taj par u hodniku nije se moglo reći da predstavlja ozbiljan rizik. Ne, gospoĊice Lokvud, ubeĊen sam da sam zaboravio na bol u nozi zbog vašeg poljupca.“ Proĉistila je grlo. „Sami ste rekli da ste nedavno proveli predugu godinu na selu. Moram da krenem. Usred smo istrage, ako se sećate. Moram da isporuĉim novac za ucenu.“ Otvorio je vrata i stao u stranu. Prošla je kraj njega i poţurila niz hodnik bilj a

do svoje sobe. Znala je da će je posmatrati dok se ne naĊe na sigurnom.

bilj a

Dvadeseto poglavlje Dţošua je saĉekao da se vrata Beatrisine spavaće sobe zatvore za njom.

Vratio se do starog stepeništa i sišao u prizemlje. Trzao se pri svakom koraku.

Spuštanje stepenicama bilo je mnogo bolnije iskustvo od penjanja. Da stvar bude gora, Beatris nije bila pored njega.

Zaustavio se na dnu stepeništa i otvorio vrata. U hodniku nije bilo nikoga.

Kuća je sada bila mnogo tiša. Saobraćaj će oţiveti negde pred zoru. Ništa nije bilo predvidljivije od noćnih dogaĊanja na seoskim zabavama.

Nedugo potom ušao je u malu odaju koja je podsećala na monašku ćeliju.

U njoj nije bilo niĉeg izuzev dva parobrodska kovĉega koje je neko tu spustio i zaboravio. Kroz razvaljena vrata je lepo video ulaz u veliku dvoranu na drugom kraju galerije.

Seo je na jedan kovĉeg i izvadio iz dţepa boĉicu s lekom. Osmotrio ju je pod uskom trakom svetlosti koja je dopirala kroz pukotinu na vratima.

Nije bio naĉisto u pogledu svojih osećanja prema toniku ili ĉinjenici da mu ga je Beatris podarila. Pomalo se ljutio. Nije mu prijalo što ona zna za njegov bol. Ali je, s druge strane, bio veoma dirnut njenim gestom.

Znala ga je tek nekoliko dana, ali mogla je da primeti kad ga noga muĉi.

To mu je znaĉilo. Iz te ĉinjenice izvlaĉio je zakljuĉak da ne uspeva da sakrije osećanja.

Vreli zagrljaj u hodniku najviše ga je uznemirio. Nije nameravao da dozvoli da se poljubac otme kontroli. Za njega je on bio samo gluma. Nešto unutar njega zapretilo je da se oslobodi ĉim ju je priljubio uza se, udahnuo njen miris i osetio njeno slatko, meko, lepo zaobljeno telo ispod haljine.

Najveći deo ţivota proveo je uĉeći da kontroliše moćne plime koje su pretile da opustoše njegov briţljivo sazdani svet. Dugogodišnja stroga fiziĉka i duhovna obuka nauĉila ga je da savladava unutrašnje poţare. Iz sopstvenog iskustva znao je da se loše stvari dogaĊaju kad god prekrši samonametnuta pravila.

Pre godinu dana zanemario je logiĉna ograniĉenja u istrazi. I dalje je plaćao visoku cenu zbog toga. Još uvek se budio obliven hladnim znojem pitajući se kako je mogao da se toliko prevari u pogledu Klementa Lansinga. bilj a

Uvek se suoĉavao s istim odgovorom. Dozvolio je da njime upravljaju osećanja umesto logike.

Veĉeras u senkama hodnika u prizemlju trebalo je da se usredsredi na istragu. Umesto toga, dozvolio je sebi da bude sprţen senzualnom vatrom Beatrisinog osmeha.

U tom trenutku bio je spreman da pošalje mukotrpno steĉeno umeće samokontrole doĊavola i da se makar na jedan sat domogne Beatris.

I kakvu korist je imao od tolike obuke i meditacije? Na kraju, kad je bilo najvaţnije, napravio je najveću grešku u ţivotu. Poklonio je poverenje pogrešnoj osobi.

Sad je crvenokosa ţena s neopisivim oĉima i tajanstvenom prošlošću - i darom za obmanu - traţila da joj veruje. Ponudila mu je da popije misteriozni napitak koji joj se sluĉajno našao u dţepu baš ove veĉeri. Ista ĉudesna ţena je nosila damski pištolj i boĉicu punu opasne teĉnosti koja je oĉas oborila od plaĉa obnevidelog muškarca na kolena.

Postupio bi kao budala kada bi rizikovao da uzme makar i gutljaj tonika.

Noga se bunila, ali bilo je podnošljivo. Bol je znao biti mnogo gori.

Verujte mi, gospodine Gejdţ.

Otvorio je boĉicu i progutao malo lekovitog napitka. Blago kiselkasta teĉnost priliĉno lako je kliznula niz grlo.

Zatvorio je boĉicu s mišlju da je upravo prekršio najvaţnije pravilo istrage. Poverovao je nekom umešanom u sluĉaj, dami koja je nesumnjivo krila mnoštvo tajni.

Nešto mu je govorilo da će prekršiti još nekoliko pravila zbog Beatris Lokvud. Pitao se zašto ga takva pomisao ne nagoni na oprez, zašto treperi od išĉekivanja, umesto da bude duboko zabrinut.

bilj a

Dvadeset prvo poglavlje „Da li si sigurna da je ovo bezbedan poduhvat?“, pitala je Hana. „Nema razloga za brigu“, reĉe Beatris. „Ucenjivaĉa interesuje iskljuĉivo novac. Nema razloga da naudi osobi koja ga isporuĉuje. Upravo suprotno.

Naposletku, traţiće još novca.“ „Kopilan“, smrknuto će Hana. „Vaš brat će se izloţiti riziku. Gospodin Gejdţ namerava da uhvati zloĉinca kad uzme novac. Takav poduhvat podrazumeva izvestan rizik.“ Hana se namrštila. „To je istina, ali teško mi je da se brinem o Dţošu.

Nebo zna da on ume da se brine o sebi. Sigurna sam da sitni ucenjivaĉ neće predstavljati ozbiljan problem, posle svega što je preturio preko glave.“ Beatris se osmehnula. „Ipak se brineš zbog njega, zar ne?“ Hana je uzdahnula. „Skoro godinu dana bio je izgubljen za nas. Imala sam utisak da su ga seni konaĉno i neopozivo progutale. Istina je da je nekoliko puta posetio London da bi obavio neka posla i da mi je priljeţno pisao svakog meseca.

Pisma su bila isprazna, puna vesti o vremenu, usevima i planovima za opravku seoske kuće. Nelson ga je nekoliko puta obilazio. Posle svake posete govorio mi je daje neobiĉno povuĉen. Poĉela sam da strahujem...“ „Znam ĉega si se plašila“, reĉe Beatris. „Mislim da više ne moraš da brineš o tome. Bilo mu je potrebno izvesno vreme da se oporavi od rana.

Rekla sam mu daje predugo ostao na selu. Bilo je kraj nje vreme da se vrati meĊu svet.“ Hana je podigla obrve. „Da li si mu to rekla?“ „Jesam. Noćas.“ „Kako je primio tvoj savet?“ Nabrala je nos. „Kao i svi drugi. Nije znao da ga ceni.“ „To me ne ĉudi.“ „Ĉvrsto verujem da ni najbolji saveti na svetu ne bi na njega blagotvornije uticali od onog što preduzima da bi ti pomogao. Afera s ucenjivaĉem dala mu je novu svrhu, oţivela mu je duh.“ „Nešto ga je sasvim sigurno odnedavno promenilo“, reĉe Hana. Znaĉajno je pogledala sagovornicu. „Primetila sam da je promenio ponašanje bilj a

neposredno pre napuštanja Londona. Mislim da si ti tonik koji mu je bio neophodan.“ Beatris je naglo porumenela. Proĉistila je grlo i pogledala na sat. „Vreme je. Poneću novac u veliku dvoranu. Vraćam se za nekoliko minuta.“ „Budi oprezna, draga moja. Imam krajnje loše predosećanje.“ „Ubrzo ćemo se videti“, reĉe Beatris.

Odluĉila je da ne saopsti Hani da i nju pritiska zla slutnja. Ona je mušterija. Agenciji je bilo veoma vaţno da osobe spremne da plate zamašne sume ne budu uznemirene. I bez toga su pravile najviše problema tokom istrage. Bez izuzetka su emocionalno pristupale sluĉaju.

Ponela je kovertu s novcem i sveću. Otvorila je vrata. Hodnik je bio prazan.

Mahnula je Hani pre no što je klisnula iz sobe.

U velikoj kući vladala je gotovo potpuna tišina. Nije bilo tihih glasova iza vrata spavaćih soba, niti prigušenih koraka na stepenicama za poslugu.

Tajnoviti odlasci i dolasci zamrli su do jutra.

Svetiljke na zidovima slabasno su ĉkiljile u prizemlju. Stigla je do dna stepeništa i krenula ka hodniku koji vodi do velike dvorane. Osvrtala se oko sebe, ali nije videla Dţošuu. Znala je da je u blizini i da motri iz senke.

Tama se produbila nadomak masivnih vrata dvorane. Nije imala rezervni plan za sluĉaj da budu zakljuĉana. To bi znaĉilo da su se ucenjivaĉevi planovi izjalovili, pomislila je. Postojala je još jedna mogućnost. Ako vrata odaje s antikvitetima budu zakljuĉana, to bi moglo znaĉiti da je zloĉinac naslutio zamku koju mu je Dţošua postavio.

Ova pomisao uznemirila ju je i razbudila joj ĉula. Puls joj se ubrzao kad se našla pred teškim vratima. Spustila je pogled i ugledala nekoliko desetina godina nataloţene psihiĉke energije na podu. Ko god da je ušao u sobu te noći ostavio je za sobom natprirodne tragove. Jedan otisak se izdvajao. Odavao je ĉoveka koji je treperio od nervoze i uzbuĊenja. U jedno je bila sigurna - nije prepoznavala vrele tragove.

Udahnula je i spustila ruku na veliku mesinganu kvaku. Oprezno je pokušala da otvori vrata.

Ništa se nije desilo. Nešto nije bilo u redu. Nije ni ĉudo što je bila toliko nervozna.

Uprla je snaţnije. Naslonila se na kvaku svom teţinom. Teška vrata su se ovog puta otvorila polako i s iznenaĊujuće malo buke. bilj a

Gusta tama bratimila se s onespokojavajućom energijom iz drevnih eksponata u dvorani. Sve to je pokuljalo kroz uski otvor. Pomislila je da bi trebalo da oseća olakšanje. Svi znaci govorili su da Dţošuin plan dobro funkcionise. Ucenjivaĉ je zagrizao mamac.

Uprkos tome bila je nespokojnija no ikad. Ĉula su joj pucketala i iskrila kao elektriĉna mašina. Intuicija je vrištala.

Pripisala je to zbirnom uticaju relikvija. Strujanja sila u dvorani bila su neprijatna i u dobro osvetljenoj odaji tokom prijema. Bila su mnogo snaţnija i zlokobnija otkad je prostorija utonula u tamu.

Prešla je preko praga u susret energiji koja je šaptala i nemo urlala. Teška vrata odmah su se zatvorila za njom. Ţurno je upalila sveću.

Plamiĉak se brzo razgoreo, ali svetlost nije sezala duboko u tamu. Preteće i jezive umetnine, bogovi i boginje nadnosili su se nad njom. Atmosfera je bila krajnje neugodna.

Na prijemu je posmatrala relikvije iz hodnika. Nije ţelela da im prilazi.

Sad se našla u okruţenju energijom nabijenih predmeta. Mraĉna, natprirodna strujanja u atmosferi behu strahovito jaka. Energija zarobljena u predmetima ukradenim iz grobnica i hramova uvek je veoma snaţna. Veĉeras se prisustvo smrti nepodnošljivo osećalo.

Trag smrti bio je tako sveţ da se mogla zakleti da je namirisala zadah nedavno prolivene krvi.

Namirisala je krv i tamjan.

To je nemoguće.

Umirila se i prigušila dar. Nije ţelela da pruţi priliku razvijenoj mašti da proizvede duhove i demone.

Racionalna strana njene prirode uveravala ju je da nema razloga da strahuje od izloţenih antikviteta. Ucenjivaĉ je predstavljao veoma stvarnu pretnju. Dţošua je više nego sposoban da izaĊe na kraj s njim.

Oprezno je krenula napred, svesna brojnih pijedestala, statua i vaza u odaji. Strahovala je da ne padne preko sitnijih relikvija. To nikako ne bi valjalo.

Spustila se niz stazu oiviĉenu bogovima i boginjama sa ţivotinjskim glavama. Stigla je do kamene platforme s dva sarkofaga. Plamen sveće je zadrhtao iznad kvarcnog sanduka. U razigranim senkama nazirala je prikaz maĉke i lova. Bila je dirnuta spoznajom da je neko nekada davno toliko voleo kućnog ljubimca. bilj a

Poklopac maĉjeg sarkofaga bio je delimiĉno sklonjen. Htela je da spusti kovertu kroz otvor. Ruka joj je zastala u vazduhu. Miris krvi i tamjana ovde je bio snaţniji.

Okrenula je leĊa maĉjem sarkofagu i podigla sveću. Drhtava svetlost je otkrila masivni granitni oltar. Figure i simboli na njemu nisu bili tako privlaĉni oku. Zanatlija koji ih je naĉinio nije imao dar koji bi preţiveo stoleća. Iz kamena su isijavala druga strujanja. Slojevite, mraĉne i uznemirujuće sile ispunjavale su atmosferu oko njega.

Nije uţasnuto drhtala zbog drevne energije, već zbog sveţe krvi koja je kapala preko ivice oltara. Od straha je ostala bez daha.

Zakoraĉila je unazad i podigla sveću. Tada je ugledala nepokretno obliĉje na oltaru. Ĉovek je leţao na leĊima, glave okrenute u stranu, tako da nije videla njegovo lice.

Prva uspanićena misao bila joj je da je to Dţošua. „Ne“, otelo joj se s usana.

Prišla je oltaru i naterala sebe da pogleda lice ţrtve. Smrt ga je preobrazila u ukoĉenu masku. Silno olakšanje prostrujalo joj je telom, kad je shvatila da to nije Dţošua.

Osećala se slabo i nesigurno posle šokantne spoznaje. Nije Džošua. To je bilo najvaţnije. Verovatno se radi o ucenjivaĉu. Nije nemoguće da mu je neka od ţrtava došla glave.

Dţošua neće biti zadovoljan. Nameravao je da ga ispita.

Moraće da izaĊe iz dvorane i to što pre. Ne smeju je pronaći na mestu ubistva. Bila je unajmljena druţbenica. Svi bi pomislili na najgore, da je ubila ljubavnika ili da je, daleko bilo, pokušala da ukrade vredne umetnine u saradnji s partnerom. Policija će stati iza najoĉiglednije varijante dogaĊaja daje ucenjivaĉ stradao u sukobu sa sauĉesnicom oko podele plena.

Pokušala je da razmišlja, iako to nije bilo lako. Drhtala je od glave do pete. Vrtoglavica se pojaĉavala. Pomislila je da će se svakog trenutka onesvestiti. Agenti Agencije Flint i Mars nikad nisu gubili svest na zadatku.

Neobiĉna magla dizala se oko nje. Videla je kako se bogovi i demoni miĉu u njoj. „To je san“, prošaptala je. Oĉajniĉki se trudila da se pribere. „To nije stvarnost. Ništa od ovog nije stvarnost.“ Tad je ugledala sjajne otiske stopa na podu pored oltara. bilj a

„Da li si mislila da ćeš mi ponovo pobeći, kurvice? Ne znam za neuspeh.“ Glas s teškim ruskim naglaskom dopirao je iz tame s leve strane. Pokušala je da se okrene u pravcu zvuka, kad ju je novi talas vrtoglavice umalo savladao. Spustila je svećnjak na oltar drhtavom rukom. Strahovala je da će pasti i izazvati poţar. Ĉula su joj otupela. Tamjan je uticao na šesto ĉulo. Zbog njega je videla stvari koje prema razumu nisu mogle postojati. Oĉi statue s glavom sokola su blistale. Draguljima optoĉena kobra lelujala se i siktala. Statua boginje Nut raširila je golema krila. Bogovi egipatskog podzemnog sveta - za koje se govorilo da su imali koţu od suvoga zlata i safirnu kosu - oţivljavali su oko nje.

Mirišljavi dim postajao je sve gušći. Petljala je oko haljine da bi potegla damski pištolj. To je bio neizvodljiv poduhvat. Znala je da gubi svest.

Slabasna svetlost sveće osvetljavala je priliku koja joj se primicala.

Prepoznala je boga s glavom šakala. „Anubis“, rekla je. „Ovo nije moguće. Sigurno sanjam.“ „Ne znam za neuspeh.“ Lampa je blesnula u daljini. Brzo se pribliţavala. Ĉula je udarce štapa po podu. „Dţošua“, prostenjala je. Nada i strah dali su joj snage. Posegla je za svojim darom i podigla glas. „Ubica je u dvorani.“ „Imam pištolj“, reĉe Dţošua.

Anubis je već beţao ka zidu na suprotnom kraju dvorane.

Dţošua je stigao do nje. Videla je da je vezao maramicu preko nosa i usta.

Podigao ju je i prebacio preko ramena. „Trebalo je da znam da se ništa neće odvijati po planu. To se nikad ne dešava kad si ti u blizini.“ Bila je na sigurnom.

Odustala je od borbe s nesvesticom. Zaronila je u more tame. Poslednje ĉega se sećala behu poznati psihiĉki otisci koje je videla pored oltara. To je nemoguće, pomislila je. Halucinirala je.

Odneo ju je na sprat. Usput nije sreo nijednog gosta ili slugu. Nije bio siguran da ga niko nije video, ali tešio se mišlju da bi sluĉajni svedok pretpostavio da je Hanina unajmljena druţbenica preterala s dţinom.

Hana je ĉekala u sobi. Zapanjeno je posmatrala brata s neobiĉnim teretom. bilj a

„Blagi boţe, da li je...?“ „U nesvesti je. Puls i disanje su joj normalni.” Spustio je omlitavelu Beatris na postelju. „Mislim daje drogirana. imaš li nekih mirišljavih soli?“ „Da, naravno. Sali ne polazi na put bez njih. Videla sam da Beatris nosi svoju.“ Hana je posegnula za boĉicom koja je visila o lanĉiću oko Beatrisinog struka. „To nije najbolja ideja“, reĉe Dţošua. „Veruj mi kad kaţem da ne ţeliš da je koristiš. Reĉ je o specijalnoj formuli koju spravlja njena poslodavka.

Teĉnost je napravljena da bi oterala divlje pse o nasilnike na dve noge.“ „Shvatam. Veoma neobiĉno. Šta se dogodilo?“ „Nisam siguran, ali nameravam da doznam. Moram da je ostavim s tobom i Sali. Ne bi bilo dobro da me neko vidi u ovoj sobi. U svakom sluĉaju, moram se pozabaviti ubistvom.“ „Kojim ubistvom? O ĉemu govoriš?“ „Slutim da je ţrtva ĉovek koji je pokušao da te uceni. Pitanje je ko ga je ubio?“

bilj a

Dvadeset drugo poglavlje Spustio se starim spiralnim stepeništem koje je poĉinjalo u ostavi. U prizemlju se zaputio dugim, mraĉnim hodnikom ka velikoj dvorani s antikvitetima. Bio je u neobiĉnom raspoloţenju. U njemu je besnela oluja osećanja u kojoj je bilo dosta hladnog gneva, uperenog na njega liĉno. Beatris se njegovom krivicom našla u strašnoj opasnosti.

Ponovo je sve pošlo naopako. Baš kao i pre godinu dana, pomislio je.

Nevina ţena ovog puta nije izgubila ţivot, ali je kobni ishod bio za dlaku izbegnut.

Masivna vrata bila su zatvorena. Pre nekoliko minuta ih je tako ostavio.

Još nisu bila zakljuĉana. Pretpostavio je da je ubica pobegao. Nije verovatno da je trošio vreme na zakljuĉavanje vrata. A opet, ko zna. Kriminalni um se najĉešće dao predvideti, ali ne i uvek.

Izvadio je maramicu koju je upotrebio kad je shvatio da u prostoriji ima opasnih isparenja. Ponovo je pokrio nos i usta.

Ušao je u dvoranu, upalio svetlost i zatvorio vrata za sobom.

Mirišljavi dim se uglavnom raspršio. Izazivao je blagu ošamućenost.

Uĉinilo mu se da se ruka obliţnje statue miĉe. Zanemario je halucinaciju.

Usmerio se na svoj cilj.

Krenuo je napred. Paţljivo je osluškivao. Bio je siguran da je sam u dvorani. Ubica je otišao. Ţrtva nije bio niko od gostiju. Bio je odeven kao sluga višeg ranga, moţda batler. Dţošua je sumnjao da će ga ujutru iko prepoznati.

Pogled na ranu izazvao je sev spoznaje. Laţni batler ubijen je struĉnim ubodom u srce. Ubistva su mogla biti delo dvojice plaćenih ubica. Tako nešto bilo je malo verovatno. Profesionalci obiĉno ubijaju na isti naĉin. Rukopis dvojice ubica nikad se nije u potpunosti podudarao. Nije bilo nikakve sumnje da je ĉovek koji je pre nekoliko meseci ubio Rolanda Fleminga ubio i laţnog slugu u Alverstok holu. Šta se, doĊavola, ovde dogaĊa?, pomislio je Dţoš.

bilj a

U dţepovima ţrtve našao je voznu kartu, nešto novca i ĉasovnik. Ovo poslednje bilo je preskupo za slugu visokog ranga. Pronašao je inicijale na unutrašnjoj strani poklopca - E. R. B. To najverovatnije nisu bili inicijali nastradalog. Sat je sigurno ukraden. „Bio si sitni kriminalac koji se odao ucenjivaĉkom zanatu“, obratio se mrtvacu. „Kako se to desilo?“ Uzmakao je od oltara. Ĉizmom je zakaĉio nešto na podu. Spustio je pogled i ugledao kovertu s novcem koju je Beatris donela.

Podigao ju je i poĉeo metodiĉnu pretragu sobe. Postepeno je širio krug oko oltara, dok nije našao ono što je traţio. Ubica nije imao vremena da odnese alabastersku ĉiniju s dogorelim tamjanom.

Dugo ju je posmatrao. Razmišljao je o mogućim objašnjenjima i zakljuĉcima. Nije mogao da pobegne od istine.

Prošlost nije bila mrtva. Na neki naĉin bila je povezana s Beatris.

bilj a

Dvadeset treće poglavlje Mirišljave soli eksplodirale su u njenim ĉulima.

Beatris se naglo probudila, blago iznenaĊena ĉinjenicom da je ţiva.

Otvorila je oĉi i ugledala Hanu i Sali iznad sebe. „Hvala bogu“, reĉe Hana. „Zabrinule smo se. Kako se osećaš?“ „Kao da mi mozak gori“, reĉe Beatris. „To je zbog soli“, zadovoljno će Sali. „Ništa nije delotvornije od amonijaka, zar ne?“ „Da li još osećaš slabost?“, zabrinuto je upitala Hana.

Beatris se uspravila na jastucima. Razmišljala je. Oprezno je udahnula.

Laknulo joj je kad je otkrila da je bol izbledeo. „Ne“, rekla je. „Sasvim sigurno se neću onesvestiti. Mislim da ne bih podnela još jednu dozu soli.“ Osvrnula se oko sebe. Pokušavala je da se seti proteklih dogaĊaja. „Šta se dešava? Gde je gospodin Gejdţ?“ „Vratio se u prizemlje dm te je doneo ovamo“, objasnila je Hana. „Zbog leša.“ „O, gospode, da. Telo na oltaru“, reĉe Beatris. Utonula je u jastuke. „Bojala sam se da će nastati haos. Ubistvo najdelotvornije upokojava seoske zabave.“ Dţošua je pola sata kasnije tiho pokucao na vrata spavaće sobe. Hana ga je pustila unutra i zatvorila vrata za njim.

Pogledao je Beatris koja je sedela na stolici. „Kako ste?“, pitao je. „Dobro sam“, uveravala ga je, „zahvaljujući vama i Salinim mirišljavim solima. Šta se dešava?“ „Alverstok je probuĊen i obavešten o lešu u sobi s antikvitetima. Verujem da je u šoku. Uspeo je da pozove predstavnike vlasti. Stići će svakog trenutka.“ „Nešto bih volela da znam, gospodine”, rekla je. „Da li imate pištolj sa sobom?“ bilj a

„Ne, ne volim pištolje. Buĉni su i ne naroĉito precizni. Nisu dobro oruţje za osobu koja teţi diskreciji, poput mene. Svaka upotreba vatrenog oruţja diţe veliku prašinu. Moram da priznam da predstavlja delotvornu pretnju. Ubica u mraku nije mogao da vidi da li sam naoruţan.“ „Shvatam“, rekla je. Setila se onog što joj je Hana nedavno rekla. Džoš je vešt s noževima. „Ţeleo bih da nešto znate pre dolaska predstavnika vlasti“, nastavio je Dţošua. „Sta?“ „Ne ţelim da tvrdim da znam šta se veĉeras dogodilo, ali sam gotovo siguran u jedno. Ubica Rolan da Fleminga ubio je i laţnog batlera u prizemlju.“ Kroz nju je prostrujalo hladno, mraĉno sećanje. „Blagi boţe. Uĉinilo mi se da sam videla njegove otiske. Pripisala sam ih halucinaciji. O ĉemu je ovde reĉ?“ „To izmeĊu ostalog znaĉi da su veĉerasnji dogaĊaji povezani s onima u noći Flemingove smrti.“ „Ne razumem“, reĉe Hana. „Šta je s ucenjivaĉkom pretnjom koju sam dobila?“ „Mislim da je to bio mamac i da sam ga zagrizao“, reĉe Dţošua. „Zašto bi iko podmetao mamac za tebe?“, reĉe Hana. „Povukao si se pre godinu dana, ali se nisi krio.“ „Nisam“, nastavio je Dţošua. „Ali neko drugi jeste.“ Beatris je progutala knedlu. „Ja sam.“ „Još nisam siguran, ali pomišljam da me je neko uposlio da uradim ono što najbolje znam.“ „Da pronalaziš ljude“, prošaptala je Hana. „Blagi boţe. Neko te je nagnao da pronaĊeš Beatris?“ „Grešiš. Neko se zanima za vidovnjakinju Mirandu, ţenu koja je nestala u noći Flemingovog ubistva.“

bilj a

Dvadeset četvrto poglavlje „Ubistvo.“ Lord Alverstok otirao je maramicom znoj s ĉela. „Neverovatno. Potpuno neverovatno. Ubistvo u Alverstok holu, u dvorani u kojoj izlaţem najdragocenije delove zbirke?! To je nedopustivo. Luckasta govorkanja o kletvi sad će dobiti krila.“ „Najbrzi naĉin da ih utisate je da pronaĊete ubicu“, reĉe Dţošua.

Beatris ga je posmatrala. Nije pokušao da se maskira. Skinuo je laţnu bradu i brkove. Probudio je Alverstokovog batlera s vestima o ubistvu i objasnio svoje prisustvo u domaćinstvu priĉom koja se nije mnogo razlikovala od istine. Predstavio se kao Hanin brat koji je odseo u blizini da bi otpratio nju i druţbenicu do Londona posle zabave. Primetio je neka „neobiĉna svetla“ u kući. Došao je da ispita stvar, zato što je posumnjao u provalu.

Alverstok je bio previše uzbuĊen zbog novosti o pokušaju pljaĉke i ubistvu da bi preispitivao tu priĉu.

Dţošua je bivao sve nestrpljiviji zbog domaćinove neodluĉnosti. Njegova nervozna aura govorila je glasnije od reĉi. Beatris je znala da ţeli da nastavi istragu. To neće ići bez Alverstokove saradnje. Lord za tu saradnju nije bio raspoloţen. Još se borio s gnevom i nevericom.

Alverstok hol gotovo se ispraznio. Vest o ubistvu izazvala je vatrenu oluju uzurbanih slugu i koĉija. Beatris nije mogla da se naĉudi brzini s kojom su pripadnici više klase beţali pred opasnošću da budu povezani s policijskom istragom. U dvorcu su ostali samo Dţošua, Hana, Sali i ona.

Svi su, s izuzetkom Sali, koja je pakovala Hanine stvari na spratu, bili u biblioteci s potresenim domaćinom. Beatris i Hana su sedele na kauĉu, a Alverstok u stolici za ogromnim stolom od mahagonija. Dţošua je stajao ispred hladnog ognjišta. Rukom se naslonio na kamenu gredu iznad kamina.

Drugom rukom stiskao je balĉak štapa.

Predstavnici lokalnih vlasti obavili su, najblaţe reĉeno, površnu istragu.

Zakljuĉili su da su se dvojica ili više lopova spremala da ukradu umetnine.

PosvaĊali su se - verovatno oko podele plena - pa je jedan od njih stradao.

Lord Alverstok bio je siguran da je stvar završena i da je ubica na putu za London, gde će nestati u podzemlju. Nije bilo razloga da ga bilo ko gnjavi dodatnim pitanjima. bilj a

Dţošua je upravo to nameravao. „Rekao sam da me ne zanima da saznam ko je ubica“, ponovio je Alverstok. „Moja jedina briga je da pronaĊem dobrog bravara, sposobnog da na pravi naĉin zaštiti moju zbirku. Traţicu da mi bravar vrati malo bogatstvo koje mi je naplatio za toboţe nesavladivu bravu. Pravo je ĉudo što sinoć ništa nije ukradeno.“ Beatris je opazila da Dţošua blago zateţe vilicu. Zaţmirio je na priliĉno opasan naĉin. Znala je da svakog trenutka moţe izgubiti kontrolu nad sobom.

Ništa neće postići ako previše pritisne Alverstoka, pomislila je. Takva vrsta pritiska samo bi uznemirila lorda, pa bi postalo još nespremniji na saradnju.

Odluĉila je da je vreme da se umeša. „Gospodine, ne krivite bravara“, nenametljivo se oglasila. „Nije on kriv što su uljezi ušli u dvoranu. Ni najbolja brava na svetu ne moţe da zaustavi lopova koji poseduje kljuĉ. Gospodin Gejdţ vam predlaţe da otkrije kako je kljuĉ ukraden.“ Upitno je pogledala Dţošuu. „Imam li pravo, gospodine Gejdţ? “ Dţošua je dobovao prstima po granitnoj gredi iznad kamina u mahnitom ritmu. Naglo je prestao. Izgledao je nezadovoljno samim sobom. „Rekao sam vam da krada kljuĉa ne bi bila...“ Moguća u najvećem broju sluĉajeva“, oglasila se. Prekinula ga je pre no što je stigao da samom sebi izbije adut iz ruke. Domaćinu ne bi prijalo da ĉuje da su mu mere sigurnosti nedovoljne. „Oĉigledno je da se lord Alverstok veoma potrudio da obezbedi nadaleko poznatu spektakularnu zbirku.“ „Potrošio sam prokleto bogatstvo na sigurnosne mere“, promrmljao je Alverstok. „Dva uljeza su i pored toga veĉeras uspela da se probiju do antikviteta“, nenametljivo je nastavila Beatris. „Zbog toga bi vam bilo pametno da prihvatite ponudu gospodina Gejdţa o veoma diskretnoj istrazi. “ Dţoš je izgledao sve smrknutije. Nije nudio svoje usluge, već se trudio da natera Alverstoka da mu dozvoli da nastavi istragu.

Beatris je molećivo pogledala Hanu, koja se smesta ukljuĉila u razgovor. „GospoĊica Lokvud izrekla je veoma mudru misao, gospodine. Kako ćete zaštiti svoje dragocenosti ako ne otkrijete šta veĉeras nije bilo u redu?“ Alverstok se namrštio. „Uh.“ Dugo je razmišljao. bilj a

„Sreća je htela“, raspoloţeno će Beatris, „da gospodin Gejdţ ima iskustva u ovakvim stvarima.“ Dţošua ju je mrko pogledao. Prenebregla je njegovu reakciju. Alverstok je sastavio ţbunaste obrve. Pogledao je Dţošuu s neskrivenom sumnjom. „Recite mi kakvo je vaše iskustvo u sprovoĊenju kriminalnih istraga, gospodine?“ „Radio sam kao savetnik za Skotland jard“, reĉe Dţošua neodreĊenim, poverljivim tonom koji je upućivao na zakljuĉak da su se savetniĉke usluge ticale veoma osetljivih stvari. „Recimo da sam pomagao po odreĊenim pitanjima u kojima je diskrecija bila od prvorazredne vaţnosti. Oprostite, ali ne mogu otkriti detalje tih sluĉajeva. Siguran sam da ćete me razumeti.“ „Da, da, naravno, diskrecija pre svega.“ Alverstoku je vidno laknulo. „Moţda gospoĊica Lokvud ima pravo. Voleo bih da saznam kako su proklete lopuţe ušle u veliku dvoranu, da bih sprećio ponavljanje takvih neprijatnosti.“ „To je sjajna ideja“, sloţila se Hana. „Naravno“, reĉe Dţošua. Usmerio je paţnju na Beatris. „To je hvale vredan plan, gospoĊice Lokvud“, rekao je suvo.

Poĉastila ga je smernim osmehom. „Hvala vam, gospodine.” „Vrlo dobro“, reĉe Alverstok. „U tom sluĉaju bilo bi mi vrlo drago ako biste se pozabavili sluĉajem ukradenog kljuĉa, gospodine!” „Rado ću istraţiti tu stvar za vas“, reĉe Dţošua. Skinuo je ruku s grede iznad kamina i zgrabio štap s obe ruke. „Još nešto bih vam predloţio.“ Alverstok je izgledao oprezno. „Da?“ „Pretpostavljam da imate katalog antikviteta izloţenih u velikoj dvorani?“ „Naravno.“ Lord nije krio da je uvreden i najblaţom insinuacijom da ne raspolaţe aţurnim spiskom predmeta u kolekciji. „Imam iscrpne podatke o svim akvizicijama.“ „Mislim da bi bilo mudro preĉesljati spisak antikviteta ĉim završim ispitivanje scene zloĉina“, reĉe Dţošua.

Panika je osvanula na Alverstokovom licu. „Blagi boţe, da li sumnjate da je ubica mogao odneti neku od dragocenosti?“ „Ne moţemo biti sigurni dok ne pregledamo spisak“, odvratio je Dţošua. bilj a

Dozvolio je da nestrpljenje izaĊe na videlo, pomislila je Beatris. Prekorno ga je osmotrila. Ćutao je, uprkos vidnoj nervozi. „Takav posao zahteva priliĉnu koliĉinu vremena“, rekao je Alverstok. „Razumem“, reĉe Dţošua. „Bilo bi izuzetno vaţno da saznamo ako nešto nedostaje.“ „Da, naravno.“ Alverstok se ponovo uznemirio. „Nisam razmišljao o mogućnosti da je lopov utekao s nekom od relikvija.“ Ustao je i prišao vratima. „Ako mi dozvolite, zamoliću batlera da vam da spisak na uvid.

Proĉešljajte ga ĉim završite istragu, Gejdţe.“ Dţošua je saĉekao dok se vrata nisu zatvorila za Alverstokom. Zatim je pogledao Beatris. Opušteno se osmehnula. „Nema na ĉemu“, rekla je. „Ubedio bih ga da mi dozvoli da istraţujem“, reĉe Dţošua. „Tjah. Kako ste krenuli, bilo je pitanje vremena kad će nas izbaciti iz kuće“, reĉe Beatris. „Priznajte.“ Hanu je ovaj prizor zabavljao. Podigla je obrve. „Beatris ima pravo, Dţoše. To ti je poznato. Njen si duţnik.“ „U stara vremena mi dozvola za obavljanje istrage ne bi bila potrebna“, progunĊao je. „Ne bi. Koristio bi se drugim metodama“, oštro će Hana. „Prvenstveno posetnicom onog groznog Viktora Hejzltona. Dani razotkrivanja zavera protiv krune su okonĉani. Hvala dragom bogu na tome.“ „Moţda nisu sasvim“, odvratio je Dţošua. Govorio je veoma, veoma tiho.

Hana je zurila u njega.

Beatris je zahladnelo oko srca. „Kako to mislite?“ „Situacija se zakomplikovala“, rekao je. „O ĉemu govoriš?“, zanimala se Hana. „Nemam sve odgovore, ali ti mogu reći da mi je tamjan kojim se ubica sinoć posluţio da omami Beatris veoma poznat. Verujem da potiće iz laboratorije mog bivšeg saradnika.“ Beatris se namrštila. „Kako to mislite?“ Hana je zapanjeno zurila u brata. „Dţoše, da li si siguran?“ „Verujem da je formulu za omamljujući tamjan smislio Klement Lansing“, reĉe Dţošua. „Prepoznajem elemente. Ne znam ko ga je veĉeras upotrebio. Moguće je da je bilj a

njegove zabeleške pronašao neko ko raspolaţe nauĉnim znanjima potrebnim za pripremu. Postoji još jedna mogućnost.“ Hana je grĉevito preplela prste. „Veruješ li da Lansing posle svega što se dogodilo moţe biti ţiv?“ „Moram da pretpostavim da je to sluĉaj, ako ne mogu da dokaţem suprotno“, odvratio je Dţošua.

Beatris se namrštila. „Mogu li da se nadam da će mi neko objasniti o ĉemu priĉate?“ Hana je uzdahnula i ustala. „Prepustiću taj posao Dţošu. Naposletku, to je njegova priĉa. Idem gore da nadgledam pakovanje. Naloţiću Sali da spakuje i vaše stvari, Beatris.“ „Hvala vam“, reĉe Beatris.

Dţošua je poţurio do vrata da bi ih otvorio sestri koja je zastala na pragu, vidno zabrinuta. „Ovo mi se nimalo ne dopada, Dţoše“, rekla je. „Ne dopada se ni meni, ali moram otkriti istinu. Nemam drugog izbora.“ „Nemaš“, sloţila se Hana. „Pretpostavljam da nemaš.“ Izašla je u hodnik. Dţošua je paţljivo zatvorio vrata za njom. Beatris mu se obratila. „Pa šta imate da mi kaţete, gospodine?" Nije odmah odgovorio.

Stajao je na prozoru i ćutke posmatrao vrt.

Oglasio se posle duţe pauze. „Klement Lansing je bio nadareni hemiĉar i pasionirani arheolog, opĉinjen egipatskim antikvitetima. Bio je ubeĊen da su drevni Egipcani u potrazi za savršenim naĉinom oĉuvanja tela naĉinili niz nauĉnih otkrića izgubljenih u tami vekova. Njegov cilj bio je da pronaĊe izgubljenu tajnu drevne civilizacije.“ „Kako ste ga upoznali?“ „Nekad smo prijateljevali.“ Ĉvrsto je stisnuo ĉeliĉni balĉak štapa. „Sreli smo se u Oksfordu i otkrili da imamo mnogo toga zajedniĉkog. Viktor Hejzlton nas je regrutovao u špijunsku sluţbu krune.“ „Mislite na misterioznog gospodina Smita.“ „Tako je. Klement Lansing i ja sproveli smo mnogo istraga.“ Zastao je. „Bili smo veoma dobri u tom poslu.“ „Shvatam.“ bilj a

„Hejzlton je dobro iskoristio Lansingovo zanimanje za nauku, poznavanje jezika i strast prema egipatskim starinama. Lansingu je zvanje arheologa sluţilo kao idealna fasada za ĉesta putovanja u inostranstvo. Razvio je razgranatu mreţu poznanstava u nekoliko glavnih gradova, od uliĉnih prodavaca do najviših zvaniĉnika. Snabdevao je Hejzltona velikim brojem informacija. Pruţao mi je neophodne podatke za gonjenje zaverenika i izdajnika u Londonu.“ „I sve to je nadgledao Viktor Hejzlton?“ „Viktor nas je obuĉavao i dodeljivao zadatke.“ „Kada je Klement Lansing postao opasni kriminalac?“ Dţošua se usredsredio na vrt s one strane prozora. „Pojavila se i jedna ţena.“ „Naravno“ reĉe Beatris. „Trebalo je da pretpostavim.“ „Ema, kćerka Viktora Hejzltona, bila je veoma lepa i obrazovana ţena.“ „I Lansing i vi ste je ţeleli.“ Grĉevito se osmehnuo. „Kao što sam rekao, bila je divna i pametna. I bila je kćerka Viktora Hejzltona.“ „Dobro. Hejzlton je bio vaš uĉitelj i poslodavac. Pretpostavljam da to dovoljno govori. “ „Viktor mi je bio više od uĉitelja i poslodavca“, tiho će Dţošua. „Spasao me je od tame koja je prebivala meni. Dugujem mu veĉitu zahvalnost. Na kraju sam ga izneverio.“ „Ne razumem.“ „Nije vaţno. To sad nije vaţno.“ Uhvatio se ĉvrsto za prozorski okvir. „Ema je izabrala Lansinga. Razumeo sam je, iako sam bio razoĉaran njenim izborom.“ Beatris je podigla obrve. „Doista?“ „MeĊu njima je postojala strast koja nije mogla postojati izmeĊu nas dvoje.“ Nastavio je posle kraće pauze. „Nisam strastven muškarac. “ Beatris se ţenstveno zakikotala. Nadala se da je to ţenstveni kikot, a ne prostaĉki smeh.

Dţošua se naglo okrenuo prema njoj. „Da li vas ova priĉa zabavlja?“, pitao je. „Ne, samo mi se ĉini netaĉnom.“ „Šta vi, dodavola, znate o mom temperamentu?“ bilj a

„Oĉigledno je da znam mnogo više od vas, gospodine. To sad nije tako bitno.“ Nije htela da raspravlja o tome. „Poĉeli ste da mi izlaţete pozadinsku priĉu povezanu s našom istragom. Molim vas da nastavite.“ Delovao je rastrzano, kao da je raspoloţen za raspravu o manjku strastvenosti. Beatris je ljubazno ĉekala da nastavi.

Na kraju je napustio prvobitnu temu. „Ema je delila Lansingovu oĉaranost hemijom i egipatskim antikvitetima“, rekao je. „Nastavite“, tiho će Beatris. „Pronašli su nesvakidašnji grob na iskopavanjima u Egiptu. U njemu je bio i veoma neobiĉan sarkofag bez mumije. Otkrili su i statuu Anubisa. Oĉi kipa - verovatno dva draga kamena - nedostajala su. U sarkofagu je bio papirus. Ema je dešifrovala hijeroglife. Shvatili su da su pronašli drevnu formulu za ĉuvanje ljudskih tela. Opsedala ih je misao da je primene u praksi.“ „Zašto bi, za ime sveta, ţeleli da naprave formulu za balzamovanje?“, zanimala se Beatris. „Hemikalije su, prema papirusu, posedovale zapanjujuća svojstva.

Formula je mogla da budi ljude iz mrtvih.“ „Magija, dakle. Ne mogu da verujem da su dvoje inteligentnih, savremenih ljudi - s opseţnim nauĉnim obrazovanjem - mogli da poveruju u takve besmislice.“ „Isprva su bili skeptiĉni. Eksperimenti na pacovima naveli su ih na pomisao da je egipatska vodica, kako su nazvali formulu, delotvorna.

Poverovali su da teĉnost za prezervaciju ima natprirodna svojstva.“ „Nećete valjda tvrditi da su uspeli da oţive mrtve glodare. To je obiĉna glupost.“ „Nisu uspeli da oţive mrtvo stvorenje, ali je egipatska vodica imala neka ĉudesna svojstva. Ako biste pogledali pacova potopljenog u teĉnost, zakleli biste se da je u stanju hibernacije. To je bio...“, oklevao je, traţeći odgovarajuću reĉ. „To je bio neverovatan prizor.“ „Ali pacovi saĉuvani na taj naĉin bili su i dalje mrtvi“, glasno je razmišljala Beatris. „Jesu. Ema i Lansing bili su ubeĊeni da su na korak od uspeha. Verovali su da je tajna u natprirodnim svojstvima oĉiju statue Anubisa.“ „U dragom kamenju koje je nedostajalo?“ bilj a

„Tako je. Poĉeli su intenzivnu potragu za njim.“ „IznenaĊuje me što su mislili da je ostalo dovoljno toga za oţivljavanje.

Tradicionalni egipatski postupak prezervacije mrtvih ukljuĉuje uklanjanje većine unutrašnjih organa i mozga.“ „Ovo je bio sasvim drugaĉiji proces. Papirus je tvrdio da je vreme od najveće vaţnosti za njegov uspeh. Upokojeni se odmah posle smrti mora uroniti u hemijsku kupku koja ga navodno dovodi do stanja prividne smrti.

Ostaje u egipatskoj vodici dok se ne izleĉi od bolesti ili povrede koja je prouzrokovala smrt. Biva oţivljen energijom iz Anubisove statue.“ Beatris je odmahnula glavom. „To je ludo.“ „Jeste“, progovorio je Dţošua. „Njihova opsednutost egipatskom vodicom prerasla je u izvestan oblik ludila. To je pogotovo vaţilo za Lansinga. Poĉeo je da izvodi eksperimente na ljudima.“ Beatris se trgla. „Blagi boţe.“ „Birao je ţrtve iz redova najsiromašnijih beskućnika. Ema se uţasnula kad je otkrila da ubija neduţne u svojoj potrazi. Pogrešila je što mu se otvoreno suprotstavila. Zatoĉio ju je u svojoj kući. Viktor je shvatio da mu se kćerka nalazi u smrtonosnoj opasnosti. Poslao me je da je spasem. Prekasno sam stigao.“ „Šta se desilo?“ „Ema je pokušala da pobegne. Lansing ju je uhvatio. U ludilu je pomislio da beţi k meni, da me voli i da ga je izdala. Udavio ju je. Pronašao sam njen leš na podu laboratorije. Lansing je odnekud iskrsao. Rekao je da je Ema stradala zbog mene, da me ĉeka i da ćemo svi umreti zajedno. Aktivirao je eksploziv.“ „Upali ste u zamku“, prošaptala je Beatris. „Ali ste preţiveli.“ Pogledao je u štap. „Ni dan-danas nije mi jasno kako sam uspeo da se dokopam kamenog hodnika. Zidovi su me donekle zaštitili od strahovite eksplozije. Vatra je nastupila za njom.“ „Kako ste umakli?“ „Moja sećanja na ono što se desilo posle eksplozije nalikuju grozniĉavom bunilu. Lansing je ĉuvao mnoštvo snaţnih hemikalija u laboratoriji, ukljuĉujući i tamjan s kojim ste se sinoć susreli. Udarni talas i vatra oslobodili su gasove u atmosferu. Košuljom sam pokrio usta i nos. Isteturao sam se iz plamenom zahvaćene kuće, obuzet halucinacijama.“ bilj a

Posmatrala je oţiljak. „Obilno ste krvarili. Takva iskušenja svakom bi pomutila pamćenje. Da li su tela otkrivena?“ „Jesu. Taĉnije bi bilo reći da smo u to doba pretpostavili da su pronaĊena.

Nedeljama nisam mogao da se vratim na mesto zloĉina zbog teških rana.

Viktor Hejzlton je deţurao pored zgarišta s ekipom radnika. Danima su morali da ĉekaju da se ruševine ohlade. Na kraju su našli neprepoznatljiva tela.

Doktor koji je ispitivao leševe utvrdio je da je jedan leš muški, a drugi ţenski.

Više od toga nije mogao da kaţe. Hejzlton je odonda u ţalosti. Ţaliće za kćerkom do kraja ţivota.“ „Zbog toga je prestao da bude gospodin Smit?“ „Bio je Lav, branilac imperije“, reĉe Dţošua. Njegov ton se graniĉio sa strahopoštovanjem. „Nakon Emine pogibije prestao je da brine za budućnost Engleske. Sahranjena je s njom, što se njega tiĉe.“ „Da li vas krivi za njenu smrt?“ „Ništa sliĉno mi nije rekao, iako obojica znamo da sam ga izneverio.

Poslednji put sam ga video na Eminom pogrebu. Od tog dana nismo razgovarali niti na bilo koji naĉin komunicirali.“ „Preterana tuga moţe da otera ĉoveka u oĉajanje“, reĉe Beatris. „U takvom stanju se otuĊuje i od najbliţih.“ Dţošua je upro pogled u vrt. „To mi je poznato.“ Ustala je i stala pored njega. „Uprkos svemu krivite samog sebe.“ Ćutao je.

Nije mogla da smisli nikakve reĉi utehe ili ohrabrenja. Uĉinila je jedino što je mogla. Dodirnula je ruku kojom je stiskao štap. Osetila je poznati šapat duhovne bliskosti koji se javljao meĊu njima. Pitala se da li ga i on oseća.

Spustio je pogled na nju, kao da nije siguran kako da protumaĉi sitni gest bliskosti. Osećala je kako se ĉupa iz prošlosti i vraća u sadašnjost. „Sad se pitate da li je moguće da je Lansing preţiveo poţar“, rekla je. „To je malo verovatno, ali je moguće. Verovatnije je daje neko pronašao njegove nauĉne beleške i da ih je iskoristio za pripravljanje omamljujućeg tamjana. Šta god daje sluĉaj, nemam drugog izbora do da otkrijem istinu.

Potraga poĉinje u Alverstok holu.“ „Pretpostavljam da ćete razgovarati sa osobljem i ispitati listu gostiju?“ bilj a

„Moţda. Prvo ću pregledati veliku dvoranu. Sinoć nisam imao vremena za temeljnu pretragu.“ „Pridruţiću vam se“, hitro je prozborila. „Ne ţelim da se u to mešate.“ „Sami ste rekli da sam umešana.“ „Bićete na sigurnom u Londonu, dok ja istraţujem.“ „Nismo u Londonu“, podsetila ga je. Trudila se da govori postojanim i pribranim glasom. Znala je da Dţošua ne bi reagovao na strastvene zahteve ili svaĊalaĉki nastup. Samo je logika imala šanse da prodre u njegovu tvrdoglavu glavu. „Pomenuli ste da imam izuzetnu moć zapaţanja. Ona će vam sigurno biti od koristi, ako mi dopustite da se vratim u dvoranu s antikvitetima. Ko zna, moţda ću u njoj videti nešto što će podstaći upotrebljivo sećanje?“

bilj a

Dvadeset peto poglavlje „Nisam halucinirala“, reĉe Beatris. Posmatrala je sjajne otiske na podu. „Ĉovek koji je ubio Rolanda bio je ovde prošle noći. ĉekao je tamo, iza velike statue. Prišao je oltaru kad je ucenjivaĉ stigao. Ubio ga je.“ „Verovatno se prvo posluţio omamljujućim tamjanom, da bi onesposobio ţrtvu“, reĉe Dţošua. „Upotrebio ga je i kad ste vi stigli.“ Stajali su pored sarkofaga u velikoj dvorani i pokušavali da sklope sliku sinoćnjih dogaĊaja. Lampe su gorele, ali je plamen na Beatrisin zahtev stišan.

Dţošua nije pruţao otpor kad je objasnila da u senkama lakše opaţa magliĉaste tragove energije. Znala je da ne veruje da vidi natprirodne tragove ubice i njegove ţrtve, ali je bio voljan da joj dopusti da radi na njen naĉin.

Posmatrala ga je dok je ispitivao alabastersku ĉiniju sa ostatkom omamljujućeg tamjana. „Htela sam da vam postavim dva pitanja“, rekla je. „Prvo, zašto dim sinoć nije uticao na vas?“ „Uĉinio sam isto što i pri prošlogodisnjem bekstvu iz laboratorije. Pokrio sam nos i usta tkaninom i pokušao da svedem disanje na najmanju meru. Brzo sam vas pronašao i izvukao iz dvorane. To nije trajalo duţe od dva-tri minuta.“ „Govorite o tome kao da se radi o najjednostavnijem poduhvatu.“ „Osetio sam miris omamljujućeg tamjana odmah po ulasku u odaju s antikvitetima. Imao sam vremena da se zaštitim.“ „Napao je sva moja ĉula“, reĉe Beatris. „Osamutio me je. Poĉela sam da haluciniram. Ĉinilo mi se da su statue oţivele.“ „Ako ikad ponovo namirišete tu stvar, smesta pokrijte nos i usta.

Pokušajte da se spustite na pod.“ „Zašto?“ „Isparenja se nalaze u dimu, koji se penje uvis.“ „Da, naravno. Trebalo je da se setim toga.“ „Bili ste zateĉeni“, nastavio je ozbiljnim tonom. „Ne zaboravite i šok izazvan pronalaţenjem leša. Nije ni ĉudo što ste bili dezorijentisani.“

bilj a

Osmehnula se u sebi. „Hvala vam na razumevanju. Pretpostavljam da sad ne bismo ĉavrljali u ovoj dvorani da me niste pronašli.“ Zadrhtala je kad je videla krvave mrlje na oltaru. „To me dovodi do drugog pitanja.“ Prišao je oltaru. „Šta biste ţeleli da znate?“ „Kako ste znali da sam u opasnosti? Niko nije ušao ili izašao iz dvorane.

Ucenjivaĉ je ubijen pre no što sam stigla. Kad sam prekoraĉila preko praga dvorane, ubica je već bio unutra. Šta vas je upozorilo na moju situaciju?“ „Ponekad mi se javi predosećaj da ne ide sve po planu.“ „Shvatam. Poznajem to osećanje. Zove se intuicija." „Ako ţelite da mi kaţete da je intuicija vidovnjaĉki dar, ne trošite reĉi.“ „Mislite da nije suštinski natprirodna pojava?“ „Ne, mislim da nije. To je samo skup opaţanja - od kojih su neka tako sitna da ih nismo svesni - i saznanja o vezama izmeĊu njih.“ „To bi se moglo nazvati psihiĉkom svešću.“ Prenebregao je njenu primedbu. „Sinoć sam posmatrao vrata ove odaje i primetio slabasnu, ali neospornu promaju u hodniku ispred nje. Stizala je iz ove sobe.“ „Promaja, hmmm? Šta nam to govori?“ „Govori nam da postoje još jedna vrata, koja najverovatnije vode do stepeništa za poslugu.“ Osvrnula se oko sebe. „Ne vidim ih.“ „Provedite me kroz sinoćnje dogaĊaje, od samog poĉetka.“ Poslušala ga je. Kad je završila kratku priĉu, zastala je ispred oltara. „Ovde sam stajala kad su me isparenja savladala. Opazila sam leš i psihiĉki trag ubice. Osetila sam neĉije prisustvo u dvorani. Uĉinilo mi se da se jedna statua kreĉe ka meni.“ „Koja?“ „To je bio bog s glavom šakala, Anubis. Bio je u delimiĉno ljudskom obliĉju.“ Nabrala je nos. „Znam da to sad zvuĉi besmisleno, ali tad sam se mogla zakleti da je statua oţivela.“ „Ili je to bio ĉovek s maskom“, reĉe Dţošua. „Zašto bi ubica nosio masku?“ bilj a

„Iz dva razloga. Da bi se zaštitio od omamljujućeg tamjana.“ „Da, naravno. A koji je drugi razlog?“ „Da bi posejao uţas ţrtvama u srcu. Znao je da tamjan izaziva halucinacije, a da maska seje strah. Neki profesionalci uţivaju u tom aspektu ubistva.“ Duboko je udahnula. „Shvatam.“ „Šta ste još primetili?“, zanimao se Dţošua. „Bojim se da nisam zapazila ništa korisno. Videla sam kako Anubis ide na mene. Govorio je s ruskim naglaskom. Rekao je nešto poput: Da li si mislila da ćeš mi pobeći, kurvice? Videla sam svetlost koju ste zapalili. Ubica je shvatio da je otkriven i pobegao. Samo toga se sećam.“ „Moram pronaći izvor promaje koju sam opazio. Kaţete da je glas dopirao iza vas?“ „Jeste.“ „Ubica nije prošao pored mene, što znaĉi da postoje i druga vrata.“ Krenuo je ka najbliţem zidu. Proĉistila je grlo kad je zakljuĉila da namerava da metodiĉno istraţi prostoriju da bi pronašao izvor promaje. „Mogu da vam uštedim vreme“, rekla je. „Kako?“ Spustila je pogled na svetlucave otiske. „Mislim da ćete vrata naći tamo, iza granitne figure.“ Podigao je obrve. Isprva je mislila da će se oglušiti o njene reĉi i da će nastaviti potragu na svoj naĉin. Iznenadila se kad je prišao velikoj kamenoj statui i nestao iza nje. „Ovde su vrata za poslugu“, obznanio je. „Sjajno zapaţanje, Beatris.“ „Hvala vam“, rekla je. „Taj uvid dugujem natprirodnim ĉulima.“ Pojavio se iza granitnog kipa. „Mnogo je verovatnije da ste sinoć osetili promaju i odredili pribliţnu lokaciju njenog izvora, zahvaljujući nimalo natprirodnom ĉulu sluha.“ „Veoma ste dobri u pronalaţenju normalnih objašnjenja za paranormalne pojave.“ „To je zato što su normalna objašnjenja obiĉno sasvim dovoljna.“ „Hmm.“ bilj a

Savladala je lavirint umetnina da bi mu se pridruţila. Ugledala je neupadljiva vrata kad je zaobišla granitni kip. Bila su doslovce nevidljiva s bilo kog mesta u odaji, zbog mnoštva relikvija. Velika zidna slikarija stajala je ispred njih. „Ubica je znao za njih“, reĉe Dţošua. „To znaĉi da je veoma dobro poznavao dvoranu. Klement Lansing kretao se meĊu kolekcionarima.

Poznavao je Alverstoka.“ „Mislite li da je Lansing ubica?“ „Ne mislim. Nije vešt s noţem. Koristio bi druge metode, najverovatnije otrov.“ Pokušao je da otvori vrata. Lako su popustila. Beatris je ugledala kameno stepenište. Nestajalo je u moru tame. Tragovi ubice sijali su na stepenicama. „Bio je besan“, rekla je. „Razgnevio se zato što je bio prekinut u izvršenju gnusnog zadatka.“ Dţošua je ćutke razmišljao, posmatrajući mraĉno stepenište. „Idem po lampu“, rekao je. „Otkrićemo gde vodi.“

bilj a

Dvadeset šesto poglavlje Nedugo potom poĉeli su da silaze drevnim stepeništem. Beatris je podigla lampu. Svetlost se prosipala po kamenom hodniku dok su silazili u podzemlje stare kuće. „Vidim tragove u prašini, reĉe Dţošua. „Ubica je ušao u kuću i izašao iz nje ovim putem.“ Beatris je prouĉavala sveţe otiske, izoštrenim ĉulom. „Da, sigurna sam da je isti ĉovek koji me je sinoć ĉekao u dvorani ubio Rolanda. Nema nikakve sumnje.“ „To je sasvim oĉigledan zakljuĉak.“ „Dobro je što sam navikla da ljudi dovode moje sposobnosti u pitanje. U protivnom bi me uvredili upornim skepticizmom.“ „Ne ţelim da vas uvredim.“ Zvuĉao je iskreno. „Samo mislim da imate bujnu maštu.“ „Da li ste ikad dozvolili sebi da se povedete za nesputanim uzletom uobrazilje, gospodine Gejdţ?“ „Dobro se ĉuvam takvih uzleta. Retko kad dovode do korisnih rezultata.“ „Ponekad vam se dese?“, navaljivala je. „Nisam od kamena.“ „Zvuĉali ste kao neko ko priznaje ozbiljnu manu.“ Sišli su niz stepenice i zašli za ugao. Ušli su u novi prolaz. Beatris je srce sišlo u pete. Hodnik je bio uzak i pun neumoljive tmine. Stara, poznata nervoza se pojaĉala. Podigla je lampu da bi osvetlila prostor ispred sebe. „Prošle noći“, reĉe Dţošua.

Reĉi su je iznenadile. Borila se da obuzda ustreptale nerve. Pobojala se da je nešto preĉula. „Oprostite“, rekla je. „Šta se desilo prošle noći?“ Nagnala je sebe na duboko i ravnomerno disanje. Moţe ona ovo. Ima lampu. Dţošua je kraj nje. „Kad smo se prošle noći poljubili u niši, poslednji put sam dopustio sebi da se povedem za uzletom uobrazilje.“ bilj a

„Tako dakle.“ Nije znala kako da reaguje. Bila je sigurna da će ponovo pocrveneti. Tama joj narednih nekoliko sekundi nije smetala.

Pokušavala je da smisli pravi odgovor kad se Dţošua naglo zaustavio. „Šta nije u redu?“, pitala je s blagom drhtavicom. „Vazduh se promenio. Mogu da namirišem more.“ Oprezno je udahnula i osetila slanu notu u vazduhu. Ĉula je prigušenu tutnjavu u daljini. Talasi udaraju o kamenitu obalu, pomislila je. „Prolaz sigurno vodi do mora.“ Spustila je pogled na tragove energije na kamenom podu. „Ovde je bio mirniji, u većoj meri je gospodario sobom. Bes i ozlojedenost nisu ga napustili. Ne, osećao je više od besa, neku vrstu mahnitog gneva.“ „To je logicna pretpostavka zasnovana na onom što znamo o njemu“, reĉe Dţošua. „On je profesionalac u krvavom poslu. Ponosi se svojom struĉnošću.

Prirodno je što se razbesneo posle sinoćnjeg neuspeha.“ „Ne moţete da priznate da sam sposobna da vidim tragove natprirodne energije koje ostavlja za sobom, zar ne?“ „Doneli ste zakljuĉak na osnovu logike i intuicije, bili toga svesni ili ne.“ „GospoĊa Flint i gospoĊa Marš bile su sasvim u pravu kad su rekle da mušterije prave najviše problema.“ „Da li hoćete da kaţete da sam vaša mušterija?“, pitao je. „To je suština našeg odnosa, gospodine. Plaćate agenciji za moje usluge.

To vas ĉini mušterijom.“ „Đavola me ĉini. Ovim pitanjem pozabavićemo se kasnije.“ Ubrzao je korak. Lupkao je štapom po kamenu u ujednaĉenom ritmu. Beatris je podigla suknju. Laknulo joj je što se brţe kreću. Ţurba joj je pomagala da suzbije neprijatno osećanje koje ju je grizlo iznutra.

Zvuk talasa koji udaraju o stenje postajao je sve jaĉi, baš kao i vlaga.

Kameni zidovi tunela naglo su se završili. Našli su se u velikoj pećini.

Nemirna morska voda ispunjavala je donji deo podzemne dvorane. Vrila je i prosipala se po malom drvenom molu koji se dizao i spuštao u skladu s plimom. Beatris nije videla izlaz iz pećine s mesta na kom je stajala. Osećala je strujanje sveţeg vazduha koji je nadirao u nju.

bilj a

„Ovo je stara krijumĉarska pećina“, reĉe Dţošua. Podigao je lampu iznad glave da bi osmotrio dok. „Ĉamac je ovde ĉekao kopilana. Pitanje je da li je došao sam, ili je neko veslao? Nije nemoguće, ali malo je verovatno da iskusni londonski plaćeni ubica bude i sposobni veslaĉ koji poznaje ovu obalu.“ „Moţda ću moći da vam odgovorim na pitanje ako siĊemo do doka“, reĉe Beatris.

Bila je nešto mirnija kad su napustili uski, mraĉni prolaz. Slani vazduh i talasanje vode pomogli su joj da se otrese nelagode.

Upitno ju je pogledao. Mislila je da će odbiti njenu ponudu. Ubrzo je klimnuo i krenuo niz stepenište ka doku.

Zastao je u podnoţju kratkog stepeništa. Okrenuo se da bi joj pruţio ruku. „Budite paţljivi“, rekao je. „Stepenice su vlaţne i klizave.“ Sitni viteški gest ju je šarmirao, uprkos neobiĉnim okolnostima. Njihov odnos je vrludao izmeĊu sumnje i opreznog partnerstva. Sinoćnji vreli poljubac bio je odstupanje, kratki intermeco koji ih je zatekao nespremnim.

Pitala se da li će Dţošua dozvoliti sebi da još jednom podlegne uzletu uobrazilje.

Nakratko je oklevala da prihvati njegovu ruku. Plašila se da će ga povući za sobom, ako se oklizne na mokrim stepenicama. Odrţavao je ravnoteţu samo zahvaljujući štapu. Setio se kako se sinoć probio do nje uprkos opasnim isparenjima da bi je odneo na bezbedno mesto.

Pruţila mu je ruku. Stisnuo ju je kao kleštima. Znala je da je osetio njeno kratkotrajno oklevanje. „Neću dozvoliti da padnete“, prozborio je.

Blago se ukoĉila. Ponovo su bili u sumnjiĉavoj fazi. „Znam“, rekla je.

Na dnu stepenica je oslobodila ruku. Pokušala je da izgleda odluĉno i poslovno. Izoštrila je ĉula i osmotrila vrele pipke energije koji su su se kovitlali u otiscima. Videla je još nekoliko otisaka pored ubiĉinih. „Dva ĉoveka su bila ovde“, rekla je. ,Jesu.“ Okrenula se prema njemu, zato što se tako brzo sloţio s njom. Koraĉao je po starom doku. Nagnuo se da pogleda mali, uski predmet. „Šta je to?“, pitala je. „Cigareta.“ Ispravio se. „Veslaĉ je pušio dok je ĉekao ubicin povratak.“ bilj a

„Veslaĉ je sigurno meštanin. Niko drugi ne bi znao lokaciju krijumĉarskog legla.“ „Na obali smo. Nije teško pronaći sposobnog veslaĉa koji poznaje okolne vode. Siguran sam da svaki muškarac i deĉak u kraju znaju da plove i da dobro poznaju teren. Problem je kako osigurati da veslaĉ ne progovori. Vesti o ubistvu u Alverstok holu brzo će se proširiti po selu. Pre ili kasnije saznaće se da je neko od seljana unajmljen da u noći ubistva odveze stranca do stare krijumĉarske pećine, nedaleko od gospodarske kuće.“ Zadrţala je dah. „Moramo pronaći veslaĉa.“ „Sumnjam da će to biti problem“, reĉe Dţošua. „Leševi uvek završavaju na obali.“

bilj a

Dvadeset sedmo poglavlje „Stari krijumĉarski prolaz, kaţete?“ Ţbunaste obrve i zalisci lorda Alverstoka grdli su se dok se mrštio. „Zaboravio sam na tunel prema pećini.

Prvobitno je naĉinjen kao put za bekstvo u sluĉaju opsade. Kasnije je korišćen za krijumĉarenje. Ali to je bilo davno.“ „Ko još osim vas zna za njega, gospodine?“, pitao je Dţošua. Imao je problema da usmeri paţnju na Alverstoka. Stalno je pogledavao na sat. Beatris je bila na spratu s Hanom i sluţavkom. Spremale su se za put u London.

Logika mu je govorila da je dovoljno bezbedna, ali nije hteo da je ispusta iz vida. „Teško je reĉi ko je mogao znati za njega.“ Alverstok je zlovoljno zafrktao. „Veliki broj slugu je decenijama u mojoj sluţbi. Mislim da svi znaju za njega. Prolaz nije bio nikakva tajna. Kuća je puna napuštenih hodnika i stepeništa.“ „Shvatam. Moţete li da se setite nekog - moţda posetioca - ko se zanimao za tunel i njegovu istoriju?“ Znao je da verovatno gubi vreme ispitujući domaĉina. Bilo je oĉigledno da nije znao ništa o ubistvu. Nije umeo da objasni kako se Hana našla na listi gostiju. Takve poslove prepuštam sekretaru.

Nije imao vremena za razgovor sa svim ĉlanovima domaćinstva. Najpreĉa briga bila mu je da drţi Beatris van domasaja plaćenog ubice. Ipak bi bilo vrlo korisno otkriti kako je ubica stekao tako iscrpno znanje o kući i tajnom ulazu u odaju s antikvitetima. „Bojim se da ne mogu“, reĉe Alverstok. Zvuĉao je veoma odluĉno. „Ne mogu da se setim da je iko pokazao zanimanje za stari krijumĉarski tunel.“ „Šta je sa struĉnjacima za antikvitete? Da li ste pozvali neke kolege ili druge kolekcionare da ostanu u duţoj poseti, dovoljno dugoj da otkriju tunel?“ „Ponekad sam dozvoljavao pojedinim struĉnjacima da pregledaju moju zbirku. Nikad nisu ostajali duţe od dan-dva. Uvek sam bio s njima dok su posmatrali predmete u velikoj dvorani.“ Napuĉio je usne. „Izuzev ljupke mlade dame koja me je zamolila da prouĉi predmete da bi napisala ĉlanak za neki ĉasopis. To je bilo pre godinu dana. Ne vidim kako bi njena poseta mogla biti povezana sa sinoćnjim ubistvom.“ bilj a

Ledena spoznaja prostrujala je kroz Dţošuu. „Dozvolili ste ţeni da prouĉi vaše antikvitete?“ „Znam šta mislite.“ Alverstok se zacerekao. „Ne bi se oĉekivalo da ţena poseduje opseţno znanje o antikvitetima. Ova dama je bila drugaĉija i zapanjujuće dobro obaveštena. Uĉestvovala je u iskopavanju starina po Egiptu.“ „Gospodine, veoma je vaţno da mi kaţete kako je ta ţena, poznavalac antikviteta, stupila u kontakt s vama?“ „Pisala mi je traţeći dozvolu za prouĉavanje antikviteta. Potpisala se kao E. Bejklif. Pretpostavio sam da je u pitanju muškarac. Bio sam preneraţen kad sam je video na svom pragu.“ „Ipak ste je pozvali da ostane?“ „Hteo sam da je odbijem. Zamolila me je da joj pokaţem neke starine pre povratka vozom u London.“ Alverstok je namignuo. „Bila je veoma privlaĉna, retko inteligentna i šarmantna. Mislio sam da mi ne moţe naškoditi, ako joj dozvolim da obiĊe veliku dvoranu. Na kraju sam popustio pred njenim zahtevima i pristao da joj dozvolim da prouĉi neke predmete. “ „Koliko dugo je ostala u Alverstok holu?“ „Nije se dugo zadrţala. Ostala je nekoliko dana. Pozvana je u London pre no što je završila istraţivanje. Mislim da je otišla zbog smrtnog sluĉaja u porodici.“ „Da li je traţila da vidi katalog?“ „Da, naravno.“ „Da li je izrazila posebno zanimanje za neki predmet iz zbirke?“ „Sećam se da je ţelela da vidi priliĉno neobiĉne dragulje od opsidijana.

Nije se radilo o vaţnim starinama. Sloţili smo se da su to nesumnjivo bile oĉi neke statue. Neko ih je izvadio, da bi ih prodao.“ „Pronašla je proklete oĉi“, promrmljao je Dţošua sebi u bradu. Povlaĉio je poteze na nevidljivoj šahovskoj tabli u svojoj glavi. „To objašnjava dosta toga.“ Alverstok se namrštio. „Zašto su oĉi tako vaţne?“ „Mislim da vam mogu uštedeti vreme kad je pregled inventara u pitanju“, reĉe Dţošua. „Poĉnite s dva dragulja od opsidijana. Videćete da su nestali i to pre nešto više od godinu dana. Išĉezli su u vreme kad je ţena koja se predstavila kao E. Bejklif dobila telegram o smrtnom sluĉaju u porodici.“ bilj a

„Verujete da ih je gospoĊica Bejklif ukrala? To je besmislena tvrdnja. kaţem vam da je u pitanju divna devojka. Veoma šarmantna.“ „Tako je“, reĉe Dţošua. „Bila je divna, šarmantna i veliki poznavalac antikviteta.“ „Ĉak i kad bih dozvolio neĉuvenu pomisao da je bila kradljivica, zašto bi odnela tako nevaţne relikvije? Ti kamencici nisu naroĉito vredni.“ „Ako sam u pravu, to su Anubisove oĉi.“ „Pa sta? Otkriven je veliki broj Anubisovih kipova. Imam nekoliko u svojoj kolekciji. Zašto bi se gospoĊica Bejklif zanimala za oĉi neke statue?“ „Da bi oţivela mrtve.“

bilj a

Dvadeset osmo poglavlje „Ne razumem, Dţoše“, reĉe Hana. „Zašto Beatris i ti silazite s voza ovde u Aper Sikstonu? Trebaće nam sat i po do Londona. Ovo je obiĉno seoce.“ Beatris je pogledala kišom isprugane prozore kad se voz zaustavio na maloj stanici. Na peronu je bilo samo troje ljudi s kišobranima. Kiša je neumorno lila. Bilo je kasno po podne. Oluja je porodila preuranjeni sumrak.

Vest da je telo lokalnog ribara pronaĊeno na plaţi stigla je do Alverstok hola baš kad su se spremali da podu na ţelezniĉku stanicu. Lord Alverstok i svi drugi bili su šokirani vešću o još jednoj misterioznoj smrti u blizini imanja samo dan nakon ubistva u dvorani s antikvitetima.

Samo Dţošua nije delovao iznenaĊeno. „Otarasio se veslača“, prokomentarisao je. „GospoĊica Lokvud i ja zaustavićemo se ovde, zato što sam ubeĊen da nas neko prati“, objasnio je sestri.

Ustao je i skinuo crnu torbu s police za prtljag. Beatris je ĉekala u prolazu, ispred kupea. Drţala je veliku torbu u jednoj, a kišobran u drugoj ruci. Dţošua joj je objasnio da ne mogu da ponesu njen putni kovĉeg.

Nije bila ništa manje iznenaĊena Dţošuinom odlukom da se napreĉac iskrcaju na usputnoj stanici. Nikoga nije obavestio o planu da se iskrca u Aper Dikstonu, dok nisu stigli nadomak seoceta. Pitala se da li je to smislio pre no što su se ukrcali u Alverstoku pre ĉetrdeset pet minuta. Tom ĉoveku zbilja su bili potrebni ĉasovi komunikacije.

Procenila je da ovo nije pravi ĉas za razgovor na tu temu. Ledena energija koja se kovitlala oko njega ĉinila ju je nervoznom. Znala je da je ubeĊen da je ona u opasnosti i da je doneo zakljuĉak utemeljen na hladnoj logici i poznavanju protivnika, iako je najverovatnije postupao na osnovu izoštrene intuicije. To i nije bilo vaţno. Najbolje je da pretpostavi da je u pravu, ako je već strepeo da će je neko oteti prvom pogodnom prilikom. „Oprostite, gospodine“, obratila mu se Sali. „Ali kako neko moţe da sledi voz?“ „Razmislite o tome s progonioĉeve taĉke gledišta. Ako nas je neko posmatrao kako kupujemo karte za London, što je najverovatnije bio sluĉaj, bilj a

poverovao je da zna naše odredište. Spustio je gard i rekao sebi da će poĉeti da nas prati na našem krajnjem odredištu - u Londonu.“ „Da, shvatam šta ţelite da kaţete, gospodine“, reĉe Sali. „To je jeziva misao.“ „Poslao sam telegram Nelsonu pre no što smo se ukrcali na voz“, reĉe Dţošua. „Doĉekaće vas u Londonu. Reĉeno mu je da vreba sumnjivce meĊu onima koji se iskrcaju iz voza.“ Strah je sevnuo u Haninim oĉima. „Da li pretpostavljaš da je pratilac u vozu?“ „To je moguće“, reĉe Dţošua. „Zbog toga ćemo se Beatris i ja iskrcati u poslednjem trenutku. Ako neko odluĉi da krene za nama, razotkriće se. Lako ćemo ga uoĉiti na maloj stanici.“ „I on to zna“, istakla je Beatris. „Ovo je seoce, kao što je Hana napomenula. Veoma malo ljudi ovde izlazi iz voza. Stranci privlaĉe paţnju.“ „Upravo tako“, reĉe Dţošua. „Da sam na njegovom mestu, ostao bih u vozu do sledeće stanice. Tamo bih pokušao da se vratim do Aper Dikstona koĉijom. Mi ćemo dotad umaći.“ „Gde idete?“, pitala je Hana. „Unajmićemo koĉiju do sledećeg sela, odakle ćemo nastaviti put do Londona.“ Opušteno se osmehnuo. „Bilo bi zanimljivo mimoići se s progoniocem na drumu.“ „To je vrlo komplikovan plan“, zabrinuto će Hana. „Trik za izmicanje progoniocu je naći se na mestu na kom vas ne moţe progoniti”, reĉe Dţošua. „Slepa taĉka mu je uvek iza leĊa.“ Beatris je podigla obrve. „Da li je to još jedna od izreka gospodina Smita?“ „Izvinite, bojim se da jeste.“ Hanine usne su se zategle u nemom negodovanju. „Ponovo taj grozni Viktor Hejzlton.“ „Svestan sam tvog mišljenja o tom ĉoveku“, reĉe Dţošua. Pogledao je Beatris. „Da li ste spremni?“ „Spremna sam.“ Dohvatio je štap i pohitao kroz kupe. Hana ga je uhvatila za ruku, da bi ga zaustavila. Strogo ga je pogledala. bilj a

„Shvataš li šta ĉinis napuštajući ovaj voz u Beatrisinom društvu?“, tiho mu je saopštila. ,Jasno mi je da se brineš za njenu bezbednost, ipak...“ „Ne brini se, Hana.“ Govorio je jednako tihim glasom. „Znam šta ĉinim.“ Posmatrala ga je još koju sekundu pre no što je usmerila pogled na Beatris.

Zavalila se u sedište zadovoljna onim što je videla. „Budite paţljivi“, rekla je. „Ĉekaćemo vas u Londonu.“ Beatris je stekla utisak da je nešto propustila, ali nije imala vremena za podrobnije analiziranje situacije. Dţošua ju je pozivao da poţuri kroz uski hodnik. Dopratio ju je do vrata. „Sad“, rekao je.

Spustila se stepenicama baš kad je kondukter hteo da ih podigne i da uskoĉi u voz. IznenaĊeno ih je posmatrao. „Oprostite, gospoĊo i gospodine, ali ovo nije vaša stanica. Vi putujete do Londona.“ Toplo se nasmešila i podigla kišobran. „Promenili smo planove.“ „Ali šta će biti s vašim prtljagom, gospoĊo?“ Dţošua je stavio šešir na glavu i sišao niz stepenice. „Ostatak našeg prtljaga biće pokupljen u Londonu. Moja supruga i ja odluĉili smo da razgledamo Aper Dikston.“ Beatris se stresla kad je ĉula reĉ moja supruga. Kad se pribrala, već je stajala s Dţošuom na peronu. Kondukter je ostao u vozu koji je napuštao stanicu.

S nevericom je posmatrala Dţošuu. Zvona za uzbunu zazvonila su kad je shvatila smisao razgovora izmeĊu njega i Hane. Niko od prethodnih mušterija nije brinuo za njen ugled. Bila je agent, istraţitelj, a ne dama iz visokog društva. Mušterije su nastojale da je što pre isprate iz kuće nakon okonĉanja istrage.

Dţošua nije obraĉao nikakvu paţnju na nju. Motrio je vrata na kupeima.

Zanimalo ga je da vidi da li će se iko iskrcati u poslednjem trenutku.

Lokomotiva je uz pisak otpustila paru. Voz je ubrzao. Napustio je stanicu i nestao u teškoj magli. „Izgleda da je progonilac, ako takav uopšte postoji, ostao u vozu“, rekla je Beatris. „Tako izgleda“, reĉe Dţošua. Posmatrao je usamljenu koĉiju na ulici.

Koĉijaš je odolevao kiši, ogrnut teškim kaputom, sa šeširom navuĉenim na bilj a

oĉi. Konj je pognute glave trpeo pljusak. „Koĉija će nas, uz malo sreće, odvesti do sledećeg sela.“ Koĉijaš im se obratio iz sedišta. „Mogu li vam pomoći, gospodine? “ „Mojoj supruzi je iznenada pozlilo u vozu. Ţeleo bih da nastavimo put do sledeće naseobine koĉijom.“ „Ţao mi je, gospodine, bojim se da to nije moguće.“ Zvuĉao je iskreno. „Putevi sublatnjavi. Reke se izlivaju. Niko neće napustiti Aper Dikston dok kiša ne stane. Sledeći voz polazi sutra ujutru.“ „U tom sluĉaju moraćemo da prenoćimo u krĉmi“, reĉe Dţošua. „Moţete li nam preporuĉiti neku?“ „Postoje dve krĉme u gradu. Preporuĉujem Plavu lisicu. Ĉista je. Hrana je pristojna.“ „Odvezite nas do nje.“ Dţošua je otvorio vrata kabine i ubacio obe torbe unutra. Pomogao je Beatris da se popne uz stepenice. Sklopila je kišobran i ušla na mala vrata.

Ušao je za njom i seo preko puta nje. Koĉija se zakotrljala jedinom seoskom ulicom.

Progovorio je. „Ţao mi je zbog ovog. Trebalo je da predvidim da će mi vreme pokvariti planove.“ „Kao profesionalnom istraţitelju, dobro mi je poznato da planovi ne mogu predvideti sve dogaĊaje.“ Reagovala je zapanjujuće pribrano. Podsetila je sebe da je profesionalac na zadatku.

Lagano je izdahnuo gledajući kroz prozor. „Da li vam je jasno da to znaĉi da ćemo veĉeras morati da delimo sobu.“ „Oĉekivano je da u krĉmi imaju dve sobe“, napomenula je. „Predstavljamo se kao braĉni par“, podsetio je. „Ne moţemo odsesti u odvojenim sobama. Sem toga, ne ţelim da vas ispuštam iz vida.“ „Jasno mi je da ste veoma zabrinuti za moju bezbednost, ali plaćeni ubica nema razloga da me ubije.“ „ Moţda i nema, ali je oĉigledno da namerava da vas kidnapuje. “ „Teško je poverovati da je neko posle toliko vremena opsednut vidovnjakinjom Mirandom. To jednostavno nema smisla.“ „Lansing ili posednik njegovih zabeleţaka ţeli vas, zato što je ubeĊen da posedujete natprirodne moći.“ bilj a

„Kakvu ulogu moje moći igraju u ovoj priĉi?“ „Imam teoriju. Sve što sam dosad saznao ukazuje na njenu ispravnost.

Uveren sam da je Lansing, ili neko drugi, uspeo da upotrebi formulu za egipatsku vodicu.“ „Šta bi takav ludak ţeleo od mene, ĉak i da je to istina?“ „Kad sam vam jutros ispripovedao tu priĉu, nisam predoĉio jedan aspekt sluĉaja. Lansing i Ema bili su ubeĊeni da je Anubisova statua kljuĉ za aktiviranje specijalnih svojstava egipatske vodice.“ „Shvatam, ali kakve to veze ima sa mnom?“ „Verovali su da samo ţena s natprirodnim moćima moţe da kanališe energiju statue u teĉnost koja će nakon toga steći punu moć.“ „Blagi boţe.“ „Prvo su planirali da koriste Emu za usmeravanje energije iz statue.

Verovali su da poseduje natprirodne moći. Ona je mrtva, pa Lansing odonda traga za drugom ţenom s toboţnjim psihiĉkim moćima. Iz nekog razloga namerio se na vas.“ „ Ali zašto ja i zašto sad? Odonda je prošlo skoro godinu dana. Zašto nije pokušao s nekim drugim? Ima dosta medijuma.“ „Siguran sam da je pokušao da pronaĊe zamenu.“ Dţošua se kiselo osmehnuo. „I da su se sve pokazale kao prevarantkinje. Iz nekog razloga je ubeĊen da ste vi ono pravo.“ Stresla se. „Ĉovek je zbilja lud, zar ne?“ „U to nema ni najmanje sumnje. Zbog toga sam i sklon zakljuĉku da imamo posla s Lansingom. Kakva je verovatnoća da bi drugi ludak nabasao na njegove zabeleške?“ „Ne znam. Ne poznajem teoriju verovatnoće.“ Znala je da zvuĉi napeto, ali nije mogla da se obuzda. Pomisao da ludak ţeli da je kidnapuje bila je dovoljno onespokojavajuća.

Poimanje da će provesti noć u istoj sobi s Dţošom nije bila ništa manje uznemirujuća. Strepnja je bila isprepletana s uzbuĊenjem. Pitala se šta će se desiti. Još vaţnije pitanje bilo je šta bi volela da se desi. „Molim vas da mi verujete kad vam kaţem da nisam ţeleo da vas stavim u ovaj poloţaj“, tiho će Dţošua. „Shvatam da vam je pomisao da ćete provesti noć u istoj spavaćoj sobi s muškarcem koji nije vaš suprug sigurno izuzetno neprijatna, ali dajem vam ĉasnu reĉ da nikad ne bih...“ bilj a

„O, za ime boţje, prestanite da se izvinjavate. Vrlo dobro znam da stvari mogu pod po zlu tokom istrage i da me nikad ne biste iskoristili. Vi ste ĉastan ĉovek, gospodine, i istinski dţentlmen. Ne strahujem za svoju vrlinu.“ Veliku vajdu sam od nje imala, promrsila je sebi u bradu. „Vaš ugled biće saĉuvan“, nastavio je kao da je nije ĉuo. „Niko neće saznati vaš identitet. U knjizi gostiju ću upisati drugo ime.“ „To neće biti problem, gospodine. Priliĉno sam navikla na igranje uloga.“ „To mi je poznato.“ Ova nova, izveštaĉena uĉtivost bila je krta kao staklo, pomislila je. Nije samo ona bila nervozna zbog pomisli o deljenju iste sobe. Saznanje da je i njemu nelagodno zbog onog što sledi iz nekog razloga delovalo je ohrabrujuće, gotovo zabavno.

Usledio je period napete tišine. Tragala je za pogodnom temom za razgovor. „Kiša je sve jaĉa“, odvaţila se. „Jedva vidim kraj ulice.“ „To je istina“, sloţio se Dţošua. „Loše vreme ima i dobrih strana. Oteţaće posao našem progoniocu.“ Neko vreme je posmatrala kišu. „Ako je Lansing ţiv i ako se toliko pomuĉio da me naĊe da je rizikovao da vas dozove u prestonicu sa sela, morao je imati veoma snaţan motiv za to.“ „Tako je.“ Skupila je šake. „Verujete li da je saĉuvao telo Eme Hejzlton u egipatskoj vodici i da planira da je oţivi, zar ne?“ „Mislim da upravo to namerava.“ Stresla se. „To je ĉisto ludilo.“ Ćutke je posmatrao kako kiša pada na kratkoj voţnji do Plave lisice.

bilj a

Dvadeset deveto poglavlje Naglo se probudila iz sna. Disala je prebrzo. Srce joj je lupalo. „Beatris, probudite se. Da niste pisnuli.“ Dţošuin glas bio je tihi, mraĉni šapat u njenom uvetu. Osetila je njegovu ruku na svojoj. Dodirom ju je prenuo iz sna. Otvorila je oĉi i videla da se naginje preko postelje. Nije posmatrao nju, već prozor s pogledom na ulicu.

Prva pomisao bila joj je da je okolni svet neobiĉno miran i tih. Osetila je neprirodnu tišinu u atmosferi. Izgleda da je kiša prestala.

Druga misao bila je da nije mogla da veruje da je zaspala. Posle veĉere u odvojenoj trpezariji popela se uz stepenice s Dţošuom. Traţila je još jedan ĉaršav od krĉmareve ţene. Razapela ga je oko lavora i zakaĉila o kuke u zidu da bi obezbedila privatnost. Džošua nije komentarisao ovaj postupak.

Mislila je da će provesti noć leţeći budna na postelji do rane zore. Skinula je samo mokar kaput, šešir i ĉizme. PoreĊala ih je iznad vatre da se suše.

Dţošua je stavio teške ĉizme, dugi crni kaput i šešir pored njenih stvari.

Bila je svesna senzualne bliskosti u atmosferi dok su reĊali mokre stvari oko vatrice. Ličimo na par pokislih ljubavnika, pomislila je.

Podsetila je sebe da su uistinu par pokislih profesionalnih istraţitelja.

Kad su ugasili lampu, nije ni pokušao da se opruţi na drugoj strani postelje. Umesto toga smestio se na jedinoj stolici. Nameravao je da na njoj probdi noć.

Sad je stajao nad njom i posmatrao prozor okom lovca. „Šta nije u redu?“, prošaptala je. „Nisam siguran. Verovatno ništa. Malopre sam video kako neko pali vatru u dovratku preko puta.“ „Nijedna poštena osoba ne bi se muvala na takvom mestu u ovo doba noći.

Mislite da neko nadzire krĉmu, zar ne?“ „Moguće je.“ Odmakao se od postelje. „Idem napolje da pogledam.

Ostanite ovde s pištoljem u ruci do mog povratka. Da li ste me razumeli?“ „Da, naravno da sam vas razumela.“ Uspravila se u sedeći poloţaj i prebacila noge preko ivice kreveta. Naglim pokretom je zadigla haljinu. bilj a

Potegla je pištoljĉić iz futrole priĉvršĉene za nogu. „Molim vas, budite veoma paţljivi, gospodine.” „Imate moju reĉ da ću biti.“ Prišao je tinjajuĉoj vatri da uzme kaput. „Zakljuĉajte vrata za mnom.“ „Hoću.“ „Ne otvarajte ih nikome osim meni.“ „Neću“, rekla je.

Otpratila ga je do vrata. Izašao je u hodnik. Tiho je zatvorila vrata za njim i namakla rezu. Ĉekala je iza njih paţljivo osluškujući. Uĉinilo joj se da je ĉula slabo lupkanje štapa u hodniku, ali nije bila sigurna.

Dţošua je, uprkos staroj rani, znao biti veoma tih kad je to bilo neophodno.

bilj a

Trideseto poglavlje Nakon kiše spustila se teška magla. Gušila je ulicu. Svetlost uliĉnih lampi obasjavala je gustu, vlaţnu magluštinu. Zbog nje se ĉinilo da je natopljena jezivom energijom. Hladna meseĉina samo je pojaĉavala neprirodni sjaj.

Dţošua je pomislio da je u poslednje vreme sve bliţi verovanju u natprirodno. Nije pomišljao na mogućnost postojanja takve energije zbog neobiĉnog dejstva gasnih lampi i meseĉine na maglu, već zbog osećanja koje bi ga obuzimalo kad god bi se našao pored Beatris, kad god bi pomislio na nju.

Ovo poslednje gotovo mu se stalno dešavalo. Bila je na rubu njegove svesti i kad je razmišljao o ubistvu i ludaku u njegovoj pozadini.

Osećaj bliskosti s njom nadilazio je seksualnu privlaĉnost, divljenje prema njenom duhu i inteligenciji, sve što je ikad iskusio s drugim ţenama. Kad ju je sinoć poljubio, kao da je otkljuĉao vrata unutar sebe i prošao kroz njih u predeo u kom je sve bilo drugaĉije. Svet s one strane vrata bio je nekako svetliji i na svaki naĉin zanimljiviji.

Prvi put od divljih vatri mladosti spoznao je da je sposoban za snaţnu strast.

Na poĉetku poznanstva s njom govorio je sebi da moţe biti u ozbiljnoj opasnosti ako nije umešana u ucenu i da je odgovoran za njenu bezbednost.

Ali nešto u njemu je ukazivalo da oseća više od odgovornosti - da ima pravo da se o njoj brine.

To je bila besmislica. Nije polagao nikakva prava na nju. Jedan deo njega nije bio ubeĊen u to.

Zanemario je zbunjujuće misli da bi se usredsredio na drugu stranu ulice.

Motrio je iz senki pored krĉme. Prilika u dovratku je ugasila svetlo i krenula ka krĉmi. Lelujala se kao duh po sjajnoj magli. Nije mogao da raspozna njegove crte u gustoj magli, ali mu je bilo jasno da je nepoznati visok i mršav i da se kreće dugim, lakim korakom grabljivca.

Prešao je preko ulice i krenuo ka Plavoj lisici. Zvuk njegovih koraka je prigušeno odjekivao u dubokoj tišini. Nosio je dugi kaput i niski šešir navuĉen na oĉi. Prebacio je ranac preko ramena.

Krenuo je ka uskom sokaku, u kom je ĉekao Dţošua, umesto da se popne uz stepenice do ulaznih vrata krĉme. bilj a

Nekoliko sekundi se ĉinilo da neće rizikovati da zapali vatru pre no što zaĊe u duboke senke prolaza. Tama bi mi olakšala zadatak, pomislio je Dţošua. Nepoznati ne bi opazio da ga neko vreba iz sokaka.

Nepoznati je zastao pre no što je ušao u sokak. Oĉigledno je osetio da nešto nije u redu. Ustuknuo je i gurnuo ruku u dţep.

Situacija je bila daleko od idealne. Dţošua je znao da nema druge do da dela što je pre moguće. Ĉovek s rancem ugledaće ga ĉim svetlost sine.

Pojurio je napred tiho i vešto. Štap je udario o kameno tlo, uprkos njegovoj paţnji. „Ko je tamo?“ Prepoznao je jaki ruski naglasak.

Spustio je ranac na zemlju i potegao noţ iz dţepa. „Ti si onaj na kog me je upozorio, zar ne, onaj sa štapom? Navodno si opasan. Rekao sam mu da ćopavi kopilan neće biti problem za Kostura. Moj si duţnik, zato što si me sinoć omeo u poslu.“ Sagnuo se i pojurio napred. Seĉivo u njegovim rukama blistalo je na neobiĉnoj svetlosti.

Dţošua se naslonio dlanom na zid krĉme i zamahnuo štapom u razornom luku. Ciljao je napadaĉevu ruku s noţem. Nije imao neophodan oslonac za udarac kojim bi mu slomio kost, ali je faktor iznenaĊenja bio na njegovoj strani. Plaćeni ubica nije oĉekivao da štap odigra ulogu oruţja.

Pogodio je zloĉinca u podlakticu s priliĉnom snagom. Zastenjao je, ispustio noţ i odskoĉio unazad s elegancijom profesionalnog plesaĉa.

U trenu se izvio i poleteo napred s namerom da povrati noţ.

Dţošua nije skidao ruku sa zida. Štapom je odgurnuo noţ u ţbunje, van Kosturovog dosega.

Plaćeni ubica je po drugi put uzmakao. Dţošua je oĉekivao da će potegnuti drugi noţ. Umesto toga je dograbio ranac i zavukao ruku u njega.

Dţošua je pojurio napred.

Kostur jeizvukao nešto iz ranca. Bacio je to na tle ispred Dţošuinih nogu.

Staklo se slomilo. Tajanstvena izmaglica podigla se s tla. Dţošua je instinktivno zadrţao dah. Povukao se van domašaja isparenja. Nije mogao da izbegne sve efekte. Grlo mu se skupilo, a oĉi zapekle. Ostalo mu je da se nada da nije udahnuo neki smrtonosni otrov.

Visoki prozor se buĉno otvorio. „Ti tamo“, povikala je Beatris. „Stani ili pucam.“ bilj a

Još jedan prozor se otvorio. „Dignite uzbunu. Zloĉinac je na ulici.“ Dţošua se probio kroz isparenja na ĉist vazduh. Bat nogu u trku govorio mu je da plen beţi. Nije mogao da ga stigne. Ćopavi kopilan morao je da ţivi u skladu s fiziĉkim ograniĉenjima.

Uloţio je puno prisustvo duha da ne udari prokletim štapom o najbliţi zid.

Drhtao je od vrelog gneva i ozlojeĊenosti, ali je znao da bi tako najverovatnije samo uništio štap. Nakon toga će biti još manje sposoban da zaštiti Beatris.

Samo to je bilo vaţno.

Prozori su se otvarali. Podigao je glavu i ugledao krĉmara u noćnoj halji, sa kapicom. Gledao je na ulicu. Beatris i još nekoliko gostiju stajali su na prozorima. „Šta se tamo dole dogaĊa?“, prodrao se krĉmar. „Da li da pozovem pozornika?“ „Samo izvolite“, reĉe Dţošua. „Sumnjam da će pronaći zloĉinca.“ „Imali ste posla s provalnikom, dakle?“ „Sa osujećenim provalnikom“, ispravio ga je Dţošua. „Opazio sam ga na vreme i naterao u bekstvo.“ „Zahvaljujem na vašem naporu, gospodine. Nije trebalo da sami krećete na njega“, ukorio ga je krĉmar. „Trebalo je da me upozorite na opasnost. Kako ĉovek sa štapom moţe da se nada da će zaustaviti pripadnika kriminalne klase?“ „To je sjajno pitanje“, reĉe Dţošua.

Podigao je ranac. Prebacio ga je preko ramena i dohramao do krĉme.

bilj a

Trideset prvo poglavlje „I ovo je Lansingovo maslo“, reĉe Dţošua. „Planirao je da nas istera iz krĉme dimom - doslovce.“ Bio je u kosulji podvrnutih rukava i razvezanog okovratnika. Ponovo je obesio kaput i ĉizme ispred vatre. Napetost koja ga je uvek obuzimala posle ovakvih okršaja zagrevala mu je krv. Saznanje da je Beatris zabrinuta i uzbuĊena zbog njega podjarivalo je unutrašnje vatre. Ćopavi kopilane, nisi joj od bogzna kakve koristi, ali nema na kog da se osloni.

Nagnao je sebe da se usredsredi na tri suda pronaĊena u rancu koja nisu eksplodirala. PoreĊao ih je po stoĉiću i upalio gasnu lampu. Sprave za pravljenje dima bile su naĉinjene od teškog, debelog stakla. Na svakoj je bio gumeni zatvaraĉ. „Nije ni ĉudo što je tako paţljivo rukovao rancem“, rekao je. „Gas se oslobaĊa kad se staklo razbije.“ „Hteo je da spali krĉmu da bi me se domogao?“, pitala je Beatris.

Izgledala je i zvuĉala uţasnuto. „Toliko ljudi je moglo izginuti, ukljuĉujući i nas dvoje. To bi imalo smisla samo ako bi osoba koja me progoni ţelela da me ubije. Moţda smo pogrešili kad smo pomislili da sam mu zbog neĉeg potrebna.“ „Nismo.“ Prineo je jednu od staklenih kugli svetlosti. „Siguran sam da je hteo da vas veĉeras kidnapuje. Ove sprave tvore neprijatna isparenja i gustu izmaglicu koja podseća na dim. Liĉe na vatru, ali bez plamena. Da je izlomio sva ĉetiri suda u krĉmi, prouzrokovao bi silnu paniku. Svi bi izleteli na ulicu, misleći da je izbio poţar. Planirao je da vas ugrabi u guţvi.“ „Sigurno je znao da će imati posla s vama pre no što me otme.“ „Rekao je da je upozoren na mene.“ Spustio je staklenu kuglu na što s najvećom paţnjom. „Procenio je da neću biti veliki problem.“ „Zbog štapa?“ „Tako je.“ „Mislim da je promenio mišljenje“, reĉe Beatris. „Videla sam kako se koristite štapom. Bio je opasno oruţje u vašim rukama.“ Zadovoljstvo u njenom glasu je na ĉudan naĉin uticalo na njega. Saznanje da gaji duboku veru u njega - verovatno neosnovanu - silno ga je oraspoloţilo. bilj a

„Svaki predmet moţe biti upotrebljen kao oruţje. Neophodno je sagledati ga u pravom svetlu.“ „Još jedna dubokoumna misao gospodina Smita?“, pitala je sa slabašnim osmehom. „Bojim se da je tako. Ne znam da li je Kostur promenio mišljenje o meni posle veĉerašnjeg susreta. Pobegao je zbog vaše pretnje da ćete pucati. Siguran sam da će u sledećoj prilici biti mnogo spremniji.“ „Ne ţelim da razmišljam o mogućnosti da ga još jednom sretnete “ „To je pitanje vremena.“ „Zastrašujuća misao.“ Podigla je obrve. „Šta mislite, kako nas je našao?“ „Nismo dugo razgovarali, ali moţemo pretpostaviti da je predvideo da ćemo se iskrcati iz voza pre Londona. Taĉnije, to je predvideo neko ko zna moj naĉin razmišljanja.“ „Klement Lansing?“ „Lansing i ja smo dugo saraĊivali“, reĉe Dţošua. „Zajedno smo se obuĉavali. Zna kako razmišljam. Znao sam da postoji rizik od zaustavljanja u Aper Dikstonu dok oluja ne prestane, ali nismo imali izbora.“ „Da, znam“, reĉe Beatris. „Zbog toga ste hteli da noćas straţarite, zar ne?“ „Tako je.“ „Svojom budnošću osujetili ste ubicu“, hitro je zakljuĉila. „Spasli ste me po drugi put.“ Ćutao je. Nije hteo da joj kaţe da su veĉeras bili na korak od propasti. To saznanje samo bi je još više potreslo. „Šta mislite, gde je Kostur nabavio dimne naprave? Prvobitni plan je predviĊao da me kidnapuje u Alverstok holu. Ne verujem da je nosio teške staklene posude sa sobom za sluĉaj da mu zatrebaju.“ „Sumnjam da je samostalno razvio dopunski plan za sluĉaj propasti prvobitne strategije. Lansing me dobro poznaje. Predvideo bi takvu mogućnost.“ „Šta je tvoj sledeći korak?“, pitala je Beatris. „Vreme je da prestanemo s izbegavanjem neprijatelja. Moram da preuzmem inicijativu. Poznajem Lansinga koliko i on mene. U jedno sam siguran - ako je ţiv, sigurno je u nekoj laboratoriji. Potrebno mi je mišljenje gospoĊe Marš o sadrţaju ovih dimnih naprava.“ bilj a

„Rekli ste da su one Lansingovih ruku delo. Šta bi gospoĊa Marš mogla da vam kaţe, a da vi ne znate?“ „Nadam se da će moći da me uputi do radnji koje imaju hemikalije korišćene za spravljanje ovih jedinjenja.“ Svetlost spoznaje blesnula je u njenim oĉima. „Da, naravno. Formula za stvaranje dima nesumnjivo zahteva retke sastojke.“ „Baš kao i formule za omamljujući tamjan i egipatsku vodicu. U Londonu nema mnogo apoteka i radnji s hemikalijama koje Lansinga snabdevaju neophodnim retkim i egzotiĉnim hemikalijama.“ „Mislite da ćete ga pronaći preko apotekara?“ „Mislim da je to naša najjaĉa karta. Nameravam da se posluţim još jednom strategijom.“ „Pretpostavljam da ćemo krenuti za London jutarnjim vozom?“ „Tamo nas ĉekaju odgovori.“ „U tom sluĉaju morali biste da se naspavate.“ „Mogu i bez toga.“ Zagledala se u njega blistavim, strogim pogledom. „Izdrţali ste ĉitav dan bez sna, gospodine. Odmor vam je neophodan.“ Ljutnja je probudila nešto duboko u njemu. „Moţda moram da koristim prokleti štap, ali to ne znaĉi da ne mogu da izdrţim nekoliko sati bez sna.“ „Sigurna sam da moţete, ali nema potrebe. Straţariću dok se odmarate.“ „Staraću se o vama, Beatris“, obećao je. Zvuĉao je grubo ĉak i samom sebi. „Ne sumnjam u to. Pored toga što vam nedostaje sna, nedavno ste se borili na ţivot i smrt. Nije mi potreban vidovnjaĉki dar da procenim da vam je neophodno izvesno vreme da se oporavite i osposobite za iskušenja koja vas oĉekuju.“ Hteo je da se raspravlja, ali se predomislio. Bila je u pravu. Logika i zdrav razum nalagali su da pokuša da se odmori. „Imate pravo kad tvrdite da mi je odmor neophodan. Kratki period budnog sna neće biti loša ideja.“ „Šta je budni san?“ „To je oblik meditacije - samoindukovanog transa - koji obezbeĊuje odmor kao posle sna, ali bez iskljuĉenja ĉula.“ bilj a

Izraz lica joj je omekšao. „Pouzdajte se u mene. Ĉuvaću straţu dok se odmarate.“ „Znam“, rekao je bez razmišljanja.

Shvatio je puno znaĉenje svojih reĉi tek kad ih je izrekao. Verovao je Beatris. Paklenih mu vatri, zbilja joj je verovao. Verovao joj je gotovo od samog poĉetka, iako mu je logika poruĉivala da to nije mudro. Prekršio je jedno od najvaţnijih pravila - ne veruj nikom ko je umešan u istragu. Svi nešto kriju.

U nekom trenutku napravio je izuzetak s Beatris, izuzetak koji se nije dao opravdati logikom i hladnom mišlju. Dozvolio je sebi da se povede za strastima, što mu ni najmanje nije smetalo.

To je bilo zapanjujuće otkriće. Hteo je da dobro i duboko razmisli o njemu, ali sad nije bio trenutak za tako nešto.

Sa zakašnjenjem je shvatio da ga Beatris veoma paţljivo posmatra.

Proĉistila je grlo. „Oprostite mi, ne ţelim da vas ometam, ali da li ste u nekoj vrsti transa? Izgledate priliĉno odsutno.“ Pribrao se. „Da, odsutan sam. Ali još nisam u transu.“ Othramao je do kreveta. Opruţio se po posteljini. Zaţmurio je i poĉeo da broji unazad do sto.

bilj a

Trideset drugo poglavlje Izašao je iz transa osveţen i osnaţen. Beatris je imala pravo. Odmor mu je bio neophodan.

Otvorio je oĉi i pogledao ka prozoru. Magla je bila gušća no ikad, samo što je sad bila osvetljena prvim zracima zore.

Beatris je sedela na stolici i motrila na ulicu. Raspuštena kosa prosula joj se po ramenima. Kako je moguće, pitao se, da izgleda tako nevina i krhka, i puna duha i ţenske moći? To je bila uzbuĊujuća i veoma podsticajna kombinacija.

Ovo nije bio trenutak za uzlete uobrazilje.

Seo je na ivicu postelje. „Budan sam.“ Govorio je tiho da je ne bi prestrašio.

Okrenula se prema njemu. Ispitivaĉki ga je odmerila. Ono što je videla na njegovom licu je zadovoljilo. Poĉastila ga je osmehom odobravanja. „Izgledate mnogo odmornije.“ Nagnuo se napred i spustio ruke na butine. „Da li to znaĉi da sam izgledao veoma umorno pre no što sam upao u trans?“ Gnevno je uzvratila. „Da li je neophodno da uvek izvrćete moje reĉi?“ Trgao se. „Pokušaću da budem manje osetljiv na pominjanje niojih fiziĉkih ograniĉenja.“ „Predloţila bih vam da umesto toga pokušate da budete manje melodramatiĉni. Kako je vaša noga, kad smo već kod toga?“ „Dobro je“, rekao je, svestan da ponovo zvuĉi povreĊeno. „Imate li još tonika gospoĊe Marš?“ „Imam ga.“ Skoĉila je iz stolice. „Da li je u vašoj torbi? Doneću vam ga.“ „Stanite“, naredio je. „Ne mrdajte.“ Stala je raširenih oĉiju. „Šta je bilo? Šta nije u redu?“ Ustao je, dohvatio štap i pruţio korak. Zaustavio se ispred nje. „Ako napravite još jedan korak ka toj torbi“, rekao je postojanim glasom, „sudarićete se sa mnom. U tom sluĉaju desiće se jedna od dve stvari.“ Zatreptala je. „Da?“ bilj a

„Udarac će me izbaciti iz ravnoteţe i naterati da padnem na pod...“ „Što je malo verovatno“, rekla je s blistavim pogledom. „Šta je druga mogućnost?“ „Uhvatiću se za vas u oĉajniĉkom naporu da odrţim ravnoteţu.“ „Uh“, rekla je. Ĉinilo mu se da ga posmatra ĉitavu veĉnost. Krv mu je uzavrela.

Atmosfera na malom prostoru bila je zgusnuta i nabijena energijom kao pred oluju s grmljavinom. Nije smeo da se pomeri. „Moţda neću moći da vas pustim“, rekao je.

Naĉinila je dva oprezna koraka napred. Zaustavila se nekoliko centimetara ispred njega. Rubom haljine golicala ga je po golim stopalima. Podigla je prst.

Neţno ga je bocnula u grudi.

Doţiveo je snaţni, uzbuĊujući, oĉaravajuće intimni šok koji ga je snalazio kad god bi ga dodirnula. Znao je da je osećaj proizvod pregrejane uobrazilje, ali je uprkos tome bio veoma, veoma prijatan. „Reklo bi se da ste pomalo nesigurni na nogama“, rekla je s misterioznim osmehom na licu. „Uvek mi je teško da oĉuvam ravnoteţu u vašem prisustvu“, rekao je. To je bila ĉista istina.

Spustila je ruku na njegovo rame. „U tom sluĉaju trebalo bi da se uhvatite za mene, gospodine. Neĉu dozvoliti da padnete.“ Podigao je slobodnu ruku i dodirnuo njenu kosu. Svilene vlasi bile su neodoljive. Zario je prste u njih. „Mislim da nemam drugog izbora.“ Skupio je prste oko štapa. Obgrlio ju je slobodnom rukom. Polako ju je privlaĉio sebi. Bila je tako laka i meka. Spustila je drugu ruku na njegovo rame. Pogledala ga je neverovatnim oĉima. Znao je da i ona oseća drhtaj ţudnje koja ga je duboko proţimala.

Udahnuo je njen miris i uzeo njene usne.

Pokušao je da poljupcem zapali laganu vatru. Zarekao se da će lagano napredovati. Proveo je dugu godinu na selu. Dugo je izdrţao bez ţene. Znao je da vlada sobom. Ţeleo je da zavede Beatris, da je zadovolji, da je natera da ga ţeli koliko i on nju.

Odgovorila je kao prošle noći, radoznalošću i slatkom strašću koja mu je zapalila krv. bilj a

S uzdahom se priljubila uz njega. Stisla ga je za ramena. Shvatio je da blago drhti. Prešao je usnama do njenog uveta. „Da li vam je hladno?“, briţno je upitao.

Naslonila je ĉelo na njegovo rame. Odgovorila je drhtavim šapatom. „Ne, nije mi hladno.“ Podigao joj je kosu. Poljubio ju je u vrat. „Da li me se bojite?“ „Da li vas se bojim? Ni najmanje.“ „Drhtite.“ Podigla je glavu. Nesigurno se osmehnula. „Ĉula sam da strast stvara neku vrstu groznice, ali nikad nisam verovala u to. Uvek sam pretpostavljala da su takve tvrdnje samo romantiĉne tlapnje, u najboljem sluĉaju poetsko preterivanje.“ „I ja sam oduvek tako mislio. Sad znam da pesnici imaju pravo. Ima tu mnogo vatre.“ „Nadam se da nećete stati da biste na logiĉan naĉin analizirali osećanja.“ „Vi ste jedina sila na svetu koja bi me mogla zaustaviti, Beatris.“ Obgrlila ga je oko vrata. Ovog puta je njen osmeh manje drhtao. Postojano je svedoĉio o blistavoj sreći ţene koja je donela odluku da se prepusti strasti. „Ne nameravam da vas zaustavljam, gospodine Gejdţ. Ĉitavog ţivota ĉekala sam da iskusim ovakvu strast. Poĉela sam da strahujem da moţda nikad neću spoznati tako ţestoka osećanja. Sigurna sam da bih se kajala do kraja ţivota ako bih vas sad zaustavila.“ Osmehnuo se. „Uveravam vas da bih se kajao još više i jednako dugo, gospoĊice Lokvud.“ Senzualni smeh i vrelo uzbuĊenje ogledali su joj se u oĉima. Rado je pošla za njim kad ju je privukao krevetu.

Odloţio je štap, naslonio zdravu nogu na ivicu postelje i poĉeo da otkopĉava sitne kukice na prednjem delu haljine. Skidanje gornjeg dela bio je izazov. Ne moţe se reći da nemam iskustva, pomislio je zabavljen svojom nespretnošću. Problem je što je ovog puta bilo drugaĉije. Beatris je bila drugaĉija.

Uspeo je da otkopĉa haljinu. Spustio joj je rukave niz ruke. Haljina se skupila oko njenih ĉlanaka. Ostala je u košulji, podsuknji i ĉarapama. bilj a

Odvezala je podsuknje. I one su pale. U mutnoj svetlosti zore video je njeno rumeno lice. Male, ĉvrste grudi behu zategnute i pune ispod tanušne košulje. „Tako si savršena“, prošaptao je. Prešao je rukama preko njenih bokova i kliznuo naviše, da bi je uhvatio za grudi. „Kao da si stvorena za mene.“ „Ĉiniš da se osećam lepom“, rekla je.

Još više je pocrvenela. Mogao je da se zakune da joj oĉi zraĉe. To je svetlosna varka, pomislio je. Kakav predivan trik.

Grozniĉavo se bacila na otkopĉavanje njegove košulje drhtavim prstima.

Pomislio je da će izgubiti kontrolu pre no što završi s otkopĉavanjem. Kad mu je stavila dlan na gole grudi, zakljuĉio je da je vredelo istrpeti sve muke. „Osećam tvoju snagu“, rekla je. Oĉarano je posmatrala njegove grudi. „Ne govorim samo o fiziĉkoj snazi, već i o onoj drugoj, vaţnijoj, koja potiĉe iznutra.“ „Ah, Beatris, i vi ste jaki.“ Seo je na ivicu postelje. Posadio ju je pored sebe. Privukao je sebi.

Spremno se priljubila uz njega. Zagrejala je odavno ohladnele delove njegovog bića.

Ljubio ju je dok se nije opustila u njegovom naruĉju. Ispuštala je gladne, oĉajniĉke zvuke iz dubine grla.

Rub njene košulje podigao se visoko iznad kolena, otkrivajući futrolu na butini. „Pištolji me nikad nisu inspirisali“, rekao je. „Ovaj me neobiĉno uzbuĊuje.

Verujem da je tajna u onom ko ga nosi.“ Nasmejala se kratko i prigušeno.

Lagano je odvezao futrolu s pištoljĉićem. Odloţio ju je na noćni stoĉić.

Prislonio je dlan na nagu svilenkastu koţu iznad ĉarape.

Prigušeno je uzdahnula posle tog dodira, ali nije uzmakla. „Tako ste meki“, prošaptao je u njen vrat. „Tako ste jaki, ali me drţite kao da sam od kristala. Nisam toliko krhka, gospodine.“ Dodirnuo je kraj njenih usana. „Znam da ste snaţni, ali muškarac vas moţe lako skršiti ako ne pazi.“ bilj a

Smeh joj je iskrio iz oĉiju. „Potcenjujete me, gospodine. Niste vi krivi. To se stalno dešava. Stidljivi i naivni izgled moj je zaštitni znak. To su osobine koje me ĉine uspešnom istraţiteljkom.

Trebalo bi da znate da izgled ĉesto vara. Nisam nevina kao što mislite.“ „Da li pokušavate da mi kaţete da ste svetska ţena?“ „Verujte mi kad vam kaţem da sam na mnogobrojnim zadacima nauĉila više o svetu no što će najveći broj ţena za ţivota saznati.“ Poljubio je u rame. „Zaista?“ „Tako je. Uveravam vas da znam šta ĉinim.“ „U tom sluĉaju svesni ste da vas zavodim?“ „Znam da vam dozvoljavam da me zavedete.“ Oĉešala se usnama o njegove. „Ĉinim sve što mogu da bih vas zavela. Nadam se da imam nekog uspeha u tome.“ Preplavilo ga je ushićenje. Zastenjao je i pao na postelju. Nije skidao ruke s njenog struka. Legla je preko njega. Obuhvatila ga je nogama u ĉarapama. „Da li ovo mogu da protumaĉim kao pozitivan odgovor, gospodine Gejdţ?“ „Moţete, gospoĊice Lokvud.“ Obuhvatio je njeno lice rukama. „Šta kaţete na moje napore da vas zavedem? Da li išta postiţem?' „O, da. Naravno da postiţete. Rekla bih da ste psihiĉki daroviti za zavoĊenje, ali to ne bi imalo smisla, pošto ne verujete u natprirodne pojave.“ Dodirnuo je njen nos vrhom prsta. „Istina je da ne verujem u natprirodnu nadarenost. Ali duboko verujem u veţbanje radi dostizanja savršenstva.“ „Delim to uverenje.“ Ponovo ga je poljubila. Istraţivala ga je i kušala. Kad je završila s njegovim usnama, gricnula ga je za uvo i spustila vrele usne na njegov vrat. „Divno mirišete“, prošaptala je.

Namrštio se. „Mirišem kao muškarac koji se nedavno tukao, nakon ĉega je morao da se opere vlaţnim sunĊerom.“ „Moţda je trebalo da kaţem da mirišete zanimljivo.“ Poljubila ga je u grudi. „Vrelo. UzbuĊujuće. Muţjaĉki.“ „Muţjaĉki?“ Ova reĉ je izazvala prigušeni smeh, tihu grmljavinu iz dubine njegovih grudi. bilj a

I ona se nasmejala lako, vazdušasto, oĉaravajuće. Podigla se na laktove i pogledala ga s laţnom strogošću. „Upravo ste zareţali na mene, gospodine“, rekla je. „Nikada to ne bih uĉinio.“ Naglim pokretom okrenuo ju je na stranu. Prikleštio ju je ispod sebe i raskrilio tanušnu košulju. Poljubio je vrhove njenih dojki u obliku jabuke. „Divno mirišete“, rekao je. „Delujete kao droga na moja ĉula.“ „Verujem da ste najromantiĉniji muškarac kog sam dosad srela.“ „Nisam romantiĉan, ali ţudim za vama kao ni za jednom ţenom. Ne verujem u natprirodno, ali bi nešto kao magija moglo postojati. Verujem da ste me omaĊijali, Titanija.“ Zarila je prste u njegovu kosu. „ Ako je to istina, dobrano sam i istinski zapetljana u istoj mreţi.“ „Na tome vam samo mogu zahvaliti.“ Ponovo ju je pomilovao niz nogu. Protrljao je dlanom po unutrašnjosti butine. Konaĉno je stigao do vlaţnog i vrelog središta njenog bića. Bila je spremna za njega. Hteo je da bude više nego spremna, da ţudi za njim kao što je on ţudeo za njom.

Gurnuo je prste kroz kovrdţe i pronašao osetljivi, ĉvrsti pupoljak.

Poigravao se s njim dok nije postao još podatniji. Stenjući se privijala uz njega. Obavila je nogu oko njegove butine.

Milovao ju je klizavom šakom. Posteljina meĊu njenim bokovima se ovlaţila. Milovao ju je sve dok je mogao da izdrţi. Hodao je po tankom konopcu, kad je samokontrola bila u pitanju. Izgubiće je posle prvog pogrešnog koraka. Ĉeznuo je za padom.

Stiskala ga je. Zarivala mu je nokte u ramena. „Uĉini nešto. Više ne mogu da trpim ovaj pritisak u sebi.“ Seo je na ivicu kreveta da bi se rešio pantalona. Vratio se njoj. Jednom rukom je nišanio njen ulaz. Ulazio je u nju dok nije osetio neţnu prepreku. „Toliko o tvom svetskom iskustvu“, rekao je.

Obujmila mu je lice obema rukama. Zagledala se u njega. Bio je siguran da joj u oĉima gori grozniĉava vatra. Pitao se da li iz njegovih oĉiju izbija takva vrelina. Sigurno je u pitanju obmana izazvana jutarnjim svetlom, ubeĊivao je sebe. To je bilo jedino razumno objašnjenje. bilj a

„Završite ovo, gospodine Gejdţ“, naredila je, „ili vam nikad neću oprostiti.“ „Vaša ţelja za mene je zapovest, gospoĊice Lokvud.“ Pribrao se i malĉice povukao pre no što se odluĉno i duboko zario u njeno zategnuto telo.

Osetio je talas uzbuĊenja koji je prošao kroz nju, pošto je u istom ĉasu prostrujao i kroz njega. Na nekoliko sekundi bio je ošamućen i dezorijentisan, kao da je je padao u uzavrelo uskipelo more sirove energije.

Nemoguće.

Postao je svestan njenog ukrućenog tela pod sobom. Rastvorila je usne i duboko zarila nokte u njegovu koţu. Hitro je pokrio njene usne. Prigušio je njen krik iznenaĊenja, bola i negodovanja. Mobilisao je svu duhovnu snagu da bi ostao miran. Obilno se znojio.

Podigao je glavu kad je negodovanje utihnulo pretvorivši se u gunĊanje.

Sklonio joj je kosu s vlaţnog ĉela. „Ţao mi je“, rekao je. Spustio je vlaţno ĉelo na njeno. „Ţao mi je. Nisam hteo da te povredim.“ „Da, pa ja sam kriva.“ Nastojala je da obuzda dah. „To sam i traţila.

Mislila sam da znam šta me oĉekuje, ali niko ne moţe biti spreman na ono što nikad nije iskusio.“ „Ne moţe. Nećeš biti oduševljena kad ovo ĉuješ, ali sledeći put će ti biti mnogo prijatnije.“ Malĉice se opustila. Zagrlila ga je oko vrata. „A otkud vam je to poznato, gospodine Gejdţ?“ „Logika mi to govori. Kako bi bilo da me zoveš po imenu?“ Zakikotala se i promeškoljila ispod njega. Trgao se i zadrţao dah.

Naglo je prestala da se smeje. „Da li je s tobom sve u redu?“ „Nisam siguran“, rekao je. Govorio je kroza zube. „Mnogo bi mi pomogla, ako se ne bi pomerala.“ „U ĉemu je onda smisao svega ovoga?“ „To je sjajno pitanje.“ Udahnuo je. „Stvar je u tome što ću i ja morati da se pomeram ako to budeš radila.“ „Jasno mi je.“ Oprezno se mrdnula. „Moţda imaš pravo. Sad mi je prijatnije. Mnogo si veliki tamo dole, zar ne? Misliš li da je to normalno?“ bilj a

Zastenjao je. „Upozorio sam te, Beatris.“ Plamen joj je nanovo zasjao u oĉima. „Da, jesi“, prošaptala je. „Ne brini, Dţošua. Neću se skrhati u tvojim rukama.“ Polako se povukao i paţljivo vratio u nju. Podigla je bokove da bi mu krenula u susret. To je bilo previše. Poĉeo je brţe da se kreće, zato što nije imao izbora. Gonila ga je potreba da svrši u njoj. Samo bi kraj sveta mogao da ga spreći u tome. Morao je da potvrdi vlasništvo nad Beatris, da joj da do znanja da pripadaju jedno drugom. „Dţošua.“ Stisla ga je. „Džošua.“ Telo joj je zadrhtalo. Zgrĉila mu se u naruĉju. Glava joj je poletela unazad. Ĉvrsto je zaţmurila.

Hteo je da uţiva u njenom vrhuncu, ali sitna pulsiranja duboko u njoj uvukla su ga u vrtlog. Nikad nije spoznao ništa sliĉno. Još jednom se zario u nju. Izlio se u nju. Škrgutao je zubima da bi uzaptio urlik oduševljenja koji se skupljao u njemu.

Prosuo se po njoj kad je svršio. Njegova poslednja polurazgovetna misao bila je da je moţda od poĉetka pogrešno mislio.

Moţda je bilo neĉeg u toj priĉi o natprirodnoj energiji. Ništa drugo ne bi moglo da objasni zapanjujući osećaj bliskosti koju je upravo iskusio. Ĉitavog ţivota radio je na oĉuvanju ravnoteţe u svim stvarima, pogotovu kad je reĉ o mraĉnim strastima.

Prekršio je još jedno pravilo za Beatrisinu ljubav. Znao je da neće biti poslednje.

bilj a

Trideset treće poglavlje S oklevanjem je izronio iz blaţenog zatisja i seo na rub postelje. Pogledao je kroz prozor i zakljuĉio da se magla diţe. Posegnuo je za pantalonama i izvadio ĉasovnik. Imali su dva sata do zaustavljanja jutarnjeg voza za London u Aper Dikstonu.

Beatris se muvala iza razapetog ĉaršava na drugoj strani sobe. Ĉuo je pljuskanje vode u lavoru i znao da spira fiziĉke tragove strasti.

Na trenutak je mirno sedeo na krevetu. Pokušavao je da smisli dobar tekst.

Nikad ranije nije imao odnose sa devicom. Navukao je i zakopĉao pantalone.

Dograbio je štap i ustao. „Kako... si?“, pitao je. „Šta si rekao?“ Provirila je iza ĉaršava. Nemarno je priĉvrstila kosu. Video je deo njenog ramena, što je znaĉilo da je delimiĉno naga. Zbunjeno je nabrala ĉelo. Razvedrila se. „Ma, dobro sam. Kako ne bih bila. Ništa mi ne fali. Uvek sam bila zdrava.“ Osmehnuo se. „Blago tebi.“ Zabrinuto se namrštila. „Kako si ti? Da li te noga muĉi?“ Ispruţio je ruku dlanom napred, da bi je ućutkao. „Izvini“, tiho je rekla. „Samo sam pomislila da je toliki napor moţda oţiveo staru ranu.“ Mrko ju je pogledao.

Ućutala je, pocrvenevši. Nestala je iza ĉaršava i nastavila da se pere. „Dobro. Kad polazimo?“ „Uskoro.“ „Vrlo dobro. Volela bih da se što pre domognem nove odeće. Jedva ĉekam da se vratim kući.“ Šuškala je s druge strane platnene prepreke. Znao je da se oblaĉi. „Beatris, nešto ţelim da te pitam još otkad smo se prvi put sreli.“ Šuškanje s druge strane ĉaršava je prestalo. „Da?“ Izrekla je tu reĉ s velikom dozom opreznosti. bilj a

„Jasno mi je kako si poĉela da radiš kao agent za Agenciju Flint i Mars.

Ali kako si se obrela u Akademiji okultizma doktora Fleminga?“ Na osnovu nove kratke pauze stekao je utisak da nije oĉekivala to pitanje. „Znaš kako je kad ţena ostane sama na svetu. Posle smrti roditelja završila sam u sirotištu. U takvom ambijentu nemate mnogo mogućnosti za pronalaţenje pristojnog posla.“ „Da, znam. Svet je okrutno mesto za usamljenu ţenu.“ „U šesnaestoj sam dobila prvu sluţbu kao guvernanta. Bojim se da nisam bila dobra u tom poslu. Moji poslodavci imali su dva sina. Nisam umela da kontrolišem male monstrume. Zbog toga sam bila otpuštena. Dobila sam sluţbu u domaćinstvu zgodnog udovca. Ĉinilo mi se da mu je stalo do moje dobrobiti. Bojim se da sam, u svojoj naivnosti, pogrešno protumaĉila njegovu dobrotu kao snaţnije, intimnije osećanje.“ „Zaljubila si se u njega.“ Ponovo je provirila iza ĉaršava. „Imala sam šesnaest godina, Dţošua. Sva moja znanja o ljubavi poticala su iz poezije i proze. Ubrzo sam uvidela grešku.

Udovac je traţio pogodnu suprugu, dok sam se ja zanosila romantiĉnim fantazijama.“ „Nisi znala da planira da se ţeni?“ „Nisam.“ Pojavila se iza ĉaršava, odevena. Zalobno se osmehnula. „Zamisli moje iznenaĊenje kad je obznanio veridbu za veoma imućnu i zgodnu damu, ĉija se porodica kretala u najvišim krugovima.“ „Pretpostavljam da si napustila sluţbu zbog tog venćanja?“ „Pa, uĉinila bih to, zato što sam bila skrhana. Govorila sam sebi da ne mogu da ţivim u istoj kući s njim i novom suprugom. Ispostavilo se da nije bilo potrebe za preduzimanjem tako drastiĉnog koraka. Verenica mu je naloţila da me otpusti pre no što se useli u kuću. Poslušao je bez pogovora. Na kraju se ljubazno poneo. Ponudio mi je smeštaj u kućici u mirnom delu grada.“ „Drugim reĉima, nameravao je da te uĉini ljubavnicom.“ „Tako je.“ Pogledao je mrlje na posteljini. „Oĉigledno je da si odbila njegovu ponudu.“ „Već mi je slomio srce. Uvredljiva ponuda bila je ravna posipanju soli po rani. Razbesnela sam se. GaĊala sam ga vazom sa cvećem. Sigurna sam da sam mu upropastila sako. Šta ću kad imam gadnu narav.“ bilj a

„Crvenokosa si, imaš vrelu krv. Trebalo je da mu tresneš vazu o glavu.“ „Trebalo je, ali policija hapsi zbog nanošenja takvih povreda. Bila sam besna, ali nisam sasvim poludela.“ Blago se osmehnuo. „Donela si mudru odluku u neprijatnim okolnostima.

Da li si ponovo videla kopilana?“ „Nije bio toliki kopilan, već samo imućan ĉovek koji se ponašao u skladu s vladajućim obiĉajima. Mislim da mi je bio istinski naklonjen, ali da nije mogao da se oţeni guvernantom. Meni to tada nije bilo jasno. I da, videla sam ga. Godinu dana kasnije mimoišli smo se na ulici. Bio je s novom suprugom.

Nije me primetio.“ Ovo je zapanjilo Dţošuu. „Kako je moguće da te nije video?“ Zakikotala se. „Zbilja si romantik u srcu, Dţošua Gejdţ. Nije me primetio zato što je zaboravio na mene.“ „Nikako ne mogu da poverujem u to.“ Kapriciozno se osmehnula. „Zbilja?“ „Nikad te neću zaboraviti, ĉak i ako te više nikad ne budem video. Uvek ću znati da li si u blizini.“ Oĉi su joj potamnele. Liĉile su na bezdana jezerca. „Već sam rekla da si istinski romantik.“ Ĉvršće je stisnuo štap. „Nisi mi objasnila kako si završila u Akademiji okultizma doktora Fleminga.“ Zatreptala je. „ Ah, da. Nema tu šta da se priĉa. Promenila sam posao i postala unajmljena druţbenica. Nisam radila za Agenciju Flint i Mars, već za neku drugu. Imala sam sreće da dobijem mesto u kući ţene oĉarane prouĉavanjem natprirodnog. I ja sam se zanimala za tu oblast. “ Osmehnuo se. „Prirodno.“ „Jednog popodneva pratila sam je do Akademije, na demonstraciju doktora Fleminga. Zakazala je seansu s okultistom. Roland je opazio da posedujem istinski dar. Ponudio mi je posao u Akademiji. Poslodavka me je podrţala u tome. Rekla je da ću tako mnogo bolje ţiveti nego kao druţbenica.

Imala je pravo. Bilo mi je dobro sve do noći Rolandovog ubistva.“ „Nakon koje si postala profesionalni istraţitelj.“ „Pa, ne odmah. Nisam ni znala da takvo zanimanje postoji. Kad sam shvatila da nemam druge do da postanem unajmljena druţbenica, obišla sam nekoliko agencija. Ĉula sam glasine o prestiţnoj agenciji u Ulici fenjera, koja bilj a

vrlo dobro plaća. Vlasnici su navodno bili izuzetno izbirljivi pri izboru osoblja. Procenila sam da nemam šta da izgubim i zatraţila posao. GospoĊa Flint i gospoĊa Mars odmah su me primile u sluţbu. Tvrdile su da sam nadarena za taj posao.“ Osmehnuo se. „Znam da sam ti ovo već rekao, ali ipak ću ponoviti. Ti si ĉudesna ţena, Beatris. “ „Ĉovek svašta ĉini da bi preţiveo“, rekla je.

Pomislio je na trenutke provedene na ivici litice pored seoske kuće, pogleda uprtog u nemirno more. Svaki put bi odšepao do kuće ubeĊujući sebe da ne moţe na taj naĉin oduzeti sebi ţivot zbog brojnih odgovornosti.

Sad se pitao da li je siĉušni plamiĉak nade pohranjen duboko u njemu bio istinski razlog zbog kog je okretao leĊa moru. „Tako je“, rekao je. Prešao je na drugu stranu sobe i stao ispred nje.

Uhvatio je za bradu, nagnuo joj glavu i ovlašno poljubio. „Znaj da mi je veoma drago što sam poţiveo dovoljno dugo da bih se upoznao s tobom, Beatris Lokvud.“ Osmehnula se. Oĉi su joj blistale. „I ja to osećam, gospodine Gejdţ.“ Nije to hteo da ĉuje, ali ovo nije vreme za raspravu. Pustio ju je i pruţio korak do kaputa obesenog o kuku. „Poţurimo na doruĉak pre ukrcavanja u voz za London. Poslacu telegram Nelsonu. Naloţiću mu da nas potraţi u kancelariji Agencije Flint i Mars.

Nestrpljivo oĉekujem razgovor s gospoĊom Mars.“ Još se smejala, ali veselost je sad iskrila i u njenim oĉima. „Da li sam ponovo uspeo da vas nehotice razveselim, gospoĊice Lokvud?“ „Nije to ništa“, uveravala ga je.

Trgao se. „Đavola nije.“ „Vrlo dobro, ako baš moraš da znaš, ne mogu da ne primetim da uţivaš u tajnovitim zaverama i kontrazaverama. RoĊen si za ovaj posao, Dţošua. Nije trebalo da se povlaĉiš na selo.“

bilj a

Trideset četvrto poglavlje Nelson ih je doĉekao na londonskoj ţelezniĉkoj stanici. Posmatrali su iskrcavanje putnika iz voza. Niko nije delovao sumnjivo. „To ne znaĉi da pratilac nije bio u vozu“, reĉe Dţošua. „Neće moći da nas prati po ovoj magli.“ Nelson ih je otpratio po gustoj magli do ulice gde su ĉekale koĉije. Beatris je primenila svoje sposobnosti i opazila vrelinu u njegovim tragovima. „Imam novosti, ujka Dţoš“, rekao je kad je otvorio vrata pred Beatris. „Sjajno“, reĉe Dţošua. „Ispriĉaćeš mi u koĉiji šta si saznao.“ Pomogao je Beatris da se popne u koĉiju. Ušao je za njom u senovitu kabinu. Seo je pored nje. Nelson je ušao i seo na suprotno sedište.

Dţošua je dva puta udario štapom u krov kabine. Vozilo se brzo zakotrljalo.

Jedan pogled na Nelsona bio je dovoljan da Beatris zakljuĉi da je ovaj bio - s neznatnim razlikama - ujakova mlaĊa slika i prilika. Dţošua je tako izgledao u danima pre oţiljaka, fiziĉkih i emocionalnih.

Muškarci iz loze Gejdţovih nisu bili zgodni na klasican naĉin, ali su nesumnjivo bili oĉaravajući. Moţda su privlaĉili ţensku paţnju muţevnim aurama. Nelsonovo s mukom potisnuto uzbuĊenje, u kombinaciji s intenzitetom Dţošuine zrelije aure kontrolisane moći, ispunjavali su atmosferu kabine s toliko vreline da je poţelela lepezu. „Ne brinite, gospoĊice Lokvud“, reĉe mladić. „Naš koĉijaš Henri veoma je iskusan, zahvaljujući ujaku. Postaraće se da nas niko ne prati do kancelarije vaših poslodavaca.“ „Ne sumnjam u to“, reĉe Beatris. „U magli ćemo, baš kao što je ujka Dţoš napomenuo, lakše izmaći eventualnim progoniteljima“, dodao je mladić.

Bacila je hitar, znatiţeljan pogled na Dţošuu. „Da li ste ovom koĉijom odneli gospodina Justona iz vrta one noći?“ „Jesam“, reĉe Dţošua. Obratio se Nelsonu. „Reci mi šta si doznao.“ „Poslušao sam te. Porazgovarao sam sa svima koji su ţiveli i radili u ulici u kojoj se Akademija okultizma nalazila u vreme Flemingove smrti.“ bilj a

„Šta je ovo?“, Beatris je gnevno posmatrala Dţošuu. „Nisi mi rekao da još istraţujes Rolandovo ubistvo.“ „Da li sam propustio da ti to pomenem?“ Namrštio se. „Oprosti, u poslednje vreme imao sam previše posla.“ „Zašto si zamolio Nelsona da to istraţi?“, ţelela je da zna. „Zato što je ova afera povezana s tim dogaĊajima“, reĉe Dţošua. Nije krio da je nezadovoljan što ga pitanjima odvraća od razgovora s Nelsonom.

Zagledao se u sestrića. „Šta si otkrio?“ Mladić je izvukao beleţnicu. Listao je dok se nije zaustavio na traţenoj stranici. „Kao što si predvideo, svedoĉenja su bila priliĉno neusklaĊena.

Oĉevici su se ipak sloţili oko nekih pojedinosti. Nekolicina je sumnjala na dejstvo natprirodnih sila s one strane groba. Odbacio sam takve teorije.“ Dţošua je samo podsmešljivo frknuo i odmahnuo rukom. „Razume se. Šta si saznao?“ Mladić se izvinio Beatris. „Ţao mi je što moram da kaţem kako je veliki broj ljudi zakljuĉio da je ubica ţena koja se predstavljala kao vidovnjakinja Miranda.“ Uzdahnula je. „Ne morate da se izvinjavate. Ĉitala sam novine. Policija je tragala za mnom. To je bio jedan od razloga zbog kojih sam promenila zanimanje. Niko nije oĉekivao da ţena uĉini tako nešto. “ „Imate pravo.“ Nelson je okrenuo stranu. „Sledi koristan material. Dvojica trgovaca i prodavac krompira sećaju se neobiĉnog muškarca koji se muvao okolo nekoliko dana uoĉi ubistva. Osećali su se neprijatno u njegovoj blizini.

Trgovci su pomislili da bi to mogao biti lopov koji osmatra teren pre pljaĉke.“ „Bili su na pravom tragu“, reĉe Dţošua. „Samo što je planirao ubistvo i kidnapovanje umesto pljaĉke.“ „Zanimljivo je što su ga svi vrlo sliĉno opisali. Govorio je retko, s napadnim stranim naglaskom.“ „Ljudi koji ţive u malim, blisko povezanim zajednicama uvek pamte strance. Pogotovo one s upadljivim naglaskom“, reĉe Dţošua. „Da li su otkrili još neke podatke?“ „Bili su priliĉno neodreĊeni“, reĉe Nelson. „Uliĉni prodavac pecenog krompira rekao je da je stranac imao lice od kog decica noću ne spavaju.

Podsećalo ga je na lobanju. Trgovci su potvrdili to zapaţanje.“ „To potkrepljuje moj zakljuĉak. Lansing koristi usluge profesionalnog bilj a

ubice. Moramo pronaći lobanjolikog ĉoveka.“ „Kako ćemo to uĉniti?“, htela je da zna Beatris.

Nelson je zvuĉao zainteresovano. „Da, kako ćemo to uĉiniti, ujaĉe?” „Profesionalni ubica - pogotovo onaj sa stranim naglaskom - ne moţe proĊe neprimećeno u podzemlju“, reĉe Dţošua. „I ono nije ništa drugo do mala, usko povezana zajednica.“ „Kako da se raspitamo u tom miljeu?“, zanimao se Nelson. „Imam saradnika koji zna sve o onome što se dogaĊa u podzemlju. Duguje mi uslugu.“ „To me baš ĉudi“, s osmehom će Beatris. „Šokirana sam što ĉujem da poznaješ nekog iz tog okruţenja.“ Nelson je prsnuo u smeh. Dţošua je s oklevanjem razvukao usne u osmeh.

Kakav ujak, takav sestrić, pomisli Beatris. „Jedva ĉekam da stignem kući, da se okupam i promenim odeću“, rekla je.

Dţošua ju je mrko pogledao. „Nećeš kući, ne još. To bi bio preveliki rizik.

Sasvim je moguće da je ubica otkrio tvoju adresu. Moţda motri na tvoj dom.

Postoji samo jedno mesto u Londonu na kom ćeš biti sigurna.“ „Gde je to?“ „U kući mog starog prijatelja, pod uslovom da ga nagovorim da nam pomogne.“ „Da li ti i on duguje uslugu kao saradnik iz podzemlja?“, pitala je Beatris. „Ne. Ja sam njegov duţnik“, reĉe Dţošua.

bilj a

Trideset peto poglavlje „Šta se dogaĊa izmeĊu vas i gospodina Gejdţa?“, pitala je Sara.

Sedela je na stolici u maloj spavaćoj sobi i posmatrala kako Beatris oblaĉi ĉiste podsuknje i haljinu. „Kako to mislite?“, reĉe Beatris. „Ispriĉala sam vam šta se dogodilo u Alverstok holu i posle toga.“ Završila je sa zakopĉavanjem haljine i sela ispred vatre da osuši kosu. „Gospodin Gejdţ veruje da ludak po imenu Klement Lansing ţeli da me kidnapuje.“ Osećala se se sveţe i krepko posle kupanja. Po dolasku na zadnji ulaz Agencije Flint i Mars otpracena je s Dţošuom do njihovih privatnih odaja. Dţordţ je otišao do kuće koju je delila s Klarisom.

Reĉeno mu je da kaţe kućepaziteljki da je Beatris dobila specijalan zadatak i da mora da promeni odeću. Vratio se s torbom punom traţenih stvari. GospoĊa Rembli je na svoju ruku dodala još neke sitnice - ĉetku za kosu, šnale, spavaćicu i sveţe rublje.

Sara i Abigejl im, na svu sreću, nisu postavile mnogo pitanja. Znale su da su im hrana i kupanje preko potrebni. Beatris je ukratko upoznala Saru s onim što se dogodilo. Postalo joj je jasno da nije bila sasvim zadovoljna njenim izveštajem.

Posmatrala je procenjivaĉki. „Vrlo dobro znate da mislim na vaš odnos s gospodinom Gejdţom.“ Beatris se uspravila u stolici. „Mislim da sam objasnila da se gospodin Gejdţ nametnuo kao moj telohranitelj i da će ostati na toj duţnosti dok ne pronaĊe Klementa Lansinga. Ne bih to nazvala vezom.“ „To su budalaštine. Iz naĉina na koji vas posmatra jasno je da nije samo vaš telohranitelj već i ljubavnik.“ Beatris se trgla i podigla ĉetku za kosu. „Da li je to tako oĉigledno?“ Sarin izraz je omekšao. „Da, bojim se da jeste. U drugaĉijim okolnostima ne bih se mešala u vaše odnose. Vi ste ţena koja se već neko vreme uspešno stara o sebi. Niste krhko nevinašce kakvim se prikazujete. Biću krajnje odreĊena. Vi ste agent, dama s retkim darom. Ne biste radili za nas da niste sposobni da vodite raĉuna o sebi. Gospodin Gejdţ je ĉovek kakvog dosad niste imali priliku da sretnete.“ „Svesna sam toga, Saro.“ bilj a

Sara je otegnuto izdahnula. „Verovatno ga i zbog toga smatrate privlaĉnim.“ Beatris se osmehnula. „Pretpostavljam da ste u pravu.“ Razmislila je o Sarinoj dijagnozi i pomislila da bi mogla biti taĉna. Borila se s pitanjem privlaĉnosti koju je osećala prema Dţošui otkad je u zoru ustala iz postelje koju su strastveno podelili. Ĉitavo jutro je ponavljala sebi da je strast koja se rasplamsala meĊu njima delimiĉno rezultat uzbuĊenja izazvanog opasnošću. Nije mogla da porekne da ju je Dţošua privlaĉio. Na njega je sigurno uticala i duga godina provedena na selu. Našli su se sami u spavaćoj sobi. Svi ti ĉinioci obrazovali su nestalnu, eksplozivnu smešu. Intimni odnosi koji su usledili u krĉmi su u takvim uslovima bili sasvim predvidljiv ishod.

Nije bila sigurna da su to dovoljni razlozi da se objasni snaţna metafiziĉka veza koju je osetila tog jutra. Ĉinilo joj se kao da je voĊenje ljubavi uspostavilo nevidljivu vezu meĊu njima. Podsetila je sebe da je, ako takva veza postoji, sasvim moguće da je samo ona oseća.

Svest o bliskosti mogla je biti i maštarija, plod burne uobrazilje razbuĊene slepom strašću. Nije bilo sumnje da je osinuta senzualnom munjom. „Pazite da ne pogrešite“, nastavila je Sara. „Uvek sam se divila gospodinu Gejdţu. Ali on potiće iz potpuno drugaĉijeg društvenog miljea. Sigurna sam da to razumete. Još nije oţenjen, ali bi uskoro mogao da stupi u brak porodiĉnog imena radi.“ „Poznato mi je sve to, Saro.“ Beatris je ĉvršće stisla ĉetku za kosu. „Već ste napomenuli da nisam naivna. Jasno mi je da nemam budućnost s Dţošuom.

Takode mi je jasno da neću doţiveti ova osećanja i senzacije s drugim muškarcem. On je... jedinstven.“ „Baš kao i vi, Bea.“ Sara je posla ka vratima. „Pod normalnim okolnostima ne bih se suprotstavljala vašoj strasti. Iskustvo mi govori da naši agenti koji se zaljube u osobu povezanu sa sluĉajem uvek zaţale zbog toga.

Posavetovala bih vas da ĉuvate svoje srce dok vaš gospodin Gejdţ štiti od tog ludaka.“

bilj a

Trideset šesto poglavlje „Sasvim sam svesna da su vam u ovom trenutku interesi gospoĊice Lokvud na srcu“, reĉe Abigejl Flint.

Dţošua je hteo da posegne za još jednim sendviĉićem. Zastao je u pokretu i iskosa odmerio Abigejl. „U ovom trenutku znaĉi da u neko drugo vreme i na nekom drugom mestu neću imati interese gospoĊice Lokvud na srcu“, rekao je.

Abigejl ga je smrknuto pogledala. „Nisam htela da kaţem tako nešto. Ţelela sam da naglasim kako je gospoĊica Lokvud, iako je iskusan agent, samo devojka s malo iskustva, sa snaţnim osećanjima i strastima koje se mogu lako rasplamsati kad se dvoje ljudi uhvate ukoštac s opasnostima.“ „Drugim reĉima, pokušavate da me upozorite da je ne iskoristim.“ „Naši agenti u najvećem broju sluĉajeva istraţuju neopaţeni, ukljuĉujući i tu i paţnju dţentlmena. U ulozi unajmljenih druţbenica obiĉno su nevidljive u domaćinstvima. Bilo je izuzetaka. Vi niste prva osoba koja je pretpostavila da je agent naše kompanije zbog posla kojim se bavi svetska ţena.“ „Dobro je poznato da su dame iz Ulice fenjera sposobne da se brinu o sebi.“ „Svi naši agenti imaju nešto zajedniĉko, gospodine Gejdţ. Rade za nas zato što su se iz raznih razloga našle bez sredstava za ţivot i zato što su prepuštene same sebi. Nemaju porodice koje bi ih zaštitile. Dobro znamo da ih to ĉini ranjivim.“ „Zbog toga se vi i gospoĊa Mars smatrate pozvanim da vodite raĉuna o njima.“ Zagrizao je sendviĉ. „To je za svaku pohvau“ „Ne ţelimo da neka od naših dama bude zavedena i napuštena. Takve stvari štete poslu.“ Uzbudio se. Nije znao da li ga ovo ispitivanje i upozorenje zabavlja ili vreĊa. Vrlo dobro, bio je kriv za zavoĊenje Beatris, ili nije nameravao da je napusti. Nije da je razmišljao o budućnosti s njom. Prošle godine je prestao da razmišlja dugoroĉno. Ţiveo je ţivot iz dana u dan. „Da li se to ĉesto dogaĊa?“, pitao je. „Mislim na zavoĊenje i napuštanje vaših agenata.“ bilj a

„GospoĊa Mars i ja dajemo sve od sebe da takvu opasnost svedemo na najmanju meru.“ Sagovornica ga je poĉastila hladnim osmehom. „Znajte da sam više nego jednom iskoristila podatke prikupljene na terenu, da bih upodobila muškarce voljne da se zabave s damom iz Ulice fenjera.“ „O, da. Ucena je oduvek bila veoma korisno oruĊe.“ „Kao što sam rekla, gospoĊa Mars i ja smo našim agentima najĉešće neka vrsta zamene za porodicu. Odgovorne smo za njih kao njihovi poslodavci.“ „Beatris nosi pištolj i veoma moćnu mešavinu mirišljavili soli. Vi se uprkos tome brinete da ne moţe da se zaštiti.“ „Strast moţe da uĉini svaku ţenu nepromišljenom." „Imam novosti za vas, gospoĊo Flint. Pomenuta strast moţe imati sliĉan uticaj na muškarce. Da li ste pomislili da je moguće da ste pogrešno protumaĉili situaciju? Šta ćemo ako sam ja onaj kome preti opasnost da iz svega ovoga izaĊe slomljenog srca? E Jeli biste se brinuli o meni ako budem napušten?“ Abigejl je tiho zafrktala. „Nimalo se ne brinem za vas, gospodine.

Glasonoša gospodina Smita sasvim je sposoban da se brine o sebi.“ „Ne budite tako sigurni u to, gospoĊo.“ „Ozbiljna sam, gospodine Gejdţ. Dobro mi je poznato da smo Sara i ja vaše duţnice. Verujem da je polovina Londona u istom poloţaju.“ „Nije polovina.“ Zanemarila je upadicu. „Zahtevam vašu reĉ da nećete dozvoliti da Beatris sanja o onom što se nikad neće dogoditi.“ „Šta je s mojim snovima, gospoĊo Flint?“ „Ne mogu ni da zamislim vaše snove, gospodine.“ Posmatrala je njegovo oţiljcima izbrazdano lice i štap. „S obzirom na ono što znam o vašoj prošlosti, verujem da nisu naroĉito prijatni.“ Ustala je i izašla ne ĉekajući odgovor.

Ostavila ga je samog. ĉekao je da se vrata zatvore za njom. „Moji snovi prolepšali su se u poslednje vreme“, prozborio je u praznoj odaji.

bilj a

Trideset sedmo poglavlje Beatris je ĉekala da Abigejl i Sara nestanu iza vrata Sarine laboratorije.

Prišla je Dţošui. Prebacio je ranac s dimnim napravama preko ramena. „Da li si nekim sluĉajem dobio lekciju na temu tvojih ĉasnih namera prema meni?“, prošaptala je.

Trudio se da izgleda iznenaĊeno. „Zašto pitaš?“ „Zato što sam upravo završila razgovor na temu dţentlmena koji se oseća slobodnim da se poigra osećanjima jedne dame. To je bilo, najblaţe reĉeno, neugodno iskustvo.“ „Ko je bio neugodan, dţentlmen ili predavanje?“ „To nije smešno, Dţošua.“ „Izvini.“ Zastao je na vratima, da bije propustio ispred sebe. „Da, i meni je odrţano predavanje.“ „Plašila sam se toga. Izvinjavam se u ime poslodavaca. Znaš, imale su najbolje namere.“ „Ni na trenutak nisam posumnjao u to.“ Skupila je obrve. „Kako si se poneo?“ „Podsetio sam ih da nosiš pištolj i priliĉno opasnu mešavinu mirišljavih soli i da izgledaš kao osoba koja zna da se brani.“ Zadovoljno se osmehnula. „To je sjajan odgovor.“ „Kako si odgovorila na upozorenjeo mojim namerama?“ „Dala sam im do znanja da više nisam nevina i da je lekcija došla prekasno.“ Pruţila je korak zanemarivsi njegov prigušeni smeh. Zbilja ima otkaĉen smisao za humor, pomislila je.

Sara i Abigejl su ĉekale. Sara je opasala veliku koţnu kecelju. Njena laboratorija je zauzimala ĉitav podrum gradske kuće. Na brojnim radnim stolovima behu kojekakvi nauĉni instrumenti, od osetljivih vaga do elektriĉnih mašina. Neke od staklenih vitrina duţ zidova sadrţale su rude i drago kamenje. U nekima su bile boce i kutijice pune raznovrsnih hemikalija. bilj a

„Pogledajmo ove dimne naprave, gospodine Gejdţ“, reĉe Sara. Polet i radoznalost ogledali su se u njenim oĉima i glasu. Pokazala je ka najbliţem stolu. „PoreĊajte ih po njemu. Rekli ste da su nestabilne?“ Prišao je klupi i skinuo ranac s ramena. „Ĉovek koji ih je upotrebio protiv mene aktivirao ih je kad je bacio staklenu kuglu ispred mojih nogu. Digao se veliki dim i mnogo isparenja, ali nije bilo plamena.“ Spustio je ranac na sto. Otvorio ga je i izvadio tri staklena suda.

Sara je natakla zaštitne naoĉare i vezala masku preko nosa i usta. Navukla je debele rukavice i prišla stolu. „Povucite se, svi do jednoga“, naredila je.

Povukli su se od radnog stola bez negodovanja. Gledali su kako Sara podiţe i ispituje jednu od staklenih kugli. „Zanimljivo“, rekla je. „Da vidimo šta imamo unutra.“ Paţljivo je skinula poklopac. Iz otvora je pokuljao jak miris. Beatris je nabrala nos. „Bljak.“ Abigejl je mahnula rukom ispred nosa. Ţurno je uzniakla za još nekoliko koraka. „Hmm“ , reĉe Sara.

Pipetom je izdvojila mali uzorak tajanstvene teĉnosti. Bila je bistra. Više puta je nakapala u epruvetu. Pripremila je nekoliko uzoraka pre no što je vratila poklopac na sud.

Obratila se prisutnima. „Ovo će potrajati. Ne mogu da radim s publikom koja znatiţeljno prati svaki moj potez. Posluţite se ĉajem u salonu. Pozvaću vas kad budem imala šta da vam saopštim.“ Poslušno su otrupkali uz stepenice. Abigejl ih je uvela u mali salon.

Dţošua je prišao prozoru s pogledom na neprozirnu magluštinu. Beatris je osećala njegovo nestrpljenje, baš kao i Abigejl. „Predlaţem vam da sednete, gospodine Gejdţ. Ništa nećete videti na ulici.“ „Ne, pretpostavljam da neću. U ovoj prokletoj magli ne vidi se ni prst pred okom.“ Polako se okrenuo i seo. „Imam osećaj da imamo sve manje vremena.

Lansing ne bi rizikovao da me dovede u London da je drugaĉije. Moram da pronaĊem izvor hemikalija što je pre moguće. Nakon toga pronaći ću plaćenog ubicu.“ bilj a

„Shvatam“, reĉe Abigejl. „U meĊuvremenu, kakvi su vaši planovi za veĉeras? Vi i Beatris dobrodošli ste da prenoćite kod nas.“ „Hvala vam, ali nećemo“, reĉe Dţošua. „Beatris će biti bezbednija na drugom mestu. Moram da budem siguran da joj ne preti nikakva opasnost dok budem pokušavao da isteram Lansingovog plaćenog ubicu na ĉistac. Kostur je prepreka koju ţelim da otklonim što je pre moguće.“ Beatris je progovorila. „Mislim da je najjednostavniji naĉin za hvatanje ubice u zamku da mene iskoristiš kao mamac.“ „Neću to uĉiniti." Izgovorio je to ravnim i neopozivim tonom. „Imaš li bolji plan?“, uĉtivo ga je upitala. „Recimo da raspolaţem alternativnom strategijom.“ To joj se nije dopalo. „Šta nameravaš da uradiš?“ „Jasno mi je da me je Lansing iskoristio da te pronaĊem i da sam odonda problem za njega.“ Abigejl je podigla obrve. „Lansing zna da ste ozbiljna prepreka i da ćete nastaviti da to budete, ĉak i ako ugrabi Beatris.“ „Zato što nećeš prestati da me traţis“, tiho će Beatris. „Neću“, reĉe Dţošua. Pogledao ju je u oĉi. „Nikada neću prestati.“ Abigejl ga je paţljivo posmatrala. „Verujete li da je vaše uklanjanje Lansingov najpred cilj?“ „Ja bih svakako pribegao toj strategiji da sam na njegovom mestu. On poznaje moj, a ja njegov naĉin razmišljanja. Naposletku, obuĉavao nas je isti ĉovek.“ „Ali prvo se morate pozabaviti ubicom, a ne Lansingom“ reĉe Beatris. „Plaćeni ubica je Lansingova slaba taĉka“, reĉe Dţošua. „Ĉovek s licem lobanje jedina je osoba koja zna kako da dopre do Lansinga. Plaćene ubice zahtevaju redovne isplate. To znaĉi da postoji utvrdeno mesto sastanka.

Doĉepaću se Lansinga kad ga doznam.“ „Prvo moraš izmamiti plaćenog ubicu“, reĉe Beatris. „Ĉime ćeš se posluţiti ako me ne upotrebis kao mamac?“ „Samim sobom“, reĉe Dţošua. „Bice u osvetoljubivom raspoloţenju nakon dva neuspeha zaredom. Profesionalni ponos će ga uĉiniti nepromišljenim.“ bilj a

Beatris je zadrţala vazduh. „Dţošua, moram ti reĉi da ne mislim da je to dobar plan...“ Prigušena eksplozija u podrumu prekinula je razgovor. „Boţe!“, reĉe Abigejl. Skoĉila je na noge i jurnula ka vratima. „Saro? Kako si? Saro!“ Beatris i Dţošua su pohitali za njom niz hodnik. Zastali su na vrhu podrumskih stepenica. Pramiĉci dima i snaţni miris hemikalija dopirali su iz podruma. „Saro?“, zabrinuto je dozivala Abigejl. „Odgovori mi.“ Sara se pojavila na vrhu stepeništa. Penjala se brzo kroz sve gušća isparenja. Na dovratku jeskinula masku i naoĉare. Poĉastila ih je trijumfalnim osmehom. „Imam dobre vesti, gospodine Gejdţ“, rekla je. „Mislim da znam ime apoteke koja je isporuĉila hemikalije za dimnu napravu, a najverovatnije i za egipatsku vodicu koju ste mi opisali. Samo jedna osoba u Londonu moţe da nabavi tako retke i egzotiĉne hemikalije.“ „Samo jedna?“, zanimao se Dţošua. „GospoĊa Grimšo u Tiberi lejnu jedini je apotekar specijalizovan za pripremanju smeša i formula s natprirodnim svojstvima.“

bilj a

Trideset osmo poglavlje „Ako mi još jednom kaţes lepo sam ti rekla, moţda ću biti primoran da preduzmem drastiĉne mere“, upozorio ju je Dţošua. „Tvoje pretnje ni najmanje me ne plaše“, reĉe Beatris. Odmahnula je rukom u rukavici. Dalekovda je. Jednostavno nije mogla da se suzdrţi. „Verujem da ćeš sledeći put obraĉati više paţnje kad ti kaţem da postoji dokaz iz domena natprirodnog.“ Sedeli su u Dţošuinoj koĉiji bez oznaka. Koĉijaš Henri stao je ispred ulaza na Tiberi lejnu, zato što je stari kaldrmisani sokak bio preuzak za vozilo.

Sokak je bio pun magle. Znak iznad apoteke nije se video od nje. Slaba svetlost na prozoru nagoveštavala je da je radnja otvorena.

Beatris je bila svesna snaţne eneigije koja je proţimala kabinu koĉije. Iz Dţoša je isijavalo hladno, strogo kontrolisano išĉekivanje vuka u lovu. Znao je da joj neće verovati ako mu kaţe da vidi kako mu iz oĉiju izbija mraĉna vrelina. Stoga je ćutala. „Ne verujem da je gospoĊa Mars uspela da otkrije apoteku zato što je osetila tragove natprirodne energije u hemikalijama“, rekao je Dţošua. „Oduvek sam poštovao njen talent za nauku. Ne sumnjam da ju je nešto što je opazila u teĉnosti navelo na taj zakljuĉak.“ „Ali si zato sasvim siguran da ono što je pronašla nije natprirodno.“ „Pomenuo sam više puta da nema potrebe oslanjati se na natprirodno da bi se objasnio fenomen koji se drugaĉije ne moţe objasniti.“ „Kako god“, promrmljala je Beatris, „ti si struĉnjak za kriminalne istrage.“ Sumnjiĉavo ju je osmotrio. Slatko se nasmejala i zatreptala. „Uh.“ Odmahnuo je glavom i odškrinuo vrata. „Moţeš da zaboraviš taj izraz nevinašceta. Ne pali kod mene, sećaš li se?“ „O da, stalno zaboravljam tu sitnicu.“ „Porazgovarajmo s gospoĊom Grimso“, odbrusio je.

Spustio je stepenice, stisnuo štap i izašao iz kabine. Okrenuo se da bi joj pruţio ruku. Potresao je udar kadje uhvatio snaţnom šakom. Pogledala ga je ispod oboda šeširića. Htela je da na njegovom licu vidi da li je osetio praţnjenje energije izmeĊu njih. Njegov profil bio je nepekretan i nedokućiv. bilj a

Ako je osetio nešto neobiĉno i neobjašnjivo u njenoj blizini, koristio je ĉudesnu moć samokontrole da prikrije svoje reakcije.

Henri se pomerio na klupici i pogledao odozgo u Dţošuu. „Ĉekaću vas ovde, gospodine!” „Hvala ti“, reĉe Dţošua. Posmatrao je maglom zaogrnuti sokak. „Pretpostavljam da imaš pištaljku?“ „Jašta, gospodine. Motriću na okolinu baš kao nekad. Dunuću dva puta ako vidim nešto zabrinjavajuće. Da li oĉekujete probleme s apotekarom?“ „Ne, ali umem ja i da se prevarim“, reĉe Dţošua. „Starim, Henri.“ Koĉijaš se zacerekao. „Mnogo leta vas deli od mojih godina, gospodine.”

Dţošua je uhvatio Beatris za ruku i krenuo ka vratima apoteke. Zvuk njihovih koraka i prigušeno lupkanje štapa jezivo su odjekivali u magli.

Beatris se osvrnula. Koĉijaš i koĉija bili su samo neodreĊene senke.

Ledeni talas pojavio se niotkuda kad su stigli do ulaznih vrata apoteke.

Najeţila se. Znala je da je Dţošua osetio njenu nelagodu, zato što je odmah stao. Naloţio joj je da se zaustavi. „Šta je bilo?“, pitao je. „Nisam sigurna“, rekla je.

Izoštrila je ĉula i osmotrila prag radnje. Energija koju su godinama nanosili nebrojeni ljudi ostavila je gusti uzavreli nanos natprirodnih strujanja.

Veliki broj tragova potamneo je od bolesti, bola, zavisnosti i bliske smrti.

Stajali su pred apotekom. Većina posetilaca tragala je za lekom ili privremenim olakšanjem za sebe ili nekog drugog.

Neki od skorašnjih tragova goreli su na drugaĉiji naĉin. Bila je to dobro poznata tinjajuća energija. „Dţošua“, šapnula je. „Nedavno je bio ovde, ali je otišao.“ Nije pitao na koga misli. Ĉvršće ju je stisnuo za ruku u nemom upozorenju. Trgla se i pogledala ga. Osmatrao je prozore. „Zastori su navuĉeni“, tiho je prozborio. Pogledao je u prozore soba iznad duĉana. „I oni su zatvoreni. Potegni pištolj.“ Nije oklevala. Podigla je suknjn i podsuknje i izvadila pištoljĉić. „Stani tamo gde se nećeš videtis tih vrata“, rekao je i klimnuo ka nadsvoĊenom ulazu u obliţnju kuću. „Ne oklevaj da pucaš ako te iko makar i dva puta pogleda. Da li si me razumela?“ bilj a

„Hoću. Šta smeraš?“ „Poslušaj me. Odmah.“ Poţurila je u zaklon obliţnjeg ulaza odakle je gledala kako Dţošua hvata kvaku rukom u rukivici. Video je da se suoĉava s otporom. Vrata su bila zakljuĉana.

Pitala se da li će ih obiti. Posluţio se mnogo delotvornijom metodom.

Vrhom štapa udario je po staklu na gornjem delu vrata.

Staklo se polomilo. Pruţio je ruku kroz otvor i otkljuĉao vrata.

Nestao je u apoteci.

Nekoliko sekundi kasnije crna staklena boca proletela je kroz otvorena vrata i pala nasred sokaka. Buĉno se razbila. Ĉula je tihi prasak i šištanje. Vreli plamenovi zapalacali su na sokaku. Uskoro su utihnuli.

Zavladala je duboka tišina. Beatris je zadrţala dah.

Dţošua se pojavio na vratima. „Moţeš da uĊeš.“ Gledao je pištolj u njenoj ruci. „Da li bi ga odloţila ili makar prestala da ciljas u mene?“ „O, izvini.“ Zadigla je haljinu i gurnula damski pištolj u skrivenu futrolu. Ţurnim korakom je prišla ulazu u duĉan i pogledala pored Dţošue. Starija ţena leţala je na podu. U vazduhu se osećao slabi, ali prepoznatljivi miris hloroforma. „Blagi boţe“, prošaptala je Beatris. „Da li je...?“ „Još je ţiva“, reĉe Dţošua. „Stigli smo na vreme. Vatrena bomba bila je povezana s vremenskim mehanizmom. Eksplodirala bi za deset minuta. Ubica je ţeleo da bude daleko od mesta zloĉina kad izbije poţar.“

bilj a

Trideset deveto poglavlje „Hvala bogu što ste naišli“, reĉe gospoĊa Grimso. „Hteo je da me ubije.

Rekao je da će sve izgledati kao nesrećan sluĉaj prouzrokovan eksplozijom nestabilnog hemijskog jedinjenja i da policija neće znati šta se dogodilo.“ Glas i ruke su joj drhtali. Beatris je spustila šolju vrelog ĉaja ispred nje.

Zabrinuto je posmatrala postariju ţenu. Apotekarka još nije izašla iz šoka. „Popijte malo ĉaja“, neţno je prozborila.

GospoĊa Grimso je ţivnula kad je videla ĉaj. Izvadila je paketić iz široke kecelje. Ispraznila je polovinu njegove sadrţine u ĉaj. Nagnula se napred i udahnula isparenja. Imala su lekovit uticaj na nju. Glas i ruke su joj se smirili.

Namrštila se. Zbunjenost joj se ogledala na licu. „Kako ste otkrili da sam u opasnosti? “ „Nismo znali da ste u opasnosti“, reĉe Beatris. „Nismo to mogli sa sigurnošću znati.“ Sela je za stoĉić i nasula ĉaj u Dţošuinu i svoju šolju. „Intuicija gospodina Gejdţa danas nas je dovela ovamo. Nešto mu je govorilo da je vaţno da vas što pre naĊemo.“ Apotekarka je bila veoma prestrašena, ali neozleĊena. Beatris je pripremila ĉaj dok je Dţošua izašao napolje da kaţe Henriju šta se dogodilo i da ga pošalje na zadatak. Nije znala gde ga je poslao.

Koĉijaš je poţurio da obavi zadatak.

GospoĊa Grimso zamisljeno je pogledala Dţošuu. „Sigurna sam da imate neki psihiĉki dar, gospodine, ĉim ste znali da sam u nevolji.“ „I ja mu to neprestano govorim.“ reĉe Beatris. Nasmejala se Dţošui preko stola.

Dobacio joj je nervozni pogled pre no što se obratio gospoĊi Grimso. „Nikakav natprirodni dar nije nas jutros doveo do vašeg praga. Na njemu smo se našli zahvaljujući logici i dedukciji. Imali smo i malo prokleto dobre sreće.“ Apotekarka se upitno zagledala u Beatris. „Gospodin Gejdţ ne veruje u natprirodno“, objasnila je Beatris.

Apotekarki je sada štošta bilo jasnije. „A, znaĉi tako. Pa svakako nije prvi obdareni muškarac koji zatvara oĉi pred svojom sposobnošću. UsuĊujem se da kaţem da neće biti poslednji.“ bilj a

Beatris je pokušala da prikrije osmeh. Znala je da ga je Dţošua video.

Odluĉio je da ćutke prede preko svega, iako mu nije bilo svejedno. „Ţao mi je što ne mogu da vam dam više vremena za oporavak posle onog što ste preţiveli, gospoĊo Grimso“, rekao je. „Prinudeni smo da delamo brzo na rešavanju ove afere kako bismo spreĉili da još neko nastrada. Da li biste mi rekli šta vam se danas dogodilo?“ „Naravno, gospodine. Bojim se da veoma malo znam o tome. Neposredno pre vašeg dolaska u radnju je ušla jedna od stalnih mušterija koja uvek kupuje specijalnu smešu soli. Zamolio me je da mu spremim uobiĉajenu narudţbinu.

Ništa mi nije bilo sumnjivo. Okrenula sam mu leĊa da bih spravila smešu.

Spustila sam je na pult kad sam je završila. Najedanput se stvorio kraj mene.

Kretao se kao maĉka u noćnom lovu. Prislonio je vlaţnu krpu na moje lice.

Sećam se da je zaudarala na hloroform. Rekao mi je da ću stradati u velikom poţaru. Zatim ste me vi probudili.“ Dţošuino lice se ukoĉilo. „Ja sam ga naveo da vas napadne. Zloĉinac za kojim tragam procenio je da ću vas pre ili kasnije pronaći i da ćete me odvesti do njega. Ţeleo je da umrete, ali tek kad dobije sveţe zalihe soli.“ GospoĊa Grimso izgledala je zbunjeno. „Ne razumem. Ko je taj zloĉinac?“ „Ĉovek koji je pokušao da vas ubije i spali vašu radnju je u njegovoj sluţbi“, reĉe Dţošua. „Zove se Lansing. On je nauĉnik koji gotovo godinu dana koristi usluge profesionalnog ubice.“ „Blagi boţe“, zapanjeno je prošaptala gospoĊa Grimso. „Moţete li da opisete ĉoveka koji je kupio soli i pokušao da vas ubije?“ „Da, naravno“, reĉe gospoĊa Grimso. S naporom se pribrala. „Nikad mi nije rekao svoje ime. Objasnio mi je da je poslat da kupi soli i neke druge retke hemikalije koje samo ja imam. Nikad mi se nije dopadao, ali je plaćao dobro i bez odlaganja. Nije traţio veresiju. Ĉovek ne moţe da bude izbirljiv kad su plateţne mušterije u pitanju.“ „To je velika istina“, reĉe Beatris. „Šta još moţete da nam kaţete o njemu?“ „O, bio je priliĉno prepoznatljiv. Stranac, bez ikakve sumnje. Govori engleski s primetnim naglaskom. Visok je. Uvek je nosio šešir natuĉen na oĉi, ali se videlo da je ćelav. Lice mu je podsećalo na lobanju. Imao je najhladnije oĉi koje moţete zamisliti. “ „Da“, reĉe Dţošua. „Opis odgovara profesionalnom ubici.“ bilj a

GospoĊa Grimso je zadrhtala. „Mislite li da će se vratiti kad dozna da je podbacio?“ „Neće, zato što bi to bio besmisleni rizik“, reĉe Dţošua. „Za svaki sluĉaj zamoliću starog saradnika da pošalje nekoliko ljudi da straţare pored vaše radnje do okonĉanja afere.“ GospoĊa Grimso pogledala ga je iznenaĊeno. „Mislili ste na telohranitelje?“ „Tako je. Malopre sam poslao koĉijaša s porukom. Straţari će uskoro stići.

Otići ćemo ĉim dodu.“ Apotekarka je s olakšanjem odahnula. „Veoma sam vam zahvalna, gospodine. Zbilja ne shvatam zašto bi pomenuti gospodin Lansing poslao svog poslušnika da me ubije. Rekla sam vam da sam jedini apotekar u Londonu koji moţe da mu isporuĉi traţene hemikalije.“ „Mislim da je ubeĊen da mu više neće biti potrebne“, reĉe Dţošua. „Veruje da će uskoro okonĉati veliki eksperiment.“

bilj a

Četrdeseto poglavlje „Nisam znala da gospodari podzemlja ţive na tako visokoj nozi“, reĉe Beatris. S divljenjem je posmatrala otmenu koĉiju koja im se pribliţavala. „Gospodin Viver upravlja unosnim delom prestoniĉkog kriminala“, reĉe Dţošua. „Specijalizovao se za kockarnice i krĉme. Takode nudi finansijske usluge on ima koji ih ne mogu dobiti u uglednim bankama.“ „Po priliĉno visokoj kamatnoj stopi, pretpostavljam.“ „Poslovan je do srţi.“ Gledao je raskošu crnu koĉiju s plemenitim crnim konjima koja se zaustavila na ulazu u Tiberi lejn. Dvojica su izašla iz nje. Svi Viverovi uterivaĉi dugova liĉili su jedni na druge. Bili su krupni, ulivali su strah, dobro naoruţani i otmeno odeveni. Crna kravata oko vrata bila je njihov znak prepoznavanja u svetu podzemlja. Ĉekali su Dţošuina naredenja. „Zamoliću vas da motrite na apotekarku i njen duĉan u sokaku“, reĉe Dţošua. „Ne dopustite nikom da ude na njena vrata niti u uliĉicu. Apoteka je zatvorena do daljeg. Zabrinut sam za bezbednost vlasnice.“ „Pobrinućemo se za nju“, reĉe jedan od ljudi u crnom.

Dodirnuli su crne šešire i ušli u sokak.

Sluga u crnoj livreji je skoĉio s koĉije da otvori vrata i spusti stepenice.

Krupni ĉovek je sedeo u kabini. Provirio je kroz otvor. „Odavno se nismo videli, Dţošua“, reĉe Viver. Zamišljeno je posmatrao oţiljak i štap. „Ĉuo sam da ste doţiveli nesreću.“ „Loš glas se daleko ĉuje“, reĉe Dţošua. „Dozvolite mi da vam predstavim dobru prijateljicu, Beatris. Ovo je gospodin Viver, moj stari saradnik.“ Beatris se osmehnula. „Gospodine Viver.“ Dţošua nije mogao da suspregne osmeh. Nijedna dama iz njegovog društvenog miljea ne bi pri predstavljanju ljupko i uĉtivo pozdravila zloglasnog gospodara podzemlja. Blesak u oĉima gospodina Vivera govorio je da nije navikao na tako topao prijem kad su pripadnici viših slojeva bili u pitanju. bilj a

„Izuzetno mi je drago, gospoĊice Lokvud“, reĉe Viver. Pogledao je Dţošuu, blago uzdignutih obrva, pre no što je mahnuo rukom u rukavici. „Nadam se da ćete mi se pridruţiti u koĉiji da porazgovaramo. Stajanje na otvorenom ide mi na nerve.“ Dţošua je pomogao Beatris da se ukrca u koĉiju.

Ušao je za njom. Seli su na jastuke presvuĉene crnim plišom.

Beatris je pogledom ispitala Vivera s nenapadnom znatiţeljom. Mnogo se toga moglo videti, pomislio je Dţošua. Krupni ĉovek je zauzimao veći deo sedišta. Blede oĉi behu pune hladne, proraĉunate inteligencije. Odevao se po najnovijoj modi. Krojaĉ je uĉinio sve što je mogao da pokrije Viverovo golemo telo, ali s ograniĉenim uspehom. Ništa nije moglo prikriti auru lošeg zdravlja koja je izbijala iz gospodara podzemlja. Imao je nezdrav ten. Disao je mnogo napornije nego prilikom poslednjeg susreta. „Moram da priznam da bih voleo da znam zašto ste potraţili moju pomoć nakon gotovo godinu dana tišine“, reĉe Viver. „To je duga priĉa koja još nije ispriĉana“, odgovorio je Dţošua. „Povezana je s nesrećom koju ste pomenuli. Pretpostavljam da je jedan od ljudi, za kog sam verovao da je u njoj poginuo, još ţiv predstavlja problem za gospoĊicu Lokvud.“ „Jasno mi je.“ Viver je nagnuo glavu ka Beatris. „Ţao mi je što to ĉujem, gospoĊice Lokvud.“ Okrenuo se Dţošui. „ Drago mi je što ću moći da vam se oduţim. Dva straţara nisu dovoljna da izmirim dug. Da li mogu da uĉinim još nešto za vas? “ „Imam jedno pitanje“, reĉe Dţošua. „Da li ste ĉuli za nezavisnog preduzimaĉa koji se bavi otmicama i ubistvima? Stranac je. Govori s napadnim ruskim naglaskom. Predstavlja se kao Kostur.“ „Podseća na lik iz gotskog romana. Opis zvuĉi poznato. Pre godinu dana ĉuo sam glasine o takvom ĉoveku. Priĉalo se da je došao u London i da je iskusni profesionalac. “ „Kakav profesionalac?“, pitala je Beatris. „Profesionalni ubica“, objasnio je Viver ljubaznim glasom. „Tako znaĉi“, reĉe Beatris. „Razglasio sam da bih rado uposlio takvog struĉnjaka. Nikad nije pokušao da stupi u kontakt sa mnom. Odmah posle toga je nestao.“ „Pronašao je drugog poslodavca“, reĉe Dţošua. „Pretpostavljam da je novi poslodavac iz vašeg sveta, Dţošua. Gotovo sigurno bih znao da je stupio u sluţbu nekog od mojih poslovnih takmaca.“ bilj a

„Njegov novi poslodavac je ludak Klement Lansing“, reĉe Dţošua.

Viver je klimnuo. „Pretpostavljam da imate plan?“ „Profesionalni ponos je po svoj prilici Kosturova slabost“, reĉe Dţošua. „Nameravam da je uz vašu pomoć iskoristim da bih mu postavio zamku." „Stojim vam na usluzi.“ Dţošua je potanko izneo svoj zahtev. Viver je smesta shvatio šta se od njega traţi. „Nema problema“, rekao je. „Srediću stvar ĉim se vratim u kancelariju.“ „Hvala vam. Smatrajte da je vaš dug u celosti izmiren.“ Viver je progunĊao. „Nikad vam se neću oduţiti.“ Dţošua je otvorio vrata koĉije. Sišao je na ploĉnik. Pruţio je ruku da pomogne Beatris.

Posmatrali su kako blistavi crni ekipaţ nestaje u magli. „Smem li da pitam šta si uĉinio za gospodina Vivera?“ pitala je Beatris. „Jedan od Viverovih takmaca iz podzemlja oteo je njegovu kćerku zarad otkupa“, reĉe Dţošua. „Pronašao sam je i vratio neozleĊenu.“ „Shvatam. To objašnjava njegovu tvrdnju da ti se nikad neće u potpunosti oduţiti.“ Nešto u njenom glasu govorilo mu je da je zabrinuta. „Šta te muĉi?“, pitao je. „Gospodin Viver je veoma bolestan. Umire.“ „Ĉuo sam da boluje od srca. Godinama odrţava primirje u kriminalnom svetu. Bilo bi zanimljivo videti šta bi se dogodilo u sluĉaju njegovog nestanka sa scene.“

bilj a

Četrdeset prvo poglavlje Biblioteka Viktora Hejzltona bila je proţeta tamnom, sumornom energijom dugo taloţene tuge. U toj mešavini bilo je još neĉeg, pomislila je Beatris - tihog prigušenog besa. Viktor je podigao stoiĉku fasadu oko sebe, ali ona je lepo videla tamna strujanja u njegovim tragovima. Slutila je da je veliki deo dobro kontrolisanog besa usmerio na samog sebe. Bio je legendarni gospodin Smit, zaštitnik zemlje od terorista i zaverenika, a nije uspeo da zaštiti voljenu kći od ludaka.

Viktor je bio lav od ĉoveka, srebrne grive, ţestokih crnih oĉiju i zapovedniĉkog drţanja. Ĉinilo se da je u kasnim pedesetim, ali kretao se kao mnogo mlaĊa osoba. Lako je mogla da ga zamisli kao legendarnog gospodara špijuna - upoznatog s najvećim tajnama vlade i najviših društvenih krugova koji šalje poverljive agente da pronaĊu izdajnike i osujete zavere.

Doĉekao ih je s dobrodošlicom, iako je bio iznenaĊen kad su dovedeni u biblioteku. Beatris je naslutila izvesnu napetost izmeĊu Dţošue i Viktora, kao i energiju koja je nepogrešivo svedoĉila o dubokoj i dugotrajnoj povezanosti.

Domaćin je sedeo za masivnim drvenim stolom.

Prostrana odaja bila je svetilište posvećeno Emi Hejzlton. Obliţnja polica bila je puna njenih beleţnica. Na drugoj su se nalazili njeni dnevnici.

Uramljeni akvareli krasili su zidove.

Poĉasno mesto iznad kamina pripadalo je njenom portretu. Sve relikvije behu oiviĉene crnom svilom.

Ema je bila neobiĉno lepa, pomislila je Beatris. Posmatrala je njen portret.

S divnim crtama lica, tamnom kosom i tamnim oĉima, mogla je da opĉini svakog muškarca. Umetnik je uspeo da prikaţe i njenu inteligenciju, eleganciju i šarm. „Moramo pretpostaviti da je Lansing ţiv, Viktore.“ Dţošua je poloţio šake na balĉak štapa. „I lud.“ Viktor se ukoĉio. Sede obrve spojile su se iznad rimskog nosa. „Veruješ da je preţiveo eksploziju?“ „Da. Znam da će ti biti teško da ovo ĉuješ, ali mislim da je uspeo da saĉuva Emino telo.“ Viktor je prebledeo. Oštro je udahnuo i zaţmirio. bilj a

„Da li si siguran u to?“, promuklo je šapnuo. „Siguran sam koliko god mogu biti siguran bez ĉvrstog dokaza.“ „Pronašli smo dva leša u ruševinama. Ţenski i muški.“ „Izgoreli su do neprepoznatljivosti. Pretpostavljam da se radi o ţrtvama njegovih eksperimenata. Lansing me je tog dana namamio u tu kuću, da bi me ubio i da bi uklonio dokaze u velikom poţaru. Mislim da su dva leša spremno ĉekala moj dolazak.“ Viktor je izgledao potresno do srţi. „Ali šta je uĉinio s Emom?“ „Ovo su nagaĊanja“, reĉe Dţošua. „Gotovo sam siguran da je saĉuvao njeno telo u hemikalijama. “ „Zašto bi, za ime boţje, uradio tako nešto?“ Dţošua je stisnuo vilice. „Znaš zašto. Lud je. UbeĊen je da će je oţiveti.“ Viktor je duboko uzdahnuo i na tren zatvorio oĉi. Teška mraĉna tuga ispunjavala je prostor oko njega. „Lansing je bio retko sposoban nauĉnik.“ Otvorio je oĉi. „Morao bi da zna šta jeste, a šta nije moguće.“ „I dalje je sjajan nauĉnik“, reĉe Dţošua. „Što ne znaĉi da nije lud. Znaš da je bio opsednut Emom, Ubio ju je kad je pokušala da pobegne od njega.

Sasvim je moguće da su ga osećaj krivice i tuga gurnuli preko ivice. Kad smo već kod toga, otkrio sam da su oĉi Anubisa u njegovom posedu. Ema ih je pronašla neposredno pre no što ju je ubio. U poslednjih godinu dana je od apotekarke u Tiberi lejnu kupovao retke soli, neophodne za pripremu recepta za egipatsku vodicu.“ „To su neverovatne vesti.“ Viktor je ustao i prišao prozoru s pogledom na vrt. „Šokiran sam.“ „Ţao mi je“, reĉe Dţošua. „Znam koliko ti ove vesti teško padaju, ali slede još neprijatnije. GospoĊica Lokvud je u velikoj opasnosti.“ Viktor se okrenuo prema njima. Snaţne crte su se ukoĉile, tvoreći zabrinutu masku. „Zbog ĉega?“ „Lansing je nesumnjivo ubeĊen da poseduje natprirodni dar neophodan za aktiviranje sila zarobljenih u statui“, reĉe Dţošua. „Misli da mu je neophodna da bi obavio veliki eksperiment. Skovao je plan. Neće prezati ni od ĉega da bi je kidnapovao.“ Viktor se zagledao u Beatris sa iskrenom radoznalošću. „Posedujete li neke natprirodne moći, gospoĊice Lokvud?“ bilj a

„Da“, rekla je. „Gospodin Gejdţ moţda ne veruje u natprirodne pojave, ali tvrdi da Klement Lansing veruje u njih.“ „O tome nema zbora.“ Viktor je sklopio ruke iza leĊa. „Lansing je verovao u postojanje širokog spektra natprirodnih sila. U stvari, smatrao je da i moja kćerka poseduje izvestan dar. To je bio jedan od razloga zbog kojih je bio opsednut njome. Bio je siguran da je sposobna da pokrene oţivljavajuću moć egipatske vodice.“ „Posle Emine smrti dao se u potragu za drugom nadarenom ţenom“, reĉe Dţošua. „Poslao je piofesionalnog kriminalca, samozvanog Kostura, da kidnapuje Beatris.“ Viktorove sede obrve su se podigle. „Drago mi je što vidim da su se ti pokušaji izjalovili.“ Beatris je pogledala Dţošuu. „Zahvaljujući gospodinu Gejdţu.“ Na Viktorovom licu pojavio se ĉeznutljivi oĉinski osmeh. Pogled mu se ispunio lepim sećanjima. „Oduvek si bio moj najbolji agent, Dţoše. Izgleda da povrede nisu to promenile. Pretpostavljam da si došao ovamo zato što imaš gotov plan?“ „Postavio sam klopku za plaćenog ubicu. Uz malo sreće veĉeras će ušetati u nju. U meĊuvremenu bih ti bio veoma zahvalan ako bi dopustio Beatris da ostane ovde. Znam da će ovde biti sigurna.“ „Naravno“, reĉe Viktor. „Izloţi mi svoju strategiju.“

bilj a

Četrdeset drugo poglavlje „Znam da ne veruješ u natprirodno, o predviĊanju budućnosti da i ne govorimo, ali sloţili smo se da intuicija postoji“, reĉe Beatris.

Bili su sami. Šetali su se po velikom stakleniku povezanom s Hejzltonovim zdanjem. Bilo koje druge noći takva situacija potakla bi romantiĉna osećanja, pomislila je Beatris. Meseĉina se probijala kroz staklene zidove i tavanicu osvetljavajući impresivnu koliĉinu zelenila, od paprati do svakovrsnih palmi i orhideja. Samo taj prostor u kući nije bio mraĉan. Ţivot je cvetao u njemu. Viktor Hejzlton trebalo bi da u njemu provodi što više vremena.

Veĉera je bila turoban dogaĊaj. Mraĉna, drvenim ploĉama pokrivena trpezarija je, kao i biblioteka, bila natopljena dubokom ţalošću. Na zidovima je bilo još više crne svile. Fotografija Eme u elegantnoj haljini posmatrala ih je s dominantnog mesta iznad kamina. Posluţivao ih je sluga turobnog lica, s crnom trakom oko ruke. U grobnoj tišini je izlazio i ulazio u kuhinju.

Beatris je znala da ne bi uţivala u obroku i da je atmosfera bila veselija.

Osećaj nelagodnosti ju je pratio ĉitavog popodneva. Uveĉe je samo ojaĉao. „Mogu da vodim raĉuna o sebi uprkos mom izgledu, Beatris“, reĉe Dţošua. „Svesna sam toga. Ali to ne znaĉi da bi trebalo da zanemariš intuiciju. Šta ti ona poruĉuje?“ Zastao je. Naslonio se na gustu, visoku paprat. Odloţio je štap. Zagrlio ju je i privukao sebi. „Rekao sam ti. Vreme je na izmaku. Ne smem da rizikujem. Veĉeras moram da pronaĊem Kostura. On će me odvesti do Lansinga. Nemam vremena za smišljanje drugog plana.“ Htela je da se raspravlja s njim, ali je znala da od toga neće biti koristi.

Moţda bi mogla da ga ubedi kada bi razvila drugaĉiju, delotvorniju strategiju.

Nije mogla da je smisli.

Stisnula je revere njegovog kaputa. „Obećaj mi da ćeš biti paţljiv i da ćeš mi se vratiti.“ „Dajem ti reĉ“, rekao je. bilj a

Stisnuo ju je jaĉe i poljubio. Zabrinutošću i strahom za njegovu bezbednost podjarila je vatru u njemu. Zgrabila ga je za ramena i uzvratila poljubac s oĉajniĉkom energijom, kao da se boji da ga više nikad neće videti.

Odgovorio je plimom ţudnje. Preplavio ih je talas vrele energije.

Spustio ju je na obliţnju gomilu platnenih dţakova. Podigao joj je suknju do pasa i pronašao osetljivu pukotinu. Milovao ju je dok se nije ovlaţila.

Otkopĉao je pantalone. Stisnula ga je upravljajući ga u sebe. „Ne mogu da se zaustavim“, upozoravajuće je dahtao u njen vrat. „Ne veĉeras. Ti si groznica što bukti u mojoj krvi.“ „Dobro je“, prošaptala je. „Dobro je, ljubavi moja.“ Ljubavi moja.

Najedanput je bez trunke sumnje znala da je to istina. Volela je Dţošuu.

Nije reagovao na njene reĉi, ako ih je uopšte ĉuo. Divlja strast ga je proţdirala.

Zabio se duboko i energiĉno. Uĉinio je to jednom, dva puta pre no što je zaškrgutao zubima da bi suzbio moćni krik. Stiskala ga je sve dok se nije ispraznio.Spustio se na nju i zastenjao. Okrenuo se na stranu na dţakovima, kad mu se disanje vratilo u normalu. Upro je pogled u mesec kroz ĉeliĉnostakleni krov bašte. Podigao joj je ruku. Poljubio je u dlan. „Primi moje izvinjenje“, prozborio je. „Nisam te ĉekao. Nisam mogao.

Nisam se poneo kao dţentlmen.“ Osmehnula se i nalaktila. Pogledala ga je s visine. Oĉi su mu blistale na meseĉini.„Postaraj se da se vratiš da bi završio ono što si veĉeras poĉeo“, rekla je. Trudila se da zvuĉi opušteno i veselo.

Nije odgovorio na njen pokušaj da ga odobrovolji. Pogled mu se usijao.

Obuhvatio ju je oko struka. Spustio joj je glavu dok mu nije dodirnula usne. „Zaklinjem ti se da će tako biti“, rekao je.

Zapeĉatio je obećanje poljupcem.

Dvadeset minuta kasnije posmatrala je kako izlazi u noć i kako se penje u koĉiju bez oznaka koja će ga odvesti do najmraĉnijih londonskih ĉetvrti. Njena intuicija je vrisnula nemo upozorenje kad je vozilo nestalo u magli. Ništa nije mogla da uĉini.

Viktor ju je uhvatio pod ruku i neţno uveo u kuću. Posmatrao ju je s mnogo razumevanja. „Ne brini“, rekao je. „Dţoš je uvek bio moj najbolji agent. Siguran sam da bilj a

će umeti da se pobrine za sebe, ĉak i u ovom stanju.“

bilj a

Četrdeset treće poglavlje „Moje domaćinstvo sigurno izgleda morbidno u vašim oĉima, gospoĊice Lokvud.“ Viktor je nasuo brendi u ĉasu. „Neki od najbliţih prijatelja skrenuli su mi paţnju da sam predugo u predubokoj ţalosti. Kaţu da je vreme da nastavim sa ţivotom.“ „Znam da postoje društvena pravila kad je ţalost u pitanju“, neţno će Beatris. „Drţim da svako ţali na svoj naĉin. Sigurna sam da nema veće tuge od one koja se javlja posle gubitka deteta.“ Vratili su se u biblioteku. Kućepaziteljka u crnom unela je servis za kafu.

Viktor je elegantnim pokretima napunio dve šolje. Dodao je malo brendija u svaku. Beatris nije pipnula šoljicu.

Bivala je sve nervoznija nakon Dţošuinog odlaska iz kuće u susret plaćenom ubici. Ponoć je prošla. Trudila se da odrţi kontrolu nad sobom.

Povremeno se podsećala da Dţošua zna s kakvim izazovom se susreće.

Nelagodnost je jaĉala iz ĉasa u ĉas. „Ema mi je bila sve na svetu nakon smrti njene majke“, objasnio je Viktor.

Naslonio je ruku u crnoj odeći na belu mramornu gredu iznad kamina i upro pogled u kćerkin portret. „Društvo oĉekuje da se udovac oţeni posle nekoliko meseci, pogotovo ako nema muške naslednike.“ „Da, znam“, reĉe Beatris. „Voleo sam moju Alisu. Nisam mogao da dovedem drugu ţenu u ovu kuću. Imao sam moju sjajnu, divnu kći. Bila mi je više nego dovoljna.“ „Razumem.“ Društvena pravila i rituali vezani za ţalost bili su veoma sloţeni. Teret su uglavnom nosile ţene. Od osmrtnica oiviĉenih crnim papirom do obaveznog nošenja crnih i kasnije sivih haljina, sve je bila njihova obaveza. Ţena u ţalosti je posmatrana budnim, kritiĉkim okom. Dţentlmeni su se obiĉno ograniĉavali na nošenje crnih traka na šeširima ili crnih traka oko ruke u trajanju od nekoliko meseci. Udovice su obeshrabrivane da stupe u novi brak. Drugi brak smatran izrazom nepoštovanja prema pokojniku. Muškarci su pak ohrabrivani da pronaĊu novu suprugu, i to što pre. „Imao sam dvojicu mladića koje sam smatrao sinovima“, nastavio je bilj a

Viktor. „Bio sam najsrećniji kad mi je Ema saopštila da ţeli da se uda za jednog od njih.“ „Za Klementa Lansinga“, reĉe Beatris. „Tako je. Moja kći je bila lepotica na glasu. Mogla je imati svakog muškarca kog je htela. Znao sam da su Dţošua i Klement zaljubljeni u nju.

Smatrao sam da je Lansing pravi izbor, zato što je delio njenu oĉaranost egiptologijom.“ Vilice su mu se stegle. „To je bila jedna od malobrojnih pogrešnih procena ljudskog karaktera. Ta greška me je koštala Eme.“ „Da li ste znali za Lansingovu opsednutost formulom za egipatsku vodicu?“ „Naravno da sam znao. Ema je bila jednako oĉarana njome. Nekoliko puta smo razgovarali o tome. Bili su uzbuĊeni moguĉnošću da su drevni Egipćani otkrili sredstvo da oĉuvanje preminulih u stanju prividne smrti. Lansing je verovao da će teĉnost izleĉiti organe dok je osoba u dubokom snu. Preminuli će biti oţivljen po okonĉanju procesa ozdravljenja.“ „Već sam rekla gospodinu Gejdţu da sam zapanjena što je briljantni nauĉnik poput Klementa Lansinga mogao da poveruje u mogućnost buĊenja ljudi iz mrtvih“, reĉe Beatris. „Ponekad je teško razlikovati genija od ludaka.“ Viktor se uhvatio ĉvršće za mramornu gredu iznad kamina. „Podsećam vas da Lansing nije smatrao da će egipatska vodica imati uticaja na odavno umrli leš, ali je duboko verovao da ima nade za uspeh procesa ako telo umrle osobe bude zaronjeno u nju nekoliko ĉasova posle smrti. Obavio je niz gnusnih eksperimenata.“ „Gospodin Gejdţ mi je govorio o njima.“ „Moja kćerka uţasnula se kad je otkrila šta se dogaĊa. Suprotstavila mu se, siguran sam da vam je Dţoš i o tome priĉao.“ „Jeste.“ Viktor je odmahnuo glavom stisnutih usana. „Teško mi je da se pomirim s mišlju da je Lansing preţiveo eksploziju. Mogućnost da je telo moje kćeri oĉuvano u hemijskoj kupci šokantna je i nepodnošljiva. Toliko meseci..“ „Ne mogu da zamislim koliko vam je teško da o tom razmišljate.“ „Dţošua nikad nije ozbiljno shvatao Lansingov i Emin rad na egipatskoj vodici zato što ne veruje u natprirodno.“ „Da, priliĉno je tvrd u tom pogledu.“ Viktorove usne su se blago iskrivile. „Svi imamo slepu taĉku. Kod Dţoša bilj a

se ona ogleda u snaţnoj teţnji da ţivi na osnovu hladne logike i razuma.

Oduvek je strahovao da bi u suprotnom rizikovao da izgubi kontrolu nad sobom.“ „Dobro ga poznajete, gospodine. To ne predstavlja iznenaĊenje. Shvatila sam da ste mu u kljuĉnim trenucima pruţili neophodan oslonac.“ „Uradio sam ono što sam mogao. Dţošua mi je veoma drag. DogaĊaji od pre godinu dana su nam naneli mnogo patnji. Znam da smo obojica proteklu godinu proveli u dubokoj ţalosti i osami. Kad sad razmislim o tome, mislim da je trebalo da se ĉešće vidamo i razgovaramo.“ Pogledao je na sat. „Pred nama je veoma duga noć.“ Slabasni nalet panike nagnao ju je da ustane. Najedanput je poţelela da izaĊe iz prostorije nalik grobnici i iz zdanja nalik mauzoleju. Sumorna, tinjanjuća energija ove kuće nagrizala je njene ţivce. „Da li bi vam smetalo ako bih se povukla u svoju sobu na spratu i tamo ĉekala Dţošuu?“, pitala je.

Domaćin se namrštio. „Kako se osećate, draga moja? Loše izgledate.“ „Priliĉno sam napeta. Bojim se da u ovom trenutku ne mogu biti prijatno društvo.“ „Da, naravno.“ Viktor ju je posmatrao s dubokom zabrinutošću. „Vidim da niste ni takli kafu s brendijem? Šta kaţete na ĉašu brendija? Pomoći će vam da se smirite.“ „Ne, hvala. Molim vas da me pozovete ĉim se Dţošua vrati.“ „Dajem vam reĉ da ću tako uĉiniti.“ Otvorio je vrata biblioteke pred njom. Poţurila je niz hodnik u pravcu glavnog stepeništa. Olakšanje nakon bekstva iz biblioteke nije dugo trajalo.

Novi talas straha zapljusnuo ju je kad se popela uz stepenice. Do spavaće sobe je stigla u stanju bliskom panici. Oĉajniĉki je ĉeznula za daskom ĉistog vazduha.

Morala je da izaĊe iz kuće. Moţda će joj nekoliko minuta u vrtu pomoći da povrati dah i sabere misli.

Otvorila je vrata spavaće sobe i ponela ogrtaĉ i svećnjak. Tiho se iskrala u hodnik. Debeli tepih prigušio je njene korake. Nije htela da uzbuni Viktora.

Znala je da će se zabrinuti ako sazna da u ovo doba noći ide napolju sama.

Kuća je bila veoma tiha. Malobrojna posluga odavno je otišla na poĉinak.

Stepenice za poslugu na kraju hodnika bile su najbliţi put do vrta. Otvorila bilj a

je vrata stepeništa. Trudila se da pravi što manje buke. Ĉula je Viktorove korake na glavnom stepeništu baš kad je zatvorila vrata.

Upalila je sveću i pošla dole. Srce joj je divlje lupalo na uskom, zavojitom stepeništa. Ţelja za ĉistim vazduhom postala je nepodnošljiva. Uĉinilo joj se da kuća ţeli da je ugusi.

Nije bilo logicnog razloga za iskre sirove panike koje su je proţimale.

Predugo je preţivljavalana osnovu intuicije da bi je zanemarila.

Stigla je do prizemlja i zastala daugasi sveću. Zidna svetiljka bila je utuljena, ali je davala dovoljno svetlosti da otkrije vrata koja su verovatno bila ulaz za snabdevanje. Ĉula je prigušeno škripanje podnih dasaka iznad glave. Viktor se kretao hodnikom ka glavnoj spavaćoj sobi. Potmula škripa ispunjavala ju je uţasom.

Sećanje na noć u kojoj je stajala pored umirućeg Rolanda i osluškivala kako se ubica vraća na mesto zloĉina zaslepila joj je ĉula. Gusila se od nepodnošljivog straha.

Viktor Hejzlton nije ubio Rolanda, pomislila je. Ĉemu ovoliki strah?

Moţda su joj dogaĊaji u poslednjih nekoliko dana naĉeli ţivce. Bila je snaţna, ali svako ima taĉku pucanja. Premirala je od straha na najmanji šušanj.

Polako se šunjala ka ulazu za snabdevanje. Strah je podsticao njen dar. U oskudnom svetlu videla je psihiĉku maglu, stvorenu otiscima velikog broja ljudi koji su prošli kroz ta vrata. Tu su bili tragovi dostavljaĉa koji su donosili zalihe za domaćinstvo, stolara i molera koji su dolazili da rade u kući, koĉijaša, vrtlara i svih onih koji su prošli kroz ova vrata s nadom da će dobiti sluţbu u gospodarskom zdanju.

Decenije nataloţenih tragova obrazovale su sloj mraĉne energije koja se kovitlala po podu. Jedan trag se izdvajao. Otisci su blistali zlokobnim sjajem.

Odmah ih je prepoznala. Ĉovek s lobanjolikim licem ušao je na ova vrata - ne jednom, već mnogo puta u proteklih nekoliko meseci. Ĉinjenica da se posluţio ulazom za snabdevanje govorila joj je sve što je trebalo da zna. Radio je za Viktora Hejzltona. Ĉula je još jedan zvuk sa sprata. Nakon toga je zavladala strahovita tišina.

Nije mogla da zna, ali intuicija joj je govorila da je Viktor zastao pred vratima njene spavaće sobe.

Potegla je pištoljĉić i otvorila vrata. Oĉekivala je da će se naći licem u lice s plaćenim ubicom. Videla je samo meseĉinom obasjanu tamu. bilj a

Dţošua je mislio da ide da postavi zamku. Pogrešio je. Išao je pravo u nju.

bilj a

Četrdeset četvrto poglavlje Ţurila je praznim ulicama, ustreptalih ĉula. Svaki dovratak i sokak behu puni zloslutne tame. Nijese usuĊivala da hvata preĉice kroz parkove. Pištoljĉić bi joj bio od male koristi protiv bandi secikesa. Ĉinilo joj se da je prošla veĉnost dok je zaustavila koĉiju. Znala je šta je koĉijaš pomislio kad je zadigla suknju i ušla u malu kabinu. Pristojne dame se ne voze koĉijama u ovo doba noći. Samo lake ţene dozvoljavaju sebi tako nešto. „Ulica fenjera“, prozborila je. „I poţurite, molim vas.“ „Mušterija vas ĉeka, zar ne?“, raspoloţeno će koĉijaš.

Spremno je pucnuo biĉem. Konj je poskoĉio i krenuo kasom.

Koĉija se dvadeset minuta kasnije zaustavila ispred vrata Agencije Flint i Mars. Spustila se uskim stepenicama na ploĉnik isplatila koĉijaša. Vozilo je nestalo u tami.

Popela se stepenicama do ulaznih vrata agencije. Nije se iznenadila što su svetla ugašena. Nekoliko puta je udarila zvekirom. Niko nije odgovarao.

Instinktivno je potegla pištoljĉić. Oprezno je pokušala da otvori vrata.

Prenerazila se kad se kvaka okrenula bez otpora. GospoĊa Bil nikad nije zaboravljala da zakljuĉa ulazna vrata.

Znala je da ĉini strašnu grešku, ali sad je već bilo prekasno. Blagi miris tamjana osećao se u noćnom vazduhu. „Ĉekao sam vas, Beatris“, reĉe Viktor iz senki predvorja. „Trebalo vam je mnogo vremena da doĊete ovamo. Teško je naći koĉiju u ovo doba noći, zar ne?“ Poĉela je da uzmiĉe. Nameravala je da se okrene u mestu i da u beg. „Pobiću ih ako ne udete u kuću“, reĉe Viktor. „Znate, nemam šta da izgubim. Garantujem vam da su još ţive.“ Upalio je svetlo. Videla je Abigejl i Saru na podu iza njega. Bile su u spavaćicama, bez svesti. „Kućepaziteljka je u drugoj sobi“, reĉe Viktor. „Ne ţelim da ih ubijem, ali su njihovi ţivoti u vašim rukama. Uĉiniću sve što mogu da ostvarimo saradnju.“ bilj a

„Blagi boţe“, reĉe Beatris. „Zbilja mislite da Klement Lansing moţe da oţivi vašu kćerku, zar ne?“ „Ona mi je sve na svetu“, reĉe Viktor. „Uĉinio bih sve da bih je spasao.“ „Spremni ste da pošaljete ĉoveka kog ste smatrali sinom u smrt od ruke plaćenog ubice?“ „Ne oĉajavajte. Dţošua ima dobre šanse da preţivi taj susret. Bio je veoma uspešan u sliĉnim okršajima. Istina je da je mnogo izgubio na brzini i okretnosti, ali još je izuzetno vešt. Kad bih se kladio na pobednika, poloţio bih novac na njega. Nije ni vaţno ko će od njih dvojice preţiveti.“ „Vaţno je zabaviti ga neĉim dok me otimate.“ „Tako je.“ „Preţiveće“, reĉe Beatris. „Potraţiće me. Dobro znate da uvek naĊe ono što traţi.“ „Ne sumnjam da će vas naći. Trebaće mu neko vreme da vam ude u trag najmanje nekoliko dana. Tada mi više nećete biti potrebni. Naš zajedniĉki posao biće gotov do zore. Odloţite taj smešni pištoljĉić na sto i okrenite se.“ „Zašto bih se okrenula?“ „Uĉinite to.“ Odloţila je pištoljĉić na sto. Polako se okrenula. Viktor se pokrenuo uţasavajućom brzinom. Stao je iza nje. Obuhvatio ju je oko vrata i pritisnuo krpu na usta i nos.

Namirisala je hloroform. Pokušala je da ne diše, ali nije mogla da izdrţi bez vazduha.

Progutala ju je tama.

bilj a

Četrdeset peto poglavlje Prvi talas glasina prostrujao je nedugo po ponoći krĉmom Crveni pas.

Dţošua je sedeo sam u separeu. Po odeći se nije razlikovao od ostalih mušterija. Grubo odelo i teške ĉizme svedoĉili su o ĉoveku koji zaraĊuje za ţivot na mraĉne i opasne naĉine. Oţiljak mu je u svratištima poput Crvenog psa samo pomagao da se uklopi.

Osluškivao je tihe glasove iz susednog separea. Bio je siguran da je ĉuo Viverovo ime, ali ne i ostale detalje. Ime gospodara podzemlja uvek se izgovaralo šapatom.

Obilazio je kockarnice i krĉme pored dokova. Pripremao je zamku. Naĉuo je neke glasine o ubici koji se predstavljao kao Kostur, ali nije naišao na upotrebljive ĉinjenice. Niko nije znao identitet njegovog poslodavca, ali se govorkalo da radi za zloĉinca u usponu koji namerava da ospori prvenstvo stare garde na ĉelu podzemlja, kojoj je i Viver pripadao.

Izvadio je nekoliko novĉića kad mu je kelnerica, privlaĉna plavuša, prišla s pivom. PoreĊao ih je po stolu. Pogledala ih je zainteresovano, ali oprezno. „Šta bi trebalo da uradim da bih zaradila toliki novac?“ „Reci mi najsveţije glasine o Viveru.“ Paţljivo se osvrnula okolo pre no što se nagnula da bi spustila pivo na sto.

Tiho je prozborila: „Ništa nije sigurno, ali priĉa se da je mrtav.“ Dţošua se sledio. „Neko ga je ubio?“ „Ne, to je ono što je neobiĉno. Kaţu da ga je srce izdalo.“ Setio se onog što mu je Beatris rekla tog popodneva. On umire. „Šta se priĉa, kad je umro?“ „I to je neobiĉno. Priĉa se da se s nekim sreo. Kad se vratio u kancelariju, njegov sluga je otvorio vrata koĉije. Zatekao ga je mrtvog. Priĉa se da su uterivaĉi dugova to krili kako bi veĉeras obišli sve mušterije i naplatili ratu.“ „Koja će nesumnjivo završiti u njihovim dţepovima.“ Dţošua je ustao i dograbio štap.

Protraćio je ĉitavo veĉe. Viver nije ţiveo dovoljno dugo da bi postavio zamku. „Šta će biti s vašim pivom, gospodine?“, kelnerica je povikala za njim. bilj a

Nije odgovorio. Probijao se kroz prepunu krĉmu. Oĉajniĉki je nastojao da se dokopa vrata. Ĉvrsto je stiskao balĉak štapa. Borio se s ozlojeĊenošću i hladnim gnevom koji ga je proţimao iznutra. Jedva da je opaţao da mu se ljudi sklanjaju s puta. Nije obraćao paţnju na njih. Hteo je da što pre izaĊe napolje.

Znao je da se Lansingovi pipci steţu oko Beatris. Izgubljeno je toliko dragocenog vremena.

Hejzlton će je zaštititi, pomislio je. Pokušavao je da umiri sebe, iako je znao da više ni u šta ne moţe biti siguran. Preĉesto je grešio u ovom sluĉaju.

Beatris će platiti cenu njegovih propusta.

Konaĉno je izašao na ulicu. Ledeni noćni vazduh i zadah reke pomogli su mu da se pribere. Usmerio se na kontrolu disanja. Usporio ga je i obuzdao osećanja. Nije mogao da misli jasno dok mu je mozak bio prepun slika prizvanih grozniĉavom maštom. Ţaljenje za propuštenim vremenom nikud ga neće odvesti. Njegova prvobitna strategija se raspala. Mora da smisli novi pristup, ili će sve biti izgubljeno. Sve je u njemu vrištalo da je vreme nepovratno isteklo. Ţurio je niz ulicu ka uglu na kom ga je Henri ĉekao s koĉijom. Meko trupkanje štapa i odjek njegovih nepravilnih koraka bili su jedini zvuci u noći.

Bio je tako usredsreĊen na smišljanje novog plana da nije video ubicu sve dok lobanjoglavi nije jurnuo na njega iz uliĉice.

U poslednjem trenutku ĉuo je kako ubica oštro uzima vazduh. Da nije, dobio bi smrtonosan udarac noţem. To bi bio njegov kraj.

Pomogle su mu stare navike i dugogodišnja obuka. Instinktivno se okrenuo u susret napadaĉu. Izgubio je ravnoteţu. Obogaljena noga ga je izdala. Pao je - što mu je pukim sluĉajem spaslo ţivot.

Iznenadna promena poloţaja nesuĊene ţrtve naterala je ubicu da promaši.

Nošen inercijom, zateturao se nekoliko koraka pored Dţošue. Zaustavio se i okrenuo da bi ponovo napao.

Dţošua je nastojao da se podigne na kolena. Shvatio je da još stiska balĉak štapa. Zamahnuo je u širokom luku da bi oterao ubicu od sebe.

Kostur je bio spreman na to. Zamahnuo je nogom i udario štap.

Strahovitim udarcem izbio je štap Dţošui iz ruke. Buĉno se zakotrljao po ploĉniku.

Ubica je pognuto klizio napred. Oĉi su mu bile jezerca noćne praznine. bilj a

Oštrica u njegovoj ruci preteći je blistala na svetlosti obliţnje gasne lampe.

Nije primetio noţić za bacanje koji je Dţošua potegao iz štapa dok mu se seĉivo nije zarilo u grlo.

Zakrkljao je, zateturao se i stao. Krv mu je navrla na usta. S nevericom je posmatrao protivnika.

Pao je na kolena. Prevrnuo se na stranu i udario licem o tie.

Tišina je ispunila ulicu. Dţošua je ustao i othramao do štapa. Sagnuo se da ga pokupi.

Prišao je lešu i štapom rastvorio ubiĉine prste, stisnute oko noţa. Gurnuo je noţ dalje od leša. Nikad nije razumeo znaĉenje izraza preterana opreznost.

Oslonio se na štap i sagnuo. Izvukao je mali noţ za bacanje iz mrtvaĉevog grla. Obrisao je oštricu o Kosturovu odeću i gurnuo oruţje u otvor na vrhu štapa.

Krenuo je ka maloj brzoj koĉiji na uglu. Setio se poslovice koju je nauĉio od Viktora. Svako ima slepu tačku. „Ti si bio moja, Viktore.“

bilj a

Četrdeset šesto poglavlje Nelson je sedeo u maloj radnoj sobi s ĉašom brendija na stolu pored sebe.

Odavno je izgubio zanimanje za knjigu koju je ĉitao. Usmerio je misli na omiljenu temu: promišljanje dosadne budućnosti. Skromno iskustvo u istragama koje je nedavno stekao podjarilo mu je apetit za uzbuĊenjima. Ĉinilo mu se da je pronašao ţivotni poziv. Nije bio glup da pomisli da će ga ujak i u budućnosti angaţovati kao pomoćnika. Dobro je znao da se povukao iz posla na selo.

Razmišljao je o odlasku na Divlji zapad, gde je, kako je tvrdila štampa, ţivot bio uzbudljiv i pun avantura, kad su udarci zvekira na kućnim vratima poremetili noćnu tišinu.

Razmišljao je da li da odgovori. Na vratima je sigurno jedan od njegovih prijatelja, dobrano pijan u kasni noćni ĉas. Traţi društvo za skitanje po opasnim gradskim ĉetvrtima. Prvi put u nekoliko meseci nije se obradovao obilasku taverni i kockarnica.

Ponovo je ĉuo udarce zvekira na ulaznim vratima. Ovog puta bili su nešto glasniji. Ustao je gunĊajući. Prošao je hodnikom i otvorio vrata. „Veĉeras ćeš morati da ideš sam“, rekao je. „Nisam raspoloţen...“ Naglo je ućutao kad je video ujaka na stepenicama.

Na nekoliko sekundi je zanemeo. U ujakovim oĉima sevala je vatra.

Nelson se zapitao da li je u groznici. To nije objašnjavalo mraĉnu energiju kojom je zraĉio, kao povratnik s puta u pakao koji sprema novu ekspediciju na to mesto. „Ujaĉe...“ Progutao je knedlu. „Kako si?“ „Doĉepao je se mojom krivicom. Prekršio sam prvo pravilo istrage.

Poverovao sam nekom ko je s njom povezan.“ „Ĉekaj malo, da li govoriš o gospoĊici Lokvud? Ko je se doĉepao?“ „Hejzlton. Od poĉetka je saraĊivao s Lansingom. Pokušaće da oţive Emu. Veruju da im je Beatris za to neophodna.“ „Grom i pakao! Obojica su poludeli, zar ne?“ „To je jedino objašnjenje. Potrebna mi je tvoja pomoć.“ „Pomoći ću ti, ali otkud znaš da Viktor igra u istom kolu s Lansingom?“ bilj a

„Ponesi pištolj i polazi. Objasniću ti usput.“ Brzo je pronašao pištolj u fioci radnog stola. Uzeo ga je i pojurio prema vratima. Popeo se u koĉiju i seo pored ujaka. Krv mu je usplamtela.

UzbuĊenje, rešenost i osećaj svrhe ispunjavali su ga dotad nepoznatom energijom. Veĉeras neće besciljno lutati ozloglašenim kvartovima u potrazi za pićem i kockom. Uradiće nešto bitno. Pomoći će u spasavanju jedne dame.

Henri je pucnuo biĉem. Konj je poleteo napred. „Prvo mi reci kako si saznao da je Hejzlton umešan u aferu“, reĉe Nelson. „Veĉeras je poslao ubicu na mene“, reĉe Dţošua. „Pretpostavio je da ću, ako preţivim, nastaviti sa sprovoĊenjem svog plana ne sumnjajući u njegovu umešanost. Nije mogao znati da Viver neće poţiveti dovoljno dugo da mi pomogne da namamim zloĉinca u zamku. Hejzlton je bio jedina osoba, izuzev Beatris, koja je znala da ću veĉeras biti u Crvenom psu. Samo on je mogao obavestiti Kostura.“ „Doveo je stranca da ubija i kidnapuje za njega. Sigurno ga je poznavao iz špijunskih dana. Uĉinio je to zato što bi te, da je koristio ĉoveka iz londonskog podzemlja, neko od tvojih poznanika kriminalaca upozorio na opasnost, ili bi je otklonio zbog usluga koje im duguješ.“ „Tako je. Viktor je hteo da me ukloni s puta, ali ne i da me ubije. Ako bi omanuo, izgubio bi svaku nadu da oţivi Emu.“ „On te je obuĉio. Nije izgubio veru u tvoje kvalitete, uprkos povredama.“ „Tako izgleda. Na kraju nije bilo vaţno da li ću veĉeras preţiveti ili umreti. Hteo je da mi odvrati paţnju, da bi mogao da se lakše doĉepa Beatris.“ „Ponaći ćemo je, zar ne?“, reĉe Nelson. „Hoćemo. Prvo moramo da svratimo do moje kuće po opremu koju sam pre godinu dana tamo ostavio.“ „Ujaĉe, ne ţelim da zvuĉim kao pesimista kad su naši izgledi na uspeh u pitanju, ali ne moţeš znati gde je gospoĊica Lokvud. Kako ćemo je naći?“ „Potraţićemo je na pravom mestu.“

bilj a

Četrdeset sedmo poglavlje Probudila se sa zadahom smrti i snaţnih hemikalija u nosnicama. Mirno je leţala. Plašila se da se pomakne, da otvori oĉi. Uţasavala se onog što će videti. „Mislim da je naša gošća budna.“ Muški glas bio joj je nepoznat. Nepogrešivo je osećala šapat bolesnog uzbuĊenja koji ga je proţimao kao mraĉna nit. „Da, jeste“, sloţio se Viktor. „Ponudićemo joj okrepljujuću šoljicu jakog ĉaja, da savlada dejstvo droge.“ Shvatila je da leţi na malom krevetu. Neobiĉna letargija pritiskala joj je ĉula. Osećala je blagu muĉninu. Maglovita scena lebdela joj je u glavi kao prizor iz sna. Videla je gospoĊu Flint i gospoĊu Mars onesvešćene na podu ispred njihovih ulaznih vrata. Sećala se snaţnog mirisa hloroforma.

Instinktivno je pokušala da razbudi ĉula. Borila se da prevaziĊe omamljujuću nelagodnost koja ju je stiskala kandţama.

Otvorila je oĉi i shvatila da posmatra noćno nebo kroz kupolu od stakla i ĉelika. Ledenobeli mesec delimiĉno zaklonjen oblacima prosipao je svetlost kroz nju. Kupola je bila savremenog dizajna, kao i gasne lampe koje su osvetljavale prostoriju. Kameni zidovi bili su veoma stari.

Prilika je stala izmeĊu nje i noćnog neba. Nikad ga nije upoznala, ali je znala da to moţe biti samo jedna osoba. „Klement Lansing“, rekla je. Na jedvite jade je prozborila njegovo ime.

Znala je da zvuĉi pospano ili malĉice pijano. „Vaš ĉaj, gospoĊice Lokvud“, reĉe Klement. „Zadali ste nam mnogo teškoca. Namuĉili smo se da vas pronaĊemo, ali stigli ste taĉno na vreme.

Ništa drugo nije bitno.“ Klement Lansing bio je impozantan muškarac - visok, širokih ramena i atletske grade. Njegova tamna smeĊa kosa bila je neobiĉno duga, kao da mesecima nije posetio berberina. Ĉešljao ju je unazad sa oštro definisanog ĉela. Takva frizura je otkrivala visoko ĉelo, aristokratski nos i prodorne sive oĉi. „To je zbilja ĉudno“, prošaptala je mutnim glasom od droge. „Ne liĉite na ludaka.“ bilj a

Oĉekivala je da će ga njen komentar razbesneti. Umesto toga ju je osmotrio s tuţnim osmehom. „Da li vam je Gejdţ to rekao? Da sam izgubio razum? Pa od njega se tako nešto i moglo oĉekivati. On je ludak u ovoj aferi. Ubio je moju prelepu Emu. “ „To su gluposti. Vi ste je ubili.“ Bezboţna svetlost zasjala je u Klementovim oĉima. „To je laţ.“ „Dosta je bilo“, planuo je Viktor. „Nemamo vremena. Posao mora biti obavljen veĉeras.“ Oprezno se uspravila u sedeći poloţaj i prebacila noge preko ruba kreveta.

Instinktivno je potraţila izvor snaţnog zadaha hemikalija. Pogled joj se zadrţao na masivnom sarkofagu na drugoj strani odaje. Odmah je znala da je on izvor vonja. Proţeli su je ledeni ţmarci. Smrt je curila iz drevnog kvarcnog sanduka. Osećala je preko ĉitave sobe.

Visoka statua Anubisa s ljudskim telom i glavom šakala stajala je pored sarkofaga. Zlatna ţica bila je obavijena oko vrata boţanstva. Oĉi od opsidijana blistale su na svetlosti. Osećala je natprirodnu energiju zarobljenu u statui.

Ostatak prostorije, s izuzetkom drevnog sarkofaga i statue, uznemirujuće je podsećao na podrumsku laboratoriju gospoĊe Mars. Svuda je bilo radnih stolova pokrivenih svakovrsnim hemijskim aparatima. Police na zidovima behu pune kutija i tegli, koje su najverovatnije sadrţale hemikalije.

Posegnula je za svojim darom. Uspela je da se donekle izbori s letargijom.

Haljina joj je bila izguţvana. Neko joj je skinuo ogrtaĉ. Laknulo joj je kad je shvatila da je još obuĉena. Spustila je pogled i videla da je lanĉić s boĉicom specijalnih mirišljavih soli gospoĊe Mars uklonjen.

Njen dar se kolebao i iskrio. Uspela je da uoĉi vrele tragove na podu odaje.

Pogledala je Klementa. „Moţda volite da mislite o sebi kao o razumnom uĉesniku u ovoj aferi, ali iz vaših psihiĉkih tragova jasno je da ste priliĉno ludi.“ Novo praţnjene neobiĉne vatre osvetlilo je Klementov pogled. Uspeo je da ga donekle potisne.

Viktor je prokomentarisao njeno zapaţanje. „Rekao sam vam da je teško razlikovati genijalnost od ludila. Verujte mi da sam poslednjih godinu dana pokušavao da je pronaĊem. Izgleda da se, na kraju krajeva, moramo osloniti na veru.“ bilj a

Klement je podigao šolju. „Popijte ĉaj. Okrepiće vam nerve, gospoĊice Lokvud.“ „Ne, hvala. Razumećete me kad vam kaţem da sumnjam da je svaki ĉaj koji ste pripremili otrovan.“ Pogledala je sarkofag. „Kao i sve ostalo na ovom mestu.“ „Grešite, gospoĊice Lokvud“, reĉe Klement. „Ovde nema otrova. Upravo suprotno. Prisustvovaćete trijumfu hemije. U stvari, bićete više od svedoka ove istorijske veĉeri. Daćete veliki doprinos tom trijumfu.“ Osvrnula se po sobi. „Dţošua je imao pravo. Rekao je da će vas naći u laboratoriji, ako ste još ţivi.“ „Gejdţ me dobro poznaje. Višemeseĉno skrivanje od njega nije bilo nimalo lak zadatak. Imao sam sreće što je odabrao osamu na seoskom imanju nakon što je ubio moju voljenu. I ja sam, u pravom smislu te reĉi, bio u zatvoru, zato što nisam smeo da napuštam ovo mesto. S tim je gotovo. Vaţno je da ste konaĉno stigli u moju laboratoriju. Mesecima tragam za vama.“ „Zašto me smatrate toliko vaţnom?“ Zato što samo ţena sa istinskim natprirodnim moćima moţe da oslobodi energiju iz Anubisovog kipa“, reĉe Klement. „U Londonu ima hiljade takvih ţena.“ „Ogromna većina su prevaranti“, reĉe Klement. „Potrebna mi je osoba s pravim darom.“ „Kako ste utvrdili da sam to ja?“ „To je bilo Viktorovo delo“, reĉe Klement.

Viktor je dodirnuo vrh sarkofaga. „Pali smo u oĉajanje. Znao sam da moram da rizikujem. Pronašao sam vas uz pomoć Hane Traford. “ „Ne razumem“, reĉe Beatris. „Hana se oduvek smatrala prouĉavaocem natprirodnog“, reĉe Viktor. „Dţoš nikad nije verovao u tako nešto. Nipodaštavao je sestrino interesovanje.

Ja sam, s druge strane, izuzetno svestan postojanja natprirodnog. I ja imam psihiĉki dar.“ „Dar za strateško razmišljanje?“, hladno će Beatris.

Viktor je nakrivio glavu. „Upravo tako. Dugo sam saraĊivao s Dţošom.

Znao sam mnogo o njegovoj porodici. Kao gospodin Smit nastojao sam da saznam što više o privatnom ţivotu mojih agenata.“ „Drugim reĉima, špijunirali ste svoje špijune.“ bilj a

„Naravno. Hana je neka vrsta struĉnjaka na polju natprirodnog, iako nisam siguran da to zna. Ne bih se iznenadio da i sama ima zrnce talenta. Nakon nekoliko Flemingovih predavanja u Akademiji okultizma zakazala je nekoliko seansi s vama. Obavestila je ĉlanove svog istraţivaĉkog kruzoka da ste prava stvar, ţena obdarena istinskim moćima.“ „Unajmili ste Kostura da me kidnapuje. Zašto ste mu, za boga miloga, naredili da ubije Rolanda Fleminga?“ „Njegova smrt je za ţaljenje, ali nisam imao izbora. Znao sam da će, ako nestanete, Fleming otići u policiju i pokrenuti istragu.“ Beatris je ustala. „Zbog toga ste naloţili Kosturu da ga ućutka.“ „Te noći ste se izvukli. Isprva nisam mislio da će vaše pronalaţenje biti teţak zadatak. Trebalo mi je neko vreme da shvatim da ste doslovce išĉezli. To je bio... zapanjujući podvig, ako ćemo pravo.“ „Kostur je te veĉeri pronašao Rolandovu zalihu ucenjivaĉkog materijala, zar ne?“, rekla je Beatris. „Tako je. Doneo mi ga je. Isprva nije privukao moju paţnju. Tek kasnije shvatio sam da ne mogu da vas pronaĊem. Odluĉio sam se za najriskantniji potez.“ „Ucenili ste Hanu tako da ja budem glavna osumnjiĉena. Znali ste da će to pokrenuti Dţošuu i da će poći u lov na mene.“ Viktor je uzdahnuo. „U to doba bio sam priliĉno oĉajan. Strahovao sam da vas nikad neću naći.“ „Da li je u Rolandovoj zbirci materijala za iznudu bio i onaj koji je teretio Hanu?“ „Nije. Ali Hana i Dţoš to nisu mogli znati.“ „Znali ste za ĉoveka koji je ubijen u Haninoj kuhinji. Kako ste to otkrili?“ „Dţoš je to krio ĉak i od mene, jedine osobe kojoj je verovao izvan porodiĉnog kruga. Već sam rekao da sam praktikovao da drţim agente na oku.

Nisam mogao da podmetnem špijuna u njegovu kuću, ali je Hanina kućepaziteljka bila moja nevoljna doušnica. Zatekla se u kući te kobne noći.

Strašno se potresla. Poverila se roĊenoj sestri, koja je bila na mom platnom spisku otkad sam poĉeo da obuĉavam Dţoša. U to doba ta smrt nije me mnogo zanimala.“ „Kad ste shvatili da morate da pošaljete Dţoša mojim tragom, znali ste da posedujete savršen mamac“, reĉe Beatris. „Procenili ste da bi bilo suviše bilj a

opasno da liĉno ucenite Hanu.“ „To bi usmerilo Dţoša pravo na mene. Morao sam da posegnem za sredstvom za odvlaĉenje paţnje koje će ga zadovoljiti.“ „Pronašli ste jeftinog i ne preterano sposobnog kriminalca koji je bio više nego voljan da iznudi novac od imućnih ljudi. Falsifikovali ste nekoliko stranica dnevnika s podacima o ubistvu u Haninoj kuhinji.“ „Budala je zahtevala strogu kontrolu, ali moja strategija je uspela“, reĉe Viktor. „Naredili ste Kosturu da ubije nesrećnog ucenjivaĉa u Alverstok holu.“ „Nisam smeo da dozvolim da poţivi nakon što je obavio posao. Previše je znao. Uvek je postojala šansa da me Dţoš pronaĊe prateći taj trag, iako ucenjivaĉ nije znao moj identitet.“ „Jasno vam je da me Dţošua traţi“, reĉe Beatris. „Pod uslovom da je preţiveo susret s plaćenim ubicom. Dotad će posao biti obavljen, a moja kćerka probuĊena.“ „Sigurna sam da znate da nećete moći da mu izmaknete.“ „Ne nameravam da beţim.“ Viktor je posmatrao sarkofag. „Ema je jedino do ĉega mi je stalo.“ Klement se oglasio. „Uveravam vas da Gejdţ neće preţiveti narednih dvadeset ĉetiri sata. Ĉak i da izmakne noţu, umreće u ovoj kući kad doĊe da te potraţi.“ „I ranije ste pokušali da ga ubijete“, podsetila ga je Beatris. „Šta vas navodi na pomisao da ćete ovog puta biti uspešniji?“ Klementov pogled plamteo je od divljeg ludila. „U ranijim sluĉajevima situacija nije bila u potpunosti pod našom kontrolom. Biće na mom terenu, ako doĊe da vas traţi.“ Osvrnula se po odaji. „Mislite na ovu prostoriju?“ „Na stepeništu i u hodniku koji vode do ove laboratorije nalaze se mnogobrojne zamke. Svaka sadrţi sud sa isparenjima koja izazivaju halucinacije. Samo Viktor i ja znamo siguran put do ove odaje. Svako ko pokuša da se uspne stepenicama umreće laganom i strašnom smrću.“ „Zašto mi ne kaţete šta taĉno ţelite da uĉinim za vas?“ „Red ću vam“, reĉe Viktor nešto oštrijim tonom. „Vreme je.“ „Podite za mnom, gospoĊice Lokvud“, naloţio je Klement. Okrenuo se i zaputio ka sarkofagu. Pratila ga je laganim korakom. Upinjala se da suzbije dar, ali nije bilj a

mogla da ne primeti znake truljenja i smrti koji su proţimali atmosferu oko drevnog pogrebnog sanduka.

Klement je obišao sarkofag. „Pogledaj moju ljubljenu“, rekao je. „Veĉeras ćeš je probuditi.“ Pokušala je da se pripremi za ono što će videti kad budu gurnuli poklopac sarkofaga u stranu. Strahovala je, ali je podsetila sebe da to neće biti prvo mrtvo telo koje će videti.

Bila je potpuno zateĉena otkrićem da je poklopac sarkofaga veliki komad providnog kristala, ispod kog je savršeno oĉuvan leš ţene plivao u providnoj teĉnosti. Nosila je blestavobelu spavaćicu. Njen rub bio je priĉvršĉen za gleţnjeve, da se ne bi podizala iznad kolena. Crna kosa njihala se oko divnog lica. Oĉi su joj bile zatvorene.

Beatris je zastala nedaleko od nje, boreći se za vazduh. „Blagi boţe“, prošaptala je. „Ovo je Ema.“ „Jeste“, reĉe Viktor. „U dubokom je snu. Sad vam je jasno zašto sam išao tako daleko da je oţivim.“ Klement je spustio pogled na mrtvu ţenu. „Divna je, zar ne?“ Beatris je progutala knedlu. Pokušavala je da suzbije otuţan osećaj u stomaku. Nije samo Emina lepota bila saĉuvana. Modrice na njenom vratu bile su vidljive kao da je juĉe udavljena. „Bila je vrlo lepa“, tiho će Beatris.

Klementove oĉi su ponovo blesnule. „Još uvek je lepa.“ „Mrtva je“, bez okolišanja će Beatris. „Ni ja ni bilo ko drugi ne moţemo ništa uĉiniti da je oţivimo.“ Viktorov glas drhtao je od oĉajanja i rešenosti. „Nije mrtva.“ „Ona spava“, prosiktao je Klement. „U dubokom je snu, ali je ipak u snu.

To stanje naziva se prividna smrt.“ „Moram da priznam da sam zapanjena dejstvom hemikalija koje su saĉuvale njen leš do ove mere, ali smrt je smrt“, reĉe Beatris. „Prokleta bila“, zareţao je Klement. Obišao je sarkofag. „Vi niste nauĉnica. Ne znate ništa o hemiji.“ Posegnuo je za njenim vratom rukama uzdrhtalim od besa. Oĉi su mu plamtele.

Zateturala se unazad. Petom je nagazila rub haljine. Tresnula je o pod.

Viktor je hitro presekao Klementov put. „Prestani s tim glupostima. Da li si zaboravio da nam je gospoĊica Lokvud neophodna u ovom procesu?“ bilj a

Klement je naglo zastao. Nekoliko puta je trepnuo kao da je ošamućen.

Duboko je udahnuo pre no što se pribrao. Uloţio je veliki napor da bi ovladao sobom. Vatre ludila zgasnule su u njegovim oĉima, ali ne i u auri. „Da, naravno“, prostenjao je.

Ustala je. Nije se samo Klement borio za dah. Srce joj je lupalo od straha.

Uzmicala je pred dvojicom muškaraca i naletela na radni sto. Ĉula je zveckanje metalnih instrumenata iza sebe. Zanemarila je zvuk, namerna da pronaĊe put iz prostorije.

Jedini izlaz behu vrata na drugom kraju laboratorije. Morala je da proĊe pored Viktora i Klementa da bi stigla do njih. Imala je samo jednu šansu - da odugovlaĉi dok je Dţošua ne pronaĊe. To je znaĉilo da ne sme da izaziva Klementov ubilaĉki bes.

Klement je ponovo ovladao sobom. „Imaš pravo, Viktore. Neću ubiti gospoĊicu Lokvud. Ostaviću to zadovoljstvo za kasnije.“ „Nema potrebe da iko veĉeras umre“, reĉe Viktor.

Govorio je blagim tonom, kao bolniĉar u ludnici koji smiruje pacijenta.

Bilo je jasno da ovo nije prvi put da je umirivao Klementa obuzetog napadom ludila.

Beatris je pomislila na metalno zveckanje koje je ĉula kad je udarila o radni sto. Bacila je pogled preko ramena, da bi videla šta je napravilo tu buku.

Na stolu je ugledala raznovrsne hirurške instrumente - skalpele, stege i špriceve. Na obliţnjoj polici stajao je niz staklenih tegli s mrtvim pacovima potopljenim u bistru teĉnost.

Viktor je još smirivao Klementa. Morala je da iskoristi priliku, pošto joj se druga moţda nikad neće ukazati. Posegnula je iza sebe. Oprezno je pipala.

Sklopila je prste oko drske skalpela. Gurnula je seĉivo u dţepić haljine, onaj za maramicu.

Klement se uspravio. Ponovo se pribrao, ali mu je vatra u oĉima još gorela. „Potrošili smo dovoljno vremena“, rekao je i prišao statui pored sarkofaga. „Dovedi mi gospoĊicu Lokvud, Viktore.“ Viktor je sa ţaljenjem pogledao Beatris, pre no što je krenuo ka njoj. „Neće biti neophodno da spuštate ruku na mene“, rekla je najhladnijim tonom.

Viktor je zastao, ĉekao je da se ona pokrene. bilj a

Polako je krenula ka sarkofagu. „Još mi nije jasno na kakav naĉin oĉekujete da vam pomognem u vašem ludilu“, tiho je dodala. „Proces buĊenja teći će u dve etape“, obznanio je Klement. Govorio je didaktiĉnim tonom. „Prva se sastoji od oslobaĊanja sila u statui.“ Podigao je Slobodan kraj zlatne ţice obavijene oko Anubisovog vrata. „To je vaš zadatak.

Energija će biti sprovedena duţ ţice u egipatsku vodicu. To će prouzrokovati hemijsku reakciju koja će pokrenuti proces prividne smrti u suprotnom pravcu.“ Mislila je da mu ponovo kaţe da je poludeo, ali je odustala kad se setila njegove poslednje reakcije. „Šta je druga etapa procesa?“ „Kad se egipatska vodica pokrene, neophodno je dodati sveţu krv hemikalijama, da bi proces tekao dovoljno dugo za postizanje buĊenja. Moja divna Ema je nadarena ţena. Oĉigledno je da će najbolji izvor sveţe krvi biti druga ţena izraţenih psihiĉkih moći.“ Posmatrala je hirurške instrumente na radnom stolu. „ A to sam ja“, rekla je.

Osmehnuo se, „Imate pravo, gospoĊice Lokvud, to ćete biti vi.“ Viktor se namrštio. „Klement mi je objasnio da proces ne zahteva veliku koliĉinu krvi, već samo malu koliĉinu energije za pomoć vodici. Nećete biti ţrtvovani, gospoĊice Lokvud.“ Zagledala se u Klementove ludaĉke oĉi. „Lagali ste gospodina Hejzeltona o tom aspektu procesa, zar ne? Veĉeras ćete me ubiti.“ „To su besmislice“, reĉe Klement. „Kao što je Viktor rekao, proces će zahtevati male koliĉine krvi.“ Lagao je, ali je prepirka nikud ne bi odvela. „Šta će biti ako je ne probudite?“, pitala je. „U tom sluĉaju više mi nećete trebati, zar ne? Ţivećete onoliko koliko mi budete potrebni. Dosta je bilo. Vreme je. Viktore, pomozi mi da pomerim poklopac sarkofaga.“ Viktor se sagnuo i spustio obe ruke na ivicu kristalnog poklopca. Klement je uradio to isto. Zajedno su gurnuli gornji deo sanduka u stranu. Nagnuli su ga tako da je ostao pored pogrebnog sanduka. bilj a

Oštri miris snaţnih hemikalija naglo je ojaĉao. Beatris se trgla i uzmakla.

Telo u teĉnosti izgledalo je nestvarno, kao predivna voštana lutka uspavane ţene.

Klement je navukao par koţnih rukavica i podigao kraj zlatne ţice.

Gurnuo je njen vrh u teĉnost za prezervaciju. „Dodirnite oĉi statue i oslobodite energiju“, naredio je.

Beatris je prouĉavala Anubisa. „Šta taĉno ţelite da uradim?“ „Upravo sam vam rekao, dodirnite oči. Kad ostvarite fiziĉki kontakt s opsidijanom, osetićete energiju zarobljenu u statui. Ĉak je i ja osećam. Moja natprirodna ĉula nisu dovoljno snaţna da je oslobode. Nadajmo se da vaša jesu, zato što je to jedini razlog da ostanete u ţivotu.“ Viktor se namrštio. „Klemente, dosta je bilo bezrazloţnih pretnji gospoĊici Lokvud.“ Pribliţila se statui. Oprezno je podigla ruku i dotakla opsidijansko oko vrhom prsta. Ledeni talas energije je proleteo kroz nju. Trgnula se i brzo odmakla prst od kamena. „Ovo nije dobra ideja“, rekla je. „Učinite to“, naloţio je Klement.

Uoĉila je da ponovo gubi kontrolu nad sobom. Neţno je poloţila dva prsta na jedno oko i prizvala dar. Energija u kamenu se uskomešala. Snaga se uzdigla u atmosferi. Intuitivno je pokušala da pronaĊe naĉin da je savlada.

Bilo je neĉeg neobiĉno zavodljivog u kontrolisanju strujanja. Pojaĉala je dejstvo ĉula.

Toliko se usredsredila na formulu da nije opazila da se išta dešava s teĉnošću za prezervaciju sve dok nije ĉula Viktorove prigušene reĉi. „Pogledajte vodicu“, rekao je. „Funkcionise“, reĉe Klement. Glas mu je podrhtavao od ţestokog zadovoljstva. „Funkcioniše. Funkcioniše.“ Beatris je okrenula glavu da bi pogledala sarkofag, ne skidajući prste s oĉiju statue. Teĉnost je sad bila ljubiĉaste boje. Poĉela je da kljuĉa. Strujanje natprirodne energije dopiralo je iz tog pravca.

Klement joj se nestrpljivo obratio. „Dodirni drugo oko, glupaĉo. Poţuri.

Emin prst se trznuo. Budi se.“ „Ema“, prošaptao je Viktor. „Blagi boţe, Ema. Probudi se, najdraţa devojĉice.“ bilj a

Beatris se zagledala u ruku mrtve ţene. Prsti su se blago micali. Znala je da to ne ĉine pod uticajem probuĊene ţivotne sile. Kljuĉala voda ih je pomerala. Klement i Viktor obmanjivali su sebe. Neka vrsta energije uskomešala se u statui. Bila je priliĉno sigurna da je opasna. Nije znala šta će se dogoditi ako izoštri ĉula. Mogla je izazvati dramatiĉni efekat koji bi joj mogao pomoći u bekstvu. Usredsredila se na sve snaţniju energiju u kamenju.

Klement je bolno kriknuo.

Beatris je podigla prst sa statue. Okrenula se da vidi šta se desilo. Klement je spustio ţicu u vodu. Skidao je koţne rukavice.

Viktor je ljutito progovorio: „Šta se desilo?“ „Tako je jaka“, promrmljao je Klement. Posmatrao je prste. „Previše je jaka. Ne smem da drţim ţicu. Rukavice nisu dovoljna zaštita. Ostaviću ţicu u vodici. Gledacu kako se energija prikuplja.“ Uzmakao je. „Idemo ponovo, gospoĊice Lokvud.“ Ovo neće izaći na dobro, pomislila je. Nije imala šta da izgubi.

Upotrebila je dar u punoj meri. Crpela je energiju iz opsidijana. Egipatska vodica se talasala, kljuĉala i vrila. Telo u rezervoaru trzalo se i drhtalo, ali Beatris je znala da pokreti ne ukazuju na ţivot, već da se uskomešala teĉnost poigrava s lešom.

Energija u statui brzo je narastala. Nije bila sigurna da li je kontroliše.

Eksplozija nije došla iz pravca Anubisa, kao što je Beatris oĉekivala.

Stigla je odozgo. Veliki komad stakla na krovu kupole se razbio. Krhotine su poletele odozgo.

Klement i Viktor nekoliko sekundi nisu razumeli šta se dogaĊa. Bilo je prekasno kad su shvatili da ono što je razbilo staklo pada s nebesa.

AnĊeo osvete u crnom padao je u predsoblje pakla. Drţao je ĉeliĉni maĉ u obliku štapa.

Dţošua.

bilj a

Četrdeset osmo poglavlje Procenio je situaciju pre no što je skočio u odaju. Viktor je bio prva i najveća pretnja, zaključio je Džošua. Ĉvrsto je doskoĉio pored radnog stola, kao što je isplanirao. Oslonio se na zdravu nogu i uhvatio za ivicu stola da bi se pridrţao.

Pustio je iz ruku kraj lestvica od konopaca, koje je Nelson drţao na krovu.

Imao je delić sekunde da povrati ravnoteţu. U magnovenju je video kako Viktor stoji ukoĉen u gnevnoj neverici. Znao je da neće dobiti drugu priliku.

Stari špijun se povratio. Posegnuo je unutar kaputa.

Dţošua je zamahnuo štapom, naslonjen na radni sto, ĉelik i drvo zakaĉili su Viktora po podlaktici. Kost se slomila. Oruţje koje je potegao palo je na tle, a on na kolena.

Nelson se prodrao s ivice kupole: „Dţoše, drţi je.“ Dţošua se okrenuo. Odrţavao je ravnoteţu pomoću stola. Video je da je Klement uhvatio Beatris. Obuhvatio ju je rukom oko vrata. Prislonio joj je skalpel uz grlo. „Vidim da nisi zaboravio svoje veštine dok si se odmarao na selu.

Savetujem ti da kaţes svom drugaru da ne mrda, da ne bih prerezao grlo gospoĊici Lokvud.“ Dţošua je pogledao Beatris. Opustila je ruke. Delovala je mirno neprirodno mirno. Niko nije mogao da bude tako miran dok mu ludak prislanja skalpel uz grlo. Bila je zaista sjajna glumica. „Kako si?“, pitao je. „Dobro sam“, odvratila je ĉudesno postojanim glasom.

Naĉinila je neprimetan pokret rukom. Prsti su joj nestali ispod bogatih nabora haljine. Opazio je blesak skalpela. Pokazala mu je da je naoruţana.

Potrebno je nešto što bi ludaku odvratilo paţnju, pomislio je Dţošua.

Pogledao je sarkofag. Teĉnost je nastavila da vri i kljuĉa. Video je da Ema izgleda gotovo ţivo. Kosa joj se vijorila oko lica. Ruke su joj se lagano pomerale. „Ne mogu da verujem“, rekao je. „ Ali vidim da si uspeo. Otvorila je oĉi.

Izvuci je iz te teĉnosti pre no što se udavi u njoj.“ bilj a

„Ema“, prošaptao je Klement. Povukao je Beatris ka kovĉegu. Upravio je paţnju na mrtvu ţenu. „Izvuci je iz vode, prokletniće.“ „Samo ako pustiš Beatris.“ „Ubiću je ako ne izvadiš Emu iz vodice. Kunem se da ću to uĉiniti.“ „Izgleda da obojica imamo taoca“, reĉe Dţošua. „Predlaţem da ih razmenimo.“ „Ubićeš me ako oslobodim gospoĊicu Lokvud.“ „Neću“, reĉe Dţošua. „Veĉeras te neću ubiti. Drţaću se pogodbe, ako i ti budeš tako postupio. Beatris i ja otići ćemo kroz kupolu, odakle sam i došao.

Ostani ovde s ljubljenom. Znaš da uvek drţim reĉ.“ Viktor je ćutke klecao stiskajući slomljenu ruku. Oĉajniĉki je zurio u ćerkino telo. Dţošua je znao da je konaĉno shvatio istinu da je Ema mrtva.

Klementovo lice iskrivilo se od gneva i neodluĉnosti. Snaţno je odgurnuo Beatris od sebe.

Pritrĉao je sarkofagu i posegnuo u uskomešalu teĉnost da izvuĉe telo.

Dţošua je uhvatio Beatris. „Ti ćeš se prva popeti uz lestve.“ Ispustila je mali skalpel, poduhvatila haljinu i poĉela da se penje.

Krenuo je za njom s rukama u rukavicama. Delimiĉno se oslanjao na ozleĊenu nogu, ali uspon nije bio lak.

Stigli su do krova. Nelson je pomogao Beatris da se uĉvrsti na ivici kupole. „Kako ste, gospoĊice Lokvud?“, pitao je. „Dobro sam, zahvaljujući vama i gospodinu Gejdţu. Pretpostavljam da ćemo se ovakvim lestvicama spustiti s krova?“ „To, na svu sreću, neće biti neophodno“, reĉe Nelson. „Ujka Dţoš je pronašao stare stepenice u jednoj od kula.“ „Klement Lansing rekao je da su stepenice i hodnik koji vode do laboratorije puni zamki“, reĉe Beatris. „Predvideo sam to“, reĉe Dţoš. „Zbog toga smo došli preko krova. Niko ne oĉekuje neprijatelja odozgo.“ „Da li je to još jedna od uzreĉica gospodina Smita?“, pitala je Beatris. „Tako je. Zaboravio je jedno do sopstvenih pravila. Ali svako ima slepu taĉku. Hajdemo odavde. Inspektor Morgan ĉeka da ih pohapsi. “ bilj a

„Ali gas“, podsetila ga je Beatris. „Kako će policija ući u laboratoriju?“ „Baš kao i mi, ako to bude neophodno. Mislim da se to neće dogoditi.

Viktor će ih pustiti u laboratoriju. Zna da je ova priĉa gotova.“ Razlegao se vrisak. Klement Lansing je ispustio krik pun gnevnog ludila.

Prekinuo ga je pucanj.

Dţošua je spustio pogled. Viktor je stajao iznad Lansingovog tela s pištoljem u ruci. Podigao je pogled ka Dţošui. „Uvek si bio moj najbolji agent“, rekao je.

bilj a

Četrdeset deveto poglavlje „Ozbiljno, Dţoše, kako ste ti i Nelson znali gde da me naĊete?“, zanimala se Beatris. „I, molim te, poštedi me te priĉe o traţenju na pravom mestu. Hoću precizne podatke.“ Sedela je za trpezarijskim stolom s Dţošuom, Nelsonom, Sarom i Abigejl u Ulici fenjera. Sari i Abigejl oĉigledno nije ništa falilo od susreta s uspavljujuĉim mirisom. Dţošua je, spolja gledano, bio uobiĉajeno pribran i odmeren. Imao je nešto izdajniĉke topline u oĉima kad god bi pogledao preko stola u Beatris. Nelson je još kipteo od uzbuĊenja. Detaljno je Sari i Abigejl predstavio priĉu o spasavanju.

GospoĊa Bil je takode bila udahnula maglu koja izaziva halucinacije.

Posluţila je obilni doruĉak s jajima, krompirom i tostom. Svi su pili velike koliĉine jake kafe, zato što nisu spavali. Beatris je sumnjala da bilo ko od njih - izuzev Dţošue koji je mogao ući u trans kad god to zaţeli - moţe da spava.

Svi su se borili s nepredvidljivom energijom koja prati nasilje. „Posluţio sam se jednostavnom logikom“, zapoĉeo je Dţošua. Uzeo je komad tosta. Namazao ga je puterom. „Sve je došlo na svoje mesto kad sam shvatio da je Viktor umešan u aferu. Znao sam da je opremio dobru laboratoriju za Lansinga i da ona mora biti na mestu koje smatra sigurnim i pod njegovom punom kontrolom. Lokacija je morala biti blizu Londona, da bi je Viktor mogao ĉesto obilaziti i pratiti kako proces napreduje, da bi bio siguran da njegova kći izgleda kao da je ţiva.“ Sara je izgledala zamisljeno. „Ta lokacija morala je pogodovati i gospoĊi Grimso, apotekarki u Tiberi lejnu.“ „Da“, reĉe Dţošua. „Zakljuĉio sam da je najverovatnije mesto zamak Eksford. Generacijama je u vlasništvu Viktorove porodice.

Beatris je uprla pogled ka tavanici. „Zbilja?“ „Viktor poznaje moj naĉin razmišljanja“, tiho će Dţon. „Zbog toga je uvek bio korak ispred mene. Ali i ja njega poznajem. Kad sam shvatio da smislja strategiju, uspeo sam da ga nadmudrim.

Abigejl se namrštila. „Šta je, za ime sveta, bilo s tom statuom Anubisa?

Da li zbilja ima natprirodnu moć?“ „Nema je“, hitro će Dţošua. bilj a

„Ima je“, istovremeno će Beatris.

Svi su se zagledali u nju. Spustila je šoljicu i razmislila o onom što se desilo u laboratoriji Klementa Lansinga. „Statua je neka vrsta motora“, polako je prozborila, „sliĉna elektriĉnoj mašini. Potrebna je izvesna psihiĉka sposobnost da bi se aktivirale sile zarobljene u njoj, ali je moć koju oslobaĊa - samo sirova energija.“ „Kao energija parne mašine ili generatora“, reĉe Nelson. „Mogla bi se koristiti za okretanje toĉka ili paljenje lampe, ali to je sve.“ „Upravo tako“, reĉe Beatris. „Anubisova energija sigurno nije magijske prirode. Nema posebnih svojstava. Strujanja provedena u teĉnost za prezervaciju uzburkala su egipatsku vodicu. Njihov uĉinak završavao se na tome.“ „Rado bih ispitala statuu“, raspoloţeno će Sara. „Vaša je“, reĉe Dţošua. „Smatrajte je darom iz zahvalnosti zbog svega što ste uĉinili za mene.“ Sara ga je pogledala razrogaĉenim oĉima. „To je veoma velikodušno od vas, gospodine.“ Dţošuine usne blago su se zgrĉile. „Verujte mi kad vam kaţem da ne ţelim da je gledam u svom domu.“ „Razumem vas.“ Uzdahnula je. „Uprkos svemu, ţao mi je Viktora Hejzeltona. Toliko dugo je ţiveo u laţnoj nadi pod uticajem tog ludaka. Na kraju je poludeo od tuge.“ „Upravo tako“, reĉe Abigejl. „Kako je to tuţno. Sumnjam da će završiti u zatvoru. Verovatno će biti proglašen ludim i provesti ostatak ţivota u ludnici.“ „Neće“, reĉe Dţošua. Zvuĉao je veoma ubeĊeno. „Viktor ne bi dugo opstao u ludnici. Nakon što je shvatio da je Ema odavno mrtva, nema razloga da ţivi. Mislim da neće još dugo.“ Nelson je zaĉuĊeno podigao pogled s obroka. Namrštio se. „Veruješ da će umreti od ţalosti? “ „Na izvestan naĉin“, reĉe Dţošua.

Beatris je znala o ĉemu govori. Na osnovu njihovog ćutanja shvatila je da i Sara i Abigejl znaju. Nelsonu je trebalo nešto više vremena da pojmi znaĉenje Dţošuinih red. „Shvatam“, reĉe Nelson. „Oĉekuješ da će izvrsiti samoubistvo. Ali ne moţeš da budeš siguran...“ bilj a

„Poznajem ga“, reĉe Dţošua. „Poznajem njegov naĉin razmišljanja.“ Zato što misliš da Viktor razmišlja umnogome kao ti, pomislila je Beatris.

Ali nije to izrekla. U tom trenutku presreo je njen pogled preko stola. Znala je da je svestan njenih misli. „Samo da znaš da grešiš“, progovorila je. „Vi ste veoma razliĉiti. Uprkos opseţnoj filozofskoj obuci i poznavanju borilaĉkih veština, nikad ne bi dozvolio sebi da poveruješ u ono što smatraš nemogućim - da mrtvi mogu biti oţivljeni magijom. I nikad ne bi ubio ljude koji ti ništa nisu skrivili da bi postigao svoj cilj. Pronašao bi druge naĉine.“ Dţošua je nabrao ĉelo. „Ne bih tako postupio zato što sam ĉovek logike i razuma.“ Osmehnula se. „Ne, već zato što si dobar i pristojan ĉovek.“ Sara se zakikotala. „Pokušava da vam kaţe da ste heroj, gospodine Gejdţ.

Verujem da ima pravo.“ „Nema heroja“, reĉe Dţošua. „Ima samo onih koji pokušavaju da naprave dobre izbore kad ih ţivot na to natera.“ Nelson se nacerio. „Da li je to jedna od Hejzeltonovih misli?“ Dţošua je iznenadio sve svojim osmehom. „Zapravo, moja je.“ Beatris ga je pogledala. „Šta ćeš sad da radiš?“ Dţošuin osmeh je nestao. „Uradiću jedino što mogu za Viktora.“ „Shvatam. Mogu li da poĊem s tobom?“ „Da li si sigurna da ţelis da mi pravis društvo?“ „Da“, rekla je. „Ţelela bih da budem s tobom kad se oprostiš s njima.“

bilj a

Pedeseto poglavlje Dţošua je nakon doruĉka otpratio Beatris kući koĉijom. Zatim je otišao da porazgovara s nekim od misterioznih saradnika u Skotland jardu. Nelson je pošao za njim.

Kuća je odjekivala prazninom. Klarisa je bila na zadatku na selu. GospoĊa Rembli ostavila je poruku s obaveštenjem da je otišla da poseti nedavno obudovelu sestru.

Umor ju je stigao u kupatilu. Zevajući je izašla iz kade. Ogrnula se kućnom haljinom i pošla u spavaću sobu da se odmori.

Probudio ju je zvuk kiše na prozorima i kucanje na ulaznim vratima.

Ustala je iz kreveta i prišla prozoru da baci pogled na ulicu.

Dţošua je bio na stepenicama. Nosio je dugi crni kaput i kišni šešir.

Koĉija u kojoj se dovezao gubila se u sivoj izmaglici.

Zategla je kaiš kućne haljine i poţurila u prizemlje, nestrpljiva da sazna o ĉemu je govorio u policiji. Otvorila je vrata. Na osnovu energije koja se vrtloţila oko njega i ĉvrstog stiska na štapu znala je da se odrţava na nogama samo zahvaljujući ĉeliĉnoj snazi volje. „Dţošua“, rekla je i uzmakla za korak. „UĊi.“ „Ţao mi je ako sam te probudio. „Nema problema. Upravo sam se dizala iz sna.“ Pocrvenela je. Njena kućna haljina bila je pristojna, ali je iznenada postala svesna da nema ništa ispod nje. „Izgledaš kao neko kome bi san dobro došao.“ „Otići ću kući i odmoriti se kad ovde završim.“ Kad ovde završim nije dobro zvuĉalo. Sitni, nesigurni drhtaj potresao joj je ĉula i oţivljavao njenu intuiciju. Kakav god da je bio razlog ove posete, Dţošua ga je doţivljavao krajnje ozbiljno.

Ustuknula je za korak. Prekoraĉio je preko praga i skinuo vlaţni kaput.

Obesio ga je o kuku na zidu i spustio šešir da se suši na stolu.

Palo joj je na pamet da tek drugi put ulazi u njenu kuću. A opet, ni ona nikad nije bila kod njega. Znali su veoma malo jedno o drugom, iako su bili veoma bliski. Tako to biva kad se neko upusti u nedopuštenu ljubavnu vezu, podsetila je sebe. Takvi parovi nisu mogli imati dom. bilj a

Nutrina joj se zgrĉila od tuge. „O ĉemu razmišljas?“, tiho je upitao.

Iznenadila se, ali je uspela da se veselo osmehne. „Mislim da smo na mnogo naĉina još uvek stranci. Izgleda da smo najveći deo poznanstva proveli boreći se s ucenjivaĉima, ubicama i jednom ili dvojicom nesvakidašnjih ludaka.“ Gutao ju je oĉima. „Ĉitavog ţivota ĉekao sam da te sretnem, Beatris.“ „Zadrţala je dah. Nekoliko sekundi stajala je kao ukopana. Instinkt joj je nalagao da mu se baci u naruĉje. Logika ju je podsećala da mraĉna strastvena energija koju je osetila u njemu moţe biti objašnjena skorašnjim uzbuĊenjima i snaţnim osećanjima koje su zajedno iskusili.

Da bi prikrila zbunjenost, uvela ga je u mali salon. „Da li si raspoloţen za ĉaj? Moja kućepaziteljka je odsutna, ali umeću sama da pristavim ĉajnik.“ „Ne, hvala.“ „Izgleda da te noga muĉi. Nije ni ĉudo, posle svega što se noćas zbilo.

Imam bocu tonika gospoĊe Mars na spratu, u spavaćoj sobi. Trknuću da ti ga donesem.“ Pošla je ka stepeništu. „Nemoj.“ Zastao je. „Hvala ti.“ Podsetila je sebe da je u poslednjih dvadeset ĉetiri ĉasa svašta preţiveo.

Ušao je za njom u salon, ali nije seo. Umesto toga se obema rukama naslonio na štap. Nije skidao pogled s nje. „Zaustavio sam se ovde na putu kući, zato što ti moram reĉi nešto veoma vaţno. Ţelim da ti to kaţem pre no što odem na poĉinak.“ Uţas ju je obuzeo. Mali salon se zamraĉio. Pokušala je da se pripremi za ono što će ĉuti. Moţda će joj na ljubazan naĉin objasniti kako mu je stalo do nje, ali da brak ne dolazi u obzir. Da li je spremna da nastavi vezu s njim?, pitala se. Jeste. Ali takav aranţman moţe potrajati samo dok se ne oţeni, neće biti ljubavnica oţenjenog ĉoveka.

Govorila je sebi da Dţošua nikada ne bi traţio tako nešto od nje. Ne bi prevario suprugu. Bio je, pre svega, ĉastan ĉovek. „Razumem zašto su uĉinili ono što su uĉinili“, rekao je.

Nije odmah shvatila smisao njegovih reĉi, zato što je bila preterano obuzeta nagaĊanjima o njihovoj zajedniĉkoj budućnosti. bilj a

„Šta si rekao?“, pitala je. Naglo je prebledela. „Razumem zašto su Viktor i Klement uĉinili ono što su uĉinili.“ Sakupila je zbrkane misli. Govori o upravo okonĉanom sluĉaju, a ne o njihovim odnosima. Zbilja, ĉemu se nadala? Bilo je prirodno da se ţeli pozabaviti svim nedoreĉenim aspektima sluĉaja pre no što se posveti liĉnim stvarima. „Da, naravno“, odseĉno je reagovala. „Oĉeva tuga i ljubavnikov osećaj krivice moćni su motivi.“ „Mislim da ne shvataš ono što pokušavam da ti kaţem, Beatris. Znam zašto su otišli tako daleko, zašto su dozvolili sebi da budu obmanuti i zašto su poludeli. Shvatam zašto su ţeleli da ubiju, da bi oţiveli Emu. U potpunosti ih razumem, zato što se nimalo ne razlikujem od njih.“ „Šta?“ Ponovo nije znala šta da misli. „Uĉinio bih sve što mogu da bih te spasao.“ Duboko je udahnula. Dozvolila je sebi da se opusti. „To mi je poznato. RoĊen si da štitiš druge. Pronaći ćeš drugi naĉin da to prevladaš.“ „Moţda“, rekao je. „Ako drugi naĉin postoji. Moram ti reĉi da te volim, Beatris, pa kud puklo da puklo.“ Bila je tako zateĉena da je nekoliko sekundi nemo zurila u njega. Izrekla je ono što joj je prvo palo na pamet. „Da li hoćeš da kaţes da veruješ u ljubav? U oblik energije koja se ne moţe videti ili izmeriti?“ „Svakako ne verujem da je ljubav neka vrsta natprirodne energije“, prozborio je ozbiljnim glasom. „Priznaću da nisam iskusio osećanja ove vrste dok te nisam sreo, da nikad nisam osećao ono što osećam prema tebi. Ne mogu da sumnjam u ovu svest o izvesnosti. To bi bilo sliĉno odricanju postojanja izlaska sunca ili morske plime. Neke moćne sile ne mogu biti izmerene ili opaţene, ali to ne znaĉi da ih moţemo definisati psihiĉkim objašnjenjima.“ Ostala je bez daha. Osetila je neobiĉnu grmljavinu u ušima. Svet izvan salona prestao je da postoji. Mahnito je nastojala da se odrţi u stvarnosti. „U stvari, postoje druga objašnjenja za pojavu snaţne strasti“, oprezno je prozborila. „Psihiĉka i intelektualna privlaĉnost. Stimulišuće dejstvo bilj a

zajedniĉki proţivljene opasnosti. Uzajamno divljenje. Veoma duga godina provedena na selu...“ „Da li me voliš?“, upitao ju je. „Da li bi mogla da me voliš?“ Nakon toga se ratosiljala poslednjih krhotina zdravog razuma. Smeh se borio sa suzama. Bacila mu se u naruĉje. Zateturao se pod njenom teţinom, ali nekako je uspeo da skloni štap, da je uhvati i odrţi ravnoteţu. Obgrlila ga je oko vrata. „O, Dţošua, da, da“, rekla je obuzeta dotad nedoţivljenim blaţenstvom. „Naravno da te volim. To ti je svakako poznato.“ Duboko je udahnuo i polako izdahnuo. „Nauĉio sam da se neke stvari moraju iskazati reĉima.“ Osmehnula se. „Da li hoćeš da kaţeš da ne moţe sve biti shvaćeno pomoću logike i opaţanja?“ „Da li ću morati da slušam te pridike do kraja ţivota?“ „Zavisi. Govorimo li o zajedniĉkom ţivotu do kraja ţivota?“ Namrštio se. „Upravo si rekla da me voliš. Ja volim tebe. To znaĉi da ćemo se venĉati.“ „Nisi me zaprosio. Podsećam te da se neke stvari moraju iskazati reĉima.“ Osmehnuo se blagim, ĉulnim osmehom, koji joj je budio sva ĉula. „Hoćeš li se udati za mene, da bi mi doveka pridikovala na raĉun manjkavosti mog procesa zakljuĉivanja?“ „Kako bih mogla da odbijem tako spektakularno privlaĉnu ponudu?“ Poloţila je dlanove na njegove grudi. „Da, Dţošua, udaću se za tebe.“ Pogled mu je mraĉno blistao. Uĉinilo mu se da u njemu prepoznaje ushićenje. „Na najbolji naĉin staraću se o tebi“, zakleo se. „Baš kao i ja o tebi.“ Dohvatio je štap jednom rukom. Obgrlio ju je drugom i poljubio. To je bio zaslepljujući poljubac. Nosio je obećanje budućnosti.

U njemu je prepoznala poljubac koji je ĉekala ĉitavog ţivota.

bilj a

Pedeset prvo poglavlje Dţošua je sledećeg dana stajao s Viktorom na pljusku. Kovĉeg s Eminim telom poloţen je pred njihovim oĉima u raku. Sveštenik je mrmljao ritualne reĉi. „Pepeo pepelu, zemlja zemlji...“ Viktor je nosio okove na nogama. Njegova desna ruka bila je u gipsu. Tri policajca stajala su na pristojnom odstojanju iza njih. Crna policijska kola ĉekala su pred gvozdenim vratima groblja. Viktor je, uprkos svemu, stajao ponosno i dostojanstveno. Još je izgledao zapovedniĉki, kao umni i misteriozni gospodin Smit.

Beatris i Nelson ĉekali su malo dalje. Ozbiljni sluţbenik pogrebnog zavoda drţao je kišobran iznad njene glave.

Kad je skromna sluţba okonĉana, Viktor se sagnuo i levom rukom podigao grumen vlaţne zemlje. Bacio ga je na kovĉeg. Uspravio se i zatvorio oĉi u nemoj molitvi. U jednom trenutku obratio se Dţošui. „Hvala ti“, rekao je. „Odavno je trebalo da se oprostim od nje. Sad je gotovo. Slobodan sam da veĉeras potraţim svoj mir.“ Dţošua je ćutao. Reĉi su bile suvišne.

Viktor je pogledao Beatris. Melanholiĉni osmeh zaigrao mu je na usnama. „Ĉestitam ti na pronalaţenju ţene koja će uvek poznavati tvoje srce. Srećan si ĉovek.“ „Svestan sam toga“, reĉe Dţošua. „Zar nema malo ironije u ĉinjenici da je bez mene nikad ne bi našao?“ „Da, opaţam je.“ „Tvoj roĊak me podseća na tebe u tom dobu. Bistar je i brz, s nešto talenta. Potrebne su mu tvoje smernice, pošto je na pragu dostizanja muškosti.

Veliki zadatak je pred tobom. Znam da ga nećeš izneveriti.“ „Ti si me nauĉio svemu što znam. Zahvaljujući tebi, postao sam muškarac“, reĉe Dţošua. „Ne.“ Viktor je odmahnuo glavom. „Postao si ono što ti je bilo suĊeno da budeš. Ja sam ti samo pomogao da otkriješ snagu u sebi i da stekneš disciplinu bilj a

i samokontrolu neophodnu za njeno usmeravanje. Ne bih mogao ništa da postignem da od poĉetka nisi raspolagao snagom duha.“ „Nedostajaćeš mi, Viktore.“ „Ti si mi sin po srcu“, reĉe Viktor. „Ponosim se tobom.“ „Pojavio si se u mom ţivotu u sudbonosnom trenutku. Spasao si me od sebe samog. Nikad te neću zaboraviti.“ „Lepo je to znati. Zbogom, sine moj.“ „Zbogom.“ Pozornici su ga sproveli do policijskih kola. Uveli su ga u gvozdeni kavez.

Dţošua je gledao za koĉijom dok se nije izgubila na kiši.

Posle nekog vremena shvatio je da je Beatris kraj njega. „Oprostili smo se“, objasnio je. „Rekao mi je da će veĉeras pronaći svoj mir. Do jutra ga neće biti.“ „Iako je u okovima?“ „Pronaći će naĉin. On je gospodin Smit.“ Uhvatio ju je za ruku. Koraĉali su kroz kišu do Nelsona koji ih je ĉekao.

bilj a

Pedeset drugo poglavlje „Nelson mi je rekao da namerava da od tebe uĉi meditaciju i borilaĉke veštine“, reĉe Hana.

Dţošui je zvuĉala rezignirano. Bili su u njegovoj radnoj sobi. Oslonio se na sto, štap mu je bio nadomak ruke. Posmatrala je mali vrt s prozora.

Nedavno je stigla. Jedan pogled na njeno lice bio je dovoljan da zakljuĉi da ju je Nelson upoznao sa svojim planovima. „Dao sam mu do znanja da je duţan da te obavesti o svojoj nameri pre no što poĉnem da ga poduĉavam. To je njegova odluka, Hana.“ „To mi je poznato. Oduvek sam to znala. Ţelela sam da ga zaštitim.“ „Shvatam. Izrastao je u muškarca. Više ne moţeš da ga štitiš.“ „Imaš pravo.“ Okrenula se prema njemu. „Beatris mi je rekla da bi oslobaĊanje od okova krivice koje sam mu nabacila bio najvelikodušniji dar koji bih mogla da mu dam. Pokušala sam da to uĉinim kad me je obavestio o svojoj odluci. Rekla sam mu da ga razumem i da ima moj blagoslov.“ „Siguran sam da je znao da ceni taj gest.“ Slabasno se osmehnula. „Rekla sam mu da ne mogu da zamislim boljeg pokrovitelja i uĉitelja od tebe.“ Oklevao je. „Nisam oĉekivao da to ĉujem.“ „Beatris mi je skrenula paţnju na ono što je oĉigledno. Rekla je da je Nelson nasledio talenat Gejdţovih i da bi najpametnije bilo da nauĉi da ga kontroliše i usmerava na odgovorniji naĉin.“ „Nelson nije nasledio talenat Gejdţovih, već njihov temperament.“ Hana se osmehnula. „Zovi ga kako god hoćeš. Jedno je sigurno, ne ţelim da Nelson nastavi s kockanjem i opijanjem.“ „Znala si za to, zar ne?“ „Naravno. On je moj sin. Brzo bi propao da je tako nastavio. Na kraju bi završio kao tata.“ „Nelson nije kao naš otac, Hana. On je svoj ĉovek. Mora da otkrije svoj ţivotni poziv.“ „ Ali šta je to?“ bilj a

„Ne znam“, reĉe Dţošua. „S vremenom će pronaći svoj put.“ Okrenula se leĊima prozoru. „Da li ćeš ti naći svoj nakon odlaska Viktor a Hejzltona?“ Skupio je prste. Pitao se koliko toga da joj otkrije. Odluĉio je da zasluţuje da ĉuje istinu. „Prišli su mi ljudi kojima je Viktor nekad podnosio raĉune“, rekao je, „pojedinci iz vrha vlasti.“ Hana je zaprepasceno reagovala. „Ponudili su ti da preuzmeš njegovo mesto?“ „Tako je.“ Zatvorila je oĉi. „Shvatam.“ . „Odbio sam ponudu nakon razgovora s Beatris. Ne ţelim da se vraćam senovitom svetu špijunaţe. Hoću da hodam po ţarkom suncu s Beatris i - ako nas bog pogleda - našom decom.“ Hana se namrštila. „Nekako ne mogu da zamislim kako okrećeš leĊa onom što najbolje radiš - pronalaţenju izgubljenog.“ Nagnuo se prema njoj. „Beatris je manje-više isto rekla. Imate pravo, naravno. Nameravam da postanem privatni savetnik specijalizovan za pronalaţenje nestalih ljudi i stvari. Biraću mušterije s najvećom paţnjom. Ne ţele svi izgubljeni da budu pronaĊeni.“

bilj a

Pedeset treće poglavlje Svadbeni prijem odrţan je u Kristalnim vrtovima. Abigejl i Sara su po drugi put u nekoliko nedelja prisustvovale udaji neke od bivših radnica.

Evandţelin Ejms - sad supruga Lukasa Sebastijana, vlasnika Vrtova - bila je prva mlada koja se ovde venĉala. Ponudila je da priredi prijem za Beatris i Dţošuu, pošto je bila jedna od dve njene najbolje prijateljice. Klarisa Slejt bila je deveruša, nakon uspešno rešenog sluĉaja.

Dan je bio sunĉan i topao. MeĊu gostima je bila Hana Traford sa sinom Nelsonom, pored Evandţelin, Lukasa i Klarise.

Sara je pomislila kako vrt misterioznog imanja izgleda manje zlokobno nego prošli put. Nivo natprirodne energije nesumnjivo je opao, iako je Lukas objasnio da ništa u vezi sa biljnim ţivotom koji je u njemu cvetao neće biti normalno zbog nesvakidašnjih svojstava drevnog podzemnog izvora u središtu vrta. Ĉovek ne moţe decenijama izvoditi bizarne natprirodne eksperimente u vrtu, kao što je ĉinio Lukasov ujak, a da ne oĉekuje neke veoma opasne rezultate, pomislila je Sara. U botaniĉkom svetu postoji strahovita koliĉina natprirodne energije.

Stajala je pored Abigejl, nedaleko od stola s posluţenjem, i gledala kako Beatris i Dţošua razgovaraju s Lukasom i Evandţelin kraj fontane. Dţošua i Lukas oĉigledno su se sprijateljili. Moţda zato što su sliĉni po karakteru i duhu, pomislila je Sara. Obojica će uĉiniti sve što je neophodno da bi zaštitili voljene osobe. Delili su još nešto. Nije sumnjala da poseduju psihiĉki dar, iako je Dţošua još oklevao da poveruje u postojanje natprirodnog. „Naša Beatris potpuno blista, zar ne, Abi?“ Sara je izvadila maramicu da bi uklonila suzicu iz oka. „Gledaj kako Dţošua stoji pored nje. Vidi se koliko su vezani. Otišao bi u sam pakao da bi je zaštitio.“ „Tako si romantiĉna“, reĉe Abigejl. Pojela je sendviĉić s jastogom. „ Ali imaš pravo. Ozlede su ga oterale u osamu, ali nisu mu slomile duh. U tom ĉoveku ima neĉeg ĉeliĉnog. Lepo je videti da su senke koje su ga obavijale nestale.“ „Zahvaljujući isceliteljskoj energiji ljubavi.“ bilj a

„Srećna sam zbog njih dvoje“, reĉe Abigejl. Uzela je još jedan sendviĉ. „Ali ne mogu da ne zakljuĉim da će Agencija Flint i Mars uskoro bankrotirati ako nastavi da gubi agente ovom brzinom.“ „Pronaći ćemo druge“, uveravala je Sara. „Ne bih se sloţila da ih nemamo dovoljno. Sve ĉetiri su nam nedvosmisleno dale do znanja da su spremne za nove sluĉajeve.“ „Tjah. Moţda bi trebalo da zatvorimo vrata agencije i promenimo posao.“ „Šta bismo radile?“ „Provodadţisale bismo.“ Sara se zacerekala. „Izgleda da smo priliĉno dobre u tom zanatu, zar ne?“ „Oĉigledno, ali zarada je u privatnim istragama.“ „To je taĉno.“ Sara je pogledala Nelsona, koji je ţivo razgovarao s Lukasovim bratom Tonijem i njegovom sestrom Bet. „Palo mi je na pamet da bi umesto da se posvetimo provodadţisanju mogle da proširimo broj usluga koje nudi Agencija Flint i Mars“, reĉe Sara. „Kako to misliš?“ Sara je kuckala prstom po stolu za posluţenje. „Mladi Nelson je, po svemu sudeći, nasledio ujakov dar. U poslednje vreme pokazalo se da bi bilo dobro da imamo telohranitelja sposobnog da zaštiti nekog od naših agenata kad naleti na neku opasnost. Pitam se da li bi Nelsona zanimao takav posao.“ Abigejl je smesta reagovala. „Kako bi bilo da ga pitamo?“ Beatris je gledala kako bivše poslodavke prilaze Nelsonu, Bet i Toniju. „Hmm“, rekla je.

Evandţelin, Dţošua i Lukas okrenuli su se da vide šta joj je privuklo paţnju. „Šta li su naumile gospoĊa Marš i gospoĊa Flint?“, upita Evandţelin. „Reklo bi se da su u misiji.“ „Jesu“, sloţio se Lukas. „Izgledaju veoma odluĉno.“ „Jedno je sigurno, posmatramo dve veoma sposobne poslovne ţene“, napomenuo je Dţošua.

Nisu mogli da ĉuju razgovor s druge strane ruţinog grma, ali su iz onog što su videli mogli da zakljuĉe šta se dešava. Nelson je paţljivo slušao.

Izgledao je sve raspoloţenije. „Nešto mi govori da će Nelson uskoro poĉeti da radi u Agenciji Flint i Marš“, reĉe Beatris. bilj a

„Verujem da je na putu da pronaĊe ţivotni poziv“, oglasio se Dţošua. „Hana će biti oduševljena.“ Beatris se trgla. „Sumnjam u to.“ „Razumeće“, nastavio je Dţošua. „Bio sam veoma nalik njemu u tim godinama.“

bilj a

Pedeset četvrto poglavlje Proveli su braĉnu noć u Fern gejt kotidţu. Udobna kućica pripadala je Lukasu Sebastijanu. Nalazila se nedaleko od Kristalnih vrtova.

Beatris je obukla divnu novu spavaćicu koju je dobila na dar od Sare i Abigejl, ĉekala je u postelji dok je Dţošua metodiĉno pregledao kućicu.

Proveravao je brave i prozore. Nasmejala se u sebi. Zastao je na vratima, da je ispitivaĉki odmeri. „Nešto ti je smešno?“, pitao je. „Razmišljala sam o paţnji koju posvećuješ detaljima.“ Naslonio je štap na stoĉić pored kreveta i poĉeo da otkopĉava košulju. „Detalji su kao rupice u donjem delu broda. Plovilo će ostati na površini, ako ih zapušiš.“ Podigla je obrve. „Da li je to jedna od tvojih misli?“ Osmehnuo se. „Bojim se da jeste.“ „Sigurna sam da bi se po toj devizi moglo ţiveti.“ Potapšala je jastuk pored sebe. Sa zadovoljstvom je posmatrala kako Dţošua skida kosulju. „Ali ne moţeš predvideti sve na svetu.“ „Vrlo sam svestan toga.“ Završio je sa skidanjem odeće. Utulio je lampu pre no što se uvukao u postelju kraj nje. Privio ju je uza se. „Na primer, tebe nikako nisam mogao da predvidim, ljubavi. Zbog tebe sam prekršio većinu pravila.“ Upijala je vrelinu iz njegovog pogleda. „Samo većinu? Ne sva?“ „Ne, ne sva.“ Oĉešao se usnama o njene. Obuhvatio ju je moćnom rukom oko pojasa.

Osećala je kako se energija radosti, ljubavi i strasti gomila u njoj. Malĉice se odmakla od njega i poloţila prste na njegova usta da bi osujetila poljubac. „Ĉekaj“, rekla je. „Moram da znam koje pravilo nisi prekršio.“ Osmehnuo joj se na meseĉini. Ljubav mu je grejala pogled. „Ono koje tvrdi da, ako nešto ne moţe biti objašnjeno, ne znaĉi da to i ne postoji.“ „Blagi boţe, da li hoćeš da mi kaţes da si konaĉno poverovao u postojanje natprirodnog?“ bilj a

„Ne bih išao tako daleko. Dajem ti reĉ da verujem u ljubav. Voleću te doveka.“ Setila se onog što su Abigejl i Sara rekle o njemu u noći kad im je ispriĉala o susretu s misterioznim glasonošom gospodina Smita - svako ko je radio s njim znao je da uvek drţi reĉ. Dotakla je oţiljkom naruţenu stranu njegovog lica vrhovima prstiju. „To će zasad biti sasvim dovoljno.“ Pokrio joj je usne svojim. Obećanje je bilo u poljupcu. Doveka. Dţošua moţda nije verovao da je ljubav oblik natprirodne energije, ali je bio sposoban za nju. Voleo ju je koliko i ona njega. To je bilo više nego dovoljno za veĉeras.

Više nego dovoljno za ĉitav ţivot.

bilj a