српски владари Књига коjа се оставља у наслеђе
ВРХУНСКО КЊИЖНО УМЕТНИЧКО ДЕЛО наслеђе за будуће генерације Историја нашег народа обрађена по личностима владарским, од почетка наших држава до укидања монархије Поуздани, питки и информативни текстови из пера врсних познавалаца националне историје, обогаћени записима сведока различитих епоха, запажањима савременика владара, одломцима из књижевних дела инспирисаних српским владарима... Двадесет осам ручно сликаних иницијала и исто толико вињета украшених златном бојом и лаком, инспирисаних ликом и делом сваког појединачног владара Десет ручно исцртаних и исписаних историјских карата Прегршт репродукција дела великих српских и иностраних уметника Обиље музејских експоната (ковани и штампани новац, отисци печата, владарски потписи с повеља и значајних докумената, заставе, ордење, оружје, фотографије, лични предмети владара...) Ручно сликане реконструкције грбова владарских династија с објашњењима о пореклу и значењу елемената грба Луксузан повез од најфиније италијанске еко-коже са орнаментима и оковима за углове у боји старог злата 384 стране, 31 × 40,5 цм
Сваки примерак овог издања ручно је повезан и нумерисан. Књига је намењена свима онима који осећају величину и важност националног културног и историјског наслеђа и желе да обогате своју библиотеку вредним уметничким и историјским делом, на свој понос и понос својих наследника.
Ретка су уметничка, научна и занатска дела која постају део националног културног наслеђа за будућа поколења...
... још и ређа су она која могу постати део вашег породичног богатства.
РАСКОШАН ПОДВИГ ДОМАЋИХ НАУЧНИКА, УМЕТНИКА И ЗАНАТЛИЈА
Жеља која не јењава Још је 1827. један од оснивача Матице српске, Јосиф Миловук, препознао потребу једног народа да познаје своју прошлост и своје прваке. Тада је у Пешти дао да се о његовом трошку насликају портрети славних личности српске историје и отисну на свили. Двадесет година касније први српски литограф, фотограф и двороуправитељ, Анастас Јовановић, започео је рад на „Споменицима србским” – збирци литографија славних српских владара и знаменитих личности, са жељом да у својим сународницима „побуди жељу ка историческоме знању”.
Скоро два века касније Пред вама је збирка портрета, у речи и слици, свих српских владара, од првог помена једног српског кнеза у IX веку, Вишеслава из династије Властимировића, до званично последњег краља Петра II Карађорђевића и укидања монархије 1945. Врсни познаваоци националне историје прикупили су из разних извора и на једном месту презентовали сазнања о личностима владара, њиховом јавном и приватном животу и заслугама за народ и државу.
Краљевски раскошно Више од једанаест векова српске историје илустровано је оригиналним вињетама и иницијалима инспирисаним животом сваког појединачног владара, исликаним краљевско плавим детаљима и украшеним златном фолијом. Такве украсе за своје књиге и предмете за личну употребу некада су од најбољих мајстора свог времена наручивали само владари и великаши, а били су саставни део дворског декора. Данас се такве рукописане књиге и предмети чувају као драгоцени бисери националне културне баштине.
Племенита ковина У духу највреднијих старих и ретких књига ово издање великог формата увезано је у најквалитетнију еко-кожу са златним детаљима и ојачано заштитним оковима.
Из богатих музејских збирки Књига је илустрована престижним уметничким делима и експонатима водећих културних институција: Народног музеја у Београду, Војног музеја, Историјског музеја Србије, Галерије фресака, Музеја Српске православне цркве, Галерије Матице српске, Музеја града Београда, Центра за посетиоце Народне банке Србије.
ЗБИРКА ДРАГОЦЕНИХ УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА српског средњег и новог века
СТЕФАН Дeчански (1854–1901) д свих владара из дома Немањића Стефан Дечански, тако назван по своме маузолеjу, Манастиру Дечанима, засигурно jе био наjтрагичниjа личност. Отац га jе ослепио и послао у дугогодишње прогонство, а син збацио с престола и наложио да га убиjу. Његова страдања и трагична смрт надахнули су стварање и уобличавање култа светитеља-мученика, кроз чиjе jе штовање прича о несрећном краљу добила с временом готово митске размере. А његов положаj и изгледи у тренутку рођења нису наговештавали тако буран и пре времена прекинут животни пут, чак ни извесност владарске части. Родио се 1275. у првом браку будућег краља Милутина, са српском властелинком Jеленом.
страна
109
1.
2.
4.
3.
страна
156
5.
Аверс кованице од 20 динара из 1882. године с ликом краља Милана Обреновића 2. Такозвани динар са заставом краља Стефана Драгутина Немањића (1276–1282⁄1316) 3. Динар с крстом краља Стефана Милутина Немањића (1282–1321) 4. Реверс динара с представом владара с мачем из Смедерева деспота Ђурђа Бранковића (1402–1456) 5. Аверс сребрног новчића од 5 динара из 1904. године, с ликовима Карађорђа и краља Петра I Карађорђевића 1.
страна
321
Дворски породични грб Карађорђевића из 1918. носио је на себи ознаке три земље чланице Краљевине Југославије: крст с оцилима као симбол Србије, шаховска поља у име Хрватске и крањског плавог орла са жуто-црвеним полумесецом на грудима као представу Словеније. Око штита постављена је била огрлица с орденом кнеза Лазара, који је на петстоту годишњицу Косовске битке 1889. установио краљ Александар Обреновић, а од Обреновића га преузели
Карађорђевићи. Плочице огрлице биле су украшене сребрним двоглавим орловима у црвеним пољима и укрштеним секирама и мачевима и грудним оклопима на плавој подлози, које су по ивици красили круне и љиљани. Над штитом се налазила византијска круна, иста као она на ордену кнеза Лазара. Овакав дворски грб налазио се на Сребрној медаљи с круном за услуге краљевском дому, коју су имали права да истичу на својим радњама и дворски лиферанти.
Велимир Теодоровић * 8/20. маја 1849. † 31. јануара 1898. ванбрачни син, мајка: Марија Бергхаус
Михаило Обреновић * 4/16. септембрa 1823. † 29. мајa/10. јунa 1868. кнез (1839–1842, 1860–1868)
20. јулa 1853. Јулија Хуњади * 1831. † Беч, 1919.
Теодор * 27. јуна/9. јула 1830. † децембра 1830.
Милан * 6/18. октобрa 1819. † 26. јунa/8. јулa 1839. кнез (1/13. јунa – 26. јунa/8. јулa 1839)
Mарија * 1821. † 4/16. јулa 1823.
Савка (Јелисавета)
Ана
* 16/28. мартa 1814. † 11/23. септембрa 1848.
† мајa 1818.
3/15. октобрa 1831.
Јован Николић од Рудне * 1810. † 1890.
Петрија * 24. јулa/5. августa 1808. † 25. јануарa/6. фебруарa 1871.
Петар
25. мајa/6. јунa 1824.
Теодор Бајић од Варадије
* око 1805. † 1814.
Милош Теодоровић
Јован Теодоровић Обреновић * 1786. † 1850. гувернер дистрикта рудничког и пожешког 1. око 1814. Круна Михајловић * 1797. † 1835. 2. Ана Јоксић * 1818. † 1880.
од 1810. прозван Обреновић * 7/18. марта 1783. † 14/26. септембра 1860. војвода Карађорђев (1811–1813), кнез Србије (1815–1839, 1858–1860) 1804. Љубица Вукомановић * 3/14. јануара 1785. † 14/26. маја 1843.
Теодор Михаиловић
Јеврем Теодоровић Обреновић * 1790. † 1856. управник нахија, командант Подрињско-савске војне команде, председник Савета, намесник (1835, 1839–1840) 1816. Томанија Богићевић * 1796. † 1881.
† 15/27. новембра 1802. 1. Гордана Михаиловић 2. Вишња Урошевић † 18/30. јуна 1817. (преудала се за Обрена Мартиновића)
Михаило
Милош
Родослов Михаила Обреновића
страна
281
Реч о трошењу
страна
296
Говорећи о краљевом расипништву, историчар и краљев савременик Никола Крстић записао jе: „Дођосмо после у реч о трошењу; и jа и том приликом уверих се, што одавна приметих, да ће велики кнежеви трошкови моћи произвести за њега и за земљу велике неприлике [...]. Тако се исто не штеди ни при кнежевом асталу. И у хаљинама jе кнез раскошан; прави их немилице, обуче jеданпут-два, па их поклања jагеру, коjи, каже се, има већ на 10–15.000 стеченог капитала [...]. Рукавица по 2-3 пара на дан потроши; од Николе шустера знам, да исто тако много и чизама и ципела троши [...]. Кнез jе врло штедар, дарежљив. Кад jе на путу, само ако спази неку сироту, нареди да jоj се да по неколико дуката. [...] Поручио jе 8 великих своjих слика – свака кошта 1.000 франака – па сад не зна, шта с њима да ради.” Склоност ка трошењу достигла jе такве размере да jе Ђорђе Jовановић, тадашњи лекар на двору Обреновића, описуjући догађаjе после абдикациjе краља Милана, пошто jе оваj добио велику своту новца као позаjмицу од руске банке, забележио следеће: „Старом коцкару и распикући било jе довољно само пет месеци да страћи оних 2 милиjуна, jер већ у марту 1892. год. краљ извештава [...] да jе све своjе имање на игри и курсевима изгубио…“.
у огледалу у тридесет петоj, владао jе пуних двадесет година а умро je у четрдесет седмоj години. На српски престо краљ Милан уздигао се под необичним околностима. После убиства кнеза Михаила, 1868. године, син Милоша Обреновића, унук Jеврема Обреновића, млађег брата кнеза Милоша, и синовац убиjеног кнеза изабран jе за српског владара, и то пошто га jе министар воjни Миливоj Блазнавац, вештим коришћењем свога утицаjа на воjску, уз помоћ официра довео у Србиjу. Оваj, по оценама савременика, лепушкаст дечак, био jе дочекан од народа уз буру
одушевљења а његово пунолетство ишчекивано jе с вером и великим надањима у добробит и напредак земље. Отац краља Милана, Милош Обреновић (1829–1861), размажени и на рад ненавикнути бонвиван, био jе страни наjамник у румунскоj воjсци. У браку с Еленом Мариjом Катарџи (1831–1876 или можда 1879), кћерком влашког грофа Константина Катарџиjа, поред будућег владара Србиjе, добио jе и ћерку Томаниjу, али су се убрзо после Милановог рођења развели. Пошто су му деда и отац рано умрли, бригу о детету водила jе маjка, а затим и кнежеви Милош и Михаило. Када jе краљ Милан навршио девет година, кнез Михаило га jе одвоjио од маjке и послао на школовање у Париз. По смрти Милановог учитеља, књижевника филозофа Уjета (Хуета), поштеног, разумног и образованог човека, коjи jе с њим дошао из Париза и коjи jе представљао снажан ауторитет малолетном кнезу, намесништво, састављено од Миливоjа Петровића Блазнавца, Jована Ристића и Jована Гавриловића, за новог учитеља поставило jе дубровачког властелина и књижевника Меду Пуцића, великог добричину и до краjности попустљивог, кога jе оваj, по изjавама самог краља Милана, „често малтретирао […] jогунством и каприцима”. Пуцићу савременици приписуjу наjвећу одговорност за владарево немарно и погрешно васпитање, коjе се могло уочити често и у различитим приликама. По свим критериjумима времена у коjем jе живео, Милан Обреновић jе сматран прилично лепим и добро развиjеним човеком, и то и поред очигледног вишка килограма. На правилном лицу наjупечатљивиjе су биле очи, живе и продорне. О будућем супругу тако се изjаснила и Наталиjа Кешко, иако jоj jе засметао његов неприjатан глас, док су њене млађе сестре биле одушевљене младим владаром. Jедино што jе заиста нарушавало изглед његовом мужевном лицу, са истуреном брадом, поред танке, увучене горње усне, због коjе се чинило да се ради о пакосноj особи, била jе прилична крезубост, коjу jе покушавао да прикриjе тако што jе при смеjању наjчешће шаком заклањао уста, пошто ниjе могао да трпи протезу, па jе избегавао да jе носи кад год jе то било могуће.
Разлике у менталитету, а готово невероватне сличности у наравима Милан и Наталиjа су се диjаметрално разликовали у многим особинама, коjе су стварале нетрпељивост и искључивале могућност заjедничког живота. Можда се то наjбоље може видети на примерима њиховог различитог односа према два битна сегмента коjи су сачињавали живот људи у XIX веку: према религиjи и према нациjи.
Краљ Милан ниjе био религиозан човек, иако
Краљица Наталиjа, за разлику од
jе недељом и празницима заjедно са супругом одлазио у цркву. Претеране симпатиjе ниjе гаjио ни према свом народу. У jедном писму супрузи краљ jе изjавио да он не веруjе у будућност српске расе. Као потврда да таj исказ ниjе извучен из контекста нити jе изговорен у афекту могу да послуже краљеве речи изговорене пред Миланом Пироћанцем почетком 1885: „Између мене и овог народа постоjи jедан обични абиме [амбис]“. Таj недостатак осећаjа према сопственом народу послужио jе политичким противницима за неоправдану тврдњу да у венама Милана Обреновића нема ни капи српске крви, као и да он не припада лози Обреновића, већ да му jе отац Молдавац а маjка Влахиња (Милан jесте рођен у Румуниjи, његова маjка jесте била представница румунске аристократске породице Катарџи, али jе његов отац Србин).
краља Милана, била је дубоко религиозна, редовно је посећивала цркву и чудила се мужевљевом омаловажаваjућем односу према вери. Слична разлика могла се међу њима уочити и када jе био у питању однос према нациjи. Наталиjа се веома поносила своjом домовином Русиjом. По венчању и преласку у Србиjу лако се уклопила у нову средину и заволела jе народ чиjа jе краљица била, чак до те мере да jе краљ често осећао љубомору због популарности коjу jе своjим ангажовањем стекла међу Србима, нарочито маjчинском бригом за рањенике после пораза 1885. године. Међутим, по свему судећи, године коjе су следиле за краљицу су биле до те мере трауматичне и преломне да jе чак изjављивала да Србиjу презире и да jе она за њу мртва.
страна
297
ЈЕДИНСТВЕНО УМЕТНИЧКО ДЕЛО
ВРЕДНОСТ РУЧНОГ РАДА – Сваки примерак ове књиге на
неки начин је посебан. Код књига овако великих формата многи процеси не могу се обавити аутоматски јер изискују стрпљење и прецизност. Само је најбоље довољно добро за књигу која ће се остављати у наслеђе. Зато се ова књига израђује с посебном пажњом.
ЈЕДНА КЊИГА, ЧетирИ РАДИОНИЦЕ – Чак ни све
најмодерније штампарије не могу саме произвести књигу као што је ова пред вама. Посао је подељен на четири различите радионице. У једној се израђује књижни блок. У другој се преко одштампаних илустрација наноси златна фолија. У трећој се израђују и монтирају окови. Тек је тада књига спремна за ручно повезивање у четвртој радионици.
ШТАМПАЊЕ – Једини део производње ове изузетно лепо
опремљене књиге који се може потпуно машински обавити јесте штампање књижног блока, уз надзор врхунских стручњака штампарског заната.
НАНОШЕЊЕ ЗЛАТНЕ фолије – Корица и више од 70
илустрација употпуњене су посебним наносом златне фолије. Наношење златног слоја на већ одштампане илустрације и текст изискује посебну прецизност. И најмања грешка може изазвати много штете.
ПРОВЕРА КВАЛИТЕТА ШТАМПЕ – Иако је
процес провере наноса боје данас махом компјутеризован, последњу реч ипак има вешто око техничара штампе. Отисци који не испуњавају највише стандарде одмах се повлаче из производног процеса.
КОРИЦЕ ОД НАЈФИНИЈЕ ЕКО-КОЖЕ – Припремање
и исецање материјала за облагање корица ради се ручно, на традиционалан начин који се преноси с колена на колено.
ПРИПЕМА МАТРИЦА ЗА УТИСКИВАЊЕ КОРИЦА
– Пре него што корица добије коначан изглед потребно је направити матрице с орнаментима које ће се утискивати у кожу. Тај поступак изискује највећу пажњу и прецизност.
ЗАШТИТНИ ОКОВИ – Детаљи који дају коначан
изглед овом престижном издању јесу метални штитници за углове. За њихову израду, заједно с матрицом за утискивање, потребно је три месеца.
КОРИЧЕЊЕ – Најспорији и најтежи поступак у
процесу израде једне овакве књиге јесте њено коричење. Да би се укоричило 1.000 примерака, потребно је три месеца рада. У једном радном дану у просеку се може укоричити 15 књига.
Постаните власник ЈЕДИНСТВЕНОГ НУМЕРИСАНОГ ПРИМЕРКА овог престижног издања Власником престижне, раскошно украшене збирке биографија српских владара можете постати куповином свог примерка књиге код представника издавачке куће Младинска књига Београд. Састанак са овлашћеним представником можете заказати стандардном или електронском поштом, или преко телефона.
Резервација
Ако се одлучите за куповину једног од нумерисаних примерака књиге Српски владари, издавач ће вам резервисати примерак ове јединствене књиге. Резервација важи од дана када се одлучите за куповину до дана исплате пуне цене књиге.
Власништво
Сваки купац овог престижног издања уз њега добија власнички лист, који га именује власником нумерисаног примерка књиге Српски владари. Број купљеног примерка биће уписан на власничком листу.
којим предуз
еће Младинска књига Београд гарантује да је
____________
____________
____________
__
и то нумерисан ог примерка бр које је године ој: __________ 2013. издало __, издавачко пр едузеће Младинска књ ига Београд. У име издавача овај власничк и лист потпис ују:
k a r Uzo
Бојана Додић уредница
Радош Јовано вић директор
МЛАДИНСКА КЊИГА БЕОГРАД Омладинских бригада 102 11 070 Нови Београд Србија Телефон: 011 22 57 022 Факс: 011 22 57 090 www.mladinska.rs office@mladinska.rs