Deset malih crnaca, issuu by Mladinska knjiga Beograd

CMYK

Deset malih crnaca Devet malih crnaca sedelo do kasno, jedan se uspavao, osam ih je, jasno. Osam malih crnaca u Devon se krete, jedan tamo ostade, sedam ih se srete. Sedam malih crnaca u šumi se sjati, jednog ubi sekira, a šest ih se vrati. Šest malih crnaca nađe osinjak klet, jednog osa ubode, ostalo ih pet. Pet malih crnaca pred sudijom krivi, sud zatvori jednog, osta ih četiri. Četir’ mala crnca morem sinjim brode, jednog zgrabi haringa, i on od njih ode. Tri mala crnca šetala kroz zoo vrt, jednog medved dograbi, odvuče u smrt. Dva mala crnca na suncu vasceli dan, jedan je izgoreo, ostao jedan. Jedan mali crnac sam, bez ikoga svog, Obesi se, tužan, ne osta nijednog. www.mladinska.rs ISBN 978-86-7928-390-0

„Ovu knjigu napisala sam baš zato što je bilo toliko teško to učiniti da me je ta ideja prosto fascinirala. Deset ljudi trebalo je da umre a da to ne izgleda besmisleno, a i da ne bude očigledno ko je ubica. Knjigu sam napisala posle dugotrajnog planiranja i bila sam zadovoljna ishodom. Jasna, neposredna, intrigantna priča ipak je imala sasvim suvislo objašnjenje. U stvari, morala sam da dodam epilog kako bih sve objasnila. Knjiga je naišla na odličan prijem kod čitalaca i kritike, ali sam ipak ja bila najzadovoljnija jer sam bolje od svih znala sa koliko sam se prepreka izborila pišući je.” Iz Autobiografije

Deset malih crnaca

Deset malih crnaca krenulo u krevet, jedan se ugušio, ostalo ih devet.

Deset malih crnaca

ZABAVNA BIBLIOTEKA Knjiga br. 88 Naslov originala Agatha Christie And Then There Were None

Agata Kristi

And Then There Were None Copyright © 1939 Agatha Christie Limited. All Rights Reserved. AGATHA CHRISTIE® is a registered trade mark of Agatha Christie Limited in the UK and/or elsewhere. All Rights Reserved. Za srpsko izdanje © Mladinska knjiga Beograd, 2013 Izdaje Mladinska knjiga Beograd 2013 Za izdavača Radoš Jovanović Urednik Ivana Golubović Lektura Tatjana Martić Korektura Agencija Mahačma Korice Maja Keser Grafička priprema MStef Štampa Margo-art, Beograd Tiraž 1500 ISBN 978-86-7928-390-0 www.mladinska.rs Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodukovati ili prenositi u bilo kojem obliku, ni na koji način, elektronski ili mehanički, uključujući fotokopiranje, snimanje ili pohranjivanje u bazu podataka, bez odobrenja izdavača.

Deset malih crnaca S engleskog prevela Olivera Nićiforović Babac

ZABAVNA BIBLIOTEKA Knjiga br. 88 Naslov originala Agatha Christie And Then There Were None

Agata Kristi

Deset malih crnaca S engleskog prevela Olivera Nićiforović Babac

Iz Autobiografije „Ovu knjigu napisala sam baš zato što je bilo toliko teško to učiniti da me je ta ideja prosto fascinirala. Deset ljudi trebalo je da umre a da to ne izgleda besmisleno, a i da ne bude očigledno ko je ubica. Knjigu sam napisala posle dugotrajnog planiranja i bila sam zadovoljna ishodom. Jasna, neposredna, intrigantna priča ipak je imala sasvim suvislo objašnjenje. U stvari, morala sam da dodam epilog kako bih sve objasnila. Knjiga je naišla na odličan prijem kod čitalaca i kritike, ali sam ipak ja bila najzadovoljnija jer sam bolje od svih znala sa koliko sam se prepreka izborila pišući je.”

Deset malih crnaca krenulo u krevet, jedan se ugušio, ostalo ih devet. Devet malih crnaca sedelo do kasno, jedan se uspavao, osam ih je, jasno. Osam malih crnaca u Devon se krete, jedan tamo ostade, sedam ih se srete. Sedam malih crnaca u šumi se sjati, jednog ubi sekira, a šest ih se vrati. Šest malih crnaca nađe pčelinjak klet, jednog pčela ubode, ostalo ih pet. Pet malih crnaca pred sudijom krivi, sud zatvori jednog, osta ih četiri. Četir’ mala crnca morem sinjim brode, jednog zgrabi haringa i on od njih ode. Tri mala crnca šetala kroz zoo-vrt, jednog medved dograbi, odvuče u smrt. Dva mala crnca na suncu vasceli dan, jedan je izgoreo, ostao jedan. Jedan mali crnac sam, bez ikoga svog, obesi se, tužan, ne osta nijednog.

uglu vagona prvog razreda za pušače nedavno penzionisani sudija Lorens Vorgrejv pušio je cigaru i sa zanimanjem čitao političke vesti u Tajmsu. Spustio je novine i pogledao kroz prozor. Voz je sada prolazio kroz Samerset. Pogledao je na sat. Još dva sata vožnje. U mislima je prebirao sve što je u novinama čitao o Crnačkom ostrvu. Prvo ga je kupio neki američki milioner koji je bio lud za jahtama, a bila je tu i priča o raskošnoj modernoj kući koju je milioner sagradio na tom malom ostrvu nedaleko od obale Devona. Nesrećna okolnost bila je što milionerova treća žena nije podnosila more, pa je kuću i ostrvo morao da proda. U štampi su se pojavili raznorazni privlačni oglasi. Zatim je iznenada stigla vest da su prodati izvesnom gospodinu Ovenu. Nakon toga su počele da se šire glasine u trač-rubrikama. Crnačko ostrvo zapravo je kupila gospođica Gabrijela Tarl, filmska zvezda iz Holivuda! Želela je da tamo provede nekoliko meseci, daleko od očiju javnosti! List Vrednica diskretno je nagovestio da će ostrvo postati kraljevska rezidencija. Novinar lista Gospodin Meriveder načuo je da je ostrvo kupljeno za medeni mesec mladog lorda L., koga je napokon pogodila Kupidonova strela! U listu Jona odgovorno su tvrdili da je ostrvo kupio Admiralitet u nameri da tamo izvodi neke tajne oglede!

Agata Kristi

U svakom slučaju, svi su pričali o Crnačkom ostrvu! Vest dana! Sudija Vorgrejv je iz džepa izvukao jedno pismo. Rukopis je bio gotovo nečitak, ali su pojedine reči upadale u oči svojom neočekivanom jasnošću. Najdraži Lorense... Prošle su godine otkad sam poslednji put čula nešto o tebi... Moram doći na Crnačko ostrvo... Očaravajuće mesto... Toliko je toga o čemu treba da pričamo... Stara dobra vremena... Boravak u prirodi... Izležavanje na suncu... 12.40 sa stanice Padington... Čekam te u Oukbridžu... U kitnjastom potpisu stajalo je: Zauvek tvoja Konstanca Kalmington. Sudija Vorgrejv pokuša da se seti kad je poslednji put zapravo video ledi Konstancu Kalmington. Mora da je to bilo pre sedam, ne, pre osam godina. Tada je putovala u Italiju da bi uživala u suncu, da bi bila u jedinstvenom spoju s prirodom, kao i s temperamentnim Italijanima. Kasnije je čuo kako je otputovala u Siriju, gde je nameravala da se izležava na još jačem suncu, te da bude u jedinstvenom spoju s prirodom i beduinima. Pomisli kako je Konstanca Kalmington baš tip žene koja bi kupila ostrvo i okružila se tajanstvenošću! Blago klimajući glavom u znak odobravanja vlastitoj logici, sudija Vorgrejv polako spusti glavu... Zaspao je... II Vera Klejtorn, koja je putovala u kupeu trećeg razreda s još pet putnika, naslonila je glavu i zažmurila. Baš je danas vruće u vozu! Bilo bi lepo kad bi što pre stigli na more! Zaista je imala sreće da dobije ovaj posao. Ako želite nameštenje u nekom letovalištu, to gotovo uvek podrazumeva čuvanje gomile dece, a sezonski posao

Deset malih crnaca

sekretarice uvek je mnogo teže dobiti. Čak ni agencija nije gajila velike nade. A zatim je stiglo ono pismo. Vaše ime sam dobila zajedno s preporukom od Agencije za zapošljavanje žena. Ako sam dobro shvatila, oni vas lično poznaju. Bila bih spremna da vam ponudim platu koju tražite i očekujem da se javite na posao osmog avgusta. Voz polazi u 12.40 sa stanice Padington, a neko će vas sačekati na stanici u Oukbridžu. Prilažem jednu funtu za putne troškove. Srdačno vaša, Una Nensi Oven U zaglavlju pisma bila je odštampana adresa. Crnačko ostrvo, Stiklhejven, Devon... Crnačko ostrvo! Pa u novinama samo o tome pišu u poslednje vreme! Razna nagađanja, zanimljive glasine. A verovatno ništa od toga nije tačno. Kuću je sasvim izvesno sagradio neki milioner, a govorilo se da je uređena raskošno i po poslednjoj modi. Vera Klejtorn, umorna posle naporne školske godine, pomislila je u sebi: „Posao nastavnice fizičkog vaspitanja u trećerazrednoj školi nije ništa posebno... Kad bih samo mogla da dobijem posao u nekoj pristojnoj školi.” A zatim je, sa izvesnom zebnjom u srcu, pomislila: „Ipak, srećna sam što sam i ovo dobila. Na kraju krajeva, ljudi ne vole islednike i isleđivanje, mada me je islednik oslobodio svake krivice!” Islednik joj je čak čestitao na prisebnosti i hrabrosti, dobro se toga seća. Istraga je prošla u savršenom redu. A gospođa Hamilton je bila krajnje ljubazna prema njoj, samo Hjugo... Ali neće više misliti na Hjuga! Odjednom, uprkos vrućini u kupeu, zadrhtala je i zažalila što ide na more. U mislima joj se pojavila jasna

Agata Kristi

Deset malih crnaca

Agata Kristi

slika: Sirilova glava podiže se i spušta dok pliva prema steni... Gore-dole, gore-dole... Dok ona pliva lakim i uvežbanim pokretima za njim, probijajući se kroz vodu, iako je potpuno sigurna da neće stići na vreme... More, duboko, toplo i plavo, jutra provedena na pesku, Hjugo... Hjugo, koji joj je govorio da je voli... Ne sme misliti na Hjuga... Otvorila je oči i namrštila se čoveku koji je sedeo naspram nje. Visok čovek tamnoputog lica, svetlih, prilično primaknutih očiju i nadmenih, skoro okrutnih usta. Pomislila je: „Kladim se da je putovao po mnogim zanimljivim krajevima sveta i video neke posebne stvari...” III Filip Lombard je nemirnim očima odmerio devojku koja je sedela preko puta i rekao sebi: „Vrlo je privlačna, ali možda previše liči na učiteljicu.” Nastavio je da nagađa kako je ona vrlo trezvena, jedna od onih koje znaju šta hoće, i u ljubavi i u ratu. Rado bi se sprijateljio s njom... Namrštio se. Ne, takve misli mora da izbaci iz glave. U pitanju je posao. Mora da se usredsredi na posao. Pitao se šta taj posao zapravo podrazumeva. Onaj niski Jevrejin bio je prokleto tajanstven. ∑ Uzmite ili ostavite, kapetane Lombarde. Obazrivo je predložio: ∑ Stotinu gvineja, dogovoreno? To je izgovorio tako nehajno kao da mu sto gvineja ništa ne znače. Sto gvineja u trenutku kad je imao novca doslovno samo za još jedan pristojan obrok! Uprkos tome, učinilo mu se da nije uspeo da zavara niskog

Deset malih crnaca

Jevrejina. To je prokleto s tim Jevrejima, ne možete ih prevariti kad je reč o novcu. Oni tačno znaju! Isto tako nehajno je upitao: ∑ Ne možete mi dati još neke pojedinosti? Gospodin Isak Moris iskreno je odmahnuo svojom sitnom ćelavom glavom. ∑ Ne, kapetane Lombarde, ne smem ništa više da otkrijem. Moj klijent veruje u vaš ugled, uzevši u obzir da ste dobar čovek koji se našao u škripcu. Ovlašćen sam da vam dam stotinu gvineja kako biste mogli da odete vozom do Stiklhejvena u Devonu. Najbliža stanica je Oukbridž, a tamo će vas neko sačekati i odvesti u Stiklhejven. Odatle ćete motornim čamcem otići na Crnačko ostrvo, gde ćete biti na raspolaganju mom klijentu. Lombard ga je naglo prekinuo: ∑ Koliko dugo? ∑ Ne duže od nedelju dana. Gladeći brkove, kapetan Lombard je rekao: ∑ Shvatate da ne želim da se bavim ničim... nezakonitim? Uputio je vrlo prodoran pogled svom sagovorniku dok je ovo govorio. Debele jevrejske usne gospodina Morisa razvukle su se u jedva primetan osmeh, a zatim mu je ozbiljno odgovorio: ∑ Ukoliko vam bude ponuđeno nešto nezakonito, vi, naravno, imate potpunu slobodu da se povučete. Kakav uglađen a surov čovek! Kako se samo smeška! Izgleda da vrlo dobro zna da u Lombardovoj prošlosti zakonitost nije oduvek bila sine qua non... Lombard se nasmešio. Bogami, dva-tri puta zamalo je bio gotov! Ali uvek je uspevao da se izvuče! Nikada nije povlačio strogu granicu između zakonitog i nezakonitog...

Agata Kristi

Deset malih crnaca

Agata Kristi

Ne, ni od čega nije prezao. Nadao se da će se lepo provesti na Crnačkom ostrvu. IV U kupeu za nepušače gospođica Emili Brent sedela je uspravno, kao i uvek. Imala je šezdeset pet godina i nije odobravala povijena ramena. Njen otac, pukovnik starog kova, uvek je vodio računa o pravilnom držanju. Ova današnja generacija je nedopustivo mlitava, i u držanju i u svemu ostalom. Vođena principima ispravnosti i nepopustljivosti, gospođica Brent je sedela u prepunom kupeu trećeg razreda i uspešno se borila s neudobnošću i vrućinom. Danas svi dižu galamu oko svega! Traže anesteziju pre vađenja zuba, piju lekove ako ne mogu da spavaju, žele udobne stolice i jastuke, devojke dozvoljavaju sebi da im se tela opuste, a leti leže polunage na plaži. Gospođica Brent je stegla usne. Volela bi da posluži za primer nekim ljudima. Setila se prošlogodišnjeg letnjeg odmora. Ove godine, međutim, sve će biti drugačije. Crnačko ostrvo... U mislima je ponovila pismo koje je već toliko puta pročitala. Draga gospođice Brent, Nadam se da me se sećate. Bile smo zajedno u pansionu Belhejven u avgustu pre mnogo godina i utvrdile smo da imamo mnogo toga zajedničkog. Sada otvaram svoj pansion na ostrvu nedaleko od obale Devona. Mislim da postoji radno mesto koje podrazumeva dobru starinsku kuhinju i finu osobu starog kova. Bez ove današnje razgolićenosti i muzike do kasno u noć. Bilo bi mi veoma drago kad biste mogli da provedete leto na Crnačkom

Deset malih crnaca

ostrvu. Potpuno besplatno, kao moj gost. Da li bi vam odgovarao početak avgusta? Možda osmi avgust. Srdačno vaša, U. N. O. Kako li se ono zvala? Potpis je bio prilično nečitak. Emili Brent je nestrpljivo pomislila: „Toliko ljudi ne ume ni da se čitko potpiše.” U mislima se vratila na društvo u pansionu u Belhejvenu. Tamo je letovala dve godine zaredom. Među gostima je bila ona fina sredovečna žena, gospođica, gospođica... Kako li se ono zvala? Otac joj je sveštenik. A tu je bila i izvesna gospođa Olton, Ormen, ne, u stvari se prezivala Oliver! Da, Oliver. Crnačko ostrvo! U novinama je pročitala svakojake priče o Crnačkom ostrvu, nešto u vezi s filmskom zvezdom, a možda i s nekim američkim milionerom? Naravno, takva mesta se obično prodaju za male pare. Ostrva ne odgovaraju svakome. Prvo im se ideja učini romantičnom, ali kada dođu da žive tamo, odmah uvide nedostatke i jedva čekaju da ga prodaju. Emili Brent je pomislila: „Bilo kako bilo, dobiću besplatno letovanje.” Kad se uzmu u obzir smanjeni prihodi i tolike neisplaćene dividende, to je svakako bilo vredno razmatranja. Kad bi samo mogla da se seti još nečega u vezi s gospođom, ili možda gospođicom Oliver! V General Makartur je gledao kroz prozor kupea. Voz je upravo ulazio u Ekseter, gde je on morao da presedne. Prokleti da su ovi spori lokalni vozovi! To mesto po imenu Crnačko ostrvo zapravo je veoma blizu.

Agata Kristi

Deset malih crnaca

Agata Kristi

Nije tačno shvatio ko je taj Oven. Očigledno prijatelj Spufa Legarda, kao i Džonija Dajera. Dolazi nekoliko tvojih starih ratnih drugova, želeli bi da popričaju o dobrim starim vremenima. Pa, istinski bi uživao u razgovoru o dobrim starim vremenima. U poslednje vreme je imao utisak da ga njegovi ratni drugovi izbegavaju. I to sve zbog onih prokletih glasina! Pobogu, bilo je prilično teško, ali prošlo je skoro trideset godina! Pretpostavljao je da je Armitidž progovorio! Prokleti žutokljunac! Šta on uopšte zna? O, ne vredi razmišljati o tome! Ponekad ljudi svašta uobražavaju , na primer da ih neko čudno posmatra. A što se tiče ovog Crnačkog ostrva, jedva čeka da ga vidi. O njemu se svašta priča. Izgleda da ima istine u glasinama kako je ostrvo prisvojio Admiralitet ili Ministarstvo rata, ili možda Ratno vazduhoplovstvo... Mladi Elmer Robson, američki milioner, izgradio je to mesto. Potrošio je hiljade na njega, tako se pričalo. Kakav luksuz neki smrtnici sebi dozvoljavaju... Ekseter! I čitav sat čekanja! Nije želeo da čeka. Želeo je da krene dalje... VI Doktor Armstrong je vozio svoj moris dolinom Solzberi. Bio je veoma umoran... Uspeh ima svoju cenu. Bilo je i trenutaka kad je sedeo u svojoj lepo nameštenoj ordinaciji u ulici Harli, okružen najmodernijim instrumentima i najraskošnijim nameštajem i čekao. Čekao je danima da mu se sreća osmehne ili da mu okrene leđa... Eto, uspeo je! Poslužila ga je sreća! Sreća i veština, naravno. Odličan je u svom poslu, ali to nije dovoljno za uspeh. Svakome je potrebna sreća. A on ju je imao! Tačna dijagnoza, nekoliko zahvalnih pacijentkinja, žena

Deset malih crnaca

s novcem i položajem, i svi su saznali za njega. „Morate da odete Armstrongu. On je tako mlad, ali tako pametan... Pem je godinama odlazila kod raznih lekara, a on je odmah prepoznao u čemu je problem!” I tako mu je krenulo. Sada je doktor Armstrong mogao da kaže da je u potpunosti uspeo. Dani su mu puni obaveza. Nema mnogo slobodnog vremena. Zato se ovog avgustovskog jutra raduje što na nekoliko dana odlazi iz Londona na neko ostrvo nedaleko od obale Devona. Nije to pravi odmor. Pismo koje je primio bilo je prilično nejasno, ali je priloženi ček bio sasvim jasan. Ogromna suma novca. Ti Ovenovi mora da plivaju u novcu. Posredi je izgleda nešto sitno, muž koji brine zbog ženinog zdravlja i traži lekarski nalaz pod uslovom da se žena zbog toga ne uznemiri. Ona neće ni da čuje za lekara... Njeni živci... Živci! Doktor sastavi obrve. Te žene i njihovi živci! Doduše, to je dobro za posao. Polovini žena koje su mu se obratile nije ništa falilo, samo im je bilo dosadno, ali mu one nikada nisu zahvalile zato što im je to rekao! Iako bi lekar uvek mogao nešto da nađe. „Donekle neuobičajeno stanje (zatim neka dugačka reč), ništa ozbiljno, ali bi to trebalo dovesti u red. Jednostavno lečenje.” A kad je reč o leku, on obično leči veru. A doktor Armstrong ume da se ponaša, zna da ulije veru i nadu. Srećom, uspeo je na vreme da se sabere posle onog slučaja pre deset, ne, pre petnaest godina. Za dlaku se izvukao! Bio je potpuno rastrojen. Šok ga je naterao da se pribere. Prestao je da pije. Zaboga, bio je na ivici propasti, mada... S glasnom sirenom koja je parala uši, pored njega je brzinom od sto trideset kilometara na sat projurio jedan sportski dalmejn. Doktor Armstrong je zamalo odleteo u

Agata Kristi

Deset malih crnaca

Agata Kristi

živu ogradu. Jedan od onih mladih ludaka koji jure putevima. Mrzi ih. Zamalo da zbog ovog izgubi glavu. Prokleta mlada budala! VII Dok je jurio prema Mijeru, Toni Marston je pomislio: „Strašno je koliko automobila mili ovim putevima. Uvek ti se neko ispreči na putu. Pri čemu voze po sredini puta! U svakom slučaju, voziti u Engleskoj je beznadežno... Za razliku od Francuske, gde stvarno možeš da nagaziš papučicu za gas...” Da stane ovde i popije nešto ili da nastavi? Ima dovoljno vremena! Još oko sto šezdeset kilometara. Popiće džin i neki sok. Kakav vreo dan! Na ostrvu bi trebalo da bude krajnje zabavno, ukoliko ga vreme posluži. Pitao se ko su ti Ovenovi. Verovatno bogati i podli. Bedžer ima odličan njuh za takve ljude. Naravno, on to mora, jadnik, jer nema svog novca... Valjda će na ostrvu služiti dobra pića! Nikad se ne zna s tim skorojevićima koji su se sami obogatili. Šteta što nije tačna ona priča da je Gabrijela Tarl kupila Crnačko ostrvo. Voleo bi da bude u društvu filmskih zvezda. Ipak, pretpostavljao je da će se tamo naći devojke za njega... Izašao je iz hotela, protegao se, zevnuo, pogledao prema plavom nebu i seo u svoj dalmejn. Nekoliko mladih žena oduševljeno ga je posmatralo. Bio je visok metar osamdeset pet i lepo građen, talasaste kose, preplanulog tena i prodornih plavih očiju. Naglo je otpustio kvačilo i pojurio uskom ulicom. Starci i nekoliko dečaka odskočili su u stranu. Dečaci su s divljenjem posmatrali automobil. Entoni Marston je jurio punim gasom.

Deset malih crnaca

VIII Gospodin Blor putovao je sporim vozom iz Plimuta. U kupeu je bio još samo jedan putnik, vremešni pomorac mutnog pogleda, koji je upravo zadremao. Gospodin Blor je brižljivo zapisivao nešto u malu beležnicu. ∑ Evo ko će sve tamo biti ∑ promrmljao je sebi u bradu. ∑ Emili Brent, Vera Klejtorn, doktor Armstrong, Entoni Marston, stari sudija Vorgrejv, Filip Lombard, general Makartur (sa svim britanskim odlikovanjima), te batler i njegova žena, gospodin i gospođa Rodžers. Zatvorio je beležnicu i vratio je u džep. Pogled mu pade na sedište u uglu i čoveka koji je dremao. ∑ Mora da je prevalio osamdesetu ∑ tačno je pretpostavio gospodin Blor. Pažljivo i savesno još jednom je razmislio o svemu. ∑ Trebalo bi da ovo bude lak posao ∑ prebirao je po mislima. ∑ Nema nikakvog razloga da pogrešim. Nadam se da dobro izgledam. Ustao je i zabrinuto se pogledao u ogledalu. Lice koje je video imalo je donekle vojnički izgled. Bilo je gotovo bezizražajno, a krasili su ga brkovi i prilično primaknute sive oči. ∑ Mogao bih da se predstavim kao major ∑ kazao je gospodin Blor. ∑ Ne, zaboravio sam. Onaj stari general bi me odmah raskrinkao. ∑ Južnoafrička Republika, to bi moglo da prođe! ∑ nastavio je gospodin Blor. ∑ Niko od ovih ljudi nema nikakve veze s Južnoafričkom Republikom, a vodič koji upravo čitam pomoći će mi da budem sasvim uverljiv. Na sreću, u kolonijama žive razni ljudi. Gospodin Blor je imao osećaj da kao imućan čovek iz Južnoafričke Republike može neometano da uđe u svako društvo.

Agata Kristi

Deset malih crnaca

CMYK

Deset malih crnaca

Deset malih crnaca krenulo u krevet, jedan se ugušio, ostalo ih devet.

Deset malih crnaca