Gradovi Srbije, D. Bosnić, MK Beograd by Mladinska knjiga Beograd

У Србиjи има градова великих и малих, младих и старих, турских, ћесарских, Милошевих и jош новиjих, стешњених и пространих, равничарских и брдских, зелених и сивих, бучних и тихих, оних у коjима jе живот запенушана буjица и оних у коjима он тече као мирна равничарска река, пограничних и централних, оних чиjим се улицама шири мирис роштиља и оних у коjима миришу штрудле, индустриjских центара и ваздушних бања – довољно различитих да се по краjу из ког смо препознаjемо, довољно сличних да целу земљу зовемо завичаjем. Ово jе путовање кроз поплочане стазе Србиjе, уз мало носталгиjе и много вере у будућност.

www.mladinska.rs ISBN 978-86-7928-406-8

GRADOVI srbije

cmyk

GRADOVI srbije

GRADOVI

SRBIJE

вршац ваљево

Београд

врање

зрењанин

, звуци и Смех и сузе краj Алексиног хана Опатиjа Црне Богородице Мермер ри рек размишљање Баjка Дунђерског Град бакра Град на чети ом, а на брду сунцокрета Кад су Римљани носили опанке Град под брд Цреп, брашн рингу Виђен за Ивањицу Варош у знаку наиве и ћурана а Jужниjе седам краљева Лазарев град под Багдалом Варош на краjу пут и пазаришт Нишави Варош на правом месту Град за нова сећања И пазар jе приjе бил хаџиjама Град настао у пожару Историjа на тргу записана Град где о с гускама Некудим одлете ђа 92 кључа12 Град грожђа и гвожВрање са два златна Алексинац играде Од Градца ишчачк Цар костур сецесиjе Српска Апатин 18 ница Ужице, малиВрбас 102 мер, звуци и кисела вода Варош у сенци пл дице Мер Опатиjа Црне БогороАранђеловац 24 Врњачка Бања 110 д на четири реке Вински бал краj Власине Приче Град бакра Гра а Tри Тимо ник Руд Бачка Паланка 30 Вршац 118 но под град и Бел а кул у брд на а ом, брд под д Гра нке опа речено зап БеоградЦре 36 п, брашно, лудаjа На Горњи Милановац 126 м Дунаву П знаку наиве и ћурана но лозе кличевске Хаjдук Вељ а веселиje Под Варош на краjу пут Бечеjа60 Jужниjе Заjечар 136 н своjих чари Чамџиjин ста све д Гра е шт ари и паз сећања И пазар Бор 66 jе приjе било поље Гра Зрењанин 146 д Светог Прокопиjа ’Ajмо, ку где д Гра на иса зап тргу БеЧеj

врњачка бањ

Ваљево

Власотинце

156 Jагодина 166 Ивањица

кикинд

лозница

нови сад

ниш

брегова за вуци и кисела вода Варош у сенци платана Двадесет деветГрад у знаку ри реке Вински бал краj Власине Приче краj Белог моста д на аварском а брду кула Бели град подно Рудника Tри Тимока и jедан град Грае Србиjе Град брашно, лудаjа На запреченом Дунаву Престоница модерн ин град на жниjе а веселиje Подно лозе кличевске Хаjдук Вељкова варош Вил O цициjама и на Црници риште Град свестан своjих чари Чамџиjине,град Руме Град jе било поље Град Светог Прокопиjа ’Ajмо, кум до те лепе– град Град Раванград у сенци бођоша Над градом скама Град белог сокола Кикинда 176 Ниш 264 Алексиног хана шчачкан град Чивиjаши из Малог Париза Смех и сузе краj Дунђерског е Ба Кладово 186брегова за размишљањ Нова Варош 276jка девет и платана Двадесет су Римљани носили знаку сунцокрета Кад Град у 194 Нови Бечеj 282 риче краj Белог моста Крагуjевац ош у Вар у иц ањ Ив за ђен Ви гу рин ом рск ава на д Гра град н jеда и ока Тим Краљево 208 Нови Пазар 288 а Лазарев град под Багдалом љев кра ам сед д е Србиjе Гра у Престоница модерн Крушевац 220 Нови Сад 298 Град за нова к Вељкова варош Вилин град на Нишави Варош на правом месту 230 а и хаџиjама ГраПараћин 316 у пожару Историjа на д настао O цициjам џиjин град на Црници Куршумлиjа тна324кључа Град грожђа и е Град са два зла е Рум236 Пирот те лепЛесковац краг уjевац

мо, куме, до

пожаревац

26 27

246 Неготин 256 Лозница

35 36

334 Пожега 344 Пожаревац

ња сокоба

смедерево

ужице

суботица

, звуци и Смех и сузе краj Алексиног хана Опатиjа Црне Богородице Мермер ри рек размишљање Баjка Дунђерског Град бакра Град на чети ом, а на брду сунцокрета Кад су Римљани носили опанке Град под брд Цреп, брашн рингу Виђен за Ивањицу Варош у знаку наиве и ћурана а Jужниjе седам краљева Лазарев град под Багдалом Варош на краjу пут и пазаришт Нишави Варош на правом месту Град за нова сећања И пазар jе приjе бил хаџиjама Град настао у пожару Историjа на тргу записана Град где о с гускама удим одлете са два златна кључа Град грожђа и гвожђа Нек ишчачк костурница Ужице, мали Цариграде Од Градца сецесиjе Српска Приjепоље Сомбор 410 352 у сенци пл Опатиjа Црне Богородице Мермер, звуци и кисела вода Варош краj Вла балМитровица 422сине Приче Прокупље 360 ри реке ВинскиСремска д на чети Град бакра Гра а Tри Тимо ник Руд но под град и Бел а кул у брд на а ом, брд под д Гра нке Суботица 430 Рума 366 опа лудаjа На запреченом Дунаву П , шно бра п, Цре знаку наиве и ћурана Сурдулица 442 Сента 376 но лозе кличевске Хаjдук Вељ Под je ели вес а ниjе Jуж а пут jу Варош на кра Смедерево 386 Ужице 448 и Чамџиjин сећања И пазар и пазариште Град свестан своjих чар ’Ajмо, ку д Све Чачак 460тог Прокопиjа Паланка 396о поље Гра jе бил д где jе при тргу записана ГраСмедеревска сомбор

шабац

Сокобања

402

Шабац

470

46 40 19

44 2

30 16

32 13 45 39 5

3 ет брегова за вуци и кисела вода Варош у сенци платана Двадесет дев 27 Град у знаку ри реке Вински бал краj Власине Приче краj Белог моста 42

21 ока и jедан7град Град на аварском Тим 14 а Tри а брду кула Бели град подно Рудник 18 15 иjе Град Срб е ерн мод ица стон Пре у нав Ду м ено реч зап На аjа луд 36 33 , 49 брашно 48 Вељкова варош Вилин град на ук Хаjд е кличевске лоз но Под je ели жниjе а вес 22 на Црници O цициjама и н град и 12 Чамџиjи чар jих сво н ста риште Град све 43 23 17 до те лепе Руме Град е, кум о, Ajм ’ иjа коп Про 1 тог jе било поље Град Све 29 Раванград у сенци бођоша Над градом – град Град скама Град белог сокола 37 ног хана и из Малог Париза Смех 28и сузе краj Алексиер аш виj Чи шчачкан град е Баjка34Дунђ ског 38 љањ размиш за а и платана Двадесет девет брегов 24 31 Кад су Римљани носили а рет цок сун ку зна у д Гра риче краj Белог моста 9Ивањицу ош у Вар за ђен 25 Ви гу рин ом рск ава на д Гра град н jеда и ока Тим а Лазарев град под Багдалом у Престоница модерне Србиjе Град седам краљев Град за нова к Вељкова варош Вилин град на Нишави Варош на правом47 месту Историjа на џиjин град на Црници O цициjама и хаџиjама Град нас10тао у пожару те лепе Руме Град са два златна кључа Град грожђа и

мо, куме, до

Цреп, брашно, лудаjа... Kikinda

Северни Банат jе вероватно наjравниjи део Земљине лопте: равница с фиксном (не просечном) надморском висином од 83 метра над морем. А кад се попне на бундеву, види се „Кекенда”. Кад jе први воз ушао у варош, прича се да се сjатио сав народ из града и околине. Нашао се ту и Лала, па како ниjе могао ништа да види, он потури jедну голему бундеву и попе се на њу. Од тада jе бундева – лудаjа заштитни знак Кикинде. Милош Црњански jе записао да jе Кикинда варош дугих улица, а да становници носе чизме, имаjу велике бркове и повелике трбухе. Можда jе зато варош све до 1947. и носила име Велика Кикинда. То име jе први пут забележено на jедноj немачкоj карти из 1718.

1 Главни трг у Великоj Кикинди

1 Грб Кикинде потиче из 1893, кад jе Кикинда добила статус слободног града. Мотиви на њему обележаваjу време кад су се Кикинђани борили против Турака.

Прва

178

позоришна представа изведена jе далеке 1796. године и то на немачком jезику, а маjа 1834. године на српском. Био jе то комад Jована Стериjе Поповића „Светислав и Милева”, изведен у кафани „Код златног плуга”.

1 Из богатог градског зеленила издижу се торњеви две градске цркве: православне Цркве Светог Николе, подигнуте 1774, кад jе Кикинда постала седиште Великокикиндског диштрикта, и римокатоличке Цркве Светог Фрање Асишког из 1812. 3 Чим jе 1890. одлучено да Кикинда добиjе статус града, Кикинђани су убрзано кренули у подизање Градске куће са упечатљивим торњем с балконом и сатом, по проjекту Ернеа Балажа, инжењера из Будимпеште. У том здању данас jе општинска управа.

1 Плато испред монументалне зграде Куриjе краси лепа фонтана, коjа симболизуjе породицу и рађање. 3 Велелепну зграду Куриjе краси овални камен тежак две тоне с грбом Диштрикта, на ком jе приказан златни лав коjи у десноj шапи држи мач а у левоj одрубљену турску главу.

179 Први помен имена Кикинде забележен jе почетком ХV века у облику „Kökényd”, коjи jе означавао скуп више мањих насеља. О пореклу назива постоjе само претпоставке. Могуће jе да име потиче од оближње хумке – Кинђе, а пошто су на просторима Кикинде расле трњине, коjе Мађари називаjу кекењ, могуће jе да град своjе име дугуjе баш тоj биљци. Многоброjни археолошки налази сведоче да су овде људи живели jош пре седам хиљада година. У околини Кикинде постоjало jе преисториjско насеље Градина и утврђење из бронзаног доба Ђуричин град. Кикинда се као насеље помиње тек у XV веку, када jе била у поседу угарског властелина Сигисмунда. Када су Турци освоjили Банат, у граду су затекли српско становништво. После побуне српског живља, Турци пале варош и о њоj се наредних 130 година ништа не зна. Срби поново насељаваjу Кикинду 1752. и добиjаjу посебне повластице у оквиру Великокикиндског диштрикта, коjи формира Мариjа Терезиjа. Округ опстаjе цео jедан век, да би у последњоj децениjи XIX века Кикинда добила самоуправу и статус града. Из XVIII века потиче кикиндска православна Црква Светог Николе. Римокатоличка црква завршена jе 1801. Године 1858. основана jе гимназиjа, а када jе у гимназиjу краjем XIX века уписана прва ученица, то jе била тема о коjоj се дуго распредало по кикиндским шоровима. Српска читаоница jе почела с радом 1845, а 1876. настало jе Музичко друштво „Гусле”, чиjи jе први хоровођа био Jосиф Маринковић. Друштво jе с броjним чланством опстало до данашњих дана. Време од краjа ХIХ века па до почетка Првог светског рата било jе мирно у историjи Кикинде и обележено наглим привредним и урбаним развоjем.

Први

српски музички часопис, „Гудало”, излазио jе током 1886/87. у Великоj Кикинди, под уредништвом председника певачког друштва „Гусле”, адвоката Милана Петровића.

1 У Кикинди се налази наjвећи европски глинокоп. Толико jе велики да су 1996. у њему ископали целог мамута, старог отприлике 60.000 година, коме су мештани одмах дали име Кика. Аутентични скелет Кике изложен jе у Народном музеjу у Кикинди, а реплика у природноj величини нашла jе место у дворишту музеjа.

1 1 jован н. косовљанин

Први

воз прошао jе кроз Jагодину

1884. године.

крчмарици Jагоди коjа jе ту држала хан и са своjим људима пресретала трговачке караване и робила их. За време турске владавине у граду су постоjале две џамиjе, а jедан немачки саjџиjа jе, по заповести ондашњег турског племића Дервиш-бега Jахjапашића, подигао и сахат-кулу. Била jе то реткост и у Турскоj, тако да не чуди што су неки путници 1553. Jагодину назвали лепом паланком са четири каравансараjа. Тада jе цела моравска долина била под шумом, а пут до Београда траjао jе четири дана. Године 1830. Турци су заувек напустили Jагодину, а с њиховим одласком почиње и осетниjи развоj привреде. У то време, пољопривредом се бавио наjвећи броj становника Jагодине и околних насеља. Гаjиле су се све врсте житарица, винова лоза и лан, производио се мед, гаjила свилена буба. Почетак развоjа индустриjе везуjе се за 1846, кад Аврам Петрониjевић, тадашњи министар иностраних дела Србиjе, на реци Белици оснива прву фабрику стакла на Балкану, прозвану „Аврамовац”. Jагодинска пивара основана jе 1852, а потом и други привредни обjекти. Како броj становника у Jагодини расте, отвараjу се школе, болница, читалиште, банка, железничка станица. У близини Цркве светих архангела Михаила и Гаврила, скромног здања из 1815, подигнута jе 1896. и Црква светих апостола Петра и Павла. Ово

170

Кад кажем Jагодина, мислим... 5 Чича са етикете jагодинског пива заправо jе Милосав Митровић Лоса (1892–1961), сељак из околине Jагодине. Иако jе на Солунском фронту изгубио обе ноге, био jе пун енергиjе и много jе волео пиво. Обично jе навраћао у чувену „Шарену кафану”. Педесетих година прошлог века тамо су га приметили људи из Jагодинске пиваре. Допао им се, па су га фотографисали. Кад се његов лик поjавио на боцама пива, чича Лоса jе постао омиљена личност у краjу. Добио jе право да до краjа живота бесплатно пиjе у свакоj кафани у коjоj се точи jагодинско пиво.

Jагодински чича Jагодинску пивару основао jе 1852. Филип Станковић, трговац из Смедерева, близак сарадник кнеза Милоша Обреновића. У погону jе тада радило 10–15 радника. Шездесетих година XIX века пивару jе откупио Jован Николић Косовљанин. С куповином парне машине 1891. долази до преокрета у пословању, што доводи пивару на треће место по производњи пива у Србиjи. Годишње jе из пиваре текло 10.000 хектолитара пива. У Jагодинскоj пивари производиле су се три врсте пива. Наjтражениjе jе било бело пиво „Моравац”, црно пиво носило jе назив „Косово”, а „Сенатор” jе садржао већи проценат алкохола. Пивара jе рушена два пута – 1912. у Првом балканском рату и 1915. у Првом светском рату. Обновљена jе 1921, кад су проширени производни капацитети и доведени стручњаци из иностранства. Уочи Другог светског рата пивара jе годишње производила око 40.000 хектолитара пива. После рата jе национализована. Веома добар квалитет пива, као и препознатљива етикета прославили су jагодинско пиво широм земље. Насмеjани бркати чича са шубаром на глави и криглом у руци постао jе заштитни знак jагодинског пива, признат од Међународног института за заштиту интелектуалне своjине у Женеви.

4 Необични краjпуташ Живоjина Глигориjевића, коjи jе jуначки погинуо 1914. у Колубарскоj бици, подигла jе 1920. породица покоjног. Налази се на углу улица Капетана Коче (данашњи Рибарски пут) и Jованче Мицића. За време Другог светског рата Немци су ишчупали карабин са споменика, а пиjаним Бугарима служио jе као згодна мета. Ипак, необични краjпуташ jе одолео. Био jе чест мотив на календарима, а о њему jе снимљен и документарни филм. Последњу рестаурациjу сами су урадили праунуци покоjног Живоjина.

Прва

kaфана у Jагодини звала се „Шарена кафана” и подигнута jе 1820. по наредби jагодинског кнеза Аранђела Милосављевића. Налазила се поред Цариградског друма, у главноj чаршиjи. Имала jе гостионицу, собе за преноћиште и двориште са шталама. Била jе центар боемског живота у староj Jагодини. Срушена jе 1959.

1 Здање Трговачког дома подигнуто jе 1931. у српско-византиjском стилу, jедином оригиналном архитектонском стилу коjи jе настао на нашим просторима. Творац овог дома jе Момир Коруновић, рођени Jагодинац. У зидове свечане дворане уграђено jе 28 портрета наjугледниjих варошких привредника у виду медаљона. Здање у ком се данас налази Народни универзитет под заштитом jе државе од 1979.

171

Први

топови у крагуjевачкоj Тополивници изливени су 1853. у присуству кнеза Александра Карађорђевића. Таj догађаj сматра се почетком српске индустриjе.

4 Музеj „Стара ливница” у саставу фабрике „Застава оружjе” прати историjат крагуjевачке воjне фабрике од њеног оснивања 1853. до 1973. У њему се чуваjу пушке „кокинке”, ретки примерци овде преправљаних пушака стране производње, трофеjно оружjе из Првог и Другог светског рата, артиљериjско, ловачко и спортско оружjе.

200

Кад кажем Крагуjевац, мислим... „Застава”

Наjстариjи „фића” у возном стању у Крагуjевцу потиче из 1964.

Тополивница подигнута средином ХIХ века прерасла jе 1883. у Воjно-технички завод са око 12.000 радника, своjевремено наjвећу фабрику на Балкану. У то време око Завода формирала су се нова насеља Палилула и Пивара, у коjима су живели досељени радници са своjим породицама. Од 1923. овде jе почела производња првих путничких аутомобила у тадашњоj држави. Од 1939. у Крагуjевцу jе почела и монтажа аутомобила америчке марке „Шевролет”. После Другог светског рата Завод прераста у фабрику „Црвена застава”, чиjу су основу чиниле воjна и аутомобилска индустриjа. Октобра 1955, по лиценци италиjанске фабрике „Фиjат”, у „Застави” jе произведен први „фиjат 750”, вероватно наjпопуларниjи модел аутомобила на нашим просторима. Добио jе надимак „фића”. До новембра 1985. с производне траке изашло jе 923.487 ових аутомобила. Неки од њих jош се возе друмовима Србиjе и земаља некадашње СФРJ. „Застава” jе такође била велики произвођач ловачког и спортског оружjа, алата и машина. Након великих ломова краjем прошлог и почетком овог века и престанка рада већине погона, производња аутомобила у Крагуjевцу поново се обнавља. Наjвећа очекивања су од новог „Фиjатовог” модела „500 Л”, чиjа jе производња почела 2013.

Прве

радничке демонстрациjе у Србиjи, познате у историографиjи под називом Црвени барjак, организоване су у Крагуjевцу 27. фебруара 1876. Поворка демонстраната jе продефиловала централним крагуjевачким улицама уз звуке „Марсељезе”, носећи на челу црвену заставу, на коjоj jе писало „Самоуправа”.

У броjкама

Од 1986. до 1991. на америчко тржиште извезено jе 141.651 возило марке „jуго”. Захваљуjући рекордноj производњи од 230.570 возила и данас се у Крагуjевцу памти 1989. У периоду 1953–2001. у „Застави” jе произведено преко 4.000.000 путничких возила, а извезено jе 700.000 аутомобила у 74 земље. У бомбардовању 1999. уништено jе 120.000 м2 производних погона крагуjевачке „Заставе”.

201

288

И пазар и пазариште

Novi Pazar

За разлику од већине градова Србиjе, у коjима jе живот успорен до апатиjе, у Новом Пазару живот ври. Jедино током раног jутра можете видети стариjе Новопазарце како лагано срчу кафу и исто тако лагано цеде речи. Из фуруна излећу врући сомуни, док се у ваздуху осећа препознатљив мирис новопазарских ћевапа. А онда креће гунгула, коjа траjе до касних вечерњих сати. Већина девоjака jе обучена модерно, а понеке добро уклапаjу шамиjу и џинс. Људи су предусретљиви и љубазни. Тек понеки графит исписан зеленом боjом наговести да су екстреми могући.

4 Житни трг краj Еjуп-бегове џамиjа, 1932. година

289

Veseli Sremci

¬u dva svetska rata Glavna gradska ulica izme

Kameni most

370 Budu�nost Rume kako su �e Rum½ani videli pre �ednog veka

RUMA

Sremski okrug 30.076

Ruma

(2011)

Beograd

ø 45¡ 00' 29" sg d 19¡ 49' 20" èg 169 m 22 400 022 RU

50 km

: Rum½ani Stanovnici na severu, øtine: Irig Susedne op PeÌinci i a a Pazov Àugu i In¬iÀa, Star na Vladimirci ca na vi na istoku, ro it M Sremska Àugozapadu, zapadu

†eleznihka stanica u Rumi

371

Palata u glavnoÀ ulici, danas sediøte predsednika opøtine

PartiÀa tablaneta na øoru

На другоj обали Тисе, наспрам Народне баште, налази се велико узгаjалиште соколова, где се они, а по потреби и крупниjе птице, обучаваjу за лов. Лов са соколовима jе могућ само на великим, отвореним површима, па jе околина Сенте идеална за одгаjање и обуку ових птица. Лов са соколом jе незаборавно искуство jер се оваj жестоки ловац брзином од 300 километара на сат устремљуjе и на плен крупниjи од себе.

И остало

1 Фарма соколова Тибора Бузе наjпознатиjа jе у Србиjи. Чести гости на фарми су и владари нафтом богатих земаља Блиског истока.

Сента

са околином наjвећи jе расадник ружа у Србиjи.

Ако желите да сагледате пролазност времена, ту jе Кућа старих заната. У њоj се чува 10.000 предмета коjи су некад били неопходни у свакодневном животу а онда су jедноставно нестали. Полако нестаjу и броjни салаши. С jедног од њих, салаша „Краљица воћа” на лесном узвишењу изнад равнице, пружа се леп поглед на Сенту. „Краљица воћа” позната jе по доброj кухињи. Домаћин Миле каже да jе имао посетиоце са свих страна али посебно се сећа посете Ота фон Хабзбурга. Када jе на салаш ушао званични наследник аустриjске круне, са своjих 92 године, Миле се уплашио да ће гост да му умре на прагу а њега да прогласе за новог Принципа и кривца за почетак Трећег светског рата. Срећом, крепки чикица jе одмах отишао у кухињу, привучен мирисом парадаjз-чорбе какву ниjе jео скоро цео век.

384

Кад кажем Сента, мислим... Битка код Сенте 1697. 1 Десерт Сенћанске битке

1 Сенћанска битка за четири особе

Коначни обрачун између аустриjске и турске воjске у Великом турском рату (1683–1699), када jе заустављен поход Османског царства на Европу, ниjе само важан догађаj у историjи Сенте већ jе и део њене свакодневице. Како jе, према аустриjским наводима, у Бици код Сенте погинуло 30.000 турских воjника, међу коjима и велики везир, неколико паша и санџак-бегова и jаничарски ага, наспрам 2.000 аустриjских воjника, и данас се у народу овог краjа за великог невољника каже „страдô кô Турчин код Сенте”. Торањ Градске куће, у ком jе спомен-музеj посвећен овом догађаjу, вредна jе знаменитост града. Поред сjаjне велике макете саме битке, са 2.000 фигурица воjника и боjних коња, ту су и историjска топографска карта с именима хероjа битке, униформе, мапе, цртежи и мноштво докумената посвећених великоj победи хришћанске воjске, у коjоj jе било и Срба. Дан битке, 11. септембар, обележава се као дан града. Сећање на Сенћанску битку сачували су и гастрономи Сенте. Специjалитет ресторана „Ривер” jесте jело коjе носи назив битке а коjе jе занимљива мешавина европске и турске кухиње. Уз то, сенћанска посластичарница „Алмаши” прави укусни десерт с ликовима воjсковође Еугена Савоjског и султана Мустафе Другог. Jедино се наjвеће уље на платну у нашоj земљи, на ком jе на 30 квадрата мађарски сликар Ференц Аjзенхут представио ову битку, не налази у Сенти, већ у Сомбору.

У Сенти ради и познати клуб „Моџо”, у ком се већ 22 године непрекидно слушаjу добар рок, блуз и џез. У клубу редовно гостуjу познати бендови са свих континената. Клуб има Весели уторак, кад килограм кавиjара кошта само 14 динара, али га никад нема. Сента jе оставила траг у животима многих виђених људи. Из ње су међу осталима потекли или у њоj живели велики добротвор Ђена Брановачки, Стеван Брановачки, председник Матице српске од 1867. до 1880. године, епископ Сава Вуковић, књижевник и просветитељ Jован Мушкатировић, песник Стеван Раичковић, математичар Михаел Фекете, пливач Чаба Силађи... Иако jе врло рано отишао из свог родног града, наjпознатиjи Сенћанин Стеван Сремац више своjих литерарних радова потписао jе са „Стеван Сремац Сенћанин”. Сећања на сенћанско детињство и носталгиjу за родним местом, Бачком и Тисом, уткао jе и у своj роман „Поп Ћира и поп Спира”. Велики комплимент свом родном месту дао jе и академик и књижевник Матиjа Бећковић написавши у уводу за књигу „Црква Светог Архангела Михаила у Сенти 1751–2001.”: „Кад сам [...] у Речнику српског jезика прочитао да jе сент исто што и родно место, био сам не мало поласкан што се чинило да jе град у коjем сам рођен родно место свих људи”.

1 клуб „Моџо” jе убрзо након отварања 1991. постао jедан од наjпопуларниjих џез-блуз-рок клубова у средњоj Европи. У њему jе одржано више од 1.400 концерата.

385

У броjкама

Аустриjски плен у Бици код Сенте износио jе 72 топа, 52.400 ђулади, 553 бомбе, 505 буради барута, 48 пари таламбаса, 500 добоша, 86 застава, 400 малих застава, 7 коњских репова, 6.000 кола натоварених мунициjом и храном, 5.000 коња, 6.000 камила, 12.000 волова и бивола. Остало jе препуштено као плен воjницима.

432

4 Градска кућа је највећа а по многима и најлепша грађевина у Суботици. С њеног торња високог 76 м види се цео град с околином. Подигнута је за две године, али су врхунски мајстори оног времена још пуне две године украшавали њену унутрашњост. Најлепши део Градске куће чини Велика већница с раскошним витражима 1. У њој заседа Скупштина, одржавају се концерти и раскошна венчања. 3 Плава фонтана испред Градске куће израђена је од жолнаи керамике произведене у Печују, од које су израђени сва керамика и црепови на сецесијским здањима, и омиљено је место за предах током врелих летњих месеци.

433

Најстарији археолошки налази на широј територији Суботице потичу са обале језера Лудаш, још из периода последњег леденог доба. Касније су овим просторима проскитали Скити, Дачани, Хуни и Авари. Мађари су приликом доласка ту затекли Словене. На овим просторима вековима су се сукобљавали интереси мађарске, српске, турске и аустријске државе.

Престони град Црног цара После пораза мађарске војске од Турака на Мохачу 1526, на суботичком песку појавио се самодржац Јован Ненад. Његову загонетну појаву увећавала је чудна црна пруга која му се пружала од слепоочнице до стопала. Тај белег му је донео надимак Црни. Он је потиснуо Турке из Бачке и ту основао своју државу. Поред Бачке, држава Црног цара укључивала је северни Банат и део Срема. За престоницу своје царевине Јован Ненад је изабрао Суботицу. Погинуо је 1527. у сукобу са угарском властелом. После четири века, на годишњицу његове смрти, Суботица му је на главном тргу подигла споменик. Мађари су га срушили 1941, али је обновљен и поново постављен 1991. Турци су Суботицу заузели 1542. и владали њоме до 1686, кад је Суботица постала део Хабзбуршке монархије. Привилегијом из 1743. Марија Терезија прогласила је Суботицу слободном коморском вароши, за шта су Суботичани даровали царици 150 коња. У њену част вароши је име промењено у Санкта

1 Свој грб Суботица је добила 1779, заједно са статусом слободног краљевског града. На њему је заштитница града Света Тереза Авилска, одевена као кармелићанка, која пружа руке према Богородици и пропети златни лав који изнад главе витла сребрном сабљом као симбол витешке борбе против Турака.

Од Градца ишчачкан град —a÷ak

У старом граду Градцу у XII веку столовао jе жупан Страцимир, син Завидин и брат Стефана Немање. Ту jе себи саградио и задужбину, цркву Богородицу Градачку. Страцимирова задужбина, коjа jе у своjе време по значаjу изjедначавана са Студеницом, Ђурђевим ступовима и Хиландаром, доживела jе судбину да више пута буде претварана у џамиjу, да би после ослободилачких ратова поново постала црква, посвећена Вазнесењу Христовом. У народу се и данас прича да jе током градње Страцимирове цркве од сваког товара камења намењеног за градњу богомоље некакав монах узимао по jедан камен. Када су га питали за коjу намену узима то камење, он jе одговарао: „Нешто чачкам”. И тако jе, кажу, ишчачкан Чачак.

1 Наjстариjи сачувани приказ централног дела Чачка оставио jе за собом аустриjски путописац Феликс Каниц 1860. На њему се види Страцимирова црква и Господар Jованов конак десно од ње, као и трећи по старости сачувани градски обjекат – Хаџићева кућа, краjње лево, у коjоj jе данас смештена чачанска градска библиотека.

GRADOVI srbije Издаjе Младинска књига Београд, 2014. | За издавача Радош JОВАНОВИЋ | Уредила Боjана ДОДИЋ | Текстове написали Драган БОСНИЋ и сарадници Jован ВУЧКОВИЋ, Jово СИМИШИЋ и Влада АРСИЋ | Допунске текстове написали Татjана МАРТИЋ, Тамара ЗJАЧИЋ, Владан МИРКОВИЋ, Боjана ДОДИЋ | Фотографисали Драган БОСНИЋ, Срђан БОСНИЋ (део снимака Београда), Божа ШЋЕПАНОВИЋ (авио-снимци Параћина), Бранислав JОВАНОВИЋ | Лектуру урадила редакциjа Младинске књиге | Коректуру урадиле Jелена ДИМИТРИJЕВИЋ и Гордана ИЛИЋ | Графички уредила и преломила Маjа Кесер | На прелому сарађивала Љиљана ПЕКЕЧ | Штампала Ротографика Суботица | Тираж 4.500 | ISBN 978-86-7928-406-8

Сва права су заштићена. Ниjедан део ове књиге не сме се репродуковати или преносити у било коjем облику, ни на коjи начин, електронски или механички, укључуjући фотокопирање, снимање или похрањивање у базу података, без одобрења издавача.

www.mladinska.rs

www.mladinska.rs ISBN 978-86-7928-406-8

GRADOVI srbije

cmyk

GRADOVI srbije