Istorija godina za godinom by Mladinska knjiga Beograd

Horusovo oko

Hinduistička figurina Šive

Svitak Tore

Statua Bude

Tibetanski molitveni točak

Keltski krst

Handa Sika

Vikinški šlem

Srednjovekovni vrh strele

Pruska sablja

Indijska ratna sekira

Mogulski buzdovan

Pištolj brauning

Getlingov top

Tenk M3A3 Grant

Tutankamon

Car Tiberije

Vilijam Osvajač

Henri VIII

Elizabeta I

Vilijam Šekspir

Katarina Velika

Horejšio Nelson

SVEOBUHVATNI VIZUELNI VODIČ KROZ DOGAĐAJE KOJI SU OBLIKOVALI SVET

GODINA ZA GODINOM Napoleon Bonaparta

Kraljica Viktorija

Abraham Linkoln

Florens Najtingejl

Mahatma Gandi

Vinston Čerčil

Martin Luter King Ml.

Aunt San Su Kji

Egipatski privezak

Rimska vaza

Vikinški broš

Astečki ukras

Islamski tanjir

Renesansni slanik

Meiđi lepeza

Art nuvo vaza

Astrolab

Njutnov teleskop

Sekstant

Njukomenova parna mašina

Gramofon

Automatski samovar

Filmska kamera

OBJEKTIVNOST PRE SVEGA

Naslov originala

HISTORY YEAR BY YEAR – THE ULTIMATE VISUAL GUIDE TO THE EVENTS THAT SHAPED THE WORLD

Knjiga je rezultat dugogodišnjeg istraživačkog rada autora i urednika, koji su potpuno nepristrasno, bez ideoloških i nacionalnih predubeđenja obradili svaku temu u knjizi. Pri odabiru događaja, izuma ili dela, imali su samo jedan kriterijum – koliki i kakav uticaj su imali na istorijski tok i napredak čovečanstva.

Izdavač Za izdavača Urednik Prevod

Mladinska knjiga Beograd, 2018. Radoš Jovanović Maja Keser Vladimir D. Janković

Lektura i korektura

Gordana Ilić

Grafička priprema

Maja Keser

Štampa

TBB, Slovačka

Tiraž

2.000

ISBN

978-86-7928-425-9

Saradnici

POREKLO LJUDSKE VRSTE dr Fiona Kauard, dr Džejn Makintoš RANE CIVILIZACIJE dr Džen Grin, dr Džejn Makintoš KLASIČNO DOBA Filip Parker TRGOVINA I PRONALASCI Džoel Levi REFORMACIJA I ISTRAŽIVANJE Tomas Kusans, Frenk Riter DOBA REVOLUCIJA dr Keri Gibson TEHNOLOGIJA I SUPERSILE R. G. Grant, Sali Rigan GLOSAR: Ričard Biti Konsultanti dr Džejn Makintoš profesor Nevil Morli dr Rodžer Kolins, dr Dejvid Parot, dr Majkl Brurs profesor Ričard Ouveri Institucija Smitsonijan Nacionalni muzej za vazduhoplovstvo i istraživanje svemira Nacionalni muzej američke istorije Nacionalni prirodnjački muzej Kartografija Encompass Graphics Limited www.mladinska.rs

Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodukovati ili prenositi u bilo kojem obliku, ni na koji način, elektronski ili mehanički, uključujući fotokopiranje, snimanje ili pohranjivanje u bazu podataka, bez odobrenja izdavača.

JOŠ ZANIMLJIVOSTI U posebnim okvirima naći ćete zanimljive i intrigantne podatke iz biografija poznatih ličnosti. Uz to, okrićete detalje iz života manje poznatih ličnosti koje su dale značajan doprinos čovečanstvu ali su nezasluženo zapostavljene u istorijskoj literaturi.

PREGLEDNO, PRIVLAČNO, JEZGROVITO Tekst je uređen pregledno, napisan privlačno, uz to i jezgrovito, tako da brzo i bez poteškoća možete potražiti informacije koje su vam potrebne.

ISTORIJA U BROJKAMA Posebnu pažnju obratite na podatke ispod godina koje su verzalom naglašene u tekstu. Mnogi od njih će vas iznenaditi, a neki čak i šokirati.

PRAZNIK ZA OČI GRAFIČKI PRIKAZI Tokovi odlučujućih bitaka, nastanak tehničkih inovacija, putevi trgovačke razmene, i još mnogo, mnogo toga oživljeno je za vas pomoću ilustracija i šematskih prikaza.

Stotine reprodukcija najvećih ostvarenja likovne umetnosti vode vas kroz celu knjigu i svedoče o duhovnim dostignućima određenih epoha. Zbog toga će i samo listanje istorije uvek iznova biti nezaboravan doživljaj.

Istorija konstruisana na osnovu vremenskih linija ne mora biti tek usko fokusirana pripovest o ratovima i osvajanjima, sporazumima i izdajama. Sve to jeste ovde sadržano, ali se mogu naći i datumi vezani za intelektualne i tehnološke inovacije, stvaranje ključnih umetničkih dela, odsudne promene u oblasti zemljoradnje, istraživanja i trgovine. Ovo je jedna čudesna i sveobuhvatna povest o ljudskom stvaralaštvu, ali i o njegovoj sklonosti ka razaranju, otkrivanju novoga i razumevanju postojećeg, kao i o prirodnim katastrofama i ljudskoj ludosti. Spektakularno ilustrovani i jezgrovito izloženi, ključni događaji u istoriji, od prapočetaka obrade zemlje do najnovijih otkrića u oblasti astrofizike, izloženi su u verovatno najobuhvatnijoj vremenskoj liniji koja se dosad mogla naći na jednom mestu. U celoj ovoj knjizi događaji, otkrića i dostignuća na evropskom i severnoameričkom tlu prikazana su spram jednako značajnih i važnih događaja koji su se odigrali na Bliskom, Srednjem i Dalekom istoku, u Indiji, Africi, Južnoj Americi i na Pacifičkom obodu. Ovo je jedna istorija koja podstiče svest o svetu kao celini tako što događaje koji su se odigrali u raznim njegovim delovima prikazuje uporedo, podsećajući nas da opšti progres i otkrića, veliki uspesi u oblasti organizacije društva, kao i izazovi postavljani postojećim političkim modelima nisu isključiva privilegija zapadnog sveta, već da je isto tako moguće da je do njih u Indiji ili Egiptu, recimo, došlo pre nego u Francuskoj i Španiji. Sam dizajn ove knjige pruža jedinstvenu priliku da se stekne uvid u globalnu istoriju čovečanstva u svim njenim aspektima. DEJVID PAROT Univerzitet u Oksfordu

SUŠTINA STVARI Iskričave, pronicljive, nezaboravne – mudre misli iz usta najmudrijih ličnosti daju poseban pečat stranicama knjige. U samo nekoliko reči oni su umeli da jasno i razimljivo izraze suštinu složenih istorijskih događaja.

PUTUJTE KROZ VREME Vremenske lente s najbitnijim događajima, dostignućima i ličnostima koji su povezani s vremenom koje upoznajete, vode vas kroz celu knjigu. Tako ćete dobiti jasnu sliku o toku istorije, otkriti razloge zbog kojih su se odigrali odlučujući obrti, a ujedno ćete sagledati i njihove posledice i s lakoćom povezivati različita razdoblja, krajeve i ljude.

1 2 3 4

8 M. – 3000. PRE N. E. 3000–700. PRE N. E. 700. PRE N. E.– 599. 600–1449.

010 POREKLO LJUDSKE VRSTE

022 RANE CIVILIZACIJE

042 KLASIČNO DOBA

106 TRGOVINA I PRONALASCI

Teme

014 Nastanjivanje planete

028 Istorija pismenosti

048 Stara Grčka

122 Vikinzi

020 Preistorijski narodi

032 Drevna carstva

054 Priča o obradi metala

134 Islamski svet

038 Stari Egipat

064 Priča o novcu

144 Asteci, Inke i Maje

074 Uspon Rimskog carstva

154 Priča o štampi

084 Stari Rim 096 Trgovina u klasično doba

SADRŽAJ

5 6 7 8 1450–1749.

1750–1913.

1914–2017.

164 REFORMACIJA I ISTRAŽIVANJA

254 DOBA REVOLUCIJE

338 TEHNOLOGIJA I SUPERSILE

468 APENDIKS

Teme

Kategorije

172 Putovanja u nepoznato

262 Nacionalne države u Evropi

344 Veliki rat

468 Vladari i predvodnici

350 Sovjetska propaganda

478 Istorija u brojkama

354 Prvi svetski rat

480 Ratovi

364 Priča o letenju

480 Istraživači

374 Priča o komunikaciji

482 Pronalasci i otkrića

388 Rat u Evropi

483 Filozofija i religija

394 Rat na Pacifiku

485 Kultura i učenost

402 Drugi svetski rat

488 Katastrofe

182 Priča o astronomiji 190 Edo period 198 Mogulsko carstvo 204 Renesansa 216 Priča o oružju i oklopima 230 Uspon i pad Osmanskog carstva

274 Priča o parnom pogonu 282 Priča o medicini 290 Američki Indijanci 298 Priča o elektricitetu 310 Američki građanski rat 316 Dinastija Ćing

238 Priča o plovidbi

324 Svet imperijalizma

250 Priča o poljoprivredi

332 Priča o automobilu

412 Trka u svemiru 422 Kraj Imperije 428 Priča o genetici 442 Kolaps SSSR-a

490 Glosar

452 Evropska unija

494 Indeks

466 Globalna ekonomija

510 Izjave zahvalnosti

8–4,5

M. G. PRE N. E.

4,5–2

2–1,8

M. G. PRE N. E.

1,8–1,6

M. G. PRE N. E.

Klisura Olduvaj u Tanzaniji područje je od velikog arheološkog značaja, i o njoj se ponekad govori kao o „kolevci čovečanstva”. Najmanje dve vrste ranih ljudi dovode se u vezu s ovim područjem. NA OSNOVU RAZLIKA U DNK I BELANČEVINA U KRVI IZMEĐU LJUDI I OSTALIH MAJMUNA može

se zaključiti da se naš soj od soja šimpanzi izdvojio negde pre osam do šest miliona godina (m. g.). Svega nekoliko fosilnih ostataka poznato je iz tog perioda: Sahelanthropus tchadensis (7,1–6,8 m. g.), Orrorin tugenensis (6–1,5 m. g.) i dve vrste

NEKOLIKO RAZLIČITIH VRSTA AUSTRALOPITEKUSA živelo je u

Africi u razdoblju od pre 4,2 do pre dva miliona godina. Iako su većinu vremena hodali na dve noge, a deo vremena provodili na drveću,

PRE 7 M. G. POJAVIO SE PRVI ČOVEKOV PREDAK.

Ardipithecus-a, kadabba (5,8–5,2 m. g.) i ramidus (4,4 m. g.). I dok postoje nagoveštaji da su pripadnici svih ovih vrsta hodali na dve noge, kao i mi danas, nije izvesno da li je zaista reč o precima ljudi. Budući da su vrste neprestano evoluirale, a jedinke koje su im pripadale pokazivale i izvesne razlike među sobom, teško je reći na osnovu izolovanih i često veoma oskudnih sačuvanih fosila kojim vrstama ih treba pripisati, ili u kakvim su oni međusobnim vezama bili. U svakom slučaju, ti fosili nam svakako mnogo toga kazuju o tome kakav je bio poslednji zajednički predak kojeg smo imali sa šimpanzama. di ini us om d op H hr . o t i g n u . aj ela će ida 7 m aj ah ogu min e da 9 – izdv zi. S s . o n . g is m bi h tra se pa a 6 m ns eo šim 7– ade di d li sm vno tch etho zi, a spra n pr pa o u šim hoda je

m , 2 cus –5 he će 5,7 dipit ogu ta Ar a, m rijan -a s b a ab o v idu d ka sam ram . A

. .g m , 4 cus

4 he i”) it d dip Ar ća Ar us („ dse li o d p zu, a o. mi ra dom pan avn e l m pr izg a ši a us n od h

pripadnici ovih vrsta bili su prilično sitni i slični majmunima. Veličina mozga bila im je kao kod današnjih šimpanzi, s tim što su neki australopitekusi upotrebljavali oruđe. Najstarije kameno oruđe potiče iz Kenije, iz perioda od pre 3,3 miliona godina, ali pronađene su i alatke koje se dovode u vezu s vrstom Australopithecus afarensis, stare oko 3,4 miliona godina. Potomci australopitekusa vodili su dva načina života: pripadnici roda Paranthropus imali su ogromne vilice i krupne zube kojima su jeli žilavo povrće; s druge strane, Homo rudolfensis i H. habilis u ishrani su koristili više belančevina, služeći se alatkama kojima su dopirali do proteinima bogate srži u kostima životinja koje su završile kao plen mesoždera.

NAČIN ŽIVOTA PARANTROPUSA

nije bio održiv na duže staze, i oni su istrebljeni pre nešto manje od 1,2 miliona godina, dok su njihovi rođaci Homo habilis i H. rudolfensis preživeli. Ove rane vrste nisu bile znatno drugačije od australopitekusa. Tek kad se pojavio Homo ergaster (1,8 m. g.), naši preci počinju da poprimaju nama znatno bliži izgled. H. ergaster je bio visok i vitak, i moguće je da je bio prvi hominid (pojam kojim se opisuju ljudi i njihovi preci) koji nije bio izrazito maljav. Mozak im je bio veći nego kod njihovih predaka i izgubili su sposobnost prilagođavanja životu na drvetu, da bi se potpuno prilagodili zahtevima kretanja po tlu – hodanju i trčanju.

OLDOVANSKA ALATKA

AŠELSKA ALATKA

ALAT

Lusi Ovaj neobično celovit skelet Australopithecus-a afarensis-a, otkriven u Keniji 1974, nazvan je po pesmi Bitlsa „Lucy in the Sky with Diamonds”.

o e a . . g thec oz šnj ovn 2 m pi a m na ed

lo m da e r 1– 4, stra sis i i od lje s Au ren već i da e afa ogo ze; rveć n mn pa a d šim nje n pe

la pa sto ani u i u c tis ačuv elu ji .O p ani .g as e m inid m p anz 3,6 om sko u T h an liju lk o vu aet L

Mnoge životinjske vrste služe se objektima pronađenim u prirodi kao alatom, ali se jedino za hominide zna da su sami proizvodili kamene alatke. Najstarije alatke bile su, jednostavno, oštre cepke odvaljene od kamena pomoću „kamenog čekića”. Reč je o „oldovanskom” alatu, nazvanom po klisuri Olduvaj, gde su pronađeni prvi primerci. Potonje alatke, kao što su ašelske sekire, iziskivale su veću umešnost u izradi. Proizvodnja alata može biti jedno od objašnjenja kako je došlo do razvoja ljudskog mozga.

i us ec jen ith čin tima p a o l n os ci tra se a k us ni id iu mn . A vi ra min v g r . r o . P lato piji 2 m s, p ani h a io .g m t 5– u , 3 enim u E 3, ican kov 3 , r fi i f i m t k a n ka iki e id uD

iji ar jst alat a u . N ni . g me đen iji 3 m t ka rona Ken , 3 na p u z iju po kv me o L

, si” Lu cus . he a m pit nik 18 lo ad tih 3, stra prip zliči vu Au ; 13 i ra „pr ila e s la is ns po čin fo is e r ba ta u” ens afa o zras rup afar u u g A. ičn od r po „ g.

k ve , Čo he” ima e. .„ mo s . g ora isei, vilic Ho za m ao g. tor ezu o ke 2 . b , k 1 rc us ja m ajs u v – 6 i k 5 , e 2 , ji je hrop ube –1 („m di s m i . 1 ,9 bilis ovo lato ima ko rant ne z a d a a h e”) im kost P rom sv men a u og ka ezim ur

1 m us ter 2– rop vi as d th pr n rg iji o i a us, eni e r k o it ičk Pa ust kriv us om i v fiz o b ot op . H viši a – om . ro r t g H u . n m o je dak lik nsra pa 1 ,8 nog h pre lo na apie m oji vr s sv

Boksgrouv

950.000 g. pre n. e.

Svanskomb Mauer Štajnhajm

Atapuerka Tautavel 1,2 m. g. Seprano Isernija La Pineta

EVROPA Petralona

Dmanisi

Kokabas Ubejdija

1,7 m. g.

PRE VEROVATNO VIŠE OD 1,8 m. g.

AFRIKA jezero Turkana klisura Olduvaj

Bodo Konso-Gardula Kubi Fora Olorgesaili

NEDUGO POŠTO SE POJAVIO Homo ergaster, hominidi su prvi put počeli da nastanjuju prostore izvan Afrike. Vrsta H. georgicus pojavila se u Dmanisiju u Gruziji pre oko 1,7 miliona godina. Drugi bliski rođak Homo ergaster-a, Homo erectus, možda je u isto vreme živeo u istočnoj Aziji. Pojedini arheolozi veruju da su možda i neke starije grupe hominida napustile Afriku, budući da neke lobanje pronađene u Dmanisiju i, znatno kasnije, na nalazištu Lijang Bua u Floresu na Indoneziji (danas je ta vrsta poznata kao Homo floresiensis) podsećaju na Homo habilis-a i Homo rudolfensis-a. Seoba u severnije predele iziskivala je drugačiji način života od onog u afričkoj savani. Klima je iji ar jst ije a az . N li . g fosi vro ) m i z E us 1 ,8 znat ida i rgic iji po min geo u uz ho omo eni u Gr đ (H ona siju pr ani Dm

se uju to vlj e – n a j r i o ža u . P ek va . g e s lja polj . k m v s je a a 1 ,7 ašel edst ed n enci pr apr elig k n int ma ke po juds l

1,6 M. G. PRE N. E. – 350.000 G. PRE N. E.

350.000–160.000 G. PRE N. E.

SVA LJUDSKA BIĆA POTIČU OD ZAJEDNIČKIH PREDAKA KOJI SU ŽIVELI U AFRICI PRE MANJE OD 200.000 GODINA.

Stiven Džej Guld, američki paleontolog, iz dela: Iskrcah se: Kraj jednog početka prirodne istorije, 2002.

1,6–1,3 m. g.

Čoukotijen Hesjan

AZIJA

Lantijan

Nanking Junsijan

Narmada

1,5–1 m. g.

Sangiran

LEGENDA

Ngandong

Trinil Medžokerto

Mesto gde su pronađeni fosili Najverovatniji pravci kretanja Drugi mogući pravci kretanja

Hominidi izvan Afrike Najstariji naši preci evoluirali su na afričkom tlu. Mogući pravci kretanja kojim su napuštali Afriku prikazani su na ovoj mapi, s datumima koji se odnose na najstarije fosile pronađene u svakoj oblasti.

tamo hladnija, izraženija su godišnja doba, sa nezanemarljivim varijacijama u prehrambenim resursima tokom godine. Manjak jestivog bilja značio bi da su ljudi morali da traže belančevine životinjskog porekla, koje je bilo teže naći, i za koji su morali da ulaze u međusobne okršaje. Morali su da prelaze veća prostranstva i sarađuju kako bi delili resurse i informacije neophodne za opstanak u tim područjima. ci sta a

s od .O . g s-a eri a p on 1 m tu

c u i 5 – ere ani mil u e 1 ,6 mo atir 1,5 no s d pr t d o o a H ve, ok ov đi, o Ja pre , ver mla ina. od dina što god go k ne lion i ipa o m ok te na oz ne u p ije ađe a su d ko tar on ajs e pr ruje a, ia ču N e s- oti . rin v g o . m tvo je se ectu na p ok 1 ,6 ruko ko o er gio pre dina a m e da go r z o g io a ni Ki lo H ovo per lion de ili iz k iz mi 8 e s t 0, fo

AŠELSKE SEKIRE koje su pravili Homo ergaster i H. erectus proizvođene su širom Afrike i Evroazije, dok u Aziji nisu bile toliko zastupljene. Predstavljaju dokaz sposobnosti tih ljudi da uče i prenose složene veštine jedan od drugoga. Da bi proizveli ove alatke, tesari su tretirali kamen kao zapreminu s dva lica, te su često birali i prevozili visokokvalitetne sirovine. Sekire su korišćene za široku paletu aktivnosti, naročito za kasapljenje mesa, ali su isto tako mogle biti važne i u pogledu ličnog ili kolektivnog identiteta, kao svedočanstvo snage i umešnosti njihovih tvoraca.

I dok je Homo erectus nastavio da živi u Aziji, Homo antecessor se pojavio daleko na zapadu, na tlu današnje severne Španije i Italije, pre oko 1,2 miliona godina. Tragovi na njihovim kostima pronađenim u Atapuerki u Španiji ukazuju na to da su bili kanibali. Moguće je da ti rani doseljenici nisu mogli da opstanu u njima stranim predelima, budući da postoji vrlo mali broj nalazišta, možda i stoga što im još nije bilo prešlo u naviku da redovno pale vatru. Pre oko 600.000 godina, evropske prostore naselila je nova vrsta hominida, Homo heidelbergensis – dobar lovac, a verovatno i strvožder. Homo heidelbergensis 1.204 kubna centimetra

Australopitekusi 461 kubni centimetar Parantropusi 517 kubnih centimetara

Homo neanderthalensis 1.550–1.600 kubnih centimetara

Homo habilis Homo rudolfensis 648 kubnih centimetara Homo erectus Homo ergaster 969 kubnih centimetara

Homo sapiens 1.478 kubnih centimetara

VELIČINA MOZGA KOD HOMINIDA Ljudi su imali nesrazmerno veliki mozak za primate njihove građe, ali arheolozi ne mogu da se usaglase oko toga kako je i zbog čega do ove pojave došlo. Prelazeći na masnu i kaloričnu hranu, kao što su koštana srž i meso, ljudi su možda „pospešili” i rast mozga, a takav vid ishrane iziskivao je i složeniji alat, veće lovačke sposobnosti, kao i veću umešnost u traganju za hranom biljnog porekla. Deo ovog procesa bio je i razvoj socijalnih veština, kao što su i razvijenija saradnja unutar grupe i vezivanje ljudi u parove bili neophodni da bi se izdržao duži period u toku kojeg se kod male dece mozak razvijao do određenih dimenzija.

o z k i tov ča go ta De dan scen tiče „ . je le po .g m e”, ado r-a, 1 , 5 rkan elet ste Tu o sk erga e. ce mo anij Ho Tanz iz

io az j ok žno i D . Ju bit .g m re u ože la) vi 1 , 4 vat a m orek pr – i se omo 1 , 5 ojav (vatr og p u j H or u p ci, dn vlj i – ess o ri oja ljan tec Af i prir P p an . ro .g m Ev 1,2

rvi

. P kaz dao Gaš .g m i do vla ni u lu.

o e 79 n ae 0, uzda edak nađ Izr o a o. po š pr pro vu u ljin obij am na trom Jako . Zem lje d as zn o n .g va not m o p da Be 78 tn ve 0, gne kak ma love po

mo Ho već sis njen va 6m n tlji 0, erge stra na mija z na o b r o l p to pe ve m p re na vro dr ide ras E .P aa bi eno he e g . sk om otr am 4 m tal ir up a pl 0, der se š . U čan n g e j . a ja ne avlju 4m o j 0, oplja po k . .g

PRE OKO 350.000 GODINA, dok se Homo erectus razvijao u istočnoj Aziji, Homo heidelbergensis je na tlu Evrope i zapadne Azije evoluirao u Homo neanderthalensis-a. Neandertalci su bili zdepastiji i snažniji od današnjih ljudi, a mozak im je bio veliki kao i kod nas, ili čak i veći, mada donekle drugačijeg oblika. Oni su bili lovci na vrhu lanca ishrane. Bili su, takođe, izrazito umešni u proizvodnji kamenih alatki i masivnih kopalja pomoću kojih su uspevali da se domognu i većeg i opasnijeg plena, kao, na primer, konja ili bizona. Uprkos tome što su se prema pojedinim pokojnicima odnosili na poseban način, pa ih i sahranjivali, neandertalci, izgleda, nisu uspeli da stvore reprezentativnu umetnost, niti su upotrebljavali prepoznatljive simbole, kako to čine današnji ljudi. Teško je, takođe, ustvrditi da li su govorili na način sličan današnjim ljudima ili nisu. Premda postoje manje

Sahranjivanje mrtvih Neandertalci su ponekad pokojnike sahranjivali u grobovima, kao što je to bio slučaj u pećini Kebara u Izraelu. Ovaj grob potiče iz perioda oko 60000. godine pre nove ere.

anatomske razlike u obliku glasnih žica i grla, neandertalci su proizvodili većinu glasova koje proizvode i današnji ljudi. I gestikulacija im je verovatno bila jednako važna kao i savremenom čoveku. Na osnovu ljudskih fosila pronađenih u Africi, negde pre oko 300.000 godina počinju da se raspoznaju karakteristične odlike skeleta Homo sapiens-a: manje slepoočnice, više i oblije lobanje, kao i brade. Novim datiranjem fosila iz Džebel Irhuda u Maroku došlo se do saznanja da je severna Afrika bila važan region za te, rane Homo sapiens-e. Analiza DNK živih ljudi ukazuje na to da su zajednički preci svih današnjih ljudi (poznati kao mitohondrijska Eva) živeli na tlu Afrike u periodu od pre oko 300.000–200.000 godina.

k na lju lu . u i š rae . g ću e n z s ra a u I 4 m i kre vod k 0 , lc i u U m o . 0 – ta v je. . g Ra rv 26 er lo m t p 0, and ički biča 28 ha iti o. e dn e o 0, Bere bi b del N n je iz gao ičko za greb mo etn po m u

ut tlu ip Na lije prv ka . . g Ita tke lep 3 m je la ću 0, našn lne a mo le. o o da ede ve p sm viš pra zove se bre od

ka ijs i ns dr čk pie e on dni di. sa nek i h e lju o j o t z i 3 a a a a m ali e 0, ta d ljuju log u . M ji z ih ok ata Ho im e, . g dn k sv i d en le jav sta oku g. anja dlik obin a v e m . e l a r r m o os ek s 2 d b m sk a po ed o Ma . P pig 0, po pre ov 16 ; lo ne e .g r k u je m nih 0, altu itiv tljiv eg č ve po u va d rim na šnj čo rici, hud 28 irod E i , z a p r 0 f I r o A el ip ep an eb eb pr je d Dž otr an b up lo ke

dli

. O nje u .g m naš se

1650–1550. G. PRE N. E.

1550–1400. G. PRE N. E.

Hatušu, hetitsku prestonicu, osnovao je Hatusalis I 1650. pre n. e. Grad je razoren 1180. pre n. e.

Hramovni kompleks u Karnaku, u Egiptu, građen je duže od 300 godina. U njegovom sklopu nalazi se najveći hram na svetu, posvećen Amon-Rau, glavnom božanstvu faraona.

POSLE HAMURABIJEVE SMRTI

OKO 1550. PRE N. E. TEBANSKI KRALJ Ahmose I (vladao od 1550.

1750. g. pre n. e., Vavilonsko carstvo (vidi 1850–1790. pre n. e.) našlo se u opadanju. U isto to vreme, druge sile bile su u usponu: Hurijci iz Mitanija u Siriji i Hetiti u Anadoliji, u današnjoj Turskoj. Oko 1650. pre n. e. Hetiti su izgradili prostrano kraljevstvo u srednjoj Anadoliji, s prestonicom u Hatuši. Razvili su naprednu tehnologiju obrade bronze; bili su vešti u obradi gvožđa, a nadaleko su bili poznati kao žestoki borci. Godine 1595. pre n. e. hetitski kralj Mursil (vladao od 1620. do 1590. pre n. e.) poharao je Vavilon i proširio svoje carstvo. Nedugo zatim je stradao, i dotad napredna carevina odmah se vratila stotinu godina unazad. U Egiptu, u periodu oko 1670. pre n. e., Srednje kraljevstvo bilo je

Čovek i životinja Hetitsko carstvo bilo je poznato po rukotvorinama od bronze. Bronzano oružje i razni artefakti dostizali su visoku cenu. Ova mala skulptura čoveka i konja verovatno je urađena po porudžbini.

OBRADA GVOŽĐA Gvožđe, od kojeg su pravljeni luksuzni predmeti, poput ukrasa na ovoj kutiji iz Ačemhojeka, proizvođeno je u Anadoliji 2000. g. pre n. e. Hetiti su ga izvozili kao skupu, dragocenu sirovinu, i po svemu sudeći imali monopol nad njegovom proizvodnjom. Počev od oko 1200. pre n. e. počelo se s redovnom proizvodnjom mekog čelika, i gvožđe je, kao tvrd metal, našlo praktičnu primenu u proizvodnji alata i oružja. Njegova primena se širi i tako je u Grčku stiglo oko 1200, a u srednju Evropu 800. g. pre n. e.

uveliko u opadanju, delimično i zbog neredovnih plavljenja Nila. Kako je jačao uticaj oblasnih namesnika, izbio je građanski rat. Ovakvu situaciju iskoristili su drugi. Nubijci su, tako, ponovo osvojili zemlje koje su im Egipćani ranije bili uzeli (vidi 2000–1850. pre n. e.). Hiksi, koji su se doselili sa Levanta, 1650. pre n. e. zauzimaju Donji Egipat, ali je zato Gornji Egipat ostao pod upravom egipatskih kraljeva.

. i na . e tit o u e n lka He vstv m pr vu eri; . . e . je šo a . g ija T e n ral atu 28 pc vu e n m k pr 16 eru ostr obin pelo g. aro i, s H o . a k t m 0 ij O ovit om ase pe k 65 ili S dol rado e Sil grč ke n pan o 1 av na g Ok post oj A nim na nojs zatr j s i o n u d est m trvu e sr o pr os ka e. n. re i sa p 0. nic vi

e 55 lje lj –1 ose kra jim 50 i, d kao Don tom 6 s o 1 Hik nta, aju gip E Ok va vlad Le

do 1525. pre n. e.) proterao je Hikse iz Donjeg Egipta, i tako je započeo treći period sređene državne uprave u Egiptu, poznat kao Novo kraljevstvo (oko 1550–1070. pre n. e.). U tom razdoblju, egipatski vladari uzeli su titulu „faraona”, što znači „velika kuća”. Na tronu su se smenjivali vladari-ratnici čiji je glavni cilj bio da ponovo prošire granice Egipta. Tutmes I (vladao

e n.

.N e s

lja ija. re . p jav . g nu lizac 0 p 60 ko civi a o1 m Ok rčko nsk g ike m

its

t He

. . e u en o čk pr ara o ta . . g oh vi

5 il p sta s e je

i o 1 ur im ju Ok lj M , i t ko urab a u n kr vilo vin am e Va car ljio H na me e ut

rvi n ra ni e pr i fa li g. tsk u Do ebe . a i 0 T 57 egip jen od n o1 ra leko h Ok sa eda an ev j l a r k .P i . e on

2.000

– zaštitnika. Na slikama i skulpturama, mnoga ta božanstva predstavljena su sa životinjskim glavama, tako da budu istaknuta njihova najvažnija svojstva. Kralja je tako, na primer, štitio bog Horus (soko), dok je Tot sa glavom ibisa bio zaštitnik pisara. Oko 1600. g. pre n. e. pojavila se nova civilizacija na grčkom kopnu. Taj narod poznat je pod nazivom Mikenjani,

a ime su dobili po tvrđavi-palati koja je, prema verovanju, bila dom kralja Agamemnona iz Homerove Ilijade. Mikenjani su, pak, sebe verovatno nazivali Ahijava. Bogato opremljene grobnice, poput duboko ukopanih pravougaonih struktura u Mikeni,

BROJ IMENA BOGOVA I BOGINJA U STAROM EGIPTU

1504–1492. pre n. e.) proterao je Nubijce nazad na jug, povratio Sinaj, kao i delove Sirije i Palestine. Pod Tutmesom III (vladao 1479–1425. pre n. e.), pod egipatskom upravom bio je pojas duž sredozemne obale, kao i severno od Eufrata (vidi str. 33). Osvojene države plaćale su ogroman godišnji danak Egiptu, i deo tih prihoda utrošen je na jedno od najvećih verskih središta u Karnaku, kao i impresivni pogrebni hram kraljice Hatšepsut (vladala 1473–1458. pre n. e.). Egipatska religija bila je veoma složena. Svako selo, varoš ili okrug imali su svoje božanstvo

Maska od zlata Nemački arheolog Hajnrih Šliman pronašao je ovu pogrebnu masku u jednoj grobnici u Mikeni. Tvrdio je da ona pripada Agamemnonu.

I e. pta n. ose Egi pat; a. tv m eg gi

sa se na g. j Ah onj io E ljevs nje arao be i . č l 0 D in a e f o 55 kra e iz jed g kr . P ih od T u o . e tsk s o 1 ski e n ipa leko Ok ban Hik novo Nov r p eg da g. Te erao po riod e 0. em n ist otom pe 55 vanj ljeva e 1 j o nji ra i p čin k O hra i k po sa olin uD e pr

je an ad na Op tva; caj . . e vs uti i e n alje ča itan r pr a g. og k ije j ve M . 0 r a m 50 Sta ta drž o 1 og opo ke Ok itsk es rits M u t h he eru v se

e pr

e. n. ovo t s N

g. ko vla 0. its pre 20 i het za 1 se 0 – ni 50 ita ore o 1 t, M vo b k m O ipa st to Eg aljev van kr d Le na

e. n. iz re . p pite ili g 0. La el

50 ari

rva

o 1 ib ije ost Ok ci i r Az va i ne ko

r dn č ra sto ma ljo goi Biz m u j e

r .p

. . e

. . g s ne e. ije 00 ri ž n. ala nd re met –9 oča je ju er I p 0 t . v i 50 i s ašn se 0 g ad o 1 dsk an na 50 obr Ok ma je d se o1 io

Ok kaz u Do ru

e uP

i No itor sele ter sije Ru

. . e en k pr rna i . . g Ka eb

00 s u T 1 2 lek n 0 – omp rađe 0 k izg 5 o 1 vni Ok mo a r H

1400–1300. G. PRE N. E.

Tutankamon je sahranjen s basnoslovnim blagom. Na ovom detalju s faraonovog prestola vidimo kako ga miropomazuje njegova supruga Ankesenamon.

e ri i pr g. e š d. 0. onz jlan 0 4 br i Ta 1 a o Ok erad tnam Pr Vije na

e p r

e. n. k o

ist a a ek na ljav . V v li se ase trva X e s n a in a s e i a o ed pit zij čk Sr La lane acifi d p ro Me Na iz

IJA

Mramorno more

Lemnos

TESALIJA

Lezbos

Jolk Spora

Jonska ostrva

Orhomenos Korintski z a Mikena Arg

Jonsko more

Pilos

liv

di Gla Eubeja Teba

Anadolija

Egejsko more Hios

Atina Dendra Egina Tirint

Milet

Kikladi Peloponez Menelajon Vafio Melos Filakopi

e. n. se

D KE

Ind

. ije

Crno more TRAKIJA

ukazuju na postojanje ratničke aristokratije. Njihove teritorije bile su „kolaž” sastavljen od malih kraljevina. U svakoj od njih podignuta je palata-tvrđava, koja je dominirala predelom, upravo kao što je to bio slučaj u Mikeni, Tirintu i Pilosu. Svoj uticaj su širili putem trgovine. Posle sloma Minojaca (oko 1450. g. pre n. e.), Mikenjani su zauzeli više mesta koja su držali Minojci, uključujući i Knosos. Posle 1400. g. pre n. e. preuzeli su i minojsku trgovačku mrežu i osnovali naseobine na Rodosu, na Kosu, kao i u Anadoliji. Mikenjani su od Minojaca nasledili i umetnost i zanate, a linearno A pismo prilagodili su potrebama ranog oblika kasnijeg helenskog jezika, danas poznatog kao linearno B pismo. Bili su odlični trgovci, a njihovi brodovi su stizali i do Sicilije i Apeninskog poluostrva. Tako je pronađena olupina broda, za koji se veruje da je bio hananski, a koji je doživeo brodolom nedaleko od Uluburuna na turskoj obali; njime su prevoženi kalaj iz Irana ili Avganistana, bakar i grnčarija s Kipra, slonovača i nakit iz Egipta, kao i mikenski mačevi. U zapadnoj Aziji, Kasiti su došli na vlast u Vaviloniji i 1475. pre n. e. uspostavili stabilnu državu koja će potrajati sve do 1155. pre n. e. Održavali su dobre odnose sa svojim susedima, Elamom na

Tera

Sredozemno more

i Rodos

Kritsko more Čania

Krit

Knosos

Egejske civilizacije Festos Oko 1450. godine pre n. e. mikenski LEGENDA uticaj proširio se na ceo Egej, pa su tako Mikenska nalazišta Mikenjani preuzeli vlast i nad mnogim Velike mikenske palate minojskim centrima.

istoku i Mitanima, koji su u periodu oko 1500. g. pre n. e. upravljali celim severom Mesopotamije. Veći deo Levanta bio je pod egipatskom vlašću, usled čega su se Egipćani često sukobljavali s Mitanima. U Anadoliji, hetitsko Novo kraljevstvo pojavilo se oko 1400. g. pre n. e. i njegova moć je rasla. Kako je posle 1380. pre n. e. došlo do postepenog opadanja Mitana, Hetiti i asirska država u usponu širili su svoje teritorije, pa je došlo do hetitsko-egipatskog sukoba na Levantu. Civilizacija Šang (vidi 1850– 1790. pre n. e.) doživela je procvat u Kini oko 1500. g. pre n. e., a njeni vladari upravljali su velikim područjima centralne Kine. Ova kraljevina je morala stalno da odbija pretnje koje su joj stizale od nomadskih plemena sa severa.

a ež mr e n ska od r p o g. vin tv 0. go ns 45 a tr ostra ta. 1 o n sk r Ok ken ta p eva Mi uhva do L ob ilije Sic

Prestonice Šanga bile su sa svih strana ograđene odbrambenim bedemima. Kraljevi i plemići sahranjivani su u grobnicama, a s njima i basnoslovna blaga. U toku ovog perioda prestonica Šanga seljena je u više navrata. Smatra se da je ovo društvo bilo dobro organizovano i da je imao jasno izgrađenu hijerarhiju. Pismo datira iz vremena oko 1900. g. pre n. e. Većina primera ranog pisma pojavljuje se u obliku kostiju za predskazivanje budućnosti, što svedoči o običaju vladara Šanga da se prilikom donošenja važnih odluka posavetuju sa precima. Pitanja su urezivana na volovsku kost ili kornjačin oklop, koji su onda udarani usijanom metalnom alatkom. Verovalo se da način na koji kost pukne daje odgovor. e. na n. re ona na osle ra. p z . . g Lu se , p eta

. . e

e jsk ; ino ene t M r o as e. n. raz u vl m o u j re . p Krit ima strv g . z o 50 te na preu nad 4 o 1 pala jani Ok n ke Mi

a 0 z ili 45 ici i sel vim ilom

o 1 en na str 0 k Ok selj ma m o .80 i 1 i o

n k ge ipi ns Fil rija e du Ma vidb plo

. . e

e n li pr se g. se ng . a ija . 0 40 ang Hs ini o1 aŠ au uK k O nic ou to gdž es Pr žen D iz

OKO 1352. PRE N. E. AMENHOTEP IV, verski reformator, postao je egipatski faraon. Raskrstio je s tradicionalnom religijom i njenim panteonom i uveo obožavanje jednog jedinog božanstva, Atona, ili sunčevog diska. Uzeo je ime Ahenaton, što znači „živi duh Atona”, i na putu između Tebe i Memfisa osnovao novu prestonicu, Ahetaton, što znači „Atonov horizont”. Smatra se da ove verske reforme nisu bile omiljene, naročito među uticajnom svešteničkom elitom. Posle njegove smrti (oko 1336. pre n. e.), na presto dolazi Tutankamon, njegov devetogodišnji sin. On je vratio stara božanstva i napustio novu prestonicu. Veruje se da je Tutankamon umro sa 18 godina, pod tajanstvenim okolnostima, te da je na brzinu sahranjen u nekom neuglednom grobu. Godinama se smatralo da je umro od udarca u glavu, ali najnoviji dokazi ukazuju na to da je umro od infekcije izazvane prelomom noge, u sadejstvu s ukupnim lošim zdravstvenim stanjem; on je, naime, bolovao od malarije, a imao je i urođene probleme budući da je

rođen kao plod incestuozne veze. Počev od oko 1570. pre n. e. egipatski faraoni sahranjivani su u grobnicama usečenim u steni u Dolini kraljeva, na zapadnoj obali Nila. Vladari su se nadali da će tako njihovi grobovi biti sigurni od pljačkaša, ali su gotovo svi grobovi ipak opljačkani. Britanski arheolog Hauard Karter je 1922. otkrio Tutankamonovu grobnicu, koja je bila praktično netaknuta. U molitvenoj prostoriji nalazila su se četiri pozlaćena molitvenika, kao i kraljev impregnirani sanduk i mumija, sa maskom od čistog zlata. U ostalim prostorijama pronađeni su nakit, nameštaj, zlatne skulpture i muzički instrumenti.

Obožavanje Sunca Na reljefu pronađenom u Ahetatonu (današnja El-Amarna), Ahenaton se klanja Sunčevom božanstvu zajedno sa svojom ženom Nefertiti. i sk tit He dao o o la di sk e n I (v be tit pr as ) po he a . . g j lo 0. lium . e če ori 30 ilu re n apo rit o 1 Sup 4. p je z ih te k O lj 33 e dn a kr 80–1 , čim apa 13 tane nje z Mi vaja os . . e

ina av m lad taro a n . a s ak a; n e n d d az . pr aski prel , Ato ton 36 V; r m i ska ena 3 i 1 I h 2– pa gijo g d A 35 te eli vo ime o 1 nho m r nče ma k O me sko su zi A pat nje ar u a i eg ožav vlad ob V e.

a p e ek đa s v a n V XI slob spo na ur o ja; u i i ed š Sr ad A itan Gr sti M a vla irac As tka ra lja ra oj k r re aka sta nje p č k . a e a 27 a d vrat pušt isli 3 m 1 in o a 6 – dav a; p ji, n e za 3 1 3 vla mon eligi onov o t Ok ka oj r na tan tsk Ahe Tu ipa g e e n.

700.

G. PRE N. E.

– 59 9.

G. N. E.

KLASIČNO DOBA

sova, sveta ptica Atine

simbol polumeseca na kovanom novcu iz perioda posle 490. g. pre n. e.

Atinski novčić Atinska srebrna tetradrahma na sebi ima, s jedne strane, prikaz sove, a s druge glavu sa šlemom. Na njoj su bila otisnuta i slova – ATHE – da se zna iz kojeg je grada novčić.

1200. g. pre n. e.

465–454. g. pre n. e.

Školjke kao novac

Upotreba školjki užovki kao sredstva za plaćanje širi se s Maldiva po celom Pacifiku, da bi u XIX veku n. e. stigla i u Afriku.

Grčki novčići

Školjke užovke

Preistorija

Stoka kao kapital

Preistorijskim ljudima krupna stoka služi i kao novac, dok životinje poput ovaca ili kokošaka ponekad koriste kao sitan kusur.

Gotovo svaki grčki polis kuje svoj sopstveni novac, na kojem je neretko naznačeno i ime grada-države iz kojeg potiče. Srebro je zamenilo elektrum kao glavni metal koji se koristi u ovu svrhu.

Lidijski novčići

1000–500. g. pre n. e.

oko 640–630. g. pre n. e.

27. g. pre n. e. – 14. g. n. e.

U Kini običan alat prave od metala, sa izbušenim rupama (da bi se više komada vezalo zajedno), i onda te alatke služe kao novac.

Država Lidija proizvodi prvi pravi kovani novac izrađen od elektruma (legure zlata i srebra), sa utisnutom slikom lava ili jelena.

Car Avgust je reformisao rimski sistem kovanja novca, i za njegove vladavine pojavljuje se novi standardni zlatnik, aureus, koji vredi koliko 25 srebrnih denara.

Prvi pravi novčići

Alatka kao novac

Govedo

Nož-novac

Avgustov aureus

Zlatni aureus

P R I ČA O N OVC U

PRIČA O

NOVCU

ZAHVALJUJUĆI UVOĐENJU NOVCA, RANE ZAJEDNICE MOGLE SU DA SE RAZVIJAJU I IZRASTU U SLOŽENE CIVILIZACIJE.

Kako su zajednice postajale složenije, pojavila se i potreba za jedinstvenim sredstvom razmene u cilju sticanja materijalnih dobara. U ovu svrhu smišljen je novac, koji je s vremenom evoluirao od goveda do dragocenih metala i, konačno, do kovanog novca i papirnih novčanica. Danas se novac razmenjuje na jedan apstraktniji način, putem kreditnih kartica ili elektronskih transfera. Najraniji oblici novca – upotrebljavanog u ritualnim razmenama (miraz, na primer) i za plaćanje kazni – podrazumevali su i živa bića, poput krupne stoke. U IV milenijumu pre n. e., usled razvoja trgovine u Egiptu i Mesopotamiji, novac je poprimio kompaktniji oblik i postao lakši za nošenje. Hiljadama godina upotrebljavani su plemeniti metali, često u vidu šipki i poluga. U zakoniku vavilonskog kralja Hamurabija 100 90 PROCENAT SREBRA

80 70 60 50 40 30 20 10 0 160 170 180 190 200 210 220 230 240 250 260 GODINA

Opadanje vrednosti rimskog kovanog novca Usled inflacije, prekomerne potrošnje i slabe kontrole nad procesom kovanja, čistota rimskog denarija pala je sa oko 90 odsto čistog srebra za vladavine Marka Aurelija (161–180) na svega četiri odsto u vreme Galijena (260–268).

806–821. g. pre n. e.

Papirni novac

Car Hsijanzong u Kini izdaje prve papirne novčanice u vreme kad je došlo do oskudice bakarnog kovanog novca. Prve prave banknote dinastija Đin počeće da izdaje oko 1189. godine.

pominje se isplata dugova u srebru. U kraljevini Lidiji, u Maloj Aziji je 640. pre n. e. izmišljen kovani novac, koji se potom proširio na helenski svet. U rimskoj epohi usvojen je tzv. trimetalni sistem – postojali su novčići od zlata, srebra i bronze, koji su cirkulisali po carstvu. Na svim tim novčićima nalazila se vladarova glava, kako iz propagandnih, tako i iz fiskalnih razloga. NOVČANICE Papirni novac prvo je ušao u upotrebu u Kini, 1189, za vladavine dinastije Đin. Papirne novčanice mogle su imati veće denominacije, pa su otuda bile prikladne za svakodnevnu upotrebu. Postepeno su banke koje su se oslanjale na podršku države počele da izdaju papirni novac, koji se, teoretski, mogao razmenjivati za ekvivalentnu količinu u zlatnim polugama (zlatni standard). Ekonomska kriza posle Prvog svetskog rata primorala je države da odustanu od zlatnog standarda. „Prava” vrednost papirnih novčanica i kovanog novca postala je, posledično, nominalna, i počivala je na osećanju poverenja da se oni mogu razmeniti za materijalna dobra. Ekspanzija kreditnih kartica od 1950. naovamo predstavlja novu etapu, jer kupac može da dobije ono što mu je potrebno bez ikakvog jačeg jemstva osim obećanja da će kupljenu robu platiti.

1158. g.

XVII vek

Pod Henrijem II od Engleske proizvodi se visokokvalitetan kovani novac, zasnovan na srebrnom peniju; ostaće u prometu u narednih sto i više godina.

Već u XVII veku upotreba čekova, za koje su često garancije davali zlatari, postaje široko rasprostranjena u Evropi.

Sitniš

ubrzano potrebama trgovaca. Oni bi, na primer, položili određena sredstva u banku u nekom gradu i tu dobili menicu s kojom bi posle mogli da podignu novac u bilo kojem drugom gradu gde ta banka ima svoju ispostavu. Velike italijanske bankarske kuće, poput porodice Mediči, recimo, bile su dovoljno bogate da svojim zajmovima finansiraju vojne pohode evropskih kraljeva.

Prva papirna novčanica

Talir iz Joahimstala

1949. g.

Kreditne i debitne kartice

Banka Engleske osnovana je da bi finansirala sve Prve kreditne kartice veći engleski nacionalni pojavljuju se u SAD 1949. dug. Ona izdaje prve Sredinom 80-ih uvedene su papirne novčanice sa debitne kartice koje se pokrićem u vlastitim koriste kao elektronski keš zlatnim rezervama. (bez odloženog plaćanja).

Kreditne kartice

1862. g.

Moderni ček

Henrijev peni

Širenje papirnog novca po Evropi posle srednjeg veka bilo je

1694. g.

1519. g.

Taliri

Novčić od srebra pronađen u rudniku Joahimstal u Bohemiji Novčanica postaje sredstvo iz perioda plaćanja u španskom, kao i u austrijskom dinastije Sung Habzburškom carstvu.

TRGOVINA I PAPIRNI NOVAC

Prva dolarska novčanica

Britanski ček iz 1659. godine

Američki trezor izdaje dolarsku novčanicu koja će se naći u opticaju na nacionalnom nivou. Poznate su kao „zelembaći”, zbog zelene boje.

Prva dolarska novčanica

1101–1105.

1106–1110.

1111–1115.

Ilustracija iz Ficdžeraldovog prevoda Rubaije; od ukupno 600 stihova, veruje se da je samo oko 120 napisao Hajam lično.

Monumentalne ruševine u Velikom Zimbabveu, prestonici carstva Mvene Mutapa, koje se bogati nakon preuzimanja kontrole nad trgovinom zlatom.

Katedrala Sv. Nikole u Novogorodu u Rusiji, sagrađena u 12. veku

POZNATA PO LEPOJ UMETNOSTI I ZANATIMA, kao i po izgradnji

U XII VEKU DOŠLO JE DO PRAVOG GRADITELJSKOG BUMA, kada su

POČETKOM XII VEKA OMAR HAJAM

(1048–1131), astronom i matematičar u službi seldžučkih sultana, sastavio je niz pesama od četiri stiha, ili „roba’iyat”, koje su se pročule zahvaljujući prevodu Edvarda Ficdžeralda iz 1859. Hajamova karijera predstavlja svojevrstan odraz celokupne seldžučke ere. U Samarkandu, početkom osme decenije XI veka, Hajam je bio u mogućnosti da se bavi proučavanjem matematike zahvaljujući tome što je našao pokrovitelja u jednom tamošnjem pravniku – na vlasti je tada (1072–1092) bio moćni seldžučki sultan Malik šah. Hajama su 1073. pozvali u Isfahan, gde je osnovao opservatoriju i stao na čelo grupe istaknutih učenjaka. U tom periodu došao je do mnogih velikih otkrića u oblasti matematike i astronomije, uključujući i dotad nezamislivo preciznu metodu merenja dužine godine, podeljenu na 12 delova. Iako je danas najpoznatiji po pesničkom delu Rubaije, ostaje neizvesno da li je Hajam napisao većinu, pa čak ni bilo šta od stihova koji su se našli u toj zbirci, dok se, s druge strane, zna da savremenici na njega nisu gledali kao na pesnika. Ovo delo svoju reputaciju većim delom duguje izrazito slobodnom prevodu koji je potpisao Edvard Ficdžerald.

ac un ne rh ve o . V (M i ka g 0. apa og 10 ut nat o 1 va M poz ve k O rst ab a), ca tap Zimb Mu liki Ve

Uspeh Prvog krstaškog pohoda (vidi 1091–1100) umnogome se može pripisati i razdoru među vlastima muslimanskih zemalja koji su Evropljani vešto iskoristili. Fatimidski kalifat u Kairu bio je bogat, ali i ogrezao u dekadenciju; bagdadski Abasidi bili su tek nešto malo više od pukih marioneta; Turci Seldžuci nisu uspeli da ujedine okolne narode i stvore veliko carstvo, već se njihova teritorija rascepkala u čitavu mrežu međusobno sukobljenih državica kao što su Rum, Damask i Danišmend.

monumentalnih hramova-humki, postmočanska kultura, koja se naziva još i kultura Sikan ili Lambajekeu na severnoj obali Perua, dosegla je svoj vrhunac početkom XI veka. Dugotrajna suša, posle koje je usledila katastrofalna poplava, dovela je do njenog kulturološkog i političkog sloma. Početkom XII veka država se oporavila od trauma pretrpljenih u XI veku, a u središtu obnove našla se nova prestonica, Tukume. Sagrađeni su novi hramovi, i prestoni grad je ušao u period procvata, sve dok nije potpao pod uticaj Balduin od Burža Na ovom novčiću kulture Čimu (vidi 1375); tada se prikazan je Balduin na ovom lokalitetu nalazilo od Burža, rođak 26 humki ograđenih zidovima. Balduina I, koga je i U središnjem delu južne Afrike, nasledio prvo kao grof na tlu današnjeg Zimbabvea, kao od Edese, a potom i kao najvažnija regionalna sila kralj Jerusalima (vidi 1118). nametnulo se carstvo Mutapa (Mvene Mutapa), zvano i Veliki Početkom XII veka krstaši su Zimbabve, po velelepnoj prestonici. neprestano vojevali protiv ove tri Mvene Mutapa, kraljevstvo narodâ neprijateljske sile. Remon IV od Tuluze (oko 1042–1105) poveo je na Šona osnovano oko 900. godine, u prvo vreme zavisilo je od stočarstva, Rumski sultanat 1101. godine novu ali je negde oko 1100. prigrabilo krstašku vojsku, stacioniranu u umetak Carigradu, i u junu zauzeo Ankaru, kontrolu nad unosnim trgovačkim od tirkiza putevima koji su povezivali velike da bi njegove snage samo dva meseca kasnije, u avgustu, do nogu centre za proizvodnju zlata, gvožđa potukli danišmendski Turci. Balduin i slonovače u unutrašnjosti I Jerusalimski (oko 1058–1118) je kontinenta s arabljanskim jačao pozicije u Sredozemlju, trgovačkim kraljevinama na preuzimajući od Fatimida jedan po istočnoj obali, do kojih je, opet, jedan priobalni grad. Njegova vojska sa istoka, iz Azije, dopremana potukla je fatimidske snage prvo luksuzna roba. kod Jafe 1102, pa kod Akre 1104, a Obredni nož potom i kod Ramle (1105). Godine Ovaj zlatni nož potiče iz kulture Sikan (srednji 1105, u pokušaju da osvoji Tripoli, period) u Peruu. Početak XII veka označio je smrtno je stradao Remon Tuluski. prelaz između Srednje i Pozne sikanske kulture.

d V o ki ju n I ums avlja I, o m R st uin d Re ada zau i. l . afe a a rc . g ap . B ki, d J 01 n li g Tu . g ims e ko 2 11 luze at, a ski l id 10 sa Tu ltan end o 1 ru tim Ok lj je o Fa su nišm a i r k bed da po

ih jnr Ha a g. im . 06 r R 11 vi ca no

e sk . gle , n E m om od lmo kup I i is nr se db He An na g. ir s im . 07 m jsk 11 lapa beri sk nter ke

po celoj Evropi nicale katedrale. Bila je to posledica rasta broja stanovnika, sve boljeg imovnog statusa, kao i napretka ostvarenog u oblasti arhitekture, a sve to u kombinaciji s verskim žarom, građanskim ponosom i ličnom ambicijom velikaša. Romanski i gotički stil našli su svoj izraz u velikim katedralama, s tim što se u svakoj regiji razvio jedinstven, prepoznatljiv idiom. U Novgorodu je tako, primera radi, sagrađena Katedrala Sv. Nikole (radovi počeli 1113) s karakterističnim kupolama. Spor oko investiture između papstva i zapadnih careva nikako nije jenjavao (1071–1080). Neuspeo pokušaj Hajnriha IV da se pomiri s papom doprineo je njegovom padu; iz strepnje da ovaj sukob ozbiljno potkopava kraljevski autoritet, protiv Hajnriha se urotila njegova sopstvena porodica, i on je završio u tamnici. Njegov naslednik, Hajnrih V (1086–1125), krenuo je s velikom silom na Italiju, u nameri da na silu izdejstvuje carsko krunisanje. Našavši se pod pritiskom, papa Paskal II (u to vreme Henrijev zatočenik) ponudio je značajne ustupke u vezi s pitanjem investiture u Sutrijskom sporazumu, ali se već naredne godine datih ustupaka odrekao, i spor je ostao nerešen (vidi 1122). rti i sm ilje o sle Kast I od lasi ” o g I P g. I od o V pro nije . s 09 a V on re pa 11 ons Alf ava ele Š , f Al ona a i N m c Le agon care Ar be „ se

I rih n a

ajn

. H nis . g ru

k 11 11 imu u R cara za

r ma t 0 ije s 10 sa ba o 1 jam Ru k O Ha . O lja . g av

130

I in ldu od Ba de k le . i m .g 05 tim Ra 11 o Fa o Ok tuka po

ja dn ra a u g z i m I ra rm g. 5. og h Bu 0 11 din an An

tan ul e .S is . g bor kih 7 0 a js 11 um ersi uka R p ldž v Se i t o pr

ici tim li Fa ripo u . . g i T in 09 al ldu 11 pred Ba

ika dn u ipa ila u r m d p on gu gra og bo ri Pr kte Ca . . g se 10 ke 11 vers

; i k itua oć eta s vo oč aung evst ac m P . Al alj n g . kr vrhu 1 2 ine 11 dav nsko tiže vla rma dos bu gan Pa

. 1 5 I, 11 ar II , a g one n ild l e s at 6); er rse re e M .104 aje n B Ba Mav trva r i o t (r m of o os Um ane pos tina Re gr gna kih g. o 5. osk enca opš pr ears 1 l 11 od T Fir avna Ba r up mo a s

1116–1120. 1121–1125.

Vitraž s motivom viteza templara u Vorvikširu u Engleskoj

Snage gvelfa i gibelina bore se jedne protiv drugih u Italiji. Ove frakcije, potekle iz nemačkih dinastija Velf i Hoenštaufen, postaće dominantni činioci u italijanskoj politici.

U OVOM VERSKOM PORETKU PROCVAT I OBNOVU DOŽIVEO JE I VITEŠKI POREDAK.

MUHAMED IBN-TUMART, BERBERSKI VOĐA s Atlaskih

Iz dela Izvorna pravila vitezova templara

Grupa vitezova na čelu s Francuzom Igom de Pajem (oko 1070–1136), oformila je u Jerusalimu 1119. godine red sa ciljem da zaštiti hodočasnike koji su se kretali opasnim putem od Jafe, na mediteranskoj obali, ka Svetome gradu. Novi kralj jerusalimski, Balduin II (rođak Balduina I, koga je nasledio kao grof od Edese), dodelio im je prostor na zemljištu oko Brda Hrama, nedaleko od mesta gde je nekada stajao Solomonov hram. Shodno tome, nazvali su sebe siromašnim vojnicima Hrista i Hrama Solomonovog, i odmah su se pročuli kao vitezovi hramovnici, tj. templari. Univerzitet u Bolonji bio je prva obrazovna ustanova ovog tipa u zapadnom svetu. Osnovan je 1119. godine (ili možda i ranije, u zavisnosti od izvora). Institucije poput Bolonjskog univerziteta bile su semeništa filozofske škole poznate pod nazivom sholasticizam (vidi antrfile, desno). od m in ski r, e I ca ldu dar I, a. a sij jski n B vla in I lim k . i e a t l u sa .g d . A an jed 18 po ald ru . g viz vo 11 rža, m B lj Je 18 nin, arst og nja. 1 a u o 1 m c ln đe B en kr Ko odi u uda ure im staje e uv lik f enog po ob uštv dr

.g 19 u 11 alim vi s ru ezo ri a Je it U ni v mpl a te ov n os

n va no ji Os olon . .g B 19 t u 11 zite r ive Un

SHOLASTICIZAM

planina, proglašen je 1121. za el-Mahdija (muslimanskog mesiju – vidi 874). Poveo je svoje snage, Almohade, u osvajački pohod na almoravidske teritorije u Africi. Na zasedanju Sinoda održanom 1122. u nemačkoj varoši Vormsu, kojem je predsedavao papski legat, napravljen je konkordat (sporazum) kojim je okončan Spor oko investiture. Ovaj dokument nije imao tu moć da tačku stavi i na veliko suparništvo između careva i pape. Ipak je došlo do kompromisa, i to na osnovu dogovora koji su postigli Henri I od Engleske i Anselm (vidi 1107), prema kom je car imao pravo da učestvuje u investituri, ali i ne da ima kontrolu nad njom. U ovom sporu je, u suštini, pobedu odnelo papstvo. Franačke snage stacionirane u Jerusalimu, potukle su 1123.

Sholastička filozofska škola – nazvana tako po sholasticima, školskim učiteljima – stekla je status dominantne filozofije učenja u srednjovekovnoj Evropi, upravo u vreme kad su počeli da se otvaraju univerziteti. Sholasticizam je bio pristup učenju koji se oslanjao na metodu formalne rasprave i debate. Prerastao je u intelektualnu bazu na kojoj će se razvijati srednjovekovna religijska i filozofska dogma.

fatimidsku vojsku u okršaju kod Ibelina, dok su u pomorskoj bici nedaleko od Askalona (Aškelona) venecijanski brodovi potopili fatimidsku flotu, što je označilo početak prevlasti italijanske pomorske sile u Sredozemlju. Car Hajnrih V umro je 1125, ne ostavivši za sobom muškog baštinika, pa je njegov naslednik bio biran. Najbliži mu je po srodstvu bio Konrad Švapski (1122–1290) iz kuće Hoenštaufena (koja je bila u savezu sa salijskom dinastijom, s kojom je delila antipapske stavove), ali su moćni nadbiskupi u Majncu i Kelnu uspeli da utiču na ishod ovih izbora i vodu skrenu na vodenicu kandidata koji je bio naklonjen Crkvi. Izbor je Aristotel u prevodu Stranica iz prevoda Aristotelove Nikomahove etike, napisane na velumu, finom pergamentu pravljenom od teleće kože, trajnijem od papirusa ili hartije.

eć kr

ki ns ra a ju e j h i t i a da ) or mo i L dio ro rit Al rv osu u (p žaja g. je ih te P j . . o . g pa oni ol 21 jan sk 11 sva vid 23 pa im i i p a 11 bor; io s užb u o or l sa bran ih s alm za ven k cr i ad

u m ato or rd n Sp re o k u on onča stit e .K . g u ok inv 2 s o 2 11 orm ok V

.g 23 ili 11 rob ci a ur z I a I ki T uin ends d l Ba išm n da

idi

im at a .F d . g i ko alon 3 k n 2 11 raže i As po lina Ibe

pao na Lotara od Saksonije (1075–1137), iz kuće Velf. Vladaće kao Lotar II (odnosno III, po nekim izvorima). Nedugo po dolasku na vlast, upustio se u građanski rat s Hoenštaufenima; dve sukobljene strane ušančiće se kao propapska, odnosno procarska frakcija poznate pod nazivom gvelfi i gibelini. Odnosi među njima se pogoršavaju i dolazi do razdora koji će među gradovima-državama severne Italije potrajati sve do XIV veka – davno pošto su gvelfi i gibelini izgubili stvarni uticaj na nemačkoj političkoj pozornici – budući da je ovaj konflikt u jednom trenutku poistovećen s klasnim borbama, odnosno sukobima između reakcionarnih i reformističkih snaga. Aristotelovo delo (384–322. pre n. e.) sačuvano je u Vizantiji i među

25 II uin ald onda B . .g ,a 24 jen 11 upl Tir k ot uzeo za

u on tog nd ve Lo m S . U ja . g Sa 23 n ja 11 nova me o os rtol Va

ci vio ur sta u iT ai au jezd sk žuk at z d a en eld mir j IV n Lu ku išm d S i e g. mač an po o visn . D . 24 ne . g Ale neza 11 sko23 ju le 11 ima ivaju g z en eu osn pr

(

ro Um h g. aba .) . 24 i-S . g 11 an- 050 s 1 Ha oko n e đ ro

Arabljanima, dok su zapadni Evropljani imali pristup samo jednom Aristotelovom traktatu o logici koji je svojevremeno preveo mislilac Boetije. Stanje je počelo da se menja početkom XII veka, kada su hrišćani osvojili oblasti koje su bile pod muslimanskom vlašću, poput Toleda i Sicilije, i tako došli u posed radova učenih Arabljana. Sve življi dodiri s Aristotelovim delom naveo je srednjovekovne učenjake da ga nazovu „gospodarom onih koji znaju” i glavnim autoritetom kad je reč o pitanjima razuma. Francuski kralj Luj VI (1081–1137) okupio je plemiće i zauzdao napad ujedinjenih englesko-nemačkih snaga. Bio je to preloman događaj u nastojanjima francuske monarhije da učvrsti vlast, i upravo se u to vreme Francuska i iskristalisala kao nacionalna država.

PROCENATA

TOLIKO JE OTPRILIKE OD UKUPNOG ARISTOTELOVOG OPUSA SAČUVANO DO DANAS ji ko rti flikt m o m ze ije bo s on au st k ko le os bija zvan su n z dina i P Đ m m . z a g. . g V i i n ski 5. slo o 25 ha bit in 1 2 ing; i Lia 11 jnri nije ibel 1 k k Ha kas ko-g Pe ans t će elfs Ki v G

za an a br vlj za bna na i o ve ar ot a; Slo . L an . g imlj štrb 5 u 2 1 1 lja R na je a kr iren š

II aI , vid 73) a 0 e D rt n 1 isn Sm đe av ve g. e (ro nez drža . 5 a ij 1 2 ruz jivač ijske l z o1 G Ok od eme gru ut

131

14 5 0 –1749.

R E FO R M AC I JA I I S T R A Ž I VA N J E

Po raskošnoj odeći prepoznaje se umetnikov pokrovitelj.

izraz lica koji pobuđuje saosećanje

Mletački zlatni dukat

XVI vek • ITALIJA Na ovom zlatniku prikazan je mletački dužd (desno) dok prima gradski barjak iz ruku impozantne figure levo, svetog jevanđeliste Marka.

Procesijski krst

XV vek • ITALIJA Ovaj krst, napravljen od zlata, srebra i emajla, koji je nošen u povorkama povodom verskih praznika, izražava bogatstvo Katoličke crkve u Italiji.

Spuštanje sa krsta

Oko 1435. • HOLANDIJA Ova slika Rohir van der Vejdena (1400–1464) prema idealizaciji lica i figura ukazuje na flamansku asimilaciju renesansnog pokreta.

RENESANSA

rogovi predstavljaju svetlosne zrake

RAĐANJE EVROPSKE KULTURE NADAHNUTO STAROM GRČKOM I RIMOM brada ukazuje na skulptorovo umeće

Hiljadu godina posle pada Rimskog carstva, učenjaci u italijanskom gradu Firenci preispitali su svoje poimanje likovnih umetnosti, arhitekture i književnosti klasične starine, što je izazvalo pravu kulturnu revoluciju. U XIV veku došlo je do unapređenja trgovinskih odnosa između evropskih država, a u Firenci, kao bankarskom i trgovačkom središtu kojim će potom zavladati porodica Mediči, razvila se klasa imućnih, obrazovanih ljudi koji će postati pokrovitelji umetnika i mislilaca. Ako je u početku Firenca bila žiža tog umetničkog i intelektualnog procvata, već u XVI veku vodeću ulogu preuzeli su papski Rim i Venecija. tlocrt pod kupolom

otvor na vrhu kupole kroz koji prolaze svetlost i vazduh

Kupola Firentinske katedrale

XVI vek • ITALIJA Osmougaona kupola katedrale, rad Filipa Bruneleskija (1377–1446), sastoji se iz tri dela, pri čemu se onaj unutrašnji može videti iz enterijera građevine, kao što je prikazano na ovoj gravuri iz XIX veka. unutrašnja kupola od cigle drži lagan krov

Mona Liza

1503–1506. • ITALIJA Poznata kao La Đokonda, ova zagonetna slika Leonarda da Vinčija (1452–1519) najčuvenije je renesansno umetničko delo i najpoznatija slika u svetu.

204

figura masivnija od prirodne veličine (visoka 2,54 m)

Mojsije

Oko 1515. • ITALIJA Ova skulptura velikog Mikelanđela (1475–1564), napravljena za grobnicu pape Julija II, danas stoji u Crkvi San Pjetro in Vinkoli u Rimu.

RENESANSA Prave linije predstavljaju pravce na koje ukazuje pomorski kompas.

Sredozemno more

Mappa Mundi

crvena kuglica simbolizuje pilulu, lek

Keramika Medičijevih

XV vek • ITALIJA Ovaj tanjir od majolike s kalajnom glazurom, ukrašen grbom Medičijevih, svedoči o bogatstvu i ugledu koji je dinastija Mediči uživala u Firenci.

1502. • ŠPANIJA Za svoje bogatstvo Venecija je mogla da zahvali činjenici da je dominirala svetskim trgovinskim putevima. Ova mapa sveta prikazuje Sredozemlje i okolna mora, u koja su mletački brodovi redovno dolazili s robom koja je potom, kopnenim trgovačkim putevima, prevožena na zapad.

poza koju zauzima boginja Venera po uzoru na jednu rimsku skulpturu

Nebeski globus simbolizuje pomorsku veštinu.

torket, astronomski instrument, znamen naučne spoznaje

Azijski tepih simbolizuje istraživanja.

Rađanje Venere

Oko 1486 • ITALIJA Ova remek-delo slikarstva rane renesanse, rad Sandra Botičelija (oko 1445–1510), neposredno odražava želju renesansnog čoveka da prisvoji i osavremeni starorimski ideal lepote. bubreg trbušna duplja, bez crevnog trakta, koji je uklonjen da bi se videli drugi organi

Organi u trbušnoj duplji

Oko 1453. • ITALIJA Ovaj anatomski dijagram, preuzet iz dela De humani corporis fabrica Andreasa Vezalijusa (1514–1564), odraz je čvrste rešenosti renesansnih umova da pomere granice naučnog saznanja.

Krilo na ručni pogon

Oko 1490. • ITALIJA Leonardo da Vinči je napravio više nacrta za leteće mašine koje bi pokretao sam čovek, pa tako i ovu skicu za krilo koje se aktivira ručno, preuzetu iz njegovog opsežnog dela Codex Atlanticus u 12 knjiga.

krznom ukrašeni kaput označava bogatstvo i prestiž

struktura po uzoru na krilo slepog miša

Izobličena mrtvačka lobanja simbolizuje smrt; kad se slika gleda sa strane, te izobličenosti nestaje.

mehanizam za ručno upravljanje

Leut sa žicom koja je pukla nagoveštava verski razdor.

Ambasadori

1533 • NEMAČKA Ova slika s mnoštvom detalja i složenom simbolikom portret je dvojice mladih francuskih diplomata koje je na platnu ovekovečio Hans Holbajn Mlađi (oko 1497–1543). Holbajnovo delo štošta kazuje o njihovim životima i dostignućima kao dvojice kultivisanih renesansnih ljudi.

205

Statua Bude

Pruska sablja

Indijska ratna sekira

Mogulski buzdovan

Pištolj brauning

Getlingov top

Tenk M3A3 Grant

Vilijam Osvajač

Henri VIII

Elizabeta I

Vilijam Šekspir

Katarina Velika

Horejšio Nelson

Tibetanski molitveni točak

Keltski krst

Handa Sika Horusovo oko

Vikinški šlem

Srednjovekovni vrh strele

Tutankamon

Car Tiberije

Abraham Linkoln

Florens Najtingejl

Mahatma Gandi

Vinston Čerčil

Martin Luter King Ml.

Aunt San Su Kji

Egipatski privezak

Rimska vaza

Vikinški broš

Astečki ukras

Islamski tanjir

Renesansni slanik

Meiđi lepeza

Art nuvo vaza

Njutnov teleskop

Sekstant

Njukomenova parna mašina

Gramofon

Automatski samovar

London (Tenk), Judith Miller / Wallis and Wallis (vaza), Museum of the Moving Image, London (Gramofon), Science Museum, London (parna mašina), (samovar), (teleskop), Wallace Collection, London (ratna sekira), (buzdovan), (sablja), Michel Zabe (Astečki ukras); Getty Images: (Aunt San Su Kji), (Linkoln), AFP (Gandi), Hulton Archive (Katarina Velika), The Bridgeman Art Library (Scarab); National Maritime Museum, Greenwich, London: (Astrolab); Nazad: Dorling Kindersley: Natural History Museum, London (Venera), Rikna: Alamy Images: Lebrecht Music and Arts Photo Library (Napoleon); Dorling Kindersley: The Trustees of the British Museum (Horusovo oko), Science Museum, London (teleskop), Wallace Collection, London (buzdovan); Getty Images: Hulton Archive (Katarina Velika); Sve ostale fotografije © Dorling Kindersley. Za više informacija videti: www.dkimages.com

Kraljica Viktorija

www. mladinska.rs

Fotografije na korici: napred i nazad: Alamy Images: Art Directors & TRIP (Handa Sika), Lebrecht Music and Arts Photo Library (Čerčil), (Napoleon), LOOK Die Bildagentur der Fotografen GmbH (Tutankamon), Religion UK / Alan King (Keltski krst); The Bridgeman Art Library: English Heritage Photo Library (Vilijam I), Kunsthistorisches Museum, Vienna (slanik); Corbis: (Elizabeta I), (Henri VIII), Bettmann (Martin Luter King Ml.), (Najtingejl), (Šekspir), The Gallery Collection (Kraljica Viktorija), The Print Collector (Nelson); Dorling Kindersley: The Trustees of the British Museum (Vikinški broš), The Trustees of the British Museum (Car Tiberije), The Trustees of the British Museum (Horusovo oko), ljubaznošću Royal Artillery Historical Trust (Getlingov top), National Maritime Museum, London (Sekstant), St Mungo, Glasgow Museums (Šiva), Jewish Museum, London (Tora), Imperial War Museum, London Imperial War Museum, London / ljubaznom dozvolom The Trustees of the Imperial War Museum,

Napoleon Bonaparta

www.dk.com

Svitak Tore Hinduistička figurina Šive Vilendorfska Venera

INOVATIVNA, VIZUELNO ZADIVLJUJUĆA ISTORIJA SVETA

Pratite događaje iz prošlosti, godinu za godinom, uz stalno dostupnu, višeslojnu hronološku liniju. Doživite istoriju kroz dramatične ilustracije i živopisne mape i grafike. Saznajte nešto novo o raznim kulturama, inovacijama i ljudima koji su ovaj svet učinili takvim kakav jeste. Sagledajte otkrića i civilizacijske domete u širem kontekstu, budući da su pripovesti iz celog sveta ovde sabrane u cilju omogućavanja jednog uistinu sveukupnog pogleda na istoriju.