Ser muzika, promo brosura

MUZIKA

MUZIKA MUZIKA

V E L I K A VI E LL UISKTAR IOLVUASNT A R OE VNACNI K A LEONPC E IDKILJ O APEDIJ

Predgovor

M

uzika je oduvek bila moćno sredstvo komunikacije: od podražavanja životinjskih zvukova među preistorijskim lovcima, preko uspavanki koje smo pevali deci, do poletnih taktova kojima su vojnici pozivani u boj i grmljavine fanfara kojima smo plašili neprijatelje. Kratak je put od crkvenih himni koje su odzvanjale monumentalnim zdanjima podignutim u slavu Boga do popularne muzike koja odjekuje stadionima kojima vladaju rok zvezde.

Prateći dugu i zanimljivu istoriju, MUZIKA: velika ilustrovana enciklopedija otkriva nam uzbudljive priče o kompozitorima i izvođačima koji su oblikovali muziku i vodi nas, kroz izuzetne ilustracije i fotografije, na putovanje kroz neverovatno zanimljiv svet instrumenata u koje udaramo, čije žice okidamo ili u koje duvamo.

Svaka muzička tema kratkim i zanimljivim tekstovima predstavljena je na dve strane, tako da, listajući knjigu, putujemo kroz muzičke svetove koje razdvajaju kontinenti i vekovi. To nisu samo priče o notama i zvucima, već i o onome što se iza njih krije.

Muzika je bila neizostavan deo drevne mitologije, srednjovekovne poezije i duhovnog života. Kasnije, u XVI veku, pokret reformacije uzdrmaće temelje katoličke crkve i stvoriti uslove za pojavu velikih stvaralaca, kao što je Johan Sebastijan Bah. Od otkrića štamparske mašine, preko fonografa i električne gitare, sve do pojave interneta, tehnologija će neprestano menjati načine stvaranja i slušanja muzike.

Za muziku se često kaže da je univerzalan jezik. To potvrđuje i ova knjiga, u kojoj se obrađuje muzika iz čitavog sveta. Bilo bi lakše ograničiti se samo na velika dostignuća zapadnjačke muzike, ali MUZIKA: velika ilustrovana enciklopedija vodi nas na put oko sveta u želji da nam predstavi drevnu kinesku muziku i neobuzdani japanski pop, plemensku muziku afričkih ravnica i vatrene ritmove južnoameričkih plesnih dvorana.

U vreme antičke Grčke Platon je napisao: „Muzika daje dušu svemiru, krila umu, podstrek mašti i život svemu što postoji”. Vekovima kasnije veliki džez kompozitor i vođa orkestra Djuk Elington (na slici s članovima svog orkestra) dodao je: „Muzika je najstariji entitet. Njen obim se ne može izmeriti. Šta je za vas muzika? Šta biste vi bili da nje nema?” MUZIKA: velika ilustrovana enciklopedija pomoći će vam da pronađete odgovore na ta pitanja.

ROBERT ZIGLER

Naslov originala MUSIC – The Definitive Visual History | Izdaje Mladinska knjiga Beograd, 2015. | Za izdavača Radoš Jovanović | Urednik Bojana Dodić | Prevod Štrik | Lektura Agencija Mahačma | Korektura Jelena Trošić, Gordana Ilić | Rešenje korice i grafička priprema Maja Keser | Štampa Leo Paper, Kina | Tiraž 3.000 | ISBN 978-86-7928-412-9 | www.mladinska.rs Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodukovati ili prenositi u bilo kojem obliku, ni na koji način, elektronski ili mehanički, uključujući fotokopiranje, snimanje ili pohranjivanje u bazu podataka, bez odobrenja izdavača.

Ova reklamna brošura složena je iz radne verzije materijala, koji će se korigovati i urediti pre objavljivanja u knjizi.

SADRŽAJ

1

Crkveno pojanje 30 U evropskim katedralama i manastirima razvijaju se pojanje, modusi i rani oblici notacije.

Menestreli i trubaduri Ulični zabavljači i dvorski muzičari pevaju o neuzvraćenoj ljubavi i političkoj satiri.

32

■ SREDNJOVEKOVNI INSTRUMENTI 34

POČECI MUZIKE

60000. god. p. n. e. – 500. god. n. e.

10

Uvod i hronologija

12

Čovek, tvorac muzike Svojim primitivnim instrumentima prvi ljudi prenose istoriju i legende kroz muziku.

14

Kolevka muzike Muzičari zabavljaju dvorane i pevaju u slavu bogova u Mesopotamiji, Egiptu, Indiji i Kini.

16

Filozofski pogled na muziku Za grčke filozofe muzika i matematika ključ su za razumevanje svemira.

18

Mit i tragedija Horovi pevaju a muzičari sviraju na muzičkim i dramskim nadmetanjima u staroj Grčkoj.

■ DREVNI INSTRUMENTI

Zapisivanje melodije Kako bi pomogao monasima da zapamte crkvene pesme, Gvido Aretinski uvodi četvorolinijski notni sistem.

36

Citra i lira, trombon i šalmaj 38 U srednjovekovnom društvu muzika se čuje na plesovima, banketima i izvođenju misterija.

Islamska muzika U Kini, Africi, Španiji i na Srednjem istoku razvijaju se različite muzičke tradicije.

40

■ ISLAMSKI INSTRUMENTI

42

Muzika u drevnoj Kini Muzika je svuda, od vojnih poligona i državnih ceremonija do hramova i čajdžinica.

44

20

Višeglasje Precizna muzička notacije utire put slojevitoj, složenoj muzici za više izvođača.

46

22

Dunite u trube 24 Muziku slušaju rimski vojnici pred bitku, bogati Rimljani na večerama i predstavama, narod na svečanostima.

2

3

RENESANSA I REFORMACIJA

MUZIKA U SREDNJEM VEKU

500–1400. god.

26

Uvod i hronologija

28

1400–1600. god.

48

Uvod i hronologija

50

Ljubavne pesme Novi polifoni stil utiče na lokalne muzičke tradicije u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji.

52

Muzika stiže u štamparije S pronalaskom štampe note postaju široko dostupne, što podstiče muzičare amatere da sviraju.

54

Uspon instrumentalne muzike 56 Zahvaljujući štampi potražnja za novim muzičkim delima raste i nastaju sve složenije kompozicije.

U službi boga 58 Umesto da nemo slušaju misu na latinskom, vernici u crkvama počinju da pevaju na maternjem jeziku.

Rađanje opere Firentinci spajaju mitove i istoriju s muzikom i postavljaju temelje opere.

80

Oratorijumi i kantate U Italiji se javljaju novi oblici solo pesme – oratorijum, biblijska priča obrađena kroz dramski tekst koji se peva, i dramska svetovna pesma nazvana kantata.

82

Pokrovitelji i kompozitori Evropski vladari i aristokratske porodice ulažu svoja bogatstva u umetnost.

84

■ VIOLINA

86

■ ANTONIO STRADIVARI

88

■ ŽIČANI INSTRUMENTI

90

5

■ VOLFGANG AMADEUS MOCART

138

Koncert 140 Spoj solo pevača i orkestra postaje popularna i dugotrajna forma.

KLASICIZAM

1750–1820. god.

114

Uvod i hronologija

116

Nova jasnoća Kompozitori napuštaju složene barokne forme i prednost daju jasnim frazama.

118

■ KLAVIR

142

■ LUDVIG VAN BETOVEN

144

Boemska rapsodija U XVIII i XIX veku Prag postaje središte muzičkih aktivnosti.

146

■ ĐOVANI PJERLUIĐI da PALESTRINA

60

Zlatno doba laute U XVI veku lauta postaje popularan solo instrument i omiljena pratnja pevačima.

62

■ LAUTA

64

■ ANTONIO VIVALDI

92

Madrigal Kompozitori pretaču u muziku italijanske sonete o ljubavi i rastancima.

66

94

■ KONSORT INSTRUMENATA

Buđenje Engleske Muzika, zabranjena u vreme Olivera Kromvela, doživljava preporod pod kraljem Čarlsom II, a horovi i opera doživljavaju procvat.

68

■ HENRI PERSEL

96

■ DRVENI DUVAČKI INSTRUMENTI 124

■ ORGULJE

98

Simfonija 126 Hajdnove, Mocartove, Betovenove i Šubertove inovacije preobražavaju simfoniju.

1820–1910. god.

148

Uvod i hronologija

150

■ JOZEF HAJDN

Betovenova pozna dela Betoven piše dela ispunjena nemirom i strasnim emocijama.

152

Doba solo pesme Kompozitori pišu muzičku pratnju za poeziju.

154

Procvat na Pirinejskom poluostrvu 70 Crkvena muzika doživljava procvat u Španiji i njenim kolonijama, spajajući raznorodne uticaje.

Sjaj i slava Venecije Kompozitori užurbano pišu za mnogobrojne gradske svetkovine i stvaraju novi muzički stil.

72

4

100

■ JOHAN SEBASTIJAN BAH

102

Sonate, svite i uvertire 104 Instrumentalna muzika postaje sve popularnija pa nastaju novi muzički oblici za manje sastave.

106

Virtuozi na instrumentima s dirkama 108 S razvojem klavijaturnih instrumenata kompozitori pišu tehnički zahtevnije komade.

DUH BAROKA

1600–1750. god.

74

Uvod i hronologija

76

Barokni stil Nastaje raskošan, izražajan novi stil u muzici.

Sonata 122 Pripadnici srednje klase uživaju u elegantnim delima za solo pevače i klavijaturne instrumente.

Kontrapunkt i fuga Kompozitori kombinuju više melodija u složenu, harmoničnu celinu.

■ KLAVIJATURNI INSTRUMENTI

78

■ GEORG FRIDRIH HENDL

Orkestar 120 Vojvoda od Manhajma osniva najveći orkestar u Evropi, čuven po tehnici muziciranja i specijalnim efektima.

128

Muziciranje među prijateljima 130 Kamerna muzika, omiljeni način da se provede vreme u austrijskim domovima, širi se Evropom.

NACIONALIZAM I ROMANTIZAM

Doba razuma Nove kompozicije nastaju na prosvetiteljskim principima logike, strukture i jasnoće.

132

■ FRANC ŠUBERT

156 158

Opera u usponu Kompozitori opere napuštaju konvencije i usredsređuju se na dramski prikaz emocija likova.

134

Uticaj književnosti Mitovi, legende i književna dela inspiracija su za opere, pesme i programsku muziku.

Izražajni klavir U evropskim salonima u modi su izražajne i tehnički izvanredne minijature za klavir.

160

Virtuozi Paganini na violini i List na klaviru zadivljuju publiku svojom tehnikom i stilom.

162

110

Japansko pozorište 112 Instrumentalisti i horovi prate glumce ili lutke na sceni.

6

Duhovna muzika 136 Crkveni horovi pevaju ne samo u crkvama već i u koncertnim dvoranama. Kompozitori otkrivaju dramski potencijal duhovnih tekstova.

Duhovna horska muzika Dramatična i snažna romantičarska muzika čuje se i na svetim mestima.

164

Romantičarska opera Italijanski i nemački kompozitori XIX veka razvijaju veoma teatralan, dramatičan stil.

166

Kompozitorke i izvođačice S promenom društvenih konvencija žene počinju da nastupaju u javnosti i objavljuju svoje kompozicije.

168

Muzika kod kuće U salonima dobrostojećih porodica izvodi se kamerna muzika i pevaju „salonske pesme”.

170

■ LIMENI DUVAČKI INSTRUMENTI 202

■ JOHANES BRAMS

172

Impresionizam 204 Zahvaljujući novim harmonijama, muzička dela postaju tek nagoveštaji i impresije.

Bečki valcer Elegantan ples koji se pojavio u austrijskim balskim dvoranama osvaja Evropu na juriš.

174

Kineska tradicionalna opera 198 Izvođači kroz pesmu, glumu i borilačke veštine prepričavaju mitove i legende.

Marširanje u ritmu 200 Vojni orkestri sviraju na marševima i paradama ali i pune koncertne dvorane.

Nacionalna previranja 176 Kompozitori traže inspiraciju i originalni izraz u zavičaju i narodnim pesmama.

Flamenko 178 Iz romske tradicije proističe strastvena španska muzika za vokal, gitaru i plesanje.

Ruska Velika petorka 180 Balakirjev, Borodin, Rimski-Korsakov, Kjuj i Musorgski udahnuli su novi život ruskoj muzici.

■ PETAR ILIČ ČAJKOVSKI

Italijanska opera postaje realistična 196 Italijanski operski kompozitori „nove škole” pišu realistične zaplete zasnovane na životnim nedaćama i snažnim emocijama.

182

Severna svetlost 184 Folklor, mitologija i upečatljivi nordijski predeli inspirišu skandinavske kompozitore.

Muzika za balet Od operskih interludijuma balet se razvio u samostalan žanr sa originalnom muzikom.

186

Novi tonovi i boje Preobražaj duvačkih instrumenata i udaraljki.

188

■ SAKSOFON

190

Vladavina simfonije Za Bramsa, Dvoržaka i Malera simfonija je idealni oblik za izražavanje velikih ideja.

192

Zabavniji pristup Ispunjene plesom, horskim pesmama i duhovitim dijalozima, operete su laka zabava za kosmopolitsku publiku.

194

7

MUZIKA SAVREMENOG DOBA

1910–1945. god.

206

Uvod i hronologija

208

Uznemirujuće novine 210 Kompozitori eksperimentišu s modernističkim tehnikama komponovanja.

■ IGOR STRAVINSKI

212

Nacionalne odlike Suočeni s političkim previranjima, američki i evropski kompozitori vraćaju se svom folklornom nasleđu.

214

■ FLAUTA

216

Španska klasična muzika 218 Osobena muzika De Falje, Rodriga i Segovije udahnula je novi život španskoj klasičnoj sceni.

Meksička muzika Muzika Meksika upija različite uticaje.

220

Poslednji romantičari Rahmanjinov, Štraus i Delijus daju romantičarski senzibilitet savremenom dobu.

222

■ SERGEJ PROKOFJEV

224

■ SNIMANJE I SLUŠANJE

Regtajm Afroamerikanci uvode sinkopaciju i nove ritmove u evropske plesne numere.

226

Zlatno doba radija 260 Radijske emisije uvode muziku u domove širom SAD i pretvaraju muzičare u velike zvezde.

Koreni kantri muzike Kantri muzika je u usponu zahvaljujući pločama, radiju i vestern filmovima.

228

Ulica Tin Pan 230 Kompozitori hrle u Njujork, gde se štampa na stotine popularnih pesama.

■ DŽORDŽ GERŠVIN

232

Pojava džeza 234 Džez nastaje u Nju Orleansu spojem afričkih ritmova, zvuka limenih duvačkih instrumenata i popularne plesne muzike.

■ BILI HOLIDEJ

236

■ KLARINET

238

258

8

GLOBALNA MUZIKA

OD 1945. DO DANAS

262

Uvod i hronologija

264

Eksperimentalna muzika 266 U uzdrmanom posleratnom svetu, Štokhauzen, Bulez i Kejdž traže novi obrazac komponovanja.

Pojava bluza 240 U krčmama dalekog američkog juga radnici slušaju pesme o sirovim, intimnim iskustvima.

Moderna šansona U XX veku u Parizu Šarl Trene i Edit Pjaf predvode muzičare koji stvaraju jedinstvenu muzičku tradiciju.

Zaplešimo sving Tridesetih i četrdesetih godina XX veka nova forma džeza, pogodna za ples, postaje neverovatno popularna.

242

Nemački preporod 270 U posleratnom periodu kompozitori se okreću novim pravcima ne bi li preporodili nemačku kulturu. Avangardna muzika cveta u Darmštatu.

■ TRUBA

244

Džez postaje bi-bap U Njujorku Čarli Parker i Dizi Gilespi razvijaju novi, inovativni oblik džeza.

246

Romska muzika 272 Dotad marginalizovana, energična i emotivna romska muzika stiče poklonike širom sveta.

■ LUJ ARMSTRONG

248

Latino ritmovi Robovi iz Afrike uvode afričke ritmove u latinoameričku muziku. Mambo, rumba i salsa ubrzo postaju najpopularniji plesovi.

250

■ LATINO PERKUSIJE

252

Zaplešimo tango Argentinski tango osvaja Evropu i SAD zahvaljujući turnejama plesnih sastava i radijskim emisijama.

254

Dođite u kabare Dvadesetih godina XX veka u berlinskim kafeima i noćnim klubovima plesači, pevači i komičari izvode subverzivne, erotične tačke.

256

268

Brazilski ritam Od žive brazilske muzičke i plesne kulture nastaje samba, a potom pedesetih godina XX veka i bosa nova.

274

Džez usvaja latino elemente Američki džez muzičari prihvataju spori kubanski habanera ritam, iz čega se rađa novi žanr.

276

■ SELIJA KRUZ

278

Opera u novom ruhu 280 Bendžamin Britn u Engleskoj i Džon Adams u SAD otpočinju novu, modernu opersku tradiciju.

Začeci muzičkog teatra 282 Četrdesetih i pedesetih godina XX veka hit mjuzikli Rodžersa i Hamerstajna pokreću pravu pomamu za brodvejskim predstavama.

■ MARIJA KALAS

284

■ GITARA

314

286

Rokenrol uzori Elvis Presli, Badi Holi i Edi Kokran imaju eksplozivan uticaj na tinejdžersku publiku.

Vešti igrači Bing Krozbi i Frenk Sinatra osvajaju publiku svojim prijatnim, šlager stilom, koji još bolje zvuči zahvaljujući pronalasku mikrofona.

288

■ ELVIS PRESLI

316 318

Muzika za veliko platno Holivudski reditelji angažuju kompozitore da pišu originalnu muziku za film.

290

Vođe čopora U njujorškoj zgradi Bril desetine kompozitora stvaraju pop zvuk koji će obeležiti njihovo vreme.

320

Holivudski mjuzikli Posle Prvog svetskog rata i velike ekonomske krize mjuzikli sa svojim pesmama, plesom, komičnim zapletima i romansama pružaju publici mogućnost za beg od stvarnosti.

292

Zvuk soula Strastvena, zasnovana na ličnom iskustvu i političkoj situaciji, soul muzika iz crkve dospeva pravo na top-liste.

322

Jedan glas Razlike između gospela i soula sve više se smanjuju, a pevači se pridružuju borcima za ljudska prava.

294

Muzika kao protest U SAD i Evropi muzičari poput Boba Dilana, Džoan Baez i Mersedes Sose pesmama odgovaraju na politička previranja.

Bitlmanija Šezdesetih godina XX veka četiri mlada prijatelja iz Liverpula na prečac osvajaju svet nizom hitova koje sami pišu.

324

■ DŽON LENON

326

Muzika Indonezije 296 Indonezija je domovina gamelan orkestra. Na Javi i Baliju razvijaju se različiti stilovi.

■ GAMELAN

298

Ostrvska muzika Havajska muzika godinama upija elemente himni, jodlovanja i regtajma.

300

Keltska muzika Muzičari daju novo ruho tradicionalnoj muzici Britanije, Irske, Francuske i Španije.

302

Čežnja za fadom 304 Ukorenjene u Lisabonu, poetične portugalske narodne pesme pevaju o melanholiji, čežnji i gradskom životu.

Svetla i bluz velegrada 306 Afroamerički muzičari hrle u Čikago, gde zahvaljujući električnim gitarama i snimanju muzike u studiju južnjački bluz dobija novo lice.

■ USNA HARMONIKA

308

Ritam i bluz Četrdesetih i pedesetih godina XX veka na američkom tržištu vlada novi muzički žanr afroameričkih umetnika.

310

Električni zvuk 312 S pojavom električne gitare i klavijatura rađaju se novi zvuk i novi žanr – rokenrol.

Bluz rok 328 U Velikoj Britaniji Rolingstonsi i Flitvud Mek s velikim entuzijazmom počinju da sviraju bluz.

Hevi rok Led cepelin, Alis Kuper i Kis pojačavaju zvuk.

330

■ ELEKTRIČNA GITARA

332

Zvuk Nešvila 346 Zahvaljujući zvezdama kao što su Doli Parton i Loreta Lin, kantri postaje jedan od najpopularnijih muzičkih žanrova.

Korejski talas Južnokorejska pop scena sve više jača zahvaljujući agencijama koje zastupaju umetnike i podršci vlade.

Rege 348 Rege, u kojem bas ima glavnu ulogu, nastaje na Jamajci, a Bob Marli proslaviće ga širom sveta.

Novi glas u klasičnoj muzici 374 Kompozitori eksperimentišu s minimalizmom i avangardnim tehnikama.

Pojava pop muzike Uz zarazne melodije i vešt marketing, pop pevači postaju megazvezde.

350

Digitalna revolucija 376 Digitalizacija i internet menjaju način slušanja muzike i stvaraju novu vrstu odnosa između muzičara i njihovih obožavalaca.

Oni vladaju top-listama Svečane dodele muzičkih nagrada, top-liste i muzičke TV stanice diktiraju hitove.

352

Pomama za diskom Zahvaljujući novim trikovima di-džejeva, publika igra u sve žešćem ritmu disko muzike sedamdesetih.

354

Eksplozija panka Glasni i neustrašivi, Ramonsi i Seks pistolsi prkose konvencijama pop muzike.

356

Alternativni rok Osamdesetih godina XX veka javljaju se nove nezavisne muzičke izdavačke kuće i izazivaju revoluciju u rok muzici.

358

Muzički preporod 360 U potrazi za inspiracijom, kompozitori muzičkog pozorišta okreću se pop i rok muzici i stvaraju hit predstave koje ruše sve rekorde gledanosti i trajanja.

Džez fjužn 334 Dok neki muzičari prelaze na električni zvuk, mnogi rok, arenbi i pop muzičari uvode u svoju muziku džez elemente.

Popularna japanska muzika Japanska pop kultura obuhvata sve, od džej-pop idola do vokaloida (animiranih pevača).

362

Elektronski rok 336 Sedamdesetih godina XX veka rok grupe eksperimentišu sa sintisajzerima i elektronikom.

364

■ DEJVID BOUI

338

Rage i tale Glas, bubnjevi i sitar zaslužni su za hipnotičke ritmove i istančane melodije indijske muzike.

340

■ AFRIČKI INSTRUMENTI

366 368

■ INDIJSKI INSTRUMENTI

342

Hip-hop Rep muzika siromašnih afroameričkih predgrađa Los Anđelesa i Njujorka postaje globalna komercijalna sila.

Muzički festivali 344 Od Vudstoka do Glastonberija, muzički festivali postaju važan stepenik na putu sazrevanja mladih.

MUZIKA U SRBIJI Tradicionalna srpska muzika

378

Duhovna i umetnička muzika u Srbiji

380

Muzičke institucije u Srbiji

382

Džez u Srbiji

384

Balkanski džez

386

Zabavna muzika u Srbiji

388

Srpska rok scena

390

Rečnik

394

INDEKS

402

IZVORI FOTOGRAFIJA

413

KONSULTANT

Afrička muzika Muzičari sa svih strana kontinenta pronalaze novu publiku zahvaljujući fuziji panafričke i zapadnjačke muzike i politički angažovanih stihova.

Klupska kultura 370 Od elektro zvuka do hausa, transa i dabstepa, u dens muzici javljaju se novi zvuci.

372

Robert Zigler diriguje simfonijskim orkestrima u Velikoj Britaniji, SAD i na Dalekom istoku, a dirigovao je i na snimanju muzike za filmove Biće krvi, Hobit, Razum i osećajnost.

Autor je knjige Velikani muzike i dobitnik više nagrada za svoj rad na televiziji i radiju Bi-Bi-Si.

autori Ijan Blenkinsop | Kiku Dej | Redž Grant | Malkolm Hejz | Kit Hauard | Kris Ingam | Nik Kimberli | Tes Najton | Met Milton | Dženi Makalum | Kris Mos | Džo Stajns | Suzan Starok | Oliver Tims | Greg Vord Biljana Krstić | Aleksandra Paladin | Vojislav Pantić | Petar Janjatović

P O Č E C I M U Z I K E 60000. p . n . e . – 500. n . e .

1 ŠENG Visina 55 cm

7 KOŠTANA SVIRALA Visina 8 cm 8 OKARINA

Visina 11 cm

10 PANOVA FRULA INKA Dužina oko 30 cm

5 NOSNA FRULA OD BAMBUSA Visina 25–53 cm

6 KOŠTANA FRULA Visina 15–20 cm

11 AFRIČKA KOŠTANA TRUBA Visina 36 cm

2 DROMBULJE OD BAMBUSA Visina oko 10 cm

12 MORSKA TRUBA Visina 18–23 cm

13 HARFA S PET ŽICA Dužina 97 cm

3 METALNE DROMBULJE

Dužina 5 cm

22

4 PERUANSKA KOŠTANA FRULA Visina 12–16 cm

14 PANOVA FRULA Dužina oko 30 cm

9 MAJANSKA OKARINA Visina 10 cm

DREVNI INSTRUMENTI

19 EGIPATSKE KLEPETALJKE OD SLONOVAČE Dužina oko 30 cm

20 EGIPATSKI BUBANJ OD KOŽE I DRVETA Prečnik 25 cm

15 KALIMBA

Visina 30 cm

16 ASTEČKA GLINENA TRUBA Dužina 40 cm

21 KINESKI BUBANJ

S KUGLICAMA Prečnik oko 8 cm

18 BRONZANI SISTRUM

Visina 23 cm

Drevni instrumenti Prvi muzički instrumenti izrađivani su od kamena, komada drveta, bambusa ili morskih školjki. Metalni i žičani instrumenti pojavili su se pre otprilike 4.500 do 5.000 godina. Zvuk se proizvodio udaranjem, duvanjem, drmanjem ili trzanjem.

17 MESOPOTAMSKA LIRA Visina 1,06 m

1 Šeng Nastao u drevnoj Kini, šeng je duvački instrument sa uspravnim cevima od bambusa. 2 Drombulje od bambusa Jedan od najstarijih instrumenata. Zvuk nastaje trzanjem savitljivog „jezička” koji se drži u ustima. Ovaj primerak je iz Azije. 3 Metalne drombulje Ovo je metalna verzija drombulja. 4 Peruanska koštana frula Napravili su je predstavnici naroda Čimu iz severozapadnog Perua.

Na fruli je izrezbaren ukras u obliku ptičje glave. 5 Nosna frula od bambusa Frule od bambusa koje se prislanjaju na nozdrvu umesto na usta zastupljene su u polinežanskim kulturama. 6 Koštana frula Ovaj instrument potiče iz Skandinavije i koristili su ga vikinzi. Ima tri otvora za prste, pomoću kojih se reguliše visina tona. 7 Koštana svirala Napravljena je od kosti iz irvasovog stopala. Pretpostavlja se da je ova severnoevropska svirala nastala 40.000 godina p. n. e. 8 Okarina Vrsta frule. Ova je napravljena od pečene gline. Okarine su bile zastupljene u kulturama Maja, Inka i Asteka pre otprilike 12.000 godina. 9 Majanska okarina Ovaj rani duvački instrument ima oblik ptice. 10 Panova frula Inka U prekolumbovskom Peruu Inke su pravile panove frule od gline, trske ili pera. 11 Afrička koštana

truba U mnogim delovima sveta za izradu duvačkih instrumenata koriste se životinjske i ljudske kosti.

12 Morska truba Rasprostranjena na potezu od zapadne Azije do Tihog okeana, ova truba se pravi bušenjem morskih školjki. 13 Harfa s pet žica Na ovom instrumentu se sviralo u starom Egiptu pre više od 3.000 godina. 14 Panova frula Napravljene od štapova bambusa u pet ili više dužina, ove frule su bile omiljene u staroj Grčkoj, gde su se dovodile u vezu s bogom Panom. 15 Kalimba Ovaj tradicionalni trzački instrument je i danas rasprostranjen širom Afrike.

16 Astečka glinena truba Ovu glinenu trubu napravili su Asteci prekolumbovskog Meksika. 17 Mesopotamska lira Lira je jedan od najstarijih žičanih instrumenata. Ova potiče iz Ura. 18 Bronzani sistrum Vrsta metalne zvečke. Sistrum je u stari Rim stigao iz Egipta. 19 Egipatske klepetaljke od slonovače Smatra se da ovaj udarački instrument napravljen od slonovače potiče iz 1430. godine p. n. e.

20 Egipatski bubanj od kože i drveta Ovaj bubanj, jedan od mnogih koji su korišćeni u starom Egiptu, potiče iz IV veka p. n. e. 21 Kineski bubanj s kuglicama Dok se drška okreće, kuglice udaraju u bubanj.

23

N A C I O N A L I Z A M I R O M A N T I Z A M 1820–1910.

Bečki valcer Valcer, ples za parove u tročetvrtinskom taktu, bio je na vrhuncu popularnosti u Beču sredinom XIX veka. Među mnogim kompozitorima koji su u to vreme zbog potražnje pisali muziku za ples niko nije bio uspešniji od Johana Štrausa mlađeg, koji je često nazivan „kraljem valcera”.

V

Plavi Dunav Najpopularniji valcer Johana Štrausa mlađeg, Na lepom plavom Dunavu (1867), originalno je napisan kao horsko delo, ali su reči ubrzo izbačene.

P R E Krajem XVIII veka narodni plesovi su bili za obične ljude, dok su plesovi za više klase bili otmeniji.

BLISKI ZAGRLJAJI Poreklo valcera je nepoznato, ali su plesovi gde su parovi čvrsto zagrljeni bili popularni u južnom delu Nemačke i u Austriji. Postojalo je nekoliko regionalnih varijanti, kao što su veler i spiner, poznati pod zajedničkim nazivom nemački plesovi.

AUSTRIJSKI SEOSKI PLES Najbliži valceru bio je ples lendler poreklom iz gornje Austrije. To je spori seoski ples u trodelu koji je nekad uključivao tapšanje i udaranje nogama. Hajdn ❮❮ 128–129, Mocart ❮❮ 138–139 i Šubert ❮❮ 156–157 iskoristili su u svojim kompozicijama karakterističan ritam lendlera kao alternativu otmenijem menuetu.

alcer (od latinske reči volvere, što znači okretati ili vrteti) pojavio se kao društveni ples u Austriji i Nemačkoj u drugoj polovini XVIII veka. Do 1800. godine harao je Evropom. Neki su ga smatrali nemoralnim zbog bliskog fizičkog kontakta i nezdravim zbog brzine. U početku su pokreti bili slobodni, ali su se ubrzo pojavili plesni priručnici, kao što je onaj Tomasa Vilsona Opis ispravne tehnike igranja valcera (1816), kojima su utvrđeni precizni koraci.

valcera, a kasnije ga je orkestrirao Hektor Berlioz. Šubert, Šopen, List i Brams pisali su valcere za klavir, a taj ples pojavljuje se i u Delibovom baletu Kopelija (1870) i u operi Čajkovskog Evgenije Onjegin (1879).

Ipak je malo koji kompozitor mogao nadmašiti porodicu Štraus u balskim

Kompozitori valcera Mihael Pamer (1782–1827), jedan od prvih kompozitora koji se specijalizovao za valcere, svako veče je nastupao u bečkoj krčmi Zlatna kruška. Jozef Laner (1801–1843) i Johan Štraus stariji (1804–1849), dva mlađa člana Pamerovog orkestra, iskoristila su njegov uspeh i obojica osnovala sopstvene orkestre.

Komponovali su veliki broj plesova, a pošto su redovno imali turneje po inostranstvu, proneli su svoju muziku širom Evrope. Upravo je Johan Štraus preobrazio valcer iz seoskog u elegantan ples: sporiji uvod, zatim pet ponavljanja glavne valcerske melodije i na kraju kratka koda (završni deo). Štrausovo najpoznatije delo zapravo i nije valcer, već Marš Radecki (1848), koji je dobio ime po austrijskom vojskovođi.

dvoranama. Dvojica kompozitora kojima je to gotovo pošlo za rukom bili su Karl Mihael Cirer (1843–1922), čiji je valcer Građani Beča (Wiener Bürger) bio veliki hit 1890. godine, i Francuz Emil Valtefel (1837–1915), čiji je valcer Klizači (Les Patineurs) iz 1822. i danas jedan od najomiljenijih.

Muzička dinastija Sva trojica Štrausovih sinova postali su muzičari, ali je najstariji, Johan mlađi (1825–1899), najpoznatiji kompozitor valcera među njima. On je produžio srednju sekvencu valcera i napisao varijaciju za orkestar. Do tog vremena kompozitori su već počeli da pišu valcere kao komade za recital, a ne samo kao plesnu muziku. Delo za klavir Karla Marije fon Vebera Poziv na ples (1819) jedan je od prvih velikih koncertnih N A J VA Ž N I J E N U M E R E Jozef Laner Šenbrunski valceri Johan Štraus stariji Lorelaj, zvuci Rajne (Lorelei Rheinklänge) Johan Štraus mlađi Na lepom plavom Dunavu; Carski valcer Jozef Štraus Biseri ljubavi (Perlen der Liebe) Karl Mihael Cirer Građani Beča (Wiener Bürger)

174

MLAĐI Johan Štraus mlađi isprva je podržao bečku revoluciju 1848, ali se predomislio kad su politička opredeljenja počela da mu ugrožavaju karijeru.

P O S L E Bečki valcer dostigao je vrhunac početkom Prvog svetskog rata, ali je i dalje popularan kod publike i u XXI veku.

MODERNI PASTIŠI Moderni kompozitori su ponekad koristili valcer s nostalgijom – Rihard Štraus 222–223 ❯❯ odao je počast svom prezimenjaku u operi Kavaljer s ružom iz 1911. godine – a nekad i sa ironijom, kao 1920. u orkestarskom delu Valcer Morisa Ravela 204–205 ❯❯.

VALCERI ZA BALSKE DVORANE Sporiji tip valcera održao se kao deo repertoara takmičenja u plesu i u novim melodijama koje su doneli kompozitori lagane muzike kao što je Erik Kouts (1886–1957).

POPULARNA MUZIKA Ričard Rodžers iz tandema Rodžers i Hamerstajn 286 ❯❯ bio je zvezda među kompozitorima valcera u XX veku zahvaljujući svojim kompozicijama Ljubavnik, Zaljubljivanje u ljubav i O, kakvo divno jutro.

Ritam valcera Tri taktova dela

Četvrtina note (četvrtinka)

1

Četvrtina note je jedan taktov deo.

2

3

Naglasak na prvom taktovom delu

Valcer uvek ima tri taktova dela u taktu, s jakim naglaskom na prvom, što odgovara velikom koraku koji plesači na tom taktu prave.

1

Taktna crta

2

3

Naglasak na prvom taktovom delu

KOMPOZITOR (1825–1899)

JOHAN ŠTRAUS MLAĐI Johan Štraus mlađi, sin kompozitora Johana Štrausa starijeg, rođen je blizu Beča.

Njegov otac je želeo da mu sin bude bankar, tako da je mali Štraus krišom učio da svira violinu. Kratko je radio kao službenik u banci, a do 1844. dirigovao je sopstvenim ansamblom u Beču. Kad mu je otac umro, spojio je očev i svoj orkestar i ubrzo je postao čak i popularniji od svog oca. Iako je živeo u Beču, putovao je po Evropi i redovno nastupao u Rusiji. Kad se Johanu mlađem pogoršalo zdravlje, dirigovanje njegovim orkestrom preuzeo je njegov brat Jozef, a Johan je mogao da se koncentriše na komponovanje. Pored valcera, Štraus je pisao i polke, kao što je Trič-trač polka (1858), i operete, uključujući i Slepog miša (Die Fledermaus) iz 1874.

Carski bal u Beču Slika Vilhelma Gauzea prikazuje par koji pleše valcer na godišnjem carskom balu. Taj spektakl se održavao u palati Hofburg u Beču i prisustvovao mu je car Franc Jozef I (Franјa Josif, 1830–1916).

G L O B A L N A M U Z I K A OD 1945. DO DANAS

PEVAČ Rođen 1935. Umro 1977.

Elvis Presli „ Uneo je ritam u sve i sve je promenio.”

LEONARD BERNSTAJN U RAZGOVORU S RIČARDOM KLURMANOM, UREDNIKOM U ČASOPISU „TAJM”

N

a neki način svet je bio spreman za Elvisa u trenutku kad je sredinom pedesetih godina XX veka u velikom stilu stigao iz Memfisa.

Masovnom tržištu zabave za američke tinejdžere, koje je u to vreme tek počelo da se razvija u Americi, bila je potrebna nova atrakcija. Kako bolje osvojiti tinejdžerska srca, a i njihov džeparac, nego da energiju bluza upakujete u oblik koji će se dopasti mlađim, belim slušaocima? Kao što je Sem Filips (1923–2003), čovek koji je otkrio Elvisa – ljubitelj ritma i bluza i vlasnik San rekordsa, prve muzičke kuće za koju je Elvis snimao – stalno govorio: „Kad bih samo uspeo da nađem belca koji zvuči kao crnac i ima taj crnački šlif, zaradio bih milijardu dolara.”

Elvis s roditeljima 1938.

Nedugo pošto je ova fotografija snimljena, Elvisov otac Vernon završio je u ozloglašenom Državnom zatvoru Misisipija, poznatom kao Parčment farm, zato što je falsifikovao ček.

Elvis, međutim, nije doneo samo nov zvuk već i sasvim nov način plesanja – da ne spominjemo izgled filmske zvezde. A umeo je i da peva: čisto kao instrument, izvanrednim glasom čiji je raspon bio bezmalo tri oktave.

Dečko iz Memfisa Elvis se rodio u Tupelu, u Misisipiju 1935. U Memfis, u 316

Idol s velikog platna Presli je snimio 31 film, počev od Voli me nežno 1957.

Ova fotografija snimljena je u sklopu promocije filma Zatvorski rok, prikazanog iste godine.

državu Tenesi, preselio se kad mu je bilo 13 godina. Uprkos rasnoj segregaciji u to vreme, njegovo sirotinjsko poreklo garantovalo mu je susret i s crnačkom i s belačkom kulturom. U osamnaestoj godini, dok je radio kao kamiondžija, stigao je u studio Sema Filipsa u leto 1954. da snimi demo-ploču. Ostavio je dovoljno dobar utisak da ga naredne godine pozovu da sarađuje s jednim manje poznatim bendom.

Nova tehnologija snimanja na magnetofonske trake omogućila je eksperimentisanje u studiju, pa je Elvis jedan od prvih muzičara koji se „igrao” zvukom, da bi ubrzo došao do obrasca koji će pratiti čitavog života – beskonačne izmene svega što bi mu palo na pamet dok mu ne zazvuči kako treba. Obdaren izuzetnim muzičkim pamćenjem, skupljao bi fragmente iz najrazličitijih izvora, od blugrasa i kantri svinga do gospela, pa čak i operete. Tako je u pauzi između kantri balada snimio numeru That’s All Right.

Umirujućem, umornom originalu bluzera Artura Kradapa iz 1946. Elvis je dodao mnogo toga jedinstvenog i novog.

Njegov vokalni stil – koji je u jednom trenutku suzdržan, a u drugom puca

E LV I S P R E S L I

Uspeh dečka iz komšiluka

HRONOLOGIJA

Mladi Elvis prepun energije vratio se u svoj rodni grad Tupelo kao nacionalna zvezda, nastupom na Misisipsko-alabamskom državnom vašaru u septembru 1956.

■■ 8. januar 1935. Rođen u Tupelu, Misisipi.

■■ Oktobar 1945. Osvaja drugo mesto na takmičenju talenata na Misisipsko-alabamskom vašaru i sajmu mlečnih proizvoda.

od energije – uz pratnju oskudnog aranžmana u stilu svinga (bez bubnjeva) preko noći postao je senzacija.

■■ 1948. Porodica Presli seli se u Memfis, Tenesi.

■■ 1953. Kao poklon majci, Elvis je za 3,98 dolara snimio numere My Hapiness i That’s When Your Heartaches Begin u studiju San.

Brz uspeh Naredne godine Elvis je za San snimio niz hitova, u kojima je spajao bluzom inspirisane numere, kao što je Mystery Train, sa standardnim kantri pesmama.

Na turneji po krajnjem jugu SAD upoznao je menadžera Toma Pukovnika Parkera, koji je 1955. ugovorio Elvisov prelazak u poznatu muzičku kuću RCA. Za nju će Elvis snimiti svetske hitove kao što su Heartbreak Hotel i Don’t Be Cruel.

Njegovo čuveno njihanje kukovima na sceni očaralo je TV publiku i Elvis će vrlo brzo postati i filmska zvezda.

Vojska i brak Elvis je od 1958. do 1960. silom prilika napravio pauzu jer je morao da služi američku vojsku u Nemačkoj. U Nemačkoj je upoznao četrnaestogodišnju Prisilu Bjuli, ćerku američkog oficira, kojom će se oženiti 1966. Po povratku u SAD Parker je smatrao da Elvis treba da se usredsredi na filmsku karijeru.

Iako je nastavio da snima albume, Parker ga je usmeravao na balade umesto na rokenrol numere. Takođe je insistirao na tome da se kompozitori i kantautori odreknu autorskih prava zbog privilegije da rade sa Elvisom, što je rezultiralo drastičnim smanjenjem materijala koji mu je bio na raspolaganju.

Veliki povratak Godine 1968, kad se publika već umorila od Elvisovih filmova na isti kalup, Kralj se vratio u velikom stilu. U televizijskom specijalu TV stanice En-Bi-Si Elvis je prikazan u novom svetlu – mršaviji, u uskoj, crnoj kožnoj odeći; bio mu je to najbolji nastup u životu. Naredne godine vratio se u Memfis da snima u studiju Čipa Momana i u to vreme nastali su njegovi klasici Suspicious Minds i In The Ghetto.

Takođe je ponovo počeo da nastupa uživo, a prvi od više stotina nastupa bio N A J VA Ž N I J E N U M E R E That’s All Right Mystery Train Heartbreak Hotel Hound Dog Jailhouse Rock

■■ 1954. Vlasnik muzičke kuće San rekords Sem Filips poziva ga da snimi pesmu That’s All Right, sa Skotijem Murom na gitari i Bilom Blekom na bas-gitari.

■■ 1955. Muzička kuća RCA otkupljuje njegov ugovor od kuće San rekords za 35.000 dolara.

■■ 1956. Numera Heartbreak Hotel dospeva na prvo mesto američke top-liste singlova.

Objavljuje prvi album, Elvis Presley, na kojem se nalazi pesma Karla Perkinsa Blue Suede Shoes. Odlazi avionom u Holivud na probno snimanje.

je u hotelu Internešenel (kasnije Hilton) u Las Vegasu.

Konačni pad Danas se najbolje pamti Elvis iz sedamdesetih, koji skače po sceni u uskim kombinezonima i peva balade kao što su My Way i Unchained Melody. Čak je i taj Elvis, kom se mnogi podsmevaju, vladao globalnom publikom i snimao bisere kao što su

Burnin’ Love ili Promised Land.

Nažalost, Elvisu je život krenuo nizbrdo kad se okončao njegov brak s Prisilom 1972. Za mnoge obožavaoce pravi zlikovac u toj priči bio je Parker, koji nije dozvoljavao Elvisu da nastupa preko okeana i koji je insistirao na beskrajnim nastupima u Las Vegasu i iznurujućim turnejama po zemlji, iako je Elvis bio zadovoljan i karijerom pevača balada.

Elvis je podlegao i sopstvenim

„Taj dečko je imao izgled, pokrete, menadžera i talenat…”

KARL PERKINS, ELVISOV KOLEGA, UMETNIK IZ KUĆE „SAN REKORDS”

slabostima – prekomernom jelu i zavisnosti od droge i lekova.

Nastavio je da nastupa do samog kraja. Njegov poslednji nastup bio je u Indijanapolisu 26. juna 1977.

Preminuo je u svojoj kući u Memfisu 16. avgusta.

Elvis se i danas često predstavlja kao „genijalni idiot” koji nije imao nikakvog udela u sopstvenom uspehu, ili kao lopov koji je prisvajao tuđe kreacije. Ipak, ni njegovo fizičko propadanje ni preuranjena smrt, kao ni stagnacija u koju je njegova karijera zapala sedamdesetih godina, ne mogu da zasene talenat koji mu je omogućio da zauvek preobrazi popularnu muziku.

It’s Now Or Never Guitar Man

Aloha s Havaja

Suspicious Minds

Elvis je nastupio u Honoluluu 1973, na vrhuncu svetske popularnosti, u čuvenom belom kombinezonu s nitnama.

American Trilogy

CIPELE OD PLAVE PREVRNUTE KOŽE IZ PESME „BLUE SUEDE SHOES”

■■ 1957. Objavljuje pesmu Jailhouse Rock. Izvodi numeru Don’t Be Cruel u TV emisiji Šou Eda Salivana u SAD. ■■ 1958. Tokom služenja vojnog roka biva poslat u Nemačku, gde upoznaje Prisilu Bjuli.

PLAKAT ZA FILM „ZATVORSKI ROK”

■■ 1958. Umire mu majka u Memfisu.

■■ 1960. Vraća se kući iz vojske. Snima balade Are You Lonesome Tonight? i It’s Now Or Never – specijalno naručenu verziju pesme O Sole Mio na engleskom. Snima film Vojnički bluz.

■■ 1963. Snima film Viva Las Vegas.

■■ 1966. Ženi se Prisilom u Las Vegasu.

■■ Jun 1968. Vraća se na scenu u velikom stilu u izvanrednoj specijalnoj emisiji TV stanice En-Bi-Si. ■■ Januar 1969. Suspicious Minds postaje prva Elvisova numera u poslednjih sedam godina koja dospeva na vrh top-liste.

■■ Jul 1969. Prvim koncertom od 837 održanih u hotelu Internešenel u Las Vegasu vraća se živim nastupima.

■■ 1972. Brak s Prisilom se raspada.

■■ Jul 1973. Više od milijardu gledalaca širom sveta gleda njegov koncert Pozdrav s Havaja u Honoluluu.

■■ 16. avgust 1977. Umire na svom imanju Grejslend u Memfisu.

317

MuZiČke iNStituCiJe u SrBiJi

P R E Sve do početka XX veka, kad je na srpskoj muzičkoj sceni počela da stasava i druga generacija profesionalnih muzičara, u Srbiji nisu postojale institucije koje su na profesionalnom nivou negovale i afirmisale muziku. Njihovu ulogu tokom XIX veka vršila su amaterska pevačka društva pri crkvama.

PANČEVAČKO PEVAČKO DRUŠTVO U Pančevu je 1838. osnovano Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo, koje je vodio kompozitor kornelije Stanković, a potom i Davorin Jenko, Mita topalović, Jovan bandur i drugi. S dolaskom Nikole Đurkovića na mesto horovođe 1844, repertoar se obogaćuje i delima svetovnog repertoara, a po osnivanju amaterskog pozorišta u ovom gradu hor učestvuje i u izvođenju dramskih predstava.

Čuvari i pokretači Početkom XX veka u Srbiji se osnivaju prve muzičke institucije, čije delovanje značajno formira muzički život u zemlji. S tradicijom dugom više decenija, one su i danas aktivno prisutne kao nosioci kulturnog života.

P

rva institucija u Srbiji koja je u opersko delo koje izvodi bila je Madam okviru svojih delatnosti Baterflaj Đakoma Pučinija. Tri godine profesionalno negovala muziku kasnije prvom baletskom predstavom bilo je Narodno pozorište u Beogradu.

– Krcko Oraščić Petra Iliča Čajkovskog, Instrumentalna i vokalna muzika činile koju su postavili umetnici iz Sovjetskog su sastavni deo mnogih predstava, a Saveza, pokrenut je i Balet. Sovjetski pojedine numere izvođene su između umetnici su dugo bili nosioci operskog i činova. Ubrzo po osnivanju Narodnog baletskog repertoara. pozorišta u drugoj polovini XIX veka Srpsko narodno pozorište osnovano je razvija se njegova muzička grana, koja 1861. u Novom Sadu, u tadašnjoj 1882. godine na scenu postavlja operetu Carevini Austriji. Posle Prvog svetskog Vračara Davorina rata kratko je radilo Jenka. Decembra pod imenom Te godine je na sceni 1903. izvedena je Novosadsko srpsko Narodnog pozorišta u srpska nacionalna narodno pozorište.

Beogradu izvedena prva opera Na uranku, U okviru sezone celovečernja operska predstava – koju je Trubadur Đuzepa Verdija. U to vreme 1920/21. osniva komponovao Operetu, a nešto u okviru ovog teatra još nije bila Stanislav Binički. kasnije i Operu. osnovana Opera.

Balet je osnovan tek 1950. godine.

Operski i baletski teatri Pozorište na Terazijama deluje od U okviru Narodnog pozorišta u 1949. pod nazivom Humoristično Beogradu 1920. osniva se Opera. Prvo

1913.

pozorište i od početka neguje specifične muzičko-scenske žanrove, kao što su muzičke komedije, operete i mjuzikli.

U Zemunu je 2005. osnovan prvi privatni operski teatar – Madlenijanum, a prva predstava bila je opera Tajni brak Domenika Čimaroze. Danas repertoar te kuće obuhvata i balet i mjuzikle.

Orkestarski ansambli Godine 1899. osnovan je prvi veliki simfonijski orkestar u Srbiji – Beogradski vojni orkestar. Prvi dirigent bio je Stanislav Binički, koji je 1904. osnovao i Muziku kraljeve garde, ansambl s kojim izvodi značajna vokalno-instrumentalna dela. Iz tog orkestra posle Drugog svetskog rata izrastao je današnji Umetnički ansambl Ministarstva odbrane RS Stanislav Binički.

Beogradska filharmonija osnovana je 1923. Potekla je iz ideje da se muzički život prestonice ugleda na velike

PANČEVAČKO SRPSKO PEVAČKO DRUŠTVO

BEOGRADSKO PEVAČKO DRUŠTVO Godine 1853. u Sabornom hramu u beogradu osnovano je beogradsko pevačko društvo, čiji je jedan od osnivača i prvi dirigent bio Milan Milovuk. U drugoj polovini XIX i početkom XX veka to društvo je bilo jedna od najznačajnijih muzičkih ustanova i središte kulture u Srbiji. Svoje zlatno doba doživelo je tokom tridesetogodišnjeg rada najčuvenijeg srpskog kompozitora – Stevana Stojanovića Mokranjca, koji je bio umetnički rukovodilac i dirigent. ansambl u to vreme dostiže velike uspehe na koncertima u zemlji i na turnejama po Evropi.

BEOGRADSKO PEVAČKO DRUŠTVO

N A J VA Ž N I J E N U M E R E Marko Tajčević Četiri duhovna stiha Stevan Hristić Ohridska legenda Stanislav Binički Na uranku

382

Narodno pozorište Narodno pozorište u beogradu, danas nacionalni teatar, osnovano je 1868. godine.

Na njegovoj sceni igraju se operske, baletske i dramske predstave.

Č u v a r i i p o k r e ta č i

Jedina prava Kolarčeva zadužbina je jedina prava koncertna dvorana u Srbiji. Od osnivanja pa do danas u njoj su nastupili svi renomirani domaći umetnici, kao i najznačajniji svetski umetnici i kamerni i orkestarski ansambli. U njoj je 2014. održan i završni koncert 46. Bemusa (na slici), na kom je kao solista nastupio mladi ruski pijanista Aleksandar Sinčuk uz pratnju Simfonijskog orkestra RTS-a pod upravom Bojana Suđića.

evropske metropole, a prvi sastav ansambla činili su muzičari Opere Narodnog pozorišta i nastavnici beogradskih muzičkih škola. Osnivač, umetnički direktor i šef-dirigent bio je Stevan Hristić, jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora i dirigenata.

Niški simfonijski orkestar predstavlja simfonijski stožer grada u kom deluje.

Prvi koncert održao je 1953. pod imenom Gradski simfonijski orkestar.

Njegov prvi dirigent bio je Stojan Andrić.

Vojvođanski simfonijski orkestar osnovan je 2001. na inicijativu maestra Berislava Skenderovića. Organizovan je po principu ansambla staggione.

Radio Beograd Od početka eksperimentalnog emitovanja programa Radio Beograda 1924, a potom i kontinuiranog od 1929, javila se potreba za osnivanjem stalnih ansambala u okviru te institucije. Razlog za to je činjenica da je svakodnevni program emitovan uživo u etar, što je značilo da u studiju uvek mora biti prisutan ansambl sa solistima.

Simfonijski orkestar u okviru te kuće osnovan je 1937, a njegov prvi dirigent bio je Mihailo Vukdragović. Dve godine kasnije osnovan je i Mešoviti hor, za čijeg je umetničkog rukovodioca izabran Milan Bajšanski. Svojom repertoarskom politikom ta dva ansambla značajno su obogatila muzički program Radio Beograda, a ubrzo su postali i nosioci srpskog muzičkog života u beogradskim koncertnim dvoranama. Posle Drugog svetskog rata (1944) u Radio Beogradu se osniva Muzičko odeljenje, pod čijim okriljem deluju dva pomenuta ansambla. Godine 1947. osniva se i Dečji hor, koji vode Ljubomir Kocić i Srđan Barić, a potom ga preuzima Zlatan Vauda. Godine 1963. osniva se Dečji hor Kolibri, sastavljen od odabrane darovite dece predškolskog uzrasta.

Osnivač i dugogodišnji dirigent tog ansambla bila je Milica Manojlović.

Ti ansambli od 1957. deluju u okviru Muzičke produkcije, čiji su i danas sastavni deo.

Kolibri Dečji hor prepoznatljiv po žutim majicama i jedinstvenoj interperatciji najpoznatiji je po dečjim pesmama, koje su za njega pisali čuveni muzičari i pesnici s naših prostora.

S Draganom Lakovićem (na slici) otpevali su svevremene pesme, poput Ivinog voza, Lako je prutu, Vuče, vuče, bubo lenja, Braću ne donose rode...

Kolarčeva zadužbina Testamentom iz 1878. Ilija Milosavljević Kolarac svoj imetak ostavlja srpskom narodu u cilju širenja nauke i kulture.

Od njega je osnovan Fond za podizanje srpskog univerziteta, koji je poneo osnivačevo ime. Zdanje Kolarčeve zadužbine podignuto je 1932. godine.

Arhitekta Petar Bajalović je najpre pristupio rešavanju problema prostora koncertne dvorane. U izgradnji su primenjena najsavremenija naučna znanja o akustici tog vremena, pa se Velika dvorana i danas smatra najakustičnijom salom za potrebe muzičkih izvođenja u Beogradu i jednom od najakustičnijih u Evropi.

U Zadužbini danas deluje i Centar za muziku – jedan od najznačajnijih organizatora muzičkog života u Beogradu.

Udruženje kompozitora Udruženje kompozitora Srbije osnovano je 1945. u tadašnjim prostorijama Radio

„ Naši simfonijski orkestri moraju imati kolektivnu svest o svojoj kulturnoj odgovornosti.”

MILENKO ŽIVKOVIĆ u tekstu „SIMFONIJSKI KONCERT RADIO-ORKESTRA” za časopis „VREME”, 15. oktobra 1937.

P O S L E Beograda, u Inženjerskom domu. Pod predsedništvom Milenka Živkovića prvi Upravni odbor činili su: Stanojlo Rajičić, Đorđe Milojević, Ljubica Marić, Kosta Manojlović i Milan Urošević.

Cilj i delokrug rada te institucije jeste podsticanje nastajanja novih dela, promocija ostvarenja srpskih kompozitora u zemlji i inostranstvu putem izdavačke delatnosti, koncerata i tribina, kao i briga o materijalnom i društvenom statusu svih članova Udruženja i usmeravanje izvođača na repertoar savremene domaće muzike.

Od šezdesetih godina XX veka muzičke institucije su inicirale osnivanje mnogih značajnih festivala umetničke muzike.

S razvojem muzičkih institucija pojavljuju se i muzički časopisi koji prate dešavanja na srpskoj muzičkoj sceni.

U SLAVU MUZIKE Od 1966. u Negotinu se održavaju Mokranjčevi dani u čast Stevana Stojanovića Mokranjca.

Iste godine osnovan je i jedan od najznačajnijih festivala horske muzike u Srbiji – Internacionalne horske svečanosti u Nišu, koji se održava bijenalno. Godine 1969. osnivaju se Beogradske muzičke svečanosti. Novi Sad 1975. dobija Novosadske muzičke svečanosti, a od 1974. u Nišu se održavaju Niške muzičke svečanosti.

Međunarodna tribina kompozitora, koja afirmiše savremeno kompozitorsko stvaralaštvo, održava BEOGRADSKE se od 1992.

MUZIČKE SVEČANOSTI MUZIKA U REČI I SLICI Početkom XX veka izlaze časopisi Gudalo i Srpski muzički list, od 1922. Muzički glasnik, a od 1929. Muzika. Od 1932. do 1936. izlazi Zvuk, koji je obnovljen 1955, a od 1983. zove se Novi zvuk.

Posle Drugog svetskog rata izlaze Savremeni akordi (1954–1961).

Pro musica se pojavljuje 1966. Od 1995. izlazi Muzički talas, a 2010. objavljen je prvi broj časopisa Muzika klasika.

383

REČNIK

Rečnik

Pojmovi u okviru definicija štampani podebljanim slovima upućuju na odrednice čije se definicije takođe mogu naći u ovom rečniku.

A kapela (ital. a capella) Termin koji u doslovnom prevodu glasi „kao u kapeli” označava muzički komad napisan za vokalnog solistu ili sastave bez instrumentalne pratnje.

Ad libitum Pojam poreklom iz latinskog jezika koji označava da treba svirati bez pripreme: improvizovati „po volji”.

Aerofoni instrumenti, prosti Obično se misli na drvene ili limene duvačke instrumente koji se sastoje iz obične cevi i ne sadrže posebne mehanizme kojima se menja zvuk, već sve zavisi od kontrole disanja i ambažure (položaja i korišćenja usana, jezika i zuba).

Akord Svaka kombinacija istovremeno odsviranih tonova. U muzici se najčešće sreću akordi poznati kao trozvuci. Oni se sastoje iz tri različite note i grade se na prvom, trećem i petom stupnju u lestvici. U C-dur tonalitetu tonovi lestvice su C, D, E, F, G, A, B, a trozvuk C, E i G (1, 3 i 5).

Aranžman Adaptacija muzičkog komada ili pesme u formu koja se razlikuje od originalne kompozicije.

Arija 1 U doslovnom prevodu sa italijanskog „vazduh”.

Vokalno delo za solo glas i instrumentalnu pratnju, formalnije organizovano od pesme: javlja se samostalno ili kao deo opere ili oratorijuma. Arije napisane u XVII i XVIII veku obično imaju formu arija da kapo, koje su trodelne strukture, pri čemu je treći deo ponavljanje prvog. 2 Jednostavna melodija napisana za glas ili instrument, koja je doživela procvat u Engleskoj u XVI i XVII veku i kakve je pisao Džon Dauland za solo glas uz pratnju laute. U širem značenju koristi se za engleske narodne pesme i balade.

Arpeđo (ital. arpeggio) U doslovnom prevodu sa italijanskog „na način harfe”. Akord kod kojeg su note razložene i ne sviraju se jednovremeno nego se brzo nižu jedna za drugom, počev od najnižeg tona do najvišeg (uzlazno) ili obrnuto.

Artikulacija Tehnika koju koristi muzičar kako bi uticao na dužinu zvuka predviđenog za određenu notu ili prelaz između nota. Na primer, nota se može naglo prekinuti (stakato) ili spojiti s narednom notom bez prekida (legato).

A KO R D

Atonalan Opisuje svaku vrstu muzike kod koje ne postoji prepoznatljiv tonalitet, kao što je serijelna muzika.

C

1

D

E

3

F

& www

G

A

B

5

trozvuk C-dura

G E C

Akustičan Instrument koji ne koristi električno pojačalo za proizvodnju ili poboljšanje zvuka, na primer akustična gitara. Vrsta muzike ili izvedbe prilikom koje se koristi takav instrument.

Akustika Karakteristika prostora za izvedbu koja utiče na prenos zvuka u njemu. Na primer, prostorije s teškim i debelim podnim prekrivačima upijaju zvučne talase i direktno utiču na prigušivanje tona, dok određeni tonovi odjekuju u prostorijama s tvrdim podnim oblogama.

Alt Najdublji ženski ili dečji glas. Taj izraz koristi se i kao prefiks instrumentu koji proizvodi dublje i mračnije tonove od sopran instrumenta, na primer altsaksofon, altflauta.

394

Balada Izraz kojim je Šopen opisivao komad za klavir sačinjen od jednog produženog stava u kojem se nagoveštava priča, bez pozivanja na izvor koji je izvan muzike. Kasnije su ga usvojili Grig, Brams, List i Fore.

Balet Plesni oblik u kom se priča pripoveda kroz jedinstvo muzike i plesa. Nastao je na francuskom dvoru u XVI veku.

Lili ga je koristio kao interludijum u svojim operama, da bi se potom razvio u hibridnu operu-balet. Kasnije postaje nezavisan umetnički oblik kojom dominiraju Francuzi sve do pojave Čajkovskog. Od kraja XIX veka mnogi kompozitori, od kojih su najistaknutiji Prokofjev i Stravinski, komponovali su balete.

Bariton Muški glas između tenora i basa ili instrument koji proizvodi zvuk u tom rasponu.

Barok Muzika komponovana između 1600. i 1750, od vremena Monteverdija i Gabrijelija do Baha i Hendla.

Period koji prethodi klasicizmu.

Bas Najdublji muški glas. Najdublji ton akorda ili najdublja deonica muzičkog komada. Instrument s najdubljim zvukom u porodici instrumenata – na primer, basklarinet.

Ansambl Grupa muzičara koji pevaju ili sviraju zajedno.

Baso kontinuo (ital. basso continuo) Harmonska kvaziimprovizovana pratnja često korišćena u periodu baroka, obično za čembalo ili orgulje i violu da gamba ili violončelo, ponekad izvođena i na drugim instrumentima.

Arabeska Kraća klavirska kompozicija ili stav, popularni krajem XIX veka, s bogatim ukrasima koji nose orijentalni prizvuk.

Bekbit (engl. back beat) Jak naglasak na drugi i četvrti takt četvorotaktnog ritma, nasuprot uobičajenijem naglasku na prvom i trećem taktu.

Belkanto (ital. bel canto) U doslovnom prevodu „lepa pesma”. Tehnika pevanja iz XVIII i XIX veka koju karakteriše usredsređenost na lepotu tona, virtuoznost vokalne tehnike i kontrola disanja. Belini, Rosini i Doniceti najznačajniji su kompozitori belkanta.

Bis (lat) U doslovnom značenju „ponovo“. Dodatno izvođenje na zahtev publike izražen aplauzom ili povicima.

Dinamika Promene jačine zvuka nekog komada ili muzičke deonice. Dinamika se odnosi i na sistem pisanih ili štampanih oznaka za jačinu zvuka muzičkog komada.

DINAMIKA

OZNAKA

ZNAČENJE Crescendo: glasnije Diminuendo: tiše

Bitonalan Muzika kod koje se istovremeno koriste dva zasebna ključa. Koriste je kompozitori kao što su Mijo i Stravinski u prvoj polovini XX veka.

Bluz nota Bluz i džez muzičari često snižavaju note na lestvici – obično treću ili sedmu – za polustepen ili manje. Te note su poznate pod nazivom bluz ili melanholične note. Izvođač može zakriviti notu – vršiti prelaz sve do note niže visine.

Boja Određena osobina (doslovno „oznaka”) zvuka koja slušaocu omogućava raspoznavanje različitih instrumenata (ili glasova).

Brejk (engl. break) Kratak, obično improvizovani prekid u muzičkom komadu – doslovno odmor od melodije. U džez muzici solista obično pravi prekid bez podrške ritam sekcije. U popularnoj muzici prekidi su obično instrumentalni ili samo udarački.

Bugalu Spoj mamba i afroameričke ritam i bluz muzike, kao i ples koji se izvodi uz ovu muziku poreklom s Kube, popularnu u Sjedinjenim Američkim Državama šezdesetih godina XX veka.

Celostepena lestvica Lestvica u kojoj je svaka nota odvojena celim stepenom, za razliku od hromatske lestvice – koja se u potpunosti sastoji iz polustepena – i dijatonskih lestvica, kao što su durske i molske, koje sadrže kombinacije celih stepena i polustepena.

Ciklus pesama Grupa pesama koje ili pričaju jednu priču ili imaju zajedničku temu osmišljenu za izvođenje u delovima ali kao jedinstvena celina.

Crkvena sonata Komad za više instrumenata po mnogo čemu blizak svetovnoj kamernoj sonati, koji se obično sastojao iz četiri stava: spori uvod, fugiran stav, spori stav, i brzo finale. Čakona (šp. chacona) Instrumentalna ili vokalna kompozicija iz XVII veka zasnovana na ostinatnom basu, koju odlikuje spor, skladan trodelni takt.

Da kapo (ital. da capo) U bukvalnom značenju „iz glave”.

Oznaka izvođaču da treba iz početka da ponovi muzički komad. Često se obeležava skraćenicom D. C. Dijatonika Zasniva se na lestvici od sedam prirodnih stepena – pet tonova i dva polutona – bez snizilica i povisilica, i obuhvata bele klavirske dirke. Današnje durske i molske lestvice su dijatonske.

Diskant Melodija ili kontrapunkt koji prati osnovnu muzičku melodiju, ali je viša. Sopranska deonica u muzičkom komadu. Instrument čija je visina viša od uobičajene – primera radi, diskant blok flauta.

pp

Pianissimo: veoma tiho

p

Piano: tiho

ff

Fortissimo: veoma glasno

f

Forte: glasno

mf

Mezzo forte: umereno glasno

mp

Mezzo piano: umereno tiho

Sf

Sforzando: iznenadno naglašavanje (samo na jednoj noti) Naglasak: akcentovanje određene note

Disonanca Udružene note koje proizvode disharmoniju (neprijatne su za uho). Suprotan pojam je konsonanca.

Disonanca je veoma subjektivna. Kombinacija nota koja se u jednom periodu smatra disonancom publika kasnijeg perioda doživljava kao konsonancu.

Distorzija (izobličenje) Efekat koji nastaje kad se pojačivač signala preoptereti pa se vrhovi zvučnih talasa isecaju izobličavajući zvuk. Najčešće se vezuje za električnu gitaru, a efekat može nastati na različite načine, uključujući i upotrebu pedala. Distorzija proizvodi topao, nejasan zvuk koji se koristi u džezu, rokenrolu i bluzu još od pedesetih godina XX veka.

Dominantni akord (dominanta) Dominantni akord (poznat i kao akord na petom stupnju) jeste akord koji se sastoji iz osnovnog tona i kvinte. Dominantni akordi su osnovna odlika mnogih stilova rok muzike.

Drveni duvački instrumenti Porodica instrumenata koja obuhvata sve duvačke instrumente izuzev limenih, kao što su klarinet, oboa i flauta. Flauta se u početku pravila od drveta, ali se današnje orkestarske flaute prave od metala.

Duet Kompozicija napisana za dva instrumenta ili izvođenje takvog komada.

Dur i mol Pojam durski odnosi se na tonalitet ili bilo koji akord, trozvuk ili lestvicu u durskom ključu.

Intervali u durskom tonskom rodu sastoje se iz dva cela stepena koje prati polustepen, potom tri cela stepena koje prati jedan polustepen. Iako je to krajnje subjektivno, durski tonovi se obično opisuju kao veseli, dok se za molske tonove češće kaže da su nežni i tužni. Pojam molski odnosi se na tonalitet, ili na akord, trozvuk, ili lestvicu u molskom ključu. Postoje tri različita tipa molske lestvice: prirodna, harmonska i melodijska. Prirodna molska lestvica sastoji se iz celog stepena praćenog polustepenom, potom iz dva cela stepena iza kojih slede polustepen i dva cela tona. U harmonskoj molskoj lestvici, sedmi ton je povišen za polustepen, dok su u melodijskoj molskoj lestvici uzlazni šesti i sedmi ton povišeni za polustepen, ali se silazni obično snižavaju na prirodan mol.

REČNIK

Dvanaestotonska muzika Sistem kompozicije na kom se zasnivaju kasnija dela Šenberga i njegovih sledbenika, kod kojeg se svakom stupnju hromatske lestvice pripisuje potpuno isti značaj, čime se ukida tonalni sistem.

Džem Džem sešn je neformalno okupljanje muzičara koji žele da sviraju. Džem se ne uvežbava, već je reč o improvizaciji i često se koristi kao način za istraživanje novih muzičkih ideja i materijala.

Džez standardi Osnovni repertoar kompozicija koje džez muzičari najčešće izvode. Spisak kompozicija koje se smatraju džez standardima s vremenom se menja, ali dobro poznavanje muzike širokog spektra predstavlja korisnu osnovu za improvizacije.

Ekspozicija U muzici se pod ekspozicijom podrazumeva uvođenje tematske građe kompozicije (ili njenog dela, kao što je stav) na početku. U sonati, ekspozicija je njen prvi deo – ona predstavlja osnovnu tematsku građu, uspostavlja toniku, a potom se završava na dominanti ili petom stupnju. Kod fuge, ekspoziciju čini prvi glas (na početku fuge) koji iznosi temu i koji potom imitiraju ostali glasovi.

Fermata Fermata, ili korona, jeste simbol u muzičkoj notaciji koji se stavlja iznad note, akorda ili pauze i ukazuje na to da ih treba zadržati duže od naznačene vrednosti. Od izvođača ili dirigenta zavisi koliko dugo će je zadržati, pa nije neobično da to potraje i dvostruko duže od notne vrednosti.

muzičaru pri odlučivanju kako da oblikuje komad za izvođenje.

Frotola (ital. frottola) Vrsta italijanske sekularne pesme koja je bila popularna krajem XV i početkom XVI veka.

Nastala je u Mantovi i postala omiljena na dvorovima severne Italije. Frotola obično predstavlja kompoziciju za četiri glasa ili solo glas s instrumentalnom pratnjom, kod koje najviši glas nosi i izvodi melodiju.

Fidbek Visoko zavijanje ili zviždanje koje nastaje kada deo zvučnog signala, koji se iz zvučnika vraća do pik-apa ili mikrofona, stvori audio lup. Ovu obično neželjenu distorziju zvuka u pop i rok muzici još od šezdesetih godina XX veka veoma često koriste izvođači kao što su The Beatles i The Who, mada je po fidbeku verovatno najpoznatiji Džimi Hendriks i njegova kontroverzna interpretacija numere Star-Spangled Banner, na festivalu Vudstok 1969.

Fuga (ital. fuga – bekstvo) Složen, veoma slojevit kontrapunktski komad koji se sastoji iz više od dva dela, popularan u doba baroka. Izdvojeni glasovi ili melodije uvode se jedan za drugim i imitiraju se: prvi glas iznosi temu, potom ulazi drugi glas i daje odgovor (temu započetu drugačijim tonom), dok prvi glas izvodi kontrasubjekt. Postupak se nastavlja sve dok se ne uvedu svi glasovi i mogu ga pratiti slobodnije epizode, kontrapunktske varijacije na temu ili ponovljeni stavovi o temi.

Figura Koristi se i „figuracija“. Notna sekvenca kompozicije koja se ponavlja i ima ulogu motiva.

Naročito je česta kod varijacija na temu.

Fil (eng. fill) Slično brejku, fil je kratak muzički pasaž između glavnih delova melodije. Dok je brejk obično improvizacija koja za cilj ima da privuče pažnju slušaoca, fill prati tok glavne melodije i bukvalno „ispunjava praznine“. Ne koristi se u klasičnoj muzici, ali je uobičajen u popu i džezu.

Emprompti Kratka klavirska kompozicija improvizacionog karaktera koja liči na pesmu.

Najpoznatije empromptije napisao je Šubert.

Fugato Poreklom iz italijanskog jezika, pasaž napisan u stilu fuge.

Galantni stil Dvorski muzički stil iz XVIII veka koji odlikuju elegancija, formalnost i jasnoća, bez ukrasa.

Finale Poslednji stav bilo koje klasične kompozicije sačinjene iz više stavova.

Generalbas (obeleženi bas) Basovska deonica u kojoj se brojevima označavaju harmonije iznad kojih je treba svirati. Bio je veoma zastupljen u baroku kao pratnja na klavijaturi i lauti.

Fingerpiking Tehnika sviranja gitare koja podrazumeva da se desnim palcem sviraju bas žice, čime se održava stabilan ritam, dok se kažiprstom i srednjim prstom svira po sopran žicama, pri čemu se često koriste plastični ili metalni naprsci koji služe kao trzalice. Ova tehnika je zastupljena u narodnoj, kantri, džez i bluz muzici.

Glisando (fr. glisser – kliziti) Odnosi se pre svega na žičane instrumente. Prevlačenje prsta preko žica i sviranje niza uzastopnih tonova, čime se produžava taj klizeći zvuk.

Enharmonski ton Enharmonski tonovi su tonovi iste

visine ali različitog naziva. Primera radi, povišeno C (cis) i sniženo D (des) predstavljaju enharmonske tonove.

Falset Tehnika koju koriste pevači da bi proširili gornji

raspon glasa, ograničavajući vibriranje glasnih žica tako da se za stvaranje zvuka koriste samo ivice ligamenata.

Fantazija Kompozicija slobodne strukture, obično instrumentalna, koja nagoveštava improvizaciju i omogućava veću slobodu izražavanja nego klasicistički oblici. Vezuje se i za englesku violsku konsortu.

Gregorijansko pevanje Oblik solo ili jednoglasnog kantus planusa koji se primenjuje na bogosluženjima u Rimokatoličkoj crkvi. Gregorijansko pevanje je preuzelo primat u tradiciji bogosluženja, a pripisuje se papi Grguru I Velikom (590–604), koji je osnovao rimsku pevačku školu shola kantorum.

Fraza Grupa tonova koji obrazuju muzičku jedinicu.

Na pojedinačne fraze u muzici može se gledati kao na rečenice u priči i one se kombinuju da bi se izgradila melodija. U notaciji, oznaka za fraziranje pokazuje različite grupe u okviru melodije i može pomoći

DUR I MOL DDUR LESTVICA

Povisilica povišava notu F za pola tona (za poluton).

Povišeno F (fis) U molskom tonskom redu povišena je treća nota.

Povišeno C (cis) UR D

AMOL

L

Bb

L

MO L

UR Eb D

CMO FMOL M b

OL

R

EbM

OL

F#DU

UR

B

BDU

OL

-D

AbM

Db

UR

R

D-dur i b-mol Ova dva tonska roda su paralelna: imaju isti broj povišenih tonova – fis i cis. Razlikuju se po rasporedu intervala na lestvici i položaju ovih povišenih tonova, zbog čega nastaju durski i molski „zvuk“.

OL

Povisilica povišava notu F za poluton.

U prirodnim molskim tonskim redovima povišena je peta nota.

Himna, staroengleska Kratka, svečana kompozicija za crkveni hor; protestantski pandan latinskom motetu.

Među najpoznatije stvaraoce ubrajaju se Gibons i Persel.

Hor Grupa ljudi koji pevaju unisono (istovremeno).

Homofon Označava stil pisanja omiljen u klasicizmu kod kojeg lirsku melodiju podržava akordska harmonija i nerazloženi bas.

Hromatsko Doslovno značenje „u boji” (latinski); zasnovano na lestvici od svih 12 polustepena u oktavi, za razliku od dijatonskog, zasnovanog na lestvici od sedam tonova.

ED

#

#

M

#

Harmonski Harmonski niz se sastoji iz osnovnih (odsviranih) nota i logaritamske, uzlazne progresije gornjih tonova (frekvencije više od osnovnih), koji određuju pojedinačnu boju tona svakog instrumenta.

Horska pesma Pesma bez instrumentalne pratnje, s deonicama za dva glasa ili više njih, koji nose melodiju.

Db

AbDUR

L

Povišeno C (cis)

F#MO

& #

Povisilica povišava notu C za poluton. U prirodnim molskim tonskim redovima povišena je druga nota.

Harmonija Istovremeno grupisanje nota u muzički značajne celine. Osnovna jedinica harmonije jeste akord.

Harmonija može da oboji svaku pojedinačnu melodijsku liniju na beskrajno mnogo načina, a harmonski jezik kompozitora jedan je od njegovih osobina koje se najbrže uočavaju i po kojima se prepoznaje.

ADUR

BMOL

PRIRODNA BMOL LESTVICA

Povišeno F (fis)

Habanera Vrsta kubanskog plesa i muzike. Veruje se da vuče korene iz ritmova tradicionalne afričke muzike.

Napisana u dvočetvrtinskom taktu s prepoznatljivim obrascem četvrtina, habanera – ili kontradanca, kako su je prvobitno nazivali na Kubi – postala je popularna u Evropi tokom XIX veka, a popularnost duguje pre svega ariji iz Bizeove opere Karmen.

OL

G

M

Povisilica povišava notu C za poluton. U molskom tonskom redu povišena je sedma nota.

Gudanje Tehnika sviranja gudačkih muzičkih instrumenata gudalom – dugim, tankim komadom drveta preko kog je napeta dlaka iz konjskog repa. Gudalo se može koristiti na različite načine i uticati na artikulaciju pojedinačnih nota, kao i na način na koji se note grupišu.

DDUR

#

R

DMO

DU

#

G

#

CDUR

R

Gudački kvartet Ansambl od četiri muzičara koji sviraju gudačke instrumente. Obično ga čine prva i druga violina, viola i violončelo. Isti izraz koristi se i za muzički komad napisan za takvu grupu.

Hornpajp (eng. hornpipe) Smatra se da potiče od mornarskog plesa iz XVI veka. Vrhunac popularnosti dostiže u Engleskoj, Škotskoj i Irskoj u XIX veku. Najčešće pisan u četvoročetvrtinskom taktu, hornpajp je obično brz, ritmičan, instrumentalni komad, iako se neki čuveni primeri, kao što je Mornarski hornpajp pevaju.

E

& #

FDU

Gruv Utisak koji ostavlja ritam nekog muzičkog komada, posebno značajan u džezu i bilo kojem obliku muzike za ples.

Paralelni tonski rodovi Na ovom krugu prikazani su paralelni durski i molski tonski rodovi. Svaki durski rod ima paralelan molski rod, sa istim brojem povisilica i snizilica. Paralelni molski rod dobija se spuštanjem za tri polutona.

Huk U popularnoj muzici, fraza koja se ponavlja i privlači toliko pažnje da bukvalno „hvata” slušaoca.

Impresario Pojam koji se koristi u industriji zabave i označava producenta koncerata, turneja i drugih muzičkih događaja.

Improvizacija Veština komponovanja za vreme izvođenja, pri čemu se ne koristi unapred napisana muzika.

Kod improvizacije muzičari „izmišljaju” dok sviraju.

395

MUZIKA MUZIKA

„Muzika „ Muzika je univerzalni je univerzalni jezik čovečanstva.“ jezik čovečanstva.“ HENRI VODSVORT HENRI LONGFELOU VODSVORT LONGFELOU Tokom istorije muzika Tokom je bila istorije univerzalni muzika je način bila univerzalni način izražavanja svih mogućih izražavanja ljudskih svih mogućih emocija ljudskih emocija – bez obzira na zemlju, – bez kulturu obzira na ili zemlju, klasu. Ova kulturu ili klasu. Ova revolucionarna knjiga revolucionarna prikazuje upravo knjiga to prikazuje zajedničko upravo to zajedničko iskustvo svih naroda iskustvo i iz hronološkog svih narodai iz i izgeografskog hronološkog i iz geografskog ugla – od prvih muzičkih ugla – od instrumenata prvih muzičkih od školjki instrumenata i od školjki i kosti do sofisticirane kosti električne do sofisticirane gitare i električne sintisajzera. gitare i sintisajzera.

Zahvaljujući nadasve Zahvaljujući zanimljivom nadasve tekstu zanimljivom i sjajnim tekstu i sjajnim fotografijama, na ovom fotografi putovanju jama, na kroz ovom muzičke putovanju vekove kroz muzičke vekove i prostore istražićemo i prostore korene istražićemo svih muzičkih korene žanrova, svihod muzičkih žanrova, od crkvenog pojanja izcrkvenog srednjeg pojanja veka, preko iz srednjeg veličanstvenih veka, preko veličanstvenih kompozicija iz perioda kompozicija klasicizma, iz perioda do modernih klasicizma, ritmova do modernih ritmova bluza, džeza, hip-hopa bluza, i popa. džeza, Tuhip-hopa su i fantastične i popa.galerije Tu su i fantastične galerije čitavih porodica instrumenata čitavih porodica iz svihinstrumenata krajeva sveta,iz svih krajeva sveta, kao i prikazi razvojakao onih i prikazi najvažnijih, razvoja poput onihklavira najvažnijih, ili poput klavira ili violine. U priči o muzici violine. nezaobilazni U priči o muzici su i životi nezaobilazni i dela ljudisu i životi i dela ljudi koji su zauvek promenili koji sutuzauvek umetnost, promenili između tuostalih umetnost, između ostalih Mocart, Džordž Geršvin, Mocart, Elvis Džordž Presli Geršvin, i Dejvid Boui.

Elvis Presli Poseban i Dejvid Boui. Poseban užitak za sve ljubitelje užitak dobrog za sve zvuka ljubitelje predstavlja dobrogosvrt zvuka predstavlja osvrt na domaće muzičkenastvaraoce, domaće muzičke institucijestvaraoce, i izvođačeinstitucije u i izvođače u posebnom nacionalnom posebnom dodatku. nacionalnom dodatku.

Ovo je sjajna, bogato Ovo ilustrovana je sjajna, bogato priča o tome ilustrovana kako jepriča o tome kako je muzika oblikovala svet. muzika oblikovala svet.

Za više informacija pozovite Za više našeg informacija zastupnika: pozovite našeg zastupnika: