U 4 50 sa stanice padington, issuu

SLUČAJEVI GOSPOĐICE MARPL

GOSPOĐICA MARPL

GOSPOĐICA MARPL

Ubistvo u vikariji Trinaest problema (zbirka kratkih priča) Leš u biblioteci Zlokobni prst Usnulo ubistvo Najavljuje se ubistvo U 4.50 sa stanice Padington Napuklo ogledalo Karipska zagonetka Hotel Bertram Igra ogledalima Džep pun raži Nemezis Poslednji slučajevi gospođice Marpl (zbirka kratkih priča)

U 4.50 sa stanice Padington Dva voza se nakratko kreću uporedo, na paralelnim kolosecima.

U trenutku kad izgleda kao da oba voza stoje, Elspet vidi ubistvo.

Kroz prozor svog kupea nemoćno posmatra kako nepoznati muškarac neumoljivo pojačava stisak oko vrata neke žene. Njeno telo se opušta i pada. A onda drugi voz odjuri dalje.

Ko bi, osim gospođice Marpl, poverovao u njenu priču?

Jer nema osumnjičenih, nema drugih svedoka... I nema leša.

AGATA KRISTI (1890–1976) najtiražnija je spisateljica na svetu: samo su Biblija i Šekspirove drame štampane u više primeraka od njenih dela. Njene knjige na engleskom jeziku prodate su u više od milijardu primeraka, a još toliko prodato je u prevodu na stotinak svetskih jezika. www.mladinska.rs ISBN 978-86-7928-416-7

U 4.50 sa stanice Padington

®

U 4.50 sa stanice Padington

ZABAVNA BIBLIOTEKA Knjiga br. 97

U 4.50

sa stanice

Padington

Naslov originala Agatha Christie 4.50 from Paddington ∑ A Miss Marple Mystery 4.50 from Paddington © 1957 Agatha Christie Limited.

All rights reserved.

AGATHA CHRISTIE, MISS MARPLE and the Agatha Christie Signature are registered trade marks of Agatha Christie Limited in the UK and/or elsewhere. All rights reserved.

Za srpsko izdanje © Mladinska knjiga Beograd, 2016.

Izdaje Mladinska

Za izdavača Radoš Jovanović

Urednik Bojana Dodić

knjiga

Beograd, 2016.

Prevod Aleksandar Milajić

Lektura Jelena Trošić Korektura Jelena Dimitrijević

Dizajn korice i grafička priprema Maja Keser

Štampa Margo-art, Beograd Tiraž 2.000 ISBN 978-86-7928-416-7 www.mladinska.rs

Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodu­kovati ili prenositi u bilo kojem obliku, ni na koji način, elektronski ili mehanički, uklju­ču­jući fotokopiranje, snimanje ili pohranjivanje u bazu podataka, bez odobrenja izda­vača.

U 4.50 sa stanice Padington

1.

G

ospođa Makgilikadi je zadihano odmicala peronom pokušavajući da stigne nosača koji je nosio njen kofer. Bila je niska i dežmekasta, a on visok i dugog koraka. Uz to, bila je natovarena čitavom gomilom paketa, rezultatom celodnevne božićne kupovine. Stoga je trka bila neravnopravna i nosač već beše skrenuo na kraju perona dok je gospođa Makgilikadi tek pristizala tamo.

Na peronu br. 1 u tom trenutku nije bila preterano velika gužva pošto jedan voz tek što beše otišao, ali je na ukrštanju prilaza peronima uskomešana gomila žurila na sve strane, u podzemne prolaze i iz njih, ka garderobama, čajdžinicama, šalterima za obaveštenja, redovima vožnje i kroz dvoja vrata, ulaz i izlaz, ka spoljašnjem svetu.

Gospođu Makgilikadi i njene pakete gurali su tamoamo, ali na kraju je ipak nekako uspela da stigne do ulaza na peron br. 3, gde je spustila jedan paket kraj nogu dok je u tašni tražila kartu kako bi prošla kraj strogog uniformisanog čuvara na vratima.

U tom se trenutku iznad njene glave prolomi prodoran mada učtiv glas. ∑ Voz na peronu br. 3 ∑ obavestio ju je glas ∑ polazi u 4.50 za Brakhempton, Milčester, Vejverton, ukrštanje Karvil, Rokseter i stanice ka Čedmutu. Putnici za Brakhempton i Milčester putuju u poslednjim vagonima.

6

A gata K risti

Putnici za Vanekej presedaju u Rokseteru. ∑ Glas zaćuta uz škljocaj, a onda se ponovo oglasi obaveštenjem da na peron 9 dolazi voz u 4.35 iz Birmingema i Volverhemptona.

Gospođa Makgilikadi pronađe kartu i pokaza je. Čuvar je poništi i promrmlja: ∑ Desno, poslednji vagon.

Ona pođe peronom i nađe svog nosača kako se dosađuje i zuri uprazno pred vratima vagona trećeg razreda. ∑ Izvolite, gospođo. ∑ Ja putujem prvim razredom ∑ reče gospođa Makgilikadi. ∑ Niste mi to rekli ∑ progunđa nosač. Omalovažavajućim pogedom odmerio je njen grahorasti kaput muškog kroja.

Gospođa Makgilikadi, koja mu to jeste rekla, nije se upustila u raspravu. Bila je vrlo zadihana.

Nosač ponovo uze njen kofer i ponese ga do narednog vagona, gde se gospođa Makgilikadi smesti, dostojanstveno usamljena u kupeu. U vozu u 4.50 nije bilo gužve jer su oni koji putuju prvim razredom radije koristili brzi jutarnji ekspres ili onaj u 6.40 s kolima za ručavanje. Gospođa Makgilikadi dade nosaču napojnicu, koju ovaj primi s razočaranjem, očigledno je smatrajući primerenijom trećem razredu nego prvom. Iako je nakon noćne vožnje sa severa i celodnevne grozničave kupovine bila spremna da odreši kesu za udobno putovanje, gospođa Makgilikadi se nikada nije razbacivala napojnicama.

S uzdahom se smestila na baršunasto sedište i otvorila časopis. Pet minuta kasnije oglasi se pištaljka i voz pođe. Časopis ispade gospođi Makgilikadi iz ruku i glava joj klonu u stranu, a već posle tri minuta je zaspala. Spavala je trideset pet minuta i probudila se osvežena. Namestivši

U 4.50

sa stanice

P adington

7

šešir, koji joj se u međuvremenu beše naherio, uspravila se i stala da posmatra kroz prozor ono što se moglo videti od predela što su promicali. Već je bilo prilično mračno ∑ bilo je turobno decembarsko poslepodne, do Božića beše ostalo svega pet dana. London je bio mračan i sumoran, a i van grada je bilo isto tako, mada bi prizor povremeno postajao malo veseliji kad ga prošaraju grupice svetala pri prolasku voza kroz neko naselje ili stanicu. ∑ Sada poslednji put služimo čaj ∑ reče poslužitelj, otvorivši vrata kupea munjevito kao kakav duh. Gospođa Makgilikadi već beše prezalogajila u velikoj robnoj kući i trenutno je bila sasvim sita. Poslužitelj produži hodnikom jednolično ponavljajući svoju ponudu.

Gospođa Makgilikadi zadovoljno pogleda svoje pakete na polici. Ubrusi za lice, baš onakvi kakve Margaret želi, pri čemu ih je dobila veoma povoljno; vazdušna puška za Robija i zeka za Džin bili su sasvim dobri, a njoj je baš bio potreban onakav topao ali otmen večernji kaputić. A tu je i džemper za Hektora... U mislima je čestitala sebi na dobroj kupovini.

Njen zadovoljni pogled vrati se ka prozoru. Jedan voz protutnja iz suprotnog smera, od čega prozori zatandrkaše i navedoše je da se trgne. Kloparajući preko skretnica, voz prođe kroz neku stanicu.

A onda najednom poče da usporava, verovatno zbog ukrštanja. Nekoliko minuta je mileo, pa stao, a ubrzo potom ponovo pođe. Mimoiđoše se s još jednim vozom, mada ne toliko brzim kao što je bio onaj prvi. Ponovo su počeli da ubrzavaju. Uto još jedan voz, krećući se u istom smeru, naglo zaokrenu ka njihovom, što je na trenutak izgledalo gotovo uznemiravajuće. Dve kompozicije su neko vreme išle uporedo, čas jedna malo brže, čas druga. Gospođa Makgilikadi je kroz svoj

8

A gata K risti

prozor gledala u vagone s druge strane stakla. Zastori su uglavnom bili spušteni, ali s vremena na vreme mogli su se videti putnici. Ni taj drugi voz nije bio naročito pun i bilo je mnogo praznih kupea.

U trenutku kada je izgledalo kao da dva voza stoje, s praskom se diže zastor na jednom prozoru. Gospođa Makgilikadi pogleda u osvetljeni vagon prvog razreda, svega metar-dva udaljen od nje.

A onda joj se iznenada preseče dah i ona se napola pridiže sa sedišta.

Leđima okrenut prozoru i njoj stajao je neki muškarac.

Ruke su mu bile na grlu žene, okrenute licem prema njemu. Davio ju je polako, nemilosrdno. Oči su joj se iskolačile kao da će izleteti iz očnih duplji, a lice joj beše modro i otečeno. Dok je gospođa Makgilikadi sve to zaprepašćeno posmatrala, nastupio je kraj. Telo je omlitavilo i sručilo se onom muškarcu u ruke.

U tom trenutku voz gospođe Makgilikadi poče ponovo da usporava, a onaj drugi da ubrzava. Pretekao ih je i ubrzo nestao s vidika.

Ruka gospođe Makgilikadi gotovo nesvesno pođe ka kočnici, ali onda neodlučno zastade. Kakve bi, istini za volju, koristi bilo od toga da povuče gajtan kočnice svog voza? Užasnuta onim što je maločas izbliza posmatrala i zbunjena neobičnim okolnostima, bila se potpuno oduzela. Mora odmah nešto da preduzme, ali šta?

Vrata njenog kupea se otvoriše i kondukter reče: ∑ Kartu, molim.

Gospođa Makgilikadi se usplahireno okrete ka njemu. ∑ Zadavili su jednu ženu ∑ reče. ∑ U onom vozu što nas je upravo pretekao. Videla sam.

Kondukter je podozrivo pogleda. ∑ Kako molim, gospođo?

U 4.50

sa stanice

P adington

9

∑ Jedan čovek je zadavio jednu ženu! U vozu. Videla sam to... odande. ∑ Pokazala je ka prozoru.

Kondukter je izgledao krajnje sumnjičavo. ∑ Zadavio? ∑ reče s nevericom. ∑ Da, zadavio! Videla sam, kad vam kažem. Morate odmah nešto da preduzmete!

Kondukter se snebivljivo nakašlja. ∑ A da niste možda, gospođo, zadremali i... znate... ∑ uviđavno je zaćutao. ∑ Jesam dremnula, ali grdno se varate ako mislite da je sve bio san. Lepo vam kažem da sam videla to!

Kondukterov pogled se spusti na otvoren časopis na sedištu, i to baš na stranici sa slikom čoveka koji davi devojku dok drugi stoji na vratima s revolverom uperenim ka njima dvoma.

Zatim stade da je ubeđuje: ∑ A da niste možda, gospođo, zaspali dok ste čitali uzbudljivu priču, pa ste se probudili malo pometeni...

Gospođa Makgilikadi ga prekide. ∑ Videla sam ∑ reče. ∑ Bila sam budna kao vi sada i kroz prozor sam posmatrala drugi voz i videla kako neki čovek davi neku ženu. I hoću da znam šta ćete vi da preduzmete u vezi s tim. ∑ Pa... gospođo... ∑ Učinićete nešto, pretpostavljam.

Kondukter neodlučno uzdahnu i pogleda na sat. ∑ Za tačno sedam minuta stižemo u Brakhempton.

Prijaviću to što ste mi rekli. U kom smeru rekoste da je išao taj drugi voz? ∑ U istom ovom, naravno. Ne mislite valjda da bih mogla to da vidim da je drugi voz prošišao u suprotnom smeru?

10

A gata K risti

Po izrazu konduktera videlo se kako misli da bi gospođa Makgilikadi i te kako bila u stanju da vidi bilo šta bilo gde ako je ponese mašta. Ali ostao je uljudan. ∑ Možete računati na mene, gospođo ∑ reče. ∑ Prijaviću ovo što ste mi ispričali. Možete li, za svaki slučaj, da mi date svoje ime i adresu?

Gospođa Makgilikadi mu dade adresu kuće u kojoj će provesti sledećih nekoliko dana, kao i svoju stalnu adresu u Škotskoj, a on sve zapisa. Zatim je produžio dalje s izrazom lica čoveka koji je obavio svoju dužnost i uspešno izašao na kraj s napornim članom putničke družine.

Gospođa Makgilikadi ostade namrštena i pomalo nezadovoljna. Hoće li kondukter zaista prijaviti ono što mu je rekla? Ili je samo hteo da je umiri? Pretpostavljala je da u vozovima ima mnogo starijih žena koje su ubeđene da su razotkrile komunističku zaveru ili da neko hoće da ih ubije, da su videle leteće tanjire i tajne svemirske brodove, ili prijavljuju ubistva koja se nikada nisu dogodila. Ako je on smatra za jednu od takvih...

Voz poče da usporava prelazeći preko skretnica i jureći kroz bleštava svetla velegrada.

Gospođa Makgilikadi otvori tašnu, pa, kako nije mogla da nađe ništa drugo, izvadi jedan račun i hemijskom olovkom zapisa nešto na poleđini, a onda ga stavi u koverat koji je srećom imala pri ruci. Zatim zalepi koverat i na njemu napisa primaoca.

Voz je polako ušao u prepunu stanicu. Uobičajeni sveprisutni glas objavio je: ∑ Na kolosek 1 stiže voz koji u 5.38 polazi za Milčester, Vejverton, Rokseter i stanice ka Čedmutu. Putnici za Market Bejzing presedaju na voz koji čeka na koloseku 3. Na sporednom koloseku 1 nalazi se voz za Karberi.

U 4.50

sa stanice

P adington

11

Gospođa Makgilikadi je uznemireno gledala po peronu. Tako mnogo putnika, a tako malo nosača. O, eno jednog! Odlučno ga je pozvala. ∑ Nosaču! Molim vas da ovo odmah odnesete šefu stanice.

Pružila mu je koverat i jedan šiling.

Potom se s uzdahom zavalila na sedište. Pa, učinila je koliko je mogla. Sa žaljenjem je pomislila na onaj šiling. Šest penija bi bilo sasvim dovoljno...

Misli joj se vratiše na prizor kojem je prisustvovala.

Strašno, zaista strašno... Bila je žena jakih živaca, ali ipak je zadrhtala. Tako čudna, tako neverovatna stvar da se desi baš njoj, Elspet Makgilikadi! Da se zastor u kupeu nije iznenada digao... Ali to je, dabome, bio prst božji.

Proviđenje je htelo da ona, Elspet Makgilikadi, bude svedok zločina. Usne joj se ozlojeđeno stisnuše.

Razlegoše se glasovi, pištaljke zapištaše, vrata se s treskom pozatvaraše. Voz u 5.38 poče polako da izlazi iz Brakhemptonske stanice. Sat i pet minuta kasnije stigao je u Milčester.

Gospođa Makgilikadi uze svoje pakete i kofer i izađe.

Počela je da se osvrće po peronu. U misli joj se vrati malopređašnji zaključak kako nema dovoljno nosača.

Ono malo što ih je videla već je bilo zauzeto džakovima s poštom i kolicima za prtljag. Izgleda da se danas od putnika očekuje da sami nose svoje stvari. Pa, ona ne može da nosi i kofer, i kišobran, i sve pakete. Moraće da čeka. Posle izvesnog vremena ipak je uspela da nađe nosača. ∑ Taksi? ∑ Verujem da će me neko sačekati.

Pred stanicom joj priđe taksista koji je dotle posmatrao ljude kako izlaze. Govorio je mekim lokalnim akcentom.

SLUČAJEVI GOSPOĐICE MARPL

GOSPOĐICA MARPL

GOSPOĐICA MARPL

Ubistvo u vikariji Trinaest problema (zbirka kratkih priča) Leš u biblioteci Zlokobni prst Usnulo ubistvo Najavljuje se ubistvo U 4.50 sa stanice Padington Napuklo ogledalo Karipska zagonetka Hotel Bertram Igra ogledalima Džep pun raži Nemezis Poslednji slučajevi gospođice Marpl (zbirka kratkih priča)

U 4.50 sa stanice Padington Dva voza se nakratko kreću uporedo, na paralelnim kolosecima.

U trenutku kad izgleda kao da oba voza stoje, Elspet vidi ubistvo.

Kroz prozor svog kupea nemoćno posmatra kako nepoznati muškarac neumoljivo pojačava stisak oko vrata neke žene. Njeno telo se opušta i pada. A onda drugi voz odjuri dalje.

Ko bi, osim gospođice Marpl, poverovao u njenu priču?

Jer nema osumnjičenih, nema drugih svedoka... I nema leša.

AGATA KRISTI (1890–1976) najtiražnija je spisateljica na svetu: samo su Biblija i Šekspirove drame štampane u više primeraka od njenih dela. Njene knjige na engleskom jeziku prodate su u više od milijardu primeraka, a još toliko prodato je u prevodu na stotinak svetskih jezika. www.mladinska.rs ISBN 978-86-7928-416-7

U 4.50 sa stanice Padington

®

U 4.50 sa stanice Padington