Umetnost 3.izdanje

ume tnost v e l ik a i l u s t r o va n a e n c i k lop e d i j a

ART brosura - fin.indd 1

6/19/19 11:59 AM

LONDON, NEW YORK, MUNICH, MELBOURNE, DELHI

Naslov originala ART The definitive visual guide Copyright ∂ 2008, 2018 Dorling Kindersley Limited A Penguin Random House Company Za srpsko izdanje ∂ Mladinska knjiga Beograd, 2012, 2015, 2019.

Mladinska knjiga Beograd, 2019.

3. izdanje

Za izdavaËa Radoπ JovanoviÊ Urednik Maja Keser

Prevod s engleskog Vladimir D. JankoviÊ Redaktura Tamara OgnjeviÊ Lektura Zoran JakovljeviÊ Korektura Jelena PetroviÊ Priprema za πtampu Maja Keser ©tampa Tlaciarne Banska Bistrica, SlovaËka Tiraæ 1.200 ISBN 978-86-7928-334-4 www.mladinska.rs

Izvori ilustracija IzdavaË bi æeleo dolenavedenima da zahvali za odobrenje da se fotografije koje su u njihovom vlasniπtvu reprodukuju za potrebe ovog izdanja (legenda: a ∑ gore; b ∑ dole/dno strane; c ∑ centar, sredina; f ∑ sasvim, krajnje; l ∑ levo; r ∑ desno; t ∑ vrh strane) Erich Lessing / Moscow, Tretjakov Gallery ∂ ADAGP, Paris and DACS, London 2008 4-5; Galleria degli Uffizi, Florence, Italy 110-111; Alte Pinakothek, Munich, Germany 168bl, Bibliothèque nationale, Paris 168br, British Museum, London 168fbr, 314fclb, Kunsthistorisches Museum, Vienna, Austria 168tr, Los Angeles County Museum of Art, CA, USA / Lauros / Giraudon / ∂ ADAGP, Paris and DACS, London 2015 478tr, Louvre, Paris 168tl, Narodni Galerie, Prague, Czech Republic / Giraudon 169t, 169bl, Prado, Madrid / Giraudon 169br, Egyptian National Museum, Cairo, Egypt / Photo ∂ Boltin Picture Library 314cla, Louvre, Paris / Peter Willi 314fcra, Museo Archeologico Nazionale, Naples, Italy 314fcla, National Gallery, London (The Hay Wain) 314cra, Victoria & Albert Museum, London / The Stapleton Collection 314crb, Wallace Collection, London 314clb, Rijksmuseum Amsterdam: Rijksmuseum, Amsterdam, The Netherlands 314br, Photo SCALA, Florence: 314bc, Musée de la Ville de Paris / Musée du Petit-Palais, France / Giraudon 315clb, Musée Picasso, Paris / Peter Willi / ∂ Succession Picasso / DACS, London 2015 315cra, Musée Rodin, Paris / Philippe Galard 315tl, Osterreichisches Galerie, Vienna, Austria 315ca, Paris and DACS, London 2015 315bc, Rasmus Meyers Samlinger, Bergen, Norway, ∂ Munch Museum / Munch - Ellingsen Group, BONO, Oslo / DACS, London 2008 315crb, Victoria & Albert Museum, London 315bl, ∂ Tate, London 2013: 315t, Haags Gemeentemuseum, The Hague, Netherlands 434br, Musée national d’art moderne, Centre Pompidou, Paris / Lauros / Giraudon / ∂ ADAGP, Paris and DACS, London 2015 434c, Musée national d’art moderne, Centre Pompidou, Paris / Flammarion, ∂ ADAGP, Paris and DACS, London 2008 434fcl, 435bc, Musée national d’art moderne, Centre Pompidou, Paris / Peter Willi, ∂ ADAGP, Paris and DACS, London 2008 434cr, Museum of Art, Tula, Russia 434cl, School of Oriental & African Studies Library, Uni. of London 545tl, Schroeder House, built in 1923-24 (photo), Rietveld, Gerrit (1888-1964) / Utrecht, Netherlands 434t, State Russian Museum, St. Petersburg, Russia 434fcr, Tretyakov Gallery, Moscow 311cra, 434bl, Haags Gemeentemuseum, The Hague, Netherlands 434br, Hermitage, Saint Petersburg, Russia 435tr, Musée national d’art moderne, Centre Pompidou, Paris / Peter Willi, ∂ ADAGP, Paris and DACS, London 2008 435cl, Musée national d’art moderne, Centre Pompidou, Paris / Peter Willi. ∂ ADAGP, Paris and DACS, London 2008 435br, privatna zbirka / Roger-Viollet, Paris 435ftl, na pozajmici u Hamburg Kunsthalle, Hamburg, Germany ∂ Gerhard Richter 586bl, Hamburger Kunsthalle, Hamburg, Germany ∂ Gerhard Richter 586bc, Kunsthalle, Hamburg, Germany ∂ Gerhard Richter 586br, Christopher Felver ∂ Gerhard Richter 586cl, dbimages ∂ Marina AbramoviÊ. LjubaznoπÊu Marine AbramoviÊ i Sean Kelly Gallery, New York. DACS 2018 588bl, Maurizio Cattelan: ∂ Maurizio Cattelan. Photo ∂ Stefan Altenburger Photographies, Zurich. LjubaznoπÊu Maurizio Cattelan Archive 588tl, Michael Landy: ∂ Michael Landy, ljubaznoπÊu umetnika i Thomas Dane Gallery.

Photo ∂ Andy Woodmann, London 588tr; ljubaznoπÊu Maureen Paley, London 588br.

ART brosura - fin.indd 4

6/19/19 11:59 AM

Konsultant izdavaËkog kolegijuma Endrju Grejam-Dikson Endrju Grejam-Dikson jedan je od vodeÊih likovnih kritiËara i televizijskih novinara u anglofonom svetu. Vodio je πest znaËajnih TV serija posveÊenih umetnosti na Bi-Bi-Siju, ukljuËujuÊi i Ëuvene serijale Istorija britanske umetnosti, Renesansa i Umetnost i veËnost. VeÊ viπe od 20 godina redovno objavljuje kolumnu u rubrici posveÊenoj likovnoj umetnosti, prvo na stranicama Indipendenta, a odskora u Sandej telegrafu. Napisao je viπe knjiga, o πirokom spektru tema: od srednjovekovnog slikarstva i skulpture, do savremene umetnosti.

Glavni konsultant Ijen »ilvers Pisac i urednik, objavio viπe knjiga, pored ostalih: Oksfordski reËnik umetnosti, Barok i doba neoklasicizma, ReËnik umetnosti dvadesetog veka i Razotkriveni umetnik: slikari i njihovi autoportreti. StruËni je konsultant za poglavlja ove knjige posveÊena umetnosti 17. i 18. veka.

Konsultanti Posmatranje umetnosti Meri Akton Nastavnik i predavaË istorije umetnosti, Odeljenje za struËno usavrπavanje, Oksfordski univerzitet. Autor izdanja Kako gledati slike i Kako gledati modernu umetnost Od preistorije do 15. veka nove ere Dr Pol Tejlor PomoÊnik kustosa Fotografske zbirke, Institut Varburg, Londonski univerzitet. Od novijih naslova izdvaja se Ikonografija bez teksta Renesansa i manirizam Dr Madalena Spanjolo Viπi nauËni saradnik pri Vili I Tati, Univerzitetskom centru za studije italijanske renesanse Harvardskog univerziteta u Firenci Umetnost 19. veka Karolin Begler Urednica, Art kvoterli i Rivju, UmetniËka fondacija, London.

Autor izdanja Umetnost u æiæi: BeË Umetnost 20. veka Dæon Glejvs-Smit Pisac, bivπi viπi predavaË istorije umetnosti na Univerzitetu u Stafordπiru u Engleskoj. Dela: Savremena umetnost i ReËnik moderne umetnosti Japanska umetnost Dr Meri AriËi Nastavnik, predavaË i spoljni akademski saradnik, ©kola za orijentalne i afriËke studije pri Londonskom univerzitetu Kineska umetnost Dr Alison Bejli Direktor Centra za kineske studije pri Institutu za azijske studije, Univerzitet Britanske Kolumbije u Vankuveru

ART brosura - fin.indd 5

Umetnost Indije i jugoistoËne Azije Dr Heder Elgud Direktor kursa za postdiplomske studije u oblasti azijske umetnosti pri ©koli za orijentalne i afriËke studije Univerziteta u Londonu AfriËka umetnost Barbara Marej Pisac, urednik, kustos i aktivistkinja u oblasti zaπtite savremene afriËke umetnosti AmeriËka umetnost Dr Dæulija Rozenbaum Profesor istorije umetnosti, Koledæ Bard, Anandejl-on-Hadson, Njujork.

Dela: Vizija pripadnosti: Umetnost Nove Engleske i stvaranje ameriËkog identiteta LatinoameriËka umetnost Dr Suzan L. Abert Asistent profesora istorije umetnosti, Koledæ Bard, Anandejl-on-Hadson, Njujork. Autor dela Leonora Karington: Nadrealizam, alhemija i umetnost Australijska umetnost Dr Dæenifer MiËel PoËasni nauËni saradnik, Univerzitet Monaπ, Melburn

Saradnici Sajmon Adams Ana Fiπel En Kej Din Kening Dejv King Lari Makginiti Metju Rejk Najdæel RiËi Piter ©arok Markus Viks Dæud Velton Ijen ZaËek

6/19/19 11:59 AM

Sadræaj Posmatranje umetniËkog dela 12 Tema i kompozicija 14 Perspektiva i vizura 20 Svetlost i senka 22 Medijumi i tehnike 24 Boja 30 Potezi Ëetkicom i tekstura 34

Od preistorije do 1400. n. e. 36 Preistorijska umetnost 38 Drevni Bliski istok 42 Drevni Egipat 46 Civilizacije Istoka 50 AntiËka GrËka 52 Teme: Aktovi 56 Etrurci i Stari Rim 59 Izvan carstava 62 Rano hriπÊanstvo i Vizantija 64

ART brosura - fin.indd 8

Karolinπka umetnost 66 Otonska umetnost 67 Vikinπka umetnost 68 Anglosaksonska i keltska umetnost 69 Rana islamska umetnost 72 Juæna Azija 74 JugoistoËna Azija 76 IstoËna Azija 78 Srednja i Juæna Amerika 80 RomaniËka i gotiËka umetnost 82 Rana italijanska umetnost 84 Internacionalna gotiËka umetnost 88

15. i 16. vek 90 Italijanska renesansa 92 Teme: Mit i legenda 128 Renesansa na severu Evrope 138 Teme: Pejzaæ 152 Manirizam 175 Kina: Dinastija Ming 185

Japanska umetnost 188 Srednja i Juæna Amerika 190

17. i 18. vek 192

Barok 194 Teme: Mrtva priroda 208 Rokoko 242 Teme: Æivotinje 260 Neoklasicizam 266 Engleski akvarelisti 276 Kolonijalna Amerika 278 Kina: Dinastija ∆ing 281 Japanska umetnost 285 Islamska umetnost 288 HinduistiËka umetnost 292

19. vek 294

Romantizam 296 Teme: Ljubav 314 Realizam 324

6/19/19 11:59 AM

Prerafaeliti 332 Viktorijanska umetnost 334 Francuska akademska umetnost 336 Japanska umetnost 338 Impresionizam 340 Neo- i postimpresionizam 360 Teme: Deca 370 Nabisti 380 Simbolizam i art nuvo 382 Skandinavska umetnost 388 Kraj veka 391 Vajarstvo 394 AfriËka umetnost 396 Okeanija 398

Pojava apstrakne umetnosti 434 Teme: Rad 442 Rani britanski modernizam 446 Rani ameriËki modernizam 452 Naivno slikarstvo 454 Pariska πkola 458 Konstruktivizam 462 Dadaizam 466 Nadrealizam 470 Nova objektivnost (Neue Sachlichkeit) 480 Bauhaus 482 Avangarda 486 Realizam i figurativno slikarstvo 490 MeksiËka umetnost 496

Rani 20. vek 400

Od 1945. do danas 500

Fovizam 402 NemaËki ekspresionizam 408 Predratni BeË 412 Kubizam 416 Futurizam, rajonizam i orfizam 428

ART brosura - fin.indd 9

Apstraktni ekspresionizam 502 Teme: Rat 508 Posleratna Evropa 514 Apstraktno slikarstvo i vajarstvo 521 MinimalistiËka umetnost 527

Pop art 531 Teme: Portreti 544 Op-art i kinetiËka umetnost 546 Asemblaæ, umetnost ubreta i zemljana umetnost 549 Konceptualna umetnost 555 Figurativno slikarstvo 561 Superrealizam 568 FeministiËka umetnost 570 Neoekspresionizam i umetnost grafitâ 572

Novi mediji 576 Savremeno vajarstvo 581 Umetnost australijskih Aboridæina 584 Evropa danas 586 Afrika danas 589 Azija danas 591 Severna Amerika danas 593 ReËnik 596 Indeks 599 Izjave zahvalnosti 610

6/19/19 11:59 AM

POGLED izbliza

Alegorija proleÊa Sandro BotiËeli

ITALIJANSKA RENESANSA

Ovo je jedno od najpoznatijih, najcenjenijih i najËeπÊe analiziranih dela evropske umetnosti. UËeni ljudi ulagali su i ulaæu ogroman trud ne bi li odgonetnuli tajnu nastanka ove slike ili proniknuli u njeno znaËenje, ali i dalje mnogo toga u vezi s njom ostaje zagonetka. Gotovo je izvesno da je delo uraeno po porudæbini BotiËelijevog najpouzdanijeg pokrovitelja, Lorenca di PjerfranËeska de MediËija (1463-1503), ili da je liËno njemu bilo namenjeno, premda podatak da je naslikano za MediËijevu svadbu 1482. godine i dalje ostaje u domenu nagaanja (mnogi struËnjaci tvrde da je slika nastala nekoliko godina ranije).

PriËa

2

Razni klasiËni i savremeni autori (ukljuËujuÊi Policijana, dvorskog pesnika MediËijevih) pominju se kao moguÊi izvori nadahnuÊa za pojedine aspekte Alegorija proleÊa (ital. Primavera), ali stiËe se utisak da ova kompozicija ne sledi fabulu bilo kojeg konkretnog knjiæevnog dela. Prikazane figure simbol su godiπnjeg doba ∑ proleÊa ∑ i lako ih je dovesti u vezu s ljubavlju. Levo je Merkur, glasnik bogova, a pored njega su tri Gracije, pratilje boginje ljubavi Venere, koja stoji u sredini, dok joj je Kupidon iznad glave; desno vidimo Zefira (zapadni vetar) koji progoni nimfu Hloris, a ova se, na njegov dodir, preobraæava u Floru, boginju cveÊa.

1

3

1

2

Kompozicija

Uzviπena srediπnja figura Venere stavlja akcenat na simboliËko znaËenje ove boginje u spajanju klasiËnih i renesansnih pojmova ljubavi i lepote. Ona, takoe, predstavlja prelaz izmeu dve zasebne „priËe” koje se odvijaju levo i desno od nje, a koje se bave duhovnom (tri Gracije), odnosno telesnom ljubavlju (Zefir otima Hloris).

15. I 16. VEK

110

1SIMETRIJA Stabla pomorandæe svijaju grane

nad Venerinom glavom, stvarajuÊi oko nje svod nalik oreolu. Vertikale i dijagonale koje Ëine stabla u pozadini odraz su poloæaja koje zauzimaju figure, stvarajuÊi upeËatljiv piktoralni sklad.

3

1NAVO–ENJE OKA Uzdignut poloæaj boËnih

figura doprinosi navoenju oka ka srediπnjoj figuri Venere, dok πake i stopala okrenuti u suprotnim smerovima stvaraju oseÊaj kretanja.

1VENERA U sredini slike je Venera, koja predvodi svetkovinu proleÊa, koje u njenoj boæanskoj baπti veËito traje. Mada se danas ova boginja doæivljava prevashodno kao erotski simbol, u doba renesanse ona je predstavljala mnoge vrline. Lorenco di PjerfranËesko de MediËi joπ je bio u pubertetu kada je ova slika naslikana i Venera je moæda trebalo da ga usmeri na put kojim idu Ëasni ljudi.

1LIKOVI Devet figura potiËu iz klasiËne

mitologije, i sve su povezane s drevnim proleÊnim svetkovinama. Sleva nadesno one predstavljaju Merkura, tri Gracije, Kupidona (gore), Veneru, Floru, Hloris i Zefira.

ART brosura - fin.indd 110

„ ProleÊe hodi kuda ona vodi, a... pred njima, na krilima, stiæe prethodnica Venerina

”

LUKRECIJE, RIMSKI PESNIK, 1. vek pre n. e.

1MERKUR Merkur, glasnik bogova, prikazan je ovde kao Ëuvar vrta koji podiæe svoj kadukej, πtap oko kojeg su se ispreplitale zmije (simbol lekara), u nameri da njime rastera oblake kako niπta ne bi naruπilo sklad veËitog proleÊa koje u vrtu vlada. Ovo je, po svemu sudeÊi, nestaπna umetnikova aluzija na samu porodicu MediËi, Ëije prezime na italijanskom znaËi „lekari”.

2ZEFIR I HLORIS Zefir

(zapadni vetar) prikazan je kako progoni nimfu Hloris.

BotiËeli je ovekoveËio trenutak kad se nimfa preobraæava u Floru, boginju cveÊa, a iz usta, umesto daha, poËinje da joj izlaze „ruæe proleÊne”. Figura do nje na slici predstavlja je veÊ potpuno preobraæenu u Floru.

6/19/19 11:59 AM

4

Tehnika

Primavera je slikana temperom na drvenom panelu, πto je, inaËe, uobiËajena tehnika kojom se BotiËeli sluæio, 3 mada je ponekad radio i na platnu (kao πto je, recimo, sluËaj s Roenjem Venere). »esto je, takoe, unosio 2 izmene u standardnu metodu upotrebe tempere, tako πto je u boju dodavao ulja, usled Ëega je ona, moæe biti, postajala teËnija i prozraËnija. Bio je vrstan zanatlija, koji je upotrebljavao samo najbolje raspoloæive materijale, a boju je nanosio u slojevima kako bi stvorio izvanredno fine tonske i svetlosne efekte.

1

4IDEALNA LEPOTA BotiËeli je iskazivao naklonost prema jedinstvenom tipu æenske lepote i bez obzira na to da li je reË o religioznim ili mitoloπkim temama ∑ BotiËelijeve Bogorodica i Venera su iz istog kalupa.

Zlatokose, pûti boje slonove kosti, proæete nekom ozbiljnom, nesvakidaπnjom gracioznoπÊu ∑ takve su bile njegove æene.

2

1

3NAGLA©ENA DEKORATIVNOST BotiËeli

3

UMETNICI 15. VEKA

je bio opËinjen dekoracijom i stilizovanom πarom. Florina bela, cvetna haljina moæda je bila nadahnuta sliËnim odevnim predmetima kakve su se tada nosile na maskaradama; Policijano takve haljine opisuje kao „oslikane ruæama, cveÊem i zelenilom”. Blago naglaπen zlatni detalj na rukavu izveden je upotrebom neke vrste zlata u prahu pomeπanog s lepkom.

1TEPIH OD CVE∆A O oseÊanju dubine na

4

111 15. I 16. VEK

ovoj slici jedva da se moæe govoriti, a ovaj „cvetni tepih” priziva ravnu πaru flamanskih tapiserija koje su bile popularne u Firenci toga vremena. CveÊe je ostalo neugaæeno, jer obliËja iznad njega nemaju teæinu.

1RUKE KOJE GOVORE BotiËeli je bio vrstan crtaË, i ovi izraæajni pokreti rukama bili su mu, oËigledno omiljeno sredstvo da slike oplemeni poetskom gracioznoπÊu. Ovde se πake dve Gracije meusobno prepliÊu stvarajuÊi elegantan svod iznad njihovih glava.

ART brosura - fin.indd 111

6/19/19 11:59 AM

Albreht Direr Roen u NIRNBERGU, 1471; umro u NIRNBERGU, 1528.

Direr, najveÊi nemaËki renesansni umetnik, bio je briljantan crtaË, a njegove slike su u istoj ravni s delima njegovih italijanskih savremenika. Njegove minuciozne, fino tonirane grafike uzdigle su ovaj likovni Autoportret medijum do dotad nesluÊenih visina.

Kao i njegovog savremenika Leonarda da VinËija, i Direra je opËinjavala svakodnevica. On je prvi slikao realistiËne akvarele ∑ na jednom od najËuvenijih prikazan je, Ëudesno i precizno, obiËan grumen zemlje. Baπ kao Leonardo, ni on nije bio zainteresovan samo za likovne umetnosti ∑ dvadesetih godina 16. veka objavio je knjige o merama, utvrenjima i proporcijama ljudskog tela.

POGLED izbliza

OKO Direr verno prenosi

RENESANSA NA SEVERU EVROPE

i ono πto na njemu nije savrπeno ∑ desno oko mu je veÊe i niæe od levog. Odπkrinuo nam je i vrata svoje duπe: pogled mu je bistar, ali se u njemu nazire zla slutnja.

ÆIVOTOPIS 1484. U trinaestoj godini pravi odliËan autoportret srebrnom olovkom 1486. UËi zanat kod slikara Mihaela Volgemuta 1494. Boravi u Italiji 1498. Objavljuje Apokalipsu ∑ prvu knjigu koju je u celosti ilustrovao i publikovao jedan umetnik 1505. Opet boravi u Italiji, i najveÊi deo vremena provodi u Veneciji 1507. VraÊa se u NemaËku 1520. Putuje u Nizozemsku 1528. Umro u Nirnbergu 4Bogorodica i mali Isus sa kruπkom Ovo je jedna od mnogih slika Bogorodice s Detetom koje su izaπle iz Direrovog ateljea. Bogorodica je prefinjena, dete malo robusnije. 1512, ulje na panelu, 49 × 37 cm, Istorijsko-umetniËki muzej, BeË, Austrija

168

15. I 16.VEK

2Sveti Jeronim u svojoj radnoj sobi Direr prikazuje Svetog Jeronima (sa njegovim legendarnim saputnikom lavom) utonulog u samoÊu i duboko promiπljanje ∑ ova tema bila je privlaËna obrazovanoj renesansnoj eliti.

1514, gravira, 24 × 19 cm, Nacionalna biblioteka, Pariz, Francuska

POGLED izbliza

1Autoportret Direr je verovao da je umetnikova misija odraz poslanja Isusovog, pa je, po svemu sudeÊi, sebe svesno slikao tako da liËi na Hrista.

Isus je Ëesto prikazivan u ovakvim, simetriËnim, kompozicijama gde gleda pravo u posmatraËa. Zagasiti ton pozadine stvara ambijent svetosti.

Prstima prihvata krzno koje nosi, moæda na taj naËin aludirajuÊi na svoj poziv, jer krzno podseÊa na slikarsku Ëetkicu. 1500, ulje na panelu, 67 × 49 cm, Stara pinakoteka, Minhen, NemaËka

ART brosura - fin.indd 168

OSVETLJENJE Direr je postigao neprevazienu suptilnost u nijansiranju i izdaπnosti teksture. Koliko je Sveti Jeronim posveÊen uËenju, toliko je i umetnik, Ëini se, posveÊen vernom prikazivanju svetla.

1Adam i Eva Eva prima jabuku od

zmije, dok Adam pruæa ruku da je uzme on.

Adamovu figuru Direr je oblikovao po uzoru na Apolona Belvederskog, Ëuvenu klasiËnu skulpturu. 1504, gravira, 25 × 19 cm, Britanski muzej, London, V. Britanija

6/19/19 11:59 AM

NEMA»KA RENESANSA 169 15. I 16. VEK

1Svetkovina ruæinih venaca Direr je ovaj oltar napravio za nemaËku Crkvu Sv. Vartolomeja u Veneciji. Njegov cilj bio je da pokaæe kako je kadar da se nadmeÊe s venecijanskim slikarima, a i da „uÊutka one koji su govorili da sam ja dobar graver, ali da ne umem sa bojama”. 1506, ulje na panelu, 162 × 194 cm, Narodna galerija, Prag, »eπka Republika

POGLED izbliza

PIONIR AUTOPORTRETA Direr

„©ta je lepota ja

ne znam, iako ona prianja uz mnoge stvari ”

DIREROV EPITAF

ART brosura - fin.indd 169

U KONTEKSTU

CAR MAKSIMILIJAN I

Mnogi vaæni ljudi pojavljuju se na ovoj slici, meu ostalima i papa Aleksandar VI, koji kleËi levo od Bogorodice. Ovo je car Maksimilijan I ∑ jedan od najznaËajnijih Direrovih pokrovitelja ∑ kome Bogorodica na glavu stavlja krunu od ruæâ.

UMETNIK SÂM Direr je naslikao i sebe u razgaljenoj druæini na ovoj slici. Na sebi ima raskoπan krzneni ogrtaË, a paænju posmatraËa privlaËi tako πto prema njemu okreÊe glavu.

U ruci Direr dræi dokument na kojem piπe kako se umetnik zove, kad je nastala slika, koliko mu je vremena bilo potrebno da je zavrπi (pet meseci) i, πto je posebno vaæno, koje je umetnik nacionalnosti.

je bio prvi umetnik koji je napravio Ëitav niz autoportreta ∑ i crteæa i slikâ ∑ i to u raznim periodima æivota.

Ovi radovi prikazuju nam jednog uspeπnog, samouverenog Ëoveka.

PutujuÊi po Italiji, Direr je uvideo da nema razloga da jedan umetnik bude ponizan, provincijski zanatlija, veÊ da moæe da postane slavan i poπtovan.

Iz Venecije je pisao svom drugu u NemaËku: „Ovde sam gospodin Ëovek, tamo sam parazit.”

Autoportret s rukavicama, rad Albrehta Direra (1498).

6/19/19 11:59 AM

Ljubav Izazov koji predstavlja prikazivanje ljubavnih oseÊanja privlaËio je mnoge umetnike, u svim epohama i iz svih kultura, podstiËuÊi ih da pronau odgovarajuÊi priËu, lik ili temu kojima Êe na najbolji naËin izraziti ovu emociju. AntiËka boginja Venera je, na primer, najdugoveËniji popularni simbol idealizovane ljubavi u umetnosti Zapada. Postrenesansne predstave ljubavi naginju prema naglaπenijem realizmu, odmenjujuÊi savrπene ideje viteπtva i romanse primetno liËnijim predstavama Ëiste telesnosti. I dok je umetnicima neretko bilo draæe da se usredsrede na prizore romantiËne ili seksualne ljubavi, teme univerzalne, duhovne i platonske ljubavi takoe nisu ostale neobraene.

Anjolo Bronzino Dok oko njih stoji grupa figura sa alegorijskim znaËenjem, ukljuËujuÊi i krilato Vreme, Bronzinovi Venera i kupidon, ovako erotizovano, svedoËe o umetnikovoj veπtini u slikanju tonova ljudske pûti. Oko 1540∑1550, ulje na panelu, 147 × 117 cm, Nacionalna galerija, London, V. Britanija

3Prestup Æan-Antoan Vato PosmatraË

se oseÊa kao voajer koji prisustvuje ovom prizoru neæeljenog telesnog zbliæavanja. 1717, ulje na platnu, 40 × 32 cm, Luvr, Pariz, Francuska

3Presto, iz Tutankamonove grobnice Egipatska umetnost Ova neæna slika ∑ æena miropomazuje mladog faraona ∑ kitnjasto je ukraπena zlatnom bojom. Oko 1370∑1352 pre n. e, zlato, Egipatski muzej, Kairo, Egipat

LJUBAV

3 Mars i Venera iz kuÊe Marsa i Venere (zidna slika) Rimska umetnost Venera, boginja ljubavi, naπla se u zagrljaju boga rata Marsa, u prisustvu jednog kupidona. Prema jednoj priËi, ovaj kupidon roen je kao plod njihove ljubavi. Prvi vek nove ere, zidna slika, Pompeja, Italija

3Alegorija s Venerom i kupidonom

TEME U UMETNOSTI

314

1Alegorija o pravoj ljubavi Piter

1Paradni πtit oslikan figurama gospe, viteza i smrti Flamanska umetnost U prisustvu Smrti, vitez izjavljuje ljubav gospi. DugoveËnost prave ljubavi odlika je dvorske tradicije. 15. vek, koæom prekriveni πtit, Britanski muzej, London, V. Britanija

ART brosura - fin.indd 314

Purbuπ Flamanski manirista prikazuje erotizovanu viziju ljubavi nesputane druπtvenim normama. Oko 1547, ulje na panelu, 133 × 206 cm, Kolekcija Volas, London, V. Britanija

1Rada i Kriπna Indijska πkola Ljubav smrtnice Rade, udate æene, prema bogu Kriπni jedna je od omiljenih tema u hinduistiËkoj literaturi. Par je æivopisno obojen, okruæen bujnom prirodom. Oko 1780, akvarel na papiru, Viktorija i Albert muzej, London, V. Britanija 1Predlog Dæudit Lejster Rad naglašava telesnu nadmoÊ muπkarca ∑ dok æeni nudi novac ∑ koja baca preteÊu senku na ceo prizor. 1631, ulje na platnu, 31 × 24 cm, Mauritshaus, Hag, Holandija

1Jevrejska nevesta Rembrant van Rajn

Nezgrapno iskazana bliskost daje ovom prizoru primesu tajanstva. Oko 1666, ulje na platnu, 122 × 166 cm, Dræavni muzej, Amsterdam, Holandija

6/19/19 11:59 AM

3Poljubac Ogist Roden Fluidnost i pokret kojim odiπe Poljubac Ëine ovu sliku neprevazienom likovnom predstavom ljubavi. Roden ovo delo nije bogzna kako visoko cenio. 1888, mermer, 184 × 111 × 118 cm, Rodenov muzej, Pariz, Francuska

4Bankarski praznik Vilijam Strang Mada se par na slici oËigledno ne oseÊa opuπteno u ambijentu restorana, scenu donekle ublaæavaju cveÊe i maËka, simboli odanosti.

1912, ulje na platnu, 153 × 123 cm, Tejt, London, V. Britanija 3Zagrljaj Egon ©ile PrizivajuÊi Poljubac ©ileovog prijatelja Klimta, ovo delo obojeno straπÊu odaje svu toplinu s kojom se umetnik posveÊuje temama ljubavi i seksualnosti.

1917, ulje na platnu, 98 × 169 cm, Austrijska galerija, BeË, Austrija 3Poljubac Pablo Pikaso Evo tipiËnog primera Pikasove primene nekonvencionalnih tehnika ∑ kao πto je, recimo, viπestruka perspektiva ∑ u tretiranju popularnih tema. 1969, ulje na platnu, 97 × 130 cm, Pikasov muzej, Pariz, Francuska

LJUBAV 315 TEME U UMETNOSTI

1San Gistav Kurbe Æenska seksualnost bila je omiljena Kurbeova tema. Njegov naturalistiËki odnos prema æenskim telima izazvao je preneraæenost u zvaniËnim umetniËkim krugovima. 1866, ulje na platnu, 135 × 200 cm, Muzej Mala palata, Pariz.

1Ljubavnici iz Pesama na jastuku Kitagava Utamaro Ove prefinjene ilustracije pesama pripadaju tradiciji πunge, jednom obliku japanske erotske umetnosti. 1788, otisak sa drvene ploËe, Viktorija i Albert muzej, London, V. Britanija

ART brosura - fin.indd 315

1Ljubomora Edvard Munk Ljubomora baca teπku senku na ovu Munkovu umetniËku viziju. Æivotna snaga æene u srediπtu slike u kontrastu je sa πupljom teskobom ljubavnika u prednjem planu slike. 1895, ulje na platnu, 67 × 100 cm, Razmus Majers Samlinger, Bergen, Norveπka

2Parada ljubavi Fransis Pikabija U samu zoru dadaizma, Pikabija je napravio seriju slika koje prikazuju seksualnu sugestivnost maπinskih delova. 1917, ulje na kartonu, 95 × 72 cm, privatna zbirka

6/19/19 11:59 AM

NASTANAK APSTRAKTNE UMETNOSTI

Poreklo i uticaji

RANI 20. VEK

434

U prvoj deceniji 20, veka umetnici fovizma i ekspresionizma prekinuli su vezu izmeu boja koje koriste u predstavljanju prirode, sa jedne, i same prirode, s druge strane. Kubisti su predmete delili na viπe ravni prkoseÊi prostornim dimenzijama, dok su futuristi, opet, prkosili pojmu vremena. Bilo je umetnika koji su slikali portrete Umetnost bez teme ∑ revolucionarna nesvakidaπnje psiholoπke snage. je ideja zaËeta poËetkom 20.

Mnoge granice su prevaziene, a i veka. Na slikama viπe nije bilo umetniËkoj publici bilo je teπko da odræi prepoznatljivih ljudi i predmeta. korak sa svim novim deπavanjima.

Do 1910. godine ovi umetnici nisu Oni su ustupili mesta plutajuÊim prelazili mee konkretne realnosti ∑ oblicima ∑ nekima πto liËe na æiva slikali su prepoznatljive motive. »ak i biÊa, drugima, pak, geometrijskim ∑ Pikaso i Brak su u zavrπnim etapama blokovima boje tako velikim da analitiËkog kubizma okrenuli lea bi ispunili Ëitava platna, kao i nereprezentativnoj umetnosti. Na vertikalnim i horizontalnim linijama. njihovim platnima uvek su se mogli

instinktivno znali da je u samoj osnovi umetnosti pokuπaj Ëoveka da reprodukuje odreeno lice ovoga sveta, na umetnikov osobeni naËin, onako kako ga on vidi. Niπta jednostavnije neÊe slikarima i vajarima biti kad je doπlo do odsudnog prelaska na apstrakciju ∑ umetnost bez predstavljanja.

1©rederova kuÊa Holandski arhitekta Herit Ritfeld projektovao je ovu kuÊu dræeÊi se apstraktnih koncepata, kao πto su, recimo, lebdeÊa bela povrπina i naglaπene vertikalne i horizontalne linije. 1923∑1924, Utreht, Holandija

videti motiv i tema ∑ jedino πto je bilo sve teæe raspoznati ih.

Uklanjanje teme NajveÊi skok ∑ uklanjanje svake vizuelne spone sa svetom prepoznatljivih predmeta ∑ bilo je, ispostaviÊe se, vrlo teπko izvesti. Umetnici su, naime,

GLAVNI dogaaji 1910. NemaËki bakteriolog Paul Erlih pronaπao lek za sifilis. Ova bolest odnela je mnogo æivota, pokosivπi i brojne umetnike.

1911. Ruski kompozitor Aleksandar Skrjabin premijerno izvodi simfonijsku partituru Poema vatre za orkestar i reflektore, uveren da svaki ton u muzici ima odgovarajuÊu boju i da se moæe odsvirati pomoÊu svetla.

1924∑1925. Fotografije su prvi put poslate

preko Atlantika pomoÊu beæiËnog telegrafa.

Naredne godine realizovan je prvi prekoatlantski radio-prenos.

Nastanak apstraktne umetnosti HRONOLOGIJA Kandinski je balansirao na samoj ivici apstraktne umetnosti kad je stvarao Plavog jahaËa. Mondrijanovo Sivo drvo (vidi str. 444) gotovo da i nema nikakve veze sa naslovom koji nosi, a umetnik se apstraktnom idealu joπ viπe pribliæava u Kompoziciji sa crvenom, crnom, plavom i æutom. MaljeviË je 1915. prikazao sopstveno vienje apstraktnog slikarstva, predstavivπi javnosti svoju SuprematistiËku kompoziciju. Brankuzijeva Gospoica Pogani svodi portret na samu esenciju lica.

1909.

KANDINSKI Plavi jahaË

1915.

MALJEVI»

SuprematistiËka kompozicija

oko 1920.

BRANKUZI

Gospoica Pogani

Umetnost bez predmeta

1Suprematizam Kazimir MaljeviË i El Lisicki MaljeviË je na raznim projektima saraivao s Lisickim, koji je razvijao jedan potpuno novi pristup dizajnu, svojevrsnu sintezu arhitektonskih formi i slikarstva. Ovo je nacrt za pozoriπnu zavesu. 1919, olovka, akvarel i tuπ na papiru, 45 × 62,2 cm, Tretjakovska galerija, Moskva, Rusija

Apstraktni pojmovi u to vreme nisu bili potpuno nepoznati. Pejzaæi i morske panorame Dæ. N. V. Tarnera, naslikani tridesetih i Ëetrdesetih godina 19. veka, Ëesto su bili pravi vrtlozi atmosferskih boja i apstraktnih elemenata ∑ mada Êe svaki posmatraË na kraju prepoznati kravu na paπnjaku ili brod na moru.

Impresionisti su olabavili realistiËke stege koje su umetnika vezivale za fiziËki svet i ponekad uspevali da se pribliæe apstrakciji. Moneovi Lokvanji (zapoËeti 1899) ili senoviti stogovi sena iz istoimene serije nastale 1890∑1891. pravi su primeri. ©to je posebno vaæno, svi pioniri apstraktnog slikarstva prolazili su kroz impresionistiËku fazu.

U dekorativnim umetnostima uvek je bilo apstraktnih πara: u keramici, tapiserijama i dizajnu nameπtaja. Art nuvo, u svim svojim varijantama koje su se razlikovale od zemlje do zemlje, istu dekorativnost preneo je na samu sliku. Viπe nego bilo ko drugi, Gustav Klimt (vidi str. 411∑413) postavio je apstraktne ukrasne motive u samo srediπte svoje umetnosti ∑ njegov Poljubac bio bi nezamisliv da onaj ljubavni par nosi neπto svakodnevno.

Duhovni ideali Kojim god da su se putevima kretali pioniri apstraktne umetnosti Vasilij Kandinski, Kazimir

ART brosura - fin.indd 434

1925.

KANDINSKI Æuto, crveno, plavo

MaljeviË, Konstantin Brankuzi i Pit Mondrijan, a svi voeni æeljom da stvore neki individualni, osobeni apstraktni stil, jedan poriv svima im je bio zajedniËki. Oni su, naime, æeleli da samoograniËavajuÊim materijalnim vrednostima koje su preovladavale u druπtvu kojem su i oni sami pripadali, suprotstave nove, duboke duhovne ideale.

Tim umetnicima namera je bila da uËine nemoguÊe ∑ da vrate sat unazad tako πto Êe skoËiti daleko u buduÊnost i stvoriti umetnost koja Êe biti ravna ma kojoj umetnosti iz proπlosti, tako da svako umetniËko delo sadræi svoj sopstveni unutraπnji kosmos. Njihov pristup kreativnosti bio je oslonjen na antiËku filozofiju, ezoteriËna istoËna verovanja i dela novih mistika. Æeleli su da njihova umetnost posmatraËu pruæi obrazloæenje i uputstvo za jedan sreen, duhovno bogat æivot.

1928∑1932.

MALJEVI»

Tri devojËice

1Kompozicija 17 Teo van Duzburg Blizak Mondrijanovom vienju umetnosti i Duzburg je poËeo sve viπe da izbegava boje. 1919, ulje

na platnu, 50 × 50 cm, Gradski muzej u Hagu, Holandija

ZnaËaj muzike Muzika je bila zvezda vodilja za apstraktne umenike.

Kompozitorima je veÊ dugo polazilo za rukom da sluπaoce prenesu u neke druge svetove, a da pritom nisu morali neposredno, direktno da im predoËavaju prirodu. Nisu instrumenti oponaπali kukurikanje petlova, niti plaË beba. A opet, publika na koncertima je uz odgovarajuÊe zvuke lako mogla da zamisli i seoski ambijent, i meπkoljenje u kolevci.

Ako je muzika mogla da bude apstraktna, ureena i puna emocionalnog naboja, onda su isto to mogle i likovne umetnosti.

6/19/19 11:59 AM

Vasilij Kandinski Roen u MOSKVI, 1866; umro u NEJIU na SENI, 1944.

1866. Roen u Moskvi, kao sin bogatog trgovca Ëajem 1886∑1896. Studira i predaje pravo na Moskovskom univerzitetu 1895. Pod dubokim utiscima posle izloæbe Moneovih Stogova sena 1896. Seli se u Minhen i studira na tamoπnjoj akademiji 1911. S Francom Markom osniva grupu Plavi jahaË (vidi str. 408) 1915∑1917. Rastaje se od Minterove; u Moskvi stupa u brak s Ninom fon Andrejevski 1921. Odlazi iz Moskve, razoËaran sovjetskom umetnoπÊu

3Zimski pejzaæ OËigledan je uticaj fovistiËkih boja u njegovim ranim radovima; Kandinski poseæe za jakom linijom i konturom, osnovnim elementima njegove potonje, Ëisto apstraktne umetnosti. 1909, ulje na platnu, 76 × 98 cm, Ermitaæ, Petrograd, Rusija

NASTANAK APSTRAKTNE UMETNOSTI

Vasilij Kandinski, jedan od pionira apstraktne umetnosti, kao tridesetogodišnjak odbacio je obeÊavajuÊu akademsku karijeru da bi postao slikar. Iz Moskve se preselio u Minhen koji je u to vreme bio napredan umetniËki centar. Uz oËevu novËanu pomoÊ Kandinski je organizovao grupe umetnika, Fotografija predavao slikarstvo i putovao po svetu sa voljenom æenom, Borisa slikarkom Gabrijelom Minter. Godine 1908. napustili su Lipnickog grad i skrasili se na selu, u nemaËkom Murnauu. Stil Vasilija Kandinskog kretao se od æivopisnog ekspresionistiËkog manira ka apstrakciji, i njegov rad predstavlja polaznu taËku za onu apstrakciju koja se prevashodno bavi emocijom, a ne geometrijom i redom. Godine 1912. objavio je rad O duhovnom u umetnosti u kojem iznosi uverenje da boje i oblik mogu da komuniciraju sa posmatraËem a da pritom ni na koji naËin ne upuÊuju na temu. U Moskvi, u vreme revolucionarnih previranja, Kandinski je pomagao u procesu reorganizacije umetniËkih obrazovnih institucija, a za potrebe nove sovjetske vlasti. Godine 1921. vratio se u NemaËku, a godinu dana kasnije poËeo da radi na Bauhausu (vidi str. 482).

ÆIVOTOPIS

2Æuto, crveno, plavo Po njegovom poimanju oblika i boje, svaki „primarni” oblik ima svoju odgovarajuÊu boju ∑ æuta je boja trougla, crvena kvadrata, a plava ∑ kruga.

Ovde Kandinski izvodi varijacije na datu temu. 1925, ulje na platnu, 127 × 200 cm, Centar Æoræ Pompidu, Pariz, Francuska

POGLED izbliza

MOTIV RE©ETKE Kandinski je

435 435 RANI 20. VEK

prvi uveo iskoπenu reπetku, slikom Crna reπetka iz 1922. Ovde sama reπetka nije toliko dominantna, delimiËno i zato πto se sastoji iz svih boja koje je na slici okruæuju.

4Plavi jahaË Proces uklanjanja naracije

i predmetnog sadræaja kod Kandinskog je bio postepen ∑ jahaË i plavi konj joπ se razgovetno vide. Po ovoj slici nazvano je druπtvo umetnika koje je Kandinski okupio u Minhenu 1911. godine. 1909, ulje na platnu, 94 × 130 cm, Centar Æoræ Pompidu, Pariz, Francuska

„ Apstraktna umetnost

postavlja jedan novi svet, koji na povrπini nema nikakve veze sa stvarnoπÊu, odmah do stvarnog sveta

”

VASILIJ KANDINSKI

ART brosura - fin.indd 435

1Nebesko plavo Ovi zagonetni plutajuÊi oblici verovatno su umetnikov prikaz mikroskopskih stvorenja koja su ga opËinjavala prilikom njegovih izleta na obalu Normandije. 1940, ulje na platnu, 100 × 73 cm, Centar Æoræ Pompidu, Pariz, Francuska

6/19/19 11:59 AM

Evropska umetnost danas istrajava na jednoj globalizovanoj umetniËkoj pozornici koja je nastala zahvaljujuÊi internetu, ali i Ëinjenici da se danas moæe putovati jeftinije i lakπe nego ikad.

2Fondacija Gugenhajm Otkada je tridesetih godina 20. veka osnovana u Njujorku, Fondacija Gugenhajm razvila se u multinacionalnu korporaciju koja se bavi sakupljanjem i izlaganjem dela savremene umetnosti. Zgradu u πpanskom gradu Bilbau u kojoj je smeπtena ispostava ove fondacije projektovao je Frenk Geri; ovo zdanje, otvoreno 1997, privlaËi isto toliko paænje kao i umetniËka riznica koja se u njemu Ëuva.

EVROPA DANAS

Izmenjene uloge

OD 1945. DO DANAS

586

Od osamdesetih godina 20. veka naovamo evropska umetnost uspela je bar donekle da vrati istaknuto mesto u svetskim okvirima, a samim tim i deo primata koji su joj preuzele SAD. DramatiËni i iznenadni slom komunizma krajem te decenije podstaÊi Êe Evropljane da ponovo svoj kontinent doæive kao jedinstven, zajedniËki prostor.

Uprkos ogromnoj podrπci francuske vlade, ukljuËujuÊi i izgradnju popularnog Bobura, tj. Centra Æoræ Pompidu ∑ Pariz nikada nije u potpunosti povratio ugled i ulogu koju je u razvoju savremene umetnosti igrao do sredine 20. veka. Otkako je neoskspresionizam postigao velike uspehe na meunarodnoj sceni, NemaËka je kao jako srediπte postajala sve vaænija taËka na umetniËkoj mapi sveta.

Kod ranijih naraπtaja umetnika zavidna karijera mogla je da se izgradi na ugledu u uæoj, lokalnoj zajednici, i mnoge liËnosti koje su se, recimo, proslavile u svojim zemljama ostajale bi praktiËno nepoznate izvan njihovih granica. Danas je, po svemu sudeÊi, od kljuËnog znaËaja dopreti do internacionalne publike. A ono πto najbolje prolazi na svetskoj sceni neretko je upravo ono πto potiËe iz umetnikove otadæbine. Tako je, recimo,

Tojmans oËigledno pravi belgijski umetnik, koji se u svom radu poziva na zemljake i prethodnike Ensora i Magrita, dok se Rihter bavi promiπljanjem politiËkih trauma kroz koje je prolazilo druπtvo nekadaπnje Zapadne NemaËke.

ZajedniËke teme Jedna od prepoznatljivih odlika savremene umetniËke scene bila bi ta da su mnogi nekadaπnji sukobi u meuvremenu znatno izgubili na znaËaju. Apstrakno protiv figurativnog, ili konceptualizam protiv slikarstva i skulpture ∑ ovakvi razliËiti pri-

stupi i suËeljavanja viπe nisu u stanju da raspale strasti kao nekada. Umetnici koji su i stilski i tehniËki izrazito razliËiti mogu se lako pribliæiti, i to zahvaljujuÊi ∑ zajedniËkim temama. Od tri ovde predstavljene umetnice, recimo, jedna je slikarka, a dve se bave instalacijama. Bilo kako bilo, Anet Mesaæe je znatno bliæa slikarki Pauli Rego, pre svega po kritiËkom odnosu prema æenskom identitetu i istraæivanju uspomena iz detinjstva. Silvi Fleri je, s druge strane, prava „postfeministkinja”; ona veliËa uæitak koji jedna bogata æena priËinjava sebi kad krene u kupovinu.

Evropa danas Gerhard Rihter Roen u DREZDENU, 1932.

ÆIVOTOPIS

Gerhard Rihter je u tehniËkom smislu jedan od najveÊih virtuoza savremenog slikarstva, ali i jedan od najinteligentnijih i najpromiπljenijih stvaralaca. Rihter se πkolovao u nekadaπnjoj istoËnoj NemaËkoj, gde se od slikara oËekivalo da proizvode realistiËnu umetnost koja Êe umeti da izae u Fotografija susret zahtevima dræave. Po prelasku na Zapad usvojio je Kristofera stil koji predstavlja svojevrsnu alternativu kako realizmu, Felvera tako i apstrakciji; poËeo je, naime, da radi sa fotografija.

Namera mu, meutim, nije bila da postigne πto realistiËniji prikaz.

Rihterove slike naglasak stavljaju upravo na nesavrπenost postupka izrade fotografije i dovode u pitanje upotrebu fotografije kao nekakvog izvora informacijâ o svetu u kojem æivimo. U fazi kad se okrenuo apstrakciji Rihter je, opet, pokazao naglaπenu sklonost iluzionizmu.

1952∑1956. Studije na Aademiji lepih umetnosti u Drezdenu 1961. Seli se u Diseldorf u tadaπnjoj Zapadnoj NemaËkoj; radi pod uticajem Bejkona i –akometija 1962. Prve slike zasnovane na nerazgovetnim fotografijama 1985. U BeËu primio Nagradu Oskar Kokoπka 2012. Retrospektivna izloæba u Londonu. Parizu i Berlinu

3Apstraktna slika (Kanaleto) Površinski efekat ovog diptiha ostvaren je nanošenjem nekoliko slojeva vlažne boje. Razmazane horizontalne trake boje stvaraju efekat sliËan onome koji stvara svetlost na vodi, odakle potiËe sliËnost sa venecijanskim slikarom Kanaletom. 1990, ulje na platnu, Kunsthale, Hamburg, NemaËka

1Porodica ©mit Evo jedne od tipiËnih Rihterovih

slika iz πezdesetih ∑ uraena je po fotografskom snimku, a ne po æivim modelima. 1964, ulje na platnu, 125 × 130 cm, Galerija umetnosti u Hamburgu, NemaËka (trenutno na pozajmici)

ART brosura - fin.indd 586

1S. sa detetom I u jednom intimnom prizoru kao πto je ovaj, gde vidimo umetnikovu æenu s novoroenËetom, sliku dobijamo iz druge ruke, kroz jednu nesavrπenu fotografiju. Rihter je naËinio veÊi broj portreta Ëlanova svoje porodice sluæeÊi se fotografskim snimkom kao osnovom za rad. 1995, ulje na platnu, Galerija umetnosti u Hamburgu, NemaËka

6/19/19 11:59 AM

Paula Rego ÆIVOTOPIS

Roena u LISABONU, 1935.

Slikarka Paula Rego uspela je da istraje u svojoj nameri da onaj pripovedaËki, narativni element ostane u samoj sræi njene umetnosti. NadahnuÊe, pak, ona pronalazi u bajkama, legendama, popularnim filmovima, stripovima. »esto o njoj govore kao „slikarki feministkinji”, πto ona sama, istina, ne Fotografija opovrgava. U njenom radu Ëesto nailazimo na teme kao πto je »arlsa Sterdæa potËinjavanje æenâ, ili nasilje kao glavno obeleæje u odnosima izmeu polova. Mada je godinama radila u Londonu, a i danas je smatraju jednom od vodeÊih liËnosti savremene britanske umetnosti, ipak se ona prevashodno bavi izrazito represivnim ambijentom koji vlada u portugalskom druπtvu, u sredini u kojoj je odrastala. PolazeÊi od jednog poluapstraktnog manira bliskog umetnicima okupljenim u grupi Kobra (vidi str. 519), ona je izgradila figurativni stil po kojem je danas i najpoznatija. Njen opus nas, svakako, podseÊa da je tradicija u umetnosti vaæna, upravo stoga πto nam pomaæe da bolje sagledamo sadaπnjicu.

1952∑1956. Studije slikarstva na UmetniËkoj πkoli Slejd u Londonu 1957∑1975. Æivi na relaciji Portugal-London. Njene slike Ëesto na satiriËan naËin osvetljavaju konzervativno ustrojstvo portugalskog druπtva 1976. Trajno se nastanjuje u Londonu posle pada faπistiËkog Salazarovog reæima 1989. Objavila seriju bakropisa DeËje pesmice 1998. Pravi seriju grafika kojima izraæava protest protiv portugalskih zakona o prekidu trudnoÊe

4Umetnica u svom ateljeu Ova slika novi je izdanak u jednoj dugoj tradiciji likovnih predstava. Umetnica je u isti mah i sanjalica i zapovednica koja samim svojim dræanjem, crnim Ëizmama i lulom koju puπi stavlja do znanja da je u tom prostoru ona glavna. 1993, akrilik na platnu, 180 × 130 cm, UmetniËka galerija grada Lidsa, V. Britanija

REKVIZITI Rego

se poigrava realnom moÊi slikarstva da istovremeno sugeriπe æivot i smrt. Ovaj zloslutni hibrid psa i maËke, jedan od mnogih gipsanih odlivaka u umetniËinom ateljeu, maloj devojËici posluæio je kao mirno odmoriπte.

EVROPA DANAS

1Vivijanove kÊeri s porcelanom Omiljena deËja igraËka, mali meda, postaje deo jednog sveta u kojem vlada nasilje.

1984, akrilik na papiru, Muzej i umetniËka galerija grada Bristola, V. Britanija

POGLED izbliza

587

Silvi Fleri

Anet Mesaæe

Roen u MORTSELU, 1958.

Roena u ÆENEVI, 1961.

Roena u BERKU, 1943.

Kao i mnogi danaπnji slikari, belgijski umetnik Lik Tojmans prikazuje svet kakav vidimo na fotografijama. A opet, nisu to izoπtrene, æivopisne slike kakve viamo kod foto realista, veÊ predstave koje blede pretvarajuÊi se u misteriju. Umetnik, pritom, bojom barata sa izrazitom osetljivoπÊu, poetski istanËano.

Za Tojmansa je, inaËe, karakteristiËna upotreba izrazito svetlih tonova, a ponekad na povrπini slike namerno ostavlja pukotine. »esto se tu, u nagoveπtaju tek, oseÊa prisustvo nasilja i bola, a nadahnuÊe umetnik crpe iz ratnih i kriminalistiËkih fotografija koje objavljuju mediji. StiËe se ponekad utisak da je njegova slika, zapravo, jedan lep omot ispod kojeg se krije tajna nekog davno zaboravljenog zverstva.

4VanbraËno III Tojmans

neretko pomoÊu naslova upuÊuje posmatraËa kako da protumaËi odreenu sliku.

Ovaj naslov nedvosmisleno nas upuÊuje na usud ove blede, bezglave figure.

Zloupotreba dece jedna je od tema kojoj se ovaj umetnik Ëesto vraÊa na prikriven naËin, ukazujuÊi tako na veo Êutanja koji prekriva ovu druπtvenu pojavu. 1997, ulje na platnu, 161 × 137 cm, Tejt, London, V. Britanija

ART brosura - fin.indd 587

1Bez naslova PotroπaËki artikli koje Flerijeva koristi kao sirovine pobacani su po tepihu. „Smatram da odlazak u kupovinu ne moæe biti zavrπen ako niste kupili barem jedan par cipela”, kaæe umetnica, i dodaje da uvek kupuje iskljuËivo svoj broj, „za sluËaj da skulpturu niko ne kupi”. 1992, kombinovana tehnika, Dajhtorhalen, Hamburg, NemaËka

Svet Silvi Fleri u stvari je svet jednog savremenog potroπaËa, i to pripadnice æenskog roda. ObruπavajuÊi se na politiËki obojeni, visokoumni feminizam ranije generacije, ali i na trezvenu svedenost gotovo celokupne apstraktne umetnosti nastale u ateljeima stvaralaca muπkog pola, Flerijeva, jednostavno, veliËa sam Ëin kupovine. Za razliku od predstavnika pop arta, ona se, bez trunke stida, usredsreuje na luksuznu, „brendiranu” robu. Jednom je, tako, na nekom umetniËkom vaπaru, izloæila stotinu boËica skupog parfema. Sve boËice su pokradene joπ u toku prve veËeri. Ako ima ironije u stavu Silvi Fleri u vezi s materijalima koje koristi, ona je dovoljno obazriva da ta ironija ne doe do izraæaja. S druge strane, ukoliko su u pravu sociolozi koji u „brendiranju” prepoznaju religiju savremenog doba ∑ onda je i Silvi Fleri religiozna umetnica u danaπnjem smislu reËi.

Mesaæeova samu sebe opisuje i kao umetnicu i kao kolekcionara umetniËkih dela. Instalacije pravi od stare odeÊe, igraËaka i knjiga, Ëesto im ulivajuÊi æivot na jedan uznemirujuÊ naËin, kao u nekakvim trzajima. Uvoenje obiËnog i svakodnevnog u umetniËko delo donekle je nadahnuto uËeπÊem Mesaæeove u revolucionarnom studentskom pokretu 1968. godine, kada su mladi, pored ostalog, podigli glas i protiv elitizma „visoke umetnosti”.

U svom kritiËkom osvrtu na imperativ poistoveÊivanja s nametnutim standardima æenske lepote, ona se sluæi fotografijama preuzetim iz æenskih Ëasopisa. U radu Anet Mesaæe stapaju se elementi bezazlenog i naopakog.

Shodno tome, jedna stavka u njenoj biografiji odnosi se na uËeπÊe na „festivalu Ëarobnjaπtva” u francuskom Kastru.

OD 1945. DO DANAS

Lik Tojmans

1ViseÊa instalacija Punjena slova æivih boja vise s tavanice, suËeljavajuÊi publiku s lavirintom. Aktivno uËeπÊe posmatraËa Mesaæeova vrednuje iznad dragocenosti umetniËkog predmeta. 1995∑1997, kombinovana tehnika, Galerija umetnosti u Hamburgu, NemaËka

6/19/19 11:59 AM

„Umetnost

spira s duπe praπinu svakodnevnog æivota.”

Pođite u obilazak jedinstvene galerije sa oko 2.500 slika i skulptura koje su najviše uticale na svetsku umetnost,

od pećinskog slikarstva do remek-dela savremenog doba. Umetnost kao predivan, hronološki organizovan katalog

predstavlja više od 700 umetnika koji su obeležili istoriju umetnosti, s minucioznom analizom

ključnih dela koja će čitaocu pomoći da pronikne u umetnikovu viziju i tehnike kojima se služio.

Sveobuhvatna, pouzdana i vizuelno očaravajuća – pred vama je svetska galerija koju ćete čuvati u svom domu.

PABLO PIKASO „…krajnje impresivno, izvanredno dizajnirano delo… gotovo savršen pregled istorije umetnosti. ” – Frenk Vitford, The Sunday Times

„Ovu veličanstvenu knjigu ostavićete svojoj deci kao porodičnu Bibliju.”

– Art Journal online

„Ako postoji knjiga o umetnosti koja će vas ostaviti bez reči, onda je ona upravo pred vama... Trebalo bi da je ima svaka kuća.“ – artmag ISBN 978-86-7928-334-4

9 788679 283344

www. mladinska.rs

ART brosura - fin.indd 588

6/19/19 11:59 AM