Dnevni list Pobjeda 10.09.2021.

Petak, 10. septembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 20047 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

MUK: Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije ćute ko je i zašto naložio brutalni napad na građane na Cetinju 5. septembra

KRIZA IZVRŠNE VLASTI: Sukob u Vladi oko planiranih čistki u bezbjednosnom sektoru, potpredsjednik Vlade zaprijetio rušenjem Krivokapićevog kabineta

JOKIĆ IZDAO KOMANDU? Abazović stopirao smjenu Sekulovića i Brđanina po cijenu rušenja Vlade STR. 3.

S.VASILJEVIĆ

,,EKSKLUZIVNO PAKOVANJE“: Generalni direktor RTCG Raonić najavio i emitovao montirani prilog kojim nije uspio da dokaže da su građani pucali na policiju

Nezvanični izvori Pobjede iz bezbjednosnog sektora tvrde da je na građane ispaljeno - oko 1.000 patrona raznih vrsta suzavca. Tokom akcije, kažu oni, tri puta su policajci tražili dopunjavanje zaduženih količina „hemije“. To je, prema informacijama našeg lista, tri puta manja količina bačenog suzavca od one 2015. godine tokom razbijanja nasilnog protesta DF-a, ali na znatno manjoj površini. To znači da je koncentracija bojnog otrova na Cetinju bila ogromna STR. 2. i 3.

Na Zapadu ništa novo STR. 5.

STR. 9.

Tročlano vijeće Osnovnog suda na Cetinju odbilo je žalbu Osnovnog državnog tužilaštva na rješenje sudije za istragu

Diplomatska pošta

STR. 11.

Kako je RTCG dva puta obmanula javnost

» Piše: Miodrag VLAHOVIĆ

Veljović neće ići u pritvor STR. 12. i 13.

Televizija Podgorica zvanično počinje rad u poneđeljak, Uprava za katastar obavijestila Prijestonicu da ne može da raspolaže Cetinjskim manastirom najavljen bogat informativni program

,,Rujna zora“ otvara novo poglavlje na crnogorskom medijskom tržištu STR. 18.

Martinović: Crnogorska svetinja neće biti plijen ,,srpskog sveta“ STR. 11.

2

Politika

Petak, 10. septembar 2021.

MUK: Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije ćute ko je i zašto naložio brutalni napad na građane na

Jokić izdao komandu?

Nezvanični izvori Pobjede iz bezbjednosnog sektora tvrde da je na građane ispaljeno - oko 1.000 patrona raznih vrsta suzavca. Tokom akcije, kažu oni, tri puta su policajci tražili dopunjavanje zaduženih količina „hemije“. To je, prema informacijama našeg lista, tri puta manja količina bačenog suzavca od one 2015. godine tokom razbijanja nasilnog protesta DF-a, ali na znatno manjoj površini. To znači da je koncentracija bojnog otrova na Cetinju bila ogromna

S. VASILJEVIĆ

PODGORICA – Načelnik Centra bezbjednosti Podgorica Goran Jokić, prema nezvaničnim informacijama Pobjede, izdao je 5. septembra, u neđelju ujutro, naredbu da se grupa građana koja je mirno stajala ispred policijskog kordona na Dvorskom trgu na Cetinju, u znak protesta zbog namjere da se mitropolit Crkve Srbije Joanikije Mićović ustoliči u Cetinjskom manastiru, rastjera suzavcem, šok bombama i gumenim mecima.

ća koji ga je izvještavao o svakom detalju, a ovaj njemu prosljeđivao informacije koje su mu stizale iz BIA. On je uz premijera Zdravka Krivokapića koji u njega ima bezrezervno povjerenje – kažu naši izvori.

DEDINJE U PODGORICI

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije do danas ćute o brutalnom napadu na građane koji su mirno iskazivali bunt. Crnogorska prijestonica duže od četiri sata bila je izložena hemijskim otrovima.

Desetine građana povrijeđeno je od šok bombi i gumenih metaka, a mnogi su imali tegobe zbog izloženosti suzavcu.

Crnogorska policija još nije izašla sa preciznom brojkom građana koji su povrijeđeni nakon intervencije.

KOMANDA

PRIJESTONICA SE SATIMA GUŠILA U DIMU SUZAVCA: Policija bez opravdanog razloga građane zasula hemijskim sredstvima

nim policajcem iz kordona tražeći od njega da ga pušti da prođe. Neki od policajaca tada su počeli da spuštaju štitove u namjeri da se pridruže građanima – kažu izvori Pobjede.

U tom trenutku, tvrde sagovornici naših novina, Jokić je izdao naredbu da se ispali suzavac i sa jednim policijskim službenikom uhapsio Veljovića.

Hapšenje Veljovića najvjerovatnije je isplanirano, kako smatraju naši izvori, nakon što je komandu nad akcijom na Cetinju, u neđelju između četiri i pet sati ujutro, od direktora Uprave policije Zorana Brđanina praktično preuzeo njegov pomoćnik Miloš Rakonjac, kako bi se informacijom da su mu stavljene „lisice na ruke“ zaplašili građani i lakše rastjerali.

Odlučeno je da Mićović i patrijarh srpski Porfirije na Cetinje budu transportovani helikopterom Vojske Crne Gore, a namjera je bila i da se razbiju sve barikade koje su građani napravili prilazima Cetinju kako bi građanski protest i njegovi akteri bili poniženi i domaćoj i međunarodnoj javnosti odaslata poruka da se radi o grupi ekstremista koji Crkvi Srbije i njenim vjernicima onemogućavaju slobodu vjeroispovijesti.

Zbog toga je angažovana i me-

hanizacija predsjednika Opštine Budva Marka Bata Carevića kako bi on i policija razbili barikade pripremljene na prilazu gradu s budvanske strane.

Plan im je pokvarila činjenica da je na glavnom prilazu gradu, na Belvederu, bukvalno bilo napravljeno utvrđenje, a najjače su bili – okupljeni građani.

Na Belvederu, duž klanca prema Cetinju, bilo je nekoliko hiljada ljudi spremnih da ne ustuknu, ali ono što je policiju više brinulo su bili oni koji su u pripravnosti čekali po okolnim br-

dima da naprave novu blokadu kada pred suzavcem uzmaknu oni koji su bili na cesti...

Belveder nije pao. Građani su uspjeli nezvane goste da onemoguće da u prijestoni grad ušetaju kako su bili naumili.

Prisili su ih da ne prođu nijednom cetinjskom ulicom i da u Cetinje, pred Cetinjski manastir, budu spušteni iz vazduha i isto tako vraćeni.

Kada su Mićović i Perić stigli u Cetinjski manastir, počelo je i povlačenje građana sa Belvedera prema gradu u kojem su

odjekivale detonacije ispaljenog suzavca, šok bombi, gumenih metaka, a on se davio u hemijskom dimu...

Naši izvori ukazuju i na interesantan detalj da se direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Vukšić, nakon što je omogućio da u našu zemlju neometano uđu službenici srpske Bezbjednosno-informativne agencije i njihovi saradnici, više nije direktno miješao u akcije.

- Imao je u operativnom štabu svog čovjeka Bojana Vukčevi-

S. VASILJEVIĆ

Nezvanični izvori Pobjede iz bezbjednosnog sektora tvrde da je na građane ispaljeno čak oko 1.000 patrona raznih vrsta suzavca. Tokom akcije, kažu oni, tri puta su policajci tražili dopunjavanje zaduženih količina „hemije“. To je, prema informacijama našeg lista, tri puta manja količina bačenog suzavca od one 2015. godine tokom razbijanja nasilnog protesta DF-a. pri tom, sve je izvedeno na znatno manjoj površini. To znači da je koncentracija bojnog otrova na Cetinju bila ogromna.

- Jokić je, još dok je trajala akcija, naredio policiji da pokuša da pokupi što više „čaura“ od suzavca, kako bi prikrili dokaze o količini ispaljenih patrona – kažu naši sagovornici.

Više hiljada Cetinjanki i Cetinjana, uz podršku nekoliko hiljada građana iz svih krajeva Crne Gore, od petka popodne bili su na ulicama prijestonice pripremajući odbranu grada od pokušaja nasilnog upada na Cetinje sveštenstva Crkve Srbije kojima je svu logistiku obezbijedila nova crnogorska vlast. Čak su, o čemu je Pobjeda pisala u više navrata, u sve akcije direktno bili uključeni i pripadnici bezbjednosnog sektora tuđe države – Srbije.

U neđelju ujutro je u crnogorskoj prijestonici uhapšen i bivši direktor Uprave policije Crne Gore Veselin Veljović pod optužbom da je napao policijski kordon. I baš tada crnogorska policija krenula je u brutalni obračun sa građanima Crne Gore okupljenim u prijestonici.

Jokić, koji je bio i šef operativnog štaba bezbjednosnih službi, zaduženog za organizaciju ustoličenja Mićovića u Cetinjskom manastiru, kako kažu naši izvori, nadležnima koji su akciju pratili iz Podgorice, rekao je da su građani na policijski kordon na Dvorskom trgu bacili „molotovljev koktel“ i na osnovu tog podatka, navodno je i dobio „zeleno svjetlo“ da policija krene na građane.

On je izdao i naređenje da uhapse Veljovića.

- Prije nego je ispaljen suzavac, Veljović je razgovarao sa jed-

Desant Perića i Mićovića

Filipović: Ko je suspendovao Ustav? Član Izvršnog odbora DPS-a Slobodan Filipović saopštio je juče da „informacija koja se pojavila u medijima, prema kojoj su navodno, Krivokapić, Injac, Joanikije i Marko Milačić odlučivali o putanji kretanja srpskih episkopa, korišćenju vojnog helikoptera i detaljima akcije Uprave policije, ukoliko je tačna, jasno svjedoči da

ustavni poredak u Crnoj Gori više ne postoji“.

- Ovo je pokazatelj da institucije u Crnoj Gori više ne funkcionišu već da su zaposjednute od strane pojedinaca koji nemaju nikakve nadležnosti u procesu odlučivanja. Dakle, suspendovan je Ustav, komandni lanac u sektoru bezbjednosti i neovlaštena lica komanduju

bezbjednosnim sektorom čime je u potpunosti derogirana podjela vlasti kao jedan od ključnih ustavnih principa – rekao je on.

On je zahtijevao odgovore na pitanja „ko upravlja bezbjednosnim sektorom u Crnoj Gori, ko upravlja Upravom policije i Ministarstvom odbrane, ko je dao dozvolu da Marko Milačić,

poslanik u Skupštini Crne Gore, laik kome je paljenje NATO zastave bio vrhunac intelektualnih i političkih kapaciteta, odlučuje o nacionalnoj bezbjednosti i komanduje policijskim akcijama“.

- Po kom osnovu je o istim pitanjima odlučivalo svešteno lice Joanikije Mićović – istakao je on.

Događaje na Cetinju juče je komentarisao i šef Kluba poslanika Demokratske partije socijalista Danijel Živković koji je istakao da intrigiraju odluke direktora policije i ministra unutrašnjih poslova koji su bili protiv akcije policije „i danima upozoravali da bi ustoličenje mitropolita na Cetinju moglo izazvati nesagledive posljedice po stabilnost države“.

- Dedinje je te noći bilo u Podgorici, a premijer je bio posluga na kanabeu sa koga se uz osmijehe pratio razvoj situacije. Ipak, predsjednik Vlade bi trebalo da zna da je izrekao notornu neistinu koja ga je uvukla u lavirint iz kog nema izlaza. Uz dobro poznatu kontradiktornost, ova je bila najopasnija i ujedno okidač za reakciju policije. Kao kapetan na komandnom mostu, uzeo je crveni telefon i rekao - neko je bacio „molotovljev koktel“, reagujte, dok se na Cetinju pjevalo: „Još ne sviće rujna zora“ – saopštio je on.

Ironično konstatuje kako su lideri DF-a „brojali količine bačene hemije i dobacivali da nije dovoljno ako premijer i dalje želi da zadrži premijersku funkciju, što je njega iziritiralo, pa je naredio da se bojni otrov baca na sve što se kreće“.

– Naravno, sve ovo ne bi moglo proći bez šampiona relativizacije. Pretpostavljate da se radi o svemogućem koordinatoru svih službi ovozemaljske moći, koji je porukama da se na Cetinju brane tone kokaina i velika bogatstva, te da oni koji su tamo nemaju svoj stav, već su vođeni zaludnim idejama lidera DPS, pokazao najveći stepen licemjerstva i diletantizma – istakao je Živković.

Otišao je dalje, dodaje on, pa je skup nazvao i terorističkim.

– Glasnuli su se i funkcioneri GP Ura da tamponiraju štetu, jer ako kiksaju na izborima na Cetinju, zalud sva priča o zaštiti nacionalnih interesa, pa su bogougodno pozvali na smirivanje tenzija i dali podršku protestima, dok je lider njihove stanke građane zasipao hemijom u cilju zaštite države od izgrednika i kriminalaca – naglašava Živković.

On pita zašto se čin ustoličenja morao obaviti pred kordonima policije i borbenim vozilima?

– Da li je to ispostavljen dug koji je država morala ispuniti crkvi jer je ona ustoličila na vlast, je li to inat predsjednika Vlade da se osveti Cetinjanima jer tamo nije dobrodošao, sada još manje, ili link potpredsjednika Vlade s ovozemaljskim silama druge ili drugih država, pa je i on morao odužiti dio duga koji ima – navodi funkcioner DPS-a.

Ocjenjuje da je akcija na Ceti-

Politika

Petak, 10. septembar 2021.

Cetinju 5. septembra

KRIZA IZVRŠNE VLASTI: Sukob u Vladi oko planiranih čistki u bezbjednosnom sektoru, potpredsjednik Vlade zaprijetio rušenjem Krivokapićevog kabineta PODGORICA - Potpredsjednik Vlade i koordinator sektora bezbjednosti Dritan Abazović stopirao je smjenu ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića i direktora Uprave policije Zorana Brđanina po cijenu rušenja Vlade.

Više izvora Pobjede iz parlamentarne većine saopštilo je da je premijer Zdravko Krivokapić planirao da na jučerašnjoj sjednici Vlade stavi na dnevni red razrješenje Brđanina, a potom u skupštinsku proceduru preda zahtjev za smjenu Sekulovića, ali je odustao kada mu je iz Ure zaprijećeno da bi to značilo pad Vlade.

Goran Jokić

Apel za CETI Cetinjski odbor Socijaldemokratske partije pozvao je juče Centar za ekotoksikološka istraživanja (CETI) da u najkraćem mogućem roku utvrdi kvalitet vazduha i tla na gradskom području prijestonice Cetinje. Ističu da i poslije pet dana od upotrebe nekoliko stotina, „ako ne i hiljada suzavaca i drugih sredstava građani osjećaju posljedice“.

- Život građana u užem gradskom centru je postao nepodnošljiv, a posebno su na udaru starije osobe, djeca i lica sa respiratornim problemima – saopštili su oni.

Ističu da je potrebno „u hitnom roku utvrditi štetnost otrova i hemikalija koji su korišćeni prilikom brutalne intervencije Abazovićeve policije prema mirnim građanima Cetinja, kako bi se pristupilo odgovarajućim procedurama kojim bi životna sredina ponovo postala bezbjedna“.

nju bila potrebna Krivokapiću kako bi se iskupio pred „dedinjskim autokratom“.

– Mentor iz Beograda je dirigovao, a Krivokapić izvršavao, pomućenog razuma i svijesti, vjerujući da time čini svoju svetu dužnost, upotreba sile za njega je bila obaveza i mjera stvarima, kako i sam često zna kazati – rekao je Živković.

Oglasio se i Marko Rakočević iz Socijaldemokrata s ocjenom da su „neovlašćene osobe donosile odluke o brutalnom napadu na građane“.

– Imamo lažnog premijera i marionetsku Vladu. Ova vlast želi da satre nezavisnu Crnu Goru i da je udalji od EU. Crkva i produžene ruke srpskih i ruskih uticaja nam vode državu!

Odakle pravo Joanikiju da ucjenjuje državu po cijenu prolivanja krvi? Po čijem nalogu su politički predstavnici srpskog i ruskog establišmenta u Skupštini, boravili u Vladi 5. septembra – pitao je na Tviteru predsjednik podgoričkog odbora SD Marko Rakočević.

Zbog aktuelne situacije u zemlji sastalo se predsjedništvo Bošnjačke stranke sa zaključkom da očuvanje građanske, multietničke i antifašističke Crne Gore mora biti prioritet svih društveno-političkih činilaca, kako bi Crna Gora sačuvala mir i stabilnost i nastavila svoj evropski put. Oni su pozvali na dijalog u društvu.

Kaćuša KRSMANOVIĆ

3

Abazović stopirao smjenu Sekulovića i Brđanina po cijenu rušenja Vlade Još jedan korak unaprijed i nije nemoguće da nećemo imati novog ministra unutrašnjih poslova, ali nije ista tako mogućnost da ćemo imati novog premijera. Ja ću nakon toga oboriti Vladu, prestaću da dajem podršku Vladi ukoliko smatram da čine nešto što je nepravedno. Policijom se neće upravljati iz Beograda i to se neće desiti preko mojih leđa, rekao je Abazović

PLAN

– Plan je bio da ukoliko Krivokapić protivzakonito na Vladi dobije većinsku podršku da smijeni Brđanina a potom preda zahtjev za smjenu Sekulovića, da Abazović par sati kasnije na televiziji javno saopšti da Vlada nema više podršku Ure – rekao je drugi izvor Pobjede.

Jučerašnjoj sjednici Vlade prisustvovali su i Sekulović i Abazović.

Po zakonu, Vlada može da razriješi Brđanina, ali tek na prijedlog ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića koji snažno podržava Brđanina.

Te informacije je potvrdio potpredsjednik Vlade Dritan Abazović u emisiji ,,Načisto“ na TV Vijesti koji je kazao da ako dođe do smjene ministra unutrašnjih poslova da će biti smijenjen i premijer.

– Rekao sam više puta i premijeru i kolegama u Vladi Crne Gore i ponavljam da ako se pređe crvena linija, a posljednjim događajima mislim da su oni tu liniju nagazili. Još jedan korak unaprijed i nije nemoguće da nećemo imati novog ministra unutrašnjih poslova, ali nije ista tako mogućnost da ćemo imati novog premijera. Ja ću nakon toga oboriti Vladu, prestaću da dajem podršku Vladi ukoliko smatram da čine nešto što je nepravedno. Policijom se

– Ura je dala podršku Vladi koja svoju politiku i rad zasniva na posvećenosti evropskom putu Crne Gore i snažnoj saradnji sa našim zapadnim partnerima.

Bilo kakva promjena strateške orijentacije i evropske perspektive Crne Gore ne može i neće imati našu podršku – rekao je Konatar.

KRIZA

Zdravko Krivokapić

neće upravljati iz Beograda i to se neće desiti preko mojih leđa – rekao je Abazović.

On kaže da ne razumije zašto se otvorila nova kriza vlasti i to vjerovatno nije pitanje za mene.

– Ja ih neću ostaviti, može da padne Vlada, ali ja ih neću ostaviti – rekao je Abazović.

OBEĆANJE

Smjenu Brđanina, ali i razrješenje ministra untrašnjih poslova obećao je premijer Zdravko Krivokapić liderima DF-a zbog

Dritan Abazović

Sergej Sekulović

toga što su odbili poslušnost vezano za djelovanje policije u događajima na Cetinju.

Da Ura neće dozvoliti razrješenje Brđanina i Sekulovića bilo je jasno kada je juče ujutro uoči sjednice Vlade potpredsjednik Abazovićeve stranke Miloš Konatar saopšto da ta stranka neće dozvoliti smjenu ljudi iz bezbjednosnog sektora.

– Imajući u vidu rezultate sektora bezbjednosti kojim koordinira potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, građani ne

Zoran Brđanin

treba da imaju dilemu da je svaki napad na ljude koji su u vrhu bezbjednosnog sektora motivisan ili namjerom da se sektorom upravlja van Crne Gore i za račun drugih država, ili pokušajem da se zaustavi borba protiv šverca i kriminala ili namjera da se Crna Gora skrene sa evropskog puta – rekao je on.

Tako nešto, prema njegovim riječima, Građanski pokret Ura neće dozvoliti. Oko nacionalnih interesa i evropske budućnosti Crne Gore sa nama nema pregovora.

Demokrate: Obori Vladu, Abazoviću, ako imaš petlje Demokratska Crna Gora optužila je potpredsjednika Vlade i lidera Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića za ,,prevrtljivost i političko licemjerstvo".

Oni su reagovali na navode Abazovića iznijete u emisiji Načisto na TV Vijesti.

Iz Demokratske Crne Gore su naveli da je Abazović ,,zabio

nož u leđa svima sa kojima je koalirao i koji su mu bili nadređeni, i da nastavlja u svom prepoznatljivom stilu".

"Misli da će neviđenom medijskom histerijom nakon 5. septembra prikriti istinu, sakriti svoju prevrtljivost, sakriti to što konstantno pokušava da sjedi na deset stolica. Preigrao si se Abazo-

viću, provalili su te svi, provalili su te i Crnogorci, i Srbi, i pripadnici manjinskih naroda, jer vide da kod tebe nema trunke iskrenosti. Ljudima se ovih dana gadi od toga kako napadno pokušavaš da se obračunavaš sa premijerom i kupiš zasluge za uspješnu akciju 5. septembra, a bio si protiv te akcije, protiv usto-

ličenja i sve vrijeme solirao, kako bi DPS preuzela vlast i kontrolu nad Cetinjem i Crnom Gorom", navodi se u saopštenju pres centra Demokratske Crne Gore.

Izvoli, obori Vladu ako imaš petlje. Nemaš naravno i samo blefiraš da bi pokušao da trguješ kao mnogo puta do sada, navele su Demokrate.

Da u noći između subote i neđelje nešto nije štimalo u komunikaciji premijera sa koordinatorom bezbjednosnog sektora Abazovićem, ministrom Sekulovićem i direktorom UP Brđaninom, potvrdilo je i Krivokapićevo vanredno obraćanje javnosti u poneđeljak, kada je on indirektno saopštio kako policijskom akcijom u prijestonici nije rukovodio Brđanin, već da je neko drugi preuzeo komandnu odgovornost.

Krivokapić je tada najavio i da će biti ispitana odgovornost svih u bezbjednosnom sektoru, te da će o tome javnost biti upoznata u narednih sedam dana.

Pobjeda je ranije objavila da je Krivokapić obavijestio lidere parlamentarne većine i pojedine ministre u Vladi da priprema smjene ministra unutrašnjih poslova Sergeja Sekulovića i direktora Uprave policije Zorana Brđanina zbog neposlušnosti kada je u pitanju akcija policije na Cetinju.

Na koktelu koji je u utorak u Vili „Gorica“ za pripadnike bezbjednosnog sektora pripremio premijer Zdravko Krivokapić bili su prisutni i vicepremijer Dritan Abazović, ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović i direktor Uprave policije Zoran Brđanin, ali se oni ne vide na fotografijama i video materijalu koje je objavila Vlada jer su naredbom premijera izbrisani.

N. ZEČEVIĆ

Potpredsjednik Vlade radikalno promijenio priču u vezi sa odlukom o upotrebi hemijskih sredstava na Cetinju

Abazović sad tvrdi da je napad policije izazvao Veljović, a ne „molotovljev koktel“ PODGORICA – Napad savjetnika predsjednika države Veselina Veljovića na službeno lice bio je glavni povod za otpočinjanje policijske akcije na Cetinju, rekao je sinoć vicepremijer Dritan Abazović gostujući u emisiji „Načisto“ na Televiziji „Vijesti“.

- Kada smo primili vijest da je Veselin Veljović udario na policajca, tražili smo video snimke kako bismo provjerili tu infromaciju. Istog trenutka kada su video snimci potvrdili tu informaciju, direktor Uprave policije Zoran Brđanin je naredio

hapšenje Veljovića – ispričao je Abazović. U pitanju je radikalna promjena priče Abazovića jer je do prije dva dana govorio da je bačeni ,,molotovljev koktel“ bio inicijalna kapisla za upotrebu hemijskih sredstava.

Priča o ,,molotovljevom koktelu“ se forenzičkom analizom pokazala kao lažna vijest i podmetačina.

Naveo je i da je sa premijerom Zdravkom Krivokapićem postignut dogovor da se uspostavi komisija koja će uraditi analizu bezbjednosnog sektora.

– Probaćemo u nekih 15 dana da

to završimo –rekao je on.

On je naveo i da je očekivao da će Crna Gora krenuti u drugom pravcu, a da smo ovo što se sada dešava u državi „imali i kad je bio DPS“. Dodao je i da je ono što se dešavalo na Cetinju pripremano duže vrijeme, ali i da to nije bio državni udar, kako je događaje iz prijestonice okarakterisao premijer.

– Vidio sam ljude koji su spremni da poginu za svoj kriminalom stečeni novac. Vidio sam ljude koji su spremni da poginu za svoju crkvu, ali još ne viđoh nikog ko je spreman da pogine

za Crnu Goru i njen ustavni poredak – kazao je on.

Ocijenio je i da je predsjednik države Milo Đukanović nakon događaja na Cetinju za međunarodnu zajednicu, od simbola mira i bezbjednosti, postao simbol „primitivizma, ekstremizma i napada na službena lica“.

– Mislim da se on sada jako kaje što je otišao tamo i što se to sve tako desilo – rekao je Abazović.

– Dok ljudi poput Đukanovića, Veljovića i Čanka, uz čivas, dogovaraju biznise, ljudi na Cetinju čuvaju barikade – dodao je Abazović. Govoreći o popisu

stanovništva, Abazović je ocijenio kako ne smatra da će on pokazati drastične razlike u odnosu na prethodni popis.

– Nije zbog promjene vlasti došlo do promjene nacionalnih osjećanja – rekao je Abazović.

Kada je riječ o navodima patrijarha Porfirija da je bio pod snajperom, Abazović je rekao da mu on nije pominjao snajper i kako ne zna ko mu je tako nešto pominjao.

– Njegova izjava da je bio pod snajperom govori da je bio svjestan bezbjednosnog rizika. Ja mu to nisam pominjao i ne znam ko mu je to pominjao. Patrijarh je bio upoznat da njega štite ,,kobre“ kao što formacijski štite i predsjednika Srbije. I logično je da ga štite – rekao je Abazović. Đ. Ć.

4

Politika

Petak, 10. septembar 2021.

Savjet za građansku kontrolu rada policije uputio zahtjev direktoru Uprave policije

Generalni sekretar DPS-a najavio reforme u partiji

Bogdanović: Izbor novog rukovodstva u svim opštinama PODGORICA - Generalni sekretar Demokratske partije socijalista Aleksandar Bogdanović najavio je da ta partija nastavlja sa reformskim aktivnostima, sada na nivou opštinskih odbora.

- Nakon procesa reevidencije, od jeseni do kraja ove godine slijedi i izbor novog rukovodstva na svim nivoima u svakom opštinskom odboru. Dodatno, pokrećemo i proces stvaranja prostora za snažnije uključivanje nove generacije mladih i na lokalnom nivou, kroz organizacije izbornih konferencija za nove sastave savjeta mladih na nivou glavnog grada, prijestonice i svake opštine u Crnoj Gori. Na isti način sprovodimo i aktivnosti izbora sastava Ženske alijanse DPS - kazao je Bogdanović.

Uz opštinske izborne konferencije za izbor opštinskih odbora danas u Tivtu, potom 11. septembra u Nikšiću i Koto-

ru i 12. septembra u Budvi i Gusinju, održaće, kako je najavio, naredne sedmice i izborne konferencije za nove sastave opštinskih odbora u: Beranama, Andrijevici, Ulcinju i Herceg Novom, nakon čega će biti izabrani i novi predsjednici odbora.

- Na isti način ćemo sprovesti reformske aktivnosti do 10. oktobra u Bijelom Polju, Rožajama, Plavu, a već do 24. oktobra i u Baru, Danilovgradu, Tuzima i Kolašinu – rekao je Bogdanović, najavljujući reforme i u Pljevljima, Žabljaku, Šavniku i Plužinama.

Rekao je i da će u ovoj partiji do kraja godine sprovesti izborne konferencije na nivou ostalih lokalnih organizacija DPS-a.

R. P.

Aleksandar Bogdanović

Demokratska Crna Gora optužila stranku Dritana Abazovića za izdaju

DCG: Ura nije potpisala inicijativu za smjenu predsjednika Đukanovića PODGORICA - Inicijativa Kluba poslanika Socijalističke narodne partije za pokretanje postupka smjene Mila Đukanovića u Skupštini Crne Gore, za sada, nema potrebnu većinu od 41 poslanika, jer je nijesu potpisali poslanici političkog saveza ,,Crno na bijelo“, na čijem je čelu GP Ura, odnosno Dritan Abazović.

SNP je ranije dostavio inicijativu za smjenu Đukanovića, smatraju da je prekršio više članova Ustava.

Na oficijelnoj stranici Demokrata je objavljeno da Građanski pokret Ura nije želio da potpiše inicijativu za opoziv Đukanovića.

– Sada je namjera izdaje na Cetinju mnogo jasnija – poručile su Demokrate. Dodali su uz sliku policajca Miloša Rakonjca da ,,za razliku od Dritana Abazovića ovaj čovjek nije izdao“.

Iz Ure je ta informacija sinoć demantovana ali bez navođena bilo kakvog dokaza.

R. P.

SKANDALOZNO: Lider DF-a opravdava maltretiranje poslanice DPS-a u Srbiji

Mandić: Prirodan odgovor na usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici?!

PODGORICA – Lider Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić opravdava maltretiranje crnogorskih poslanika na srpskim granicama, objašnjavajući da je to „prirodan, nacionalno i državno odgovoran“ postupak srpskih vlasti nakon što je Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

Komentarišući slučaj poslanice Demokratske partije socijalista (DPS) Dragice Sekulić, koja je prije nekoliko dana zadržana na granici sa Srbijom, a nakon čega je protiv nje podnijeta krivična prijava zbog posjedovanja šest bromazepama, Mandić je rekao da je morala da računa na takav slijed događaja.

– Ona je 2006. godine glasala da živi u dvije odvojene države. Ona je glasala da živi odvojeno od svoje bake u Nišu i morala je računati na posljedice, na neke dodatne provjere na granici ako u nezavisnoj Crnoj Gori nastavi sa antisrpskom politikom. To je prirodno, nacionalno i državno odgovorno – rekao je Mandić, gostujući na TV Pink.

Istakao je da se više pažnje posvećuje tome

Andrija Mandić

što je na granici zadržan poslanik koji je glasao za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, nego predsjedniku Opštine Nikšić Marku Kovačeviću protiv koga je Više državno tužilaštvo u Podgorici podiglo optužni prijedlog zbog izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mržnje.

- Taj skandal sa optužnim prijedlogom i

napadom, a čiji je uzrok antisrpska rezolucija je još jedna vrsta novog pritiska – rekao je on, uz konstataciju da je Kovačević „nevino optužen“ i da „režim ima namjeru, odnosno trule daske u pravosuđu, da nanese veliku štetu ne samo Marku, nego cjelokupnom srpskom narodu na ovom prostoru“.

Mandić se u saopštenju juče popodne isto pozabavio slučajevima maltretiranja crnogorskih poslanika u Srbiji, navodeći kako je „teško pobrojati nepočinstva i neprijateljstva koja je DPS uradio prema srpskom narodu i SPC“.

- I nakon serije takvih neprijateljskih poteza, šta je drugo preostalo Srbiji, državi u kojoj živi najveći broj naših sunarodnika, nego da se brani od tih osoba koje otvoreno mrze naš narod i koriste svaku priliku da mu naude – istakao je on.

Smatra da nema potrebe da se neko iščuđava zašto se na granici rade dodatne provjere onih koji su vlastitom voljom odabrali da budu neprijatelji Srbije i srpskog naroda i koji „rade suprotno većinskoj volji građana Crne Gore“.

K. K.

Zatražena provjera odluke o totalnoj zabrani saobraćaja prema Cetinju PODGORICA - Savjet za građansku kontrolu rada policije je zatražio od direktora Uprave policije da precizira ko je donio odluku o totalnom zatvaranju saobraćaja prema Cetinju, na osnovu kojih propisa i posebno da li je ta mjera bila proporcionalna cilju koji se želio postići.

Miodrag Vlahović, predsjednik Crnogorskog helsinškog odbora u osnivanju, obratio se pritužbom Savjetu zato što je brojnim građanima i njemu lično, dana 4. septembra 2021. godine, Uprava policije Crne Gore onemogućila kretanje iz Podgorice na Cetinje. On je pritužbu podnio i unutrašnjoj kontroli policije i ombudsmanu.

Vlahović je zatražio da se provjeri da li su time policijski službenici postupali u skladu sa pozitivnim propisima i svojim ovlašćenjima te da li je došlo do povrede prava građana u smislu nezakonitog ograničavanja slobode kretanja, slobode izražavanja i prava na mirno okupljanje.

– Naime, dana 4. septembra 2021. godine, brojni građani, među kojima sam i ja, ostali su zaglavljeni u koloni vozila u Donjoj Gorici jer im službenici Uprave policije nijesu dozvolili dalje kretanje u pravcu Cetinja i Primorja. O tome su pisali svi mediji i objavljeno je na desetina fotografija i snimaka koji potvrđuju takvo postupanje policije, kako 4. tako i 5. septembra, ali je fokus moje pažnje na 4. septembar ove godine. Molim da provjerite da li je odluka Uprave policije o oduzimanju, tj. ograničavanju slobode kretanja osnovana i opravdana pri čemu molim da posebno cijenite okolnost da službenici Uprave policije prisutnim građanima nijesu pružili nikakvo usmeno obrazloženje, niti predočili pisanu odluku o ograničavanju kretanja - zaključio je Vlahović u svojoj pritužbi i zatražio da u postupku građanske kontrole bude tretiran pod punim identitetom.

Predmet, u svojstvu obrađivača i izvjestioca, zadužio je prof. dr Dražen Cerović, član Savjeta. Advokat i vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Mediteran dr Miloš Vukčević je Pobjedi kazao da policija ima pravni osnov da ograniči ili zabrani saobraćaj na javnom putu kada to nalažu razlozi održavanja javnog reda i mira i da takva mjera policije mora biti proporcionalna cilju koji se želi postići i u interesu demokratskog društva.

– Totalna zabrana saobraćaja na magistralnom putu Podgorica – Cetinje – dan prije održavanja javnog okupljanja u prijestonici – nije bila opravdana razlozima održavanja javnog reda i mira i zaštite života i zdravlja ljudi, proporcionalna cilju koji se želio postići, niti je bila u interesu demokratskog društva – zaključio je Vukčević.

R. P.

Sastanak Savjeta EU o situaciji u našoj državi

Popa informiše Uniju o Crnoj Gori PODGORICA - Šefica Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa informisaće danas Savjet EU o posljednjim dešavanjima u Crnoj Gori koji su izazvani ceremonijom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija.

Zvaničnici EU ranije su dešavanja na Cetinju ocijenili ,,zabrinjavajućim“.

– Svaka upotreba sile mora biti mjerena i proporcionalna u svakom trenutku. Pozivamo na uzdržanost i očekujemo od svih nadležnih organa da propisno istraže i osiguraju efika-

sno sudsko praćenje svih slučajeva nasilja, kako protiv demonstranata, tako i nad službenicima policije – izjavila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero Hernandes.

Ona je istakla da je sloboda okupljanja osnovno pravo EU, međutim je podvukla da se to, istovremeno, treba primjenjivati bez štete po javno zdravlje i uz puno poštovanje vladavine prava, javnog reda i bezbjednosti svih građana Crne Gore.

Popa će danas odgovarati i na pitanja predstavnika delegacija članica EU u Savjetu u vezi sa situacijom u Crnoj Gori. R. P.

Održana sjednica Predsjedništva Bošnjačke stranke

Pozivaju na dijalog u cilju prevazilaženja krize PODGORICA - Predsjedništvo Bošnjačke stranke pozvalo je na dijalog u društvu, u cilju prevazilaženja krize, kazali su iz te partije navodeći da očuvanje građanske, multietničke i antifašističke Crne Gore mora biti prioritet.

Na sjednici Predsjedništva koja je održana u srijedu, kako je saopšteno iz BS, razgovarano je o aktuelnoj političkoj situaciji.

– Očuvanje građanske, multietničke i antifašističke Crne Gore mora biti prioritet svih društveno-političkih činilaca, kako bi Crna Gora sačuvala mir i stabilnost i nastavila svoj evropski put – saopšteno je iz BS. Predsjedništvo BS je donijelo zaključak da se u koordinaciji sa opštinskim odborima nastavi na planu jačanja partijske infrastrukture, uz informaciju da partija bilježi porast podrške i priliv članstva.

R. P.

Politika

Petak, 10. septembar 2021.

5

Diplomatska pošta

Na Zapadu ništa novo Nema potrebe ni za ljutnjom, niti je dešperacija naš saveznik. Demokratska i građanska Crna Gora je zapadno orijentisana. Prepuštanje te pozicije – pa makar to bilo samo privremeno, propagandno i fiktivno – kleronacionalističkim snagama u Crnoj Gori bi bilo pogubno. Ta se, pardon, glupost ne smije dozvoliti Crna Gora je u vrlo delikatnoj situaciji.

To stanje nećemo posebno opisivati - poznato je ono i onima koji nemaju vremena i interesa da ga sagledaju, tj. sagledavaju, u cjelini, pa ni u svim bitnim detaljima. Degradacija na svim poljima – od zdravstvenog do diplomatskog – očigledna je i slučajnom ,,putniku-namjerniku“, kako se to nekad govorilo.

Posebni segment problema predstavlja (ne)razumijevanje naše situacije i odnos naših evro-atlantskih partnera prema procesima i političkim subjektima u našoj zemlji. Težina i kompleksnost situacije nalaže smireno i sistematično sagledavanje svih prilika, ali i strpljenje, fokusiranost i upornost.

Treba priznati: sve ove potrebne i korisne osobine su poljuljane i dovedene u pitanje, čak, u značajnom dijelu crnogorske (tj. ,,pro-crnogorske“), demokratske i građanske političke javnosti.

U nekim krugovima, u tom smislu, već postoji (rekli bismo opravdana) zabrinutost da bi odnos naših NATO i EU partnera, koji, na pojavnoj ravni posebno, pokazuje nedostatak ili, čak, odsustvo razumijevanja za one crnogorske interese, tj. kulturne, političke, bezbjednosne i strateške nacionalne i državne interese, mogao da nastavi svoj negativni trend.

Nije potrebno posebno opisivati da bi to moglo - za jednu apsolutno malu zajednicu kakva je Crna Gora - da ima teške i nesagledive posljedice. (Sličnosti i paralele sa tragičnim crnogorskom poviješću od prije stotinu godina se nameću - bez obzira na brojne specifičnosti i razlike, kako na unutrašnjem planu, tako i u međunarodnom kontekstu. Istorija se neće ponoviti, ali je za današnju Crnu Goru i njena farsična verzija jednako opasna - ako ne i gora.)

Posljednja dešavanja na Cetinju, povodom nasilne intronizacije poglavara Crkve Srbije u Crnoj Gori, aktuelizovala su pitanja naše pozicije prema Zapadu i odnosa Zapada prema najmanjem partneru i savezni-



Niti je Zapad ,,izdao“ Crnu Goru, niti će demokratska i građanska Crna Gora, koja štiti i brani svoju multietničnost i multikulturalnost, ali i svoju crnogorsku sadržinu, istoriju i tradiciju, identitet i integritet, napustiti svoje evropsko i atlantsko usmjerenje

ILUSTRACIJA

» Piše: Miodrag VLAHOVIĆ

Države Kvinte

ku na Balkanu. Saopštenja, prvo Kvinte (,,Quint“ - grupe od četiri velike evropske zemlje i SAD), pa onda i pojedinačne javne komunikacije nekih od njih i Brisela izazvale su, samo naizgled, nelogične reakcije.

Vladajućoj koaliciji se njihova uopštenost i ,,uravnoteženost“, pa i neodređenost veoma svidjela. Opozicionim snagama se, zbog istih razloga, ti kominikei nisu previše dojmili.

KAKO STOJE STVARI I ŠTO DA SE RADI

Pokušaćemo da ovom parcijalno ,,lenjinskom“ međunaslovu damo sadržinu kroz nabrajanje najznačajnijih elemenata politike za koju nam se čini da je potrebna sa crnogorske strane, uz opis onoga što je postojeće stanje stvari na važnim evropskim i atlantskim adresama.

Prvi nauk u postojećoj situaciji jeste da nije i ne može biti u crnogorskom interesu razočarenje, je - okretanje glave od zapadnih saveznika. To bi bilo pogrešno i autodestruktivno. Crna Gora ima iskustva sa nerazumijevanjem na važnim svjetskim adresama zapadne hemisfere.

Sjetimo se perioda kada je Vojislav Koštunica bio politički relevantan ili vremena koje je prethodilo potpisivanju Beogradskog sporazuma, 2002. godine.

I tada su simpatije i šanse za crnogorsku ideju i interes bile sasvim umanjene i marginalizovane. Rezultat je, ipak, bio drukčiji, jer nije bilo predaje i letargije.

Nema potrebe ni za ljutnjom, niti je dešperacija naš saveznik.

Demokratska i građanska Crna Gora je zapadno orijentisana.

Prepuštanje te pozicije - pa makar to bilo samo privremeno, propagandno i fiktivno - kleronacionalističkim snagama u Crnoj Gori bi bilo pogubno. Ta se, pardon, glupost ne smije dozvoliti.

Zapad je, zaista, posljednjih godina, napravio prvo stagnaciju, a onda i izvjesnu regresiju u svojim politikama i strateškom interesu prema zemljama Zapadnog Balkana. Da ne ponavljamo - o tome smo već pisali - Trampova administracija je samo ubrzala trendove koji su bili vidljivi i prije toga, istina indirektno i ,,stidljivo“. Trampov izolacio-

nizam nije više na vlasti u Vašingtonu.

Inercija u EU ima svoje razloge, ali i limite. ,,Povraćaj u pređašnje stanje“ zahtijeva vremena i truda. Truda i sa crnogorske strane, ma koliko to izgledalo pretenciozno.

Drugo, sada je jasno da je ,,bitka“ na propagandno-medijskom i lobističkom planu (iz) gubljena posljednjih godina.

Crnogorski državni vrh i crnogorska diplomatija u cjelini (ne samo MVP, mada prevashodno i ,,po službenoj dužnosti“ upravo ono) nisu odgovorile zadatku. Sinekure su preplavile suštinu i rezon tog segmenta državne strukture, a još više kultura i matrica neučestvovanja i ,,nezamjeranja“. Prošli su vozovi i vozovi prilika i šansi, mogućnosti i potreba.

Jedan od očiglednih, tužnih, primjera je nesposobnost crnogorske države i diplomatije da obrazloži, odbrani i primijeni usvojeni Zakon o slobodi vjeroispovijesti, koji je Venecijanska komisija potvrdila sa jednim glasom protiv (Srbija) i jednim uzdržanim (srpski prijatelj iz BiH). Ta se činjenica, uz more drugih ključnih i važnih deta-

lja, udavila u moru političkih protesta (tzv. litije) sa ,,religioznom“ sadržinom, koje su gotovo sve zemlje Kvinte razumjele ili bar tolerisale kao podrazumijevajuće pravo na ispoljavanje religioznih osjećaja.

Za prosutim mlijekom se ne plače, ali je jasno da su insuficijencije i nedostaci crnogorske diplomatije - pa i njen poraz, ako ćemo pravo - upravo najvidljiviji u ovom kontekstu. Neznanje, tj. manje ili više blago ignorisanje istorijskih fakata vezanih za istoriju i istinu o postojanju Crnogorske pravoslavne crkve, ili njihovo hladno marginalizovanje, ima višeslojne i višestruke povode i razloge.

Na nama je da ih približimo onima čije nam je razumijevanje procesa i crnogorske zbilje u cjelini od najvišeg značaja. U tom smislu - odnos vjernika SPC, 42%, u odnosu na vjernike CPC 21% i onih koji su ,,neopredijeljeni“, 37%, jasno pokazuje da Crnogorska crkva nije ,,brod bez posade i putnika“ - daleko od toga - i da stvari, i u tom smislu, imaju bitno drukčiju sadržinu od ,,narativa“ koje su projektovale lobističke grupe, Crkva i Vlada Srbije.

Treće, na široj geostrateškoj ravni, postoji segment/sloj crnogorskog Problema koji se rijetko i nerado pominje. Osjetljiv a p i t a n j a s e , č e s t o, u diplomatiji ne pominju javno, ili bar ne glasno. Naime, odnos EU prema Zapadnom Balkanu pokazuje, godinama, simptome zamora i zasićenosti. Ne samo ,,zamora od proširenja“, kako se to kaže, već zamora od Balkana. Kao da preovlađuje stav da je ,,jeftinije“ držati preostale balkanske ,,non-EU“ zemlje van EU, nego ih mukotrpno integrisati u evropski klub.

Takva prolongirana ,,status quo“ politika je neizbježno dovela do drukčijeg rasporeda regionalnih igrača, pa je Srbija opterećena Kosovom i involvirana u sve zapadno-bal-

kanske krize i probleme, a suštinski nezainteresovana za članstvo u EU - postala regionalni lider, a malena je Crna Gora, doskora ,,lider“ i ,,front-runner“, u novoj ne-EU konstelaciji, vraćena začelje grupe (ili je na tom putu) - jer je malima mjesto na kraju - kad nam vrata Brisela zamiču iza horizonta… Četvrto, i, vjerujemo, najznačajnije, tiče se same Crne Gore - uzete pojedinačno, s jedne, i uzete kao zemlje strateški pozicionirane na jugoistočnom krilu NATO. Samostalno, mi smo zemlja čije bi se stanovništvo ,,ne bilo primijenjeno“ - moglo biti situirano u nekom evropskom gradu srednje veličine.

Uzeta u balkanskom kontekstu, Crna Gora je zemlja čije postojanje i nezavisnost ostaje bitna za sve njene susjede, pa i za one koji ne bi zaplakali da te nezavisnosti (opet) ne bude - jer je mala ali dobro pozicionirana domina regionalne strukture, čiji bi nestanak mogao da sruši mnoge kule u susjedstvu i da poremeti elementarni mir u regionu. Ili bar nedostatak sukoba u regionu - ako želimo da se izrazimo sa pesimistično-realistične strane.

ZADATAK

Zato bi zadatak crnogorske diplomatije (kada bi je bilo), tj. onih političkih snaga u Crnoj Gori kojima je evro-atlantska strateška orijentacija izvorno, temeljno, iskreno i trajno opredjeljenje, bio da se sa evropskim, britanskim i američkim partnerima razgovara bez razočaranja, nelagode i ljutnje.

Niti je Zapad ,,izdao“ Crnu Goru, niti će demokratska i građanska Crna Gora, koja štiti i brani svoju multietničnost i multikulturalnost, ali i svoju crnogorsku sadržinu, istoriju i tradiciju, identitet i integritet, napustiti svoje evropsko i atlantsko usmjerenje.

Zato ćemo, sa realistično-optimistične strane, ovih dana sa većim zadovoljstvom čitati i tumačiti lapidarno, a, ipak, sadržajno, posljednje saopštenje Stejt Departmenta, nadajući se da će diplomatski predstavnici zapadnih demokratija i njihove političke i diplomatske centrale prepoznati potrebu da reforma i preobražaj crnogorskog društva i crnogorske zajednice, u svim značenjima i segmentima te sintagme, neće biti promovisano i realizovano na način koji bi gušio i ugušio identitet i samostojnost Crnogoraca, ali i svih drugih naroda i manjina u našoj zemlji.

Vrijeme je da ponovimo, jer odavno nismo pomenuli: Crnu Goru treba da mijenjaju oni koji je poštuju i vole. Tu će poruku, sigurni smo, shvatiti svako od pomenutih i nepomenutih prijatelja iz Evrope i svijeta, jer to oni isto svojim zemljama i narodima žele.

Crna Gora dijeli vašu ljubav prema slobodi, dragi zapadni prijatelji.

(Autor je kolumnista Pobjede, nakadašnji ambasador u SAD i pri Svetoj Stolici)

6

Ekonomija

Petak, 10. septembar 2021.

Sastanak predstavnika Vlade, Uprave prihoda i Plantaža

Dokapitalizacijom otpisuju poreski dug od 7,5 miliona eura PODGORICA - Namjerom da se definiše model dokapitalizacije Plantaža, čime bi se poreski dug konvertovao u akcijski kapital, država šalje snažan signal da želi da očuva to preduzeće, saopštio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Stijović.

On je na međuresorskom sastanku, organizovanom u cilju izrade modela i pronalaženja rješenja za naplatu poreskog duga kroz konverziju u akcijski kapital, kazao da država na taj način šalje signal da snažno stoji iza Plantaža.

Sastanku su, pored Stijovića i predstavnika Ministarstva poljoprivrede, prisustvovali direktor Uprave prihoda i carina Aleksandar Damjanović, predsjednik Odbora direktora Plantaža Nebojša Vuksanović i državni sekretari u ministarstvima ekonomskog razvoja i finansija i socijalnog staranja Milena

Sa međuresornog sastanka

Lipovina-Božović i Branko Krvavac.

Iz Ministarstva poljoprivrede je saopšteno da je sastanak održan sa ciljem da se sagleda kompletirana dokumentacija i da Vlada definiše model dokapitalizacije Plantaža, čime bi se konvertovao poreski dug u akcijski kapital i tako kompanija oslobodila dijela duga koji

Medojević: Što je bio osnov za obračun Vlada nije napravila tržišnu procjenu vrijednosti Plantaža, pa nije ni mogla znati koliko procenata vlasništva te kompanije treba da dobije za 7,5 miliona eura poreskog duga, kazao je predsjednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević.

– Vlada je preuzela poreski dug Plantaža i bivšeg rukovodstva Demokratske partije socijalista i pretvorila poreski dug od 7,5 miliona eura u kapital Plantaže – navodi se u saopštenju.

Medojević je pitao kako je Vlada znala koliki procenat učešća u vlasništvu Plantaža čini dug od 7,5 miliona eura i što je bio osnov za obračun.

– Knjigovodstvena vrijednost? Trzišna kapitalizacija akcija Plantaža na berzi? Kolika je vrijednost Plantaža na današnji dan – navodi se u saopštenju.

Medojević je upitao zašto je država konvertovala svoja potraživanja od 7,5 miliona eura u kapital ako su Plantaže u dugovima i imaju negativni kapital.

iznosi oko 7,5 miliona eura.

– Na taj način bi se, kako je ocijenjeno, značajno olakšalo poslovanje i očuvao najznačajniji crnogorski brend – navodi se u saopštenju.

Damjanović je objasnio da se kroz taj model poreske obaveze Plantaža dovode na nulu, što kompaniju vraća na bijelu listu dužnika i značajno olakšava njihov dalji rad.

Predstavnici ministarstava finansija i ekonomskog razvoja smatraju da je to put kojim se rasterećuje poslovanje kompanije i omogućava da ostvare bolju osnovu za pregovore sa kreditorima i sa povjeriocima.

Oni su dodali da je veoma značajno da se uložena sredstva odmah vraćaju u budžet.

Na sastanku su dogovoreni dalji koraci u skladu sa zakonskim procedurama, kao i obaveze pojedinačnih ministarstava i menadžmenta Plantaža, kako bi se planirane aktivnosti izvele do kraja.

Na sastanku je ponovljen stav Vlade da se Plantaže, kao prepoznatljiv brend Crne Gore, sa preko 1,1 hiljadu zaposlenih apsolutno moraju sačuvati.

S. P.

Podaci Monstata za prošlu godinu

Sastanak ministra kapitalnih investicija sa predstavnicima kompanija Damen i Akvalajner

Vrijednost utrošenog građevinskog materijala 164,4 miliona eura

Interesovanje za razvoj javnog prevoza plovnim putevima

PODGORICA - Vrijednost utrošenog građevinskog i pogonskog materijala u prošloj godini u Crnoj Gori iznosila je 164,4 miliona eura, što je 7,6 odsto manje u odnosu na 2019, pokazuju podaci Monstata.

Iz Monstata je saopšteno da je godišnjim istraživanjem o potrošnji građevinskog i pogonskog materijala obuhvaćen građevinski i pogonski materijal koji izvođači građevinskih radova, odnosno građevinska i negrađevinska preduzeća, koriste za gradnju objekata, održavanje, remont i pogon mašinskog i voznog parka, za ogrijev, kancelarijski i ostali pomoćni materijal.

Utrošak građevinskog i pogonskog materijala prikazuje se za cijelo građevinsko preduzeće koje podnosi izvještaj, uključujući utrošak električne energije i ogrijevnog materijala za zajedničke službe.

- Negrađevinska preduzeća prikazuju utrošak građevinskog materijala samo za poslovne jedinice, kao i utrošak pogonskog i ostalog materijala samo za njene potrebe - rekli su statističari.

R. E.

PODGORICA - Crna Gora posjeduje značajan potencijal u razvoju javnog prevoza putnika plovnim putevima u Bokokotorskom zalivu, poručeno je sa sastanka ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića i državnog sekretara u tom resoru Zorana Radunovića sa predstavnicima holandskih kompanija Damen i Akvalajner (Aqualiner).

Iz Ministarstva kapitalnih investicija (MKI) je saopšteno da su Bojanić i Radunović razgovarali sa predstavnicima kompanija Damen i Akvalajner, o mogućnostima razvoja javnog prevoza putnika plovnim putevima.

Iz MKI su naveli da je Damen kompanija koja sa bavi gradnjom, održavanjem i remontom plovnih objekata, a njihov partner Akvalajner se bavi upravljanjem i organizovanjem saobraćajne infrastrukture i plovila za prevoz putnika.

Kompanija Damen je, kako je saopšteno, sa svojim partnerom Akvalajnerom iskazala interes za razvoj brzog, sigurnog, održivog i ekološki prihvatljivog javnog prevoza plovnim putevima u Crnoj Gori.

- Prepoznavši potencijal koji Crna Gora ima za razvoj ove djelatnosti, predstavnici kompanija su prethodnih dana razgovarali sa predstavnicima lokalne samouprave na teritoriji Bokokotorskog zaliva i obišli obalu, zaliv i lokacije koje mogu biti interesantne sa stanovišta razvoja ove oblasti - navodi se u saopštenju.

Iz MKI su dodali da su Bojanić i Radunović pozdravili zainteresovanost za potencijale koje Crna Gora ima u toj oblasti, uz poseban osvrt upravo na potrebu razvoja redovnih i sezonskih linija na moru.

- Kako bi se uticalo na smanjenje gužvi u drumskom saobraćaju i brži protok putnika i robe, naročito za vrijeme turističke sezone - dodaje se u saopštenju.

Navodi se da su sagovornici zaključili da je u narednom periodu potrebno odraditi detaljniju analizu postojećeg zakonskog okvira, potreba tržišta i stanja na terenu kako bi se definisale smjernice za dalji razvoj projekta.

R. E.

Državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstv očekuje isplativu bušotinu kod Ulcinja

Prodavaće sirovu naftu ako je nađu PODGORICA - Istražno bušenje u podmorju kod Ulcinja obećava da će se naći veliko nalazište nafte, a na našoj teritoriji je još nekoliko potencijalnih nalazišta, kazao je državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović i dodao da je trenutna dubina bušotine u Ulcinju 4.700 metara.

- Veliki je optimizam da će se u formaciji frakturisanih karbonata na dubini od 6.500 metara pronaći ekonomski isplativo ležište. Postoji još nekoliko interesantnih koncesionih područja, sa aspekta istraživanja nafte i gasa i kada se, u zavisnosti od rezultata ENI/Novatek bušotine, raspišu tenderi, javnost će biti na vrijeme informisa-

U slučaju pozitivnog scenarija, prva proizvodnja se očekuje za tri godine.

Nije planirana izgradnja rafinerija u Crnoj Gori, što ide u prilog očuvanju životne sredine, kaže Marko Perunović na - kazao je Perunović.

Kako je naveo, nakon potvrđivanja rezervi u postojećem ležištu, sljedeća faza je razvoj ležišta, što podrazumijeva dodatne bušotine i razvoj modela proizvodnje.

– U slučaju pozitivnog scenarija, prva proizvodnja se očekuje za tri godine. Nije planirana izgradnja rafinerija u Crnoj Gori što ide u prilog očuvanju životne sredine i plan je da se proizvedena nafta prodaje kao sirova – istakao je Perunović.

Naglašava, svakako, da je

Novi podaci Uprave prihoda i carina

Nova Pobjeda i dalje na bijeloj listi PODGORICA - Uprava prihoda i carina objavila je juče Bijelu listu, odnosno spisak od 500 poreskih obveznika sa najvećim stepenom fiskalne discipline.

Uprava sa tim poreskim obveznicima kontinuirano ostvaruje uspješnu saradnju u pogledu poštovanja poreskih propisa i izmirivanja poreskih obaveza.

Obveznici sa bijele liste, kako je saopšteno iz Uprave, prepoznati su kao kompanije koje uredno izmiruju obaveze prema povjeriocima, uključujući i državu, pa samim tim predstavljaju i afirmativne potencijalne poslovne partnere na tržištu.

Kriterijumi na osnovu kojih je napravljena selekcija obveznika za bijelu listu obuhvatali su, između ostalog, ured-

Na listi su, između ostalih, Elektroprivreda, Pivara Trebjesa, Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), Crnogorski Telekom, Azmont Investments, M:tel, Telenor, Erste, Hipotekarna i Adiko banka

nost obračunavanja poreza i podnošenja poreskih prijava i redovnost izmirivanja poreskih obaveza.

U nastojanju da se praksom podstakne što više urednih poreskih obveznika, listom je obuhvaćen ne samo segment velikih kompanija, već i mala i srednja preduzeća sa visokom stopom poreske discipline.

Na listi su, između ostalih, Elektroprivreda, Pivara Trebjesa, Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), Crnogorski Telekom, Azmont Investments, M:tel, Telenor, Erste, Hipotekarna i Adiko banka.

Na listi je, kao i godinama ranije, i preduzeće Nova Pobjeda.

Objavljivanje bijele liste je, kako je objašnjeno, još jedan korak u podsticanju obveznika na poštovanje poreskih propisa i saradnju sa Upravom.

- Prioritet u radu poreskog organa i dalje će biti kontinuirano jačanje odnosa razumijevanja i povjerenja sa urednim poreskim obveznicima, koji izmirivanjem poreskih obaveza i poštovanjem zakona Crne Gore zajedno sa državnim institucijama učestvuju u izgradnji povoljnog poslovnog ambijenta i društva u cjelini - rekli su iz Uprave.

Bijela lista poreskih obveznika prvi put je objavljena 7. juna 2013. godine.

S. P.

energetika oblast od koje Crna Gora, odnosno njeni građani i privreda mogu da žive.

– Mišljenja sam da, ako se sredstva pravilno investiraju u dobre energetske projekte, crnogorska ekonomija za relativno kratak period može da doživi pravi bum – smatra Perunović.

Takođe, najavljuje da se projekat rudnika Brskova razvija planiranom dinamikom i da ga posmatraju kao jedan od osnovnih razvojnih projekata.

- Moći ćemo da zaposlimo od

Vlada donijela Plan davanja kon

Predviđeno f

Sa sjednice Vlade

PODGORICA - Vlada je na jučerašnjoj sjednici donijela Plan davanja koncesija u oblasti voda za 2021. godinu. Plan, kako je navedeno, omogućuje uvođenje procedure davanja koncesija u oblasti voda, kao oblika podsticanja privatnih investicija u obavljanju privrednih djelatnosti od javnog interesa radi postizanja optimalne valo-

Podaci Montenegroberze za pro

Dividendu di PODGORICA - Dividendu za prošlu godinu dijelilo je sedam kompanija, dok su za 2019. to učinile četiri, saopšteno je iz Montenegroberze.

Emitenti koji su u toku ove godine isplatili dividendu za prošlu su Jugopetrol, Elektroprivreda (EPCG), Crnogorski Telekom, Napredak, Marina Bar, Sveti Stefan hoteli i Zetatrans.

Ekonomija

Petak, 10. septembar 2021.

vu kapitalnih investicija

7

Potvrđena presuda za nesuđeni turistički kompleks u Morinju PODGORICA - Apelacioni sud je potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen tužbeni zahtjev kompanije Montenegroregion, da joj zbog nerealizovane turističke investicije u Morinju država isplati 17,8 miliona eura, od toga 12,1 milion za izgubljenu dobit, a 5,7 miliona za naknadu štete. Ova firma registrovana je u Danilovgradu, a iza nje stoji ruski kapital.

Potvrđen je i dio presude kojom je ovoj kompaniji dosuđena naknada od 7,1 hiljadu eura za izradu HIA studije koja u tom momentu nije bila predviđena našim zakonodavstvom. Stav je i ovog suda da je Montenegroregion nepotrebno platio izradu studije koju im je tražilo Ministarstvo kulture kao jedan od uslova za dozvolu.

Bez 17,8 miliona eura odštete za Montenegroregion

TUŽBA

Marko Perunović

500 do 700 radnika sa tog dijela Crne Gore. Računamo na godišnji prihod od 2,5 do tri miliona eura za opštinu Mojkovac, 10 miliona prihoda za državu. Projekat je razvijen po najstrožijim ekološkim standardima i svakako da predstavlja veliku šansu za razvoj ne samo Mojkovca već i čitavog sjevernog dijela Crne Gore - kazao je Perunović.

Navodi još neke, od brojnih energetskih projekata, za koje misli da će biti lokomtiva ekonomskog razvoja Crne Gore.

– To su, prije svih, projekti

vjetroelektrana Gvozd/Krnovo2 – 54 MW, Solar 3000+ i 500+ projekat instaliranja solarnih panela na krovovima kuća i javnih zgrada, solarna elektrana Velje Brdo - dvofazno 50+150 MW, povećanje iskorišćenosti voda Nikšićkog polja, sa značajnim povećanjem proizvodnje HE Perućica i pokretanje pitanja korišćenja vode Bilećkog jezera - kazao je Perunović dodajući da su ovo samo neki od brojnih projekata, za koje je mišljenja da se jako brzo mogu implementirati.

N. K.

ncesija u oblasti voda

ŽALBA

flaširanje sa tri izvorišta

rizacije prirodnih resursa.

- U dijelu ulaganja, odnosno izgradnje novih postrojenja za eksploataciju izvorišta i flaširanje vode, planom su predviđena tri izvorišta za korišćenje dijela voda za potrebe flaširanja vode u komercijalne svrhe, i to „Zaslapnica“, mjesto Zaslap u opštini Nikšić, izvorište „Lučičko vrelo“ u opštini Rožaje i „Ravnjak“ u opštini Mojkovac – rekli su iz Vlade.

Vlada je donijela Odluku o dodjeli prava na komercijalno korišćenje nedrvnih šumskih proizvoda u šumama i na šumskom zemljištu u državnoj svojini za 2021. godinu.

- Predmet odluke je dodjela prava na komercijalno korišćenje nedrvnih šumskih proizvoda u područnim jedinicama Pljevlja, Rožaje, Berane, Petnjica, Plav, Andrijevica, Gusinje, Bijelo Polje, Podgorica, Kolašin, Mojkovac, Danilovgrad, Nikšić, Plužine, Žabljak, Šavnik i Kotor, po spisku vrsta nedrvnih šumskih proizvoda i utvrđenih tržišnih cijena za ovu godinu, u skladu sa raspisanim javnim oglasom – navedeno je iz Vlade.

Dodaje se da će Uprava za šume zaključiti ugovore o međusobnim pravima i obavezama, uslovima i načinu komercijalnog korišćenja nedrvnih šumskih proizvoda S. P. sa korisnicima.

ošlu godinu

ijelilo sedam preduzeća - Jugopetrol i Crnogorski Telekom imaju kontinuitet u isplati dividende dvije godine zaredom, odnosno za prošlu i 2019. godinu - navodi se u saopštenju.

Kompanije koje su za prošlu godinu isplatile dividendu, a to nijesu učinile za 2019, su EPCG, Napredak, Marina Bar, Sveti Stefan hoteli i Zetatrans.

- Na svim razvijenim tržištima kapitala kompanije koje ispla-

Tužbu su prije tri godine podnijeli protiv države, odnosno Uprave za zaštitu kulturnih dobara u okviru Ministarstva kulture i kotorske opštine. Optužili su Upravu da je propustila da primijeni zakon, sa namjerom da im nanese štetu, zbog čega nije došlo do usvajanja izmjena i dopuna DUP-a Morinj, čijim nacrtom je na lokaciji koja je u njihovom vlasništvu bila predviđena izgradnja turističkog kompleksa Morinj. U žalbi na prvostepenu presudu su naveli da samim tim što je sud utvrdio da imaju pravo na naknadu za HIA studiju, proizilazi i pravo na naknade za izradu studije vizuelnog uticaja, idejnog projekta i elaborat o strateškoj procjeni uticaja na životnu sredinu. Ova dokumenta su bili u obavezi da izrade, kako bi uopšte došlo do razmatranja DUP-a, ali tvrde da zbog nezakonitog postupanja države i opštine Kotor nijesu mogli ostvariti svoje pravo, te da im nije predočena mogućnost da može doći do neusvajanja DUP-a.

Država je u odgovoru na žalbu odbacila optužbe da je kriva za propalu investiciju navodeći da je Zakonom o zaštiti prirodnog i kulturno-istorijskog područja Kotor uređena zaštita i mjere očuvanja ovog grada upisanog na listu svjetske baštine Uneska, kojoj pripada i lokacija na kojoj je planiran turistički kompleks.

ćuju redovno dividendu privlače pažnju investitora. Ista situacija je i na Montenegroberzi, gdje su ovakve kompanije prepoznate kako od domaćih tako i stranih ulagača - kazali su iz Montenegroberze.

Kompanije koje isplaćuju dividendu, pored toga što posluju sa profitom, taj profit u cjelosti ili djelimično isplaćuju svojim akcionarima.

R. E.

Apelacioni sud je neosnovanom ocijenio žalbu Montenegroregiona navodeći da su imali pravo na naknadu troškova samo za HIA studiju, ali ne i za ostala dokumenta koja su bila preduslov da bi se uopšte razmatrao zahtjev za promjene DUP-a. Na navode o nezakonitom postupanju državnih i lokalnih organa, sudije navode da je u postupku davanja saglasnosti na DUP bivše Ministarstvo održivog razvoja i turizma (MORT) provjeravalo da li je prijedlog usklađen, nakon čega ga je vratilo opštini na doradu, jer nijesu postupili po zahtjevima iz njihovog mišljenja da je potrebna korekcija plana i usaglašavanje sa mišljenjem Uprave.

- Ministarstvo kulture je preko Uprave za zaštitu kulturnih dobara, nakon sagledavanja cjelokupne dokumentacije i pozitivno pravnih propisa, utvrdilo da se nijesu stekli uslovi za izmjenu planskog

Render planiranog turističkog kompleksa

Apelacioni sud je neosnovanom ocijenio žalbu Montenegroregiona navodeći da su imali pravo na naknadu troškova samo za HIA studiju, ali ne i za ostala dokumenta koja su bila preduslov da bi se uopšte razmatrao zahtjev za promjene DUP-a dokumenta, kako bi se umjesto zelene površine izvršila prenamjena u građevinsko zemljište i dalo je negativno mišljenje u vezi predmetne saglasnosti. Tužene prvog reda su u svemu postupale u skladu sa zakonom i pozitivnim propisima, pa nijesu ispunjeni uslovi za njihovu odgovornost - stoji u presudi.

Nema osnova ni za odgovornost kotorske opštine, smatra sud, obrazlažući da bez saglasnosti Ministarstva kulture, odluku o izmjenama DUP-a Morinj nijesu mogli dati na usvajanje lokalnoj skupštini. Sudije ukazuju da opština nije mogla garantovati Montenegroregionu da će doći do usvajanja izmjena, imajući u vidu da nijesu samostalni u tom poslu, te da je riječ o složenom postupku izmjena imajući u vidu da je grad pod zaštitom Uneska.

NEOSNOVAN ZAHTJEV

Neosnovan je i zahtjev Montenegroregiona za naknadu štete od preko dva miliona zbog ugovora sa ruskom firmom za prodaju objekata, jer ih je svojevoljno zaključio bez saglasnosti države i opštine prije izgradnje, pa je time, kako smatraju sudije, sam na sebe preuzeo rizik da snosi obaveze iz tog ugovora.

- Pravilno je zaključio prvostepeni sud da

tužilac nema pravo na naknadu štete u vidu izmakle koristi zbog nemogućnosti korišćenja izgrađenih objekata, kod činjenice da isti nijesu ni sagrađeni, jer nije ni dobijena saglasnost kojom bi se omogućila izgradnja istih, za šta kako je već navedeno nijesu odgovorni organi tuženih – zaključuju u presudi.

Ova kompanija je spornu parcelu kupila prije 15 godina uz, kako su naveli, uvjeravanje kotorske opštine da je na tome moguće graditi, ali je izmjenom DUP-a promijenjena namjena zemljišta bez mogućnosti izgradnje. Pokrenuli su inicijativu za izmjenu što je, kako navode, opština prihvatila nakon čega su uradili potrebne studije i elaborate. Tadašnji direktor Aleksandar Šaporev je tokom postupka iznio brojne optužbe na račun državnih i opštinskih službenika navodeći da zbog ponašanja pojedinih Crna Gora gubi investitore, posebno ruske.

Početkom marta Montenegroregion je Ustavnom sudu podnio inicijativu za ocjenu ustavnosti i zakonitosti Vladine odluke o donošenju prostorno-urbanističkog plana Kotor, tvrdeći da je nesaglasna sa Ustavom, zakonom i Prostornim planom posebne namjene za obalno područje Crne Gore.

M. Lk.

Predstavnica Ministarstva ekonomskog razvoja na forumu u Pragu

Stvaranje investicione klime za žene ključno za prosperitet PODGORICA - Stvaranje inkluzivne investicione klime za žene ključno je za prosperitet i održivi razvoj Crne Gore, ali i izgradnju otpornijeg društva nakon pandemije korona virusa, ocijenila je vršiteljka dužnosti generalne direktorice Direktorata za unapređenje konkuretnosti u Ministarstvu ekonomskog razvoja Olivera Vukajlović.

Ona je na Ekonomskom i ekološkom forumu OEBS-a, koji se održava u Pragu, kazala da će Vlada pomoći preduzetnicama u tranziciji njihovih mikro biznisa ka malim i srednjim preduzećima boljim pristupom finansiranju, ali i uspostavljanjem mehanizama

Sa foruma u Pragu

za razvoj vještina i pružanjem podrške kroz programe mentorstva.

- Žene iz različitih sfera postale su efikasni akteri promjena.

One imaju znanje i stručnost za

kreiranje modela ekonomskog razvoja sa posebnim fokusom na poboljšanje poslovnog okruženja. Vlada traži njihovu stučnost i vođstvo pri donošenju ključnih strateških odluka i

razvoja nacionalnih politika rekla je Vukajlović na forumu u organizaciji Švedskog predsjedavanja OEBS-om ove godine i Kancelarije koordinatora OEBS-a za ekonomske i ekološke aktivnosti.

Ona je navela da će žene imati jednak pristup obukama, kreditima i programima razvoja vještina, za koje se smatra da su neophodne kako bi se osiguralo njihovo puno učešće u inicijativama zelene tranzicije.

Ekonomski i ekološki forum OEBS-a je centralni godišnji događaj u okviru ekonomske i ekološke dimenzije OEBS-a koji promoviše politički dijalog o ekonomskim i ekološkim pitanjima vezanim za bezbjednost i doprinosi razradi preporuka i naknadnih aktivnosti za rješavanje ovih izazova.

Fokus foruma ove godine je na promovisanju ekonomskog osnaživanja žena kroz formulisanje i primjenu politika, kao i ekonomskog osnaživanja žena u svim fazama života.

R. E.

8

Društvo

Petak, 10. septembar 2021.

Javno obraćanje bivšeg ambasadora, Borisu Raoniću, generalnom direktoru Radio-Televizije Crne Gore

Vlahović: Ko vam je javio da je pucano na policiju?

Nekadašnji ministar vanjskih poslova i ambasador u SAD i Vatikanu Miodrag Vlahović javno se obratio generalnom direktoru RTCG Borisu Raoniću povodom informacije na Javnom servisu, kada je objavljeno da je ,,pucano na policiju iz vatrenog oružja, ali bez posljedica“, 5. septembra u 9 sati i 35 minuta. Pismo prenosimo u cjelosti.

Gospodine Raoniću, objavio sam, poput mnogih crnogorskih građana, koji prate dešavanja povodom nasilnog desantnog ustoličenja poglavara Crkve Srbije u Crnoj Gori, kao i protesta protiv tog i takvog čina i reakcije policije, juče, srijeda ujutru, tvit sljedeće sadržine: ,,Pitanja za vođstvo RTCG, dan drugi: ,,Ko je pucao na policiju na Cetinju“? Ko vam je to javio/naredio da objavite? Kako ste mogli da to objavite? Ko je odgovoran, mora da podnese ostavku.“ Razlog ovome je bila objava u informativnoj emisiji Javnog servisa, na prvom programu TVCG, koja je već viralna na mnogim platformama, u kojoj spikerka RTCG izgovara riječi, 9.35 ujutru, u neđelju, 05/09: ,,Kako je potvrđeno Televiziji Crne Gore, pucano je na policiju iz vatrenog oružja, ali bez posljedica“.

Dakle, jasno se čulo što je i kako je rečeno.

Od tada - neđelja 05/09 Javni servis, na čijem ste čelu, nije - niti jednom rečenicom niti demantovao, niti dodadno potvrdio i/ili dokumentovao takvu vijest/ informaciju.

Danas je, zapravo, četvrti dan od tih mučnih i opasnih događaja, a javnost Crne Gore nema ni potvrdu, ni demanti te dramatične objave, o čijoj ćemo istinitosti, sadržini, formulaciji, funkciji/namjeni i efektima, pa, samim tim, i važnosti - u drugom dijelu ovog teksta.

Kasno sinoć, srijeda, pojavile su se dvije objave na Vašem tviter računu.

Prva je: ,,Poslije interesovanja socijalnih anesteziologa, spin doktora i botova, sjutra odgovaramo na upite oko informacije oko pucnjeva na policiju. Pratite TV, radio i portal RTCG.“ Druga, namijenjena samo meni, glasi: ,,Sjutra cete imati priliku da se uvjerite iz orginalnog snimka. Prihvatite da je sve manje ljudi koji primaju takve

naredbe o kojima pricate.

Bar u mojoj okolini. Nakon objave dokaza, ocekujem od vas demokratski i moralni cin.

Ustvari ne ocekujem...“ Na drugu sam odmah odgovorio, takođe na Tviteru: „Postavio sam pitanja, a Vi pokažite snimak ili naredbu ili to što imate. Nemam što da prihvatim ili ne prihvatim, pokažite to što imate - ako imate - ili snosite odgovornost što je to objavljeno. Moj demokratski i moralni čin će biti da pogledam taj Vaš dokaz/,,dokaz“. “ Neću sada posebno i dodatno ulaziti u Vaše stilske i jezičke eskapade. Zaista se ne veli ,,pucnjeva“, taj padež imenice pucanj, pucnji - ne postoji.

Još manje imam interesa da sa Vama javno razglabam Vaše prizemne uvrede - jer Vi, kako pišete ,,ustvari“ (N.b. treba zarez, a piše se ,,u stvari“) ne očekujete od mene ,,demokratski i moralni čin“?!

Očekujete nedemokratski i nemoralni? Zaista?

Te uvredice doskočice ostavite za kolege sa Vašeg fakulteta, što god da ste, đe god da ste i koliko god dugo da ste to studirali i prostudirali i što ste, hvala Svevišnjem, na kraju, i okončali. To s njima, koliko god da ih je ostalo poslije toga ultra-maratona, ako dozvolite jednu jutarnju benignu šalu.



Vi ste, blago nama, generalni direktor Javnog servisa i nemate, koliko mi je poznato, neki papir, ovlaštenje ili propusnicu da ocjenjujete odgovornost i moralnost drugih - a posebno ne kada Vas javno i uljudno pitaju - ponavljam: pitaju - da objasnite jednu situaciju od izuzetne važnosti za sve građane Crne Gore...

Vi ste, blago nama, generalni direktor Javnog servisa i nemate, koliko mi je poznato, neki papir, ovlaštenje ili propusnicu da ocjenjujete odgovornost i moralnost drugih - a posebno ne kada Vas javno i uljudno pitaju - ponavljam: pitaju - da objasnite jednu situaciju od izuzetne važnosti za sve građane Crne Gore i za političku i svaku drugu bezbjednost i sigurnost naše zemlje (Crna Gora).

Dakle, da pređemo na bitne stvari, u kojima i Vi snosite odgovornost - direktnu i neizbježnu - a koja je vezana za funkciju koju sada obavljate.

Prvo, ko je i kako javio, odnosno ,,potvrdio“ TVCG/RTCG da je na Cetinju ,,pucano na policiju“? Da li je to javio neki Vaš novinar, reporter? Ili su to javili građani? Ili Vam je to dojavila jedna bezbjednosno-informativna agencija ili druga agencija za nacionalnu bezbjednost? Ili je to javio neko iz aktuelne Vlade? Ili

neko ili ste to doznali iz Uprave policije, ili od policijskih starješina sa samog mjesta đe se to desilo? Ili ste to sami smislili, osjetili i ubacili - Vi ili neko Vama blizak iz vrha vlasti? Ili ste to zajedno, kao što ste i zajedno i međusobno čestitali Vaš izbor na aktuelnu funkciju.

Pitam sve ovo sasvim jasno, bez zadnje namjere. Bilo je i ostalo apsolutno neophodno, s obzirom na izvanrednu senzitivnost i važnost takve informacije u takvom trenutku - kada se Crna Gora kreće, tj. kada se kretala ivicom građanskih sukoba sa nesagledivim posljedicama - da odmah i jasno definišete izvor te vijesti/,,vijesti“.

Odmah ste i znali - što je takođe impresivno - da nema pogođenih/povrijeđenih/ stradalih pripadnika MUP. Svi su oni, dakle, preživjeli takvu Vašu vijest. Srećom.

Drugo, danas je četvrti dan od plasiranja te informacije.

Danima ste, dakle, ćutali.

Ni riječi o toj vijesti. Da nije bilo interesovanja, pitanja i prozivke iz demokratske i građanske javnosti - Vi se ne biste ni oglasili. Prećutali biste to! Niste ni demantovali da je ,,pucano na policiju“, niti pojasnili, odnosno korigovali - da su se, recimo, ,,čuli pucnji“. Đe su se čuli, kada, kako i u kojem pravcu, drugo je pitanje.

Treće, Vaše činjenje i nečinjenje povodom svega ovoga, kažu mi kolege pravnici i advokati, može imati, tj. ima elemente krivičnih djela ,,širenje lažnih vijesti“ i ,,izazivanja panike i nereda“. Nadam se da ste toga svjesni. Mnogi će se sjetiti koliko je muke, patnje, smrti i tragedija - na svim stranama - ranih devedesetih godina prošloga vijeka donijela jedna izmišljena ,,vijest“ (dakle: čista laž) - kako se na Prevlaci skupilo 3000 ,,crnokošuljaša“. Ne treba nam sada - bilo kome ko Crnoj Gori i svim našim građanima želi dobro - da ponavljamo takve tragične i opasne ,,fake news“. Četvrto, ja i moje kolege i prijatelji ćemo se svakako obratiti, u redovnoj proceduri, Komisiji za primjedbe gledalaca i Savjetu RTCG, pa ćete, onda, Vi to raspraviti i rastumačiti unutar Javnog servisa.

Koji tobože nije u službi

vladajuće koalicije, predsjednika i potpredsjednika Vlade, pomenutih i nepomenutih agencija - nego je u službi građana Crne Gore. Samo što to Vi, već u prvim danima na novoj funkciji, potpuno i jasno negirate.

Peto i završno, pošto ste sinoć kasno najavili da ćete objaviti (valjda: originalni, kako ste htjeli da napišete) snimak o tom događaju koji se nije/jeste zbio - nadam se da ste svjesni situacije i odgovornosti da to sve stiže sa značajnim i nedopustivim kašnjenjem i da su moguće razne intervencije, i u audio i u video segmentu. To će se sve morati dobro pogledati, pregledati i preslušati - i s obzirom na informacije koje pominju neke, u struci vrlo poznate i vješte, montažere, koji rade za jednu od dvije apostrofirane agencije - tj. za onu koja, bar formalno, nije naša - crnogorska.

Upravo sada slušam audiosnimak, koji, da ponovimo, objavljujete sa 4 (slovima: četiri) dana zakašnjenja.

Vidim, takođe, da ste sve ovo već preinačili u ,,pucnji na Belvederu“. Dakle, nije više ,,pucnji na policiju“! (Dobro je to - kao ono o ,,molotovljevom koktelu“, koji je iz ,,apsolutne istine“ već prešao u ,,navodni“. Pa ko izgovori - izgovori!)

Prijatelji koji su verzirani u ovakve stvari (a i u RTCG imate vrhunske stručnjake za tu oblast, za koje se nadam da ih neće stići ruka Vaše i odmazde političkih struktura koje su Vas imenovale), mi već pišu/kažu da audio snimak ni po čemu ne dokazuje, pa čak i ne implicira da je pucano na policiju. Đe je pucano i kako je pucano, utvrdiće oni koji o tome znaju više - i od Vas i od mene. Vi ste sada to pustili u javnost, pa ćete i za to odgovarati, što god da se tamo čuje - autentično i naknadno ,,originalno“.

Na samom kraju, pozdraviću Vas najljepšom riječju i divnim usklikom, koji se čuo na posljednjoj utakmici naše, crnogorske fudbalske reprezentacije, a o kojem, koliko je meni poznato, Javni servis nije izvijestio građane koji ga finansiraju. Ne valja Vam to, nikako, Raoniću.

Sa barikade na Belvederu

Dakle: Bel-ve-der!

Bel-ve-der! Bel-ve-der!

Društvo

Petak, 10. septembar 2021.

9

,,EKSKLUZIVNO PAKOVANJE“: Generalni direktor RTCG Raonić najavio i emitovao montirani prilog kojim nije uspjela da dokaže da su građani pucali na policiju

Kako je RTCG dva puta obmanula javnost PODGORICA – Umjesto izvinjenja što je RTCG objavila, u jeku nereda na Cetinju, informaciju da je ,,potvrđeno RTCG da je pucano na policiju“, generalni direktor Javnog servisa Boris Raonić je na društvenim mrežama najavio, a juče naredio emitovanje priloga, profesionalno nedopustive montaže video pokrivalica i audio zapisa policijskog razgovora, koji je u stvari bio potvrda da je objavljena lažna vijest.

Na prvom programu Javnog servisa je u neđelju ujutro u 9 sati i 35 minuta - dok su na Cetinju građani koji su došli da izraze protest povodom ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija bili obasuti enormnim količinama suzavca -objavila lažnu informaciju : „Kako je potvrđeno Televiziji Crne Gore, pucano na policiju iz vatrenog oružja, ali bez posljedica“.

Potom je javnost burno reagovala, a rukovodstvo RTCG nije pružilo objašnjenje niti dokaz da je ta vijest tačna.

ORIGINALNI FALSIFIKAT

Generalni direktor RTCG Boris Raonić je zbog toga na društvenim mrežama za juče najavio ekskluzivni snimak koji je trebalo da dokaže vjerodostojnost prvobitne informacije.

Umjesto toga, na ekranima se mogao vidjeti prilog koji ne dokazuje da je pucano na policiju. Naprotiv: audio snimak je montiran sa video materijalom koji ne korespondira sa snimkom: čuje se kako pomoćnik direktora Uprave policije Jokić upozorava kolege na rafale, dok na snimcima građani mirno stoje na barikadama na Belvederu... Gledaocima ni na koji način nije istaknuto da je riječ o montiranom video zapisu za snimak koji je

najavljen kao krunski dokaz lažne informacije.

Juče je u isto vrijeme na portalu RTCG dat samo audio snimak sa sadržajem onoga što izgovara šef Centra bezbjednosti Podgorica Goran Jokić.

Ovakav prilog nova je manipulacija RTCG u bezuspješnim pokušajima da dokažu da je vijest koju su objavili tačna.

Menadžment, međutim, nije našao za shodno da pojasni javnosti od koga su dobili informaciju da građani pucaju na policiju, te da li im je to potvrđeno iz Uprave policije ili im je to kazao reporter sa terena...

,,ĆUTANJE ADMINISTRACIJE“

Nije situaciju pojasnio ni generalni direktor RTCG Boris Raonić koga smo juče bezuspješno pokušavali da kontaktiramo, a koji je prethodne večeri najavljivao objavljivanje „dokaza“ o pucanju na policiju.

Još uvijek formalno urednica Prvog programa Aleksandra Pavićević nam je kazala da je na odmoru, te da nije učestvovala u uređivanju programa proteklih dana, ali i da je dobila ponudu za drugo radno mjesto i da je procedura njene smjene u toku.

Ona je navela da je tu funkciju preuzeo Damir Ramović, ali

Veselin Drljević

Za lažnu vijest kazna i do tri godine zatvora Sam audio snimak ne može biti dokaz tvrdnji da je u nedjelju pucano na policiju, kao što je objavio Javni servis jer nije urađena nikakva ozbiljna ekspertiza, objasnio je za Gradski portal kriminolog i profesor na Pravnom fakultetu u Podgorici Velimir Rakočević.

- Na snimku se čuje nešto nalik pucnjavi iz vatrenog oružja, ali da bi se nešto tvrdilo mora da se sprovede ozbiljna istraga. Čak ni osobe koje su bile u blizini nijesu mogle da razlikuju da li je riječ o pirotehnici ili vatrenom oružju. Određenim ekspertizama i dubljom obradom to bi se moglo utvrditi, tako da će tek istraga utvrditi da li je bilo ispaljivanja projektila iz vatrenog oružja, ili je riječ o nečem drugom - kazao je Rakočević.

Ako se utvrdi da nije pucano u policiju kao što je saopštio

Javni servis, onda onaj ko je plasirao lažnu vijest treba da snosi odgovornost za krivično djelo izazivanje panike i nereda, smatraju advokati, prenosi Gradski portal.

U Krivičnom zakonu Crne Gore, član 398, za izazivanje panike i nereda propisane su kazne.

- Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vijesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mjera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ako je djelo iz stava 1 ovog člana učinjeno putem medija ili drugih sredstava javnog obavještavanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine navodi se u zakonu.

Prilog je „upakovan“ sa video snimcima koji nijesu povezani sa sadržajem onoga što izgovara osoba sa audio snimka. Ovakav uradak nova je manipulacija RTCG u bezuspješnim pokušajima da dokažu da je vijest koju su objavili tačna i on nas je ostavio bez odgovora na brojna pitanja koja zanimaju javnost.

I direktorica TVCG Marija Tomašević odbila je da komentariše informaciju objavljenu u informativnom programu.

- Ne bih da komentarišem, ako bude trebalo oglasićemo se saopštenjem, ali ne ovako – kazala je kratko Tomašević.

ČEKAJUĆI SAVJET

Iz Helsinškog odbora za ljudska prava je najavljeno da će zbog ovakvog postupka uredništva i menadžmenta dostaviti prigovor Komisiji za predstavke gledalaca i slušalaca.

Pobjeda je kontaktirala i prvog čovjeka Savjeta Javnog servisa Veselina Drljevića koji je, u izjavi za naš list, najavio da će se najviše upravljačko tijelo RTCG odrediti o spornoj informaciji.

- Menadžment Javnog servisa je taj koji treba da se odredi u vezi sa informacijom da je pucano na policiju u jutro 5. septembra tokom protesta na Cetinju, što je objavljeno u informativnom programu Televizije Crne Gore - rekao je u izjavi za Pobjedu predsjednik Savjeta RTCG Veselin Drljević i dodao da će tim povodom tražiti izjašnjenje od rukovodstva te medijske kuće.

Drljević kaže da svakom pitanju Savjet prilazi odgovorno, te da će i o ovome raspravljati

na narednoj sjednici koju će zakazati uskoro.

- Da li će naš odgovor zadovoljiti znatiželjnike, ja to ne znam, ali ćemo se prema svakom upitu odrediti na transparentan način. Od menadžmenta ćemo zatražiti odgovore, a Savjet će sa druge strane imati uvijek odgovor na svako pitanje koje se tiče Javnog servisa - poručio je Drljević.

KO JE ŠTO REKAO

Nakon što je u neđelju voditeljka informativne emisije Aleksandra Karadžić kazala da je Televiziji Crne Gore potvrđeno da je „pucano na policiju iz vatrenog oružja, ali bez posljedica“, ni Uprava policije, niti bilo ko drugi iz izvršne vlasti, nije iznio informaciju da je zaista i bilo tako.

U isto vrijeme u neđelju je na portalu RTCG objavljen tekst „Pucnji na Belvederu, nema povrijeđenih“. „Na barikadi na Belvederu došlo je do upotrebe vatrenog oružja, zvanično je potvrđeno RTCG-u iz Uprave policije.

Nije bilo povrijeđenih...“ objavio je portal, gotovo u isto vrijeme dok su na televiziji govorili o pucanju na policiju.

Alarmantno je što menadžment već pet dana ćuti i ne povlači ovu informaciju, ali ne nalazi za shodno ni da uputi izvinjenje javnosti.

Novinari Radija Crne Gore su juče, četiri dana nakon što su

Skrinšot dnevnika u kojem je objavljena sporna informacija

Informacija sa portala RTCG

Boris Raonić

njihove kolege sa Televizije objavile informaciju da je pucano na policiju, pitale Osnovno državno tužilaštvo da li je to istina.

Nakon dopisa, istog dana je Osnovno državno tužilaštvo na Cetinju obavijestilo RTCG da je formiralo predmet povodom upotrebe vatrenog oružja 5. septembra tokom protesta na Cetinju zbog ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, piše RTCG. To je saopštio rukovodilac cetinjskog ODT-a Duško Milanović na pitanje Radija Crne Gore da li Tužilaštvo istražuje jesu li demonstranti koristili vatreno oružje i da li su pucali na policiju.

KOMUNIKACIJA (NI)JE DOKAZ

TVCG je juče pod pritiskom javnosti objavila audio snimak na kojem se, kako navode, čuje komunikacija šefa Centra bezbjednosti Podgorica Gorana Jokića sa pripadnicima policije koji su bili na Belvederu.

- U slučaju da pucaju na vas, zaštitite se. Znate kako ide (...) oružja – čuje se Jokić na samom kraju snimka, nakon čega se još čuje drugi glas koji govori „u redu“, što nedvosmileno dokazuje upravo suprotno od onoga što je TVCG prvobitno javila – da je pucano na policiju.

Televizija Crne Gore nije objavila podatak u koje vrije-

Ne bih da komentarišem, ako bude trebalo oglasićemo se saopštenjem ali ne ovako – kazala je Pobjedi direktorica TVCG Marija Tomašević me je nastao snimak, a čitav prilog je „upakovan“ sa video snimcima koji ni na koji način nijesu povezani sa sadržajem zvučnog zapisa.

Na početku minut i po dugog snimka čuju su pucnji nakon čega se čuje glas sa radio-veze koji govori: ,,Na našoj poziciji imamo upotrebu da li vatrenog oružja ili pirotehnike na vozilo, ne možemo da procijenimo“.

Nakon toga se na radio-vezi čuje Jokić koji poručuje ,,povucite ljudstvo“, a onda se na snimku čuje glas koji nije sa radio-veze koji govori „ovo je puška“, nakon čega slijede tri sekunde apsolutnog prekida tona bez i najmanjeg šuma.

Nakon toga se ponovo čuje Jokić preko radio-veze, koji pita: ,,Je li primljeno?“ s tim što je prvo slovo odsječeno, nakon čega slijedi odgovor: ,,Jeste“. Poslije par sekundi se ponovo čuje Jokić koji kaže „evidentirajte“. Nakon toga ponovo slijedi nekoliko sekundi apsolutne tišine, nakon čega se snimak nastavlja, čuju se pucnji u daljini, a neko konstatuje: „još traju rafali“. „Samo zaštitite ljudstvo“, čuje se potom Jokić, a nakon šest sekundi čuje se glas preko radio-veze koji kaže: ,,Morača 1, cijenim da se moramo povuć“, a potom se nerazgovjetno čuje: ,,Ođe je više vatrenog oružja“... a potom se nakon četiri sekunde ponovo čuje Jokić koji naređuje: ,,Samo zauzmi pozicije i ne kreći nigđe“, na što dobija odgovor: „U redu“.

RTCG je objavila juče da audio snimak, inače komunikaciju između policajaca na terenu, posjeduje Uprava policije i da će on biti predmet istrage.

Reporteri Pobjede, ali i kolege iz drugih medija, izvijestili su sa lica mjesta da je nakon što je odjeknula snažna eksplozija iza brda, sa barikada na Belvederu ispaljeno više hitaca u vazduh, nakon čega su gume na barijeri zapaljene, a demonstranti se povukli sa te lokacije. Niko nije izvijestio da je pucano na policiju.

J.MARTINOVIĆ-D.ĐURANOVIĆ

10

Društvo

Petak, 10. septembar 2021.

Uprava škole ,,Dragiša Ivanović“ u Podgorici formirala dodatno odjeljenje petog razreda mimo znanja roditelja, direktorka upisuje neopravdane PODGORICA – Pojedini roditelji čija djeca pohađaju podgoričku Osnovnu školu ,,Dragiša Ivanović“ negoduju što je tamošnja uprava bez njihovog znanja formirala dodatno odjeljenje petog razreda tako što je iz ostalih odjeljenja izmjestila po nekoliko đaka.

Očevi premještene djece Boris Iković i Radoman Bojović su Pobjedi kazali da su djeca pod pritiskom i da direktorica Tanja Vujošević insistira da prebaci djecu. Smatraju da nije bilo potrebe da se formira dodatno odjeljenje, jer u ostalima ima 26-28 učenika, što je ispod norme od 30. I da su rasporedili desetoro djece iz područne škole – norma bi se i dalje ispoštovala.

– Rekli su nam kao da je pedagoško-psihološka služba odradila svoj dio posla, a pitali smo kako to kada niko nije pozvao moje dijete – kaže Iković.

Oni su se požalili i ombudsmanu, odakle mu je, navodi on, rečeno da uprava škole nije na ovaj način trebalo da organizuje odjeljenje.

– Trebalo je da se zovnu roditelji djece da se obavi razgovor.

Sa spiska su izabrali jednog dva učenika. Direktorka nam je rekla da je neko morao da bude izmješten, pa ako nam se ne sviđa, možemo da nađemo drugu školu – kaže Iković.

Prijetnje da će djecu isključiti iz škole

Njegovo dijete uprkos odluci uprave i dalje ide u V1, matično odjeljenje, a ne u V7.

-Direktorica nam je rekla da će ga upisivati u V7 i dobijaće neopravdane ako ne bude dolazio i da će ga izbaciti iz škole kada dobije određen broj neopravdanih! To je prijetnja i

Psiholozi procijenili djecu bez njihovog prisustva čekao ih je spisak odjeljenja i tada su shvatili da su njihova djeca izmještena.

Morali su se saslušati roditelji

Radoman Bojović

ugroženo je pravo mog djeteta – kaže Iković.

I Radoman Bojović kaže da je njegova kćerka, mimo njihovog znanja, prebačena iz V1 u V7.

- Direktorica je uporna da je prebaci. Čak mi je rekla ako ne budu dolazila, dobijaće neopravdane. Moje dijete je ugroženo, diskriminisano. Žele da je odvoje od svojih drugara – rekao je on, dodajući da se žalio na više adresa nadležnima, ali da još ne dobija odgovor. Škola ,,Dragiša Ivanović“ ima područno odjeljenje u kom se nastava izučava do četvrtog razreda. Nakon toga, ta djeca nastavljaju da se školuju u ma-

Boris Iković

tičnoj školi. Ove godine ih je, kako su kazali, bilo desetoro, ali je uprava, kažu roditelji, odlučila da ih ne raspoređuje po odjeljenjima petog razreda, kako su to radili ranije, već

Ministarstvo vodilo računa - Zbog velikog broja djece škola je tražila, a Ministarstvo dalo saglasnost za formiranje još jednog, sedmog, odjeljenja petog razreda – saopšteno je juče Pobjedi iz Ministarstva. Kazali su da su u kontaktu s direktoricom Tanjom Vujošević, te da je sedmo odjeljenje nastalo tako

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta demantovalo da će ići na protest protiv mjera Ministarstva zdravlja

Ilinčić: Razgovor nije vjerodostojno prenešen PODGORICA – Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta demantovalo je najavu da će se pridružiti protestu ispred Ministarstva zdravlja protiv održavanja onlajn nastave i nošenja maski u školama.

Predstavnica roditelja Anđela Ljumović-Anđić iz Pokreta slobode izjavila je juče za portal Roditelji.me da joj je v. d. direktorice Direktorata za predškolsko i osnovno obrazovanje Slavica Ilinčić na sastanku kazala da nije isključeno da će doći na protest.

Ilinčić je u demantiju navela da je njihovom razgovoru prisustvovala i saradnica Biljana Joksimović ,,koja može posvjedočiti ko govori istinu“.

-Gospođa je najavila proteste roditelja ispred Ministarstva zdravlja i spremnost nekih roditelja da spavaju na tom mjestu tako protestujući i protiv obaveznog nošenja maski tokom nastave. Navela je niz primjera neprimjerenog ponašanja nastavnika prema djeci, navodeći imena nastavnika i roditelja te djece. Pitala me da li će se uskoro preći na onlajn model nastave, i dobila odgovor da MPNKS zasad o tome ne razmišlja, ali da to, kao i sve vezano za epidemiološke mjere, zavisi od procjene IJZ i Ministarstva zdravlja – navodi Ilinčić.

Kaže da nije sa njom razgovarala o švedskom modelu, tek ga je usput pomenula kao prihvatljiv.

-Na tvrdnju da su djeci ugrožena Ustavom garantovana prava, pa čak i sloboda, odgovorila sam „da je sloboda jednog čovjeka limitirana slobodom drugog“ – kaže ona.

da osnuje dodatno odjeljenje.

Krajem juna dobili su obavještenje od uprave škole da postoji mogućnost da se formira odjeljenje i da će to uraditi po dogovoru sa roditeljima, biv-

Slavica Ilinčić

Kada su u pitanju podaci o zaraženim učenicima i nastavnicima, tvrdi da je rekla da ih MPNKS ažurira petkom i šalje Institutu za javno zdravlje i da je normalno što se podaci od petka razlikuju od podataka prikupljenih u utorak.

-To je, ukratko, rezime našeg razgovora.

Zaista me ne zanima zašto je gospođa zloupotrijebila moju dobru volju i spremnost da je saslušam. To govori o njoj, ne o meni. Organizaciji koju predstavlja dozvolili smo prisustvo u svojstvu gosta sastancima radne grupe za praćenje nastave tokom epidemije, kao znak dobre volje, tako da nisam očekivala ničim zasluženo iznošenje neistina – kaže Ilinčić.

Kaže da ,,koliko je vjerodostojno prenijela gospođa razgovor, govori i podatak da navodi da je razgovoru prisustvovala i bila ῾zgroženaʼ i gospođa Kadović, koja je trenutno u inostranstvu službeno“.

-Pa se, valjda, od tamo zgražavala – zan.Đ. ključila je Ilinčić.

što je od ostalih šest odjeljenja upisano po nekoliko učenika.

- Pritom se strogo vodilo računa o pedagoškim principima i ujednačenosti učenika da su ravnomjerno zastupljeni dječaci i djevojčice, odlični, vrlo dobri itd. Roditelji su ranije upoznati s potrebom formiranja novog

šim učiteljima i sadašnjom razrednom. Kako se tokom ljeta niko roditeljima nije javljao, oni su pretpostavili da se odustalo od te ideje. Međutim, 30. avgusta, na vratima škole doodjeljenja, tako da nijedna norma nije prekršena – kazali su iz Ministarstva.

Ističu da je većina djece prihvatila, ali da postoji nekoliko roditelja koji se protive premještaju djece.

- U toku su razgovori s njima i nadamo se da će prihvatiti činjenično stanje na pravi način – kazali su iz Ministarstva.

Radoje Novović iz Zavoda za školstvo kaže Pobjedi da ne postoje zakonska ograničenja koja bi mogla dovesti u pitanje ovakve odluke škole, ali se očekuje da je čitav proces morao biti dovoljno transparentan i uz uvažavanje stručnih kriterijuma.

Ističe da je sasvim opravdano što roditelji očekuju objašnjenje, a poželjno je da su konsultovani i ranije.

-U ovakvim slučajevima veoma je važno da roditelji budu o svemu tome obaviješteni, kao i o modelima koje su stručna lica koristila prilikom odlučivanja zašto su neka djeca odabrana. Logično bi bilo da su desetak novih đaka rasporedili u druga odjeljenja, ali vjerovatno su imali razlog zbog kojeg nijesu to mogli da učine – kaže Novović.

Podsjeća da roditelji imaju pravo da se obrate i Prosvjetnoj inspekciji, koja bi ispitala da li je uprava učinila sve kako treba, odnosno kojim se kriterijumima rukovodila psihološko-pedagoška služba prilikom izbora djece. Roditelji su to i učinili, ali još nijesu dobili nikakvu povratnu informaciju. n. Đ.

Sa UCG odgovorili na navode da dekani uslovljavaju studente da imaju digitalni kovid sertifikat PODGORICA – Studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta Crne Gore su jedini u obavezi, jednako kao i zaposleni Kliničkog centra i ostalih zdravstvenih ustanova, da tokom obavljanja kliničke prakse ili polaganja praktičnog ispita u zdravstvenoj ustanovi, koja je nastavna baza Fakulteta, dostave negativan rezultat PCR testa na novi korona virus ili dokaz da su vakcinisani.

To je rečeno Pobjedi iz UCG. Dodaju da se na taj način do sada odvijala nastava, te da čekaju danas da se saopšte nove mjere za suzbijanje korona virusa.

Predstavnica roditelja iz Pokreta

Medicinari jedini u obavezi da budu vakcinisani ili testirani kada polažu ispit u zdravstvenoj ustanovi slobode Anđela Ljumović-Anđić prekjuče je saopštila da ,,odlukom dekani uslovljavaju studente da moraju biti vakcinisani ili da imaju negativan PCR test kako bi prisustvovali predavanjima i ispitima“.

Sa UCG ističu da nastava počinje 27.

septembra i biće organizovana po modelu koji će uskladiti sa novim epidemiološkim mjerama.

- One će dati bliže smjernice mogućnosti neposredne realizacije nastave koje smo dužni ispoštovati – nan. Đ. veli su oni.

Ministarstvo zdravlja podnijelo prijave zbog sumnje o falsifikovanju kovid potvrda

Sumnjaju da su lažirali i PCR testove PODGORICA - Ministarstvo zdravlja podnijelo je prijavu Upravi policije zbog sumnje o falsifikovanju potvrda o vakcinaciji.

Kako je saopštio direktor Direktorata za digitalno zdravlje Aleksandar Sekulić, za ove potvrde otvoren je i lažni sajt koji potvrđuje validnost dokaza o imunizaciji.

- Ministarstvo zdravlja je, takođe, podnijelo prijavu i zbog sumnje da se falsifikuju i PCR testovi.

Ta saznanja dobili smo na osnovu anonimne prijave građana.

Vjerujemo da će kolege iz MUPa u ovom slučaju reagovati efika-

Aleksandar Sekulić

sno – rekao je Sekulić.

Lažiranje potvrda o vakcinaciji i o negativnim PCR testovima, pre-

ma njegovim riječima, direktno ugrožava javno zdravlje i samo doprinosi ubrzanom širenju korona virusa.

Vlada Crne Gore je na jučerašnjoj sjednici dala saglasnost za obezbjeđivanje sredstava za nabavku PCR testova i potrošnog materijala za potrebe Instituta za javno zdravlje, u iznosu od 773.490 eura.

Zbog aktuelne epidemiološke situacije, proširenih kapaciteta laboratorija, kao i činjenice da je za turiste bilo omogućeno besplatno testiranje, došlo je do povećanja zahtjeva za ispitivanje na prisustvo korona virusa, a samim tim i do povećane potrošnje dijagnostičkog materijala.

Sl. R.

Društvo

Petak, 10. septembar 2021.

11

Na najavu da će Skupština prijestonice raspravljati o inicijativi građana da se Cetinjski manastir vrati Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, Uprava za katastar saopštila da njime ne mogu raspolagati

Martinović: Crnogorska svetinja neće biti plijen ,,srpskog sveta“ PODGORICA - Prijestonica ne može da raspolaže imovinom Cetinjskog manastira zbog toga što se pred Upravom za kastastar i državnu imovinu vodi nekoliko postupaka po zahtjevu Mitropolije crnogorsko-primorske, koja traži da se na nju izvrši upis svojine i prava na korišćenje.

To je gradonačelnika Cetinja Aleksandra Kašćelana obavijestio direktor Uprave Koča Đurišić, povodom najave da će se 14. septembra na sjednici Skupštine prijestonice raspravljati o građanskoj inicijativi da se Cetinjski manastir vrati na korišćenje Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi.

Pravni zastupnik Prijestonice, advokat Nikola Martinović je saopštio da Đurišić svoju funkciju obavlja pristrasno i nezakonito, jer mjesecima sa svojim porodicom zauzima javni put u podgoričkom naselju Zabjelo sprečavajući građane da dođu do svojih kuća.

– Praksu otimanja imovine od građana Podgorice želi nastaviti i na Cetinju – saopštio je Martinović.

U jednom od sporova koji se vode pred Upravom za katastar, na inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske, se traži da se izvrši ispravka upisa u listu nepokretnosti, tako što će se izbrisati Prijestonica Cetinje sa pravom svojine 1/1 i Manastir Sveti Petar sa pravom korišćenja i izvršiti upis svih nepokretnosti na pravoslavnu Mitropoliju crnogorsko-primorsku s pravom svojine 1/1.

U drugom sporu, kako je obavijestila Uprava za katastar i imovinu Prijestonice, Mitropolija je tražila pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine tako što će se izvršiti upis nepokretnosti na Manastir Sveti Petar pravoslavna Mitro-

Nikola Martinović

polija crnogorsko-primorska sa pravom svojine 1/1.

– Dužni smo ukazati i da je po evidenciji katastra iz 1958. godine (što je prva katastarska evidencija za KO Cetinje) egzistirao upis na Pravoslavnu crkvu – Cetinjsku mitropoliju – piše u obavještenju Uprave

koje je dostavljeno i premijeru Zdravku Krivokapiću, ministru finansija Milojku Spajiću, ministarki javne uprave Tamari Srzentić, predsjednici Skupštine prijestonice Cetinje Dejani Dizdar i načelnici Uprave za katastar i državnu imovinu PJ Cetinje Mariji

Borozan.

Martinović je kazao da će Prijestonica Cetinje, samostalno i nezavisno, raspolagati imovinom i pravima koja joj pripadaju, i neće dozvoliti da simboli nezavisne Crne Gore i vjekovne borbe za slobodu, postanu plijen projekta ,,srp-

skog sveta“.

On je pozvao, kako navodi, ,,osvajača podgoričkih pločnika i političkih funkcija“, da javno saopšti po kom osnovu sticanja ,,Crkva Srbije može postati vlasnik crnogorskih svetinja“.

- Nema ga, jer takav akt ne postoji - navodi Martinović, uz ocjenu da valjda i ,,za današnju Crkvu Srbije nastalu 1922. godine“, važe zemaljski zakoni za upis u katastar.

Martinović je istakao da je šef katastra dužan da saopšti i objavi akt po kojem je Crkva Srbije postala vlasnik crnogorskog Manastira što ga je gradio Ivan Crnojević 1484. godine.

- U doba kad nije bilo ni Crkve Srbije ni velikodržavnog projekta kojoj danas ta crkva služi, i kako je Crkva Srbije sljedbenik Crnogorske autokefalne crkve i nezavisne crnogorske države koju je taj isti velikodržavni projekt okupirao 1918. godine – rekao je Martinović.

Više stotina građana podnijelo je u ponedjeljak inicijativu Skupštini prijestonice Cetinje za vraćanje Cetinjskog manastira Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC).

U obrazloženju piše da je na osnovu lista nepokretnosti Cetinjski manastir ,,Sveti Petar“ svojina Prijestonice Cetinje 1/1 i da je Crna Gora još od vremena Crnojevića vlasnik ove

svetinje.

- Još od vremena Svetog Pravednog Ivana Crnojevića, vladara i gospodara crnogorskog, vjekovima sve do 1918. godine, nezavisna, slobodna, suverena i od Berlinskog kongresa 1878. godine, međunarodno priznata država Crna Gora u svojstvu vlasnika je imala u ovoj svetinji tron crnogorskih vladika Crnogorske pravoslavne crkve i ujedno državnih vladara države Crne Gore. Iz tog duhovnog centra i sjedišta matične, domicilne, tradicionalne, istorijske, autokefalne i svete Crnogorske pravoslavne crkve se upravljalo crnogorskom državom do njenog proglašenja knjaževinom 1852. godine i ovom slobodarskom crkvom sve do njenog definitivnog ukinuća nasilnim prisajedinjenjem Srpskoj crkvi 1920. godine što je bilo posljedica tragičnog ukidanja države Podgoričkom skupštinom dvije godine ranije – piše u obrazloženju grupe građana.

Oni su istakli da su svetinju gradile generacije Cetinjana i Crnogoraca, među kojima i preci ili dio predaka potpisnika ove inicijative „a da bi ona već decenijama, i pored toga, bila nedostupna i zabranjena za korišćenje vjernicima i sveštenstvu CPC i suverenističkim građanima naše prijestoJ. M. nice“.

Crnogorski novinski fotografi apelovali na Vladu da im omogući prisustvo na važnim događajima

Uskraćujete javnost za tačne informacije PODGORICA – Novinski fotografi iz Crne Gore apelovali su na Vladu da prestane sa praksom kojom im se onemogućava da prate događaje od značaja u njenoj organizaciji, ali i drugih subjekata koji se finansiraju iz budžeta.

Oni su to učinili nakon posljednjeg događaja u Vili ,,Gorica“, kada je premijer Krivokapić primio pripadnike bezbjednosnog sektora kako bi im odao priznanje. Na tom prijemu su bili i potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović i direktor Uprave policije Zoran Brđanin, ali ih nema na video zapisima ili fotografijama koje su medijima plasirane iz Vladinog biroa za odnose sa javnošću.

Oni napominju da nema ništa sporno da Vlada angažuje raznorazne marketinške agencije i/ili formiraju i koriste svoje PR službe sve dok je njima omogućen pristup jer je to, ističu, jedini način da javnost neselektivno bude informisana pravovremeno, nepristrasno, profesionalno i na etički ispravan način, o aktivnostima onih koji se finansiraju iz džepova građana.

Potpisnici apela su: Boris Pejović, Stevo Vasiljević, Risto Božović, Ivan Petrović, Dobrilo Malidžan, Luka Zeković, Savo Prelević, Filip Filipović, Dragan Mijatović, Iva Mandić, Dejan Lopičić, Srđan Boljević, Mara Babović, Lazar Ružić, Nenad Mandić i Miloš Vujović, gotovo svi novinski fotografi Crne Gore.

- U samom saopštenju kao i

Sa svečanosti u vili Gorica

vizualima koji ga prate postavljenim na sugerisanoj adresi sa prijema pripadnika

bezbjednosnog sektora medijima su dostavljene fotografije i precizno odabrani kadro-

vi, na kojima nema potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića, ministra unu-

trašnjih poslova Sergeja Sekulovića i direktora Uprave policije Zorana Brđanina, a čije aktivnosti su u posljednjim danima bile u žiži i time su mediji i javnost uskraćeni za potpunu informaciju o samom događaju – napisali su fotografi.

Istaknuto je da ovakva praksa značajno utiče na negativne indekse slobode medija u Crnoj Gori i da je neophodno da, makar državne institucije, omoguće nesmetan rad novinskim fotografima i TV snimateljima.

- Samo zajednički možemo spriječiti da naša medijska scena ne poklekne pred najezdom senzacionalizma i dezinformacija koji se prelivaju iz okruženja i da sačuvamo istinu, ma kako ona znala da bude neprijatna – saopštili su fotografi.

R. D.

12

Hronika

Petak, 10. septembar 2021.

Tročlano vijeće Osnovnog suda na Cetinju odbilo je ža

Saobraćajna nesreća na zaobilaznici oko Bijelog Polja

Poginuo mladić

Sa mjesta udesa

BIIJELO POLJE - U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na zaobilaznici

magistralnog puta oko Bijelog Polja, u mjestu Rasovo, u noći između srijede i

četvrtka poginula je jedna osoba.

Portparolka Osnovnog državnog tužilaštva u Bijelom Polju, tužiteljka Danijela Đuković, saopštila je da je nastradao Bjelopoljac H. D. (20)koji je upravljao vozilom „bora“ koji se sudario sa teretnim priključnim vozilom kojim je upravljao S.T. Uviđaj je obavila dežurna tužiteljka Jelena Vučetić uz učešće vještaka saobraćajne struke i ovlašćenih policijskih službenika Uprave policije CB Bijelo Polje, nakon čega će se utvrditi uzrok nesreće.

Naredbom je određeno vještačenje od strane vještaka sudske medicine za pregled i obdukciju preminulog lica.

B. Č.

Završnim riječima okončano suđenje optuženom za ubistvo Ukrajinke Anastasije Lašmanove

Arseniju Stanoviću presuda 13. septembra

Veljović neće ić Vijeće je zaključilo da postoji osnovana sumnja da je Veljović izvršio krivično djelo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti čl. 376. stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika Crne Gore, ali da on neće ponoviti krivično djelo – jer je, kako je rečeno, neizvjesna okolnost da će se on pojaviti na novim skupovima

PODGORICA - Tročlano vijeće Osnovnog suda na Cetinju odbilo je žalbu Osnovnog državnog tužilaštva na Cetinju koje je zahtijevalo da se savjetniku predsjednika Crne Gore Veselinu Veljoviću, osumnjičenom za napad na službeno lice, odredi pritvor, saopštili su iz cetinjskog Osnovnog suda.

To vijeće ocijenilo je da je žalba neosnovana i da nijesu ispunjeni uslovi da se doskorašnjem direktoru Uprave policije odredi pritvor, zbog mogućeg uticaja na svjedoke, jer okolnosti u žalbi, niti one koje proizilaze iz spisa predmeta, ne ukazuju na tu mogućnost.

Vijeće je zaključilo da postoji osnovana sumnja da je Veljović izvršio krivično djelo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti čl. 376. stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika Crne Gore, ali da on neće ponoviti krivično djelo – jer je, kako je rečeno, neizvjesna okolonost da će se on pojaviti na novim skupovima.

Objašnjeno je da sudija za istragu nije pravilno ocijenio kada je našao da ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni Veljović izvršio krivično djelo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz čl. 376. stav 3 u vezi stava 1. Krivčnog zakonika Crne Gore, jer se iz DVD snimka jasno vidi da je svojim tijelom

gurao policijske službenike koji su se nalazili u kordonu ispred njega i grupe građana, a na snimku se vide i radnje ostalih učesnika događaja.

-Činjenica da oštećeni policijski službenici nijesu identifikovani, nije od suštinskog značaja za postojanje predmetnog krivičnog djela, kod činjenice da se nesporno radi o policijskim

Veselin Veljović

službenicima, što se utvrđuje nedvosmisleno iz DVD snimka – saopšteno je iz Osnovnog suda Cetinje.

Iz suda navode da pretpostavke da bi okrivljeni ostankom na slobodi mogao ponoviti krivično djelo, moraju biti konkretne, a ne apstraktne.

Dodaju da osumnjičeni ranije nije osuđivan, a postojanje tenzija nije dovoljno da se po ovom osnovu odredi pritvor, jer je događaj povodom ustoličenja mitropolita okončan, dok aktueln o n i j e s u p r i j av l j e n i i l i najavljeni novi skupovi građana, niti se to u žalbi tvrdi.

Pozivom na okupljanje savjetnik predsjednika države nije prekršio zakon Sa privođenja Arsenija Stanovića

PODGORICA – Arsenije Stanović juče je u završnim riječima iskazao žaljenje zbog ubistva Anastasije Lašmanove, ističući da bi sve dao da može da vrati vrijeme i ispravi ono što se dogodilo.

-Ne mogu da vratim vrijeme – da mogu – rado bih to učinio. Žao mi je što se sve ovo dogodilo. Žao mi je Anastasije, ljudi koji su je voljeli i poštovali, ali i svoje porodice koja zbog ovog ispašta – kazao je Stanović koji je prije ubistva Lašmanove, 11. maja 2018. Godine, sa njom bio u ljubavnoj vezi.

Advokat Zoran Piperović zatražio je osobađajuću presudu za Stanovića od optužbi za ubistvo Lašmanove zbog privremene duševne poremećenosti njegovog branjenika kao i da u slučaju da ga sud proglasi krivim kazni za obično a ne za ubistvo na svirep i podmukao način.

Sa druge strane, tužiteljka Danka Ivanović-Đerić tražila je da se Stanović proglasi krivim i kazni.

Sudija Predrag Tabaš je izricanje presude zakazao za 13. septembar.

Obrazlažući zbog čega Stanović treba da se oslobodi krivice, advokat Piperović se pozvao na

Udes u Baru

stav vještaka medicinske struke koji je tokom postupka kazao da se u deliktnoj situaciji okrivljeni Stanović ponašao kao robot, po sistemu automatizma.

- Arsenije tih pet ili šest minuta „nije bio svoj“, što potvrđuje i nalaz tima vještaka psihijatrijske struke, u kome piše da je optuženi u vrijeme izvršenja djela bio je u stanju afekta razdraženosti jakog intenziteta.

Ukoliko ga sud bude oglasio krivim, predlažem da se oglasi krivim i osudi za obično ubistvo iz člana 143 Krivičnog zakonika Crne Gore, a ne za ubistvo na svirep i podmukao način, jer Stanović, kako je pojasnio vještak, nije bio svjetan prilikom nanošrenja udaraca da Lašmanova trpi bolove i patnje, te da ima strah – kazao je advokat Piperović.

On je podsjetio na sve provedene dokaze tokom postupka i ukazao sudu da je više nego jasno da se život poigrao sa njegovim branjenikom.

-U konkretnom slučaju radi se o jednom neporočnom i vaspitanom djetetu koje se zaljubilo u stariju, dominantniju osobu.

Zamolio bih sud da to ima u vidu – kazao je Piperović.

On je ukazao da se u stručnoj literaturi koja se bavi vezama

Povrijeđen motociklista

adolescenata sa starijim osobama objašnjava da svaki prekid takve veze može biti „afekat koji se potiskuje“.

Sa druge strane, tužiteljka Ivanović-Đerić smatra da je odbrana Arsenije Stanovića sračunata na izbjegavanje krivice, posebno u dijelu sjećanja samog krivično-pravnog događaja.

Ona je podsjetila na način izvršenja krivičnog djela, brojnost nanijetih povreda i činjenicu da je optuženi prilikom izvršenja krivičnog djela ispoljio izuzetnu upornost.

Punomoćnik porodice ubijene Lašmanove, advokat Borivoje Đukanović, pridružio se stavu zastupnika optužbe i naveo da je nalaz tima vještaka neuropsihijatrijske struke „neodrživ“.

Prema navodima optužnice, Stanović je 11. maja 2018. u jutarnjim satima, u naselju Dobrota, sa umišljajem i na svirep način ubio Lašmanovu u njenom iznajmljenom stanu. Prema navodima iz akta tužilaštva, Stanović je žrtvi zadao 26 udaraca, 16 je nanio ,,oštricom i šiljkom jako zamahnutog mehaničkog oruđa“, a deset u predjelu tijela i glave. Lašmanova je pronađena mrtva u stanu.

B.R.

BAR - Na Bulevaru dinastije Petrović, u blizini restorana „Berlin“, juče oko 11 časova oboren je motocikl kojim je upravljala V. V. (44).

V. V. je prevezena u Opštu bolnicu u Baru.

Policija je obavila uviđaj i utvrđuje pod kojim okolnostima je došlo do kontakta automobila i motocikla.

C.H.

PODGORICA - U navodima koje je savjetnik crnogorskog predsjednika i bivši šef policije Veselin Veljović iznio u autorskom tekstu u Pobjedi, nema elemenata krivičnog djela, potvrdila je za Pobjedu portparolka Višeg državnog tužilaštva Lepa Medenica.

Ona je kazala da je Više tužilaštvo samoinicijativno formiralo predmet nakon što je objavljen autorski tekst Veselina Veljovića i nakon ocjene iskaza i prikupljenih dokaza ocijenilo da nema elemenata krivičnog djela.

Veljović je 16. avgusta saslušan u podgoričkom VDT-u – koje

je preuzelo predmet izviđaja od podgoričkog Osnovnog državnog tužilaštva (ODT) – zbog navoda iz autorskog teksta, da je „sveta dužnost i obaveza“ svakog pripadnika sektora bezbjednosti da odbije svako neustavno i nezakonito naređenje, ali i da je dužnost

Odgođeno suđenje okrivljenima za ranjavanje Igora Krstovića

Nastavak zakazan za 20. septembar

PODGORICA - Suđenje Dragiši Bulatoviću i Vidoju Stanišiću, optuženima da su pripadnici kriminalne organizacije koja je ranila Igora Krstovića 28. januara 2020. u Zeti, koje je bilo zakazano za 9. septembar u podgoričkom Višem sudu, odgođeno je zbog izostanka člana vijeća, odnosno prestanka sudijske funkcije.

Nastavak suđenja je zakazan za 20. septembar.

Vidoje Stanišić je prilikom davanja odbrane kazao da je u vrijeme napada na Krstovića bio u kući brata od strica Radoslava Stanišića, gdje je bio prisutan i njihov prijatelj Raško Džankić.

I optuženi Bulatović je ranije pred sudom kazao da je na dan kada je Krstović napadnut bio zauzet renoviranjem svoje kuće a što može potvrditi Lazar Lazarević, građevinac i izvođač radova kojeg

Mjesto ranjavanja Igora Krstovića

je angažovao.

Prema navodima optužnice, Stanišić i Bulatović se terete da su u drugoj polovini 2018. godine postali članovi kriminalne organizacije u Crnoj Gori koju je formirala za sada nepoznata osoba.

Istragom je utvrđeno da su za sada dvije NN osobe, ukradenim golfom sa ukradenim tablicama,

pratili Krstovića i iz vozila u pokretu ispalili najmanje 15 metaka u njegovom pravcu, nakon čega su pobjegli.

Napadači su se dovezli na Kakaricku goru gdje su ih, po prethodnom obećanju, sačekali okrivljeni Bulatović i Vidoje Stanišić i zapalili automatsku pušku i vozilo iz kojeg je pucano na Krstovića.

A. R.

Hronika

Petak, 10. septembar 2021.

albu ODT na rješenje sudije za istragu

ći u pritvor

-Predlog po ovom osnovu nije konkretizovan, već se svodi na postojanje mogućnosti u budućem periodu da budu organizovani građanski skupovi, na kojima bi osumnjičeni ponovio djelo, pa kako se radi o budućoj neizvjesnoj okolnosti, to isto po ocjeni ovog vijeća ne opravdava određivanje pritvora po ovom pritvorskom osnovu – ocijenilo je vijeće.

Isto vijeće nalazi da nijesu ispunjeni uslovi ni da se osumnjičenom pritvor odredi zbog moguć e g u t i c a j a n a n av e d e n e svjedoke, budući da okolnosti sadržane u žalbi, niti one koje svih Cetinjana i ostalih građana Crne Gore da u prvim danima septembra budu zajedno u prijestonici.

Veljović je nakon saslušanja kazao da je ono „urgentno i preuranjeno“ i da ga doživljava kao „političko trućanje i nepoznavanje činjenica“. Ponovio je da su njegovi tekstovi „stav slobodnog građanina“ i da nikad nijesu bili potpisani s funkcije savjetnika za bezbjednost predsjednika države Mila Đukanovića. B.R.

proizilaze iz spisa predmeta, ne ukazuju na opasnost da će osumnjičeni ometati postupak uticanjem na navedene svjedoke.

-Okolnost da nije utvrđen identitet oštećenih policijskih službenika i da je iste potrebno sasluš a t i n a o ko l n o st d a l i s u osumnjičenom dozvolili prolaz kroz kordon policije, ne upućuje na postojanje opasnosti od uticaja na iste, kod činjenice da su isti oštećeni krivičnim djelom i da je kritični događaj jasno prikazan na DVD snimku, gdje se vide radnje koje su preduzimali i osumnjičeni i ostali učesnici događaja. Prilikom odlučivanja vijeće je imalo u vidu izuzetnost pritvora predviđenu čl. 174 st. 1 Zakonika o krivičnom postupku, pa je imajući u vidu sve navedeno našlo da isti nije potreban za nesmetano vođenje krivičnog postupka – pojasnili su iz cetinjskog Osnovnog suda.

Veljović je u ponedjeljak pušten da se brani sa slobode odlukom sudije za istrage Osnovnog suda na Cetinju Borka Lončara.

- Odbijen je prijedlog tužilaštva da mu se odredi pritvor. Sud je uvažio argumente odbrane i nije n a š a o z a ko n s k i o s n ov z a određivanje pritvora – kazao je tada za Pobjedu Veljovićev advokat Mihailo Volkov.

Osnovno državno tužilastvo na Cetinju je 7. septembra dostavilo žalbu sudu, tražeći da preinače odluku sudije Lončara i Veljoviću odrede pritvor do 30 dana.

Veljović je rekao da nije počinio nijedno krivično djelo, nijedan prekršaj već da je sve farsa koju su direktno naložili premijer Zdravko Krivokapić i potpredsjednika Vlade Dritan Abazović.

Saopštio je da vjeruje da je riječ o političkom progonu i političkoj osveti Krivokapića i Abazovića, a ne o činjenicama i istini, te istakao da neće uspjeti da ga uplaše niti ućutkaju.

Kazao je da se nikad nije desilo u Crnoj Gori da predsjednik Vlade daje nalog za hapšenje građana.

A. R.

Suđenje optuženima za stvaranje kriminalne organizacije

Brajović i Kolumbijci za deset dana u sudnici PODGORICA - Nastavak suđenja Goranu Brajoviću (25), Costani Casa Jose Aleksandru (43) i Caicedo Bandoya Juan Davidu (29) iz Kolumbije, zbog stvaranja kriminalne organizacije koja je djelovala na međunarodnom nivou, juče je odložena za 20. septembar zbog odsustva člana krivičnog vijeća sudija, saopšteno je iz Višeg suda u Podgorici.

Brajović i Kolumbijci su uhapšeni 2. avgusta prošle godine u Nikšiću zbog sumnje da su pripremali teško krivično djelo.

Istražitelji su imali operativna saznanja da Brajović i dvojica Kolumbijaca pripremaju izvršenje teškog krivičnog djela. Operativnim radom istražitelji su prikupili dokaze i zaustavili vozilo u

kojem su bili osumnjičeni i osujetili njihov plan.

Optuženi su prilikom davanja odbrane negirali optužbe Specijalnog državnog tužilaštva, navodeći da se radi o velikoj grešci. Optužnicom tužilaštva, Brajović i Kolumbijci se terete za stvaranje kriminalne organizacije koja je djelovala na međunarodnom nivou. Kriminalna organizacija, čiji su članovi optuženi Brajović i Kolumbijci, imala je za cilj izvršenje neodređenog broja teških krivičnih djela protiv života i tijela.

U optužnici se navodi da su okrivljeni početkom 2020. postali članovi kriminale grupe čiji je šef za sada neidentifikovan. Ta grupa, kako je istraga pokazala, djelovala je na teritoriji više država – Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Ruminije i Turske.

B.R.

13

AKCIJA SEKTORA ZA BORBU PROTIV KRIMINALA: Pretresli štek stan u podgoričkom naselju Konik PODGORICA - Policija je u štek stanu, u podgoričkom naselju Konik, pronašla oružje, eksploziv i zaplijenila motor, saznaje Pobjeda.

Kako nam je nezvanično saopšteno, istražitelji su rano upali u porodičnu kuću, u sklopu koje se nalazi objekat koji je izdat pod zakup, i od suvlasnika tražili ključ.

On im je kazao da je stan njegovog brata, koji se nalazi u inostranstvu sa porodicom, i da je bratov tast izdao objekat.

Inspektori su u spornom stanu pronašli veću količnu oružja, municije, eksploziva, a zaplijenili su i motor kako bi provjerili da li je koriščen u izvršenju nekog krivičnog djela.

Policajci provjeravaju da li je pripremano teško krivično djelo.

Prema riječima očevidaca, pronađena je veća količina oružja.

-Policajci su od jutros ovdje, samo dolaze. Rekli su nam da se ne primičemo zbog bezbjednosti. Stalno nešto iznose u nekim kesama. Pominju oružje, eksploziv i neku kisjelinu za uništavanje tragova – ispričao je jedan od komšija.

On tvrdi da nikoga nije vidio mjesecima da ulazi u stan i da je vlasnik u Njemačkoj.

Nezvanično saznajemo da je stan izdat B. P. za kojeg is-

Pronađeni eksploziv, oružje, municija…

Kuća u kojoj su pronađeni oružje i eksploziv

tražitelji imaju saznanja da je blizak članovima organizovane kriminalne grupe.

Navodno, on određeno vrijeme nije boravio u njemu.

Policija je uzela izjave od više

osoba, zaplijenila pronađene stvari i prikupila tragove na osnovu kojih će pokušati da dođe do identiteta osoba koje su bile u kontaktu sa oružjem, municijom i eksplozivom.

Iz policije se povodom ovog događaja nijesu oglašavali.

Rečeno nam je da akcijom u Ulici 1. maja rukovodi Sektor za borbu protiv kriminala.

A.R.

SDT dostavilo Višem sudu dokaze protiv grupe pripadnika kavačkog klana

Podignuta optužnica protiv grupe koja je planirala likvidaciju Minje Šakovića PODGORICA – Specijalno državno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv sedmočlane grupe pripadnika kavačkog klana koja je planirala likvidaciju Podgoričanina Milić Minje Šakovića, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda.

- Specijalno tužilaštvo dostavilo je Višem sudu na kontrolu optužnicu protiv T. J, M. N, M. J, V. A, S. S, L. Z. i M. B. zbog krivičnih djela stvaranje kriminalne organizacije, ubistvo u pokušaju, ubistvo u pokušaju putem pomaganja i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija – kazala je savjetnica za odnose sa javnošću Višeg suda u Podgorici Aida Muzurović.

Zbog pripreme likvidacije tog, prema policijskoj evidenciji, visokopozicioniranog člana škaljarskog kriminalnog klana, policija je početkom marta uhapsila Podgoričane Aleksandra Veljovića (30) i Jovana Miranovića (41), Beograđanina Nikolu Mirića (35), Jovana Trkulju (35) iz Obrenovca i Podgoričanin Saša Stanišić. Hapšenje je izbjegao Beograđanin Zoran Lekić.

Osim za njim, policija traga za još najmanje tri osobe, među kojima su navodno i organizatori te kriminalne grupe, za koje se vjeruje da su visokopozicionirani članovi kavačkog kriminalnog klana.

Oni su planirali da iz obližnjeg

Oružje koje je zaplijenila policija

s t a n a i z s n a j p e ra u b i j u Šakovića kad izađe u dvorište svoje kuće u Zagoriču, a nakon toga pobjegnu manjim automobilom i zapale ga na periferiji grada.

Na periferiji je trebao da ih čeka motor kojim su trebali da pobjegnu do kombija. U kombi su planirali da ubace motor i tako prikriju tragove.

Inspektori su imali saznanja da je nekoliko bezbjednosno interesantnih osoba iz Srbije ušlo u našu zemlju.

Već u prvim danima operativnih radnji došli su do saznanja da su ova lica povezana sa kavačkim klanom i da spremaju likvidaciju Šakovića.

Inspektori su otkrili štek stanove koje su koristili osumn-

jičeni, zaplijenili automobile koje su koristili u pripremanju zločina, motor kojim su ubice trebale da pobjegnu, oružje, municiju, kriptovane telefone, falsifikovana dokumenta, novac i benzin kojim su planirali da unište dokaze.

Istražitelji su pronašli i snajpersku vojnu pušku, optički nišan visoke rezolucije i municiju u specijalno napravljenom bunkeru ispod patosnica kombi vozila koje je imalo ključnu ulogu u izvršenju ovog zločina.

Specijalni tužioci tvrde i da je ta kriminalna grupa formirana krajem 2020. godine na teritoriji Crne Gore i Srbije, sa ciljem da izvrše neodređeni broj ubistava.

Šaković je poznat kao višestruki povratnik. On je sa bratom Markom osuđen zbog ubistva Podgoričanina Miroja Baošića, koji je likvidiran 2005. godine u sačekuši ispred kuće.

Njegovo ime pominjano je u srpskim medijima u okviru istrage o ubistvu vođe navijača Partizana Aleksandra Stankovića, zvanog Sale mutavi, ali srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nikada ga nije zvanično teretilo za taj zločin.

Milić Šaković je ranjen 8. septembra 2017. godine ispred lokala „Auto Zeta“. Tada je ubijen njegov prijatelj Ivan Nedović. Operativna saznanja policije ukazuju da je Nedović bio slučajna žrtva, a da je ključna meta bio Šaković.

Minja Šaković je u policijskom dosijeu poznat i po nedozvoljenom držanju oružja, nasilničkom ponašanju i iznudi. Šaković je bio osuđen na godinu zatvora, jer su sa prijateljem Darkom Lakovićem 2010. pokušali da nelegalno pribave korist iz magacina firme Ljupčeta Videvskog, odnosno da oduzmu piće vrijednosti oko 12.000 eura. Na teret im je stavljeno krivično djelo iznuda. Samo godinu kasnije, osuđen je na pola godine zatvora zbog nasilničkog ponašanja nad porodicom Škrijelj.

Istražitelji su više mjeseci provjeravali porijeklo imovine Šakovića i na kraju obustavili finansijsku istragu protiv njeB.R. ga.

Uhapšen vozač na putu Nikšić-Risan

Vozio sa 3,54 promila alkohola

NIKŠIĆ - Saobraćajna policija uhapsila je vozača koji je na putu Nikšić-Risan vozio sa 3,54 promila alkohola u krvi.

-Zbog počinjenog prekršaja ovom vozaču je izrečena kazna zatvora u trajanju od 25 dana – saopšteno je iz Uprave policije na Tviteru.

C.H.

Crnom Gorom

HERCEG NOVI: Pripremljen koalicioni sporazum, Novska lista ulazi u vlast

DPS biće jedina opoziciona partija?

HERCEG NOVI – Lokalna partija „Novska lista – Naš grad naš brod“ koja je na izborima održanim u maju osvojila sedam mandata biće dio vlasti u Herceg Novom.

To je, prema nezvaničnim informacijama Pobjede, predviđeno koalicionim sporazumom o kojem niko od aktera juče nije želio da govori. Iz Novske liste kratko su kazali da ,,pregovori nijesu okončani i da još nijesu potpisali koalicioni sporazum“.

Nakon izbora, koji su održani

u maju ove godine, vladajuću koaliciju formirale su koalicije „Ni lijevo ni desno, pravac Novi“ sa osvojenih 10 mandata, „Za budućnost Herceg Novog i Boke“, sedam mandata, „Crno na bijelo“ dva mandata i „Pravi Novi – Sloboda u našim rukama“ sa osvojenim jednim mandatom. U prvobitnoj platformi o formiranju vlasti nije se našla lokalna partija „Novska lista – Naš grad naš brod“.

Ukoliko ta partija uđe u vlast, u opoziciji će ostati samo DPS, odnosno lista „Evropski tim za Ž.K. Herceg Novi“.

BIJELO POLJE: Statistika o učinku farmera

Petak, 10. septembar 2021.

BUDVA: U Regionalnom vodovodu zadovoljni učinkom tokom ljetnjih mjeseci BUDVA - Regionalni vodovod je uspješno završio ovu turističku sezonu i primorskim opštinama isporučio šest miliona kubika vode, što je na nivou 2019. godine - saopštio je direktor te kompanije Josip Đurašković.

On je agenciji Mediabiro rekao da je isporučena 20 odsto veća količina vode u odnosu na prošlu godinu.

- Nadamo se da će period postsezone biti dobar i da ćemo sezonu završiti uspješno - poručio je Đurašković.

Prema njegovim riječima, opština Budva je prednjačila u potrošnji vode i ona je na osnovu presjeka koji je urađen krajem avgusta pokazala da je u sistem opštine upumpano oko dva miliona kubika vode.

- U špicu sezone sve primorske opštine uzimale su više količine vode, a Regionalni vodovod je bio u prilici da im izađe u susret. Opština Kotor je uzimala veće količine vode u odnosu na ono što je ugovorom dogovoreno - kazao je Đurašković.

On je na pitanje dokle se došlo sa radovima na spajanju opštine Herceg Novi, koja je još prošle godine trebalo da bude spojena, odgovorio da su otklonjene smetnje i da je potpisan ugovor sa vlasnicima parcela.

- Mi smo to uspješno priveli kraju i nadamo se da ćemo do kraja mjeseca početi radove

U špicu sezone sve opštine su tražile više vode D. MALIDŽAN

14

PREDNJAČILA U POTROŠNJI VODE: Budva

na spajanju Herceg Novog na sistem regionalnog vodovoda i da ćemo za sljedeću sezonu imati priključen Herceg Novi - kazao je Đurašković. C. G.



Privedene su kraju aktivnosti, nadamo se da ćemo do kraja mjeseca početi radove na spajanju Herceg Novog na sistem regionalnog vodovoda - kazao je Đurašković

Slobodan Jelić

U julu proizveli blizu 290.000 litara mlijeka BIJELO POLJE - Bjelopoljski farmeri u julu su proizveli 289.607 litara mlijeka, što je na dnevnom nivou više od 9.300 litara. Sekretar Sekretarijata za preduzetništvo i ekonomski razvoj Slobodan Jelić, saopštio je da na godišnjem nivou proizvedu oko 3.000.000 litara mlijeka.

- Mjerama za podsticaj razvoja poljoprivrede Opština u kontinuitetu obezbjeđuje premije za sve kooperante koji is-

poručuju 500 i više litara mlijeka mjesečno što je godišnje oko 75.000 eura - saopštio je Jelić.

U Crnoj Gori je otkupna cijena mlijeka 38 centi, pri čemu je subvencija države 5,5 centi po litru, a opštinske premije 2,5 centa koje Opština Bijelo Polje redovno isplaćuje.

Otkup mlijeka na području opštine Bijelo Polje, kako je saopštio Jelić, vrše četiri registrovane mljekare koje imaju oko 300 kooperanata.

B.Č.

HERCEG NOVI: Održana treća redovna sjednica lokalnog parlamenta

Imenovani OIK i žiri za dodjelu Oktobarske nagrade HERCEG NOVI – Odbornici su juče imenovali, na trećoj redovnoj sjednici SO, žiri za dodjelu Oktobarske nagrade i Povelje Herceg Novi.

Predsjednik je Nikola Samardžić a članovi Bojana Smiljanić, Dušanka Kovačević, Ana Zambelić-Pištalo, Slavica Božović, Jovanka Stojanović, Emina Huić, Dragan Janković i

Vladimir Kosić.

Izabrana je i Opštinska izborna komisija - Dejan Radonić predsjednik, Milan Berić, Milan Vajagić, Svetlana Mirić, Nenad Đorđević, Vasilije Bjeletić, Miloš Laban, Kristina Kosić i Mihailo Milić.

Obornici su usvojili rješenja o opštinskim odborima i savjetima, a određeni

su odbornici koji prisustvuju zaključenju braka.

Minutom ćutanja na početku sjednice odata je počast nedavno preminulom Velimiru Đurđeviću koji je bio predsjednik Opštine od 1991. do 1993. godine.

Lokalni parlament u novom sazivu ima 35 odbornika a sjednici je prisustvovalo 28. Ž. K.

CEDIS: Radovi za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom

Gusinje bez struje od 10.30 do 12.30 sati PODGORICA – Crnogorski elektrodistributivni sistem nastavlja radove za kvalitetnije i sigurnije napajanje električnom energijom u više opština. Zbog toga danas potrošači u pojedinim naseljima po nekoliko sati neće imati struju.

Andrijevica: od 8:30 do 14:30 h selo Kralje; od 9 do 12 h Slatina, Zabrđe,Trešnjevo, izbjegličko naselje ,,Soko Štark“ i dio sela Seoce i Prisoja; od 7:30 do 18 h selo Gornje Luge, dio sela Gračanica, dio sela Ulotina, Kruševo, Zoriće; od 10:30 do 12:30 h kompletno područje Andrijevice.

Bar: od 13:30 do 15 h Sotonići, Brčeli, Bukovik i Bijele Poljane.

Berane: od 9 do 12 h Opšta bolnica, naselje Gornji Talum, Ulica 13. jula, Dom zdravlja i EKO Medika; od 12 do 14:30 h Studentski dom.

Bijelo Polje: od 8 do 16 h Donji

Mojstir, Gornja Lipnica, Strojanica, Nedakusi - Mladost (naselje Šurevice i dio naselja Džafića Brdo), Rakonje, Tomaševo, Rasovo, Medanovići, Čokrlije, Rasovo, Loznice, Obrov, Strojtanica, Bogaz, Vlah, Boljanina, Zminac, Repetitor Kurilo, Boljanina, Džukeljska jama, Goduša škola, Pali; od 8:30 do 15 h Voljavac.

Cetinje: od 8 do 15 h Šinđon, Pod Uba, Drušići, Prevlaka, Rvaši, Gospoštine, Pipac, Karuč, Cerov Pod, Kraće Do, Dodoši, Žabljak Crnojevića, Kokošice, Meterizi, Jankovića Krš, Lalino Ždrijelo, Dobrska Župa, Đalci, Božija Voda i Gluvi Do. Danilovgrad: od 9 do 16 h dio Grlića, Bjelusi, Ćurilac, Lazine, Kopito Petrovića, Šimšić, Tomaševići, Gruda, Begovine, Gruda GSI, Zip, Jabuke, Donji i Gornji Zagarač, Lazarev Krst, Povrhpoljina, dio Markovine,

Vinarija Ravil, Bandići, Malenza i Đeđezi; od 9 do 10 h Šume Bećirovića, Sušica, Kokotovac, Podglavice, Maljat, Kosić, Farmont, Betonjerka, Mamućevina, Jastreb, Koljat i dio Lazina; od 8 do 15 h Podanje, Forneti, Klikovače, Art Stone, dio Grba, Daljam, Komunice, Pirela, Čakarević, Klin maks, Darkvud, ,,Rakočević“, dio Studenog.

Gusinje: od 10:30 do 12:30 h kompletno područje opštine.

Herceg Novi: od 8 do 14 h Sutorina - Prijevor, Beci, Malta, Konjevići i Lučići.

Kolašin: od 9 do 15 h Sjerogošte, Gornji Pažanj, Đurđevina, Bare; od 8 do 17 h Selišta, Drpe, Biočinovići, Rijeka Mušovića, Ski Centar 1460, Paljevine.

Kotor: od 9 do 11 h Dobrota, od palate ,,Kamenarović“ do palate ,,Dabinović“ - i ispod i iznad magistrale.

Mojkovac: od 8 do 15 h Dobrilovina, Slatina, Jokići, Jakovići,

Bistrica, mHE Ljevak, Kaludra, Dobrilovina, Gostilovina, Gojakovići, Ravnjak, Osredina, Zaboj, Crvena lokva; od 11 do 13 h Gojakovići.

Nikšić: od 8 do 15 h dio Vilusa.

Plav: od 9 do 14:30 h Bogajće, Đurička Rijeka, Jasanica, Hoti1, Hoti2, Vojno selo, Hakajnje, Budojevice i Gropa; od 10:30 do 12:30 h kompletno područje opštine Plav.

Pljevlja: od 8 do 17 h Jasen, Dubočica, Rasno, Bratosavina, Podkrajci, Lijeska, Kordovina, Maoče, Mijakovići, Kosanica, Brenta Petrović, Paćevina, Repetitor Mrčajevac, Ski lift, Zajdni Do, Varine, Bujaci, Borova, Gradina, Vodno, Pušonjski Do, Čavanj, Selac, Premćani, Bandijer, Vaškovo, Pandurica, Kotlajići, Bare Visibabe, Krupice, Potpara, Rzav, Gusino Brdo, Bitine, Palež, Zaglavak, Lever Tara, Glibaći, Jovići, Meki Do, Pupović, Zasada, Morajice, Je-

lov Panj, Kolijevka, Slatina, Kalušići, Ograđenica, Repetitor Kutuša, Đurđevića Tara, Čaušević, Potpeć, Laz, Njivice; od 9 do 12 h Rudnik u Borovici, Katun, Boščinovići, Odžak, Alići, Vilići, Zekavice, Jasen, Dubočica, Rasno, Bratosavina, Podkrajci, Lijeska, Kordovina, Maoče, Uremovići, Gornje Selo, Crnobori, Javorak; od 13 do 16 h Brana Otilovići, Ljutići, Ćirovići, Vrulja, Vlaovina, Breza, Zelena Stijena, Podborova, Roganice, Obarde, Kneževići, Gačevića Dolina, Mataruge, Vukovo Brdo, Kleke, Kozica, Raćevo; od 7:30 do 19 h Repetitor Gradac, Crno Brdo, Glisnica, Jakupov Grob, Rađevići, Mironići, Boljanići, Jezero, Kovač, Zorlovići, Potkovač, Savine Vode, Rajišići, Đuli, Milakovci, Pliješ, Repetitor Vraca, Skenderovina, Babino Brdo, Đakovići, Prisoje, Metaljka; od 8 do 17 h Odžak, Alići, Vilići,

Zekavice (moguća kratka isključenja na početku i kraju radova); od 9 do 17 h Gradac, Pupovići - moguća kratka isključenja na početku i kraju radova; od 9 do 17 h Crnci, Leovo Brdo, Cerovci, Vrba, Šljuke, Meljak, Višnjica, Zahum.

Plužine: od 8 do 16 h Unač, Repetiror, Unač,Trsa, Podmilogora, Nedajno, Pišče , Boričje, Boričko Brdo, Seljkovac, Borkovići, Dubljevići, Vrošnica, Bezuje Mala Crna Gora Tivat: od 8 do 11 h Bogišići, dio Đuraševića prema Bogišićima, Oblatno, Dobra Luka.

Rožaje: od 9 do 14:30 h dio sela Seošnica, Banđžov, Kozare i Majdan.

Ulcinj: od 8 do 14:30 h Sutjel; od 9 do 18 h Zejnelovići. Žabljak: od 9 do 18 h Tepca, Reciklažni centar, Kovačka Dolina, Prisoje, Pitomine, Bosača, Vjetrena Brda, Štuoc Vojska, Uskoci, Palež, Kočado, Podgora, Majčina Glavica, Nadgora; od 9 do 17 h Pošćenski Kraj.

U slučaju loših vremenskih uslova radovi će biti odgođeni.

C. G.

Crnom Gorom

Petak, 10. septembar 2021.

PLJEVLJA: Uprava za šume o posljedicama ovogodišnjih požara

15

ŠAVNIK: Opština nagradila vatrogasce po 250 eura

Tek kad se ugase sva podzemna žarišta počeće procjenu štete Gasili požare, žednim VRELI AVGUST: Intervencija u Šavniku

selima dopremali vodu

NAJKRITIČNIJE BILO U REONU PLANINE BUNETINA: Šumski požari u avgustu

momentu bile paušalne.

- Smatramo da štetu u visokim šumama možemo bolje sagledati u proljeće, kada će se pokazati svi procesi sušenja na stablima, te bi donošenje procjene u ovom trenutku, ukoliko bi komisija mogla da radi analize

Sagorjelo sanirano područje - Šteta na sadnicama, na površinama na kojima je izvršena sadnja kroz sanaciju zbog požara iz ranijih godina, je nažalost velika i skoro 100 posto, pa ćemo izvještaj o površinama koje su bile obuhvaćene sadnjom, a sagorjele u 2021. godini imati, nadamo se, u veoma kratkom roku – saopštili su iz Uprave za šume.

na terenu, bilo veoma paušalno.

Iz tih razloga trenutno je nemoguće imati podatke o pričinjenoj šteti, ali svakako da čim to uslovi dozvole komisija će izaći na teren i nakon završetka radova dostaviti precizan izvještaj – kazali su iz Uprave za šume.

Opština Pljevlja čini 10 odsto površine Crne Gore, ili 1.300 kilometara kvadratnih, a od toga 66 odsto površine je prekriveno šumom.

Požarima je lani bilo zahvaćeno 0,64 odsto šumske površine. U 146 požara u državnim šumama opožareno je ukupno 2.497 hektara, drvne zapremine

36.009 kubika drveta, i pričinjena materijalna šteta od ukupno 1,32 miliona eura. Najvišu štetu pretrpjele su šume u Rožajama – 1,27 miliona eura (požari zahvatili 160 hektara), Danilovgradu – 42.597 (470 hektara) i Nikšiću – 15.050 eura (193 hektara).

U privatnim šumama lani je bilo 74 požara, ukupno je opožareno 2.146 hektara a nastala je šteta od 106.204 eura.

Za zemlje Sredozemlja, u koje spada i Crna Gora, smatra se da je procenat opožarene površine od 1% do 1,5% u odnosu na ukupnu površinu pod šumama, A. S. u granicama normale.

NIKŠIĆ: Tehnopolis postao počasna članica ICT Cortexa

Odrediće ključne tačke razvoja IT sektora u Crnoj Gori NIKŠIĆ – Inovaciono preduzetnički centar Tehnopolis postao je počasna članica ICT Cortexa najvećeg klaster za informacione tehnologije, inovacije, edukaciju, dizajn i tehnološki razvoj Crne Gore.

Pristupnicu su potpisali Tarik Zaimović (Klaster) i Aleksan-

dar Janičić (Tehnopolis).

Kako je naveo Aleksandar Janičić, koordinator Centra za razvoj preduzetništva i upravljanje projektima, kroz aktivnosti u okviru projekta 2CODE Tehnopolis je podržao osnivanje Klastera i učestvovao je u izradi Strategije razvoja ICT

BIJELO POLJE: Odahnuli roditelji đaka iz Grančareva

Kombi stigao, čekaju vozača

BIJELO POLJE – Učenike iz Grančareva, koji pohađaju Osnovnu školu „Dušan Korać“, do škole će voziti kombi vozilo koje je obezbijedilo Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta.

Vršilac dužnosti direktora te vaspitno-obrazovne ustanove Sinan Spahić je rekao da vozilo još nijesu preuzeli, zbog nekih tehničkih detalja, te da predstoji angažovanje vozača, ali očekuje da narednih dana kompletna procedura bude završena.

Usluge prevoza osim 11 osnovaca koristiće i sedam srednjoškolaca.

Zamjenik predsjednika MZ Čeoče Zdravko Janjušević, koji je izvršni direktor NVO Bjelopoljski demokratski centar i građanski aktivista, podsjeća za Pobjedu da borba tamošnjih mještana da se đacima u 21. vijeku omogući prevoz do škole, traje gotovo tri decenije.

B. Č.

Cortexa, koja predstavlja ključni dokument u procesu njihovog razvoja u narednih 10 godina.

U cilju postizanja bolje vidljivosti procesa i povezivanja Klastera sa programskim područjem i evropskom IT zajednicom Tehnopolis će u novembru

obezbijediti prisustvo predstavnika ICT Cortex na ključnom događaju u ICT sektoru u Evropi – Web Summitu, u Lisabonu.

Izvršni direktor ICT Cortexa, Tarik Zaimović, je kazao kako je u planu kreiranje IT Manifest dokumenta u okviru koga će ICT Cortex, zajedno sa Tehnopolisom i ostalim strateškim partnerima iz IT zajednice, definisati prioritetne projekte i ključne tačke razvoja IT sektora u Crnoj Gori.

Ra.P.

ŠAVNIK – Za pripadnicima šavničke Službe zaštite i spašavanja je teška požarna sezona, zbog čega je predsjednik najmanje crnogorske opštine Jugoslav Jakić odlučio da svakoga od njih nagradi sa po 250 eura.

Jakić kaže da su uspješno, ovog ljeta, okončali brojne akcije, da su dopremali cistijernama vodu do bezvodnih područja. Šavničanima, koji su najviše pogođeni sušom, dopremljen je veliki broj cistijerni vode I to besplatno, a lokalna uprava je za te namjene izdvojila 10.000 eura.

Jugoslav Jakić kaže da su sprovođene brojne aktivnosti na

suzbijanju i gašenju požara na više lokacija.

- Iako su požari stavljeni pod kontrolu, nepovoljni vremenski uslovi, prije svega visoka temperatura i vjetar, često bi doveli do njihovog ponovnog razbuktavanja, često na istim mjestima ili u blizini. Imali smo 40-ak intervencija. Uz sporadične požare, koji su izbijali prije ili kasnije tokom ljeta, od 8. do 19. avgusta vatrogasci su svakodnevno bili na terenu. Za tih nekoliko dana ugasili su 25 požara i to u selima Sirovac, Bare, Miloševići i Bijela. Zbog toga zaslužuju pohvale i pažnju lokalne uprave - kaže Jakić.

Ra. P.

BAR: Opština postupila po inicijativi građana ILIJA VUKOTIĆ

PLJEVLJA – Područnim jedinicama je izdat nalog da formiraju komisije koje će procijeniti štetu izazvanu požarima ali se nijesu stvorili uslovi za izlazak na teren jer su požari zaustavljeni tek nedavno, a u šumi pod zemljom vjerovatno još postoje žarišta u humusu – kazali su Pobjedi iz Uprave za šume.

Sudeći prema broju intervencija šteta će biti velika. Samo tokom avgusta pljevaljski vatrogasci imali su 97 intervencija na požarima, od toga čak 58 požara četinarske šume. Tokom jula šumskih požara je bilo 18. Posebno dramatično je bilo u avgustu na požarima u reonu planine Bunetina kada su vatrogascima nemoćnim pred vatrenom stihijom koja se proširila do vrha planine u pomoć pritekli helikopteri Direktorata MUP –a i Vojske Crne Gore.

Iz Uprave za šume navode da se šteta u visokim šumama može bolje sagledati na proljeće, te da bi procjene komisije u ovom

GRAĐANI BEZBJEDNI: Zid nakon intervencije

Saniran potporni zid kod vijadukta BAR - Opština je sanirala potporni zid vijadukta Kalkavija u Zupcima, starog više od vijeka, na trasi nekadašnje željezničke pruge Bar - Virpazar.

Zid se, usljed vremenskih neprilika, urušio i prijetio bezbjednom odvijanju saobraćaja na dionici Zubačkog puta, ali i sigurnosti samog vijadukta - mosta koji služi kao nadvožnjak prema ovom naselju i Manastiru Ribnjak.

Iz lokalne uprave saopštili su da su odmah, nakon što su predsjednika Opštine mještani informisali o oštećenju, u hitnom postupku krenuli u opravku.

Vijadukt je, objašnjavaju, nekada služio za prolazak vozova prve crnogorske željeznice, a danas je kulturno nasljeđe koje privlači mnoge turiste, ali služi i za svakodnevni prolazak građana. V. K. V.

CETINJE: Prijestonica pripremila novi paket mjera podrške za prevazilaženje kovid krize

Građanima i privredi 650.000 eura

CETINJE – Prijestonica je pripremila odluku o setu mjera za podršku privrednicima i građanima za prevazilaženje krize koju je izazvala epidemija korona virusa. U tom dokumentu navedeno je da bi ukupna vrijednost podrške u 2021. godini, prema analizama Uprave lokalnih javnih prihoda i Sekretarijata za finansije i ekonomski razvoj, trebala da iznosi oko 650.000 eura.

- Kao rezultat zahtjeva privrede za nastavkom podrške, uz činjenicu da ekonomija i dalje, u značajnoj mjeri, osjeća posljedice pandemije, ukazala se prirodna potreba da se nastavi pomoć i podrška privredi i građanima– navedeno je u

PRIJESTONICA SE ODREKLA ZNAČAJNIH SREDSTAVA: Cetinje

obrazloženju odluke o kojoj će se na narednoj sjednici izjasniti parlament.

Mjerama se pruža posebna podrška održavanju likvidnosti privrede, ali i nivoa zaposlenosti.

- Oslobađaju se plaćanja zakupa po obrazloženom zahtjevu sva pravna i fizička lica koja imaju zaključen ugovor o zakupu sa Prijestonicom. Mjera se isključivo odnosi na period kada nijesu mogla da obavljaju

djelatnost. Odgođeno je plaćanje zakupa po zahtjevu za sva pravna i fizička lica do kraja 2021. godine koja su u prostorima zakupa ispunjavala radne obaveze. Jedna od mjera je oslobađanje plaćanja lokalne komunalne takse po osnovu zauzimanja javne površine (taksi stajališta, ugostiteljske terase, bilbordi, rashladne i izložbene vitrine, štandovi i drugi pokretni objekati) za ovu godinu. Takođe, predviđeno je oslobađanje plaćanja naknade za korišćenje puta i putnog zemljišta pored opštinskih i nekategorisanih puteva za pristup komercijalnim objektima od 1. jula do 31. decembra 2021. godine – navedeno je u prijedlogu odluke.

C. G.

16

Kultura

Ministarstvo priprema smjenu Anastazije Miranović

Živko Radović

Živko Radović glavni kandidat za direktora Narodnog muzeja PODGORICA – Konzervator Živko Radović najozbiljniji je kandidat za novog direktora Narodnog muzeja Crne Gore. Nakon nedavne smjene direktora Centra savremene umjetnosti Crne Gore Nenada Šoškića, Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, kako saznaje Pobjeda, priprema i smjenu aktuelne direktorice NM Anastazije Miranović, kojoj mandat ističe na proljeće naredne godine.

U jučerašnjem kratkom telefonskom razgovoru sa novinarem Pobjede, Živko Radović nije želio ni da potvrdi ni da demantuje da će biti novi direktor Narodnog muzeja.

- Ništa zvanično nije bilo, tako da ne bih mogao da vam pričam o tome. Niko zvanično sa mnom nije razgovarao – kazao je Radović.

Na pitanje da li bi prihvatio da bude direktor, Radović je odgovorio: „To je pitanje bih li ili ne bih. Za sad stvarno ništa ne znam. Za sad je, kako se kaže, to 'o štapu'. Vjerujem da oni imaju prečih poslova“.

Informaciju da će Radović biti novi direktor, Pobjedi je potvrdilo nekoliko izvora iz Narodnog muzeja, kao iz JU Muzeji i galerije Podgorice gdje je Radović zaposlen. Takođe, potvrdu smo dobili i od izvora iz organa uprave Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta. Radović je rođen 1962. godine u Mojkovcu. Diplomirao je 1986. na Kulturološkom fakultetu na Cetinju. Kao student, bio je član ekipa za konzervaciju Pećke patrijaršije, Sabornog hrama u Kraljevu, manastira Ravanica, Ljubostinja, Vraćevšnica, Studenica, Gradiše i riznice SPC u Dubrovniku... Od 1988. do 2000. bio je zaposlen kao konzervator u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika Kulture na Cetinju, a sada je konzervator u JU Muzeji i galerije Podgorice. Njegova uža specijalnost su konzervacija živopisa, ikoJ. N. nostasa i relikvijara.

U Perastu počinje XX Međunarodni festival klapa

Beskrajni niz imena iza otpjevanih pjesama

Petak, 10. septembar 2021.

Izvođenjem predstave „Mobi Dik“ otvoren Festival alternativnog internac

Gajimo bolesni odn prema prošlosti i tra Prije tri godine smo nastupali u Tivtu sa jednom manjom i malo drugačijom predstavom. Tada smo imali priliku da upoznamo gostoprimstvo ove zemlje i želju njenih građana da se susretnu sa drugim čovjekom – rekao je Stefano Te za Pobjedu PODGORICA – Simbolično, podizanjem bijelog zastora sa bogate scenografije italijanske predstave „Mobi Dik“, za koju je koncept i režiju uradio Stefano Te, u srijedu veče je na Trgu nezavisnoti otvoreno ovogodišnje izdanje Festivala internacionalnog alternativnog teatra (FIAT).

Mnogobrojni, odlično glumački i akrobatski uigrani ansambl koji čini okosnicu ovog muzičkog i scenskog spektakla, uspio je ono što je ekipa FIAT-a najavila kao želju uoči početka manifestacije. Činilo se da je festival zaista kulturno mobilisao grad, budući da je, osim publike koja je uspjela da sjedne, veliki broj gledalaca posmatrao predstavu i iza ograda improvizovane scene.

PUTOVANJE

A, uz pratnju muzičara, brod „Pikvod“ uspio je publiku da odvede na putovanje nemirnim vodama, koje su, iako su djelovale da su dio nekih davnih pustolovina, imale i te kako dodira sa savremenim svijetom. I nije samo koncept i rediteljski pristup, koji je umnogome ispratio radnju čuvenog romana Hermana Melvila, ono što ovu predstavu čine modernom. To su i pitanja, ko-

ja se otvaraju u svjedočanstvima naratora i glavnog lika, te i njihovim svedenim dijalozima. Kao dva opozita svijetu naspram fanatične i beskompromisne želje za osvetom postavljeni su stpljenje i razum.

A, u bespoštednoj trci za demonima u sebi ili personifikovanim, u ovom slučaju u bijelom kitu, zarad ličnog cilja stradaju svi oni koji slučajno ili svojevoljno nađu na takvom putu. Tako je i, simbolično, na kraju ostavljeno pitanje – jurimo li zapravo samo za sopstvenim iluzijama i je li samo ono nevidljivo uvijek jače i snažnije od nas.

Ovacije i aplauzi pratili su tok i kraj predstave, a reditelj Stefano Te se tome i nadao, budući da, kako je kazao za Pobjedu, ovo mu nije prvi susret sa crnogorskom publikom.

- Prije tri godine smo nastupali u Tivtu sa jednom manjom i malo drugačijom predstavom.

Tada smo imali priliku da upoznamo gostoprimstvo ove zemlje i želju njenih građana da se susretnu sa drugim čovjekom.

To je i jedna od prednosti pozorišta na otvorenom – činjenica da smo u svakom trenutku u prilici da osjetimo prisustvo drugog čovjeka – rekao je Te. U fokusu predstave „Mobi Dik“ njegova rediteljska vizura, kako je objasnio, bila je prije svega

Scena iz predstave „Mobi Dik“

usmjerena na čovjeka i na to gdje ljudsko biće može da pobjegne od sebe i svojih opsesija.

- Gdje to može da nađe tračak nade i ostane normalan u ovom svijetu. Kao što roman i predstava govore, naše opsesije često mogu da nas dovedu do samog kraja, do smrti. Na taj način smo željeli da pokažemo kako ljudski potencijal, uprkos svojoj snazi, može lako da bude uništen i slomljen pred silinom prirode – ispričao je Te.

PRIRODA I SVIJET

Planeta nam, prema njegovim riječima, uvijek i samo daje povratnu reakciju na naša činjenja.

- Priroda ne osjeća samilost, ona se ponaša u skladu sa svo-

jim pravilima. Međutim, mi smo ti koji joj veoma često oduzimamo prostor i prije ili kasnije dovedemo do toga da se ona naprosto pobuni protiv nas. A, pred silinom i, nekada njenom zaista destruktivnom snagom, ne možemo da uradimo ništa osim da se povučemo – kazao je Te. Zbog toga je, kako je ispričao, najvažnije prepoznati svoj identitet, a analiza toga prisutna je i u ovoj predstavi.

- Najbitnije je u sebi prepoznati svijest i savjest koja se često buni i uglavnom ima potrebu da se sveti. Od prirode možemo da naučimo da spoznamo kako da slušamo svoj unutrašnji glas, a ako uspijemo poput nje da budemo u harmoniji sa sopstvom,

Povodom objavljivanja knjige Milana Maretića „Pisma uredniku“

Naklon istini i doprinos ku » Piše: Nenad STEVOVIĆ, politikolog i publicista

PERAST - Dvadeseto izdanje Međunarodnog festivala klapa Perast 2021. počinje večeras u 20 sati, na Pjaci Sv. Nikole.

Ovo je drugi festival koji se organizuje u pandemijskim uslovima, pa će zainteresovana publika morati sa sobom da ponese potvrde o vakcinaciji ili negativan test na kovid-19.

Svoje jubilarno izdanje organizatori posvećuju svim onim klapama što su na proteklim festivalima bile nagrađene. Muške, ženske i mješovite klape iz Dubrovnika, Tivta, Kotora, Berana, Herceg Novog, Bara, Niša, Brača, iz Metkovića, Solina, Rovinja, Podgorice, Budve i Splita, ponovo će biti dio peraštanske muzičke priče večeras i sjutra. Okrugli sto na temu „20 godina klapskog stvaralaštva u Perastu“ biće upriličen sjutra u Muzeju grada Perasta u 11 sati.

- Iza brojeva uvijek stoje ljudi, njihove iskre nadahnuća, posvećenost i pregalaštvo da se od zamisli stvori djelo, uz bezbroj prepreka, premišljanja i raznolikih teškoća. No, na kraju puta, ipak nas osvoji zadovoljstvo novog ostvarenja koje će biti predstavljeno publici stihom, notama i pjesmom. A iza tih naših versa i partitura, otpjevanih u serenadama, počasnicama ili veselim škercima, beskrajan je niz imena. Neka su slavna ali su sva zaslužna za festivalska dostignuća. Zapisujemo ih, kao i njihove pjesme, da se sačuvaju od zaborava, da se utisnu u sve nas, zahvalne ljubitelje klapske muzike – zapisali su organizatori ovog festivala 2016. godine i sa istim ciljevima zaokružuju dvadeset godina svog postojanja.

D. E.

PODGORICA - Cilj društvenog angažovanja je boljitak društva i ono podrazumijeva različite, formalne i neformalne, kategorije aktivnosti. Sabrana i izabrana reagovanja Milana Maretića, koja su objavljivana u dnevnim novinama Politika iz Beograda i Pobjeda iz Podgorice, predstavljaju primjer specifičnog individualnog društvenog angažovanja.

Autor se obraća širokoj čitalačkoj publici kroz formu reagovanja u rubrici Pisma čitalaca. On to radi otvoreno i bez skrivanja, sa punim imenom i prezimenom navodeći grad u kojem živi, a često i adresu stanovanja. U današnje vrijeme društvenih mreža, lažnih profila i anonimnih komentara na internet portalima Milan Ma-

retić je primjer atipičnog komentatora i polemičara društvenih zbivanja u Crnoj Gori i regionu.

POZNAVALAC ISTORIJE

Beogradska Politika, koja se izdaje od 1904. godine, smatra se najstarijim dnevnim novinama na prostoru bivše Jugoslavije. To glasilo je dugogodišnjim trajanjem steklo ugled i reputaciju novina od autoriteta. Nakon kontroverznog perioda i svoje uloge vezane za događaje raspada Jugoslavije i ratova devedesetih godina prošlog vijeka, posljednjih godina nastoji obnoviti ranije stečeni ugled.

Kao novine od izuzetnog uticaja na javno mnjenje Politika nije ostala imuna na istorijski revizionizam, za čiji početak u Srbiji se može označiti dolazak Slobodana Miloševića na vlast. Istorijski revizionizam odnosi se prvenstveno na reinterpretaciju istorijskih događaja iz Drugog svjetskog

rata na prostoru Jugoslavije i neposrednog poslijeratnog perioda. Milan Maretić je antifašista i vrstan poznavalac istorije KPJ, partizanske epopeje i ratnih dešavanja na prostoru Jugoslavije. On reaguje promptno, koncizno i argumentovano na sve oblike istorijskog revizionizma. Redovnom čitaocu Politike neće promaći kratko Maretićevo pismo u kojem dokumentovano osporava navode iz nekog teksta koji je objavljen dan ili nekoliko dana ranije. Njegovo reagovanje, u moru drugih priloga, često predstavlja „jednu slamku među vihorove“.

Ali, upravo ta „samoća“ mu daje specifičnu snagu uticaja na čitaoca. Uz reagovanja na teme vezane za Drugi svjetski rat, Maretić prati, polemiše i ispravlja druge netačnosti koje se objavljuju na stranicama Politike, posebno one vezane za istoriju Crne Gore. Pored toga, on nudi određena rješenja i pokreće inicijative.

Imajući u vidu odnos beogradskog političkog establišmenta prema Crnoj Gori, posebno od početka ovog stoljeća, koji je itekako imao uticaj na kreiranje društvene klime i kulturne politike čiji fokus je redizajniranje crnogorskog državnog, kulturnog, duhovnog, jezičkog i nacionalnog identiteta, prisustvo na stranicama Politike autora kao što je Maretić, i njemu sličnih, je više nego značajno.

ANGAŽMAN

Podgorička Pobjeda su dnevne novine koje izlaze od 1944. godine i u dugogodišnjoj istoriji ovog lista teško se može naći iole značajniji pisac crnogorske i jugoslovenske književnosti koji nije bio njen saradnik. Isto važi i za istoričare, publiciste i istraživače. Naravno, i njih ima raznih, od kompetentnih do onih koji se oslanjaju na selektivne arhivske izvore kako bi se poduprijeli revizionistički argumenti u

Kultura

Petak, 10. septembar 2021.

cionalnog teatra

Navršilo se 40 godina od emitovanja prve epizode serije „Mućke“

D. MILJANIĆ

Večeras „Tri sestre i Nataša P.“ i „U amanet“ U okviru večerašnjeg programa FIAT-a publika će biti u prilici da pogleda predstave „Art medie“, Nacionalne opere i baleta Sjeverne Makedonije i „U amanet“, produkcijski projekat FIAT-a.

Predstava iz Sjeverne Makedonije, koju je režirala Nataša Poplavska, biće izvedena u 20 sati na terasi Muzičkg centra. U fokusu radnje je novi ugao Čehovljevog romana koji donosi akcenat na društvenim, klasnim razlikama.

Koreodrama „U amanet“, autorski projekat Tamare Vujošević-Mandić, biće izvedena u 21.30 sati u Dodestu. Predstava preispituje pojam straha, i to kroz di-menziju patološkog odnosa majke i kćerke.

je to personifikacija našeg odnosa prema starijima, roditeljima, onima koji su preživjeli velike ratove i krize. Oni su nas podizali tako što su konstantno pokušavali da urade sve da nas zaštite. Čini mi se da je ta zaštita prouzrokovala stvaranje umjetničkih djela koja su u potpunosti lišena bola i bilo čega negativnog – kazao je on.

DRUGI PRISTUP

Međutim, da bi umjetnost mogla da bude u skladu sa sadašnjošću i budućnošću potrebno je, prema njenovim riječima, drugačiji pristup autorskim djelima.

- Umjesto što se umjetničko djelo po svaku cijenu trudi da bude lijepo i dopadljivo publici, ono mora da pokaže negativni i bolni aspekt života. To je danas osnovni problem, ne samo pozorišta nego cjelokupne savremene umjetnosti, a mi moramo da se saživimo sa svojim opsesijama i da ih takve kakve jesu prenesemo publici – ispričao je Te. S. VIŠNJIĆ

ulturi sjećanja njima. U državi đe je svaki kamen istorija, a svaki žitelj njen „dobar“ poznavalac, reagovanja u najtiražnijem i najuticajnijem dnevnom listu imaju posebnu težinu. Milan Maretić je pokazao da je u svakom pogledu spreman za takav angažman.

O tome kako je Lovćenac dobio ime i ko je kumovao ovom mjestu koje predstavlja markantnu identitetsku tačku na mapi crnogorske dijaspore, Milan Maretić je pisao u Politici („Kum zaslužio spomenik“, 27. 11. 2002) i Pobjedi („Lovćenac – ime sa mirisom zavičaja“, 25. 2. 2004). Uvažavajući njegovu inicijativu, Udruženje Crnogoraca Srbije „Krstaš“ je, pored štampanja knjige, iskazalo poštovanje revolucionaru i pjesniku Radovanu Stevoviću postavljajući 2015. godine spomen-ploču ovom istaknutom crnogorskom iseljeniku na zgradi Crnogorskog kulturnog centra u Lovćencu.

ZBORNIK

Ovaj svojevrsni zbornik pisama, reagovanja i inicijativa nema jedinstveni tok izlaganja i artikulacije, ali ta razuđenost sabranih tekstova pokazuje autorovu širinu interesovanja i temeljno poznavanje materije. Knjiga koja je pred nama predstavlja svojevrsni omaž jednom, po mnogo čemu, zanimljivom i burnom vremenu i pruža osnovu za razvijanje otvorenog, kritičkog i javnog stava konzumentima dnevne štampe.

Jugoslovenski nobelovac Ivo Andrić, genijalni pisac jedinstvenog i neponovljivog literarnog opusa, je napisao: „Strast za istinom je najbolji izraz životne snage u čovjeku i naročit oblik njegovog poštovanja sebe“. Milan Maretić je društveni pregalac koji uvijek i na svakom mjestu traži i brani istinu. Publikovanje njegovih tekstova je naklon istini i dragocjen doprinos kulturi śećanja.

Zauvijek ponijeli likove sa sobom

Rodni, Del Boj i Deka u prvoj epizodi „Mućki“

PODGORICA - Navršile su se cijele četiri decenije od prvog emitovanja popularnog britanskog sitkoma „Mućke (Only fools and horses)“, i još uvijek niti jednim svojim segmentom (osim kad je u pitanju tehnika koju su braća Troter preprodavala) nije zastarjela.

Balkancima je oduvijek bilo blisko preživljavanje, „krpljenje“, uvijek im je bila bliska radnička klasa, mučenici ispod radara sistema, oni koji se snalaze kako najbolje umiju, propadaju i podižu se na noge u kratkim vremenskim intervalima. Oni koji rizikuju, a upitno je da li i dobijaju. Zato nije toliko neobično što su se „Mućke“, čija je prva epizoda emitovana 8. septembra

1981, devedesetih godina upijale i citirale toliko da i do danas imamo osjećaj da smo njene junake lično poznavali. Del Boj (Dejvid Džejson) i Rodni (Nikolas Lindhrst) su bili više od likova, oni su bili metafora za sirotinju koja se batrga, za zanemarene slojeve koji su na samoj ivici socijalnih slučajeva, ali i za ponos koji im ne dozvoljava da ih u takvu ekipu bilo ko doda.

Jedan bestidni trgovac svim i svačim i drugi, mlađi, sa osjećajem stida, ali pod teretom moranja, Del Boj i Rodni su suprotnosti koje se zakače jedna na drugu ne samo krvnom vezom, već i nemogućnošću da funkcionišu odvojeno. Ostarjeli djed, a kasnije i stric, tu su samo kao dokaz da postoji genetska predis-

pozicija za mentalni sklop dvojice protagonista, a dijelom i da bi pokazalo do koje mjere je njihovo siromaštvo dosezalo.

Britanci žive sa ostarjelim srodnicima uglavnom samo ako moraju. I stari sa mladima, i mladi sa starima.

Humor u ovoj seriji nije doziran, a rađa se iz svake, naizgled, obične situacije, od gledanja televizije do ulaska u kafanu, od pokušaja parkiranja do pogleda na dnevnu sobu pretvorenu u magacin. Trigerova metla stara 20 godina (kojoj je 17 puta mijenjao četku, a 14 puta dršku), Delov špricer (kisjela voda i crno vino), Rodnijev ljubavni razgovor razgovor „sa Mikijem Pirsom“, Delove farmerke ispeglane „na crtu“, toliko su se ustalile u raz-

govorima da postoji mogućnost da buduće generacije neće znati o čemu se radi ako ne budu dovoljno radoznale. Sjajna glumačka ekipa je do te mjere karakteristična da nikad više u svojim drugim ulogama nisu imali lična imena – zauvijek su ponijeli svoje likove za sobom i nije ni čudo što nisu ostvarili bolju karijeru iza one koju su zapečatili upravo ovom serijom Džona Salivana.

A Salivan nije bio vizionar, on je samo bio tu da uhvati momenat za koji vjerovatno nije ni sam vjerovao da će trajati zauvijek, da će proći sve testove vremena i dekonstruisati sitne duše s toliko preciznosti i strasti sve dok ne postanu heroji svoje klase. „Sljedeće godine u ovo doba bićemo milioneri“ je toliko puta u toku serije izgovorena laž koja je na kraju morala postati istina, bizarna koliko i vozilo sa tri točka koje je na sebi iznijelo cijelu ekonomiju zaboravljenog Pekama, jedne od turističkih atrakcija za sentimentaliste i zanesenjake koji su „Mućke“ gledali u svakom repriznom terminu. A reprizirale su se nebrojeno puta, aktuelizovale se u svim okolnostima u kojima je mali čovjek morao da prkosi svom bespomoćju: ratovi, krize, promjene vladajućih struktura, poplave, sve je to vraćalo čuvenu britansku seriju na ekrane. Kad nema hljeba, makar humora da bude.

Da se smijemo tuđoj nesreći da ne bi nad svojom plakali. Zato će mnogim generacijama „Mućke“ biti zauvijek svježe, zanimljive, smiješne u svoj gorčini života koji je centriran u zanemarenom dijelu Londona. Zato su jedna od najomiljenijih balkanskih serija svih vremena, iako nisu balkanske. D. ERJAVŠEK

U Galeriji F 64 otvorena postavka fotografija Saša Aluševskog

Kultura je na užasnom nivou PODGORICA - Izložba fotografija ,,Metamorfoze“, autora Saša Aluševskog iz Skoplja, inspirisana je baletskom predstavom Ivane Kocevske – ,,Metamorfoza“ i autorsko je tumačenje tog projekta. Otvorena je preksinoć u Galeriji F 64. Sastoji se od devetnaest fotografija štampanih na platnu. Sve fotografije, uz propratni tekst, predstavljene su i u knjizi koja prati izložbu.

I. MANDIĆ

nos adiciji

možda ćemo nekada uspjeti da živimo i u društvu koje će biti u harmoniji. Čini se da je sada i previše stvari koje nam ne polaze za rukom – objasnio je italijanski reditelj.

Predstava „Mobi Dik“ trebalo je da bude dio i prošlogodišnjeg FIAT-a, ali su pandemijeske okolnoti odložile planirano gostovanje. Osvrćući se na to, kako je Te objasnio, pozorište je mnogo propatilo ove godine, prije svega jer je veoma jako pogođeno pandemijom.

- Međutim, mislim da je ono i ranije bilo u dubokoj krizi, koja je bila vezana za bolesni odnos koji mi imamo prema prošlosti i tradiciji. Teatar zapravo oslikava ono što jedna generacija proživljava. Danas

17

Na otvaranju izložbe, koja je nastala kao spontani nastavak rada na plakatu za samu predstavu, publika je imala priliku da vidi baletski performans Kocevske i njenog partnera Valentina Apostolovskiog.

LIČNA PRIČA

Aluševski je za Pobjedu kazao da su izložene fotografije njegovo viđenje predstave ,,Metamorfoza“.

- Povezao sam se sa performansom jer sam tamo prepoznao neku svoju intimnu, ličnu priču i onda to transformisao u izložbu i knjigu. Zanima me moja lična priča. Sa sobom radim kada radim fotografiju. Fotografije su praćene tekstovima na engleskom jeziku. To neko zove poezija, a ja to zovem ,,škrabotine“.

Ti tekstovi tumače jednu verziju sadržaja fotografije – kazao je Aluševski.

Izabrao je specifičan medij „kolodijumske fotografije“ zbog same prirode procesa koji najčešče daje nepredvidljive rezultate i na neki način je potpuno skladan sa temom transformacija, što se i dogodilo i jasno

Performans Ivane Kocevske na otvaranju izložbe

se vidi na samim fotografijama.

- Riječ je o tehnologiji iz sredine 19. vijeka. Skenirane su, povećane i odštampane na platnu. Kada je riječ o kolodijumskoj fotografiji, tu je kvalitet neuporediv sa bilo kojim drugim tipom fotografije. Tu treba puno znanja iz hemije, fizike, optike i puno truda. Recimo, jedna fotografija se radi sat vremena (priprema i fotografisanje). To nije kao kod digitalne fotografije gdje može da se ispuca 100 fotografija za dva minuta. Fotografiše se na staklenim pločama koje su onda, po potrebi, pozitiv ili negativ.

Prilično je skupo i opasno – pojasnio je Aluševski.

On je istakao da je položaj umjetničke fotografije u Sjevernoj Makedoniji ,,očajan“.

- Kao svuda na eks-ju prostori-

ma, kultura je na užasnom nivou. Druge su vrijednosti sad na cijeni. Važnije je da imaš dobar auto. Kad su nas ,,zatvorili“ zbog korone muzeji su otvorili onlajn galerije. U nekom trenutku sam se ponadao da će društvo možda shvatiti da je kultura bitan faktor u našem svakodnevnom životu, ali to se neće desiti. Ne znam kako bi to moglo da se promijeni. Ja samo radim ono u čemu uživam. Znam da ne mogu drugo ništa da radim – kazao je Aluševski.

STIGLA PODRŠKA

Nedavno otvorena, F 64 je prva specijalizovana galerija za izlaganje fotografija u Crnoj Gori.

Ovaj jedinstveni fotografski projekat ne čini samo galerija, nego su tu i klub-knjižara, stu-

dio, analogna laboratorija, „fine art“ štampa i oprema fotografija i specijalizovana prodavnica foto opreme. Na otvaranju izložbe Saša Aluševskog, govorio je osnivač ove galerije Dejan Kalezić. On je u ranijem razgovoru za Pobjedu kazao da je ideja o otvaranju ove galerije nastala davno, prije više od deset godina. Tom prilikom je istakao da je prošle godine krenuo u realizaciju projekta. Na otvaranju zložbe Aluševskog, Kalezić je istakao da je galeriji ,,konačno došla podrška institucija kulture“.

- Ovoga puta Sekretarijata za kulturu i sport Glavnog grada, na čemu im se zahvaljujem. Valja za iduću godinu spremiti program. Tako da se nadam i očekujem još veću podršku – istakao je Kalezić.

A. Đ.

18

Hronika Podgorice

Petak, 10. septembar 2021.

Televizija Podgorica zvanično počinje rad u ponedjeljak, najavljen bogat informativni program

EMISIJE Navodeći da će dnevno imati po sedam sati sopstvene produkcije, urednica TV Podgorica kaže da će većinu činiti informativne emisije.

- Program startuje jutarnjim programom ,,Rujna zora“, koji će biti emitovan od 6:30 do devet sati. Kolažnog je tipa, kao i svaki jutarnji program, u okviru njega biće kratke informativne emisije, vijesti... Vijesti će biti emitovane nakon jutarnjeg programa, u devet sati. U 9:30 časova će ići emisija ,,Znam da znaš“, koja se realizuje iz radijskog studija. U pitanju je tok-šou jedan na jedan, gdje voditelj i gost razgovaraju o aktuelnim temama vezanim za grad, unutrašnju ili spoljnu politiku, a gdje ćemo imati i goste iz regiona. U jutarnjim časovima imaćemo i dio dokumentarnog programa, koji se nastavlja serijama, reprizama nekih emisija, dokumentarnim programom – najavljuje Dević.

Od 17 do 18 sati svakog dana gledaoci gradske televizije moći će da pogledaju emisiju ,,Lice Podgorice“ i informišu se o aktuelnim dešavanjima u glavnom gradu. U 19 sati biće emitovan prvi, a u 22:30 drugi dnevnik. U prajm tajm terminu, u 21 sat, svakog radnog dana biće emitovana po jed-

,,Rujna zora“ otvara novo poglavlje na crnogorskom medijskom tržištu D. MALIDŽAN

Jutarnjim programom ,,Rujna zora“, koji će biti emitovan u ponedjeljak 13. septembra sa početkom u 6:30 časova, zvanično će početi i emitovanje programa Televizije Podgorica. Urednica TV Podgorica Mirka Dević najavila je za Pobjedu da će sva tri kablovska operatera u zemlji prenositi program gradske televizije - M-tel na kanalu 10, a Telemah i Telekom na kanalu broj sedam.

A u prostorijama gradske televizije na južnoj tribini Gradskog stadiona, već danima je prava radna atmosfera, kako u desku, tako i u produkciji, montaži, prostorijama za emitovanje dnevnika i ostala tri studija... Pripreme su praktično završene, privodi se kraju priprema autorskih emisija, pripremaju se studiji i, kako poručuje urednica TV Podgorica, sve je spremno za početak emitovanja programa za dva dana.

Urednica TV Podgorica Mirka Dević najavljuje da će nedjeljom u 19 časova biti forma autorskog dnevnika, sa gostom koji će komentarisati aktuelne teme iz zemlje i regiona.

Riječ je, ističe, o formatu dnevnika koji u Crnoj Gori još niko ne radi.

- Dnevnik će počinjati komentarom na dešavanja u zemlji i regionu, na ono što je te sedmice bilo aktuelno, a što će naš gost komentarisati u studiju – objasnila je Dević.

Televizija će nadilaziti okvire lokalnog karaktera - Zamišljeni smo kao lokalna televizija, ali koncept televizije i kompletna programska šema koji je osmislila i postavila koleginica Tamara Nikčević, malo izlaze iz okvira lokalnog. Bavićemo se svim pitanjima od javnog interesa u zemlji, regionu i šire – objasnila je urednica TV Podgorica Mirka Dević, uz pojašnjenje da je Nikčević urednica emisije ,,Aritmija“.

Mirka Dević

na atraktivna emisija.

- Ponedjeljkom će u udarnom terminu biti emitovana emisija o kulturi ,,Knjiški ljudi“, autora Đorđa Šćepovića. Utorkom će ići ,,Takulin“, koji će se baviti ekonomskim i turističkim temama, autora Bojana Vučinića. Srijeda u 21 sat rezervisana je za emisiju ,,U sred srijede“, autorke i voditeljke Alenke Vujović. Zamišljena je kao politički magazin, gdje

Sva tri kablovska operatera u zemlji prenosiće program gradske televizije - M-tel na kanalu 10, a Telemah i Telekom na kanalima broj sedam najavila je urednica TV Podgorica Mirka Dević odrag Vlahović iz Podgorice, Žarko Korać iz Beograda i Azem Vlasi iz Prištine – otkriva Dević.

Vikendom će, najavljuje urednica gradske televizije, takođe emitovati jutarnji program, zatim dječji program, filmski i serijski, kao i emisiju o zdravlju ,,Kaži a“, dok će u popodnevnim satima subotom i nedjeljom Nebojša Šofranac voditi zanimljiv muzičko-in-

će autorka imati dva ili tri gosta, koji će odgovarati na pitanja vezana za određene aktuelne teme. Četvrtkom će ići emisija ,,Aritmija“ autorke Tamare Nikčević, dok će petkom u okviru emisije ,,Hej, Sloveni“ četiri intelektualca iz zemalja regiona komentarisati određene teme. Medijator i autor emisije u petak veće je Senad Pećanin iz Sarajeva, a njegovi sagovornici biće MiD. MALIDŽAN

Od 17 do 18 sati svakog dana gledaoci gradske televizije moći će da pogledaju emisiju ,,Lice Podgorice“ i informišu se o aktuelnim dešavanjima u glavnom gradu. U 19 časova biće emitovan prvi, a u 22:30 drugi dnevnik

Posljednja podešavanja tehnike

Aktuelne teme iz zemlje i regiona

Radna atmosfera u redakciji

formativni i sportski program, poput nekadašnjih ,,Nedjeljno popodne“ ili ,,Sportska subota“, koje su nekada bile ekstra popularne na Jugoslovenskoj radio-televiziji – najavila je Dević.

Navodeći da još nijesu otkupili prava prenosa sportskih događaja, urednica TV Podgorica kaže da je i to u planu. Ističe da će program imati dosta zanimljivog stranog dokumen-

tarnog programa, filmova i serija u produkciji TV CBC, BBC i Miramax.

Među TV licima na gradskoj televiziji su i neka već dobro poznata na crnogorskoj medijskoj sceni. Marija Razić će voditi jutarnji program vikendom, dok su Ajde Šufta i Ana Joksimović za taj segment programa zadužene radnim danima. Nebojša Šofranac, Alenka Vujović, Milica Pavićević... takođe su dio tima TV Podgorica. V. d. direktora RTV Podgorica je Rade Vojvodić, urednica Gradskog radija je Adrijana Žolja-Bošković, dok je urednik Gradskog portala Draško Vojvodić.

I. MITROVIĆ

Petak, 10. septembar 2021.

Marketing

19

20 Marketing

Petak, 10. septembar 2021.

Feljton

Petak, 10. septembar 2021.

21

KNJIGA ,,O CRNOJ GORI I CRNOGORCIMA“ PREVEDENA NA RUMUNSKI JEZIK

Kad neće četničko ministarstvo hoće rumunska akademija! » Piše: dr sc. Cvetko PAVLOVIĆ vanredni član DANU ”Dobar glas daleko se čuje a loš još dalje”.

Našim javnim obraćanjem Ministarstvu na uke i Kulture (Pobjeda, , 28. i 29. 2021. godine) obavijestili smo Cnogorsku i Međunarodnu javnost da je to Ministars tvo odbilo da s ufinansira prevod na rumunski jezik i štampanje studj je “O CRNOJ GORI I CRN OGORCIMA” koja je objavljena nakon R eferenduma održanog 21. maja 2002. godine u čast obnove crnogorske nezavisnosti.

Studija je do javnog obraćanja Miinistarstvu objavljena u pet izdanja: dva na crnogorskom jezlku, izdanje na engleskom jeziku, bilingvalno izdanje na cnogorskom i engleskom je ziku i izdanje na mađarskom jeziku.

Studija sadrži misli 300 d omaćih i stranlh autora: naučnika , filozofa, državnika, istoričara, književnika, slikara , putopisa ca, vjerskih dostojanstvenika i drugih sa 1.200 odrednica a u cilju afirmacije hiljadugodišnje crnogorske istorije i samobitnosti kako na domaćem tako i na međunarodnom planu.

U dobroj vijeri, apostrofirajući i činjenicu da istorijske veze izmedu crnogorskog i rumunskog naroda traju duže od šest vjekova, upozorili smo i opomenuli Ministarstvo nauke i kulture da je Rumunija važna evropska država, četrdeset puta v eća od Crne Gore, člani ca Evropske unije i N ATO saveza, da prijateljski pomaže Crnu Goru u procesu pridruživanja EU i da je preko Rumunske akademije zainteresovana da se studija prevede i objavi na rumunskom jeziku.

Medutim, u skladu sa strategijom negiranja hiljadugodišnje crnogorske državnosti, postojanja crnogorske nacije, crnogorskog međunarodno kodifikovanog jezika, istorijskog prava Crnogoraca da svoju pravosla vnu v jeru ispovijedaju u svojoj Crnogorskoj pra voslavnoj crkvi kao osnovnom univerzalnom ljudskom pravu. Ministarstvo nauke i kulture kao sljedbenik četničke ideologije - ideologije krvi i tla , a četnici su bili saradnici okupatora - italijanskih fašista i njemačkih nacista i kao takvi istorijski osuđeni kao i njihovi nalogodavci, odbilo je da podrži ovaj međunarodni projekat.

Falsifikatorima i negatorima crnogorske istorije oličenim u vladinom organu koji se predstavlja kao Ministarstv o nauke i kulture (čije?) smetaju i storijske činjenic e navedene u studiji.

Suverena i međunarodno priznata istorijska država Crna Gora je petnaest godina nakon obnove nezavisnosti, doživjela takav politički sunovrat da na čelo njene Vlade dođe čovjek, instaliran protiv važećeg Ustava Crne Gore, od strane jedne vjerske organizacije koja ne priznaje državu Crnu Goru, crnogorski narod, crnogorski jezik i pravo Crnogoraca na svoju

Ono što je odbilo Ministarstvo nauke i kulture, kao sljedbenik istorijski, pravno i civilizacijski poražene četničke ideologije i istorijskih falsifikata i revizionizma, opstruišući proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, prihvatila je RUMUNSKA AKADEMIJA, kao najviša državna naučna i kulturna institucija države Rumunije, članice EU



Značaj publikacije dr Cvetka Pavlovića je u namjeri da edukativno djeluje na širu javnost, da se na osnovu događaja iz naše prošlosti sagleda aktuelno stanje u kome se nalaze crnogorska država i društvo, odnosno preko riječi značajnih istorijskih ličnosti, rekonstruiše vrijednosti na kojima je stoljećima opstajao osobeni crnogorski habitus

Dr Cvetko Pavlović

istorijski utemeljenu Crnogorsku pravoslavnu crkvu, te na prijestonom Cetinju izjavi da se on pitao Crna Gora ne bi bila suverena država!

Odbijanjem da finansira dugogodisnji međunarodni projekat i studiju “O CRNOJ GORI I CRNOGORCIMA”, odnosno vraćanje malog dijela sredstava koje sam uložio u budžet Crne Gore, Ministarstvo nauke i kulture, po sopstvenoj prezentaciji izjasnilo se kao sljedbenik četničke ideologije, a taj pokret je prepoznat kao kvislinški i saradnik okupatora, koji je poražen i osuđen nakon Drugog svjetskog rata, čime je pokušano sprječavanje afirmacije antifasičke Crne Gore na međunarodnom planu i opstrukcija u procesu pridruživanja Crne Gore Evropskoj uniji.

“BEZ OBZIRA NA DISKRIMINACIJU I SELEKTIVNU ULOGU ČETNIČKOG MINISTARSTVA I MANASTIRSKE VLADE, MI ĆEMO UZ POM O Ć C R NO G O R S K I H I STRANIH OSVIJEŠĆENIH I PROSVIJEĆENIH INSTITUCIJA I POJEDINACA OJAVITI STUDIJU “O CRNOJ GORI I CRNOGORCIMA” NA RUMUNSKOM JEZIKU. STUDIJU ĆEMO PREVESTI I NA DRUGE JEZIKE!” (Pobjeda, 29.maj 2021. godine), “IPAK ĆEMO JE OBJAVITI I TO NA PONOS CRNOGORSKE ISTORIJE”.

Ono što je odbilo Ministarstvo nauke i kulture, kao sljedbenik istorijski, pravno i civilizacijski poražene četničke ideologije i istorijskih falsifikata i revizionizma, opstruišući proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, prihvatila je RUMUN-

SKA AKADEMIJA kao najvisa državna naučna i kulturna institucija drave Rumunije, članice EU. Rumunska akademija (osnovana 1866.), preko svog Instituta “Titu Majoresku”, u rekordnom roku objavila je studiju na rumunskom jeziku. Ovaj naučni, kulturni i diplomatski skandal i šteta po nacionalne i državne interese od strane odgana koji se predstavljaju kao državni, je jasna poruka Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori i svim diplomatskim predstavništvima država članica EU u Crnoj Gori kuda ide Crna Gora i kako se opstruiše proces pridruživanja.

U Predgovoru ove studije, publicista Ivan Jovović je napisao: “I pored nedavnog obnavljanja državnog subjektiviteta, u Crnoj Gori postoji ireverzibilan proces degradacije moralnih, tradicijskih i materijalnih vrijednosti crnogorskog naroda, što se manifestuje u svim društvenim sferama. Zbog toga publikacija dr Cvetka Pavlovića još više dobija na značenju, jer autor želi da edukativno djeluje na širu javnost, da na osnovu događaja iz naše prošlosti sagledamo aktuelno stanje u kome se nalazi crnogorska država i društvo, odnosno preko riječi značajnih istorijskih ličnosti rekonstruiše vrijednosti na kojima je stoljećima opstajao osobeni crnogorski habitus. U ovoj knjizi svaki Crnogorac može da pronađe segmente vlastite prošlosti, od bitnih istorijskih datuma do običajnih i moralnih shvatanja naših predaka, što je pretpostavka za nacionalnu identifikaciju jednog et-

Prvo izdanje knjige ,,O Crnoj Gori i Crnogorcima“

nosa. Tematika ove knjige ukazuje da je nastala kao odgovor na intenzivni proces asimilacije i brutalne devastacije duhovnog i materijalnog nasljeđa crnogorskog naroda. Sadržina knjige omogućava da prosječni čitalac (kome je prvenstveno knjiga namijenjena) prepozna duhovno-državnu vertikalu Duklja-Zeta-Crna Gora, odnosno tekovine tri civilizacijska kruga koji stoljećima egzistiraju na crnogorskom prostoru.

Mora se konstatovati da knjiga dr Cvetka Pavlovića ima veliku upotrebnu vrijednost, naročito među mlađim generacijama i crnogorskom dijasporom, s obzirom da na pristupačan način informiše čitaoca o izvorima na kojima se temelji naša nacionalna memorija”.

Dr Walter Laudes, poznati njemački naučnik, diplomata, humanista i veliki prijatelj Crne Gore napisao je na njemačkom i engleskom jeziku prikaz knjige “O CRNOJ GORI I CRNOGORCIMA”.

“MOJE POŠTOVANJE PREMA VAŠEM NARODU JE ZNAČAJNO PORASLO” (Pobjeda, 17, mart 2021 .godine).

“Knjiga dr Cvetka Pavlovića sa svojim posebnim pristupom izdvaja se iz bogate literature o istoriji Balkana uopšte a posebno Crne Gore. “O Crnoj Gori i Crnogorcima” je naučno djelo iz oblasti paremiografije, proučavanja i sakupljanja poslovica. To je zbirka citata, u kojoj su poznati političari, istoričari,

Tematika ove knjige ukazuje da je nastala kao odgovor na intenzivni proces asimilacije i brutalne devastacije duhovnog i materijalnog nasljeđa crnogorskog naroda. Sadržina knjige omogućava da prosječni čitalac (kome je prvenstveno knjiga namijenjena) prepozna duhovno-državnu vertikalu Duklja-Zeta-Crna Gora, odnosno tekovine tri civilizacijska kruga koji stoljećima egzistiraju na crnogorskom prostoru

putopisci, pisci, crkveni velikodostojnici i drugi govorili o zemlji i ljudima, ističući pri tome nacionalne karakteristike Crne Gore. Hronološkim redom - od antičkog doba do 21. vijeka je dr Cvetko Pavlović mukotrpno, detaljno i naučno utemeljeno sakupljao crnogorska kulturna djela i na taj način doprinosi formiranju crnogorske nacionalne svijesti. Za čitaoca je Pavlovićevo djelo dragocjeno blago na osnovu kojeg može da razumije tegoban odnos između Srba i Crnogoraca. Borba za nezavisnost Crne Gore generalno ima presudnu ulogu u sakupljenim fragmentima.

Nezavisnost od Rimljana, od vizantijske prevlasti, turske vladavine i konačno od srpske dominacije. Nakon skoro 90-togodišnje pripadnosti nekadašnjoj Jugoslaviji, u kojoj su dominirali Srbi, 2006. godine Crna Gora sprovodi referendum i odvaja se od Srbije.

Djelo dr Cvetka Pavlovića posvećeno je obnovi crnogorske nezavisnosti”.

Prof. dr Krišu Daskalu, direktor Instituta “Titu Majoresku” Rumuske akademije u Predgovoru studije “O Crnoj Gori i Crnogorcima”, štampanoj na rumunskom jeziku, kao šesto izdanje, zapisao je: “Ako su veliki narodi, skoro uvijek, arogantni, malima ostaje jedino ponos, na koji ih veliki tjeraju da ga odbrane, da na taj način odbrane svoj identitet.

Zato ih uvijek posmatram sa divljenjem, i sa nadom da će služiti kao primjer drugim narodima, a u današnjoj Evropi je ostalo malo ovakvih naroda, među kojima, na časno mjesto, stavljam Crnu Goru.

Upravo zbog toga sam bio zadivljen kada sam dobio rukopis

jedne izuzetne knjige: “O Crnoj Gori i Crnogorcima”, autora dr Cvetka Pavlovića. Naslov može najaviti monografsku studiju ili esejistički tekst, ali autor (Crnogorac) naravno njemu na čast, smatrao je da umjesto da izlaže sopstvene misli i osjećanja o svojoj zemlji i njegovim sunarodnicima , izložio je mišljenja drugih na ovu temu.

Knjigu krasi temeljan Predgovor, koji potpisuje Ivan Jovović, uvodeći čitaoca u sadržaj knjige i objašnjavajući namjere kojima se rukovodio autor na stvaranju ovog djela. U jednom neprijatnom kontekstu koji je karakterističan neprekidnom tendencijom asimilacije, identitet Crnogoraca je napadnut i od moralne degradacije. U ovom nimalo prijatnom kontekstu, u prvi plan je stavljena obrazovna uloga proslošti, priključena velikoj tradiciji nacionalne trajnosti. Dr Cvetko Pavlović na stranicama svoje knjige okuplja stavove, tačke gledišta, manje ili više objektivne perspektive, ali imam osjećaj da su uvijek iskrene, koje pripadaju različitim, vrlo značajnim autorima, i ovakva različitost jeste garancija da, sakupljene, daju jedan objektivan karakter”.

Prevod knjige na rumunski jezik izvršila je prof. dr Marina Puia Badesku, šefica katedre za rumunski jezik, na čemu joj posebno zahvaljujem. Recenzenti knjige su dr Vasile Dudas i dr Miodrag Milin, vrsni poznavaoci crnogorske istorije. Knjigu su tehnički uredile i opremile Daniela Florian i Loredana Bradea. Štampanje knjige izvršio je DAVID PRESS PRINT, Timišoara, pod rukovodstvom prof. dr Ioana Davida.

Koristim priliku da zahvalim prof. Sanji Vučinić koja je knjigu prevela na engleski jezik kao i prof. Editi Šoš koja je knjigu prevela na mađarski jezik.

22

Arena

Sportski miks

Petak, 10. septembar 2021.

Crnogorski odbojkaši sa svih pet poraza i bez osvojenog seta razočarali na EP PODGORICA – Jedno su želje, a drugo mogućnosti.

Ili bolje reći, želje nijesu bile dovoljne da sakriju realnost, odnosno surovu stvarnost kada je muška odbojkaška reprezentacija u pitanju.

Pokazalo se da je plasman na Evropsko prvenstvo, drugi uzastopni, krajnji domet naših odbojkaša, koji su u češkoj Ostravi upisali svih pet poraza, bez osvojenog seta. Crna Gora je jedina reprezentacija koja na dva posljednja šampionata Evrope, od kada se EP igra sa 24 reprezentacije, nije osvojila set. To dovoljno govori o nastupu izabranika Veljka Bašića na šampionatu Starog kontinenta.

Nakon odličnih kvalifikacija i prvog mjesta u grupi, ispred Grčke, Crna Gora je na EP igrala u izuzetno jakoj grupi, sa tri izrazita favorita - Italijom, Slovenijom i Bugarskom, kao i domaćinom Češkom (peti rival je bila Bjelorusija).

U startu je bilo jasno da će naša selekcija morati da prevaziđe sebe kako bi izborila plasman u osminu finala, kao jedna od četiri prvoplasirane selekcije u grupi.

A želja za prolazom u osminu finala je postojala više zbog rezultata od prije dvije godine, kada su ,,crveni“ kao debitanti sa dvije pobjede zamalo prošli grupu, nego što je to mogao biti realan cilj. Uostalom, Crna Gora je u odnosu na EP u Holandiji bila slabija za Gojka Ćuka (oprostio se od reprezentacije) i Marka Bojića (selektor je objasnio da nije bio spreman za ovo takmičenje), čime je kvalitativno, ali i kvantitativno roster bio oslabljen.

Da se po ,,crvene“ neće dobro završiti ovo EP pokazao je pripremni period, u kojem su naši odbojkaši u tri od četri meča poraženi sa po 3:0, dok su samo pobijedili u posljednjoj provjeri pred odlazak. Ti ,,signali“ su, očigledno, bili najava onoga što će se dogoditi kasnije.

A već nakon trećeg dana EP je bilo jasno da će Crna Gora teško do cilja, ne samo što je izgubila, istina očekivano, mečeve protiv Bugarske, Slovenije i Italije, već zbog PODGORICA - Marko Radonjić boksovaće večeras u Klagenfurtu protiv Filipa Hrgovića, a ovaj meč teškaša borba je za internacionalni IBF pojas, gdje pobjednik dobija mogućnost da napadne titulu svjetskog prvaka.

Cetinjanin je na 22 meča u profi ringu (u kojem je ušao 2017. godine) bez poraza, ali ovaj meč biće najveći izazov za Radonjića. Sjajni teškaš dominirao je u dosadašnjem dijelu profi karijeri - 22 meča, isto toliko pobjeda, a do svake je došao nokautom, zbog čega je Crnogorac i skrenuo pažnju na sebe i stigao do brojke 31 na listi IBF najboljih boraca svijeta.

Rezultati Radonjića do sada nijesu imali poseban odjek, za rivale je uglavnom u Njemačkoj imao borce sa prostora bivše Jugoslavije, a onda je stigla vijest da za rivala ima dobro poznatog boksera…

- Čim mi je menadžer rekao da sam dobio ponudu da radim meč sa Hrgovićem za IBF titulu, odmah sam prihvatio. To je velika titula sjajne organizacije, a svaki bokser želi da bude na

Kad su želje veće od mogućnosti… toga što je Češka dobila Sloveniju i zamalo Bugarsku, dok je Bjelorusija već bila pobijedila Čehe.

Tanka nada je tinjala do posljednja dva kola i odlučujućih mečeva sa Češkom i Bjelorusijom, ali se ,,raspala“ nakon poraza od domaćina grupe, koga je Crna Gora pobijedila prije dvije godine u Amsterdamu (3:2). Taj poraz je označio kraj snova ili, zapravo, povratak u realnost, a to je da je za crnogorske odbojkaše uspjeh i sam plasman na veliko takmičenje. A neminovnim i skorim odlaskom sa reprezentativne scene najiskusnijih igrača (Miloš Ćulafić ima 35 godina, Aleksandar Minić 34, Blažo Milić 33, Marko Bojić 32, kapiten Vojin Ćaćić i Ivan Ječmenica po 31), uz činjenicu da u ovom trenutku imamo samo jednog tehničara (Rajka Strugara) reprezentativnog kalibra, jasno je da će svaki naredni plasman na EP biti istinski podvig…

DALEKO OD VRHUNSKIH EKIPA

- Naš tehnički i taktički nivo, kako individualni, tako i kolektivni, je još daleko od vrhunskih ekipa koje su igrale ovdje. Ostaje nam puno, puno da radimo – sumira utiske selektor Veljko Bašić, i nastavlja: - Žalim samo što protiv Italije, Bugarske, Češke i Bjelorusije nikako nijesmo uspjeli da završimo setove u kojima smo vodili. Imali smo svoje šanse, ali upravo u tim momentima, kada smo trebali da preuzmemo utakmicu u svoje ruke, mi smo našim direktnim greškama omogućili protivniku da se vrati u meč – dodaje Bašić.

I pored konačnog rezultata, utisak je mogao da bude bolji,

Bojić je igrač koji može da odluči utakmicu Kako kaže selektor Bašić, odsustvo Marka Bojića se osjetilo najviše u trenucima kada se lomio rezultat u setu.

- Nažalost nije bio sa nama. Znamo da upravo on može biti taj igrač koji može da odluči setove i utakmice. Međutim, zbog

da Crna Gora u Ostravi nije gubila setove koje je mogla i morala da dobije. Bilo je tako u prvom i posebno trećem setu (nije iskoristila dvije set lopte) protiv Bugarske, u drugom i naročito trećem setu (nije iskorišćena kontra za vođstvo od 23:19) protiv Italije, u prvom (nijesu iskorišćene tri set lopte, jedna u kontri) i drugom setu protiv Češke, te u prvom protiv Bjelorusa…

- Moram da kažem da sam malo razočaran, očekivao sam više. Tačno je da je grupa puno jača nego što je bila ona prije dvije godine, tačno je da smo bili malo destabilizovani nedolaskom Bojića. Među-

povreda i, uopšte, cijele situacije sa njegovim tijelom, jer je imao puno problema da uđe u ritam, nijesam mogao da ga povedem. Nadam se da će Boja da se vrati i da ćemo nastaviti da radimo kao i do sada – rekao je Bašić.

tim, ako na ovom nivou ne iskoristimo svoje šanse odmah, druge nećemo imati – ističe Bašić.

- To je plod individualnih i tehničkih grešaka, te taktičkih grešaka igrača u tim momentima, u svim elementima odbojke. To znači da još nijesmo na potrebnom nivou. Takođe, u tim momentima nijesmo bili dovoljno koncentrisani, ali i determinisani da napravimo taj poen. Jer, ako protiv Italije vodimo 22:19 i imamo dvije kontre, i ne možemo da završimo taj set zbog naših grešaka, onda... Tako je bilo protiv Bugarske, Češke i Bjelorusije.

To se, dakle, ponavljalo, i moraćemo da napravimo druga-

Najveći izazov u karijeri za crnogorskog boksera

Radonjić izlazi na crtu neustrašivom Hrgoviću

vrhu. Filip je jedan od najboljih i naravno da mi je to poseban motiv - rekao je Radonjić za ,,fight site“.

Zanimljivo da spektakl na stadionu ,,Worhersee“, nije mogao

da se organizuje baš jednostavno. Filip Hrgović , koji je osvajač bronze sa Olimpijskih igara u Riju, nije mogao da dobije rivala, jer prema navodima ESPN čak nijedan od 15 najbolje ran-

giranih boraca sa IBF liste nije želio da stane na crtu neustrašivom Hrvatu, koji je prošle godine nokautom slavio protiv čuvenog Amerikanca Ridela Bukera u Holivudu. Ono što su mnogi izbjegavali, Radonjić se nije ni mislio - čim je dobio mogućnost da radi ovaj meč, prihvatio je poziv, pa će imati priliku da već naredne godine radi meč za svjetsku titulu.

- Mnogi možda misle da je izabrao lakog rivala, ali tu sam da dokažem suprotno. U boksu ne postoji lak protivnik i mnogo faktora utiče na ishod borbe.

Neki misle da je ovo lak korak za Filipa, ali to treba da me dodatno motiviše da dam sve od sebe.

Iz više razloga do sada nijesam imao jače rivale. Radio sam mečeve potiv boksera koji su mi se nudili. To nije odabir, jer sam

čiji pristup tim situacijama, kako na treningu, tako i na prijateljskim i zvaničnim utakmicama – dodaje crnogorski selektor.

RADILI U IZVANREDNIM USLOVIMA

Nakon povrede Marka Bojića, u kvalifikacijama je Ivan Zvicer dobio šansu i iskoristio je.

Zaigrao je na EP od starta protiv Bjelorusije, kao što su u finišu trećeg seta šansu dobili Milutin Pavićević (prije toga ulazio samo kao taktička izmjena na bloku) i Nemanja Peruničić. Luka Babić, Matija Ćinćur, Danilo Dubak nijesu ulazili u igru…

- Sigurno je da ćemo nastaviti potpisao ugovor i boksovao sa onima koje su mi dali. Ovo je sada prekretnica moje karijere.

Srećan sam što sam dobio ovu priliku, a bez obzira na ishod ovo je veoma važno za moju karijeru. Naravno, kao i svi sportisti, idem da pobijedim - objasnio je Radonjić.

Hrgović, koji je dvije godine mlađi od Radonjića, ima 12 mečeva i isto toliko pobjeda, od čega 10 nokautom, pa je jasno da se očekuje sjajan meč, koji će donijeti dosta uzbuđenja.

- Filip je jedan od najboljih boraca današnjice. Kompletan je, savršene tehnike, ima jak udarac i maksimalnu kondiciju. Ali uporan sam, imam takođe dobar i jak udarac, kada sam bio u amaterskom boksu radio sam mečeve za medalju, imao dosta mečeva gdje sam bio i pokraden, tako da imam iskustva i vjerujem da mogu parirati - naglasio je Radonjić.

Za Marka Radonjića ovo može biti prekretnica u karijeri da prije nego što je očekivao dođe do svjetskog vrha…

Spektakl u Klagenfurtu počinje R. P. oko 22 časa.

Ćaćić prvi poenter i server ekipe Vojin Ćaćić je prvi poenter ekipe na EP, sa 56 poena, iako je odigrao četiri od pet mečeva (nije igrao protiv Bjelorusije).

Kapiten ,,crvenih“ je i najbolji server tima sa pet aseva. Marko Vukašinović je najbolji smečer sa 50 pena iz napada ili kontranapada, dok je prvi bloker Ivan Ječmenica sa osam poena iz tog elementa. Najzad, libero Nikola Lakčević je imao najbolji procenat prijema servisa, sa 44,19 odsto idealnog prijema.

tim putem. Mi jesmo u određenom kontinuitetu, međutim što je bitnije u ovoj situaciji je dolazak mlađih igrača.

Protiv Bjelorusije smo vidjeli Zvicera, zatim Pavićevića, pa i Peruničića. Malo po malo da i oni osjete šta znači igrati protiv najjačih ekipa u Evropi. S druge strane, trebaće im to iskustvo, ne samo na utakmicama već i u radu na treninzima. To je jako bitno.

Nakon EP biće potrebna analiza, da se sagledaju greške i propusti, kojih je, očigledno, bilo, o čemu su nakon meča sa Bjelorusijom i govorili neki od igrača.

- Žao mi je što se ovako završilo, ali bih naglasio da smo imali podršku odbojkaške javnosti i Saveza. Sve što sam tražio što se tiče priprema i prijateljskih utakmica, bilo nam je omogućeno. Radili smo u izvanrednim uslovima.

Probali smo i mislim da smo dali sve od sebe, igračima ne mogu ništa da zamjerim. Ovo je naša stvarnost danas. Tačno je da smo bili u najtežoj grupi, pokazali smo da možemo da pariramo najjačim ekipama, jer ne treba zaboraviti da je Slovenija vicešampion Evrope, da ne pominjem Italiju i Bugarsku. Ali ipak je razlika evidentna čim se približimo ključnim momentima setova i utakmica – zaključio S. JONČIĆ je Bašić.

Bolt: Kasno je za povratak Atletska legenda Jusein Bolt (35) kazao je da je razmišljao o povratku takmičenjima na Olimpijskim igrama u Tokiju, koje su održane ovog ljeta.

Slavni sprinter sa Jamajke, svjetski rekorder trka na 100 i 200 metara, rekao je da nije dobio podršku za povratak od trenera Glena Milsa.

- Milsa sam 2019. pitao šta mislio tome da se takmičim na Olimpijskim igrama. Samo me pogledao i rekao da ne treba ni da razmišljam o tome. A ako to ne radim sa svojim trenerom, neću ni razmišljati. I dalje imam tu želju, ali svjestan sam da je kasno za povratak – poručio je Bolt.

Sada se bavi muzikom, osmostruki je olimpijski šampion a jedna olimpijska titula mu je oduzeta – jer je jedan član štafete Jamajke u kojoj je učestvovao bio dopingovan.

R. A.

Arena

Petak, 10. septembar 2021.

Sportski miks

23

Rukometašice Budućnost Bemaxa sjutra u Koprivnici sa Podravkom igraju premijerni meč LŠ

Mladost glavni adut PODGORICA - Dvostruke šampionke Evrope - rukometašice Budućnost Bemaxa, stigle su u Koprivnicu gdje će kao i prošle godine, na premijeri Lige šampiona, odmjeriti snage sa Podravkom. Dobro su upoznate na koji način igra šampion Hrvatske jači u odnosu na prošlu sezonu za Larisu Kalaus, Saru Šenvald, Dizianu Ilinu, Irinu Stelmakh, Bojanu Milić i Bianka Mariu Bazaliu.

Izmijenjen sastav ima cilj, a to je da prođe grupu, poput crnogorskog koji će oslabljen nastupiti na premijeri. I ne samo oslabljen (Katarina Džaferović danas je na operaciji prednjih ukrštenih ligamenata, golmanka Antigre i bek Popović još se oporavljaju od zahvata) - pitanje je koliko će zaista moći da pruži srednji bek Matea Pletikosić nakon što je doživjela povredu zgloba i neko vrijeme pauzirala. Problemi se gomilaju, ali mladi tim, sa Bojanom Popović i saradnicima, želi da se uzdigne iznad svega i u Hrvatskoj pokaže da papir ne igra veliku ulogu.

MATEA: SEZONA IZAZOVA

- Veoma sam srećna što sam se vratila i što sam ponovo u Budućnosti, nije bilo problema da se uklopim. To se pokazalo i tokom boravka u Ljubljani, gdje smo trenirale i odigrale kontrolni meč sa Krimom. Ovo je sezona koja će biti veoma izazovna, ekipa

Crnogorke u Ligi šampiona Mnoge reprezentativke nastupaće u LŠ sa ino klubovima.

Najviše ih je u turskom Kastamonu, koji će na startu igrati sa Odenzeom. Turski klub pojačale su ,,lavice“ Majda Mehmedović, Milena Raičević, Jovanka Radičević i golmanka Marina Rajčić. Puno se očekuje od Bukurešta koji nedavno nije uspio da osvoji Superkup i Kup Rumunije.

Za vicešampiona Rumunije nastupaće Andrea Klikovac i Ema Ramusović.

Brest sa Đurđinom Jauković ima najveće ambicije u Ligi šampiona. Ekipa naše reprezentativke neočekivano je na startu domaćeg šampionata izgubila bodove. Sa najboljim mađarskim ekipama u eliti takmičiće se Jelena Despotović i Itana Grbić. Prva je u dresu Đera, a druga FTC-a. I konačno Dijana Mugoša probaće u ovoj sezoni sa Podravkom da dogura što dalje.

Za Dijanu Mugošu poseban dan Podgoričanka Dijana Mugoša dočekaće ,,plave“ u Koprivnici. Crnogorska reprezentativka je kazala da je sjutrašnji duel poseban.

- Za mene je to poseban dan i posebna utakmica, ali ništa manje bitna nego sve ostale.

Za svaku utakmicu se spremamo 100 posto tako i za njih. Atmosfera je dobra, a imamo i dosta novih igračica koje kao i mi željno iščekuju početak i prvu utakmicu. Daćemo maksimum, pripremale smo se dobro i jedva čekamo da počne - rekla je Mugoša.

Naša reprezentativka vjeruje u dobre stvari.

- Vjerujem da ova ekipa može da napravi dosta. Dobro poznajem djevojke iz Budućnosti i znam da će željeti pobjedu jer je njihov karakter jednostavno takav. Na nama je da se borimo najbolje što možemo kako za tu tako i za svaku utakmicu koja dolazi. Ipak smo na domaćem terenu. S obzirom na

MASLOVA: VAŽAN MEČ

je veoma mlada, nemamo veliko iskustvo, jer smo Tatjana Brnović i ja među najiskusnijima, odnosno sa najdužim stažom u Ligi šampiona. Nadam se ćemo pokazati da smo se dobro pripremile, da ćemo do kraja ostati borbene i fokusirane, te poštovati dogovore - kazala je Pletikosić koja je pred sam kraj priprema stigla iz Krima u Budućnost.

,,Plave“ znaju na koji način moraju da se suprotstave rivalkama koje će imati pomoć sa tribina. Znaju mlade rukometašice i konačan cilj.

- Znamo što je naš cilj, a to je plasman u drugu fazu Lige šampiona, iako smo svjesne da još nijesmo uigrane, jer nijesmo imale dovoljno kontrolnih utakmica u pripremnom periodu.

Mnogo novih lica je po završetku sezone stiglo u Budućnost, uglavnom djevojke bez iskustva igranja Lige šampiona. Naš tim je, takođe, priključio i nekoliko rukometašica iz podmlatka.

Popović je za start LŠ imala mjesec na raspolaganju.

Zbog problema sa koronom ,,plave“ su bile samo u Sloveniji gdje su sparingovale sa Krimom i odigrale prijateljski meč (izgubile tri gola razlike). U Podgorici su trenirale sa muškim ekipama, u

to da se dosta priča da su nam Budućnost i Dortmund šanse, ja se ne bih složila jer vjerujem da imamo dosta šansi i uz podršku publike možemo da se nadamo najboljem zaključila je Mugoša.

goste su bile i igračice Železničara... Malo utakmica, ali je utisak, nakon mnogobrojnih izjava, da su se djevojke brzo povezale i da je atmosfera adut za sve buduće obaveze.

- Pred nama je veliki izazov i početak nove sezone u Ligi šampiona. Imale smo pripreme tokom kojih nijesmo imale mnogo kontrolnih mečeva, jer smo igrale samo protiv Krima i muških ekipa iz Crne Gore. Trebalo nam je još malo vremena da se uigramo, jer imamo novih

igračica, ali mogu da kažem da igramo dobar rukomet.

Borićemo se sa željom da se predstavimo u najboljem svjetlu. Želimo da pružimo maksimum u svakom meču, cilj će uvijek biti da osvojimo dva boda i sa takvim pristupom dočekujemo svakog protivnika. S nestrpljenjem očekujemo premijerni meč u novoj sezoni koji nas očekuje u Koprivnici, a koji je veoma važan u borbi za plasman u drugu fazu - kazala je ruska reprezentativka Valerija Maslova.

A. M.

US OPEN: Prvi igrač svijeta bolji od Beretinija u reprizi vimbldonskog finala

Đoković zakazao duel sa Zverevom Novak Đoković igraće reprizu olimpijskog polufinala: u polufinalu US opena protiv Aleksandra Zvereva, od kojeg je izgubio u Tokiju prije mjesec.

U četvrtfinalu u Njujorku, prvi igrač svijeta odigrao je fantastičan napadački meč protiv Matea Beretinija 5:7, 6:2, 6:2, 6:2. Reprizu vimbldonskog finala riješio je za tri i po sata igre. Duel sa šestim nosiocem i osmim igračem svijeta donio je veliku borbu samo u prvom setu, koji je trajao čak

77 minuta. Potom je duel djelovao kao jednosmjerna ulica, Beograđanin je konstantno servirao dobro. Na kraju je imao i prednost u vinerima 44:42, a mnogo manje neiznuđenih grešaka (43:28).

- Sjajan meč, mnogo energije na terenu i van njega... Mateo je sjajan igrač, a kada sam izgubio prvi set, uspio sam to da zaboravim, da nastavim dalje. Podigao sam moj tenis na poseban nivo, ovaj tri seta su moj najbolji tenis u Njujorku ove godine – poručio

je Đoković.

Protiv Zvereva u Tokiju Đoković je izgubio u traumatičnom meču za njega, ispustio je set i brejk prednosti u

polufinalu...

- Poslije Vimbldona Zverev nije izgubio meč, osvojio zlato u Tokiju, potom na mastersu u Sinsinatiju bio izuzetno ubjedljiv, ovdje u Njujorku je vrlo ubjedljiv... Jedan od najboljih je na svijetu i znam da ću morati da igram vrhunski meč – dodao je Đoković.

Zverev je pobijedio Južnoafrikanca Lojda Herisa, relativno rutinski 7:6, 6:3, 6:4, iako je jurio deficit u prvom setu. U izuzetnoj je formi i očekuje se ravnopravna borba protiv Đokovića u grend slem polufinalu, koje će biti na programu u noći između petka i subote.

R. A.

Zlato Bećiroviću i Drobnjaku, Vučiniću bronza na Balkanskom prvenstvu u kik boksu Takmičari Kik boks kluba Rad bili su uspješni na prvenstvu Balkana održanom proteklog vikenda u Skoplju. Članovi podgoričkog kluba osvojili su tri medalje – zlatom su se okitili Matija Drobnjak i Danilo Bećirović, dok je Uroš Vučinić bio bronzani.

Bećirović je, navode iz KBK Rad, u drugoj rundi nokautirao takmičara iz Srbije Mikića, koji je pobjednik Svjetskog kupa. U finalnom meču pobijedio je borca iz Makedonije prije isteka treće run-

Veliki rad donio medalje Radu

de i osvojio titulu juniorskog prvaka Balkana.

Drobnjak je, objašnjava trener Veselin Piletić, nametnuo tempo borbe za koji nje-

gov protivnik nije imao odgovor, pa je prije isteka meča pobijedio, da bi mu u finalu takmičar iz Makedonije predao meč. Vučinić je do

bronze došao pobjedom nad odličnim takmičarom iz Srbije, a zbog iscrpljenosti nakon teškog meča nije mogao da radi sljedeći.

- Kao njihov trener ponosan sam na Danila, Matiju i Uroša. Odlični su sportisti i đaci, dobri i časni ljudi. Njih trojica na prvenstvu Balkana imali su pet mečeva i svih pet pobjeda. Otpočeli su karijeru na međunarodnim takmičenjima u kik boksu na najbolji način. Nakon prvenstva dr-

žave koje je svetinja, najvažnije takmičenje za naš klub, prvenstvo Balkana, je samo stepenica ka daljem radu i pripremama za prvenstvo Evrope, koje se održava u Crnoj Gori. Na prvenstvu države smo osvojili 28 medalja, na prvenstvu Balkana tri naša takmičara, jer za više njih nije bilo novca da idu na takmičenje, osvojili su dvije zlatne i bronzanu medalju. Ponosan sam na sve sportiste i sportistkinje koji treniraju u našem klubu. Svi oni prihvataju rad kao smisao života jer stručni rad stvara rezultate – rekao je trener Veselin Piletić. Ne. K.

Karijeru nastavlja u Kataru

Bjelica u Al Šamalu Milko Bjelica karijeru nastavlja u Kataru reprezentativac Crne Gore i doskorašnji košarkaš Mornara potpisao je jednogodišnji ugovor sa ekipom Al Šamal iz Dohe.

Bjelica je prethodne dvije sezone branio boje ekipe iz Bara. Protekle sezone je sa Mornarom ostvario istorijski uspjeh, plasiravši se u plej-of ABA lige (treće mjesto u ligaškom dijelu), odnosno TOP16 fazu Evrokupa. Bjelica je u regionalnoj ligi za oko 11 minuta u prosjeku biležio nešto više od 5,2 poena, uz 2,5 skokova. U dva navrata je nosio dres Crvene zvezde i osvojio titule prvaka ABA lige Srbije i tri Kupa Radivoja Koraća.

Sa Efesom je uzeo Kup Turske, a možda i najviše uspjeha je imao nastupajući za Lijetovos Ritas. Osvojio je Uleb kup, uz po dva prvenstva i Kupa Litvanije, a slavio je i u Baltičkoj ligi. Tokom karijere je igrao i za Braunšvajg, Keln, Baskoniju, Darušafaku, Saragosu i Alvark iz Tokija. Milko Bjelica je bio u sastavu reprezentacije Crne Gore na SP u Kini 2019. godine.

S. J.

24

Arena

Fudbal

Budućnost se sprema za subotnji derbi u Nikšiću, ofanzivac Lazar Mijović poručuje

Petak, 10. septembar 2021.

Predsjednik FK Sutjeska Marko Mitrović očekuje da njegov tim i nakon prvenstvene pauze nastavi u istom ritmu

Na terenu treba Prezadovoljan sam da pokažemo da do sada učinjenim smo bolja ekipa NIKŠIĆ – Teško je i najboljim poznavaocima fudbalskih prilika prognozirati uspješnost nekog prvoligaša na startu nove sezone, ukoliko je minulog ljeta igrao na međunarodnoj sceni, jer poznato je da ekipe s naših prostora evropski mečevi maksimalno „istroše“. To se odnosi i na Nikšićane, mada su oni, bar ako se porede s ostalim crnogorskim predstavnicima u Evropi, djelovali solidno ili se makar može zaključiti da se nijesu obrukali, tim prije što su u drugom kolu igrali s Makabijem, neuporedivo kvalitetnijim i bogatijim rivalom.

PODGORICA - Crnogorski klupski fudbal vraća se na scenu nakon što je reprezentacija završila septembarski ciklus kvalifikacija za Mundijal.

Oči domaće javnosti u subotu će biti uprte ka stadionu kraj Bistrice, gdje će se u 7. kolu Telekom 1. CFL odigrati najveći derbi između Sutjeske i Budućnosti.

Sezona nije najbolje počela za ,,plave“ koji su na evropskoj sceni doživjeli pravi debakl, a saplitanje su nastavili i u nacionalnom prvenstvu.

O tome svjedoči tabela - čak sedam bodova manje od vodećih Nikšićana.

Upravo je međusobni sudar šansa Podgoričana da smanje minus za liderom.

- Sigurno je da nas čeka teška utakmica protiv velikog rivala i ekipe koja je neporažena ove sezone. Sutjeska igra odličan fudbal i zaslužuje svaki respekt - rekao je mladi ofanzivac Lazar Mijović, koji nastavlja: - Svjesni smo da imamo kvalitet, analiziraćemo još protivnika i pokušaćemo da iskoristimo sve mane rivala. Iskreno, koncentrisani smo na sebe, uradićemo sve da nametnemo našu igru i vratimo se u Podgoricu sa tri boda - ističe jedan od najtalentovanijih igrača na crnogorskoj fubalskoj pozornici. ,,Plavi“ su u međusobnim duelima sa Sutjeskom upisali 26 pobjeda, 17 remija i 11 poraza, dok su kraj Bistrice ostvarili 11 trijumfa, devet remija i sedam poraza.

Budućnost na šest uzastopnih utakmica nije poražena od Sutjeske (pet trijumfa, jedan remi), a posljednji meč u Nikšiću vječno će pamtiti Mijović koji je u 88. minutu postigao gol za pobjedu, potpisavši tako rekordnu petu titulu svog kluba.

- To je sigurno jedan od ljepših trenutaka u mojoj dosadašnjoj karijeri. Uvijek se rado sjetim tog gola, ali sve se to zaboravlja. Ne živi se od prošlosti, a nama je u mislima samo derbi koji nas čeka - kazao je Mijović.

Podgoričani su na pauzu otišli u pozitivnom raspoloženju nakon pobjede protiv Zete (5:1).

Ukupni skor, međutim, nije zadovoljavajući. Devet bodova iz šest kola malo je za klub

kakav je Budućnost.

- Ta utakmica sa Zetom je uticala pozitivno na samopouzdanje. Vjerujem da ćemo ponoviti dobre stvari i da ćemo biti 100 posto koncentrisani. Iskreno, mislim da smo bolja ekipa od Sutjeske, ali to treba da dokažemo na terenu. Bitno je da svi budemo kao jedan i mislim da nam uspjeh onda neće izmaći - uvjeren je Mijović.

Osamnaestogodišnji napadač je obilježio finiš prethodne sezone sjajnim igrama i golovima.

U aktuelnu takmičarsku godinu ušao je rovit, da bi protiv Zete upisao svoje ime u listu strijelaca.

- Bio sam povrijeđen, ali se sada osjećam mnogo bolje i spreman sam sto posto. Gol protiv Zete mi mnogo znači, jer nijesam bio baš efikasan na startu sezone, ali nadam se da će u međuvremenu to da se promijeni zaključio je mladi reprezentativac Crne D. K. Gore.

Navijači Crne Gore vrijeđali potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića u toku meča sa Letonijom

No, čekala se priča izabranika Milije Savovića na domaćoj sceni. I, počela je uspješno. Nakon šest kola „plavo-bijeli“ imaju 16 bodova (pet pobjeda i remi). Jedino s Dečićem nijesu okončali meč kako su željeli i po svemu sudeći upravo tim iz Tuzi biće im jedan od glavnih konkurenata ove sezone za vrh tabele. Uz Dečić, možda i neočekivano dobro, startovali su i Mornar, Iskra, Petrovac, dok je Budućnost tek na šestoj poziciji.

U prvom kolu nakon prvenstvene pauze snage će upravo odmjeriti sa šampionom i to kraj Bistrice. Taj meč će, koliko kod da je dug šampionat, donekle „razbistriti“ sliku stvarnog odnosa snaga, bar među vječitima.

Tako misli i predsjednik nikšićkog prvoligaša Marko Mitrović.

- Počeli smo kako smo željeli, ali dugo je prvenstvo i ne smijemo se opuštiti. Izgleda da se igra bolji fudbal nego minulih sezona, da su mnogima narasli apetiti. Važno je da odigramo dobro sjutra, da derbi opravda očekivanja publike, naših navijača... i da nastavimo u istom ritmu. Priznajem, izuzetno

Jovović do kraja sezone

Marko Mitrović

sam zadovoljan dosadašnjim učinkom, pa moram reći da sam zadovoljan našim izdanjem na međunarodnoj sceni minulog ljeta. Novo rukovodstvo FK Sutjeska je, možda, nekome u početku djelovalo nesigurno, bilo je i skepticizma u javnosti, ali sastavili smo dobar tim počev od Skupštine, pa preko UO do izvršnih funkcija u klubu i na kraju je odabran dobar stručni štab, tako da funkcionišemo besprekorno. Vrlo brzo smo u ostatku prelaznog roka, zahvaljujući maksimalnom angažovanju sportskog direktora Krsta Koprivice i menadžera prvog tima Ivana Janjuševića, kao i stratega Savovića sastavili ekipu koja ima i mladosti i iskustva, pa rezultat ne bi trebao da izostane. Ne skrivamo ambicije. Uostalom Sutjeska i Budućnost su najveći naši klubovi i logično je da se te dvije ekipe uvijek bore za titulu. Mi želimo obje ove sezone.

Vidim da kandidature ističu i Dečić, Mornar..., ali vidjećemo kako će se sve razvijati - kaže za Arenu predsjednik Sutjeske Marko Mitrović. Čelnik nikšićkog prvoligaša i lidera tabele kaže da daju sve od sebe kako bi ostvarili što bolje rezultate i to u svim selekcijama. Smatra da će Sutjeska doprinijeti fer pleju, kvalitetu fudbala na domaćoj sceni, a ne

FSCG se ogradio od Preminuo Danilo Popivoda povika sa tribina Po prvi put na utakmicama reprezentativnih selekcija sa tribina našeg najvećeg stadiona čulo se skandiranje koje nije bilo usmjereno ka podršci nacionalnom timu, već ka vrijeđanju potpredsjednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića.

Fudbalski savez Crne Gore ogradio se od uvredljivih povika navijača tokom kvalifikacionog meča sa Letonijom.

- Fudbalski savez koristi priliku da se ogradi od uvrijedljivog skandiranja koje se moglo čuti tokom pomenute utakmice i ujedno osudi isto.

Utakmice nacionalnih selekcija nikada nisu bile poligon za ispoljavanje političkih stavova pojedinaca ili navijačkih grupa, kao ni vrijeđenje javnih ličnosti ili pripadnika LGBT zajednice. Na utakmicama seniorske reprezentacije, bilo da su igrane kod ku-

će ili u gostima, uvijek i isključivo se iskazivala ljubav prema Crnoj Gori i našem nacionalnom timu.

Upravo taj način bodrenja nacionalnog tima, lišen bilo kakvih političkih konotacija ili vrijeđanja pojedinaca i grupa na bilo kojoj osnovi, predstavlja najbolju podršku reprezentativcima za ostvarenje zacrtanih ciljeva - navodi se u saopštenju ,,Kuće fudbala“ Iz FSCG vjeruju da ubuduće neće biti sličnih skandiranja sa tribina.

- Najiskrenije vjerujemo da će se u budućnosti na utakmicama seniorske i svih ostalih reprezentacija čuti samo pjesme ljubavi prema domovini i podrške igračima i da će izostati iznošenje političkih stavova, vrijeđanja pojedinaca ili LGBT zajednice od strane navijača i gledalaca prisutnih na stadionu - poruD. K. čili su iz FSCG.

Popivoda je rođen 1. maja 1947. godine u Lovćencu.

Osnovnu školu završio je na Čevu, dom je imao u Herceg Novom, a fudbalski put je izgradio u Ljubljani. Počeo je da se bavi fudbalom u omladinskoj ekipi Olimpije, a kasnije je postao legenda tog kluba čiji dres je nosio od 1965. do 1975. godine. Šest sezona proveo je u Ajntrahtu iz Braunšvajga, za koji je odigrao 126 utakmica i postigao 27 golova u Bundesligi, kao i tri utakmice druge njemačke lige na kojima je postigao isto toliko golova.

Vratio se 1981. godine u Ljubljanu, gdje je i završio karijeru. U dresu ,,zmajčeka“ odigrao je ukupno 226 utak-

mica i postigao 58 prvoligaških golova.

Popivoda je bio omladinski i mladi reprezentativac, a potom je debitovao za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije - 14. juna 1972. godine, na Kupu nezavisnosti u Brazilu protiv Venecuele.

Rezultat je bio 10:0, a Popivoda je postigao prvi gol na utakmici.

Za reprezentaciju Jugoslavije upisao je dvadeset utakmica i postigao pet golova.

Bio je učesnik Mundijala u Zapadnoj Njemačkoj 1974, a na turniru je blistao u tan-

zaboravlja i da izrazi žaljenje što se nedavno povrijedio njihov vezista Dragan Grivić.

- Na jedno vrijeme ostali smo bez ponajboljeg prvotimca. Riječ je o sjajnom igraču i momku. U sportu su povrede neminovne, a ja vjerujem da će se on brzo oporaviti, jer ljekari su učinjeli što je u njihovoj moći.

Nadam se da ćemo Grivića ponovo gledati u odličnim rolama kraj Bistrice i na drugim terenima - zaključuje Mitrović. Ra. P.

Dečić ostao bez najavljenog velikog pojačanja

IN MEMORIAM

Bivši reprezentativac Jugoslavije Danilo Popivoda preminuo je u 74. godini u svojoj kući, u naselju Bijela kod Herceg Novog, gdje je posljednjih godina živio sa suprugom.

Potvrđeno je juče kraj Bistrice se vratio Vladimir Jovović. Riječ je o fudbaleru koji je za Sutjeskin prvi tim debitovao 2011. godine i osvojio dvije titule prvaka Crne Gore.

Potpisao je 2015. godine ugovor sa Crvenom zvezdom, a onda bio na pozajmici u OFK Beogradu, Napretku, Spartaku iz Subotice, da bi 2017. godine prešao u Češku.

Za Jablonec je upisao 189 nastupa, a postigao je 23 gola. Imao je i 35 sjajnih asistencija. Ugovor s češkim prvoligašem istekao mu je u junu ove godine, tako da u matični klub stiže kao slobodan igrač, kao džoker, a s „plavobijelima“ će igrati do kraja sezone. Jovović je za reprezentaciju Crne Gore nastupao 39 puta.

Predsjednik FK Sutjeska Marko Mitrović kaže da ga raduje što u redovima svog kluba vidi Jovovića.

Kaže da bi svakoj ekipi bio ponos da ima igrača i borca na terenu kakav je Jovović.

demu sa saigračem iz Olimpije - Branom Oblakom.

Popivoda je igrao i na Evropskom prvenstvu 1976. godine, kada je protiv Njemaca u Beogradu postigao vodeći pogodak u 19. minutu.

Svoju oproštajnu utakmicu za reprezentaciju odigrao je protiv Španije u Beogradu 30. novembra 1977. godine.

Bio je član stručnog štaba reprezentacije Slovenije na Svjetskom prvenstvu 2002. godine. Na utakmici protiv Paragvaja je sa klupe predvodio slovenački tim umjesto suspendovanog selektora Srećka Kataneca.

Jedan sportski san nije ostvario, a o tome je pričao prije četiri godine u razgovoru za Radio Herceg Novi.

- Nijesam igrao za reprezentaciju moje zemlje, Crne Gore. Smatram da bi to zaokružilo moju fudbalsku karijeru - rekao je tada Popivoda.

Kojić od transfer bombe do rastanka

Prije samo mjesec predstavljen je kao veliko pojačanje, odigrao je samo četiri minuta i uslijedio je sporazumni raskid?! Nemanja Kojić više nije član Dečića.

Nekadašnji napadač Partizana, koji je 2014. godine golom u 90. minutu riješio ,,vječiti derbi“ i bio dva puta šampion Srbije sa ,,crno-bijelima“, trebao je da bude ,,transfer bomba“ Dečića, ali od toga nije bilo ništa.

Igrač, koji je igrao za Rad, turske Gazijantep i Instabulspor, Ordabaši iz Kazahstana, japanski Tokio, igrao za Napredak i Radnički iz Niša, ove sezone trebalo je da bude važan adut u napadu tima Edisa Mulalića. Međutim, Kojić je do sada dobio samo šansu u vidu četiri minuta.

Kojić je na lični zahtjev dobio sporazumni raskid, tako da je Dečić neočekivano ostao bez iskusnog igrača, koji bi sigurno dosta značio za napad tima iz Tuzi.

R. P.

25

Petak, 10. septembar 2021.

PODGORICA TEL: 020/406-800, 020/406-801

UPRAVA ZA KADROVE objavljuje JAVNI OGLAS za potrebe Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma 1. Urbanističko-građevinski/a inspektor/ka III - u sjevernom regionu za opštine Bijelo Polje i Mojkovac - Direktorat za inspekcijske poslove i licenciranje, Direkcija za urbanističko građevinski nadzor, Odsjek za nadzor sjeverne regije za opštine Bijelo Polje i Mojkovac, mjesto rada Bijelo Polje - Izvršilaca: 2, Inspektora/ku postavlja starješina državnog organa na vrijeme od pet godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, fakultet iz oblasti tehničko - tehnoloških nauka - arhitektura, građevina, elektrotehnika, elektronika, mašinstvo ili rudarstvo, fakultet iz oblasti prirodnih nauka geologogija, fakultet iz oblasti društvenih nauka - pravo ili ekonomija, ili fakultet iz oblasti ostalih društvenih nauka - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje jedna godina radnog iskustva 2. Urbanističko-građevinski/a inspektor/ka III - u sjevernom regionu za opštine Pljevlja, Žabljak i Šavnik - Direktorat za inspekcijske poslove i licenciranje, Direkcija za urbanističko-građevinski nadzor, Odsjek za nadzor sjeverne regije za opštine Pljevlja, Žabljak i Šavnik, mjesto rada Pljevlja - Izvršilaca: 1, Inspektora/ku postavlja starješina državnog organa na vrijeme od pet godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti tehničko - tehnoloških nauka - arhitektura, građevina, elektrotehnika, elektronika, računarstvo, mašinstvo, ili rudarstvo, fakultet iz oblasti prirodnih nauka - geologija, fakultet iz oblasti poljoprivrednih nauka, fakultet iz oblasti društvenih nauka pravo ili ekonomija, ili fakultet iz oblasti ostalih društvenih nauka - organizacione nauke, politikologija ili studije bezbjednosti - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje jedna godina radnog iskustva 3. Urbanističko-građevinski/a inspektor/ka III - u sjevernom regionu za opštine Berane, Andrijevica, Plav, Gusinje, Petnjica i Rožaje - Direktorat za inspekcijske poslove i licenciranje, Direkcija za urbanističko-građevinski nadzor, Odsjek za nadzor sjeverne regije za opštine Berane, Andrijevica, Plav, Gusinje, Petnjica i Rožaje, mjesto rada Berane - Izvršilaca: 3, Inspektora/ku postavlja starješina državnog organa na vrijeme od pet godina, - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, fakultet iz oblasti tehničko - tehnoloških nauka - arhitektura, građevina, elektrotehnika, elektronika, mašinstvo ili rudarstvo, fakultet iz oblasti prirodnih nauka geologija, fakultet iz oblasti društvenih nauka - pravo ili ekonomija, ili fakultet iz oblasti ostalih društvenih nauka - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje jedna godina radnog iskustva Potrebna dokumentacija: - obrazac prijave na slobodno radno mjesto, - Curriculum Vitae - CV (Obrazac prijave na slobodno radno mjesto i CV kandidati mogu preuzeti sa sajta ili arhive Uprave za kadrove), - fotokopija biometrijske lične karte, - diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, - dokaz (uvjerenje/potvrda) o potrebnom radnom iskustvu, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Probni rad je obavezan za državnog službenika koji prvi put zasniva radni

odnos na neodredeno vrijeme u državnom organu. Probni rad traje jednu godinu.

Kandidati mogu Upravi za kadrove dostaviti kopiju gore navedene dokumentacije, dok su original dužni pružiti na uvid ovlašcenom službeniku Uprave za kadrove za sprovodenje oglasa.

Uz prijavu na oglas potrebno je dostaviti specifikaciju oglasne dokumentacije u kojoj je neophodno navesti broj dokumenta, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje Upravi za kadrove (Obrazac prijave sa pregledom dokumentacije može se preuzeti na internet stranici Uprave za kadrove www.uzk.gov.me).

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa članom 34 stav 3 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 02/18, 34/19 i 08/21).

U državnom organu ne može da zasnuje radni odnos lice koje je korisnik prava na penziju, u skladu sa zakonom.

Državni službenik, odnosno namještenik koji je ostvario pravo na otpremninu ne može zasnovati radni odnos u državnom organu ili pravnom licu, u periodu od jedne godine od dana isplate otpremnine. Ogranicenje se ne odnosi na lice koje vrati cjelokupni iznos isplacene otpremnine.

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, zavisno od kategorije radnog mjesta ce se sprovesti u skladu sa clanom 46 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 2/18, 34/19 i 08/21) i Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima (“Sl. list Crne Gore”, br. 50/18) .

Pisano testiranje sastoji se od teorijskog i prakticnog dijela i podrazumijeva izradu pisanog testa.

Teorijski dio pisanog testa sadrži 20 pitanja koja se odnose na provjeru znanja iz oblasti ustavnog sistema, organizacije, funkcionisanja, nacina rada i postupanje organa državne uprave. Praktični dio pisanog testa podrazumijeva izradu dva zadatka koji se odnose na provjeru znanja povezanih sa opisom poslova radnog mjesta za koje se sprovodi oglas (spisak propisa potrebnih za pripremu prakticnog dijela pisanog testa objavljen je na web sajtu Uprave za kadrove www.uzk. gov.me). Provjera znanja daktilografije, informatike ili stranog jezika vrši se u skladu sa pravilima, odnosno standardima u ovim oblastima.

Pisani test izraduje se u elektronskoj formi, pod šifrom.

O datumu, mjestu, vremenu i nacinu provjere, kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog oglasa ce biti obaviješteni preko internet stranice Uprave za kadrove (www.uzk.gov.me), najkasnije pet dana prije dana provjere.

Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon, naziv državnog organa, radnog mjesta i broj oglasa) na adresu: UPRAVA ZA KADROVE Ul. Jovana Tomaševića 2A Sa naznakom: za Javni oglas za potrebe Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa - Nina Kovačević tel: 067/320-520; Rad sa strankama 10h - 13h www.uzk.gov.me

UPRAVA ZA KADROVE objavljuje JAVNI OGLAS za potrebe Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma 1. Urbanističko-građevinski/a inspektor/ka III - u centralnom regionu za opštine Cetinje,Danilovgrad,Tuzi i Kolašin,Mjesto rada Podgorica - Direktorat za inspekcijske poslove i licenciranje,Direkcija za urbanističko građevinski nadzor, Odsjek za nadzor

ZAJEDNIČKI PODACI ZA SVE OGLASE/KONKURSE U UPRAVI OPŠTI USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U ORGANIMA DRŽAVNE I LOKALNE UPRAVE: Crnogorsko državljanstvo Punoljetstvo Zdravstvena sposobnost Propisani nivo kvalifikacije obrazovanja Neosuđivanost za krivično djelo koje kandidata čini nedostojnim za rad u državnom organu i da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti DOKAZI O ISPUNJENOSTI OPŠTIH USLOVA: • Uvjerenje o državljanstvu Crne Gore • Izvod iz matične knjige rodjenih ili fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već kopiju biometrijske lične karte), • Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta • Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (u kojoj je naznačena prosječna • ocjena u toku školovanja) • Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (koje nije starije od 6 mjeseci).

• Položen stručni ispit za rad u državnim organima.

Uz dokaze o ispunjenosti opštih uslova i uz dokaze o ispunjenosti posebnih uslova navedenih u svakom javnom oglasu, kandidat podnosi prijavu na oglas i CV. Takođe ima pravo da priloži dokaze o postignutim izuzetnim rezultatima, stručnom usavršavanju, naučnim zvanjima, objavljenim naučnim i stručnim radovima uz naznaku gdje i kada su objavljeni, koji se dodatno boduju.

Izbor kandidata vrši se nakon sprovedenog postupka provjere sposobnosti kandidata.

Prijava sa dokazima u originalu ili ovjerenoj kopiji dostavlja se, u zatvorenoj koverti, na kojoj se navodi: ime i prezime, adresa i kontakt telefon, naziv organa za čije potrebe se oglašava radno mjesto i naziv radnog mjesta za koje se podnosi prijava.

centralne regije za opštine Cetinje,Danilovgrad,Tuzi i Kolašin, - Izvršilaca: 2, Inspektora/ku postavlja starješina državnog organa na vrijeme od pet godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka.arhitektura,građevina,elektrotehnika,elektronika,mašinstvo ili rudarstvo,fakultet iz oblasti ostalih inženjerskih nauka,fakultet iz oblasti prirodnih nauka-geologija,fakultet iz oblasti društvenih nauka-pravo ili ekonomije ,ili fakultet iz oblasti ostalih društvenih nauka-organizacione nauke,politikologija ili studije bezbjednosti - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje jedna godina radnog iskustva 2. Urbanističko-građevinski/a inspektor/ka III - u centralnom regionu za opštinu Podgoricu,Mjesto rada Podgorica - Direktorat za inspekcijske poslove i licenciranje,Direkcija za urbanističko građevinski nadzor,Odsjek za nadzor centralne regije za opštinu Podgorica, - Izvršilaca: 1, Inspektora/ku postavlja starješina državnog organa na vrijeme od pet godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka-arhitektura,građevina,elektrotehnika,elektronika,mašinstvo ili rudarstvo,fakultet iz oblasti prirodnih nauka-geologija,fakultet iz oblasti društvenih nauka-pravo ili ekonomija ili fakultet iz oblasti ostalih društvenih nauka-organizacione nauke,politikologija ili studije bezbjednosti - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje jedna godina radnog iskustva 3. Urbanističko-građevinski/a inspektor/ka III - u centralnom regionu za opštine Nikšić i Plužine,Mjesto rada Nikšić - Direktorat za inspekcijske poslove i licenciranje,Direkcija za urbanističko građevinski nadzor,Odsjek za nadzor centralne regije za opštinu Nikšić i Plužine, - Izvršilaca: 1, Inspektora/ku postavlja starješina državnog organa na vrijeme od pet godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti tehničko tehnoloških nauka-arhitektura,građevina,elektrotehnika,elektronika,mašinstvo ili rudarstvo,fakultet iz oblasti prirodnih nauka-geologija,fakultet iz oblasti društvenih nauka-pravo ili ekonomija ili fakultet iz oblasti ostalih društvenih nauka-organizacione nauke,politikologija ili studije bezbjednosti - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje jedna godina radnog iskustva Potrebna dokumentacija: - obrazac prijave na slobodno radno mjesto,

- Curriculum Vitae - CV (Obrazac prijave na slobodno radno mjesto i CV kandidati mogu preuzeti sa sajta ili arhive Uprave za kadrove), - fotokopija biometrijske lične karte, - diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, - dokaz (uvjerenje/potvrda) o potrebnom radnom iskustvu, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Probni rad je obavezan za državnog službenika koji prvi put zasniva radni odnos na neodredeno vrijeme u državnom organu. Probni rad traje jednu godinu.

Kandidati mogu Upravi za kadrove dostaviti kopiju gore navedene dokumentacije, dok su original dužni pružiti na uvid ovlašcenom službeniku Uprave za kadrove za sprovodenje oglasa.

Uz prijavu na oglas potrebno je dostaviti specifikaciju oglasne dokumentacije u kojoj je neophodno navesti broj dokumenta, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje Upravi za kadrove (Obrazac prijave sa pregledom dokumentacije može se preuzeti na internet stranici Uprave za kadrove www.uzk.gov.me).

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa članom 34 stav 3 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 02/18, 34/19 i 08/21).

U državnom organu ne može da zasnuje radni odnos lice koje je korisnik prava na penziju, u skladu sa zakonom.

Državni službenik, odnosno namještenik koji je ostvario pravo na otpremninu ne može zasnovati radni odnos u državnom organu ili pravnom licu, u periodu od jedne godine od dana isplate otpremnine. Ogranicenje se ne odnosi na lice koje vrati cjelokupni iznos isplacene otpremnine.

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, zavisno od kategorije radnog mjesta ce se sprovesti u skladu sa clanom 46 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 2/18, 34/19 i 08/21) i Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima (“Sl. list Crne Gore”, br. 50/18) .

Pisano testiranje sastoji se od teorijskog i prakticnog dijela i podrazumijeva izradu pisanog testa.

Teorijski dio pisanog testa sadrži 20 pitanja koja se odnose na provjeru znanja iz oblasti ustavnog sistema, organizacije, funkcionisanja, nacina rada i postupanje organa državne uprave. Praktični dio pisanog testa podrazumijeva izradu dva zadatka koji se odnose na provjeru znanja povezanih sa opisom poslova radnog mjesta za koje se sprovodi oglas (spisak propisa potrebnih za pripremu prakticnog dijela pisanog testa objavljen je na web sajtu Uprave za kadrove www.uzk. gov.me). Provjera znanja daktilografije,

informatike ili stranog jezika vrši se u skladu sa pravilima, odnosno standardima u ovim oblastima.

Pisani test izraduje se u elektronskoj formi, pod šifrom.

O datumu, mjestu, vremenu i nacinu provjere, kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog oglasa ce biti obaviješteni preko internet stranice Uprave za kadrove (www.uzk.gov.me), najkasnije pet dana prije dana provjere.

Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon, naziv državnog organa, radnog mjesta i broj oglasa) na adresu: UPRAVA ZA KADROVE Ul. Jovana Tomaševića 2A Sa naznakom: za Javni oglas za potrebe Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa - Nataša Vujović tel: 069/157-892; Rad sa strankama 10h - 13h www.uzk.gov.me

UPRAVA ZA KADROVE objavljuje JAVNI OGLAS za potrebe Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma 1. Urbanističko-građevinski/a inspektor/ka III - u južnom regionu za opštine Bar i Ulcinj - u Odsjeku za nadzor južne regije za opštine Bar i Ulcinj, Direkcija za urbanističko građevinski nadzor, Direktorat za inspekcijske poslove i licenciranje, mjesto rada Bar, - Izvršilaca: 2, Inspektora/ku postavlja starješina državnog organa na vrijeme od pet godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti tehničko - tehnoloških nauka - arhitektura, građevina, elektrotehnika, elektronika, mašinstvo ili rudarstvo, fakultet iz oblasti prirodnih nauka- geologija, fakultet iz oblasti društvenih nauka - pravo ili ekonomija, ili fakultet iz oblasti ostalih društvenih nauka - organizacione nauke, politikologija ili studije bezbjednosti - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje jedna godina radnog iskustva 2. Urbanističko-građevinski/a inspektor/ka III - u južnom regionu za opštine Budva i Tivat - u Odsjeku za nadzor južne regije za opštine Budva i Tivat, Direkcija za urbanističko građevinski nadzor, Direktorat za inspekcijske poslove i licenciranje, mjesto rada Budva, - Izvršilaca: 2, Inspektora/ku postavlja starješina državnog organa na vrijeme od pet godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti tehničko - tehnoloških nauka - arhitektura, građevina, elektrotehnika, elektronika, mašinstvo

26

ili rudarstvo, fakultet iz oblasti prirodnih nauka- geologija, fakultet iz oblasti društvenih nauka - pravo ili ekonomija, ili fakultet iz oblasti ostalih društvenih nauka - organizacione nauke, politikologija ili studije bezbjednosti - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje jedna godina radnog iskustva 3. Urbanističko-građevinski/a inspektor/ka III - u južnom regionu za opštine Herceg Novi i Kotor - u Odsjeku za nadzor južne regije za opštine Herceg Novi i Kotor, Direkcija za urbanističko građevinski nadzor, Direktorat za inspekcijske poslove i licenciranje, mjesto rada Herceg Novi, - Izvršilaca: 1, Inspektora/ku postavlja starješina državnog organa na vrijeme od pet godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti tehničko - tehnoloških nauka - arhitektura, građevina, elektrotehnika, elektronika, mašinstvo ili rudarstvo, fakultet iz oblasti prirodnih nauka- geologija, fakultet iz oblasti društvenih nauka - pravo ili ekonomija, ili fakultet iz oblasti ostalih društvenih nauka - organizacione nauke, politikologija ili studije bezbjednosti - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje jedna godina radnog iskustva Potrebna dokumentacija: - obrazac prijave na slobodno radno mjesto, - Curriculum Vitae - CV (Obrazac prijave na slobodno radno mjesto i CV kandidati mogu preuzeti sa sajta ili arhive Uprave za kadrove), - fotokopija biometrijske lične karte, - diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, - dokaz (uvjerenje/potvrda) o potrebnom radnom iskustvu, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Probni rad je obavezan za državnog službenika koji prvi put zasniva radni odnos na neodredeno vrijeme u državnom organu. Probni rad traje jednu godinu.

Kandidati mogu Upravi za kadrove dostaviti kopiju gore navedene dokumentacije, dok su original dužni pružiti na uvid ovlašcenom službeniku Uprave za kadrove za sprovodenje oglasa.

Uz prijavu na oglas potrebno je dostaviti specifikaciju oglasne dokumentacije u kojoj je neophodno navesti broj dokumenta, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje Upravi za kadrove (Obrazac prijave sa pregledom dokumentacije može se preuzeti na internet stranici Uprave za kadrove www.uzk.gov.me).

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa članom 34 stav 3 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 02/18, 34/19 i 08/21).

U državnom organu ne može da zasnuje radni odnos lice koje je korisnik prava na penziju, u skladu sa zakonom.

Državni službenik, odnosno namještenik koji je ostvario pravo na otpremninu ne može zasnovati radni odnos u državnom organu ili pravnom licu, u periodu od jedne godine od dana isplate otpremnine. Ogranicenje se ne odnosi na lice koje vrati cjelokupni iznos isplacene otpremnine.

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, zavisno od kategorije radnog mjesta ce se sprovesti u skladu sa clanom 46 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 2/18, 34/19 i 08/21) i Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima (“Sl. list Crne Gore”, br. 50/18) .

Pisano testiranje sastoji se od teorijskog i prakticnog dijela i podrazumijeva izradu pisanog testa.

Teorijski dio pisanog testa sadrži 20 pitanja koja se odnose na provjeru znanja iz oblasti ustavnog sistema, organizacije,

Petak, 10. septembar 2021.

funkcionisanja, nacina rada i postupanje organa državne uprave. Praktični dio pisanog testa podrazumijeva izradu dva zadatka koji se odnose na provjeru znanja povezanih sa opisom poslova radnog mjesta za koje se sprovodi oglas (spisak propisa potrebnih za pripremu prakticnog dijela pisanog testa objavljen je na web sajtu Uprave za kadrove www.uzk. gov.me). Provjera znanja daktilografije, informatike ili stranog jezika vrši se u skladu sa pravilima, odnosno standardima u ovim oblastima.

Pisani test izraduje se u elektronskoj formi, pod šifrom.

O datumu, mjestu, vremenu i nacinu provjere, kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog oglasa ce biti obaviješteni preko internet stranice Uprave za kadrove (www.uzk.gov.me), najkasnije pet dana prije dana provjere.

Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon, naziv državnog organa, radnog mjesta i broj oglasa) na adresu: UPRAVA ZA KADROVE Ul. Jovana Tomaševića 2A Sa naznakom: za Javni oglas za potrebe Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa - Milena Radonjić tel: +38267607509; Rad sa strankama 10h - 13h www.uzk.gov.me

UPRAVA ZA KADROVE objavljuje JAVNI OGLAS za potrebe Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija 1. Samostalni/a savjetnik/ica III - za sistemsku podršku - Odsjek za sistemsku infrastrukturu, Direkcija za sistemsku infrastrukturu, informaciono komunikacionu infrastrukturu i informacionu bezbjednost, Direktorat za infrastrukturu i informacionu bezbjednost, - Izvršilaca: 1, na neodređeno vrijeme - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti prirodno-matematičkih nauka ili fakultet iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka - položen strucni ispit za rad u državnim organima - najmanje jedna godina radnog iskustva Potrebna dokumentacija: - obrazac prijave na slobodno radno mjesto, - Curriculum Vitae - CV (Obrazac prijave na slobodno radno mjesto i CV kandidati mogu preuzeti sa sajta ili arhive Uprave za kadrove), - fotokopija biometrijske lične karte, - diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, - dokaz (uvjerenje/potvrda) o potrebnom radnom iskustvu, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Probni rad je obavezan za državnog službenika koji prvi put zasniva radni odnos na neodredeno vrijeme u državnom organu. Probni rad traje jednu godinu.

Kandidati mogu Upravi za kadrove dostaviti kopiju gore navedene dokumentacije, dok su original dužni pružiti na uvid ovlašcenom službeniku Uprave za kadrove za sprovodenje oglasa.

Uz prijavu na oglas potrebno je dostaviti specifikaciju oglasne dokumentacije u kojoj je neophodno navesti broj dokumenta, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje Upravi za kadrove (Obrazac prijave sa pregledom dokumentacije može se preuzeti na internet stranici Uprave za kadrove www.uzk.gov.me).

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa članom 34 stav 3 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 02/18, 34/19 i 08/21).

U državnom organu ne može da zasnuje radni odnos lice koje je korisnik prava na penziju, u skladu sa zakonom.

Državni službenik, odnosno namještenik koji je ostvario pravo na otpremninu ne može zasnovati radni odnos u državnom organu ili pravnom licu, u periodu od jedne godine od dana isplate otpremnine. Ogranicenje se ne odnosi na lice koje vrati cjelokupni iznos isplacene otpremnine.

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina, zavisno od kategorije radnog mjesta ce se sprovesti u skladu sa clanom 46 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 2/18, 34/19 i 08/21) i Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima (“Sl. list Crne Gore”, br. 50/18) .

Pisano testiranje sastoji se od teorijskog i prakticnog dijela i podrazumijeva izradu pisanog testa.

Teorijski dio pisanog testa sadrži 20 pitanja koja se odnose na provjeru znanja iz oblasti ustavnog sistema, organizacije, funkcionisanja, nacina rada i postupanje organa državne uprave. Praktični dio pisanog testa podrazumijeva izradu dva zadatka koji se odnose na provjeru znanja povezanih sa opisom poslova radnog mjesta za koje se sprovodi oglas (spisak propisa potrebnih za pripremu prakticnog dijela pisanog testa objavljen je na web sajtu Uprave za kadrove www.uzk. gov.me). Provjera znanja daktilografije, informatike ili stranog jezika vrši se u skladu sa pravilima, odnosno standardima u ovim oblastima.

Pisani test izraduje se u elektronskoj formi, pod šifrom.

O datumu, mjestu, vremenu i nacinu provjere, kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog oglasa ce biti obaviješteni preko internet stranice Uprave za kadrove (www.uzk.gov.me), najkasnije pet dana prije dana provjere.

Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon, naziv državnog organa, radnog mjesta i broj oglasa) na adresu: UPRAVA ZA KADROVE Ul. Jovana Tomaševića 2A Sa naznakom: za Javni oglas za potrebe Ministarstva javne uprave, digitalnog društva i medija Kontakt osoba koja daje informacije u vezi oglasa - Ivana Smolović tel: 069/157-889; Rad sa strankama 10h - 13h www.uzk.gov.me

UPRAVA ZA KADROVE objavljuje JAVNI KONKURS za potrebe Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma 1. Sekretar/ka - , - Izvršilaca: 1, Sekretar/ka postavlja se na period od 5 (pet) godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti društvenih nauka ekonomija ili pravo - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili pet godina radnog iskustva 2. Generalni/a direktor/ica - glavni državni arhitekta - Direktorat glavnog državnog arhitekte, - Izvršilaca: 1, Generalni/a direktor/ica postavlja se na period od 5 (pet) godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka-arhitektura - znanje engleskog jezika, nivo B2 - poznavanje rada na računaru (AutoCad, Word, Internet) - položen strucni ispit za rad u državnim organima - najmanje deset godina radnog iskustva u oblasti urbanizma i arhitektonske prakse 3. Generalni/a direktor/ica - Direktorat za inspekcijske poslove i licenciranje, - Izvršilaca: 1, Generalni/a direktor/ica postavlja se na period od 5 (pet) godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka- arhitektura ili građevina ili

fakultet iz oblasti društvenih nauka - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili pet godina radnog iskustva 4. Generalni/a direktor/ica - Direktorat za EU integracije, međunarodnu saradnju i klimatske promjene, - Izvršilaca: 1, Generalni/a direktor/ica postavlja se na period od 5 (pet) godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti društvenih nauka ili fakultet iz oblasti prirodnih nauka - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - Znanje engleskog jezika - novo B1 - najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili pet godina radnog iskustva 5. Generalni/a direktor/ica - Direktorat za građevinarstvo, - Izvršilaca: 1, Generalni/a direktor/ica postavlja se na period od 5 (pet) godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka ili fakultet iz oblasti društvenih nauka-pravo ili ekonomija - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili pet godina radnog iskustva 6. Generalni/a direktor/ica - Direktorat za razvoj stanovanja i legalizaciju, - Izvršilaca: 1, Generalni/a direktor/ica postavlja se na period od 5 (pet) godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti društvenih nauka, fakultet iz oblasti prirodnih nauka ili fakultet iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - Znanje engleskog jezika - novo B1 - najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili pet godina radnog iskustva 7. Generalni/a direktor/ica - Direktorat za ekologiju, - Izvršilaca: 1, Generalni/a direktor/ica postavlja se na period od 5 (pet) godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti prirodnih nauka ili fakultet iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - Znanje engleskog jezika - novo B1 - najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili pet godina radnog iskustva 8. Generalni/a direktor/ica - Direktorat za prirodu, - Izvršilaca: 1, Generalni/a direktor/ica postavlja se na period od 5 (pet) godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti prirodnih nauka - biologija - položen strucni ispit za rad u državnim organima - poznavanje rada na računaru (word i internet) - Znanje engleskog jezika - novo B1 - najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili pet godina radnog iskustva 9. Generalni/a direktor/ica - Direktorat za projekte i informacione sisteme, - Izvršilaca: 1, Generalni/a direktor/ica postavlja se na period od 5 (pet) godina - VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, Fakultet iz oblasti društvenih nauka, fakultet iz oblasti prirodnih nauka ili fakultet iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka - položen strucni ispit za rad u državnim organima - Znanje engleskog jezika - novo B1 - poznavanje rada na računaru (Word, Excel i Internet) - najmanje dvije godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili pet godina radnog iskustva Potrebna dokumentacija: - obrazac prijave na slobodno radno mjesto,

- Curriculum Vitae - CV (Obrazac prijave na slobodno radno mjesto i CV kandidati mogu preuzeti sa sajta ili arhive Uprave za kadrove), - fotokopija biometrijske lične karte, - diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, - dokaz (uvjerenje/potvrda) o potrebnom radnom iskustvu, - uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima.

Kandidati mogu Upravi za kadrove dostaviti kopiju gore navedene dokumentacije, dok su original dužni pružiti na uvid ovlašćenom službeniku Uprave za kadrove za sprovodenje konkursa.

Uz prijavu na konkurs potrebno je dostaviti specifikaciju konkursne dokumentacije u kojoj je neophodno navesti broj dokumenta, datum izdavanja i instituciju koja je izdala dokument koji se predaje Upravi za kadrove (Obrazac prijave sa pregledom dokumentacije može se preuzeti na internet stranici Uprave za kadrove www.uzk.gov.me).

Izuzetno, radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa, u skladu sa članom 34 stav 3 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br. 02/18, 34/19 i 08/21).

U državnom organu ne može da zasnuje radni odnos lice koje je korisnik prava na penziju, u skladu sa zakonom.

Državni službenik, odnosno namještenik koji je ostvario pravo na otpremninu ne može zasnovati radni odnos u državnom organu ili pravnom licu, u periodu od jedne godine od dana isplate otpremnine. Ogranicenje se ne odnosi na lice koje vrati cjelokupni iznos isplacene otpremnine.

Provjera kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata za popunu radnog mjesta iz kategorije visoki rukovodni kadar, sprovešće se u skladu sa clanom 56 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list Crne Gore”, br.

02/18, 34/19 i 08/21).

Provjera kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata podrazumijeva izradu pisanog rada, koji sadrži sagledavanje prioriteta i predloga za unapređenje procesa rada, odnosno stanja u oblasti rada za koju se kandidat imenuje, odnosno postavlja.

Kandidat koji je ostvario više od 50% bodova na testiranju u pisanoj formi, može pristupiti strukturiranom intervjuu.

O datumu, mjestu, vremenu i nacinu provjere, kandidati sa liste kandidata koji ispunjavaju uslove javnog konkursa ce biti obaviješteni preko internet stranice Uprave za kadrove (www.uzk. gov.me), najkasnije pet dana prije dana provjere.

Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 20 dana od dana objavljivanja konkursa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon, naziv državnog organa, radnog mjesta i broj konkursa) na adresu: UPRAVA ZA KADROVE Ul. Jovana Tomaševića 2A Sa naznakom: za Javni konkurs za potrebe Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Kontakt osoba koja daje informacije u vezi konkursa - Vladana Miranović tel: +38267885558; Rad sa strankama 10h - 13h www.uzk.gov.me

CONSTRUCTION MONTENEGRO DOO Adresa: BRACANA BRACANOVIĆA 72

Tel.: 069-105-200 Email: office@conctructionmontenegro.com Oglašava potrebu za: 1. GRAĐEVINSKI/A INŽENJER/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 60 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani inženjer građevinarstva (VII/1 SSS), Kurs za AUTOCAD, Poznavanje engleskog jezika, Poznavanje rada na računaru, Vozački ispit za “B” kategoriju Rok za prijavljivanje: 10 dana

27

Petak, 10. septembar 2021.

ČELEBIĆ RECREATIVO DOO Adresa: OKTOIH BR.2 DONJA GORICA

Tel.: 020-444-412 Email: hr@celebic.com Oglašava potrebu za: 1. PICA MAJSTOR/ICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola), SSSIII, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 7 dana 2. POMOĆNI/A RADNIK/CA U KUHINJI, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola), SSSIII, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 7 dana

DE FACTO CONSULTANCY DOO Adresa: 8 MARTA 55

Tel.: 067-226-392 Email: office@defacto.me Oglašava potrebu za: 1. ANKETAR/KA, 1 izvršilac, dopunski rad u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme nepuno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana

GLAVNI GRAD PODGORICA SLUŽBA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE Adresa: NJEGOŠEVA 20

znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima (“Službeni list Crne Gore”, br. 050/18).

Prijavu i CV sa dokumentacijom kandidat/kinja podnosi u originalu ili ovjerenoj kopiji, preko arhive Glavnog grada u Ul. Njegoševa 20 u zatvorenoj koverti, u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa na adresu: Glavni grad Podgorica – Sekretarijat za l o ka l n u s a m o u p rav u , U l . Vu ka Karadžića 16 - Podgorica, sa naznakom za: Javni oglas – radno mjesto na koje se kandidat prijavljuje.

NAPOMENA: Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti podnosi isključivo izabrani/a kandidat/kinja i to u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke o izboru kandidata.

Kontakt osoba: Miodrag Gazivoda, tel.

020/447-193 i 020/447-180

JPU ,,LJUBICA POPOVIĆ“ Adresa: ARHITEKTE MILANA POPOVIĆA 1

Tel.: 020-248-790 Email: natasav@ljubicapopovic.me Oglašava potrebu za: 1. ASISTENT/KINJA U NASTAVI, 8 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -na određeno vrijeme a najduže do 30.06.2022.godine -priložiti dokaz o završenoj obuci stručnog usavršavanja za rad sa djecom sa posebnim potrebama

JZU KLINIČKI CENTAR CRNE GORE Adresa: LJUBLJANSKA B.B.

Tel.: 020-447-193,020-447-180

Tel.: 020-412-351

Sekretarijat za lokalnu samoupravu Glavnog grada, na osnovu člana 113 stav 1 Zakona o lokalnoj samoupravi (“Službeni list Crne Gore”, br. 2/18, 34/19 i 38/20), člana 5 stav 1 tačka 5 Odluke o organizaciji i načinu rada uprave Glavnog grada (“Službeni list Crne Gore - opštinski propisi”, br.38/18, 43/18, 6/20 i 10/20) i Odluke Službe za zajedničke poslove o pokretanju postupka za popunu radnog mjesta broj 17-100/21-1195 od 06.09.2021. godine, objavljuje

Oglašava potrebu za: 1. FIZIOTERAPEUT/KINJA U CENTRU ZA AUTIZAM U IBD-U, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Bachelor primjenjene fizioterapije, Primijenjena fizioterapija – stepen stecijaliste Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti dokaz o dužini studiranja, i prosječnu ocjenu sa trogodišnjih studija 2. VISOKA/I MEDICINSKA/I SESTRA/TEHNIČAR U ODJELJENJU BOLNIČKE EPIDEMIOLOGIJE, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Bachelor primjenjenih studija Visoke škole sestrinstva, Specijalista strukovna medicinska sestra/tehničar Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti dokaz o dužini studiranja, i prosječnu ocjenu sa trogodišnjih studija 3. LABORATORIJSKI/A TEHNIČAR/KA U CENTRU ZA PATOLOGIJU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Biohemijsko - zdravstveni laborant Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti kopije sva četiri svjedočanstva S.M.Š.

4. ZAŠTITAR/KA U SLUŽBI OBEZBJEĐENJA U KC-U, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Ekonomski tehničar (IV SSS), Maturant gimnazije (IV SSS) Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -sertifikat za poslove zaštite imovine i lica -položen stručni ispit za poslove zaštite 5. ZDRAVSTVENI/A TEHNIČAR/ KA U ODJELJENJU ZA ANESTEZIJU INTERNU TERAPIJU I TERAPI-

JAVNIOGLAS Za popunu radnog mjesta u Službi za zajedničke poslove Glavnog grada: Namještenik/ca spremač/ica, jedan izvršilac, na neodređeno vrijeme Opšti uslovi: - crnogorsko državljanstvo; - navršenih 18 godina života; - zdravstvena sposobnost za obavljanje poslova radnog mjesta; - propisani nivo kvalifikacije obrazovanja; - da nije osuđivan/a za krivično djelo koje ga/je čini nedostojnim za rad u državnom organu i protiv koga/je nije pokrenut krivični postupak po službenoj dužnosti.

Posebni uslovi: - I - 2 nivo kvalifikacije obrazovanja, bez radnog iskustva Dokumenta (original ili ovjerene kopije) koja podnosi kandidat/kinja su: - Prijava na slobodno radno mjesto, u kojoj se navodi JMBG i saglasnost sa obradom ličnih podataka u svrhu sprovođenja oglasa za popunu radnog mjesta (obrazac prijave na sajtu www.podgorica.me) - CV - Dokaz o završenom nivou kvalifikacije obrazovanja - Ovjerena fotokopija biometrijske lične karte (da ovjerena kopija nije starija od 6 mjeseci) Dokumenta koja pribavlja javnopravni organ po službenoj dužnosti: - Uvjerenje da kandidata/kinje nije osuđivan/a za krivično djelo koje ga/je čini nedostojnim za rad u državnom organu Provjera sposobnosti kandidata/kinje izvršiće se u roku od 30 dana od dana sačinjavanja liste kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa, o čemu će se kandidati obavijestiti preko internet stranice Glavnog grada najkasnije 5 dana prije provjere shodno Uredbi o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere

JU BOLA U IBD-U, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Pedijatrijska sestra, Zdravstveni tehničar Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti kopije sva četiri svjedočanstva S.M.Š.

6. ZDRAVSTVENI/A TEHNIČAR/KA U CENTRU ZA NEONATOLOGIJU IBD-A, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 9 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Pedijatrijska sestra, Zdravstveni tehničar Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti kopije sva četiri svjedočanstva S.M.Š.

7. ZDRAVSTVENI/A TEHNIČAR/KA U PEDIJATRIJSKOJ KLINICI IBD-A, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Pedijatrijska sestra, Zdravstveni tehničar Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti kopije sva četiri svjedočanstva S.M.Š.

8. ZDRAVSTVENI/A TEHNIČAR/ KA U DJEČIJOJ HIRUŠKOJ KLINICI U IBD-U, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Pedijatrijska sestra, Zdravstveni tehničar Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti kopije sva četiri svjedočanstva S.M.Š.

9. ZDRAVSTVENI/A TEHNIČAR/KA U INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU U KC-U, 4 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Zdravstveni tehničar Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti kopije sva četiri svjedočanstva S.M.Š.

10. ZDRAVSTVENI/A TEHNIČAR/ KA U INTRNOJ KLINICI, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 9 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Zdravstveni tehničar Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti kopije sva 4 svjedočanstva SMŠ 11. ZDRAVSTVENI/A TEHNIČAR/ KA U KLINICI ZA ORTOPEDIJU, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Zdravstveni tehničar Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti kopije sva 4 svjedočanstva SMŠ 12. ZDRAVSTVENI/A TEHNIČAR/ KA U KLINICI ZA NEFROLOGIJU, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Zdravstveni tehničar Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -dostaviti kopije sva 4 svjedočanstva SMŠ 13. RADNIK/CA NA ODRŽAVANJU ČISTOĆE U KLINICI ZA ORTOPEDIJU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica

Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 8 dana 14. RADNIK/CA NA ODRŽAVANJU ČISTOĆE U CENTRU ZA LABORATORIJSKU DIJAGNOSTIKU, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -Centar za laboratorijsku dijagnostiku 15. RADNIK/CA NA ODRŽAVANJU ČISTOĆE U KLINICI ZA NEUROHIRURGIJU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 9 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 8 dana 16. RADNIK/CA NA ODRŽAVANJU ČISTOĆE U KLINICI ZA UROLOGIJU, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 8 dana 17. RADNIK/CA NA ODRŽAVANJU ČISTOĆE U INSTITUTU ZA BOLESTI DJECE, 3 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 8 dana 18. KUVAR/ICA U SERVISU ZA ISHRANU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Kuvar Rok za prijavljivanje: 8 dana 19. POMOĆNI/A RADNIK/CA U SERVISU ZA ISHRANU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 8 dana 20. SERVIR/KA U SERVISU ZA ISHRANU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Kelner Rok za prijavljivanje: 8 dana

ODRŽAVANJE ŽELJEZNIČKIH VOZNIH SREDSTAVA AD P.J. BAR Adresa: TRG GOLOOTOČKIH ŽRTAVA 13

Tel.: 020-634-205 Oglašava potrebu za: 1. GLAVNI/A INŽENJER/KA ZA ELEKTRO ODRŽAVANJE, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku (VII/1 SSS) Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -VII1 stepen stručne spreme od najmanje 240 kredita CSPK-a(diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku ) 2. BRAVAR/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -IV1/III stepen stručne spreme -srednje obrazovanje od najmanje 240 kredita CSPK-a(sss mašinskog smjera) ili srednje obrazovanje od najmanje 180 kredita CSPK-a (sss mašinska struka) 3. STRUČNI/A SARADNIK/CA ZA MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO

I OSNOVNA SREDSTVA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani ekonomista Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -VII1 stepen stručne spreme od najmanje 240 kredita CSPK-a(ekonomske struke)

OKOV DOO PODGORICA Adresa: JOSIPA SLADEA 6 PODGORICA

Tel.: 069-187-767 Email: karijera@okov.me Oglašava potrebu za: 1. RUKOVODILAC/LJA MALO PRODAJNOG OBJEKTA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 10 dana Napomena: -prijave sa biografijom se mogu slati na e-mail:karijera@okov.me; -kandidati koji uđu u uži krug biće pozvani na razgovor

ORTHOLINE STOMATOLOŠKA ORDINACIJA Adresa: ATINSKA 21

Tel.: 069-021-203 Oglašava potrebu za: 1. STOMATOLOŠKA/I SESTRA / TEHNIČAR, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme nepuno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: Stomatološka sestra Rok za prijavljivanje: 8 dana

PUTEVI DOO Adresa: BOHINJSKA 29

Tel.: 020-279-311 Email: putevi@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. PUTAR/KA-ASFALTER/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 5 dana Napomena: -svi kandidati,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi 2. RADNIK/CA NA OPSLUŽIVANJU DROBILIČNOG POSTROJENJA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: PK Rok za prijavljivanje: 5 dana Napomena: -svi kandidati,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi 3. MAŠINISTA/TKINJA NA SLOŽENIM GRAĐEVINSKIM MAŠINAMA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 5 dana Napomena: -uvjerenje o stručnoj osposobljenosti za rukovaoca; -svi kandidati,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi

UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Adresa: DŽORDŽA VAŠINGTONA B.B.

Tel.: 020-245-839 Email: etf@ucg.ac.me Raspisuje KONKURS Za izbor u zvanje Saradnik/ca u nastavi na Elektroteh-

28

Petak, 10. septembar 2021.

ničkom fakultetu u Podgorici, na određeno vrijeme do 3 godine, 4 izvršioca, za oblasti Digitalna obrada signala i Računarstvo, na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici.

Uslovi: Visoko obrazovanje odgovarajućeg studijskog programa - doktor nauka, student magistarskih ili doktorskih studija, bez obzira na radno iskustvo, provjera radnih sposobnosti nije predviđena.

Pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa utvrđenih Zakonom o radu, kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove utvrđene Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta Crne Gore.

Potrebna dokumentacija: -Prijava na slobodno radno mjesto, -Curriculum Vitae (CV), -Uvjerenje o državljanstvu, -Fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte), -Uvjerenje o zdrastvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta, -Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, -Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Prijave na konkurs sa dokazima o ispunjavanju uslova konkursa podnose se u roku od 8 dana od dana objavljivanja konkursa, na adresu: Elektrotehnički fakultet Podgorica, Džordža Vašingtona bb, 81000 Podgorica.

lac, za oblast Elektronika, na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici.

Uslovi: Visoko obrazovanje odgovarajućeg studijskog programa - doktor nauka, student magistarskih ili doktorskih studija, bez obzira na radno iskustvo, provjera radnih sposobnosti nije predviđena.

Pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa utvrđenih Zakonom o radu, kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove utvrđene Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta Crne Gore.

Potrebna dokumentacija: -Prijava na slobodno radno mjesto, -Curriculum Vitae (CV), -Uvjerenje o državljanstvu, -Fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte), -Uvjerenje o zdrastvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta, -Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, -Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Prijave na konkurs sa dokazima o ispunjavanju uslova konkursa podnose se u roku od 8 dana od dana objavljivanja konkursa, na adresu: Elektrotehnički fakultet Podgorica, Džordža Vašingtona bb, 81000 Podgorica.

UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

Tel.: 020-245-839 Email: etf@ucg.ac.me

Adresa: DŽORDŽA VAŠINGTONA B.B.

Tel.: 020-245-839 Email: etf@ucg.ac.me Raspisuje KONKURS Za izbor u zvanje Saradnik/ca u nastavi na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici, na određeno vrijeme do 3 godine, 1 izvršilac, za oblast Računarstvo, na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici.

Uslovi: Visoko obrazovanje odgovarajućeg studijskog programa - doktor nauka, student magistarskih ili doktorskih studija, bez obzira na radno iskustvo, provjera radnih sposobnosti nije predviđena.

Pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa utvrđenih Zakonom o radu, kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove utvrđene Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta Crne Gore.

Potrebna dokumentacija: -Prijava na slobodno radno mjesto, -Curriculum Vitae (CV), -Uvjerenje o državljanstvu, -Fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte), -Uvjerenje o zdrastvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta, -Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, -Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Prijave na konkurs sa dokazima o ispunjavanju uslova konkursa podnose se u roku od 8 dana od dana objavljivanja konkursa, na adresu: Elektrotehnički fakultet Podgorica, Džordža Vašingtona bb, 81000 Podgorica.

UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Adresa: DŽORDŽA VAŠINGTONA B.B.

Tel.: 020-245-839 Email: etf@ucg.ac.me Raspisuje KONKURS Za izbor u zvanje Saradnik/ca u nastavi na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici, na određeno vrijeme do 3 godine, 1 izvrši-

UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Adresa: DŽORDŽA VAŠINGTONA B.B.

Raspisuje KONKURS Za izbor u zvanje Saradnik/ca u nastavi na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici, na određeno vrijeme od godinu dana, 2 izvršioca, za oblast Elektroenergetski sistemi, na Elektrotehničkom fakultetu u Podgorici.

Uslovi: Visoko obrazovanje odgovarajućeg studijskog programa - doktor nauka, student magistarskih ili doktorskih studija, bez obzira na radno iskustvo, provjera radnih sposobnosti nije predviđena.

Pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa utvrđenih Zakonom o radu, kandidati treba da ispunjavaju i posebne uslove utvrđene Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta Crne Gore.

Potrebna dokumentacija: -Prijava na slobodno radno mjesto, -Curriculum Vitae (CV), -Uvjerenje o državljanstvu, -Fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte), -Uvjerenje o zdrastvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta, -Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja, -Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Prijave na konkurs sa dokazima o ispunjavanju uslova konkursa podnose se u roku od 8 dana od dana objavljivanja konkursa, na adresu: Elektrotehnički fakultet Podgorica, Džordža Vašingtona bb, 81000 Podgorica.

UNIVERZITET CRNE GORE PRAVNI FAKULTET Adresa: UL.13 JUL BR.2

Tel.: 020-481-146 Email: Raspisuje JAVNI KONKURS Za izbor dva ( 2 ) Saradnika/ce u nastavi na Pravnom fakultetu, na određeno vrijeme od 1 godine, sa punim radnim vremenom, za oblast angažovanja: 1.Međunarodno-pravna oblast (2 izvršioca)

Uslovi (u skladu sa članom 75. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju): student master studija Pravnih nauka koji je završio osnovne ili specijalističke studije sa najmanjom prosječnom ocjenom B (8,50), student doktorskih studija Pravnih nauka odnosno doktorant koji je završio master studije sa najmanjom prosječnom ocjenom B (8,50), lice koje je steklo naučno zvanje doktor Pravnih nauka.

Na završenom nivou studija, bez obzira na radno iskustvo, provjera radnih sposobnosti nije predviđena.

Bliži uslovi za izbor u zvanje saradnik/ ca u nastavi (u skladu sa članom 105. stav 1. Statuta Univerziteta Crne Gore): 1) pokazana sklonost za nastavni i naučno-istraživački rad (objavljeni naučni i stručni radovi, izlaganja na naučnim skupovima, pedagoško iskustvo, učešće u projektima i slično), 2) dužina studiranja, 3) nagrade za postignute uspjehe u studiranju.

Potrebna dokumentacija: -Prijava na slobodno radno mjesto; -Curriculum Vitae (CV); -Dokaze o završenim specijalističkim, magistarskim ili doktorskim studijama i prosječnoj ocjeni; -Dokaz o statusu studenta magistarskih ili doktorskih studija; -Uvjerenje o crnogorskom državljanstvu ili kopiju biometrijske lične karte; -Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta; -Dokaze o ispunjenosti bližih uslova za izbor u zvanje saradnik u nastavi.

Dokaze o ispunjenosti uslova dostaviti u formi originala ili ovjerene kopije.

Rok za prijavljivanje kandidata – osam dana od dana oglašavanja prijave o slobodnom radnom mjestu.

Prijave i dokumentacija se dostavljaju na adresu: Univerzitet Crne Gore – Pravni fakultet, Podgorica, Ulica 13. jula br. 2 (tel. 020/481-147).

Neblagovremene i nepotpune prijave neće se razmatrati

UNIVERZITET CRNE GORE PRAVNI FAKULTET Adresa: UL.13 JUL BR.2

Tel.: 020-481-146 Email: Raspisuje JAVNI KONKURS Za izbor tri ( 3 ) Saradnika/ce u nastavi na Pravnom fakultetu, na određeno vrijeme od 1 godine, sa punim radnim vremenom, za oblast angažovanja: 1. Građansko-pravna oblast (3 izvršioca) Uslovi (u skladu sa članom 75. stav 1. Za kona o visokom obrazovanju): student master studija Pravnih nauka koji je završio osnovne ili specijalističke studije sa najmanjom prosječnom ocjenom B (8,50), student doktorskih studija Pravnih nauka odnosno doktorant koji je završio master studije sa najmanjom prosječnom ocjenom B (8,50), lice koje je steklo naučno zvanje doktor Pravnih nauka.

Na završenom nivou studija, bez obzira na radno iskustvo, provjera radnih sposobnosti nije predviđena.

Bliži uslovi za izbor u zvanje saradnik/ ca u nastavi (u skladu sa članom 105. stav 1. Statuta Univerziteta Crne Gore): 1) pokazana sklonost za nastavni i naučno-istraživački rad (objavljeni naučni i stručni radovi, izlaganja na naučnim skupovima, pedagoško iskustvo, učešće u projektima i slično), 2) dužina studiranja, 3) nagrade za postignute uspjehe u studiranju.

Potrebna dokumentacija: -Prijava na slobodno radno mjesto; -Curriculum Vitae (CV); -Dokaze o završenim specijalističkim, magistarskim ili doktorskim studijama i prosječnoj ocjeni; -Dokaz o statusu studenta magistarskih ili doktorskih studija; -Uvjerenje o crnogorskom državljanstvu ili kopiju biometrijske lične karte; -Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta; -Dokaze o ispunjenosti bližih uslova za izbor u zvanje saradnik u nastavi.

Dokaze o ispunjenosti uslova dostaviti u formi originala ili ovjerene kopije.

Rok za prijavljivanje kandidata – osam dana od dana oglašavanja prijave o slobodnom radnom mjestu.

Prijave i dokumentacija se dostavljaju na adresu: Univerzitet Crne Gore – Pravni fakultet, Podgorica, Ulica 13. jula br. 2 (tel. 020/481-147).

Neblagovremene i nepotpune prijave neće se razmatrati.

UNIVERZITET CRNE GORE PRAVNI FAKULTET Adresa: UL.13 JUL BR.2

Tel.: 020-481-146 Email: Raspisuje JAVNI KONKURS Za izbor jednog ( 1 ) Saradnika/ce u nastavi na Pravnom fakultetu, na određeno vrijeme od 1 godine, sa punim radnim vremenom, za oblast angažovanja: 1.Krivično-pravna oblast (1 izvršilac).

Uslovi (u skladu sa članom 75. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju): student master studija Pravnih nauka koji je završio osnovne ili specijalističke studije sa najmanjom prosječnom ocjenom B (8,50), student doktorskih studija Pravnih nauka odnosno doktorant koji je završio master studije sa najmanjom prosječnom ocjenom B (8,50), lice koje je steklo naučno zvanje doktor Pravnih nauka.

Na završenom nivou studija, bez obzira na radno iskustvo, provjera radnih sposobnosti nije predviđena.

Bliži uslovi za izbor u zvanje saradnik/ ca u nastavi (u skladu sa članom 105. stav 1. Statuta Univerziteta Crne Gore): 1) pokazana sklonost za nastavni i naučno-istraživački rad (objavljeni naučni i stručni radovi, izlaganja na naučnim skupovima, pedagoško iskustvo, učešće u projektima i slično), 2) dužina studiranja, 3) nagrade za postignute uspjehe u studiranju.

Potrebna dokumentacija: - Prijava na slobodno radno mjesto; - Curriculum Vitae (CV); - Dokaze o završenim specijalističkim, magistarskim ili doktorskim studijama i prosječnoj ocjeni; - Dokaz o statusu studenta magistarskih ili doktorskih studija; - Uvjerenje o crnogorskom državljanstvu ili kopiju biometrijske lične karte; - Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta; - Dokaze o ispunjenosti bližih uslova za izbor u zvanje saradnik u nastavi.

Dokaze o ispunjenosti uslova dostaviti u formi originala ili ovjerene kopije.

Rok za prijavljivanje kandidata – osam dana od dana oglašavanja prijave o slobodnom radnom mjestu.

Prijave i dokumentacija se dostavljaju na adresu: Univerzitet Crne Gore – Pravni fakultet, Podgorica, Ulica 13. jula br. 2 (tel. 020/481-147).

Neblagovremene i nepotpune prijave neće se razmatrati.

VENN TOUR DOO Adresa: NOVAKA MILOŠEVA 42

Tel.: 069-057-073 Email: info@teslaclub.me Oglašava potrebu za: 1. VOZAČ/ICA TESLA TAXIJA, 5 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Podgorica Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 5 dana

ZENOBIA MONTENEGRO DOO-HOTEL PODGORICA Adresa: SVETLANE KANE RADEVIĆ 1

Tel.: 067-535-847 Email: pravna.sluzba@hotelpodgorica.co.me Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNI/A RADNIK/CA U KUHINJI-PRALJA SUĐA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola), SSS-III Rok za prijavljivanje: 7 dana

BAR TEL: 030/313-048

GULIĆ GRADNJA DOO Adresa: Suvi potok bb Sutomore

Tel.: 069/301-301 Email: djolegalaxy@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. GRAĐEVINSKI/A INŽINJER/KA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Bar Uslovi: Diplomirani inženjer građevinarstva (VII/1 SSS) Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: Dipl. inžinjer građevine sa licencom

ODRŽAVANJE ŽELJEZNIČKIH VOZNIH SREDSTAVA AD PJ BAR Adresa: TRG GOLOOTOČKIH ŽRTAVA 13

Tel.: 020-634-205 Oglašava potrebu za: 1. ELEKTRIČAR/KA NA ODRŽAVANJU KOG, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, mjesto rada Bar Uslovi: Elektroenergetičar - specijalista (V SSS i VKV), Elektrotehničar energetike (IV SSS). Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: Diploma V stepena stručne spreme, majstorski ispit i specijalista u okviru stručnog obrazovanja (VKV elektro struka-smjer energetika) ili srednje obrazovanje u obimu od najmanje 240 kredita CSPK (Srednja stručna sprema - elektro smjera) - IV2/ IV1 stepen stručne spreme 2. ELEKTROMEHANIČAR/KA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, mjesto rada Bar Uslovi: Elektromehaničar - specijalista (V SSS i VKV), Elektrotehničar elektromehanike (IV SSS) Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: Diploma V stepena stručne spreme, majstorski ispit i specijalista u okviru stručnog obrazovanja (VKV elektromehaničar) ili srednje obrazovanje u obimu od najmanje 240 kredita CSPK (SSS elektro struke) - IV2/1 stepen stručne spreme 3. BRAVAR/KA-MEHANIČAR/KA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, mjesto rada Bar Uslovi: Mašinski tehničar - tehnolog održavanja mašina (IV SSS), Mehaničar, mašinista, mašinbravar - specijalista (V SSS i VKV). Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: Diploma V stepena stručne spreme, majstorski ispit i specijalista u okviru stručnog obrazovanja (VKV radnik mašinske struke) ili srednje obrazovanje u obimu od najmanje 240 kredita CSPK (SSS mašinskog smjera) - IV2/ IV1 stepen stručne spreme

OKOV DOO PODGORICA PJ BAR Adresa: Ul. Josipa Broza Tita 26

Tel.: 069/187-767 Email: karijera@okov.me Oglašava potrebu za: 1. TRGOVAC/KINJA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 7 dana Napomena: Prijave sa biografijom slati na e-mail: karijera@okov.me Kandidati koji uđu u uži izbor biće pozvani na razgovor.

ROKNIĆDOO Adresa: MIROŠICA BR.1

Tel.: 374-366 Email: roknicm@t-com.me Oglašava potrebu za:

29

Petak, 10. septembar 2021.

1. PRODAVAČ/ICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana

BERANE TEL: 051/233-332

JZU OPŠTA BOLNICA BERANE Adresa: ul.Svetosavska br.33 BERANE

Tel.: 051/230-630 Oglašava potrebu za: 1. SPECIJALISTA/KINJA GINEKOLOGIJE I AKUŠERSTVA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, mjesto rada Berane Uslovi: Specijalista ginekologije i akušerstva Rok za prijavljivanje: 3 dana Napomena: Svi kandidati osim posebnih moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod nazivom ,,opšti uslovi,,.

BIJELO POLJE TEL: 050/432-422

DOO ELKOS ETC Adresa: Industrijska zona

Tel.: 067/210-241 Oglašava potrebu za: 1. PRODAVAČ/ICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bijelo Polje Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana 2. KASIR/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bijelo Polje Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana 3. MAGACIONER/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bijelo Polje Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana

DOO OLYMP BP Adresa: Muniba Kučevića bb

Tel.: 068-252-463 Email: salonljepoteolyimp@gmail.com Raspisuje konkurs za: 1. FRIZER/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bijelo Polje Uslovi: SSS-III Rok za prijavljivanje: 8 dana

BUDVA TEL: 033/402-556

DE FACTO CONSULTANCY DOO Adresa: 8 MARTA 55

Tel.: 067-226-392 Email: office@defacto.me Oglašava potrebu za: 1. ANKETAR/KA, 2 izvršioca, privremeni i povremeni poslovi u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme skraćeno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 15 dana

REAL FASHION DOO Adresa: IVANA CRNOJEVIĆA 93

Tel.: 063-210-031 Email: terranovapodgorica@realfashion.me Oglašava potrebu za: 1. MAGACIONER/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 3 dana 2. ŠEF/ICA MALOPRODAJNOG OB-

JEKTA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 3 dana 3. PRODAVAC/ČICA, 7 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 3 dana

CETINJE TEL: 041/236-064, 041/236-065

JZU OPŠTA BOLNICA ,,DANILO“ I Adresa: VUKA MIĆUNOVIĆA B.B.

Tel.: 041/230-441, 041/231-336 Oglašava potrebu za: 1. MEDICINSKA/I SESTRA/TEHNIČAR, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, mjesto rada Cetinje Uslovi: Medicinska sestra, Medicinski tehničar (IV SSS), Viša medicinska sestra - viši medicinski tehničar (VI/1 SSS), VSS Rok za prijavljivanje: 5 dana

GOLUBOVCI TEL: 020/671-638

OPŠTINA U OKVIRU GLAVNOG GRADA GOLUBOVCI Adresa: GOLUBOVCI ANOVI B.B.

Tel.: 020-873-261,020-873-290 Email: pggolubovci@t-com.me Sekretarijat za lokalnu upravu Opštine u okviru Glavnog grada Golubovci, na osnovu člana 113 stav 1 Zakona o lokalnoj samoupravi (“Službeni list Crne Gore”, br.

2/18, 34/19 i 38/20), člana 4 stav 1 tačka 6 Odluke o organizaciji i načinu rada lokalne uprave Opštine u okviru Glavnog grada Golubovci (“Službeni list Crne Gore- opštinski propisi” br.022/19) I Odluke o pokretanju postupka za popunu radnog mjesta broj UP I 33-100/21-87, od 03. avgusta 2021.godine, objavljujeJAVNIOGLAS Za popunu radnog mjesta u Sekretarijatu za lokalnu upravu Opštine u okviru Glavnog grada Golubovci-Sektor za finansije : - Viai/a savjetnik/ca II-za ekonomske poslove, 1 izvrailac na određeno vrijeme, radi zamjene privremeno odsutnog lokalnog službenika za vrijeme odsustva, a najduže do dvije godine.

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa: - crnogorsko državljanstvo; - navršenih 18 godina života; - zdravstvena sposobnost za obavljanje poslova radnog mjesta; - propisani nivo kvalifikacije obrazovanja; - položen stručni ispit za rad u državnim organima (radni odnos može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa); - da nije osuđivan za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu.

Posebni uslovi: -VII1 nivo kvalifikacija, fakultet ekonosmskih nauka ili menadžment, -najmanje dvije godine radnog iskustva, Dokumenta (original ili ovjerene kopije) koja podnosi kandidat/kinja su: - Prijava na slobodno radno mjesto, u kojoj se navodi JMB i saglasnost sa obradom ličnih podataka u svrhu sprovođenja oglasa za popunu radnog mjesta (obrazac prijave na sajtu www.golubovci.me; - CV; - Dokaz o završenom nivou kvalifikacije obrazovanja (obim 240 ECTS kredita); - Uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima (radni odnos može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa); - Uvjerenje ili potvrda o potrebnom radnom iskustvu sa VII1 nivoom kvalifikacije obrazovanja - Ovjerena fotokopija biometrijske lične karte (da ovjerena kopija nije starija od 6 mjeseci); Dokumenta koja pribavlja javnopravni organ po službenoj dužnosti: - Uvjerenje da kandidat/kinja nije osuđivan/a za krivično djelo koje ga/je čini

nedostojnim za rad u državnom organu.

Provjera znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina kandidata/kinje izvršiće se u roku od 30 dana od dana sačinjavanja liste kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa, o čemu će se kandidati obavijestiti preko internet stranice Opštine u okviru Glavnog grada Golubovci najkasnije 5 dana prije provjere, shodno Uredbi o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima (“Službeni list Crne Gore”, br. 50/18).

Popis propisa potrebnih za postupak provjere: Ustav Crne Gore (“Službeni list Crne Gore”, br. 1/07 i 38/13), Zakon o lokalnoj samoupravi (“Službeni list Crne Gore” br.02/18, 34/19 i 38/20), Zakon o finasiranju lokalne samouprave (“Službeni list Crne Gore” br. 003/19), Zakon o državnim službenicima i namještenicima (“Službeni list Crne Gore” br.02/18, 34/19, 08/21), Zakon o upravnom postupku (“Službeni list Crne Gore”, br. 56/14, 20/15, 40/16 i 37/17), Zakon o računovodstvu (“Službeni list Crne Gore”, br.

052/16), Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti (Službeni list Crne Gore”, br. 020/14, 056/14, 070/17, 004/18 i 055/18) Odluka o organizaciji i načinu rada lokalne uprave Opštine u okviru Glavnog grada - Golubovci (“Službeni list Crne Gore- opštinski propisi” br.022/19), Statut Opštine u okviru Glavnog grada Golubovci (“Službeni list Crne Gore - opštinski propisi”, br. 012/19).

Prijavu i CV sa dokumentacijom kandidat/ kinja podnosi u originalu ili ovjerenoj kopiji, preko arhive Opštine u okviru Glavnog grada Golubovci, Ul. Glavna gradska ulica br 89 Anovi u zatvorenoj koverti, u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa na adresu: Opština u okviru Glavnog grada Golubovci – Sekretarijat za lokalnu upravu, Ul. Glavna gradska ulica br 89, sa naznakom za: Javni oglas – radno mjesto na koje se kandidat prijavljuje.

NAPOMENA: 1. Kandidati su obavezni da dostave samo dokaze o nivou kvalifikacije obrazovanja koji su propisani u posebnim uslovima oglasa, a ne i dokaze o eventualnom naknadnom stručnom obrazovanju.

2. Pod dokazom o radnom iskustvu smatra se potvrda ili uvjerenje poslodavca ili poslodavca kod kojih je kandidat radio, a koje moraju sadržati podatke o poslovima koje je obavljao u oblasti tražene oglasom, naziv radnog mjesta, da li su to poslovi u VII1 nivou kvalifikacije obrazovanja, opis poslova i precizno vrijeme njihovog obavljanja.

3. Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti podnosi isključivo izabrani/a kandidat/ kinja i to u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke o izboru kandidata.

Kontakt osoba: Jasmina Vujačić, tel.

020/873-290, 873-261.

HERCEG NOVI TEL: 031/323-711

BAKE MONTENEGRO DOO Adresa: NARODNOG FRONTA 1

Tel.: 067-314-683 Email: fitprohn@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. TRGOVAC/KINJA-PRODAVAC/ ČICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Meljine Uslovi: Prodavac (III SSS i KV), Trgovački tehničar (IV SSS) Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: Mogućnost stalnog zaposlenja.

KOLAŠIN TEL: 020/860-030

DE FACTO CONSULTANCY DOO Adresa: 8 MARTA 55

Tel.: 067-226-392 Email: office@defacto.me Oglašava potrebu za: 1. ANKETAR/KA, 2 izvršioca, privremeni i povremeni poslovi, radno vrijeme skraćeno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Kolašin Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana

KOTOR TEL: 032/325-732

DEMA DOO Adresa: PUT PRVOBORCA BB, KOTOR

Tel.: 069/210-025;032/325-297 Email: dema.doo@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. DIPLOMIRANI/A GRAĐEVINSKI/A INŽENJER/ KA-KONSTRUKTIVNI SMJER, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 9 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Kotor Uslovi: Diplomirani inženjer građevinarstva (VII/1 SSS) Rok za prijavljivanje: 8 dana

DOO KOMUNALNO KOTOR Adresa: Škaljari bb, KOTOR

Tel.: 032/325-677 :067/089-156 Email: kristina.pravna@jkpkotor.com Raspisuje konkurs za: 1. POMOĆNIK/CA SAMOSTALNOG REFERENTA NAPLATE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Kotor Uslovi: VSS , VŠS, Poznavanje rada na računaru, Vozački ispit za “B” kategoriju Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: Kvalifikacija obrazovanja VII/VI SSS -opšti ili tehnički smjer.

Poznavanje ACAD. Svi kandidati pored opštih moraju ispunjavati i posebne uslove za zapošljavanje.

MOJKOVAC TEL: 050/470-050

ASISTENT/KINJA U NASTAVI ,7 izvršilaca na određeno vrijeme, puno radno vrijeme Kandidat za asistenta u nastavi mora da ima: -IV nivo nacionalnog okvira kvalifikacija podnivo jedan(240 kredita CSPK-a); -Završenu obuku stručnog usavršavanja za rad sa djecom sa posebnim obrazovnim potrebama; -Ima crnogorsko državljanstvo -Opštu zdravstvenu sposobnost Radni odnos se zasniva do 30.06.2022. godine Dokaz o ispunjenosti uslova kandidati mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene kopije , s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti biometrijska lična karta ili uvjerenje o državljanstvu,a kao dokaz za opštu zdravstvenu sposobnost uvjerenje nadležene zdravstvene ustanove.

Prijava sa dokumentacijom se dostavlja na adresu JPU „ Dragan Kovačević“ ul.Kosovska bb, u roku od 15 dana od objavljivanja oglasa.

PETNJICA TEL: 068/053-335

ZEMLJORADNIČKA ZADRUGA PETNJICA Adresa: ZEMLJORADNIČKA ZADRUGA PETNJICA

Tel.: 069/041-638 Oglašava potrebu za: 1. DIREKTOR/ICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 60 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 60 mjeseci, mjesto rada Petnjica Uslovi: Diplomirani ekonomista, Ekonomista, Poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja - ratarski tehničar (IV SSS) Rok za prijavljivanje: 8 dana

ROŽAJE TEL: 051/271-343

DE FACTO CONSULTANCY DOO Adresa: 8 MARTA 55

Tel.: 067-226-392 Email: office@defacto.me Oglašava potrebu za: 1. ANKETAR/KA, 2 izvršioca, privremeni i povremeni poslovi u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme skraćeno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Mojkovac Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana

NIKŠIĆ TEL: 040/214-162

JPU ,,DRAGAN KOVAČEVIĆ“ NIKŠIĆ Adresa: KOSOVSKA BB.

Tel.: 040/245-835 Email: vrtic-nk@t-com.me Raspisuje oglas NASTAVNIK/CA ENGLESKOG JEZIKA ,1 izvršilac na određeno vrijeme, 18 časova nedjeljno, 70% norme Kandidat za nastavnika engleskog jezika mora da ima: - VII nivo nacionalnog okvira kvalifikacija (240 ili 300 kredita CSPK-a) ili nastavnik engleskog jezika koji je završio dvogodišnji studijski program engleskog jezika; -ima položen stručni ispit za rad u obrazovno vaspitnim ustanovama, odnosno dozvolu za rad (licenca); -Ima crnogorsko državljanstvo -Opštu zdravstvenu sposobnost Radni odnos se zasniva do 30.06.2022. godine Dokaz o ispunjenosti uslova kandidati mogu dostaviti u formi originala ili ovjerene kopije , s tim da se kao dokaz o državljanstvu može dostaviti biometrijska lična karta ili uvjerenje o državljanstvu, a kao dokaz za opštu zdravstvenu sposobnost uvjerenje nadležene zdravstvene ustanove.

Prijava sa dokumentacijom se dostavlja na adresu JPU „ Dragan Kovačević“ ul.

Kosovska bb, u roku od 15 dana od objavljivanja oglasa.

JPU ,,DRAGAN KOVAČEVIĆ“ NIKŠIĆ Adresa: KOSOVSKA BB.

Tel.: 040/245-835 Email: vrtic-nk@t-com.me Raspisuje oglas

EDS MONT DOO Adresa: ROŽAJE

Tel.: 068328122 Oglašava potrebu za: 1. ELEKTROINSTALATER/KA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Rožaje Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 1 dan

JU CENTAR ZA SOCIJALNI RAD Adresa: 30 SEPTEMBAR B.B.

Tel.: 271009 Raspisuje konkurs za: 1. DIREKTOR/ICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 48 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 60 mjeseci, mjesto rada Rožaje Uslovi: VSS Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: 3 godine rada u oblasti socijalne i dječje zaštite ili 5 godina rada u državnim organima ili organima lokalne samouprave; Program razvoja ustanove.

TIVAT TEL: 032/674-585

VODOVOD I KANALIZACIJA JP TIVAT Adresa: II DALMATINSKE A8, TIVAT

Tel.: 032/671-818 Email: vik-tivat@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. REFERENT/KINJA NAPLATE, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 3 mjeseca, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Tivat Uslovi: Ekonomski tehničar (IV SSS), Maturant gimnazije (IV SSS) Rok za prijavljivanje: 8 dana 2. VODOINSTALATER/KA, 2 izvršioca, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Tivat Uslovi: SSS-III, Vodoinstalater Rok za prijavljivanje: 8 dana

30

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. septembar 2021.

Petak, 10. septembar 2021.

Oglasi i obavještenja

31

Poslovni broj: I.br. 1859/15 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore osnovana 1901.godine a.d. Podgorica, koju zastupa advokat Dragoljub Đukanović iz Podgorice, ulica Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika Pešalj Dragoljuba, iz Nikšića, Studenca bb, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 47.827,97 eura, dana 09.09.2021. godine, polazeći od rješenja poslovne oznake I.br.1859/15 od 10.04.2017.godine, koje je donijeto na osnovu izvršne isprave- presude Osnovnog suda u Nikšiću poslovne oznake P.br.1682/10 od 05.12.2011.godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se dvadeset prva prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koja nepokretnost je upisana u LN broj 2740 KO Nikšić PJ Nikšić, i to katastarska parcela broj 882, broj zgrade 9, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD 43, površine 62m2, u obimu prava svojine izvršnog dužnika 1/1.

II Ročište za dvadeset prvu prodaju navedene nepokretnosti održaće se dana 07.10.2021.godine u 12.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnost se može razgledati po dogovoru sa javnim izvršitelejm.

III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od 36.580,00 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 1859/15 od 15.05.2018.godine.

IV Na dvadeset prvoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca (član 173 st.5 ZIO-a). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče.

V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 530-23046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica u iznosu od 10% ukupno utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od 3.658,00 eura. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnosti položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene.

VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave Ov.br.9199/08 od 03.07.2008.god, te podatak o zabrani otuđenja bez saglasnosti izvršnog povjerioca i zabilježba obavještenja o početku namirenja potraživanja -obavještenje br. 49 od 26.12.2008.god, a na nepokretnost iz stava jedan ovog zaključka.

Dana 09.09.2021. godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

32

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. septembar 2021.

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. septembar 2021.

33

Дана 9. септембра 2021. умрла је у 77. години живота наша драга

SUZANA MIJATOVIĆ Naše kumstvo i prijateljstvo zauvijek će čuvati ljubav prema tebi u našim srcima.

Počivaj u miru.

МИЛОЈКА Мироја БЕГОВИЋ

Tvoji: BOKA, RANKO, DUŠAN i JOVANA

рођена Грубанов

438

Сахрана ће се обавити у 15 часова, на мјесном гробљу Зури, у кругу породице, у складу са важећим епидемиолошким мјерама.

Ожалошћени: породица БЕГОВИЋ и ГРУБАНОВ 442

Posljednji pozdrav dragoj koleginici

DANI RADOMAN Uspomene na naše dugogodišnje druženje, tvoja plemenitost, dobrota, ostaće nam uvijek u najljepšem sjećanju.

Koleginice iz Privrednog suda, NATAŠA, MARINA, ZORICA i HANA 403

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

Na osnovu člana 5 Zakona o stručnom osposobljavanju lica sa stečenim visokim obrazovanjem (“Sl. list Crne Gore”, br. 38/12), i člana 3 stav 1 i člana 4 Pravilnika o načinu objavljivanja javnog poziva, postupku i kriterijumima za stručno osposobljavanje (“Sl. list Crne Gore”, br. 46/12) Uprava za kadrove, raspisuje:

JAVNI POZIV za učešće u programu stručnog osposobljavanja Prijave za učešće u Programu stručnog osposobljavanja, državni organi - institucije nadležne za poslove obrazovanja, zdravstva, policije, vojske i kulture, privredna društva u većinskom državnom vlasništvu kao i javne službe čiji je osnivač opština, advokatske kancelarije, notari, javni izvršitelji, turističke organizacije i političke partije, podnose Upravi za kadrove.

Navedene institucije, prijave za učešće u Programu stručnog osposobljavanja, podnose na obrascu broj 1 (objavljenom na web sajtu www.uzk.gov.me) od 15. septembra do 15. oktobra 2021. godine.

Nakon podnešene prijave Upravi za kadrove, na obrascu broj 1, prijave se podnose i preko portala elektronske uprave - portal eUprave, na adresi www.euprava.me.

Uputstvo za podnošenje prijave preko portala eUprave se nalazi na portalu eUprave.

Elektronski servis za podnošenje Prijave poslodavaca za učešće u Programu stručnog osposobljavanja na portalu eUprave (www.euprava.me) biće dostupan u periodu od 15. septembra do 15. oktobra 2021. godine.

Za dodatne informacije: Uprava za kadrove, br.tel: 020/202-291 i 020/202-290

UNIVERZITET CRNE GORE METALURŠKO-TEHNOLOŠKI FAKULTET PODGORICA

raspisuje KONKURS 1.za radno mjesto SARADNIK U NASTAVI, za rad na odredjeno vrijeme, na period od jedne godine (za st. 2021/22), za Oblast opšte i neorganske hemije, 1 izvršilac 2. za radno mjesto STRUČNI SARADNIK, za rad na odredjeno vrijeme, na period od jedne godine (za st. 2021/22), za Oblast fizičke hemije, 1 izvršilac 3. za radno mjesto LABORANT, za rad na odredjeno vrijeme, na period od jedne godine (za st. 2021/22), za Oblast analitičke hemije, 1 izvršilac Spisak predmeta na kojima će saradnici i laborant izvoditi vježbe (pojedinačno za svako radno mjesto), mogu se naći na Oglasnoj tabli i na WEB stranici Metalurško-tehnološkog fakulteta http://www.ucg.ac.me/mtf/ Svi kandidati treba da ispunjavaju opšte uslove propisane Zakonom.

Kandidati za radna mjesta pod brojem 1 i 2 treba da ispunjavaju i posebne uslove utvrđene Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta Crne Gore.

Kandidati za radno mjesto pod brojem 3 treba da ispunjavaju sljedeće posebne uslove: srednje obrazovanje (IV nivo) u obimu od 240 kredita CSPK-a, više obrazovanje (V nivo) u obimu od 120 kredita CSPK-a ili visoko obrazovanje (VI nivo) u obimu od 180 kredita CSPK-a ili u obimu od 240 kredita CSPK-a (VII-1 nivo) odgovarajuće struke za navedene studijske programe; 1 godina radnog iskustva u struci (za laboranta), i poznavanje rada na računaru.

Prijave sa dokazima o ispunjavanju uslova podnose se u roku od osam dana od dana objavljivanja konkursa, Metalurško-tehnološkom fakultetu u Podgorici, Cetinjski put bb.

Neblagovremene i nepotpune prijave neće biti razmatrane.

Mali oglasi NEKRETNiNE IZDAJEM uređeni POSLOVNI prostor u CITY KVARTU-54m2 ul. Radoja Dakića, 1/10, do cafea ,,Plan B“ cijena 680 €.

Tel. 067/821-067 1 IZDAJEM opremljenu, lux namještenu KANCELARIJU 20m2 sa parking mjestom, u ulici 13 jula - do Osnovnog suda - 290 €.

Tel. 067/821-067 2

UslUgE KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550 , 067/579-709 3

OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

Povoljno.Vukčević.

Tel. 069/991-999 , 067/000-008 4

RaZNo PRODAJEM grožđe Šardone i Vranac odličnog kvaliteta Tel.069/252-504, 069/505-619 5 PRODAJEM grožđe Vranac veća količina – Golubovci Tel.069/360-363 6

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

e-mail: oglasno@t-com.me

020-202-455, 020-202-456.

34

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav dragom drugu i prijatelju

Petak, 10. septembar 2021.

Na drugačiji način je od danas sa nama naš stric

Умро је наш драги и вољени

MILUTIN Nikolin GOLEVIĆ Volimo te. Čuvamo našu nit.

МИЛУТИН ГОЛЕВИЋ

MILANU VUJOŠEVIĆU

Професор – двоструки голооточки страдалник

VESNA i VANJA 404 Dragom đeveru i stricu

Због епидемиолошке ситуације сахрана је обављена 9. септембра у 15 часова, у породичној гробници на Ублима, у кругу породице.

NENAD ŠTIBILJ sa porodicom

RADOMIRU Hvala za svu brigu, ljubav i pažnju koje si nam poklanjao.

Počivaj u miru.

Snaha MILICA-BUJA i sinovac DUŠKO

439

433

Posljednji pozdrav dragom drugu i prijatelju

Dragom stricu

RADOMIRU Bio si više od strica! Ljubav i pažnja koju si nam poklanjao, čestitost, dostojanstvo i istrajnost su bili uzor koji smo slijedili.

MILANU VUJOŠEVIĆU

434

Ожалошћене породице: ГОЛЕВИЋ, БРАЦАНОВИЋ, ПАВИЋЕВИЋ и ПЕЈОВИЋ

393 Posljednji pozdrav voljenom bratu

Sinovica DOBRILA sa ZORANOM, SAROM i IVOM

Dragom

RADOMIRU RAKOČEVIĆU RADOMIRU

BOISA SOTRA sa porodicom

Tvoj divni plemeniti lik ostaće nam u trajnom sjećanju.

Tvoja plemenita duša i veliko srce neka počivaju u tišini vječnog mira.

Sinovica TANJA, zet RADOVAN i unuk FILIP VUKIĆEVIĆ 435 Brat TIHOMIR sa porodicom Dragom stricu 440

430

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

Posljednji pozdrav voljenom bratu

RADOMIRU S ljubavlju i ponosom ćemo te čuvati od zaborava.

Počivaj u miru.

Sinovac ŽELJKO, snaha MARIJA i unučad MILICA i BOJAN 436

RADOMIRU

Dragom stricu

Napustio si nas tiho i dostojanstveno, onako kako si i živio. Čuvaćemo uspomenu na tebe, tvoj lik, dobrotu i ljubav koju si nam pružao.

Neka tvoja duša počiva u miru.

MILANU VUJOŠEVIĆU

RADOMIRU GORAN KERKEZ sa porodicom

Sestra JELICA RAŠČANIN sa porodicom

Tvoj plemeniti lik i divnu ljudsku toplinu čuvaćemo trajno u našim sjećanjima.

Sinovac ILIJA sa porodicom 437

431

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav dragom ujaku

441 Posljednji pozdrav dragom

MILANU VUJOŠEVIĆU

RADOMIRU S ponosom i ljubavlju čuvaćemo uspomenu na tvoj plemeniti lik i veliko srce.

CAFFE – PIZZERIA „BENZ“ Počivaj u miru

SVETU

Od familije pok. MILANA Savovog MARTINOVIĆA 426

VOJKA BOJANIĆ sa porodicom 443

432

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. septembar 2021.

35

Umro je naš voljeni tata i deda

Dana 9. septembra 2021. godine preminuo je naš voljeni

RADOMIR Čast mi je što sam tvoja kćerka i uvijek ćeš ostati u mom srcu, dragi moj tata. Hvala ti za sve predivne godine i još ljepše uspomene.

Ponosne smo što smo tvoje unuke i neizmjerno tužne što nećeš biti pored nas, da dijelimo naše uspjehe zajedno. Neka te anđeli čuvaju, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Vole te, tvoja kćerka RUŠKA, unuke ANDREA i JELENA, praunuka TEA

RADOMIR Lekin RAKOČEVIĆ

411

1933 – 2021.

Dragi naš tata

Shodno epidemiološkim mjerama sahrana će se obaviti u krugu uže porodice, dana 10. septembra u 13 časova, na gradskom groblju Zagorič.

Kuća žalosti: Ulica 13. jula 37, Podgorica.

RADOMIR RAKOČEVIĆ Evo punih 28 godina od kada nas je prerano napustila naša dobra i plemenita majka Nada, trudio si se da nam budeš i otac i majka.

Ponosni na tvoj životni put, ničim umrljan, ostavio si nam tvoje ime kao najveće bogatstvo.

Hvala Ti na svemu, dragi oče, i počivaj u miru pored tvoje supruge, a naše majke Nade.

Vole te tvoja djeca RUŠKA, SAŠA i SANJA

Ožalošćeni: sin SAŠA, kćerke RADMILA – RUŠKA i SANJA, braća TIHOMIR i BUDIMIR, sestra JELICA, snaha LELA, unuk LUKA, unuke ANDREA, JELENA, NADA, LANA i EVA, sinovci, sinovice i ostala rodbina

412 Posljednji pozdrav dragom drugu

РАДМИЛИ Посљедњи поздрав од њене ЦЕЦИЛИЈЕ

389 391

RADOMIRU RAKOČEVIĆU U prolaznosti života svi ljudi su jednaki. Razlikujemo se po djelu koje ostavimo iza sebe. Ti si se ostvario u svakom pogledu, najprije kao uzorni suprug i roditelj a istovremeno i kao ličnost od velikog ugleda u društvu. Potvrdio si se u ljudskom, moralnom i stručnom pogledu.

Nama, tvojim drugovima, bila je čast raditi sa tobom. Dijelimo tugu i bol sa tvojim najbližima.

Nosićemo te trajno i u sjećanju i u našim srcima.

Posljednji pozdrav dragom ocu, svekru i đedu

MANOJLO MRDAK, MILO ĐUROVIĆ i NOVICA GRGUR

RADOMIRU

407 Posljednji pozdrav dragom kolegi

S ponosom, ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na Tebe.

Тужним срцем јављамо да је дана 8.9.2021. у 87. години живота преминула наша драга

МАРИЈА – РАДМИЛА ГЛЕНЏА

Volimo Te i tugujemo za Tobom, tvoji: sin SAŠA, snaha LELA i unučad LUKA, NADA i LANA

Због епдемиолошке ситуације сахрањена је у кругу најуже породице дана 9.9.2021. у 15 часова на гробљу под Метеризе - Улцињ

413 Već mi fališ, dobri moj tata

BOŽIDARU MILAČIĆU Nikada nećemo zaboraviti divne uspomene na tebe.

Ni lakoću kojom si nas znao nasmijati i u teškim trenucima.

Ni iskren prijateljski i očinski odnos koji si nam nesebično darivao.

Uvijek cijenjen i poštovan od tvojih kolega GOCE, RADE, LJILJE, MIRE, DRAGANE, SNEŽE i ŽELJKA 402 Četrdeset tužnih dana od kako nije sa nama naš voljeni otac i đed

Ожалошћени: ћерка ЦЕЦИЛИЈА БРКИЋ, сестре МИЛЕВА РАБРЕНОВИЋ и БРАНКА БАТРИЋЕВИЋ, браћа ГЛЕНЏА, МИОДРАГ, ДЕЈАН, ВЕЛИМИР, ПРЕДРАГ, МОМЧИЛО и остала родбина 390

RADOMIR RAKOČEVIĆ Ogromnu ljubav i vezanost koju smo imali, nijedno vrijeme ne može izbrisati. Tužna, ali i ponosna što sam tvoja, ostaješ u mom srcu i uspomenama dok postojim.

Hvala ti što si baš ti bio moj tata.

415

Dana 9. septembra 2021. poslije kraće bolesti, u 68. godini života, preminuo je naš voljeni

Voli te kćerka SANJA sa porodicom

Tužni oproštaj od našeg đeda

Sahrana će se obaviti 10. septembra u 10 časova na groblju Čepurci u krugu porodice.

STEVAN BOŠNJAK Stvarnost je teška sa mnogo bola i tuge. Nedostaje nam dobrota, nježnost i ljubav koju si uvijek imao za nas.

Svjesni smo da smo ostali bez anđela čuvara pravih savjeta i ljubavi, i te kako ponosni što smo tvoji.

Zbog novonastale situacije, tvoju vječnu kuću posjetića najuža porodica 11. septembra 2021. u 10 časova.

Kćerke SVETLANA i MILIJANA, unučad ŠAKO, BOJAN i ANDREA 429

MILAN Markov VUJOŠEVIĆ

RADOMIRA Dragi naš đede, Ti si dio našeg djetinjstva i odrastanja. Mnogo će nam nedostajati tvoja neizmjerna ljubav, pažnja i savjeti, ali znaj da ćemo slijediti sve ono čemu si nas učio.

Doživotno si ugraviran u našim srcima.

Počivaj u miru, dobri naš deko.

414

Tvoja unučad LUKA, NADA i LANA

Ožalošćeni: kćerke MARIJA i ANA, brat ŽELJKO, snaha STANKA, bratanić DUŠAN i bratanična DIJANA sa familijom

408

36

Oglasi i obavještenja

Dana 9. septembra 2021. iznenada je, u 51. godini, preminula naša draga

Petak, 10. septembar 2021.

Prošla je godina

Dana 13. septembra navršava se godina dana od smrti našeg voljenog

NEBOJŠA

SUZANA Zoranova MIJATOVIĆ

NEBOJŠE Momčilovog BELOJEVIĆA

rođena Dževerdanović Voljeni nikada ne umiru.

Shodno epidemiološkoj situaciji, posmrtni ostaci biće izloženi 10. septembra u kapeli u Kočanima, od 12 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana na mjesnom groblju.

Cvijeće se ne prilaže.

Ožalošćeni: suprug ZORAN, sinovi VLADAN i ALEKSANDAR, svekrve STANA i NADA, svekar ŠORO, ujak BATO, đeveri RATKO, NEBOJŠA i RADOJE, zaova SLAVICA, tetke VESNA i SVETLANA, ujna MILJA, jetrve RADUŠA i DANIJELA i ostala rodbina MIJATOVIĆ i DŽEVERDANOVIĆ

Supruga VESNA

U subotu, 11. septembra, u 10 časova posjetićemo njegovu vječnu kuću.

418 Porodica BELOJEVIĆ Prošla je godina od kada nas je napustio naš voljeni otac, svekar i đed 416

420

Dana 7. septembra 2021. se navršilo 40 dana od smrti našeg dragog

NEBOJŠA BELOJEVIĆ

Dana 9. septembra 2021. u 85. godini života, preminula je naša draga

Teško je opisati bol i prazninu koju osjećamo od kada nisi sa nama.

Nedostaješ za sve trenutke koje donosi život, a koje smo trebali da dijelimo zajedno.

Tvoji: IVAN, ANJA i VOJIN

ZORKA Vojinova DOMAZETOVIĆ rođena Mirković

Zbog novonastale situacije, sahrana će se obaviti 10. septembra, u krugu uže porodice, na gradskom groblju u Nikšiću.

ALEKSANDRA – TOTA LAGATORA

417

Dani prolaze, ali ne i sjećanje na tvoj lik i dobrotu.

Dana 11. septembra 2021. godine navršava se četrdeset dana od smrti naše drage Tvoj brat ANDRIJA, sinovac DANIEL i sinovična CATHARINA

Ožalošćeni: sin BOŠKO, ćerka SNEŽANA, sestre LJUBICA i RUŽA, unučad ALEKSEJ, VOJIN, ANDREJ, BORIS i ANA i ostala rodbina DOMAZETOVIĆ i MIRKOVIĆ 421

425 Dragoj snahi i ujni

NEVENKE Vladimirove KORDIĆ

MILOJKI BEGOVIĆ

Tog dana u 10.30 časova ispred crkve Sv. Mine u Šišićima održaćemo četrdesetodnevni pomen, u skladu sa epidemiološkim mjerama.

Sjećanje na Tebe čuvaćemo trajno u srcima!

ALEKSANDAR – TOTO LAGATOR

Dragi striko, prošlo je 40 tužnih dana od kada te nema među nama.

Uvijek ćeš biti u našim srcima i mislima jer neko ko je bio dobar kao ti se ne zaboravlja.

Zaova JOVANKA, zaovične GORANA, DRAGANA, SVETLANA i ANA sa porodicama

OŽALOŠĆENA PORODICA

410

Tvoji: sinovac DANIEL i sinovična CATHARINA

Posljednji pozdrav sestriću i bratu od tetke 422

428

DARKU BUŠKOVIĆU

Navršava se četrdeset dana od kako nas je napustio naš dragi

Navršava se šest mjeseci od kada nas je napustila naša

Počivaj u miru.

RUŽA, MILAN i NATAŠA sa porodicama

ALEKSANDAR – TOTO LAGATOR

419

VIŠNJA Radomirova BAČIĆ

Kumu

Draga Vinjo, preteško je živjeti bez tebe. Nedostaje tvoja ljubav, pažnja i predanost porodici koju si nesebično pružala.

Počivaj u miru.

Majka, ROSA i brat STANKO

STANKU BJELICI Teško je prihvatiti prerani odlazak. Čovjek koji je život živio dobrom i mirnom dušom.

427

SENKA KRALJEVIĆ

S ljubavlju i tugom čuvaćemo uspomenu na tebe.

Uvijek ćeš biti u našim mislima i srcima.

Počivaj u miru.

Brat od ujaka ZORAN – LJOLJO RADOVIĆ sa porodicom

424

e-mail: oglasno@t-com.me

423

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. septembar 2021.

Dana 10. septembra 2021. navršava se 40 dana od smrti našeg dragog

Dana 13. septembra navršava se godina dana od smrti mog brata

37

Dana 13. septembra navršava se godina dana od smrti mog dobrog i plemenitog sina

NEBOJŠE BELOJEVIĆA NEBOJŠE BELOJEVIĆA

MILANA Božovog JANKOVIĆA Toga dana u 9 časova uža porodica će posjetiti njegov grob u Drušićima. Umjesto pomena porodica je uplatila prilog hramu „Sveti Nikola“ Drušići, za održavanje lokalnog groblja.

Koristimo priliku da se zahvalimo na pruženoj zdravstvenoj njezi, razumijevanju i pažnji prema pacijentu, dr Draganu Soratu, dr Sretenu Rajkoviću i medicinskom osoblju hirurškog odjeljenja, dr Suzani Ivanović, dr Nataši Jušković i medicinskom osoblju internog odeljenja „Danilo I“ na Cetinju.

Dr Mariji Vuletić i medicinskim radnicima Doma zdravlja Cetinje koji su pružali Milanu pomoć tokom njegove bolesti.

Posebnu zahvalnost iskazujemo rodbini, kumovima i prijateljima koji su 3. avgusta ispratili Milana na vječni počinak, takođe zahvaljujemo svima koji su putem telegrama i telefonom izjavili saučešće porodici.

Vrijeme ublažava bol ali ne briše naša sjećanja na sve lijepe trenutke provedene sa tobom, na čemu smo ti neizmjerno zahvalni.

Počivaj u miru.

Boli praznina koja nikada neće biti popunjena.

Bole riječi koje nijesmo rekli, a mogli smo.

Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja.

Boli to što znam da nikada više nećemo biti zajedno.

Sestra SONJA 388

1964 – 2020.

Nebo, sine, dan i prođe, a noć nikako. Vrijeme ide, a ja te i dalje čekam da dođeš i uneseš radost... Čekam tvoj osmijeh i vedri duh koji su te činili posebnim.

Ne mogu, sine, da se pomirim sa tvojim odlaskom.

Počivaj kraj oca Momčila, anđele moj.

Mir duši tvojoj.

Godina dana je od smrti naše drage

Majka SENKA 397 Godina dana je od smrti našeg

OŽALOŠĆENA PORODICA 400

VOJKE Radovanove VUKČEVIĆ

Četrdeset je dana od kada nije sa nama naš dragi

Prošla je prva godina od kako nijesi sa nama, a u mislima i srcu si svakog dana. Tvoja plemenita duša, častan i čestit život zaslužuju poštovanje, zahvalnost i vječno sjećanje.

Počivaj u miru.

Porodica VUKČEVIĆ

MILAN JANKOVIĆ S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tvoj dragi i plemeniti lik.

Sestra MIRA sa porodicom 392

NEBA Nedostaješ nam da zajedno dijelimo radost i sreću.

Bićeš uvijek voljen i nikad zaboravljen.

394

Tvoje bratanične: SENKA, NEDA i MILICA sa porodicama

Godina dana je od smrti naše drage babe i prababe

398

Prošlo je tužnih i teških 40 dana od smrti moga sina

Godina dana prođe od smrti našeg dragog

VOJKE VUKČEVIĆ MILANA Božovog JANKOVIĆA Dragi sine, nemoj da ti majčine suze remete mir i spokoj koji si našao kod tvog oca Boža.

Počivaj u miru, moj voljeni sine.

401

Tvoja velika ljubav i topli zagrljaji uvijek će ostati u našim sjećanjima.

NEBOJŠE BELOJEVIĆA

Majka DARINKA

Двије године су од одласка нашег драгог

VASKO, VESNA i MILJAN sa porodicama Uspomena ne fali, fališ nam ti. Živjećeš u nama vječno.

395 Godina dana je od smrti naše majke, svekrve, babe i prababe

Brat SAŠA i snaha MIRA 399 Дана 11. септембра 2021. навршава се 40 дана од изненадне смрти нашег брата, стрица, ујака и ђевера

РАДОЊЕ ИВАНОВИЋА Тражимо те у дашку вјетра, у Његошевој, у мирису смокава и грожђа, у измаглици недочеканих јутара... Затворимо очи. Налазимо те у нашим срцима, сновима, предивним сјећањима препуним твојих досјетки, шала и савјета. А тамо си – насмијан, срећан, пожртвован, непревазиђен, наш најбољи Раде. Знамо да нас и даље чуваш и пазиш. Волимо те до бескраја.

VOJKE VUKČEVIĆ S ljubavlju, sjetom i poštovanjem čuvaćemo uspomenu na tebe.

DRAGOLJUB – ZEKO, LIDIJA, JOVANA i MILICA sa porodicom Твоје: ЂИНА, САНДРА, ИВА и НИНА

396

Вријеме пролази али бол и сјећање на тебе је непролазно.

Navršilo se 40 dana od smrti našeg dragog

387

Овим путем се захваљујемо свима који дођоше да изјаве саучешће, као и онима који то урадише путем телефона и телеграма.

Navršava se pola godine od smrti mog dragog zeta

Захваљујемо се Радоју и Милану Радуловићу а посебну захвалност дугујемо припадницима МУП-а – Жељку Јокићу и Здравку Ђуровићу, као и екипи ХМП-у – доктору Петру Лакићу, мед. техничару Горану Луковцу и Луки Ђурановићу. Умјесто четрдесетодневног помена прилажемо 200 е за одржавањље гробља. Ми, његови најближи, ћемо обићи вјечну кућу у суботу, у 10 часова.

BOŽA BAKOVIĆA NIKOLE VUJAŠKOVIĆA

Prolazi dan za danom, a sećanje na tebe i tuga zbog tvog preranog odlaska u našim srcima samo su dublje i veće.

Svakim tim novim danom, čuvaćemo te od zaborava.

Sa ljubavlju i poštovanjem čuvaću te od zaborava

406

Ожалошћена породица РАДУЛОВИЋ

Tvoji: MIŠKO, NOVELJA i MARKO 409

RADA VUKOVIĆ sa porodicom

МИЛОРАДА – ЂОЛА Илијинога РАДУЛОВИЋА

405

e-mail: oglasno@t-com.me

38

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. septembar 2021.

Poslovna oznaka I.br.2435/2019 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca DOO “IK REAL” iz Podgorice, Bracana Bracanovića br. 49, koga zastupa izvršni direktor Milena Klikovac Mašanović, a nju po punomoćju Saša Babović, adv. iz Podgorice, ul. Kralja Nikole br. 76, protiv izvršnog dužnika Kalezić Željko, iz Podgorice, ul. Jovana Popovića Lipovca br. 21, radi naplate novčanog potraživanja, dana 08.09.2021. godine, donio je

Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

Suvlasniku Kalezić Stojanki, sa poslednjom poznatom adresom – Blaža Jovanovića br.25, vrši se dostavljanje Zaključka o prvoj prodaji od 08.09.2021.godine, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.

S tim u vezi potrebno da se dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorica.

Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

Poslovni broj: I.br.2715/15 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca PRVA BANKA CG osnovana 1901.godine AD Podgorica, koga zastupa advokat Dragoljub Đukanović iz Podgorice, ul. Moskovska br.169, protiv izvršnih dužnika: 1. Mrvaljević Ćetka iz Nikšića, Grebice bb, i 2.Mrvaljević Draška iz Podgorice, ul. Fruškogorska br.41, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 24.877,92 eura, na osnovu izvršne isprave –ugovora o hipoteci ovjerenog kod Osnovnog suda u Nikšiću pod brojem Ov.br.3925/2007 dana 27.03.2007. godine, dana 09.09.2021. godine, u smislu člana 45 ZIO-a, donio je odluku o

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika

Izvršnom dužniku II reda Mrvaljević Drašku iz Podgorice, ul. Fruškogorska br.41, vrši se dostavljanje Zapisnika o odlaganju XI prodaje nepokretnosti poslovne oznake I. br.2715/15 od 09.09.2021.godine.Izvršni dužnik II reda Mrvaljević Draško iz Podgorice, se može obratiti javnom izvršitelju Maji Ajković na adresu Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću i to u roku od 5 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja Zapisnika o odlaganju XI prodaje nepokretnosti poslovne oznake I.br.2715/15 od 09.09.2021.godine.Upozorava se izvršni dužnik II reda Mrvaljević Draško iz Podgorice, da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno dostavljanje u dnevnom štampanom mediju.

Nikšić, 09.09.2021.godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Javni izvršitelj Bijelo Polje Dejan Čogurić Ul.Slobode br.10,II sprat I.br.1973/2020 Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja, Ul.Slobode br.10, u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca Privredno društvo B2 Kapital DOO, Trg nezavisnosti 1/1, Podgorica, koga zastupa advokatska kancelarija “Vuković & Partners” iz Beograda, protiv izvršnih dužnika Bogića Rakočevića, Momira Rakočevića, Željka Rakočevića i Milije Rakočevića, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, prodajom nepokretnosti izvršnih dužnika, u smislu čl.45 ZIO-a, dana 09.09.2021 godine, donio je

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika)

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

I.br.1688/15 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnih povjerilaca Živanović Ilije, Čapunović Ljiljane i Živanović Ivane iz Ulcinja, protiv izvršnog dužnika Vukoslavčević Esme iz Ulcinja, radi diobe prodajom nepokretnosti, na osnovu izvršne isprave-rješenja Osnovnog suda u Ulcinju Rs.br.27/08 od 03.07.2009.godine, donio je dana 01.09.2021.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE pedesettreća prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti koje su upisane u Ln.br.4048 KO Ulcinj, označene u A listu kao: kat.parc.br.2788 po kulturi dvorište u pov. od 135m2, kat.parc.br.2788, br. zgrade 1 po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 128m2, kat.parc.br.2788, br. zgrade 2 po kulturi porodična stambena zgrada u pov. od 19m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 3, po kulturi pomoćna zgrada u pov. od 23m2; te posebnih djelova objekta evidentiranih u V listu kao:kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD 979, spratost P1 u površini od 128m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD 1, spratnost P u pov. od 50m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 1, PD2, spratnost P1 u pov. od 86m2, kat.parc. br.2788 br. zgrade 2 PD 979, spratnost P u pov. od 19m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 2, PD1 spratnost P u pov. od 18m2, kat.parc.br.2788 br. zgrade 3, PD982, spratnost P u pov. od 23m2, II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 27.09.2021.godine u 10,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je zaključkom od 01.08.2016.godine i iznosi 246.375,00€.

IV Na ovoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod ½ te vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 01.09.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Izvršnim dužnicima Momiru Rakočeviću, sa poslednjom poznatom adresom Ul.Miodraga Bulatovića br.25, Bijelo Polje, Željku Rakočeviću, sa poslednjom poznatom adresom Ul.Miodraga Bulatovića br.125, Bijelo Polje i Miliji Rakočeviću sa poslednjom poznatom adresom Lješnica bb, Bijelo Polje, vrši se dostavljanje pismena: rješenje o izvršenju I. br.1973/2020 od 16.10.2020 godine, sa prilozima.

Izvršni dužnici Momir Rakočević, Željko Rakočević i Milija Rakočević, mogu se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju, i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena.

Upozoravaju se izvršni dužnici da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u ovom štampanom mediju.

U Bijelom Polju 09.09.2021 godine Javni izvršitelj Čogurić Dejan

Poslovni broj: I.br.1859/15 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca PRVA BANKA CG osnovana 1901.godine AD Podgorica, koga zastupa advokat Dragoljub Đukanović iz Podgorice, ul. Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika Pešalj Dragoljuba iz Nikšića, Studenca bb, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp.

47.827,97 eura, na osnovu izvršne isprave –presude Osnovnog suda u Nikšiću pod P. br.1682/10 od 05.12.2011.godine, dana 09.09.2021.godine, u smislu člana 45 ZIO-a, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Pešalj Dragoljubu iz Nikšića, Studenca bb, vrši se dostavljanje Zapisnika o XX prodaji nepokretnosti I.br.1859/15 od 09.09.2021.god, i Zaključka o XXI prodaji nepokretnosti I.br.1859/15 od 09.09.2021.god.

Izvršni dužnik Pešalj Dragoljub iz Nikšića se može obratiti javnom izvršitelju Maji Ajković na adresu Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću i to u roku od 5 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja Zapisnika o XX prodaji nepokretnosti I.br.1859/15 od 09.09.2021.god, i Zaključka o XXI prodaji nepokretnosti I.br.1859/15 od 09.09.2021.god.

Upozorava se izvršni dužnik Pešalj Dragoljub iz Nikšića da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno dostavljanje u dnevnom štampanom mediju.

Nikšić, 09.09.2021.godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

Petak, 10. septembar 2021.

Marketing

39

40 Marketing

Petak, 10. septembar 2021.

11. септембар 2021. | година II | број 80

FARSA ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ФАРИСЕЈИ И ФАРСЕ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ISSN 2704-5226

Н

оћ између 4. и 5. септембра остаће запамћена за грађанке и грађане Цетиња, за грађанке и грађане Црне Горе, али и за њихове пријатеље и рођаке, новинаре, малобројне политикологе, социологе и неколицину регионалних активиста и политичара којима је заиста било важно све оно што се у Црној Гори те ноћи дешавало и све оно што ће се, у будућности, дешавати због ње. Немогуће је било не имати асоцијативни низ који нас је опет и по ко зна који пут узнемирујуће вратио у деведесете, право у слике силе и насиља на овоземаљским територијама, у име „небеских тема“. Као онда... Остаће за историју прича о томе како се ових дана на Цетињу хеликоптерима, гуменим мецима, сузавцем и панцирима стизало до светиња. Призор који би у сваком здраво организованом друштву морао бити незамислив. Узнемирујућа је чињеница, и њу би коначно требало признати, да септембра 2021. ни Црна Гора ни Србија нису „здраве“ државе – јер нису, наиме, издржале доследну догматску паљбу и индоктринацију (окамењеним идеолошким матрицама) идеолога српског јединства и српског света. У агонијама које обје државе, и Србија и Црна Гора, проживљавају, свака на свој начин и у којима су њихови свјеснији грађани истовремено и њихови таоци, чини се да једино што, post festum можемо, јесте упорно одгонетање свих до сада понуђених политичких фарси и упорно препознавање политичких фарисеја којима је до интереса грађана стало таман толико колико може да стане у неколико вишедеценијских сачуваних политикантско-утилитарно-хушкачких флоскула о вјечно угроженом Народу и његовој борби и праву на свете територије. Могу се грађани по сопственој вољи опредијелити за неки од бројних синонима који се у жаргону користе за оно што називамо фарсичним догађањем, битно је само да их, макар се то и не догодило онда када је требало, препознају. Тај лавиринт синонима могао би уједно послужити и као семантички путоказ и оријентир, као одговор на питање у чему смо се заправо затекли: у лакрдији, шареној лажи, шаради, подвали, ујдурми, демагогији, смијурији, обмани, рашомонијади, траги-

ОДЛАЗАК НАКОН УСTОЛИЧЕЊА

НИЈЕ, МЕЂУТИМ, ЛАКО У ПРАВИ ЧАС ПРЕПОЗНАТИ ФАРИСЕЈЕ. КАКО У ПРОЛИФЕРАЦИЈИ ПРИЧА О ЧОВЈЕКОЉУБЉУ, МИЛОСРЂУ, ПРАВДИ, ПРАШТАЊУ И МИРОТВОРЕЊУ РАЗДВОЈИТИ ИСТИНУ ОД ЛАЖИ, РЕАЛНОСТ ОД ФАРСЕ? МОЖДА ЈЕ НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ МЕТОД ПРЕПОЗНАВАЊА УПРАВО ОНАЈ НА КОЈИ, ИЗВАН НАУЧНИХ ТЕОРИЈА, УПУЋУЈЕ НОВОЗАВЈЕТНА ПАРАДИГМА: „ПОЗНАЋЕТЕ ИХ ПО ДЕЛИМА ЊИХОВИМ“ комедији, травестији, замјени теза, подметачини, гротесци, лажи, мимикрији, политикантској провокацији, фатаморгани, или, можда најједноставније, политичкој свињарији? Уколико је садашњост фрустрирајуће нечитљива увијек се можемо вратити познатим политичким теоријама. Према Карлу Поперу, један од основних ставова идеологија тоталитаризама јесте истицање разлике између грађанске моралности и историјске одговорности државе, којој су, у циљу остваривања и очувања „виших“ интереса и моћи, дозвољени сваковрсна пропаганда и извртање истине. Етичка мјерила су овдје супституисана вјештином обмањивања: „Ако је лаж била успјешна, онда то није била лаж, пошто људи нису били обманути с обзиром на њихов суштин-

ски циљ“. У овом смислу Попер дефинише и фашистичко обраћање масама као обраћање ирационалном: „Фашистичко обраћање ’људској природи’ је обраћање нашим страстима, нашим колективистичким мистичким потребама, ’непознатом човјеку’“. Указивање на повезаности између масовне психологије фашизма и метафизичко-мистичко-ирационалног мишљења и вјеровања у божанско послање Вође налазимо и код Вилхелма Рајха: „За структуру је фашиста карактеристично метафизичко мишљење, побожност, подређеност апстрактним етичким идеалима и вјера у божанско посланство ’вође’“. Према Рајху, овакви „темељни потези“ у мишљењу повезани су са „дубљим слојем“ који је одређен изразитом ауторитативном

везаношћу за нацију и идеал вође: „Вјера у људе рођене да господују постаје покретном опругом везаности националсоцијалистичких маса уз ’вођу’, а постаје и психологијском подлогом властитог добровољног уврштавања међу сљедбенике“. Ову масу сљедбеника Хана Арент је, дефинишући изворе тоталитаризма, видјела као међусобно стопљене људске агрегате без својстава који постају идеално оруђе режима и који тако амалгамисани творе нешто попут гигантског колективног тијела: „Као потпуна опречност диференцираној структури каква је народ, маса се“, по Хани Арент, „лако продаје утицају власти која предузима да једногласност изгради стапањем гомила из којих мора да буде одстрањена свака димензија заједништва“. Хана Арент упућује

и на чињеницу да тоталитарна власт, без обзира на специфичну политичку традицију или посебан духовни извор своје идеологије, класе увијек претвара у масе, замјењује партијски систем не једнопартијском диктатуром него масовним покретом, помјера тежиште моћи са војске на полицију а у спољној политици јасно стреми доминацији. Тотални терор, као незаобилазни и примарни супстрат тоталитарне власти „збијајући људе... уништава простор између њих“ те се не може рећи „да тоталитарна власт просто ограничава појединачне слободе или укида суштинске слободе (...)“ него да она уништава најважнији предуслов слободе „а то је просто могућност кретања, која се не може остварити без простора“. Није, међутим, лако у прави час препознати фарисеје. Како у пролиферацији прича о човјекољубљу, милосрђу, правди, праштању и миротворењу раздвојити истину од лажи, реалност од фарсе? Можда је најједноставнији метод препознавања управо онај на који, изван научних теорија, упућује новозавјетна парадигма: „Познаћете их по делима њиховим“. 

2

Б

ило је неколико добрих слика и прилика Црне Горе приликом устоличења Јоаникија. Ове су биле доминантне. Храм у Подгорици у тоталу а у предњем плану с лијеве стране слика Св. Саве која нам је дошла главе. Сва династија Петровић у позадини у другом плану и мејк-ап издању. У тв кадру, такође у предњем плану, дан уочи устоличења Јоаникија, министар капиталних инвестиција Црне Горе М. Бојанић. Приступио је да подржи капиталну издају Црне Горе из првог реда. Понеким Љешњанима то иде за руком ка’да су из Куча а не из једне од четири Нахије које су твориле и створиле Црну Гору. Прије стотињак година, у вријеме Божићног устанка, једном његовом презимењаку (објавио акад. Нико Мартиновић а поновио Ј. Брковић) иśекли су језик на фете, ка краставац за салату, јер је скривао комите. Остао је без језика, али не без гласа за Црну Гору. Његов не далеки потомак (не дај боже род?) с́едником у првом реду исплазио је језик својој Црној Гори. (Плажење је, иначе, особина недораслих и инфериорних). Протекла власт, као и текућа, с избјеглицама и издајицама девастирала је 30 година Црну Гору. Знало се још давно која је ура, али и да ће та УРА доћи. Морала је доћи кад одавно знамо и причамо... да на крају мора да испадне тако већ никако. Оних година, које сад избијају на нос, она власт је неком обогаћеном несоју избјеглици, допуштила да девастира и Иванова корита, мјесто историјске Народне скупштине из доба Вла-

ТУ СМО…

ДУГЕ ЦИЈЕВИ И ПАНЦИЈЕРИ SLOBODNARIJEC.NET

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

11. септембар 2021.

НАРОДНА СКУПШТИНА ПРЕД ЦЕТИЊСКИМ МАНАСТОРОМ: Што нас купиш кад зборити нећеш...!

дике Данила и Горског вијенца. ‚90-их је тај несој-избјеглица уз помоћ домаћих обогаћених несоја, подигао импровизоване и кич бисте династије Петровића. Поставио их је у поретку ,,кола српских сестара“ и близу шуме да лакше стркну у четнике кад дође моменат за то. Ето их сад иза храма у ПГ на вјечној четничкој стражи, јер је увозни Србин, на мјесту Црногорске скупштине под Ловћеном, утемељио убјегличко српство. Дакле, ,,српски

свет“ као слет играју се по Црној Гори на црна јата а кренули су благовремено у зла доба и времена, испод Ловћена. Како је данашњи србо-владика Јао-никије ушао на Цетиње, тако су ушли Срби 1918. па Италијани у 1941. с том разликом што су они били странци, а ово су домаћи издајници под безбједносном логистиком домаћих издајника, полиције. Кад се то десило црногорској држави ‚918. а други пут раздржављеној

Црној Гори ‚941. избио је устанак. У првом су изгинули Црногорци, а у другом су изгинули и окупатор и домаћи издајници и... Срби би у својој ласцивној доскочици рекли... И опет ће ако буде среће. Може неко од ових владалачких ћутука, аутора овог текста, због оваквих ,,хушкачких“ асоцијација позвати на одговорност, али српске нарцисоидне паралеле из повијести су неопходне и неизбјежне. Чак то и прижељкујем

КАКО ЈЕ ДАНАШЊИ СРБОВЛАДИКА ЈАО-НИКИЈЕ УШАО НА ЦЕТИЊЕ, ТАКО СУ УШЛИ СРБИ 1918. ПА ИТАЛИЈАНИ 1941. С ТОМ РАЗЛИКОМ ШТО СУ ОНИ БИЛИ СТРАНЦИ, А ОВО СУ ДОМАЋИ ИЗДАЈНИЦИ ПОД БЕЗБЈЕДНОСНОМ ЛОГИСТИКОМ ДОМАЋИХ ИЗДАЈНИКА, ПОЛИЦИЈЕ. КАД СЕ ТО ДЕСИЛО ЦРНОГОРСКОЈ ДРЖАВИ ’918. А ДРУГИ ПУТ РАЗДРЖАВЉЕНОЈ ЦРНОЈ ГОРИ ’941. ИЗБИО ЈЕ УСТАНАК да их пред судом, а у име народа, прозовем издајницима најгорег соја и туђег кроја. Онај ваздушни мост са Румије из 1995. морао је једнога дана докучити ‚другу’ обалу под Ловћеном. Ко то није знао и препознао не заслужује да управља Црном Гором. На том испиту пали су сви савјетници и академици и сви универзитетски посленици од те струке и странке. Све их је постављала власт или у најмању руку промовисала. Један од кључних савјетника из врха власти (која је сад на дну) је пред лањске изборе ауторитативно рекао како ће све то ,,бити добро“. Не знам ђе је сада, али сам сигуран да му није добро у глави. Заглавио је у незнању, а још више у наразумијевању политичке историје на овим просторима. Тај предаје на универзитету а нека импровизована предавања држа је и политичарима ‚a la kart’. Кад су тај сервирани ‚специјалитет куће’ покушали исповраћали су и џигерице. Па ћу се

О ПОДЈЕЛАМА И ВЛАДАЊУ

НОВО СРЕДЊОВЈЕКОВЉЕ Р

ијеч је француска. Farce је лакрдија, шаљива игра ниске комике. Лакомислена и вулгарна комедија. У пренесеном смислу значи шаљив, непристојан испад. Имате ли осјећај да живимо вријеме у којем је фарса правило политичке игре а поимање, одмјереност, једноставност, одлучност, јасноћа, само заостали реликвијар неких других времена? И да је актуална сцена права лакрдија и папрена шала, с грубим, драстичним и јефтиним хумором постала правило? Личи ли вам сувремени политички живот у Црној Гори на средњовјековна црквена приказања, а монотонија његова опетовања на наивне и отужне библијске и хагиографске сцене? Није ли тематика црквених ходочашћа заправо нешто што се, ниоткуд позвано, наметнуло црногорској сувремености 21. вијека? Прозирност којом црква, и то она која се позива на тисућљетно сербско присуство у Црној Гори, манипулира народом, више је него очита. Никакве друге конфесије она не подноси нити уважава. Инструментализирајући вјерске осјећаје - иако не знам како сувремени вјерник поима и осјећа божје присуство, осим као црквом посредовано небеско посланство на Земљи - православље СПЦ у Црној Гори на врло груб начин господари не само земаљским него и духовним

насљеђем Црногораца. Она их, на уста дневне политике, најприје негира као национални ентитет. Они тако нису ништа друго него „браћа у Христу“ с већим и по њиховим пројекцијама in spe већинским народом, Србима. Нитко од Срба у Црној Гори не може рећи да су његова права угрожена, неиспуњена, упитна или потискивана. Напротив, у односу на припаднике других народа, њихова су грађанска и национална, вјерска и индивидуална, радна, мировинска, власничка и уставна права више него реализирана и гарантирана. Јесу ли то уједно и слабости црногорске политике? Јесу ли и други народносни припадници у истој позицији? Што је с црногорским Албанцима, Ромима, Бошњацима, Хрватима? Имају ли они једнако, пропорционално учешће у извршној, законодавној и судској власти? Будимо поштени, мањинци су најчешће заставица, да не кажем смоквин лист на тијелу службене политике. Нису ли и Србија и Црна Гора у томе огледни примјери у регији? Имају ли мањинци ресоре или само покривају мања или већа очекивања европских политика? Нису ли мјесто предсједнице Владе Србије или потпредсједника Владе Црне Горе уједно илустративни примјери

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ПОДСЈЕЋА НА ДОГАЂАЊЕ НАРОДА ИЗ 90-ИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВИЈЕКА. ПАЛИ ОПАСНЕ ВАТРЕ НЕТРПЕЉИВОСТИ. ИЗЛАЖЕ СВОЈУ ПОЛИТИЧКУ ДИКЦИЈУ УЛИЦИ, КАО ШТО МЛАДЕ ЉУДЕ ИЗРУЧУЈЕ ТРОТОАРИМА, ТРГОВИМА, СКУПОВИМА, НЕМИРИМА. СВЈЕСНО УНИШТАВА СЛОБОДАРСКИ ДУХ ЦРНОГОРСТВА. РАЧУНА С ТИМЕ ДА ЋЕ ПРИЗИВАЊЕ ИКОНОГРАФИЈЕ ЦРКВЕ УВЕСТИ НОВИ РАДИКАЛИСТИЧКИ ГОВОР МРЖЊЕ МЕЂУ СТАНОВНИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ

БОРБА

како народносна припадност не значи и политичку различност? Обоје су унисони присташе политика које су у својој основи недемократске и клери-

калне. Ни у једној ни у другој службеној политици не видим мјеста толеранцији, посебно не вјерској. Искључива и плутократска, медиокритетска и

партитократска, власт употребљава вјеру. Поставља на сцену ново средњовјековље. Подсјећа на догађање народа из 90-их година прошлог вијека. Пали опасне ватре нетрпељивости. Излаже своју политичку дикцију улици, као што младе људе изручује тротоарима, трговима, скуповима, немирима. Свјесно уништава слободарски дух црногорства. Рачуна с тиме да ће призивање иконографије цркве увести нови радикалистички говор мржње међу становнике Црне Горе. Неколико дана раније него ће се устоличити митрополит и десетак дана прије него ће изаћи нови Култ пишем овај текст. Нитко не може бити пророк и знати какав ће се сценариј одиграти на Цетињу. Крајње је неукусно што власт, и црквена и свјетовна, одбија сугестије да се тај чин обави негдје другдје. Не у зјеници црногорства, Цетињском манастиру. Јасно поручују тиме да Црна Гора није своја него њихова. Теократска, атавистична, архаична и регресивна. Свакоме је јасно да се тиме свјесно, тенденциозно и непромишљено изазивају напетости, етничке и етичке. Црногорци и црногорски грађани који се сматрају Србима бојим се да ће пасти у замку све већег међусобног раздора. Коме то одговара? Није ли на дјелу стара римска девиза: Divide et impera, Подијели па владај. Уосталом, зашто се у само годину дана нове власти физиономија Црне Горе изобличила из модерне у клерикалну државу? Како су толики млади људи по-

3

11. септембар 2021.

сад подупријети једним изумрлим епским пјесником из прошлог вијека који је понародски слабе ‚учитеље’ овако сатирисао: ,,Шта ће рећи јадни ђаци куку мајци, када виде професоре како пишу и говоре?“ Углавном, Црна Гора се примакла оној категорији која се и у региону и од Европе (над)гледа као сироче: ,,Сирак тужни без иђе икога... Племе моје сном мртвијем спава... Суза моја нема родитеља...“ Да има и старатеља, било би донекле утјешно, али независној држави нема утјехе... Па опет да се помогнемо Његошем кад је већ све, залуду, река о нама. Он каже за Црну Гору Владике Данила да је и ,,без надзиратеља“... и тако наредна три вијека без лијека! Стално на боловању. Успавали су је незналице на сваком мјесту, кораку и нивоу. Црногорској оскудној и убогој интелигенцији од Универзитета до академије ЦАНУ, ближа је романтичарско перверзна порука, без икаквог утемељења у стварности. ,,Онамо ‚намо за брда она...“ него овамо за брда ова кад их већ имамо напретек. Ајмо још једном да парафразирамо и мало коригујемо Његоша... Незнање је цар зла свакојега па стога и не треба дужити кад знамо да смо на краткој стази до (без)циља који је препознатљив одавно. Препуштили смо се, добре воље, онима за које сам записао у своју књигу утисака ,,Прчизми“: ,,Тако је како је. Што виши примитивац то већи Србин.“ Окупирани смо изнутра од тих.

P.S. Али бити на крају у праву једнако је као и бити на почетку у криву. М.Р.Ш. 

стали преко ноћи вјерски фанатици? Запажам све жешће подизање напетости око устоличења на црквено владарско пријестоље у Цетињском манастиру. Горке и оптужујуће ријечи чују се с обје стране политичке сцене. Опозиција у парламенту не присуствује сједницама. Иако примају више него пристојне плаће заступника. Мала Црна Гора трпи многоструку кризу: пандемијску, економску, политичку. Од устоличења нове власти врше се чистке на свим разинама управљања. Мафија и корупција узурпирају црногорско друштво и државу. Легитимна црквена мафија, паралелна власт у Црној Гори, ликује и доминира духовним животом земље. Осим ријетких изнимака и једне друштвене групе, интелектуалци и академици шуте. Питам се, није ли све само добро уиграна, договорена фарса, пуна грубих шала и обрата, у којој карикатуралност ситуације и искривљено виђење свијета не може надомјестити ни освједочена храброст грађана Црне Горе? Да се вјешто дистанцирају од патетичних политичких губитника и крену својим путем оштроумних, смјелих, разборитих људи. Који ће на трагу својих много тежих повијесних тренутака знати рећи не. И изабрати отпор потирању и негирању. Уосталом, коме би требала Црна Гора претворена у радикалистичку, десничарску, ортодоксну покрајину, исцрпљену борбом између иконодула, иконопоклоника и иконокласта, непоштоватеља икона? И зар се све што вриједи у црногорској стварности заиста свело на икономанију? Црногорци, не љубите ланце, поручује давни ехо најпознатијег владике. 

МАРА БАБОВИЋ

У ИМЕ ИМАГИНАРНОГ КОЛЕКТИВНОГ

СРПСКИ СВЕТ

ДОЧЕК ПОРФИРИЈА ИСПРЕД ХРАМА ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ПОДГОРИЦИ

СВОЈЕ НЕ ДАМО, ТУЂЕ НЕЋЕМО, АЛИ ОКРЕНИ-ОБРНИ, НА КРАЈУ, СВЕ ЈЕ ИПАК НАШЕ. НИЈЕ ЧУДО ДА ЈЕ КЛЕПТОКРАТИЈА МАЈКА СВИХ СРПСКИХ ПОЛИТИЧКИХ СИСТЕМА И ТАЈНИ САДРЖАЈ, ФИЛ И ПУЊЕЊЕ СВИХ, ИНАЧЕ, ИДЕОЛОШКИ ДИЈАМЕТРАЛНО СУПРОТНИХ СРПСКИХ ДРЖАВА

РАЈКО РАДОВИЋ

Ц

рногорци су нам забили нож у леђа - као гром из ведра неба ће Велизар, наставник српског језика који то баш и није. Из накнадног разговора, схватам то да он, заправо, ради у некој кладионици близу Рашке зато што других веза за запослење није имао. Како су то Црногорци Србима забили нож у леђа? питам га помало лењо док заједно испијамо јутарњу кафу, јер одговор и онако унапред знам. То ће бити, слутим, она стандардна реплика свих Срба који нису сасвим сами и онда када су као Велизар самцити да самцитији не могу бити и који себе онда вазда доживљавају у првом лицу множине, не једнине. Они који наступају као „ми“ не као „ја“, и као „наши“ од ми, односно оно екстра „ми“ као више и од нас самих и од оног ми у чисто граматичком смислу, они „ми“ као виши род и број и крв, српски народ и Срби по вокацији када другог посла и тако нема, износе личне ставове у име имагинарног колектива са нарочитим ауторитетом у гласу. „Па видиш шта су нам те комите радиле по Цетињу. Руше нам, бре, ограде манастира, блокирају нам град. Ето! А признали су и Косово.“ без даха ће Велизар, а нека луда тама му мрачи плаве очи док се слади ратлуком. Шећер и бес, иду, примећујем заједно као уље и ватра код национално острашћених појединаца као он. Али, онда му неки очерупани голуб, рашки локалац, неко пернато страшило у ниском лету изнад вароши, које за собом изгледа вуче кишне облаке, испусти позамшан падобран птичијег измета право на кравату јарко црвене боје и Велизар занеми, блед као флека коју му је летећи пацов оставио на поклон у пролазу. Док му чачкалица од ратлука још виси из угла усана, он гледа пут неба а само, изгледа, види додатне

слојеве свесрпске неправде у облацима и настајању. И одједном човек схвати да је код Срба задојених клицом национализма, и оних Срба, који као Велизар, говоре само и ексклузивно српски да би их цео свет разумео, појам „издаје“, заправо, у дослуху са неком алотропском модификацијом фарсе али у оном изворном, латинском смислу те речи. Латински појам farcire означава „пуњење“, односно трпање комичног материјала као неке врсте ad hoc фила између других важнијих, драмских садржаја. У средњем веку фарса је у Француској била комични предах између религиозних сцена литургијске драме. Али код нас је фарса задобила, на почетку 21. века, свенародну, политичку димензију. Фарса више није фил, већ је фил постао сваки други садржај, тесто ствари, основа свега и коначно исходиште свих других, привидно дубљих драма и истина. И док чисти птичији измет размазујући га, у ствари, још горе по кравати и карираном столњаку Велизар као да осећа, одједном, потребу да се правда: „Пази, нисам ја нацош, нисам фашиста, нисам чак ни четник. Ја сам националиста. Не дам своје, туђе нећу!“ Док то говори седа на сопствени кишобран и ломи га на пола. За тренутак апсурдност новонастале ситуације скоро намеће одређену дозу додатне емпатије за Велизара и док ситна јужно-србијанска киша почиње да сипи и ромиња из сивих облака које је довукао онај куси голуб мешанац, човек скоро пожели да му поверује на реч, да га загрли просто-срдачно, покровитељски и потапше га по рамену спортски. Могу да разумем Велизаров јад, дане у кладионци са тим светлећим бројевима и људима блатњавих ногу и клизавих а крмељивих очију, са лозовима у рукама, и све те утакмице Премијер лигe на екранима, сав тај хир боја и усамљеност која из свега тога неизбежно произилази, изолација, депреси-

ја чак. И схватам ту врсту потребе за идентификацијом са нечим већим од себе, са целом једном нацијом као нечим солиднијим и грандиознијим од себе самог. Али ће онда, напрасно, уча из кладионице, док у једној руци преврће поломљени кишобран, а врховима прстију друге скупља грумење шећера од ратлука размазујући, у ствари, голубији измет још ревносније по столу на моје очи сам себи да скочи у уста. Брзоплето, онако максималистички, као да са посебним гуштом прежвакава већ прежвакане и тиме увелико канибализоване сељачке труизме за недовољно обавештеног дошљака из белог света, каже не само то да су Црногорци Срби већ и да су то и Хрвати који су се само у међувремену покатоличили. Док су Бошњаци богумили који су Срби само им то нико на време није дојавио па су збуњени као стадо оваца залутали у Ислам. Срби су и Словенци и Македонци. Добар део Русина и Руса су Срби само причају неким другим акцентом. А ко су па Власи? Па Срби бре, само преко високе црне траве и без правог образовања. И одједаред Велизаров домаћински шовинизам који туђе неће, а своје не да испада да види трећим оком у свему живом своје монистичко огледало. Своје не дамо, туђе нећемо, али окрени-обрни, на крају, све је ипак наше. Није чудо да је клептократија мајка свих српских политичких система и тајни садржај, фил и пуњење свих, иначе, идеолошки дијаметрално супротних српских држава. Али одједном кроз завесу од кише Велизаров лик, са својом козијом брадицом и млохавим подочњацима, привиђа ми се не више само као лумпенпролетерски просветни радник у свесрпској недођији, већ и као неки чудни дистопијски сељак. Велизар ми се приказује као рурална варијација на тему Агент Смита из филма „Матрикс“ (1999.) у режији, ономад још браће, а сада трансродних се-

стара Лане и Лили Вачауски, агент холограм који свом секантном дигиталношћу улази у друге органске материје, реже тела на пола и настањује их и пуни као образине вирусом своје психопатије, својим кратким спојевима нула и јединица. Али, у том slow motion кишном симулакруму између Велизара и Агента Смита трећи човек, напрасно, избија у први план. Црногорски премијер главом и брадом, не више као Борат већ више као Доктор Долитл из истоименог мјузикла у коме је Рекс Харисон тумачио сеоског, ирског ветеринара који прича са животињама из целог света, башкари се преда мном фино у кишној рашкој кафаници телепортован са Цетиња, где му је остало срце. Овде у мом рашком сну на јави премијер се појављује са круном од трња на глави као Исусу, али и са неким племенским, афричким трофејним прстеном у носу као вуду поглавица. Гледа ме зејтињавим погледом и каже: „Може свако о мени да мисли шта му драго, али нема свако право да прича било шта. А нарочито не ви, Радовићу.“ И видим онда да је црногорски премијер окружен неким чудним јатом гусака. И схватам да те гуске нису тек било какве гуске већ његови партијски гласноговорници, јатаци, телохранитељи и органски цyборг разглас. Те гуске су Кривокапићеви званични мегафони. Чим он нешто зуцне умрежене гуске отворе кљунове и преносе поруке. Визија је, нема шта, као са неке магично-реалистичне слике Фриде Кало, а ја се у рашком магновењу понадам да ће те гуске док је још времена и пре него што бритве буду исукане на Цетињу, док још само комите односе део по део ограде око Цетињског манастира, а само свето здање, изнутра, зли језици кажу, бране неки бивши београдски криминалци преобучени у монахе, на крају испасти оне римске гуске које су престоницу Римског царства спасиле од варвара својим грактањем када то нико није очекивао. 

4

11. септембар 2021.

КАКО ЧИТАТИ КАРИКАТУРАЛНОСТ ЈАНКО ЉУМОВИЋ

Ф

арса у позоришту и фарса у животу. Још један термин који долази из позоришта, настао нимало случајно. Знали су писци и продуценти античког позоришта да је порив пука такав да му треба понудити и нешто што није узвишеност комедије, о трагедији да и не говоримо. Након Аристофана и Плаута, којима је она била тек маргина у њиховом стваралаштву, фарса се конституише као жанр у средњем вијеку. Нијесу све сачуване, али довољан број јесте. Издвојимо једну од најпознатијих сачуваних фарси средњег вијека, Фарсу о адвокату Патлену. Фарса свој живот у позоришту наставља до данашњег дана, преко стапања са комедијом интриге или комедијом апсурда. Након позоришта успјешно је наставила и наставља свој живот у другим медијима, филму или телевизији. Толико успјешно живи, да је постала сам живот. Фарсичан живот. Ако само на основу једног елемента фарсе у позоришту, а то је тјелесно истицање лика и глумца, закорачимо у ствар-

УСПЈЕСИ БОЛЕСНИКА

ког живота као самог привидног (јер не-трагичног) живота.

КУЛТУРА ЕКРАНА НИЈЕ СПРИЈЕЧИЛА НОВЕ ФАРСИЧНЕ ПОЛИТИЧАРЕ ДА ДОБИЈАЈУ ИЗБОРЕ И ОСВАЈАЈУ ВЛАСТ. ШТО ФАРСИЧНИЈЕ, КАРИКАТУРАЛНИЈЕ, БАНАЛНИЈЕ ТО ВИШЕ ИЗГЛЕДА ГОДЕ ПУКУ. И КАО ШТО ИСТОРИЈА СВЈЕДОЧИ, ЊИХОВА ПОЈАВНОСТ НОСИ ВИСОКЕ РИЗИКЕ ПО ДРУШТВО. ОПАСНОСТ ЗА ДРУШТВО НЕЗАВИСНО ОД СТЕПЕНА ЊЕГОВЕ КУЛТУРЕ, ЊЕГОВИХ УМОВА… ност или тјелесност историјских личности, није тешко доћи до личности XX вијека које су својом појавом биле чиста фарса. Мусолини и Хитлер. Данас, након свега што је учинак лидера фашизма, читамо фарсично и њихов говор тијела. Неки истраживачи истичу да је тајна њиховог успјеха што су дошли на власт прије доба телевизије и њене масовне употребе. Да су били доступни и видљиви на тај начин, сматрају одређени теоретичари, можда и не би били у прилици да ураде све оно што су урадили. Плијенили су јавност својим запаљивим говорима путем радија, јавност је читала њихове прогласе, књиге. Посљедица је била прогресија Мусолинија и Хитлера, настајале су хиљаде и хиљаде малих Мусолинија и ма-

лих Хитлера. Масе су клицале и слиједиле вође. Упркос фарсичности или карикатуралности њихове појаве. Таква теорија је упитна, јер култура екрана није спријечила нове фарсичне политичаре да добијају изборе и освајају власт. Што фарсичније, карикатуралније, баналније то више изгледа годе пуку. И као што историја свједочи, њихова појавност носи високе ризике по друштво. Опасност за друштво независно од степена његове културе, његових умова, како то свједочи Њемачка у доба Трећег рајха. Фарсичан болесник који је покренуо фабрике смрти и Други свјетски рат. И када се великима може десити слом вриједности и тотална деструкција, како је тек лако унутар

малих доћи до живота у агонији. Знају то добро народи и народности бивше Југославије и њихове елите горе од руље, како је то давно Мирко Ковач објаснио у истоименој књизи есеја. Фарсичност овдашњих политичара је утолико наглашенија, јер су производ духа паланке, онога духа паланке у коме тешко успијева и појам трагичности. Радомир Константиновић то бриљантно објашњава: Трагедија до које ту, у одбијању трагедије, долази дух паланке, јесте трагедија ван-трагичности или трагедија нестварности, трагедија празнине до које се стиже у име ,,трезвености“, која хоће да зна шта је стварно а шта илузорно и која, одбијајући илузију и са њоме трагедију, а у име стварности, проналази ову произвољност вештач-

Свједочимо и даље одбијање трагедије, баш као и трагедију празнине до које се стиже у име ,,трезвености“. Каква фарса од црногорске политике и њеног прожимања унутар великосрпске. При томе је Дара из Смоковца најмање фарсична, јер њен дизајн припада трицама и кучинама патриотских игара деведесетих година XX вијека и транзиције која траје до данашњих дана. Баш како слично гласи поднаслов драме Отпад Љубомира Ђурковића, ваљда се још неко сјећа представе. Фарса тако постаје мјера политике и живота. Или како проговара Игуман Стефан у Горском вијенцу: Све се човјек брука са човјеком: /Гледа мајмун себе у зрцало! Данашње зрцало је екран мобилног телефона који не испуштамо из руку да бисмо били у току са текстом, звуком и сликом многобројних што имају штошта рећи, лишени сваке бруке и срамоте. Галерија опасних ликова, лајкова и коментара пуних мржње. Фарса, која изван позоришта нимало није смијешна. 

Црта Јована Мугоша

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ НАДА БУКИЛИЋ

В

уче се овај спори септембар и као багљиво теле повлачи ногу за ногом кроз блато плићака. Какав мјесец!? Од самог почетка досадан! Нема великих дешавања, чак ни народ да се деси; нема ничег посебног, ничег новог или необичног – све опет и поново исто! Досадно, мој Ристо! Празни дани за људе, али и за сироту и збуњену униформисану чељад, још празнији за врсне историчаре, чемер и јад за врле академике. Што год да учине, напишу, створе!

– све као да су из стогодишњих записа преписали... Нимало маште овај мјесец нема. Нема ничег што би мисли окупило на једном мјесту. Све је старо: и лишће и хеликоптери, и нова моралност и нова нормалност, и нови млади и нови лијепи и нови паметни... Мисли зује као изгубљене пчеле, док очи трагају за новошћу на познатим лицима (макар да је нека маска цвјетног дезена); у ходу хватам ухом хук ћукова из грана црног дрвећа и кроз засторе досаде вирим и тражим рјечне брзаке... Дајте било што, било што ново! Ничег нема. Или то ја, због околног плићака, не видим ништа... Зато се предајем тв каналима. Тражим живот на екрану. Трагам за старим, добрим новотаријама. За новим филмовима о старим епохама. Може тема из XVI вијека (дјелује ми баш свјеже), може и из XVIII (парфем-писма, пресовани цвјетић, еротика...), може и нешто из средине XX: партизани... савезници... Рајх... спашавање редова... Камбоџа... – ултра-ново! А онда почну ови талибани... и опет исто... Досадно. Зато сам се „закачила“ за документарце: Земља као планета животиња, Земља као планета биља и амеба, Земља као љепотица која се полако топи и одоздо и одозго... Земља док је још округла, јер, чини се, изравнаће је... Највише ми се свиђају документарци о животињама. Препоручујем, иако ме помало нервирају претенциозни сценарији.

ИСТО

ПРИЈЕ ЋЕ СЕ ЗЕМЉА ИСТОПИТИ НЕГО ШТО ЋЕ ЕВОЛУЦИЈА ОБАВИТИ ЗАПОЧЕТО! Оно као: аутор зна што мисли животињка? ‚Ајде? Или сам ја пресумњичава и неповјерљива због овог плићака. Углавном – свашта научих о пингвинима! О лавовима и змијама. Импресивни су. Нпр. лав у сјенци богате крошње мирно лежи и с времена на вријеме лијено зијевне – чека да му се муве скину са успаваних окица и лавићи размакну од њега, па да на миру поручки оно што му лавица донесе! Нико не једе док се он не засити!? Краљ! А онда, негдје 7. или 8., можда и 9. овога мјесеца господњег, налетјех на филм о шимпанзама! То је већ нешто између хигијенских навика XVI вијека и романтике XVIII, уз натрунке XX... Дакле: шимпанзе! Симпатични, весели, скакутави, за игру – како веле Васојевићи – располо-

жни, трче, скачу, беру воћкице, отимају једни другима лишће и гранчице, бишту се међусобно, чешкају и мазе. Искезе се један на другога, попну на дрвеће, па опет скоче на било кога, завриште, захуктају се, загаламе, да ти је милина гледати ту дивоту. Са достојанствене раздаљине посматра их повелик делија. Одмах му се види да је битан. И посебно расположан. Алфа мужјак! То му, ваљда, дође као први међу једнакима. Он надгледа, пази на све, умирује неваспитану младеж, а очима хвата погледе свих осталих. Као да им мисли лови. Дрвеће је пуно лијана, мајмунчићи се на њима љуљају лијево-десно; пуно је и разнобојног воћа које нестаје у устима вриједних берача за неколико секунди; и трава је пови-

сока, и жбуње богато: да женка очисти крзна своје дјечице, да се другарице међусобно ишчешу, да се мужјаци надмећу ко ће убрати већу грану, а ко брже скочити са једног жбуна на други. Док алфа мужјак све то гордо и са пажњом и даље прати. Вријеме тако пролази у изобиљу и животним радостима. Лијепо је гледат’ срећне шимпанзе. Вјероватно и алфа мужјак у томе ужива, ма колико се правио важан. Али, сунце је све јаче и јаче. Из дана у дан, земља се исушује, трава жути, дрвеће се разголићава, понестаје воћкица, а и воде је све мање. На концу настаје права суша. Одједном, из оног рајски богатог и зеленог окружења, мајмуни западају у очај несташице свега и свачега. Једва да мрава има. Алфа мужјак је забринут. Толико њих зависи од његове памети. Ђе је храна? Кад ће сунце минут’? Ђе је киша? Да ли да се пружи на нову територију. Гледа горе, па у поданике, па опет горе. А отуд га притиска врело, жуто небо. Алфа мужјаку је све теже. Опет лови мисли осталих – зна да ће безводна не-

воља кроз коју пролази његово племе о јаду и њега забавити. Па склизне са дрвета и приближи се једном од старијих шимпанзи. Овај га благонаклоно гледа и њежно помази. Саосјећа. Алфа мужјак му се посвећује: чешка га, па га биште... чак му и једну још зелену гранчицу поклања... Дирљива сцена сабораца. Касније ће обићи још неколико сличних мужјака, а све зато што му требају за одбрану трона. Јер, један од мужјака, један од оних вазда згоднијих и шармантнијих шимпанзи, спреман је за борбу. Хоће он на трон! Сви су гладни, уморни од жеге, нервозни, забринути због тога неба које их је заборавило и ништа им одозго не просипа, а он је као рођен да све то промијени! И кишу да дозове, ако да срећа јуначка... Кад је већ добра половина филма прошла и нарасле сцене очаја, изгубила сам основну нит и више нијесам могла концентрисано пратити та мајмунска посла... У сваком случају, побише се усред оне прашинчине, загаламише, замахаше свим и свачим; удри отуд, удри одонут, падни, устани, заврти се, оклизни... И таман пред расплетом одсудне битке, пуче небо, расцијепи се напола, и суну киша као да ју је бог први пут створио. Обрадоваше се и бијени и пребијени, и јачи и најјачи, и младо и старо. Сви! И сви расположни зинуше у небо. Ууух. Опет исто. Знао је сценариста што треба снимати. Јер, чим је рај озеленио и прво воће зарумењело, шимпанзе ударише у игру и биштање, баш као да ништа било није. И није. Ево стотина година, ево хиљада, ево све вријеме Земљино. Оно што ми је донекле разбило досаду јесте сами крај документарца: сва фрка, надгледање, бечање у небо, додворавање супарницима, борба, батине...

– све бјеше због шармантне, замамне женке! Па, ето, док не изравнају Земљу у плочу или, бар, док мајмуни не науче гледати у календар а не у небо, трајаће та замамност... Слабашна разонода у плићаку. 

5

11. септембар 2021.

Б

оже, колико су великодостојници данашње Српске православне цркве, што у Подгорици, што на Цетињу, четвртог и петог септембра текуће године, у својој упадљивој благоглагољивости надробили глупости од којих и небо плаче? Башка што се ни у чему не поклапају први човјек СПЦ патријарх Порфирије и његов тобоже фаворизовани новопостављени митрополит „црногорски“ на Цетињу, убоги Јоаникије. Док колико-толико образованији и политички опрезнији Порфирије ни једном у својим до зла бога дугим монотоним литанијама није поменуо осмовјековно постојање СПЦ у Црној Гори, хипер незнавени Јоаникије, без трунке смисла за политику, а додуше ни за цркву, бескрајно дроби о Зетској митрополији, коју је као основао Свети Сава, чији континуитет наводно у Црној Гори траје до данас? Но, да не гријешимо душу, оба великодостојника СПЦ, тобоже с дубоким поштовањем помињу Његоша или трон Светог Петра Цетињског, заборављајући ноторну чињеницу да тиме очигледно негирају осмовјековни континуитет Српске православне цркве у Црној Гори. Само помињање двојице најугледнијих историјских митрополита и владара Црне Горе, Петра Првог и Петра Другог, до краја руши омиљену великосрпску теорију о осмовјековном трајању Српске православне цркве у Црној Гори. Заиста је тешко доказати да су Петар I и Петар II великодостојници баш Српске православне цркве, а не своје аутокефалне, дакле до краја независне Црногорске. Никога, уосталом, нијесу питали кад су стварали, бранили и коначно створили независну државу Црну Гору. Мислите ли да ли је икоме од оних бројних вјерника СПЦ, који су свечано дочекали патријарха

ЛАЖИ И АУТЕНТИЧНИ ФАШИЗАМ

СИЛЕЏИЈСКО УСТОЛИЧЕЊЕ ТОБОЖЊЕГ МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ, ФОЛКЛОРНО НЕОБРАЗОВАНЕ И ПРИМИТИВНЕ ОСОБЕ, ЈОАНИКИЈА, ПОКАЗАЛО ЈЕ ДУБОКУ ПРОВАЛИЈУ ИЗМЕЂУ СПЦ И ДАНАС ПОТЛАЧЕНЕ ЦРНЕ ГОРЕ. ДА ЛИ ЋЕ ТОБОЖЕ СВЕТОСАВСКА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА КОНАЧНО УСПЈЕТИ ДА ИЗАЗОВЕ ГРАЂАНСКИ РАТ У ЦРНОЈ ГОРИ, НА ЧЕМУ СВАКОДНЕВНО И ДОСЉЕДНО ИНСИСТИРА, УВЈЕРИЋЕМО СЕ БРЖЕ НЕГО ШТО СЕ МИСЛИ? Порфирија, пред новосаграђеним Амфилохијевим величанственим храмом у Подгорици, икоме ишта јасно од овога што смо горе набројали? Нема говора! Њима, на жалост, онако заслијепљеним, можете, боже ми опрости, поручити из Београда да треба јести говна, јер то помаже стварању „српског света“, а да ријетки одбију толики степен послушности. Да не говоримо да би се један број њих сладострасно и поносно гушио залогајем којим се коначно доказује високи степен вјерности! Њима је као и Андрији Мандићу, или његовом зетском компањону Кнежевићу, баш све свето што долази из Србије. Дакле, не само паре! Коначно, патријарх Порфирије има везе са избором Јоаникија за митрополита таман толико колико була с гаћама. Јоаникије је Вучићев избор, тачно као и сам патријарх Порфирије. Све би то било бар донекле у реду, јер се одвија у оквирима Српске цркве и српске државе, да Србија, односно Вучић и његов штаб, нијесу дефинитивно преузели власт и

@crnagoracrnogorcima instagram

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ИЗДУШКА

ЦРНОГОРАЦ НА ЦЕТИЊУ

над Црном Гором. И то комплетно: војно, политички, вјерски и на сваки други начин. Операцијом насилног устоличења Јоаникија у Цетињском манастиру руководило се из Београда.

Прво уз употребу хеликоптера војске Србије до комплетне команде београдских БИА специјалаца. Због тога је Кривокапић, док се вјеровало да интронизација у Цетињском манастиру

није могућа, упорно понављао да ће је бити, управо у Цетињском манастиру. Зна се, уосталом, ко је добри слуга. А што то данашњим устоличавањем Порфирије оставља убогом Јоаникију? Готово да га је, бар у односу на почившег Амфилохија, оголио као црквеног миша. Не само да у Јоаникијевој титули нема досадашњег звања Архиепископ цетињски, па ни заступник наводног Пећкога трона, него, гле ироније, за Цетињског митрополита нема мјеста чак ни у Светом синоду Београдске патријаршије. Не треба ни мало бринути. Управо због тога Јоаникије ће још понизније служити Београду. Што да не, кад је и данашња држава Црна Гора под Кривокапићем и Абазовићем дефинитивно постигла свој поданички максимум. Коначно, плаше ли се и Кривокапић и Абазовић грађанског рата у Црној Гори кога, ако су имало свјесни, свакодневно дозивају? Откуд толико неспутаног и дјелујућег фашизма у данашњој црногорској стварности? Откуд онолико ничим доказаних кадровских смјена у држави, слично доласку кристалне ноћи и надолазећем фашизму својевремено у Њемачкој? Због чега Кривокапић не смјењује свога министра вањских послова који још није успио да потпуно уништи црногорску дипломатију, или још увијек мази, ваљда мазну четвороручну министрицу која дефинитивно удара ногом у школски систем? Сва Европа, а не мање Америка, јасно виде куд иде црногорски државни брод. Најмање у правцу Европске уније и европских вриједности. А богме ни Америке. Да видимо кад нова дипломатска америчка поставка буквално поломи Кривокапићеву и Абазовићеву кадровску политику у коју НАТО не може имати повјерења. Што би са оним повјерљивим подацима у вези са НАТО-ом? Да ли је секретарица  заиста погријешила?

НА ВЕЛИКА ВРАТА

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

П

о форми, фарса је… и тако даље, и тако више. Разне дефиниције су доступне, тако да нећу злоупотребљавати простор, само ћу додати један детаљ: као међуигра уметала се у средњовјековна религијска приказања, да би се пук (грађанство) релаксирао од озбиљних библијских и хагиографских тема. Свако поређење са садашњом ситуацијом је, наравно, намјерно.

Фарса (коју живимо) вратила се на велика врата. До крајности је оголила однос између прошлости и садашњости, митоманства и реалног, жртве и џелата, истинољубивог и дволичног. Требала би бити кратак весео комад, који у људима изазива здрави смијех и ослобађа позитивну енергију, као и вољу за животом, али... У овом, лоше постављеном ,,пројекту“, непорецива је провалија између највећег дијела публике и сцене, на којој се одиграва свакодневни каламбур, који је више жалостан него смијешан. Истина, може се рећи да је дијалошка форма успостављена у свој, својој пуноћи и разноврсности. Ова фарса, са тенденцијом да постане лоша комедија, унијела је међу нама и нека нова значења, поново отворила стара питања и тиме подстакла дух зачудности – ђе је свему овоме крај!? Култни србијански драмски писац Душан Ковачевић често

ЦРНО-БИЈЕЛА ЗОНА СУМРАКА ОВАЈ ,,СПЕКТАКЛ“ ЈЕ ПРИМЈЕР КОЛЕКТИВНОГ РАДА, МАКСИМАЛНОГ АНГАЖОВАЊА ЦЈЕЛОКУПНОГ АНСАМБЛА, САРАДНИКА (СПОЉНИХ И УНУТРАШЊИХ), ТЕ С ПУНИМ ПРАВОМ МОЖЕ НОСИТИ ЕПИТЕТ ЈЕДНЕ ОД НАЈЛОШИЈИХ ФАРСИ У РЕГИОНУ!

воли да каже и варира – ,,Живот је позориште“, само, ово што гледамо је лоше позориште, са редитељима који су ван земље (државе), анахроним - изанђалим текстом (Гарашанин), полуаматерским глумцима и јако опасним мизансценом. У овој фарси ријетки су моменти задовољства, о здравом смијеху да и не говоримо, више је оних бременитих бригом, да ли ће се десити нешто предвиђено-

непредвиђено. ,,Осуђени“ смо да гледамо, јер се из овог театра не може изаћи. Остаје нам нада да постоје и они који ће у мраку ,,позоришта“ упалити свијетло, и на тај начин прекинути шараду препуну лукавства и вулгарности популизма. Фарсично сликање живота проткано идеолошким, националним и другим предрасудама, успутним ,,кречењем“ историје, увођењем на мала-велика врата, квислиншке ретроградне парадигме, тешко да може бити смијешно и релаксирано. Промјена сцене (чина) је разрада смишљеног провизоријума, препуног противрјечности, лутања па и застрањивања, а све у настојању (силовању) да се успостави ,,бољи поредак“. Заправо, гледамо разур тешко стечених, општеприхваћених вриједности. Наравно, озбиљно се рачуна и на метафизику страха пред неизвјесном будућношћу, под условом да се сви претворе у зечеве и нојеве. У овој фарси-комедији ,,редитељи“ нијесу показали неку посебну инвенцију, ниједан лик

(карактер) није заокружен, можемо рећи да су чак и незанимљиви, али јесу колористични. Глумци упорно траже индикације – инпуте, видно је несналажење у читању и тумачењу текста (код неких). Дакле, у адаптацији текста нема стварања неког новог заплета, нити изненађујућих обрта, које знавена публика већ није виђела (прочитала), али постоји тај ехо нечег суморног. Упорни дисонантни тон који у финалу иде ка занемаривању основних етичких и грађанских норми, а то је, сложит ћете се, промашена фарса. Ипак, ово је подастрта шира слика друштва, у којој видимо представнике различитих ,,контрадикторних“ група и интереса, уједињених у јединствену спрегу, са јасно одређеним циљем а и метом. Интересантно је да се за поједине групе глумаца (играју мале, епизодне улоге), чини као да су ,,залутали“, а заправо они играју за онај дио публикума који се не оптерећује подтекстом или још боље речено - метатекстом. Црна и бије-

ла када се помијешају добија се сива ,,Зона сумрака“. Да би се до краја разумјело ово приказање, потребно је ићи даље, уронити у прошлост, ближу или даљу, скоро па свеједно, и ту пронаћи мјеста одакле поједине dramatis personae црпе инспирације за своје улоге. Потребна је и одређена доза предзнања, јер бисте као гледалац могли наићи на доста потешкоћа, на плану разумијевања комада, тј. фарсе. Говор – реплике које слушамо (а и гледамо), су приближне говору какав постоји у ,,Ћелавој пјевачици“ Ежена Јонескуа – апсолутно је свеједно што се прича, битно је да се одржава привид комуникације, како бисте били под неким видом или обликом притиска, између осталог... Постоје и моменти када поједини глумци у комаду, уђу у улогу до нивоа патологије, импровизују преко мјере улазећи у просторе идеологије и религије, које их у потпуности детерминишу до гротеске. Ово је фарса која у себи садржи кругове обмана, који не престају да се нижу прелазећи из једног лика у други. На крају, овај ,,спектакл“ је примјер колективног рада, максималног ангажовања цјелокупног ансамбла, сарадника (спољних и унутрашњих), те са пуним правом може носити епитет једне од најлошијих фарси у региону! 

6

11. септембар 2021.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ПОЧЕЛА ЈЕ ТРАГЕДИЈА Д

а ли фарсу дефинисати као мањи позоришни комад са грубим шалама, или као догађај у којем се учесници неозбиљно понашају и све вуче на лакрдију, ругло - ствар је вашег избора? И одлука је на вама. Ако кренемо од тога да је позоришни комад и почнемо са костимом - прва опција која вуче на лакрдију је привођење оних који су штампали мајице? Разлика између привођења и хапшења није била прецизно назначена у средствима јавног информисања, и као таква је изазвала коментар хора или широке народне популације различито орјентисане по друштвеним мрежама. Хор обично у драмској традицији, од антике преко Његоша представља глас народа који је сукобљен са гласом разума. Збиља превазилази дефинисање драмских облика јер не постоји унисон хор, постоје два хора, не постоји глас разума... они који са поносом хоће мајице, и они за које су мајице провокација. Фарса је као драмски облик у прошлости била прецизно костимима назначена. Тако да излазимо из историје драмских облика и употребљавам термин догађај. Уз назнаку да нити један од елемената не посједује грубу шалу, јер ту шалу живимо. Ако нико не настрада, можда нам за неких 40 година све ово буде и смијешно. Али кренух од костима, а да би почели прво морамо поставити догађај. Цетињски манастир. Код већ поменутог Негоша, у подразумијевајућем спјеву мјесто за одбрану Црне Горе. Главни лик, глас разума Владика Данило био је и свје-

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

А НА ОВОМ МАЛОМ ПРОСТОРУ ЖИВИМО И МИ КОЈИ ГА СМАТРАМО СВОЈИМ - ЗБОГ СВИХ ПОМЕНУТИХ ТРАДИЦИЈА И ИСТОРИЈСКИХ ФАКАТА, ОСЈЕЋАЈА И МИРИСА, УСПОМЕНА КОЈЕ СУ НАМ ЈЕДНАКО ВАЖНЕ. И НЕКАКО НИЈЕ У РЕДУ ДА НАМ СЕ БРИШУ, ЈЕР ТО НИЈЕ ВИШЕ ШАЛА НИ ДОГАЂАЈ СА НЕОЗБИЉНИМ ПОНАШАЊЕМ

БАРИКАДЕ ЦЕТИЊЕ

товни и духовни владар, двоумио се и филозофирао док није донио одлуку... и тако постао један од утемељивача слободне Црне Горе. Спјев припада романтизму, специфичном заносу у којем по слободном тумачењу такође имамо проблем са окупаторима и издајницима. Не сјећам се да је Владика Данило, Саву и Василија прескачем, Петар I, Петар II некоме у региону полагао рачуне. У међувремену, хвала свим боговима, јер је Црна Гора, мутикултурна и мултиетничка, модернизовала, па је богова више, макар у теорији, а у пракси... сукобљене стране су оне које „вјерују“ у истог Бога, али носе различите мајице. Обашка што је та иста држава у дефинишућим правним актима секуларна. И ту почиње трагична фарса. Са разним бинама, једном митском локацијом Цетиње и више паралелних. И цијели комад или игроказ

од фарсе може да постане трагедија. Не постоји грђи рат од грађанског рата. Сличан смо прошли, додуше више као навијачи са трибина, са понеким нападачем, без одбрамбених играча, јер се није водио на нашој територији, ма како ми то тумачили,... а ако би данас-сјутра запуцало, тешко да би се разазнало ко игра у нападу а ко је у одбрани. А са трибина би нас гледали други. Не би био ни крсташки, јер питање је да ли је крсташ барјак, или светосавски, и која је чија застава, и мало више од пола милиона људи, један кварт у озбиљнијем мегаполису међусобно би се тукао, и сви би на неки начин - били наши. То је фарсично у цијелој трагедији коју као друштво живимо, док се дјеца лоптају у дворишту, почиње коронарна или некоронарна школска година... Док завршавамо трећи круг пријемних испита... и

покушавамо да одржимо привид нормалног живота. А тако почиње мање- више сваки рат. Јер иза сваког рата постоји питање колико је живот нормалан. У Црној Гори једино је јасно да није. И да до живота као таквог ником претјерано није ни стало. А отпринтана мајица је само повод, јер нисмо научили да живимо једни уз друге, ако не једни поред других у предграђу једног већег свјетског града. Не знамо да живимо. У живот не вјерујемо. И све друге вјере и невјере су мање важне, јер свако има право да вјерује док не угрожава друге, а данас је угрожено - право на сјутра. Свима нама који немају резервну државу, иако имају резервно пребивалиште које је можда више „фенси“ од овог којег осјећамо својим. Вјеровала сам у сопствени капацитет да будем грађанка свијета. Знам да имам капацитет да се ни у једној богомољи не крстим или не клањам, не поздрављам духове у далекоисточним, и тамо сам била, али сваку поштујем. Културолошки ми је занимљиво, и као дио цивилизацијског угла. А када смо већ код храмова у којима се поштују другови, сјетим се окупације Кореје од стране Јапанаца. Јапанци нису уништили царску палату у Сеулу, него су од простора царске палате направили зоолошки врт. Мислим да је почетак двадесетог вијека у питању. Јужна Кореја деценијама касније постала је једна од најпросперитетнијих држава, а корејска царска породица у зоолошком врту сада је дио тури-

стичких прича. Нашу краљевску породицу већ смо изгнали, а та прича ће престати да буде дио понуде, чак и на друштвеним мрежама. Дио понуде у Црној Гори престали су већ да буду фестивали са међународним предзнаком, страним гостима, медитерански угао утемељен у Млетке, сусједну Италију и Хрватску, да не говоримо о мало даљој Аутроугарској, раније Аустрији и у традицији и суживоту уплетеном Османлијском царству, или не да ме неко не чује Арбанасима и Скадарском језеру. Или Шпанском грађанском рату и било којој од интернационала... А сасвим сигурно сам пуно тога заборавила, док сви живимо фарсу у којој од свих веза опстаје само она која хоће да те избрише. Не кажем има и таквих љубави, релација и односа... Али оне нису здраве, добре и конструктивне, и не заустављају се у жанру фарсе. Јер се она увијек претвори у трагедију. И питање је да ли ће се десити почетком септембра, или за пола године, али историјски када год је неко покушао да избрише неког на крају је изгубио. Данас није важно да ли је то био Трећи рајх који је покушао да избрише Аустрију или Пољску јер је рачунао број Њемаца, да ли су младотурски револуционари избрисали Јермене... да не набрајам даље, а много је тога, историја кад је научила да свако инсистирање на догађају у простору којем се не радују житељи тог простора није добро завршило. А на овом малом простору живимо и ми који га сматрамо својим - због свих поменутих традиција и историјских факата, осјећаја и мириса, успомена које су нам једнако важне. И некако није у реду да нам се бришу, јер то није више шала ни догађај са неозбиљним понашањем. То је трагедија. 

НАМЕТАЊЕ ТУЂЕ ПРОШЛОСТИ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Н

е постоји бољи тренутак да се говори о фарсама од овог у ком се налазимо. Из дана у дан, већ дуже вријеме, пред грађанима Црне Горе одиграва се једна фантазмогорична фарса са тенденцијом да надмаши сваку мексичку, турску или индијску сапуницу. На велику жалост свих нас приморани смо да је пратимо, а многи активно узимају учешћа у њој. И док се приближавамо драматичном крешенду и расплету радње, макар за ову сезону, још увијек не успијевамо да одгонетнемо дефинитивне односе међу главним актерима и да ли се приближавамо срећноме крају. Јер цијели заплет се и састоји у томе, да сви протагонисти фарсе се упиру у покушају да обрну реалност и црногорску јавност убиједе да призна нешто што није. Никада нијесам био присталица теорије о понављању историје, па ми и та сентенца о трагично – фарсичном односу не дјелује убједљиво. Уосталом, ево на самом нашем случају, јасно се показује да оволику фарсу је тешко и замислити, макар били и судбина сама, а камоли поновити. У историји било је момената у развоју неких држава и народа који су заиста дјеловали фарсично. Такве ситуације се обично дешавају када одређене државе и њихове влада-

УТАПАЊЕ У ТУЂИ СВИЈЕТ БЕЗ ИКАКВЕ ЖЕЉЕ ДА СЕ РЕАЛНОСТИ ПОГЛЕДА У ОЧИ, РЕЂАЛЕ СУ СЕ ФАНТАЗМОГОРИЧНЕ ПРИЧЕ О НАШЕМ КОСОВСКОМ ПОРИЈЕКЛУ, О НАМА КАО НАЈЧИСТИЈИМ СРБИМА, КОЈИ СУ СЕ, ГЛЕ СЛУЧАЈА, НЕКАКО ОТРГЛИ И НАВОДНО ИЗДАЛИ САМИ СЕБЕ. КОНСТАНТНИМ ПРИТИСКОМ НА ЦРНОГОРСКУ ЈАВНОСТ, ДА СЕ ОДРЕКНЕ САМЕ СЕБЕ, ДОШЛО СЕ У ФАЗУ КАДА ЈЕ ФАРСА ДО КРАЈА ИЗБИЛА НА ВИДЈЕЛО

јуће елите увелико пређу свој зенит и зађу дубоко у процесе дезинтеграције. Њихово саможиво и упорно остајање на власти у једном тренутку доведу до тога да се сами претворе у фарсу и блиједу сјенку некадашње моћи. Колабирајуће Западно римско царство довело је себе до фарсичног игроказа у ком су полако одумирале све његове функције, а елите нијесу биле спремне да прихвате постојеће стање. На крају, од славе Царства, један дјечак је склоњен са трона, а царске регалије послате за Константинопољ. Једнако, када су Наполеонове трупе ушле у Венецију, посљедњи дужд Републике Св. Марка, чије је функција сведена на фарсични симбол некадашње моћи Серенисиме, са задовољством је предао круну, срећан што се лишио тешког бремена. Скоро стољеће касније, нећак великог Бонапарте, неславно је скончао своју владавину код Седана. Некад највећа

сила на свијету Друго француско царство Наполеона III распало се под налетом пруских бајонета показујући на колику се фарсу свела његова владавина. Још једну велику фарсу приредила нам је историја при крају XX вијека. Моћни СССР, једна од двије суперсиле свијета, лагано се урушавао у себе. Некадашњи неприкосновени Политбиро Комунистичке партије свео се на фарсу и сјенку некадашње моћи, претварајући се у геријатријско одјељење за посљедње револуционаре. Једина могућност да се спроведу реформе и изађе из кризе је била одбацивана упорном заслијепљеношћу и одрицањем да се реалности погледа у очи, што је на крају и довело до брзог распада Савеза. Но, имамо и ми своју фарсу коју живимо и са којом живимо. Упорно одбијање да се види и самом себи призна једноставна реалност, да су Црногорци народ, посебан и самосвојан,

једнак са свима другима, доводи нас до тога да свакодневно присуствујемо одвијању велике фарсе у којој се љуљамо од самопорицања до покушаја да убиједимо себе у нешто што нијесмо уз здушно суфлирање из сусједства. Заправо, све је и потекло из тог нам непосредног сусједства, када су великонационални програми кренули да раде у покушају промјене стварности. У почетку, правдајући сопствену окупацију и превару, наметали су нам ишчашене митове кроз силу и са гвозденом песницом. Међутим, све то није било довољно и национална свијест Црногораца се као феникс враћала и поред свих притисака. Након тога, појавила се потреба да се квазинаучно покаже црногорско непостојање током прошлости и да се избришу из сјећања овог народа цијеле епохе његовог развоја. То је представљало прелудијум за фарсу. Наиме, према једној овлаш и произвољно уне-

шеној фусноти од стране историчара Божидара Ферјанчића, који без икаквог доказа и утемељења тврди да је цар Константин Порфирогенит „заборавио“ да спомене у свом спису да су Дукљани Срби, изградила се читава кула фантазија порицања наше најстарије прошлости. Складно са тим, одрицано нам је постојање све до најновијег времена, а истовремено су на свјетло дана излазили крајњи пипци укупне фарсе. Без икакве жеље да се реалности погледа у очи, ређале су се фантазмогоричне приче о нашем косовском поријеклу, о нама као најчистијим Србима, који су се, гле случаја, некако отргли и наводно издали саме себе. Константним притиском на црногорску јавност, да се одрекне саме себе, дошло се у фазу када је фарса до краја избила на видјело. Од нас се тражи да поништимо своје постојање, да признамо и оно што нико други не признаје, осам вјекова старости нечега што је једва осам деценија старо и утопимо се у нечије друге „светове“. И све то под лозинком традиционалности и наметања непостојеће прошлости. На жалост, многи су се и ухватили подухвата да играју активну улогу у свему овоме. А не виде да је посриједи само фарса! 

7

11. септембар 2021.

ПРИВАТНА АРХИВА

УЗУРПАЦИЈА И ОКУПАЦИЈА СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

Д

ушан Вуксан, у свом рукопису „Потоњи дани Црне Горе“, пише да након анексије Црне Горе 1918. ниједан црногорски владар у потоњих двјеста година није остао поштеђен од клевете. Па је владика Василије, проглашен (је) за обичног лажова, сав мученички рад Петра И састајао се у клетви; владика Раде (Петар II) „спутавао је демократске слободе“ и насртао на част Црногораца, кнез Данило био је обичан зликовац, а потоњи краљ представљен је као човјек, који је био кадар за новац све учинити, па чак и своју рођену земљу издати! Андрија Лубурић, српски историчар, и не само он, у свом дјелу Капитулација Црне Горе – Документи I, пише у годинама након Великог рата: Краљ Никола није био први Петровић, који је продавао свој народ и издао Српство и Русију, него последњи. Као потврду своје тезе наводи ријечи руског грофа Долгоруког, приликом његове пос́ете Црној Гори 1769. године, које је овај наводно записао у свом дневнику, да је владика Сава Петровић одани шпијун млетачки. Његов наследник владика Петар назван „Свети“, каже Лубурић, седео је на црногорској митрополитској столици близу педесет година. Он је у доба Карађорђевог устанка приграбио и световну власт у своје руке. Радио је против Русије и Карађорђа. Одмагао је Херцеговцима за све време њихове ослободилачке борбе. Помагао је Аустријанцима 1797. да заузму Боку и наморао је тада Ришњане и Паштровиће да приме аустриско ропство. Своје виђење Петра I Лубурић излаже на више страна, малтене га оптужујући да је захваљујући његовој издаји Први српски устанак пропао и да је владика Петар све (ове) планове и велике Карађорђеве успехе претворио у неуспехе. Јован С. Пламенац је у београдској Трибуни писао 1925. године да су присталице присаједињења Црне Горе Србији вукли кости Св. Петра Цетињског по прашини испред Цетињског манастира, намјеравајући да их спале као што су спаљене кости Св. Саве на београдском Врачару. У томе су их спријечили француски војници. Познат је и догађај у Никшићу из децембра 1918, када су српски официри, праћени групом најгоре фукаре, узели три ковчега налик мртвачким, на једном је било написано Св. Василије, другом Св. Петар, а на трећем је била црногорска круна. Ковчеге су пронијели кроз град, на начин како се чине црквене процесије, ископали три раке на никшићком тргу, положили ковчеге у њих. Затим су одржали опијело и умјесто посипања вином, уринирали преко три ковчега. Душан Стајић, пјешадијски поручник, Мијушковић, пјешадијски поручник и артиљеријски поручник Тунгуз. Није немогуће да су се, иронијом судбине, потомци ова три „јунака“, или оних што су вукли кости Св. Петра по прашини, са намјером да их запале, нашли у оној скорашњој маси којој је Јоаникије Мићовић достојан трона Св. Петра. Отуда се поставља једно логично питање, који су то мистериозни путеви којим су они којима се хтио затрти сваки траг, који су се хтјели обешчастити и унизити само зато што су стубови црногорске духовности, постали њихово духовно насљеђе, а попови цркве која је угасила цркву чији су они били владике, њихови насљедници? А, рецимо, у цр-

ЛАЖНИ ТРОН ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР

ОНИ КОЈИ ДАНАС СЕБЕ ВИДЕ КАО НАСЉЕДНИКА ТРОНА СВ. ПЕТРА НАЈРАДИЈЕ БИ ГА ИЗБРИСАЛИ ИЗ СЈЕЋАЊА ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА. НЕ ДРЖЕ ОНИ ПО СВОЈИМ ОДАЈАМА СЛИКЕ СВ. ПЕТРА, ВЕЋ АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА, ДРАЖУ МИХАИЛОВИЋА, ТО СУ ЊИХОВИ ИЗВОРНИ СВЕЦИ. НИЈЕ ЊИМА НИ ДО ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА. ДА ЈЕСТЕ, НЕ БИ У ЊЕМУ УГРАЂИВАЛИ ЈАВНЕ WC-e, ВЈЕШАЛИ СЛИКЕ КРВОЛОКА И РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА ПО ЊЕГОВИМ ЗИДОВИМА, СКРНАВИЛИ ГА ПОЛУИНТЕЛИГЕНТИМА И КРИМИНАЛЦИМА СА ДУГИМ ЦИЈЕВИМА квеном календару СПЦ за 1898. годину, штампаном у Београду, нема ни помена о Св. Петру Цетињском као свецу! Календар је рађен за манастир Жича, његов пуни назив је Религиозно-морални и привредни календар за народ и свештенство за 1898. годину и уписан је 18. 10. само Евангелист Лука. За оне који не знају, Петар I се упокојио на Лучиндан (Свети Лука), 18. октобра 1830, а канонизован је од стране Црногорске цркве још 1834. године. Зашто није постојао у црквеним календарима СПЦ након канонизовања питање је за оне који себе називају насљедницима трона Св. Петра! Срамном односу према костима Св. Петра Цетињског, уринирању и клеветама придружио се чин устоличења Јоаникија Мићовића у Цетињском манастиру 5. септембра ове године. Уз дуге цијеви, пребијање народа који се противио његовом устоличењу, сузавац и гумене метке, Мићовић је са његовим шефом, патријархом Цркве у Србији, хеликоптерским десантом окупирао Цетињски манастир и као окупатор умислио да је сио на трон Св. Петра! А, уствари га оскрнавио. Ономе коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом. Не може се силом на трон Св. Петра! Слављење уласка у Манастир, уз звоњаву, док се около разлијежу јауци и шири смрад сузавца, симболички говори да се ради о уљезу, о насилнику, узурпатору, иза којег не стоје хришћанске вриједности, већ огољена политичка злоупотреба цркве. Они који данас себе виде као насљедника трона Св. Петра најрадије би га избрисали из сјећања црногорског народа. Не

држе они по својим одајама слике Св. Петра, већ Александра Карађорђевића, Дражу Михаиловића, то су њихови изворни свеци. Није њима ни до Цетињског манастира. Да јесте, не би у њему уграђивали јавне WC-е, вјешали слике крволока и ратних злочинаца по његовим зидовима, скрнавили га полуинтелигентима и криминалцима са дугим цијевима које доводе да их штите од народа Св. Петра. Хеликоптерски упад у Манастир је само још један симболички чин окупације Црне Горе, сличан капели Александра Карађорђевића на Ловћену. Читав игроказ око устоличења ефермног Јоаникија, безначајног и у свјетовном и теолошком смислу, осмишљен је на Андрићевом вијенцу у Београду. Ту почиње ланац командовања. Нити би патријарх Цркве Србије инсистирао на устоличењу на Цетињу да је Вучић друкчије наложио, нити би Јоаникије нејаки инсистирао на томе да је патријарх Цркве Србије наложио другачије. Ради се о врло јасној намјери да се власт Црне Горе наћера на обрачун са најбољим дијелом Црне Горе, који се никако не да покорити србовањем, српском пропагандом, лажном историјом и малоумним етногенезама, лишеним зрна научне утемељености. Врло добро су Цетињани и грађани Црне Горе, окупљени на Цетињу, схватили поруку коју им Београд шаље преко црквених извршитеља и извршитеља у Влади Црне Горе. Невјешта фолирања о поштовању слободе вјероисповјести и праву на слободно испољавање вјере само су дио политичког обрасца који преовладава

у политици региона, посебно Србије, у којем се политичари обраћају јавности као да се ради о акваријумским рибицама, што, по свему судећи, велик број и јесте. Никада Београд није свој однос према сусједима и евентуална размимоилажења намјеравао да рјешава аргументовано, супротстављањем чињеница, укључујући научне институције и стављајући на располагање своје архиве, већ је увијек прибјегавао подизању тензија међу сопственим народом, стварајући неподношљиву националистичку атмосферу, која је најчешће доводила до физичких сукоба са другима. Управо зато што је читав концепт хегемонистичке Велике Србије базиран на фалсификатима, митоманији и измаштаним фабрикацијама. Први пут се из Београда потегла наука и предлаже супротстављање чињеница кад су се уплашили да ће сакрална заоставштина на Косову постати власништво државе Косова. Никада им није пало на памет да се у Црној Гори црквено питање разријеши на такав начин. За разлику од Црне Горе, на Косову не могу продуковати раздоре, сукобе и насиље. Отуда различит приступ. Отуда и узурпација трона Св. Петра и узурпација комплетне црногорске сакралне баштине, њено приподобљавање српској традицији, сулуда и бесмислена измишљотина о 800-годишњем трајању Српске цркве на територији Црне Горе, као темељ за експандирање српског националног бића и провођења матрице по којој кад некоме одузмеш историју, културу, сјећање, одузео си му национално бивство.

Иако је СПЦ одиграла прљаву улогу у подстрекавању и подржавању агресије на Хрватску и БиХ током деведесетих прошлог стољећа, тек у Црној Гори она долази до пуног изражаја као стожер великосрпског атака на њу. Што је њен утицај растао, растао је српски корпус у Црној Гори. Врло лако је упоредно доказати преко броја вјерника и броја оних који се изјашњавају као припадници српске националности утицај СПЦ у разбијању црногорског националног бића и стварања околности у којима црногорско друштво постаје изузетно рањиво на јак утицај Србије. Данашње околности се умногоме разликују у односу на деведесете прошлог стољећа, свијет је постао још окрутнији, безобзирнији на туђе патње, опортунистички се гледа на све проблеме, па и на положај Црногораца у сопственој држави. Са свијешћу да им сукоб са брахијалним српским национализмом само доноси велике главобоље, а више него индеферентни на карактер црногорског друштва, на црногорско-српске релације и пропорције, помогли су смјену дугогодишње власти у Црној Гори, жмурећи на оба ока на урушавање свега оног што је било добро у црногорском друштву и њено демократско и евоатлантско политичко опредјељење. У таквој констелацији и очитом опредјељењу да се подржи нова власт без обзира на урушавање свих вриједности демократског друштва, Црногорци су им постали баласт и главобоља, па су се лако примили на идиотизам како се ради о екстремним дјеловима друштва. У толикој мјери да се и на пендречење, гађање гуменим мецима и шок бомбама, бацање сузавца на Црногорце који ненасилно и достојанствено бране своја права, апелује из подгоричких амбасада да „грађани не нападају полицију“. За њих Црногорци су постали реметилачки фактор у сопственој држави, иако се управо захваљујући Црногорцима и мањинама Црна Гора потпуно окренула интеграцијама у западни свијет и прихватила све вриједности западне демократије и цивилизације. За разлику од оних којима Запад данас даје подршку у пендречењу и понижавању својих грађана. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

11. септембар 2021.

ЗВИЈЕЗДА ЧЕШКОГ НОВОГ ТАЛАСА: МИЛОШ ФОРМАН

АСТЕРОИД АГНУС ДЕИ Robert Clark izvor latimes

САЊА ДОМАЗЕТ

К

НЕПОСТОЈЕЋИ ПОВРАТАК Тврдио је да се не сећа много дана детињства. Био је најмлађи од тројице синова Рудолфа и Ане Форман. Девојачко презиме његове мајке било је Шваб. Одведена је у логор одмах на почетку Другог светског рата. ,,Нисам бринуо. Рекли су ми да је отишла да ради. И да ће доћи. И ја сам тако живео. Ујутру ми се чинило да ће доћи, пре него што зађе сунчев диск, пре него што падне први снег… Веровао сам у ту фарсу повратка.“ Нико му није рекао да је место њеног рада - Аушвиц. Отац, за кога ће се касније испоставити да му је био очух, убијен је у логору Биркенау. Форман се родио у Чехословачкој, у граду Чаславу, 18. фебруара 1932. Када му је било седам година, читава Чехословачка била је окупирана. Кад је напунио једанаест, породица која га је чувала рекла му је једног јутра опрезно да се мајка никада неће вратити. ,,Умрла је, памтим да су ми тако рекли. Упао сам у

Генији и други Током живота, Форман је био глумац девет пута, написао је тринаест сценарија и режирао је седамнаест филмова. Писао је и поезију, предавао на Колумбија универзитету у Њујорку и написао и аутобиографију. Из три брака, добио је четири сина (оба пута, то су били близанци.) Данас се у његовом родном месту Часлав, главни биоскоп зове ,,Биоскоп Милоша Формана“. Живећи у провинцији, ,,Лет изнад кукавичјег гнезда“ гледала сам десет, а ,,Амадеуса“ двадесет пута – толико се дана овај филм давао у биоскопу. До краја живота памтићу последњу реплику овог филмског остварења: У колицима, стар, обузет злом као лудилом, Абрахам у улози Салијерија пролази ходником луднице у којој се туку или таворе везани слабоумни, душе заувек одсутне из овог света. Салијери подиже руку и пророчки узвикује: ,,Медиокритети целог света, ослобађам вас свих грехова, ослобађам вас, ослобађам вас…!“

тишину и непостојање, зурио у арабеске избледелих зидних цртежа. Онда сам почео да чекам оца. Али, следеће године убијен је и отац у Бухенвалду. О мени су бринули родбина и пријатељи…“ Ипак, никада није снимао филмове о логорима, фашизму, Другом светском рату. То искуство се у њему окаменило и тај камен није имао врата. Ни прозоре. Касније, са страшним данима детињства могао је да комуницира само помоћу страхова. После рата похађао је интернатску школу за ратну сирочад, у светлом бањском граду Пођебради, који је сијао на киши и чији су кровови музикално одјекивали под пљуском. У огромној несрећи, Милош Форман је имао среће – уписан је у најбољу, готово елитну школу. Новчана средства са Запада, намењена школи за децу без родитеља, обезбедила су најбоље и веома стрпљиве наставнике. ,,Тада сам наједном схватио да многи моји другови имају живе родитеље и то и оца и мајку. Нисам могао ни да замислим како такав живот изгледа… Онда сам сазнао и да је мој прави отац архитекта, Јеврејин, Рудолф Кон. Задржао сам презиме мог мртвог очуха, Форман. У том презимену крио се покров што је пао преко њихових тела. Болан, пурпуран, као театарска завеса.“

НЕОБИЧНА ЧУДА У овој школи, Форман ће упознати многе своје будуће пријатеље и сараднике, међу њима и Вацлава Хавела. Неким необичним чудом, Милош Форман стиче најтемељније образовање које се у тадашњој Чехословачкој мо-

гло стећи. ,,Године студија нису биле много веселе. Свака младост је лепа, али је увек и фарсична“, сећао се. После студија драматургије на прашком ФАМУ, где му је један од професора био и Милан Кундера, његова каријера кренула је узлазном линијом, после Црног Петра (1964.), Љубави једне плавуше (1965.) и Гори, моја госпођице (1967.)… Када су у Праг 1968. умарширали Руси, Форман је већ био далеко. Иако је уз Јиржија Менцла, Веру Хитилову, Ивана Пасера и Јана Њемца био најбоље од онога што је створио чешки нови талас, Форман се запутио у Њујорк, град за оне који или немају или су већ све изгубили све, осим наде. ,,У Њујорку сам посматрао свет кроз тамне наочаре у снежно вече… Желео сам да снимим филм Америка, по ромау Франца Кафке. Већ сам видео и кадрове, неизрециво, трансцедентално небо и музикалне облаке, оболеле од естетике неодлучности. Онда сам начинио грешку и донео одлуку да се приближим гледаоцу. Комедија Свлачење била је неуспех. Филм је толико лоше прошао да

сам остао студију дужан 500 долара. Био сам потпуно очајан…“ Живео је у њујоршком хотелу Челзи, од двадесет четири сата, спавао је двадесет три… Мислио је да га чека она најбржа фарса – смрт. Трошио је долар на дан. Јео је једном дневно и пио по флашу пива. ,,Неуспех има укус жваке на напуштеном железничком перону, горчину на језику коју вам оставља на уснама парфем са потиљка жене коју не волите и која не воли вас, а прати вас као сенка у облику жандара херц, дводимензионална је… неуспех има укус креча, укус домовине када прелазите границу иза поноћи и неко дете у аутомобилу испред вас, спава са главом наслоњеном на гумену играчку у облику јастога… Мислио сам да ћу полудети… Тонуо сам у септембарске векове. Лишће је имало све нијансе злата што трули и сањао сам мајку са косом прекривеном таквим, влажним лишћем туге… Нисам могао да се вратим у Чехословачку. Тамо сам већ био добио и отказ у међувремену. А нисам никако ни желео да се вратим као неко ко није успео. А онда… Тада када је смрт била толико близу… У моју хотелску собу ушуњао се тихо, да ме не преплаши, Мајкл Даглас. Било је вече и три његове сенке пузале су уз зидове. Био сам гладан.“ ,,Шта хоћете“, питао је гласом гладног човека. ,,Имам филм за тебе.“ То је био почетак рада на филму који ће остати упамћен као ,,Лет изнад кукавичјег гнезда“.

ЗА СВА ВРЕМЕНА ,,Лет изнад кукавичјег гнезда“, филм снимљен по роману Кенета Елтона Кизија, други је филм у историји кинематографје који је добио Оскара у свих пет номинација (за најбољег глумца, глумицу, режију, најбољи филм и најбољи адаптирани сценарио.) criterion.com

ада је добио првог Оскара за режију филма ,,Лет изнад кукавичјег гнезда“, са њим у конкуренцији били су Фелини, Ламет, Алтман и Кјубрик. Није очекивао ово признање. Седео је у публици у црном оделу, дечачки смиреног израза лица, као неко ко зна да и добро и зло о њему знају све, јер бавити се уметношћу значи бити изложен вечној фарси – процењују те они који сами ништа не могу да створе, а како онда могу проценити вредност стваралаштва... Када је зачуо своје име, отрчао је на бину, невино леп на дирљив начин преживелих, семитски умршених коврџа, болно свестан да стоји уместо толиких који нису стигли да доживе момент признања, јер - нису преживели. Фарса црне крви фашизма изгазила их је све. Чудесним усудом – Милош Форман, рођен 1932. као Јан Томаш (име које му је, вероватно, и спасло живот), Форман је стајао изложен на светлости рефлектора, без потребе умањивања, које тако често имају победници. Рекао је да је вероватно добио Оскара јер је од свих редитеља највише времена провео у лудници у протеклој години. Тог тренутка није ни сањао, да ће у тренутку његове смрти, 2018, на листи малих планета које су добиле имена по значајним особама, у одељку за филмске бесмртнике, астероид Форман стајати тачно између астероида који носе имена Ингмара Бергмана и Џерија Луиса. Неком чудесном, музикалном космичком логиком, музиком сфера, Форманов астероид је управо тамо где и мора да буде – између бергмановске дијагонале промишљене туге, у вечитој потрази за смислом и поред светлуцаве реке комедијашки заиграног и фарсичног Џерија Луиса. Можемо се надати да је у тренутку смрти, 13. априла 2018, у месту Ворену, у Конектикату, где је своје последње дане бројао и славни литерата Филип Рот, Милош Форман на уздрхталим врховима кленова, јасенова, бреза и врба, чуо и уздрхталу музику сфера, тихи сопран који се чуо око астероида са његовим осмехом, тих четврт секунде ничим нарушеног ритма светлости.

НЕКОМ ЧУДЕСНОМ, МУЗИКАЛНОМ КОСМИЧКОМ ЛОГИКОМ, МУЗИКОМ СФЕРА, ФОРМАНОВ АСТЕРОИД ЈЕ УПРАВО ТАМО ГДЕ И МОРА ДА БУДЕ – ИЗМЕЂУ БЕРГМАНОВСКЕ ДИЈАГОНАЛЕ ПРОМИШЉЕНЕ ТУГЕ, У ВЕЧИТОЈ ПОТРАЗИ ЗА СМИСЛОМ И ПОРЕД СВЕТЛУЦАВЕ РЕКЕ КОМЕДИЈАШКИ ЗАИГРАНОГ И ФАРСИЧНОГ ЏЕРИЈА ЛУИСА

,,Тих година, поново сам постао срећан и самоуверен… Лутајући Њујорком, чинило ми се да је то једини град на свету лепши уживо, него на разгледницама…“ А онда се догодио још један невероватан спој. Форман је непрекидно певушио. Филм је у његовој глави од детињства повезан са певањем, јер је први филм, који је гледао са пет година био – неми. Заправо је то била филмска верзија чувене опере Бержиха Сметане, ,,Продана невеста“. То што није било тона, никоме није сметало. Публика је све време певала током пројекције, јер ову Сметанину оперу сви знају напамет. Пожелео је да ради филм чије ће сонгове сви знати напамет. Тако се догодила ,,Коса“. Мало је фалило да Грифит добије ову режију, али је он већ радио на ,,Америчким графитима“. ,,Коса се као позоришни комад већ играла на Бродвеју од 1968. до 1972, а у Атељеу 212 била је на репертоару од 1969. до 1973. Форман је унео измене које је желео. Очекивао је да један део публике буде против политике америчке владе у Вијетнаму, дакле за филм, а други против филма. Но, десило се чудо још током снимања – војска је допустила да се завршне сцене снимају у једној од војних база, а у песми ,,Коса“ учествовало је ни мање ни више него 20.000 статиста. Фарса о савременом свету била је општеприхваћена. Баш кад се чинило да је Форман снимио два култна филма, да је то можда и довољно за једну велику каријеру, догодио се ,,Амадеус“. Форман се вратио у Праг и почео са снимањем. Поздрављали су га на улици, доносили му цвеће и грлили га. Званичници су били љутити. Током снимања, тајна полиција му је била непрекидно за петама. Најтеже је било направити добар избор глумаца. ,,Ако ставим да ми Моцарта игра Ал Паћино или Дастин Хофман – нико ту неће видети Моцарта…“ На крају су одабрали младог Тома Халса. Глумци су за филм били припремљени тако жестоко, да је Халс знао све композиције које су се изводиле у филму. Једну је могао да одсвира и – наопако. Наравно да је ова прича о Моцарту плод маште Питера Шефера. У реалном животу, после Моцартове смрти, Салијери је, заправо, био учитељ клавира његовим синовима. Још једна груба, фарсична шала судбине. ,,Амадеус“ је донео светску славу Милошу Форману и новог Оскара. Овога пута, примио га је из руку Сти вена Спилберга.