Dnevni list Pobjeda 11.09.2021.

Subota, 11. septembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 20048 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

RAZOTKRIVANJE: Analiza snimka, koji je potpredsjednik Vlade predstavio kao dokaz da je bačena eksplozivna naprava na policiju, otvara brojna pitanja za crnogorsku vlast

Državni sekretar u MUP-u dezinformisao javnost tvrdnjom da u Cetinjskom manastiru nijesu bili naoružani ljudi i bezbjednosno interesantna lica STR. 3.

M.BABOVIĆ

Da li je pokazivanje „molotovljevog koktela“ namještaljka službe?

Obmane Miljanića

S.VASILJEVIĆ

SUROVA ZBILJA CETINJA 5. SEPTEMBRA: Savjetu za građansku kontrolu rada policije i ombudsmanu i dalje stižu pritužbe zbog brutalnog napada policije na građane

Jesu li crnogorska policija i Agencija za nacionalnu bezbjednost preventivno djelovale, da li su išta preduzele da se na Cetinju spriječe ubačeni provokatori i siledžije – nije poznato. Koordinator svih službi bezbjednosti Abazović je prije dva dana saopštio da je ,,među demonstrantima bilo i onih koji su davali informacije policiji“.

Zato bi trebalo da objasni da li su na snimku crnogorski ekstremisti ili ljudi koje je neka služba angažovala za pravljenje nereda STR. 2. i 3.

Porodica premijera Crne Gore na udaru srpskih snaga reda, najavili da napuštaju Srbiju

STR. 3.

Policajci su pucali u leđa

Viši sud prihvatio sporazume tužilaštva i dvojice okrivljenih za šverc droge

Policija repetirala pištolj Todorović i na Krivokapićevog sina? Laković da

odleže 49 mjeseci i plate 150.000 eura

Umjesto pooštravanja mjera, nadležni odlučili da građane „natjeraju“ na vakcinaciju

U šoping i na kafu samo vakcinisani

STR. 11.

STR. 9.

Potvrđeno pisanje Pobjede, Živko Radović novi direktor Narodnog muzeja

Miranović smijenjena zbog Filermose STR. 16.

Miranović

Radović

STR. 10.

2

Politika

Subota, 11. septembar 2021.

Šef poslaničkog kluba DPS-a oštro kritikovao Vladu Crne Gore zbog dešavanja na Cetinju

Danijel Živković

Danijel Živković: Podnijećemo krivične prijave protiv premijera, potpredsjednika, ministra policije…

PODGORICA- Demokratska partija socijalista podnijeće krivičnu prijavu protiv premijera Zdravka Krivokapića i drugih osoba koje su neustavno prigrabile nadležnosti i doveli u pitanje mir i bezbjednost građana, najavio šef poslaničkog kluba te stranke Danijel Živković.

- Sve što se dešavalo nakon 5. septembra pokazalo je svu nesposobnost izvršne vlasti. Čelni ljudi bili su spremni da po svaku cijenu rizikuju mir i bezbjednost u Crnoj Gori.

On je podsjetio da je DPS uputio inicijativu Odboru za bezbjednost i pozvao na saslušanje predsjednika i potpredsjednika Vlade, ministra policije, direktora UP-a i ANB-a... Živković je na jučerašnjoj pres konferenciji ocijenio da je policija prekoračila svoja ovlašćenja i da je zloupotrijebljen državni aparat.

- Ova izdajnička vlast jedino je radila po onome što je Vučić kazao iz Beograda.

Narednih dana ćemo podnijeti krivičnu prijavu protiv premijera i više lica koji su prigrabili za sebe ustavna ovlašćenja – rekao je Živković.

Upitan o neodređivanju pritvora za Veselina Veljovića, Živković je kazao da se oni ne miješaju u posao drugih nadležnih organa. Živković je rekao da će se DPS izjasniti o potencijalnim smjenama u Vladi ukoliko do inicijativa dođe.

Kazao je i da vlast želi da prebaci odgovornost na DPS optužbama da stoje iza protesta na Cetinju, te da time pokazuju svoju nemoć.

- Na Cetinju smo bili u ulozi građana kako bi stali u odbranu vrijednosti za koje se borimo već 30 godina – multinacionalne, multietničke Crne Gore. To je njihovo bježanje od individualne odogovornosti – rekao je Živković.

RAZOTKRIVANJE: Analiza snimka, koji je potpredsjednik Vlade pre da je bačena eksplozivna naprava na policiju, otvara brojna pitanja z

Da li je pokazivanje „molotovljevog kok namještaljka služb

 Na Cetinju smo bili u ulozi građana kako bi stali u odbranu vrijednosti za koje se borimo već 30 godina – multinacionalne, multietničke Crne Gore.

To je njihovo bježanje od individualne odgovornosti – rekao je Živković Poručio je da je u Krivokapićevom djelovanju bilo više protivpravnih djelovanja.

- Preuzeo je ustavnu nadležnost policijskih ovlašćenja.

Znaju se svačija ovlašćenja u komandnom lancu. On se svrstao u izvršioca naloga Vučića i Beograda, misleći da će se reahabilitovati etikete izdajnika crkve i Srbije – dodao je Živković.

Bivši državni sekretar i član komisije za bezbjednost DPS-a Slobodan Filipović kazao je da tokom dešavanja na Cetinju posebnu pažnju privalči angažman vojnih helikoptera tog dana.

- Situacija zahtjeva ozbiljna pitanja i ozbiljne odgovore.

Ko je dobio odluku o upotrebi vojnih helikoptera tog dana. Angažovanju ili bolje reći zloupotrebi. Da li je ministarka odbrane poklekla zahtjevima premijera i nekih ljudi i ispunila njihovu želju? – pitao je Filipović.

On je ocijenio da je bezbjednosna situacija bila složena.

- Pitam ministarku odbrane: da je sve krenulo po zlu i da akcija nije uspijela, ko bi snosio odgovornost? Tog jutra je bio suspendovan Ustav. Pitam Vladu i sve bezbjednosne službe imaju li informaciju da je patrijarh štićena licnost i ko ga štiti. Za ministarku odbrane: koliko je oružja uslo u Crnu Goru, ko je izdao potvrdu za to oružje.... ovakvih pitanja će biti još – poručio je FiliĐ.Ć. pović.

Skrinšot snimka na kojem Ivanović razgovara sa osobom koja nosi ,,molotovljev koktel“

PODGORICA – Među hiljadama crnogorskih građana koji su 4. i 5. septembra protestvovali protiv ustoličenja mitropolita Crkve Srbije Joanikija bilo je policajaca u civilu ali, kako se osnovano sumnja, i veći broj ubačenih osoba zaduženih da provokacijama i nezakonitim činjenjem predstave demonstrante kao nasilne ekstremiste.

Prema informacijama Pobjede, takav je zaključak dijela obavještajnih stručnjaka koji su takođe pratili dešavanja prošlog vikenda, ali se slično može konstatovati i na osnovu analize snimaka koji su dostupni na društvenim mrežama.

Da li su crnogorska policija i Agencija za nacionalnu bezbjednost preventivno djelovale, da li su išta preduzele da se na Cetinju spriječe ubačeni provokatori i siledžije – nije poznato. Koordinator svih službi bezbjednosti Abazović je prije dva dana saopštio da je ,,među demonstrantima bilo i onih koji su davali informacije policiji“. Zato bi trebalo da objasni jesu li na snimku crnogorski ekstremisti ili ljudi koje je neka služba angažovala za pravljenje nereda tera Javnog servisa, pokazao je – direktno u kameru – flašu sa, najvjerovatnije, benzinom, začepljenu krpom – takozvani „molotovljev koktel“.

Nakon pokazivanja flaše, momak koji drži „molotovljev koktel“ nestaje na kratko iz kadra, jer reporter RTCG prekriva sliku, da bi, koji sekund kasnije, moglo da se vidi kako mu stariji prijatelj, obučen u crno, pokazuje put kojim treba da idu...

tetsvovali građani, već ,,milogorci“ i ,,nasilni ekstremisti“ – da nekoliko sati kasnije vicepremijer Dritan Abazović nije nastupao na televiziji Vijesti.

U 18 sati i 48 minuta, kada je na Cetinju bilo sve mirno, iako je grad još bio prekriven smradom suzavca, Abazović je u dnevniku TV Vijesti pokazao snimak sa RTCG, kao krunski dokaz da je na crnogorsku policiju bačen „molotovljev koktel“ i da je reakcija policije bila opravdana i zakonita.

Potpredsjednik Vlade je, u stvari, propagandno djelovao – podupirući izjavu premijera Zdravka Krivokapića, rano izjutra (06.16) tog kritičnog

Dio crnogorskih portala ponovo je juče pokazao – ali iz drugog informativnog fokusa – snimak prenosa uživo Radio Televizije Crne Gore kada je, 5. septembra u 9:14 sati, u kadar kamere ušao momak u zelenoj majici u društvu čovjeka obučenog u crno. Čim se momak u zelenom primakao na nekoliko metara od repor-

Možda bi ovaj snimak ostao u sjenci dešavanja – moguće samo kao ilustracija priče iz vrha vlasti da na Cetinju nijesu pro-

Pričaju da sam strani agent, organizator komita, četnik i tako dalje.

Prvo, nemam nikakve veze sa tim događajem.

Izašao sam tog dana na protest protiv ustoličenja i ja to ne krijem – ističe Ivanović, naglašavajući da ne poznaje osobu koja je u ruci držala ,,molotovljev koktel“

Dragan Ivanović sa poluautomatskom puškom



KRUNSKI DOKAZ

dana, datu takođe Vijestima, u kojoj je bez zazora, ustvrdio da je „molotovljev koktel“ bačen na policiju i da je to bio razlog intervencije.

Da bi podastro javnosti tezu o paklenim namjera demonstranata, Abazović je insistirao da se zamrzne slika, pokazujući skrinšot i obznanujući da je to ,,krunski dokaz“ da su ,,komite“ bile organizovane za – destabilizaciju Crne Gore, koja je, kako je naznačio, izbjegnuta upravo intervencijom hemijskim otrovima.

PAD PROPAGANDE

Već nakon koji sat se razotkrila drska obmana – snimak koji je Abazović pokazao napravljen je tri sata prije prve upotrebe suzavca!

Nije, međutim, tu kraj priče.

Analiza snimka otkrila je identitet čovjeka u obučenog u crno, koji razgovara sa momkom koji nosi „molotovljev koktel“ i upućuje u koju stranu da ide. Na Tviteru i Fejsbuku su ,,dobrovoljni istraživači“ vrlo brzo identifikovali osobu koja je bila bez maske: riječ je o Draganu Ivanoviću, vrlo angažovanom na društvenim mrežama, žestokom podržavaocu Crkve Srbije i, po svemu sudeći, gorljivom političkim zagovornikom ,,velesrpstva“.

Objavljene su, na raznim pro-

Politika

Subota, 11. septembar 2021.

edstavio kao dokaz za crnogorsku vlast

e ktela“ be?

filima, i njegove fotografije na kojima se vidi da drži poluautomtsku pušku, njegove objave slika na kojima ruski popovi pucaju iz pištolja, čak i fotografija navodnih boraca sa Košara na kojima je Ivanović, tada mlad momak, uslikan sa svojom grupom...

Nakon što su se užarile društvene mreže, a Ivanović označen kao ,,specijalac“ koji je trebalo da upropasti ili iskompromituje okupljanje na Cetinju, oglasio se i on, čovjek koga su prozivali da je ,,ekstremni četnik“.

U izjavi za portal Standard Ivanović je sve negirao, tvrdeći da su ,,te priče neistina“.

- Pričaju da sam strani agent, organizator komita, četnik i tako dalje. Prvo, nemam nikakve veze sa tim događajem. Izašao sam tog dana na protest protiv ustoličenja i ja to ne krijem – ističe Ivanović, naglašavajući da ne poznaje osobu koja je u ruci držala „molotovljev koktel“.

On se, rekao je, „neko vrijeme zakačio za mene i stalno me nešto propitkivao, a ja ga ne poznajem“.

- Uglavnom sam ga smirivao – kaže Ivanović, naglašavajući da je ozbiljan čovjek koji ima porodicu i da ,,ne želi da porodica doživljava neprijatnosti“.

NAJAVE ZLA

Iako se koloplet informacija o ,,ubačenim provokatorima“ pojavio juče ujutro, crnogorska policija se tim povodom nije oglašavala.

Za razliku od Ivanovića, identitet čovjeka koji je držao „molotovljev koktel“ u rukama ostao je nepoznat. Prije svega što je bio prilično oprezan: prije nego što je prišao kameri brižljivo je vratio masku na lice, tako da ga mogu poznati samo rodbina ili bliski prijatelji.

Mogla bi, naravno, i policija, ako uopšte želi da se pozabavi ovim i sličnim slučajevima. Po-

3

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova dezinformisao javnost tvrdnjom da u Cetinjskom manastiru nijesu bili naoružani ljudi i bezbjednosno interesantna lica



Bilo je i otvorenih prijetnji koje baš i nijesu skrivane i o kojima je pisala Pobjeda a policija nije reagovala: ,,Planiramo 5-og da ispred Manastira gađamo ustaše smrdljive udarom topovskim, ali onim što može posljedice izazvati. Bacićemo i petarde ne bi li neka eksplodirala nekom u ruku a i naručeni su i boksevi i noževi – objasnio je plan jedan ,,žestoki borac za svetosavlje“ iz Tivta svom drugu

bjeda je već u nekoliko navrata pisala, objavljivala sadržaje prepiski srpskih ekstremista na društvenim mrežama, koji su pripremali razne opake stvari za 5. septembar i ,,borbu protiv komita“.

Tako je naš list objavio planove dvije radikalne grupe koji su se spremale da se preobuku u majice sa crnogorskim obilježjima, da bi tako ,,kamuflirani“ izvodili razne akcije prema imovini i ljudima na Cetinju, ne bi li predstavili da je to nedjelo suverenista.

Bilo je i otvorenih prijetnji koje baš i nijesu skrivane.

- Planiramo 5-og da ispred Manastira gađamo ustaše smrdljive udarom topovskim, ali onim što može posledice izazvati. Bacićemo i petarde ne bi li neka eksplodirala nekom u ruku a i naručeni su i boksevi i noževi – objasnio je plan jedan ,,žestoki borac za svetosavlje“ iz Tivta svom drugu.

Da li su crnogorska policija i Agencija za nacionalnu bezbjednost preventivno djelovale, da li su išta preduzele da se spriječe ubačeni provokatori i siledžije – nije poznato.

Koordinator svih službi bezbjednosti Abazović je prije dva dana tokom gostovanja u emisiji ,,Načisto“ na Televiziji Vijesti saopštio da je ,,među demonstrantima bilo i onih koji su davali informacije policiji“.

To je uobičajena obavještajna procedura i sve policije svijeta to rade. Pitanje je, međutim, da li su inspektori u civilu vodili računa samo o ,,crnogorskim ekstremistima“ ili im je profesionalna obaveza bila da evidentiraju i spriječe razne vrste podmetanja koje su bile otvoreno najavljivane.

Zato je obaveza i koordinatora svih službi bezbjednosti, vicepremijera Abazovića, kao i prvog čovjeka ANB-a Dejana Vukšića, da rastumače što se dešavalo na snimku koji su, po sopstvenoj volji, pokušali da predstave kao dokaz crnogorskog ekstremizma na Cetinju.

U suprotnom, ako se ne razjasni da li su osobe na snimku zasita radikalni elementi ili ubačeni provokatori koje je ignorisala crnogorska služba, onda se zaista može postaviti pitanje: Da li je pokazivanje „molotovljevog koktela“ bila namještaljka službe? Domaće ili one iz susjedstva, sasvim je svejedno.

Draško ĐURANOVIĆ

Obmane Zorana Miljanića PODGORICA - Državni sekretar u MUP-u Zoran Miljanić obmanuo je javnost kada je decidno ustvrdio da mimo obezbjeđenja štićene ličnosti patrijarha Porfirija u Cetinjskom manastiru 5. septembra nije bilo naoružanih ljudi, niti jedne osobe koja je mogla imati veze sa bilo kakvom stranom državom.

Rusko propagandističko glasilo Sputnjik objavilo je da su u Manastiru boravili javnosti do sada nepoznati čuvari trona Svetog Petra Cetinjskog, kao i njihove fotografije. ,,Radi se o Zećanima, koji su čuvari trona Svetog Petra Cetinjskog. Oni su, po blagoslovu počivšeg mitropolita Amfilohija Radovića, prije 15 godina postali Vitezovi Svetog Petra Cetinjskog i čuvari trona mitropolita zetskih Srpske pravoslavne crkve“, objavio je Sputnjik

-Nemam informaciju da su u Cetinjskom manastiru bili naoružani ljudi. Kada dolazi štićena ličnost u Crnu Goru, imamo posebnu proceduru.

Mimo obezbjeđenja štićene ličnosti tu nije bila nijedna osoba koja je mogla imati veze sa bilo kakvom stranom državom i koja je mogla biti pod bilo kakvim uticajem bilo koga van sistema crnogorskih bezbjednosnih službi, rekao je Miljanić u Jutranjem programu RTCG.

PING -PONG

Međutim, Miljanić nije rekao da li je MUP, odnosno Uprava policije pretresla Manastir da bi u svojstvu državnog sekretara zaduženog za kontrolu Uprave policije mogao da tvrdi da nije bilo naoružanih osoba ili bezbjednosno interesantnih osoba iz Srbije ili BiH. Pobjeda juče nije dobila konkretan odgovor od MUP-a da li su pretresli Manastir. Imajući u vidu tvrdnje Miljanića – već su lopticu prebacili na Upravu policije navodeći da ,,MUP nema ingerenciju da pretresa Manastir“, iako je Miljanić dao takvu izjavu kao državni sekretar MUP-a!

Pobjeda je uputila isto pitanje i Upravi policije, ali je odgovor izostao.

Miljanića demantuju fotografije i video zapisi koji su se pojavili nakon ,,desantnog ustoličenja“ mitropolita Crkve Srbije Joanikija i koji dokazuju da je iza zidina Cetinjskog manastira bilo stacionirano više desetina civila, koji su na poziv sveštenstva, uz prećutnu saglasnost crnogorske policije, došli da organizuju sopstvenu ,,odbranu objekta“ iako nije bilo ni prikrivenih najava da se bilo ko sprema da napadne mjesto gdje je tron Svetog Petra Cetinjskog.

NAVIJAČI I ČUVARI TRONA

Pobjeda je izvještavala da je u petak, 3. septembra, i u subotu ujutro, 4. septembra, u prijestonicu doputovalo više grupa momaka iz raznih krajeva

Čuvari trona Svetog Petra Cetinjskog

Video snimak kao dokaz Video koji kruži društvenim mrežama, sniman očigledno iz Cetinjskog manastira, govori kako su ,,branitelji“ Crkve Srbije dočekali ispaljivanje suzavca u centru grada.

Nepoznati momak, izvjesno sa osmatračnice, glasno govori dok snima telefonom, vidno uznemiren: ,,Počelo je. Aj Bože pomozi i Sveti Petar Cetinjski“, dok se čuju detonacije suzavca. „Evo se već osjeća“, kaže on drugu pored sebe, da bi onda sa oduševljenjem rekao: - Nema više ,,E viva!“ Ugasi se ,,E viva!“ – konstatuje zadovoljno.

Zoran Miljanić

Crne Gore, ali i Srbije i entiteta BiH Republike Srpke koji su, nalik vojnim formacijama, ulazili u Cetinjski manastir.

Uvijek bi ih u dvorištu sačekalo svešteno lice, koje bi sve srdačno pozdravilo i sprovelo iza zidina, naočigled pojačanih policijskih patrola koje ih

nijesu kontrolisale, za razliku od građana Cetinja kojima nije bilo dozvoljeno da prođu policijske punktove ispred Manastira. Čitaoci društvenih mreža su među tim licima prepoznali bezbjednosno intersantne osobe – vođe navijača Zvezde

i Rada, koji su u bliskim vezama sa ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom i vrhom Crkve Srbije.

Imajući u vidu kriminalni bekgraund tih lica, realno je očekivati da su bili naoružani.

Jedan od vođa navijača Zvezde Marko Vučković je, međutim, rekao da on nije boravio u Manastiru.

Izvori Pobjede tvrde da su u Manstiru boravili i bezbjednosno interesantne osobe iz eniteta BiH Republike Srpske, koji su prije toga bili u društvu narodnog poslanika RS Nikole Vukanovića iz SDS-a, koji je tvrdio da je napadnut na Cetinju.

Rusko propagandističko glasilo Sputnjik objavilo je da su u Manastiru boravili javnosti do sada nepoznati čuvari trona Svetog Petra Cetinjskog, kao i njihove fotografije.

-Radi se o Zećanima, koji su čuvari trona Svetog Petra Cetinjskog. Oni su, po blagoslovu počivšeg mitropolita Amfilohija Radovića, prije 15 godina postali Vitezovi Svetog Petra Cetinjskog i čuvari trona mitropolita zetskih Srpske pravoslavne crkve, objavio je Sputnjik.

Prema saznanjima Pobjede riječ je sljedećim licima: D. S, I. P, M. A, M. K, L. M, I. K i M. P koji su iz Golubovaca.

N. ZEČEVIĆ

Porodica premijera Crne Gore na udaru srpskih snaga reda, najavili da napuštaju Srbiju

Policija repetirala pištolj na Krivokapićevog sina?

PODGORICA – Porodica predsjednika Vlade Crne Gore Zdravka Krivokapića odlučila je da napušti Srbiju zbog incidenta koji se sinoć dogodio u Beogradu, kada je srpska policija, navodno, repetirala pištolj na Krivokapićevog sina Miloša i člana njegovog obezbjeđenja, javila je Televizija Vijesti, pozivajući se na izvor blizak porodici premijera.

Krivokapićeva djeca su, prema zakonskim odredbama, štićene ličnosti i kada

borave van granica Crne Gore.

Izvor Vijesti je rekao da su Krivokapićev sin i član obezbjeđena pretresani zbog navodne dojave da su naoružani, a dostavio je i snimak dijela incidenta.

Iz porodice tvrde da je oružje koje posjeduje obezbjeđenje uredno prijavljeno zvaničnim organima Srbije.

Na snimku se vidi kako Krivokapićeva kćerka Jelena protestvuje zbog ponašanja policije.

Krivokapićeve kćerke Jelena i Milena, koje sa porodicama žive u Beogradu, ljetos su bile žrtve brutalne hajke beogradskih tabloida, kada su zatražile od srpskih vlasti garancije da su bezbjedne.

Vratile su se u Srbiju nakon što im je sigurnost garantovao predsjendik te države Aleksandar Vučić.

- Lijepo je opet biti kod kuće. Nakon sto nam je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić garantovao bezbjednost, odlučili smo da naša djeca nastave školovanje u Beogradu gdje su i započeli – saopštile su one nakon povratka u Beograd.

Kabinet premijera sinoć se zvanično nije oglašavao povodom incidenta u Beogradu.

R. P.

4

Politika

Subota, 11. septembar 2021.

Izvjestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula upozorio da nova vlast nije ispunila obećano i ukazao na ulogu Beograda u dešavanjima u našoj zemlji PODGORICA - Izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonino Picula ocijenio je za Novu M da godinu nakon parlamentarnih izbora ne mogu biti zadovoljni jer Crna Gora pokazuje elemente duboko podijeljenog društva. Kaže i da su sve strane ambasade i međunarodne organizacije u Podgorici na vrijeme upozoravale šta se može dogoditi kada je riječ o ustoličenju mitropolita Joanikija što je, kako ističe, događaj koji je prevazišao vjerske okvire.

Ne isključuje ni miješanje Srbije u sve što smo mogli vidjeti na Cetinju.

- Ustoličenje mitropolita Joanikija nadraslo je vjerski karakter, ali nije riječ o izolovanom slučaju već dijelu procesa koji traje već neki period - ocijenio je Picula za Novu M. No, poručuje, posebno zabrinjava što godinu nakon parlamentarnih izbora nova vlast nije ispunila sve što je obećala.

- Tada smo čuli obećanja, pa i najave da će nova vlast, prije svega, jer ona preuzima odgovornost za zemlju, da će učiniti sve da se harmoniziraju odnosi u samoj državi, da će naprosto dio političkog procesa učiniti partnerima i da će nastaviti poštovati prije svega međunarodne obaveze ranije vlasti. Godinu dana nakon tih izbora mi ne možemo biti zadovoljni. Ovog trenutka Crna Gora pokazuje sve elemente duboko podijeljenog društva istakao je on.

Istraga će, uvjeren je, ukoliko bude nepristrasna tek pokazati jesu li i u kojoj mjeri na Cetinju 5. septembra prekršena prava onih koji su željeli da iskažu protest protiv ustoličenja u prijestonici. Pitanje je, kaže, i koliko su bili skladni

Crna Gora pokazuje sve elemente duboko podijeljenog društva Selaković: Apsurdne tvrdnje Apsurdne su i neutemeljene optužbe izvjestioca Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonina Picule na račun Srbije i njenog navodnog miješanja u događaje oko ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju, poručio je ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

On je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva, naglasio kako Srbija ne može ni na koji način biti odgovorna za to što je „grupa ekstremista pokušala da osujeti jedan drevni vjerski obred i na taj način suspenduje najelementarnija vjerska prava velikog procenta građana Crne Gore“.

Prema Selakovićevim riječima, visoki zvaničnici Srbije su danima uoči incidenata na Cetinju u javnim nastupima upravo izražavali očekivanje i nadu da dio crnogorskog političkog establišmenta neće politički zloupotrijebiti ustoličenje mitropolita Joanikija.

Tonino Picula

odnosi onih koji su u vlasti imali određene uloge. Ne isključuje ni miješanje susjednih zemalja.

- Treba naglasiti da Srbija u svemu ovome ne može biti amnestirana, odnosno pratimo jednu vrstu pritiska na Crnu Goru koja je naravno režirana od strane Beograda i ja bih rekao da jedan dobar dio odgovornosti za stanje u kome

se nalazi danas Crna Gora mora biti pripisana Beogradu, pogotovo onom dijelu crnogorske političke scene koji je pod očiglednim uticajem Beograda i međutim generalno gledano, politizovana crkva i klerikalizirana politika ne mogu biti promoteri ideja koje formalno zagovaraju - kaže on.

Picula naglašava da su sve strane ambasade i međuna-

Grupa građanki ispred zgrade MUP-a protestovala zbog prekomjerne upotrebe suzavca na Cetinju, primio ih ministar

Sekulović obećao objektivnu istragu PODGORICA – Grupa građanki juče je organizovala mirni protest ispred zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova s kojeg su pozvale ministra Sergeja Sekulovića da razriješi starješine koje su dozvolile prekomjernu upotrebu suzavca na Cetinju 5. septembra protiv okupljenih građana koji su mirnim protestom iskazivali bunt zbog namjere Crkve Srbije da u Cetinjskom manastiru ustoliči svog mitropolita Joanikija Mićovića.

Zahtijevale su i da bude suspendovan načelnik Centra za bezbjednost Podgorica Goran Jokić, koji je rukovodio operativnim štabom bezbjednosnih službi na Cetinju, dok se, kako kažu, ne utvrdi je li izdao nezakonita naređenja.

Nekoliko minuta pošto su se građanke okupile u ime MUP-a obratila im se šefica kabineta ministra Jelena Maraš i prenijela im poziv ministra Sekulovića da dođu na sastanak s njim.

- Na sastanku koji je trajao

Građanke upozorile na nedopustivo postupanje policije na Cetinju 5. septembra

Udruženje pravnika apeluje na očuvanje građanskog društva Udruženje pravnika Crne Gore pozvalo je organizacije civilnog sektora, stukovne organizacije i istaknute pojedince, da u dijelu svog društvenog uticaja, integrišu svoje djelovanje i učine dodatan napor da se crnogorska politička i društvena zajednica očuva u svojim temeljnim odrednicma kao ustavno, demokratsko, sekularno i građansko društvo, posvećeno evropskim vrijednostima i daljim EU integracijama.

Iz Udruženja su izrazili javnu spremnost da bude inicijator prvog sastanka svih subjekata i pojedinaca koji ovaj apel cijene vrijednim i potrebnim ili da se odazovu pozivu one organizacije ili organizacija koje su spremne da upute sličan poziv.

malo više od sat ministar je dao obećanje da će dešavanja na Cetinju biti istražena

objektivno - kazala je poslije sastanka za Gradski portal predstavnica okupljenih že-

rodne organizacije Podgorice upozoravale šta se može dogoditi, ali je ipak izostao dogovor unutar kuće.

- I Evropski parlament i Evropska unija su upozoravali da je riječ o pravoj eskalaciji sukoba koji može imati nesagledive posljedice po mir i stabilnost Crne Gore. Međutim nije na međunarodnoj zajednici da vodi politiku u Crnoj Gori, to na građanska aktivistkinja Maja Miličković.

Sastanku su osim nje, u ime okupljenih žena, prisustvovale građanska aktivistkinja Aida Petrović i Tanja Pavićević. A osim ministra Sekulović, na sastanku su bili i direktor Uprave policije Zoran Brđanin i načelnik unutrašnje kontrole Milan Adžić.

Sekulović je, kako su saopštile građanke, ohrabrio sve građane Crne Gore da podnose pritužbe i dostave snimke i fotografije o postupanju policije. Obećao je da će provjera svih primjedbi biti objektivna.

Miličković je naglasila da se na snimku koji je dostupan javnosti čuje glas policajskog funkcionera Jokića koji kaže da građane treba napasti iz preventivnih razloga prije nego oni napadnu policiju.

- To je nedopustiv pristup!

Javno pozivamo Tužilaštvo da u ovom slučaju djeluje po sopstvenoj, službenoj, inicijativi - kazala je Miličković.

Građanke su nosile i transparente: „Ko Vladu ljudskim pravima, Vlada njega suzavcem“, „Umjesto boljeg standarda, građanima/kama suzavac, ulje i dimne bombe“, „Suzavac je vaš tamjan“, „Sekuloviću, dođi na dva suzavca. Živjeli!“, „Žene vas ne žele“, „Dritane, ajmo na suzavac“, „Dimnom zavjesom prikrivate klerofašizam i kleronacionalizam“, „Brđanine, ajmo na Cetinje na piće, pardon na suzavac“...

R. P.

moraju voditi oni koji su izabrani od naroda, koji dakle imaju odgovornost da sprovode određenu politiku, mislim naravno ne samo na vlast, mislim i na opoziciju. Prema tome mogućnost intervencije sa strane EU je izuzetno ograničena - pojašnjava Picula.

A može li doći do širokog dijaloga između vlasti opozicije – Picula je skeptičan.

- Jedno drugo pitanje meni se čini važno i odgovor na njega

još važniji. Koliko unutrašnjih političkih razlika Crna Gora može podnijeti, da te političke razlike koje se samo gomilaju, a ne otklanjaju, ne blokiraju razvoj zemlje, odnosno put prema članstvu. Dakle unutrašnje krvarenje nije dobro, meni se čini da se trenutno Crna Gora ne nosi dobro sa svojim unutrašnjim podjelama i to je ono što zaista može imati efekta na međunarodni položaj - ističe on.

R. P.

Predsjednik Hrvatske pozvao u posjetu predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića

Milanović: Podržavam koncept građanske, sekularne Crne Gore

Zoran Milanović

PODGORICA – Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović juče je tamošnjm medijima kazao da predsjednik Crne Gore Milo Đukanović sljedeće sedmice na njegov poziv dolazi u Hrvatsku, uz objašnjenje da će razgovarati i o aktuelnim dešavanjima u našoj zemlji, jer se, kako je rekao, to tiče i Hrvatske, s obzirom na to da smo susjedi.

- Teme razgovora će biti one koje bi bile i inače. S obzirom na ono što se događalo i događa se u Crnoj Gori biće i nešto drukčije. Crna Gora je susjedna država, prije svega, tek onda članica NATO-a, i nas se to tiče. Ja ne ustoličujem vladike

i arhiepiskope po Cetinju i Nikšiću, to nije moj posao niti bilo kojeg političara u Hrvatskoj. U Crnoj Gori je to, srećom, završilo bez ljudskih žrtava i vjerujem da će to tako biti i dalje - kazao je on.

Hrvatski predsjednik je rekao da je to njegova podrška jednom konceptu građanske, sekularne Crne Gore.

- Mi se u unutrašnje poslove drugih susjednih država zaista ne miješamo. Ono što radim prema Bosni i Hercegovini nije miješanje, to je samo jedan stav koji je jasan i koji ponavljam cijelo vrijeme. U Bosni i Hercegovini živi više Hrvata nego što ima Crnogoraca u Crnoj Gori, kamoli Srba u Crnoj Gori. Mi znamo granicu, a neki to još očito nijesu naučili poručio je Milanović. Đukanović će iduće sedmice boraviti u službenoj posjeti Hrvatskoj na poziv Zorana Milanovića, nakon napetosti zbog ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija. Đukanović će se, kako su naveli hrvatski mediji, osim s Milanovićem, sastati i sa premijerom Andrejem Plenkovićem i predsjednikom hrvatskog Sabora Gordanom Jandrokovićem.

R. P.

Politika

Subota, 11. septembar 2021.

» Piše: Heni erceg Eh, da je Isus imao takvu pratnju, gdje bi mu bio kraj.

Sigurno ga bezbožnici ne bi uspjeli razapeti da je na raspolaganju imao helikoptere, pancirku i naoružanu pratnju. Onako kako su se čitavoj regiji i svijetu „hrabro“ ukazali mitropolit Srpske pravoslavne crkve, Porfirije i popovska svita, odabravši Cetinje kao sveto mjesto ustoličenja novog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija. Baš taj stari partizanski, antifašistički grad, koji je bio središte snažnog otpora velikosrpskom nacionalizmu 90-ih i ratnom pohodu Miloševićeve Srbije na Hrvatsku i Bosnu.

Bila sam u Dubrovniku u jesen 1991, opkoljenom sa svih strana, poput nježne školjke koju granatama nastoje uništiti barbari s okolnih brda, srpska vojska uz pomoć crnogorskih rezervista, da bi iscrpljenom gradu potporu u tim trenucima dali upravo građani Cetinja na svom antiratnom skupu kada je hiljade njih pjevalo: „Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče!“ Zato je, unatoč višemjesečnom protivljenju Cetinjana, upravo taj grad odabran za pokazivanje mišića Srpske pravoslavne crkve, toga starog i odanog drugara nacionalističke srpske vlade, kao nastavak politike o „dva oka u glavi“, negiranja državne suverenosti Crne Gore, a Crnogoraca kao nacije koja odbija biti dio „srpskog sveta“.

Uglavnom, namjera srpskog vožda i njegove pravoslavne crkve je ostvarena, uz gumene metke, suzavac, pendreke, državno nasilje, opasno razbijanje otpora jednog grada koji se usudio suprotstaviti agresiji Crkve i svoje prosrpske vlasti, ne priznajući tu Crkvu kao

5

Jevanđelje po oružju I brine li njegovu svetost Porfirija, koji je kukavički sletio u Cetinje, činjenica da je njegova crkva gurnula Crnu Goru na rub građanskog rata između Crnogoraca i Srba u toj državi, brine li ga nasilno usisavanje Crne Gore u srpski plan pretvaranja te države u „proširenu Srbiju na moru“?

Brine li Porfirija stalna velikosrpska politika na ovim prostorima i negiranje svake njene krivnje za krvave ratove u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu?

Heni Erceg

svoju. Onu koja je bila čvrsti oslonac srpskih ratnih osvajanja, razaranja i zločina u Hrvatskoj i Bosni 90-ih, koja ne priznaje genocid u Srebrenici, koja je štitila najgore ratne zločince, još ih i odlikovala, koja negira Crnu Goru, pa ju je bivši mitropolit, zlokobni Amfilohije, posprdno nazivao „fildžan državom iz Brozovog jajca“.

Nova crnogorska Vlada, izabrana nalogom toga Amfilohi-

ja, SPC i Beograda, dopustila je divljački nasrtaj na Cetinje, dolazak šefa SPC Porfirija i svite mu vojnim helikopterima, da bi zaštićeni pancirkama, kao neka važna vojna lica u ratu, pretrčali put do Cetinjskog manastira. Pa kakva je to Crkva i u čije ime vlast šalje helikoptere i specijalnu policiju da sudjeluje u tobože kršćanskom obredu? U ime svemogućeg predsjednika Srbije kojemu Crkva i služi u stalnoj

SNP predala prijedlog za pokretanje postupka za razrješenje Đukanovića

homogenizaciji srpskog naroda u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, a ta politizacija religije već je godinama praćena snažnim propagandnim strojem koji negira Crnu Goru kao suverenu državu, ne priznaje sekularni karakter te države, tambura o ugroženim vjerskim pravima Srba, sve do ofanzive Beograda i njegovih poturica na tu malu državu koja se u regiji najbrže približila evropskim integracijama.

Utoliko je mučno i daleko od kršćanskog bilo ustoličenje Joanikija u dimu suzavca i „hrabrosti“ pendreka baš u Cetinju, bastionu crnogorstva, bila je to opasna provokacija, s mogućim krvavim ishodom, protivna svakoj svetosti, pokušaj realizacije Vučićeva „srpskog sveta“, s Crnom Gorom i Republikom Srpskom, sastavnim dijelom BiH. I brine li njegovu svetost Porfirija koji je kukavički sletio u Cetinje činjenica da je njegova Crkva gurnula Crnu Goru na rub građanskog rata između Crnogoraca i Srba u toj državi, brine li ga nasilno usisavanje Crne Gore u srpski plan pretvaranja te države u „proširenu Srbiju na moru“? Brine li Porfirija stalna velikosrpska politika na ovim prostorima i negiranje svake njene krivnje za krvave ratove u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu?

Ne, nego se „iskrcavanjem“ na Cetinje SPC odrekla evanđelja što joj je u opisu radnog mjesta i iskazala kao vjerna sluškinja srpskog režima u pokušaju poništenja crnogorske državnosti, te crkvene i nacionalne različitosti. Pa dok je policija na ulicama Cetinja razbijala građane, a grad se satima gušio u dimu suzavca, u tamošnjem su manastiru popovi pjevali: ,,Kad se vojska na Kosovo vrati!“ Opet bi, eto,

blagosiljali oružje, kao i 1991. kad je srpska vojna sila odlazila ubijati hrvatski Vukovar. Da bi na odlasku iz Cetinja šef SPC patetično napisao kako je sretan „što smo izvršili djelo Crkve, ustoličili mitropolita po volji Crkve i naroda ove episkopije“. Volji kojeg naroda? Onih građana Cetinja koje je gurnuo u opasni sukob u ime Crkve i srpskog nacionalizma. I požalio se da je „užasnut da su tu bili ljudi koji su čin ljubavi namjeravali spriječiti snajperskim puškama“. Čin ljubavi?

Pisao je to poglavar SPC valjda u helikopteru kojim je vraćen sa sramotnog pohoda na Cetinje, kao poraženi vojskovođa, s cinizmom prema Crnogorcima koji odbijaju biti Srbi, a srpski lunatik Vučić oglasio se prijetećom izjavom kako dok je on živ „neće Crna Gora porobiti Srbiju kao što to radi 30 godina“. A mi mislili da je obratno. Reakcija Hrvatske na nerede u neposrednom susjedstvu, koji dakako znače i ozbiljnu destabilizaciju regije, bila je tek tipično unjkava i jadna kao i cijela njena vanjska politika.

Uglavnom, kakav trijumf Porfirijeve crkve i njega osobno!

Ili ipak poraz, bar u ovoj rundi, budući je na jednoj strani bila gola sila, na drugoj antifašističko Cetinje.

Lider Ure i vicepremijer preko noći „umekšao“ stavove

Bez podrške „Crno na bijelo“ Abazović: Nema

razloga za strijepnju da će biti rušenja Vlade

PODGORICA – Klub poslanika Socijalističke narodne partije podnio je Skupštini prijedlog za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović povrijedio Ustav.

SNP je u obrazloženju navela da je Đukanović 28. avgusta na Cetinju kazao da „nije pametno insistirati na ustoličenju u tom gradu, već je pametno to izmjestiti iz Cetinja i obaviti u nekom od mnogobrojnih hramova u drugim gradovima“.

- Nadam se da neću biti u situaciji da 5. septembra budem na Cetinju, tamo gdje budu Cetinjani i gdje je većinska Crna Gora, gdje se brani dostojanstvo države - rekao je Đukanović.

SNP smatra da je takvim postupanjem Đukanović grubo povrijedio član 14 Ustava Crne Gore koji propisuje da su vjerske zajednice odvojene od države, kao i da su one ravnopravne i slobodne u vršenju vjerskih obreda i vjerskih poslova.

- Takođe je Đukanović prekoračio okvir nadležnosti predsjednika Crne Gore propisanih članom 95 Ustava - naveli su iz te partije.

Ocjenjuje se da se Đukanović direktno umiješao u poslove jedne vjerske zajednice, konkretno Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravo-

PODGORICA – Potpredsjednik Vlade i lider Ure Dritan Abazović kazao je da nema razloga za strijepnju da će doći do rušenja Vlade, ocjenjujući da će vladajuća koalicija prevazići i ovu krizu.

InIcIjatIvu nIjesu potpIsala četIrI poslanIka partIja na vlastI: Vladimir Joković

slavne crkve (SPC).

- Time je, protivno Ustavu, narušio načelo sekularnosti Crne Gore, odnosno načelo odvojenosti vjerkih zajednica od države – piše u obrazloženju.

Iz SNP-a su naveli da je Đukanović izjavom „nadam se da neću biti u situaciji da 5. septembra i sam budem na Cetinju, tamo gdje budu Cetinjani i gdje je većinska Crna Gora, gdje se brani dostojanstvo države“ prekoračio ustavna ovlašćenja.

- Takođe je prekršio član 161 Krivičkog zakonika organizujući i pozivajući na sprečevanje vjerskog obreda, što je ope-

rativno u djelo sprovodio njegov savjetnik za bezbjednost Veselin Veljović – piše u prijedlogu SNP-a.

Poslanički klub te stranke smatra da postoje dovoljni i opravdani razlozi da Skupština Crne Gore pokrene postupak za razrješneje predsjednika Crne Gore.

Inicijativu SNP-a, od koalicija na vlasti, jedino nijesu potpisala četiri poslanika koalicije „Crno na bijelo“, koju predvodi Ura Dritana Abazovića. Oni su i omogućili novu parlamentarnu većinu i dolazak prosrpskog političkog bloka na vlast u našoj zemlji.

K. K.

Naveo je i da je čitav događaj u vezi ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Crkve Srbije Joanikija Mićovića sproveden perfektno.

Izjavu koju je dao u četvrtak veče da će oboriti Vladu ako bude smijenjen ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović, juče je okarakterisao samo - kao upozorenje.

- Ne bih tu rečenicu ili tu izjavu doživio zlonamjerno, kako god može da me interpretira bilo ko, bilo kako, tako da, to je nešto što je vrlo precizan i jasan stav bio u početku. Ja sam molio sadašnjeg premijera, tada, prije nego što smo sastavili Vladu i naveo što su crvene linije za građanski pokret Ura, sve što se tiče nacionalnih interesa Crne Gore - rekao je Abazović.

Dodao je i da su, zbog građana, tada rekli da nema govora o

Dritan Abazović

preispitivanju nezavisnosti Crne Gore, njenog evropskog puta, regionalne saradnje, NATO članstva i grba.

- Sve to nije taknuto, na svu sreću, i jedan od tih segmenata je bio sektor bezbjednosti. Dakle, ako neko želi da ode van onoga što je bio sporazum, onda ne može adresirati odgovornost na nekoga ko je to jasno naveo prije nego što smo taj dogovor imali - rekao je Abazović za Euronjuz Srbija. r. P.



Izjavu koju je dao u četvrtak veče da će oboriti Vladu ako bude smijenjen ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović, juče je okarakterisao samo kao upozorenje

6

Ekonomija

Subota, 11. septembar 2021.

Odluka o prijedlogu EPCG za člana borda Prve banke najkasnije u roku od dva mjeseca

Nebojša Medojević

CBCG tražila dodatne informacije o Medojeviću PODGORICA - Postupak odlučivanja po zahtjevu Elektroprivrede za izbor Nebojše Medojevića za člana Odbora direktora Prve banke je u toku, a tražene su dodatne informacije koje su i dostavljene, rečeno je Pobjedi u Centralnoj banci (CBCG).

Odluka o kandidaturi Medojevića će, kako su kazali u CBCG, biti donijeta u roku,

a najkasnije 60 dana od dana podnošenja zahtjeva. Oni nijesu precizirali datum do kojeg treba da odluče.

Odbor direktora EPCG obavijestio je javnost 17. avgusta da je donio odluku da Medojevića kandiduje za člana borda Prve banke, ali nije poznato kada je zvanično uputio njegovu kandidaturu CBCG. Medojević, kako je Pobjeda već objavila, ne ispunjava potrebne zakonske uslove

Sjednica savjeta Agencije za civilno vazduhoplovstvo n

za izbor za člana borda Prve banke. Propisima CBCG predviđeno je da kandidat mora da ispunjava jedan od tri uslova - minimum tri godine rada na rukovodećim mjestima u bankarstvu, četiri godine u finansijskim institucijama ili pet godina u privredi. Protiv kandidata se ne smije voditi krivični postupak, a Medojević je optuženi za pranje para.

On se zbog toga obratio za preporuke guverneru CBCG Radoju Žugiću, v. d. direktora Uprave prihoda i carina Aleksandru Damjanoviću i članu senata DRI Branislavu Raduloviću, navodeći da je sedam godina bio član skupštinskog Odbora za ekonomiju u kojem je odlučivao i o bankarskim zakonima.

Njegovu kandidaturu podržao je Damjanović, dok je Žugić naveo da ne može dati preporuku za njegov izbor jer bi u tom slučaju bio u konfliktu interesa. Preporuku nije dao ni Radulović jer bi, kako je saopštio, time izašao iz ustavnih okvira.

Medojević je od 2006. bio poslanik u Skupštini Crne Gore.

Prethodno je radio u Agenciji za prestrukturiranje privrede i strana ulaganja, a nakon što je dobio otkaz postaje koordinator Centra za tranziciju. U septembru 2002. osniva NVO Grupa za promjene koja je kasnije postala politička partija.

CBCG je prethodno dala saglasnost za izbor Velizara Čolovića za predstavnika EPCG u bordu Prve banke, dok je, zbog neispunjavanja uslova, odbijena kandidatura Janka B.D. Milatovića.

Potpredsjednik EBRD o prognozama za crnogorsku ekonomiju

Visoka stopa rasta očekivana s obzirom na nisku osnovicu PODGORICA – Najnoviji podaci o dolasku turista tokom ljetnje sezone, koji su iznad očekivanja, trebalo bi dodatno da ojačaju crnogorsku ekonomiju, ocijenio je prvi potpredsjednik Evropske banke za obnovu i razvoj Jurgen Rigterink i dodao da negativni rizici još postoje.

- U međuvremenu smo saznali koliko se BDP oštro smanjio prošle godine, što znači da je prošlogodišnja osnova bila vrlo niska i omogućava veći skok rasta ove godine - rekao je Rigterink.

Prema posljednjoj prognozi, EBRD predviđa rast crnogorske ekonomije od 8,5 odsto u ovoj godini.

Rigterink je, govoreći o negativnim rizicima po crnogorsku ekonomiju, kazao da su dvostruki.

- Prvo, oporavak turističkog sektora može potrajati duže od očekivanja, a drugo, Vlada možda neće imati fiskalnog prostora za suzbijanje uticaja pandemije u slučaju potrebe za daljom potrošnjom - precizirao je Rigterink i podsjetio da je javni dug premašio 100 posto BDP-a.

- Korona kriza je istakla potrebu da Crna Gora diverzifikuje svoju ekonomiju.

Turistički sektor, koji čini 25 odsto BDP-a, mora se diverzifikovati izvan sadašnjeg modela „sunce, pijesak i more“

Zbog kolebanja direktora odlož za ponedjeljak PODGORICA - Sjednica savjeta Agencije za civilno vazduhoplovstvo (ACV), na kojoj je trebalo da se izabere direktor, odložena je, kako Pobjeda saznaje, za ponedjeljak. Sjednica koja je bila zakazana za četvrtak iznenada je odložena uoči samog početka, a neki mediji su prenijeli da je razlog navodni zahtjev pojedinih članova Savjeta da dodatno prouče dokumentaciju kandidata.

Međutim, uvidom u tekst konkursa očigledno je da se u dokumentaciji kandidata nalaze samo uobičajene potvrde o državljanstvu, prebivalištu, radnom stažu, nevođenju krivičnog postupka, zdravstvenom stanju i slično. Prema saznanju naše redakcije kandidati su u ponedjeljak imali intervju pred članovima Savjeta i iznijeli svoja viđenja rada Agencije, tako da su članovi Savjeta imali već u ponedjeljak jasnu sliku o kandidatima.

RAZLOZI

Razlozi odlaganja su, izgleda, posve drugačiji. Naime, prema našim informacijama jedan broj članova Savjeta nije se složio sa unaprijed pripremljenim lobiranjem predsjednika Dženana Kolića, predstavnika Demokrata, da

Dragan Đurović

se na mjesto direktora postavi kandidat Zoran Maksimović na čemu insistira predsjednik SNP Vladimir Joković, jer ne žele da se četvorogodišnji mandat dodijeli čovjeku koji po sili zakona za dvije godine mora u penziju. Tu slabost kandidata SNP i postojeći vakuum koristi kandidat blizak DF-u Nebojša Jušković, koji

kao što smo pisali ima jasno profilisane proruske i antinatovske stavove i koji ovih dana intenzivira svoju kampanju.

Ali u suštini, dio članova Savjeta ne želi da preuzme odgovornost da se ukinu rukovodeća mjesta koja Crna Gora, u liku aktuelnog direktora Agencije Dragana Đurovića, ima u Evropskoj konferenciji za civil-

Sastanak guvernera i predstavnika poslovnih banaka

Depoziti porasli 600 miliona PODGORICA - Depoziti su od početka godine porasli 600 miliona i dostigli su blizu četiri milijarde eura, što je istorijski maksimum, saopšteno je na jučerašnjem sastanku guvernera Centralne banke (CBCG) Radoja Žugića i poslovnih banaka.

Onlajn sastanak predstavnika Vlade i EBRD

na razvoj alternativnih vrsta turizma – seoski, zdravstveni ili kongresni – naveo je Rigterink i dodao da diverzifikacija treba da obuhvati obnovljivu energiju i komunikacione tehnologije, a povezivanje i održiva infrastruktura osta-

ju još jedan ključni izazov i predstavljaju važan faktor rasta, koji donosi jasne koristi za ekonomije i građane. Naglasio je da podržavaju Elektroprivredu u započetom procesu dekarbonizacije.

R.E.

Krivokapić: Crna Gora veliko gradilište dogodine Vlada je projektovala oporavak ekonomije do kraja ove, a naredne godine je planirano da Crna Gora postane veliko gradilište projekata zelene ekonomije, rekao je premijer Zdravko Krivokapić na jučerašnjem onlajn sastanku sa delegacijom EBRG, koju je predvodio Jurgen Rigterink. On je, kako se navodi, pohvalio konkretne rezultate koje je Vlada postigla u toku dosadašnjeg rada i iskazao spremnost za još jaču i intenzivniju saradnju između Crne Gore i EBRD.

Na istorijskom maksimumu su i likvidna sredstva banaka, koja iznose 1,5 milijardi eura.

- Ovakav trend potvrđuje očuvano povjerenje u bankarski sistem, ali i u rad regulatora - kazali su iz CBCG, dodajući da je negativna posljedica pandemije blagi rast loših kredita, koji je ograničen mjerama vrhovne monetarne institucije. Žugić je izrazio zadovoljstvo dobrim poslovanjem banaka, koje je, kako su naveli u CBCG,

značajnije ako se imaju u vidu uslovi u kojima su oni ostvareni.

- Banke su paralelno učestvovale u procesu procjene kvaliteta aktive, što je bio veoma zahtjevan projekat koji je iziskivao značajno angažovanje kapaciteta u bankama - rekao je Žugić.

On je istakao da će odgovoran pristup CBCG, pažljivo praćenje izazova i blagovremeno reagovanje na rizike biti, kao i do sada, usmjereni ka jačanju i očuvanju stabilnosti bankarskog i ukupnog finansijskog sistema.

Na sastanku je dogovorena intenzivnija komunikacija CBCG i banaka, kako bi se prevazišli eventualni izazovi sa kojima se banke suočavaju po pitanju priprema za primjenu Zakona o kreditnim institucijama.

R.E.

Predstavnici avio-kompanije ,,Air Astana“ u Vladi

Očekuju i zimus letove iz Kazahstana PODGORICA - Otvaranjem avio-linije sa Kazahstanom Crna Gora je otvorila potpuno novo tržište sa tom zemljom, odakle je našu zemlju posjetilo više desetina hiljada turista, saopštio je tokom sastanka potpredsjednik Vlade Dritan Abazo-

vić sa predstavnicima kazahstanske avio-kompanije ,,Air Astana“.

Sastanku su, pored Abazovića, prisustvovali predsjednik i direktor ,,Air Astane“ Piter Foster, viši regionalni menadžer za centralnu, istočnu Evropu i Tursku Susith

Hettihewa, direktor Aerodroma Crne Gore Goran Jandreoski i zamjenik izvršnog direktora, Petar Radulović.

Abazović je kazao da je broj turista iz Kazahstana bio iznad očekivanja, te da se nada da će i u zimskom periodu Air Astana povezivati Crnu Goru sa najvećim kazahstanskim gradovima.

Sa predstavnicima kazahstanske kompanije razgovarao je ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić.

R.E.

Ekonomija

Subota, 11. septembar 2021.

naredne sedmice

a izbor žen Dio članova Savjeta ACV ne želi da preuzme odgovornost i ukine rukovodeća mjesta koja Crna Gora, u liku aktuelnog direktora Agencije Dragana Đurovića, ima u Evropskoj konferenciji za civilno vazduhoplovstvo i Evropskoj vazduhoplovnoj trening organizaciji no vazduhoplovstvo (ECAC) i Evropskoj vazduhoplovnoj trening organizaciji (JAA TO).

Ukoliko aktuelni direktor ne bi bio izabran, evropske funkcije bi mu prestale i Crna Gora bi ih, prije svega odlukom članova Savjeta, izgubila i svjesno ustupila nekoj drugoj državi.

To bi bio neobjašnjiv presedan i štetna odluka za državu. Dok se druge države bore za takva mjesta, naša bi se dobrovoljno odreklanjih. Neki članovi Savjeta se plaše da bi teret odgovornosti pao na njih i da bi pod

pritiskom javnosti mogli biti uskoro smijenjeni.

Dvoumljenje

No, prema našim saznanjima, nije nastalo kolebanje samo među članovima Savjeta. Kako saznajemo ni lider Demokrata i predsjednik parlamenta Aleksa Bečić, čija partija daje predsjednika Savjeta, ne želi da nakon što su u javnosti procurele informacije, kao jedan od najviših državnih funkcionera, stoji iza odluke da Crna Gora svojevoljno izgubi visoke pozicije u evropskim vazduhoplovnim institucijama, jer bi takvu odluku teško mogao braniti u javnosti. Ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić, koji se javno izjasnio protiv partijskih imenovanja, po našim informacijama takođe ne želi da preuzme odgovornost za takvu situaciju i tražio je stav Vlade, a sličan pristup ima i šef Đorđe Radulović, koji uz to uvažava i preporuke upućene premijeru iz EU. Izgleda da bi svi htjeli da prebace teret nepopularne odluke premijeru Zdravku Krivokapiću, koji će pretpostavljamo teško prelomiti da se donese odluka kojom se nanosi šteta Crnoj Gori i njenom ugledu u važnoj oblasti kao što je vazdušni saobraćaj i preuzeti ličnu odgovornost za to. Zato, prema saznanjima Pobjede, neki krugovi bliski centrima odlučivanja kao kompromis predlažu da aktuelni direktor Agencije zadrži mandat, a da se partijski kandidat SNP-a imenuje za njegovog zamjenika.

Svakako će ovaj konkurs za izbor direktora biti pod pojačanom pažnjom domaće, ali i međunarodne javnosti, a ne isključuje se zavisno od ishoda ni mogućnost kontrolnog saslušanja ministara u Skupštini, ukoliko bi se donijela odluka da Crna Gora sopstvenom odlukom ostane bez važnih funkcija u rukovodećim tijelima evropskih vazduhoplovnih institucija.

R.e.

Za desetu godišnjicu Premium programa Hipotekarne banke i CG Telekoma 150 nagrada

Glavna nagrada ,,reno kaptur“ PODGORICA – Za desetu godišnjicu Premium programa Hipotekarne banke i Crnogorskog telekoma, banka u saradnji sa Masterkardom organizuje nagradnu igru za korisnike Premium Masterkard kartica pod nazivom „Plaćaj i vozi Premium“.

Nagradna igra će trajati od 10. septembra do 10. oktobra 2021. godine, a pravo učešća imaju svi korisnici Premium Masterkard kartica Hipotekarne banke i Crnogorskog telekoma koji u tom periodu budu plaćali robu i usluge karticama u vrijednosti od najmanje deset eura.

Glavna nagrada je automobil ,,reno kaptur“, a još 150 na-

grada obuhvata vaučere za trgovinu u CG Telekomu, Okovu, Tehnomaksu, Sport vižn, Kiclendu, Namos Dajkoviću, Tenero Fašen, Bar kod šopu i Voliju vrijednosti od 100, 200 i 400 eura.

Nikola Špadijer, izvršni direktor Hipotekarne banke za poslovanje sa fizičkim licima, kazao je da se u posljednjih šest godina broj korisnika ovog programa povećao sa 14 na 40 hiljada i udvostručio broj partnera na 600 sa dvije hiljade prodajnih mjesta.

Jelena Ristić, direktorka za tržišta Crne Gore, BiH i Srbije u kompaniji Masterkard kazala je da ovim nagradama žele da zahvale korisnicima koji su u Premium Masterkard kartici prepoznali partnera za svakodnevne trgovačke aktivnosti.

Određivanje dobitnika vrši se slučajnim izborom imena vlasnika Premium Masterkard kartice Hipotekarne banke, pomoću softvera specijalno dizajniranog za ovu R.e. priliku.

PODGORICA - Ključni razlog mog razrješenja je što stručnim, odgovornim, poštenim i posvećenim profesionalcima nema mjesta u ovoj izvršnoj vlasti, posebno ako su fokusirani da kroz upornu primjenu javnih politika realizuju mjerljive dobrobiti za održivi razvoj institucija – poručila je bivša državna sekretarka u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja Mila Kasalica, koja je smijenjena krajem jula.

Navela je da se obratila javnosti nakon što je Upravnom sudu prije dva dana podnijela tužbu za poništenje rješenja o razrješenju.

Razlozi za smjenu

Ocjenjuje da su dva razloga zbog kojih je premijer Zdravko Krivokapić na prijedlog državnog sekretara Janka Odovića i saglasnost ministra finansija Milojka Spajića, iako je formalno navedeno da je prijedlog Spajića, odlučio da je razriješi. Prvi je ,,prekovikendni“ način pripreme, odobravanja i usvajanja akta o unutrašnjoj organizaciji Ministarstva, kojim su ,,izmaštani direktorati“ za unaprijed određene osobe, kako bi se rad na terenu sveo na mjeru poslušnosti usmenim instrukcijama iz Ministarstva, sa čim se nije saglasila. Drugi razlog vidi u njenom internom zahtjevu za prosljeđivanje zvanične informacije na osnovu koje su članovi Vlade odlučivali o hedžing aranžmanu, smatrajući da ona mora biti dostupna članovima Vlade i javnosti.

Nedovoljno transparentnom ocijenila je i reformu Uprave prihoda i carina (UPC), te regulatorne procedure za markiranje goriva.

- U pitanju su značajne pare poreskih obveznika, povučene iz ino-kredita, koje UPC treba da rasporedi za opremu i ljudske resurse – navodi Kasalica i ističe da se u ovom programu nedovoljno promovišu i razvijaju crnogorski potencijali, posebno u netransparentnom omalovažavanju saradnje sa lokalnom kvalitetnom ICT zajednicom.

- Neznanje u ime novca, koje se plasira kroz korisno podmetanje u javnom diskursu, najveći je neprijatelj crnogorskog održi-

Bivša državna sekretarka Mila Kasalica podnijela tužbu za poništenje rješenja o njenom razrješenju

Smijenjena zbog zahtjeva da se objavi ugovor o hedžingu Kasalica navodi da je bila protiv ,,prekovikendnog“ pripremanja i usvajanja akta o sistematizaciji Ministarstva finansija u kojem su ,,izmaštani direktorati“, kao i zbog internog zahtjeva za prosljeđivanje detalja o hedžing sporazumu članovima Vlade i javnosti

Samovolja

Pismo premijeru U pismu premijeru od 27. jula Kasalica je upozorila i na rizike oko hedžing aranžmana i sistematizacije. Ukazala je da je kolega bez institucionalnog i radnog iskustva uradio organogram unutrašnje organizacije i podijelio zadatke visoko-rukovodnom i ekspertskom kadru na osnovu „dogovora sa ministrom i državnim sekretarom“, te da ona ni sa jednim dokumentom nije bila upoznata. Naglasila je da ne prihvata krivicu za ishitrenost i „silovanje“ sistema da se sistematizacija odradi preko noći bez zakonskih utemeljenja, uz hirovito mijenjanje predloženih direktorata.

Premijeru je kazala da javnost morala biti upoznata sa detaljima, a posebno rizicima hedžing aranžmana vrijednog 818 miliona eura, koji je prvi put rađen u Crnoj Gori. Podsjetila je da je spajić izjavio da je hedžing na 14 godina, sa mogućnošću da na dvije godine preispitaju uslove, kao i banke koje su dio aranžmana.

- Uvjerenja sam da se ukupni eventualni numerički trošak nakon dvije godine, u situaciji da se ne realizuje dobar scenario pretpostavki ekonomskog oporavka, odgovorno treba podijeliti sa javnosti– navela je u pismu premijeru upozoravajući da je riječ o riziku koji nas za dvije godine može „iznenaditi“ ozbiljnim brojkama.

vog razvoja – poručuje Kasalica.

Optužuje MFSS da netransparentno manipuliše uslovima tendera za markiranja goriva koji su u pripremi, jer planiraju da isključe resorno ministarstvo iz definisanih nadležnosti, kako bi se ,,navodno realizova-

la upućujuće-klijentelistička agenda“.

- Sve zakonski zasnovano sam radila, a treba i dalje raditi, da se MFSS zaustavi u upravljanju tenderima pod interesnim ,,kišobranom“, koji nije institucionalnog niti sistemskog



Optužuje MFSS da netransparentno manipuliše uslovima tendera za markiranje goriva koji su u pripremi, jer planiraju da isključe resorno ministarstvo kako bi se navodno ,,realizovala upućujućeklijentelistička agenda“

7

Mila Kasalica

Kasalica je na poziciju državne sekretarke imenovana 11. februara, a razriješena nakon pet i po mjeseci. U oba rješenja, osim navoda da je Vlada imenuje i razrješava na osnovu prijedloga ministra, ne stoji drugo obrazloženje. U tužbi Upravnom sudu navodi da su rješenjem o razrješenju ignorisali zakonske uslove, što ovaj dokument čini aktom lične samovolje premijera i ministra Spajića.

karaktera, što posljedično ne smanjuje rizike korupcije u sistemu – upozorava Kasalica i naglašava da javnost mora biti upoznata sa sistemskim rizikom za koji je najodgovorniji premijer, mada je formalno Ministarstvo nadležno za nadzor.

Kasalica ocjenjuje problematičnim odsustvo djelovanja Investiciono razvojnog fonda kao najvažnije finansijske institucije čija je uloga korektivno ublažavanje tržišnih trendova.

- Odsustvo IRF-a posljedica je neznanja i nesposobnosti novog upravljačko-menadžerskog tima da odgovorno primjenjuje jasan zakonski okvir.

Ovakav pristup izboru udarnih ljudskih resursa empirijski potvrđuje neposvećenje Vlade, u većini, ekonomskim i sistemskim reformama u zemlji – smatra Kasalica.

Signal da se odustalo od reformske agende održivih javnih politika vidi u stavu Vlade sa predstavnicima Advokatske komore u vezi njihovog odbijanja da primjene Zakon o fiskalizaciji. Okupljanja, bez formalnog zapisnika, kakvo je bilo 9. juna, predstavljaju, kako smatra, sistemsko ponižavanje državnih institucija. Ocjenjuje da su na takvim ,,okupljanjima“ neprofesionalnim ponašanjem dijela državne uprave, praktikovani zakulisni modeli relativizacije i umišljenje moći u ,,ime ko zna koje ili čije neram.lk. zvojne agende“.

Budvanski hotelijeri i ugostitelji zadovoljni špicom sezone

Biće dobra i polovina prometa iz 2019.

PODGORICA - Budvanski hotelijeri i ugostitelji zadovoljni su ljetnjom turističkom sezonom i nadaju se solidnoj postsezoni.

Pi-ar Budvanske rivijere Jelena Kaluđerović kazala je agenciji Mediabiro da su imali 90 odsto noćenja u odnosu na 2019. godinu. Ističe da im plan za postsezonu nije ambiciozan kao u julu i avgustu. Što se tiče kongresa, moraće da ih ograniče na sto ljudi, ali u postsezonu ulaze sa optimizmom.

Dušan Bećir iz hotela Avala kaže da su u avgustu imali 20.000 noćenja, što je identičan broj kao u istom periodu 2019.

- Svi smo bili oprezniji u formiranju cijena, pa je prihod manji nego 2019. ali smo zadovoljni – rekao je i dodao da je vanpansionska potrošnja ispod 2019. ali da je ovo bila godina opstanka. Najavio je da će hotel Avala biti popunjen do sredine a možda čak i do kraja oktobra.

Ugostitelj Luka Vukčević kaže da je u njegovom objektu promet bio 60 odsto u odnosu na 2019, a ako septembar i oktobar

budu kao do sada, mogu da zaokruže ukupan promet na polovinu rekordne 2019.

- Ako budemo imali 50 odsto tog prometa bićemo prezadovoljni, a kako sada stvari stoje približavamo se toj cifri – naveo je i objasnio da ove godine gosti nijesu bili iste platežne sposobnosti kao 2019.

Epidemiološke mjere su, ističe, bile jedini način da imamo sezonu.

- Smatram da su ove mjere dobre, posebno današnje, jer moramo da sačuvamo stanovništvo, privredu, školstvo i zdravstvo - poručuje on.

R.e.

8

Društvo

Subota, 11. septembar 2021.

pakao admiNistracije: Oboljeli penzioner iz Podgorice ogorčen zbog uvođenja Konzilijuma za magnetnu rezonancu

Tri kruga do magneta Nakon što specijalista u KCCG uputi pacijenta na magnet, on treba da ide kod izabranog ljekara u Dom zdravlja po uput za konzilijum.

Sa tim uputom se pacijent ponovo javlja u KCCG gdje čeka termin za konsultacije. Nakon konzilijuma, pacijent se ponovo vraća kod izabranog ljekara da bi dobio uput za magnet, a koji mu je prepisan u KCCG PODGORICA – Osamdeset petogodišnji penzioner iz Zagoriča Vladislav Vuković požalio se redakciji Pobjede na način zakazivanja magnetne rezonance.

On kaže da je uvođenje konzilijuma umjesto da olakša pacijentima otežalo pristup da dođu do te dijagnostičke procedure.

- Neurolog dr Slaviša Peruničić mi je napisao da uradim magnetnu mozga jer imam zakrečenje krvnih sudova.

Otišao sam u Dom zdravlja na Zlaticu da uzmem uput, ali su me tamo informisali da se prvo daje uput za konzilijum i da moram ponovo u Klinički

centar. Kad oni odobre moram ponovo u Dom zdravlja da mi daju uput za magnet i to samo ako budem sreće da izabrani doktor nađe slobodan termin – priča Vuković koji je kako kaže onkološki pacijent, invalid 60 odsto i poluslijep.

Uvođenje konzilijuma, prema njegovim riječima je maltretiranje pacijenata posebno starih i bolesnih.

- To je užasno. Umjesto mene nekad može da ode žena, ili djeca, ali što sa onim koji nemaju nikog ko može otići.

Problem je i što su Zagoričanima zatvorili Dom zdravlja i sada moramo da idemo na Zlaticu da čekamo i po više sati da bi dobili

uput ili naručili terapiju – rekao je on Pobjedi.

Istakao je i da se na telefone niko ne javlja, tako da ne postoji mogućnost da se bilo što zakaže na taj način.

Konzilijum za magnetnu rezonancu ponovo je radio od 2019. godine do marta prošle godine, kako bi se smanjio broj upućivanja prema privatnim klinikama, odnosno troškovi koji su za to izdvajani iz budžeta.

Tada je NKT, zbog epidemije, ukinuo konzilijum, ali je ponovo počeo sa radom u maju, kako bi se smanjio odliv novca iz budžeta. Klinički centar ima tri magneta.

Sl.R.

Prosvjetna inspekcija reagovala što je direktorica škole ,,Dragiša Ivanović“ insistirala da se neka djeca premjeste u drugo odjeljenje

Lazar i Iva, ipak, ostaju u svom odjeljenju PODGORICA – Prosvjetna inspekcija donijela je odluku da dvoje djece iz petog razreda podgoričke Osnovne škole ,,Dragiša Ivanović“, ipak, ne moraju da se premještaju u drugo odjeljenje koje je, mimo znanja roditelja, formirala direktorica Tanja Vujošević tako što je iz ostalih odjeljenja izmjestila po nekoliko đaka.

To je za Pobjedu kazao roditelj Boris Ikonić, navodeći da ih je juče škola obavijestila da djeca mogu da ostanu u svom odjeljenju iako je direktorica Vujošević prethodnih dana insistirala da se izmjeste u drugo odjeljenje.

Direktorica nije željela da promijeni odluku iako su roditelji ukazivali na to da su djeca pod pritiskom i da su diskriminisana, jer ne žele da se odvoje od svojih drugara… I roditelj Radoman Bojović negodovao je zbog ove situacije, navodeći da su se na kraju žalili inspekciji.

Direktorica je, kako su ispričali, prijetila da će isključiti djecu iz škole ako ne budu dolazila u novo odjeljenje, jer će im pisati neopravdane…Uprkos tome, djeca nijesu napuštala svoje odjeljenje.

- Inspekcija je donijela odluku da se Lazar i Iva ostave u njihovom odjeljenju – V1. Za ostalu djecu ne znam. Mi smo se uporno borili. Sve je ovo moglo da se riješi mirnijim putem, bez medija, inspekcije.

Direktorka je vjerovatno znala da je pogriješila, ali nije htjela da popusti. Mislila je da nas uplaši pričama, ubjeđivala je djecu, mislila je da ćemo popustiti, a onda je prijetila da će biti isključenja iz škole – rekao je Boris Ikonić.

Iz Prosvjetne inspekcije nam je kratko rečeno da će nas nakon nadzora obavijestiti o detaljima ovog slučaja.

Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, međutim, saopštilo je za naše novine prek-

Boris Ikonić

juče da se nekoliko roditelja protivi premještaju djece, da su u toku razgovori sa njima i da se nadaju ,,da će prihvatiti činjenično stanje na pravi način“. Rekli su da je zbog velikog broja djece škola tražila, a resor ministarke Vesne Bratić potom odobrio da se formira sporno odjeljenje.

- Strogo se vodilo računa o pedagoškim principima i ujednačenosti učenika da su ravnomjerno zastupljeni dječaci i djevojčice, odlični, vrlo dobri... Roditelji su ranije upoznati s potrebom formiranja novog odjeljenja, tako da nijedna norma nije prekršena – kazali su oni.

Roditelji ukazuju da je ključni problem što su im u junu rekli da postoji mogućnost da se formira novo odjeljenje i da će zajedno odlučiti koju djecu će da izmjeste, ali da ih nakon toga – niko nije pozvao. Saznali su da je posao okončan mimo njihovog znanja 30. avgusta, kada ih je na vratima škole dočekao spisak odjeljenja.

Negodovali su i što im je direktorica kazala da je pedagoškopsihološka služba odradila svoj dio posla, pa su pitali: kako to kada niko nije razgovarao ni sa njihovom djecom.

Roditelji smatraju i da nije bilo potrebe da se formira dodatno odjeljenje, jer u ostalima ima

26-28 učenika, što je ispod norme od 30. I da su rasporedili desetoro djece iz područne škole – norma bi se i dalje ispoštovala. Škola ,,Dragiša Ivanović“ ima područno odjeljenje u kom se nastava izučava do četvrtog razreda. Nakon toga, ta djeca nastavljaju da se školuju u matičnoj školi. Ove godine ih je bilo desetoro, ali je uprava odlučila da ih ne raspoređuje po odjeljenjima petog razreda, kako su to radili ranije, već da osnuje dodatno odjeljenje.

Radoje Novović iz Zavoda za školstvo rekao je prekjuče Pobjedi da ne postoje zakonska ograničenja koja bi mogla dovesti u pitanje ovakve odluke škole, ali se očekuje da je čitav proc e s m o ra o b i t i d ovo l j n o transparentan i uz uvažavanje stručnih kriterijuma. Ističe da je sasvim opravdano što roditelji očekuju objašnjenje, a poželjno je da su konsultovani i ranije.

- U ovakvim slučajevima veoma je važno da roditelji budu o svemu tome obaviješteni, kao i o modelima koje su stručna lica koristila prilikom odlučivanja zašto su neka djeca odabrana. Logično bi bilo da su desetak novih đaka rasporedili u druga odjeljenja, ali vjerovatno su imali razlog zbog kojeg nijesu to mogli da učine – kazao je tada Novović.

N.Đ.

Nesagledive posljedice: Stručnjaci za medije i k da se informacije u osjetljivim trenucima moraju prov

Neprofesionalno izvještavanje je i Jugoslaviju uvelo u rat

U igri su veliki ulozi: povjerenje, reputacija i profesionalizam me nestabilnosti, uznemirenosti i nezadovoljstva javnosti koja je tim svi bi morali biti na jednoj strani - strani istine. Istina ne smije ima PODGORICA - Istina nema alternativu, a informacija koju je Televizija Crne Gore emitovala u nedjelju, da je tokom protesta na Cetinju „pucano na policiju“ je objavljena u osjetljivom trenutku i morala je da bude provjerena, jer je mogla da ima nesagledive posljedice, smatraju eksperti za medije i komunikaciju.

- Iz kojeg god izvora dolazile, informacije koje se plasiraju iz centara koji važe za odgovorne i relevantne moraju biti istinite i provjerene – kazala je Pobjedi mr Ljiljana Burzan-Nikolić, stručnjakinja za komunikacije.

Ranko Vujović, bivši predsjednik Savjeta Agencije za elektronske medije i šef Medijskog savjeta za samoregulaciju je Pobjedi kazao da ne treba da se podsjeća koliko su neprofesionalna izvještavanja novinara doprinijela početku rata na prostoru bivše Jugoslavije.

KaKo TVCG jaVlja...

Na prvom programu Javnog servisa je u nedjelju ujutro u 9 sati i 35 minuta - dok su na Cetinju građani koji su došli da izraze protest povodom ustoličenja mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija bili obasuti enormnim količinama suzavca - objavila lažnu informaciju: „Kako je potvrđeno Televiziji Crne Gore, pucano je na policiju iz vatrenog oružja, ali bez posljedica“.

U isto vrijeme je na portalu te medijske kuće objavljen tekst „Pucnji na Belvederu, nema povrijeđenih“ u kome se ne spominje informacija da je „pucano na policiju“. već da je bilo upotrebe vatrenog oružja, što su objavili i svi mediji.

TVCG je zatim, u četvrtak, pod pritiskom javnosti objavila audio snimak na kojem se, kako navode, čuje komunikacija šefa Centra bezbjednosti Podgorica Gorana Jokića sa pripadnicima policije koji su bili na Belvederu. Ovaj snimak je trebalo da dokaže vijest da je „pucano na policiju“.

- U slučaju da pucaju na vas, zaštitite se. Znate kako ide (...) oružja – čuje se Jokić na samom kraju snimka, nakon čega se još čuje drugi glas koji govori „u redu“, što ne doka-

Ranko Vujović

Kodeks Novinari su obavezni da, u profesionalnom smislu, preduzmu sve kako bi bili sigurni da objavljuju isključivo tačne informacije, i da su njihovi komentari čestiti. Novinari nikada ne smiju da objave informaciju za koju znaju da je lažna ili zlonamjerna. Novinari nikada ne smiju da objave neosnovanu optužbu na račun drugih, koja ima za cilj da ugrozi reputaciju tih osoba.

Ovo su citati iz Kodeksa novinara Crne Gore koji se odnose upravo na situaciju koja se desila sa izvještavanjem RTCG o protestima na Cetinju. Ova norma iz Kodeksa je univerzalna i odnosi se na redovno postupanje novinara.

zuje informaciju da je na policiju pucano.

VeliKi ulozi

Burzan-Nikolić je istakla da do ovog trenutka nije jasno i nedvosmisleno utvrđeno ni da li je pucano iz vatrenog oružja, ni ko je pucao, ni kome je to bilo namijenjeno, a nema ni očevidaca.

- Ono što znamo je ono što se moglo čuti na snimku: nešto što zvuči kao hici. Dakle, imamo informaciju za koju nemamo potvrdu niti da je istinita, niti da je provjerena, niti je dostupan bilo kakav dokaz koji potvrđuje spornu informaciju – kazala je Burzan-Nikolić.

I ona i Vujović su istakli da je veoma važno u osjetljivim i zapaljivim situacijama biti oprezan i „tri puta mjeriti, a jednom sjeći“.

Burzan-Nikolić smatra da u situaciji u kojoj i mnogo manje zapaljiva informacija može nanijeti veliku štetu i onome ko je plasira i onome ko je konzumira, treba biti oprezan jer posljedice mogu biti jako teško nadoknadive.

- U igri su veliki ulozi: povjerenje, reputacija i profesionalizam medija sa jedne i kreirana atmosfera nestabilnosti, uznemirenosti i nezadovoljstva javnosti koja je tim porukama bila izložena, s druge strane. A svi bi morali biti na jednoj strani - strani istine.

Istina ne smije imati alternativu – kazala je ona.

I Vujović ističe da je situacija u nedjelju ujutro na Cetinju bila osjetljiva u svakom pogledu i da su tada izvještavanje novinara i tačnost informacija od izuzetne važnosti.

- Više je nego očigledno da

9

Umjesto pooštravanja mjera, nadležni odlučili da građane „natjeraju“ na vakcinaciju

komunikaciju ističu vjeravati

o

Društvo

Subota, 11. septembar 2021.

DFC: Bilo je šenlučenja, ali ne pucanja na policiju Jasno je da na Belvederu nije bilo upotrebe vatrenog oružja na policiju, već se radilo o šenlučenju. To smatra Digitalni foreznički centar na osnovu dostupnih snimaka u periodu pucnjave i informacija od ljudi na terenu.

Kako su kazali, u prilog tome govori i činjenica da su se novinari nalazili između policije i demonstranata i u periodu pucnjave, mirno snimali, bez ikakve panike ili opasnosti po njih ili pripadnike policije, što je, kako kažu, osim preko videa potvrđeno i od strane više novinara i fotografa sa kojima su razgovarali juče i danas.

- Drugi snimak, (objavljen na kanalu Srpske novine) originalno nastao prilikom lajv prenosa bosanske Televizije N1 Sarajevo na Fejsbuku 5. septembra ujutro, jasno potvrđuje da je riječ o šenlučenju, kada ljudi iza kamere ponavljaju da se puca u vazduh - zaključuju iz DFC-a.

edija sa jedne i kreirana atmosfera m porukama bila izložena, s druge strane. A ati alternativu – kazala je ona

PODGORICA - U tržne centre, kafiće, restorane, na proslave i slično od danas mogu samo vakcinisani ili oni koji imaju negativan PCR ili brzi antigenski test.

- Ne bi se posezalo za pooštravanjem mjera da su se dosadašnje poštovale i rigorozno kontrolisale – kazala je juče ministarka zdravlja Jelena Borovinić- Bojović.

Dok zabava i šoping postaju dostupni samo vakcinisanim građanima, za zaposlene u neophodnim ustanovama, kao što su škole, zdravstvene ustanove, državne firme a i slično Vlada još uvijek ne donosi obavezu imunizacije, kao što su to uradile brojne zemlje. U prosvjeti je vakcinisano oko 50 odsto, a u zdravstvenom sistemu je 80 odsto vakcinisanih.

Tako će za kupovinu majice trebati potvrda, konobar ili kuvar moraju da budu „validni“, ali ljekar koji nas pregleda, bilo koji službenik koji ima kontakt sa građanima ili nastavnik koji radi sa djecom ne moraju da budu imunizovani.

U šoping i na kafu samo vakcinisani

Tako će za kupovinu majice trebati potvrda, konobar ili kuvar moraju da budu „validni“, ali ljekar koji nas pregleda, bilo koji službenik koji ima kontakt sa građanima ili nastavnik koji radi sa djecom ne moraju da budu imunizovani

OdgOvOrnOst



Javni servis kao medij koji finansiraju građani ima dodatnu obavezu da njegovo izvještavnje bude profesionalno i istinito, a posebno u kriznim situacijama u zemlji – naglasio je Vujović

novinar nije preduzeo sve aktivnosti kako bi provjerio tačnost informacije – rekao je Vujović.

Bez izvinJenJa

On smatra da je obaveza RTCG bila da se izvini javnosti zbog neprofesionalnog izvještavnja u jednoj delikatnoj situaciji po crnogorsku državu.

- Umjesto toga oni su ponudili samo snimak koji je dodatno potvrdio da se radilo o neistinitom informisanju građana. Javni servis kao medij koji finansiraju građani ima dodatnu obavezu da njegovo izvještavnje bude profesionalno i istinito, a posebno u kriznim situacijama u zemlji – naglasio je Vujović.

Generalni direktor RTCG Boris Raonić je u srijedu, nakon

Ljiljana Burzan-Nikolić

pitanja građana o tačnosti informacije, na društvenim mrežama najavio ekskluzivni snimak koji je trebalo da dokaže vjerodostojnost prvobitne informacije.

Umjesto toga, na ekranima se mogao vidjeti prilog koji ne dokazuje da je pucano na policiju. Naprotiv: audio snimak je montiran sa video materijalom koji ne korespondira sa snimkom: čuje se kako pomoćnik direktora Uprave policije Jokić upozorava kolege na rafale, dok na snimcima građani mirno stoje na barikadama na Belvederu... Gledaocima ni na koji način nije istaknuto da je riječ o montiranom video zapisu za snimak koji je najavljen kao krunski dokaz lažne informacije.

U isto vrijeme na portalu RTCG dat je samo audio snimak sa sadržajem onoga što izgovara šef Centra bezbjednosti Podgorica Goran Jokić.

Menadžment nije našao za shodno da pojasni javnosti od koga su dobili informaciju da građani pucaju na policiju, te da li im je to potvrđeno iz Uprave policije ili im je to kazao reporter sa terena...

Predsjednik Savjeta Javnog servisa Veselin Drljević je kazao da će se Savjet odrediti o objavljenoj informaciji nako što menadžment zauzme stav. k.J.

Ministarka je kazala da je odgovornost na svima, odgovarajući na pitanje ko je odgovoran za aktuelnu situaciju i činjenicu da je Crna Gora ispod evropskog i svjetskog prosjeka po pitanju vakcinisanog stanovništva.

- Lična odgovornost građana je u prvom planu – kazala je ona i dodala da je vakcina dostupna te da je procenat vakcinisanih slučan zemljama EU. - Umjesto uvođenja strožih mjera, Ministarstvo se odlučilo da da prednost imunizaciji i ne pribjegne scenarijima koji bi uključivali zatvaranje i policijski sat - kazala je juče ministarka Jelena Borovinić-Bojović.

Ona je istakla da je prvu dozu do sada dobilo preko 45 odsto punoljetnih građana i da u Crnoj Gori ima oko 750.000 vakcina.

Direktor Instituta za javno zdravlje dr Igor Galić je kazao da više od trećine trenutno oboljelih čine građani od 20 do 39 godina života i da je među njima najmanje vakcinisanih, od 20 do 30 odsto. Prema podacima koje Institut dobija od bolnica, 86,5 odsto preminulih od korona virusa od 4. maja do danas, bili su nevakcinisani pacijenti.

- Njih 95 odsto su bili pacijenti od 70 do preko 90 godina. Međutim, da je ovo bolest koja ne poznaje godine, a što je opasna predrasuda i među mlađima u Crnoj Gori, nažalost, dokazuje da je među preminulima pet odsto pacijenata od 30 do 70 godina – rekao je on.

Direktorica Kliničkog centra Crne Gore Ljiljana Radulović kazala je da su, u ovom trenutku, u bolnicama 402 kovid pacijenta, od kojih je oko 85 odsto nevakcinisano.

- Na mehaničkoj ventilaciji su četiri pacijenta, a na neinvazivnoj je njih 24. Procentualno, oko 95 odsto hospitalizovanih diše bez pomoći mašina – rekla je ona.

POtvrda

Nacionalna kovid potvrda biće važeća ukoliko je prošlo 14 dana od druge doze za vakcine koje se daju u dvije doze, odnosno da je prošlo 14 dana od imunizacije vakcinom koja se daje u jednoj dozi; negativan PCR test na kovid-19 koji nije stariji od 72 sata ili pozitivan PCR test koji je stariji od 14 i nije stariji od 180 dana; negati-

Sa jučerašnje konferencije za medije

Formirana Komisija za kontrolu kiseonika Komentarišući tragediju koja se desila u kovid bolnici u Tetovu u Makedoniji gdje je poginulo 14 osoba, a 12 povrijeđeno, direktorica Kliničkog centra je rekla da se u našoj zemlji obavlja tehnička provjera pritiska na svim kiseoničkim stanicama, te da je to zbog velike potrošenje sada urađeno na tri mjeseca te da je sve u redu. Infektivna klinika nema centralno kiseoničko snabdijevanje već da se boce mijenjaju svakoga dana.

Ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović kazala je da je formirana Komisija koja se bavi pitanjem sigurnosti u bolnicama gdje je smješteno centralno kiseoničko snabdijevanje.

van brzi antigenski test koji nije stariji od 48 sati.

ŠkOle

Ministarka zdravlja, direktor IJZCG Igor Galić i drektorica KCCG Ljiljana Radulović su juče osudili ,,pokušaje žigosanja“ kojima su, kako je rekla ministarka, bili izloženi pojedini profesori koji poštuju epidemiološke mjere.

- Kada sam đacima čestitala polazak u školu, obećala sam da činimo sve da one ostanu otvorene što duže. To je juče učinio i UNICEF koji je pozvao kompletno društvo da osigura poštovanje epidemioloških mjera – kazala je ona.

Ipak, još uvijek se nijesu čuli prijedlozi za obaveznu vakcinaciju zaposlenih u obrazovnim institucijama, iako je samo pedeset odsto zaposlenih vakcinisano.

Direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić kazao je da nošenje maski tokom skraćenih časova ne šteti zdravlju djece.

- Naprotiv. Ovo je prilika i da zahvalim prosvjetnoj zajednici koja je ostala dosljedna očuvanju ličnog i javnog zdravlja - kazao je on.

smrtnOst

Na pitanje Pobjede da li imaju podatke o komorbiditetima preminulih, posebno onih koji su vakcinisani dr Radulović je rekla da nemaju, ali da prate pridružene bolesti koje imaju osobe koje preminu tokom li-

ječenja.

- Nije primijećeno da se određene starosne grupe koje završe letalno razlikuju od opšte populacije. To su uobičajene pridružene bolesti koje određena starosna grupa u našoj populaciji ima. Među starijima je to dominantno hipertenzija dijabetes gojaznost, ali ne vidimo da od pridruženih bolesti odskaču od opšte populacije.

Govoreći o letalitetu (broj preminulih u odnosu na broj zaraženih) u Crnoj Gori je indeks 1,49 što ga čini nižim od onog na svjetskom nivou (2,1) ili evropskom (2,06) - Svjedočanstva iz bolnica govore o tome da je kasno kad se pacijenti u bolnici zapitaju 'A, šta da sam se vakcinisao' ili 'Žao mi je što to nijesam uradio'...

On je apelovao na građane da se vakcinišu i iskoriste dostupnost vakcina.

klinički se neće zatvarati

Klinički centar radi za vrijeme kovid epidemije, a odluku o tome da od decembra do danas radi u punom kapacitetu podržavaju svi doktori „sa kojima sam sve vrijeme u kontaktu“ - rekla je dr Radulović.

- Građani su platili ceh činjenice da je KCCG prošle godine zatvaran tri puta – od 11. marta 2020. do 11. maja 2020, a onda i od 21. septembra 2020. godine do 26. oktobra, kao i od 5. novembra do kraja godine. To znači da KCCG nije radio šest

mjeseci 2020. godine. To je i ljekarima, svim zaposlenima i pacijentima stvorilo veliki broj problema – rekla je ona.

FalsiFikOvanJe POtvrda

Ministarstvo zdravlja podnijelo je Upravi policije prijavu zbog sumnje u falsifikovanje potvrda o vakcinaciji, kazala je ministarka Borovinić-Bojović.

- Za to smo dostavili konkretne primjere. Anonimna je prijava i za jednu znamo da je otvoren sajt na osnovu kojeg su zapravo zloupotrebljavane potvrde. Očekujemo brzo djelovanje naše policije – kazala je ona.

Rekla je da su takođe imali anonimnu prijavu da se izdaju lažni negativni PCR testovi, i da su i to prijavili policiji.

- Ono što je alarmantno je da se ovo uopšte dešava. To mora biti u korijenu sankcionisano kao krivično djelo i zloupotreba i manipulacija sa zdravljem građana Crne Gore, na šta niko nema pravo – kazala je ministarka.

Bez žalBi na PatrOnažu?

Na pitanje da prokomentariše pritužbe starijih građana koji čekaju više od 20 dana na patronažnu vakcinaciju, Borovinić-Bojović je rekla da u resoru na čijem je čelu nemaju prijave takvih slučajeva.

- Mi imamo patronažnu službu, da li se može desiti da u nekom trenutku dođe do zastoja, vjerovatno, ali činićemo sve da do toga ne dođe - kazala je ona.

Pozvala je građane da, ukoliko postoji neki zastoj, to prijave Ministarstvu zdravlja, IJZCG, ili menadžmentu Doma zdravlja.

O ovome je i ranije pisala redakcija Pobjede kojoj se i juče javio sugrađanin koji kaže da je majku prijavio još 18. avgusta i da još čeka te da su mu na broj 067092115 rekli da nema doktora. Tada su našem listu iz Doma zdravlja Podgorica, na žalbe građana da patronaža ne funkcioniše, kazali da je sve u redu i da se dešava da građani ostave pogrešan broj ili adresu. sl.r.

10

Društvo

Subota, 11. septembar 2021.

SUROVA ZBILJA CETINJA 5. SEPTEMBRA: Savjetu za građansku kontrolu rada policije i ombudsmanu i dalje stižu pritužbe zbog brutalnog napada policije na građane

Policajci pucali u leđa PODGORICA – Građani koji su bili žrtve brutalne policijske akcije na Cetinju 5. septembra svakodnevno dostavljaju Savjetu za građansku kontrolu rada policije i Ministarstvu unutrašnjih poslova pritužbe na postupke policajaca, uz stručnu pomoć građanskog aktiviste Aleksandra Saše Zekovića, a obraćaju se i mladi i stari.

Uvjerena je da je pogođena gumenim metkom, ali ostatke metka nije sačuvala, jer je bila izbezumljena i u potrazi za sinovima (20 i 26 godina).

Savjet je njenu izjavu dostavio i Vrhovnom državnom tužilaštvu.

razočaranje

Priča Penzionera

Penzioner iz Nikšića Miodrag Mijušković (1954), u pritužbi Savjetu, dostavljenoj preko Helsinškog komiteta za ljudska prava u osnivanju, požalio se da je na Cetinju 5. septembra direktno u grudi pogođen suzavcem koji je u njega ispalio nepoznati policijski službenik.

- Nalazio sam se na Cetinju u blizini Auto-moto društva, na magistralnom putu ka Budvi.

Tu se okupio veliki broj građana koji se protivio politici asimilacije koju u Crnoj Gori sprovodi Srpska pravoslavna crkva. Pjevali smo nacionalnu himnu i patriotske pjesme, razgovarali i šalili se.

U jednom trenutku, bez ikakvog upozorenja, policija je krenula ka barikadi sa gumama. Bez upozorenja i poziva da se raziđemo udarili su po nama suzavcem. Stvorili su ogromnu dimnu zavjesu koja nas je primorala da bježimo.

S obrizom na moje godine, da su mi pružili mogućnost ja bih napuštio skup, jer ne želim da učestvujem u nasilju. Ali nijesu mi pružili tu mogućnost, niti su htjeli da razgovaraju sa Cetinjanima. Tako su me pogodili direktno u tijelo, u predjelu grudi, desna strana. Bio sam u majici sa likom Svetog Petra Cetinjskog – napisao je on u prijavi u koju je Pobjeda imala uvid.

Zatražio je da se provjeri da li je postupanje policije bilo savjesno i profesionalno, kao i da se u postupku vodi pod punim imenom.

UzalUd PostUPila Po naređenjU

Savjetu za građansku kontrolu rada policije i crnogorskom ombudsmanu obratila se Cetinjanka Gordana Kaluđe-

Policija bez milosti satima napadala građane hemijskim sredstvima

Primijetila sam, iza policije, dvije starije žene da su naslonjene na kuću. Plakale su i zapomagale, tražile su pomoć. Prišla sam kordonu policije i zamolila ih da me pušte do njih, da im pomognem. Nijesu mi dozvolili. Naredili su mi da se udaljim. Poslušala sam ih. Krenula sam da se udaljavam, ali su na mene ispalili neka hemijska sredstva, šok bombu i suzavac, u predjelu mojih nogu. Ne mogu da vjerujem da su tako postupili. Nijesam im ništa uradila – navela je Gordana Kaluđerović rović (1980), preko aktivista Crnogorskog helsinškog komiteta, a čijim timom rukovodi Aleksandar Saša Zeković, koja je navela da se 5. septembra oko devet sati vraćala sa protesta, kada je napadnuta.

- Krila sam se sa ostalim građanima u nekom ulazu od policije koja je nasumice na koga bi god naišla ispaljivala suzavac. Čekali smo da postane bar malo podnošljivo za disanje.

Hodajući Bajovom ulicom čula sam viku i zapomaganje iz Njegoševe ulice, tačnije ispod sjedišta Ministarstva kulture.

Potrčala sam kako vjerujem da bi uradio svako da bi pomogao drugome - navela je ona.

Tamo je viđela dvije đevojke da se raspravljaju sa policijom.

- Primijetila sam, iza policije, dvije starije žene da su naslonjene na kuću. Plakale su i

zapomagale, tražile su pomoć.

Prišla sam kordonu policije i zamolila ih da me pušte do njih, da im pomognem. Nijesu mi dozvolili. Naredili su mi da se udaljim. Poslušala sam ih.

Krenula sam da se udaljavam, ali su na mene ispalili neka hemijska sredstva, šok bombu i suzavac, u predjelu mojih nogu. Ne mogu da vjerujem da su tako postupili. Nijesam im ništa uradila – navela je Kaluđerović u prijavi.

Istakla je da u policiju više nema povjerenja.

- Ne mogu na oči da ih vidim, a kamoli da pričam sa njihovim službenicima, pa bili i iz Unutrašnje kontrole, ili da njima dajem izjave. Vaspitana sam da se policija treba poštovati i da je policija tu da nam pomogne. Od tog dana promijenila sam mišljenje. Izgleda da će

mi ostat' slika da policija umjesto da pomogne, ona dotuče u nevolji - zaključila je ona.

Početak akcije

Nikšićanka Olga Popović (1971) u prijavi Savjetu za građansku kontrolu rada policije napisala je da je 5. septembra bila na Dvorskom trgu.

- Neđe oko pet sati tamo se okupio znatan broj ljudi. Pjevali smo himnu i patriotske pjesme. U jednom momentu nekolicima policajaca je odložila štitove i skinula šljemove. Aplaudirali smo im. Malo zatim većina policijskih službenika krenuli su da skidaju šljemove. Nastao je gromoglasan aplauz. Međutim, umjesto šljemova stavili su gas maske i začuo se prvi pucanj. Bačen je suzavac - ispričala je ona.

Nastao je metež, a, prema nje-

nim navodima, uslijedili su uzastopni plotuni.

- Ljudi su se dozivali, padali, podizali jedni druge. Paljba nije prestajala. Suzavci, šok i fleš bombe padale su na sve strane – istakla je ona, uz konstataciju da nije mogla da vjeruje što se dešava.

Osjetila je oštar bol u predjelu desne natkoljenice, dok je bježala sa trga.

- Ničim nijesam naudila policijskim službenicima niti bi to ikad uradila. Mi nijesmo teroristi, tu smo došli sa porodicama. Ja sam bila sa sinovima. U momentu kad sam osjetila bol bila sam u nevjerici da na nas goloruke pucaju naša braća, kumovi, komšije. Ne znam da li sam više plakala od suzavca, bola noge ili duše. Dakle, pucali su ljudima u leđa - kazala je Popović.

Svjedok napada na Ranka Krivokapića

Počasni predsjednik SDP-a Ranko Krivokapić pogođen šok bombom

Savjetu za građansku kontrolu rada policije, preko Aleksandra Zekovića, obratio se i svjedok napada policije na počasnog predsjednika Socijaldemokratske partije Ranka Krivokapića.

Podgoričanin Dragoljub Marković naveo je da je njegovo prisustvo na Dvorskom trgu dokumentovala i ekipa TV Al Džazira.

- Svjedok sam napada policijskog starješine na gospodina Krivokapića. Ničim nije izazvao ili isprovocirao takav postupak policijskog starješine – kategoričan je on.

Istakao je da je vidio da je Krivokapić, direktno u tijelo, pogođen šok bombom.

- A odmah zatim, u njegovom i našem pravcu, ispaljeni su suzavci, da bi nakon kanonade projektila policija ojačana sa još jednim špalirom službenika zauzela Trg i ulicu paralelno sa Trgom – napisao je u prijavi.

Istakao je da nije primijetio da je bilo ko pružao otpor policiji.

- Policija nas je nakon toga saćerala u bočnu ulicu, izuzetno mali i uzak prostor, nastavljajući da ispaljuje na nas hemijska sredstva kako bi građanima nanijeli što više povreda i teškoća – kategoričan je Marković, koji traži da i Tužilaštvo bude upoznato sa njegovim svjedočenjem.

Cetinjanin Mirko Popović (1965) u pritužbi Savjetu za građansku kontrolu rada policije istakao je da je razočaran postupanjem policije 5. septembra, koja, kako je naveo, nije pravila razliku između nenasilnih od nasilnih demonstranata.

- Ispaljena je tolika količina hemijskih sredstava da čak ni danas, 9. septembra 2021. godine, ne možemo potpuno normalno disati. Prva dva dana koncentracija gasa je naročito bila izražena. Mislim da je važno da se utvrdi ko je odgovoran za takve odluke i zašto je upotreba hemijskih sredstava toliko nesrazmjerna - kazao je on.

Podsjeća da su građani policajcima nosili vodu, hranu, slatkiše, cvijeće, aplaudirali im.

Zahtijeva da se utvrdi zašto je ispaljena tolika količina suzavca i zašto je prema građanima korišćena gumena municija.

- Pogođen sam nekim hemijskim sredstvom, nijesam stručan da kažem koje vrste.

Vjerujem da vi to možete utvrditi. Ako je policija viđela da se udaljavamo sa Trga, zašto se kretala za nama i ispaljivala na nas dodatne suzavce. Mi kada smo počeli da bježimo tj. da se razilazimo, više nijesmo bili prijetnja po javni red i mir pa je i dalja upotreba sile nepotrebna i neosnovana. Dok sam se udaljavao neki od policijskih službenika kojeg nijesam mogao da vidim, kako zbog gustog dima, tako i zbog činjenice da sam mu bio okrenut leđima, pogodio me suzavcem ili nekim drugim sredstvom u predjelu noge i ruke. Mislim da takvo postupanje nije bilo profesionalno i da svojim ukupnim ponašanjem nijesam uzrok takvom postupanju.

Već nekoliko dana sam onemogućen da vodim redovan i uobičajen život, zbog zdravstvenih problema sa kojima se suočavam – napisao je Popović.

Život Učinili nePodnošljivim

Profesorica Cetinjske gimnazije u penziji Radmila Popović (1940) iznijela je Savjetu za građansku kontrolu rada policije primjedbu na postupanje policije, jer su žrtve bile i građani koji nijesu bili na protestu, kao što je ona.

Objasnila je da je 5. septembra ujutro pokušala da izađe na ulicu, ali je doživjela stres i šok.

- Bilo je nemoguće da dišem i držim oči otvorene, znači da se krećem. Odmah sam se vratila kući i od tada nijesam izlazila navela je ona.

Ukazala je da je građanima koji nijesu učestvovali u protestu „redukovan redovan porodični i društveni život“ i da su bili prisiljeni, zbog prekomjerne upotrebe hemije od policije, da ne izlaze iz svojih kuća. kaćuša krsmanoviĆ

Hronika

Subota, 11. septembar 2021.

Viši sud prihvatio sporazume dvojice okrivljenih za šverc droge i tužilaštva

11

U Prijepolju uhapšen Podgoričanin zbog šverca droge

Todorović i Laković da odleže 49 mjeseci i plate 150.000 eura U bunkerima ispod Zaplijenjena marihuana

PODGORICA – Viši sud prihvatio je sporazume kojim su Podgoričani Nikica Todorović i Milovan Lolo Laković priznali učešće u organizaciji šverca 840 kilograma kokaina iz Južne Amerike u portugalsku luku Porto, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda.

U zamjenu za priznanje Specijalnom tužilaštvu da je jedan od organizatora kriminalne grupe, Todorović je pristao da odleži tri godine i osam mjeseci zatvorske kazne i uplati 20.000 eura na ime novčane kazne i 80.000 eura u dobrotvorne svrhe. Prema nagodbi koju je prihvatio Viši sud, Laković je prihvatio desetomjesečnu zatvorsku kaznu, kao i da u državni budžet uplati 20.000 eura na ime novčane kazne i 30.000 eura u humanitarne svrhe.

Sporazume o priznanju krivice koje su Todorović i Laković potpisali sa Specijalnim tužilaštvom razmatrala je i prihvatila sutkinja Višeg suda u Podgorici Vesna Pean koja će, kako je rečeno, u ovom predmetu donijeti presudu u zakonskom roku.

Todorović se tereti da je početkom marta 2018. godine zajedno sa Damjanom Vukašinovićem, koji je u bjekstvu, organizovao kriminalnu organizaciju koja je trebalo da djeluje na međunarodnom nivou radi krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike u Evropu.

Todorović je, kako se navodi u naredbi za sprovođenje istrage, sebe odredio da finansira krijumčarenje kokaina, daje instrukcije o načinu vršenja k r i m i n a l n i h a k t i v n o st i , „usmjerava i koordinira radnje ostalih članova grupe na

sjedišta automobila pronađeno 33,5 kg marihuane

Sa privođenja Milovana Lakovića

sastancima koje je organizovao u prostorijama svog autoservisa ’Monte Car’ u Podgorici“.

S druge strane, Laković je označen kao pripadnik ove kriminalne organizacije jer je, kako tvrdi Specijalno tužilaštvo, po nalozima i uputstvima Todorovića u svom lokalu u Podgorici komunicirao sa ostalim članovima organizacije.

Kao pripadnici ove grupe, pored Lakovića, označeni su Dragana Prostran, Zarina Karkelja, Jovan Ercegović, Darko Giljača, Ranko Stojović, Milica Bukilić, Radoje Radulović i još dvije osobe koje su procesuirane u inostranstvu.

Viši sud je početkom februara prihvatio sporazume Prostran, Karkelje, Jovana Ercegovića i Giljače kojim su priznali članstvo u kriminalnoj organizaciji u zamjenu za zatvorske i novčane kazne.

Karkelja i Prostran su u zamje-

nu za priznanje sa specijalnom tužiteljkom Mirom Samardžić dogovorile po pola godine kućnog zatvora i da plate po 1.000 eura na ime novčane kazne, dok su Ercegović i Giljača pristali da odleže zatvorske kazne u trajanju od 12 mjeseci i da uplate po 3.000 eura na ime kazne.

Kako je Pobjedi saopšteno, u prilog odluci o prihvatanju ovih sporazuma je bila činjenica da su svi optuženi ranije neosuđivani, kao i da su Karkelja i Prostran majke jednogodišnjeg djeteta i tromjesečne bebe.

Prema navodima optužnice, Ercegović je čuvao i prenosio kriptovane telefone, rezervisao kupovinu rezervnog nautičkog uređaja za brod kojim će se pratiti tok realizacije kriminalnog plana.

Zadatak Giljače je bio da sa Lazovićem, kao član posade, isproba korišćenje nautičkih uređaja za praćenje na brodu i pripremi ga za krijumčarenje

kokaina.

Zadatak Prostran i Karkelje bio je da se predstavljaju djevojkama Marka Stevića i Veljka Jovanovića i umanje sumnju ukoliko bi pomorska policija upala na jahtu kojom su prevozili 700 paketa kokaina. Droga je pronđena 1. septembra 2018. u luci u Hanoveru.

Karkelja je uhapšena krajem avgusta prošle godine na graničnom prijelazu kada je pokušala da napušti Crnu Goru.

Prostran je puštena krajem jula prošle godine da se brani sa slobode.

Ona je prethodno uhapšena u njemačkoj pokrajini Hesen, po međunarodnoj potjernici koju je za njom raspisala kancelarija Interpola u Podgorici.

Nakon hapšenja dijela ove grupe, 11. marta 2019. u Podgorici, iz SDT-a je saopšteno da su članovi kilogram kokaina kupovali za 5.000 do 6.000, a prodavali za 30.000 do 40.000 B.R. eura.

PRIJEPOLJE - Policija je u Prijepolju, pretresom vozila, zaplijenila 33,5 kilograma materije za koju se osnovano sumnja da je marihuana.

Kako je saopšteno iz policije, uhapšen je D. V. (29) iz Podgorice, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično djelo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

-Policija je 32 paketa marihuane pronašla skrivena u specijalno napravljenim bunkerima ispod prednjih sjedišta u automobilu kojim je upravljao osumnjičeni D. V, na magistralnom putu u Prijepolju – saopšteno je iz Uprave policije.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden u Više javno tužilaštvo u Užicu. C.H.

Udes na Cetinju

Teže povrijeđena jedna osoba CETINJE - Strana državljanka povrijeđena je u saobraćajnom udesu koji se juče dogodio u mjestu Dubovik, kazao je za Radio Cetinje načelnik Službe zaštite i spašavanja Prijestonice Cetinje Miloš Ćećanović.

-Nezgoda se dogodila kada se motor, na kojem je povrijeđena bila suvozač, prilikom ulaska u oštru krivinu, prevrnuo. Koliko sam mogao da procijenim, zadobila je povrede u predjelu ramena – kazao je Ćećanović i dodao

da je na lice mjesta, pored njih, stigla i Služba hitne medicinske pomoći Cetinje, koja je povrijeđenu prevezla do Cetinja.

Radio Cetinje nezvanično saznanje da je riječ o državljanki Njemačke K. M. (1965). Ona je zadobila teže tjelesne povrede, lom ruke i šake, pa je iz bolnice „Danilo I“ transportovana u Klinički centar Crne Gore, radi hospitalizacije.

Cetinjska policija obavila je uviđaj, a uzrok nezgode se utvrđuje.

C.H.

Odgođeno suđenje u slučaju privatizacije hotela „As“ zbog odsustva sudije

Ročište okrivljenima za malverzacije preko kompanije ,,Properti investmens“ odgođeno

Kontrola dokaza protiv Olivere Ilinčić i Marovićeve grupe 22. oktobra PODGORICA - Kontrola optužnice protiv srpske državljanke Olivere Ilinčić i još šest članova grupe bivšeg visokog funkcionera DPS-a Svetozara Marovića, koji su malverzacijama, preko kompanije ,,Properti investmens“, nezakonito stekli vrijednu imovinu nadomak Svetog Stafana i nanijeli štetu kasi budvanske opštine, danas je u podgoričkom Višem sudu odgođena za 22. oktobar.

Osim Ilinčić i kompanije ,,Properti investments“, na optužnici Specijalnog tužilaštva su Stevica Dragović, Katarina Pekić, ali i službenici budvanske opštine Novka Baćević, Milo Klisić, Marko Vujović i Vesna Blagojević.

Prema navodima optužnice, Ilinčić i ostali optuženi su u novembru 2007. godine postali članovi kriminalne grupe

Olivera Ilinčić

koju je formirao Marović radi sticanja nezakonite moći i dobiti. Ova grupa je, kako se osnovano sumnja, djelovala do decembra 2010.

Nekadašnja savjetnica Svetozara Marovića je, prema stavu

Specijalnog tužilaštva, prihvatila nalog šefa kriminalne grupe da u Crnoj Gori osnuje kompaniju „Properti investments“, preko koje se zaduživala kod banaka i kupovala nekretnine od mještana nado-

mak Svetog Stefana. Grupa je, kako se sumnja, varala banke i porodice od kojih je uzela nekretnine. Ključnu ulogu imalo je preduzeće „Properti investments“ preko kojeg su se zaključivali kupoprodajni ugovori, a u tim poslovima Opština je oštećena jer su njeni službenici koji su se našli na optužnici prihvatali neispravne ponude na tenderu.

Za Svetozarom Marovićem i Oliverom Ilinčić crnogorske vlasti raspisale su crvenu potjernicu, ali Srbija po tim zahtjevima nije postupila.

Marovićevi advokati u više navrata su saopštavali da je njihov klijent u bolnici i da ima „psihičke probleme“. Srbija je odbila da izruči Ilinčić uz obrazloženje da krivično djelo „prevara na organizovan način ne predstavlja krivično djelo iz organizovanog kriminala po zakonu Srbije“. C.H.

Gardašević pred sudom 23. septembra PODGORICA - Suđenje Neđeljku Gardaševiću za falsifikovanje bankarske garancije od 3.000.000 eura, prilikom privatizacije hotela „As“ u Perazića Dolu, juče je u podgoričkom Višem sudu odgođeno za 23. septembar zbog izostanka člana krivičnog vijeća. Proces vodi sutkinja Biljana Uskoković.

Prema navodima optužnice, lažnu bankarsku garanciju izdala je „Sberbanka“ iz Moskve, a Gardašević je njom garantovao investicije od 50.000.000 eura za rekonstrukciju hotela „As“.

Kada je zbog neispunjavanja obaveza, kako se navodi, Vlada Crne Gore preko Ambasade u Ruskoj Federaciji 26. januara 2016. godine dostavila tu garanciju, ona nije mogla biti realizovana s obzirom na to da je neistinite sadržine.

Iz „Sberbanke“ u Moskvi saopšteno je da kompaniji ,,Montena invest“ sa Kipra nikada nijesu izdali garanciju u iznosu od 3.000.000 eura, čime je ova kompanija pribavila imovinsku korist u ovom iznosu na štetu crnogorskog budžeta.

Gardašević je prilikom davanja odbrane pred sudom negirao djelo za koje se tereti.

B.R.

12

Crnom Gorom

Subota, 11. septembar 2021.

Skupština opštine dodijelila slavnom teniseru još jedno priznanje

IN MEMORIAM

Novak Đoković počasni građanin Nikšića, nadaju se da će preuzeti nagradu

Radomir Rakočević PODGORICA – Juče je u Podgorici preminuo Radomir Rakočević, bivši istaknuti društveno-politički radnik. Radomir Rakočević je rođen 1933. godine u selu Štitarica, opština Mojkovac.

Kao diplomirani ekonomista nalazio se na značajnim privrednim i političkim funkcijama u opštini Mojkovac i državi.

Pored ostalog bio je generalni direktor KID ,,Vukman Kruščić“ u Mojkovcu, savjetnik predsjednika CKSKCG za ekonomska pitanja, predsjednik Skupštine opštine Mojkovac, poslanik u skupštini SRCG, sekretar predsjedništva Vijeća Saveza sindikata Crne Gore. Od 1997. godine nalazio se u mirovini, i za to vrijeme je autor deset knjiga, gdje

NIKŠIĆ - Većinom odborničkih glasova juče je, na sjednici SO Nikšić, teniser Novak Đoković proglašen za počasnog građanina grada podno Trebjese. Najviše vremena su lokalni političari potrošili upravo diskutujući o tom prijedlogu, iako je bilo više tačaka na dnevnom redu.

O prijedlogu se izjasnilo 37 odbornika, 22 su se pozitivno odredili, a 15 ih je bilo protiv.

I dok su iz redova vladajuće koalicije obrazlagali da bi planetarno priznatom sportisti svaki grad sa zadovoljstvom dodijelio takvo priznanje, iz redova DPS-a i njegovih koalicionih partnera tvrdili su da će biti protiv prijedloga predsjednika Opštine Marka Kovačevića isključivo zbog toga što je Novaku Đokoviću još 2015. godine dodijeljena Nagrada oslobođenja Nikšića, a on se nije udostojio ni da je primi.

VITRINE

Marko Burić (DPS) kazao je da Nagrada oslobođenja Nikšića koja je dodijeljena Đokoviću još stoji u vitrinama lokalne uprave.

-Cijenimo njegove rezultate, sva njegova humana djela, donacije… Među našim članovima i odbornicima mnogi svim srcem navijaju za Đokovića, ali ćemo glasati protiv. Riječ je o principu i s gnušanjem odbacujemo bilo kakve spekulacije, a pogotovo tvrdnje da smo protiv jer je on Srbin.

Nije se udostojio da se zahvali, a kamoli da dođe i primi prizanje, najveće koje smo mu mogli dati, čak nikoga nije ni poslao da preuzme Nagradu oslobođenja Nikšića, ako lično nije imao vremena svih ovih godina – kazao je Burić, naglašavajući da bi isti odnos imali da je riječ o bilo kojem drugom sportisti.

Burić je kazao da su i prije šest godina, upravo iz njegove političke grupacije, govorili da je Đoković veliki, da je najbolji, da bi im bila čast da dođe u Nikšić…

Prema riječima obornice De-

se pokazao kao plodan hroničar i publicista. Za sveukupan rad dobitnik je više društvenih priznanja među kojima je Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Orden rada sa zlatnim vijencem.

Radomir Rakočević biće sahranjen danas u Podgorici u krugu porodice.

C. G.

TIVAT: Adriatik Marinas o dugu Opštini

Pronaći rješenje za „prebijanje“ komunalija

TIVAT – Nakon konferencije za novinare predsjednika Opštine Željka Komnenovića, na kojoj je saopšteno da lokalna uprava na ime duga za naplatu komunalija potražuje od kompanije Adriatik Marinas 7.039.000 eura, saopštenjem su se oglasili iz kompanije.

-Ugovor o ,,prebijanju“ komunalija čini važan segment našeg glavnog investicionog modela i ugovora sa Vladom i Opštinom od početka projekta Porto Montenegro, mnogo prije nego što su ga naši sadašnji investitori preuzeli od njegovog osnivača 2016. godine. Prepoznajemo da je ovaj uobičajeno korišćen mehanizam za pomoć opštinama u ispunjavanju njihovih infrastrukturnih obaveza, u vezi sa velikim razvojnim inicijativama, iz nekog razloga, postao pogrešno shvaćen prilikom primjene na naš projekat, pa je sada potrebna pomoć različitih stručnih savjetnika kako bi se došlo do pouzdanog i trajnog rješenja – piše u saopštenju kompanije.

S.K.

BURNA RASPRAVA O OPŠTINSKOM PRIZNANJU: Sa sjednice gradskog parlamenta

Burić: Nagrada oslobođenja koja mu je dodijeljena 2015. godine još stoji u vitrinama lokalne uprave.

Knežević-Perišić: Nije zasluživao ni da mu se dodijeli Nagrada oslobođenja. Peković: Uzimajući u obzir vrhunske rezultate koje je ostvario, Đoković zaslužuje da bude počasni građanin bilo kojeg grada na svijetu

Milatović: O Srebrenici mislim što i Kovačević Odbornik Janko Milatović (DF), koji je, iako ga je predsjedavajući Nemanja Vuković prekidao (jer to nije bila tačka dnevnog reda), na kratko je iskoristio priliku da pozove nadležne da i protiv njega podnesu optužnicu, kao što su protiv čelnika Opštine Marka Kovačević, zbog negiranja genocida u Srebrenici, pošto i on isto misli.

mokrata Anđela Peković, uzimajući u obzir vrhunske rezultate koje je Đoković ostvario, on zaslužuje da bude počasni građanin bilo kojeg grada na svijetu, posebno Melburna, Pariza, Londona i Njujorka, gdje se igraju najveći turniri.

-Međutim, ukoliko znamo odakle mu je porijeklo, odakle vuče korijene, onda je jasno što je logično da bude počasni građanin Nikšića – kazala je Peković.

Čelnica Patriotsko-komitskog pokreta Tanja Knežević-Perišić smatra da nije zasluživao ni da mu se dodijeli Nagrada oslobođenja Nikšića prije šest godina, potkrepljujući to uslovima za dobijanje tako važnog prizanja. Ona se sjeća da su se mladi teniseri Nikšića tada radovali njegovom dolasku, ali se boji da će počasni Đoković još jednim svojim nedolaskom da primi priznanje pokazati da ga baš briga za ono što mu

se nudi. Knežević-Perišić je komentarisala i da se Đoković uključivao u politiku, uoči prošlog popisa, te kazala da će lično glasati za svakog sportistu koji kaže kao svojevremeno Mate Parlov ,,ne mogu biti nacionalista, jer ja sam prvak svijeta“.

IMENOVANJA

Na jučerašnjoj sjednici odbornici su, jednoglasno, usvojili Odluku o naknadama kolegama koji prisustvuju vjenčanjima, pa će sada oni koji budu prisustvovali svečanosti dobijati dnevnicu od 20 umjesto dosadšnjih 15 eura. Utvrđeno je da Nikšić ima dva potpredsjednika, a to su već imenovani Mitar Goranović i Zoran Tomić, a konstatovane su i ostavke nekolika odbornika, te imenovani novi po redosljedu sa odborničkih listi.

Ra.P.

MOJKOVAC: Aktivisti CDPR-a obišli Dom zdravlja

Na poklon vodič za zdrav život

MOJKOVAC - Aktivisti Crnogorskog društva za borbu protiv raka posjetili su Dom zdravlja „Boško Dedejić“ u Mojkovcu i direktoru dr Miloju Zejaku uručili edukativni materijal „Vodič CDPR-a Aktivan život kao prevencija raka“.

Edukativni materijal u vidu brošure obuhvata osnovna obavještenja i naznake o fizičkoj aktivnosti.

Istovremeno navedene su tri vježbe izdržljivosti koje treba koristiti uglavnom pet do sedam dana sedmično, a nekada je dovoljno i samo tri puta. U brošuri su navedene i vježbe savitljivosti koje takođe treba raditi pet do sedam puta sedmično. Pored njih potrebne su i vježbe snage za čiji rad treba odvojiti dva do četiri puta nedjeljno.

C. G.

Akademski vajar Zlatko Glamočak podario gradu novu turističku atrakciju

Stari Bar ovjekovječen u bronzi BAR - Atraktivni reljef, maketa Starog Bara, buduća nova turistička atrakcija ovog dijela opštine, postavljena je danas na platou ispod Spomenika oslobodiocu, pored parkinga na pijaci.

DJELO VAJARA ZLATKA GLAMOČEKA: Maketa na ulazu u Stari Bar

Maketa prikazuje kompletno utvrđenje unutar zidina kao i okolinu grada, sa detaljima kako Stari grad izgleda danas, kao i narativni opis grada na crnogorskom, engleskom jeziku i Brajevom pismu.

Maketa doprinosi popularizaciji i prezentaciji kulturnog dobra, kao i širenju saznanja o njegovoj vrijednosti i značaju. Takođe, doprinosi i dostupnosti kulturnog dobra za osobe sa invaliditetom. Urađena je od trajnih materijala

- bronze i kamena, pogodnih da izdrže sve vremenske neprilike.

Postavljena je u prisustvu predsjednika Opštine Bar Dušana Raičevića i autora makete, našeg renomiranog vajara Zlatka Glamočaka, Baranina koji živi u Parizu.

Zlatko Glamočak, akademski vajar, kazao je da mu je čast da je uradio ovo djelo koje predstavlja jedan dio njegovog života, djetinjstva ali i dio istorije čitavoga Bara.



Šefica opštinske kancelarije za projekte Ana Živanović kazala da će Stari Bar kroz ovaj projekat dobiti još niz sadržaja a da je maketa jedan od njih Izrada makete je finansirana iz projekta FORTITUDE u okviru Programa Interreg Hrvatska - Bosna i Hercegovina - Crna Gora. Projekat FORTITUDE ukupne vrijednosti 1,6 miliona eura, zajedno sprovode Opštine Bar i Herceg Novi, gradovi Banjaluka i Karlovac uz vodeće partnerstvo Tvrđave kulture Šibenik. Projekat Starom gradu Baru donosi niz novih sadržaja čiji je cilj doprinos razvoju turizma i očuvanju kulturne i prirodne baštine.

V. K. V.

Maketa prikazuje kompletno utvrđenje unutar zidina kao i okolinu grada, sa detaljima kako Stari grad izgleda danas, kao i narativni opis grada na crnogorskom, engleskom jeziku i Brajevom pismu

Crnom Gorom

Subota, 11. septembar 2021.

13

Bijelo Polje: Saobraćajnica Tomaševo – Sokolac u lošem stanju, predložena rekonstrukcija BIJELO POLJE - Opštinska međuresorna komisija za ocjenu stanja lokalnih puteva je 30. avgusta obišla put Tomaševo – Sokolac, zajedno sa predsjednikom MZ Galica i predstavnikom koncesionara ŠIK Lim koje mještani najviše okrivljuju za oštećenje i trenutno stanje puta. Komisija je u zapisniku konstatovala da je put u lošem stanju, te predložila da se uradi projektna dokumentacija za rekonstrukciju u dužini od sedam kilometara – kazao je Pobjedi predsjednik Opštine Petar Smolović.

Koncesionaru je, kaže on, naloženo da sanira kritične dionice u krivinama, da redovno održava put i dovede ga u stanje koje će biti bezbjedno za sve učesnike u saobraćaju.

Opština je spremna da uradi projektnu dokumentaciju za rekonstrukciju puta, nakon čega bi se stvorili uslovi za kandidovanje tog projekta za finansiranje prema nadležnim ministarstvima i eventualnim donatorima.

Komisija je predložila da se sedam kilometara puta Tomaševo - Sokolac rekonstruše.

Smolović kaže kako je to investicija za koju Opština nema sredstava.

- Da bi se asfaltiralo sedam kilometara puta Tomaševo - Sokolac, za tu investiciju bi bilo potrebno izdvojiti preko 500.000 eura, što Opština Bijelo Polje nema planirano budžetom za 2021. godinu.

Inače, u ovoj godini je iz državnog budžeta, preko Uprave javnih radova, opredijeljeno 85.000 eura za asfaltiranje i izgradnju lokalne infrastrukture za cijelu teritoriju opštine, što je pet manje u odnosu na prethodnu godinu – navodi on.

,,Lim“ da sanira kritične dionice i održava put Opština je spremna da uradi projektnu dokumentaciju za rekonstrukciju puta, nakon čega bi se stvorili uslovi za kandidovanje tog projekta za finansiranje prema nadležnim ministarstvima i eventualnim donatorima.

Asfaltiranje sedam kilometara košta više od 500.000 eura – kazao je predsjednik Opštine Petar Smolović

KonCeSionaR ZaKaZao: Lokalni put nakon kiše

ošTeĆen TešKiM KaMioniMa: Asfalt na putu Tomaševo - Sokolac

Smolović: Spremni smo da platimo vještaka

INVESTICIJE

Smolović se ne slaže sa konstatacijom mještana da se u Vranešku dolinu malo ulaže te navodi koje su projekte lokalna uprava i država realizovali i koliko su koštali.

- Kroz Vranešku dolinu, kojoj pripadaju mjesne zajednice Tomaševo, Pavino Polje, Kovren, Galica, Potrk i Grab-Kičava, uz zajedničko ulaganje države i Opštine rekonstruisan je regionalni put Slijepač Most – Tomaševo - Pavino Polje - Kovren – Crkvice – Vrulja - Mijakovići, u dužini od 51 km, gdje je iz budžeta države uloženo cca 29.000.000 eura, a iz opštinskog budžeta više od milion eura za eksproprijaciju putnog zemljišta. Takođe je na istom putnom pravcu rekonstruisano osam mostova, za šta je država izdvojila milion eura.

Time je izgrađen moderan regionalni put, čime su svim korisnicima ovog puta obezbije-

Mještani MZ Galica su u nekoliko navrata ukazivali na problem da zbog nemara ŠIK Lim ne mogu da dođu do kuća a da je nakon posipanja puta situacija bila još gora te se do 200 domaćinstava u pet sela (Sokolac, Pisana Jela, Barice, Lijeska i Šljemena) dolazi kroz blato. Predsjednik Opštine Petar Smolović kaže kako je lokalna uprava spremna da građanima pomogne.

- U potpunosti razumijemo negodovanje mještana, te smo spremni angažovati i sudskog vještaka ili sudskim putem utvrditi odgovornost, jer princip odgovornosti nalaže da onaj ko je uništio put, taj treba da ga vrati u prvobitno stanje, naročito ako korišćenjem tog puta ostvaruje materijalnu korist – kazao je Smolović.

Petar Smolović

đeni bolji uslovi i veća bezbjednost u saobraćaju – navodi Smolović.

On dodaje da svake godine Opština Bijelo Polje izdvaja sredstva za održavanje i nasipanje lokalnih puteva. U MZ Galica u prošloj godini je nasut i probijen put u vrijednosti od 15.000 eura, isto toliko je planirano i u ovoj godini. Za ostale mjesne zajednice Vraneške

doline u prošloj godini nasuto je i probijeno puteva u vrijednosti od 68.000 eura, isto toliko je planirano i u ovoj godini za te mjesne zajednice.

IFAD PROGRAM

Shodno Ugovoru o poslovnotehničkoj saradnji između Ministarstva odbrane i Opštine, Vojska je u toku prošle godine u MZ Galica nasula i probila

puteva u vrijednosti od 50.000 eura. Za čišćenje snijega na lokalnim putevima u MZ Galica, tokom prošle godine Opština je izdvojila 5.300 eura, a za ostale mjesne zajednice Vraneške doline 8.000 eura.

- Preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i IFAD programa, uz učešće Opštine u Vraneškoj dolini su tokom prošle godine

asfaltirani putevi: Pavino Polje – Lekovina – Žuber - Stožer (600 metara, 31.099 eura), Bliškovo – Lokve – Ponikvice ( 550 metara, 29.786 eura), Čokrlije – Radojevići ( 550 metara, 28.071 euro). Takođe, Opština je predala aplikaciju i kandidovala prema Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i IFAD programa za 2021. godinu asfaltira-

Mještani traže raskid ugovora sa koncesionarem ŠIK Lim je koncesiju na eksploataciju šumske građe dobio 2008. godine, na 15 godina. Mještani su ogorčeni odnosom tog preduzeća prema putevima pa zahtijevaju da se raskine ugovor o koncesiji. Zahtjev su preko Opštine podnijeli Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na čijem je čelu Aleksandar Stijović.

nje puteva koje je predložio klaster stočara. Na spisku su i putevi u Vraneškoj dolini: Pavino Polje (Mahala – Bijeli Potok, 400 metara), Tomaševo (Selakovići – Grančarevo, 200 metara) i Kovren (Bliškovo – Zećovina, 200 metara) – kazao je Smolović.

B.Č. – D.Š.

Kolašin: Osnovna škola ,,Risto Manojlović“ dobila novi autobus

Prevoziće đake i nastavnike sa seoskog područja KOLAŠIN - Novu školsku godinu u OŠ ,,Risto Manojlović“, između ostalog, obilježila je i nabavka novog školskog autobusa. Kako nam je kazala Nataša Peković, v. d. direktorice škole, autobus je obezbijedilo Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta i služiće za prevoz učenika i nastavnika sa seoskog područja.

- Radi se o autobusu marke „otokar“ sa 31 sjedištem i kompletnom opremom. Novi autobus će saobraćati magistralnim putem do seoskog područja. Značajno je i to što će autobus smanjiti troškove goriva i pogotovo održavanja. Vjerujemo da ćemo novim autobusom i kombijem kojeg je škola imala, uspješno servisirati potrebe prevoza učenika i zaposlenih - kazala je

Peković. Novi autobus će, kako napominje Peković, prevoziti đake iz Sjerogošta, Rijeke Mušovića i Crkvina.

- Po našim procjenama oko stotinu učenika škole koristi prevoz. Zbog toga veliku zahvalnost dugujemo Ministarstvu jer je novim autobusom riješen problem prisutan u našoj ustanovi - kazala je Peković.

Dr. D.

ĐaCi oDaHnUli: Autobus ispred školske zgrade

14

Marketing

Subota, 11. septembar 2021.

Svijet

Subota, 11. septembar 2021.

15

PODSJETNIK NA AGONIJU: Amerika danas obilježava 20 godina od terorističkog napada na Njujork

Bajden stavlja tačku na prethodne dvije decenije VAŠINGTON – Na današnji dan, prije 20 godina, 2.996 ljudi u Americi poginulo je u najgorem terorističkom napadu u savremenoj istoriji svijeta. Nakon tog događaja uslijedilo je 19 godina, 10 mjeseci, tri nedjelje i dva dana rata u Avganistanu u kome je bilo najmanje 2.325 američkih vojnih žrtava.

Broj civilnih žrtava tog rata do danas nije potvrđen.

Američki predsjednik Džozef Bajden pokušaće danas, kako prenosi Glas Amerike, da podvuče crtu ispod tih povezanih tragedija odajući poštu na tri lokacije, gdje se odigravala tragedija koja je pokrenula najduži rat u istoriji Sjedinjenih Država.

Globalni rat protiv terorizma, kako su ga zvali, protegao se daleko izvan male centralnoazijske zemlje Avganistana dopirući do Iraka i drugih djelova svijeta udaljenih čak i do Afrike. U Iraku je u sukobu poginulo gotovo 4.500 pripadnika američke vojske i stotine hiljada civila.

Od kontroverzne odluke o povlačenju svih trupa iz Avganistana do kraja avgusta ove godine, Bajdenova administracija povukla je odlučne poteze da ostavi posljednjih 20 godina iza sebe, deklasifikujući čitav niz dokumenata koji bi mogli rasvijetliti događaje od 11. septembra 2001. godine i održavajući promišljenu distancu od tvrdokorne teokratske vlade talibana, koja je preuzela vlast u Avganistanu odmah po povlačenju Amerikanaca.

POVLAČENJE LINIJE

Bajden će danas posjetiti sva tri mjesta na kojima je zapaljena iskra, navodi Glas Amerike.

VOA podsjeća kako je riječ o

Dvadeset godina kasnije naš izazov je drugačiji. Od 11. septembra naučili smo kako zaštititi Amerikance od terorizma. Bezbjednost nije potpuna i užasne stvari se i dalje dešavaju, ali kroz kombinaciju akcija u inostranstvu i kod kuće do sada smo uspjeli da ometemo i spriječimo još jedan napad u stilu 11. septembra, rekla je zamjenica savjetnika za nacionalnu bezbjednost Elizabet Šervud Randal spriječimo još jedan napad u stilu 11. septembra – rekla je ona.

Međutim, istoričar Univerziteta Vanderbilt Tomas Švarc predviđa posljedice nakon današnjih komemoracija.

- Vjerovatno sam kritičniji po ovom pitanju, jer ne mislim da je to nešto što zaista možete učiniti. Mislim da neprijatelj u određenom smislu ima pravo glasa. I oni mogu da odluče da, čak i ako mi želimo da to zaključimo nakon 20 godina, možda to ne žele. I u tom smislu, mislim da su riječi i djela predsjednika Bajdena sa fiksiranim terminom za povlačenje iz Avganistana bile greška.

Greška u procjeni za koju mislim da bi mogla uticati na Sjedinjene Države u narednim godinama – rekao je on.

Njujorku gdje je u 8.46 sati, tog sunčanog septembarskog jutra, avion kompanije „Amerikan erlajns“ udario u sjeverni toranj Svjetskog trgovinskog centra, a svega 17 minuta kasnije letilica „Junajted erlajnsa“ zarila se u južni toranj.

Bajden će posjetiti i Pentagon, gdje se 34 minuta kasnije srušio drugi avion kompanije „Amerikan erlajns“.

Bajden i potpredsjednica Kamala Haris odvojeno će odati počast na izdvojenom polju u Šanksvilu u Pensilvaniji.

- Predsjednik podvlači liniju na posljednjih 20 godina. On se ponaša kao istoričar i kaže da smo završili jednu eru, baš kao i kraj Drugog svjetskog ra-

ta, i sada je vrijeme da se donesu nove odluke na način na koji je Hari Truman donosio nove odluke nakon Drugog svjetskog rata - rekao je za Glas Amerike profesor istorije sa Univerziteta u Austinu u Teksasu Džeremi Suri.

Suri, koji u svojim knjigama istražuje kabinet predsjednika i spoljnu politiku SAD, rekao je da istoričari vide određenu logiku u tome kako predsjednik uokviruje ovaj trenutak.

- Ali takođe ćemo vidjeti, kao što to uvijek činimo, da jedna era ne prestaje kada nova počne. Mislim da smo u drugom trenutku nakon izbora 2020. godine i u drugom smo trenutku s usponom Kine. Ali mnoga

pitanja od prije 20 godina još uvijek nemaju uredan završetak poglavlja na način na koji činimo da izgledaju kao u našim knjigama – dodao je on.

Zamjenica savjetnika za nacionalnu bezbjednost Elizabet Šervud Randal kaže da je važno, budući da svijet zaokružuje dvije decenije od 11. septembra, da nije bilo još nekog velikog terorističkog napada.

- Dvadeset godina kasnije naš izazov je drugačiji. Od 11. septembra naučili smo kako zaštititi Amerikance od terorizma.

Bezbjednost nije potpuna i užasne stvari se i dalje dešavaju, ali kroz kombinaciju akcija u inostranstvu i kod kuće do sada smo uspjeli da ometemo i

Ukinut pritvor vlasniku beogradske škole glume optuženom za silovanje

GREŠKA

- Predsjednik će vjerovatno javno govoriti u subotu, ali riječi u ovom trenutku neće ništa promijeniti - smatra viši saradnik Američkog instituta za preduzeća, konzervativne istraživačke grupe za javnu politiku u Vašingtonu Norman Ornštajn.

- Očigledno je da u subotu mora da održi pažljivo osmišljen govor. Djelimično mislim da smo kroz nekoliko administracija uspjeli da izbjegnemo još jedan 11. septembar. Uspjeli smo da uhvatimo i ubijemo čovjeka koji je stajao iza toga, Osamu bin Ladena, ali to još nije gotovo i uspjeli smo da usput puno griješimo. I pokušaćemo da izbjegnemo takve

greške ubuduće – rekao je Ornštajn.

On upozorava i da bi Amerikanci trebalo da pogledaju kroz istoriju kako bi vidjeli kako će se ona dalje odvijati.

- Ne do 2001, već do 1983. godine, kada je predsjednik Ronald Regan odlučio da povuče američke snage iz Libana nekoliko mjeseci nakon što je u bombardovanju poginuo 241 pripadnik američke vojske. To je fundamentalna razlika između današnje Amerike i Amerike proteklih decenija.

Nijesmo imali pozive da Ronald Regan podnese ostavku, niti poteze za njegov opoziv.

Nijesmo imali ovaj slom po partijskoj liniji, i to je mjerilo, u ovih nepunih 40 godina od tada, koliko se naša politika promijenila, da sve prolazi kroz neku vrstu plemenske prizme. To je uznemiravajući element, koji je u najmanju ruku uznemirujući u pogledu toga kuda zemlja ide u budućnosti kao i po pitanju neke od ovih drugih prijetnji sa kojima se suočavamo – rekao je Ornštajn.

Glas Amerike podsjeća da su nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazala da Amerikanci i dalje u velikoj mjeri podržavaju predsjednikovu odluku da se povuče iz Avganistana, ali i kritikuju Bajdena zbog načina na koji je njegova administracija postupila sa evakuacijom. To je djelimično i razlog za to što nove ankete pokazuju najniži rejting podrške od 43 odsto u predsjedničkom mandatu Dozefa Bajdena.

Ministar zdravstva Sjeverne Makedonije odlazi sa funkcije nakon tragedije u Tetovu

Aleksić dobio nanogicu Filipče podnio ostavku BEOGRAD – Apelacioni sud u Beogradu juče je vlasniku beogradske škole glume Miroslavu Miki Aleksiću, koga je više polaznica te škole optužilo za silovanje, ukinuo pritvor i odredio mu mjeru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor, odnosno nanogicu.

Aleksić se u pritvoru nalazio od 16. januara, kada je uhapšen.

Pripremno ročište za suđenje zakazano je za 1. oktobar.

Odlukom Apelacionog suda usvojena je žalba odbrane i preinačeno rješenje Višeg suda u Beogradu koji je Aleksiću produžio pritvor rešenjem od 26. avgusta zbog opasnosti da bi u kratkom roku mogao da ponovi krivično djelo, kao i zbog uznemirenja javnosti.

Portparolka Apelacionog suda Mirjana Piljić precizirala je za agenciju Tanjug da je taj sud zaključio da mjera pritvora više nije jedina moguća mjera za sprečavanje opasnosti da će u slučaju

puštanja na slobodu Aleksić u kratkom roku ponoviti krivično djelo i da će doći do uznemirenja javnosti koje bi ugrozilo pravično vođenje krivičnog postupka.

- Po mišljenju Apelacionog suda ove opasnosti su takvog intenziteta da se mogu spriječiti mjerom zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor - naglasila je Piljić.

U skladu sa zakonom, ročište će biti zatvoreno za javnost i na njemu će se kratko izjasniti o krivici, a potom će se utvrđivati koji će se dokazi izvoditi na suđenju.

Suđenje će biti zakazano po završetku pripremnog ročišta i trebalo bi da bude javno, osim ukoliko učesnici postupka ne zatraže od suda isključenje javnosti zbog zaštite privatnosti.

Aleksić je optužen za četiri krivična djela silovanja, od toga dva u produženom trajanju i pet krivičnih djela polnog uznemiravanja, od čega su dva takođe kvalifikovana u produženom trajanju.

Miroslav Mika Aleksić

SKOPLJE - Ministar zdravlja Venko Filipče podnio je pismenu ostavku premijeru Zoranu Zaevu zbog tragedije u kovid bolnici u Tetovu, kada je u požaru živote izgubilo 14 ljudi.

- Uvijek sam se ponašao odgovorno i transparentno. Nikada nijesam bježao od kritika, a posljednja tragedija me je mnogo pogodila. Zato sam danas iz moralnih razloga ponudio pismenu ostavku premijeru Zaevu. Želim da im se zahvalim na povjerenju. Želim da se zahvalim i medijima na njihovoj transparentnosti i saradnji - rekao je Filipče.

Prethodno je i zamjenik ministra Ilir Hasani podnio ostavku na tu funkciju.

- U ovim trenucima, toliko teškim za nas, podnosim ostavku kao najviši moralni čin. I pored činjenice da nemam ništa sa procedurama o izgradnji modularne bolnice, iako nemam nikakve veze sa organizacionim dijelom, ostavka je čin koji

Venko Filipče

smatram da trebam napraviti u ovom trenutku i time da ispoštujem žrtve, povrijeđene, javnost i najviše sebe. Nema ničeg iznad dostojanstva - napisao je Hasani.

Ostavke su podnijeli i dvojica direktora bolnice Fljorin Besimi i Artan Etemi.

U trenutku nesreće u prostorijama kovid bolnice bilo je 26 pacijenata. » Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Kultura

Subota, 11. septembar 2021.

Potvrđeno pisanje Pobjede, Živko Radović novi direktor Narodnog muzeja

Živko Radović

Anastazija Miranović

Miranović smijenjena zbog Filermose PODGORICA – Novi direktor Narodnog muzeja Crne Gore biće konzervator Živko Radović, odlučila je Vlada na posljednjoj sjednici 9. septembra, a odluka je objavljena i u Službenom listu.

Ovim je potvrđeno pisanje Pobjede da Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta priprema smjenu aktuelne direktorice NM Anastazije Miranović i da će njen nasljednik biti upravo Radović.

Miranović je, kako se navodi u obrazloženju odluke o razrješenju, smijenjena prije isteka mandata zbog „postupanja suprotno zakonu i opštim aktima ustanove i neobezbjeđivanja zakonitog rada ove ustanove.“ - Vršenjem dužnog nadzora od strane Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, arhive bivšeg Ministarstva kulture, utvrđeno je da ne postoji uredno zaveden dokument o stanju Depoa i uslovima u kojima se nalazi relikvija pod nazivom „Filermosa“ koja predstavlja kulturno blago Crne Gore od posebnog nacionalnog značaja – navodi se u obrazloženju.

Dalje se u obrazloženju citira Pravilnik o zaštiti muzejskog materijala i muzejske dokumentacije, zatim Pravilnik o pristupu depoima JU Narodni muzej Crne Gore i Zakon o muzejskoj djelatnosti.

- Na nedvosmislen način se utvrđuje da relikvija pod nazivom „Filermosa“ nije na propisan način smještena i zaštićena, čime su prekršene odredbe Zakona o kulturi i Zakona o muzejskoj djelatnosti.

Shodno članu 25 stav 1 tačka 5 i 6 Zakona o kulturi, direktor ustanove se razrješava dužnosti, prije isteka mandata, ukoliko postupa suprotno Zakonu, statutu i opštim aktima ustanove ili ukoliko ne obezbjeđuje zakonit rad ustanove. Sledstveno navedenom, direktorica JU Narodni muzej Crne Gore postupa suprotno Zakonu i opštim aktima ustanove, što nesporno utvrđuje nepostojanje neophodne dokumentacije o uslovima u kojima se čuva kulturno blago, pri čemu ne obezbjeđuje zakonit rad ustanove – navodi se u obrazloženju.

U obrazloženju o imenovanju Živka Radovića navodi se da je on slikar konzervator. U svom dugogodišnjem radnom angažmanu restaurirao je nekoliko manastira na teritoriji Crne Gore. Član je komisije za praćenje stanja spomenika kulture, kao i autorskog tima „studija stanja kulturne baštine u Podgorici“. Od 2005. do 2017. goJ. N. dine priredio je četiri izložbe.

Promocija knjige Slobodana Slovinića

„Herbarijum – Don Đuro“ u Budvi PODGORICA - Prvi tom trilogije Slobodana Boba Slovinića, knjiga „Herbarijum – Don Đuro“, biće predstavljena večeras u 19 sati u Crkvi Santa Maria in Punta u budvanskom Starom gradu, u organizaciji NVO Društva Feral, koje se bavi očuvanjem budvanskog kulturnog nasljeđa.

O knjizi će govoriti prof. dr Saša Popović, profesor Ekonomskog fakulteta, Željko Šćepanović, urednik prvog toma i autor Slobodan Slovinić. Moderatorka večeri biće Itana Lalović u ime NVO Feral. Projekat su podržali Opština Budva, Turistička organizacija opštine Budva, marketinška agencija Unibrand i štamparija DPC. - Kada je Liberto (Slobodan Slovinić, nap. aut.), na gotovo volšeban način, došao do orginalnog primjerka Herbarijuma iz 1899. godine, počela se rađati ideja da bi on mogao postati zlatna nit koja spaja ljude i događaje kroz vrijeme. Bila bi zaista velika šteta da je taj herbarijum ostao zaboravljen na nekoj polici ili u nekoj kutiji – takva ostavština obavezuje, ne samo da se sačuva, već nosi potencijal velike inspiracije – zapisao je o knjizi Željko Šćepanović.

A. Đ.

Audicija za KIC pop hor PODGORICA - Podgorički KIC pop hor raspisao je audiciju za prijem novih članova i članica. Audicija će biti održana u srijedu i četvrtak, 15. i 16. septembra od 19 sati, u horskoj sali KIC-a „Budo Tomović“, u suterenu.

Iz KIC pop hora pozivaju sve zainteresovane koji vole i znaju da pjevaju, nastupaju i da se druže, a stariji su od 18 godina, da im se pridruže.

Prva proba KIC pop hora nakon ljetnje pauze zakazana je za ponedjeljak, 20. septembar od 19 sati.

KIC pop hor, koji djeluje pod okriljem NVU „Kutak“, postoji već četiri i po godine. Čini ga oko 40 članova amatera različitih profesija i generacija – od studenata do penzionera. U toku brojnih koncerata izvode prepoznatljive pop melodije, a najpoznatiji su po programu antifašističkih pjesama, od tradicionalne „Bilećanke“ do Balaševićeve „Računajte na nas“.

D. E.

U Podgorici predstavljeno fototipsko izdanje „Psaltira sa posljedovanjem

Dubina crnogorske kulturne prošlosti Oktoih prvoglasnik jeste najstarija crnogorska inkunabula, ali je Psaltir, kako su to ustanovili istraživači, najrjeđa, a nesumnjivo predstavlja vrhunac štamparskog umijeća jeromonaha Makarija i njegovih saradnika – rekao je Ivan Ivanović PODGORICA – Fototipsko izdanje „Psaltira sa posljedovanjem“ (1494) iz Crnojevića štamparije predstavljeno je preksinoć u dvorištu Kuslevove kuće, u okviru manifestacije Podgoričko kulturno ljeto.

Riječ je o najrjeđem primjerku crnogorske inkunabule čiji su suizdavači Matica crnogorska i Naučni arhiv Bugarske akademije nauka (BAN).

Objavljen je u tiražu od 399 numerisanih primjeraka.

Zahvaljujući saradnji obje institucije kulture i na inicijativu Matice crnogorske, ovaj primjerak Psaltira je prije digitalizovanja restauriran. Izdanje prati dodatak u kojem su objavljeni tekstovi dr Galje Gospodinove iz Bugarske akademije nauka i prof. dr Božidara Šekularca, glavnog urednika izdanja, na crnogorskom, bugarskom i engleskom jeziku.

Predstavlja osnovu fototipskog izdanja.

Na promociji su govorili ambasadorka Republike Bugarske u Crnoj Gori dr Meglena Plugčijeva, prof. dr Božidar Šekularac, profesor na FCJK mr Aleksandar Radoman i generalni sekretar Matice crnogorske Ivan Ivanović. Veče je vodila glumica Ivana Mrvaljević, koja je pročitala dvije pjesme Branka Banjevića.

ZNAČAJ

Ivanović je u ime Matice crnogorske kazao da oni posebnu pažnju poklanjaju osnovama crnogorske nacionalne kulture i identiteta.

- Nastojimo da kulturnu i laičku javnost upoznamo sa vrijednostima na koje se oslanja crnogorska država i društvo, dajući doprinos očuvanju kulturne

Predstavljanje „Psaltira s posljedovanjem“ u dvorištu Kuslevove kuće

baštine Crne Gore – rekao je Ivanović.

Prema njegovim riječima, značaj i uticaj crnogorskog ćirilskog štamparstva daleko prevazilazi granice Crne Gore.

- Inkunabule Crnojevića štamparije, prve štamparije među Južnim Slovenima, prve državne štamparije u Evropi i druge ćirilske štamparije uopšte, kao i knjige koje su štampali Božidar Vuković Podgoričanin i njegov sin Vićenco, bile su neophodne za održanje vjere i duha, ne samo Crnogoraca nego i većeg dijela pravoslavnog slovenskog svijeta – ocijenio je Ivanović.

On je ukazao da se one danas sa velikim poštovanjem i pažnjom čuvaju u mnogim zemljama, njihovim bibliotekama, arhivima i manastirima, ponajviše u slovenskom svijetu, ali i mnogim evropskim metropolama.

- Nažalost, crnogorske institucije kulture raspolažu sa svega nekoliko primjeraka inkunabula Crnojevića i Vukovića, uglavnom nekompletnih i oštećenih – rekao je Ivanović.

Konkretan rezultat saradnje, prema riječima Ivanovića, je fototipsko izdanje „Psaltira s posljedovnjem“ iz Crnojevića štamparije, ali i predstavljanje izložbe „Crnogorsko ćirilsko štamparstvo XV i XVI vijeka u Nacionalnoj biblioteci Bugarske.

- Potrebno je navesti da se u bibliotekama, arhivima i manastirima u Bugarskoj čuva 13 primjeraka inkunabula i 43 primjerka knjiga iz štamparije Vukovića. Primjerak u posjedu Naučnog arhiva Bugarske akademije nauka je upravo poslužio kao osnova za izdanje koje predstavljamo – istakao je Ivanović.

Radeći izložbu, kako je kazao, došli su do zaključka da bi čitav projekat trebalo zaokružiti objavljivanjem po jednog fototipskog izdanja iz Crnojevića štamparije i štamparije Božidara Vukovića.

- Oktoih prvoglasnik jeste najstarija crnogorska inkunabula, ali je Psaltir, kako su to ustanovili istraživači, najrjeđa, a nesumnjivo predstavlja vrhunac štamparskog umijeća jeromonaha Makarija i njegovih saradnika – rekao je Ivanović.

On je nagovijestio nastavak i završetak kupnog projekta koji podrazumijeva objavljivanje fototipskog izdanja „Prazničnog mineja“ Božidara Vukovića iz 1538. godine, umjetnički najvrjednije knjige koja je izašla iz njegove štamparije. Šekularac je kazao da knjiga predstavlja samu dubinu crno-

Izložba „Sibile Bergeman: Fotografija“ otvorena u Dvorcu Petrovića PODGORICA - Izložba „Sibile Bergeman: Fotografija“, na kojoj su zastupljeni ženski portreti, otvorena je preksinoć u izložbenom prostoru Dvorca Petrovića.

Zvanično su je otvorili ambasador Savezne Republike Njemačke u Crnoj Gori dr Robert Veber, direktor Gete instituta Frank Bauman i kustoskinja Frida fon Vild.

Prisustvovala je novoizabrana direktorica Centra savremene umjetnosti Crne Gore (CSUCG) Jelena Božović.

Izložba je realizovana kao putujuća izložba njemačkog Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa), u saradnji sa CSUCG u Podgorici i Gete institutom Srbije.

ZAJEDNIČKO

Ambasador Veber kazao je da je Sibil Bergeman na upečatljiv način prikazivala ljude u njihovoj svakodnevnici.

- Ona pokazuje ljude onakve kakvi oni jesu – pokazuje njihova lica, njihovu individulanost. Ne uočavamo na ovim fotografijama ono što nas dije-

Ljudi iz cijelog svijeta, onakvi kakvi jesu

li, već ono što nam je svima zajedničko. Na fotografijama vidimo lica i to je ono što sija.

Ovo je poseban momenat u kojem otvaramo izložbu jer nakon puno mjeseci imamo priliku da se opet sastajemo i to u okviru svega onoga što kultura pruža – pozorište, izložbe, muzika. Umjetnicima je potrebna publika za interakciju – rekao je Veber.

Frida fon Vild, ćerka Sibile Bergeman, kazala je da posmatrajući izložene fotografije osjeća koliko one snage nose sa sobom i koliko bi bilo dobro da ih je bilo još više.

- Na izložbi su zastupljeni portreti žena. Radila ih je na mnogim mjestima kao što su Ber-

lin, Pariz, Njujork, Afrika...

Gotovo da je portretisala cijeli svijet. Sve je to radila na jedinstven način. Postoji nešto što se provlači kao zajednički imenitelj koji može da se prati od njenih ranih do onih poznih radova. Postoji jedan značajan element koji se vidi iz tih njenih portreta žena, a to je veliko poštovanje prema njima – kazala je Fon Vild.

Ona je napomenula da postoje različiti načini na koje se može portretisati.

- To podrazumijeva različite situacije. Recimo, neki ljude se mogu postaviti da budu portretisani, kao da na neki način poziraju. To kod nje nije bio slučaj. Ona je kroz to poštova-

I. MANDIĆ

16

nje koje je imala prema portretisanima stvorila povjerenje sa njihove strane tako da su oni mogli da budu potpuno opušteni. To je joj je bilo mnogo važno u radu. Zbog toga mi kao posmatrači nemamo utisak da je potretisan neko ko je

Kultura

Subota, 11. septembar 2021.

m“ (1494) iz Crnojevića štamparije

Izvođenjem slovačke i novosadske predstave nastavljen program FIAT-a

gorske kulturne prošlosti.

- Psaltir s posljedovanjem je treća knjiga štamparije Crnojevića i ima posebne karakteristike. Ovo izdanje osim samog psaltira sadrži brojne druge liturgijske i neliturgijske tekstove – kazao je Šekularac.

Prema njegovim riječima, posebno mjesto Psaltir je imao za razvoj pismenosti i smatra se jednim od prvih udžbenika.

- Službe akatista sadrže crkvene pjesme posvećene Bogorodici i Jovanu Preteči. Psaltir s posljedovanjem je voluminozna knjiga koja je štampana na četvrtini tabaka. Knjiga je sastavljena od 43 sveščice. Sve su one po osam listova, osim drugog i četvrtog, koje imaju po 10.

Ukupan broj listova je 348.

Psaltir na slovenskom jeziku je preveden sa grčkog. On je u potpunosti sačuvan u Sinajskom kodeksu iz V vijeka. Poznato je tridesetak grčkih kodeksa Starog zavjeta iz IX vijeka. Smatra se da su Psaltir na slovenski jezik preveli sa grčkog Ćirilo i Metodije – rekao je Šekularac.

Ovo izdanje, kako je kazao, predstavlja vrijednost i zbog činjenice što je nastalo kao rezultat višegodišnje saradnje Matice crnogorske i Bugarske akademije.

- Namijenjeno je prije svega naučnim krugovima, ali i svim ljubiteljima knjige starih crnogorskih inkunabula u kojima se ogleda svijest naroda i dubina

Dr Meglena Plugčijeva, ambasadorka Bugarske u Crnoj Gori, kazala je da joj je velika čast i zadovoljstvo zbog realizovane izložbe „Crnogorsko ćirilsko štamparstvo“, koja je pokazala uspješnu saradnju Bugarske i Crne Gore.

- To je veliki doprinos Crne Gore evropskoj civilizaciji i kulturi, pošto je imala štamparstvo 1494. godine – kazala je Plugčijeva.

Prema njenim riječima, Bugarska je prijateljska država i podržava put Crne Gore ka Evropskoj uniji, mir i stabilnost u regionu.

državne tradicije – ocijenio je Šekularac.

FENOMEN ŠTAMPARSTVA

Radoman je kazao da je promocija novog izdanja „Pslatira sa posljedovanjem“ iz Crnojevića štamparije dobra prilika da se podsjetimo na neke od važnih problema vezanih za proučavanje fenomena ranog crnogorskog štamparstva.

- Same početke crnogorskog štamparstva ne vezujemo samo za Crnojevića štampariju, već ih moramo potražiti u Veneciji i štamparskoj djelatnosti Kotoranina Andrije Paltašića i imati znatno širi kontekst od onoga koji je nametala tradicionalistička nauka, a koji je bi sužen samo na tradiciju ćirilskog štamparstva – kazao je Radoman.

Prema njegovim riječima, prva štamparija koja je djelovala na tlu Crne Gore, a koju su utemeljili Crnojevići, pobuđuje brojne nedoumice i dileme.

- U literaturi je često pogrešno etnički atrubirana – istakao je Radoman.

On je napomenuo da je lingvista Stjepan Damjanović kazao kako se samo četiri slovenska naroda mogu pohvaliti vlastitim inkunabulama, a to su Česi, Ukrajinci, Crnogorci i Hrvati.

B. BAJIĆ

Sa otvaranja izložbe fotografija Sibile Bergeman

stran, nego ko je blizak – zaključila je Frida fon Vild.

TRADICIJA

Bauman je podsjetio da Gete institut ima tradiciju saradnje sa CSUCG. - Ovo je treća izložba koju orga-

Granice ljudske izdržljivosti D. MILJANIĆ

Uspješna saradnja

Stranica iz „Psaltira s posljedovanjem“

17

nizujemo u ovom prostoru. Dvorac Petrovića je izvanredno zdanje, bili smo i ranije ovdje, ali za izložbu Sibile Bergeman ovaj prostor je mjesto koje ne može biti bolje - rekao je Bauman.

Izložba se može pogledati do 30. septembra.

A. Đ.

Scena iz predstave „Franc V“

PODGORICA – Drugi dan Festivala internacionalnog alternativnog teatra FIAT obilježilo je izvođenje slovačke predstave „Franc V.“, rediteljke Tatiane Masnikove, u četvrtak veče na terasi Muzičkog centra.

Junak predstave, kao i komada Georga Bihnera smještenog u budućnost je mali čovjek koji postaje žrtva ljubavi, naivnosti, te u prvom i krajnjem nemilosrdnog sistema. U prilično svedenoj scenografiji, čini se da je rediteljski pristup oslonjen na pokret i zvuk, sa primjesama različitih formi koje u nekim momentima podsjećaju čak i na

mjuzikl. Predstava otvara različita pitanja o egzistenciji, granicama ljudske izdrživosti, humanosti i njenom nedostatku.

FIAT je i prvim programom druge večeri uspio da okupi znatan broj publike koja je različito reagovala na predstavu – od onih koji su je ispratili aplauzom i ovacijama, do onog dijela gledalaca koji nijesu ostali do kraja, ocjenjujući da je radnja donekle otegnuta i isprepletana konfuznim elementima.

BITNA TEMA

Osvrćući se na rediteljski pristup komadu, rediteljka Masnikova, kako je kazala za Pobjedu,

držala se, prije svega, onog što je i autor djela želio da ispriča njime.

- U pitanju je mikrosvijet koji manifestuje sliku sadašnjeg vremena, samo što je smješten u vojničku sredinu. Iz razloga što je sam autor djelo postavio u takvom prostoru. Govorimo o veoma bitnoj temi, iskorišćavanju ljudi, eksperimentima koji se vrše nad njima. Pratimo takođe međuljudske odnose poput ljubavi, izdaje i osvete – objasnila je Masnikova.

Predstava pokazuje da je čovjek kao jedinka beznačajan u današnjem vremenu, a imajući u vidu da radnja oslikava buduć-

Večeras „Tesla – prilagođavanje anđela“ Program FIAT-a biće nastavljen i večeras na terasi Muzičkog centra, gdje će u 20 sati biti izvedena predstava „Tesla – prilagođavanje anđela“, produkcija Kazališta Kabina iz Hrvatske. Režiju i adaptaciju teksta uradio je Vladimir Posavec-Tušek, a kako je navedeno u opisu, u pitanju je umjetnički doprinos razotkrivanju jednog genijalnog naučnika i mudrog duhovnog bića. U ulozi Nikole Tesle je Vladimir Posavec-Tušek, dok misterioznog

gospodina Smita igra crnogorski glumac Momčilo Otašević.

U okviru književnog programa, u 22 sata, biće održana promocija knjige kratkih drama „Priče sa balkona, priče sa Balkana“, objavljena je u izdanju Alternativne teatarske aktivne kompanije – ATAK. Knjiga sadrži pobjedničke drame sa konkursa „Priče sa balkona, priče sa Balkana“, i drame po izboru urednika, koje su pristigle na konkurs u organizaciji ATAK-a.

nost, reditelj smatra da će mali čovjek uvijek biti izložen sličnim anomalijama.

- Nijesam optimista i smatram da će obični čovjek uvijek biti podložan manipulacijama, tome da bude iskorišćavan u korist onih koji imaju moć i rade sa njom ono što žele – kazala je Masnikova.

Ono što ostaje isto kroz istoriju je i ljubav, čija je pravila teško dokučiti.

- Ljubav je poseban fenomen, da sam čovjek ne zna da li je izdan, ljubljen, a to je proces koji se mijenja i moramo da se pomirimo sa njim. Jedino sa čime ne treba da se mirimo je neiskrenost. Ako se desi da izgubimo ljubav prema nekom u ovom veoma složenom svijetu, to treba da mu kažemo na jedan pristojan način – ispričala je Masnikova.

TEATAR

Uloga teatra u društvu je, kako je ispričala, veoma važna, ali danas se teatrom nazivaju i stvari koje mu ne pripadaju.

- Danas se za teatar smatra takoreći sve. U tom smislu, ako neko uradi nešto sa primjesama umjetnosti, to se automatski smatra ili zove pozorištem. Mi još nemamo termine i pojmove koji bi definisali šta pripada teatru, a šta ne. Ali, svaka nova stvar je inspirativna. Mislim da bi trebalo da uvedemo nove termine, da se susrećemo na festivalima, trgujemo sa inspiracijom – rekla je Masnikova.

Rediteljka je u Crnoj Gori prvi put, a kako je rekla, veoma se radovala dolasku.

- Prije pola godine počela sam da čitam o bivšoj Jugoslaviji, ratu... Tražim šta su bili razlozi i gdje su bile greške zato što imam veliku empatiju kao Slovakinja ka drugim Slovenima – kazala je ona.

Drugog dana FIAT-a, u okviru glavnog programa na Bulevaru „Srđana Aleksića“, izvedena je i predstava „O Srđanu: Koje nacionalnosti je istina?“, Teleport teatra iz Novog Sada. S. VIŠNJIĆ

Međunarodni festival etno grupa i solista „Zmaj preleće s mora na Dunavu“

Gajde na Trgu Vukmana Krušćića KOLAŠIN - U organizaciji NVU Cirtip i podršku Opštine Kolašin, JU Centra za kulturu i KUD-a „Mijat Mašković“, održan je dvodnevni, drugi Međunarodni festival etno grupa i solista „Zmaj preleće s mora na Dunavu“. Prošle godine nije održan zbog epidemije, a ove godine se organizuje uz poštovanje zdravstvenih mjera.

U inspirativnom predvečerju na Trgu Vukmana Kruščića, Festival je otvorio Milosav Bulatović, predsjednik Opštine Kolašin, naglašavajući da je lokalna uprava podrškom kulturnim manifestacijama omogućila da grad i njegovi gosti imaju zanimljivo kulturno ljeto.

- Na taj način smo sačuvali i unaprijedili tradiciju brojnih kulturnih događanja i to u situaciji kada je izostala podrška Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta. Kulturna produkcija je jedan od naših prioriteta, tako da i na taj način stvaramo prepoznatljivost Kolašina kao prestižnog turističkog centra i mjesta sve kvalitetnijeg života. Ovaj etno festival je internacionalnog

Nastup pjevačke grupe „Đuda“

karaktera što potvrđuje vrijednost onoga što se na kulturnom planu radi u Kolašinu. Respektabilni su učinci KUD-a „Mijat Mašković“ na planu etno tradicije kao i činjenice da su njihovi učinci zaštićeni kao nematerijalna kulturna dobra – kazao je, između ostalog, Bulatović.

Pored KUD-a „Mijat Mašković“, na Festivalu učestvuju ansambli „Gusle“ iz Kikinde, etno ansambl „Kult“ iz Kikinde i etno grupa „Simonida“ iz Nevesinja.

Kako je kazao Davor Sedlarević, pokretač i jedan od kreatora

ovog Festivala, cilj je da se promovišu male etno grupe i solisti na tradicionalnim instrumentima.

- Želimo da činimo korake ka popularizaciji tradicionalne muzike, bilo da se izvodi u izvornom oblilku ili u savremenim obradama. Tokom dvije festivalske večeri na Trgu Vukmana Kruščića, četiri izvođača su predstavila raznovrstan igrački i pjevački program. Kuriozitet ovogodišnjeg Festivala je da su sve četiri grupe (ansambli) bili pobjednici Vokalnog etno festi-

vala (VEF) koji se održava u Negotinu. To je ujedno i potvrda vrijednosti Festivala koji je obradio tradicionalnu muziku iz cijelog regiona. Na kolašinskom „Gornjem Trgu“ su se čule gajde, kavali, tambure samice, dvojnice. Rijetke su prilike da se čuju ovi instrumenti pa je i to vrijednost Festivala. Izvođači koji su uglavnom studenti muzičkih akademija. Bili su sjajni sa instrumentima, ali i u višeglasnom pjevanju starijeg i novijeg tipa – kazao je Sedlarević.

Dr. D.

18

Hronika Podgorice

U toku radovi na izgradnji atmosferske odvodne mreže u Ulici Valtazara Bogišića

Još 300 metara kanalizacije

Subota, 11. septembar 2021.

Kući zdravlja se za savjete i pomoć do sada obratilo pedesetak Podgoričana

Pomagali psiholozi, socijalni radnici i ljekari U okviru novog socijalnog servisa Glavnog grada, Kući zdravlja se u protekla dva mjeseca za pomoć obratilo 50-ak građana. Najčešće su povod za javljanje bili emotivni problemi, anksioznost i depresija, porodični problemi, nasilje u porodici, problemi bolesti zavisnosti...

POMOĆ

Radovi u Ulici Valtazara Bogišića

Nakon završenih radova na izgradnji fekalne kanalizacije u Ulici Valtazara Bogišića, ekipe gradskog preduzeća Vodovod i kanalizacija započele su radove na izgradnji atmosferske kanalizacije u toj ulici. Radovi u dužini od 300 metara izvode se u okviru projekta „Sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda“, koji se realizuje fazno, a podrazumijeva izgradnju i proširenje kanalizacione mreže.

Rok za završetak radova je do kraja septembra.

H. P.

Sunčano, do 30 stepeni Za danas je prijepodne najavljeno pretežno, a poslijepodne djelimično sunčano. Vjetar slab do umjeren, tokom dana južni. Jutarnja temperatura vazduha oko 17 stepeni, najviša dnevna 30.

H. P.

- U sklopu svakodnevnih aktivnosti, u saradnji sa Kancelarijom za prevenciju bolesti zavisnosti, Udruženjem psihologa i NVO Cazas, putem psihoterapije, savjetovanja i usmjeravanja, pružena je psihosocijalna pomoć za 47 zainteresovanih lica, kao i za šestoro koji su se obratili sa problemima bolesti zavisnosti. Odrađena su dva telefonska i jedno onlajn savjetovanje kazali su Pobjedi iz Kuće zdravlja.

Kuća zdravlja je socijalni servis koji za cilj ima poboljšanje kvaliteta života ranjivih kategorija društva. Otvorena je 2. jula ove godine, a memorandumi o saradnji potpisani su sa tri NVO - Udruženjem psih o l o g a C r n e G o re, C AZAS-om i Centrom za prava djeteta Crne Gore.

- U radu Kuće zdravlja učestvuju psiholozi, socijalni radnici, doktori medicine koji su zapošljeni u službama, organima i javnim ustanovama Glavnog grada, ali i pomenutim nevladinim organizacijama - podsjećaju iz te ustanove.

Kuća zdravlja, dodaju, pruža besplatne usluge za sve građane Podgorice kojima je potrebna psihosocijalna podrška, a koji nam se jave putem

Posebna briga o mladima U toku ljetnjeg perioda tim Kuće zdravlja je, pod pokroviteljstvom Sekretarijata za socijalno staranje a u saradnji sa JU Dječji savez, organizovao šest predavanja.

- Obrađene su teme ,,Uloga djece u prevenciji vršnjačkog nasilja“ i ,,Prevencija bolesti zavisnosti“ za više od 700 djece školskog uzrasta, koja su ljetos boravila na rekreativnom odmoru u Dječjem odmaralištu na Veruši. Radionice je održala socijalna radnica Violeta Golubović, edukator iz oblasti vršnjačkog nasilja - kažu iz Kuće zdravlja.

Takođe, u tom periodu, Kuća zdravlja je pod pokroviteljstvom Sekretarijata za socijalno staranje obezbijedila i sedmodnevni boravak na Veruši za 15 pripadnika romske populacije iz kampa Konik.

telefona, imejla, društvenih mreža…

AKCIJE

- U radu Kuće zdravlje posebna pažnja posvećena je žrtvama porodičnog i vršnjačkog

U sklopu akcije ,,Za ljepšu i zdraviju Crnu Goru“ očišćeno dvorište Kliničkog centra

nasilja, osobama koje se suočavaju s problemom bolesti zavisnosti, sugrađanima koji se bore sa problemom neplodnosti, osobama koje se suočavaju sa teškim oboljenjima ili invaliditetom članova porodi-

ce, kao i sugrađanima kojima je potrebna podrška zbog gubitka bliske osobe, pripadnicima LGBTQ populacije... - ističu iz Kuće zdravlja.

Za 20 naših najstarijih Podgoričana, korisnika usluge ,,Pomoć i njega u kući“, Kuća zdravlja je u saradnji sa Sekretarijatom za socijalno staranje nedavno organizovala cjelodnevno druženje na plaži u Rogamima.

Iz Kuće zdravlja pozvali su sve građane koji imaju probleme da se jave za pomoć. Prostorije Kuće zdravlja nalaze se u Ulici Novaka Miloševa (dvorišna strana) i u Ulici Dositeja Obradovića 12. Sve usluge u Kući zdravlja su besplatne, a građani se mogu prijaviti putem telefona 020/220-994, na imejl kuca.zdravlja@podgorica.me ili direktnim dolaskom u prostorije.

Nj. BOŠKOVIĆ

Aktivnosti gradskog preduzeća Zelenilo

Oko KC-a će biti posađeno više od 1.000 sadnica

Uređenje prostora iza KC-a

U sklopu akcije ,,Za ljepšu i zdraviju Crnu Goru“, koja predviđa ozelenjavanje dvorišta bolnica i domova zdravlja, juče je očišćeno dvorište Kliničkog centra.

Iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma saopšteno je da nakon nasipanja zemljišta i pripreme dvori-

šta slijedi sadnja više od 1.000 sadnica.

V. d. direktora Agencije za zaštitu prirode i životne sredine Milan Gazdić izjavio je da je, zahvaljujući podršci Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, akcija dobila novu dimenziju s obzirom na to da su osim zdravstvenih ustanova i druge institucije

iskazale interesovanje za ozelenjavanje svojih dvorišta.

- Ovdje, u dvorištu KBC-a, biće zasađeno više od 1.000 sadnica, postavljen parkovski mobilijar, a za to su nam bitni i ovi pripremni radovi - kazao je Gazdić i najavio slične akcije u Pljevljima, Beranama i Bijelom Polju.

V. d. direktora Direktorata za ekologiju u MEPPU Dušan

Bugarin istakao je da je ovo samo jedna u nizu aktivnosti koje Ministarstvo podržava i sprovodi u sklopu programa obilježavanja tri decenije od proglašenja Crne Gore ekološkom državom.

- Vjerujem da će sve zdravstvene ustanove u Crnoj Gori kojima je neophodno uređenja i ozelenjavanje dvorišta biti obuhvaćene ovom akcijom, a u planu je i proširenje akcija na ozelenjavanje dvorišta škola i vrtića - rekao je Bugarin.

On je najavio da Ministarstvo, u saradnji sa opštinskim komunalnim preduzećima, krajem ove sedmice planira i veliku akciju uklanjanja divljih deponija.

Direktorica KBC-a dr Ljiljana Radulović iskazala je zadovoljstvo što će Klinički centar dobiti park u kojem će moći da uživaju i zaposleni i pacijenti.

- Smatram da je neophodno da pacijentima omogućimo to u okviru samog bolničkog liječenja. Nadam se da će veoma brzo ova neugledna površina postati zelena oaza za uživanje - poručila je Radulović.

I. M.

Radovi u Ulici Mitra Bakića

Nova dječja igrališta u Ulici Mitra Bakića i u Maslinama

Ekipe gradskog preduzeća Zelenilo započele su radove na izgradnji dječjih igrališta u Ulici Mitra Bakića i u MZ Masline.

Mališani iz Ulice Mitra Bakića dobiće novi prostor za igru i druženje, opremljen toboganom, ljuljaškama, klackalicama, njihalicama i klupama za odmor. Pejzažno će biti uređen i okolni prostor gdje će biti posađeno pet odraslih sadnica drveća, puzavice i formiran travnjak.

U toku je i rekonstrukcija dječjeg igrališta u MZ Masline. Na prostoru od 425 kvadrata polomljeni i dotrajali mobilijar biće zamijenjen novim sadržajima. U toku je izvođenje zemljanih radova, nakon čega će biti uređene šetne staze i postavljena podloga od tartana. Biće ugrađen dječji mobilijar (klackalice, ljuljaške, njihalice, tobogan sa kulom i vrteška), kao i klupe i kante za otpatke. Dječje igralište će se dodatno oplemeniti sa 22 odrasle sadnice drveća, te će ovaj ambijent biti prijatniji za boravak. Na slobodnim površinama biće formiran travnjak, a kompletne zelene površine biće pokrivene sistemom za navodnjavanje. H. P.

Hronika Podgorice

Subota, 11. septembar 2021.

19

Na gradilištu osnovne škole u Tološima radovi se odvijaju brže od planirane dinamike

Školsko zvono oglasiće se u septembru naredne godine Na gradilištu osnovne škole i sportske sale u Tološima u toku su grubi građevinski radovi, a izgradnja teče ispred planirane dinamike, pa će škola izvjesno đacima otvoriti vrata u septembru naredne godine.

M. BABOVIĆ

Trenutno smo i ispred planirane dinamike. Sigurni smo da će tako i ostati.

Rok za završetak biće ispoštovan i školu ćemo opremiti svom potrebnom opremom kako bi bila spremna da primi đake u narednoj školskoj godini, u septembru 2022. godine – kazala je Jovana Vuksanović iz kompanije Bemax

SADRŽAJ

PLAN

Gradilište škole u Tološima

nom opremom kako bi bila spremna da primi đake u narednoj školskoj godini, u sep-

tembru 2022. godine - kaže Vuksanović. Škola je prema važećim zako-

nima i pravilnicima iz oblasti školskog obrazovanja projektovana za 1.200 djece.

Rekonstrukcija gornjeg dijela Hercegovačke ulice odvija se planiranom dinamikom

Postavljaju vodovod i TK kanalizaciju Rekonstrukcija gornjeg dijela Hercegovačke ulice, od Ulice slobode do Ulice Marka Miljanova, odvija se planiranom dinamikom.

Radovi u Hercegovačkoj ulici

Radovi se izvode na dijelu ulice od raskrsnice sa Ulicom Balšića do raskrsnice sa Ulicom Marka Miljanova, gdje je u toku izgradnja vodovoda i TK kanalizacije, a prethodno je završena izgradnja atmosferske kanalizacije.

U sklopu rekonstrukcije je predviđena izgradnja kom-

pletne infrastrukture - od vodovoda, atmosferske i TK kanalizacije - do javne rasvjete. Projektom je predviđeno i pejzažno uređenje, koje podrazumijeva ozelenjavanje i sadnju 27 sadnica kamfora duž ulice. Po završetku radova, režim odvijanja saobraćaja u Hercegovačkoj ulici će biti promijenjen, pa će se u dijelu od Ulice slobode do Ulice Balšića saobraćaj odvijati dvosmjerno, a na preostalom dijelu (od Ulice Marka Miljanova do Ulice Balšića) biće jednosmjeran, sa podužnim parkingom kapaciteta 18 parking mjesta.

Investitor radova je Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice, izvođač je podgorička kompanija ,,Civil inžinjer“, a rok za završetak posla je 180 dana.

H. P.

Radnici Zelenila sade više od 100 platana uz prometnu saobraćajnicu na Zabjelu

Biće dovoljno hlada u Ulici 4. jula Radnici gradskog Zelenila sade više od 100 odraslih sadnica platana u Ulici 4. jula, čija je temeljna sanacija pri kraju. Iz tog gradskog preduzeća su naveli da se u toj ulici izvodi dopuna drvoreda, a da se u cilju očuvanja postojećih stabala primjenjuju sve neophodne mjere njege.

I. M.

Gradonačelnik Ivan Vuković i Andrea Ubović položili su 21. maja ove godine kamen temeljac za izgradnju osnovne škole u Tološima. Škola je donacija porodice Ubović koja je, u znak sjećanja na Novku Ubović, majku, babu i višedecenijskog istaknutog prosvjetnog radnika, Podgorici poklonila novu školu. U prvoj fazi radiće se školski objekat površine preko 5.000 kvadratnih metara i sala za fizičko vaspitanje površine oko 1.500 metara kvadratnih. Škola će koštati sedam miliona eura.

- U školi je predviđeno 15 matičnih učionica, pet predmetnih učionica, dvije učionice za informatiku i pet specijalizovanih učionica sa pripadajućim kabinetima - ističe Vuksanović.

Sportska sala predviđena je za odigravanje rukometnih, košarkaških i odbojkaških utakmica.

- Betonske radove završavamo tokom naredne sedmice, a onda slijede zidarski i radovi na krovu objekta škole. Na objektu sportske sale u toku su radovi na ploči iznad sale kazala je za Pobjedu građevinska inženjerka iz kompanije Bemax Jovana Vuksanović.

Ona je uvjerena da će rok za završetak radova biti ispoštovan.

- Trenutno smo i ispred planirane dinamike. Sigurni smo da će tako i ostati. Rok za završetak biće ispoštovan i školu ćemo opremiti svom potreb-

Donacija vrijedna sedam miliona eura

Nove sadnice u Ulici 4. jula

- Kapacitet tribina sale je 494 mjesta, od čega je 204 fiksnih, a 290 mjesta u sklopu teleskopskih tribina. Krov škole je opremljen solarnim kolektorima za centralnu pripremu tople vode. Za grijanje i hlađenje škole i fiskulturne sale predviđen je sistem toplotne

pumpe vazduh-voda. Grijanje i hlađenje škole vrši se kasetnim jedinicama smještenim u spuštenom plafonu, dok je grijanje i hlađenje fiskulturne sale predviđeno kanalskim sistemom – navela je Vuksanović.

Ponuđeno rješenje, podsjetila je, obezbijediće naselju i javne sadržaje koji mu sada nedostaju.

- To su trg, park, otvoreni sportski tereni... Prostor predviđen za izgradnju osnovne škole, osim kao mjesto edukacije, teži da postane i katalizator okupljanja, druženja, igre i rekreacije u cilju osnaživanja zajednice – naglasila je Vuksanović.

Nj. BOŠKOVIĆ

Delegacija IRF-a u posjeti Opštini Tuzi

Sastanak u Opštini Tuzi

Očekuju podršku razvojnim projektima Predsjednik Odbora direktora Investiciono-razvojnog fonda (IRF) Velizar Kaluđerović i izvršna direktorica Irena Radović tokom radne posjete Opštini Tuzi razgovarali su sa predsjednikom Opštine Nikom Đeljošajem i njegovim saradnicima o intenziviranju saradnje i snaženju razvojnog potencijala najmlađe crnogorske opštine. Đeljošaj je predstavio razvojne projekte koji se odnose na unapređenje putne i druge komunalne infrastrukture, projekte od lokalnog, regionalnog i državnog značaja, uz očekivanje kreditne podrške IRF-a realizaciji strateških prioriteta Opštine.

- Kao prioritetne projekte predsjednik Opštine Đeljošaj izdvojio je rekonstrukciju puta Tuzi - Hoti, regulaciju korita rijeke Rujele, rekonstrukciju dijela puta Podgorica - Tuzi od skretanja za Šipčanik, kao i projekte za izgradnju i modernizaciju sportskih infrastrukturnih objekata na području opštine.

On je posebno naglasio činjenicu da Tuzi predstavljaju jedinicu lokalne samouprave koja ima zdrave i održive finansije, urednost u izmirivanju svih

obaveza prema državi i drugim subjektima, te da je i ovaj aspekt ozbiljno kandiduje kao potencijalnog korisnika kreditnih sredstava namijenjenih unapređenju infrastrukture u narednom periodu - saopšteno je iz Opštine Tuzi.

Rukovodstvo IRF-a upoznalo je predsjednika Opštine Tuzi sa dosadašnjom podrškom tog fonda privrednicima sa teritorije Tuzi, te aktuelnim programima kreditne podrške namijenjenim mikro, malim i srednjim preduzećima.

- Poseban akcenat stavljen je na planirane aktivnosti IRF-a za unapređenje lokalne in frastrukture u saradnji s opštinama u Crnoj Gori, te raspoloživim sredstvima za zelenu tranziciju u smislu obnovljivih izvora energije i snaženja energetske efikasnosti, a sve u cilju poboljšanja uslova za život i poslovanje - navodi se u saopštenju.

Nakon sastanka istaknuto je očekivanje da će neposrednom saradnjom službi Opštine Tuzi sa stručnim službama IRF-a i Vladom Crne Gore, biti stvorene pretpostavke za finansijsku podršku realizaciji prioritetnih projekata Opštine Tuzi. Nj. B.

20 Marketing

Subota, 11. septembar 2021.

Arena

Subota, 11. septembar 2021.

Rukomet

21

Podgorički tim 26. nastup u Ligi šampiona dočekuje sa nikad mlađim i neiskusnijim igračicama

Cilj je sakriti mane, a istaći vrline Danas (18h): Podravka-Budućnost Bemax PODGORICA - Premijerni duel u Koprivnici nije ni počeo, a Budućnost Bemax je u novim problemima - Ilda Kepić, pojačanje i novopečena crnogorska reprezentativka, odložiće debitantski nastup u Ligi šampiona. Povreda nije ozbiljnije prirode, ali sa ionako ,,tankom“ i neiskusnom rotacijom (nema ni Katarine Džaferović - operisala prednje ukrštene ligamente, nema ni iskusne golmanke Armel Antigre), pred ,,plavima“ je ozbiljan zadatak da iznenade favorita na papiru.

Podravka, pred današnji duel, nema problema, sve djevojke

su spremne, a iza njih je veliki broj pripremnih utakmica i turnir kod kuće sa renomiranim rivalima.

SKROMNE I SMJERNE

- S nestrpljenjem smo očekivale početak Lige šampiona, iako je jasno da se kroz to takmičenje ne možemo uigravati. Nemamo kvalitet da kroz Ligu šampiona možemo da se uigravamo, ali ne možemo nazad, jer kreću utakmice nakon završetka pripremnog perioda.

Djevojke su pune dobre energije, a na prve dvije utakmice treba da vidimo na kojem smo nivou forme. Najvažnije je da budemo rasterećeni i bez pre-

velikih očekivanja. Većina igračica nikada nije nastupala u Ligi šampiona, tako da je za njih ovo veliki izazov i vjerujem da neće biti ni euforije, ni straha, koji bi mogao da poremeti način igre - poručila je Bojana Popović, kojoj će u radu pomagati, po prvi put na klupi seniorske ekipe, Maja Savić.

Budućnost Bemax skromno ulazi u 26. priču Lige šampiona. Bez euforije, pritiska, sa željom da se prođe prvi krug u žestokoj konkurenciji sa sedam renomiranih ekipa. Bilo bi, naravno, idealno da se kapitenka Tatjana Brnović sa igračicama vrati kući sa dva

Grupa A Danas 16.00-Borusija (D)-FTC 16.00-Rostov-Brest 18.00-Podravka-Budućnost Bemax Sjutra 14.00-Esbjersg-Bukurešt

Grupa B Danas 18.00-Đer-Vajpers Sjutra 14.00-Savehof-Krim 16.00-Kastamanu-Odenze 16.00-Mec-CSKA

21,8

godina prosjek je Budućnosti, po čemu je najmlađa ekipa u LŠ

boda, a pun pogodak da ih dupliraju u narednom kolu protiv Borusije iz Dortmunda.

- Uvijek je važno dobro krenuti, u veoma jakoj grupi u kojoj se nalazimo, možda su prva dva meča i najlakša. Ali jasno je da ne možemo te protivnike ocijeniti lakim, kao ni bilo koga drugog, želimo da imamo maksimalan pristup, probamo da pružimo maksimum i da vidimo za koliko će to biti dovoljno.

Bilo bi mi drago da djevojke uživaju u svakom meču i da ne osjećaju pritisak. Međutim, svi se bavimo sportom jer imamo određene ciljeve koje želimo da ostvarimo. I kada imamo određene ciljeve, nastojimo da do njega dođemo bez pritiska, kako to ne bi „ubilo“ igračice.

Sada je to naročito izraženo, ali

Zanimljivosti Lige šampiona Kreće Liga šampiona, sa elitom 26. put igraće rukometašice Budućnost Bemaxa. Od sezone 2021/22. očekuje se puno, prije svega vrhunskog rukometa, a prije nego što sve krene EHF se postarao zanimljivim podacima da obogati start najjačeg klupskog rukometa.

- Za trofej osmišljen 2020. godine, koji prikazuje trenutak kada lopta pogađa mrežu, nagrada je za koju će se boriti 16 timova - Samo je Đer uspio da tri puta zaredom osvoji trofej - Doigravanje i četvrtfinale je određeno konačnim plasmanom u grupnoj fazi - Jedan debitant je među 16 učesnika grupne faze: prvak Turske Kastamonu ,,lavica“ Mehmedović, Rajčić, Radičević i Rajčić - Dva norveška kluba osvojila su trofej LŠ: Larvik 2011. i Vajpers 2021. godine - Dvije najuspješnije igračice LŠ u posljednjih 10 godina ne igraju više za Đer: Anita Gorbic se povukla (ali ostaje uključena kao menadžer tima), a Eduarda Amorim Taleska se preselila u Rostov - Po dva tima iz grupa A i B, koji osvoje sedmo i osmo mjesto, biće eliminisani iz takmičenja nakon prve faze - Dva debitanta LŠ stigla su do EHF FINAL4 u prvoj sezoni: Vardar (2014) i Bukurešt (2016) - Dva EHF FINAL4 meča je Đer izgubio nakon sedme-

raca: 2016. protiv Bukurešta i 2021. od Bresta. Oba puta je Isabele Gulden bila dio pobjedničkog tima - Četiri igračice, koje su dio sezone 2021/22, po pet puta su osvojile LŠ: Eduarda Amorim, Katrine Lunde, Hajdi Loke i Nora Mork - Četiri zemlje imaju po dva tima u grupnoj fazi: Rusija, Danska, Francuska i Mađarska - Četiri tima sa F4 u Budimpešti ponovo su dio grupne faze: Vajpers, Brest, Đer i CSKA - Četiri puta je Ambros Martin osvajao LŠ sa Đerom.

Sa klupe je vodio ekipe u ukupno sedam finala - Četiri zemlje su u prošlosti imale pobjednički tim na EHF FINAL4: Mađarska (četiri), Crna Gora, Rumunija i Norveška (sve po jedan) - Pet najboljih strijelaca grupne faze su: Hajdi Loke (2011 - 99 golova za Larvik), Kristina Neagu (2015 - 102 gola za Budućnost i 2018 - 110 za Bukurešt), Izabele Gulden (2016 - 108 za Bukurešt), Lin Suland (2019 - 89 golova za Vajpers) i Ana Gros (2021 - 135 golova za Brest) - Pet najboljih igračica planete učestvovaće u ovogodišnjem izdanju LŠ: Neagu (Bukurešt - 2010, 2015, 2016, 2018), Loke (Vajpers - 2011), Andrea Lekić (Krim - 2013), Eduarda Amorim (Rostov - 2014) i Stine Oftedal (Gior - 2019).

- Osam od 16 timova grupne faze je u prošlosti igralo na F4: Budućnost, Brest, Bukurešt, CSKA, Đer, Mec,

Hrupec: Očekujem borbenog, i čvrstog rivala Neven Hrupec, trener Podravke, pred premijerni meč kazao je da nema puno informacija o podgoričkoj ekipi.

- Start je specifičan jer mi, a ni gosti, nemamo puno informacija do kojih ćemo doći tek u drugom kolu kada će biti svima lakše. Znamo da su neke iskusne igračice napustile Budućnost i da su se podmladili, a takvu situaciju imamo i mi.

Prvi strateg hrvatske ekipe sa najjačim sastavom će danas na megdan našem timu.

- Sve je uobičajeno, ima nekih manjih poteškoća koje su sastavni dio treninga. Nemamo većih povreda i dočekujemo ekipu Budućnosti spremni. Daćemo sve od sebe da ostvarimo prvu pobjedu na domaćem terenu. Očekujemo borbenu, disciplinovanu i čvrstu Budućnost, a mi moramo dati maksimum da odigramo što bolje - rekao je Hrupec.

kada krenu utakmice realno je očekivati i pritisak, koji vjerujem, neće biti na tom nivou da ih sputa da prikažu dobro izdanje. S jedne strane, biće lakše ove sezone, ali takođe, možda i nije baš tako.

Rostov i Vajpers - U plej-ofu i ponovo u četvrtfinalu će se odigrati osam utakmica (četiri utakmice kod kuće i u gostima).

- Pobjednici LŠ od 1993. predstavljaju ukupno 11 nacija: Danska, Mađarska (po šest titula), Austrija (četiri), Crna Gora, Norveška, Slovenija (po dvije), Hrvatska, Sjeverna Makedonija, Rumunija, Rusija, Španija (jedna) - Na dosadašnjih sedam završnih turnira LŠ (od 2014) do sada je igralo 12 različitih klubova: Đer (šest puta), Vardar (pet), Budućnost (četiri), Bukurešt (tri), Rostov, Vajpers (po dva), Mec, Midtjilland, Volgograd, Larvik, CSKA, Brest (jedan put) - U ovoj sezoni Savehof i Kastamonu zamijenili su Valčeu i Bitighajm - Petnaest puta zaredom Đer je stigao do najmanje četvrtfinala LŠ - Svaki tim koji se kvalifikuje za završni turnir odigraće 16 ili 18 utakmica u zavisnosti od toga da li će preskočiti plej-of ili ne - Čak 28 sezona (uključujući 2021/22) Podravka iz Hrvatske bila je dio LŠ, Krim iz Slovenije ulazi u svoju 27. sezonu; Budućnost u 26...

- Đer je na 55 uzastopnih mečeva bio bez poraza, do maja kada je u polufinalu F4 izgubio od Bresta - 112 utakmica je na rasporedu u grupnoj fazi između 11. septembra 2021. do 20. februara 2022. godine - Pobjednik LŠ biće poznat nakon što se završe 132 meča, uključujući i finale u Budimpešti 5. juna

TEŠKO JE, ALI...

Kroz velike kadrovske promjene prošao je dvostruki šampion Evrope. Zbog odlazaka ključnih igračica, dolaska novih, manje iskusnih, oprezniji su u izjavama, samim tim skromnija su očekivanja.

- Kada trener ima kvalitetniji sastav, onda je lakše jer zna što može da očekuje od svake igračice pojedinačno i lakše vuče poteze. Mi smo kratko na okupu u ovom sastavu, djevojke nemaju dovoljno iskustva u Ligi šampiona, pa je stručnom štabu za nijansu teže.

Sa gomilom problema nosi se stručni štab, nije lako ni djevojkama, Matei Pletikosić koja je još uvijek rovita od povrede zgloba. ,,Plave“ će imati i potencijalne probleme u defanzivi jer nema Kepić i Džaferović...

- Podravka je, takođe, pretrpjela velike promjene u sastavu i imamo neke smjernice njihove igre nakon kontrolnih utakmica koje su odigrali u pripremnom periodu. Izuzetno kvalitetna ekipa sa odličnim pojedincima, ali su i one u fazi uigravanja, tako da ćemo na samom meču vidjeti kako će se odvijati situacija. Idemo hrabro kao i prošle sezone, da damo sve od sebe, pa ćemo vidjeti za koliko će to biti dovoljno poručila je Popović.

A. MARKOVIĆ

Arena

Telekom 1. CFL

FOTO: FSCG

22

Subota, 11. septembar 2021.

Sutjeska dočekuje Budućnost sa sedam bodova pre Dečić

(4-2-3-1)

(4-3-3)

Stadion: Pod Malim brdom.

Kapacitet: 500. Sudija: P. Radovanović.

Pomoćnici: V. Todorović i N. Radulović.

Početak: 19 sati Joksimović

Savović

Mikijelj

Medigović Tačibana

Marković

Boričić Zvrko

Divanović

Vukčević

Vujačić Janketić

Camaj

Vuljaj

Nikolić Božović

Božanović

Adžović

Drešaj Ad. Rudović

Tući

Popović

Nikola Zvrko

Trener Vladimir Janković

Trener Edis Mulalić

Petrovac sa Dečićem na debiju trenera Vladimira Jankovića

Početak serije velikih izazova

PODGORICA - Petrovac ne stoji loše na tabeli, na diobi je četvrtog mjesta sa 10 bodova iz šest kola, ali je takav učinak bio nedovoljno dobar upravi ,,nebo-plavih“ koja je poslije poraza od Iskre (4:1) odlučila da promijeni trenera.

Nenada Vukčevića naslijedio je Vladimir Janković, kojeg čeka izazovan debi. Pod Malim brdom gostuje Dečić, ekipa iz vrha tabele, ali se istovremeno Petrovcu pruža prilika da preskoči tim iz Tuzi i definitivno pokaže da ove sezone neće brinuti o opstanku.

- Novi trener će sigurno donijeti novine u igri i vjerujem da ukoliko ispoštujemo sve zahtjeve neće izostati dobar rezultat. Očekujem tvrdu utakmicu protiv disciplinovane ekipe sa odličnim pojedincima. Dečić se bori za vrh tabele, ali pokušaćemo da ih poremeti-

mo na tom putu - poručio je Nikola Zvrko.

Bodovi su imperativ za Petrovac tim prije što današnjim duelom počinje seriju duela sa ekipama iz vrha - poslije Dečića, igraće sa Sutjeskom, Budućnošću, pa Mornarom.

- Tek je početak prvenstva, ali sigurno da bi tri boda u meču sa Dečićem podigla samopouzdanje pred velike izazove koji nas čekaju. Znamo koliko je teško pobijediti takvog rivala, ali vjerujem da imamo dovoljno aduta koji mogu da nam donesu željeni rezultat - dodao je Zvrko.

BORBENO DO USPJEHA

U Dečiću su, poslije dva derbija i remija protiv Budućnosti i Sutjeske, svjesni da ih čeka još jedan težak meč, ali vjeruju da pod Malim brdom mogu da se vrate pobjedama i sačuvaju mjesto u vrhu prvoligaške tabele.

Dečić je tradicionalno teško izlazio na kraj sa Petrovcem pod Malim brdom, ali u posljednja tri meča nije poražen, pa se nada da može nastaviti niz.

- Petrovac je veoma neugodan.

Petrovčani su poraženi u nekim mečevima kada su igrali dobro, ali to je ekipa koja se nikada ne predaje. Pokazao je to i duel protiv Rudara, gdje su gubili do pred sam kraj, ali su uspjeli da preokrenu. Zbog toga svjesni smo da moramo biti maksimalno oprezni, jer Petrovac je posebno neugodan na svom terenu i svaku grešku može da kazni - rekao je Adrijan Rudović, štoper Dečića, koji je svojevremeno bio član Petrovca.

Dečić je do mečeva protiv Budućnosti i Sutjeske bio bez primljenog gola, a odbrana je ključ uspjeha Tuzana bila i minule sezone.

- Radili smo naporno tokom pauze, nastojali da mnoge stvari popravimo i siguran sam da ćemo biti još bolji. Baš zbog toga sa dosta motiva odlazimo u Petrovac gdje želimo da napravimo dobar rezultat jasan je Rudović. Ne. K. - R. P.

Derbi velikog NIKŠIĆ - Neočekivano stanje na tabeli poslije šest kola Telekom 1. CFL - Sutjeska na čelu ima sedam bodova više od Budućnosti.

Razlika između najvećih rivala i najozbiljnijih kandidata za titulu govori koliki značaj ima njihov večerašnji okršaj kraj Bistrice.

Iz tabora Sutjeske tvrde da su spremni, kapiten Vladan Giljen je optimista i nada se pobjedi.

- Uvijek je derbi posebna utakmica, za nas i njih. Igramo pred svojom publikom, prije pauze smo bili u dobroj formi i realno je da se nadamo najboljem. Oni nijesu startovali kako su željeli, ali to ne smije da nas uljuljka, jer Budućnost je uvijek opasna.

Nadam se da ćemo produbiti njihovu rezultatsku krizu, a onda ćemo i mi rasterećenije nastaviti da igramo ovo prvenstvo.

Očekujem tvrdu igru i meč će biti posebno zahtjevan baš zbog toga što je za nama dvosedmična pauza - kaže golman Nikšićana, pozivajući navijače da dođu u što većem broju, tim prije što je utakmica humanitarnog karaktera.

Sav prihod od ulaznica biće uplaćen za liječenje sedmogodišnje Nikšićanke Sofije Šušić, koja bije bitku s rijetkim i teškim oboljenjem mozga.

Strateg Sutjeske Milija Savović razmišlja da li će šansu dati povratniku Vladimiru Jovoviću, razmatra do posljednjeg momenta koliko mu mogu biti spremni prvotimci koji su imali nastupe za reprezentaciju ovih dana i prilično se potrošili… Ipak, vjeruje u dobar rezultat.

- Nadam se da nam je pauza prijala, odnosno da ćemo nakon nje igrati još bolje. Dok ne prođe

FOTO: FSCG

Petrovac

Sutjeska želi da uveća prednost nad ,,plavima“

derbi nećemo znati jesmo li bolji, a svima je poznato da smo u ovih nekoliko prvih utakmica i igrali dobro i pripisivali bodove.

Odlučiće bolja forma, a na njima je bilo da prethodnih dana ispravljaju greške kojih su imali i da popravljaju atmosferu u koju su zapali nakon evropskih mečeva. Očekujem da potvrdimo da smo trenutno jači i to je to. Jovović se priključio, ali tek ćemo vidjeti je li spreman da konkuriše za mjesto u timu.

Marko Vuković je bolestan, imao je problema sa stomačnim virusom, a još tri igrača su bila s reprezentacijom. Recimo, Janjić je odigrao dva meča i sigurno

mu je to bilo naporno, tako da ćemo tek vidjeti i da li će on igrati - rekao je Savović, kome je ovo prvi veliki derbi otkako rukovo d i st r u č n i m št a b o m Nikšićana.

BUDUĆNOST POD MORANJEM

Tek je sedmo kolo prvenstva, a Budućnost je u krajnje nezgodnoj poziciji što se tiče trke za titulu. ,,Plavi“ su na ,,minus sedam“ od lidera i u slučaju poraza od Sutjeske - vjerovatno bi se sada pozdravili sa odbranom trona.

Podgoričani, međutim, razmišljaju pozitivno. Plan je da se pob-

Zeta protiv Jezera traži prvo slavlje u sezoni Zeta je ekipa koja se najviše obradovala dvosedmičnoj pauzi u Telekom 1. CFL. ,,Vukovi“ su pripreme počeli tek osam dana pred start prvenstva, u svim mečevima fizički su padali u drugom poluvremenu, što je u velikoj mjeri uticalo da u šest kola osvoje samo dva boda.

Večeras im se pruža možda najbolja prilika za prvu pobjedu, budući da im u goste dolazi Jezero, koje ima bod manje.

- Posljednji su na tabeli, ali to za nas ništa ne znači. Jezero ima mnogo dobrih pojedinaca i očekujem neizvjesnu utakmicu, sa malim brojem pogodaka. Iskoristili smo pauzu da podignemo formu i nadamo se da će to biti dovoljno za tri boda - izjavio je Đorđije Vukčević.

Zetin plan je da do zimske pauze sakupi dovoljno bodova da ne bude otpisana iz trke za opstanak, a onda uz nekoliko pojačanja pokuša da sačuva elitni status.

- Dosadašnji tok prvenstva pokazuje koliko će biti teška sezona. Mlada smo ekipa, još neuigrana, nijesmo imali vremena za fizičku i taktičku pripremu.

Vjerujem, ipak, da će se trud isplatiti i bodovni saldo popraviti - dodao je Vukčević.

VJERA U PRVU POBJEDU

Nije išlo do sada, ali fudbaleri

Derbi začelja na ,,Trešnjici“

Zeta

Jezero

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion: Trešnjica. Kapacitet: 960.

Sudija: M. Bešović. Pomoćnici: S. Jovanović i I. Bogdanović.

Početak: 19 sati Božović

Tuzović

Đurović

Ceklić

S. Krstović Đ. Vukčević Nakazava

I. Vukčević

Đinović

Šimokava

Goranović

Mujeci Adžović

Mendi

Đurđević Lambulić

Đurković Vuković

Račić Radenović

Dedić

Kastratović

Trener Dragoljub Đuretić

Jezera vjeruju da će nakon dvoneđeljne pauze u prvenstvu stvari na tabeli izgledati bolje.

Plavljani su trenutno posljednji, sa samo jednim bodom iz šest utakmica, ali već večeras mogu da poprave saldo protiv ekipe koja nema mnogo bolji učinak.

- Dobro smo radili tokom ove dvije sedmice. Trudili smo se da ispravimo nedostatke i što bolje se pripremimo za nastavak takmičenja. Uradićemo sve da što prije izađemo iz rezultatske krize. Imamo cilj. Ne dozvoljavamo da nas bilo što poremeti.

Imamo kvalitetan tim i očekujem da već večeras pokažemo da nam nije mjesto na začelju tabele - rekao je Aldin Adžović.

- Zeta je imala problema pred početak sezone, kasnije je počela pripreme, ostala je bez dosta igrača, ali tu su mladi momci koji

igraju sve bolje. Imali su i oni 14 dana da se fizički spreme i uigraju. Biće teško na ,,Trešnjici“, tražiće i domaćin bodove, ali gledamo sebe. Vjerujem da možemo do pobjede koja bi nam mnogo značila - ističe vezista Jezera, koji je dio karijere proveo

Trener Mladen Lambulić

nastupajući za tim iz Golubovaca.

Plavljani su do sada imali problem realizacije. O tome svjedoči činjenica da su postigli svega dva gol, naspram devet primljenih.

- Radili smo i na tom segmentu.

Očekujem da budemo mirniji pred protivničkim golom. Moramo biti bolji u završnici, jer je to jedan od uslova da dobijemo utakmicu. Vjerujem da će sve linije funkcionisati i da ćemo u krajnjem ostvariti prvu pobjedu - zaključio je Adžović.

Ne. K. - D. K.

Arena

Subota, 11. septembar 2021.

Mornar dočekuje Iskru poslije prvog poraza u sezoni

ednosti u odnosu na najvećeg konkurenta

Raspored

Barani na ispitu

Sutjeska

Budućnost

(3-4-3)

(4-3-3)

FOTO: FSCG

g značaja

Mornar

Siniša Stevanović, desni bek Mornara

Baltić

Stevanović

Giljen

PODGORICA: Podgorica - Rudar (20h)

jedom u derbiju približe vodećim Nikšićanima.

- Sigurno najveći derbi koji se igra kod nas. Sutjeska je izvanredno startovala, bez poraza, ima opipljiviju prednost u odnosu na nas, ali naša očekivanja su velika. Idemo u Nikšić bez kalkulacija i pokušaćemo da zabilježimo pozitivan rezultat - rekao je trener Aleksandar Nedović. Šef struke ,,plavih“ zna šta znači crnogorski derbi. Kao trener Sutjeske u sezoni 2015/16. je bio na suprotnoj strani, a sada će prvi put učestvovati kao kormilar kluba u kome je ponikao.

- Bio sam tamo godinu, mogu da kažem sve najbolje o klubu, jer

1. Sutjeska

6

5

2. Mornar

6

4

3. Dečić

6

3

4. Iskra

6

3

5. Petrovac

6

Drešković Augusto

Tabela 1

0

12:2

16

1

1

8:4

13

3

0

9:3

12

1

2

9:6

10

3

1

2

12:12 10

6. Budućnost 6

2

3

1

12:8

9

7. Rudar

6

1

2

3

6:10

5

8. Podgorica 6

1

1

4

5:10

4

9. Zeta

6

0

2

4

3:14

2

10. Jezero

6

0

1

5

2:9

1

sam bio izvanredno primljen, nisam imao nijednu neprijatnost, iako su svi znali da sam iz Podgorice i navijač Budućnosti. Stvarno imam pozitivno mišljenje o klubu i gradu, ali sada sam sa druge strane, u svom klubu i želim da zabilježim pobjedu - ističe Nedović.

Okršaj u Nikšiću će biti duel najboljih napada (Budućnost, Sutjeska i Petrovac postigli po 12 golova) i najbolje odbrane (Sutjeska primila dva gola) u dosadašnjem dijelu sezone.

- Sutjeska igra na domaćem terenu i nije u situaciji u kojoj smo mi, nisu u nekom moranju. Protivnik ima dva rezultata koji ih zadovoljava, dok smo mi u poziciji da nas samo jedan rezultat može zadovoljiti. Vjerujem da ćemo da damo sve za pobjedu poručio je 43-godišnji strateg, koji šansu „plavih“ vidi u igri koju forsira.

- To je napadačka igra, kao što smo krenuli od prvog dana da igramo od kada sam tu. Od toga nećemo da odustanemo ni na jednom terenu u Crnoj Gori, nebitno da li se radi o stadionu pod

Grbić

Stijepović

Matanović

Vlahović

Pajović

Perišić

Sekulović

GOLUBOVCI: Zeta - Jezero (19h) Drinčić

(4-2-3-1)

Stadion: Topolica.

Kapacitet: 750. Sudija: S. Vujović.

Pomoćnici: M. Đukić i A. Đikanović.

Početak: 20 sati

Stadion: Kraj Bistrice.

Kapacitet: 1.500. Sudija: M. Šćepanović.

Pomoćnici: M. Paunović i D. Vujović.

Početak: 18 sati

PETROVAC: Petrovac - Dečić (19h)

Iskra

(4-2-3-1)

NIKŠIĆ: Sutjeska - Budućnost (18h)

BAR: Mornar - Iskra (20h)

23

Telekom 1. CFL

Seratlić

Kaluđerović Škrijelj

Ćetković Poček

Ma. Vučić

Sekulić

Jovović

Marković

Petrović

Mijović

Ma. Vuković Ivanović Raičković

Terzić Mirković Ražnatović

Raspopović Babić

Adžić Dragojević

Trener Milija Savović

Pavlović

Pavlićević

Trener Aleksandar Nedović

Goricom, kraj Bistrice ili nekom trećem. Igraćemo napadački, a mislim da će napadački fudbal u kontinuitetu donijeti dobar rezultat .

Pehovi prate Nedovića od kada je došao na mjesto šefa stručnog štaba - u Nikšiću neće moći da računa na povrijeđene Damjana Dakića i Šaletu Kordića.

- To je sastavni dio, ali nevjerovatno da nijednu utakmicu od kada sam tu - nismo mogli da sastavimo kompletan tim. Neko je izlazio iz povrede, neko imao kartone, sada su se opet nadovezale povrede. Nećemo biti kompletni, ali mi smo Budućnost i ne možemo da pričamo o tim stvarima. Sigurno će nam nedostajati ti igrači, ali momci koji istrče sigurno će dati sve od sebe da zabilježimo povoljan rezultat - zaključio je Nedović. „Plavi“ su u međusobnim duelima sa Sutjeskom upisali 26 pobjeda, 17 remija i 11 poraza, dok su kraj Bistrice ostvarili 11 trijumfa, devet remija i sedam poraza.

Ra. P. - D. K.

PODGORICA - Mornar je imao pet nevjerovatnih rezultata, ali kada je odigrao najbolju partiju ove sezone doživio je poraz od Rudara pod Golubinjom. I, baš kada je stigao prvi neuspjeh, stigla je i pauza u prvenstvu. Barani su je iskoristili iz dvije faze prvo su odradili mini-pripreme na Zlatiboru, a tokom ove sedmice vrijedno se spremali na ,,Topolici“ za duel sa Iskrom, koja je sljedeći ispit za novog prvoligaša.

Iskra je minule sezone od evropskih ambicija stigla do baraža, zbog čega je u prelaznom roku napravila velike rokade, uspjela da angažuje nekoliko kvalitetnih pojačanja, pa je ponovo u krugu timova koji konkurišu da izađu na evropsku scenu.

Svjesni su toga i u timu sa ,,Topolice“, zbog čega sa dosta opreza ulaze u meč, koji može da ih vrati u pozitivan niz…

- Pauza u prvenstvu možda nam je i došla u pravi čas. Trebala nam je mala pauza, da se osvježimo i nastavimo sa velikim radom. Sa druge strane bolan poraz u Pljevljima, koji nijesmo zaslužili doprinio je da dodatno radimo na nekim stvarima, tako da smo dvije sedmice iskoristili maksimalno i sada sa još više motiva ulazimo u nove obaveze - objasnio je iskusni desni bek Mornara Siniša Stevanović, koji je na-

kon pet sezona u dresu Željezničara sada standardni prvotimac barskog prvoligaša.

Barani su ove sezone samo dva puta bili u ulozi domaćina nakon preokreta savladali su Podgoricu (3:1) i ostvarili minimalnu pobjedu protiv (Jezera). Sada protiv Iskre Mornar ima jasne ambicije.

- Neće biti lako, Iskra ima dobar tim, pokazala je da se dobro pojačala i da želi da bude u vrhu. Ali sigurno da ćemo nakon poraza od Rudara tražiti priliku da napravimo reakciju. Vjerujem da smo kadri i da ćemo odigrati dobar meč - naglasio je Stevanović.

Mornar ima izuzetno dobar početak sezone, već je premašio svoj bodovni saldo iz posljednje prvoligaške sezone, pa se očekuje u Baru i dobra posjeta, jer nakon košarkaške groznice, u gradu pod Rumijom sve više se priča o fudbalu.

- Nadam se da ćemo tek skrenuti pažnju na sebe. Poraz od Rudara došao je nakon sjajne partije, pa ko zna možda nam se sve to vrati sada. Ali kako god, samo da ponovo započnemo pozitivnu seriju rezultata - jasan je Stevanović.

POVOLJAN ISHOD REALNOST

Iskra je pred pauzu upisala ubjedljiv trijumf nad Petrovcem (4:1), što joj daje nadu u dobro izdanje protiv još jedne

Jamamoto

Šahman

O. Obradović Tučević

Đurišić Vukotić

Bakrač

Kordić

Trener Slavoljub Bubanja

Trener Srđan Nikić

ekipe sa Primorja.

- Idemo na noge kvalitetnoj ekipi. Mornar je definitivno hit prvenstva, na svom terenu dominira, o čemu svjedoči njihov stoprocentni učinak na ,,Topolici“. Međutim, to nas neće pokolebati da i ovoga puta afirmišemo napadačku strategiju, svjesni da su šanse oba sastava podjednake i da će o pobjedniku odlučivati nijanse, tačnije veća inspiracija pojedinaca i bolja koncentracija tokom utakmice - oprezan je trener Srđan Nikić.

On ističe da je povoljan ishod vrlo realan, ali pod uslovom da svi ozbiljno shvate važnost meča koji može biti prekretnica za naredna iskušenja.

- Moramo gledati malo dalje i kovati planove koji se vezuju za međunarodnu scenu. To podrazumijeva igru bez respekta prema bilo kom protivniku i kod kuće i na strani.

Mnogo bi nam značila eventualna pobjeda jer u sljedećoj rundi dočekujemo Podgoricu, a zatim dvije utakmice gostujemo - dodao je Nikić koji će imati na raspolaganju sve igrače osim Radunovića.

R. P. - B. K.

Podgorica pod vođstvom novog trenera dočekuje Rudar PODGORICA - Fudbaleri Podgorice pokušaće danas protiv Rudara da ostvare prvu pobjedu na svom terenu ove sezone.

Podgorica će danas imati i trećeg trenera ove sezone - nakon Dejana Roganovića i Veska Steševića, na klupi Lješkopoljaca biće Nenad Vukčević, koji će nakon dva kola (remi i pobjeda) pokušati da ekipu, koja je u usponu forme, dodatno podigne. Najmlađi prvoligaš ima priliku da kruniše dobar niz danas protiv Rudara, a baš taj duel može biti prekretnica…

- Radimo zaista dobro i nakon negativne serije uspjeli smo da se uzdignemo. Nijesmo zaslužili da imamo nula boda u četiri kola, ali to će se vratiti, jer radimo stvarno dobro i ova ekipa ima kvalitet da bude u gornjem dijelu. Ali nakon negativne serije uspjeli smo da napravimo reakciju, a sada nakon pauze moramo nastaviti u tom ritmu i potvrditi sve bolju formu rekao je Admir Adrović, napadač Podgorice.

Na k l u p i L j e š k o p o l j a c a neočekivano je došlo do druge rokade na klupi - Dejan Roganović izgubio je pet mečeva zaredom ( jedan na evropskoj sceni i četiri u šampionatu), zatim je došao Vesko Stešević, ali

Vrijeme za pobjedu na svom terenu

Admir Adrović, napadač Podgorice

je nakon dva kola i on otišao, zbog ponude da bude u stručnom štabu Miodraga Grofa Božovića u Arsenalu iz Tule, pa će već danas tim voditi Nenad Vukčević.

- Sve se desilo brzo, ali tokom

pauze, tako da smo imali vremena da se uklopimo u neki novi sistem. Sada je na nama da ispunimo sve zahtjeve i da zadržimo dobru formu i pokažemo da možemo da budemo u gornjem dijelu - naglasio je

Adrović.

Rudar je pet kola bio bez trijumfa, da bi u minulom zaustavio zahuktali Mornar.

- Rudar nije imao sreće u nekim mečevima. Rudar zaslužuje bolji plasman, jer ima dobru ek-

ipu, sastavljenu od nekoliko iskusnih i mladih igrača, tako da smo svjesni da neće biti lako. Ali vrlo smo motivisani i sigurno da ćemo dati sve od sebe da trijumfujemo - kazao je Adrović.

DOBRO SVE OSIM PORAZA

Rudar je u dobrom raspoloženju proveo pauzu nakon što je osvojio četiri boda iz posljednje dvije utakmice.

Novi pozitivan rezultat Pljevljaci će tražiti na ,,DG areni“ u Lješkopolju.

- Mnogo nam je značila pobjeda u prošlom kolu protiv Mornara, kao i remi sa ekipom Budućnosti utakmicu prije.

Samopouzdanje je bolje, podigli smo atmosferu i dobro trenirali tokom reprezentativne pauze. Uradićemo sve da pozitivne stvari prenesemo na utakmicu sa Podgoricom - rekao je Milija Golubović, koji nastavlja: - Čeka nas težak ispit. Protivnik je dobar tim, i oni su uhvatili ritam, a sada su ponovo promijenili trenera. Nedavno je to izazvalo pozitivan šok na ekipu.

Gledamo, naravno, sebe. Mlada smo ekipa i tek treba da pokažemo koliko vrijedimo. Uradićemo sve da ostvarimo rezultat koji želimo. Remi je prihvatljiv, ali igraćemo na sva tri boda - is-

Podgorica

Rudar

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: DG arena.

Kapacitet: 1.300. Sudija: R. Pajović.

Pomoćnici: J. Tatar i G. Šućur.

Početak: 20 sati Ivezić

Ukšanović

Čelebić

Đajić

Boljević Maraš

Sentoku

Vukčević Suzuki

Popović Adrović Striković Gašević

Živković

Bojović Suraka

Peličić Čavor

Kašćelan Golubović

Kartal

Agović

Trener Nenad Vukčević

Trener Zoran Govedarica

tiče kapiten prvoligaša sa sjevera države.

Rudar u prethodnih 14 dana nije bio kompletan. Nijesu svi na broju ni za gostovanje Podgorici.

- Neki momci su bili u reprezentaciji, Kartal je imao koronu, Zečević nema pravo nastupa zbog kartona… Ne možemo da izađemo u najjačem sastavu, ali i pored toga vjerujemo u pozitivan epilog - zaključio je Golubović.

R. P. - D. K.

24

Sportski miks

Arena

Subota, 11. septembar 2021.

Dejan Zlatičanin večeras sa Zaurom Abdulajevim u Jekaterinburgu

Zvanično već zarađeno više od 219 miliona eura

Prodato dvostruko više Ronaldovih dresova nego Mesijevih

Mančester junajted je od prodaje dresova Kristijana Ronalda već otplatio kompletno obeštećenje za transfer Portugalca iz Serije A u Premijer ligu, dan prije prvog meča za klub.

Po zvaničnim podacima, od prodaje dresova zarađeno je ukupno nešto preko 219 miliona eura! Odnosno, prodato je već oko 2,3 miliona Ronaldovih dresova. Kako klubu pripada deset procenata od ovog profita, to znači da je Junajted po

ovom osnovu već zaradio nešto manje od 22 miliona eura. Obeštećenje za ovaj transfer iz Juventusa iznosi 15 miliona eura.

Takođe, saopšteno je da je do sada već prodato duplo više Junajtedovih dresova sa Ronaldovim imenom i brojem ,,sedam“, nego dresova Pari Sen Žermena sa imenom Lionela Mesija i brojem ,,30“.

Mesi je 11. avgusta potpisao dvogodišnji ugovor sa najjačim klubom Lige 1. Ronaldo je član Junajteda od 31. avgusta. R. A.

Peta pobjeda Argentine u osam mečeva kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo

Mesijev het-trik i južnoamerički rekord

Lionel Mesi novi je južnoamerički rekorder po broju golova za reprezentaciju, nakon het-trika u pobjedi Argentine nad Bolivijom 3:0.

Sada ,,gaučosi“ imaju pet trijumfa u osam mečeva kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo u Kataru. Fudbalski superstar Mesi sada ima 79 golova za nacionalni tim, ostavio je iza sebe legendarnog Brazilca Pelea koji je 77 puta bio strijelac za ,,karioke“.

Pamtiće se Mesijev gol u 14. mi-

Dinamit želi povratak u svjetski vrh Dejan Zlatičanin boriće se večeras u Jekaterinburgu sa Zaurom Abdulajevim za upražnjenu WBC silver (srebrnu) titulu lake kategorije profesionalnog boksa.

Pobjednik glavne borbe u reviji ,,Noć zvijezda“ trebalo bi da uđe u uži krug kandidata za izazivača Devina Hejnija, svjetskog šampiona u WBC federaciji, jedinog boksera koji je nanio poraz večerašnjem rivalu crnogorskog asa.

Abdulajev se 14 puta našao u profi ringu, 13 puta je slavio, od čega osam nokautom. U borbi za upražnjenu privremenu WBC titulu, u septembru 2019, Hejni ga je pobijedio nakon što su iz ugla ruskog boksera uoči pete runde signalizirali da zbog povrede ne može da nastavi meč.

- Pobjeda nad Zlatičaninom i WBC srebrni pojas približiće me novom meču sa Hejnijem i

svjetskoj tituli. Želim da budem prvorangirani u lakoj kategoriji, sada sam šesti. Vidim da Zlatičanin najavljuje pobjedu, ali i ja sam maksimalno motivisan. Biće rat u ringu - rekao je Abdulajev poslije zvaničnog mjerenja, na kojem je imao 61,2 kilograma, 200 grama više od Zlatičanina.

Za ,,rat“ je spreman i Zlatičanin (24-0-2), nekadašnji šampion svijeta u najprestižnoj WBC federaciji.

- Mislim da sam dobro odradio četrdesetodnevne pripreme u Sloveniji sa svojim trenerom Slobodanom Anđelićem. Bilo je veoma naporno, ali sve sam to morao preći da bih podigao formu i da bih se borio protiv šestog borca sa WBC rang liste. Čeka me težak posao, svjestan sam toga, ali uvijek očekujem da ću naći rješenje da dođem do pobjede - kazao je Zlatičanin za Pobjedu.

Popularni Dinamit posljednju borbu imao je 10. novembra

2019, kada je u Podgorici jednoglasnom odlukom sudija pobijedio ruskog borca Vishana Murzabekova.

Za razliku od njega, Abdulajev je u posljednjih godinu imao dva meča - i u oba pobijedio.

- Tako duga pauza obično zna da predstavlja hendikep, ali vjerujem da mi to neće pokvariti planove. U ringu će se, ipak, sve vidjeti - istakao je Zlatičanin, koji je deset godina stariji (37 naspram 27) i 12 centimetara niži od protivnika (175-163).

- Mislim da mu neće mnogo pomoći to što je mlađi jer se lijepo osjećam. Osjećam se snažno i još imam želju da budem među najboljima. I za to što je viši takođe smatram da neće prestavljati veliki problem jer i do sad su skoro svi protivnici bili viši od mene.

Ukoliko nametnem svoj ritam i taktiku, i budem držao sredinu ringa, pobjeda ne može da iz-

Botas dan čela, a u n Vozač Mercedesa Valteri Botas bio je najbrži u kvalifikacijama za sprint pred trku za Veliku nagradu Italije na stazi u Monci u šampionatu Formule 1. On će startovati prvi danas u sprintu, koji će odlučiti o bodovima u ukupnom poretku, ali i o pol-poziciji na trci u neđelju.

NJUJORŠKA BAJKA: Radukanu i Fernandes će se boriti u subotu za trofej

Tinejdžerke u finalu US opena

Ronaldo: Godine?

Nijesam kao drugi...

Kristijano Ronaldo (36) poručio je da je u Mančester junajted došao ,,da vrati klub na mjesto koje mu pripada“.

Legendarni Portugalac je takođe kazao da očekuje da igra još tri do četiri godine na nivou na kom već godinama jeste. Junajted je posljednji put Premijer ligu osvojio još 2013. godine.

Nakon 12 godina, Ronaldo se vratio u klub sa ,,Old Traforda“.

- Nijesam došao na odmor. Kada sam prošli put bio u Junajtedu, osvajali smo trofeje, bilo je

veoma dobro. Sada sam tu da činimo isto. Sposoban sam za to, kao i ovaj tim. Spreman sam za napad na nove pehare. Tu sam da bih pobjeđivao. Imamo veliku šansu. Ljudi spominju moje godine, ali moraju da znaju da ja nijesam kao drugi. Pokazujem to sve ovo vrijeme. Iz godine u godinu sam na vrhuncu – rekao je Ronaldo.

Očekuje se da zaigra za Mančester junajted protiv Njukasl junajteda u subotu, u meču koji počinje od 16 časova.

R. A.

makne.

Abdulajev je velika nada ruskog profesionalnog boksa, boksovaće na domaćem ringu, ali Zlatičanin ima veće iskustvo.

- Moj najjači adut je što mogu jače da udarim od njega. Jasno mi je da je Abdulajev izuzetno žilav i dobro pripremljen borac. U boksu se ne mogu davati tačne prognoze, ali mogu približno onome što će se dešavati u ringu - dodao je Zlatičanin.

Najuspješniji crnogorski profesionalni bokser svih vremena doživio je težak nokaut u prvoj odbrani pojasa svjetskog

Sprint pred trku za Veliku

nutu za vođstvo, ali i suze na kraju meča – očigledno je, da mu ovaj rekord mnogo znači.

- Sanjao sam o ovom danu dugo, zahvalan sam Bogu što je san ostvaren. Ne mogu izraziti riječi zahvalnosti za podršku i ljubav koje osjećam. Nezaboravan meč je iza mene – poručio je Mesi.

Brazilci su pobijedili Peru rutinski 2:0 i sačuvali maksimalan skor nakon osam mečeva kvalifikacija.

R. A.

Očekuje tri ili četiri sezone na vrhunskom nivou

Abdulajev i Zlatičanin na jučerašnjem mje

Ema Radukanu i Lejla Fernandes su senzacionalne finalistkinje US opena – za trofej grend slema u Njujorku boriće se tinejdžerke.

Britanka Radukanu (18) je do meča za trofej došla kao kvalifikantkinja, a na turniru nije izgubila set! Nova zvijezda tenisa u polufinalu pobijedila je Mariju Sakari, rutinski 6:1, 6:4. Prvi put od 1999. godine u finalu US opena igraće tinejdžerke, tada su to bile Martina Hingis i Serena Vilijams.

Na startu duela Radukanu je osvojila pet gemova zaredom, u trećem gemu drugog seta napravila je brejk i rutinski čuvala servis. Prvi put u istoriji, neka kvalifikantkinja je došla do grend slem finala!

- Iskreno, mislim da sam u polufinalu odigrala moj najbolji meč u Njujorku. Znala sam da moram biti veoma agresivna i uspijevala sam da završavam poene. Veoma sam zadovoljna.

Kada si mlad, postoji taj momenat da igraš

slobodno. Sigurna sam da će sa iskustvom doći i pritisak. U ovom momentu je plan igre sve o čemu razmišljam. Za mene je ovo iznenađenje, šok, ludilo... Sve zajedno. Iskreno ne mogu da vjerujem – rekla je Radukanu.

U mnogo težem meču, Kanađanka Fernandes (19) pobijedila je Arinu Sabalenku 7:6, 4:6, 6:4. Lejka Fernandes je na putu do finala pobjeđivala zvijezde Osaku, Svitolinu i Kerber, biće favoritkinja u meču za trofej, iako je na putu do finala igrala čak četiri meča u tri seta.

- Samo jedna riječ mi je stalno na umu u Njujorku, ,,magično“. I ja i Sabalenka smo odigrale nevjerovatno dobar meč. Ostala sam strpljiva i smirena onda kad je ona napadala i igrala bolje, u taj-brejku prvog seta sam uspjela da budem ofanzivna. Srećna sam što sam uspijevala da dobru igru izvučem do kraja – rekla je Fernandes.

Obje igračice su najavile da će uživati u finalu i boriti se bez pritiska.

R. A.

Drugi najbrži u petak bio je šampion Luis Hamilton, takođe iz Mercedesa, dok je treći bio Maks Ferstapen iz Red Bula, vodeći u generalnom plasmanu.

Botas će, inače, bez obzira na rezultat koji ostvari danas u sprint trci startovati kao posljednji u neđelju kada je na programu glavna trka.

Razlog za to je odluka tima da zamijeni njegovu pogonsku jedinicu po-

Arena

Subota, 11. septembar 2021.

u boksuje za WBC silver titulu

Sportski miks

25

FACEBOOK/RCC BOXING PROMOTIONS

Vaterpolo reprezentacija (U17) od neđelje na Evropskom prvenstvu

Ciljaju četvrtfinale

erenju

šampiona, januara 2017. od Majkija Garsije.

Vratio se pobjedom nad manje poznatim Evinsonom Ererom, potom pretrpio šokantan poraz tehničkim nokautom od Roberta Ramiresa, ali je poslije trijumfa nad Vishanom Murzabekovim u ,,Morači“ poručio: ,,Još u meni ima dinamita“.

Okršaj sa Abdulajevim možda je posljednja prilika za trideset sedmogodišnjeg Podgoričanina da se vrati u svjetski vrh i dođe u priliku da ponovo osvoji svjetsku titulu.

- Ovaj meč je vrlo važan za mene, u slučaju pobjede vratio bih

se među pet najboljih na svijetu. Što će se dalje dešavati ne mogu da znam jer sam i poslije pobjede nad Murzabekovim imao velike planove, pa mi je karijera stala skoro dvije godine zbog korona virusa - poručio je Dejan Zlatičanin.

Revija ,,Noć zvijezda“ u Jekaterinburgu počeće u 13 sati po našem, a 16 po lokalnom vremenu.

Uoči meča Abdulajev - Zlatičanin planirano je osam uvodnih borbi, svaka od 10 rundi.

Organizator je najavio da će mečevi uživo moći da se gledaju preko Jutjub kanala RCC: MMA & Boxing.

Ne. K.

Vaterpolo reprezentacija Crne Gore (U17) od neđelje do 19. septembra učestvovaće na Evropskom prvenstvu na Malti. Naša selekcija igraće u grupi A sa Ukrajinom, Holandijom i Italijom.

U grupi B su selekcije Španije, Hrvatske, Malte i Rumunije, u grupi C igraće Mađarska, Rusija, Njemačka i Bjelorusija, dok su u grupi D Srbija, Grčka, Gruzija i Turska.

Pobjednici grupa plasiraće se direktno u četvrtfinale, dok će drugoplasirane i trećeplasirane ekipe igrati osminu finala.

Trener Milan Ćirović za ovo takmičenje odabrao je 15 igrača, a to su: Andrija Bjelica, Danilo Dragović, Vla-

u nagradu Italije na stazi u Monci u šampionatu Formule 1

nas startuje sa neđelju sa začelja

tpuno novom i pošto je u pitanju četvrta, a vozači na raspolaganju tokom sezone imaju po tri, kažnjen je pomijeranjem na

začelje startnog poretka u trci.

Botas, koji na kraju sezone napušta Mercedes i prelazi u redove Alfa Romea, imao je 96

dan Vukićević, Neđo Baštrica, Mlađan Janović, Pavle Krivokapić, Miloš Vukšić, Balša Vučković, Dušan Vuković, Lazar Vukićević, Dnilo Krivokapić, Marko Bošković, Krsto Tomašević, Nemanja Moračanin, Meldin Hadžić. U stručnom štabu su još treneri Nikola Mijanović i Miodrag Mirović, fizioterapeut Ivan Borović. Crnogorski sudija na ovom takmičenju biće Veselin Mišković.

- Čeka nas izuzetno zahtjevno takmičenje. Momci su radili dobro na završnim pripremama, iako zbog bolesti ekipe nijesmo mogli da učestvujemo na turniru u Mađarskoj koji bi bio prava provjera pred veliko takmičenje.

Odradili smo nekoliko sparing meče-

va sa Hrvatskom, ali u dobrom raspoloženju čekamo start šampionata. Dobro je što na startu igramo, bar na papiru, sa lakšom selekcijom - Ukrajinom. Da polako osjetimo bazen i pripremimo se za dva preostala meča.

Najbitniji biće sa Holandijom, gdje bi pobjedom osigurali lakšeg rivala u osmini finala, ukoliko bi kao drugi završili takmičenje u grupi. Jer, Italija je jedan od favorita za medalju, ali sigurno da sa dobrim pristupom i maksimalnim angažovanjem, možemo i tu do dobrog rezultata. Glavni cilj je plasman u četvrtfinale, među osam najboljih. U toj fazi sve selekcije su izuzetno jake i svaka cilja medalju, a potrebno je i sreće. Ali idemo meč po meč - poručio je trener Ćirović. A. M.

Podgoričanke nastavile sa dobrim partijama u pripremnim mečevima

hiljaditinki prednosti u odnosu na timskog kolegu Luisa Hamiltona. Četvrti je bio Lando Noris, a peti Danijel Rikardo – obojica iz Meklarena. Šestu poziciju zauzeo je Pjer Gasli iz Alfa Taurija, a dvojac Ferarija koji čine Karlos Sainc i Šarl Lekler našao se na sedmom i osmom mestu. Deveti je Serhio Perez iz Red Bula, dok je deseti Antonio Đovinaci iz Alfa Romea.

Novi format sprint kvalifikacione trke debitovao je u julu na Silverstonu, a ovo je drugi put u istoriji slavnog šampionata da se vozi sprint trka. Da podsjetimo, trka je duga 100 kilometara (18 krugova u Monci) i traje 2530 minuta. Bodove će dobiti tri prvoplasirana vozača – prvi tri boda, drugi dva, a treći jedan bod u generalnom plasmanu.

Naravno, trka će nam dati i poredak na gridu pred start trke za Veliku nagradu Italije u neđelju.

R. A.

Oporavljeni MotoGP velikan u sve boljoj formi

Markes prvi na treningu u Aragonu v.

Mark Markes pobjednik je prvog treninga na stazi Velika nagrade Aragona u Španiji, u okviru MotoGP šampionata. Šestostruki prvak svijeta u najjačoj klasi motociklizma pokazuje da je konačno oporavljen, nakon godinu dugog oporavka od teškog preloma ruke u julu prošle godine.

Velikan iz Honde je odvezao najbrži krug u vremenu 1:48,048 minuta. Gotovo sekundu sporiji bio je Đoan Mir, aktuelni prvak, na Suzukiju (1:49,019). Franćesko Banjaja iz Dukatija bio je treći (1:49,193 minut).

Lider šampionata Fabio Kvartararo bio je osmi na ovom treningu. Trka je na programu u neđelju od 14 časova.

R. A.

Plave lako ubrale ,,lale“ Košarkašice Budućnost Bemaxa nastavile su sa pobjedama na mini-turneji po Srbiji Podgoričanke su nakon trijumfa nad Vrbasom, Art basketom i ,,Radivoj Koraćem“ savladale i Vojvodinu 62:43 (14:14, 25:9, 12:13, 11:7).

Novosađanke su bolje otvorile meč, imale prednost 5:0 i 11:8, ali je nakon toga gotovo sve bilo u znaku Podgoričanki. ,,Plave“ su dominirale u reketu, Jovana Marković bila je nezadrživa, ubacila je 10 poena u prvih sedam minuta ( jedini strijelac za Budućnost u tim trenucima), pa je Vojvodina posljednji put vodila u 8. minutu - 13:10. Ali uslijedila je serija 12:1, za prednost ,,plavih“ 22:14, a sredinom drugog kvartala nakon što je Leković pogodila uz faul, a zatim Đorđević i Leković realizovale zicere, bila je prvi put i dvocifrena razlika - 30:18.

Vojvodina nije mogla da riješi sjajnu odbranu Podgoričanki, pa su često forsirale šut iz teških pozicija, što je uslovilo da ,,plave“ iz tranzicije naprave razliku, pa je na odmoru bilo i +16 (39:23).

Danas posljednji test u Srbiji Podgoričanke će danas završiti mini-turneju po Srbiji, a posljednji test „plave“ će imati protiv ŽKA, a utakmica počinje u 15 časova.

U nastavku je sve bilo u znaku Podgoričanki, koje su igrale sa 11 igračica, a Radović je rotirao i probao opet više opcije kako na ,,jedinici“, tako i na centarskim pozicijama, pa su mlade Radonjić i Maja Bigović ostavile dobar utisak, uz činjenicu da je Lazarević u nikad boljoj formi, što

je potvrda da će imati mnogo veću ulogu nego ranije.

Jovana Marković postigla je 14, po devet su ubacile Leković i Đorđević, a po poen manje dodale su Lazarević i Radonjić, Vučković je postigla sedam, a u strijelce su se upisale Maja BigoR. P. vić četiri i Savković tri.

Šampion siguran na startu nove NFL sezone

Brejdi ne staje: Pobjeda Bakanirsa Šampion NFL lige američkog fudbala Tampa Bej Bakanirsi pobijedili su Dalas Kaubokse 31:29 u spektakularnom derbiju na startu nove sezone.

Legendarni kvoterbek Tom Brejdi obilježio je meč – režirao je preokret iako je njegov tim gubio 22:1. Sa 44 godine uspio je da baci čak 379 jardi, četiri bačena tačdauna uz dva intersepšna. U završnici meča imao je fantastičan po-

sljednji drajv, za 90 sekundi je osvojio 57 jardi.

Nakon toga je Rajan Sakop pogodio fild-gol za trijumf.

U neđelju i poneđeljak na programu je još 14 mečeva. Tampa Bej je dvostruki NFL šampion, a sam Brejdi tokom karijere ima čak sedam titula, po čemu je apsolutni rekorder najpopularnijeg sporta u Sjedinjenim Američkim Državama.

R. A.

26

Arhiv

Subota, 11. septembar 2021.

SJEĆANJE NA DR DRAGANA RADINOVIĆA (1950-2002)

Neimar nauke i obnove crnogorske nezavisnosti » Piše: Dr Čedomir BOGIĆEVIĆ Tamo gde je bilo srce stajaće sunce (B. Miljković).

Motiv za ovaj skromni podsjetnik jednoj od kolosalnih ličnosti u ostvarivanju ideje o obnovi crnogorske nezavisnosti i njenom međunarodno-pravnom subjektivitetu, kao i jednom od najvećih autoriteta i korifeja crnogorske jurisprudencije i grandioznoj etičko-humanističkoj i jurističko-slobodarskoj ličnosti dr Draganu Radinoviću bili su svečani državni jubileji – 15-godišnjica obnove crnogorske državne nezavisnosti na veličanstvenom referendumu 2006. (21.05.). i 80 godina jedinstvenog fenomena u ljudskoj istoriji – 13-julskog ustanka crnogorskog naroda (1941.).

Obnova crnogorske državne nezavisnosti na referendumu 21.5.2006. jedan je od najveličanstvenijih društveno-istorijskih događaja i uzvišenih kulturnih poduhvata crnogorskog društva u njegovoj više od dvanaest vijekova dugoj povjesnici. Tome uzvišenom činu što je međunarodna javnost sa oduševljenjem prihvatila i priznala, s obzirom na rigorozne kriterijume koji su postavljeni pred crnogorske građane u pogledu uslova vezanih za pravo na samoopredjeljenje, nemjerljiv, neizreciv, dragocjen, hrabar i mudar doprinos, dao je dr Dragan Radinović, pravni naučnik, pisac, publicista, kulturni i javni radnik, obnovitelj, utemeljivač, reformator i predsjednik najstarije crnogorske strukovne asocijacije – Udruženja pravnika Crne Gore (1994-2002).

Duga i teška bolest uskratila mu je da se raduje velikom majskom trijumfu cjelokupnog crnogorskog društva, koja služi kao opšta vrijednost kulturnog, privrednog i socijalnog napretka, čija svrha nije cilj po sebi, nego dužnost svih činilaca društva i države da svoje subjektivne snaga usmjere na sreću svih građana i ljudsko dostojanstvo.

Svojim autoritetom znanja, erudicije, naučnog opusa i vizije ostavio je trajni pečat u biću crnogorske pravne kulture. Bio je postojan u svojoj jurističkoj doktrini i odan slobodarskom ognjištu glasovitih pređa – oca Mihaila, organizatora 13.-julskog ustanka i nosioca Partizanske spomenice 1941, i majke Olge iz glasovitog slobodarskog plemenitog i viteškog roda Maraš, ali i nepokolebljiv i vjeran svojoj domovi-



Dragan Radinović bio je omiljen među saradnicima i cjelokupnom organizacijom Udruženja pravnika Crne Gore, koja je, kao jedna od rijetkih strukovnih organizacija civilnog sektora, bila u misiji velikog društvenoistorijskog čina ni Crnoj Gori (,,Domovina je kao i majka, nju u srcu nosimo” – često je iskazivao ovu maksimu Marka Miljanova) – kao najdragocjenijem biseru u ljudskoj istoriji.

Kao epistemolog širokog razumjevanja logosa i praxisa i istorijske svrhe stvaranja organizacije društva kao carstva ljudskih svrha, on je najviše nađe polagao u umne snage čovjekove prirode i njegove humanističke strukture kako bi se otkrivala dijalektika promjena i predviđala budućnost. Nepokolebljiv u slamanju dogmi, zabluda, neznanja i predrasuda, on je bio postojan u Hegelovoj filozofemi: ,,Što je stvarno to je umno, što je umno to je stvarno” - znajući da se tokovi društvenog kretanja odvijaju po Kantovom duhu iz nižih u više oblike ljudske organizacije i bitka.

Zbog toga je s osobitim simpatijama cijenio grčkog filosofa Anaksagoru (V vijek prije nove ere) koji je govorio da kao ,,dio ljudske prirode um upravlja svijetom”.

Nosilac je i utemeljivač naučne vizije u Udruženju pravnika Crne Gore o potrebi obnove crnogorske državne nezavisnosti i međunarodno-pravnog subjektiviteta, po Hegelovom načelu da je država umno ostvarenje slobode kao krajnji cilj svjetsko-istorijskog kretanja duha.

Rođen u ponosnoj i dičnoj Zeti, nakon završetka titogradske Gimnazije upisuje i završava studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1974.) na kojem je pohađao postdiplomske studije, stekavši magistarsku i odbranivši doktorsku disertaciju pod nazivom ,,Ombud-



Upoznao je mnoge zemlje i kulture, proučavao uporedne upravne i ustavne sisteme, političku filozofiju i ideju ljudskih prava.

Smatrao je da je pravo ideja slobode i ideja pravde. Objavio je veliki broj naučnih priloga, članaka, ogleda i eseja, komentara zakona, recenzija, predgovora, prikaza, i bio zapažen sa svojim naučnim prilozima u mnogim međunarodnim naučnim časopisima

Dr Dragan Radinović je djelovao kao sudija, gradski sekretar za upravu, društveni pravobranilac samoupravljanja, pomoćnik ministra u crnogorskoj vladi, kulturni poslenik, naučni radnik, organizator znanstvenog života, pisac, publicista, promotor odgovorne i misaone riječi javnog uma, zaljubljenik u multikulturne vrijednosti – etničke i vjerske, kao ljepotu, bogatstvo i ukras crnogorskog bića

dr Dragan Radinović

sman i izvršna vlast” sa najvišom ocjenom summa cum laude, koja je u velikoj mjeri poslužila kao osnova za donošenje crnogorskog zakona o Zaštitniku ljudskih prava i sloboda.

Upoznao je mnoge zemlje i kulture, proučavao uporedne upravne i ustavne sisteme, političku filozofiju i ideju ljudskih prava. Smatrao je da je pravo ideja slobode i ideja pravde.

Objavio je veliki broj naučnih priloga, članaka, ogleda i eseja, komentara zakona, recenzija, predgovora, prikaza, i bio zapažen sa svojim naučnim prilozima u mnogim međunarodnim naučnim časopisima, a svojim publicističkim radovima bio rado viđen gost na stranicama ,,Pobjeda”-e.

Kao vrhunski gnoseolog u oblasti dijalektike on je bio protivnik svakog dogmatizma, konzervativizma i tradiocionalizma, oslanjajući se na filozofsku ideju Heraklita Panta rei – sve teče, vječne su samo promjene - zbog čega je kao pristalica humanističkog oblikovanja društvenog organizma smatrao da se filozofska teza najboljeg Kantovog učenika Fihtea postavljena i odgovorena u enigmi: Zašto postojimo pod ovim suncem? – da drugim ljudima pomognemo i učinimo ih srećnim… Bivstvo, to je drugi.

Ostavio je velike uspomene među naučnicima, univerzitetskim nastavnicima, pravnicima iz svih oblasti stvaralaštva, advokatima, sucima, ali i kao široko obrazovan čovjek i među umjetnicima,

pjesnicima, stvaraocima, povjesničarima, uvjeren da je filozofija egzistencijalizma Ž.P. Sartra u osnovi fundamenta autonomije, što znači sam upravljati svojom budućnošću (autos – sam, nomos – pravilo), dok je sve drugo heteronomija (hetero - drugi, nomos -pravilo) koja oduzima moć samosvijesne postulacione odgovornosti prema sudbini potomstva i pravu svakog čovjeka na traženje sreće u društvenoj organizaciji u kojoj je čovjek subjekt a ne objekt, u kojoj radnik nije mašina za proizvodnju profita već partner vlasnicima i poslodavcima za ostvarenje ljudskog dostojanstva. Žan Pol Sartr je svoju filozofiju objasnio na primjerima crnogorskog čojstva, 13-julskog ustanka crnogorskog naroda, i samoj Crnoj Gori, kao najljepšem uzoru slobode i ljudskosti.

Dr Radinović ostaće uzvišeni primjer takve etike kada je prilikom kratkog perioda rada u saveznoj administraciji SR Jugoslavije, tokom rascjepa u tadašnjem DPS-u, odbio ponudu saveznih institucija da mu se dodijeli stan, odgovarajući u duhu Svetog Petra Cetinjskog: ,,I same one ledene stijene da pretvorite u zlato ne možete otkupiti moju ljubav prema crnogorskom otečestvu…”.

Na polju naučnog stvaralaštva i širenja prosvjetiteljstva, edukaciji sa savremenim otkrićima znanosti i želji za ostvarenje obnove nezavisnosti Crne Gore, pri tom postupajući po principu konsenzusa najvećeg stepena kvalifikovane većine kao altruist, ostavši omiljen među pripadnicima svih nacija i vjera, on je iscrpio i istrošio sve svoje umne snage, a teška bolest uskratila je duhovne potencije ovog velikog autoriteta jurisprudencije da sa radošću dočeka referendum 2006.

Djelovao je kao sudija, gradski sekretar za upravu, društveni pravobranilac samoupravljanja, pomoćnik ministra u crnogorskoj vladi, kulturni poslenik, naučni radnik, organizator znanstvenog života, pisac, publicista, promotor odgovorne i misaone riječi javnog uma, zaljubljenik u multikulturne vrijednosti – etničke i vjerske, kao ljepotu, bogatstvo i ukras crnogorskog bića.

Bio je pun tolerancije i poštovanja za dostojanstvo drugih, za različitost u mišljenju, altruist i filantrop.

Smatrao je da društveno empirijska stvarnost kao bitak u kreiranju društvenih procesa od strane ljudi čini tijelo jurisprudencije dok joj sama misaono umna konstitucija, izražena kroz filozofsku projekciju, osmišljava i obogaćuje duh, što obavezuje ljude i cjelokupno društvo da idući putevima razvića gledaju u vijekove.

Dragan Radinović bio je omiljen među saradnicima i cjelokupnom organizacijom Udruženja pravnika Crne Gore, koja je jedna od rijetkih strukovnih organizacija civilnog sektora bila u misiji velikog društveno-istorijskog čina, obnove crnogorske državne nezavisnosti.

Ovaj kratki zapis o velikom čovjeku i velikanu crnogorske pravne znanosti samo je skromni podsjetnik da se ne zaboravi jedna kolosalna figura i ličnost od intelekta, mudrosti i hrabrosti, njemu u čast, a za ponos njegovoj porodici i cjelokupnom crnogorskom društvu.

Dr Dragan Radinović preminuo je u Podgorici 19.03.2002. i vječnim snom počiva u svojoj rodnoj Zeti. Živjeće u sjećanjima svog rodnog zavičaja, svog Glavnog grada, prijatelja, naučnih radnika, stvaralaca i kulturnih djelatnika.

Neka vijenci neumrle slave vječno blistaju sa oreola vrlina, zasluga i vrijednosti velikog čovjeka, druga, prijatelja, plodnog stvaraoca i naučnog radnika, dr Dragana Radinovića, čije djelo ne smije biti zaboravljeno.

Veliki pregaoci i stvaraoci, kao što je bio dr Dragan Radinović „naliče na visoke planine što nadvisuju horizonte” (Viktor Igo). Život i stvaralaštvo dr Dragana Radinovića biće vječna inspiracija stvaraocima u svim oblastima jurisprudencije da se do znanja i uspjeha dolazi samo radom, jer ,,proći život – nije polje preći” (B. Pasternak).

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. septembar 2021.

I.br.1233/2017 Javni izvršitelj u Bijelom Polju, Dejan Čogurić, u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca OTP Debt Collection, Studentska bb, City kvart, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Čoković Vehba iz Bijelog Polja, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, donio je u smislu čl.169-177 ZIO-a, dana 10.09.2021 godine ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI 1.Određuje se peto ročište za prodaju usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika Čoković Vehba iz Bijelog Polja, upisanih u Pl.br.942 KO Resnik, obim prava 1/1 i to: kat.parcela br.383/2, Potes Gojbulje, po kulturi dvorište, površine 31m2, kat.parcela br.383/2, Potes Gojbulje, zemljište pod objektom, površine 56m2, kuća i zgrada, RB1, Potes Gojbulje, površine 56m2, koja se nalazi na kat.parceli br.383/2.

2.Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem ovog Javnog izvršitelja I.br.1233/2017 od 04.11.2019 godine na ukupan novčani iznos od 61.470.00 eura.

3.Na petom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnosti, nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz predhodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca.

4.Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova.

5.Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti na žiro račun javnog izvršitelja broj 52022007-14 koji se vodi kod “Hipotekarne banke” AD Podgorica, fil.Bijelo Polje. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

6. Najbolji ponudilac, odnosno kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u u roku od 8 (osam) dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost.

7.Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

8.Ročište za prodaju nepokretnosti održaće se dana 07.10.2021 godine sa početkom u 12:00 h u kancelariji Javnog izvršitelja Dejana Čogurića, koja se nalazi u Bijelom Polju, Ulica Slobode br.10.

9.Zaključak o prodaji objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“.

Javni izvršitelj Dejan Čogurić

27

Poslovni broj: I.br. 325/2018 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore osnovana 1901.godine a.d. Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, ulica Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika DOO ,,EURO-PIPE,, iz Šavnika, Šavnik bb, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 113.335,53 eura, dana 10.09.2021. godine, polazeći od rješenja o izvršenju I. br. 325/2018 od 07.03.2018.godine, koje je donijeto na osnovu izvršne isprave- Založne izjave sačinjene pred notarom Marković Ljubišom iz Nikšića poslovne oznake UZZ.br.647/2014 od 25.11.2014.godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se dvadeset peta prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koje nepokretnosti su upisane u LN broj 3265 KO Nikšić PJ Nikšić, i to: katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 1, površine 147 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 2, površine 44 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 3, površine 138 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 4, površine 22 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 6, površine 20 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 7, površine 155 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD 9, površine 162 m2, sve u obimu prava svojine izvršnog dužnika 1/1.

II Ročište za dvadeset petu prodaju navedenih nepokretnosti održaće se dana 07.10.2021.godine u 13.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnosti se mogu razgledati prema dogovoru sa javnim izvršiteljem.

III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od ukupno 328.660,00 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 328/18 od 12.11.2018.godine, i to iznos od: 44.100,00 eura za PD1, 8.800,00 eura za PD2, 82.800,00 eura za PD3, 4.600,00 eura za PD4, 12.960,00 eura za PD6, 62.000,00 eura za PD7 i 113.400,00 eura za PD9.

IV Na dvadeset petoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca (član 173 stav 4 ZIO-a). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče.

V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 530-23046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica, u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od: 4.410,00 eura za PD 1, 880,00 eura za PD 2, 8.280,00 eura za PD 3, 460,00 eura za PD 4, 1.296,00 eura za PD 6, 6.200,00 eura za PD 7, 11.340,00 eura za PD 9.

Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene.

VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave UZZ.br.350/14 od 15.10.2014.god za iznos duga 177.048,86 eura, podatak o upisu zabilježbe obavještenja o početku namirenja potraživanja i zabrana raspolaganja nepokretnostima –obavještenje br.24-01/2415 od 05.06.2017.godine, podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca i pristajanje na neposredno izvršenje bez odlaganja na osnovu isprave UZZ.br.350/14, te podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave UZZ.br.647/14 od 25.11.2014.god za iznos duga 144.400,65 eura i podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca i pristajanje na neposredno izvršenje bez odlaganja na osnovu isprave UZZ.br.647/14, sve na nepokretnost iz stava jedan ovog zaključka. Za objekat PD 9 postoji napomena da nema upotrebnu dozvolu.

Dana 10.09.2021. godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Poslovni broj: I.br. 2353/2017 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore ad Podgorica- osnovana 1901.godine, Bul. Svetog Petra Cetinjskog br.141, Podgorica, koju zastupa advokat Đukanović Dragoljub iz Podgorice, ul. Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika Milović Veselinke iz Nikšića, ul. Nikole Tesle br.115, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 20.000,00 eura, dana 10.09.2021. godine, polazeći od rješenja o izvršenju poslovne oznake I.br.2353/2017 od 18.10.2017.godine koje je donijeto na osnovu izvršne isprave Ugovora o hipoteci ovjerenog pred Osnovnim sudom u Nikšiću pod brojem Ov.br. 15229/08 dana 05.11.2008. godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI

I.br. 2029/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP Debt Collection” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv hipotekarnog dužnika Cimbaljević Vladimira, ul. Svetog Save br 31, Berane, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 21,299.27€), dana 09.09.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se dvadeset prvo ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti, hipotekarnog dužnika Vladimira Cimbaljevića, koja je upisana u LN br. 1826 KO Berane, na kat. parceli br. 1344/1, stambeni prostor PD 33, zgrada broj 2, spratnosti P3, površine 37m2, kao svojina, sa obimom prava 1/1. Dvadeset prvo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti, održaće se dana 28.09.2021. godine u 10:00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja Dušana Nišavića, ul. M. Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Nepokretnosti hipotekarnog dužnka navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju o izvršenju javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.2029/2016 od 12.01.2017.godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu 21,299.27€, na ime glavnog duga, sa zakonskom kamatom od 28.12.2016. godine pa do konačne isplate i troškova izvršnog postupka. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.2029/2016 od 15.05.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a i iznosi 20.000,00 €. Na dvadeset prvom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl.

173 st. 7 ZIO-a. Ako je procijenjena vrijednost manja od visine potraživanja, a prodaja na drugom javnom nadmetanju nije uspjela, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti, odnosno 2.000,00 €. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl.

180 ZIO-a. Zaključak o prodaji objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 11.09.2021. godine.

U Beranama 09.09.2021. godine Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

Javni izvršitelj Dušan Nišavić

I Određuje se sedamnaesta prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koja nepokretnost je upisana u LN broj 811 KO Nikšić PJ Nikšić, i to: katastarska parcela broj 879, podbroj 2, broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD 14, površine 32m2, u obimu prava svojine izvršnog dužnika 1/1.

II Ročište za sedamnaestu prodaju navedene nepokretnosti održaće se dana 08.10.2021.godine u 12.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnost se može razgledati prema dogovoru sa javnim izvršiteljem.

III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od 19.520,00 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 2353/2017 od 24.05.2019.godine.

IV Na sedamnaestoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti bez ograničenja, samo uz prethodnu saglasnost izvršnog i založnog povjerioca (član 173 st.5 ZIO-a). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče.

V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 53023046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica, u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od 1.952,00 eura. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene.

VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave Ov.br.15229/08 od 05.11.2008.god za iznos duga 20.000,00 eura, podatak o upisu zabilježbe postupka obavještenja o početku namirenja potraživanja –obavještenje br.822 od 06.07.2009.godine, podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca Prve banke CG na osnovu isprave Ov.br.15229/08, sve na nepokretnost iz stava jedan ovog zaključka.

Dana 10.09.2021. godine.

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. septembar 2021.

Na osnovu člana 19 i 22 stav 3 Odluke o Savjetu za razvoj i zaštitu lokalne samouprave („Sl.list RCG“ – opštinski propisi br. 2/06), Skupština opštine Bijelo Polje - Odbor za izbor i imenovanja upućuje

JAVNI POZIV

za predlaganje kandidata za izbor člana Savjeta za razvoj i zaštitu lokalne samouprave Kandidata za člana Savjeta mogu predložiti: stručne institucije, organizacije, nevladine organizacije i stručna udruženja, mjesne zajednice, asocijacija lokalnih vlasti i građani.

Za člana Savjeta može biti izabrano lice iz reda istaknutih i uglednih građana opštine, i stručnjaka iz oblasti od značaja za lokalnu samoupravu.

Za člana Savjeta ne mogu biti birani:poslanici i odbornici, lokalni funkcioneri, starješine organa lokalne uprave, rukovodioci javnih službi čiji je osnivač opština ,izabrana, imenovana i postavljena lica u Vladi Crne Gore i organima državne uprave, funkcioneri i članovi organa političkih stranaka (predsjednici stranaka, članovi predsjedništva, njihovi zamjenici, članovi izvršnih i glavnih odbora, kao i drugi stranački funkcioneri), lica koja su pravosnažno osuđena za krivičo djelo protiv službene dužnosti, krivično djelo korupcije, prevare ili krađe, bez obzira na izrečenu sankciju, ili su pravosnažno osuđena za neko drugo krivično djelo na kaznu zatvora u trajanju dužem od 6 (šest) mjeseci.

Savjet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave ima predsjednika i 6 (šest) članova, koji se biraju iz reda građana i stručnjaka u oblastima od značaja za lokalnu samoupravu.

Predloge kandidata za člana Savjeta za razvoj i zaštitu lokalne samouprave dostaviti Skupštini opštine Bijelo Polje - Odboru za izbor i imenovanja u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva.

Broj: 02-016/21-8064 Bijelo Polje, 09.09. 2021.godine SKUPŠTINA OPŠTINE BIJELO POLJE ODBOR ZA IZBOR I IMENOVANJA

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. septembar 2021.

29

Ivm.br.1158/2014 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP DEBT COLLECTION” DOO PODGORICA, ul. Studentska bb, protiv izvršnog dužnika Milorada Šekularca, Njegošev Trg bb, Berane, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 32,138.59€), dana 09.09.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

I.br.1571/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ , sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP Debt Collection” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv izvršnog/hipotekarnog dužnika Saše Obradovića, iz Berana, Lužac bb, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 21.157,19€), dana 09.09.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI

Određuje se petnaesta prodaja, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog dužnika Milorada Šekularca iz Berana, upisanih u LN 1672 KO Berane i to: kat.parcele br.

1462, broj zgrade 1, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada površine u osnovi 166 m2, sa sledećim posebnim djelovima objekta: poslovni prostor PD 4, spratnosti P, površine 35 m2, nestambeni prostor PD 5, spratnosti P, površine 29 m2, stambeni prostor u izgradnji PD 7, spratnosti P1, površine 26 m2, stambeni prostor u izbradnji PD 8, spratnosti PN, površine 26 m2, kat. parc. br. 1462, broj zgrade 2, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada površine u osnovi 20 m2, sa posebnim djelovima objekta: stambeni prostor u izgradnji PD 1, spratnosti P, površine 15 m2, stambeni prostor u izradnji PD 2, spratnosti P1, površine 23 m2, stambeni prostor u izgradnji PD 3, spratnosti PN, površine 23 m2, svojina izvršnog dužnika Milorada Šekularca sa obimom prava 1/1, kao i na idealnom dijelu nepokretnosti i to: nestambeni prostor PD 9, spratnosti P1, površine 11 m2, nestambeni prostor PD 10, spratnosti P, površine 21 m2, na kojima je izvršni dužnik Milorad Šekularac suvlasnik sa obimom prava 1/2. Petnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 28.09.2021. godine u 12:00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja Dušana Nišavića, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja Isada Jašarovića Ivm.br.1158/2014 od 06.09.2016. godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 32,138.59€ na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 10.07.2014. godine pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka koliko budu iznosili do okončanja postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je zaključkom Javnog izvršitelja Isada Jašarovića Ivm.br. 1158/2014 od 22.03.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a, i iznosi 80.500,00 €. Na petnaestom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno ćl. 173 stav 7 ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti tj. 8.050,00€. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak o prodaji nepokretnosti objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 11.09.2021. godine.

Određuje se sedmo ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnika Saše Obradovića, upisanih u LN. br. 258 KO Lužac, kat. parcela br. 110, br. zgrade 1, po načinu korišćenja porodična stambena zgrada, površine u osnovi 87m2, sa posebnim djelovima objekta i to: stambeni prostor PD 1, spratnosti P, površine 70 m2 i stambeni prostor PD2, spratnosti P1, površine 70m2. Sedmo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 27.08.2021. godine u 09:00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Dušana Nišavića, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Nepokretnosti izvršnog dužnka navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju o izvršenju javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1571/2016 od 31.10.2016.godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 21.157,19€, na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom 03.10.2016. godine pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je zaključkom Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1571/2016 od 18.04.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a, i iznosi 33.000,00 €. Razgledanje predmetne nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova. Nanepokretnosti koja je predmet prodaje (LN br. 843) upisana je hipoteka u korist povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, Ov.br. 4544/07 od 04.10.2007. godine, kao i obavještenje o početku namirenja u korist povjerioca i zabilježba rješenja o izvršenju. Na sedmom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na šestom javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati novo javno nadmetanje na kojem se nepokretnost može prodati pod uslovima iz čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti, odnosno u iznosu od 3.300,00€. Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak o prodaji nepokretnosti biće objavljen u dnevnom listu „Pobjeda“ dana 11.09.2021. godine.

U Beranama 09.09.2021. godine

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

JAVNI IZVRŠITELJ Dušan Nišavić

I.br.1587/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP Debt Collection” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv izvršnog/hipotekarnog dužnika Bubanja Slobodana, iz Berana, ul.

Ustanička bb, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 49.278,52€), dana 09.09.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se sedamnaesto ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnika Bubanja Slobodana, upisanih u LN br. 2042 KO Berane, kao svojina sa obimom prava 1/1 i to: kat.parcela br. 1628/29, dvorište površine 340 m2, kat. parcela br. 1628/3, br. zgrade 1, označena kao porodična stambena zgrada, površine u osnovi 90m2, kat. parcela br. 1658/4, br. zgrade 1, objekat u izgranji površine 27m2. Sedamnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 28.09.2021. godine u 11:00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Dušana Nišavića, ul. M. Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnka navedene u ovom zaključku su predmet prodaje po rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1587/2016 od 11.06.2016.godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 49.278,52€, na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 10.10.2016. godine, pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka i nagrade za sprovedeno izvršenje. Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je rješenjem Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1587/2016 od 28.04.2017. godine, shodno čl. 168 ZIO-a i iznosi 60.500,00 €. Na navedenim nepokretnostima upisana je hipoteka u korist povjerioca „OTP Debt Collection“ DOO Podgorica, (Ov.br.

2726/2007) od 25.06.2007. godine i zabilježba obavještenja o početku namirenja potraživanja u korist povjerioca „OTP Debt Collection“ DOO Podgorica, (Ov.br. 2726/2007) od 26.06.2007. Na sedamnaestom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st.7 ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti (6.050,00€). Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“ dna, 11.09.2021. godine.

U Beranama 09.09.2021. godine.

Javni izvršitelj Dušan Nišavić Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

I.br.1491/2016 JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. Mojsija Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “OTP DEBT COLLECTION” DOO Podgorica, ul. Studentska bb, protiv izvršnog/hipotekarnog dužnika Šekularac Milorad, Njegošev Trg, Berane, radi naplate novčanog potraživanja, (vrijednost spora: 35,982.41€), dana 09.09.2021. godine, donio je u smislu čl. 169-177 ZIO-a (“Sl. list CG” br. 36/2011, 28/2014, 20/2015 i 22/2017)

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI Određuje se petnaesto ročište za prodaju, usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti izvršnog/hipotekarnog dužnika Šekularac Milorada, upisanih u LN br. 1672 KO Berane, kat parcela br. 1462, zgrada br. 1, po načinu korištenja stambeni prostor PD 6, spratnosti P, površine 71 m2, svojina hipotekarnog dužnika Šekularac Milorada, sa obimom prava 1/1. Petnaesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 28.09.2021. godine u 13:00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja Dušana Nišavića, ul. M. Zečevića br. 30, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv. Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11:00 do 12:00 časova. Navedene nepokretnosti su predmet prodaje po rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1491/2016 od 14.10.2016. godine, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 35,982.41€ na ime glavnog duga, sa zakonskom kamatom od 26.09.2016. godine, pa do konačne isplate, troškova izvršnog postupka koliko budu iznosili i nagrade za sprovedeno izvršenje.Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je zaključkom javnog izvršitelja Isada Jašarovića I.br.1491/2016 od 08.12.2016. godine, shodno čl. 168 ZIO-a, i iznosi 37.500,00 €. Na petnaestom javnom nadmetanju za prodaju nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti, ali ne ispod 50% te vrijednosti shodno čl. 173 st. 7 ZIO-a. Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja br. 520-37458-27 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u iznosu od 10% utvrđenje vrijednosti (3.750,00€). Polaganja jemstva su oslobođeni izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponudiocima, čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja. Kupac je dužan da položi cijenu u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cijenu u određenom roku, Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja tom ponuđaču bez pravnog dejstva shodno čl. 180 ZIO-a. Zaključak objaviti u dnevnom listu „Pobjeda“dana 11.09.2021. godine.

U Beranama 09.09.2021. godine.

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

Javni izvršitelj Dušan Nišavić

U Beranama 09.09.2021.godine.

JAVNI IZVRŠITELJ Dušan Nišavić

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor

U IME CRNE GORE OSNOVNI SUD U PODGORICI, kao parnični, po sudiji Simu Rašoviću, u pravnoj stvari tužioca Nebojše Asanovića, adv. iz Podgorice, ul. Bracana Bracanovića br. 34, protiv tužene Države Crne Gore, Ministarstva finansija CG-Poreske uprave CG, koju zastupa zakonski zastupnik Zaštitnik imovinsko pravnih interesa Crne Gore, radi utvrđivanja diskriminacije i naknade nematerijalne štete, vrijednost predmeta spora 5.000,00€, nakon održane glavne i javne rasprave zaključene dana 14.10.2020. godine u prisustvu tužioca lično, a u odsustvu uredno obaviještenog zakonskog zastupnika tužene, dana 10.11.2020. godine, donio je

PRESUDU DJELIMIČNO SE USVAJA tužbeni zahtjev pa se utvrđuje da je tužena podnošenjem prijave (informacije) od strane Poreske uprave CG br. 03/7-21660/1-16 od 23.12.2016. godine Upravi policije a protiv tužioca, diskriminatorski postupala prema tužiocu na način što nije postupalo jednako prema tužiocu koji je advokat, kao poreskom obvezniku, u odnosu na druge poreske obveznike koji se bave advokatskom djelatnošću u uporedivo istoj ili sličnoj situaciji, odnosno tužena nije dokazala da je u konkretnom slučaju prema tužiocu postupala jednako kao i prema drugim poreskim obveznicima koji se bave advokatskom djelatnošću u uporedivo istoj ili sličnoj situaciji – pa na osnovu svega prednjeg utvrđuje se diskriminacija od strane tužene prema tužiocu o oblasti postupanja pred javno pravnim organom po osnovu pretpostavljene političke pripadnosti i pripadnosti društvenoj grupi ili organizaciji JU MediaMont, koji je osnivač Dnevnog lista „Dan“, a čiji je tužilac jedini punomoćnik, pa se zabranjuje tuženoj da ubuduće prema tužiocu vrši radnje od kojih prijeti diskriminacija.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu na ime povrede prava ličnosti zbog diskriminacije u iznosu od 1.500,00 eura, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.11.2020. godine, kao dana presuđenja, do konačne isplate, sve prednje u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude, pod prijetnjom prinudnog izvršenja.

OBAVEZUJE SE tužena da o svom trošku objavi presudu Osnovnog suda u Podgorici P. br.2604/18 od 10.11.2020. godine u dnevnim novinama „Dan“, „Vijesti”, “Pobjeda” i “Dnevne novine”, u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude.

ODBIJA SE tužbeni zahtjev u dijelu u kojem je traženo da sud obaveže tuženu da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete na ime povrede prava ličnosti zbog diskriminacije, mimo iznosa dosuđenog u stavu II izreke ove presude, isplati iznos od još 3.500,00€ž, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do konačne isplate, kao NEOSNOVAN. ODBIJA SE tužbeni zahtjev tužioca u dijelu tražene zakonske zatezne kamate na iznos glavnice, dosuđene u stavu II izreke, za period od 11.05.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe, do 10.11.2020. godine, kao dana presuđenja, kao neosnovan.

Obavezuje se tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33,00€, u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude, pod prijetnjom prinudnog izvršenja.

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 11. septembar 2021.

Četrdeset je tužnih dana od kada nije sa nama naš voljeni

Тужним срцем јављамо да је наш драги

Mašan Vidaka Milić Dana 12. septembra u 10 časova na seoskom groblju Dučići-Kuči posjetićemo njegovu vječnu kuću i održati četrdesetodnevni pomen

ОБРАД - БАТО Вуков ТИОДОРОВИЋ

ožalošćena poroDica

изненада преминуо, 10. септембра 2021, у 69. години. Због новонастале ситуације, сахрана ће се обавити у кругу најуже породице, 11. септембра у 15 часова на градском гробљу Чепурци.

Ожалошћени: супруга ЉИЉАНА, кћерке КСЕНИЈА и ЛИДИЈА, синови ВУКО и ЛУКА, сестре ОЛГА, МИРЈАНА и СТАНА, снахе НИНА и ДРАГАНА, унучад и остала многобројна родбина ТИОДОРОВИЋ и ПОПОВИЋ

530

Дана 10. септембра 2021. године испустила је своју племениту душу наша вољена

МИЛА Радисавова ТОМИЋ рођена МИЈАЈЛОВИЋ 1942-2021 Због епидемиолошке ситуације сахрана ће се обавити у кругу породице, у селу Старче- Горња Морача, 11. септембра у 14 часова.

О Ж А Л О Ш Ћ Е Н И: супруг РАДИСАВ, синови МИЈОДРАГ и ПРЕДРАГ, ћерке ЉИЉАНА и ДАРКА, снаха ДУШИЦА, унучад НИКОЛА, МИЛЕТА, МИЛЕНА, МИЛИЦА, БОГДАН, ФИЛИП, ЈОВАНА и остала многобројна родбина ТОМИЋ и МИЈАЈЛОВИЋ

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. septembar 2021.

Našem dragom, poštovanom zetu

Dana 9. septembra 2021, nakon kratke i teške bolesti, preminuo je u 47. godini naš dragi

Posljednji pozdrav našem dragom

RADOMIRU RAKOČEVIĆU

RAJU KOVAČEVIĆU DARKO Ilijin MEDOJEVIĆ

Iskrenom, stamenom prijatelju naše porodice.

Neka njegova dobra i plemenita duša počiva u miru pored njegove i naše Nade.

BATO, BRANKA i RAJKA sa porodicama 506

31

Saučešće primamo u skladu sa epidemiološkim mjerama 10. septembra od 10 do 12 časova u gradskoj kapeli u Mojkovcu.

Sahrana će se obaviti 10. septembra u 14 časova na groblju Pripor u Kaludri.

Vječno ćemo pamtiti dobrotu i plemenitost koju si nesebično iskazivao prema našoj porodici.

LAZAR RASPOPOVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav dragom zetu, pašenogu i tetku Ožalošćeni: majka VOJKA – ĆANA, supruga DUŠICA, sinovi OGNJEN i ILIJA, brat DEJAN, snaha MILICA, sinovica EMILIJA i ostala rodbina MEDOJEVIĆ i STANIŠIĆ

515 Posljednji pozdrav našem dragom

454

RADOMIRU RAKOČEVIĆU Ostaje trajno sjećanje na naše susrete, ispunjene ljubavlju i tvojom dobrotom.

LJUBINKA, RAJKO i MARKO TODOROVIĆ 507

Dana 10. septembra 2021.poslije duže bolesti, preminuo je u 72. godini života, naš dragi

RAJU Dragi Rajo, uvijek ste nas dočekivali sa osmijehom i šalom i to je nešto što će nam mnogo nedostajati i što ćemo pamtiti zauvijek. Čuvaćemo Vas u lijepom sjećanju s velikim poštovanjem.

MILOVAN, SAŠKA i ANDREA ZINDOVIĆ 492

Dana 10. septembra 2021. godine umrla je naša draga

SAVO – BARO Vladimirov PAVIĆEVIĆ

Porodica Raslapčević obavještava rođake, prijatelje i bratstvenike da je naš suprug, otac i brat

Zbog novonastale epidemiološke situacije, sahrana će se obaviti u krugu porodice 11. septembra 2021. godine u 17 časova na gradskom groblju Gvozden brijeg u Baru.

CVIJETA Miloradova RADULOVIĆ rođena Ćupić 1931 – 2021.

Zbog epidemiološke situacije, sahrana će se obaviti u užem krugu porodice, 11. septembra, na mjesnom groblju Donji Zagarač.

Ožalošćeni: sinovi VLADIMIR i ĐORĐIJE, brat MLADEN – LALICA, sestre VOJISLAVA – VOJKA i RADOJKA – MACA, snaha SLAĐANA i ostala mnogobrojna rodbina

VUKAŠIN Novakov RASLAPČEVIĆ dipl. pravnik 1938 – 2021.

525 U subotu, 11. septembra 2021. godine, u 10 sati davaćemo četrdesetodnevni pomen našim roditeljima

Ožalošćeni: unuk MILORAD, snaha VALENTINA, ćerke MILEVA, STANKA, VJERA, DRAGICA i BRANKA, sestre DESA, VIDA i SONJA, unučad, praunučad, čukununuče i ostala mnogobrojna rodbina

preminuo 23. avgusta a kremiran 27. avgusta 2021. u Beogradu.

Poštujući želju pokojnika da počiva pored oca Novaka, urna će biti položena na groblju Bočina Glavica, selo Lješev stup – opština Cetinje, u poneđeljak 13. septembra u 11 sati.

Zbog epidemioloških mjera polaganju urne će prisustvovati uža porodica.

Ožalošćeni: supruga RABIJA, sinovi MARKO i VUK, brat IVO sa porodicom i bratstvo POPIVODA

521

OLGA Četrdeset dana je od smrti naše drage maćehe

i

SAVIĆ

JOVANOVIĆ

472 Navršava se četrdeset dana otkako nas je napustila naša draga tetka

Otišli ste dostojanstveno kako ste i živjeli.

Nama ste ostavili prazninu i bol. Nikada vas nećemo zaboraviti.

Počivajte u miru.

OLGE Nikoline VUJOVIĆ Ponosno čuvamo uspomenu na tebe.

Hvala ti za sve i počivaj u miru.

522

RUŽICA DRAGOVIĆ

Vaši NAJMILIJI

ARSEN i LJILJA

Posljednji pozdrav dragom šuri i ujaku

S ljubavlju i tugom čuvaćemo uspomenu na tebe.

Uvijek ćeš biti u našim mislima i srcima.

Počivaj u miru.

526 Godina dana od smrti oca, tasta i đeda

LELA, MIĆO, ANA, MIRKO i MILO 520

MILIVOJU – MIŠU LOMPARU Četrdeset dana je od smrti naše snahe i ujne

S ponosom i ljubavlju čuvaćemo uspomenu na tebe.

528

Porodica BOROZAN

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

NEBOJŠE BELOJEVIĆA

Posljednji pozdrav dragom ujaku i prijatelju Ima neka moć u dobrim ljudima, oni su jaki i poslije smrti, žive i dalje po svojim riječima i djelima, a najviše po dobroti srca.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav.

OLGE Nikoline VUJOVIĆ Tvoji: IVANA, MIJAT i SOFIJA

MILIVOJU – MIŠU LOMPARU

524

Hvala na pažnji i ljubavi koju si nam nesebično poklanjao.

529

Porodica RAŽNATOVIĆ

Hvala ti za svu pažnju i ljubav koju si nam pružala. Počivaj u miru.

MILANU VUJOŠEVIĆU

od MIŠKA i SNEŽANE VELIMIROVIĆ sa porodicom

ZORICA ŠABAN sa porodicom

e-mail: oglasno@t-com.me

523

527

32

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. septembar 2021.

Posljednji pozdrav

Umro je naš dragi i voljeni

Posljednji pozdrav dragom svaku i tetku

MILANU VUJOŠEVIĆU

MIODRAG Božidarov IVANOVIĆ

Počivaj u miru, veliki prijatelju.

RADOMIRU RAKOČEVIĆU

RATKO PRENTIĆ i DRAGAN BOŽOVIĆ Zbog epidemiološke situacije sahrana je obavljena u krugu porodice, 10. septembra 2021. godine, na gradskom groblju Čepurci.

455 Preminuo je naš iskreni prijatelj

DRAGA, JOVAN i JOVO RABRENOVIĆ Ožalošćeni: supruga MIRJANA, kćerka MAJA, unuka MIA, sestra MILODARKA – BEBA, sestrične MILICA i NATAŠA, i ostala porodica IVANOVIĆ

MILAN Markov VUJOŠEVIĆ advokat 516

502

Porodici najiskrenije saučešće.

S tugom i poštovanjem,

Posljednji pozdrav dragom tetku

Посљедњи поздрав драгом и поштованом пријатељу MIRJANA TOŠKOVIĆ 453 Posljednji pozdrav dragom

МИОДРАГУ МИЈУ ИВАНОВИЋУ

RADOMIRU RAKOČEVIĆU

МОМО, МИХА, ЈЕЛЕНА и ТАМАРА ПРЕЛЕВИЋ

MILANU VUJOŠEVIĆU advokatu

480

Počivaj u miru, mi ćemo te čuvati od zaborava.

481 Obavještavamo rodbinu i prijatelje da je naša draga

PELA, ŽELJKA, SOFIJA i ZDRAVKO SEKA ČABARKAPA sa porodicom

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

MILANU VUJOŠEVIĆU

SONJA VELJIĆ rođena Osmajlić 1949 – 2021.

preminula 8. septembra 2021. godine.

Sahrana će se obaviti u krugu porodice u ponedjeljak, 13. septembra, u 13.15 sati na Novom bežanijskom groblju.

501

S tugom i poštovanjem opraštamo se od tebe. Pamtićemo te kao tihog čovjeka, odanog prijatelja dostojnog poštovanja.

Počivaj u miru i neka ti naše suze ne remete vječni san.

OLJA MANDIĆ sa porodicom

514

Iz antifašističkog stroja odlazi

Драги пријатељу Ožalošćeni: ćerke MILENA i ANA sa porodicama, braća BRANISLAV i ZORAN i sestre MILKA i ZORICA sa porodicama, đever MILORAD sa porodicom i ostala rodbina i prijatelji

RADOMIR RAKOČEVIĆ Crnogorski naučni zaslužnik, društveni uglednik, predani istraživač i čuvar istine o partizanskoj borbi, časni i pošteni čovjek, poštovani član naše Organizacije.

КРСТО МИЛОВИЋ 518

Ниједна одвојеност мјеста или времена не може да смањи пријатељство. Памтићемо твој осмијех, енергију и ведрину. Нека ти Бог дарује мир и спокој.

Napustila nas je Tetka

SUBNOR-A I ANTIFAŠISTI CRNE GORE 471

Твоје другарице БРАНКА и СЛАВИЦА 468

SONJA VELJIĆ

Našem dragom

Danas je četrdeset dana od kada nisu sa nama

rođena Osmajlić Zlatnu nit ljubavi i razumijevanja utkala je u svaki trenutak našeg djetinjstva, odrastanja, sazrijevanja.

Vedra, nenametljiva savjetnica i podrška, dio je svih naših životnih događaja i uspjeha. Dodavala je to čarobno zrno sa kojim je sve bilo ljepše i potpuno.

Hvala Ti! Počivaj u miru.

MIĆUN, MILICA, VESELIN i OLGA 519 OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

OLGA

RADOMIRU RAKOČEVIĆU

SAVIĆ JOVANOVIĆ

Sa poštovanjem i ljubavlju čuvaćemo uspomenu na vas.

Sa bolom u duši primili smo vijest o smrti druga Radomira.

Uz zahvalnost i vječno pamćenje njegovog djela i lika.

Porodici iskreno saučešće.

UDRUŽENJE BORACA MOJKOVAC

SLOBA RADUNOVIĆ sa porodicom 517

462

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. septembar 2021.

Posljednji pozdrav dragom tetku,

Posljednji pozdrav uvaženom kolegi

MILANU VUJOŠEVIĆU

RADOMIRU RAKOČEVIĆU

advokatu

Dragi naš tetak, u mislima i srcima čuvamo sjećanje na sve one dane i godine provedene s tobom.

Hvala Ti na svemu što si za nas uradio i za svu pažnju koju si nam posvetio.

Hvala ti za bezbrižne dane našeg djetinjstva, nježnost i tvoju ljubav, za radost, sreću i brigu za nas, za toplu i beskrajnu pažnju.

Hvala ti što si nam bio ne samo tetak nego i otac i ujak.

S tugom i poštovanjem,

ZDRAVKO N. BEGOVIĆ

JOVO i JOVAN RABRENOVIĆ

500

479

Posljednji pozdrav uvaženom kolegi

MILANU VUJOŠEVIĆU advokatu

S tugom i poštovanjem

ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE

478

33

34

Oglasi i obavještenja

Dana 10. septembra 2021. u 69. godini života, poslije duge bolesti, preminuo je naš voljeni

Subota, 11. septembar 2021.

Voljenom ocu

Navršava se pola godine od kada nije sa nama

MILIVOJU MILIVOJE Petrov LOMPAR

Tvoja šćer mezimica ANDREJA

509 Zbog epidemiološke situacije, sahrana je obavljena u krugu najuže porodice, istoga dana u 12 časova, na mjesnom groblju Bokovo – Cetinje.

Kuća žalosti: Ul. Podgranica 24, Cetinje.

Posljednji pozdrav voljenom

Mnogo nam nedostaješ. Čuvaćemo te od zaborava.

U subotu, 11. septembra, u 10 sati posjetićemo njenu vječnu kuću.

Šest je mjeseci od smrti

Tvoji NAJMILIJI 495

Ožalošćeni: šćeri DRAGANA i ANDREJA, unučad NIKOLA, MARIJA i JOVAN, sestre RADOJKA i ANKA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i ostala rodbina LOMPAR i MUDREŠA

508

SNEŽANA JOVANOVIĆ

posljednje zbogom!

MILUNA Božidarovog FUŠTIĆA

Pola godine je od smrti naše najvoljenije

Kada smrt odnese voljene, život i riječi gube svaki smisao. Znao si koliko te volimo, ali ne znaš koliko nam nedostaješ.

Ne osjećaš našu bol, ne vidiš naše suze, znamo pozorio si se jer si pronašao svoju Ivanu.

Počivajte sa anđelima.

SNEŽANE

Tvoji: supruga RAJKA i sin MILOŠ 475

MILIVOJU

Đeveru i stricu

Dragom bratu i ujaku

Nedostaješ... Hvala ti za sve što si radila za nas. Vječno sjećanje i poštovanje za majku i babu koja je na posebnom mjestu u životu svih nas.

Nemoćni da promijenimo tužnu stvarnost, ostaje nam da te s ljubavlju pamtimo i nosimo u srcima zauvijek.

Tvoja šćer DRAGANA, unuk NIKOLA i unuka MARIJA 511

Ćerka VESNA sa porodicom 496

Dragi đede

MILUNU

MILUNU FUŠTIĆU

Počivaj u miru, u zagrljaju tvojih najmilijih.

MILIVOJE Bio si oličenje ljudskosti, dobrote i plemenitosti kojom si zračio.

Hvala ti za svu ljubav, pažnju i toplinu koju si mi pružio. Sada, kada si otišao na svoje posljednje putovanje, znaj da ću te se rado śećati sa velikim ponosom i poštovanjem.

Snaha VESNA, sinovica KATARINA, sinovci ZDRAVKO i DARKO sa porodicom 472

Tvoja ljubav prema nama zaslužuje da te vječno čuvamo od zaborava.

Najdraži naš

Sestra MILKA, BRANKA, BOGDAN i BOJAN 473

Dana 16. septembra navršava se godina dana od smrti

BRANISLAV – MIKO STANIŠIĆ Četrdeset je dana od kada si nas tiho napustio. Svaki dan bez tebe je sve teži, praznina sve dublja, a bol sve jača. Kažu da je smrt jača od života, ali nikada neće savladati našu ljubav prema tebi.

Nedostajaćeš zauvijek.

Tvoj unuk JOVAN CEBALOVIĆ 512

Sestra VOJKA i zet OKICA JANJUŠEVIĆ sa porodicom

Posljednji pozdrav voljenom tastu 513

DRAGANA ZEKOVIĆA Dana 15. septembra navršava se godina dana od kada nas je napustio naš suprug, otac i deda

MIŠU LOMPARU 510

Tvoj zet DALIBOR CEBALOVIĆ sa porodicom

Dragi tata, Tvoj vedri duh, blaga narav i plemenitost ostaju nam za sjećanje i ponos. Zauvijek si u našim srcima da te pominjemo i čuvamo u pričama i mislima od zaborava.

Posljednji pozdrav

SLAVKO ŠĆEKIĆ

Tvoji: ŽELJKA, ŽANA i MIŠKO

Uvijek si znao koliko nam značiš, ali nikada nećeš znati koliko boli tvoj odlazak i koliko je neobično i teško bez tebe.

Nedostaješ da podijelimo radost i tugu. Bićeš uvijek voljen i nikad prežaljen.

Najuža porodica će 12. septembra 2021. godine u 10 časova posjetiti njegovu vječnu kuću, okititi je cvijećem i zaliti suzama.

Tvoji: CANA, DRAGANA, MIRJANA, MLADEN, LAZAR, VASILIJE, DANILO i SAVA

DANILU POPIVODI 456 Opraštamo se od velikana crnogorskog fudbala, čovjeka čijem umijeću su se divili Evropa i svijet. Sa pijetetom ćemo čuvati uspomenu na njegovu bogatu karijeru.

Danilovim odlaskom naš fudbal izgubio je mnogo.

Godina dana od kada je preminuo moj plemeniti i dobri otac

487 Година је дана од смрти нашег кума

FUDBALSKI SAVEZ CRNE GORE

SLAVKO ŠĆEKIĆ

ДРАГАНА ЗЕКОВИЋА

494

e-mail: oglasno@t-com.me

Драги куме, пуно је успомена које нас вежу. Чуваћемо их у нашим срцима и никада те не можемо заборавити. Почивај у миру са твојом и нашом Милом.

Ostala sam bez ljubavi, topline, nježnosti i zaštite. Ponosna sam na tebe što si sve podnosio dostojanstveno i hrabro. Ostaje bol, vječita tuga i sjećanje na najboljeg oca.

Uvijek ćeš biti zvijezda vodilja za nove dane, moj uzor i ponos.

S ponosom te čuvam od zaborava u srcu, beskrajno zahvalna na svemu što si mi pružio!

Voli te, Tvoja DRAGANA

Твоји БАБИЋИ 445

457

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. septembar 2021.

Dana 15. septembra 2021. godine navršava se 40 dana od kada nije sa nama naš

Godina dana je od smrti naše

Četrdeset dana je od smrti naše strine, snahe i jetrve

i

35

17. godina od smrti našeg strica, đevera i brata

MILOSAVE – MIKE JOVOVIĆ

STEVAN – STEVO JOVOVIĆ

MARIJE - MACE Krstove VUKČEVIĆ

BRANISLAV MIKO STANIŠIĆ

Ostaćeš zauvijek u našim srcima i mislima.

Naše živote ispunjavao si i snažio beskrajnom, nesebičnom ljubavlju i svojim primjerom pokazao kako se tiho i dostojanstveno korača stazom poštenog i ljudskog življenja.

Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav koja je jača od zaborava.

U subotu, 11. septembra u 9 časova, porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću na groblju u Vinićima.

Vrijeme je ispunjeno ponosom, tugom i poštovanjem.

LUKA, MILENA i VANJA JOVOVIĆ i LJILJA MARIĆ sa porodicom

PORODICA

449

SJEĆANJE

Tvoji: supruga DANICA, sin MIJAJLO, kćerka ZORICA, snaha IVANA i unuke

452 Dana 15. septembra navršava se 40 dana od kada nas je prerano napustio

490

MILOSAVA – MIKA

STEVAN

26. 7. 1930 – 28. 7. 2021.

25. 8. 1930 – 14. 9. 2004.

Dana 15. septembra navršava se četrdeset dana od smrti našeg jedinog brata i ujaka

JOVOVIĆ

BRANISLAV MIKO STANIŠIĆ

BRANISLAVA – MIKA STANIŠIĆA

Ne možemo prihvatiti činjenicu da smo zauvijek izgubili tvoj vedri i topli osmijeh, kojim si znao da odagnaš svaku sumnju i bol, da ne možemo čuti tvoj glas i blage riječi koje su nam svima pružale utjehu, da više nema tvog mudrog pogleda kojim si nam ukazivao na pravi put. Ostaje samo vječna tuga i rana na duši koja neće nikad zacijeliti. Ponosni što smo te imali, u našim srcima čuvaćemo uspomenu na tvoje vrline, plemenitost i čestitost.

Dok nam ruke drhte, a oči prepune suza, pišemo ti bolni pozdrav.

Golema tuga savladala, razgovori sa tobom utihnuli, a tebe nema da nam u život vratiš izgubljenu ljubav koju si nam nesebično darivao.

Još jedna duboka rana u naša teško ranjena srca.

No sve nam je uzalud, od sada i u snu i na javi tvoje ime na našim usnama, a tvoj blaženi lik u našim očima od sada zauvijek.

Sestra SPASA sa sinovima MIODRAGOM i MLADENOM i njihovim porodicama

Hvala vam za beskrajnu ljubav i dobrotu.

Vaši: ćerke VERA i VESNA, unuci VLADIMIR i BRANISLAV ĐURIŠIĆ, snaha IVANA i praunuk VUK

504

Četrdeset dana je od smrti moje strine

477 U vječnom bolu za tobom

i

17 godina od smrti mojeg strica

Navršava se 40 dana od smrti naše drage sestre, tetke i zaove

sestra RAJKA i sestrična DANIJELA

MILOSAVE – MIKE JOVOVIĆ

491

STEVAN – STEVO JOVOVIĆ

OLGE VUJOVIĆ

Tužno sjećanje na dragog brata, šuru i ujaka

Draga naša Olga, prerano si otišla, tiho i nečujno kako si i živjela.

Vrijeme koje će proći i koje je prošlo ne može umanjiti bol i tugu za tobom.

Počivaj u miru sa tvojim najbližima.

Hvala vam za ljubav. Grijaće me vaša ljubav dok sam živa.

NAJA sa porodicom Brat SLOBO BOŽOVIĆ sa porodicom 505

450

Godina dana je od smrti moga brata

Godina dana je od smrti mog brata

BRANISLAVA – MIKA STANIŠIĆA

Bio si dio našeg življenja darujući nam dušu i beskrajnu ljubav. Živio si tiho i dostojanstveno, boreći se hrabro sa teškom očinskom ranom zbog vječnog odlaska divne Milice.

Ponosu naš, ostaćeš da živiš u našim sjećanjima, zauvijek.

SLOBODANA Radonje ARSOVIĆA Tužna je godina bez tebe, brate. Počivaj u miru.

Tvoj brat BRANO sa porodicom 458 Sestra BRANKA i zet BAJO sa porodicom

SLOBODANA Radonje ARSOVIĆA Prolazi vrijeme, ali si sa nama u svakom danu. Tu si u svakoj priči evocirajući uspomene na dane koje smo često provodili skupa.

Počivaj u miru, moj voljeni brate.

Tvoja sestra RADMILA VUJOVIĆ sa porodicom 459

503

e-mail: oglasno@pobjeda.me

36

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. septembar 2021.

Tri godine tuge i bola za našom

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Četrdeset je dana od smrti naše drage majke

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

JELENOM VULOVIĆ Srećo naša, nedostaješ i boliš kao onog dana kada si nas napustila.

e-mail: oglasno@t-com.me Ujak DARKO i tetke CACA, LJIKA i NADA sa porodicama

1111 Četrdeset je dana od smrti supruge

447

VASILIJE Bajove BLAGOJEVIĆ

SJEĆANJE

OLGE Dani prolaze, a praznina i sjećanje na tebe ne blijede. Čuvam bolnu uspomenu na tebe.

JELENA VULOVIĆ 14. 9. 2018 – 14. 9. 2021.

Pretužno je da tvoja svekolika gorostasnost i vedri osmijeh ovako rano postaju naše bolne uspomene.

Tuga i praznina je velika, ne prođe ni dan bez sjećanja na tebe.

Ostaćeš vječno u našim srcima.

NIKOLA 460 Četrdeset je dana od smrti naše voljene

Tvoji najmiliji: kćerka SLAVICA, sinovi SLAVKO i GORAN sa porodicama

Bez utjehe, TVOJI

OLGE Ne postoji vrijeme koje može umanjiti bol i tugu za tobom.

Uvijek ćeš biti u našim srcima.

448

489

Tvoji IGOR i NENA 461

11. 9. 1996 – 11. 9. 2021.

1. 6. 2008 – 2021. Četrdeset dana je od smrti naše drage majke, svekrve i babe

SENKA TAGIĆ

Draga tetka

NIKOLA TAGIĆ

OLGA VUJOVIĆ

rođ. Vukićević

OLGE VUJOVIĆ Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav, a mi ćemo te čuvati od zaborava i sa ponosom pominjati.

S poštovanjem i ljubavlju.

Vaše kćerke VESNA i MIRJANA 498

Tvoji: sin NINO, snaha IVANA, unuci VUKAN i VLADAN

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru. Hvala ti na svemu.

488

DEJAN JOVANOVIĆ sa porodicom

Četrdeset dana je od kada nijesi sa nama

493

Navršava se godina dana od smrti našeg voljenog brata i ujaka

Navršava se godina dana od smrti našeg voljenog brata, đevera i strica

Четрдесет дана је од смрти моје вољене сестре

OLGA Svaki dan više nedostaješ, fali tvoja ljubav i dobrota.

Nikad te nećemo zaboraviti.

465

LJUBOMIRA STOJANOVIĆA

LJUBOMIRA STOJANOVIĆA Počivaj u miru.

Tvoji: VJERA, BATO i ŽELJKA

Počivaj u miru.

Tvoji: JELENA, ĐOKO i MIRA

ОЛГЕ ВУЈОВИЋ Нема дана да ти име не споменем и ноћи да не мислим на тебе, сестро моја. Вријеме ће пролазити али моја туга је сваким даном све већа и већа.

Tvoji: ĐOKO, GROZDANA, TANJA i NATAŠA

Četrdeset dana je od preranog odlaska naše voljene

Сестра ДРАГИЦА ЉУМОВИЋ са породицом

485

483

463

Navršava se godina dana od smrti našeg voljenog brata i ujaka

Navršava se godina dana od smrti našeg voljenog brata, đevera i strica

Четрдесет дана је од смрти наше вољене тетке

OLGE VUJOVIĆ Svakim danom nam sve više nedostaješ.

466

Od CVIJETE i PETRA BOŽOVIĆ

Dragi tata,

LJUBOMIRA STOJANOVIĆA Počivaj u miru.

Tvoji: LJUBINKA, KOKO i PEĐA sa porodicama 486

LJUBOMIRA STOJANOVIĆA Počivaj u miru.

Tvoji: PREDRAG – ŠUĆO, SONJA, MLADEN i NIKOLA 484

ОЛГЕ Тетка, пролазе дани, још увијек не можемо да вјерујемо да ниси ту, али си са нама у мислима. С поносом ћемо те чувати од заборава у нашим срцима.

Fališ mnogo, previše.

Сестричне: ИВАНА, МИЛЕНА и МИЛИЦА са породицама 464

470

NIKO KAPA

Ćerka JELENA, unuke DEJANA, MAŠE, NIKOLIJA i zet MARKO

Oglasi i obavještenja

Subota, 11. septembar 2021.

37

Četrdeset je dana od kada nije sa nama naša voljena

RATKO i VERA JAREDIĆ

MIRUNA – MIRA ILIĆ

Prošla je godina dana od smrti našeg voljenog oca i najboljeg dede na čitavom svijetu i osam mjeseci od smrti voljene i neprežaljene majke i babe.

Vrijeme prolazi ali tuga ostaje ista. Bole riječi koje nijesmo rekli, zagrljaji koje nijesmo pružili. Boli što nijeste bili tu za Jovanin 18. rođendan, nijeste ispratili Nikolu u gimnaziju… Bole Borisove riječi na vašem grobu - mnogo vas volim i strašno mi nedostajete. Boli što nijeste vidjeli Lazareve prve korake i čuli prve riječi.

Mnogo je boli, ali ostaju uspomene i neizmjerna ljubav od smrti jača.

Neka naše suze ne remete vaš mir.

Načinom života ste zaslužili da vam duše počivaju među odabranima.

Mile naš, nema više tvoje ljubavi, radosti kada nas okupiš i vidiš zajedno, tvoje majčinske pažnje, podrške i ponosa. Nedostaje nam tvoj srdačan smijeh i vedrina, tvoj zagrljaj i snaga.

Kako vrijeme prolazi shvatamo šta smo imali i šta smo prerano izgubili.

Tvoja junačka borba sa opakom bolešću nas čini neizmjerno ponosnima.

Volimo te. Zauvijek.

Ovom prilikom želimo da se zahvalimo svima koji su neposredno, telegramom, porukom ili pozivom izrazili saučešće.

Posebnu zahvalnost dugujemo dr Aleksandru Kujoviću i dr Milanu Soratu za sve napore koje su učinili da naša Mira pobijedi bolest.

Porodica će u nedjelju, 12. septembra u 10 časova, posjetiti vječnu kuću pokojnice i održati četrdesetodnevni pomen.

S ljubavlju, poštovanjem i ponosom, Sin BLAŽO i ćerka MARIJA sa porodicama

Članovi najuže porodice će posjetiti njihovu vječnu kuću u nedjelju 12. septembra 2021. godine u 10 časova.

Tvoja PORODICA

469

476

Navršava se godina dana od prerane smrti našeg dragog zeta i osam mjeseci od odlaska moje voljene sestre

Pola godine je od smrti mog jedinog brata

VERA

RADOMIR JAREDIĆ

RADOMIR - RATKO

VELIKA - VERA

Vrijeme prolazi, sjećanje nikad.

Počivajte u miru, dragi moji sestro i zete.

JAREDIĆ

MIODRAGA - MIŠKA Blažovog ULIĆ

JOCKO sa porodicom

Ponosni smo što ste svojim časnim životima zaslužili da vas vječno čuvamo od zaborava.

497

Bio si mi najveći oslonac, moje sunce, moja duša, podrška i slatki razgovor.

Navršava se pola godine od smrti našeg

Prerano i iznenada sve se prekinulo, ti si otišao bez riječi.

Hoću da vjerujem da me i dalje bodriš i da si našao mir, tugo moja, u zagrljaju naših roditelja.

DRAGAN ČIZMOVIĆ sa porodicom

Tvoja neutješna sestra SVETLANA - NJANJA

446

MILOVANA Đurovog BABIĆA Navršava se godina dana od smrti naše majke

i

sedamnaest godina od smrti našeg oca

Vrijeme koje prolazi ne može da ispuni prazninu koju si ostavio u našim srcima. Tvoj časno provedeni život nam daje snagu da idemo dalje, onako kako si radio i kako bi volio.

Volimo te i čuvamo od zaborava.

Tvoji: SLAVKA, DANIJELA, DEJAN i ĐURO sa porodicama 499

VINKA

JOVAN

444

Četrdeset je dana od smrti moje voljene majke

Навршава се четрдесет дана од када нас је напустио

TAUŠAN Vrijeme prolazi, a mi sa ponosom čuvamo uspomene na Vas.

RUŽICE DRAGOVIĆ МИЛОРАД В. МИЛИЋ

DRAGAN, DRAGICA i VLATKO

Живот са тобом био је љепши и лакши. Са љубављу те чувамо од заборава. Захваљујемо се свима који су путем телеграма или на други начин изјавили саучешће. Породица ће посјетити његову вјечну кућу.

451

e-mail: oglasno@t-com.me

467

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Počivaj u miru, anđele moj.

Sve dok dišem bićeš u mom srcu.

Tvoja ćerka SNEŽANA DIDANOVIĆ 482

38

Oglasi i obavještenja Dnevni list Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora:

Subota, 11. septembar 2021.

Na osnovu člana 11 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (‘’Sl. list CG“, br. 75/18) Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosilac projekta „ALLIANCE“ d.o.o. iz Podgorice, podnio zahtjev za odlučivanje o potrebi izrade elaborata o procjeni uticaja, na životnu sredinu, za izgradnju objekta „mali hotel i vinarija“, na katastarskim parcelama broj 2578, 2581 i 2587 KO Ubli, u zahvatu Prostorno urbanističkog plana Podgorica, opština Podgorica.

Zahtjev sa potrebnom dokumentacijom o planiranom objektu biće dostupan javnosti u prostorijama Sekretarijata za planiranje prostora i održivi razvoj – Sektor za održivi razvoj, ul. Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 1, svakog radnog dana u terminu od 12 do 15 časova, u vremenskom okviru od pet radnih dana od dana objavljivanja ovog obavještenja.

Primjedbe i mišljenja u pisanoj formi, mogu se dostaviti na adresu ovog organa, kao i na e-mail milena.becic@podgorica.me

MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

Poslovna oznaka I.br. 2399/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore AD Podgorica – osnovana 1901. godine, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog br.141, koju zastupa Tarik Telaćević, glavni izvršni direktor, protiv izvršnih dužnika 1. “DEDVUKAJ” DOO TUZI, adresa za prijem službene pošte Tuzi bb, 2.”MONABEL” DOO TUZI, adresa za prijem službene pošte Vuksan Lekić bb, 3. Valentina Dedvukaj iz Tuzi, na adresi Vukdsn Lekić bb i 4. Kolja Dedvukaj iz Tuzi, na adresi Vuksan Lekić bb,, radi naplate novčanog potraživanja, dana 10.09.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnim dužnicima 1. “DEDVUKAJ” DOO TUZI, adresa za prijem službene pošte Tuzi bb, 2.”MONABEL” DOO TUZI, adresa za prijem službene pošte Vuksan Lekić bb, vrši se dostavljanje Rešenja o izvršenju sa prilozima I.br. 2399/2021 od 30.07.2021. godine Javnog izvršitelja Aleksandra Boškovića, isticanjem na oglasnoj tabli Privrednog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore.S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

MALI OGLASI NEKRETNINE IZDAJEM uređeni POSLOVNI prostor u CITY KVARTU-54m2 ul. Radoja Dakića, 1/10, do cafea ,,Plan B“ cijena 680 €.

Tel. 067/821-067 1 IZDAJEM opremljenu, lux namještenu KANCELARIJU 20m2 sa parking mjestom, u ulici 13 jula - do Osnovnog suda - 290 €.

Tel. 067/821-067 2

USLUGE KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550 , 067/579-709 3 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

Povoljno.Vukčević.

Tel. 069/991-999 , 067/000-008 4

RAZNO PRODAJEM grožđe Šardone i Vranac odličnog kvaliteta Tel.069/252-504, 069/505-619 5 PRODAJEM grožđe Vranac veća količina – Golubovci Tel.069/360-363 6

Subota, 11. septembar 2021.

Oglasi i obavještenja

39

40 Magazin

Subota, 11. septembar 2021.

Crnogorski kreator Lazar Ilić priprema novu kolekciju koja će biti predstavljena onlajn

U fokusu avangardni modeli Ono što je posebno interesantno jeste da ovoga puta neću praviti samo tematsku priču, već ću prošarati raznim stilovima, formama i materijalima. Uvijek kada radim jednu priču – već pripremljeni modeli vrlo često i ispadnu jer se ne uklapaju u koncept, pa sam zato odlučio da pustim mašti na volju i pravim sve što želim da radim, pa makar to bili totalno različiti stilovi – istakao je Ilić PODGORICA- Crnogorski kreator Lazar Ilić priprema jesenju kolekciju, koja ovoga puta neće biti tematska priča, već prošarana raznim formama, stilovima i materijalima. Prezentacija modela neće biti tipično organizovana već će se moći pogledati na društvenim mrežama.

-Kod mene se uvijek nešto novo sprema, i to na više frontova. Ono što najviše pažnje izaziva trenutno jesu video forme koje šerujem na svom Instagram profilu i to je nešto što mi najviše vremena okupira ali u čemu, iskren da budem, uživam – rekao je na početku razgovora Lazar Ilić.

Dodao je da je već duži vremenski period u pripremi nova kolekcija, kao i sami koncept predstavljanja iste.

- Ono što je posebno interesantno jeste da ovoga puta neću praviti samo jednu tematsku priču, već ću prošarati sa raznim stilovima, formama i materijalima. Uvijek kada radim jednu priču – već pripremljeni modeli vrlo često i ispadnu jer se ne uklapaju u jedan koncept, pa sam iz tog razloga odlučio da pustim mašti na volju i pravim sve što želim da radim, pa makar to bili totalno različiti stilovi – istakao je naš sagovornik.

Ljubitelji njegovog rada ovoga

Lazar Ilić

puta mogu očekivati avangardne komade.

- Predstaviću modele zbog kojih će žena koja ih bude nosila biti trajno upamćena iz prostog razloga što su ti modeli umjetnost sama za sebe – kazao je modni kreator.

Istakao je da svakodnevno dobije veliki broj pitanja o nakitu i torbama koje je dizajnirao.

-Moram reći da sam to ostavio po strani, moj fokus trenutno je na garderobi, a zašto je tako – pratioci mog rada uskoro će imati prilike da vide.Torbe i nakit su imali svoj trenutak dok je garderoba bila na pauzi, ali sada želim da se vratim svom prvobitnom pozivu i da radim ono u čemu smatram da sam najbolji – kazao je Ilić.

On za novu kolekciju planira onlajn prezentaciju.

- Sama prezentacija revije neće biti tipično organizovana, kao do sada, već će sva koncentracija biti na društvenim mrežama koje, za mene, i jesu trenutno najvažniji izvor. Kako vrijeme odmiče svi ćemo biti primorani da su svoju pažnju usmjerimo onlajn prezentaciji i prodaji. Pa sam tako u međuvremenu radio na svom sajtu koji još uvijek nije spreman a koji će biti prodajnog tipa, gdje će konačno ljudi moći na jednom mjestu da poruče i kupe stvari koje ja pravim – zaključio je Lazar Ilić.

B.P.

Objavljen prvi trejler za Matriks 4 NJUJORK-Konačno je objavljen prvi tizer trejler za film „Matriks 4“. Prema prvim kadrovima vidno je da će biti dosta akcije, kao i u prethodnim djelovima.

Za sada nije poznato o čemu se radi u ovom nastavku. Jedino što je poznato je da ćemo i u ovom nastavku vidjeti staru ekipu, predvođenu Kijanuom Rivsom, koji igra lik čuvenog Nea, kao i glumicu Keri En Mos, koja tumači lik Triniti, prenosi Nova.rs.

U filmu „Matriks 4“ glume još Džejda Pinket Smit, kao Niobe, Lambert Vilson, kao Merovingian, kao i Danijel Bernhardt kao agent Džonson.

Reditelj ovog ostvarenja je Lana Vačkovski. Film treba da bude prikazan u bioskopima krajem godine.

Kajli Džener na Instagramu objavila da je drugi put trudna

Kijanu Rivs u glavnoj ulozi

Kidman: Spoznaja da ne mogu da rodim bila je moj životni gubitak LOS ANĐELES- Glumica Nikol Kidman povremeno iznese detalje iz privatnog života, a ovog puta dotakla se teme o kojoj nerado govori. Za australijsko izdanje magazina „Marie Claire“ holivudska zvijezda otvoreno je pričala o majčinstvu, gubitku bebe, kao i spoznaji da su joj šanse za potomstvo minimalne.

Dok je bila u braku sa Tomom Kruzom, susrela se sa problemom vanmaterične trudnoće, a zatim je doživjela spontani pobačaj. Uslijed ozbiljnih komplikacija koje su uslijedile kao po-

sljedica nemilih događaja, Nikol se suočila sa saznanjem da će njena najveća životna želja teško biti ostvarena.

-To je bila bolna čežnja. Spoznaja istine da ne mogu da rodim bila mi je najveći životni gubitak. O pobačaju se ne govori dovoljno, a trebalo bi jer može da izazove velike probleme i u tijelu i u psihi. To je velika tuga za žene. S jedne strane je ogromna količina boli, a sa druge neobična količina radosti.

Jer kada kasnije ipak dobijete dijete ili ga usvojite, presrećni ste i možete samo da odahnete

Modeli iz jedne od prethodnih kolekcija

– kazala je Kidman.

Iako je usvojila četvoro djece, sa Tomom Kruzom ćerku Izabelu i sina Konora, a sa drugim suprugom Kitom Urbanom ćerke Sandej Rouz i Fejt Margaret, želja za biološkom djecom nikada je nije napustila.

-Željela sam da imam desetoro djece. Ali dobila sam priliku da budem majka drugoj, usvojenoj djeci. Volim majčinstvo, volim djecu jer donose mnogo radosti. Možete ih gledati kako rastu, a zatim ih usmjeravati na njihovom putu. Ima li šta ljepše od toga – zaključila je glumica.

LOS ANĐELES - Rijaliti zvijezda, modna blogerka i vlasnica kozmetičke linije Kajli Džener na Instagramu je objavila vijest o drugoj trudnoći. U video-zapisu ,u trajanju od 90 sekundi, 24-godišnja preduzetnica kaže da čeka bebu sa partnerom, reperom Travisom Skotom. Par već ima trogodišnju ćerku Stormi Vebster.

Video-zapis počinje snimkom pozitivnog testa na trudnoću, a zatim prikazuje Džener i Skota kako odlaze ljekaru na ultrazvučni pregled. Slijede isječci s proslave Kajlinog 24. rođendana u avgustu i snimci Stormi kako ljubi majčin stomak.

Kajlina majka Kris Kardašijan u videu pita: „Jesi li trudna“, gledajući snimke ultrazvuka, te dodaje da je ovo jedan od najsrećnijih dana u njenom životu.

U avgustu su brojni mediji pisali o trudnoći Kajli Džener, ali objava na Instagram prva je javna potvrda informacije.

Kajli, najmlađa sestra iz klana Kardašijan, prvu je trudnoću držala u tajnosti, a vijest je objavila nekoliko dana nakon rođenja ćerke Stormi, objavivši njenu prvu sliku na Instagramu.

Posljednja epizoda rijaliti šoua „U korak sa Kardašijanima“, koji je porodicu učinio poznatom, emitovana je u junu. Kajli Džener danas na Instagramu prati oko 265 miliona ljudi.

11. септембар 2021. | година II | број 80

FARSA ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ФАРИСЕЈИ И ФАРСЕ AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

ISSN 2704-5226

Н

оћ између 4. и 5. септембра остаће запамћена за грађанке и грађане Цетиња, за грађанке и грађане Црне Горе, али и за њихове пријатеље и рођаке, новинаре, малобројне политикологе, социологе и неколицину регионалних активиста и политичара којима је заиста било важно све оно што се у Црној Гори те ноћи дешавало и све оно што ће се, у будућности, дешавати због ње. Немогуће је било не имати асоцијативни низ који нас је опет и по ко зна који пут узнемирујуће вратио у деведесете, право у слике силе и насиља на овоземаљским територијама, у име „небеских тема“. Као онда... Остаће за историју прича о томе како се ових дана на Цетињу хеликоптерима, гуменим мецима, сузавцем и панцирима стизало до светиња. Призор који би у сваком здраво организованом друштву морао бити незамислив. Узнемирујућа је чињеница, и њу би коначно требало признати, да септембра 2021. ни Црна Гора ни Србија нису „здраве“ државе – јер нису, наиме, издржале доследну догматску паљбу и индоктринацију (окамењеним идеолошким матрицама) идеолога српског јединства и српског света. У агонијама које обје државе, и Србија и Црна Гора, проживљавају, свака на свој начин и у којима су њихови свјеснији грађани истовремено и њихови таоци, чини се да једино што, post festum можемо, јесте упорно одгонетање свих до сада понуђених политичких фарси и упорно препознавање политичких фарисеја којима је до интереса грађана стало таман толико колико може да стане у неколико вишедеценијских сачуваних политикантско-утилитарно-хушкачких флоскула о вјечно угроженом Народу и његовој борби и праву на свете територије. Могу се грађани по сопственој вољи опредијелити за неки од бројних синонима који се у жаргону користе за оно што називамо фарсичним догађањем, битно је само да их, макар се то и не догодило онда када је требало, препознају. Тај лавиринт синонима могао би уједно послужити и као семантички путоказ и оријентир, као одговор на питање у чему смо се заправо затекли: у лакрдији, шареној лажи, шаради, подвали, ујдурми, демагогији, смијурији, обмани, рашомонијади, траги-

ОДЛАЗАК НАКОН УСTОЛИЧЕЊА

НИЈЕ, МЕЂУТИМ, ЛАКО У ПРАВИ ЧАС ПРЕПОЗНАТИ ФАРИСЕЈЕ. КАКО У ПРОЛИФЕРАЦИЈИ ПРИЧА О ЧОВЈЕКОЉУБЉУ, МИЛОСРЂУ, ПРАВДИ, ПРАШТАЊУ И МИРОТВОРЕЊУ РАЗДВОЈИТИ ИСТИНУ ОД ЛАЖИ, РЕАЛНОСТ ОД ФАРСЕ? МОЖДА ЈЕ НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ МЕТОД ПРЕПОЗНАВАЊА УПРАВО ОНАЈ НА КОЈИ, ИЗВАН НАУЧНИХ ТЕОРИЈА, УПУЋУЈЕ НОВОЗАВЈЕТНА ПАРАДИГМА: „ПОЗНАЋЕТЕ ИХ ПО ДЕЛИМА ЊИХОВИМ“ комедији, травестији, замјени теза, подметачини, гротесци, лажи, мимикрији, политикантској провокацији, фатаморгани, или, можда најједноставније, политичкој свињарији? Уколико је садашњост фрустрирајуће нечитљива увијек се можемо вратити познатим политичким теоријама. Према Карлу Поперу, један од основних ставова идеологија тоталитаризама јесте истицање разлике између грађанске моралности и историјске одговорности државе, којој су, у циљу остваривања и очувања „виших“ интереса и моћи, дозвољени сваковрсна пропаганда и извртање истине. Етичка мјерила су овдје супституисана вјештином обмањивања: „Ако је лаж била успјешна, онда то није била лаж, пошто људи нису били обманути с обзиром на њихов суштин-

ски циљ“. У овом смислу Попер дефинише и фашистичко обраћање масама као обраћање ирационалном: „Фашистичко обраћање ’људској природи’ је обраћање нашим страстима, нашим колективистичким мистичким потребама, ’непознатом човјеку’“. Указивање на повезаности између масовне психологије фашизма и метафизичко-мистичко-ирационалног мишљења и вјеровања у божанско послање Вође налазимо и код Вилхелма Рајха: „За структуру је фашиста карактеристично метафизичко мишљење, побожност, подређеност апстрактним етичким идеалима и вјера у божанско посланство ’вође’“. Према Рајху, овакви „темељни потези“ у мишљењу повезани су са „дубљим слојем“ који је одређен изразитом ауторитативном

везаношћу за нацију и идеал вође: „Вјера у људе рођене да господују постаје покретном опругом везаности националсоцијалистичких маса уз ’вођу’, а постаје и психологијском подлогом властитог добровољног уврштавања међу сљедбенике“. Ову масу сљедбеника Хана Арент је, дефинишући изворе тоталитаризма, видјела као међусобно стопљене људске агрегате без својстава који постају идеално оруђе режима и који тако амалгамисани творе нешто попут гигантског колективног тијела: „Као потпуна опречност диференцираној структури каква је народ, маса се“, по Хани Арент, „лако продаје утицају власти која предузима да једногласност изгради стапањем гомила из којих мора да буде одстрањена свака димензија заједништва“. Хана Арент упућује

и на чињеницу да тоталитарна власт, без обзира на специфичну политичку традицију или посебан духовни извор своје идеологије, класе увијек претвара у масе, замјењује партијски систем не једнопартијском диктатуром него масовним покретом, помјера тежиште моћи са војске на полицију а у спољној политици јасно стреми доминацији. Тотални терор, као незаобилазни и примарни супстрат тоталитарне власти „збијајући људе... уништава простор између њих“ те се не може рећи „да тоталитарна власт просто ограничава појединачне слободе или укида суштинске слободе (...)“ него да она уништава најважнији предуслов слободе „а то је просто могућност кретања, која се не може остварити без простора“. Није, међутим, лако у прави час препознати фарисеје. Како у пролиферацији прича о човјекољубљу, милосрђу, правди, праштању и миротворењу раздвојити истину од лажи, реалност од фарсе? Можда је најједноставнији метод препознавања управо онај на који, изван научних теорија, упућује новозавјетна парадигма: „Познаћете их по делима њиховим“. 

2

Б

ило је неколико добрих слика и прилика Црне Горе приликом устоличења Јоаникија. Ове су биле доминантне. Храм у Подгорици у тоталу а у предњем плану с лијеве стране слика Св. Саве која нам је дошла главе. Сва династија Петровић у позадини у другом плану и мејк-ап издању. У тв кадру, такође у предњем плану, дан уочи устоличења Јоаникија, министар капиталних инвестиција Црне Горе М. Бојанић. Приступио је да подржи капиталну издају Црне Горе из првог реда. Понеким Љешњанима то иде за руком ка’да су из Куча а не из једне од четири Нахије које су твориле и створиле Црну Гору. Прије стотињак година, у вријеме Божићног устанка, једном његовом презимењаку (објавио акад. Нико Мартиновић а поновио Ј. Брковић) иśекли су језик на фете, ка краставац за салату, јер је скривао комите. Остао је без језика, али не без гласа за Црну Гору. Његов не далеки потомак (не дај боже род?) с́едником у првом реду исплазио је језик својој Црној Гори. (Плажење је, иначе, особина недораслих и инфериорних). Протекла власт, као и текућа, с избјеглицама и издајицама девастирала је 30 година Црну Гору. Знало се још давно која је ура, али и да ће та УРА доћи. Морала је доћи кад одавно знамо и причамо... да на крају мора да испадне тако већ никако. Оних година, које сад избијају на нос, она власт је неком обогаћеном несоју избјеглици, допуштила да девастира и Иванова корита, мјесто историјске Народне скупштине из доба Вла-

ТУ СМО…

ДУГЕ ЦИЈЕВИ И ПАНЦИЈЕРИ SLOBODNARIJEC.NET

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

11. септембар 2021.

НАРОДНА СКУПШТИНА ПРЕД ЦЕТИЊСКИМ МАНАСТОРОМ: Што нас купиш кад зборити нећеш...!

дике Данила и Горског вијенца. ‚90-их је тај несој-избјеглица уз помоћ домаћих обогаћених несоја, подигао импровизоване и кич бисте династије Петровића. Поставио их је у поретку ,,кола српских сестара“ и близу шуме да лакше стркну у четнике кад дође моменат за то. Ето их сад иза храма у ПГ на вјечној четничкој стражи, јер је увозни Србин, на мјесту Црногорске скупштине под Ловћеном, утемељио убјегличко српство. Дакле, ,,српски

свет“ као слет играју се по Црној Гори на црна јата а кренули су благовремено у зла доба и времена, испод Ловћена. Како је данашњи србо-владика Јао-никије ушао на Цетиње, тако су ушли Срби 1918. па Италијани у 1941. с том разликом што су они били странци, а ово су домаћи издајници под безбједносном логистиком домаћих издајника, полиције. Кад се то десило црногорској држави ‚918. а други пут раздржављеној

Црној Гори ‚941. избио је устанак. У првом су изгинули Црногорци, а у другом су изгинули и окупатор и домаћи издајници и... Срби би у својој ласцивној доскочици рекли... И опет ће ако буде среће. Може неко од ових владалачких ћутука, аутора овог текста, због оваквих ,,хушкачких“ асоцијација позвати на одговорност, али српске нарцисоидне паралеле из повијести су неопходне и неизбјежне. Чак то и прижељкујем

КАКО ЈЕ ДАНАШЊИ СРБОВЛАДИКА ЈАО-НИКИЈЕ УШАО НА ЦЕТИЊЕ, ТАКО СУ УШЛИ СРБИ 1918. ПА ИТАЛИЈАНИ 1941. С ТОМ РАЗЛИКОМ ШТО СУ ОНИ БИЛИ СТРАНЦИ, А ОВО СУ ДОМАЋИ ИЗДАЈНИЦИ ПОД БЕЗБЈЕДНОСНОМ ЛОГИСТИКОМ ДОМАЋИХ ИЗДАЈНИКА, ПОЛИЦИЈЕ. КАД СЕ ТО ДЕСИЛО ЦРНОГОРСКОЈ ДРЖАВИ ’918. А ДРУГИ ПУТ РАЗДРЖАВЉЕНОЈ ЦРНОЈ ГОРИ ’941. ИЗБИО ЈЕ УСТАНАК да их пред судом, а у име народа, прозовем издајницима најгорег соја и туђег кроја. Онај ваздушни мост са Румије из 1995. морао је једнога дана докучити ‚другу’ обалу под Ловћеном. Ко то није знао и препознао не заслужује да управља Црном Гором. На том испиту пали су сви савјетници и академици и сви универзитетски посленици од те струке и странке. Све их је постављала власт или у најмању руку промовисала. Један од кључних савјетника из врха власти (која је сад на дну) је пред лањске изборе ауторитативно рекао како ће све то ,,бити добро“. Не знам ђе је сада, али сам сигуран да му није добро у глави. Заглавио је у незнању, а још више у наразумијевању политичке историје на овим просторима. Тај предаје на универзитету а нека импровизована предавања држа је и политичарима ‚a la kart’. Кад су тај сервирани ‚специјалитет куће’ покушали исповраћали су и џигерице. Па ћу се

О ПОДЈЕЛАМА И ВЛАДАЊУ

НОВО СРЕДЊОВЈЕКОВЉЕ Р

ијеч је француска. Farce је лакрдија, шаљива игра ниске комике. Лакомислена и вулгарна комедија. У пренесеном смислу значи шаљив, непристојан испад. Имате ли осјећај да живимо вријеме у којем је фарса правило политичке игре а поимање, одмјереност, једноставност, одлучност, јасноћа, само заостали реликвијар неких других времена? И да је актуална сцена права лакрдија и папрена шала, с грубим, драстичним и јефтиним хумором постала правило? Личи ли вам сувремени политички живот у Црној Гори на средњовјековна црквена приказања, а монотонија његова опетовања на наивне и отужне библијске и хагиографске сцене? Није ли тематика црквених ходочашћа заправо нешто што се, ниоткуд позвано, наметнуло црногорској сувремености 21. вијека? Прозирност којом црква, и то она која се позива на тисућљетно сербско присуство у Црној Гори, манипулира народом, више је него очита. Никакве друге конфесије она не подноси нити уважава. Инструментализирајући вјерске осјећаје - иако не знам како сувремени вјерник поима и осјећа божје присуство, осим као црквом посредовано небеско посланство на Земљи - православље СПЦ у Црној Гори на врло груб начин господари не само земаљским него и духовним

насљеђем Црногораца. Она их, на уста дневне политике, најприје негира као национални ентитет. Они тако нису ништа друго него „браћа у Христу“ с већим и по њиховим пројекцијама in spe већинским народом, Србима. Нитко од Срба у Црној Гори не може рећи да су његова права угрожена, неиспуњена, упитна или потискивана. Напротив, у односу на припаднике других народа, њихова су грађанска и национална, вјерска и индивидуална, радна, мировинска, власничка и уставна права више него реализирана и гарантирана. Јесу ли то уједно и слабости црногорске политике? Јесу ли и други народносни припадници у истој позицији? Што је с црногорским Албанцима, Ромима, Бошњацима, Хрватима? Имају ли они једнако, пропорционално учешће у извршној, законодавној и судској власти? Будимо поштени, мањинци су најчешће заставица, да не кажем смоквин лист на тијелу службене политике. Нису ли и Србија и Црна Гора у томе огледни примјери у регији? Имају ли мањинци ресоре или само покривају мања или већа очекивања европских политика? Нису ли мјесто предсједнице Владе Србије или потпредсједника Владе Црне Горе уједно илустративни примјери

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ПОДСЈЕЋА НА ДОГАЂАЊЕ НАРОДА ИЗ 90-ИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВИЈЕКА. ПАЛИ ОПАСНЕ ВАТРЕ НЕТРПЕЉИВОСТИ. ИЗЛАЖЕ СВОЈУ ПОЛИТИЧКУ ДИКЦИЈУ УЛИЦИ, КАО ШТО МЛАДЕ ЉУДЕ ИЗРУЧУЈЕ ТРОТОАРИМА, ТРГОВИМА, СКУПОВИМА, НЕМИРИМА. СВЈЕСНО УНИШТАВА СЛОБОДАРСКИ ДУХ ЦРНОГОРСТВА. РАЧУНА С ТИМЕ ДА ЋЕ ПРИЗИВАЊЕ ИКОНОГРАФИЈЕ ЦРКВЕ УВЕСТИ НОВИ РАДИКАЛИСТИЧКИ ГОВОР МРЖЊЕ МЕЂУ СТАНОВНИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ

БОРБА

како народносна припадност не значи и политичку различност? Обоје су унисони присташе политика које су у својој основи недемократске и клери-

калне. Ни у једној ни у другој службеној политици не видим мјеста толеранцији, посебно не вјерској. Искључива и плутократска, медиокритетска и

партитократска, власт употребљава вјеру. Поставља на сцену ново средњовјековље. Подсјећа на догађање народа из 90-их година прошлог вијека. Пали опасне ватре нетрпељивости. Излаже своју политичку дикцију улици, као што младе људе изручује тротоарима, трговима, скуповима, немирима. Свјесно уништава слободарски дух црногорства. Рачуна с тиме да ће призивање иконографије цркве увести нови радикалистички говор мржње међу становнике Црне Горе. Неколико дана раније него ће се устоличити митрополит и десетак дана прије него ће изаћи нови Култ пишем овај текст. Нитко не може бити пророк и знати какав ће се сценариј одиграти на Цетињу. Крајње је неукусно што власт, и црквена и свјетовна, одбија сугестије да се тај чин обави негдје другдје. Не у зјеници црногорства, Цетињском манастиру. Јасно поручују тиме да Црна Гора није своја него њихова. Теократска, атавистична, архаична и регресивна. Свакоме је јасно да се тиме свјесно, тенденциозно и непромишљено изазивају напетости, етничке и етичке. Црногорци и црногорски грађани који се сматрају Србима бојим се да ће пасти у замку све већег међусобног раздора. Коме то одговара? Није ли на дјелу стара римска девиза: Divide et impera, Подијели па владај. Уосталом, зашто се у само годину дана нове власти физиономија Црне Горе изобличила из модерне у клерикалну државу? Како су толики млади људи по-

3

11. септембар 2021.

сад подупријети једним изумрлим епским пјесником из прошлог вијека који је понародски слабе ‚учитеље’ овако сатирисао: ,,Шта ће рећи јадни ђаци куку мајци, када виде професоре како пишу и говоре?“ Углавном, Црна Гора се примакла оној категорији која се и у региону и од Европе (над)гледа као сироче: ,,Сирак тужни без иђе икога... Племе моје сном мртвијем спава... Суза моја нема родитеља...“ Да има и старатеља, било би донекле утјешно, али независној држави нема утјехе... Па опет да се помогнемо Његошем кад је већ све, залуду, река о нама. Он каже за Црну Гору Владике Данила да је и ,,без надзиратеља“... и тако наредна три вијека без лијека! Стално на боловању. Успавали су је незналице на сваком мјесту, кораку и нивоу. Црногорској оскудној и убогој интелигенцији од Универзитета до академије ЦАНУ, ближа је романтичарско перверзна порука, без икаквог утемељења у стварности. ,,Онамо ‚намо за брда она...“ него овамо за брда ова кад их већ имамо напретек. Ајмо још једном да парафразирамо и мало коригујемо Његоша... Незнање је цар зла свакојега па стога и не треба дужити кад знамо да смо на краткој стази до (без)циља који је препознатљив одавно. Препуштили смо се, добре воље, онима за које сам записао у своју књигу утисака ,,Прчизми“: ,,Тако је како је. Што виши примитивац то већи Србин.“ Окупирани смо изнутра од тих.

P.S. Али бити на крају у праву једнако је као и бити на почетку у криву. М.Р.Ш. 

стали преко ноћи вјерски фанатици? Запажам све жешће подизање напетости око устоличења на црквено владарско пријестоље у Цетињском манастиру. Горке и оптужујуће ријечи чују се с обје стране политичке сцене. Опозиција у парламенту не присуствује сједницама. Иако примају више него пристојне плаће заступника. Мала Црна Гора трпи многоструку кризу: пандемијску, економску, политичку. Од устоличења нове власти врше се чистке на свим разинама управљања. Мафија и корупција узурпирају црногорско друштво и државу. Легитимна црквена мафија, паралелна власт у Црној Гори, ликује и доминира духовним животом земље. Осим ријетких изнимака и једне друштвене групе, интелектуалци и академици шуте. Питам се, није ли све само добро уиграна, договорена фарса, пуна грубих шала и обрата, у којој карикатуралност ситуације и искривљено виђење свијета не може надомјестити ни освједочена храброст грађана Црне Горе? Да се вјешто дистанцирају од патетичних политичких губитника и крену својим путем оштроумних, смјелих, разборитих људи. Који ће на трагу својих много тежих повијесних тренутака знати рећи не. И изабрати отпор потирању и негирању. Уосталом, коме би требала Црна Гора претворена у радикалистичку, десничарску, ортодоксну покрајину, исцрпљену борбом између иконодула, иконопоклоника и иконокласта, непоштоватеља икона? И зар се све што вриједи у црногорској стварности заиста свело на икономанију? Црногорци, не љубите ланце, поручује давни ехо најпознатијег владике. 

МАРА БАБОВИЋ

У ИМЕ ИМАГИНАРНОГ КОЛЕКТИВНОГ

СРПСКИ СВЕТ

ДОЧЕК ПОРФИРИЈА ИСПРЕД ХРАМА ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ПОДГОРИЦИ

СВОЈЕ НЕ ДАМО, ТУЂЕ НЕЋЕМО, АЛИ ОКРЕНИ-ОБРНИ, НА КРАЈУ, СВЕ ЈЕ ИПАК НАШЕ. НИЈЕ ЧУДО ДА ЈЕ КЛЕПТОКРАТИЈА МАЈКА СВИХ СРПСКИХ ПОЛИТИЧКИХ СИСТЕМА И ТАЈНИ САДРЖАЈ, ФИЛ И ПУЊЕЊЕ СВИХ, ИНАЧЕ, ИДЕОЛОШКИ ДИЈАМЕТРАЛНО СУПРОТНИХ СРПСКИХ ДРЖАВА

РАЈКО РАДОВИЋ

Ц

рногорци су нам забили нож у леђа - као гром из ведра неба ће Велизар, наставник српског језика који то баш и није. Из накнадног разговора, схватам то да он, заправо, ради у некој кладионици близу Рашке зато што других веза за запослење није имао. Како су то Црногорци Србима забили нож у леђа? питам га помало лењо док заједно испијамо јутарњу кафу, јер одговор и онако унапред знам. То ће бити, слутим, она стандардна реплика свих Срба који нису сасвим сами и онда када су као Велизар самцити да самцитији не могу бити и који себе онда вазда доживљавају у првом лицу множине, не једнине. Они који наступају као „ми“ не као „ја“, и као „наши“ од ми, односно оно екстра „ми“ као више и од нас самих и од оног ми у чисто граматичком смислу, они „ми“ као виши род и број и крв, српски народ и Срби по вокацији када другог посла и тако нема, износе личне ставове у име имагинарног колектива са нарочитим ауторитетом у гласу. „Па видиш шта су нам те комите радиле по Цетињу. Руше нам, бре, ограде манастира, блокирају нам град. Ето! А признали су и Косово.“ без даха ће Велизар, а нека луда тама му мрачи плаве очи док се слади ратлуком. Шећер и бес, иду, примећујем заједно као уље и ватра код национално острашћених појединаца као он. Али, онда му неки очерупани голуб, рашки локалац, неко пернато страшило у ниском лету изнад вароши, које за собом изгледа вуче кишне облаке, испусти позамшан падобран птичијег измета право на кравату јарко црвене боје и Велизар занеми, блед као флека коју му је летећи пацов оставио на поклон у пролазу. Док му чачкалица од ратлука још виси из угла усана, он гледа пут неба а само, изгледа, види додатне

слојеве свесрпске неправде у облацима и настајању. И одједном човек схвати да је код Срба задојених клицом национализма, и оних Срба, који као Велизар, говоре само и ексклузивно српски да би их цео свет разумео, појам „издаје“, заправо, у дослуху са неком алотропском модификацијом фарсе али у оном изворном, латинском смислу те речи. Латински појам farcire означава „пуњење“, односно трпање комичног материјала као неке врсте ad hoc фила између других важнијих, драмских садржаја. У средњем веку фарса је у Француској била комични предах између религиозних сцена литургијске драме. Али код нас је фарса задобила, на почетку 21. века, свенародну, политичку димензију. Фарса више није фил, већ је фил постао сваки други садржај, тесто ствари, основа свега и коначно исходиште свих других, привидно дубљих драма и истина. И док чисти птичији измет размазујући га, у ствари, још горе по кравати и карираном столњаку Велизар као да осећа, одједном, потребу да се правда: „Пази, нисам ја нацош, нисам фашиста, нисам чак ни четник. Ја сам националиста. Не дам своје, туђе нећу!“ Док то говори седа на сопствени кишобран и ломи га на пола. За тренутак апсурдност новонастале ситуације скоро намеће одређену дозу додатне емпатије за Велизара и док ситна јужно-србијанска киша почиње да сипи и ромиња из сивих облака које је довукао онај куси голуб мешанац, човек скоро пожели да му поверује на реч, да га загрли просто-срдачно, покровитељски и потапше га по рамену спортски. Могу да разумем Велизаров јад, дане у кладионци са тим светлећим бројевима и људима блатњавих ногу и клизавих а крмељивих очију, са лозовима у рукама, и све те утакмице Премијер лигe на екранима, сав тај хир боја и усамљеност која из свега тога неизбежно произилази, изолација, депреси-

ја чак. И схватам ту врсту потребе за идентификацијом са нечим већим од себе, са целом једном нацијом као нечим солиднијим и грандиознијим од себе самог. Али ће онда, напрасно, уча из кладионице, док у једној руци преврће поломљени кишобран, а врховима прстију друге скупља грумење шећера од ратлука размазујући, у ствари, голубији измет још ревносније по столу на моје очи сам себи да скочи у уста. Брзоплето, онако максималистички, као да са посебним гуштом прежвакава већ прежвакане и тиме увелико канибализоване сељачке труизме за недовољно обавештеног дошљака из белог света, каже не само то да су Црногорци Срби већ и да су то и Хрвати који су се само у међувремену покатоличили. Док су Бошњаци богумили који су Срби само им то нико на време није дојавио па су збуњени као стадо оваца залутали у Ислам. Срби су и Словенци и Македонци. Добар део Русина и Руса су Срби само причају неким другим акцентом. А ко су па Власи? Па Срби бре, само преко високе црне траве и без правог образовања. И одједаред Велизаров домаћински шовинизам који туђе неће, а своје не да испада да види трећим оком у свему живом своје монистичко огледало. Своје не дамо, туђе нећемо, али окрени-обрни, на крају, све је ипак наше. Није чудо да је клептократија мајка свих српских политичких система и тајни садржај, фил и пуњење свих, иначе, идеолошки дијаметрално супротних српских држава. Али одједном кроз завесу од кише Велизаров лик, са својом козијом брадицом и млохавим подочњацима, привиђа ми се не више само као лумпенпролетерски просветни радник у свесрпској недођији, већ и као неки чудни дистопијски сељак. Велизар ми се приказује као рурална варијација на тему Агент Смита из филма „Матрикс“ (1999.) у режији, ономад још браће, а сада трансродних се-

стара Лане и Лили Вачауски, агент холограм који свом секантном дигиталношћу улази у друге органске материје, реже тела на пола и настањује их и пуни као образине вирусом своје психопатије, својим кратким спојевима нула и јединица. Али, у том slow motion кишном симулакруму између Велизара и Агента Смита трећи човек, напрасно, избија у први план. Црногорски премијер главом и брадом, не више као Борат већ више као Доктор Долитл из истоименог мјузикла у коме је Рекс Харисон тумачио сеоског, ирског ветеринара који прича са животињама из целог света, башкари се преда мном фино у кишној рашкој кафаници телепортован са Цетиња, где му је остало срце. Овде у мом рашком сну на јави премијер се појављује са круном од трња на глави као Исусу, али и са неким племенским, афричким трофејним прстеном у носу као вуду поглавица. Гледа ме зејтињавим погледом и каже: „Може свако о мени да мисли шта му драго, али нема свако право да прича било шта. А нарочито не ви, Радовићу.“ И видим онда да је црногорски премијер окружен неким чудним јатом гусака. И схватам да те гуске нису тек било какве гуске већ његови партијски гласноговорници, јатаци, телохранитељи и органски цyборг разглас. Те гуске су Кривокапићеви званични мегафони. Чим он нешто зуцне умрежене гуске отворе кљунове и преносе поруке. Визија је, нема шта, као са неке магично-реалистичне слике Фриде Кало, а ја се у рашком магновењу понадам да ће те гуске док је још времена и пре него што бритве буду исукане на Цетињу, док још само комите односе део по део ограде око Цетињског манастира, а само свето здање, изнутра, зли језици кажу, бране неки бивши београдски криминалци преобучени у монахе, на крају испасти оне римске гуске које су престоницу Римског царства спасиле од варвара својим грактањем када то нико није очекивао. 

4

11. септембар 2021.

КАКО ЧИТАТИ КАРИКАТУРАЛНОСТ ЈАНКО ЉУМОВИЋ

Ф

арса у позоришту и фарса у животу. Још један термин који долази из позоришта, настао нимало случајно. Знали су писци и продуценти античког позоришта да је порив пука такав да му треба понудити и нешто што није узвишеност комедије, о трагедији да и не говоримо. Након Аристофана и Плаута, којима је она била тек маргина у њиховом стваралаштву, фарса се конституише као жанр у средњем вијеку. Нијесу све сачуване, али довољан број јесте. Издвојимо једну од најпознатијих сачуваних фарси средњег вијека, Фарсу о адвокату Патлену. Фарса свој живот у позоришту наставља до данашњег дана, преко стапања са комедијом интриге или комедијом апсурда. Након позоришта успјешно је наставила и наставља свој живот у другим медијима, филму или телевизији. Толико успјешно живи, да је постала сам живот. Фарсичан живот. Ако само на основу једног елемента фарсе у позоришту, а то је тјелесно истицање лика и глумца, закорачимо у ствар-

УСПЈЕСИ БОЛЕСНИКА

ког живота као самог привидног (јер не-трагичног) живота.

КУЛТУРА ЕКРАНА НИЈЕ СПРИЈЕЧИЛА НОВЕ ФАРСИЧНЕ ПОЛИТИЧАРЕ ДА ДОБИЈАЈУ ИЗБОРЕ И ОСВАЈАЈУ ВЛАСТ. ШТО ФАРСИЧНИЈЕ, КАРИКАТУРАЛНИЈЕ, БАНАЛНИЈЕ ТО ВИШЕ ИЗГЛЕДА ГОДЕ ПУКУ. И КАО ШТО ИСТОРИЈА СВЈЕДОЧИ, ЊИХОВА ПОЈАВНОСТ НОСИ ВИСОКЕ РИЗИКЕ ПО ДРУШТВО. ОПАСНОСТ ЗА ДРУШТВО НЕЗАВИСНО ОД СТЕПЕНА ЊЕГОВЕ КУЛТУРЕ, ЊЕГОВИХ УМОВА… ност или тјелесност историјских личности, није тешко доћи до личности XX вијека које су својом појавом биле чиста фарса. Мусолини и Хитлер. Данас, након свега што је учинак лидера фашизма, читамо фарсично и њихов говор тијела. Неки истраживачи истичу да је тајна њиховог успјеха што су дошли на власт прије доба телевизије и њене масовне употребе. Да су били доступни и видљиви на тај начин, сматрају одређени теоретичари, можда и не би били у прилици да ураде све оно што су урадили. Плијенили су јавност својим запаљивим говорима путем радија, јавност је читала њихове прогласе, књиге. Посљедица је била прогресија Мусолинија и Хитлера, настајале су хиљаде и хиљаде малих Мусолинија и ма-

лих Хитлера. Масе су клицале и слиједиле вође. Упркос фарсичности или карикатуралности њихове појаве. Таква теорија је упитна, јер култура екрана није спријечила нове фарсичне политичаре да добијају изборе и освајају власт. Што фарсичније, карикатуралније, баналније то више изгледа годе пуку. И као што историја свједочи, њихова појавност носи високе ризике по друштво. Опасност за друштво независно од степена његове културе, његових умова, како то свједочи Њемачка у доба Трећег рајха. Фарсичан болесник који је покренуо фабрике смрти и Други свјетски рат. И када се великима може десити слом вриједности и тотална деструкција, како је тек лако унутар

малих доћи до живота у агонији. Знају то добро народи и народности бивше Југославије и њихове елите горе од руље, како је то давно Мирко Ковач објаснио у истоименој књизи есеја. Фарсичност овдашњих политичара је утолико наглашенија, јер су производ духа паланке, онога духа паланке у коме тешко успијева и појам трагичности. Радомир Константиновић то бриљантно објашњава: Трагедија до које ту, у одбијању трагедије, долази дух паланке, јесте трагедија ван-трагичности или трагедија нестварности, трагедија празнине до које се стиже у име ,,трезвености“, која хоће да зна шта је стварно а шта илузорно и која, одбијајући илузију и са њоме трагедију, а у име стварности, проналази ову произвољност вештач-

Свједочимо и даље одбијање трагедије, баш као и трагедију празнине до које се стиже у име ,,трезвености“. Каква фарса од црногорске политике и њеног прожимања унутар великосрпске. При томе је Дара из Смоковца најмање фарсична, јер њен дизајн припада трицама и кучинама патриотских игара деведесетих година XX вијека и транзиције која траје до данашњих дана. Баш како слично гласи поднаслов драме Отпад Љубомира Ђурковића, ваљда се још неко сјећа представе. Фарса тако постаје мјера политике и живота. Или како проговара Игуман Стефан у Горском вијенцу: Све се човјек брука са човјеком: /Гледа мајмун себе у зрцало! Данашње зрцало је екран мобилног телефона који не испуштамо из руку да бисмо били у току са текстом, звуком и сликом многобројних што имају штошта рећи, лишени сваке бруке и срамоте. Галерија опасних ликова, лајкова и коментара пуних мржње. Фарса, која изван позоришта нимало није смијешна. 

Црта Јована Мугоша

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ НАДА БУКИЛИЋ

В

уче се овај спори септембар и као багљиво теле повлачи ногу за ногом кроз блато плићака. Какав мјесец!? Од самог почетка досадан! Нема великих дешавања, чак ни народ да се деси; нема ничег посебног, ничег новог или необичног – све опет и поново исто! Досадно, мој Ристо! Празни дани за људе, али и за сироту и збуњену униформисану чељад, још празнији за врсне историчаре, чемер и јад за врле академике. Што год да учине, напишу, створе!

– све као да су из стогодишњих записа преписали... Нимало маште овај мјесец нема. Нема ничег што би мисли окупило на једном мјесту. Све је старо: и лишће и хеликоптери, и нова моралност и нова нормалност, и нови млади и нови лијепи и нови паметни... Мисли зује као изгубљене пчеле, док очи трагају за новошћу на познатим лицима (макар да је нека маска цвјетног дезена); у ходу хватам ухом хук ћукова из грана црног дрвећа и кроз засторе досаде вирим и тражим рјечне брзаке... Дајте било што, било што ново! Ничег нема. Или то ја, због околног плићака, не видим ништа... Зато се предајем тв каналима. Тражим живот на екрану. Трагам за старим, добрим новотаријама. За новим филмовима о старим епохама. Може тема из XVI вијека (дјелује ми баш свјеже), може и из XVIII (парфем-писма, пресовани цвјетић, еротика...), може и нешто из средине XX: партизани... савезници... Рајх... спашавање редова... Камбоџа... – ултра-ново! А онда почну ови талибани... и опет исто... Досадно. Зато сам се „закачила“ за документарце: Земља као планета животиња, Земља као планета биља и амеба, Земља као љепотица која се полако топи и одоздо и одозго... Земља док је још округла, јер, чини се, изравнаће је... Највише ми се свиђају документарци о животињама. Препоручујем, иако ме помало нервирају претенциозни сценарији.

ИСТО

ПРИЈЕ ЋЕ СЕ ЗЕМЉА ИСТОПИТИ НЕГО ШТО ЋЕ ЕВОЛУЦИЈА ОБАВИТИ ЗАПОЧЕТО! Оно као: аутор зна што мисли животињка? ‚Ајде? Или сам ја пресумњичава и неповјерљива због овог плићака. Углавном – свашта научих о пингвинима! О лавовима и змијама. Импресивни су. Нпр. лав у сјенци богате крошње мирно лежи и с времена на вријеме лијено зијевне – чека да му се муве скину са успаваних окица и лавићи размакну од њега, па да на миру поручки оно што му лавица донесе! Нико не једе док се он не засити!? Краљ! А онда, негдје 7. или 8., можда и 9. овога мјесеца господњег, налетјех на филм о шимпанзама! То је већ нешто између хигијенских навика XVI вијека и романтике XVIII, уз натрунке XX... Дакле: шимпанзе! Симпатични, весели, скакутави, за игру – како веле Васојевићи – располо-

жни, трче, скачу, беру воћкице, отимају једни другима лишће и гранчице, бишту се међусобно, чешкају и мазе. Искезе се један на другога, попну на дрвеће, па опет скоче на било кога, завриште, захуктају се, загаламе, да ти је милина гледати ту дивоту. Са достојанствене раздаљине посматра их повелик делија. Одмах му се види да је битан. И посебно расположан. Алфа мужјак! То му, ваљда, дође као први међу једнакима. Он надгледа, пази на све, умирује неваспитану младеж, а очима хвата погледе свих осталих. Као да им мисли лови. Дрвеће је пуно лијана, мајмунчићи се на њима љуљају лијево-десно; пуно је и разнобојног воћа које нестаје у устима вриједних берача за неколико секунди; и трава је пови-

сока, и жбуње богато: да женка очисти крзна своје дјечице, да се другарице међусобно ишчешу, да се мужјаци надмећу ко ће убрати већу грану, а ко брже скочити са једног жбуна на други. Док алфа мужјак све то гордо и са пажњом и даље прати. Вријеме тако пролази у изобиљу и животним радостима. Лијепо је гледат’ срећне шимпанзе. Вјероватно и алфа мужјак у томе ужива, ма колико се правио важан. Али, сунце је све јаче и јаче. Из дана у дан, земља се исушује, трава жути, дрвеће се разголићава, понестаје воћкица, а и воде је све мање. На концу настаје права суша. Одједном, из оног рајски богатог и зеленог окружења, мајмуни западају у очај несташице свега и свачега. Једва да мрава има. Алфа мужјак је забринут. Толико њих зависи од његове памети. Ђе је храна? Кад ће сунце минут’? Ђе је киша? Да ли да се пружи на нову територију. Гледа горе, па у поданике, па опет горе. А отуд га притиска врело, жуто небо. Алфа мужјаку је све теже. Опет лови мисли осталих – зна да ће безводна не-

воља кроз коју пролази његово племе о јаду и њега забавити. Па склизне са дрвета и приближи се једном од старијих шимпанзи. Овај га благонаклоно гледа и њежно помази. Саосјећа. Алфа мужјак му се посвећује: чешка га, па га биште... чак му и једну још зелену гранчицу поклања... Дирљива сцена сабораца. Касније ће обићи још неколико сличних мужјака, а све зато што му требају за одбрану трона. Јер, један од мужјака, један од оних вазда згоднијих и шармантнијих шимпанзи, спреман је за борбу. Хоће он на трон! Сви су гладни, уморни од жеге, нервозни, забринути због тога неба које их је заборавило и ништа им одозго не просипа, а он је као рођен да све то промијени! И кишу да дозове, ако да срећа јуначка... Кад је већ добра половина филма прошла и нарасле сцене очаја, изгубила сам основну нит и више нијесам могла концентрисано пратити та мајмунска посла... У сваком случају, побише се усред оне прашинчине, загаламише, замахаше свим и свачим; удри отуд, удри одонут, падни, устани, заврти се, оклизни... И таман пред расплетом одсудне битке, пуче небо, расцијепи се напола, и суну киша као да ју је бог први пут створио. Обрадоваше се и бијени и пребијени, и јачи и најјачи, и младо и старо. Сви! И сви расположни зинуше у небо. Ууух. Опет исто. Знао је сценариста што треба снимати. Јер, чим је рај озеленио и прво воће зарумењело, шимпанзе ударише у игру и биштање, баш као да ништа било није. И није. Ево стотина година, ево хиљада, ево све вријеме Земљино. Оно што ми је донекле разбило досаду јесте сами крај документарца: сва фрка, надгледање, бечање у небо, додворавање супарницима, борба, батине...

– све бјеше због шармантне, замамне женке! Па, ето, док не изравнају Земљу у плочу или, бар, док мајмуни не науче гледати у календар а не у небо, трајаће та замамност... Слабашна разонода у плићаку. 

5

11. септембар 2021.

Б

оже, колико су великодостојници данашње Српске православне цркве, што у Подгорици, што на Цетињу, четвртог и петог септембра текуће године, у својој упадљивој благоглагољивости надробили глупости од којих и небо плаче? Башка што се ни у чему не поклапају први човјек СПЦ патријарх Порфирије и његов тобоже фаворизовани новопостављени митрополит „црногорски“ на Цетињу, убоги Јоаникије. Док колико-толико образованији и политички опрезнији Порфирије ни једном у својим до зла бога дугим монотоним литанијама није поменуо осмовјековно постојање СПЦ у Црној Гори, хипер незнавени Јоаникије, без трунке смисла за политику, а додуше ни за цркву, бескрајно дроби о Зетској митрополији, коју је као основао Свети Сава, чији континуитет наводно у Црној Гори траје до данас? Но, да не гријешимо душу, оба великодостојника СПЦ, тобоже с дубоким поштовањем помињу Његоша или трон Светог Петра Цетињског, заборављајући ноторну чињеницу да тиме очигледно негирају осмовјековни континуитет Српске православне цркве у Црној Гори. Само помињање двојице најугледнијих историјских митрополита и владара Црне Горе, Петра Првог и Петра Другог, до краја руши омиљену великосрпску теорију о осмовјековном трајању Српске православне цркве у Црној Гори. Заиста је тешко доказати да су Петар I и Петар II великодостојници баш Српске православне цркве, а не своје аутокефалне, дакле до краја независне Црногорске. Никога, уосталом, нијесу питали кад су стварали, бранили и коначно створили независну државу Црну Гору. Мислите ли да ли је икоме од оних бројних вјерника СПЦ, који су свечано дочекали патријарха

ЛАЖИ И АУТЕНТИЧНИ ФАШИЗАМ

СИЛЕЏИЈСКО УСТОЛИЧЕЊЕ ТОБОЖЊЕГ МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ, ФОЛКЛОРНО НЕОБРАЗОВАНЕ И ПРИМИТИВНЕ ОСОБЕ, ЈОАНИКИЈА, ПОКАЗАЛО ЈЕ ДУБОКУ ПРОВАЛИЈУ ИЗМЕЂУ СПЦ И ДАНАС ПОТЛАЧЕНЕ ЦРНЕ ГОРЕ. ДА ЛИ ЋЕ ТОБОЖЕ СВЕТОСАВСКА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА КОНАЧНО УСПЈЕТИ ДА ИЗАЗОВЕ ГРАЂАНСКИ РАТ У ЦРНОЈ ГОРИ, НА ЧЕМУ СВАКОДНЕВНО И ДОСЉЕДНО ИНСИСТИРА, УВЈЕРИЋЕМО СЕ БРЖЕ НЕГО ШТО СЕ МИСЛИ? Порфирија, пред новосаграђеним Амфилохијевим величанственим храмом у Подгорици, икоме ишта јасно од овога што смо горе набројали? Нема говора! Њима, на жалост, онако заслијепљеним, можете, боже ми опрости, поручити из Београда да треба јести говна, јер то помаже стварању „српског света“, а да ријетки одбију толики степен послушности. Да не говоримо да би се један број њих сладострасно и поносно гушио залогајем којим се коначно доказује високи степен вјерности! Њима је као и Андрији Мандићу, или његовом зетском компањону Кнежевићу, баш све свето што долази из Србије. Дакле, не само паре! Коначно, патријарх Порфирије има везе са избором Јоаникија за митрополита таман толико колико була с гаћама. Јоаникије је Вучићев избор, тачно као и сам патријарх Порфирије. Све би то било бар донекле у реду, јер се одвија у оквирима Српске цркве и српске државе, да Србија, односно Вучић и његов штаб, нијесу дефинитивно преузели власт и

@crnagoracrnogorcima instagram

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

ИЗДУШКА

ЦРНОГОРАЦ НА ЦЕТИЊУ

над Црном Гором. И то комплетно: војно, политички, вјерски и на сваки други начин. Операцијом насилног устоличења Јоаникија у Цетињском манастиру руководило се из Београда.

Прво уз употребу хеликоптера војске Србије до комплетне команде београдских БИА специјалаца. Због тога је Кривокапић, док се вјеровало да интронизација у Цетињском манастиру

није могућа, упорно понављао да ће је бити, управо у Цетињском манастиру. Зна се, уосталом, ко је добри слуга. А што то данашњим устоличавањем Порфирије оставља убогом Јоаникију? Готово да га је, бар у односу на почившег Амфилохија, оголио као црквеног миша. Не само да у Јоаникијевој титули нема досадашњег звања Архиепископ цетињски, па ни заступник наводног Пећкога трона, него, гле ироније, за Цетињског митрополита нема мјеста чак ни у Светом синоду Београдске патријаршије. Не треба ни мало бринути. Управо због тога Јоаникије ће још понизније служити Београду. Што да не, кад је и данашња држава Црна Гора под Кривокапићем и Абазовићем дефинитивно постигла свој поданички максимум. Коначно, плаше ли се и Кривокапић и Абазовић грађанског рата у Црној Гори кога, ако су имало свјесни, свакодневно дозивају? Откуд толико неспутаног и дјелујућег фашизма у данашњој црногорској стварности? Откуд онолико ничим доказаних кадровских смјена у држави, слично доласку кристалне ноћи и надолазећем фашизму својевремено у Њемачкој? Због чега Кривокапић не смјењује свога министра вањских послова који још није успио да потпуно уништи црногорску дипломатију, или још увијек мази, ваљда мазну четвороручну министрицу која дефинитивно удара ногом у школски систем? Сва Европа, а не мање Америка, јасно виде куд иде црногорски државни брод. Најмање у правцу Европске уније и европских вриједности. А богме ни Америке. Да видимо кад нова дипломатска америчка поставка буквално поломи Кривокапићеву и Абазовићеву кадровску политику у коју НАТО не може имати повјерења. Што би са оним повјерљивим подацима у вези са НАТО-ом? Да ли је секретарица  заиста погријешила?

НА ВЕЛИКА ВРАТА

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

П

о форми, фарса је… и тако даље, и тако више. Разне дефиниције су доступне, тако да нећу злоупотребљавати простор, само ћу додати један детаљ: као међуигра уметала се у средњовјековна религијска приказања, да би се пук (грађанство) релаксирао од озбиљних библијских и хагиографских тема. Свако поређење са садашњом ситуацијом је, наравно, намјерно.

Фарса (коју живимо) вратила се на велика врата. До крајности је оголила однос између прошлости и садашњости, митоманства и реалног, жртве и џелата, истинољубивог и дволичног. Требала би бити кратак весео комад, који у људима изазива здрави смијех и ослобађа позитивну енергију, као и вољу за животом, али... У овом, лоше постављеном ,,пројекту“, непорецива је провалија између највећег дијела публике и сцене, на којој се одиграва свакодневни каламбур, који је више жалостан него смијешан. Истина, може се рећи да је дијалошка форма успостављена у свој, својој пуноћи и разноврсности. Ова фарса, са тенденцијом да постане лоша комедија, унијела је међу нама и нека нова значења, поново отворила стара питања и тиме подстакла дух зачудности – ђе је свему овоме крај!? Култни србијански драмски писац Душан Ковачевић често

ЦРНО-БИЈЕЛА ЗОНА СУМРАКА ОВАЈ ,,СПЕКТАКЛ“ ЈЕ ПРИМЈЕР КОЛЕКТИВНОГ РАДА, МАКСИМАЛНОГ АНГАЖОВАЊА ЦЈЕЛОКУПНОГ АНСАМБЛА, САРАДНИКА (СПОЉНИХ И УНУТРАШЊИХ), ТЕ С ПУНИМ ПРАВОМ МОЖЕ НОСИТИ ЕПИТЕТ ЈЕДНЕ ОД НАЈЛОШИЈИХ ФАРСИ У РЕГИОНУ!

воли да каже и варира – ,,Живот је позориште“, само, ово што гледамо је лоше позориште, са редитељима који су ван земље (државе), анахроним - изанђалим текстом (Гарашанин), полуаматерским глумцима и јако опасним мизансценом. У овој фарси ријетки су моменти задовољства, о здравом смијеху да и не говоримо, више је оних бременитих бригом, да ли ће се десити нешто предвиђено-

непредвиђено. ,,Осуђени“ смо да гледамо, јер се из овог театра не може изаћи. Остаје нам нада да постоје и они који ће у мраку ,,позоришта“ упалити свијетло, и на тај начин прекинути шараду препуну лукавства и вулгарности популизма. Фарсично сликање живота проткано идеолошким, националним и другим предрасудама, успутним ,,кречењем“ историје, увођењем на мала-велика врата, квислиншке ретроградне парадигме, тешко да може бити смијешно и релаксирано. Промјена сцене (чина) је разрада смишљеног провизоријума, препуног противрјечности, лутања па и застрањивања, а све у настојању (силовању) да се успостави ,,бољи поредак“. Заправо, гледамо разур тешко стечених, општеприхваћених вриједности. Наравно, озбиљно се рачуна и на метафизику страха пред неизвјесном будућношћу, под условом да се сви претворе у зечеве и нојеве. У овој фарси-комедији ,,редитељи“ нијесу показали неку посебну инвенцију, ниједан лик

(карактер) није заокружен, можемо рећи да су чак и незанимљиви, али јесу колористични. Глумци упорно траже индикације – инпуте, видно је несналажење у читању и тумачењу текста (код неких). Дакле, у адаптацији текста нема стварања неког новог заплета, нити изненађујућих обрта, које знавена публика већ није виђела (прочитала), али постоји тај ехо нечег суморног. Упорни дисонантни тон који у финалу иде ка занемаривању основних етичких и грађанских норми, а то је, сложит ћете се, промашена фарса. Ипак, ово је подастрта шира слика друштва, у којој видимо представнике различитих ,,контрадикторних“ група и интереса, уједињених у јединствену спрегу, са јасно одређеним циљем а и метом. Интересантно је да се за поједине групе глумаца (играју мале, епизодне улоге), чини као да су ,,залутали“, а заправо они играју за онај дио публикума који се не оптерећује подтекстом или још боље речено - метатекстом. Црна и бије-

ла када се помијешају добија се сива ,,Зона сумрака“. Да би се до краја разумјело ово приказање, потребно је ићи даље, уронити у прошлост, ближу или даљу, скоро па свеједно, и ту пронаћи мјеста одакле поједине dramatis personae црпе инспирације за своје улоге. Потребна је и одређена доза предзнања, јер бисте као гледалац могли наићи на доста потешкоћа, на плану разумијевања комада, тј. фарсе. Говор – реплике које слушамо (а и гледамо), су приближне говору какав постоји у ,,Ћелавој пјевачици“ Ежена Јонескуа – апсолутно је свеједно што се прича, битно је да се одржава привид комуникације, како бисте били под неким видом или обликом притиска, између осталог... Постоје и моменти када поједини глумци у комаду, уђу у улогу до нивоа патологије, импровизују преко мјере улазећи у просторе идеологије и религије, које их у потпуности детерминишу до гротеске. Ово је фарса која у себи садржи кругове обмана, који не престају да се нижу прелазећи из једног лика у други. На крају, овај ,,спектакл“ је примјер колективног рада, максималног ангажовања цјелокупног ансамбла, сарадника (спољних и унутрашњих), те са пуним правом може носити епитет једне од најлошијих фарси у региону! 

6

11. септембар 2021.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ПОЧЕЛА ЈЕ ТРАГЕДИЈА Д

а ли фарсу дефинисати као мањи позоришни комад са грубим шалама, или као догађај у којем се учесници неозбиљно понашају и све вуче на лакрдију, ругло - ствар је вашег избора? И одлука је на вама. Ако кренемо од тога да је позоришни комад и почнемо са костимом - прва опција која вуче на лакрдију је привођење оних који су штампали мајице? Разлика између привођења и хапшења није била прецизно назначена у средствима јавног информисања, и као таква је изазвала коментар хора или широке народне популације различито орјентисане по друштвеним мрежама. Хор обично у драмској традицији, од антике преко Његоша представља глас народа који је сукобљен са гласом разума. Збиља превазилази дефинисање драмских облика јер не постоји унисон хор, постоје два хора, не постоји глас разума... они који са поносом хоће мајице, и они за које су мајице провокација. Фарса је као драмски облик у прошлости била прецизно костимима назначена. Тако да излазимо из историје драмских облика и употребљавам термин догађај. Уз назнаку да нити један од елемената не посједује грубу шалу, јер ту шалу живимо. Ако нико не настрада, можда нам за неких 40 година све ово буде и смијешно. Али кренух од костима, а да би почели прво морамо поставити догађај. Цетињски манастир. Код већ поменутог Негоша, у подразумијевајућем спјеву мјесто за одбрану Црне Горе. Главни лик, глас разума Владика Данило био је и свје-

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

А НА ОВОМ МАЛОМ ПРОСТОРУ ЖИВИМО И МИ КОЈИ ГА СМАТРАМО СВОЈИМ - ЗБОГ СВИХ ПОМЕНУТИХ ТРАДИЦИЈА И ИСТОРИЈСКИХ ФАКАТА, ОСЈЕЋАЈА И МИРИСА, УСПОМЕНА КОЈЕ СУ НАМ ЈЕДНАКО ВАЖНЕ. И НЕКАКО НИЈЕ У РЕДУ ДА НАМ СЕ БРИШУ, ЈЕР ТО НИЈЕ ВИШЕ ШАЛА НИ ДОГАЂАЈ СА НЕОЗБИЉНИМ ПОНАШАЊЕМ

БАРИКАДЕ ЦЕТИЊЕ

товни и духовни владар, двоумио се и филозофирао док није донио одлуку... и тако постао један од утемељивача слободне Црне Горе. Спјев припада романтизму, специфичном заносу у којем по слободном тумачењу такође имамо проблем са окупаторима и издајницима. Не сјећам се да је Владика Данило, Саву и Василија прескачем, Петар I, Петар II некоме у региону полагао рачуне. У међувремену, хвала свим боговима, јер је Црна Гора, мутикултурна и мултиетничка, модернизовала, па је богова више, макар у теорији, а у пракси... сукобљене стране су оне које „вјерују“ у истог Бога, али носе различите мајице. Обашка што је та иста држава у дефинишућим правним актима секуларна. И ту почиње трагична фарса. Са разним бинама, једном митском локацијом Цетиње и више паралелних. И цијели комад или игроказ

од фарсе може да постане трагедија. Не постоји грђи рат од грађанског рата. Сличан смо прошли, додуше више као навијачи са трибина, са понеким нападачем, без одбрамбених играча, јер се није водио на нашој територији, ма како ми то тумачили,... а ако би данас-сјутра запуцало, тешко да би се разазнало ко игра у нападу а ко је у одбрани. А са трибина би нас гледали други. Не би био ни крсташки, јер питање је да ли је крсташ барјак, или светосавски, и која је чија застава, и мало више од пола милиона људи, један кварт у озбиљнијем мегаполису међусобно би се тукао, и сви би на неки начин - били наши. То је фарсично у цијелој трагедији коју као друштво живимо, док се дјеца лоптају у дворишту, почиње коронарна или некоронарна школска година... Док завршавамо трећи круг пријемних испита... и

покушавамо да одржимо привид нормалног живота. А тако почиње мање- више сваки рат. Јер иза сваког рата постоји питање колико је живот нормалан. У Црној Гори једино је јасно да није. И да до живота као таквог ником претјерано није ни стало. А отпринтана мајица је само повод, јер нисмо научили да живимо једни уз друге, ако не једни поред других у предграђу једног већег свјетског града. Не знамо да живимо. У живот не вјерујемо. И све друге вјере и невјере су мање важне, јер свако има право да вјерује док не угрожава друге, а данас је угрожено - право на сјутра. Свима нама који немају резервну државу, иако имају резервно пребивалиште које је можда више „фенси“ од овог којег осјећамо својим. Вјеровала сам у сопствени капацитет да будем грађанка свијета. Знам да имам капацитет да се ни у једној богомољи не крстим или не клањам, не поздрављам духове у далекоисточним, и тамо сам била, али сваку поштујем. Културолошки ми је занимљиво, и као дио цивилизацијског угла. А када смо већ код храмова у којима се поштују другови, сјетим се окупације Кореје од стране Јапанаца. Јапанци нису уништили царску палату у Сеулу, него су од простора царске палате направили зоолошки врт. Мислим да је почетак двадесетог вијека у питању. Јужна Кореја деценијама касније постала је једна од најпросперитетнијих држава, а корејска царска породица у зоолошком врту сада је дио тури-

стичких прича. Нашу краљевску породицу већ смо изгнали, а та прича ће престати да буде дио понуде, чак и на друштвеним мрежама. Дио понуде у Црној Гори престали су већ да буду фестивали са међународним предзнаком, страним гостима, медитерански угао утемељен у Млетке, сусједну Италију и Хрватску, да не говоримо о мало даљој Аутроугарској, раније Аустрији и у традицији и суживоту уплетеном Османлијском царству, или не да ме неко не чује Арбанасима и Скадарском језеру. Или Шпанском грађанском рату и било којој од интернационала... А сасвим сигурно сам пуно тога заборавила, док сви живимо фарсу у којој од свих веза опстаје само она која хоће да те избрише. Не кажем има и таквих љубави, релација и односа... Али оне нису здраве, добре и конструктивне, и не заустављају се у жанру фарсе. Јер се она увијек претвори у трагедију. И питање је да ли ће се десити почетком септембра, или за пола године, али историјски када год је неко покушао да избрише неког на крају је изгубио. Данас није важно да ли је то био Трећи рајх који је покушао да избрише Аустрију или Пољску јер је рачунао број Њемаца, да ли су младотурски револуционари избрисали Јермене... да не набрајам даље, а много је тога, историја кад је научила да свако инсистирање на догађају у простору којем се не радују житељи тог простора није добро завршило. А на овом малом простору живимо и ми који га сматрамо својим - због свих поменутих традиција и историјских факата, осјећаја и мириса, успомена које су нам једнако важне. И некако није у реду да нам се бришу, јер то није више шала ни догађај са неозбиљним понашањем. То је трагедија. 

НАМЕТАЊЕ ТУЂЕ ПРОШЛОСТИ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

Н

е постоји бољи тренутак да се говори о фарсама од овог у ком се налазимо. Из дана у дан, већ дуже вријеме, пред грађанима Црне Горе одиграва се једна фантазмогорична фарса са тенденцијом да надмаши сваку мексичку, турску или индијску сапуницу. На велику жалост свих нас приморани смо да је пратимо, а многи активно узимају учешћа у њој. И док се приближавамо драматичном крешенду и расплету радње, макар за ову сезону, још увијек не успијевамо да одгонетнемо дефинитивне односе међу главним актерима и да ли се приближавамо срећноме крају. Јер цијели заплет се и састоји у томе, да сви протагонисти фарсе се упиру у покушају да обрну реалност и црногорску јавност убиједе да призна нешто што није. Никада нијесам био присталица теорије о понављању историје, па ми и та сентенца о трагично – фарсичном односу не дјелује убједљиво. Уосталом, ево на самом нашем случају, јасно се показује да оволику фарсу је тешко и замислити, макар били и судбина сама, а камоли поновити. У историји било је момената у развоју неких држава и народа који су заиста дјеловали фарсично. Такве ситуације се обично дешавају када одређене државе и њихове влада-

УТАПАЊЕ У ТУЂИ СВИЈЕТ БЕЗ ИКАКВЕ ЖЕЉЕ ДА СЕ РЕАЛНОСТИ ПОГЛЕДА У ОЧИ, РЕЂАЛЕ СУ СЕ ФАНТАЗМОГОРИЧНЕ ПРИЧЕ О НАШЕМ КОСОВСКОМ ПОРИЈЕКЛУ, О НАМА КАО НАЈЧИСТИЈИМ СРБИМА, КОЈИ СУ СЕ, ГЛЕ СЛУЧАЈА, НЕКАКО ОТРГЛИ И НАВОДНО ИЗДАЛИ САМИ СЕБЕ. КОНСТАНТНИМ ПРИТИСКОМ НА ЦРНОГОРСКУ ЈАВНОСТ, ДА СЕ ОДРЕКНЕ САМЕ СЕБЕ, ДОШЛО СЕ У ФАЗУ КАДА ЈЕ ФАРСА ДО КРАЈА ИЗБИЛА НА ВИДЈЕЛО

јуће елите увелико пређу свој зенит и зађу дубоко у процесе дезинтеграције. Њихово саможиво и упорно остајање на власти у једном тренутку доведу до тога да се сами претворе у фарсу и блиједу сјенку некадашње моћи. Колабирајуће Западно римско царство довело је себе до фарсичног игроказа у ком су полако одумирале све његове функције, а елите нијесу биле спремне да прихвате постојеће стање. На крају, од славе Царства, један дјечак је склоњен са трона, а царске регалије послате за Константинопољ. Једнако, када су Наполеонове трупе ушле у Венецију, посљедњи дужд Републике Св. Марка, чије је функција сведена на фарсични симбол некадашње моћи Серенисиме, са задовољством је предао круну, срећан што се лишио тешког бремена. Скоро стољеће касније, нећак великог Бонапарте, неславно је скончао своју владавину код Седана. Некад највећа

сила на свијету Друго француско царство Наполеона III распало се под налетом пруских бајонета показујући на колику се фарсу свела његова владавина. Још једну велику фарсу приредила нам је историја при крају XX вијека. Моћни СССР, једна од двије суперсиле свијета, лагано се урушавао у себе. Некадашњи неприкосновени Политбиро Комунистичке партије свео се на фарсу и сјенку некадашње моћи, претварајући се у геријатријско одјељење за посљедње револуционаре. Једина могућност да се спроведу реформе и изађе из кризе је била одбацивана упорном заслијепљеношћу и одрицањем да се реалности погледа у очи, што је на крају и довело до брзог распада Савеза. Но, имамо и ми своју фарсу коју живимо и са којом живимо. Упорно одбијање да се види и самом себи призна једноставна реалност, да су Црногорци народ, посебан и самосвојан,

једнак са свима другима, доводи нас до тога да свакодневно присуствујемо одвијању велике фарсе у којој се љуљамо од самопорицања до покушаја да убиједимо себе у нешто што нијесмо уз здушно суфлирање из сусједства. Заправо, све је и потекло из тог нам непосредног сусједства, када су великонационални програми кренули да раде у покушају промјене стварности. У почетку, правдајући сопствену окупацију и превару, наметали су нам ишчашене митове кроз силу и са гвозденом песницом. Међутим, све то није било довољно и национална свијест Црногораца се као феникс враћала и поред свих притисака. Након тога, појавила се потреба да се квазинаучно покаже црногорско непостојање током прошлости и да се избришу из сјећања овог народа цијеле епохе његовог развоја. То је представљало прелудијум за фарсу. Наиме, према једној овлаш и произвољно уне-

шеној фусноти од стране историчара Божидара Ферјанчића, који без икаквог доказа и утемељења тврди да је цар Константин Порфирогенит „заборавио“ да спомене у свом спису да су Дукљани Срби, изградила се читава кула фантазија порицања наше најстарије прошлости. Складно са тим, одрицано нам је постојање све до најновијег времена, а истовремено су на свјетло дана излазили крајњи пипци укупне фарсе. Без икакве жеље да се реалности погледа у очи, ређале су се фантазмогоричне приче о нашем косовском поријеклу, о нама као најчистијим Србима, који су се, гле случаја, некако отргли и наводно издали саме себе. Константним притиском на црногорску јавност, да се одрекне саме себе, дошло се у фазу када је фарса до краја избила на видјело. Од нас се тражи да поништимо своје постојање, да признамо и оно што нико други не признаје, осам вјекова старости нечега што је једва осам деценија старо и утопимо се у нечије друге „светове“. И све то под лозинком традиционалности и наметања непостојеће прошлости. На жалост, многи су се и ухватили подухвата да играју активну улогу у свему овоме. А не виде да је посриједи само фарса! 

7

11. септембар 2021.

ПРИВАТНА АРХИВА

УЗУРПАЦИЈА И ОКУПАЦИЈА СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

Д

ушан Вуксан, у свом рукопису „Потоњи дани Црне Горе“, пише да након анексије Црне Горе 1918. ниједан црногорски владар у потоњих двјеста година није остао поштеђен од клевете. Па је владика Василије, проглашен (је) за обичног лажова, сав мученички рад Петра И састајао се у клетви; владика Раде (Петар II) „спутавао је демократске слободе“ и насртао на част Црногораца, кнез Данило био је обичан зликовац, а потоњи краљ представљен је као човјек, који је био кадар за новац све учинити, па чак и своју рођену земљу издати! Андрија Лубурић, српски историчар, и не само он, у свом дјелу Капитулација Црне Горе – Документи I, пише у годинама након Великог рата: Краљ Никола није био први Петровић, који је продавао свој народ и издао Српство и Русију, него последњи. Као потврду своје тезе наводи ријечи руског грофа Долгоруког, приликом његове пос́ете Црној Гори 1769. године, које је овај наводно записао у свом дневнику, да је владика Сава Петровић одани шпијун млетачки. Његов наследник владика Петар назван „Свети“, каже Лубурић, седео је на црногорској митрополитској столици близу педесет година. Он је у доба Карађорђевог устанка приграбио и световну власт у своје руке. Радио је против Русије и Карађорђа. Одмагао је Херцеговцима за све време њихове ослободилачке борбе. Помагао је Аустријанцима 1797. да заузму Боку и наморао је тада Ришњане и Паштровиће да приме аустриско ропство. Своје виђење Петра I Лубурић излаже на више страна, малтене га оптужујући да је захваљујући његовој издаји Први српски устанак пропао и да је владика Петар све (ове) планове и велике Карађорђеве успехе претворио у неуспехе. Јован С. Пламенац је у београдској Трибуни писао 1925. године да су присталице присаједињења Црне Горе Србији вукли кости Св. Петра Цетињског по прашини испред Цетињског манастира, намјеравајући да их спале као што су спаљене кости Св. Саве на београдском Врачару. У томе су их спријечили француски војници. Познат је и догађај у Никшићу из децембра 1918, када су српски официри, праћени групом најгоре фукаре, узели три ковчега налик мртвачким, на једном је било написано Св. Василије, другом Св. Петар, а на трећем је била црногорска круна. Ковчеге су пронијели кроз град, на начин како се чине црквене процесије, ископали три раке на никшићком тргу, положили ковчеге у њих. Затим су одржали опијело и умјесто посипања вином, уринирали преко три ковчега. Душан Стајић, пјешадијски поручник, Мијушковић, пјешадијски поручник и артиљеријски поручник Тунгуз. Није немогуће да су се, иронијом судбине, потомци ова три „јунака“, или оних што су вукли кости Св. Петра по прашини, са намјером да их запале, нашли у оној скорашњој маси којој је Јоаникије Мићовић достојан трона Св. Петра. Отуда се поставља једно логично питање, који су то мистериозни путеви којим су они којима се хтио затрти сваки траг, који су се хтјели обешчастити и унизити само зато што су стубови црногорске духовности, постали њихово духовно насљеђе, а попови цркве која је угасила цркву чији су они били владике, њихови насљедници? А, рецимо, у цр-

ЛАЖНИ ТРОН ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР

ОНИ КОЈИ ДАНАС СЕБЕ ВИДЕ КАО НАСЉЕДНИКА ТРОНА СВ. ПЕТРА НАЈРАДИЈЕ БИ ГА ИЗБРИСАЛИ ИЗ СЈЕЋАЊА ЦРНОГОРСКОГ НАРОДА. НЕ ДРЖЕ ОНИ ПО СВОЈИМ ОДАЈАМА СЛИКЕ СВ. ПЕТРА, ВЕЋ АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА, ДРАЖУ МИХАИЛОВИЋА, ТО СУ ЊИХОВИ ИЗВОРНИ СВЕЦИ. НИЈЕ ЊИМА НИ ДО ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА. ДА ЈЕСТЕ, НЕ БИ У ЊЕМУ УГРАЂИВАЛИ ЈАВНЕ WC-e, ВЈЕШАЛИ СЛИКЕ КРВОЛОКА И РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА ПО ЊЕГОВИМ ЗИДОВИМА, СКРНАВИЛИ ГА ПОЛУИНТЕЛИГЕНТИМА И КРИМИНАЛЦИМА СА ДУГИМ ЦИЈЕВИМА квеном календару СПЦ за 1898. годину, штампаном у Београду, нема ни помена о Св. Петру Цетињском као свецу! Календар је рађен за манастир Жича, његов пуни назив је Религиозно-морални и привредни календар за народ и свештенство за 1898. годину и уписан је 18. 10. само Евангелист Лука. За оне који не знају, Петар I се упокојио на Лучиндан (Свети Лука), 18. октобра 1830, а канонизован је од стране Црногорске цркве још 1834. године. Зашто није постојао у црквеним календарима СПЦ након канонизовања питање је за оне који себе називају насљедницима трона Св. Петра! Срамном односу према костима Св. Петра Цетињског, уринирању и клеветама придружио се чин устоличења Јоаникија Мићовића у Цетињском манастиру 5. септембра ове године. Уз дуге цијеви, пребијање народа који се противио његовом устоличењу, сузавац и гумене метке, Мићовић је са његовим шефом, патријархом Цркве у Србији, хеликоптерским десантом окупирао Цетињски манастир и као окупатор умислио да је сио на трон Св. Петра! А, уствари га оскрнавио. Ономе коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом. Не може се силом на трон Св. Петра! Слављење уласка у Манастир, уз звоњаву, док се около разлијежу јауци и шири смрад сузавца, симболички говори да се ради о уљезу, о насилнику, узурпатору, иза којег не стоје хришћанске вриједности, већ огољена политичка злоупотреба цркве. Они који данас себе виде као насљедника трона Св. Петра најрадије би га избрисали из сјећања црногорског народа. Не

држе они по својим одајама слике Св. Петра, већ Александра Карађорђевића, Дражу Михаиловића, то су њихови изворни свеци. Није њима ни до Цетињског манастира. Да јесте, не би у њему уграђивали јавне WC-е, вјешали слике крволока и ратних злочинаца по његовим зидовима, скрнавили га полуинтелигентима и криминалцима са дугим цијевима које доводе да их штите од народа Св. Петра. Хеликоптерски упад у Манастир је само још један симболички чин окупације Црне Горе, сличан капели Александра Карађорђевића на Ловћену. Читав игроказ око устоличења ефермног Јоаникија, безначајног и у свјетовном и теолошком смислу, осмишљен је на Андрићевом вијенцу у Београду. Ту почиње ланац командовања. Нити би патријарх Цркве Србије инсистирао на устоличењу на Цетињу да је Вучић друкчије наложио, нити би Јоаникије нејаки инсистирао на томе да је патријарх Цркве Србије наложио другачије. Ради се о врло јасној намјери да се власт Црне Горе наћера на обрачун са најбољим дијелом Црне Горе, који се никако не да покорити србовањем, српском пропагандом, лажном историјом и малоумним етногенезама, лишеним зрна научне утемељености. Врло добро су Цетињани и грађани Црне Горе, окупљени на Цетињу, схватили поруку коју им Београд шаље преко црквених извршитеља и извршитеља у Влади Црне Горе. Невјешта фолирања о поштовању слободе вјероисповјести и праву на слободно испољавање вјере само су дио политичког обрасца који преовладава

у политици региона, посебно Србије, у којем се политичари обраћају јавности као да се ради о акваријумским рибицама, што, по свему судећи, велик број и јесте. Никада Београд није свој однос према сусједима и евентуална размимоилажења намјеравао да рјешава аргументовано, супротстављањем чињеница, укључујући научне институције и стављајући на располагање своје архиве, већ је увијек прибјегавао подизању тензија међу сопственим народом, стварајући неподношљиву националистичку атмосферу, која је најчешће доводила до физичких сукоба са другима. Управо зато што је читав концепт хегемонистичке Велике Србије базиран на фалсификатима, митоманији и измаштаним фабрикацијама. Први пут се из Београда потегла наука и предлаже супротстављање чињеница кад су се уплашили да ће сакрална заоставштина на Косову постати власништво државе Косова. Никада им није пало на памет да се у Црној Гори црквено питање разријеши на такав начин. За разлику од Црне Горе, на Косову не могу продуковати раздоре, сукобе и насиље. Отуда различит приступ. Отуда и узурпација трона Св. Петра и узурпација комплетне црногорске сакралне баштине, њено приподобљавање српској традицији, сулуда и бесмислена измишљотина о 800-годишњем трајању Српске цркве на територији Црне Горе, као темељ за експандирање српског националног бића и провођења матрице по којој кад некоме одузмеш историју, културу, сјећање, одузео си му национално бивство.

Иако је СПЦ одиграла прљаву улогу у подстрекавању и подржавању агресије на Хрватску и БиХ током деведесетих прошлог стољећа, тек у Црној Гори она долази до пуног изражаја као стожер великосрпског атака на њу. Што је њен утицај растао, растао је српски корпус у Црној Гори. Врло лако је упоредно доказати преко броја вјерника и броја оних који се изјашњавају као припадници српске националности утицај СПЦ у разбијању црногорског националног бића и стварања околности у којима црногорско друштво постаје изузетно рањиво на јак утицај Србије. Данашње околности се умногоме разликују у односу на деведесете прошлог стољећа, свијет је постао још окрутнији, безобзирнији на туђе патње, опортунистички се гледа на све проблеме, па и на положај Црногораца у сопственој држави. Са свијешћу да им сукоб са брахијалним српским национализмом само доноси велике главобоље, а више него индеферентни на карактер црногорског друштва, на црногорско-српске релације и пропорције, помогли су смјену дугогодишње власти у Црној Гори, жмурећи на оба ока на урушавање свега оног што је било добро у црногорском друштву и њено демократско и евоатлантско политичко опредјељење. У таквој констелацији и очитом опредјељењу да се подржи нова власт без обзира на урушавање свих вриједности демократског друштва, Црногорци су им постали баласт и главобоља, па су се лако примили на идиотизам како се ради о екстремним дјеловима друштва. У толикој мјери да се и на пендречење, гађање гуменим мецима и шок бомбама, бацање сузавца на Црногорце који ненасилно и достојанствено бране своја права, апелује из подгоричких амбасада да „грађани не нападају полицију“. За њих Црногорци су постали реметилачки фактор у сопственој држави, иако се управо захваљујући Црногорцима и мањинама Црна Гора потпуно окренула интеграцијама у западни свијет и прихватила све вриједности западне демократије и цивилизације. За разлику од оних којима Запад данас даје подршку у пендречењу и понижавању својих грађана. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

11. септембар 2021.

ЗВИЈЕЗДА ЧЕШКОГ НОВОГ ТАЛАСА: МИЛОШ ФОРМАН

АСТЕРОИД АГНУС ДЕИ Robert Clark izvor latimes

САЊА ДОМАЗЕТ

К

НЕПОСТОЈЕЋИ ПОВРАТАК Тврдио је да се не сећа много дана детињства. Био је најмлађи од тројице синова Рудолфа и Ане Форман. Девојачко презиме његове мајке било је Шваб. Одведена је у логор одмах на почетку Другог светског рата. ,,Нисам бринуо. Рекли су ми да је отишла да ради. И да ће доћи. И ја сам тако живео. Ујутру ми се чинило да ће доћи, пре него што зађе сунчев диск, пре него што падне први снег… Веровао сам у ту фарсу повратка.“ Нико му није рекао да је место њеног рада - Аушвиц. Отац, за кога ће се касније испоставити да му је био очух, убијен је у логору Биркенау. Форман се родио у Чехословачкој, у граду Чаславу, 18. фебруара 1932. Када му је било седам година, читава Чехословачка била је окупирана. Кад је напунио једанаест, породица која га је чувала рекла му је једног јутра опрезно да се мајка никада неће вратити. ,,Умрла је, памтим да су ми тако рекли. Упао сам у

Генији и други Током живота, Форман је био глумац девет пута, написао је тринаест сценарија и режирао је седамнаест филмова. Писао је и поезију, предавао на Колумбија универзитету у Њујорку и написао и аутобиографију. Из три брака, добио је четири сина (оба пута, то су били близанци.) Данас се у његовом родном месту Часлав, главни биоскоп зове ,,Биоскоп Милоша Формана“. Живећи у провинцији, ,,Лет изнад кукавичјег гнезда“ гледала сам десет, а ,,Амадеуса“ двадесет пута – толико се дана овај филм давао у биоскопу. До краја живота памтићу последњу реплику овог филмског остварења: У колицима, стар, обузет злом као лудилом, Абрахам у улози Салијерија пролази ходником луднице у којој се туку или таворе везани слабоумни, душе заувек одсутне из овог света. Салијери подиже руку и пророчки узвикује: ,,Медиокритети целог света, ослобађам вас свих грехова, ослобађам вас, ослобађам вас…!“

тишину и непостојање, зурио у арабеске избледелих зидних цртежа. Онда сам почео да чекам оца. Али, следеће године убијен је и отац у Бухенвалду. О мени су бринули родбина и пријатељи…“ Ипак, никада није снимао филмове о логорима, фашизму, Другом светском рату. То искуство се у њему окаменило и тај камен није имао врата. Ни прозоре. Касније, са страшним данима детињства могао је да комуницира само помоћу страхова. После рата похађао је интернатску школу за ратну сирочад, у светлом бањском граду Пођебради, који је сијао на киши и чији су кровови музикално одјекивали под пљуском. У огромној несрећи, Милош Форман је имао среће – уписан је у најбољу, готово елитну школу. Новчана средства са Запада, намењена школи за децу без родитеља, обезбедила су најбоље и веома стрпљиве наставнике. ,,Тада сам наједном схватио да многи моји другови имају живе родитеље и то и оца и мајку. Нисам могао ни да замислим како такав живот изгледа… Онда сам сазнао и да је мој прави отац архитекта, Јеврејин, Рудолф Кон. Задржао сам презиме мог мртвог очуха, Форман. У том презимену крио се покров што је пао преко њихових тела. Болан, пурпуран, као театарска завеса.“

НЕОБИЧНА ЧУДА У овој школи, Форман ће упознати многе своје будуће пријатеље и сараднике, међу њима и Вацлава Хавела. Неким необичним чудом, Милош Форман стиче најтемељније образовање које се у тадашњој Чехословачкој мо-

гло стећи. ,,Године студија нису биле много веселе. Свака младост је лепа, али је увек и фарсична“, сећао се. После студија драматургије на прашком ФАМУ, где му је један од професора био и Милан Кундера, његова каријера кренула је узлазном линијом, после Црног Петра (1964.), Љубави једне плавуше (1965.) и Гори, моја госпођице (1967.)… Када су у Праг 1968. умарширали Руси, Форман је већ био далеко. Иако је уз Јиржија Менцла, Веру Хитилову, Ивана Пасера и Јана Њемца био најбоље од онога што је створио чешки нови талас, Форман се запутио у Њујорк, град за оне који или немају или су већ све изгубили све, осим наде. ,,У Њујорку сам посматрао свет кроз тамне наочаре у снежно вече… Желео сам да снимим филм Америка, по ромау Франца Кафке. Већ сам видео и кадрове, неизрециво, трансцедентално небо и музикалне облаке, оболеле од естетике неодлучности. Онда сам начинио грешку и донео одлуку да се приближим гледаоцу. Комедија Свлачење била је неуспех. Филм је толико лоше прошао да

сам остао студију дужан 500 долара. Био сам потпуно очајан…“ Живео је у њујоршком хотелу Челзи, од двадесет четири сата, спавао је двадесет три… Мислио је да га чека она најбржа фарса – смрт. Трошио је долар на дан. Јео је једном дневно и пио по флашу пива. ,,Неуспех има укус жваке на напуштеном железничком перону, горчину на језику коју вам оставља на уснама парфем са потиљка жене коју не волите и која не воли вас, а прати вас као сенка у облику жандара херц, дводимензионална је… неуспех има укус креча, укус домовине када прелазите границу иза поноћи и неко дете у аутомобилу испред вас, спава са главом наслоњеном на гумену играчку у облику јастога… Мислио сам да ћу полудети… Тонуо сам у септембарске векове. Лишће је имало све нијансе злата што трули и сањао сам мајку са косом прекривеном таквим, влажним лишћем туге… Нисам могао да се вратим у Чехословачку. Тамо сам већ био добио и отказ у међувремену. А нисам никако ни желео да се вратим као неко ко није успео. А онда… Тада када је смрт била толико близу… У моју хотелску собу ушуњао се тихо, да ме не преплаши, Мајкл Даглас. Било је вече и три његове сенке пузале су уз зидове. Био сам гладан.“ ,,Шта хоћете“, питао је гласом гладног човека. ,,Имам филм за тебе.“ То је био почетак рада на филму који ће остати упамћен као ,,Лет изнад кукавичјег гнезда“.

ЗА СВА ВРЕМЕНА ,,Лет изнад кукавичјег гнезда“, филм снимљен по роману Кенета Елтона Кизија, други је филм у историји кинематографје који је добио Оскара у свих пет номинација (за најбољег глумца, глумицу, режију, најбољи филм и најбољи адаптирани сценарио.) criterion.com

ада је добио првог Оскара за режију филма ,,Лет изнад кукавичјег гнезда“, са њим у конкуренцији били су Фелини, Ламет, Алтман и Кјубрик. Није очекивао ово признање. Седео је у публици у црном оделу, дечачки смиреног израза лица, као неко ко зна да и добро и зло о њему знају све, јер бавити се уметношћу значи бити изложен вечној фарси – процењују те они који сами ништа не могу да створе, а како онда могу проценити вредност стваралаштва... Када је зачуо своје име, отрчао је на бину, невино леп на дирљив начин преживелих, семитски умршених коврџа, болно свестан да стоји уместо толиких који нису стигли да доживе момент признања, јер - нису преживели. Фарса црне крви фашизма изгазила их је све. Чудесним усудом – Милош Форман, рођен 1932. као Јан Томаш (име које му је, вероватно, и спасло живот), Форман је стајао изложен на светлости рефлектора, без потребе умањивања, које тако често имају победници. Рекао је да је вероватно добио Оскара јер је од свих редитеља највише времена провео у лудници у протеклој години. Тог тренутка није ни сањао, да ће у тренутку његове смрти, 2018, на листи малих планета које су добиле имена по значајним особама, у одељку за филмске бесмртнике, астероид Форман стајати тачно између астероида који носе имена Ингмара Бергмана и Џерија Луиса. Неком чудесном, музикалном космичком логиком, музиком сфера, Форманов астероид је управо тамо где и мора да буде – између бергмановске дијагонале промишљене туге, у вечитој потрази за смислом и поред светлуцаве реке комедијашки заиграног и фарсичног Џерија Луиса. Можемо се надати да је у тренутку смрти, 13. априла 2018, у месту Ворену, у Конектикату, где је своје последње дане бројао и славни литерата Филип Рот, Милош Форман на уздрхталим врховима кленова, јасенова, бреза и врба, чуо и уздрхталу музику сфера, тихи сопран који се чуо око астероида са његовим осмехом, тих четврт секунде ничим нарушеног ритма светлости.

НЕКОМ ЧУДЕСНОМ, МУЗИКАЛНОМ КОСМИЧКОМ ЛОГИКОМ, МУЗИКОМ СФЕРА, ФОРМАНОВ АСТЕРОИД ЈЕ УПРАВО ТАМО ГДЕ И МОРА ДА БУДЕ – ИЗМЕЂУ БЕРГМАНОВСКЕ ДИЈАГОНАЛЕ ПРОМИШЉЕНЕ ТУГЕ, У ВЕЧИТОЈ ПОТРАЗИ ЗА СМИСЛОМ И ПОРЕД СВЕТЛУЦАВЕ РЕКЕ КОМЕДИЈАШКИ ЗАИГРАНОГ И ФАРСИЧНОГ ЏЕРИЈА ЛУИСА

,,Тих година, поново сам постао срећан и самоуверен… Лутајући Њујорком, чинило ми се да је то једини град на свету лепши уживо, него на разгледницама…“ А онда се догодио још један невероватан спој. Форман је непрекидно певушио. Филм је у његовој глави од детињства повезан са певањем, јер је први филм, који је гледао са пет година био – неми. Заправо је то била филмска верзија чувене опере Бержиха Сметане, ,,Продана невеста“. То што није било тона, никоме није сметало. Публика је све време певала током пројекције, јер ову Сметанину оперу сви знају напамет. Пожелео је да ради филм чије ће сонгове сви знати напамет. Тако се догодила ,,Коса“. Мало је фалило да Грифит добије ову режију, али је он већ радио на ,,Америчким графитима“. ,,Коса се као позоришни комад већ играла на Бродвеју од 1968. до 1972, а у Атељеу 212 била је на репертоару од 1969. до 1973. Форман је унео измене које је желео. Очекивао је да један део публике буде против политике америчке владе у Вијетнаму, дакле за филм, а други против филма. Но, десило се чудо још током снимања – војска је допустила да се завршне сцене снимају у једној од војних база, а у песми ,,Коса“ учествовало је ни мање ни више него 20.000 статиста. Фарса о савременом свету била је општеприхваћена. Баш кад се чинило да је Форман снимио два култна филма, да је то можда и довољно за једну велику каријеру, догодио се ,,Амадеус“. Форман се вратио у Праг и почео са снимањем. Поздрављали су га на улици, доносили му цвеће и грлили га. Званичници су били љутити. Током снимања, тајна полиција му је била непрекидно за петама. Најтеже је било направити добар избор глумаца. ,,Ако ставим да ми Моцарта игра Ал Паћино или Дастин Хофман – нико ту неће видети Моцарта…“ На крају су одабрали младог Тома Халса. Глумци су за филм били припремљени тако жестоко, да је Халс знао све композиције које су се изводиле у филму. Једну је могао да одсвира и – наопако. Наравно да је ова прича о Моцарту плод маште Питера Шефера. У реалном животу, после Моцартове смрти, Салијери је, заправо, био учитељ клавира његовим синовима. Још једна груба, фарсична шала судбине. ,,Амадеус“ је донео светску славу Милошу Форману и новог Оскара. Овога пута, примио га је из руку Сти вена Спилберга.