Dnevni list Pobjeda 18.09.2021.

Subota, 18. septembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 20055 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

PAKLENA ZAVJERA: Predstavnici tužilaštva i policije otkrili detalje planirane likvidacije čelnika SDT-a

IGRA VATROM: Posljedice dogovora Demokrata i DF-a o novoj izvršnoj vlasti u Crnoj Gori

Vojnik pripremao ubistvo Katnića po nalogu Tuzovića

Igra mimikrije više ne može da se nastavi. Prekonoćni savez DF-a i Demokrata, akciono jedinstvo nekadašnjih promotera ideje o zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore, pokušaj je stvaranja nove izvršne vlasti koja će biti vlada ,,srpskog sveta“. Tačnije: Vučićeva vlada ,,srpskog sveta“ STR. 2.

STR. 10. i 11.

Salić je iskoristio to što je bio raspoređen u jedinici koja je prema redovnim zadacima obavljala poslove na rejonu na kojem se kretao Katnić, opservirao njegovo kretanje i o tome izvještavao organizatora ove kriminalne grupe, kazao je tužilac Turković

CETINJE.ME

STR. 7.

Skupština Prijestonice podržala građansku inicijativu

Cetinjski manastir da koriste sve pravoslavne zajednice

Vučićeva vlada ,,srpskog sveta“

S.VASILJEVIĆ

Osnovno državno tužilaštvo saopštilo je da nijesu postojali zakonski uslovi za pretres Cetinjskog manastira uoči ustoličenja, formiran predmet u tom slučaju

Kako je policija bez pretresa utvrdila ima li naoružanih u Manastiru?!

STR. 3.

Reakcije kulturne javnosti povodom imenovanja nove direktorice Filmskog centra Aleksandre Božović

ALARMANTNO: Korona odnijela još 10 života, registrovano 643 novooboljelih

Preminuo mladić od 26 godina

STR. 9.

Međunarodni eksperti za popis pružili podršku direktorici Monstata Gordani Radojević STR. 14. i 15.

Podriveno Vlada da se povjerenje vrati evropskim u instituciju standardima STR. 9.

Prvi čovjek Narodnog muzeja Crne Gore još nije počeo da dolazi na posao

Radović bi da bude direktor i da zadrži staro radno mjesto

STR. 15.

2

Politika

Subota, 18. septembar 2021.

IGRA VATROM: Posljedice dogovora Demokrata i DF-a o novoj izvršnoj vlasti u Crnoj Gori PODGORICA – Kada je srpski predsjednik Vučić, ispod spomenika Stefanu Nemanji, grmio o snazi srpskog jedinstva, ugroženosti Srba u regionu i ,,čuvanju svakog srpskog čoveka bilo gde da živi“, eho njegovog usklika odjeknuo je – posred Crne Gore.

Mandićev i Kneževićev Front ekspresno se dogovorio sa Bečićevim i Bogdanovićevim Demokratama da se formira nova Vlada čiju će okosnicu činiti upravo te dvije stranke.

Ništa se, naravno, ne dešava slučajno. U stvari - zov ,,srpskog sveta“ čuo se u Podgorici.

Baš 15. septembra, baš na dan novouspostavljenog državnog praznika u Srbiji – ,,Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave“ – dvije, do juče teško posvađane, partije u Crnoj Gori naprasno su prekinule rat i sklopile savez, odlučujući da okončaju eksperiment ekspertske Vlade i formiraju novu izvršnu vlast.

Vučićeva vlada ,,srpskog sveta“

(NE)ĆE DATI URA

NOVA REALNOST

Da li će Krivokapić ostati premijer – zavisiće od njega, ali je jasno da, ako prihvati da ,,samoukine“ tobožnju ekspertsku Vladu i ostane premijer, biće tek ,,mali od palube“ u novoj vladi u kojoj će se za sve, od kadrovanja do strateških odluka, pitati DF i Demokrate.

Hoće li Ura biti slomljena, da li će Abazović dokazati da je čelnik građanske stranke ili će potvrditi da je običan Vučićev piončić, kako to otkriše Demokrate – znaće se vrlo brzo. Sada se buni, polemiše, ali moraće da se opredijeli – hoće li biti prirepak nove vlade ili će oboriti sadašnju u kojoj je jedan od najznačajnijih ljudi i krenuti u nove izbore kao već viđeni gubitnik.

Brzo će biti jasno i da li Zapad hoće da radikalni Front, koji pjeva po taktu Beograda i Moskve, bude ključni igrač u izvršnoj vlasti koja, je li, treba da reformiše Crnu Goru i odvede je direktno u EU. Ili će, kao nekada početkom ovog vijeka, kada su Britanci vodili igru i htjeli da Crnu Goru žrtvuju za mir na Kosovu, ,,vaskrsnuti“ stara ideja o političkoj kompenzaciji – da se kosovski čvor presječe tako što će se Crna Gora, iako člani-

otvorenih karata.

Crnogorski politički paradoks se ogleda u još jednoj činjenici: ukoliko predložena vlada od 18 ministara, u kojoj će dominirati Demokratski front, bude imala podršku 41 poslanika u parlamentu – to će biti direktan odraz parlamentarnog odnosa snaga.

Da, Crkva Srbije, zvanični Beograd i Demokratski front kao izvršilac na terenu, uz podršku kupljenih ili prodatih medijskih tajkuna, bili su glavni pobjednici nad koalicijom bivše vlasti Mila Đukanovića.

Vučić na sastanku sa predstavnicima Srba u Crnoj Gori

Igra mimikrije više ne može da se nastavi. Prekonoćni savez DF-a i Demokrata, akciono jedinstvo nekadašnjih promotera ideje o zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore, pokušaj je stvaranja nove izvršne vlasti koja će biti vlada ,,srpskog sveta“. Tačnije: Vučićeva vlada ,,srpskog sveta“ ca NATO, utopiti u zonu uticaja Srbije (čitaj: Rusije).

No, ostavimo blisku budućnost, dogovor Demokratskog fronta i Demokrata donosi već sada razorne promjene na crnogorskoj političkoj sceni.

Prije svega: stvaranjem pakta Bečića i Mandića kao gumicom je prebrisan, poništen, trojni Sporazum od 8. septembra prošle godine koji su pompezno potpisali Krivokapić, Abazović i Bečić i koji je bio osnov za stvaranje ,,prve de-

mokratski izabrane Vlade“.

Istini za volju, sedam principa tog Sporazuma koji su potpisali nosioci izbornih lista koje su pobijedile 30. avgusta nikad u realnom životu nijesu poštovani. Da, nije bilo izmjene Ustava, nije promijenjena himna, državna zastava ili grb, nije bilo istupanja iz NATO i nije bilo priznanja Kosova – jer to nije ni moglo da se uradi bez dvotrećinske većine u parlamentu ili podrške međunarodne zajednice. Ali je zato bilo političkog

revanšizma iako je obećano da ga neće biti, opet je vladala politika a ne struka, umjesto depolitizacije institucija samo su novi partijski uhljebi zauzeli pozicije...

TASTER VLADA

Sada je taj Sporazum, koji se nije poštovao, de facto i de jure, prekršen jer su novi dogovor potpisale dvije članice parlamentarne većine, odstranjujući iz dogovora Abazovića kao strano tijelo.

Jasno je: politički dogovor prirodno nalaže i novu izvršnu vlast. Od Vlade apostolaeksperata, što bi ono rekli u ,,Maratoncima“, ostaće samo dugmići - singapurski Mickey, oksfordski Jakov, vesela nam Bilećanka Bratić i možda još neki sadašnji Krivokapićev pulen, ali ne na nekom ključnom mjestu i samo ako prije toga poljubi prsten na ruci novim gazdama.

Od preksinoć su konačno pale maske ,,demokrata“ iz Demokrata. Nacionalno ambivalentni tvorci parole ,,Mir je naša nacija“ uhvatili su se u kolo sa ,,pravim Srbima“, liderima Demokratskog fronta. Koji su, eto paradoksa, nasuprot Demokrata pokazali političku dosljednost – za razliku od Bečića, Bogdanovića i ekipe, Mandić i Knežević igrali su

Zašto tada nije i zvanično napravljena kleronacionalistička vlada prilično je jasno – Zapadu je odgovaralo da se ,,novim demokratama“ zamijeni zamorena, istrošena i prilično bahata vlast. Navodno suverenistički GP Ura i Dritan Abazović su se pokazali kao idealan ,,smokvin list“ da se, eto, Briselu i Vašingtonu prikrije prava suština ,,izbornih pobjednika“, da se pokaže tobožnja politička raznolikost ,,reformatora“. U realnom životu, to je pokazalo i ustoličenje pancir-popa Joanikija na Cetinju, ,,reformska Vlada“ je radila baš kao da su kleronacionalisti na vlasti: favorizovali su Crkvu Srbije đe god su mogli i sprovodili politiku koja je umnogome sličila onoj koju Vučić sprovodi.

Ako je za utjehu, sada su stvari ogoljene, igra mimikrije više ne može da se nastavi.

Prekonoćni savez DF-a i Demokrata, akciono jedinstvo nekadašnjih promotera ideje o zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore, pokušaj je stvaranja nove izvršne vlasti koja će, ovog puta do kraja i bez ikakvih prepreka, politički biti vlada ,,srpskog sveta“. Tačnije: Vučićeva vlada ,,srpskog sveta“.

Pitanje je, međutim, da li je baš tako lasno naći podršku od 41 glasa u parlamentu gdje većinu čine stranke kojima su glasove dali suverenistički glasači. Koji baš neće biti srećni, ako neke političke snage u Crnoj Gori i van nje, žele da ponavljaju model Podgoričke skupštine.

Draško ĐURANOVIĆ

Predsjednik Socijaldemokrata na sjednici Opštinskog odbora Socijaldemokrata Pljevalja

Brajović: Zajedničkim djelovanjem progresivnih snaga sačuvati temeljne vrijednosti Crne Gore PODGORICA - Ugrožene vrijednosti građanske, multivjerske, multinacionalne, antifašističke, sekularne Crne Gore mogu biti sačuvane isključivo zajedničkim djelovanjem svih opozicionih partija, nevladinih organizacija i svih ostalih subjekata spremnih da se za te vrijednosti bore, poručio je predsjednik Socijaldemokrata (SD) Ivan Brajović na sjednici Opštinskog odbora Socijademokrata Pljevalja.

Brajović je naglasio da se u Pljevljima, nažalost, najviše osjetilo koliko su sve te vrijednosti ugrožene, te da

su brojni građani Pljevalja živjeli u strahu za svoju i bezbjednost svojih porodica.

- Zato je od posebne važnosti da odavde pošaljemo poruku da smo u potpunosti spremni da se borimo sa svim izazovima koji se danas nalaze pred crnogorskim društvom. Socijaldemokrate su, kao dio vlasti, u svakom trenutku, na svakom mjestu, pokazivale spremnost da budu na prvoj liniji odbrane ovih vrijednosti na kojima počiva moderna Crna Gora i u koje iskreno vjerujemo. Ni danas, kao druga najjača opoziciona partija, nijesmo se ni za pedalj pomjerili sa tog stanovišta. I dalje smo tu,

spremni da stanemo na crtu svima koji prijete da ugroze ove vrijednosti - zaključio je Brajović.

Potpredsjednik Socijaldemokrata Damir Šehović saopštio je da se Crna Gora suočava ne samo sa ogromnim političkim tenzijama i podjelama, već i sa brojnim ekonomskim izazovima, što sve skupa loše utiče na životni standard građana.

- Najveći problem jeste ugrožavanje građanskog i sekularnog karaktera države, ali ne smijemo zaboraviti da prolazimo i težak ekonomski period, u kome na mjesečnom nivou oko hiljadu ljudi ostaje bez posla, zahvaljujući čemu bilježimo

najveći broj nezaposlenih od 2006. godine! Za svega godinu dana cijene životnih namirnica su gotovo duplirane, a cijene goriva su najveće u Evropi. I to su razlozi zbog kojih je nužno da sve građanske evroatlantske snage, bez obzira na naše političke ili bilo koje druge razlike, okupe i pruže zajednički otpor ovakvoj nesposobnoj vlasti. To je ujedno i potreban uslov za izvjestan uspjeh naše politike i skori povrtaka na vlast - kazao je Šehović.

Nakon odluke predsjednika Ivana Brajovića da se na predstojećem Kongresu neće kandidovati za novi mandat, Odbor

Socijaldemokrata Pljevalja je jednoglasno odlučio da za novog predsjednika partije predloži aktuelnog potpredsjednika Damira Š e h ov i ća. R.P.

Ivan Brajović

Politika

Subota, 18. septembar 2021.

3

Britanska ambasadorka Karen Medoks se sastala sa poglavarom Crnogorske pravoslavne crkve Mihailom

Institucija koja je utemeljila državu je raspeta PODGORICA - Bez Crnogorske pravoslavne crkve nema ni crnogorske države, kazao je vladika Mihailo, tokom sastanka sa britanskom ambasadorkom u Crnoj Gori Karen Medoks.

Sastanak ambasadorke Ujedinjenog kraljevstva upriličen je nakon pisma koje je iz Crnogorske pravoslavne crkve upućeno na adrese 25 država, članica EU i SAD, u kojem se objašnjava diskriminatorski odnos prema CPC-u, ali i crnogorskim građanima, kojima je uskraćeno elementarno pravo na slobodu vjeroispovijesti

Poglavar Crnogorske pravoslavne crkve je ambasadorki govorio o ulozi te crkve tokom istorije, kao institicuje koja je utemeljila crnogorsku državu.

Mitropolit Mihailo je istakao da je to razlog „njenoga gonjenja i frontalnoga napada srpske crkve na crnogorsku, s ciljem lišenja Crne Gore njene duhovne okosnice, da bi u konačnome Crna Gora bila lišena

i državnosti u korist Srbije.“ Britansku ambasadorku su interesovali problemi s kojima se susrijeću crnogorski vjernici u praktikovanju vjere. Mitropolit je upoznao sa Crnogorskom pravoslavnom crkvom i njenim unutrašnjim ustrojstvom. Osvrnuo se na geostratešku poziciju Crne Gore i na probleme s kojima se zbog toga susrijeće

Crnogorska crkva kao temeljna duhovna crnogorska institucija.

- U dvadeset prvome vijeku raspeta i gonjena od Srpske crkve i aktuelne Vlade, kao u vrijeme gonjenja hrišćana – rekao je on.

Sastanak ambasadorke Ujedinjenog kraljevstva upriličen je nakon pisma koje je iz Crnogorske pravoslavne crkve upu-

ćeno na adrese 25 država, članica EU i SAD, u kojem se objašnjava diskriminatroski odnos prema CPC-a, ali i crnogorskim građanima kojima je uskraćeno elementarno pravo na slobodu vjeroispovijesti.

Prema informacijama Pobjede, uskoro se očekuje niz susreta predstavnika CPC-a sa diplomatskim predstavnicima zapadnih ambasada.

J.M.

Osnovno državno tužilaštvo saopštilo da nijesu postojali zakonski uslovi za pretres Cetinjskog manastira uoči ustoličenja, formiran predmet u tom slučaju

Tužilaštvo naložilo policiji da ,,operativnim provjerama“ utvrde ima li naoružanih ljudi u Manastiru?!

PODGORICA - Osnovno državno tužilaštvo na Cetinju nije zahtijevalo pretres Manastira Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju jer nijesu postojali zakonski osnovi da se izvrši ta zakonska radnja, ali je naloženo urgentno Upravi policije da operativnim provjerama utvrde da li u Manastiru ima naoružanih ljudi, saopštio je u izjavi za Pobjedu Duško Milanović, rukovodilac Osnovnog državnog tužilaštva.

U odgovoru ODT ne precizira se da li je Uprava policije Odeljenje bezbjednosti Cetinje postupila po nalogu Tužilaštva i kakve su ,,operativne mjere” preduzete.

Iz ODT je saopšteno da je povodom novinarskih članaka o naoružanim osobama u Manastiru od 4. septembra formiran predmet.

NALOG UPRAVI POLICIJE

- Istog dana je naloženo Upravi polcije - Odeljenju bezbjednosti Cetinje da operativnim provjerama na terenu utvrde da li u Cetinjskom manastiru ima lica koja posjeduju vatreno oružje ili druga sredstva podobna za izvršenje teških krivičnih djela i urgirano je za hitno postupanje po tom zahtjevu, navodi se u odgovoru Milanovića na upit Pobjede.

Našem listu iz Uprave policije juče nije odgovoreno da li su izvršili taj nalog Osnovnog državnog tužilaštva.

Iz ODT je saopšteno i da je formiran predmet u vezi video snimka objavljenog na društvenim mrežama na kojem se vide lica u civilnoj odjeći sa automatskim oružjem ali i da je iz Uprave policije saopšteno da se radi o pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova koji su bili angažovani radi obezbjeđenja štićene ličnosti patrijarha Porfirija i obezbjeđenja ustoličenja mitropolita Joanikija.

Video snimak kao dokaz

„Čuvari trona“ Svetog Petra Cetinjskog

Stav ODT je drugačiji od stava državnog sekretara u MUP-u zaduženog za rad policije Zorana Miljanića koji je 10. septembra decidno ustvrdio da mimo obezbjeđenja štićene ličnosti patrijarha Porfirija u Cetinjskom manastiru 5. septembra nije bilo naoružanih ljudi, niti jedne osobe koja je mogla imati veze sa bilo kakvom stranom državom.

Kako je to Miljanić utvrdio, ostalo je misterija

ZID ĆUTANJA

Pobjeda ni tada nije dobila ko n k r e t a n o d g o v o r o d MUP-a da li su pretresli Manastir, imajući u vidu tvrdnje Miljanića – već su lopticu prebacili na Upravu policije navodeći da ,,MUP nema ingerenciju da pretresa Manastir“, iako je Miljanić dao takvu izjavu kao državni sekretar MUP-a!

Pobjeda je uputila tada isto pitanje i Upravi policije, ali je odgovor izostao.

Miljanića demantuju fo-

Stav ODT-a je drugačiji od stava državnog sekretara u MUP-u zaduženog za rad policije Zorana Miljanića, koji je 10. septembra decidno ustvrdio da, mimo obezbjeđenja štićene ličnosti patrijarha Porfirija u Cetinjskom manastiru 5. septembra nije bilo naoružanih ljudi, niti jedne osobe koja je mogla imati veze sa bilo kakvom stranom državom. Kako je to Miljanić utvrdio, ostalo je misterija tografije i video zapisi koji su se pojavili nakon ,,desantnog ustoličenja“ mitropolita Crkve Srbije Joanikija i koji dokazuju da je iza zidina Cetinjskog manastira bilo stacionirano više desetina civila, koji su na poziv sveštenstva, uz prećutnu saglasnost crnogorske policije, došli da organizuju sopstvenu ,,odbranu objekta“ iako nije bilo ni prikrivenih najava da se bilo ko sprema da napadne mjesto gdje je tron Svetog Petra Cetinjskog.

Pobjeda je izvještavala da je u petak, 3. septembra, i u sub-

otu ujutro, 4. septembra, u prijestonicu doputovalo više grupa momaka iz raznih krajeva Crne Gore, ali i Srbije i entiteta BiH Republike Srpske koji su, nalik vojnim formacijama, ulazili u Cetinjski manastir.

Uvijek bi ih u dvorištu sačekalo svešteno lice, koje bi sve srdačno pozdravilo i sprovelo iza zidina, naočigled pojačanih policijskih patrola koje ih nijesu kontrolisale, za razliku od građana Cetinja kojima nije bilo dozvoljeno da prođu policijske punktove ispred Manastira.

DOČECI

Korisnici društvenih mreža su među tim licima prepoznali bezbjednosno interesantne osobe – vođe navijača Zvezde i Rada, koji su u bliskim vezama sa ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom i vrhom Crkve Srbije. Imajući u vidu kriminalni begraund tih lica, realno je očekivati da su bili naoružani.

Jedan od vođa navijača Zvezde Marko Vučković je, međutim, rekao da on nije boravio u Manastiru.

Izvori Pobjede tvrde da su u

Video koji kruži društvenim mrežama, sniman očigledno iz Cetinjskog manastira, govori kako su ,,branitelji“ Crkve Srbije dočekali ispaljivanje suzavca u centru grada.

Nepoznati momak, izvjesno sa osmatračnice, glasno govori dok snima telefonom, vidno uznemiren: ,,Počelo je.

Aj Bože pomozi i Sveti Petar Cetinjski“, dok se čuju detonacije suzavca.

Redakciji Pobjede je poznat identitet osobe, ali očekujemo da policija i tužilaštvo daju zvaničnu informaciju, ako već sprovode provjere.

- Evo se već osjeća, kaže on drugu pored sebe, da bi onda sa oduševljenjem rekao: - Nema više ,,E viva!“ Ugasi se ,,E viva!“ - konstatuje zadovoljno.

Manastiru boravili i bezbjednosno interesantne osobe iz entiteta BiH Republike Srpske, koji su prije toga bili u društvu narodnog poslanika RS Nikole Vukanovića iz SDS-a, koji je tvrdio da je napadnut na Cetinju.

Rusko propagandističko glasilo Sputnjik objavilo je da su u Manastiru boravili javnosti do sada nepoznati ,,čuvari trona Svetog Petra Cetinjskog”, kao i njihove fotografije.

- Radi se o Zećanima, koji su čuvari trona Svetog Petra Cetinjskog. Oni su, po blagoslovu počivšeg mitropolita Amfilohija Radovića, prije 15 godina postali Vitezovi Svetog Petra Cetinjskog i čuvari trona mitropolita zetskih Srpske pravoslavne crkve - objavio je Sputnjik. N. ZEČEVIĆ - Ž. ZVICER

4

Politika

Subota, 18. septembar 2021.

Predsjednik države završio dvodnevnu posjetu Hrvatskoj PODGORICA - Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović i predsjednik Hrvatske Zoran Milanović nastavili su juče bilateralne razgovore o odnosima dvije države tokom sastanka održanog na Brionima, saopšteno je iz kabineta predsjednika.

Drugi dan zvanične posjete predsjednika Đukanovića Republici Hrvatskoj bio je prilika i za dodatnu razmjenu mišljenja i stavova dvojice predsjednika o pregovorima Crne Gore za članstvo u EU. Predsjednik Milanović je apostrofirao podršku Republike Hrvatske evropskom putu naše države.

Sagovornici su, takođe, razgovarali i o situaciji u Crnoj Gori i Zapadnom Balkanu. Predsjednik Đukanović je kazao da će Crna Gora nastaviti da se razvija kao demokratska, sekularna i proevropska država. Milanović je naglasio kako će Republika Hrvatska podržati takva nastojanja Crne Gore jer je to važno i za Hrvatsku kojoj je Crna Gora susjed i partner u NATO savezu.

Predsjednik Milanović organizovao je za predsjednika Đukanovića obilazak znamenitosti na Brionima i krstarenje uz obalu Istre.

Razgovorima na Brionima završena je dvodnevna zvanična posjeta predsjednika Đukanovića Republici Hrvatskoj.

Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović, u Zagrebu je prije odlaska na Brione, posjetio Nacionalnu zajednicu Crnogoraca Hrvatske.

- Crnogorska zajednica važna

Đukanović - Milanović: Crna Gora se mora razvijati kao demokratska, sekularna i proevropska država je karika za unapređenje odnosa dvije države, utoliko više što je promišljeno i odlučno ostala posvećena našim odnosima u svim periodima, kao što je i Hrvatska zajednica u Crnoj Gori, poručio je predsjednik naše države.

Predsjednik Zajednice Danilo Ivezić ukazao je na važnu ulogu Zajednice Crnogoraca u svim fazama naših odnosa, i u vrijeme kada su veze dvije države i dva naroda bile pokidane.

Značajan doprinos u tom pogledu dala je i daje hrvatska nacionalna manjina u Crnoj Gori, kazao je on, predstavljajući brojne programe koje u kontinuitetu Zajednica realizuje.

U kontekstu aktuelnih prilika i kriza koje Crna Gora prolazi, predsjednik Zajednice je istakao da Crnogorci u Hrvatskoj svoje emocije izražavaju snažnije od onih koji žive u Crnoj Gori, ostajući do kraja posvećeni očuvanju suvereno-

Zoran Milanović i Milo Đukanović na Brionima

sti naše države, na čije su tekovine i baštinu izuzetno ponosni. Đukanović je čestitao Crnogor-

skoj zajednici na uspješnoj misiji očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta države i

Đukanović: Nemoguća komunikacija sa Vučićem zbog otvorenog neprijateljstva Srbije PODGORICA - Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović kazao je da već godinu dana nema nikakvu komunikaciju sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da je ona nemoguća, ističući da je otvoreno neprijateljstvo Srbije prema Crnoj Gori.

- Dok je ta komunikacija bila moguća, imao sam je sa Vučićem i trudio sam se da doprinesem konstruktivnom odnosu. Održavao sam tu komunikaciju dokle je to bilo moguće. U posljednjih godinu dana to nije moguće. Umjesto toga, svakodnevno vidimo što nam se poručuje sa medijsko-političke scene Srbije. Nema sumnje da je to otvoreno

naroda, što služi na ponos Crnoj Gori.

Zajednica Crnogoraca u Hr-

države, sve zbog lažne pretpostavke da multietnička demokratija u ovom dijelu Evrope nije moguća. Nudi se nešto što bi bilo izuzetak što su pravila života na evropskom i evroatlantskom neprijateljstvo, negiranje Crne Gore i njenog naci- prostoru. To je 90-ih godina doživjelo slom, sada vjerovatno podstaknuto geopolitičkim promjeonalnog identiteta i mi smo u stanju potrebe da se odbranimo - rekao je Đukanović, u intervjuu na nama, ideolozi tih velikodržavnih nacionalizama pokušavaju da obnove tu ideju. Sljedstveno hrvatskom RTL-u. tome napadnuta je Crna Gora jer, kao što znamo, On je kazao da ideolozi velikodržavnih nacionema velike Srbije bez podrazumijevajuće Crne nalizama pokušavaju da obnove ideju koja je Gore u njenom sastavu - rekao je Đukanović. doživjela slom 90-ih godina, te da je sljedstveno Ideja velike Srbije je, ističe, stara jako dugo, dodatome napadnuta Crna Gora. Optužio je državni jući da se Crna Gora posmatra kao kompenzacija vrh Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem da za izgubljeno Kosovo. stoji iza te ideje.

- Sada kada su se te ideje pokazale iluzijama u - Cilj je napraviti prekompoziciju Zapadnog Balkana i napraviti velike, etnički i vjerski homogene odnosu na Hrvatsku, Bosnu, iako se pokušava

održati živom ideja o pripajanju Republike Srpske Srbiji - nakon što je Srbija izgubila Kosovo, čini se da Crna Gora izgleda kao najprivlačnija kompenzacija i kao nezaobilazni dio da bi se uopšte ideja velike Srbije održavala u životu dodao je Đukanović.

On je istakao da se nije jednostavno nositi sa Srbijom u sukobu, a još teže ako se zna da iza nje stoji velika geopolitička sila Rusija.

- Rusija preko podrške ovakvim idejama pokušava da ostvari svoje geopolitičke interese na Zapadnom Balkanu koji su po definiciji suprotstavljeni evropskom jedinstvu i sistemu vrijednosti. Ali, rekao bih da je sve to utoliko lakše ukoliko izostaje potrebna podrška i pažnja sa zapada - naglasio je Đukanović.

R.P.

Lideri dva najveća konstituenta vlasti očekuju podršku Ure

Knežević tvrdi da je Abazović sve znao, jer ga je on obavještavao PODGORICA – Izbori ne bi odgovarali nikome u ovom trenutku, ali je Demokratski front spreman za njih ukoliko se utvrdi da ne postoje osnovi za dalji rad parlamentarne većine – istakao je jedan od lidera tog političkog saveza Milan Knežević.

On je gostujući na TVCG ka-

zao da politički savez koji predstavlja želi da se pronađe kompromis i da, stavljajući po strani sve što razdvaja partije na vlasti, produže mandat Vladi.

- Ako dođe do izbora, DF bi imao više glasova nego u avgustu 2020. godine, a neki koalicioni partneri ne bi ni prošli

cenzus i ne bi vidjeli Vladu bez kad prođu Karađorđevom ulicom - poručio je on.

Na tvrdnju Ure da su DF-u i Demokratama bitne fotelje, Knežević im je odgovorio da o tome dovoljno govori činjenica da su oni sa pet odsto uzeli 90 odsto pozicija u Vladi i cijeli bezbjednosni sektor.

Abazović: Nisam siguran da je dogovor DF-a i Demokrata u skladu sa Sporazumom Sporazum između Demokratskog fronta i Demokrata je novi momenat. Nisam siguran da je njihov dogovor kompatibilan sa Sporazumom od 9. septembra prošle godine, u smislu djelovanja ekspertske Vlade, poručio je potpredsjednik Vlade Dritan

Abazović gostujući u TV emisiji na Javnom servisu.

- Mi govorimo o Vladi koja bi izgubila sadašnji koncept.

Novi dogovor DF-a i Demokrata kaže da treba da ih bude 18, plus tri potpredsjednička mjesta. To su modeli o kojim se mora ozbiljno

razgovarati. Moramo znati da Vladu čine tri a ne dvije koalicije. Ako oni imaju neke druge subjetke i rezervne varijante, mi sa tim nemamo ništa sporno – kazao je Abazović.

Na pitanje da li će URA prihvatiti kandidaturu političara DF i Demokrata na pozicija-

Ponovio je zaključak parlamentarne većine sa sastanka u julu kada je usaglašeno da će prihvatiti sve što DF i Demokrate odluče samo da se ne dira u Sporazum od septembra, te istakao da lider Ure Dritan Abazović nije mogao biti iznenađen dogovorom o kojem ga je, navodi, on blagovrema ministara, Abazović kaže, ako dođe do toga da političari uđu u Vladu, da je to sasvim novi momenat.

- Tada Vlada mora biti potpuno politička. Mora se birati između ekspertske i političke Vlade ili nečeg trećeg – ističe Abazović.

Dodaje i da priča o Tužilačkom savjetu mora da bude prioritetna, jer je to potreba crnogorskog društva zbog

vatskoj je, kako je istakao, i važna karika za unapređenje odnosa dvije države, utoliko više što je promišljeno i odlučno ostala posvećena našim odnosima u svim periodima, kao što je i Hrvatska zajednica u Crnoj Gori.

Predsjednik je čestitao članovima Zajednice na odnosu prema svojoj državi porijekla, i na njihovim ostvarenjima kojima su učinili ponosnim i Crnu Goru i svoju novu domovinu Hrvatsku.

Susretu Đukanovića i predstavnika zajednice Crnogoraca u Hrvatskoj prisustvovali su između ostalih proslavljeni reditelj Veljko Bulajić, jedan od najvećih živih slikara na prostorima bivše Jugoslavije Dimitrije Popović, istaknuti profesor Dragutin Lalović, kao i otpravnica poslova Crne Gore u Zagrebu Irena Prelević, i ambasador Hrvatske u Podgorici Veselko Grubišić.

Z.D.

meno obavještavao.

Komentarišući rekonstrukciju Knežević je poručio da personalna rješenja nijesu imperativ, ali i dodao da bi DF trebalo da bude u Vladi, jer, kako kaže, nigdje u svijetu nema da koalicija koja ima 27 poslanika u Skupštini nema pozicije u izvršnoj vlasti. borbe protiv organizovanog kriminala.

- Prvo moramo da pričamo o Tužilačkom savjetu pa sve drugo. On ne može da čeka bilo kakve političke dogovore. Mi ne možemo da dogovaramo novu vladu a paralelno da imamo ovakvu situaciju u tužilaštvu. Što se GP URA tiče, prvo se mora riješiti to pitanje – kazao je Abazović.

Dok se ne prevaziđe politička kriza, kategoričan je Knežević, nastaviće da bojkotuju Skupštinu, ali, smatra on, zahvaljujući dogovoru koji su postigli sa Demokratama do 15. oktobra mogu doći do rješenja i imati rekonstruisanu Vladu i izabran Tužilački savjet.

Predsjednik Skupštine Aleksa Bečić kazao je da on ne bi licitirao sa datumom do kojeg bi Vlada mogla biti rekonstruisana, ali i naveo da se taj proces, koji zavisi od političke volje, može efikasno realizovati.

- Ako postoji političke volje, vrlo brzo možemo da dođemo do rješenja, jer imamo osnove i temlje, potrebno je da se kolege iz Građanskog pokreta Ura izjasne u odnosu na ono što su tražili od nas prethodnih mjeseci - kazao je Bečić.

On je pojasnio da je rekonstrukcija potrebna da bi se krenulo u reformske procese, te istakao da još nijesu dogovarali dio koji se tiče resora.

Bečić očekuje i da Ura bude dio Vlade, ali je i kazao da je iznenađen reakcijama koje su uslijedile nakon zajedničkog saopštenja Demokrata i DF-a. Ž. Z.

Ekonomija

Subota, 18. septembar 2021.

5

U prvih pola godine javne nabavke koštale 55,4 miliona eura

Direktnim pregovorima sklopili 49.181 ugovor, vrijednosti 29,4 miliona Tenderom realizovane 283 nabavke vrijedne 26 miliona eura, direktnim pregovorima bez tendera 49 ugovora vrijednih sedam miliona, dok je direktnim pregovorima za jednostavne nabavke iznad i ispod pet hiljada sklopljeno ukupno 49.128 ugovora vrijednih 22,4 miliona eura PODGORICA – U prvoj polovini ove godine ugovoreno je 1.246 javnih nabavki ukupne vrijednosti 42,1 milion eura – pokazuju podaci Ministarstva finansija o javnim nabavkama čiji iz-

645 obveznika javnih nabavki je u Crnoj Gori

vještaj je Vlada usvojila na posljednjoj sjednici.

Od toga se na nabavku robe vrijednosti 27,8 miliona eura odnosi 688 ugovora, 419 ugovora je za usluge vrijedne 7,3 miliona, dok je za radove vrijedne 7,2 miliona zaključeno 139 ugovora.

Najveća vrijednost nabavki, 26 miliona eura realizovana

Odbor direktora CGES razriješio Dragana Kujovića

Ivan Asanović v. d. direktora

Ivan Asanović

Dragan Kujović

PODGORICA - Odbor direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) danas je za vršioca dužnosti izvršnog direktora imenovao Ivana Asanovića, saopšteno je iz te kompanije.

- Odbor direktora CGES-a, na čelu sa predsjednikom Aleksandrom Mijuškovićem, razriješio je dužnosti izvršnog direktora Dragana Kujovića i u skladu sa Zakonom o privrednim društvima na funkciju vršioca dužnosti izvršnog direktora imenovao diplomiranog elektro inženjera Ivana Asanovića - navodi se u saopštenju.

Kako su dodali, značajno poslovno iskustvo, kontinuirano obrazovanje i usavršavanje, menadžerske sposobnosti koje posjeduje Asanović, opredijelili su članove Odbora direktora da jednoglasno donesu odluku o njegovom izboru na tu funkciju.

Na funkciju vršioca dužnosti izvršnog direktora Asanović dolazi sa pozicije šefa Službe za SCADA, SBN i obračunska mjerenja u CGES-u.

Asanović je kazao da mu je čast i zadovoljstvo što će ubuduće predstavljati CGES sa pozicije izvršnog direktora, jer je to kompanija sa velikim potencijalom, koja je prepoznata kao lider u svojoj oblasti i to ne samo u državi, već i šire.

- Namjera mi je da iskoristim sve šanse koje će mi se ukazati na putu progresa kompanije, da svi zajedno osiguramo njen rast, učvrstimo korporativne vrijednosti i u saradnji sa zaposlenima, koji su najznačajniji kapital, stvorimo dobru atmosferu, dajući maksimalan doprinos u ostvarivanju zajedničkih ciljeva - rekao je Asanović.

R.E.

je kroz 283 ugovora otvorenim postupkom kao najtransparentnijim, a kojim se, kako se navodi u izvještaju, postiže najveći nivo konkurencije. Pregovarački postupak bez prethodnog objavljiv a n j a p o z i v a z a j av n o nadmetanje korišten je u 49 ugovora ukupne vrijednosti 7,1 milion, dok je jednostavnih nabavki, odnosno nabav-

ki direktnim pregovorima sa određenim ponuđačem kroz sistem bilo 914 ukupne vrijednosti 9,1 milion eura. Međutim, jednostavnih nabavki ispod pet hiljada eura vrijednosti bilo je daleko više, pa je kroz 48.218 ugovora utrošeno još 13,3 miliona eura i 4,2 hiljade dolara, što znači da su jednostavne nabavke ukupno koštale 22,4 miliona eura.

U 499 ugovora ukupne vrijednosti 15 miliona eura stigla je samo jedna ponuda i to 260 ugovora vrijednih 8,7 miliona za robu, 195 ugovora vrijednosti 3,7 miliona za usluge i 44 ugovora vrijedna 2,6 miliona za radove. Ugovora koji predviđaju okvirni sporazum primjenom otvorenog i ograničenog postupka bilo je 14 ukupne vrijednosti 546,9 hiljada eura.

Prema podacima Ministarstva finansija, 96,7 odsto ponuđača ima sjedište u Crnoj Gori. Sa stranim ponuđačima sklopljeno je 47 ugovora vrijednosti 1,38 miliona.

Tokom prvih pola godine u 1.120 postupaka stiglo je 1.199

EBRD usvojila strategiju za Crnu Goru do 2026. godine PODGORICA-Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) usvojila je strategiju za Crnu Goru do 2026. godine, u kojoj su prioriteti jačanje konkurentnosti privatnog sektora, podrška tranziciji ka zelenoj ekonomiji i daljoj povezanosti i integraciji. Ključni prioritet EBRD-a u Crnoj Gori je, kako su kazali njeni predstavnici, da pomogne u diversifikaciji ekonomije, kako bi se smanjilo oslanjanje na sezonski turizam i poboljšalo poslovno okruženje.

-Banka je spremna da podrži kompanije, posebno mala i srednja preduzeća (MSP), mjerama koje promovišu jačanje kapaciteta, komercijalizaciju i poboljšano upravljanje. Ove mjere uključuju direktno finansiranje, kratkoročnu likvidnost, prilagođeno savjetovanje i angažovanje na politikama navodi se u saopštenju.

Banka, kako se dodaje, takođe ulaže napore da podrži nedo-

Podrška tranziciji ka zelenoj ekonomiji

Sjedište EBRD

voljno podržane segmente društva kroz promociju rješenja za poboljšanje vještina, već u finansijsku inkluziju i jednak pristup mogućnostima.

-Crna Gora ima potencijal za obnovljive izvore energije, a EBRD je u poziciji da pomogne

ubrzanje tranzicije na zelenu i pravednu ekonomiju u zemlji, kako bi ona ispunila energetske i klimatske ciljeve za 2030. godinu - rekli su iz banke.

Najavili su da će kombinovati ulaganja u obnovljive izvore sa angažovanjem na politici

Početkom oktobra prijave za podsticajne mjere za inovacije

Poreske olakšice i manje komunalne naknade PODGORICA – Prijave za podsticajne mjere za razvoj istraživanja i inovacija krenuće početkom oktobra - najavljeno iz je Ministarstva ekonomskog razvoja.

Te mjere odnosiće se na umanjenje, oslobođenje ili olakšice za porez na dohodak fizičkih li-

ca i dobit pravnih lica, prirez na porez, doprinose za socijalno osiguranje, naknade za komunalno opremanje građevinskog zemljišta, korišćenje državnih nepokretnosti i zemljišta i poreza na nepokretnost.

Pravo na podsticaj imaće privredna društva, startapovi, spi-

nofovi i druga pravna lica, naučnoistraživačke ustanove, centri izvrnosti i ustanove visokog obrazovanja koje obavljaju inovativne aktivnosti, pronalazači, inovatori, frilenseri i druga fizička lica, koja, kako navode, predstavljaju važan segment u razvoju inovacionog ekosistema Crne Gore i generator su razvoja crnogorske ekonomije i društva.

- Ministarstvo ekonomskog razvoja je u proteklom periodu

ponuda, odnosno 1,07 ponuda po postupku. Prosječan broj ponuda u jednostavnim nabavkama je 2,23.

Otvoreni postupci su trajali prosječno 63 dana, ograničeni 116 dana, pregovori bez tendera 17,7 dana, a u jednostavnim nabavkama 21,9 dana.

U 499 postupaka ukupne vrijednosti 15,1 milion eura dostavljena je samo po jedna ponuda. Najviše ih je bilo za nabavku robe, 260 ugovora vrijednosti 8,7 miliona eura, za usluge je zaključeno195 ugovora vrijednosti 3,7 miliona, a najmanje za usluge 44 ugovora vrijednosti 2,6 miliona eura.

U izvještaju navode da prvi elektronski sistem javnih nabavki koji je u upotrebi od početka godine predstavlja najveći iskorak u unapređenju politike javnih nabavki u Crnoj Gori. Finansirala ga je Evropska komisija kroz IPA projekat koji je Ministarstvo finansija implementiralo od 2018. godine.

Prema njihovim podacima, do 1. avgusta je na sistemu registrovano 3.451 aktivni korisnik, dok su na ovaj način podnijete 4.603 elektronske ponude. Tokom prvih pola godine, iako u uslovima smanjenog obima, pokrenute su 2.383 nabavke.

Od 645 obveznika primjene Zakona o javnim nabavkama, 108, odnosno 16,74 odsto su državni organi, obveznika iz lokalnih samouprava je 38, odnosno 5,89 odsto, dok javne službe ili privredna društva čine 480, odnosno 74,42 odsto. Jedno je udruženje koje su osnovala dva ili više naručilaca, dok je sektorskih naručilaca 18, odnosno 2,79 M.Lk. odsto. povećanja obnovljive energije i dekarbonizacije energetskog sektora.

-Prioritet banke je ulaganje u niskokarbonsku i klimatski otpornu komunalnu infrastrukturu i s njom povezane usluge, uključujući vodovod i tretiranje otpadnih voda, upravljanje otpadom i daljinsko grijanje navodi se u saopštenju.

Navedeno je da je EBRD, blisko sarađujući sa multilateralnim partnerima, kao što je Investicioni okvir za Zapadni Balkan, u jedinstvenoj poziciji da unaprijedi integraciju Crne Gore sa regionalnim tržištima kroz razvoj prekograničnih transportnih i energetskih mreža.

-EBRD nastavlja da podržava inicijative za poboljšanje pristupa informacijama i komunikacionim tehnologijama, uključujući i populaciju koja ne dobija dovoljno usluga, istražujući mogućnosti za razvoj širokopojasne infrastrukture koja dopire do udaljenijih ruralnih područja – kaže se u S.P. saopštenju. intenzivno radilo na pripremi podzakonskih akata koji će omogućiti punu implementaciju Zakona o podsticajnim mjerama za razvoj istraživanja i inovacija i Zakona o inovacionoj djelatnosti. Uprkos brojnim izazovima u pripremi implementacije, na koja su ukazivali i međunarodni partneri, Ministarstvo je stvorilo pretpostavke da se krene u implementaciju podsticajnih mjera – saopšteno je iz Ministarstva i za kraj septembra najavljeno predstavljanje mjera.

R.E.

6

Ekonomija

Subota, 18. septembar 2021.

Demokratska narodna partija negoduje zbog kadrovske politike Vlade

Prava CG izbacila DF iz borda Barske plovidbe

PODGORICA - Iako je ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić za predstavnike državnog kapitala u bordu Barske plovidbe predložio Savu Ašanina za predsjednika i članove Nadu Dragović i Miroslava Šepića, Vlada je umjesto njih imenovala Dalibora Markovića i Petra Zlokovića, kao i Šepića.

Potpredsjednica Demokratske narodne partije Maja Vukićević je ukazala da je predlog Bojanića, kao i istovjetni prijedlog kadrovske komisije Vlade, objavljen na zvaničnoj stranici Vlade.

- Međutim, predsjednik borda Sava Ašanin je i prije završetka sjednice Vlade obaviješten da nije reizabran u bord direktora.

Naime u Barsku plovidbu stigao je dopis generalne sekretarke Vlade Žane Praščević -Milačić da su kao članovi borda izabrani Marković, Zloković i Šepić. Interesantno je da su otpali samo predstavnici Demokratskog fronta, a da su na njihova mjesta mimo volje ministra i kadrovske komisije Vlade postavljena lica bliska Pravoj Crnoj Gori – izjavila je Vukićević.

Vukićević pita ko donosi odluke u Vladi, koja komisija je

Poslala doPis sa izmjenjenim bordom: Žana Praščević - Milačić

odlučila da njihovi kadrovi ne treba da budu izabrani te kako to da je jedino ostao Šepić, koji je o svim predlozima do sada glasao jednako kao i Ašanin i Dragović.

- Očigledno je jedini grijeh što su Sava Ašanin i Nada Dragović predstavnici Demokratskog fronta. Ovo nije prvi put da se isti smjenjuju iz upravnih odbora, slično je urađeno i u Crnogorskoj plovidbi, gdje su smijenjeni Ivica Kordić i Vladimir Potpara, a dobro je poznata i smjena Marine Jočić iz Nacionalnih parkova. Intere-

santno, i tamo je na njeno mjesto došao kadar Prave Crne Gore baš kao i sada u Barskoj plovidbi – navodi Vukićević.

Ukazuje da smjena članova borda ili drugih lica nije sporna ako je utemeljena, ako su svojim greškama oštetili preduzeće i dodaje da je jedini ,,grijeh“ predstavnika DF-a u tome što su insistirali da se do kraja godine potpišu ugovori koji bi Barskoj plovidbi poslije niza godina patnje obezbijedili stabilno poslovanje i mogućnost da otplaćuje sve svoje obaveze. Njihov trud je, kako

Analiza tržišta telekomunikacija za jul



Interesantno je da su otpali samo predstavnici Demokratskog fronta, a da su na njihova mjesta mimo volje ministra i kadrovske komisije Vlade postavljena lica bliska Pravoj Crnoj Gori – izjavila je Vukićević

navodi, prepoznalo i Ministarstvo, koje je predložilo da budu reizabrani, ,,ali očigledno je Vlada privatizovana od strane lica koja misle da mogu da sprovode svoju samovolju“.

Vukićević poručuje da će DF naći način da odgovori na ovakvo ponašanje lica koja su, kako navodi, očito sive eminencije u Vladi i pojedinih ,,partnera“ u vlasti i najavljuje da će narednih dana povući konkretne poteze kao odgovor na neprimjeren obračun sa njihovim predstavnicima.

R.E.

Otkazani današnji zborovi advokata u četiri grada zbog epidemiološke situacije

M:tel i dalje lider u mobilnoj telefoniji PODGORICA - Na kraju jula broj korisnika mobilne telefonije u Crnoj Gori iznosio je 1.191.898 što odgovara penetraciji od 192,23 posto. U odnosu na jun broj korisnika mobilne telefonije je veći za 7,83 odsto, a u odnosu na isti period prošle godine broj korisnika je veći za 12,15 odsto, prenosi portal Bankar.

Od ukupnog broja korisnika 54,36 odsto (647.892) su postpejd korisnici, dok je pripejd korisnika 45,64 odsto (544.006).

Od ukupnog broja 1.191.898 korisnika mobilne telefonije najviše korisnika imao je mobilni operator Mtel 425.493 korisnika (35,7 odsto), Crnogorski Telekom 383.239 (32,15 odsto),

a Telenor 383.166 (32,15 odsto) korisnika.

Od ukupnog broja 647.892 postpejd korisnika, Telekom je imao 256.620, Mtel 216.274, Telenor 174.998, a od ukupnog broja 544.006 pripejd korisnika Telenor je imao 208.168, Mtel 209.219, a Telekom 126.619.

Ukupan broj priključaka fiksne telefonije na kraju jula iznosio je 191.734 (260 priključka, odnosno 0,14 odsto više nego u junu).

Od ovog broja priključaka fiksne telefonije Crnogors k i Te l e k o m j e i m a o 1 0 2.62 0, Mt e l 70.686, Telemach 16.196, a Telenor 2.232 priključka.

U odnosu na isti period prošle godine broj korisnika fiksne telefonije je manji za 0,2 odsto.

S.P.

Sastanak guvernera CBCG i rukovodstva CKB-a

Očekuju jaču podršku privredi Promjene na čelu Komore na čekanju, spremaju novi statut PODGORICA - Regionalni zborovi advokata za izbor novog rukovodstva Advokatske komore, koji su bili planirani za danas, otkazani su do poboljšanja epidemiološke situacije.

Ovu odluku donio je Upravni odbor Advokatske komore nakon konsultacija sa Ministarstvom zdravlja.

- Ministarstvo je istaklo da je, po važećim mjerama, dozvoljeno prisustvo najviše 100 osoba u zatvorenom prostoru uz posjedovanje Nacionalne digitalne kovid potvrde. Ukazali su da je na otvorenom prostoru moguće i više učesnika, ali takođe uz posjedovanje potvrde. Obaveza Advokatske komore je da omogući svakom članu ostvarenje prava u skladu sa Statutom, pa je UO donio odluku da se regionalni zborovi odlože do sticanja uslova za njihovo nesmetano sprovođenje – saopšteno je iz Komore.

U odluci UO se navodi da će

regionalni zborovi na kojima će advokati u Podgorici, Baru, Bijelom Polju i Herceg Novom predlagati kandidate za predsjednika i potpredsjednika Komore, kao i članove UO, biti održani kada bude moguće obezbijediti da svi advokati ostvare svoja prava bez kršenja epidemioloških mjera.

Promjena Statuta U Komori, osim promjene rukovodstva, kojima je mandat istekao krajem prošle godine, planiraju i promjenu Statuta, pa je formirana radna grupa za izradu nacrta izmjena i dopu-

na, kako bi se, kako navode, unutrašnja organizacija i rad Komore unaprijedili i prilagodili savremenim potrebama i ojačala institucionalna infrastruktura.

- Strateški pravci za unapređenje institucionalnog okvira Komore kroz izmjenu statuta definisani su kao demokratizacija, decentralizacija, povećanja transparentnost rada i digitalizacija – stoji u obavještenju Komore.

Užim timom radne grupe zadužene za izmjenu statuta rukovodiće advokatica dr Nina

Sajam pravde Advokatska komora će 8. oktobra u šoping centru Delta organizovati prvi Sajam pravde čiji cilj je promocija advokature, vladavine prava i ENEMLOS projekta koji se bavi unapređenjem visokog obrazovanja budućih pravnika uvođenjem praktičnog rada u proces edukacije. Program čine dva segmenta, pa će u jednom ugledni pravnici u formi intervjua pričati o iskustvima, dok će u drugom segmentu advokati pružati besplatnu pravnu pomoć građanima.

Radulović, a činiće je i advokatice Sanja i Marija Radulović, kao i advokati Jovan Samardžić, Aleksandar Rmuš i Nikša Miljanić.

Advokati su osnovali i radnu grupu u vezi lokalnih putarina, povodom namjere Glavnog grada da uvede „parafiskalni namet po osnovu naplate naknada za korišćenje lokalnih puteva“. Tom odlukom grada advokatska djelatnost se tretira kao komercijalna usluga i podliježe obavezi plaćanja ove naknade. Cilj ove radne grupe, kako je navedeno na internet stranici Komore, je izuzeće advokature iz primjene ove odluke ili svođenje nameta na razumnu mjeru ukoliko Ustavom zagarantovani pravni status kao djelatnosti za pružanje pravne pomoći bude povrijeđen. Najavljuju da će preduzeti sve pravne radnje kako bi zaštitili ovaj pravni status koji je, kako navode, narušen aktima Glavnog grada i drugih opština. I ovom radnog grupom, koja je već podnijela primjedbe na nacrt odluke i održala sastanak sa predstavnicima Opštine, rukovodiće advokatica dr Nina M.Lk. Radulović.

PODGORICA - CKB ima lidersku poziciju po učešću ukupnih kredita, bruto aktive, depozita i kapitala, te su parametri njenog poslovanja pozitivni i stabilni, saopštio je guverner Radoje Žugić.

On je na sastanku sa rukovodstvom banke, koja je članica OTP grupe, kazao da to daje doprinos osnaživanju bankarskog sektora u Crnoj Gori.

- Očekujem od CKB-a, kao i od ostalih, da u narednom periodu svoje politike fokusiraju na još jaču podršku razvojnim projektima, kako bi dali zamajac započetom ekonomskom oporavku - poručio je Žugić.

Sagovornici su se, kako je saopšteno iz CBCG, osvrnuli na sprovođenje procesa procjene

Sa sastanka

kvaliteta aktive (AQR), kao i na okončani proces pripajanja Podgoričke banke CKB-u.

Učesnici sastanka su kazali da su zadovoljni rezultatima AQR-a i istakli da je proces pripajanja te dvije banke, koji je bio jedan od najkompleksnijih projekata na crnogorskom finansijskom tržištu, obavljen veoma uspješno.

Na sastanku su učestvovali i predsjednik i članovi borda Mikloš Nemet i Tamaš Kamaraši i glavni izvršni direktor Pal Kovač.

Zaključeno je da je frekventna i otvorena komunikacija CKB-a i CBCG dobar primjer efikasne saradnje poslovne banke i regulatora, kao i potpune transparentnosti poslovanja.

R.E.

Društvo

Subota, 18. septembar 2021.

7

Skupština Prijestonice podržala građansku inicijativu

Manastir da koriste sve pravoslavne zajednice PODGORICA – Skupština Prijestonice Cetinje usvojila je juče zaključke građanske inicijative podnijete radi ,,omogućavanja ravnopravnosti u korišćenju Cetinjskog manastira svim pravoslavnim vjernicima i slobodnog vršenja vjerskih obreda i poslova svim pravoslavnim vjerskim zajednicama u državi“.

Ispred Cetinjskog manastira juče su bila brojna vozila policije, koja su blokirala i oba prilaza zgradi Skupštine Cetinja.

Nije poznat razlog prisustva tako brojnih policijskih snaga, s obzirom na to da nije bilo nikakvog okupljanja građana, niti najavljenih protesta.

Za inicijativu je juče glasalo 19 poslanika, a uzdržanih i protiv nije bilo. Sjednici nijesu prisustvovali odbornici Demokratske Crne Gore, a iz Građanskog pokreta Ura u skupštinskoj sali je bio samo odbornik Slavko Šole Janković, iako su na sjednici u utorak sa odbornicima DPS, SD i SDP-a usaglasili zajednički tekst zaključaka.

Odbornici Ure su napustili sjednicu nakon žučne rasprave

Skupština opštine ovlastila je gradonačelnika Prijestonice Aleksandra Kašćelana da uz angažovanje advokatskog tima Cetinjski manastir zaštiti od uzurpacije i devastacije, i obezbijedi stvaranje preduslova da se odluči o pravu korišćenja i upravljanja njihovog odbornika Petra Martinovića i a Nikole Đuraškovića (SDP).

Zaključcima je ovlašten gradonačelnik Prijestonice Aleksandar Kašćelan da, u saradnji sa nadležnim organima

Policijske snage ispred Manastira juče na Cetinju

lokalne samouprave i zaštitnikom imovinsko pravnih interesa Prijestonice, uz angažovanje advokatskog tima, u cilju zaštite prava i interesa Prijestonice pred nadležnim državnim organima, preduzme odgovarajuće pravne radnje kako

Skupština Prijestonice osudila je i nezakoniti potez Vlade da Cetinjski manastir upiše na državu Crnu Goru umjesto Prijestonice Cetinje kao nosioca prava svojine. Pozvali su Vladu Crne Gore da se uzdrži od daljeg protivpravnog postupanja, i da povuče donijete akte i sprovedene radnje kojima se bez zakonskog utemeljenja želi zabraniti raspolaganje Prijestonici imovinom koja se nalazi u njenom nespornom vlasništvu

bi se onemogućilo da se Cetinjski manastir zaštiti od uzurpacije i devastacije, i obezbijedi stvaranje preduslova da se odluči o pravu korišćenja i upravljanja.

Skupština Prijestonice osudila je i nezakoniti potez Vlade da Cetinjski manastir upiše na državu Crnu Goru umjesto Prijestonice Cetinje kao nosioca prava svojine.

Pozvali su Vladu Crne Gore da se uzdrži od daljeg protivpravnog postupanja, i da povuče donijete akte i sprovedene rad-

nje kojima se bez zakonskog utemeljenja želi zabraniti raspolaganje Prijestonici imovinom koja se nalazi u njenom nespornom vlasništvu.

Vlada Crne Gore je u ponedjeljak, bez održavanja sjednice i uz saglasnost većine članova, donijela zaključke, a na osnovu Informacije zaštitnice imovinsko-pravnih interesa Bojane Ćirović, u kojima nalaže Upravi za katastar i državnu imovinu da Cetinjski manastir upiše na državu Crnu Goru umjesto Prijestonice Cetinje kao nosio-

ca prava svojine.

Ovaj potez Vlade, da „zaključkom“ naloži Upravi za katastar i državnu imovinu da izvrši izmjene nosioca prava svojine, pravni eksperti su listom ocijenili kao protivustavan i nezakonit sa osnovanom sumnjom da su odgovorna lica za ovakav postupak, uključujući i premijera Zdravka Krivokapića i generalnu sekretarku Vlade Žanu Praščević-Milačić, izvršili krivično djelo zloupotreba službenog položaja i prekoračenje ovlašćenja.

Vlada na sjednici u četvrtak nije ni verifikovala vlastiti zaključak od ponedjeljka, iako je na to bila obavezna u skladu sa Uredbom o Vladi Crne Gore, na koju se i sama pozvala u zaključcima koje je generalna sekretarka Vlade proslijedila v. d. direktoru Uprave za katastar i državnu imovinu Koči Đurišiću.

Kako piše u članu 10 pomenute Uredbe Vlada može, na prijedlog predsjednika Vlade, u hitnim i drugim naročito opravdanim slučajevima, bez održavanja sjednice odlučiti o pojedinim pitanjima, na osnovu pribavljenih saglasnosti većine članova Vlade.

Međutim, član 10 Uredbe o Vladi Crne Gore ima i drugi stav koji glasi: „Odluka iz stava 1 ovog člana, verifikuje se na prvoj narednoj sjednici Vlade“.

Dakle, ovu odluku, odnosno zaključke, bilo je, u skladu sa Uredbom, neophodno verifikovati na 39. sjednici Vlade u četvrtak. To nije učinjeno.

Nakon jučerašnjeg skupštinskog ovlašćenja gradonačelnika Cetinja da obezbijedi stvaranje preduslova da se odluči o pravu korišćenja i upravljanja Cetinjskim manastirom, na potezu je rukovodstvo PrijeD.M. stonice.

U cetinjskom tužilaštvu počelo saslušanje žrtava brutalne policijske akcije u prijestonici 5. septembra, policija odgovara kontra prijavama

Zeković: Informativni razgovori mogu biti manipulacija PODGORICA – U Osnovnom državnom tužilaštvu na Cetinju juče su počela saslušanja građana koji su povrijeđeni u brutalnoj intervenciji policije 5. septembra u prijestonici, tokom nasilnog razbijanja protesta ogromnim količinama suzavca, šok bombama i gumenim mecima.

Pobjedi je potvrđeno da je izjavu u ovom predmetu dao i počasni predsjednik Socijaldemokratske partije (SDP) Ranko Krivokapić, koji je povrijeđen na Dvorskom trgu kada je policija na njega bacila šok bombu.

Građanski aktivista Aleksandar Saša Zeković koji je pružao stručnu pomoć građanima koji dostavljaju pritužbe na postupanje policije Savjetu za građansku kontrolu rada policije, Ministarstvu unutrašnjih

poslova i ombudsmanu pozdravio je, u izjavi za Pobjedu, efikasno postupanje tužilaštva, ali i upozorio da crnogorska policija nastavlja sa masovnim pozivanjem građana Crne Gore na informativne razgovore, zbog učešća na protestu 5. septembra, a to, kako je rekao, često radi na protivzakonit i na način kojim se krše osnovna ljudska prava.

- Na meti su i građani koji su preko aktivističkog tima Crnogorskog helsinškog odbora i mene lično, uputili primjedbe na postupanje policije. Na taj način se potpuno obesmišljava svrha podnošenja pritužbi unutrašnjoj kontroli policije, ombudsmanu i Savjetu za građansku kontrolu rada policije kojima smo do sada kompletirali 33 pritužbe na osnovu kojih je podnijeto i deset krivičnih prijava – istakao je on.

U crnogorskoj prijestonici, 4. i

Protivpravna zabrana i ograničavanje slobode kretanja Aleksandar Zeković registrovao je slučaj J. V. sa Cetinja koji je u svojstvu građanina pozvan u stanicu policije upravo, kako kaže, na osnovu nekonkretizovanog poziva.

- Policija ga je pitala zašto je bio na proteste i da li poznaje nekog od ostalih učesnika. Odgovorio je da je na trgu bio zato što tamo ide svaki dan i da ne poznaje nikog od ostalih učesnika, niti je nekog od dima mogao prepoznati. Policijski službenik mu je kazao da sjutra do 10 sati ne planira odlazak iz Cetinja jer je on prethodno rekao da planira u Nikšić da posjeti kćerku. Ovo predstavlja protivpravnu zabranu i ograničavanje slobode kretanja – upozorio je Zeković.

Građani koji su bili na Cetinju 4. i 5. septembra nijesu u obavezi da odgovaraju na pitanja policije bez obrazloženja poziva

5. septembra, više hiljada građana okupilo se kako bi iskazali mirni bunt zbog odluke Crkve Srbije da svog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija Mićovića ustoliči baš u Cetinjskom manastiru, za što je ova crkva dobila i podršku Vlade Crne Gore.

U zoru, 5. septembra, crnogorske vlasti, dok su pripremale akciju da Mićovića i patrijarha srpskog Porfirija Perića vojnim helikopterom transportuju u prijestonicu, istovremeno su izdale naređenje da policija raščisti Dvorski trg i rastjera građane koji su mirno iskazivali protest.

Duže od četiri sata centar crnogorske prijestonice bio je zasut ogromnim količinama suzavca, a policajci su po okolnim ulicama presrijetali građane i ispaljivali u njih patrone potpuno ih onesposo-

bljavajući da se evakuišu.

Policija je obustavila napad na građane kada su Mićović i Perić, opet helikopterom, vraćeni u Podgoricu, gdje su priredili slavlje.

U tužilaštvu je već formirano nekoliko predmeta po pritužbama građana, a koji se odnose na prekoračenje policijskih ovlašćenja.

- Tu registrujemo blagovremeno i efikasno postupanje Osnovnog državnog tužilaštva na Cetinju. Građani ističu da ODT na Cetinju postupa odgovorno i cijene da time doprinosi vladavini prava i poštovanju ljudskih prava – rekao je Zeković juče za Pobjedu.

Komentarišući kontra postupke po prijavama policije, naš sagovornik upozorava da „pozivanje građana telefonom ili putem pisanog poziva, pri čemu nije konkretizovan ra-

zlog pozivanja i nijesu im predstavljena njihova prava, ne predstavlja zakonite aktivnosti policije“.

- Odjeljenje za unutrašnju kontrolu policije MUP-a Crne Gore tim povodom ne treba da čeka pritužbe već da djeluje po sopstvenoj inicijativi – kategoričan je on.

Objašnjava da obrazloženje poziva na razgovor – „zbog prikupljanja obavještenja“, samo po sebi nije dovoljno konkretno i razumljivo, ali da policija, za sada, odbija da zaustavi takvu negativnu praksu.

- I pored brojnih preporuka, koje sam ranijih godina potpisivao u svojstvu predsjednika Savjeta za građansku kontrolu rada policije, još nemamo jedinstven poziv koji važi za sve organizacione jedinice policije, a koji je kompletan i zasnovan za pozitivnim propisima i poštovanju ljudskih prava – istakao je on.

Registrovao je pisane pozive u kojima nije konkretizovan razlog pozivanja, kao i poziv u kojem građanin nije podučen svojim pravima.

- Tu su i telefonski pozivi putem kojih se od građana traži da u roku od odmah dođu u stanicu policije. To je neprihvatljiva i štetna praksa – kategoričan je Zeković.

Kaže da se, prema informacijama koje ima, građani pozivaju da prepričaju kako su proveli taj dan na Cetinju.

- Policija ih tako „navlači“ i na-

Član 288 ZKP Za građane koje policija poziva na tzv. informativne razgovore, kaže Aleksandar Zeković, korisno je da se upoznaju sa članom 288 Zakona o krivičnom postupku.

- Građani nijesu dužni da se odazovu na nezakonite pozive policije. Mogu otići u službene prostorije policije, pozvati se na svoja prava, saopštiti da nemaju šta da izjave povodom takvog poziva uz napomenu da će se uredno odazvati na svaki poziv iz tužilaštva. Nije suština da policiji prepričavaju kako su na Cetinju proveli vikend, već službenici policije treba da konkretizuju svoja pitanja i saopšte u vezi sa kojim prekršajnim i krivičnim djelom dovode u vezu pozvanog građanina i prilože mu dokaze o tome – objasnio je Zeković.

knadno će procijeniti šta od toga može da iskoristi. Građani ne treba da pristaju na to već da insistiraju da im se kaže što policiju tačno interesuje, koje tačno okolnosti i osnov zbog kojeg pozivaju, s tim u vezi, konkretog građanina. Prisustvo demonstracijama samo po sebi ne smije da povlači odgovornost. To može biti i ozbiljna manipulacija policije – upozorio je Zeković.

K. KRSMANOVIĆ

8

Društvo

Subota, 18. septembar 2021.

Inspekcija tvrdi da nije dobila inicijativu Media centra u vezi sa imenovanjem Marije Tomašević, Pobjeda dobila dokument poslat 3. septembra PODGORICA – Inspekcija rada ne radi ništa po pitanju vršenja nadzora u slučaju imenovanja Marije Tomašević za direktoricu Televizije Crne Gore jer, kako tvrde za Pobjedu, nijesu dobili nikakvu inicijativu po tom pitanju. Međutim, naša redakcija ima uvid u dokument koji je na mejl adresu Odsjeka za inspekciju rada 3. septembra poslao Goran Đurović u ime Media centra, čiji je izvršni direktor, a u kojem traži od Inspekcije da hitno reaguje po ovom pitanju.

Zagubljen slučaj o RTCG? Očekujemo da Inspekcija rada osigura zakonitost rada Javnog servisa i u tom pravcu zatraži hitno razrješenje gospođe Tomašević i raspisivanje novog oglasa za izbor direktora TVCG - piše u dokumentu koji potpisuje Goran Đurović, izvršni direktor Media centra

Prethodno je Đurović u izjavi za Pobjedu najavio da će tražiti da Inspekcija izvrši nadzor u RTCG, zbog toga što je, kako smatra, Tomašević nezakonito izabrana na funkciju, jer je u trenutku imenovanja njen brat Dražen Medojević bio javni funkcioner Državne izborne komisije.

ČINJENICE

- Molimo vas da utvrdite činjenice po našoj inicijativi i potvrdite povredu zakonitosti postupka i zakonom propisanih uslova zbog sukoba interesa po navedenom osnovu krvnog srodstva gospođe Marije Tomašević i gospodina Dražena Medojevića u trenutku imenovanja na poziciju direktorice TVCG. Očekujemo da Inspekcija rada osigura zakonitost rada javnog medijskog servisa i u tom pravcu zatraži hitno razrješenje gospode Tomašević i raspisivanje novog oglasa za izbor direktora TVCG – navodi se u dokumentu koji je Đurović poslao Inspekciji 3. septembra.

On je, između ostalog, u mejlu naveo da član 29 Zakona o nacionalnom javnom emiteru RTCG prepoznaje da za člana Savjeta RTCG ne može, zbog sukoba interesa, biti imenova-

na rođena sestra javnog funkcionera (lica koja bira, imenuje ili postavlja predsjednik Crne Gore, Skupština i Vlada) kao ni funkcionera političke partije (predsjednici stranaka, članovi predsjedništva, njihovi zamjenici, članovi izvršnih i glavnih odbora, kao i drugi stranački funkcioneri).

Međutim, na naše pitanje što rade po ovoj inicijativi, iz Inspekcije tvrde da je nijesu ni primili.

- U vezi sa imenovanjem nove direktorice TVCG Marije Tomašević nijesmo dobijali inicijativu za vršenje nadzora -

piše u odgovorima Inspekcije. Đurović je u dokumentu u koji smo imali uvid napisao da Inspekcija rada ima zakonom data ovlašćenja da provjeri zakonitost postupka, odnosno da li su prilikom imenovanja direktorice TVCG bili ispunjeni zakonski uslovi. Đurović je nakon imenovanja Tomašević za direktoricu TVCG poslao dopis i Savjetu RTCG i zatražio od njih da od generalnog direktora RTCG Borisa Raonića zahtijevaju da razriješi Tomašević.

To se, međutim, nije desilo.

Media centar osporio je validnost izbora Tomašević za direktoricu TVCG zbog konflikta interesa koji postoji, jer je njen rođeni brat Dražen Medojević, u trenutku kada je ona postavljena na tu funkciju, bio član Državne izborne komisije i član Glavnog odbora Pokreta za promjene.

Medojević je ranije za Pobjedu rekao da je podnio ostavku na članstvo u DIK-u dva dana nakon sestrinog imenovanja, kako bi joj omogućio da nesmetano obavlja funkciju i naglasio da u PZP-u nije već nekoliko godina.

ZAKON

Medojević je Pobjedi ranije kazao da nije bio profesionalno angažovan u DIK-u, te da je ostavku dao nakon što je Media centar pokrenuo priču o smjenjivanju Tomašević sa funkcije.

Istakao je da tvrdnje Media centra nijesu tačne, ali da nije imao dilemu i da je odlučio da ih umiri i da ostavku.

Zakon o RTCG propisuje da direktori treba da ispunjavaju iste uslove kao i članovi Savjeta - ne mogu biti lica koja bira, imenuje ili postavlja predsjednik Crne Gore, Skupština i Vlada kao i funkcioneri poli-

tičkih stranaka (predsjednici stranaka, članovi predsjedništva, njihovi zamjenici, članovi izvršnih i glavnih odbora, kao i drugi stranački funkcioneri), za vrijeme obavljanja funkcije i najmanje tri godine od prestanka funkcije. Takođe, isti član zakona propisuje da članovi Savjeta RTCG i direktori te kuće ne mogu biti lica koja se nalaze u krvnom srodstvu u prvoj liniji, bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i srodstvu po tazbini sa javnim funkcionerima i funkcionerima političkih partija.

K. J.

CGO reagovao na navode da će pravoslavna vjerska nastava u školama biti regulisana posebnim ugovorom sa SPC

Otvaraju se vrata za uvođenje vjeronauke PODGORICA – Pojedini mediji su izvjestili da u nacrtu temeljnog ugovora koji Vlada namjerava da potpiše sa SPC u članu 16 piše kako će pravoslavna vjerska nastava u javnim školama biti regulisana posebnim ugovorom između strana ugovornica. To bi moglo biti u suprotnosti sa domaćim zakonodavstvom, saopštio je programski direktor u ovoj NVO Petar Đukanović.

Dodaje da bi to bilo u suprotnosti i sa odredbama Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju koje zabranjuju religijsko djelovanje u ustanovama javnog obrazovanja.

CGO izražava sumnju da bi se ovim članom otvorila vrata u vo đ e n j u v j e ro n a u ke u školama, čime bi se ugrozio kontinuitet sekularnosti vaspitanja i obrazovanja u Crnoj Gori, koje bi moralo biti faktor očuvanja različitosti, a ne faktor polarizacije među djecom i omladinom u zavisnosti od toga kojoj religiji izražavaju pripadnost.

Ističe da je za Crnu Goru, kao multietničko društvo i državu koja je definisana kao građanska, presudno važno da zadrži punu sekularnost formalnog obrazovnog sistema. Bilo kak-

po prvi put bude slučaj sa ovim ugovorom – istakao je on.

NEMA INDIKATIVNE ODREDBE ZA KATOLIČKU VJERU

Petar Đukanović

vo odstupanje od ovog nosilo bi ozbiljne i nesagledive posljedice po stabilnost društva, zaključuje on.

O RELIGIJI SE VEĆ UČI

- Pozivamo Vladu da sa većim senzibilitetom pristupi ovom pitanju, kao i da kroz procjenu nepovoljnog efekta ove odredbe, utiče na njeno brisanje ili izmjenu – rekao je Đukanović.

Prostor za vjersko podučavanje djece i omladine već je obez-

RELIGIJSKO DJELOVANJE BI UGROZILO KONTINUITET SEKULARNOSTI: Djeca na metaniji na koju ih je odvela učiteljica

bijeđen kroz mogućnost vjerskih organizacija da takvu edukaciju vrše u okvirima svojih zajednica, kaže on. To se zasniva na principu fakultativnosti takvog obrazovanja, odnosno djeci i njihovim roditeljima ostavljena je mogućnost izbora učešća ili neučešća u takvim programima, a u skladu sa interesovanjima za ovaj vid nastave – poručio je on.

Podsjeća da je izučavanje religije već omogućeno i kroz postojeće školske kurikulume, prvenstveno kroz izučavanje istorije, književnosti, filozofije, sociologije, ali i izbornih predmeta, poput građanskog obrazovanja ili istorije religije.

-Pokušaj uvođenja vjerske nastave u škole, posebno po liniji sporazuma sa tek jednom od vjerskih zajednica u

Crnoj Gori ostavio bi i prostor za zloupotrebe, prvenstveno zato što u ovaj proces nisu uključene druge vjerske zajednice koje djeluju na nivou države. Odredba koja po svojoj sadržini ovako praktično najavljuje uvođenje vjerske nastavu nije bila sadržana u temeljnim ugovorima koje je država zaključila sa drugim vjerskim zajednicama, pa je stoga nejasna i namjera da to

Kaže da u Temeljnom ugovoru koji je Crna Gora zaključila sa Svetom stolicom postoji slična, ali ne i ovako indikativna odredba. U tom ugovoru, podsjeća on, zaključenom 2012. godine, predviđena je tek mogućnost za izučavanje katoličke vjere u javnim školama, a u skladu sa tekućim procesom zakonskih reformi i viševjerskom strukturom države, što bi bilo regulisano zasebnim ugovorom.

- Odredba iz nacrta ovog temeljnog ugovora je, u toj formulaciji, ujedno i sporna iz razloga što bi se njom evidentno SPC dala ekskluzivnost na pravu da izvodi pravoslavnu vjersku nastavu, a što se negativno odražava na položaj nezanemarljivog dijela pravoslavnih vjernika u Crnoj Gori koji ne pripadaju toj zajednici – kako onih koji pripadaju Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, tako i onih koji se izjašnjavaju kao pravoslavni vjernici, ali svoje vjerovanje ne žele definisati kroz pripadnost jednoj od ove dvije vjerske zajednice – kaže Đukanović. N.Đ.

Društvo

S. VASILJEVIĆ

Subota, 18. septembar 2021.

9

Iz Instituta saopštili da je korona odnijela još 10 života, registrovano 643 novooboljelih

Mladić od 26 godina preminuo od korone

Korona je od početka mjeseca odnijela čak 100 života, koliko ih je zabilježeno u avgustu, U ovom mjesecu čak sedmoro preminulih imalo je između 30 i 40 godina.

Od početka pandemije od ove infekcije preminule su 1.832 osobe, a od 1. aprila kada je počela masovna vakcinacija u našoj zemlji crni bilans bilježi cifru od 546 PODGORICA – U Kliničkom centru juče je od posljedica korona virusa preminuo pacijent iz Ulcinja koji je imao samo 26 godina, prenio je portal Bar. Do sada je najmlađi pacijent koji je izgubio borbu sa kovidom-19, od početka epidemije, imao 25 godina. Mladić je, kako navodi ovaj portal, preminuo na dan kada je

imao zakazano vjenčanje.

Iz Instituta za javno zdravlje je saopšteno da je u četvrtak od kovid infekcije preminulo deset osoba od kojih tri iz Podgorice, Ulcinja dvije i po jedna iz Nikšića, Rožaja, Kotora, Bijelog Polja i Bara.

Korona je od početka mjeseca odnijela čak 100 života, a toliko je zabilježeno tokom cijelog prethodnog mjeseca.

U ovom mjesecu čak sed-

moro preminulih imalo je između 30 i 40 godina. Od početka pandemije, od infekcije je preminulo 1.832 osobe, a od 1. aprila kada je počela masovna vakcinacija - 546.

Crni rekord, kada je u pitanju broj preminulih, registrovan je 8. i 17.marta. Tada je od korone umrlo 18 osoba. Nakon toga 3. septembra korona je odnijela 12 života, a u četvrtak 10.

Kada je u pitanju broj novooboljelih Institut je prekjuče registrovao 643 slučaja.

U Podgorici je evidentirano 232, Pljevljima 53, Nikšiću 45 Budvi 41, Baru 38, Beranama 32, Danilovgradu 29, Bijelom Polju 28. U Kotoru je zabilježeno 26 novih slučajeva, Herceg Novom 19, Rožajama 18, Ulcinju, Tuzima i Kolašinu 15, Tivtu 10, Cetinju sedam, Andrijevici i

Žabljaku pet, Mojkovcu četiri, Plavu i Šavniku dva i Petnjici i Plužinama jedan slučaj.

-Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovida-19 u Crnoj Gori iznosi 7.959. Od početka epidemijskih dešavanja (mart 2020. godine) ukupan broj registrovanih slučajeva in-

fekcije korona virusom u Crnoj Gori je 125.128 - saopšteno je iz Intituta za jabno zdravlje.

Na sajtu IJZ već nekoliko dana nema podataka o broju hospitalizovanih i posljednji podatak je 399.

U Kliničkom centru nalazi se 127 osoba od kojih je 57 životno ugroženo što je gotovo polovina od hospitalizovanih.

Sl.R.

Međunarodni eksperti za popis pružili podršku direktorici Monstata Gordani Radojević

Vlada da se vrati evropskim standardima

Nadam se da će se Crna Gora ubrzo vratiti evropskim standardima za kvalitetnu statistiku i da će Vlada shvatiti da je loša statistika neupotrebljiva za dobro planiranje i razvijanje strategija, poručili eksperti



PODGORICA- Crna Gora se što prije mora vratiti evropskim statističkim standardima, mišljenja su eksperata za popis i nekadašnjih čelnih ljudi Eurostata, koja su se mogla pročitati u komentarima eksperata na poslovnom Linkdin profilu direktorice Monstata Gordane Radojević.

Istakla je da se nada da će Ministarstvo razmotriti i preporuke međunarodnih eksperata o odluci tog resora da se popis sprovede i rezultati objave do kraja 2021, bez zakonskih preduslova, nacionalnih i međunarodnih standarda i procedura

Stručnjaci za popis i statistiku iz cijelog svijeta su izrazili nadu da će naredni popis stanovništva u Crnoj Gori biti sprove d e n k va l i t e t n o, ka o i prethodni održan 2011. godine.

Gordana Radojević je kazala da je ta institucija ovih dana pod neviđenim političkim pritiskom i da je umjesto stručne rasprave, zasnovane na argumentima, resorno Ministarstvo pokrenulo njenu smjenu.

Istakla je da se nada da će Ministarstvo finansija razmotriti i preporuke međunarodnih eksperata o odluci tog resora da se Popis sprovede i rezultati objave do kraja 2021, bez zakonskih preduslova, nacionalnih i međunarodnih standarda i procedura.

BEZ POLITIZACIJE Bivši direktor Eurostata Valter Redemaher napisao je da mu je jako žao što čuje informacije o problemima i o povezanosti sa politikom.

-Kao što znamo, što su statistički podaci relevantniji velika je vjerovatnoća da ih targetira politika. Evropski statistički kodeks je u opasnoj zoni. Naravno Kodeks se odnosi na statističare i statističke ustanove. Možda još važnije treba istaći da je jednako obavezujući za korisnike i klijente u političkoj areni. Na-

dam se da vaši problem biti riješeni- rekao je Rademaher.

Bivši direktor Eurostata za međunarodnu saradnju i ključne statističke indikatore Piter Everas je kazao da se nada da Monstat dobija dovoljno pomoći od Eurostata u

takvom teškom momentu.

Ekspert Eurostata Roberto Bjankini, koji je radio na prethodnom popisu 2011, kazao je da podržava direktoricu Radojević i Monstat u, kako je kazao, trenutnim teškim okolnostima.

-Kao nezavisni ekspert za popis, direktno sam posmatrao sprovođenje posljednje statističke akcije 2011. koja je jednoglasno proglašena za vrlo kvalitetnu. Nadam se da će se to isto desiti i sa narednim popisom, sa adekvatnim pripre-

mama i treningom statističara.

To su osnovni, međunarodno prepoznati preduslovi, za uspješan popis stanovništva i domaćinstava- precizirao je Bjankini. Žan Mišel Dur, takođe ekspert Eurostata, kazao je da

Radojević i tim Monstata imaju njegovu punu podršku.

- Nadam se da će se Crna Gora ubrzo vratiti evropskim standardima za kvalitetnu statistiku i da će Vlada shvatiti da je loša statistika neupotrebljiva za dobro planiranje i razvijanje strategije- poručio je Dur. Podsjećamo, nakon što je Ministarstvo finansija rada i socijalnog staranja pokrenulo postupak za razrješenje direktorice Monstata zbog navodnih propusta u radu, Radojević je kazala Pobjedi da su razlozi za njenu smjenu izmišljeni, o čemu, kako tvrdi, postoje i materijalni dokazi. Ona je istakla i ranije da nije protiv popisa, nego da je protiv načina na koji Ministarstvo želi da se sprovede.

PROTIV NAČINA

- Izvještaj o radu nije ni sadržao element oko kojeg sada žele pokrenuti smjenu. Izvještaji o radu MONSTAT-u su transprentni i nalaze se na zvaničnoj stranici. Iza njih stoji želja MFFS-a da izvrši politički pritisak na mene kao rukovodioca da realizujem Popis shodno njihovim instrukcijama, a koje su u suprotnosti sa zakonom i statističkom praksom - kazala je Radojević.

Radojević ističe je nije protiv popisa stanovništva te da on čini sastavni dio Godišnjeg plana zvanične statistike za 2021. godinu i preduzete su sve radnje u MONSTAT-u za njegovu pripremu koji predviđa tradicionalni metod „od vrata do vrata“, korišćenjem papirne verzije upitnika.

- Kao odgovoro lice institucije, ja sam PROTIV, načina na koji se počeo pripremati i sprovoditi Popis stanovništva od 03.09.2021.godine, na šta sam upozorila ministra finansija zvaničnim dopisom, jer sastanku fizički nijesam mogla prisustvovati zbog COVID infekcije.

Od MONSTAT-a se tražilo, rekla je Radojević Pobjedi da kršenjem nacionalnih zakona, međunarodnih standrada kvaliteta i korišćenjem nepoznatih metoda u realizaciji Popisa u Crnoj Gori, izvrši realizaciju Popisa stanovništva do kraja 2021. godine.

Borislav VIŠNJIĆ

10

Hronika

Subota, 18. septembar 2021.

PAKLENA ZAVJERA: Predstavnici tužilaštva i policije otkrili detalje plan

Saobraćajna nesreća na putu Berane – Andrijevica

Poginuo mladić BERANE – U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila juče ujutro u mjestu Pešca, na putu Berane – Andrijevica, poginuo je D. J. (19) iz Berana, saopšteno je Pobjedi iz Uprave policije.

Nesreća se dogodila u 5.15 sati, nakon što je mladić sletio vozilom sa puta.

C.H.

Uhapšen Cetinjanin koji se tereti za prijetnje potpredsjedniku Vlade

Miloš Vasiljević

Vasiljeviću određeno zadržavanje do 72 sata CETINJE - Miloš Vasiljević (41) za kojim je policija tragala zbog sumnje da je prijetio potpredsjedniku Vlade Dritanu Abazoviću, uhapšen je na Cetinju po nalogu nadležnog tužioca. Vasiljević je saslušan u Osnovnom državnom tužilaštvu na Cetinju, nakon čega mu je određeno zadržavanje do 72 sata.

Na teret mu se stavlja krivično djelo ugrožavanje sigurnosti. On je 14. septembra ispred zgrade Opštine, tokom trajanja sjednice, upućivao prijetnje i uvrede Abazoviću.

Osim toga, na Cetinju je uhapšen D. I. (23) zbog krivičnog djela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.

- Sumnja se da je D. I. (23) izvršio navedeno krivično djelo u ulici Pete proleterske brigade, prilikom neprijavljenog javnog okupljanja građana 5. septembra na Cetinju, na način što je kamenicama i drugim predmetima gađao policijske službenike, a kojom prilikom je jedan od pripadnika Uprave policije zadobio povrede – navode iz Uprave policije.

On je uhapšen po nalogu postupajućeg tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu na Cetinju.

A.R.

Uhapšena dvojica špeditera

Spriječeno krijumčarenje cigareta vrijednih oko 35.000 eura

Salić je iskoristio to što je bio raspoređen u jedinici koja je prema redovnim zadacima obavljala poslove na rejonu na kojem se kretao Katnić, opservirao njegovo kretanje i o tome izvještavao organizatora ove kriminalne grupe, kazao je tužilac Turković PODGORICA – Pripadnici Vojske Crne Gore Albin Salić (34) i Branko Pejanović (35) uhapšeni su u sklopu istrage Specijalnog tužilaštva protiv kriminalne organizacije Stefana Đukića i Emila Tuzovića, koja je planirala likvidaciju specijalnih tužilaca Milivoja Katnića i Saše Čađenovića, policijske rukovodioce i službenike Zorana i Petra Lazovića i Ivana Đokovića i prebijanje sutkinje Biljane Uskoković, saopšteno je juče na pres konferenciji Specijalnog tužilaštva i Uprave policije.

Vojnik Salić je, prema riječima specijalnog tužioca Miroslava Turkovića, koristeći položaj i odeđene okolnosti, pratio kretanje glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića i o tome obavještavao vođe kriminalne organizacije koja je planirala njegovu likvidaciju.

NASTAVAK ISTRAGE

Turković je istakao da SDT i nakon hapšenja Salića i Pejanovića nastavlja da radi na identifikaciji drugih članova ove kriminalne organizacije.

-Analizom podataka koje smo

Vojnik priprem Katnića po nal

Sa jučerašnjeg presa

dobili međunarodnom razmjenom podataka i dokaza koje smo prikupili u istrazi i pretresima određenih lokacija došli smo do podataka koji ukazuju na sumnju da je A. S, aktivni pripadnik Vojske Crne Gore, postao pripadnik ove kriminalne organizacije – kazao je tužilac Turković.

On je kazao da je Salić iskoristio to što je bio raspoređen u jedinici koja prema redovnim zadacima obavljala poslove na rejonu na kojem se kretao Katnić, opservirao njegovo kretanje i o tome izvještavao organizatora ove kriminalne grupe.

Vođama kriminalne organizacije prosljeđivao je i podatke o strukturi i brojnosti članova obezbjeđenja Katnića, izvještavao ih o borbenim kapacitetima Vojske Crne Gore, o vrsti naoružanja kojim su opremljena vojna vozila, kao i o stepenu balističke zaštite.

-A. S. je odavao i informacije o tome kako se u kontigentu Vojske Crne Gore, pri povratku

Od ponedjeljka bez obezbjeđenja zbog ponašanja policije na Cetinju Milivoje Katnić najavio je da će u ponedjeljak direktoru Uprave policije vratiti obezbjeđenje i da će se ubuduće štititi sam, iako je najugroženija ličnost u državi.

Katnić je pojasnio da se na ovaj korak odlučio zbog pritiska pripadnika policije koji su članu njegovog obezbjeđenja prilikom boravka na Cetinju postavili pitanja kada su krenuli u prijestonicu – kuda su prošli, kako su prošli barikade, je li ko od službenika bio u komunikaciji sa učesncima protesta.

misije iz inostranstva, može prenositi oružje velike ubojne moći – podesno za ubistva osoba na velikim daljinama i kako se ono može učiniti dostupnim članovima ove kriminalne organizacije – ispričao je Turković.

Prikupljeni su i dokazi da je za potrebe ove kriminalne organizacije Salić krao eksplozivna sredstva Vojske koja su mu bila povjerena u obavljanju redovnih zadataka jedinice u kojoj je bio na formacijskom rasporedu.

Hapšenje Salića i Pejanovića

„Vektra“ oštetila HTP „Boku“ za sedam miliona eura

PODGORICA - Službenici Uprave policije su spriječili krijumčarenje veće količine cigareta bez akciznih markica, vrijednosti oko 35.000 eura, i uhapsili dvije osobe.

U saopštenju policije se navodi da je policja obaviještena od obezbjeđenja AD Luke Bar da su na izlaznoj rampi kontrolisali vozilo u vlasništvu „Zenšped group“ d.o.o. kojim je upravljao špediter N. F. (51) iz Bara i špediter J. A. (38) sa Kosova, sa prebivalištem u Baru, a koji su prevozili veću količinu cigareta.

-Pregledom vozila policijski službenici su pronašli 35 paketa sa 1.750 šteka cigareta bez dokumentacije o transportu i vlasništvu nad akciznom robom, ukupne vrijednosti 35.000 eura – saopštili su iz policije.

Dodaju da su kriminalističkom obradom došli do sumnje da su N. F. i J. A. kao zaposleni u navedenoj firmi u službeno vozilo, u Slobodnoj carinskoj zoni u Luci Bar, utovarili 35 paketa cigareta bez akciznih markica i dokaza o porijeklu. Ova lica su ih potom neovlašćeno prenijela preko carinske linije, izbjegavajući mjere carinskog nadzora i koristeći prolaz na izlaznoj rampi iz Slobodne zone Luke Bar, gdje imaju mogućnost službenog prolaza kao zaposleni u špediciji „Zenšped group“ d.o.o. i tako prokrijumčarili cigarete.

N. F. i J. A. su lišeni slobode zbog sumnje da su izvršili krivično djelo krijumčarenje i oni će uz krivičnu prijavu biti privedeni državnom tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Baru.

C.H.

Biznismen Dragan Brković, njegovi sinovi Boris i Bojan, kao i izvršni direktor kompanije „Vektra“ Milić Popović sumnjiče se da su malverzacijama prilikom privatizacije i reorganizacije preduzeće HTP „Boka“ oštetili za 7.000.000 evra, kazala je specijalna tužiteljka Lidija Vukčević.

Ona je pojasnila da je nakon otvaranja stečaja u preduzeću HTP „Boka“ 12. juna 2015. godine uslijedila prodaja nepokretne

imovine kako bi se ovo preduzeće revitalizovalo.

U toku 2018. i 2019. godine ta imovina je prodata za 7.000.000 eura koje su trebale da budu uplaćene na račun kompanije Vekta Boka.

-Inkriminisanim radnjama taj novac je upalaćen na račun Vektre Investments. 4.800.000 eura je uplaćeno na račun jedne osobe u Abu Dabiju, dok je dva miliona eura uplaćeno na račun jednog od okrivljenih po osnovu

fiktivnih ugovora koji je dalje ovaj novac ubacio u legalne tokove – pojasnila je tužiteljka Vukčević.

Ona je kazala da je uporedo sa krivičnim postupkom pokrenuta i finansijka istraga u ovom slučaju.

Dragan Brković i ranije je privođen zbog sumnje da je kroz privatizacije crnogorskih preduzeća nezakonito trošio novac dobijen iz kredita Investicionog fonda.

uslijedilo je nakon što su policajci došli do operativnih podataka koji su ukazivali da se na jednoj od lokacija, na Koniku, nalazi štek stan u kojem je čuvano oružje za izvršenje teških zločina.

ORUŽJE ZA LIKVIDACIJU

Na fotografijama koje su napravljene prilikom pretresa štek stana, vidi se motocikl, o čemu je Pobjeda izvještavala, koji, kako je potvrdio Turković, u kriptovanoj komunikaciji pominju članovi ove kriminalne organizacije.

-Pronađen je eksploziv koji je korišćen za pripremanje improvizovanih eksplozivnih naprava velike razorne moći, dva „kalašnjikova“ sa oko 100 komada municije, 350 komada pištoljske municije, protivpješadijska mina rasprskavajućeg usmjerenog dejstva koja sadrži najmanje 900 grama plastičnog eksploziva prilikom čijeg aktiviranja se oslobađa preko 650 metalnih kuglica sa izuzetno velikom ubojnom moći. Aktivacijom ove mine, djeluje se na živu silu koja se nađe u radijusu od 60

Akcija zapljene kokaina morala biti bolje urađena Na pitanje Pobjede da li je Specijalno državno tužilaštvo bilo obaviješteno o akciji zapljene 1.400 kilograma kokaina, u zetskom selu Mojanovići, glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić saopštio je da nije ,,u trenutku kada su partnerske službe o tome obavijestile crnogorske policijske strukture“.

Komentarišući rezultate akcije, Katnić je kazao da vjeruje da je SDT učestvovalo u akciji – bili bi otkriveni i finansijeri i dodao da sumnja da je riječ o određenim grupama iz

Bara, Budve i Kotora.

-To ne znači da oni nijesu dovoljno dobro djelovali, ali mislim da je ta akcija bila iz nadležnosti Specijalnog tužilaštva. Uz podatke koje smo mi imali i podatke koje su dobili uz sredstva i metode koje mi koristimo, vjerujemo da bi smo otkrili još pripadnika ove kriminalne organizacije – kazao je Katnić.

On je kazao da nema sumnje da je to izvršila kriminalna grupa.

-Da smo mi djelovali vjerujem da bi to bilo razjašnjeno. Pripadnici SDT-a su u jednoj

fazi bili obaviješteni, odnosno od nas je tražena pomoć. Vjerujem da se moglo efikasnije djelovati – kazao je on.

Katnić je naglasio da je uvijek cilj partnerskih službi da se otkrije čitava kriminalna organizacija, jer bi u suprotnom putanju šverca kokaina prekinuli u Italiji preko koje je ova droga dopremljena u Crnu Goru.

-Imam saznanja da policija u ovom slučaju ozbiljno radi. Svakom svršenom poslu mane nema, pa ni ovome – zaključio je Katnić.

Hronika

Subota, 18. septembar 2021.

nirane likvidacije čelnika SDT-a

mao ubistvo logu Tuzovića Pronađen je eksploziv koji je korišćen za pripremanje improvizovanih eksplozivnih naprava velike razorne moći, dva „kalašnjikova“ sa oko 100 komada municije, 350 komada pištoljske municije, protivpješadijska mina rasprskavajućeg usmjerenog dejstva, koja sadrži najmanje 900 grama plastičnog eksploziva prilikom čijeg aktiviranja se oslobađa preko 650 metalnih kuglica sa izuzetno velikom ubojnom moći

Zaplijenjeno oružje i eksplozivi

Katnić: Željko Ivanović nikad nije ušao u moju kuću na Bajramovici Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić kazao je da u njegovoj kući u Bajramovici nikada nijesu boravili vlasnici ,,ND Vijesti“ Željko Ivanović i Miodrag Perović.

To je bio njegov odgovor na pitanje Pobjede da li je organizovao tajnu večeru sa Specijalno državno tužilaštvo će u narednom periodu da dokaže da kriminalne grupe vrše uticaj na vicepremijera Dritana Abazovića – kazao je glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, odgovarajući na pitanje Pobjede da prokomentariše sve česće optužbe koje stižu iz dijela vladajuće većine na račun bliskog odnosa sa Abazovićem.

Pojasnio je da sa Abazovićem ,,ima bratski odnos“, ali da im je pristup poslu drugačiji. On se osvrnuo i na dešavanja na Cetinju 14. septembra ispred zgrade Opštine, tokom trajanja sjednice Skupštine Prijestonice, kada je Abazoviću prijećeno.

- Izvinjavam se zbog onoga što se desilo na Cetinju. Njegovu majku doživljavam kao sestru,

stepeni u odnosu na smjer na koji je postavljeno ovo eksplozivno sredstvo. Pronađen je i eksploziv „amoneks“, koji je bio namjenjen za pravljenje eksplozivnih naprava i detonatorske kapisle za koje se sumnja da su ukradeni od Vojske Crne Gore – precizirao je Turković.

Interesantno je da su pripadnici ove kriminalne organizacije održavali oružje kako bi u svakom trenutku bilo spremno za upotrebu.

-Automatsko oružje držano je potopljeno u ulju kako bi se spriječila njegova korozija i da prilikom upotrebe ne dođe do zastoja u opaljenju projektila – pojasnio je tužilac Turković.

Pretresom stana Salića pronađena su različita eksplozivna sredstva, silikonska maska, kokain, trombolski metak, pomoću kojeg se ispaljuje troblonska mina koja se montira na pušku i ima veliku razornu moć, pogodna je i za dizanje u vazduh vozila u pokretu. Pronađene su i detonatorske kapisle, fitilji, dimne bombe...

Svi ovi predmeti će, kako je kazao tužilac Turković, biti

Ivanovićem u njegovoj kući na Bajramovici. Poslanik SDP-a Raško Konjević objavio je 10. septembra na svom tviter nalogu da ,,problem nekih portala i Vijesti je susret člana Odbora za bezbjednost sa direktorom policije na javnom mjestu. Ali, Vijestima nije ‘problem’ nedavna

‘tajna večera’ vlasnika Vijesti sa Katnićem u Bajramovici, u njegovom porodičnom domu.

Tema nije bila utaja poreza“ – napisao je Konjević na Tviteru.

Katnić je kazao da u tu kuću nikada nije došao ni Ivanović ni drugi vlasnik Vijesti Miodrag Perović.

-To je netačna informacija. Ako bi se popravio Ivanović, kada me ne bi diskriminisao, bio bi dobrodošao – poručio je Katnić.

Tužilac: Kriminalne grupe vrše pritisak na Abazovića a njega kao brata. On je dao bezrezervnu podršku SDT-u, i na njega je vršen pritisak i iz kriminalnih struktura – za šta imam dokaze. On je mlad čovjek i nije do ove mjere iskusio ovu školu, i očigledno je pao pod pritisak – jer na njega pritisak vrše i DF i kriminalne strukture. Vjerujem da će odoljeti pritiscima – kazao je Katnić.

On je istakao da nikoga ne brine što ukidanje SDT-a bio uslov da kriminalne grupe daju zeleno svjetlo da se liše života on i specijalni tužilac Saša Čađenović.

- Planirano je da se SDT ukine

vještačeni radi utvrđenja novih činjenica.

PO NALOGU TUZOVIĆA

Salića i Pejanovića tužilastvo sumnjiči za nedozvoljeno držanje oružja, dok se Salić dodatno tereti i za krađu oružja i djela borbenog sredstva iz grupe krivičnih djela protiv Vojske Crne Gore.

Salić je, kako se osnovano sumnja, postupajući po direktnim nalozima Emila Tuzovića, sa granice sa Kosovom do Podgorice prenio 19.000 eura, koje je predao, za sada, neidentifikovanim članovima ove kriminalne organizacije.

Istražitelji su prikupili i dokaze da je Salić ostalim članovima prenosio mobilne telefone sa aplikacijama za kriptovanu komunikaciju, ali i drogu.

Tužilac Turković je zaključio da su u ovoj istrazi do sada prikupljeni dokazi koji potkrepljuju tvrdnje SDT-a o postojanju kriminalnog plana za likvidaciju tužilaca, policijskih službenika i prebijanje sutkinje.

BROJNI DOKAZI

Istakao je da se SDT u konkretnoj istrazi prevashodno oslanja

18. februara, a mene su planirali da ubiju 21. i to nikoga ne brine – kazao je on.

Rekao je da su SDT i Specijalni policijski tim najorganizovaniji dio države, te da bi njihovim uništenjem bila uništena ozbiljna osovina države.

Iz Demokratskog fronta su saopštiili da je laž da DF vrši pritisak na potpredsjednika Vlade i da je Katnić „ovo izrekao upravo kao jednu vrstu pritiska na Abazovića u trenutku kada se kreće u proces pregovora oko rekonstrukcije Vlade i izglasavanja Tužilačkog savjeta.“

na materijalne dokaze koji imaju veliku dokaznu snagu.

-Radimo i analizu komunikacija pripadnika ove kriminalne organizacije koje su prikupljene kroz instrumente i mehanizme međunarodne policijske i pravosudne saradnje – kazao je Turković.

On je ukazao da je kriminalna grupa Đukića i Tuzovića involvirala i pripadnike bezbjedonosnog sektora Crne Gore, raspolagala oružjem i eksplozivnim sredstvima velike ubojne moći, koje nije dostupno građanima.

Kako je Pobjeda objavila sredinom avgusta, zbog članstva u kriminalnoj organizaciji kojom su iz ukrajinskog zatvora rukovodili Stefan Đukić i Emil Tuzović, sredinom avgusta lisice na ruke stavljene su Milanu Brajoviću, Dušanu Boljeviću, Ninu Koraću, Aleksandru Raičeviću i Stefanu Mićiću.

Kao pripadnici ove kriminalne organizacije označeni su i Kotoranin Dušan Dudić i Podgoričanin Zoran Perović koji su izbjegli hapšenje.

Akcija hapšenja ove grupe uslijedila je nakon šestomjesečne istrage Specijalnog policijskog

Rezultati SDT-a za prvih devet mjeseci ove godine Specijalno državno tužilaštvo je u prvih devet mjeseci ove godine donijelo 19 naredbi o sprovođenju istrage i naredbu o proširenju istrage protiv ukupno 131 osobe i 18 firmi.

-Za krivična djela organizovanog kriminala donijeto je sedam naredbi o sprovođenju istrage protiv 65 fizičkih lica, za krivična djela visoke korupcije donijeto je devet naredbi o sprovođenju istrage protiv 51 fizičkog i 18 pravnih lica, dok su za krivična djela pranja novca donijete tri naredbe o sprovođenju istrage protiv 10 lica.

Za ostala krivična djela donijete su naredbe o sprovođenju istrage protiv 5 osoba.

Za isti period, Specijalno državno tužilaštvo podiglo je 18 optužnica i jedan optužni prijedlog protiv ukupno 102 osobe i 11 firmi.

-Za krivična djela organizovanog kriminala podignuto je 11 optužnica protiv 52 lica, za krivična djela visoke korupcije podignuto je šest optužnica protiv 39 fizičkih i 11 pravnih lica, dok je za pranje novca podignuta jedna optužnica protiv pet lica.

Podignut je jedan optužni prijedlog protiv dvije osobe, dok je za ostala krivična djela podignuta optužnica protiv četiri osobe.

SDT je u 10 predmeta donijelo naredbe o pokretanju finansijske istrage protiv 58 fizičkih i dva pravna lica.

U predmetima istrage ukupno je na računima kod poslovnih banaka privremeno blokirano 3.115.738,29 eura i 14.667,00 američkih dolara.

Radi očuvanja imovinske koristi stečene kriminalnom djelatnošću i radi mogućeg naknadnog oduzimanja imovinske koristi, Specijalno državno tužilaštvo je podnijelo Višem sudu u Podgorici prijedlog za određivanje privremenih mjera obezbjeđenja zabrane raspolaganja i korišćenja pokretne i nepokretne imovine u tri predmeta.

odjeljenja, Specijalnog tužilaštva, uz intenzivnu pomoć tehnoloških eksperata Europola i nekih zapadnih partnerskih službi, tokom koje su u presretnutim telefonskim razgovorima razotkriveni krvavi naumi ove kriminalne grupe, koja je bezbjednosnim službama poznata kao škaljarski klan. Na meti se, osim tužilaca i policijskih službenika, našla i sutkinja Biljana Uskoković, koja je vodila predmet protiv Stefana ĐukićaMandića, okrivljenog za teško ubistvo.

Ova kriminalna grupa planirala je ubistvo članova suprotstavljenog kriminalnog klana – Nikole Dedaja iz Bara i Jasmina Osmanagića iz Ulcinja.

Prema navodima iz krivične prijave, Stefan Đukić-Mandić i Emil Tuzović sumnjiče se da su, 16. septembra prošle godine, oformili kriminalnu organizaciju koja je – osim ciljeva ,,usmjerenih ka sticanju nezakonite dobiti i moći kroz primjenjivanje nasilja i zastrašivanja“ – stvorena i radi „pokušaja uticaja na političku, izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast“.

B. ROBOVIĆ

11

Crnogorske vlasti traže Danilovgrađanina osumnjičenog za učešće u ubistvu Barana Damira Hodžića i Adisa Spahića

Za Živkovićem raspisana međunarodna potjernica PODGORICA - Crnogorske vlasti raspisale su međunarodnu potjernicu za Ratkom Živkovićem, u čijoj kući su, 14. oktobra prošle godine, ubijeni škaljarac Damir Hodžić i njegov zet Adis Spahić, saznaje Pobjeda.

Za ubistva Spahića i Hodzića, Specijalno tužilaštvo za sada, osim Živkovića, tereti srpske državljane Veljka Belivuka, Marka Miljkovića, Nebojšu Jankovića i Danilovgrađanina Ratka Živkovića.

Belivukova kriminalna grupa, kako pokazuju rezultati istrage, odrađivala je prljave poslove za kavački klan.

Srpski ,,kasapin“ i njegova grupa otkriveni su kada su inostrane službe ,,ušle“ u aplikaciju Skaj, za koju su kriminalci vjerovali da je sigurna.

U slučaju zločina u Spužu, ključnu ulogu odigrao je Ratko Živković, koji je iskoristio Hodžićevo povjerenje i namamio ga u kuću u Spužu, gdje je likvidiran sa Spahićem. Živković je obezbijedio kuću, a nakon toga stupio u telefonsku komunikaciju sa Hodžićem. Iskoristio je njegovo povjerenje i tražio od njega i Spahića da dođu u Spuž, u kuću koju je koristio, kako bi se vidjeli.

Za to vrijeme su osumnjičeni

Belivuk, Miljković i Janković nelegalnim putem, mimo graničnih prelaza, ušli u Crnu Goru i došli do kuće Živkovića, gdje su oko 15 sati ubili Hodžića i Spahića.

Belivuk je pucao u glavu Hodžiću i nanio mu povrede od kojih je nastupila smrt. Nakon što su ubili Hodžića i Spahića, nepoznati članovi organizacije uklonili su tragove krvi koji su bili po zidovima, oprali i promijenili podove, a tijela zakopali na nepoznatoj lokaciji.

U saopštenju SDT-a se navodi da je djelovanje kriminalne organizacije planirano duže vrijeme uz primjenu tačno određenih pravila i unutrašnje kontrole i discipline.

Za sada nepoznati, drugi organizator, birao je žrtve koje je trebalo da budu likvidirane, obezbjeđivao materijalna sredstva za izvršenje krivičnog djela, određivao vrijeme, mjesto i način izvršenja krivičnih djela, prikupljao podatke o kretanju pripadnika suprotstavljenih kriminalnih organizacija koje treba lišiti života.

Belivuk, Janković i Miljković uhapšeni su u Beogradu zbog više ubistava pripadnika suprotstavljenog škaljarskog B.R. klana.

U Baru zbog šverca droge uhapšene dvije bezbjednosno interesantne osobe

Zaplijenjeno više od 352 kilograma marihuane

PODGORICA - Policija je preksinoć uhapsila dvije bezbjednosno interesantne osobe iz Bara, zbog sumnje da su pokušale da prokrijumčare više od 352 kilograma marihuane.

Kako je saopšteno iz policije, uhapšeni su A. M. (37) i V. R. (33).

-Ova lica su, u mjestu Godinje, nakon što su primijetili policijsku patrolu, iz vozila odbacila više pakovanja sa sadržajem opojne droge marihuana, ukupne težine 352,7 kilograma, nakon čega su se udaljili sa lica mjesta – saopštili su iz policije.

Dodaju da će zbog sumnje da su počinili krivično djelo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga osumnjičeni, uz krivičnu prijavu, biti privedeni višem državnom tužiocu u Podgorici.

C.H.

12

Crnom Gorom

Subota, 18. septembar 2021.

Bar: Predstavljeni rezultati ankete o zadovoljstvu turista tokom sezone

Najčešće primjedbe na nečistoću i gužvu BAR - Turisti su generalno zadovoljni ponudom barske rivijere, a ono što bi trebalo korigovati odnosi se na čistoću i uređenost plaža, kao i neadekvatnu putnu infrastrukturu koja je uzrok velikih gužvi i zagušenja u saobraćaju, rezultati su ankete turista, koju je za Turističku organizaciju i Opštinu uradila ovlašćena agencija ,,E3 konsalting“.

Slične probleme prepoznaju i turistički privrednici kojima je otežavajuća okolnost bila i nedostatak radne snage, čulo se na sastanku predstavnika hotelijera i ugostitelja sa predsjednikom Opštine Dušanom Raičevićem i predstavnicima Turističke organizacije, na kojem su sumirani rezultati, planovi i prezentirani rezultati ankete turista.

- Raduje činjenica da je turistička sezona bila uspješna i da se bilježi značajan promet i u septembru. Turizam postaje dominantna privredna grana u našem gradu- kazao je predsjednik Opštine Dušan Raičević.

PRIPREMA

Tome je doprinijela i dobra priprema na kojoj se kontinuirano radi - od Crmnice i Skadarskog jezera, do Velikog Pijeska i Utjehe. U toku su rekonstrukcija hotela ,,13.jul“ na Virpazaru, izgradnja ekskluzivnog kompleksa u Čanju, renoviranje hotela ,, Kora-

D. MIJATOVIĆ

Sezona je bila uspješna i turizam postaje dominantna privredna grana u našem gradu. Tome je doprinijela i dobra priprema. U toku su rekonstrukcija hotela ,,13. jul“ na Virpazaru, izgradnja ekskluzivnog kompleksa u Čanju, renoviranje hotela ,,Korali“ i ,,Inex Zlatna obala“ u Sutomoru, do Velikog Pijeska gdje se grade novi hotelski kapaciteti – kazao je predsjednik Opštine Dušan Raičević

UČESTVOVaLO 11 KLUBOVa: Sa jučerašnje akcije

Odazvalo se 80 humanista NIKŠIĆ – Tradicionalnoj akciji dobrovoljnog davanja krvi, koja se organizuje povodom obilježavanja 18. septembra – Dana oslobođenja Nikšića, odazvalo se više od 80 humanista.

Iz Opštinske organizacije Crvenog krsta napominju da će u ponedjeljak još nekoliko Nikši-

ćana velikog srca dati ovu dragocjenu tečnost i raduje ih što je prvi put krv dalo 15 mladih. Čak četvrtina dobrovoljnih davalaca krvi, ovog septembra, bile su dame, a uspješnosti akcije, koja je zbog pandemije i smanjenja gužvi trajala minula tri dana, doprinijelo je svih 11 aktivnih klubova u gradu.

Ra. P.

Cetinje: Uređenje gradske saobraćajne infrastrukture PrVa SEZONa BEZ rESTrIKCIJE VODE: Bar ovog ljeta

li“ i ,,Inex Zlatna obala“ u Sutomoru, do Velikog Pijeska gdje se grade novi hotelski kapaciteti.

- Takođe, značajno je investirano u vodosnabdijevanje.

Stavili smo u funkciju novosagrađenu vodovodnu mrežu na Velikom Pijesku, jednom od najatraktivnijih turističkih mjesta u našoj opštini, a prvi put je sezona protekla bez restrikcija vode, što je ozbiljan pomak - rekao je Raičević i obećao da meće stati sve dok ne dovedu vodu do svakog domaćinstva.

Elvir Kalamperović, vlasnik hotela na Velikom Pijesku, kazao je da je Turistička organizacija tokom cijele godine ra-

Porast broja mladih turista Direktor TO Bar Emil Kukalj kazao je da su turisti generalno veoma zadovoljni ponudom, što potvrđuje i podatak iz ankete da 80 odsto planira opet da dođe u Bar, a 90 odsto će ga preporučiti rođacima i prijateljima kao destinaciju za odmor.

- Bar su odabrali zbog najkonkurentnijih cijena, blizine destinacije i kvalitetnih turističkih

NIKšIć: Akcija povodom Dana oslobođenja

sadržaja. Najveći broj gostiju 77 odsto, boravio je u privatnom smještaju, a 23 odsto u kolektivnom, što još nije dobar odnos i trebalo bi raditi na približavanju korišćenosti svih kapaciteta. Najviše turista (40 odsto), došlo je iz Srbije, zatim iz BiH, Češke, Mađarske, Poljske, Ukrajine i Bjelorusije (osam odsto), dok je u špicu

TIVaT: Izmjena režima saobraćaja u Krtolima

Prioritet put preko Sutormana i Vladimirske Krute - Saobraćajne gužve su se i ovoga puta pokazale kao veliki izazov, te moramo biti jedinstveni i nanovo uputiti inicijativu Vladi, resornom ministarstvu i Upravi za saobraćaj za rekonstrukciju dva prioritetna regionalna putna pravca Virpazar – Sutorman - Biskupada i Bar - Kamenički most - Vladimirske Krute. To bi značajno doprinijelo razvoju turizma na najbolji mogući način - naveo je Dušan Raičević.

dila na pripremi sezone, isto tako i Opština Bar.

HOTELIJERI

- Bila je mnogo velika gužva, čak neviđena do sada kod nas u avgustu, pa je normalno bilo za bilo značajno manje gostiju iz Rusije, u odnosu na 2019. godinu. Bar i dalje slovi kao porodična destinacija, sa najviše gostiju starosne dobi od 36 do 55 godina, ali ovoga ljeta zabilježen je porast broja mladih ljudi, do 25 godina. Najveći broj turista (80 odsto) su visokoobrazovani, sa platom preko 1.000 eura – saopštio je je Kukalj rezultate ankete.

očekivati da će rad svih službi biti otežan, tim prije, što u svakom sektoru, kako u ugostiteljstvu, tako i u inspekcijskim službama, komunalnom preduzeću imamo manjak radne snage kazao je Kalamperović i zahvalio Vladi što je omogućila da rade ovog ljeta. On dijeli mišljenje kolega da je sezona turistički bila profitabilnija i od 2019.

- Finansijski rezultati su isti, a u pojedinim sektorima i bolji od pretpandemijske 2019. koja jeste ostala za pamćenje, ali tek će 2021. godina ostati u sjećanju.

Cijela privreda je procvjetala i nakon prošle, godine sunovrata, stvoreni su uslovi da nastavimo dalje, poboljšavamo ponudu i privučemo goste i sa drugih, razvijenijih tržišta - optimističan je Kalamperović.

V. K. V.

BIćE LJEPša I FUNKCIONaLNIJa: Radovi u Jabučkoj ulici

Za novo lice Jabučke ulice 348.700 eura CETINJE - Podgorička kompanija Avio-petrol počela je asfaltiranje Jabučke ulice. Iz Prijestonice je saopšteno da je rekonstrukcija saobraćajnice, u dužini od oko 335 metara, sprovedena u okviru Programa razvoja za 2021. godinu.

Osim radova na kolovoznoj i trotoarskoj konstrukciji, rekonstrukcija je obuhvatala izgradnju vodovodne infrastrukture, priključaka fekalne i atmosferske kanalizacije, kao i elektroinstalacija jake i slabe struje.

Radovima je obuhvaćena i rekonstrukcija saobraćajnog prilaza sa parking prostorima. Planirano je i uređenje pojasa oko saobraćajnice i postavljanje horizontalne i vertikalne saobraćajne signalizacije i oprema puta. Vrijednost radova po ugovoru iznosi oko 348.700 eura.

C. G.

Povećan broj stranih državljana koji prolaze kroz Pljevlja na putu ka BiH i državama EU

Počinje izgradnja Problem migranata Opština ne može rješavati sama kružnog toka TIVAT – U narednih šest mjeseci doći će do promjene režima saobraćaja na području Krtola, saopšteno je iz opštinskog Sekretarijata za privredu i Direkcije za investicije.

Saobraćaj se, radi izgradnje kružnog toka, potpuno obustavlja na saobraćajnici MR1, na dijelu od kružnog toka u Đuraševićima do raskrsnice sa Plavim horizontima. Za vrijeme privremene obustave saobraćaja saobraćaj će se odvijati alternativnim lokalnim putem kroz Đuraševiće i preko Obale Đuraševića.

Na dijelu puta Radovići – Plavi horizonti, od raskrsnice za Luštica Bay do skretanja za parking na Plavim horizontima, doći će do privremene izmjene režima saobraćaja sa dvosmjernog na jednosmjerni.

Privremena obustava i izmjena režima saobraćaja će trajati od 20. septembra 2021. do 30. aprila naredne godine.

S. K.

PLJEVLJA – Bez pomoći državnih institucija, kao i međunarodnih organizacija koje se bave problematikom migracija i koje imaju misiju u Crnoj Gori, Opština Pljevlja ne može sa svojim kapacitetima rješavati probleme koje sa sobom donose migrantska kretanja.

Neophodno je povezivanje svih zainteresovanih strana koje bi mogle ponuditi rješenja. U planovima na državnom i lokalnom nivou neophodno je iskazati potrebe Opštine Pljevlja,

POTrEBNa ZaJEDNIČKa aKCIJa: Sa sastanka u Pljevljima

posebno u slučajevima masovnijeg priliva migranata – istaknuto je na sastanku radnog ti-

ma za praćenje migrantske krize u proširenom sastavu.

Na sastanku je saopšteno da je

od januara do septembra posebno u periodu popuštanja epidemioloških mjera koje su uvedene zbog kovida-19 registrovano povećano prisustvo migranata i izbjeglica u Pljevljima, koji idu ka BiH i zemljama Evropske unije.

Prema podacima Centra bezbjednosti, kada je riječ o stanju javnog reda i mira i opšteg kriminaliteta, od januara do septembra 2021. godine nije bilo registrovano izvršenje niti jednog krivičnog dijela za koje se gonjenje preuzima po službenoj dužnosti a da su ga počinili strani državljani konkretno migranti, takođe nije bilo ni registrovano izvršenje prekršaja iz oblasti Zakona o javnom redu i miru.

A. S.

Crnom Gorom

Subota, 18. septembar 2021.

13

ŽABLJAK: Predsjednik Opštine Veselin Vukićević povodom Dana oslobođenja podsjetio na učinjeno između dva praznika ŽABLJAK – Obilježavajući 17. septembar - Dan oslobođenja Žabljaka, u poddurmitorskom kraju je juče, na prigodan način, obilježeno i 150 godina od osnivanja te varošice. Na svečanosti, upriličenoj tim povodom, govorio je predsjednik Opštine Veselin Vukićević koji je prvo podsjetio na ogromnu žrtvu koju su podnijeli njihovi preci prije 78 godina da bi oni danas živjeli u miru i dostojanstveno.

Korona usporila, ali nije zaustavila razvoj grada

URAĐENO

Vukićević kaže da je pandemija uticala i na gradske finasije ali da dinamičnom naplatom, ali i konkurisanjem prema fondovima, uspijevaju da obezbijede sredstva za dalje aktivnosti.

Sumirajući urađeno između dva praznika grada Vukićević je podsjetio da se živjelo i radilo u vremenu pandemije, koja je uzdrmala cijeli svijet, pa ipak, kako reče, ulažući veliku energiju, lokalna uprava je postigla mnogo.

- Završili smo brojne poslove krajem prošle godine, a u međuvremenu i stvorili preduslove za nove razvojne proj e k t e . Je d n a o d n a š i h najvećih i najznačajnijih investicija je izgradnja javne garaže sa oko 130 mjesta, koju sa oko 800.000 eura finansira lokalna uprava. Završili smo višegodišnje poslove na uređenju trotoara, a samo to koštalo nas je 160. 000. Na as-

Veselin Vukićević

faltiranje utrošeno je više od million eura, rekonstruisano je i modernizovano gotovo 13 kilometara lokalnih puteva, a u saradnji s Vojskom popravili smo skoro 35 kilometara makadama - kazao je na svečanosti Vukićević, dodajući da su, zahvaljujući sredstvima iz državnog budžeta, projektovali i izgradili ulicu kod trgovinskog centra Aroma što je vrijedno 185.000 eura.

Između dva praznika završena je na Žabljaku i izgradnja fekalne kanalizacije u u Kovačkoj Dolini što je državu

Izgrađena je javna garaža sa oko 130 mjesta, a radove vrijedne oko 800.000 eura finansira lokalna uprava. Završili smo uređenje gradskih trotoara, taj posao je koštao 160.000 eura. Na asfaltiranje je utrošeno više od milion eura, rekonstruisano je i modernizovano gotovo 13 kilometara lokalnih puteva, a u saradnji s Vojskom popravili smo skoro 35 kilometara makadama kazao je na svečanosti Veselin Vukićević koštalo oko 230.000 eura, dok je kroz projekat ,,Norveška za Vas“ izgrađena i kanalizacija u Ulici Vučedolskoj.

Zahvaljujući podršci resornog ministarstva započeti su i vrijedni projekti iz oblasti vodosnabdijevanja i to u Razvršju, a završeni na vodovodu Njegovuđa, kaptaži Restovac, dok na pozivu za radove na sna bdijevan ju vodom Ramovog Ždrijela nije bilo zainteresovanih ponuđača. Lokalna uprava sanirala je rezervoar u selu

Podgora, a preko projekta IFAD, izgrađen je vodovod u selu Dobri Nugo. Čelnik Žabljaka Veselin Vukićević kaže da se vodilo računa i o brojnim drugim potrebama tog kraja, pa je tako adaptirana škola u Virku, izdvojena su sredstva za uređenje objekta ambulante u MZ Njegovuđa, u saradnji sa NTO i TO Žabljak uređeno je izvorište Varezina voda, a izdvojena su sredstva za uređenje stambene zgrade u Ulici Božidara Žugića, adaptirani su neki domovi…

NOVI PROJEKTI

Najavio je za narednu sedmicu početak radova na fekalnoj kanalizaciji u tri gradske ulice, kao i još nekim infrastrukturnim projektima. Čulo se da je raspisan tender za deponiju građevinskog otpada i dodatnu kadu komunalnog otpada, da pripremaju tender za nabavku mašine za čišćenje snijega.

Zahvalio se Vukićević juče Ambasadi Bugarske u Crnoj Gori na donaciji medicinskog vozila, naglašavajući da je lokalna uprava podržavala u to-

Priznanje ekipi CEDIS-a Najviše opštinsko priznanje - Nagradu 17. septembar, dobila je ekipa Službe održavanja Crnogorskog elektrodistributivnog sistema.

Njima je Veselin Vukićević posebno čestitao praznik.

- Svih ovih godina i decenija, u najtežim mogućim uslovima, činili su sve što mogu da nam omoguće normalno funkcionisanje života u ovim surovim durmitorskim uslovima - istakao je Vukićević.

Inženjer Srećko Kotlica, koji je ujedno i pretpostavljeni ekipi koja je radom zavrije-

TIVAT: Obilježavanje nedjelje mobilnosti

dila tu prestižnu nagradu, u ime CEDIS-a i Službe održavanja Žabljak, zahvalio je na ukazanoj pažnji i istakao da mu samo može biti čast što je dio tog sjajnog žabljačkog tima.

On je kazao da se ekipa odriče novčanog dijela nagrade u korist žabljačkog vrtića ,,Eko bajka”.

Zaposlene u CEDIS-u za Nagradu oslobođenja Žabljaka predložili su sugrađani, oni zbog kojih oni svoj posao tako časno i požrtvovano rade.

Od koncesija ni euro - Kasnio je poziv za koncesije, koji raspisuje dražava, pa u kasu lokalne uprave do ovo doba godine nije po tom osnovu stigao ni euro, a lani im je to bio jedan od glavnih prihoda.

Takođe, za ovu godinu predviđena su zanemarljiva sredstva iz državnog budžeta za kapitalne projekte, a isti su planirani u potpunoj suprotnosti sa onim što je kandidovala lokalna uprava - kazao je Veselin Vukićević.

ku pandemije zdravstvo, pa čak i Dom zdravlja u Pljevljima, pošto se Žabljačani i u tom gradu liječe.

Na kraju prigodne svečanosti Veselin Vukićević se zahvalio ambasadorima Bugarske i Slovačke, koji su juče bili na Žabljaku, svojim brojnim kolegama, predsjednicima drugih opština zaključujući da će njihov kraj doživjeti napredak kakav zaslužuje, jer Durmitor je prirodni dragulj koji samo treba sačuvati i na pravi način valorizovati.

Pročitani su telegrami čestitke povodom Dana opštine koji su stigli od predsjednika države Mila Đukanovića, Skupštine Alekse Bečića i Vlade Zdravka Krivokapića. Čestitku je uputio i predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković.

Prije početka sjednice delegacije Opštine i Udruženja boraca i antifašista položili su vijence na Spomenik palim borcima žrtvama fašističkog R. PEROŠEVIĆ terora.

NIKŠIĆ: Na Hakatonu u IPC Tehnopolis pobijedila ekipa „DSSR“ iz Tuzle

Osmislili softver za kontrolu radnog vremena NOVI SADRŽAJI: Stanica za dvotočkaše

Postavljene dvije stanice za bicikle TIVAT – Službenici Komunalnog juče su pored zgrade Opštine i pored punkta Turističke organizacije u Donjoj Lastvi postavili samouslužne servis stanice za bicikle.

Na tim lokacijama biciklisti će moći da pumpaju gume, provjere ispravnost bicikla i obave manje popravke.

Stanice su poklon kompanije Imlek građanima Tivta, a postavljene su u sklopu manifesticije Evropska nedjelja mobilnosti.

Evropska nedjelja mobilnosti obilježava se od 16. do 22. septembra, pod pokroviteljstvom Evropske komisije.

S. K.

NIKŠIĆ – Inovaciono-preduzetnički centar Tehnopolis, u saradnji s partnerima iz regiona, bio je minula tri dana domaćin Hakatona u okviru koga su predstavljena pametna rješenja za održivi razvoj.

Nagradni fond bio je 5.000 eura, a pravo da učestvuju na takmičenju imali su mladi od 18 do 35 godina, podijeljeni u devet ekipa, s ciljem da izrade softversko rješenje i tako odgovore na jedan od četiri ponuđena zadatka. Bavili su se nepostojanjem tzv. e- servisa za građane sa posebnim fokusom na elektronsku predaju zahtjeva i izdavanje dokumenata, neadekvatnim sistemom internog menadžmenta kod

evidencije zaposlenih, problemom neadekvatnog rješenja upravljanja dokumentima, kao i oblašću turizma, odnosno, prezentacijom te vrste ponude.

Tehnopolisovi partneri su bili Tehnološki park „Intera“ iz Mostara, BIT Centar iz Tuzle, Grad Zadar i Sveučilište iz tog grada. Sa timovima su, bez pauze, 48 sati radili i mentori, stručnjaci iz pomenutih oblasti, a svi su imali priliku i da svoje ideje predstave petočlanom žiriju koji je odabrao pobjednike.

Prvo mjesto pripalo je ekipi iz Tuzle „DSSR“, drugo timu pod nazivom „Error 404“ iz Sarajeva, dok su trećeplasirani bili „Four Amigos“ iz Zenice.

Pobjednička ekipa kreirala je

POKAZALI ŠTO ZNAJU: Autori nagrađenih rješenja

rješenje za automatizaciju evidencije radnog vremena zaposlenih u preduzeću koje se realizuje ,,fingerprint readerom“ (otisak prsta), kao elegantnim, jednostavnim i eco-friendly rješenjem. Drugo mjesto zavrijedilo je rješenje za problem iz oblasti turizma, pa je kreirana aplikacija za digitalizovanje turističke ponude nikšićke opštine, dok je trećeplasirani sastav radio na kreiranju softvera za rješavanje problema nepostojanja

e-servisa za upravljanje i izdavanje dokumenata, kao i mogućnosti elektronske prijave problema.

Ponudili su i ostali učesnici Hakatona sjajna rješenja. Prvonagrađeni su dobili 2.500 eura, a preostala dva sastava 1.

500, odnosno hiljadu eura.

Kompletan projekat finansiran je iz fondova za prekograničnu saradnju EU, a takmičenje su podržali Opština Nikšić, kao i Koka-Kola HBC Ra. P. Crna Gora.

14

Kultura

Subota, 18. septembar 2021.

Uspjeh rediteljke Sare Stijović u Beogradu

Predstavljanje projekta „Đina“ na festivalu u Beogradu

Film o Đini Markuš nagrađen na Beldoksu PODGORICA - Projekat dugometražnog kreativnog dokumentarca „Đina“, rediteljke Sare Stijović, nagrađen je na 14. internacionalnom festivalu dokumentarnog filma Beldoks (Beldocs) u Beogradu. Dodijeljeno mu je priznanje „Thessaloniki Documentary Film Festival Award“.

Film „Đina“ bio je jedan od deset internacionalnih projekata koji su izabrani i predstavljeni u programu Beldocs in Progress, u sklopu festivala. O nagradama je odlučivao međunarodni žiri koji su činili Vitaly Mansky, Yianna Sarri i Andrijana Stojković.

Projekat „Đina“ nastao je po idejnom nacrtu i scenariju Nataše Nelević, a producent je Branimir Žugić. Film nastaje u produkciji Live production (Crna Gora), a u koprodukciji sa Rezon Inkubator (Srbija).

Film prati priču Đorđine Đine Markuš – rođene Cetinjanke koja je kao mlada žena nevino optužena i poslata na Goli otok. Godinama nakon

izlaska sa Otoka, napisala je memoare o vremenu provedenom na ostrvu.

Prošle godine „Đina“ je selektovana kao prvi crnogorski projekat, a jedan od rijetkih sa ovih prostora, za prestižni program La Fabrique Cinéma de l’Institut français 2020, u sklopu 73. Kanskog filmskog festivala. Podsjetimo, rediteljka Stijović je za projekat „Đina“ na Balkan film marketu u Tirani osvojila nagradu „Pitch Balkan 2019 – Best Documetary Pitch“.

U avgustu 2019. godine projekat „Đina“ bio je i jedan od deset izabranih projekata za Mak e C o P r o D o x Fo r u m u Skoplju, gdje je predstavljen predstavnicima regionalnih filmskih centara kao i filmskim fondovima iz Švedske, Danske i Norveške. Projekat je razvijan i u sklopu Circle: Women Doc Accelerator: Doc Leipzig, kao i na Apulia Film Forumu.

Projekat „Đina“ podržali su Filmski centar Crne Gore i Filmski centar Srbije.

S. V.

U Beogradu preminuo Milan Minja Subota

Velikan koji je svima uljepšao djetinjstvo PODGORICA - Čuveni televizijski voditelj, kompozitor, muzičar, erudita – Milan Minja Subota, preminuo je u 82. godini poslije teške bolesti, prenijeli su regionalni mediji.

Odlaskom Minje Subote, kako prenosi dnevnik Danas, završava se još jedna epoha koja je obilježila dio djetinjstva generacija koje su odrasle uz njegove emisije i postali ljudi.

Milan Minja Subota rođen je 8. novembra 1938. u Sarajevu. Završio je Elektrotehnički fakultet, a pohađao je i nižu i srednju muzičku školu, sve u Beogradu. Autor je i voditelj Muzičkog tobogana, popularnog programa za djecu emitovanog čak 18 godina.

Osim Tobogana, bio je televizijski autor i voditelj mnogih serijala – „Od glave do pete“, „Igre bez granica“, „Željoteka“, „Sve igračke svijeta“.

Komponovao je pjesme na stihove naših najistaknutijih pjesnika, koje se danas pjevaju u predškolskim ustanovama i školama. Postale su dio dječje muzičke literature, a generacije su odrastale uz njih.

Između ostalih, to su pjesme: „Deca su ukras sveta“, „Išli smo u Afriku“, „Rekao sam brezi i topoli“, „Telefonijada“, „Povrćijada“, „Kolo“, „Razbole

Minja Subota

se lisica“, „Sviću opet rumena svanuća“, „Drugarska“, „Svako dete ima krila“.

Bio je predsjednik Saveza estradnih umjetnika Jugoslavije i Srbije, u upravnim odborima Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja muzičara džeza, zabavne, pop i rok muzike Srbije, te član programskog savjeta Zmajevih dečjih igara.

Komponovao je muziku za film Mine Đukić „Neposlušni“, koja mu je dala izuzetnu atmosferu i na najljepši način evocirala ono najbolje u njegovom umijeću. Pasionirano se bavio fotografijom i radioaparatima.

Dobitnik je mnogih domaćih i inostranih festivalskih nagrada i društvenih priznanja.

R. K.

Reakcije kulturne javnosti povodom imenovanja nove direktorice Films

Podriveno povjerenje u instituciju

MARINOVIĆ: Mogu samo da izrazim čuđenje što Ministarstvo nije pokušalo da zadrži gospodina Čekića na toj poziciji

BOJOVIĆ: Čekić je bio pravi čovjek na pravom mjestu. Ljudi kao što je on su neophodni našoj kinematografiji

GAVRANIĆ: Na tako odgovorno mjesto treba da dođe neko ko je svojim radom i biografijom to zaslužio

PEROVIĆ: Rad i rezultati Filmskog centra bili su bolji od Crne Gore sa kojom god partijom na vlasti

PODGORICA – Na odgovorne pozicije, kakve su čeona mjesta u institucijama kulture, trebalo bi da dolaze stručnjaci koji su to svojim radom i biografijom zaslužili. Takođe, kada su u pitanju takva imenovanja, neophodan je dijalog sa kulturnom zajednicom, kao i vrednovanje zasluga ljudi koji su prethodno pokrivali rukovodeća mjesta – ocjena je Pobjedinih sagovornika povodom razrješenja direktora Filmskog centra Crne Gore Sehada Čekića i imenovanja nove direktorice Aleksandre Božović (rođene Mandarić).

bila povezana sa nacionalističkim strankama Dveri i Treća Srbija.

da dolaze ljudi koji su se svojim radom preporučili, smatra i glumac Aleksandar Gavranić.

- Na tako odgovorno mjesto treba da dođe neko ko je svojim radom i svojom biografijom to zaslužio, neko ko je relevantan u oblasti filmskog stvaralaštva.

Prošla vlast je ubacivala svoje ljude svugdje bez ikakvih kriterijuma. Nova vlast radi potpuno isto. Dok god budemo tako banalno oportunistički funkcionisali nema boljih dana za nas – rekao je Gavranić.

Promjena na čelu Filmskog centra Crne Gore, a još vise reakcija koju na tu promjenu ima sektor kinematografije, prema riječima profesora na Fakultetu dramskih umjetnosti i producenta Vuka Vukovića, mnogo govori o značaju te institucije u polju kulture.

- Filmski centar je relativno nova ustanova kulture, a već nekoliko godina nakon njenog osnivanja svjedočimo činjenici da je riječ o instituciji koja je postavljena u skladu sa najvišim standardima i koja je postigla izuzetne rezultate. Govorim o mjerljivim i zavidnim efektima ne samo u Crnoj Gori i regionu, nego i ugledu koji ova institucija ima u Evropi, a zahvaljujući čemu je uveliko afirmisana i crnogorska kinematografija – kazao je Vuković.

ju“, ali se mora istaći jedna činjenica – da Sehad Čekić pripada isključivo polju filma i sektoru kinematografije, a ne bilo kakvim partijskim, političkim i ostalim interesima. Ipak, najviše raduje činjenica da se Čekić vraća svom prirodnom ambijentu, odnosno Fakultetu dramskih umjetnosti, tako da će njegov doprinos polju filma i dalje biti mjerljiv kroz sve buduće profesionalce koji će biti filmski radnici – rekao je Vuković.

Kada je u pitanju nova direktorica, kako je kazao, u pitanju je ime koje mu nije poznato.

- Imenovanje nove direktorice mi je, kao tema, neprijatno jer je riječ o imenu koje mi nije poznato. Poznato je jedino, iz Rješenja o njenom imenovanju, da ima menadžersku diplomu koja, sama po sebi, ne garantuje bilo kakav uspjeh niti efektivno i efikasno, da se izrazim menadžerskim jezikom, upravljanje nacionalnom institucijom kulture – kazao je Vuković.

Rediteljka Marija Perović smatra da je nakon uspjeha na svim nivoima koje je postigao Čekić, moralo da uslijedi njegovo produženje mandata.

- Ovo je specifična situacija jer je na polju najkompikovanije audio-vizuelne djelatnosti urađeno mnogo, neopisivo mnogo za samo četiri godine. I u zemljama sa većom filmskom tradicijom donosioci odluka potrude se da ljude koji stoje iza takvog uspjeha zadrže i održe. Pitanje promjena na čelu FCCG, čiji direktor je bio ekspert u struci, jeste pitanje profesionalizma i neprofesionalizma koje ne treba miješati sa drugim opravdanim ili neopravdanim smjenama, ili krajem mandata. Rad i rezulati FCCG bili su bolji od Crne Gore sa kojom god partijom na vlasti – kazala je Perović.

Božović, u čijoj se biografiji navodi da je menadžerka u kulturi i umjetnosti, na mjesto direktorice Filmskog centra imenovala je Vlada na redovnoj sjednici u četvrtak, nakon što je dosadašnjem direktoru Sehadu Čekiću istekao mandat 14. septembra.

Nakon razrješenja Čekića i imenovanja nove direktorice, uslijedile su i brojne reakcije crnogorske kulturne zajednice, ali i političkih partija najprije zbog činjenice da je nova direktorica

BEZ DIJALOGA

Predsjednik Udruženja filmskih producenata i reditelja Crne Gore Ivan Marinović kazao je za Pobjedu da nije dobro donositi ovakve odluke bez dijaloga sa širom profesionalnom zajednicom.

- Kinematografija je kompleksna i osjetljiva oblast i izuzetno je važno imati povjerenje u instituciju Filmskog centra, a mislim da se u ovoj situaciji to povjerenje podriva. Takođe, mogu samo da izrazim čuđenje što Ministarstvo nije pokušalo da zadrži gospodina Čekića na toj poziciji zbog izuzetnih, i zaista mjerljivih rezultata koji su postignuti, ili što barem nije promovisalo nekoga iz tima Filmskog centra na tu poziciju, jer je kontinuitet kvalitetnog vođenja Centra važan za opstanak samog sektora, a tamo ima dovoljno stručnjaka koji su upućeni u sve detalje funkcionisanja FCCG – kazao je Marinović.

Da na rukovodeća mjesta treba

Državljanka Srbije sa prebivalištem u Crnoj Gori Pobjeda je juče pokušala da dobije komentar i od Aleksandre Božović, ali ona nije odgovarala na naše pozive i poruke. Međutim, za portal Vijesti kazala je da ima dugogodišnje iskustvo u oblasti filma, te da je njena politička biografija preuveličana u medijima. Objasnila je da je diplomirani filmski i televizijski producent, te da se produkcijom reklama bavi više od 15 godina. Udata je za državljanina Crne Gore, u Crnoj Gori boravi pet godina i od tada se bavi filmskom produkcijom, promocijom i organizacijom. Potvrdila je da je državljanka Srbije, sa stalnim prebilavištem u Crnoj Gori.

Demantovala je da je bila među članovima i osnivačima Dveri, ali je potvrdila je bila njihov stranački kandidat na izborima 2012. godine.

REZULTATI

Koliko su mjerljivi rezultati Filmskog centra, kako je rekao Vuković, toliko je nemjerljiv doprinos koji je instituciji dao producent Sehad Čekić, kao pristojan i skroman intelektualac, odnosno kao sposoban, prodoran i autoritativan filmski radnik.

- Zbog toga, ne čudi čak ni dio nepristojnih saopštenja kojim Čekića pokušavaju da „svojata-

Kultura

Subota, 18. septembar 2021.

Prvi čovjek Narodnog muzeja Crne Gore još nije počeo da dolazi na posao

Hitno razriješiti novu direktoricu

VUKOVIĆ: Koliko su mjerljivi rezultati Filmskog centra toliko je nemjerljiv doprinos koji je instituciji dao producent Čekić Zbog rezultata FCCG, kako je Perović objasnila, naši kulturni stvaraoci bili su dio Evrope i internacionalnog umrežavanja, a podignuti su profesionaliazm i standard u Crnoj Gori.

- Crna Gora je postala ravnopravna u regionu i Evropi. Ne razumiju to čitaoci kulturnih rubrika, političari još manje. Ali, osim pitanja kulturne politike, prestanak mandata Sehada Čekića je pitanje struke svih nas. I onih koje školujemo ili smo školovali da rade i ovdje i gdje god.

Sa timom koji je napravio Sehad, priča o ravnopravnosti i iskoraku postala je ostvarljiva. Kontinuitet je morao da se održi – kazala je Perović.

BORBA

Ako je neko trebalo da zamijeni Čekića, prema riječima Perović, trebalo je da to bude neko ko poznaje kontekst i rad institucije.

- Filmska djelatnost nije pitanje politikanstva, već kulturne politike i strategije. I stručnosti.

Film je najbrže i najkomplikovanije sredstvo za široku promociju svega onog što jesmo.

Bilo da je u pitanju „crni talas“ ili „Bitka na Neretvi“ iz doba SFRJ. Ali, nikada Leni Rifenštal iz doba Trećeg rajha, ma kako darovita rediteljka bila. Filmska umjetnost ne podržava politikantske komentare i zato molim da napor i dignitet kojima se Čekić na čelu Filmskog centra borio za crnogorski film, ostavimo izvan toga, ma kojoj partiji ili grupaciji to pasalo. Postoje uspjesi ili pojedinci sa kojima se ne trguje. Sehad kao prvi direktor FCCG je takav. Zato je morao da dobije još jedan mandat i da sada kao profesionalna javnost radimo na tome da pristane – objasnila je ona.

Dramska spisateljica i članica Savjeta FCCG Jovana Bojović

Povodom imenovanja nove direktorice Filmskog centra, reagovale su i opozicione partije DPS i SDP. Kulturna scena Crne Gore, kako se navodi u saopštenju DPS-a, nije privatni posjed ministarke Bratić, pa traže od Vlade i premijera, da pod hitno razriješe novu direktorku. Ističu i povezanost nove direktorice Filmskog centra sa ultranacionalističkom strankom Dveri Boška Obradovića.

- Skromnih kvalifikacija i referenci, novoimenovana direktorka Filmskog centra, prethodno je bila preplaćena savjetnica direktora Kulturnog centra Novoga Sada Andreja Fajgelja, poznatog po profašističkim stavovima. Opravdano vjerujemo, da je ministarku Bratić, prije svega fascinirala politička, a ne stručna biografija Aleksandre Božović. Dveri, čija kandidatkinja za poslanicu je bila novoimenovana direktorka Filmskog centra Crne Gore, tvrde da je Boka Kotorska dio Srbije, a pripadnici ove ultra-nacionalističke srpske partije upadali su na javne tribine, fizički se obračunavajući sa učesnicima i neistomišljenicima – saopštio je, između ostalog, DPS. Izbor, kako se navodi u saopštenju SDP-a a koje potpisuje Mirko Stanić, „anonimne Aleksandre Božović za direktoricu Filmskog centra Crne Gore još jednom iznova potvrđuje suštinski karakter ove vlasti i ove Vlade“.

- Očigledna preporuka za ovu poziciju je bila činjenica da je Božovićka osnivačica neonacističkog pokreta „Dveri“ iz Srbije, koja je u toj zemlji, između ostalog, nastavljač politike Dimitrija Ljotića, najznačajnijeg saradnika Hitlerove Njemačke u okupiranoj Srbiji – naveo je Stanić.

nije komentarisala imenovanje nove direktorice, budući da, kako je kazala, nije imala priliku da sa njom sarađuje.

- Kada govorimo o Čekićevom mandatu kao direktora Filmskog centra evidentna je izuzetna posvećenost i promišljenost, što se na najbolji način odrazilo na razvoj crnogorske kinematografije. Tome u prilog govori kvalitet podržanih projekata u zemlji, regionu i u Evropi. Za vrijeme njegovog mandata podržani su i mladi filmski stvaraoci kojima je bavljenje filmom u Crnoj Gori postalo konačno perspektivno. Proteklih godinu sarađivala sam sa gospodinom Čekićem kao član Savjeta i mogu da potvrdim njegove konstruktivne pristupe brojnim izazovima. Smatram da je bio pravi čovjek na pravom mjestu.

Ljudi kao što je on su neophodni našoj kinematografiji – rekla je Bojović.

Sehad Čekić ni juče nije bio raspoložen da za Pobjedu komentariše aktuelnosti u Filmskom centru, a priliku da se izjasni na ovu temu odbio je i reditelj Branko Baletić.

S. VIŠNJIĆ

PODGORICA – Novoizabrani direktor JU Narodni muzej Crne Gore Živko Radović još nije zvanično preuzeo novu dužnost, iako ga je Vlada imenovala na redovnoj sjednici 9. septembra. Iz Narodnog muzeja na Cetinju Pobjedi je nezvanično potvrđeno da se Radović još nije pojavio na poslu.

Radović je, kako saznaje Pobjeda, u međuvremenu u JU Muzeji i galerije Podgorice, gdje je zapošljen kao konzervator, podnio zahtjev za mirovanje radnog odnosa. Iz ove ustanove Pobjedi je nezvanično potvrđeno da je taj zahtjev odbijen jer aktuelni pravni propisi ne dozvoljavaju mogućnost mirovanja radnog odnosa u slučaju kada se na novo radno mjesto prelazi iz jedne javne ustanove u drugu. Tačnije, Zakon o radu uređuje mirovanje radnog odnosa i ne predviđa mogućnost mirovanja prava i obaveza direktoru javne ustanove. To je upravo dovelo u nezgodnu poziciju Živka Radovića, jer je Narodni muzej, sa svim svojim organizacionim jedinicama i dugogodišnjim problemima, krupan „zalogaj“ za svakog radnika iz oblasti muzeologije i zaštite kulturne baštine. Radović, po svemu sudeći, želi sebi da osigura svoje staro radno mjesto u Muzejima i galerijama u slučaju da se tokom prvog mandata na čelu NM predomisli ili ga Vlada iz nekog razloga razriješi prije isteka mandata.

Izvor Pobjede iz Narodnog muzeja kazao je da će ovoj ustanovi, ukoliko se Radović uskoro ne pojavi na novom radnom mjestu, za par dana biti otežano funkcionisanje.

- Treba pripremati plate, budžet za sljedeću godinu, čekaju brojni predmeti... do nivoa odluke koje ne može donijeti niko bez direktor. A mi imamo direktora, nije da ga nemamo – kazao je izvor Pobjede.

Ovim povodom Pobjeda je juče kontaktirala i Radovića, koji

Narodni muzej Crne Gore

Radović bi da bude direktor i da zadrži staro radno mjesto

Živko Radović

je odbio da komentariše navode o mirovanju radnog mjesta i preuzimanju nove pozicije u Narodnom muzeju.

Podsjetimo, Vlada je 9. septembra na sjednici donijela odluku o razrješenju Anastazije Miranović sa pozicije di-

rektorice Narodnog muzeja, prije isteka mandata, zbog „postupanja suprotno zakonu i opštim aktima ustanove i neobezbjeđivanja zakonitog rada ove ustanove.“ - Vršenjem dužnog nadzora od strane Ministarstva pro-

Izložbom Nine Ivanović u Staroj varoši otvoren prostor ,,Atelje 10“

Susreti rijeka i ljudi PODGORICA - Umjetnički prostor „Atelje 10“, koji se nalazi u Staroj varoši, otvoren je izložbom radova ,,Susreti“, likovne umjetnice iz Beograda Nine Ivanović. Pred publikom su crteži nastali tokom njenog boravka u „Ateljeu“. „Atelje 10“ je namijenjen istraživanju različitih savremenih umjetničkih praksi, izlagačkoj djelatnosti, rezidencijalnom boravku crnogorskih i inostranih umjetnika, kustoskim projektima u okviru svih praktičnih i eksperimentalnih metoda savremene umjetnosti, kao i saradnji sa svim slobodnim inicijativama u raznim vidovima umjetničkog izraza.

Ivanović je izložila crteže (tuš/akvarel na papiru) na kojima je predstavila pet rijeka – Moraču, Ribnicu, Zetu, Cijevnu i Sitnicu.

- Rijeke sam obilazila i fotografisala. Bila mi je ideja da odem na lokaciju i crtam na tom mjestu, ali mi je zbog formata (dva crteža su 2m x 1m) bilo nepraktično da nosim materijal i odlučila sam da radim u ovom prostoru gdje su djela i izložena. Bilo mi je zanimjivo kako je grad okružen i kroz njega prolaze brojne rijeke, ta-

D.M.

skog centra Aleksandre Božović

Aleksandra Božović

15

Otvaranje „Ateljea 10“ u Staroj varoši

ko da sam to izabrala za temu izložbe. Biljana Keković, koja je pokrenula ovaj projekat, bila je divan domaćin i vodila me je na sve te lokacije da ih upoznam i pogledam. Samim tim je i naziv izložbe ,,Susreti“ zbog upoznavanja – kako sa rijekama i prirodnim okruženjima, tako i sa ljudima koje sam usput upoznala – kazala je Ivanović za Pobjedu.

Postavka je nastavak njenih prethodnih istraživanja u kojima se bavila rijekama.

- Kada me je Biljana pozvala, istraživala sam Podgoricu i to šta bi mogla biti tema izložbe.

Rijeke, kao prirodno dobro koje treba čuvati, bile su mi najlogičniji nastavak nečega što sam i ranije radila. Pored toga, Podgorica krije još puno stvari koje mogu da se istraže – rekla je Ivanović.

Snažan utisak na nju ostavilo je ulivanje Zete u Moraču.

- To je fantastičan pejzaž, a i Cijevna ima fenomenalne pejzaže. Sada tu nema vode, ali taj kamen i te stijene su magične – istakla je Ivanović.

Novi umjetnički prostor „Atelje 10“ zvanično je otvorila istoričarka umjetnosti Milica A. Đ.

Bezmarević.

svjete, nauke, kulture i sporta, arhive bivšeg Ministarstva kulture, utvrđeno je da ne postoji uredno zaveden dokument o stanju Depoa i uslovima u kojima se nalazi relikvija pod nazivom „Filermosa“ koja predstavlja kulturno blago Crne Gore od posebnog nacionalnog značaja – navodi se, između ostalog, u obrazloženju.

U obrazloženju o imenovanju Živka Radovića navodi se da je on slikar konzervator. U svom dugogodišnjem radnom angažmanu restaurirao je nekoliko manastira na teritoriji Crne Gore. Član je komisije za praćenje stanja spomenika kulture, kao i autorskog tima projekta „Studija stanja kulturne baštine u Podgorici“. Od 2005. godine do 2017. godine prireJ. N. dio je četiri izložbe.

Promocija prve AR aplikacije CETINJE - U okviru Internacionalnog festivala za mlade ,,Re/ Shaping The City“, koji organizuje Prijestonica Cetinje, u saradnji sa ,,Ateljeom 22“ i ,,Prince Claus fondacijom za kulturu i razvoj“ iz Holandije, razvijena je prva AR aplikacija koja nudi iskustvo tzv. proširene stvarnosti (Augmented Reality).

AR aspekt predstavlja novu dimenziju stvarnosti, koja čini cjelinu umjetničkog djela i neodvojivi je dio site specific instalacije ,,Take Me Back Home“.

Premijerno predstavljanje sitespecific instalacije i funkcionalnosti AR segmenta biće održano u ponedjeljak, 20. septembra, u 18 sati na lokaciji Njegoševa 58 (kuća Jovana Tomaševića). O izložbi će govoriti teoretičarka i istoričarka umjetnosti Maša Vlaović, vizuelna umjetnica Milica Janković, koja je i idejni tvorac festivala, i vizuelni umjetnici Madalina Rossi i Salvatore Ramaglia, koji su učestvovali u realizaciji instalacije na pomenutoj lokaciji.

Publici će biti predstavljen i dio aplikacije, koja pored AR iskustva, nudi i opcije: Map, Gallery, Artists.

A. Đ.

16

Hronika Podgorice

Investicioni potencijali Podgorice predstavljeni rumunskim privrednicima

Subota, 18. septembar 2021.

Ivan Vuković učestvovao na samitu gradonačelnika u Budimpešti

Podgorica članica Pakta slobodnih gradova

Prezentacija u Glavnom gradu

Mnogo je prostora za razvoj saradnje U okviru ciklusa prezentacija investicionih potencijala Podgorice stranim investitorima, pod nazivom „Podgorica investment days“, Glavni grad je u saradnji sa Ambasadom Rumunije predstavio mogućnosti za ulaganja ljudima iz rumunskih poslovnih krugova.

Gradski menadžer Marjan Junčaj predstavio je mogućnosti za ulaganje, te detaljno prezentovao olakšice i povoljnosti za investitore.

Podsjetio je na nedavno završeni Javni poziv za izbor korisnika biznis zona i istakao da ovaj projekat predstavlja veliki potencijal kojim se otvaraju mogućnosti za brojne investicije, kreira

prostor za razvoj novog biznisa i otvaranje novih radnih mjesta.

Rukovoditeljka Službe za međunarodnu saradnju Ljiljana Šćepanović istakla je da je cilj prezentacija da približi potencijalnim investitorima investiciono-razvojne programe, mjere podrške novim investicijama, kao i pravnu regulativu koja prati procedure.

Ambasador Rumunije u Crnoj Gori Mateij Viorel Ardelean naglasio je da postoji još prostora za razvoj ekonomske saradnje između dvije države, te da treba raditi na njenom unapređenju i intenziviranju. Takođe, naglasio je da Rumunija snažno podržava evropski put H. P. Crne Gore.

Sa samita gradonačelnika u Budimpešti

Gradonačelnik Ivan Vuković potpisao je juče u Budimpešti akt o pristupanju Podgorice Paktu slobodnih gradova. Riječ je o neformalnom savezu progresivnih gradonačelnika, raznih političkih opredjeljenja, osnovanom 2019. godine na inicijativu gradonačelnika četiri prijestonice Višegradske grupe (Varšave, Budimpešte, Praga i Bratislave).

Suočeni sa konzervativnim i neliberalnim vladama, ovi gra-

dovi i njihovi gradonačelnici pokrenuli su inicijativu za promovisanje demokratije i transparentnosti, protiv populizma i nacionalizma. Cilj Pakta slobodnih gradova je da preraste u globalnu, neformalnu mrežu gradonačelnika, a na tom tragu organizovano je pristupanje novih članova i potpisivanje Deklaracije o slobodnim gradovima.

Gradonačelnici potpisnici Deklaracije obavezali su se da će štititi i promovisati zajedničke

vrijednosti slobode, ljudskog dostojanstva, demokratije, jednakosti, vladavine prava, socijalne pravde i multikulturalizma.

Deklaraciju su, uz gradonačelnika Vukovića, potpisali i gradonačelnici još 19 gradova – Amsterdama, Barselone, Beča, Firence, Frankfurta, Gdanjska, Ljubljane, Londona, Los Anđelesa, Majnhajma, Pariza, Rijeke, Štutgarta, Taipeha, Taojuana, Tirane, Ulma, NojeUlma i Zagreba.

Tokom konferencije gradonačelnik Vuković imao je odvojene susrete sa gradonačelnicima Bratislave, Budimpešte i Rijeke.

- Iskreno se radujemo daljoj saradnji sa našim međunarodnim partnerima i zajedničkom radu u cilju osnaživanja liberalno-demokratskih vrijednosti, te prevazilaženju aktuelnih globalnih problema – kazao je Vuković nakon potpisivanja Deklaracije o slobodnim gradovima.

N.S.

Hronika Podgorice

Subota, 18. septembar 2021.

17

U sklopu obilježavanja Evropske neđelje urbane mobilnosti Sekretarijat za saobraćaj organizovao okrugli sto

Bezbjednost svih učesnika je prioritet u saobraćaju U organizaciji Sekretarijata za saobraćaj juče je održan okrugli sto na temu ,,Bezbjednost u saobraćaju, sa posebnim osvrtom na urbanu mobilnost i biciklizam“.

Pored predstavnika Glavnog grada, na okruglom stolu učestvovali su i predstavnici nevladinog sektora (NVO Biciklo.me i NVO Džada), kao i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova.

Sekretarka za saobraćaj Lazarela Kalezić je podsjetila na uticaj pandemije korona virusa na smanjenje frekventnosti saobraćaja, kao i na povećanu upotrebu alternativnih vidova transporta.

- Glavni grad je ranije usvojio Plan održive urbane mobilnosti (SUMP), u čijoj su izradi učestvovali i građani i nevladin sektor, te uz druge aktivnosti ostajemo posvećeni pro-

mociji zdravih vidova prevoza.

Tim planom utvrđene su smjernice na osnovu kojih će se građanima obezbijediti efikasan, siguran i pristupačan transport. Dokument se bavi i pitanjima planiranja i bezbjednosti saobraćaja, sa akcentom na pješački i biciklistički. Saobraćaj u urbanoj sredini potrebno je prilagoditi građanima, te im omogućiti obavljanje svakodnevnih obaveza uz korišćenje alternativnih vidova saobraćaja – kazala je Kalezić.

Ona je naglasila da će izgradnja biciklističkih i pješačkih staza, modernizacija linijskog prevoza, kao i promocija alternativnih vidova prevoza, i u narednom periodu biti prioritet Glavnog grada.

- Ostajemo posvećeni povećanju bezbjednosti u saobraćaju, te smo svjesni da postoji pro-

Akcija sadnje organizovana u Osnovnoj školi ,,Branko Božović“

Ekološka akcija u dvorištu OŠ ,,Branko Božović“

stor za unapređenje, i spremni da zajedno sa građanima i nevladinim sektorom radimo na poboljšanju sveukupne saobraćajne organizacije – poručila je Kalezić.

Dejan Tofčević iz NVO Biciklo.me kazao je da, iako se u Crnoj Gori popravljaju uslovi za korišćenje bicikla, zakonska regulativa još nije prilagođena novonastalim okolnostima i potrebama.

- Potrebno je unaprijediti propise kako bismo vožnju biciklom učinili bezbjednijom i poželjnijom za sve naše građane – rekao je Tofčević.

U okviru obilježavanja Evropske neđelje urbane mobilnosti, danas će u Bokeškoj ulici biti otvorena izložba slika stare Podgorice i održana projekcija filma ,,Bike vs. cars“. Manifestacija ,,Podgorica na dva točka“ planirana je za neđelju,

Okrugli sto o bezbjednosti u saobraćaju

kao i tribina posvećena strategiji biciklizma, na kojoj će govoriti stručnjaci iz ove oblasti.

,,Dan bez automobila“ predviđen je za posljednji dan kampanje, 22. septembar, pa će tim

povodom uži centar grada biti zatvoren za saobraćaj motorNj.B. nih vozila.

Aktivnosti Komunalne inspekcije na više lokacija u gradu

Uklonjena baraka na Koniku i zid u Vranićima

Uklanjanje kamenog ogradnog zida u Vranićima

U čast obilježavanja 30 godina od proglašenja Crne Gore ekološkom državom, Udruženje gorana Podgorice juče je u Osnovnoj školi ,,Branko Božović“ organizovalo akciju sadnje.

- Zajedno sa goranima i nastavnicima škole u Zagoriču, posadili smo 15 velikih, višegodišnjih sadnica. Tom prilikom, održali smo i edukativni čas - kazala je Lidija Kusovac iz Udruženja gorana Podgorice.

Ona je kazala da je ova akcija samo jedna u nizu.

- Nastavljamo da ozelenjavamo Podgoricu. U ponedjeljak ćemo biti na Gorici, koja je pretrpjela požar. Na njoj su mladi gorani imali prve aktivnosti, pa je Gorica za nas posebno mjesto - kazala je Kusovac.

Nastavnica biologije iz OŠ ,,Branko Božović“ Slavica Džaković kazala je da su posađeni platani i jasen.

- Akciji su se pridružili i učenice Ekološke sekcije, a učestvovale su i nastavnice biologije. Bilo je lijepo, oplemenili smo dvorište škole - kazala je Džaković.

Nj. B.

Službenici Komunalne inspekcije, u saradnji sa ostalim inspekcijskim organima, kako na državnom tako i na lokalnom nivou, preduzećima i službama Glavnog grada, u kontinuitetu sprovode mjere i radnje u cilju unapređenja komunalnog reda i podizanja nivoa kvaliteta života građana Podgorice.

Tako su juče, u sklopu aktivnosti na zaštiti javnih površina i suzbijanja nelegalne gradnje privremenih objekata na teritoriji glavnog grada, sa javne površine u naselju Vrela ribnička uklonili jedan privremeni objekat (drvenu baraku).

Takođe juče, postupajući po izvršnom rješenju Komunalne inspekcije, uklonjena je kamena ograda kojom je bila

Glavni grad raspisao tender vrijedan 100.000 eura

Opština Golubovci raspisala konkurs za dodjelu stipendija za srednjoškolce i studente

Školsko dvorište krasiće još 15 platana i jasenova

Autobuska stajališta dobijaju LED displeje Glavni grad raspisao je tender za nabavku i ugradnju LED displeja za autobuska stajališta. Rok za predaju ponuda je 28. septembar.

Prema tenderskoj dokumentaciji, biće nabavljno po pet LED displeja sa nosačima, koji će biti instalirani na autobuskim stajalištima.

Tražena širina displeja je 960 milimetara, a visina 380. Uređaji moraju biti vodootporni, sa garancijom od minimum 24 mjeseca. Na njemu će biti prikazivane informacije o vremenu dolaska autobusa.

Softver treba da omogućava prikazivanje tekstualne informacije o vremenu dolaska autobusa na stajalište za sve linije koje su njega vezane, s tim da može biti inkorporiran u informacioni sistem Klik bus. Prezentovaće informacije 24 sata dnevno.

Vrijednost tendera je 100.000 eura sa PDV-om.

Nj. B.

Opština Golubovci raspisala je konkurs za dodjelu stipendija za srednjoškolce i studente.

- Obavještavamo studente osnovnih i specijalističkih, akademskih i primjenjenih studija, kao i učenike druge i narednih godina srednjih škola, da je otvoren konkurs za dodjelu stipendija za studijsku/ školsku 2021/2022. godinu. Rok za prijavu je do 15. oktobra tekuće godine - saopšteno je iz Opštine.

Pravo na stipendiju, dodaju, imaju studenti osnovnih i specijalističkih, akademskih i primijenjenih studija i učenici druge i narednih godina srednjih škola, koji su crnogorski državljani i

uzurpirana javna površina u naselju Vranići. Ogradni zid je uklonjen uz asistenciju službenika Komunalne policije, Uprave policije i gradskog preduzeća Čistoća.

Iz Komunalne inspekcije je saopšteno da su u okviru napora na suzbijanju pojave nepropisno parkiranih vozila na svim javnim površinama, tokom ove sedmice premješteno ukupno 110 nepropisno parkiranih vozila i izdato isto toliko prekršajnih naloga. Takođe, na više lokacija u gradu istaknuta su obavještenja nesavjesnim vlasnicima starih i havarisanih automobila da će biti sankcionisani u skladu sa propisima, ukoliko u najkraćem roku ne uklone takvo vozilo sa mjesta na kojem je parkirano

Srušeni nelegalno podignuti privremeni objekat na Koniku

duži vremenski period.

U Komunalnoj policiji uvjereni su da će se na taj način stvo-

riti uslovi za oslobađanje većeg broja parking mjesta P. H. širom grada.

Prijavljivanje do 15. oktobra imaju prebivalište na teritoriji opštine u okviru Glavnog grada Golubovci.

- Prijavu i formulare zainteresovani mogu preuzeti u arhivi Opštine u okviru Glavnog grada Golubovci ili na sajtu Opštine, na oglasnoj strani https://golubovci. me/oglasi. Za više informacija zainteresovani se mogu obratiti na broj telefona 020/873-294 ili putem imejla na adrese - go.golubovci@podgorica.me i ivana.pelicic@podgorica.me - navodi se u saopštenju.

Nj. B.

Zgrada Opštine u okviru Glavnog grada - Golubovci

18

Svijet

Subota, 18. septembar 2021.

U Rusiji počelo glasanje za izbor poslanika sa petogodišnjim mandatom u Dumi KORONA VIRUS: Italija produžava vanredno

Podrška Jedinstvenoj Rusiji pala, ali male šanse da ne zadrži većinu

stanje od 15. oktobra do kraja godine

Kazna za neposjedovanje propusnice od 600 do 1.500 eura

Na posao samo sa zelenom propusnicom

OD OBALE PACIFIKA DO BALTIČKOG MORA: Građani Rusije glasaju u čak 11 vremenskih zona

MOSKVA – U Rusiji je juče počelo glasanje na parlamentarnim izborima koje će trajati do nedjelje i na kome će građani po mješovitom izbornom sistemu birati poslanike sa petogodišnjim mandatom u donjem domu ruskog parlamenta - Dumi.

Na izborima učestvuje 14 političkih partija, a građani Rusije glasaju u čak 11 vremenskih zona, od obale Pacifika do Baltičkog mora. Birališta na Dalekom istoku Rusije prva su otvorena.

Analitičari predviđaju da će odnos snaga u Državnoj dumi nakon izbora ostati nepromijenjen, odnosno da će vladajuća Jedinstvena Rusija predsjednika Vladimira Putina ostati najjača politička grupacija. Očekuje se da će u parlament ući i komunisti, desničarska populistička partija LDPR i ljevičarska nacionalistička ,,Pravedna Rusija – za istinu“.

Istraživanja javnog mnjenja državne agencije VTSIOM pokazuju da je podrška birača Putinovoj Jedinstvenoj Rusiji pala na 30 odsto, dok komunisti imaju 20 procenata podrške, pokazuju posljednje ankete.

Očekuje se, međutim, da Jedinstvena Rusija zadrži dvotrećinsku većinu u Dumi, što je dovoljno da promijeni ustav, kao što je

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je podrška birača Putinovoj Jedinstvenoj Rusiji pala na 30 odsto, dok komunisti imaju 20 procenata podrške. Očekuje se, međutim, da Jedinstvena Rusija ipak zadrži dvotrećinsku većinu u Dumi to učinjeno i prošle godine kada je Putinu produžen mandat na čelu države do 2036. godine.

Uz Jedinstvenu Rusiju kandiduje se još 13 stranaka, a vlast će osvojiti ona koja dobije većinu od 450 mjesta u Dumi.

Pravo glasa na izborima ima 108 miliona građana u Rusiji i još dva miliona Rusa u inostranstvu.

Predsjednik Vladimir Putin pozvao je sunarodnike da se masovno odazovu izborima.

- Dragi prijatelji, pozivam vas da izađete na glasanje ili da iskoristite prednost elektronskog glasanja na daljinu. Moderne tehnologije garantuju bezbjednost i pouzdanost glasanja - rekao je Putin u obraćanju građanima.

- Računam na vas da ćete zauzeti odgovoran i patriotski stav i da ćete izabrati poslanike koji će raditi u interesu naše otadžbine, cijele nacije i svih građana Rusije - dodao je Putin.

Nakon predizborne kampanje i protesta opozicije početkom godine, dio građana skeptičan

je oko ishoda izbora, dok je drugi dio uvjeren u regularnost procesa i pobjedu Jedinstvene Rusije.

Prvi put od 1993. godine u Rusiji neće biti posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju. Zbog pandemije je pozvano svega 60 posmatrača, dok je OEBS namjeravao da pošalje njih 500. Izbore će pratiti samo petoro predstavnika Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope.

AFP prenosi da je kampanja bila obilježena brojnim i do sada neviđenim obračunima vlasti sa opozicijom i nezavisnim medijima, što je kulminiralo hapšenjem Alekseja Navaljnog, najglasnijeg kritičara predsjednika Putina.

Mnogi građani su, kako dodaje AFP, frustrirani jer nemaju za koga da glasaju, a Putin je apelovao na Ruse da izaberu „jak parlament“.

Navaljni je iz zatvora biračima poručio da ne budu apatični i da glasaju protiv kandidata aktuelne vlasti.

- Zar vas ne zanima ni da poku-

šate - upitao je Navaljni u poruci objavljenoj na Instagramu i dodao da čak i u zatvoru pokušava da ostane optimista. Na Ruse je, takođe, apelovao da učine isto.

Saveznicima Navaljnog zabranjeno je da se kandiduju na izborima, ali je njegov tim napravio aplikaciju koja glasačima sugeriše za koga da glasaju i na taj način pobjede kandidate Putinove Jedinstvene Rusije.

Saveznici Navaljnog, njih 225, uglavnom se nalaze na listi Komunističke partije.

Glavno regulatorno tijelo za medije blokralo je pristup sajtovima povezanim sa Navaljnim i pritiskalo Gugl i Epl da uklone njegovu apilikaciju iz svojih internet prodavnica.

Portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da oni koji su pravili aplikaciju Navaljnog imaju veze sa Pentagonom, a prošle nedjelje je američki ambasador u Moskvi Džon Saliven pozvan na konsultacije, povodom navoda o miješanju američkih IT firmi u izbore u Rusiji.

Talibani najavili donošenje novog ustava Avganistana KABUL – Nova talibanska vlast u Avganistanu ne isključuje mogućnost održavanja izbora u toj zemlji iako su talibani tokom svoje prethodne vladavine, od 1996. do 2001. godine, kritikovali demokratske izbore i karakterisali ih kao zapadnu tradiciju suprotstavljenu islamu.

Da se mogućnost održavanja izbora ne isključuje, u intervjuu za Urdu servis Glasa Amerike, rekao je portparol talibana Suhail Šahin. On je naveo i da će to pitanje biti riješeno ustavom.

- Sačekajmo malo kada je riječ o pitanju izbora. Planiramo donošenje novog ustava, pa ćemo i o tome razgovarati kada budemo radili njegov nacrt – rekao je on.

Predsjednik Irana Ebrahim Raisi pozvao je ranije talibane da održe izbore, na šta je talibanski ministar spoljnih poslova Amir Kan Mutaki odgovorio kako strane zemlje ne treba

Više ne isključuju mogućnost izbora nice.

Nova vlada formirana je prošle nedjelje, a u njoj su uglavnom pripadnici tvrde struje talibana, na čelu sa premijerom Mohamadom Hasanom Akhundom.

U novoj vladi, za razliku od prethodne dvije decenije, nema žena, niti pripadnika nacionalnih manjina, s tim što su talibani

stova, koje je moguće uraditi i u apotekama.

Za građane koji ne smiju da se vakcinišu testovi će biti besplatni. Za punoljetne građane testovi će koštati 15, a maloljetne osam eura.

Ukoliko apoteke odluče da dignu te cijene, prijeti im novčana kazna od 10 hiljada eura ili zatvaranje u trajanju od pet dana.

Molekularni (PCR) testovi važe 72, a antigenski 48 sati.

Suspendovanje sa posla, a samim tim i oduzimanje plate, predviđeno je za sve zaposlene koji se ne pojave na poslu pet dana uzastopno bez sertifikovanog opravdanja.

Osim toga, ko dođe na posao bez zelene propusnice može biti kažnjen kaznom od 600 do 1.500 eura.

Predviđeno je i da zelene propusnice kontrolišu poslodavci.

Ukoliko odbiju da to rade prijeti im kazna od 400 do 1.000 eura.

Prema zvaničnim podacima, 13,9 miliona zaposlenih Italijana već posjeduje zelene propusnice.

Odluka o uvođenju zelene propusnice na radnim mjestima uvedena je kako bi se ubrzala imunizacija stanovništva.

Francuska suspendovala 3.000 medicinara jer nijesu vakcinisani Gotovo tri hiljade francuskih zdravstvenih radnika suspendovano je jer se nijesu vakcinisali protiv korona virusa, izjavio je ministar zdravlja te zemlje Olivier Veran.

Obavezna vakcinacije protiv korona virusa za francuske zdravstvene radnike u srijedu je stupila je na snagu. Ona važi za 2,7 miliona njegovatelja, zaposlenih u bolnicama, domovima za stare i hitnoj pomoći.

Ministar Veran je saopštio kako je, zbog obavezne vakcinacije, već nekoliko desetina medicinskih radnika dalo otkaz.

- Većina onih koji su suspendovani rade u službama podrške i nijesu medicinsko osoblje - rekao je Veran.

Suspendovanim radnicima biće uskraćena plata i mogućnost dolaska na posao, ali nijedan medicinski radnik, po odluci vrhovnog suda Francuske, ne smije biti otpušten.

Na maratonskoj sjednici parlamenta

Izglasana nova vlada u Tirani

Portparol talibana Suhail Šahin

da se miješaju u unutrašnja pitanja Avganistana.

Talibani su preuzeli kontrolu nad Avganistanom 15. avgusta, nakon čega je predsjednik Ašraf Gani napustio zemlju.

Nakon što su talibanski borci zauzeli Kabul Sjedinjene Američke Države i njene saveznice evakuisale su više od 120 hiljada ljudi iz avganistanske prijesto-

RIM – Tokom vanrednog stanja u Italiji, koje će trajati od 15. oktobra do 31. decembra, svi zaposleni u javnom i privatnom sektoru moraće posjedovati tzv. zelenu propusnicu kako bi mogli da pristupe svojim radnim mjestima.

Zelena kovid propusnica u Italiji je uvedena 6. avgusta i koristila se za ulazak u zatvorene prostore i prevoz avionima, vozovima i brodovima.

Od 15. oktobra, 23 miliona zaposlenih Italijana, od kojih je gotovo 15 miliona iz privatnog sektora, na posao će morati da idu sa zelenom propusnicom (Green pass) koja uključuje dokaz o vakcinaciji, negativan test ili dokaz da je osoba prebolovala korona virus.

Italijanski premijer Mario Dragi odlučio je da se, za sada, koncentriše na zelenu propusnicu, a ne na obaveznu vakcinaciju.

- Green pass funkcioniše i možemo lako da ga pratimo - izjavio je Dragi i dodao kako je propusnica nešto što „ujedinjuje narod“.

Kako se ne bi kažnjavali oni koji ne žele ili ne mogu da se vakcinišu, određena je fiksna cijena te-

nakon formiranja izvršne vlasti saopštili kako imenovanja nijesu za stalno i da će ženama biti omogućeno ušeće u vladi, ali ne na ministarskim pozicijama.

Ustav Avganistana iz 2004. propisuje da svi zakoni moraju da budu u skladu sa šerijatskim pravom, a talibani sada najavljuju još strože propise, podsjeća Glas Amerike.

TIRANA - Albanski parlament je juče ujutru, na maratonskoj sjednici koja je trajala čak 20 sati, izabrao novu vladu na čelu sa aktuelnim premijerom Edijem Ramom.

Za novu vladu glasalo je 77 poslanika, dok ih je 53 bilo protiv.

Sjednicu su bojkotovali članovi Demokratske stranke koji su napustili salu u trenutku glasanja.

U svom prvom obraćanju nakon glasanja, Rama je rekao da opozicija ne bi trebalo da ponavlja stare greške, da ostavlja stvari nedovršenim i da se poziva na staru skupštinsku i izbornu reformu.

Nakon glasanja u parlamentu, nova vlada bi trebalo da položi zakletvu u Predsjedništvu Albanije.

Rama je tokom sjednice u četvrtak predstavio četvorogodišnji program, a ta sjednica trajala je neuobičajeno dugo zbog prekida i odlaganja početka zasijedanja.

Sjednicu je obilježila rasprava Rame i lidera Demokratske stranke Ljuljzima Baše.

Novi kabinet imaće 15 ministara i zamjenika premijera, od kojih su 12 žene i četiri muškarca. » Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Subota, 18. septembar 2021.

Arena

Rukomet

19

Budućnost Bemax sjutra dočekuje Borusiju u 2. kolu grupe A Lige šampiona

Brnović: Želimo pobjedu

Cijena ulaznice tri eura Budućnost Bemax i Borusija sjutra od 16 sati odigraće drugi meč grupe A. Prodaja ulaznica na šalteru ,,Memax arene“ biće organizovana danas od 9 do 16 sati i pred meč u istom terminu.

Cijena ulaznice je tri eura.

12

strankinja nastupa za njemački tim, četiri Holanđanke od kojih je najpoznatija Van Der Hejden

3

pobjede upisala je Borusija na startu domaćeg šampionata

Teška povreda crnogorske rukometašice na utakmici francuske lige Brest - Marinjak

Jauković pokidala prednje ukrštene ligamente Po prvim procjenama ljekara Đurđini slijedi pauza od najmanje šest mjeseci PODGORICA - Peh za Đurđinu Jauković, hendikep za Brest i crnogorsku rukometnu reprezentaciju.

Sjajna rukometašica francuske ekipe i našeg nacionalnog tima pokidala je prednje ukrštene ligamente. Slijedi pauza od najmanje šest mjeseci, a operativni zahvat će biti završen u Danskoj.

Naša reprezentativka je na meču domaćeg prvenstva sa Marinjakom nezgodno stala, nakon što je bila odgurnuta, pala je na parket, a analize su pokazale da je riječ o povredi koja traži maksimalno mirovanje, dug i studiozan oporavak. Đina će propustiti veliki dio klupske sezone, a neće je biti ni na Svjetskom prvenstvu krajem godine u Španiji.

- Igrali smo francusku ligu, tokom odbrane ukrala sam loptu, a onda sam imala osjećaj kao da mi se stopalo zalijepilo za teren. U momentu kada sam se okrenula, pivot me laganije udario sa unutrašnje strane, pala sam, ligamenti su otišli i jedan dio meniskusa. Čekam još mišljenje doktora Jelića i da vidim kada je najbolje vrijeme da se obavi operacija. Najradije bih što prije završila zahvat - kazala je Jauković.

Trenutno je u Brestu, odmara, pretjerano je ne boli koljeno.

- Ne mogu da ga ispravim, savijem, u poziciji sam koja mi najbolje odgovara.

Optimista je po pitanju oporavka i povratka na teren.

- Tako se namjestilo, a na sve ovo gledam pozitivno. Imaću više vremena sebi da se posvetim i isključiću se neko vrijeme iz svega. Sigurna sam da ću i iz ovog oporavka dosta stvari da naučim.

Kaže da se prije povrede nervirala jer ekipi nije išlo kako je planirano. Đina je bila na nivou.

- Nervirala sam se, ne volim da gubim. Bila sam možda i više sa psihološke strane iscrpljena, umornija... A imala sam i vrlo malu pauzu nakon Olimpijskih igara.

Računa na oporavak kod kuće, a konačnu odluku donijeće sa klubom.

- Prvi dio oporavka najvjerovatnije ću obaviti sa našim fizioterapeutima. Pričaću sa klubom, sigurna sam da neće praviti problem, jer žele uvijek najbolje i za to su da se igrač dobro osjeća.

Svjesna je Đina da se na teren ne može vratiti prije nego što prođe šest mjeseci.

- To je minimum. Mada će sve zavisiti od rada. Ono što sigurna mogu da kažem je da ću se vratiti jača i da ću 100 posto biti u oporavku - poručila je naša reprezentaA. M. tivka.

PODGORICA - Kapitenka Budućnost Bemaxa Tatjana Brnović očekuje veću borbenost kompletne ekipe uoči sjutrašnjeg meča sa Borusijom, drugog u Ligi šampiona.

Idealno bi bilo da ,,plave“ dođu do prvih bodova u grupi A, samo pod uslovom da ponove odbrambeno izdanje iz drugog poluvremena u Koprivnici kada su primile sedam golova (do odmora čak 22).

- Očekujem našu veću borbenost u odnosu na premijerni meč u novoj sezoni. U duel protiv Podravke smo ušle mlako, uvidjele smo da je najveći problem bio pristup, odnosno činjenica da je trebalo da budemo agresivnije i da igramo sa više faulova. Spremne smo za izazov koji nas očekuje u neđelju nakon što smo ih dobro analizirale - kazala je kapitenka.

Borusija je iz grupe ekipa manje kvalitetnih, a upravo je naš tim, u najavi kompletne Lige šampiona, vidio šansu u dva meča sa šampionom Njemačke, da se približi narednoj rundi.

U sastavu Budućnost Bemaxa je Ilda Kepić, koja je zbog povrede propustila premijerni duel u Koprivnici - Iznenadio nas je remi Borusije u prvom kolu protiv favorizovanog FTC-a. Svi koji prate rukomet u posljednjih nekoliko sezona iznenađeni su rezultatom tog meča, jer FTC na svakoj poziciji ima mlade i kvalitetne igračice, uz nekoliko iskusnijih. Borusija je osvojila važan bod u borbi za plasman u narednu fazu, jer protiv tako ozbiljnog protivnika nijesu mogli da računaju na taj remi. To je zadatak više za nas i moramo da imamo u glavi to da nam je ova utakmica veoma važna, kao i pobjeda koju svakako želimo.

U 26. učešće u Ligi šampiona Budućnost je krenula sa mladim, manje iskusnim igračicama. Radile su mjesec zajedno, odigrale jednu kvalitetnu sparing utakmicu sa Krimom (izgubile tri gola), a već na pola priprema iz igre je ispala ljevoruka Katarina Džaferović (prije nekoliko dana operisala prednje ukrštene ligamente).

Premijerni meč propustila je Ilda Kepić zbog udarca u predjelu grla, a vratiće se sjutra na teren. Novopečena crnogorska reprezentativka debitovaće u elitnom takmičenju.

- Trenirala je dobro, polako popušta bol, super je igrala prije dva dana sa muškarcima. Normalno je pratila treninge, vidjećemo koliko će biti u stanju da pruži. Inače, kompletna ekipa je bila agresivna i vjerujem da će to isto ponoviti protiv Borusije - kazala je Popović.

Na velikom zadatku je kompletan tim, najmlađi u Ligi šampiona. Možda i očekivano nije bio na nivou u Koprivnici, ali razloga za optimizam ima dosta.

- Nijesmo ušle u duel protiv Podravke onako kako smo očekivale. Imale smo, međutim, vremena da uradimo analizu i da izvučemo pouke iz prvog poluvremena. U drugom poluvremenu smo poka-

zale da imamo kvalitet iako smo mlada ekipa. Kada poštujemo dogovore možemo da igramo i protiv Podravke i protiv svih drugih timova. Borusija je takođe, mlada ekipa, ali veoma kvalitetna, što su pokazali protiv FTC-a. Očekujem veliku borbu i vjerujem da je to jedini način da nešto napravimo - jasna je golmanka Anastasija Babović.

Borusija raspolaže sa iskusnim igračicama, predvodnik je srednji bek Alina Grijsels (postigla devet golova u remiju 22:25 sa FTC-om). Uprava je nazad nekoliko sezona uspjela, sa manjim promjenama igračkog kadra, da ubrza i dovede ekipu do vrha njemačkog rukometa.

- Borusija ima raspoložene bekove, danas svi igraju kvalitetan rukomet, pa se dešavaju i rezultati koji su za neke iznenađenje kao što je remi njemačkog tima protiv FTC-a.

Mladost i velika energija su donijeli bod Borusiji, a vjerujem da to mogu da budu i naši aduti u predstojećem meču poručila je naša mlada golA. M. manka.

Arena

FOTO: NFSBIH

20 Fudbal

Radost ,,crvenih“ u Zenici

Subota, 18. septembar 2021.

Šokantan početak 8. kola Telekom 1. CFL: Jezero savlad

Šokantan početak 8. kola prvoligaškog karavana - fudbaleri Jezera savladali su Budućnost pod Goricom sa 1:0.

Fudbalerke Crne Gore bolje od Bosne i Hercegovine u kvalifikacijama za SP

Pobjeda za istoriju BiH Crna Gora

2 3

ZENICA - Trening centar N/ FSBIH. Sudija: Justina Lavrenovaite (Litvanija). Strijelci: M. Hasanbegović u 12, Nikolić u 19. (BiH), Kuč u 5. i 9, Bulatović iz jedanaesterca u 60. minutu (Crna Gora). Žuti kartoni: Hrelja (BiH), Radunović, Karličić, Đukić (Crna Gora). Crveni kartoni: Jelena Karličić u 93. (Crna Gora), Darija Đukić u 94. minutu (Crna Gora.).

BOSNA I HERCEGOVINA: Haračić, Dijaković (od 62.

Kamerić), Hasanbegović, Hrelja, Kršo (od 77. Slišković), Milinković (od 76. Maja Jelčić), Velagić, Spasojević (od 46. Grebenar), Kapetanović, Medić (od 62.

Koprena), Nikolić.

CRNA GORA: Krstović, Radunović, Šaranović, Đukić, Popović, Đurđevac (od 74.

Kočanović), Karličić, Tošković, Bulatović, Kuč, Dešić.

Dan za istoriju crnogorskog ženskog fudbala - seniorska reprezentacija ostvarila je

pobjedu na startu kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo 2023. ,,Crvene“ su juče savladale Bosnu i Hercegovinu u Zenici (3:2), što im je prva pobjeda u glavnoj rundi kvalifikacija za velika takmičenja od 2012. godine, kada su se pojavile na fudbalskoj sceni, i prva nakon 26 uzastopnih poraza.

Ovo im je četvrti kvalifikacioni ciklus, a do sada su pobjeđivale samo u prijateljskim duelima i preliminarnim rundama kvalifikacija.

Crna Gora je u duelu odigranom po jakoj kiši povela golom Armise Kuč u petom minutu, a ista igračica je pogodila i četiri minuta kasnije za 2:0.

Domaćin je golovima Melise Hasanbegović u 12. i Milene Nikolić u 19. minutu poravnao na 2:2.

Odlučujući pogodak postigla je Slađana Bulatović u 60. minutu iz jedanaesterca.

Crna Gora je meč završila sa devet igračica, nakon što su Jelena Karličić i Darija Đukić u posljednjim sekundama dobile po drugi žuti, odnosno crveni karton.

- Činjenica je da smo bili bolji tokom čitave utakmice i pobjeda je u potpunosti zaslužena. Djevojke su zaslužile ovako nešto, zbog ogromne želje i zalaganja tokom cijele utakmice, po veoma teškom terenu. Sa dva rana gola smo šokirali protivnice, a onda napravili grešku u fazi odbrane i vratili ih u igru. U periodu do poluvremena su uspjele da dođu do izjednačenja. U drugom dijelu smo ponovo preuzeli inicijativu i došli do pobjede. Šteta što su dvije standardne igračice dobile parne kartone u nadoknadi vremena, ali želja za pobjedom je bila tolika da su u žaru borbe zaslužile isključenja.

Sada imamo dva dana za oporavak, pa idemo na put u Moskvu, gdje igramo sa jednim od favorita za prvu mjesto.

Cilj je da pružimo maksimum, a vidjećemo gdje će nas to odvesti - rekao je selektor Mirko Marić. ,,Crvene“ će u drugom kolu grupe E, u utorak u Moskvi, igrati protiv Rusije. U grupi su i Malta, Azerbejdžan i Ne. K. Danska.

Napadač Liverpula neće igrati ni protiv Kristal Palasa

Firmino i dalje povrijeđen Liverpul neće računati na Roberta Firmina ovog vikenda u meču protiv Kristal Palasa, u 5. kolu Premijer lige.

Goran Perišić objavio spisak

Republika Irska testira pionire PODGORICA - Selektor pionirske reprezentacije Crne Gore Goran Perišić pozvao je 23 igrača za predstojeće prijateljske utakmice sa Republikom Irskom.

Na Perišićevom spisku su golmani: Lazar Mrkaić (OFK Titograd), Tomaš Đurović (Adrija); odbrana: Aleksa Globarević, Lazar Martinović, Stefan Durković (OFK Titograd), Vojislav Jokić, Zarija Mugoša (Budućnost), Maksim Đukić (OFK Berane), Igor Jokanović (Sutjeska); vezni red: Luka Baštrica, Nikola Balević (Grbalj), Vuk Vlahović (Dinamo Zagreb), Miloš Maraš (Arsenal), Aleksa Stijepović, Bećir Akšabanović (OFK Titograd), Daris Feratović (Stari aerodrom), Aleksa Vlahović (Podgorica), Andrej Kostić (Mladost DG); napad: Vasilije Babović, Luka Kruščić (Kom), Vuk Vukmanović (Budućnost), Andrija Petričević (Partizan), Minja Knežević (Adrija).

Dueli sa Republikom Irskom igraju se 21. i 23. septembra na Trening kampu FSCG. Oba meča počinju u 16 časova.

R. P.

Brazilski napadač muči se sa povredom prepona i nije nastupio u prethodna dva meča ,,redsa“.

- Firmino nije spreman. Očekujem da će se ekipi priključiti tokom naredne sedmice. Iskreno se nadam da ćemo uskoro moći da računamo na njega u punom obimu treninga, kako bi mogao da nastupa – rekao je menadžer Liverpula Jirgen Klop. ,,Redsi“ su nakon četiri kola na diobi prvog mjesta, sa osvojenih deset bodova i odličnom šansom da protiv londonskog kluba nastave dobar rezultatski niz. Biće domaćini na ,,Enfildu“ u subotu od 16 časova.

R. A.

Do jedne od najvećih pobjeda u klupskoj istoriji, ako ne i najveću, Plavljani su ostvarali pod Goricom, gdje su golom Mendija u 37. minutu produbili krizu aktuelnog branioca duple krune koji ne može da se prepozna od početka sezone.

Svi parametri fudbalske igre bili su na strani domaćina, osim jednog - trenutka kada je loptu trebalo sprovesti u mrežu.

Dominirali su Podgoričani, stvorili veliki broj šansi, nekoliko zicera, preko Ivanovića i Mijovića pogađali prečku i stativu, ali lopta jednostavno nije završila tamo gdje je trebalo.

Nije bilo znanja i mirnoće da se kruniše sve dobro - do završnice.

Budućnost se propisno ispromašivala, a pozadi je surovo kažnjena za neiskorišćene prilike - protivnik je iskoristio jedan od par kikseva odbrane domaćina, s tim što je i to bilo dovoljno da na ramenima iznese trijumf koji će se pamtiti u Plavu.

Zasluge za pobjedu Jezera idu i na adresu golmana Asanovića, koji je u nekoliko navrata bravurama sačuvao mrežu. ,,Plavi“ nikako da se oporave od evropskog debakla - ne ide ni sa novim trenerom Aleksandrom Nedovićem i pojačanjima, od kojih neka nijesu ni u krugu kandidata za tim.

Ni osmo kolo nije kompletirano, a Budućnost kasni 10 bodova za liderom - može biti i 13 ukoliko vodeća Sutjeska pobijedi Petrovac u neđelju kraj Bistrice.

Nije se takmičarska godina ni zahukatala kako treba, a Ivanović i društvo već su predaleko od glavnog trofeja na domaćoj sceni.

Zaslužila je Budućnost sve - samo ne da izgubi od Jezera. Ali u fudbalu, generalno u sportu, na kraju se gleda rezultat, a on je prevagnuo u korist gostiju.

Nije dugo trebalo ,,plavima“ da ostvare prevlast na terenu i opkole gol protivnika.

Prvu situaciju domaćin je imao u 12. minutu, sa igračem više, nakon što je Đurković napustio teren kako bi mu se ukazala pomoć.

D. MALIDŽAN

Posrtanju nem

Nedović: Najbolji trenutak da nam se desi ovakva šamarčina Ne pamti se ovako razočaravajući start Budućnosti…

- Stvaramo šanse i promašujemo već duži period, od toga nemamo ništa, ali je nevjerovatno da u svakom meču moramo da primimo gol. Kad

Prostor po desnoj strani osvojio je Raspopović, ali nije dao najbolji povratni pas ka saigraču koji je čekao loptu za šut.

Mijović se lijepo namjestio za šut lijevom, ali nije bio precizan sa dvadesetak metara, dok je Ivanović u 18. efektno glavom okrznuo stativu poslije delekometne asistencije Terzića.

U istom minutu kapiten ,,plavih“ nije iskoristio zicer nakon kardinalne greške defanzivca Jezera koji je pogriješio prilikom izvođenja lopte od golmana - Terzić je bio blizu mreže, ali je ravno opalio u Asanovića.

Raičković je opasno zaprijetio iz daljine, a Ražnatović bio sebičan u 33. minutu kada nije odigrao za usamljenog Đukanovića.

Rutinski zahvat, pauza dvije sedmice za jednog od najboljih igrača Bajerna

Koman na operaciji srca Kingsli Koman (25), ofanzivac Bajern Minhena i reprezentativac Francuske, podvrgnut je operaciji srca, objavio je trener ,,Bavaraca“ Julian Nagelsman.

Kako je objašnjeno, radi se o rutinskom zahvatu nakon kog će već za dvije sedmice Koman biti u punom ritmu treninga. Jedan od ključnih igrača šampiona Bundeslige je kao igrač sa klupe nastupio u završnici pobjede 3:0 u gostima Barseloni ove sedmice u Ligi šampiona.

- Ritam otkucaja srca imao je malu smetnju, sa malim dodatnim impulsom. Zbog toga je Kingsli ponekad ostajao kratkog daha. Nakon dugoročnog praćenja rada njegovog srca ECG uređajem, odlučili smo se za ovu rutinsku proceduru.

Očekujem da Kingsli bude na kardio treninzima već u utorak – poručio je Nagelsman. Koman je, interesantno, od sezone 2012/13. svake godine osvajao šampionske titule, kao član Bajerna, Pari Sen Žermena i Juventusa.

R. A.

ne možemo da postignemo pogodak, nemoj da ga primimo.

Bolje bod, nego ništa, poručio je trener Aleksandar Nedović nakon utakmice protiv Jezera, a zatim dodao.

- Mislim da je ovo najbolji

Po s ve m u p r i ka z a n o m Budućnost je zaslužila da vodi, a desilo se to da bude kažnjena za promašaje.

Babić nije klizećim startom uspio da presječe pas ka Mendiju, koji je primio loptu i iskosa sa desne strane matirao Dragojevića u 37. Štoper Podgoričana mogao je da se iskupi u 42. minutu, ali njegov pokušaj glavom sa ivice peterca, nakon centaršuta Terzića iz prekida, čudom je odbranio Asanović.

Kada već nije mogla do pogotka u prvom poluvremenu, ekipa Aleksandra Nedovića može da bude srećna što na odmor nije otišla sa dva gola minusa poslije nesporazuma Raspopovića i Đuričkovića.

Legendarni štoper Džejmij Karager ne vjeruje u kvalitet Mančester junajteda

Kristijano Ronaldo nedovoljan za titulu Dolazak Kristijana Ronalda ovog ljeta neće biti dovoljan Mančester junajtedu da osvoji titulu Premijer lige, po mišljenju legendarnog engleskog bivšeg štopera Džejmija Karagera.

Nekada defanzivac i kapiten Liverpula Karager sada je televizijski konsultant, a istakao je da iskreno misli da je dolazak Ronalda u Junajted bolji za Premijer ligu nego za sam klub.

- Mislim da će Ronaldovim dolaskom menadžer Ole Gunar Solskjer dobiti

makar onoliko problema, koliko je problema riješio njegovim angažovanjem. Moj odgovor je da Junajted neće biti konkurentan u borbi za titulu u Premijer ligi i Ligi šampiona. To je tim koji ima sjajne individualce, ali im nedostaje timski duh. Neće se to promijeniti sa dolaskom Ronalda – poručio je Karager.

Uoči 5. kola Premijer lige i gostovanja Vest Hem junajtedu, Mančester junajted je lider tabele sa deset bodova i boljom gol-razlikom u odnosu na rivale.

R. A.

Arena

Subota, 18. septembar 2021.

dalo Budućnost pod Goricom i produbilo krizu šampiona

ma kraja Raspored i tabela Sinoć Budućnost - Jezero Danas PLJEVLJA: Rudar - Zeta DANILOVGRAD: Iskra - Podgorica Sjutra NIKŠIĆ: Sutjeska - Petrovac TUZI: Dečić - Mornar 1. Sutjeska 2. Iskra 3. Mornar 4. Petrovac 5. Dečić 6. Budućnost 7. Rudar 8. Jezero 9. Podgorica 10. Zeta

mogući trenutak kada je trebala ovakva šamarčina da nam se desi, kako više ne bismo pričali, nego se „zakopali“ da radimo.

Moramo da budemo mnogo agresivniji, pogotovo na stadionu pod Goricom kako bi se zabilježila pobjeda. Jezero je sjajnim odnosom prema poslu slavilo i čestitam rivalu na tome - rekao je kormilar Budućnosti.

Sto postotnu šansu za Plavljane u 45. minutu imao je Vlaisavljević, koji je nakon proigravanja

7 7 7 7 7 8 7 8 7 7

6 4 4 4 3 2 2 2 1 0

1 1 1 1 3 3 2 1 1 2

0 2 2 2 1 3 3 5 5 5

13:2 10:6 8:5 15:14 11:6 12:10 7:10 5:10 5:11 4:16

0:1 (18h) (19h) (18h) (19h) 19 13 13 13 12 9 8 7 4 2

Adžovića, imao bržih i boljih rješenja u kaznenom prostoru, a odabrao je ono koje je dalo mogućnost Babiću da ga izblokira.

Oba trenera mijenjala su na startu nastavka - Nedović je uveo Petrovića umjesto Đukanovića, a Mladen Lambulić ubacio Mujecija i Kontića umjesto Vlaisavljevića i Đurkovića.

Nije to mnogo promijenilo sliku na terenu - Budućnost je dominirala, stvarala i promašivala prilike, a Jezero vodilo.

Drugi dio krenuo je novim zicerom Terzića koji je sa desetak metara debelo promašio metu, a potom pokušao sa distance da iznenadi protivničkog golmana.

Sreća kao da je okrenula leđa domaćinu koji nije mogao da pogodi ni iz kolosalnih situacija.

Takva je bila šansa Mijovića koji je u 57. uzdrmao prečku, dok je Petrović u 64. bio još bliži mreži, ali ni on iz peterca nije savladao Asanovića koji je refleksno rukom odbio u korner.

Jedan od rijetkih izleta Plavljana

Budućnost

Đorđe Šaletić, fudbaler Iskre

Jezero

00 1

1

Stadion: pod Goricom.

Gledalaca: 250.

Sudija: Miloš Savović (Podgorica).

Gol 0:1 Mendi u 37. Žuti kartoni: Raspopović (Budućnost), Asanović, Đurđević (Jezero).

Budućnost Jezero Dragojević Terzić Mijović (od 71. Perišić) Mirković Ivanović Raičković (od 71. Ćetković) Đukanović (od 46.

Petrović) Babić Ražnatović (od 65. Sekulić) Raspopović

Asanović Đurković (od 46. Kontić) Muković Mendi Adžović (od 73. Bošković) Vlaisavljević (od 46. Mujeci) Đurđević (od 90. S. Radenović) Vuković Račić Lambulić (od 92. Raković) V. Radenović

dublje na polovini rivala efektno je probao da završi Mujeci, koji je petom usmjerio loptu ka Dragojeviću, ali nedovoljno snažno i precizno da bi duplirao prednost svog tima.

Vrijeme je odmicalo, a ,,plavi“ su posustajali - kao da su izgubili vjeru u pozitivan epilog nakon što su dali sve, a zapravo je sve bilo uzalud.

Falilo je snage za završni pritisak, za posljednju ofanzivu koja bi opteretila defanzivu Jezera.

Od svega - novo veliko razočaranje Podgoričana, a poseban trenutak za Jezero koje je dočekalo da slavi pod Goricom. Ni manje ni više - nego protiv šampiona, koji će to zvanje teško odbraniti do D. K. kraja sezone.

Lambulić: Najveća pobjeda u mojoj trenerskoj karijeri, sve čestitke igračima Pobjeda protiv Budućnosti, pa još pod Goricom, u trenutku kada ,,plavi“ brane duplu krunu, jedan je od najvećih trenutaka u klupskoj istoriji Jezera.

Do trijumfa nad crnogorskim šampionom, Plavljani su stigli golom Mamadu Mendija u 37. minutu (1:0), a pod vođstvom trenera Mladena Lambulića.

- U mojoj trenerskoj karijeri ovo je najveća pobjeda. Srce mi je puno, kapa dolje za momke, savladati Budućnost na njenom terenu je nešto

21

Fudbal

što će se pamtiti u karijerama svih nas. Jesmo li imali grešaka, jesmo li patili - jesmo i te kako. Ali moji igrači su dali sve, borili se, vjerovali, izdržali pritisak i šanse rivala. Zaslužli su sve čestitke. Za to smo nagrađeni velikom pobjedom. Svi možemo da uživamo do poneđeljka, do tada sam dao slobodno, a onda moramo da se fokusiramo na dalji rad. Čeka nas mnogo posla do cilja. Uspjeh pod Goricom mnogo znači, sve je to lijepo, ali ne smijemo da podlegnemo euforiji - rekao je za Pobjedu trener JezeraMladen Lambulić.

Iskra nakon dva vezana trijumfa sa dosta samopouzdanja dočekuje Podgoricu

Potvrditi dobru formu PODGORICA - Dvije uzastopne pobjede protiv Petrovca i Mornara, uz sav respekt prema ekipi Podgorice, obavezuju izabranike Srđana Nikića da nastave miniseriju odličnih rezultata kako bi se učvrstili na drugom mjestu prvenstvene tabele.

Ovu konstataciju čuli smo od najvatrenijih navijača Iskre koji od svojih miljenika očekuju još jedan trijumf na stadionu ,,Braće Velašević“. Naime, popularni ,,serdari“ sve osim osvajanja tri boda iz ovog okršaja smatraju neuspjehom. Ali želje su jedno, a stvarne mogućnosti drugo, jer ulogu favorita treba opravdati i na terenu. Tako smatra i ponajbolji pojedinac Danilovgrađana, pouzdani bek Đorđije Šaletić koji je u Baru bio nepremostiva prepreka za napadače domaćina.

- Imamo dosta motiva, a još više razloga da se vjernoj publici koja nam pruža ogromnu podršku sa tribina predstavimo u pravom izdanju i ovjerimo trenutni plasman. Kao prvo, slavlje na ,,Topolici“ je najbolja injekcija za meč sa Podgoricom a kao drugo u dobroj smo formi i orni za nova iskušenja.

Naravno da je pobjeda imperativ, međutim to nas obavezuje da maksimalno ozbiljno shvatimo ovaj duel maltene kao da se radi o borbi za titulu - oprezan je mladi Šaletić i ističe da pretposljednja pozicija Lješkopoljaca ne smije da zavara, naprotiv treba sve struk-

kmice na strani protiv Zete i Jezera - dodao je Šaletić.

Iskra

Podgorica

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion ,,Braće Velašević“.

Kapacitet: 750. Sudija: N. Dabanović.

Pomoćnici: G. Šućur i M. Gojković.

Početak: 19 sati Kordić O. Obradović Tučević

Bakrač

Đurišić

Milojko Jamamoto

Šahman Šaletić

Pavlović Sekulić M. Krivokapić Jovanović

Maraš

Muharemović Boljević

Popović Suzuki

Ukšanović Čelebić

Cicmil Nikić

Trener Srđan Nikić

Trener Nenad Vukčević

ture kluba da usmjeri u pravcu novog uspjeha. Šaletić posebno ističe efikasnost u šesnaestercu gostiju i stamenu odbranu ispred Kordića.

- Najvažnije je da budemo koncentrisani tokom čitavog susreta i ne dozvolimo ekipi sa ,,DG arene“ da se razmahne na našoj polovini. Mislim da smo potpuno spremni i da nećemo dozvoliti iznenađenje. Naš cilj je da makar jednom više zatresemo mrežu Podgoričana. Nadam da ćemo biti na visini zadatka i napraviti lijepu uvertiru za naredne dvije uta-

LJEŠKOPOLJCI TRAŽE REAKCIJU

Podgorica nikako da krene sa pozitivnom serijom. Nakon prve pobjede u sezoni protiv Jezera u Beranama, Lješkopoljci su neočekivano poraženi na svom terenu od Rudara.

Baš zbog toga svi u ovom klubu sa dosta opreza očekuju gostovanje Iskri, gdje žele da naprave reakciju, svjesni da je svaki bod dragocjen, posebno nakon starta koji je donio manje bodova od očekivanog.

Ali Iskra nije za ,,vađenje“, već ozbiljan tim, koji ako je suditi po rezultatima, baš sada je u idealnoj formi. Sve to govori da Podgoricu čeka težak posao. I, u timu najmlađeg prvoligaša toga su potpuno svjesni, ali i motivisani da naprave dobar rezultat.

- Znamo dobro da nas čeka teško gostovanje. Iskra je dobra i tvrda ekipa, ušli su u dobru seriju rezultata, uvijek je neugodna na svom terenu, tako da smo svjesni šta nas čeka.

Ali moram naglasiti da radimo zaista odlično na treninzima, mislim da ćemo se dobro uklopiti u zamisli novog trenera Nenada Vukčevića i da ćemo u narednom periodu pružati dobre i kvalitetne partije. Vjerujem da će to pratiti i rezultati, a nadam se da već u Danilovgradu možemo napraviti reakciju - optimista je Stefan Cicmil, štoper Podgorice.

B. K. - R. P.

SEDAM BODOVA IZ POSLJEDNJE TRI UTAKMICE: Rudar sa najvećim ambicijama dočekuje Zetu Dobra forma Rudara pred utakmicu sa Zetom u 8. kolu Telekom 1. CFL. Pljevljaci su vezali dvije pobjede, a osvojili sedam bodova u posljednja tri meča prvoligaškog karavana.

I protiv Golubovčana su ambicije najveće…

- Imali smo lošiji start, ali smo se izdigli iz krize. Remizirali smo protiv Budućnosti, a to je za nas bila neka prekretnica.

Uslijedile su dvije pobjede do kojih smo stigli u posljednjim trenucima utakmica. Atmosfera je dobra, napredovali smo na tabeli i sve to treba da nastavimo protiv Zete - rekao je Nemanja Kartal, koji dodaje: - Biće teško, bez obzira što je rival posljednji na tabeli i jedina ekipa bez trijumfa. Zetu uvijek doživljavam ozbiljno.

Možda sada nemaju tako jak tim, ali imaju mlade, talento-

Nastaviti dobar ritam

vane momke, koji su željni dokazivanja. Pokazali su do sada dobre partije, a samo spletom okolnosti, uz manjak sreće, nijesu bolje prošli u dosadašnjem dijelu šampionata. Siguran sam da će napredovati, ali vjerujem da nakon duela sa nama neće biti u prilici da se raduju pozitivnom učinku - ističe defanzivac Rudara. Što bi moglo da presudi?

- Mnogo je faktora koji mogu da budu odlučujući. Kvalitet je na našoj strani, a odavno nijesmo dali gol iz prekida.

Možda danas to bude ključni segment igre. Idemo na pobjedu, a najteže su unaprijed dobijene utakmice. Moramo da izvučemo posljednji atom snage u cilju uspjeha - odgovorio je Kartal.

Defanzivac Rudara Nemanja Kartal

Nekadašnji mladi reprezentativac vratio se u trenažni proces nakon što je preležao

korona virus.

- Bio sam dvije sedmice u izolaciji, ali sada je sve u redu.

Radim sa ekipom. Konkurišem za sastav - kazao je Kartal.

SVESTI GREŠKE NA MINIMUM

Zeta se nadala da će protiv Jezera upisati prvu pobjedu u sezoni, ali je i poslije sedam utakmica ostala na samo dva boda. ,,Vukovi“, ipak, nijesu klonuli duhom, vjeruju da će uskoro bodovni saldo biti bolja. Možda već od danas.

- Prijala nam je pauza koju smo imali, podigli smo se na fizičkom planu i isguran sam da ćemo u nastavku prvenstva imati što da pokažemo izjavio je Amel Tuzović.

- Gostujemo čvrstoj i organizovanoj ekipi Rudara.

Očekuje nas izuzetno teska i zahtjevna utakmica u kojoj moramo svih 90 minuta biti maksimalno koncentrisani i svesti greške na minimum.

Rudar

Zeta

(4-2-3-1)

(4-2-3-1)

Stadion: Pod Golubinjom.

Kapacitet: 1.500. Sudija: A. Šćekić.

Pomoćnici: J. Došljak i I. Tomašević.

Početak: 18 sati Agović Kartal

Kašćelan Prenkočević Jočić

Čavor

Golubović

Bojović

Živković

Zečević Suraka I. Vukčević

Pupović Đ. Vukčević

Đinović

S. Krstović

Kukuličić Šimokava Tuzović

Đurović

Ceklić

Karadžić

Trener Zoran Govedarica

Trener Dragoljub Đuretić

Nadam se da uz malo sportske sreće možemo doći do povoljnog rezultata.

D. K. - Ne. K.

22

Arena

Fudbal

Subota, 18. septembar 2021.

Trener Mornara za Pobjedu govori o porazu od estonskog Ka

Pavićević: Nism sjenka iz pripre Crna Gora pobijedila Italiju 10:9 na EP za vaterpoliste U17

Kadeti za peto mjesto sa Hrvatskom

Vaterpolisti Crne Gore savladali su Italiju 10:9 (bolji i u grupnoj fazi) u pretposljednjem meču EP za plasman od petog do osmog mjesta.

Boljom igrom od početka druge četvrtine naši vaterpolisti su do kraja kontrolisali stvari u bazenu i lagano stigli do trijumfa.

Do prvog gola naš tim je stigao na isteku drugog

minuta druge dionice, a tokom utakmice vodili su nekoliko puta sa tri gola.

Najefikasniji bio je Neđo Baštrica sa tri gola, dva je dao Vukićević, a po gol Vučković, Hadžić, Bošković, Danilo i Pavle Krivokapić.

Posljednji meč na Malti kadeti će odigrati sjutra sa Hrvatskom koja je bila bolja od Holandije (10:7).

A. M.

Odbojkaši Jedinstva će novu sezonu dočekati sa nikad mlađim timom, a trener Darko Prebiračević poručuje

Svaki bod i svaka pobjeda biće zlata vrijedni PODGORICA – Odbojkaški klub Jedinstvo u novu sezonu ulazi bez novajlija, te bez trojice mladih igrača koji su zbog studiranja napustili Bijelo Polje. Time se nastavlja ,,tradicija“ osipanja igračkog kadra iz sopstvenog pogona usljed potrebe nastavka školovanja u drugim sredinama svršenih bjelopoljskih srednjoškolaca.

- U našoj školi odbojke imamo mlade koji nadolaze, polako ih priključujemo. Ide teško, svake godine, bukvalno, od početka moramo da krenemo. Ali sreća je da imamo dosta mladih, možda imamo čak i najviše klinaca u Crnoj Gori, nisam siguran kakva je situacija za Budvu. Krenuli smo sa nekoliko projekata po osnovnim školama, odziv je dobar. Naravno, opet je puno više djevojčica, ali ima i dječaka. To je priča za ovu godinu, cilj nam je da napravimo nekakvu bazu od dva, tri, četiri Bjelopoljca, koji će moći da budu konkurentni. A onda da se uz nekoliko igrača sa strane opet napravi neka ekipa koja će da liči na nešto.

Prošle sezone je to na kraju izgledalo lijepo, ali, ponavljam, stalno nam se pojavljuju ti problemi da djeca kreću na fakultete, a oni su, uglavnom, van Bijelog Polja – kaže za Pobjedu Darko Prebiračević, trener Jedinstva.

U Jedinstvu, koje je prošle sezone zauzelo šesto mjesto u konkurenciji sedam timova, ulogu favorita prepuštaju šampionu Budvi, a ističu da je i Budućnost u prednosti.

- Svaki bod i svaka pobjeda koje skupimo u ovim utakmicama biće zlata vrijedni, s obzirom na to da ćemo u postavi imati po jednog seniora i juniora, a ostalo kadete i pionire – dodaje Prebiračević.

PODGORICA – Mornar je na prvoj stepenici završio avanturu u ovogodišnjoj FIBA Ligi šampiona. Ubjedljivim porazom od estonskog Kaleva (104:89), u polufinalu kvalifikacionog turnira u Talinu, izabranici Mihaila Pavićevića su ostali bez mogućnosti da se u finalu bore za prolaz u grupnu fazu najjačeg Fibinog klupskog takmičenja…

- Ja sam i u najavi rekao da još nisam stekao pravu sliku koliko moja ekipa može. Trebaće tu vremena. A i ovo je bila prva utakmica, i to na strani. Kalev je, uz to, imao podršku publike, i mi se u tim uslovima nismo pokazali kako sam očekivao, posebno jer smo u pripremnim utakmicama prikazali dosta pozitivnih stvari. Nismo bili ni blijeda sjenka one ekipe iz pripremnih utakmica, prije svega defanzivno. A odbrana nas je krasila u pripremnom periodu u kojem smo igrali, ne potcjenjujući našeg rivala, protiv jačih ekipa od Kaleva, koji je dobra i iskusna ekipa, sa stilom igre koji je meni poznat i znao sam šta nas čeka – kaže za Pobjedu Mihailo Pavićević.

Bez obzira što je upozoravao da je Kalev izuzetna šuterska ekipe, trener Barana nije zadovoljan odnosno u odbrani, jer se, kako kaže, njegova ekipa, jednostavno, povukla.

- Nismo, uopšte, imali agresivnosti na spoljnim pozicija-

Moramo da radimo kako bismo što spremniji dočekali Cibonu Krajem iduće sedmice kreće ABA liga ipak glavno takmičenje za Mornar, koji će u petak, utakmicom u Baru protiv Cibone, otvoriti sezonu u regionalnom takmičenju.

ma. Samo smo na početku prve čevrtine držali odbranu na nekom nivou, a kasnije, pogotovo od drugog dijela druge četvr-

- Moramo da radimo, da dobro izanaliziramo utakmicu protiv Kaleva, ali i neke prethodne koje smo igrali. Da vidimo gdje nam je najveći problem, da na tome radi-

tine, odbrana se raspala.

Dozvoljavali smo otvorene šuteve njihovim najboljim šuterima i kad nekog razigraš, to

SVI U ŠOKU: Kajri Irving u 29. godini najavio kraj karijere

Penzija ako žele da me trejduju Zbog korone ostali bez sponzora, Opština jedini i stabilni finansijer Uspon bjelopoljske odbojke je počeo od sezone 2015/16, kada je Jedinstvo igralo dva finala protiv neprikosnovene Budvanske rivijere. To je bila samo uvertira za 2017. i 2018. godinu, kada je Jedinstvo, nakon što su stigla i prva pojačanja sa strane, stiglo do dvije uzastopne duple krune. Jedinstvo je nakon toga izgubilo dva finala Kupa, a stvari su krenule u suprotnom pravcu u sezoni 2019/20. koja je prekinuta zbog pandemije korona virusa, u trenutku kada je Jedinstvo bilo drugo na tabeli…

- Bilo je to lijepih pet godina kada smo imali našu generaciju igrača koja je stasala, kada smo mogli da dodamo prvo dvatri igrača sa strane, kasnije tri-četiri, a na kraju i pet. Onda je to moglo da liči na nešto. Ali od prekinute sezone od korone napustili su nas, bukvalno, svi sponzori, ostala je samo Opština da finansira klub – kaže Prebiračević.

Od sezone 2019/20. je, kako kaže, Prebiračević, ostalo dosta finansijskih dugova.

- Čitavu prošlu godinu smo proveli u sanaciji tog duga, u stabilizaciji kluba. Ostalo je još nešto malo dugova, a kad to konsolidujemo, onda od polusezone će to moći da liči na nešto, da opet počnemo da zidamo nešto. Opština nam je stabilan finansijer, ali to nije dovoljno za neke krupnije rezultate – dodao je Prebiračević.

U planu su, eventualno, neka pojačanja u zimskoj prelaznom roku, koji traje do sredine januara.

- Nije nam nužda, ali vidjećemo u kom pravcu će se odvijati situacija.

Jedinstvo će prvu utakmicu u pripremnom periodu odigrati u neđelju u Nikšiću na Memo-

rijalu ,,Miodrag Skale Gvozdenović“.

- Dogovorili smo i dvije utakmice protiv Budućnosti. Uz to, u Bijelo Polje stalno dolazi jedan privatni klub iz Čačka, kad oni dođu biće tu i Prijepolje, i to će biti dovoljno kontrolnih utakmica – zaključio je S. J. Prebiračević.

Nevjerovatna vijest potresla je američku i svjetsku košarku zbog najave da bi Kajri Irving mogao da završi karijeru već sa 29 godina. Čuveni novinar Foks sportsa Nik Rajt je objavio kako su predstavnici Irvinga poručili da je košarkaš spreman da se penzioniše ukoliko njegov trenutni tim Bruklin Nets bude želio da ga trejduje.

Kajri Irving ulazi u treću godinu četvorogodišnjeg ugovora sa Netsima i pogodan je za trejd, a takođe i može da odustane od posljednje godine ugovora te se penzioniše bez posljedica i obaveza prema klubu.

Kevin Djurent je prva zvijezda

koja je produžila saradnju sa Bruklinom, generalni direktor Netsa Šon Marks je poručio kako će to izvjesno uraditi i Kajri Irving i Džejms Harden, što se još uvijek nije desilo.

Košarkaš je na društvenim mre-

Rigorozne mjere i na ZOI u Pekingu Zimske olimpijske igre počinju 4.februara, održaće se u Pekingu, a Međunarodni olimpijski komitet izrazio je solidarnost povodom „rigoroznih“ antikovid mjera koje će biti na snazi tokom održavanja takmičenja u kineskoj prije-

stonici.

MOK je zatražio od nacionalnih komiteta da pojačaju vakcinaciju u okviru svojih delegacija i odobrio sredstva za nabavljanje velikog broja vakcina za kovid-19.

- Kao što je to bio slučaj i u Tokiju držaćemo se veoma stro-

žama napravio nekoliko objava koje su dodatno zbunile javnost, vezano za ,,skidanje maski“ koje su najprije protumačene kao pobuna protiv kovid protokola, što je Irving demantovao.

- Da skinete masku znači da prestanete da pokazujete ono što nijeste i da više ne lažete sebe. To je trenutak kada otkrivate da ste pravi i da možete hodati okolo bez straha u društvu ljudi sa maskama koje kriju ono što oni jesu.

Ništa vezano za kovid pravila, opustite se - napisao je Kajri.

Irving je najveći dio karijere proveo u Klivlendu, od 2011. kada je kao prvi pik drafta ušao u ligu pa sve do 2017. kada se preselio u Boston i dres Seltiksa nosio dvije sezone. Potom je promijenio sredinu i pojačao Bruklin, a kako je dvije sezone kasnije pred novim draftom, moguće čak i za Bena Simonsa u Seventisikserse, Kajri je riješio da preuzme stvar R. A. u svoje ruke. gih mjera sprječavanja širenja zaraze. Samo tako ćemo moći da obezbijedimo bezbjednost svih učesnika ove manifestacije - izjavio je predsjednik MOK Tomas Bah. Mnogo se govori o tome da li će ZOI biti održane uz prisustvo navijača – to će zavisiti od epidemiološke situacije.

- Pričali smo sa mnogim sportistima i oni su rekli da im je prioritet da mogu da se takmiče - rekao je izvršni direktor MOK Kristof Dubi. R.A.

Arena

Subota, 18. septembar 2021.

aleva i eliminaciji iz daljeg takmičenja u FIBA Ligi šampiona

mo bili ni blijeda emnog perioda Putovanja u Evrokupu neće biti mnogo zahtjevna Iako su željeli da se probiju u grupnu fazu FIBA Ligu šampiona, Barani su, za svaki slučaj, prijavili učešće i u FIBA Evrokupu, za šta su morali da do sredine jula deponuju kotizaciju od 10 hiljada eura.

- Mi već godinama igramo neko takmičenje u Evropi i, jednostavno, nismo htjeli da prekidamo taj niz – objašnjava Mihailo Pavićević.

Mornar će u takmičenju, koje startuje 13. oktobra, igrati u grupi E sa turskim Bahčešehirom, holandskim Leidenom i ekipom iz kvalifikacija, koja će biti poznata 1. oktobra. Za to jedno mjesto boriće se grčki Iraklis, bugarski Akademik Plovdiv, ukrajinski Dnjepar i poljski Trefl Sopot.

- Utakmice u Evrokupu, što se tiče, putovanja, neće biti mnogo zahtjevne, jer su konekcije dobre. Nećemo gubiti mnogo vremena u putu, samim tim i gubiti od treninga. To neće poremetiti planove što se tiče ABA lige – dodao je trener Mornara.

mo i budemo strpljivi i uporni u tom radu, kako bismo protiv Cibone ušli što spremniji u meč.

Cibona je, sigurno, ekipa za respekt, i koja je kroz utakmice u pripremnom periodu pokazala da sa dosta optimizma ulazi u takmičenje u ABA ligi – rekao je Mihailo Pavićević.

je poznato, onda ga je teško zaustaviti – dodaje Pavićević.

Kalev je Mornar razbio šutem za tri poena, pogodivši 21 tro-

jku iz 39 pokušaja, uz sjajnih 54 odsto šuta sa distance.

- To je fenomenalan procenat šuta. Da su pogađali šuteve preko ruke, u redu. Ali mi smo ih razigrali, najbolji igrači su imali otvorene šuteve, i poslije je bilo sve teže da se zaustave.

Kroz šut su dobili na samopouzdanju, skoro da nisu mogli da promaše, i više nismo imali šansi da se vratimo u igru.

Ovakav poraz na početku sezone boli, ali može da bude i djelotvoran, ako se izvuku pouke.

- Svaka utakmica mora da nam da neke odgovore. Ovo je nova ekipa, i nisam još mogao da steknem pravu sliku koliko i šta

možemo, pojedinačno i kao ekipa. Ima tu još, i te kako, prostora da unaprijedimo igru, a tu mislim i na pojedinačne učinke. Da dobijemo odgovore koliko ko šta može i ne može. Svaka će nam utakmica u prvih, sigurno, mjesec dati odgovore da vidimo šta i kako, da što brže dođemo do željenog nivoa i da podijelimo uloge u ekipi. To je proces kroz koji moramo da prođemo. Ponavljam, znao da nam kvalifikacioni turnir u Talinu dolazi rano, s obzirom na to da je ekipa nova i to se, nažalost, pokazalo tačnim. Trebaće vremena da se poslože kockice – zaključio je Pavićević.

S. JONČIĆ

Sportski miks

23

Drugi kontrolni meč u Beogradu

Nova pobjeda Budućnost Volija protiv Avtodora PODGORICA – Košarkaši Budućnost Volija i drugi put u tri dana su savladali ruski Avtodor u prijateljskom meču u Beogradu – izabranici Aleksandra Džikića su slavili 89:73 (23:20, 26:18, 23:10, 17:25). ,,Plavi“ su dva dana ranije pobijedili 79:73.

Najefikasniji u redovima ,,plavih“ bili su Di Džej Sili sa 15 poena (trojke 3-3, dvojke 4-3), Vili Rid, Edin Atić i Vladimir Micov (tri trojke) sa po 11, dok su Marko Jagodić-Kuridža i Nemanja Milošević (trenira i igra kontrolne mečeva sa Podgoričanima u iščekivanju novog klupskog angažmana) upisali po 10 poena. Petar Popović je meč završio sa osam poena, Igor Drobnjak sa šest, Džastin Kobs sa pet, dok je Filip Barović imao dva poena.

Sili je upisao pet asistencija, dok su Kobs i Jagodić-Kuridža dodali po četiri. Jago-

dić-Kuridža je imao i sedam skokova, Rid i Milošević su uhvatili po pet lopti.

Kapiten Suad Šehović nije ulazio u igru, a u sastavu, osim nedavno operisanog Danila Nikolića, ponovo nije bilo Džejkoba Vajlija i Zorana Nikolića zbog povreda, odnosno zdravstvenih problema.

Prije Avtodora, Budućnost

Voli je odigrala još četiri kontrolna meča. Poražena je od od SC Derbija i turske Karšijake, pobijedila je Split, dok je meč sa Mornarom završen neriješenim rezultatom, jer se nije igrao produžetak.

Podgoričani sezonu u ABA ligi otvaraju 26. septembra, kada u ,,Morači“ gostuje FMP Železnik.

S. J.

Start ovog regionalnog košarkaškog takmičenja je 10. oktobra na Zlatiboru

Ligaški dio ABA 2 lige kroz pet turnira PODGORICA – Kao prošle, ABA 2 liga će se i u predstojećoj sezoni igrati jednokružno i turnirski. Kako je saopšteno iz ABA lige, ligaški dio, odnosno 13 kola, biće odigran kroz pet turnira.

Prvi turnir je na Zlatiboru od

10. do 14. oktobra (dva kola), dok je drugi na programu u Osijeku od 8. do 12. novembra (dva kola). Zatim slijede turniri u Sarajevu od 13. do 19. decembra (tri kola), Banjaluci od 17. do 23. januara 2022. godine, (tri kola), a posljednji,

peti, održaće se u Širokom Brijegu, od 21. do 27. marta (tri kola).

Plasman u plej-of osiguraće osam najbolje plasiranih ekipa.

U novoj sezoni ABA 2 lige nastupiće tri crnogorska kluba, Podgorica, Sutjeska i Lovćen, a ligu čine još Borac Banjaluka, Helios, Mladost, MZT Skoplje, Pelister, Rogaška, Spars, Široki, Vojvodina, Osijek i Zlatibor.

S. J.

Slavni evroligaš povećao ulaganja u kriznoj pandemijskoj godini

Budžet CSKA čak 31,46 miliona eura Moskovski CSKA, najslavniji ruski klub i jedan od favorita Evrolige, u prošloj sezoni 2020/21. imao je budžet od 31,46 miliona eura.

To je za pet miliona više nego u sezoni prije toga i pokazatelj da je uprava ,,armejaca“ bila spremna da ulaže tokom kriznog pandemijskog perioda.

Poznati su budžeti za prethodnu sezonu svih klubova ruske VTB lige. Tako je na drugom mjestu Zenit sa 22,46, a treći je bio Himki sa 19,53 miliona eura. Čak pet ruskih klubova u sezoni za nama je imalo budžet veći od 12 miliona, a na dalekom šestom mjestu je Parma sa 4,02 miliona eura.

R. A.

Bivši NBA košarkaš Ričard Džeferson opisao Amerikanca kao najtalentovanijeg igrača u istoriji

Tim Zvezdana Mitrovića dobio veliko pojačanje

Majk Džejms novi igrač Monaka Američki košarkaš Majk Džejms novi je igrač ekipe Monaka, saopštio je juče klub našeg Zvezdana Mitrovića.

Plejmejker je od 2019. godine nastupao za CSKA iz Moskve, a prošle sezone za ruski tim je prosječno bilježio 19,3 poena i 5,7 asistencija na 27 utakmica u Evroligi.

Prošle sezone igrao je i za ekipu Bruklina, nakon što je potpisao 10-dnevni ugovor sa NBA klubom, i na 13 utakmica postizao je prosječno 7,7 poena i 4,2 asistencije.

U dosadašnjoj karijeri 31-godišnji košarkaš igrao je i za Zagreb,

Hapoel Galil, Kolosos, Baskoniju, Panatinaikos, Finiks, Nju Orleans, i Milano. Dok je igrao za italijanski tim, u sezoni 2018/19, bio je proglašen za najboljeg strijelca Evrolige.

- Zaista sam htio drugačiji i uzbudljiviji izazov. Htio sam da započnem nešto novo u poređenju sa onim što sam već prošao tokom svoje karijere. To mi je prava prilika da počnem novu avanturu i da dokažem koliko vrijedim kao igrač, na ovom predivnom mjestu - rekao je Džejms.

Monako će u prvom kolu Evrolige dočekati ekipu Panatinaikosa, 30. septembra.

R.A.

MOTOGP: Trening uoči Velike nagrade San Marina

Zarku prija kiša u Mizanu Žoan Zarko, francuska MotoGP zvijezda, ostvario je najbolje vrijeme na kišnom treningu na stazi u Mizanu, uoči Velike nagrade San Marina.

Vozač Pramak rejsinga je ostvario vrijeme 1:42,097 i bio bolji od rivala iz Dikatija, Franćeska Banjaje i Džeka Milera, za čak 0,553 sekunde. Pokazao je da je veliki specijalista za vožnju u kišnim uslovima.

Legendarni Mark Markez iz Honde bio je peti na ovom treningu, a lider šampionata Fabio Kvartararo tek na 18. mjestu.

Na tabeli šampionata Kvartararo vodi sa 214 bodova ispred Banjaje sa 161 poenom. Zarko je četvrti sa 137 bodova. Trka u Mizanu na programu je u neđelju od 14 časova. Do kraja sezone ostalo je još pet trka, računajući ovaj spektakl nedaleko od Riminija.

R. A.

Karter bolji od Lebrona

Vins Karter je najtalentovaniji košarkaš u istoriji igre pod obručima, po mišljenju Ričarda Džefersona, bivše NBA zvijezde.

Džeferson je tokom karijere nastupao i sa penzionisanim bekom Karterom i sa prvom zvijezdom moderne košarke Lebronom Džejmsom, sa kojim je 2016. kao član Klivlend Kavalirsa postao šampion. Po Ričardovom mišljenju, Karter je bio raskošniji i raznovrsniji igrač od ,,Kralja“ Džejmsa.

- Nikada nijesam vidio igrača kao što je Vins Karter. Igrao sam

sa Lebronom, ali nije postojala stvar koju Vins Karter nije mogao da uradi. Polaganja lijevom rukom, zakucavanja lijevom rukom, polaganja iz okreta od 360 stepeni, vodio je loptu kao plejmejker... Za mene je on najtalentovaniji košarkaš svih vremena – poručio je Džeferson.

Za osam različitih klubova u ligi Karter je nastupao tokom 22 godine u NBA. Ostvario je prosječan učinak od 16,7 poena i 4,3 skoka po utakmici.

R. A.

24

Feljton

Subota, 18. septembar 2021.

SVETI MARTIN TURSKI – ZABORAVLJENI CRNOGORSKI KULT

7.

Zaključci koji su odgovarali centrima moći van Crne Gore » Piše: Vukota VUKOTIĆ, istoričar Kao što smo naveli, tek od nedavno u nauci su se pojavili i oprečni stavovi, ali i dalje se nije pomišljalo da se ugao posmatranja proširi i obuhvati cijela istočnojadraska obala. Takvoj situaciji je doprinijelo i potpuno nepoznavanje i neistraženost toponimije, naročito hagionimije današnje Crne Gore.

Period ranog hrišćanstva i kasne antike u našoj istoriji naveliko je preskakan kao polje istraživanja ili su podaci korišćeni u svrhu nametanja raznih teorija sa nacionalističkim predznakom. Zbog toga nikada nije bilo sistematskih proučavanja ove oblasti u crnogorskoj istoriji i skoro da se odricalo njegovo postojanje. Proizvoljno su se nametali zaključci koji su odgovarali centrima moći izvan Crne Gore i nimalo dobronamjerno nastrojeni ka njenoj kulturnoj baštini i nacionalnom identitetu. Pravdajući se nedostatkom pisanih izvora i arheoloških iskopavanja, bez kojih nije zamislivo izučavanje ovog perioda, crnogorska istorija bila je ostavljena da svoje korijene traži tek nakon dolaska Slovena na ove prostore.

Sva izučavanja ranog srednjeg vijeka počinjala su Andreacijevom poveljom u Kotoru 809. godine, kao najstarijim dokumentom i uglavnom su se svodila na analizu podataka iz dva djela: De administrando imperii od cara Konstantina VII Porfirogenita i Barskog rodoslova anonimnog popa Dukljanina. I tako dobijeni podaci i zaključci interpretirani su jedino u smislu da se nasljeđe kasne antike u Crnoj Gori odbaci, a rani srednji vijek upodobi za potrebe nekih drugih istoriografija. Na taj način stiglo se do toga da bude pobijana ikakva tačnost u djelu popa

Pravdajući se nedostatkom pisanih izvora i arheoloških iskopavanja, crnogorska istorija bila je ostavljena da svoje korijene traži tek nakon dolaska Slovena na ove prostore. Sva izučavanja ranog srednjeg vijeka počinjala su Andreacijevom poveljom u Kotoru 809. godine, kao najstarijim dokumentom

Ostaci monumentalne ranohrišćanske grobnice kod Duklje

Dukljanina, a na osnovu jedne opaske sudi caru-istoričaru da je „slučajno“ zaboravio da pomene da su Dukljani zapravo Srbi. U svemu tome, izostalo je sistematsko i naučno utemeljeno istraživanje perioda kasne antike i prvih vjekova hrišćanstva na tlu Crne Gore, pa samim tim i hagionimije i kultova koji su preovlađivali u naznačenom periodu.

Tačno kada i na koji način dolazi do uspostavljanja štovanja kulta sv. Martina na području Crne Gore zaista je teško odgovoriti. Jako malo znamo o događajima i vjerskim prilikama u Prevalitani tokom V vijeka, kada počinje da se širi njegov kult. Sam sv. Martin umire pet godina nakon dukljanskog episkopa Basosa,

Život sv Martina, manuskript s početka 13. vijeka

Car Justinijan na mozaiku u Raveni

U VI stoljeću na vlast u prijestonici na Bosforu dolaze moćni vladari poput Justina I i Justinijana I, koji isturaju kao svoju političku agendu ponovno okupljanje teritorija Carstva. Ove aspiracije prati i ideološko-religijska doktrina koja će biti potpora za buduća osvajanja. U tome treba tražiti i razvoj kulta Sv. Martina na Istoku 397. godine, ali iz raspoloživih izvora saznajemo da su sv.

Niketa iz Remezijane i Sulpicije Sever, pisac Martinovog žitija, bili prijatelji. Stoga nije tako nezamislivo da je čak i u toj najranijoj fazi kult sv. Martina donešen na ove prostore.

Ono što je sigurno je da se kult sveca vrlo brzo širio Carstvom, kako na Zapadu, tako i na Istoku. Ipak, odavno je od strane istraživača kulta sv. Martina uočeno da najranije širenje nije krenulo iz Tura, već iz Italije. Djelo Sulpicija Severa o Martinovom životu, napisano je najboljim antičkim stilom latinskog jezika i bilo je namijenjeno za učene ljude širom Carstva, ali svakako da je malo moglo imati uticaja na Istoku gdje je preovladavao grčki jezik. Odatle nije teško zaključiti da je njegovo djelo vrlo brzo dospjelo i do učenih ljudi na latinofonoj istočnojadranskoj obali. U širenju kulta sv. Martina značajnu ulogu imao je i sv.

Paulin iz Nole, veliki prijatelj Nikete iz Remezijane, koji je o njemu govorio sa „puno svetih ljudi, tj. episkopa“. Nadalje, sv.

Martina pominju i sv. Jeronim i Sozomen u svojoj „Crkvenoj istoriji“. Na taj način, ako ne kult, ono bar pomen sv. Martina mogao je stići do teritorije Crne Gore.

Tokom V vijeka Doklea je i dalje razvijeni carski grad i važno episkopsko sjedište sa razvijenim skriptorijumima. Osim toga, na primorju su nađeni ostaci ranohrišćanskih crkava na Velikom pijesku između Bara i Ulcinja i na Prevlaci kod Tivta.

Takođe, u Lastvi Grbaljskoj, na lokalitetu manastira Podlastva iznad Mrčevog polja, pronađeni su ostaci starohrišćanske

bazilike koja se datira u drugu polovinu VI vijeka kao i baptisterij sa četvorolisnim krsnim bazenom, formiranim od četiri pravilne polukružne konhe od malterisanih tankih opeka, što opredjeljuje navedenu dataciju. Imajući u vidu sve ovo, nije teško zamisliti da se tokom V vijeka Život sv. Martina čitao i na prostoru današnje Crne Gore. Tim prije što su istraživači života i djela sv. Martina i ranije primijetili da se njegov kult više širio preko vila rustika romanske aristokratije nego preko urbanih mjesta. Samim tim, Ilirik je odigrao ulogu u širenju djela S. Severa o sv. Martinu prema Istoku iz čega će kasnije iznići njegov kult. Ovo naročito važi za Prevalitanu, koja za razliku od ostatka Dalmacije, u V vijeku ima manje razaranja i duže ostaje pod direktnom rimskom upravom. Ipak, teško je u ovom periodu govoriti o nekom ozbiljnom formiranju kulta, pošto to nije bio slučaj ni u samoj Galiji.

No, svakako da je ime Martinovo bilo dobro poznato na istočnoj obali Jadrana već u V vijeku. Pored toga, svečevo ime se širilo i u unutrašnjosti Ilirika. Još ne možemo sa sigurnošću utvrditi da li se tu radi o direktnom uticaju sv. Nikete iz Remezijane, ali i danas postojeći toponimi u okolini Niša i na Kosovu ukazuju na poštovanje sv. Martina.

(Radi se o lokalitetima obala Bovanskog jezera koja se zove Mratinja i Mratinja crkva koja se u istorijskim izvorima pominje u Svetoarhanđelskoj povelji cara Dušana iz 1348. godine, po kojoj i danas selo Martinaj nosi ime.)

Već u narednom, VI stoljeću

stvari počinju da se preokreću.

Na vlast u prijestonici na Bosforu dolaze moćni vladari poput Justina I i Justinijana I Velikog, koji isturaju kao svoju političku agendu ponovno okupljanje teritorija Carstva. Ove političke agende i aspiracije prati i ideološko-religijska doktrina koja će biti potpora za buduća osvajanja. U tome treba tražiti i razvoj kulta sv. Martina na Istoku. Svetitelj, ratnik, borac za ortodoksiju protiv arijanstva, čini se idealan za ostvarivanje političke propagande u svrhu proširenja ili obnove Carstva. Ubrzo kult sv.

Martina pojavljuje se kao jedan od zaštitnika Justinijanovih legija i pronosi se na svakom mjestu kuda one prođu. Kako je prostor bivše provincije Prevalitane u prvoj polovini VI vijeka postao pogranični prema novoj ostrogotskoj državi, lako je zaključiti da se kult sveca zaštitnika vojske našao i na njenom tlu.

Za razliku od Donje Dalmacije koja se našla pod udarom Istočnih Gota, nakon okončanja vlade Julija Nepota 480. godine, gornji njen dio ostao je pod rimskom upravom. Duklja, Bar, Skadar i ostali gradovi unutar nje nastavili su svoj život u maltene neometanim uslovima. Izbijanje Ostrogota u neposrednu blizinu, tačnije u nikšićkom polju, slabo je poremetilo svakodnevnicu rimskih stanovnika. Nijesu do kraja utvrđene istorijske okolnosti oko gotskog pljačkanja i razaranja Duklje. Da se život tokom V vijeka u Prevalitani odvijao normalno vidi se i iz kontinuiteta crkvene zajednice. Naime, episkopa Basosa, nasljeđuje, a možda i koju

godinu drži katedru zajedno s njim, episkop Senecije. Ovoga nasljeđuje Evander, koji učestvuje na Vaseljenskom saboru u Halkedonu, 451. godine. Neprekinuti niz episkopa nastaviće se sve do uništenja Duklje početkom VII vijeka.

To je svakako mnogo značilo u društvenom i ekonomskom životu Prevalitane, jer upravo u ovom periodu uloga episkopa počinje da jača u društvu. Na pomenutom IV vaseljenskom saboru donijeta je, između ostalih, i odluka da se episkopima daje pravo (ius reservatus) da osnivaju velika crkvena imanja. Tu priliku je sigurno iskoristio i dukljanski episkop Evander, da na mjestu starih i opustjelih starorimskih latifundija u Zetsko-bjelopavlićkoj ravnici, uspostavi crkvena dobra. Tako crkva postaje veleposjednik, a njena imanja obrađuju sitni zakupci, dok crkva ubira plodove po principu usus fructus. Krajem tog vijeka dodatno će ojačati uloga i moć episkopa, kada vizantinski car Anastasije (491-518) odluči da se u svim gradovima obrazuje jedno upravno tijelo na čelu sa episkopom, kurijalima i zemljoposjednicima. Na taj način, reformisan je upravni sistem Carstva i osnažena uloga crkve kojoj biva povjereno upravljanje svim aspektima života.

Kodifikaciju tog načina uprave završio je car Justinijan 545. godine, kada zakonom ukida municipalne savjete, organ vlasti iz antičkog doba. Ovakvo stanje će ostati na snazi sve do početka VII vijeka i provale Avara i Slovena.

Tranzicijsko prelaženje na sistem uprave u kojem dominira crkva, svakako je bio praćen i uvođenjem novih kultova koji su trebali i na taj način opravdati carske odluke. Da li je jedan od tih kultova bio i sv.

Martina, ostaje otvoreno pi(Nastavlja se) tanje.

Subota, 18. septembar 2021.

Oglasi i obavještenja

25

26

Oglasi i obavještenja

Crna Gora Vlada Crne Gore AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE “Na osnovu člana 24 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list RCG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu životne sredine OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je preduzeću „Green Gvozd” d.o.o. iz Podgorice, Ul. Đoka Miraševića br. 17c, donijeto rješenje broj: 02-UPI-688/15 od 15.07.2021.godine, kojim je data saglasnost na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za izgradnju vjetroelektrana na djelovima KO Gradačka Poljana, Ćeranića Gora, Konjsko, Lukovo, Rubeža i Nikšić, u zahvatu Lokalne studije lokacije „Gvozd“, Opština Nikšić, koji je uradio „Institut za razvoj i istraživanja u oblasti zaštite na radu – Zavod za ekologiju” iz Podgorice.

U sprovedenom postupku procjene uticaja na životnu sredinu utvrđeno je da Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu za izgradnju vjetroelektrana, urađen u skladu sa Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu i da sadrži definisane mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu.

Rješenjem o davanju saglasnosti utvrđena je obaveza Nosiocu projekta da poslove izgradnje vjetroelektrana, realizuje u svemu prema mjerama zaštite životne sredine utvrđenim u Elaboratu procjene uticaja na životnu sredinu iz tačke 1 ovog rješenja, a koje se prevashodno odnose na: • Mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja u toku izgradnje, eksploatacije i u slučaju akcidenta i • Program praćenja uticaja projekta na životnu sredinu (monitoring).

Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma u roku od 15 dana od dana objavljivanja u štampanom mediju i/ili na sajtu Agencije, a preko ovog organa.“

I.br.210/2020 JAVNI IZVRŠITELJ IVAN SEKULIĆ, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara, ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca DOO „HOLDCO EAST“ PODGORICA, Cetinjska ulica br.11, ( The Capital Plaza centar ), PIB: 03189414, koga zastupaju punomoćnici Miloš Komnenić i Nemanja Radović, advokati iz advokatske kancelarije Komnenić i saradnici, ul.Ljubljanska br.16, Podgorica, protiv izvršnih dužnika 1. Vučević Dragana iz Andrijevice, ul.Branka Deletića bb, 2. Vučević Milana iz Podgorice, Park šuma Zagorič bb i 3. Pavlović Dragane iz Bjeljine, dana 17.09.2021.godine, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se druga prodaja nepokretnosti izvršnih dužnika usmenim javnim nadmetanjem, i to: susvojinskih idealnih dijelova od po 3/8 i susvojinskog idealnog dijela od 1/4 kat.parcele br.1536 po načinu korišćenja livada 7 klase površine 5267 m2, kat.parcele br.1537 po načinu korišćenja pašnjak 3 klase površine 1027 m2, kat. parcele br.1538 po načinu korišćenja šume 3 klase površine 49402 m2, kat.parcele br.1758 po načinu korišćenja livada 4 klase površine 6173 m2, porodična stambena zgrada površine 81 m2, broj zgrade 1, objekat u izgradnji površine 80 m2, broj zgrade 2 i pomoćna zgrada površine 16 m2, broj zgrade 3, kat.parcele br.1759 po načinu korišćenja voćnjak 3 klase površine 1368 m2 i pomoćna zgrada površine 30 m2, broj zgrade 1, kat.parcele br.1760 po načinu korišćenja pašnjak 5 klase površine 1458 m2, kat.parcele br.1761 po načinu korišćenja voćnjak 3 klase površine 5471 m2, kat.parcele br.1762 po načinu korišćenja šume 5 klase površine 2356 m2, kat.parcele br.1764 po načinu korišćenja šume 5 klase površine 1627 m2, kat.parcele br.1765 po načinu korišćenja neplodna zemljišta površine 2117 m2 i kat.parcele br.1766 po načinu korišćenja šume 5 klase površine 2436 m2, ukupne površine 78909 m2, koje nepokretnosti su upisane u LN.br.151 KO ANDRIJEVICA na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 3/8 VUČEVIĆ MIODRAG DRAGANA, na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 3/8 VUČEVIĆ MIODRAG MILANA i na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 1/4 PAVLOVIĆ MIODRAG DRAGANE RODJ. VUČEVIĆ, te susvojinskih idealnih dijelova od po 3/8 i susvojinskog idealnog dijela od 1/4 porodične stambene zgrade spratnosti P, površine 60 m2, broj zgrade 1, koja se nalazi na kat.parceli br.1758 upisana u LN.br.151 KO ANDRIJEVICA na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 3/8 VUČEVIĆ MIODRAG DRAGANA, na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 3/8 VUČEVIĆ MIODRAG MILANA i na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 1/4 PAVLOVIĆ MIODRAG DRAGANE RODJ. VUČEVIĆ, objekta u izgradnji spratnosti P, površine 80 m2, broj zgrade 2, objekta u izgradnji PD 1, spratnosti P, površine 64 m2, broj zgrade 2 i pomoćne zgrade spratnosti P, površine 16 m2, broj zgrade 3 koje nepokretnosti se nalaze na kat.parceli br.1758 upisane u LN.br.151 KO ANDRIJEVICA na ime nosioca prava svojine sa obimom prava 1/1 VUČEVIĆ MIODRAG DRAGANA, susvojinskih idealnih dijelova od po 3/8 i susvojinskog idealnog dijela od 1/4 pomoćne zgrade, spratnosti P, površine 20 m2, broj zgrade 1 koja nepokretnost se nalazi na kat.parceli br.1759 upisana u LN.br.151 KO ANDRIJEVICA na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 3/8 VUČEVIĆ MIODRAG DRAGANA, na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 3/8 VUČEVIĆ MIODRAG MILANA i na ime nosioca prava susvojine sa obimom prava 1/4 PAVLOVIĆ MIODRAG DRAGANE RODJ. VUČEVIĆ.

II Na nepokretnostima navedenim u stavu I ovog zaključka postoje tereti i ograničenja koji su precizno navedeni u Listu nepokretnosti broj 151 KO ANDRIJEVICA. III Drugo usmeno javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 15.10.2021.godine u 12,00 časova, u kancelariji javnog izvršitelja Ivana Sekulića iz Bijelog Polja, na adresi ul. 3 januara, ulaz A/1, kontakt tel: +382 (0)50 435 384 i + 382 (0)68 829 822, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

IV Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem o utvrđivanju vrijednosti nepokretnosti ovog javnog izvršitelja I.br.210/2020 od 01.02.2021.godine, u smislu čl. 168 ZIO-a, tako da ukupna procijenjena tržišna vrijednost predmetnih nepokretnosti iznosi 142.773,40 eura.

V Na drugom usmenom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnosti se mogu prodati ispod vrijednosti utvrđene stavom IV ovog zaključka, ali ne ispod 50 % te vrijednosti. Ako se nepokretnosti ne mogu prodati na drugom javnom nadmetanju, javni izvršitelj će zakazati novo javno nadmetanje pod uslovima iz člana 173 st. 4 ZIO-a.

VI Ponudioci su dužni, da najkasnije do 13.10.2021.godine, polože jemstvo na račun javnog izvršitelja Ivana Sekulića iz Bijelog Polja broj 520-22028-48 koji se vodi kod Hipotekarne banke AD Podgorica – filijala Bijelo Polje, u iznosu od 14.277,34 eura, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti predmetnih nepokretnosti. Polaganja jemstva oslobođeni su izvršni povjerilac i založni izvršni povjerilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrijednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cijene. Ponuđačima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. Zainteresovana lica mogu razgledati nepokretnosti, u terminu koji će dogovoriti sa javnim izvršiteljem Ivanom Sekulićem iz Bijelog Polja.

VII Najbolji ponudilac - kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnosti uplati na poseban račun javnog izvršitelja izvršitelja Ivana Sekulića iz Bijelog Polja broj 520-22029-45 koji se vodi kod Hipotekarne banke AD Podgorica – filijala Bijelo Polje u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u određenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz položenog jemstva od strane kupca, izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VIII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

IX POZIVA SE izvršni povjerilac da u smislu člana 170 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju, iskoristi zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet izvršenja.

X Zaključak o prodaji će se objaviti u dnevnim novinama “Nova Pobjeda” o trošku izvršnog povjerioca, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Javni izvršitelj Ivan Sekulić POUKA O PRAVNOM LIJEKU: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Subota, 18. septembar 2021.

Subota, 18. septembar 2021.

Mali oglasi NEKRETNiNE IZDAJEM LUX opremljenu garsonjeru na I spratu sa garažnim mjestom – Delta City kvart. Cijena 280 eura, depozit obavezan.

Tel: 067/561-976 1 IZDAJEM jednosoban namješten klimatizovan stan na Starom aerodromu kod Volija, Arome i fakulteta Mediteran.

Visočije prizemlje Tel.068/410-396 2

UslUgE KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje.

Tel 069/269-550 , 067/579-709 3 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

Povoljno.Vukčević.

Tel. 069/991-999 , 067/000-008 4 POTREBNI volonteri i promotori za pomoć u organizaciji prezentacije Crnogorskih preduzeća na međuradnom sajmu u Moskvi.

Tel.+38269/579-275 5

NOTARSKA KANCELARIJA TANJA ČEPIĆ POTREBNI: • ADMINISTRATIVNI RADNIK • HIGIJENIČARKA Prijave za radna mjesta slati na mail: office@notaio.me ili pozvati na broj telefona 069/228-967 Potrebno je da kandidati imaju preporuku od prethodnih poslodavca.

Oglasi i obavještenja

27

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. septembar 2021.

Posljednji pozdrav dragom bratu i đeveru

Obavještavamo rodbinu, kumove, prijatelje i poznanike da je preminula naša draga

SAVI RAŠO i STANA

STANKA Slobova POPOVIĆ rođena Vukčević 1940-2021.

Po želji pokojnice sahrana će se obaviti u krugu uže porodice 18. avgusta 2021. godine na seoskom groblju Vukovci – Zeta.

936

Posljednji pozdrav dragom zetu

Posljednji pozdrav dragom zetu

Ožalošćeni: sin MIODRAG – MIJO, kćerke MILANKA, KSENIJA, ZAGORKA i SANJA, snaha KORANA, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične, đever, đeveričići, đeverične, zaove, snahe, unučad i praunučad i ostala mnogobrojna rodbina POPOVIĆ i VUKČEVIĆ 943

BOŽIDAR – MIŠO STEVOVIĆ ZDRAVKO DRINČIĆ sa porodicom

Dana 17. septembra 2021. u 70. godini preminula je naša draga 942

DUŠANKA Radisava MORAČANIN rođena Tanasković Shodno epidemiološkim mjerama posmrtni ostaci biće izloženi u gradskoj kapeli u Mojkovcu 18. septembra od 12 do 14.30 časova.

Sahrana će se obaviti u 15 časova na gradskom groblju u Mojkovcu.

Ožalošćeni: suprug RADISAV – MIŠKO, đeveri, jetrve, sestrične, sinovci, sinovice i ostala rodbina MORAČANIN i TANASKOVIĆ

944

BOŽIDAR – MIŠO STEVOVIĆ VESKO DRINČIĆ sa porodicom 941

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. septembar 2021.

Sa neizmjernom tugom obavještavamo rodbinu, kumove i prijatelje da je dana 17. septembra 2021. u 73. godini umrla naša draga

29

Upokojila se naša najmilija Obavještavamo rodbinu i prijatelje da je 17. septembra u 00.30 sati u 75. godini preminula naša draga

RUŽA KORAĆ

RUŽA Momčilova KORAĆ

Hvala ti za sve dobro što si nam nesebično pružala.

Počivaj u miru u carstvu nebeskom.

rođena Radović 17. 9. 2021.

KSENIJA MIHOVIĆ

Porodica MIHAILOVIĆ 940

Sahrana će se obaviti u krugu porodice, 18. septembra u 14 časova, na gradskom groblju Čepurci.

Sa dužnim poštovanjem opraštamo se od naše drage prijateljice

Kuća žalosti: Bulevar Revolucije 68/31, Podgorica.

rođena Bogovac Zbog aktuelne epidemiološke situacije, sahrana drage nam pokojnice će se održati 17. septembra na mjesnom groblju u Donjem Stolivu u krugu uže porodice.

Ožalošćeni: suprug MARKO, sin PETAR, kćerka MARIJA, brat SLAVKO, sestra MIRJANA, zaova ANA VUKOVIĆ, zet MIŠO MAČIĆ, snaha ZORICA, sestrić ROBERT, sestrična ANA, unučad i ostala rodbina

Ožalošćeni: ćerke SANJA, LIDIJA, KSENIJA i JELENA, unučad IVA, KAĆA, LUKA i PETAR kao i mnogobrojna porodica KORAĆ i RADOVIĆ

912

ZORE LONČAREVIĆ

Посљедњи поздрав вољеној мајки, свекрви

Počivaj u miru.

937

Porodica MRČARICA 869

Dragi striko

ЗОРКИ Митровој ЛОНЧАРЕВИЋ

RUŽA Momčilova KORAĆ Spavaj mirno. Dobro se odmori. Sve me tvoje rane bole. Mnogo sam tužna, srce si mi ranila, a dio mene odnijela sa sobom...

Tvoja sestra SPOMENKA 938

SAVA Dušanov KNEŽEVIĆ Bio si divan stric, svekar i đed. Žao mi je što ti nikad ne rekoh, da čuješ – volim te.

U našim dušama ostavio si zlatan trag.

Вријеме проведено са тобом испунила си несебичном љубављу, добротом и племенитошћу. Твој благи лик остаће заувијек у нашим срцима.

Tvoji: MINA, JOJA, VUK i GORAN

Posljednji pozdrav dragoj prijateljici

Твоји: синови МИРКО и ДРАЖЕН, ћерке ЛИДИЈА и ЉИЉАНА, снахе ЉИЉАНА и МИЛЕНА

870

Posljednji pozdrav dragom stricu

RUŽI Momčilovoj KORAĆ 867

Počivaj u miru.

JULKA RAŽNATOVIĆ sa porodicom

SAVI

939

Посљедњи поздрав вољеној баки

SAŠA, MARICA i VLADIMIR

Posljednji pozdrav poštovanoj prijateljici 917

Navršava se godina dana otkako nas je napustio naš kum

RUŽI

ЗОРКИ Митровој ЛОНЧАРЕВИЋ MILUTIN i BILJANA RAIČKOVIĆ

PREDRAG DRAGOVIĆ

916

Nedostaje nam druženje sa tobom, prijateljski razgovori i nesebična podrška.

U našim srcima i dalje živiš.

Хвала ти за дјетињство пуно љубави и топлине. Заувијек ћеш остати у нашим срцима.

Tvoji VLAHOVIĆI 935

Твоји УНУЦИ и УНУКЕ

MILANKA – MILA Počivajte u miru.

DRAGAN

RADULOVIĆ

ŽELJKA i LUKA ŠLJUKIĆ sa porodicom 922

868

30 Oglasi i obavještenja Dana 17. septembra 2021. u 83. godini preminula je naša draga

Subota, 18. septembar 2021.

S tugom i poštovanjem opraštam se od moje drage sestre od ujaka

ЗОРКА Данилова ДРАГОЈЕВИЋ

MIRE R. ROTKOVIĆ

ZORKA Danilova DRAGOJEVIĆ

rođene Poček

rođena Kostić

Sahrana će se obaviti 18. septembra u 14 časova, na mjesnom groblju Gornji Ceklin, u krugu porodice. Kuća žalosti Gornji Ceklin.

Драга моја сестро,

Zahvalan za pravu sestrinsku ljubav i pažnju, čuvaće te u najljepšem sjećanju

Стисак твоје руке када те задњи пут видјех, бијаше топао и чврст и хтједе ми нешто поручити. Знала сам да је то наш опроштај али нисам знала да ће ме оволико бољети. Била си чврста као стијена а мека као памук, кад је како требало. Достојанствено си живјела а тако и испраћена од твојих најмилијих. По твојој мјери, коју није лако достићи, на коју смо данас тако поносни али и тужни за тобом довијека!

tvoj SVETO sa svojima Ožalošćeni: ćerke VESNA, LIDIJA, STANKA i NADA, unučad: RADOVAN, VLADAN, LJUBICA, MILICA, ANĐELA i DUŠAN, brat MIŠKO, sestre DESANKA i ZLATANA, đever JAGOŠ i ostala rodbina DRAGOJEVIĆ i KOSTIĆ

Твоја сестра ДЕСА са породицом

876

926

Posljednji pozdrav

Мојој вољеној сестри Зори,

919

MIRJANI ROTKOVIĆ

Dana 17. septembra 2021. umrla je u 83. godini naša draga

S poštovanjem i tugom opraštamo se od naše drage prijateljice.

RADMILA BULATOVIĆ sa porodicom

VELIKA Mihailova TADIĆ rođena Purović Posmrtni ostaci će biti izloženi u kapeli u Kočanima 17. septembra u vremenu od 13 do 16 časova i 18. septembra od 10 do 12 časova kada se kreće za selo Smriječno - Piva, gdje će se obaviti sahrana u 15 časova.

Posljednji pozdrav dragoj tetki

Тешко ми пада растанак са тобом. Сви смо те у породици доживљавали као другу мајку. На томе смо ти захвални. Од твоје породице треба учити како се родитељи поштују и пазе. Почивај у миру поред твог доброг брачног друга.

927

S tugom se opraštamo od drage sestre i tetke

ЗОРКИ ДРАГОЈЕВИЋ рођ. Костић

MIRE ROTKOVIĆ S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspomenu na tvoju sestrinsku toplinu, privrženost i pažnju.

DESA ĐURIČKOVIĆ sa porodicom 929 Dragi naš

Хвала ти за све лијепе тренутке проведене са нама. Чуваћемо те од заборава као што си ти нас чувала цијелог свог живота. Почивај у миру и нека те анђели чувају.

925

SAŠA Prerano si nas ostavio, nikad te nećemo zaboraviti.

S velikim bolom u srcu ćemo te čuvati.

VELJKO Krstov s familijom

Твој брат МИЛОРАД са породицом

Dana 16. septembra 2021. godine, preminula je

NENI Počivaj u miru.

Твоја сестра ЗЛАТАНА ШАБАН

Посљедњи поздрав вољеној сестри

915

Ožalošćeni: sin ZORAN, kćerke ZORICA, ZDENKA i ANKA, sestre NOVKA i SLOBODANKA, zaova VINKA, unučad, bratanići, sestrići, sestrične i ostala rodbina TADIĆ i PUROVIĆ 881

ЗОРКА Данилова ДРАГОЈЕВИЋ

ZORKA Racova MARKOVIĆ

Tvoje DUDA i ANĐELA

920

rođena Kadija

877 Dragi tata

Zbog epidemiološke situacije, sahrana je obavljena u krugu porodice, dana 17. septembra u Piperima.

Posljednji pozdrav mojoj tetki

Ožalošćene porodice : MARKOVIĆ i KADIJA

SAŠA Zauvijek ću te voljeti i nikad te neću zaboraviti!

NENI VUK Krstov MARTINOVIĆ sa porodicom

Tvoja BEKA – kako si me ti zvao

921 Posljednje zbogom

Posljednji pozdrav bratu od ujaka

932

Poslednji pozdrav dragoj sestri, tetki i babi

878 Počivaj u miru

SAVU TODOROVIĆU Teško je prihvatiti da si nas zauvijek napustio.

Neka tvoja plemenita duša i dobrota počivaju u miru.

NENO

Tvoji: strina LJUBICA, braća PREDRAG, SIMON i BORO 914

SAVU TODOROVIĆU

ZORKI Racovoj MARKOVIĆ

Od NIKOLE, ŽELJKE, MARIJE, VASILJKE i MILENE sa porodicama 894

DUŠAN KADIJA sa porodicom

NIKOLA Krstov MARTINOVIĆ sa porodicom 879

e-mail: oglasno@pobjeda.me

933

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. septembar 2021.

31

Прошле су 3 године од када није са нама наша драга снаха и ујна

18. 9. 2015 – 18. 9. 2021.

Dana 17. septembra 2021. godine preminuo je naš dragi

LANI Dacovoj RAIČEVIĆ

MILORAD Mihailov ĆOROVIĆ

Sahrana je obavljena dana 17. septembra u krugu najuže porodice.

Bili smo nerazdvojni u svemu što čini život dostojanstvenim.

Počivaj u miru.

ДРАГИЦА Борова РАДУЛОВИЋ

Чувамо те од заборава.

Ožalošćeni: PORODICA МИЛКА и РАДЕ МИЛИЧКОВИЋ

Tvoj suprug NIKICA-DACO

874

Posljednji pozdrav našem dragom stricu 866

923

Četrdeset dana od smrti moje sestre

Моја добра ујна

RADMILE

VUKALICI BOŠKOVIĆ

Ostavila si veliku tugu i bol koji nikada neće proći.

Zauvijek ćeš biti u mome srcu i s ponosom ću čuvati uspomenu na tebe!

ДРАГИЦА ГАГА РАДУЛОВИЋ

VJERA sa porodicom 889

Počivaj u miru.

Свако сјећање на тебе почиње ријечима: „Како је била добра наша Гага...“

Posljednji pozdrav dragoj ujni

Твоји МИРА и МОМЦИ

IVAN, VESNA i DRAGANA

RADMILI ĐURIČKOVIĆ 930

BOŠKO, VESKO i SONJA sa porodicom 924

Četrdeset dana je od smrti drage snahe i ujne

907

Обавјештавамо родбину, кумове, пријатеље и познанике да ћемо нашем драгом и вољеном

Posljednji pozdrav

RADMILA ĐURIČKOVIĆ

DRAGANU

MILOJ

i

Od MIJA PEROVIĆA sa porodicom

Hvala za sve što si uradila za nas. Počivaj u miru.

RADMILA, LUKA, MILICA, MARINA i MILENA

Mnogo je lijepih uspomena da te vječno pamtim i da o tebi s ponosom pričam.

Uvijek ću se sjećati lijepih trenutaka provedenih sa tobom.

888

928

10 godina

871

RADMILA ĐURIČKOVIĆ

TUŽNO SJEĆANJE

BILJANA

МИЛОРАДУ – МИШКУ пок. Рада КРИВОКАПИЋУ одржати ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН Помен ће се одржати у суботу, 18. септембра 2021. у 10 часова, на гробљу манастира Савина у Херцег Новом, у кругу породице

6 mjeseci 897

Posljednji pozdrav mom voljenom ujaku

POMENI

Četrdeset je dana od smrti sestrića

Pet godina od kada nije sa nama naša draga

DRAGAN

KOVAČEVIĆ

MARTA

Vaša velika srca, plemenite duše, častan život, zaslužuju da Vas vječno pamtimo i nikad ne zaboravimo.

LJUBU 931

MARINA ĐUKANOVIĆ VUKOTA sa porodicom

Neka tvoja dobra duša počiva u miru.

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ĐORĐIJA MIROTIĆA

Vaši: NIKOLA, OLGA, VERA i ANKA

Puno je lijepih uspomena da o tebi sa ponosom pričam i da te nikad ne zaboravim.

Ujak DRAGAN sa porodicom 934

VESKO sa porodicom 906

884

e-mail: oglasno@t-com.me

32

Oglasi i obavještenja Sjećanje na drage

18. 8. 2019 – 18. 8. 2021.

Subota, 18. septembar 2021.

Godinu dana je od smrti naše voljene

Navršava se godinu dana od smrti moje voljene sestre

18. 9. 2020 – 18. 9. 2021.

TOMAŠA BURIĆA

NINANE

MIRJANE USKOKOVIĆ

Već sam ti rekla da si samo otišla na neko bolje mjesto, ali si i dalje tu, u našim srcima.

Nikad te nećemo zaboraviti, zauvijek ćemo čuvati uspomenu na tebe i s ljubavlju te pominjati.

S ponosom čuvamo uspomenu na tebe i na sve dobro koje si činila za moju djecu. Mnogo mi nedostaješ. Živiš u našim sjećanjima i nikad te nećemo zaboraviti.

NADU RALEVIĆBURIĆ

Našom iskrenom i neizmjernom ljubavlju čuvamo vas od zaborava.

Tvoja sestra BRANKA sa porodicom

Tvoji: UNA, ZORAN i IVANA

PORODICA

858

896

895

Дана 18. септембра 2021. навршава се година дана од када нас је напустио

Navršava se pola godine od kada nije sa nama

Dragoj

SLAVKI BOKAN

ПРЕДРАГ Божидаров ДРАГОВИЋ Вријеме не може избрисати сјећање на тебе, био си частан и достојанствен. Поносим се што сам те таквог имала. У вјечној тузи за тобом, брате Твоја сестра ЛОЛА МИЛИЦА САВОВИЋ 865 Voljenoj majci, babi i tašti

SLAVKA pok. RADOVANA – LALA BOKAN

Voljena naša... tužnih su ovih pola godine bez tebe.

Neizmjerno nam nedostaješ...

Tvoj dostojanstveno i časno proživljen život nam je utjeha i ponos.

Počivaj u rajskom vrtu koji si zaslužila i neka ti naše suze ne remete vječni mir.

U subotu 18. septembra 2021. godine u 10 časova porodica će posjetiti njenu vječnu kuću.

Kako si tiho hodala zemljom tako si tiho i otišla. Neka tvoja plemenita duša počiva u miru. Hvala ti za svaki trenutak života koji si provela sa nama.

Sestra STANKA - MACA sa porodicom 908 Dragoj tetki

Tvoja PORODICA 880

DANICI Nikad nećeš saznati koliko boli tvoj odlazak i koliko je neobično i teško bez tebe.

Nedostaje nam tvoj vedri duh, podrška, nedostaje da dijelimo radost i tugu. Čuvamo te s ljubavlju u našim srcima.

SLAVKI BOKAN

Godinu dana je od smrti naše voljene

Tvoji KEKA i ALEKSANDAR ĐUKIĆ

Od kćerke SLAVICE sa porodicom

890

Od marta dani govore tišinom...

909

OLJE Zoranove DRLJEVIĆ

Našoj voljenoj

DANICI Mnogo lijepog smo proživjeli s tobom. Ne postoji vrijeme koje donosi zaborav niti sjećanje u kojem tebe nema.

Vječno ćemo te pamtiti i sa ponosom od zaborava čuvati.

Majka DARINKA i braća MIJO i RAJKO sa porodicama 891 Dana 19. septembra 2021. je godina dana od smrti

Ovaj datum tužno sjećanje budi, srca se lome tu između grudi.

Ne prođe dan da na tebe ne mislimo, život bez Tebe ne možemo da zamislimo.

Pričamo o Tebi kao da se ništa desilo nije, a unutar nas kiša neprestalno lije. Mi smo ti kojima ti nedostaješ sada da te jako zagrlimo baš kao nekada. Sve dok živimo mi, živiš i Ti to ti niko ne može osporiti.

SLAVKA BOKAN

Zauvijek tvoji: Otac DRAGOLJUB, majka MILIJANA, brat LUKA, sestra TANJA, bratanić MARKO, snaha SLAĐANA

Draga moja sestro, već pola godine nijesi sa nama. Nedostaje nam tvoj dragi lik, tvoj glas , blagost sa kojom si nas obasipala.

892

Dana 21. septembra 2021. se navršava godina od kako nije sa nama naša voljena

Tvoj brat ŽELJKO sa porodicom 910 Dragoj sestri

Godina je od smrti našeg dragog

OLIVERA DRLJEVIĆ

MIHAILA Krcunovog RADOVIĆA Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i prazninu.

Zauvijek ću te nositi u svom srcu.

883

Sestra BOSE

MIHAILA MIŠA Krcunova RADOVIĆ

Svakoga dana nam sve više nedostaješ. Fali nam tvoj osmijeh tvoja ljubav, nesebičnost i veliko srce.

Ponosni smo što smo bili dio tvoga života.

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje tugu za tobom.

Zauvijek tvoji MIŠO i ZORAN

BOŽO RADOVIĆ sa porodicom 882

893

SLAVKA BOKAN Nedostaju mi riječi kojima bih izrazila moja osjećanja i tugu.

Trebalo je da živiš još dugo jer je život sa tobom bio naša porodična sreća i snaga. Za sve nas si bila kao roditelj, naša podrška, iskrzana duša plemenitog srca.

Tvoja sestra BRANKA sa porodicom 911

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. septembar 2021.

Dana 18. septembra 2021. navršava se godinu dana od smrti našeg dragog

Danas se navršava godina kako nema naše voljene Majke, naše ljepotice koja nam ode i rano i iznenada, ranjenog srca za kćerkom, našom sestrom Irenom. Ovog ljeta se navršilo pet godina bez našeg Tate, najblagorodnijeg oca koji se mogao imati.

DEJANA P. VUJANOVIĆA

Nedostaješ nam puno, ali te s ponosom čuvamo u našim srcima i mislima.

33

VOJKA B. KALEZIĆ

BOŽO-BORO Đ.

KALEZIĆ

1945 – 18. 9. 2020.

1933 – 22. 6. 2016.

Svojim časnim i dostojanstvenim životnim putem pokazali su nam što je pravi smisao ljudskog postojanja. Njihova otmenost i srdačnost osvajala je ljude već tokom prvog susreta. Uprkos teškim nevoljama koje su nas snalazile, njihova lica u sjećanju su nam samo sa blagim osmijehom.

Prava je privilegija bila imati ih za Roditelje.

Krajem godine navršava se i 20 godina kako nam nema našeg strica, gromade naše blage naravi.

BRANKO Đ. KALEZIĆ

Tvoji najbliži: sinovi PETAR i IVAN, kćerka IVANA sa porodicom, brat FILIP sa porodicom i ostala mnogobrojna porodica VUJANOVIĆ

1935 – 24. 11. 2001.

U našem suživotu, kao jedna kuća, nikad nas nije oslovio drugačije osim najnježnijim nadimcima – Mačak, Žakuci...

U najtežim životnim iskušenjima prva nam je pomisao bila da nam je ćiko Brano tu uz nas, eh kako bi sve bilo drugačije.

Sa dubokim poštovanjem, zahvalnošću i ljubavlju oživjećemo svaku sliku i uspomene na naše voljene. U očekivanju nekih boljih vremena i mogućnosti šireg okupljanja, ovom prilikom doniramo sredstva za uređenje groblja u Brijestovu, gdje nam oni počivaju.

862

MARINA i ŽAKA

Dana 18. septembra 2021. navršava se dvije godine od kada nije sa nama naš voljeni

Prošla je godina

1991 – 2021.

2009 – 2021.

ŚOŚA

LJUBICA

ĐORĐIJE Jašov PRAVILOVIĆ

DEJAN Petrov VUJANOVIĆ

Vrijeme koje je prošlo nije umanjilo tugu za tobom.

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

Porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

Tvoji: supruga VASILJKA, sin ZORAN, snaha IRENA i unučad

U mislima sa tobom.

885 Dvije godine prođoše dragi tata Brat FILIP sa porodicom

Ne postoji vrijeme koje donosi zaborav niti uspomena u kojoj Vas nema.

864

ĐORĐIJE Jašov PRAVILOVIĆ Godina dana od smrti

Tuga i čežnja za tobom ostaće u našim srcima.

Tvoja toplina i nježnost nikada neće izaći iz uma našeg već će vječno biti urezana nit u duši našoj.

886

DEJANA P. VUJANOVIĆA

Porodica PAPOVIĆ

Tvoji voljeni: ćerka BILJANA, zet DRAGAN, unuci BALŠA i NENAD

Navršavaju se dvije tužne godine

918 Zauvijek će tvoj osmijeh i duh biti sa nama.

TUŽNO SJEĆANJE 18. 9. 1919 – 18. 9. 2021.

MOMO, KARLO, NEŠO, DADO, TIHO, BAĆKO, MACAN, SRETO, KUBANAC, ZLATKO, MUGI, ĆIŠA i CAJA

ĐORĐIJE - ĐOKA PRAVILOVIĆ Tvoja plemenita duša živjeće u nama kroz priče, lijepa sjećanja da te vječno pamtimo, o tebi sa ponosom govorimo i beskrajnom ljubavlju čuvamo od zaborava.

863

e-mail: oglasno@t-com.me

Sin VELJKO sa porodicom 887

Čuvamo te od zaborava.

872

MITAR S. ZEC Tvoja PORODICA

34

Oglasi i obavještenja

Četrdeset je dana od smrti našeg dragog

Subota, 18. septembar 2021.

Četrdeset je dana od smrti našeg

Prošlo je 40 dana od iznenadne smrti našeg voljenog

ĐORĐIJA Gojkovog MIROTIĆA

ĐORĐIJE MIROTIĆA

S ljubavlju koju smrt ne prekida i tugom koju vrijeme ne liječi, tvoj plemeniti lik vječno će živjeti u nama i našim sjećanjima.

Vrijeme prolazi ali tuga i bol ne odlaze sa njim. Nedostaje tvoj vedri i nasmijani lik, uvijek spreman na šalu, svakim danom sve više i više.

Nijesi nas pripremio za život bez tebe i sve je teže prihvatiti stvarnost da smo ostali bez najvećeg oslonca i podrške.

Tvoja sjajna zvijezda uvijek će sijati i treperiti u našim srcima, biti vodilja za nove dane, čuvajući svaki trenutak od zaborava.

Beskrajno zahvalni na svemu što si nam pružio.

Ovim putem se zahvaljujemo svima koji su putem telegrama, telefona ili lično, pružili podršku i podijelili sa nama tugu i bol za našim Đorđijem.

Zbog novonastale situacije Đorđijevu vječnu kuću će posjetiti uža porodica u subotu, 18. septembra 2021. godine, u 10 časova.

Brat DANILO sa porodicom

Porodica MIROTIĆ 875

899

Četrdeset dana od smrti mog oca

Četrdeset dana je od rastanka sa tobom brate

dr VLADANA Pavlovog VUKIĆEVIĆA

Naša ljepoto, dobroto i ponosu, prerano si otišao ocu u zagrljaj, a majku i sestre ostavio u doživotnom bolu, suzama i tuzi.

Zahvaljujemo: Porodici Kaluđerović – posebno Miri koja ga je obasipala sestrinskom ljubavlju.

Porodicama Đurišić i Pešić, koje su bile sa nama u prvim momentima nakon Vladove smrti.

Našem tetku Slobodanu – Coki Velimiroviću – na nesebičnoj podršci u nama najtežim trenucima.

Svima koji su nam lično, telegramom i porukama izjavili saučešće.

Ožalošćena porodica VUKIĆEVIĆ

859

ĐORĐIJA MIROTIĆA

ĐOKO MIROTIĆ

Tata, vidiš li rane moje, što gledah muke tvoje? Vidiš li me, zvijezdo moja najsjajnija, kako ti je ćerka sve tužnija? Pusti suze neka se slivaju niz obraze. Znam da bi volio da ja ne plačem, i ne plačem tajo, to samo poneka suza klizne nih lice dok te se sjećam, dok mi nedostaješ. A pustim ih neka mi olakšaju dušu. Svakim danom boli me sve jače.

Pusti ćerku koja za ocem plače.

Skromnost i čestitost tvog života je putokaz tvom potomstvu, da si i u bolesti bio takav.

Počivaj u miru a mi ćemo te čuvati od zaborava.

Ćerka MAJA ORLANDIĆ

900

902

Dana 18. septembra 2021. navršavaju se tri godine od smrti naše voljene

Tvoj brat MARKO i snaha SONJA

DRAGICE Borove RADULOVIĆ

Četrdeset dana od smrti našeg oca, đeda i svekra

rođene Mitrović

Voljeni se nikada ne zaboravljaju.

Četrdeset dana od smrti našeg dragog oca, đeda, tasta i prijatelja

PORODICA

ĐOKA MIROTIĆA Voljeni naš, nikad dužih i tužnijih dana...

Neizmjerno nam nedostaješ. Tvoj dostojanstveno i časno proživljen život nam je utjeha i ponos. Nikad te nećemo zaboraviti.

Počivaj u miru. Vole te tvoji,

ĐORĐIJA MIROTIĆA Činio si ljepšim i lakšim život svima nama i ostavio da te vječno pamtimo, da o tebi sa ponosom govorimo i beskrajnom ljubavlju tvoj lik čuvamo od zaborava.

903

861 Našoj voljenoj

MIRKO, ANĐELA, LAZAR i MILA

Četrdeset tužnih dana je od kada nije sa nama naš voljeni

Ćerka MAJA, unuci ĐURO, ANDRIJA i GOJKO, zet JOVO, DRAGICA i CVETA ORLANDIĆ

LENI

901 Naša draga

ĐOKO MIROTIĆ

Prošlo je pola godine i prvo ljeto bez tvog dolaska i osmijeha.

Bolno nedostaješ.

Zauvijek u našim srcima.

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i tugu.

S ljubavlju i neizmjernim ponosom zauvijek ćeš živjeti u našim srcima.

SEKA, MOMO, IVANA i IVAN sa porodicom

Tvoje supruga RADA i ćerka SLAVICA 913

904

LIKO 21. 9. 2020 – 21. 9. 2021.

Već godinu dana ništa nije isto.

Nema tvog osmijeha, vedrine, pozitivne energije, kolegijalnosti, dobrote.

Boli praznina koju si ostavila, a mi stojimo i nadamo se da je ovo neka tvoja šala i da ćeš se pojaviti svakog trena i otjerati tugu i gorčinu iz naših srca.

Ostavila si širok ljudski trag u našem društvu.

Bila si uvijek borac, lafica, pa ćemo te takvu i pamtiti i nastojati da nikad ne zaboravimo tvoje savjete i pošteni rad i trud. Živjećeš u našim srcima, onako nasmijana i vedra.

Neka te Anđeli čuvaju gore, a mi ćemo ovdje od zaborava.

TVOJE KOLEGE IZ JZU DOM ZDRAVLJA NIKŠIĆ 873

Navršava se 40 tužnih dana od smrti naše voljene majke, babe, svekrve Navršava se godina dana od smrti moga brata

BULE BATRIĆA – BAĆA ZINDOVIĆA 1939–2020.

Tvoja iskrena i plemenita duša ostaće zauvijek u našim srcima, moj brate Baćo.

VLADO ZINDOVIĆ sa porodicom 905

Nema suza koje te mogu oplakati, niti vremena u kome te možemo zaboraviti.

Naša plemenita i voljena majko. Dani bez tebe su teški, želja za tobom sve jača, sve teža.

Tvoj život je bio naša zaštita i naša snaga, a tvoja smrt naša vječna bol.

Tvoji: SAŠA, MICA, MIRA, DEJA i LEKA

e-mail: oglasno@pobjeda.me

898

Oglasi i obavještenja

Subota, 18. septembar 2021.

I.br.1763/20 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca KARISMA HOTELS ADRIATIC MONTENEGRO DOO Podgorica, Cetinjska 11, V sprat (The Capital Plaza centar), protiv izvršnog dužnika MEDITERRANEO INVEST DOO Ulcinja, ul.26.novembra bb, na osnovu vjerodostojne isprave- fakture br.3648 od 05.08.2019.god., br.4683 od 26.08.2019.god., br.3649 od 05.08.2019.god., donio je dana 16.09.2021.godine

ZAKLJUČAK O PRODAJI I ODREĐUJE SE druga prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika, koje su upisane u: Listu nepokretnosti 419 KO Ulcinjsko polje, označene u V listu kao kat.parc.br.30/67 br. zgrade1, stambeni prostor, PD16, P1 u pov. od 27m2.

II Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti zakazuje se za dan 15.10.2021.godine u 13,00 časova u kancelariji javnog izvršitelja, što strankama i zainteresovanim licima jeste poziv.

Razgledanje predmetnih nepokretnosti može se izvršiti svakog radnog dana od 11,00 do 12,00 časova, što je izvršni dužnik dužan da omogući.

III Vrijednost nepokretnosti utvrđena je rješenjem od 30.06.2021.godine na iznos od ukupno 28.000,00 eura.

IV Na drugoj javnoj prodaji usmenim, javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod utvrdene vrijednosti, ali ne ispod ½ te vrijednosti.

V Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja polože jemstvo na poseban račun javnog izvršitelja broj 540-7853-60 koji se vodi kod Erste banke AD Podgorica u iznosu koji odgovara procentu 10% od utvrđene vrijednosti predmetne nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču.

Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti, bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike između svog potraživanja i postignute cijene.

Kupac je dužan da cijenu položi u roku od 8 dana po dodjeljivanju nepokretnosti. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi cijenu u odredenom roku, javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđaća da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, primijeniće se ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu iz iste će se izmiriti troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji.

VI Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u dnevnoj novini “Pobjeda”, dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti.

Ulcinj, 16.09.2021.godine JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

JAVNI IZVRŠITELJ BRANKA SAMARDŽIĆ ŠURANJ ,ZGRADA LOVĆEN OSIGURANJA BROJ: IV-1478/2021 KOTOR, 17.09.2021.GODINE Javni izvrsitelj Branka Samardžić iz Kotora u izvrsnom predmetu izvrsnog povjerioca IVO BOŠKOVIĆ koga zastupa adv.Nikola Kavedžić iz Budve, protiv izvrsnog duznika TATJANA SPALEVIĆ ,TIVAT ,KAVA BB , radi naplate novcanog potrazivanja , na osnovu vjerodostojne isprave , u smislu člana 45.ZIO-a, donio je,

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Da je kod ovog Javnog izvrsitelja u toku izvrsni postupak na predlog izvrsnog povjerioca povjerioca IVO BOŠKOVIĆ koga zastupa adv.Nikola Kavedžić iz Budve, protiv izvrsnog duznika TATJANA SPALEVIĆ ,TIVAT ,KAVA BB, a istome nije bilo moguce uruciti Rješenje o izvršenju IV-1478/2021 od 30.07.2021.godine.

Izvrsenje je odredjeno radi naplate novcanog potrazivanja izvrsnog povjerioca u iznosu od 1.275,00 eura na ime glavnog duga , sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 28.07.2021.godine pa do konačne isplate ,advokatskim troškovima, troskovima izvrsnog postupka ,kao i naknadnim troškovima koji će biti naknadno obračunati.

Upozorava se izvrsni duznik da se ovakav nacin dostave smatra urednim i da ce negativne posledice koje mogu nastati ovakvim nacinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvrsni duznik.

Dostavljanje se smatra izvrsenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli , ukoliko je prethodno izvrseno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju ,shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a ,a u vezi sa čl.45 ZIO-a.

Ovo objavljivanje izvrsice se u dnevnim novinama „Pobjeda“ i na oglasnoj tabli Osnovnog suda.

Javni izvrsitelj Branka Samardžić

Poslovna oznaka I.br. 3249-1/2020 JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković iz Podgorice, Ul. Vasa Raičkovića 4B, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca Ranko Pavićević iz Podgorice, koga zastupa punomoćnik Marko V. Radović, adv. Podgorice, ul. Balšića br.3, protiv izvršnih dužnika 1. Danijel Zekić iz Podgorice, ul. Miladina Popovića br. 81, 2. Maja Kardović iz Rožaja, ul. 30. Septembra bb, 3. Lenče Zekić iz Podgorice, ul. Miladina Popovića br.

81,radi naplate novčanog potraživanja, radi naplate novčanog potraživanja, dana 17.09.2021. godine, u smislu odredbe čl. 45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnim dužnicima 1. Danijel Zekić iz Podgorice, ul. Miladina Popovića br. 81, 2. Maja Kardović iz Rožaja, ul. 30. Septembra bb, 3. Lenče Zekić iz Podgorice, ul. Miladina Popovića br. 81 , vrši se dostavljanje indetifikacije geodete od 10.06.2021.godine i procjene ovlašćenog procjenitelja od 21.06.2021.godine, isticanjem na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Podgorici i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore. S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli suda.Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju JAVNI IZVRŠITELJ Aleksandar Bošković

Iv.br.651/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca “Telenor” Doo, Rimski Trg br. 4, Podgorica, protiv izvršnog dužnika Bilsena Kolašinac, iz Berana, radi naplate novčanog potraživanja 287,66€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 16.09.2021 godine, J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Bilsena Kolašinac, sa zadnje poznatom adresom ul. Voja Maslovarić br//66, Berane.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. br.651/21 od 13.05.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku, kao i rješenje o troškovima od 23.08.2021. godine.S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

Iv.br.899/21 Javni izvršitelj Dušan Nišavić, sa službenim sjedištem u Beranama, ul. M. Zečevića br. 30, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Komunalno” Andrijevica, protiv izvršnog dužnika Komatina Milosava, iz Andrijevice, radi naplate novčanog potraživanja 60,18€, shodno čl. 45 ZIO-a, dana 17.09.2021 godine, J A V N O O B J A V LJ U J E Da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca, protiv izvršnog dužnika Komatina Milosava, sa zadnje poznatom adresom Ulotina bb Andrijevica.

Javni izvršitelj nije mogao da izvrši uredno dostavljanje rješenja o izvršenju Iv. br.899/21 od 20.05.2021. godine, rješenje o ispravci od 16.06.2021. godine i rješenje o troškovima od 13.09.2021. godine, neposredno izvršnom dužniku.

S tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na ogasnoj tabli suda, s obzirom da je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom i negativne posledice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

JAVNI IZVRŠITELJ DUŠAN NIŠAVIĆ

I.br.1872/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca HOLDCO EAST DOO Podgorica, Cetinjska br.11 (pravni sledbenik Heta Asset Resolution DOO Podgorica), koga zastupa Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, ul.Slobode br.16, protiv izvršnih dužnika Nazire Kraja, Nurije Kraja, Rejhana Kraja i Mldb.Esma Kraja, svi iz Ulcinja, Pistula, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu izvršne isprave-presude Osnovnog suda u Ulcinju P.br.107/20 od 15.06.2020.god., dana 16.09.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnici u roku od 3 dana obrate ovom izvršitelju kako bi se istima uručio zaključak o prodaji od 07.09.2021.god.

Ukoliko se izvršni dužnici ne jave ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da im je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO.

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv)

DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Iv.br.1524/21 Javni izvršitelj Mitar Mirović iz Ulcinja, Bulevar bratstva jedinstva bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca EUROMIX BETON DOO Bar, Zaljevo bb, koga zastupa punomoćnik Milorad Janjević, advokat iz Podgorice, Karađorđeva 5, protiv izvršnog dužnika BAU GRADNJA DOO Ulcinj, Bul.Đ.K.Skenderbeg bb, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu vjerodostojne isprave - fakture, vr.sp. 17.887,51 eura, dana 16.09.2021.godine

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik u roku od 3 dana obrati ovom izvršitelju kako bi se istom uručilo rješenje o izvršenju od 28.05.2021.god., predlog za izvršenje i prilozi.

Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku, smatraće se da mu je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenog pismena, te će isti snositi negativne posljedice koje mogu nastati.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.45 ZIO. Ulcinj, 16.09.2021.godine

e-mail: oglasno@t-com.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn)

Na osnovu člana 13 i 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list CG”, broj 75/18) Sekretarijat za urbanizam i održivi razvoj Opštine Budva

SEKRETAR, Stevo Davidović

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

OPŠTINA BUDVA SEKRETARIJAT ZA URBANIZAM I ODRŽIVI RAZVOJ

da je investitoru “HOTSPOT REAL ESTATE” doo Podgorica, donijeto Rješenje o potrebi procjene uticaja na životnu sredinu, broj UPI-06-322/21-556/3 od 10.09.2021.godine, za projekat “Izgradnja apartmanskog hotelskog kompleksa”, na dijelu urbanističke parcele UP1 A, 2, koju čine katastarske parcele 167/1, 168/1, 169/1, 170/1, 171/1, 172/1, 173/1,174, i 175 sve KO Reževići I i saobraćajnica turističkog kompleksa , koju čine katastarske parcele 167/2, 168/2, 169/2, 171/2 i 170/2 sve KO Reževići I , u zahvatu LSL “Velji kamen”.U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi procjene uticaja na životnu sredinu utvrđeno je da je za projekat izgradnje predmetnog apartmanskog hotelskog kompleksa, potrebno sprovesti proceduru pribavljanja saglasnosti na Elaborat procjene uticaja kojim će biti definisane mjere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu.

Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Glavnom administratoru Opštine Budva u roku od 15 dana od dana objavljivanja obavještenja u dnevnom listu koji izlazi na području koje će biti zahvaćeno uticajem planiranog projekta, a preko ovog organa.

Dnevni list

Direktorica marketinga:

Ulcinj, 16.09.2021.godine

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost

35

JAVNI IZVRŠITELJ Mitar Mirović

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

36

Magazin

Subota, 18. septembar 2021.

RazgovoR: Istoričarka umjetnosti i modna kreatorka Anastazija Miranović

Uskoro nova kolekcija inspirisana likovnim radom Sonje Đuranović PODGORICA- Modna kreatorka i istoričarka umjetnosti Anastazija Miranović uskoro će publici predstaviti kolekciju koja je inspirisana likovnim opusom crnogorske slikarke Sonje Đuranović. U razgovoru za Pobjedu istakla je da od materijala dominira svila, te da je kolekcija jedinstvena i vrlo nošljiva.

Ističe da, iako je korona virus uticao na svijet mode i modne kreatore da se okrenu kolekcijama „za svaki dan“, ona nije odustala od umjetničkog izraza koji je osnova i njene nove kolekcije.

POBJEDA: Koja je Vaša inspiracija za novu kolekciju koju uskoro planirate da predstavite javnosti?

MIRANOVIĆ: Kao što znate, moj rad je prepoznatljiv po imanentnom uplivu umjetnosti i kulturne baštine u kontekstu inspirativnog uporišta mojih modnih realizacija. Tako je i ovoga puta. Likovni opus poznate crnogorske likovne umjetnice Sonje Đuranović iz ciklusa „Vrtovi“ i „Kaktusi su

Nosivost kolekcije očituje se u minimalističkim krojevima koji djeluju raskošno prvenstveno zbog materijala, kolorita i motiva

Anastazija Miranović

sada lale“ bio je osnova mojih modela. I ovoga puta cjelokupna kolekcija je urađena u svili na kojoj su štampane reprodukcije Sonjinih slika iz pomenuta dva umjetnička ciklusa.

POBJEDA: Koji materijali dominiraju i koliko modela će biti prikazano?

MIRANOVIĆ: Kao što sam pomenula, kompletna kolekcija je rađena u svili i u tom smi-

slu predstavlja nastavak višegodišnje saradnje sa studiom „Maruška“ iz Srbije, jer nažalost, još uvijek u Crnoj Gori nemamo uslove za adekvatnu štampu na sofisticiranim ma-

terijalima, kakav je svila. Kolekciju čini dvadeset unikatnih modela – haljina, kompleta sa pantalonama i suknjama, tunika, ešarpi...

POBJEDA: Kojeg tipa je kolekcija?

MIRANOVIĆ: Kolekcija je jedinstvena i vrlo nošljiva. Jedinstvena, prvenstveno zbog reprodukcija Sonjinih slika na modelima. Trudila sam se da krojeve prilagodim motivima slika, odnosno, da minimalnim intervencijama što više sačuvam prikazani motiv. Nosivost kolekcije očituje se u minima-

lističkim krojevima koji djeluju raskošno prvenstveno zbog materijala, kolorita i motiva.

Karakterističnost kolekcije je podjednaka zastupljenost modela u aktuelnim pastelnim tonovima i onih u jarkim bojama, što daje vrlo upečatljiv vizuelni identitet cijele ove modne priče „hodajućih slika“.

POBJEDA: Da li ste Vi, kao i većina kreatora, zbog aktuelne situacije više okrenuti kolekcijama „za svaki dan“, ili ste ostali dosljedni umjetničkoj noti po kojoj su Vaši modeli prepoznatljivi?

MIRANOVIĆ: Odgovor se nalazi, naravno, u drugom djelu Vašeg pitanja. U svom kreativnom, modnom iskazu ne pravim kompromise te vrste. Ostajem dosljedna umjetničkom pristupu modi i u ovoj modnoj priči.

POBJEDA: Koliko je korona virus uticao na modni svijet?

MIRANOVIĆ: Korona je svakako globalno uticala na sve društvene i privredne aktivnosti, pa i na modnu industriju – kako u prikazivačkoj ravni ekspozicije kolekcija, revija i sl, tako i u njihovoj proizvodnji.

Iako smo u proteklom „kovid periodu“ imali ekspanziju virtuelnih revija na raznim e- platformama, publika se uželjela „klasičnih“ ekspozicija i revija, taktilnog osjećaja materijala, neposrednog, fizičkog kontkata s modelima i kreatorima. Nedavno završena njujorška Met Gala u Metropoliten muzeju najbolje ilustruje kreativnost i maštovitost modnih rješenja najpoznatijih modnih imena današnjice i koliko smo se svi skupa uželjeli „velikih“ i „malih“ modnih događaja i svijeta B.PRELEVIĆ spektakla.

18. септембар 2021. | година II | број 81

ЛЕЛЕЈСКА ГОРА

КАРТОЛИНЕ СРЕЋЕ НАДА БУКИЛИЋ

ISSN 2704-5226

М

арта је имала једва седамнаест. Дуго времена била јединица родитељима, а сада имала два мала брата – држе јој се за сукњу, мазе се уз њене руке, играју се хранећи је својим шакицама или јој се под грло завуку, мали, округли и топли, ђеца која једном морају бити синови чувене куће. Она се на њих пуна срца смијала, свему њиховом радовала, за њих све на свијету чинила и није дала ни трун да падне на њихове главе, пуне необуздане, ђетиње љубави. Но, Марта је имала и оца. А отац је са сабраћом из села отишао на војну – балкански ратови су их све бездушно подсјећали да живе у Црној Гори, међу ледним и страшним горама. Једног је дана стигао глас са фронта, да ратницима треба донијети још хране и одијела и, ако ђе још ко има, стрељива и оружја. Жене су се по селу смеле, запетљале, у карабоју им се све претворило. Скупљале су оно што су могле, сналазиле се, од уста ђетињих отимале, дијелиле међусобно, договарале се и преговарале и са онима што ниједну мушку главу нијесу имали на фронту – са удовицама и мајкама ситнежи, са усахлим родитељима оних који су још за прошлога рата заборавили да се кући врате живи. До зоре, свака је кућа опремила понеког свог да оде до одредишта у планини, ђе ће их чекати чета, да послато преузме и однесе на фронт. Марту је мајка добро опремила – четири вунене сукње јој обукла, у поњаву дебелу замотала и на млада, ђевојачка плећа ставила вунени џак са свим оним што је могла саставит и послат мужу. Испратила ју је са надом да ће се са лијепим гласом кући вратити. И Марта је отишла. Успут је мислила о томе како ће оца, ако га нађе живог, обрадовати причом о његовим синовима, размишљала је што све никако не смије заборавити да му рече, а мораће и да се распита за момка који је у његовој чети. Кћерка мезимица има слободе да такво што пита оца... Жене су кроз планину, између гладних вукова и оштрих ледених копаља која су падала са високих врхова дрвећа, успјеле стићи до одредишта... Кад ђаво хоће, он намјести да се ледна зима још више заледи, да планина сва запуца од тога леда и да је снијег прекрије до највишег врхова дрвећа. У повратку кући, борећи се са зуба-

тим јануарским вјетром, газећи ходницима мећаве, срећна и поносна Марта је корачала за колоном жена, једва чекајући да дође до свог села и топле куће. Коначно јој се срце обрадовало: у кући је било топло, све огњем обасјано, мајка јој се радовала, браћа су се око ње разиграла. Крајем марта, кад је зима мало попустила, нашли су Марту у планини залеђену. Била је само у кошуљи, чак и без мараме. Једна смрзнута рука држала је огледалце, а друга чешаљ заглављен у леденој коси. Марта је умрла срећна. *** Ееех, дааа: он је био Природин експеримент. Чудесни спој дјечачког изгледа и зле немоћи. Бледуњав и танак, као сноп листа везан и вазда уредан, строго опеглан и комично отмен, годинама исти, покушавао је да се било коме и у свим ситуацијама наметне барем као саговорник или гост достојан једне шољице кафе. Од меког срца или обичне пристојности, сеоске домаћице су му ту част и чиниле. Каткад би се нека боља душа дубље сажалила, па би му и слатко понудила или поклонила кошуљу, опеглану и чисту, коју су њена ђеца прерасла. Морала је да пази – и тако сав погрешан и баксузом осмуђен, он је знао врло грлато презрети понуђени му дар, притом вријеђајући до кости, а по некој својој ло-

гици, прихватао је само оно за што му се чинило да је посебна част. Био је највише јад и невоља за своје родитеље. Како су добили таквог сина, од чега је у то израстао, нијесу ни себи, а камоли осталима, умјели објаснити. У сваком случају, једино што су о њему могли рећи јесте да је њихов – тихо, срамећи се и погнутих глава, иако он никада ником није ни травку згазио, нити што украо или отео. Просто: сам по себи је био својеврсна грешка... као да га је мајка рађала заборавивши у тим тренуцима да му роди и све оно што га као човјека сљедује... Имао је брата – сушту супротност! Бистар момак, ведрог погледа, јаке вилице али топлог осмијеха. Одличан ђак, истакнути војни академац. Када је постао официр, па се онда и оженио и добио сина, љети је долазио код својих у планину, и вриједно радио да им у свему помогне. Жена његова га је слиједила, посебно бринула о свом несрећном ђеверу, који је био исти од кад га је знала. Макар да је бору више стекао на том свом дјечачком лицу – ни то! Једнако замишљен, опеглан, намирисан и чудног погледа. Жалила се мужу да ју је највише страх управо од тог његовог дјечачког изгледа: био је у великом нескладу са оним што је из очију тог несрећника могло да се види. Муж ју је тјешио, чак се и смијао њеном страху: знао је свог брата – јад-

но, бенигно и неспособно чељаде, чија част почива у новим ципелама и опегланој кошуљи... Једног је љета стасити официр, на радост својих родитеља, дошао са женом и сином на дуже вријеме. Хтио је да уреди родитељску кућу, направи нови кров, доведе воду... да озида још собу или двије управо за свог брата. Чак му је и телевизор купио. Радови су текли без проблема, пред кућом су се окупљали и они који су у послу и они докони, а кућа је добијала нови изглед, висину и чар који имају куће свих срећних људи. Наш јунак је био по страни. Бијесан што његове собе гледају ка брду умјесто ка долини кроз коју тече ријека. Гласно се питао којој би се то ђевојци свиђело, ако би он кренуо да се жени? Јасно да неће, јер му ниједна није дорасла, али: кад би, рецимо, то пожелио...? Како би ђевојци објаснио зашто му је брат – еееј, брат!? – баш тамо прозоре окренуо? У том бијесу му је дан одмицао, али није стигао далеко кад се из горе зачуо тешки лелек. Једно стабло, само што је с́екира ударила у њега, наочиглед свих је пало и то на дјечака и преполовило му кичму. Издахнуо је истог трена. Док је гора одлијегела лелеком, бијесник је и даље сједио украј прозора. Љуљао је ногу преко ноге, пушио и понављао једно те исто: „Нека му је, вала, син настрадао, кад ми овако собе

ИЛУСТРАЦИЈА: ЈОВАНА МУГОША

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

сазида! Нека је, вала. Нек и он види што је несрећа. Нека му је настрадао...“ Његовој срећи није било краја. *** Е сад, може се вама, драги моји, учинити како су ово превазиђене приче, трагови некакве пасторалне прошлости набијени патетиком и зачињени детаљима од којих играју дамари, особито неуком, невјештом и немоћном женском чељадету... илити мени. Но, сјетите се – ово је било колико јуче или прекјуче, и ово јесу приче о нама. И данас нам се слично догађа. Биће и сјутра тако. Само су методи и алати другачији. Разлози су исти, на радост будала. Нема куће у којој се не склапа бар једна од оваквих патетичних прича, или, често, обје под истим кровом. Вријеме не игра битну улогу у главама овдашњег свијета. Ни знање, ни наука, нити ишта друго од онога што се може набавити, купити, изградити или другдје видјети. Несрећа ће спасити свијет од нас, то је вјероватно, можда и извјесно. Она једнако удара све, јер је њена снага банална и често постоји себе ради. Просто као да зелелече да би себе саму забавила. Али је срећа опака и избирљива. Њена су лица незамислива и несагледива. Ко зна због чега могу бити срећна? Ко зна због чега сте срећни ви? И, ево, чујте – лелек наших гора је најјачи кад се будале радују. 

2

18. септембар 2021.

ТЕМЕЉНИ НЕСПОРАЗУМИ

МНОГО СМИЈЕШНА ДРЖАВА РАЈКО ЦЕРОВИЋ

З

нате ли колико су данашњи отворени сукоби између двије државе, дакле Србије и Црне Горе, условљени тобожњим недовољним црногорским уважавањем нечије слободе вјероисповијести? Баш толико колико су слични Гвинеја Бисао и Шведска или Норвешка. Долази ми да просто завапим молбом нашим европским пријатељима да нам, ако бога знају, тако не помажу. Тако су деведесетих помагали босанским Муслиманима, несебично им дотурајући хуманитарну помоћ, а забрањујући им набавку оружја. Кад су послије четири године, наводно, коначно сконтали о чему је ријеч, за многе Муслимане, не само оне погубљене у Сребреници, било је сувише касно. Колико је европски страх од могућег настајања исламске државе у Босни, током српских освајачких ратова по Балкану деведе-

КРИВОКАПИЋ ПРВО ТРАЖИ ХИТНУ СМЈЕНУ СЕКУЛОВИЋА И БРЂАНИНА, ПА ПОД УТИЦАЈЕМ АМБАСАДА КВИНТЕ ДРЖИ ОДУ ПОСВЕЋЕНУ ЊИХОВОЈ ПРОФЕСИОНАЛНОЈ ИСПРАВНОСТИ. А ТЕ ИСТЕ АМБАСАДЕ СЕ ПРОСТО ТРУДЕ ДА У ВЕЗИ СА ДАНАШЊИМ ПОЛОЖАЈЕМ ЦРНЕ ГОРЕ, КОЈА БУКВАЛНО ГРЦА ПОД СРПСКИМ ФАШИЗМОМ, ПОКАЖУ ДУБОКО НЕРАЗУМИЈЕВАЊЕ ЦРНОГОРСКИХ ПРИЛИКА. БАШ КАО И 1918. ГОДИНЕ КАД СУ ХЛАДНОКРВНО УВЈЕРАВАЛИ КРАЉА НИКОЛУ ДА НЕ БРИНЕ, ЈЕР ЋЕ СЕ ЦРНОГОРСКО ПИТАЊЕ РИЈЕШИТИ НА МИРОВНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ? ЧАСТАН ИЗУЗЕТАК ОД ТАДАШЊЕГ ЕВРОПСКОГ ХОРА ПРЕДСТАВЉАЛЕ СУ СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ, ИПАК ОЦЈЕЊУЈУЋИ ДА СЕ ПИТАЊЕ СУДБИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ МОРА ПРЕПУШТИТИ ЕВРОПСКИМ САВЕЗНИЦИМА

сетих година прошлог вијека, које је Европа упорно избјегавала да види, био заиста реалан, губале их оне десетине хиљада босанскохерцеговачких мјешовитих бракова, онај високи проценат европских Муслимана у бившој БиХ, јасно и недвосмислено показан, посебно у Сарајеву, током оне чувене сарајевске зимске олимпијаде.

на Кривокапића, који се из петних жила труди да Црну Гору преда у руке „братској“ Србији. Ко, посебно у редовима безбједносних служби, одбије да изврши задатак прво га енергично смјењује, па под притиском амбасада такозване Квинте трчи да им на хитно заказаном коктелу одржи патетично слово захвалности.

Но, земља нам није смијешна само због недовољног разумијевања Европе за наш грцајући положај под данашњим београдским фашизмом, него, прије свега, због врхунског заповједника свега и свачега, господи-

А, опет, набројана господа Секуловић и Брђанин, и поред могућих симпатија за Србију, не могу пристати на нечије одлуке изван Црне Горе, а посљедице упртити на властита леђа? На то не пристаје нико ко није

идиот од рођења. Смијени ли ову двојицу, наравно под притиском господара Црне Горе и власника корпорације Београд на води Александра Вучића, чак и у оваквој колаборационистичкој влади, Здравко Кривокапић остаје без владе и државе, горко констатујући да се и у најбољим околностима двовлашће или београдско једновлашће над Црном Гором не може одржати. Но, да видимо, што сад проба да заповиједа овај силом и под антиснајперском поњавом хиротонисани митрополит на Цетињу? Очигледно да осим раста

ни по чему другом није сличан Црногорцима, а по властитој пузећој физиономији и пристанку на деградацију, како себе тако и досадашње Митрополије, некако је сличнији особама за које се увјерено издаје. Он се, рече, завјетовао да врати капелу на Ловћен? Какав гњијев? Он се више не пита ни са собом колико була с гаћама! Пита ли га ко због чега цетињски митрополит није више ни члан Светог синода Београдске патријаршије? Обећава чика Јоаникије, уз то, брзо потписивање оног тајанственог темељног уговора. Да

ОГОЉЕНА МИСИЈА ЦРКВЕ СРБИЈЕ

П

осљедњих дана пред тмасту цетињску јесен, дим над Херојем се разишао, а остала ватра, за чију неугасивост су се додатно и брижљиво побринуле овдашње слуге Александра Најновијег, од Кривца до ватрогасаца и багериста будванског Бата Волана, да пуцкета, тиња и не тули се. Ка’ што никад и није… Минули су у инат и памћење зној и сузе, а остали пркос и понос што су грађанска Црна Гора и њена Извиискра свјесно и јуначки побјегли – од крви. Српска земља у облаке лети. Сљедствено томе, и ластрене богомоље и српски попови, како би по плану и потреби били спуштани на туђу земљу, према којој дотична држава и становништво, не одричући се ни ове етаже ни по коју цијену, ос́ећају неутољиву глад. Глад због које су Србије, наравно овакве, сви на Балкану одавно сити. Најновији Јоаникије, којег, да је среће, у Цетињски манастир сад не би уносили, него уз пуно махања на Добракову износили у земљу испоручиоца, скупа са претпостављеним му Перићем, достављен је у положају најпогоднијем за вјежбање водања опанака. Нема антибалистичког епитрахиља, пардон декице, која је довољно велика да најновију бруку Цркве Србије бар дијелом сакрије. Није га спасила ни једине опасности која је тог дана лично и њему и Перићу пријетила – бруке и понижења. Били су и голи и огољени, као и стварна и трајна мисија Цркве којој служе. Извјесно је да нијесу били веселији ни са бројем окупљених у Подгорици, дан раније, пред највећим гробом Црне Горе, бројем толико разочаравајућим да га ни оба медијска сервиса у јарму Тројног пакта нијесу могла довући макар до нивоа задовољавајућег. Више него јесу ли причу о покушају државног удара и Вељовићевом командовању могли учинити сварљивом и иоле увјерљивом… Шта је ова, антифашистичка страна барикада, једина заслужна што је све прошло и без ране и без мртве главе, оних дана, а

ДОКЛЕ ГОРА ЗАЗЕЛЕНИ ПРИВАТНА АРХИВА

Пеђа Нинов ВУШУРОВИЋ

TRANSPARENT

још више ноћи, добила? Добила је цетињско једногласје и једнодушје, актуелизовала причу о Граду над градовима, добила је никшићке Цетињане, даниловградске, которске и бјелопољске… добила је Цетињане од Чакора па до мора. Тапија на овај град и све што он јесте нам је заједничка. Тих се дана и ноћи на прилазима Пријестоници и у њој самој, у кланцима пред Непокореним градом изнова, на муци као и сваки пут досад, ковала и исковала слога, златна легура нација, партија и вјера и добило ново надахнуће, да се дијељењем, као и љубав и прича о ,,другом Белведеру“, само умножава… Са нама су били и међу нас су, како је једино и смјело и морало да буде, сишли и они који су и нас и Црну Гору довде и довели. Није било ни вријеме, ни мјесто, ни прилика за пријекор. На понос Цетињу је што за то није било ни намјере. У овој је земљи, док је била земља, пред спољњом опасношћу, мировала и крвна освета, а камоли данас, кад је пред понором српског полусвета, неће политичке омразе и претходни гријеси свих оних, ,,малих“ и ,,великих“, којима је слободна Црна Гора у програму и на срцу.

ПРЕД ИСТИ ЗИД Сада је политика на потезу и у прилици да капитализује енер-

гију барикада… Неопростиво је и далекосежно погубно ако из оног дводневног политичког збјега суверенистичких партија у Пријестоници онаква енергија и голи нагон за националним и државним опстанком нијесу васпоставили свијест о нужности предреферендумског јединства. И они који имају, и ми који немамо шта да изгубимо, доведени смо пред исти зид. И пред исти строј. Образ Пријестонице и наду за опстанак Црне Горе одбранили су првенствено грађани. Њени и своји, одакле год да су јој, са умишљајем голоруки и по сваку цијену, до сопствене крви на одвраћање ријешени, притекли у одбрану. Вељовић им није могао командовати, све и да га није преграбио вишак доказане храбрости и озбиљан мањак фитиља. Уз дужно поштовање, нема те академије на којој се учи командовање народом и изучава и та ,,формација“. За теологију, након прошлога августа, већ нијесам сигуран. Уз спин-постављање ,,команданта“ непостојећег и ,,провалу“ Ђукановићевог ,,штаба“ са пет звјездица, бриљантно скривеног на Дворском тргу, и континуирано сраман покушај да се увеже пресријетање пошиљке бијелог са нашим пресријетањем доставе Црног у Цетињски манастир, а ми са клановима, остаје завазда у албуму бешчашћа актуелног Намјесништва. Црно на бијело.

За разлику од нас, на другој страни, Ђукановићеви и Вељовићеви кадровски промашаји и разочарења у ланцу командовања Мићовићевом доставом имали су на располагању све, сем слоге међу собом и у јединицама, те јединственог центра одлучивања. Пријестоница се, сабирајући утиске, празне ампуле, проскуле и искуства са барикада, нада да ће тако, због свих изазова који црногорски антифашизам чекају и остати, а да ће им све већи број освијештених и усталих, са обију страна, додатно загорчавати и отежавати будуће задатке. Један од најтежих им је, у првом интервјуу након својаго недостојнаго спуштенија, датог, наравски својој матичној медијској кући, најавио сам Мићовић. Пробајући трансфузију харизме, чусмо да са почившим Радовићем, чије је организационо насљеђе ударнички предано на туђој моби разидао, дијели исти завјет – Александрова капела на Ловћен. Сагњејши се том приликом није благоизволио бавити роковима имплементације овог и због саме локације, поготово због припреме и рашчишћавања терена, изнимно захтјевног пројекта. Јер је јасно. Кад се војска на Косово врати… У сјенци доставе остале су муке по Здравку. Рабу грешноме Кривцу никако да буде јасно шта још треба да уради па да му се Александар Најновији коначно сми-

лује. Како бити довољно добар издајник и кад је стварно доста? А Професор не би да задовољава, него све чини да се нарочито истиче! Трудољубиви и издаји предани професор, на чије ће напоре, ма и резултате успомену чувати генерације Црногораца, упорно пада на београдском испиту издајства са основама полтронерије, заборављајући да је контрола квалитета овог пута у Београду и да није његово да пита него слуша, одговара и по српској потреби себе угони у лаж. Не био нико мој у његовим сандалама.

ПОВРАТАК СЕБИ Но, шта ћемо ми? И антифашистичку Црну Гору, као и Лада Тајовића, у тумарању по магли Лелејске горе, која се, прамен по прамен, пријетњу по пријетњу, искрививши нам лице до непрепознавања, ево годину и преко наших киљана просипа и завија регион, прати наш ђаво... подсјећа на „наше“ грјехове, прашњава недјела и раније пропусте, и вуче назад, разгоријева сумњу у себе и друге са којима се по политичком беспућу данашње Лелеј горе тражимо да скупа, пред четничком хајком нађемо судбински важну стазу националнога и државнога спаса. Политички остављени и без штапа и без шаргарепе, само „о својој муци и пушци“, како се једном отписа са Цетиња, можемо из овога клерофашистичког обруча. У једној колони, као наши са Неретве, од које се, на нејач и етничко чишћење вазда јака, упркос благослову Мићовићевог имењака, најгора војска Балкана никад неће опоравити... А оног данашњега, а не мање Лалићевог Гривића барјактара нека ђе га је и како га је и Тајовић оставио… Он је на своју пушку одавно сам пљунуо. Након одбране Цетиња, прса грађанске Црне Горе су надута од поноса и пркоса, и на нади, а не на кокаину, се пробија напријед, у оно што јој је отето. Брзих дана ће наићи на варљиве меан-

3

18. септембар 2021.

СТАРЕ СМИЦАЛИЦЕ „НОВИХ“ АНТИЈУНАКА

Има, изгледа, неко још наивнији од самог Јевдокија, пардон Јоаникија? То је ДПС. Да се само његови челници нијесу појавили 5. септембра на Цетињу, и нијесу Вељовићем барјачили пред полицијом, сви позитивни резултати цетињског окупљања и демонстрација елегантно би пали у наручје ДПС-у. Да не говоримо да би и сам скуп на Цетињу био масовнији. Наивни ДПС никако да схвати да су они ударни цетињски демонстрацијски ешалони одавно увјежбани прије свега противу ДПС-а, његовог темељног осиромашавања Цетиња, а посебно, и највише противу идиотски незнавене политике ДПС-а према Православној цркви Србије? Одавно, баш одавно Цетиње вришти због туђег власништва, тачније туђег располагања Цетињским манастиром, и због ДПС-а који је, посебно у Амфилохијево доба, буквално продавао црногорску традицију и баштину. ДПС не може лако искајати ни ону лимену цркву на Румији, а да не говоримо о својим темељним неспоразумима са црногорском историјом кад је у питању СПЦ. 

дре политике, кроз које води једини исправан и реалан пут повратка Црне Горе себи. Богатији за искуство цетињских барикада и сукоба на Аџића кривини, након не баш релаксирајуће дегустације капсулираних понуда у славу помирења, очувања мира, права свих и националних интереса, досад најсрамније епизоде за земана Рукољуба Љигавог и његове манастирске братије свих вјера и нација, увјерен да ће у мјесецима пред нама надмашити себе, сигуран сам да је Рубикон пређен. Године, већ виђено у окружењу и проживљено ме убјеђују да је анемичност Европе болан искорак ка крви у Црној Гори, у коју грађанска Црна Гора никако није хтјела и неће. ,,Нас је мало и са мртвима“, како рече пјесник: потомцима дугујемо да се овај пут ухватимо укоштац и са традицијом и менталитетом и са пуном одговорношћу и истом храброшћу наставимо како једино смијемо – гандијевски. За примјером првог ешалона Црногорки, што ,,нијесу од нас мање, кад наступе живе муке“, на којима, макар колико и на нама, и данас, изнова стоји идеја црногорске слободе и трајања. Бијеле фигуре, жута штампа, црвена линија, мрачна Црква и провидно Намјесништво су у рукама Србије. Одлука да ли ће пак хиљадугодишња Црна Гора њеном суштинском ћутњом, гарнираном хрпама фраза и општих мјеста бити уступљена Касапину Балкана као утјешна награда након непрекидане серије пораза од сваког на кога се залетио, је пак на Европи и цијелој међународној заједници. Кад је прошли пут била препуштена самој себи, Црна Гора је узела ствар у своје руке. И васкрсла 23 године касније. И тамо је уз њу био, као и ових дана на Цетиње, Лалић, којем ме, у здравље ,,Побједе“ и у прави час, вратио њен задатак: ,,Ливада се упреподоби и тишина леже на њу, вјетар се сакри иза грана и све се постара да заузме своја мјеста. Небо је опет гдје је било, руно облака натакло се на криви рог Лелејске горе. Све се добро свршило. За сада се свршило, али други пут не знам како ћу изаћи на крај са немуштим стварима што се нагло измијешају и у чопору ка мени крену...“ 

РАЈКО РАДОВИЋ

С

тара смицалица из аналогног доба пре ере Интернета, док су клинци још користили улицу као једину доступну друштвену мрежу звала се ,,пази, авион!“ Знате ту фору? Обично вам приђе неки шерет који вам изгледа познато, неки успутни ортак или пајташ из виђења, осмехне се, ослови вас предусретљиво или вас још боље гледа сасвим бело, одсутно и безазлено. Биће то, обично, нека особа из другог плана, ту, из друштва и окружења. Али сигурно не верни пријатељ и неко стварно драг и близак, јер верни пријатељи вас никада не би излагали непријатности ма како небитна она била. Обично ће вас, дакле, тај неко познат а непозван прво, у припремној фази игре замајавати неком до зла бога баналном жваком, општим местом необавезног ћеретања. Питаће вас како сте или ће вас још боље молити да му изађете у сусрет, позајмите неку сићу или му у нечему другом помогнете. Он вас, наравно, при том, све време вуче за нос, а ви сте, држећи се слепо устаљених норми понашања, мртви озбиљни, и тако, лежете на уличарску руду, а да то нисте ни знали. И управо је ту, у тој разлици између онога што вам се привиђа и онога што се заиста догађа, онога што вам је надохват руке, тако рећи, испред носа, а у ствари измиче вашој пажњи главна драж али и трик „пази авион!“ зафрканције. У следећој фази смицалице саговорник - шаљивџија ће променити мало тон уводећи сасвим нови, драматични елемент у дискурс. Може то да буде и напрасна пауза у говору или нагли запитан или напет поглед на горе и пут неба. Ви пратите саговорника јер у сваком дијалогу увек постоји невидљива заједничка нит жеље да схватите оног другог, нит пажње, узајамности, допуњавања и тиме отворености. Деран то што вама фали од слике стварности допуњује тиме што нагло диже прст ка сунцу и облацима и дере се: ,,Јао! пази авион!“ И ви, пошто сте већ капитулирали на пољу будне пажње и примили се на црвену харингу његовог блефирања, идете корак даље у процеп апсурда и примате се додатно, као Индијанац на лажни аларм саговорниковог повика. Шарате, за тренутак, очима по празном небу и тражите узалудно погледом авион кога у ствари ту нема. При том ће обешењак да коначно поентира своју масну фору тако што ће тај трептај и тренутак ваше слабости, збуњености, непажње и магновења да искористи да вам брже-боље отме на кратко неки лични предмет, било торбу, кесу, књигу или сендвич који држите у руци и то не из неке конкретне ћари, већ чисто из симболичне насладе. Важна је ту та сцена и спектакл јавног понижења и неспоразума као таквог, забезек и конфузија и то да је мангуп успео да се мангупира из чисто мангупских и тиме бесмислених разлога и да му је у заносу његовог уличарског ларпурлартизма ето, пошло за руком да вас мало насамари и да наочиглед свих од вас направи магарца и да сада немате куд него да те нове магареће уши и магарећи реп, који су вам нагло израсли а да тога нисте ни били свесни, носите с врстом глумљеног поноса до првог угла и док се цела ствар не заборави. „Пази авион!“ је тако дечија, клиначка и клипанска варијација на стару добру тему онога лопова који се

ИМА ЛИ ХЕЛИКОПТЕРА У АВИОНУ?

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

видимо, чик нека га Кривокапић потпише?!

УЛАЗАК У ХЕЛИКОПТЕР ПОСЛИЈЕ УСТОЛИЧЕЊА

дерња из свег гласа и да сви чују: ,,држте лопова!“

ДИЗАЊЕ ПРАШИНЕ Недавна цетињска епизода хеликоптерског десанта на зелену ливаду близу Цетињског манастира у јеку уличних нереда у престоном граду Црне Горе, а поводом устоличења митрополита Јоаникија једна врста „пази авион!“ момента само са мрачно политичким предзнаком и са несагледивим друштвеним последицама. Порфиријева прича о неком снајперу који је претио великодостојницима СПЦ била је исто тако једна врста дизања прашине, стварања тензије и хичкокијанског саспенса да би се одвукао поглед публике од онога што се заправо ту дешавало. Замајавање јавности биле су и шок бомбе, гумени меци, исукани пендреци и пендречење и кошкања и онда бачени сузавац, као и сукоб демонстраната са полицијом и на крају целог псеудо религијског игроказа само устоличење Јоаникија, кога су Црногорци већ прозвали из злураде милоште Џоаникије. Али подтекст хиротоније био је очаравајуће заверенички, онако сељачки подмукао и једнако фолирантски као „пази авион!“ мангупска фора. У том контексту није ни чудо да све што је Џоаникије пред своје рукоположење, дакле, имао да каже је пар непамтљивих фраза промуцаних неубедљивим гласом кроз завесу од седе браде и онда су окупљени повикали „достојан!“ Али је звук тог повика одзвонио тако шупље и празно унутар мистичних сводова Цетињског манастира, на том светом месту, којим су некада владали верски дивови из династије ПетровићЊегош. Наспрам те тако недвосмислено величанствене историјске позадине geniusa loci није никакво чудо да је сам обред кулминирао својеврсним маниризмом помпе, златом реквизите и глуматањем главних актера. Била је то, укратко, лоша представа. А стварна поента свега што се око устоличења десило и дешавало није било у самом чину рукоположења, већ у де-

монстративном показивању црногорској јавности тога да сила, заправо, Бога не моли. Јер устоличење је, пре свега, изведено на силу и било је праћено силом. При том је, како су накнадно медији јавили, патријарх српски Порфирије допутовао у Црну Гору авионом владе Републике Србије који му је био стављен на располагање. И то би свакако могла да буде тема за посебну анализу како то влада једне номинално секуларне државе ставља своје ваздухоплове на извол’те представницима једне од цркава са своје територије. А онда је то нападно брисање граница између верског и јавног простора и институција додатно појачано такозваном „операцијом Цетиње“ у којој су хеликоптери специјалне јединице полиције и војске Црне Горе искоришћени за драматични десант србијанских епископа. Из перспективе оне чувене Исусове изјаве да цару треба дати царево, а Богу божије, читав овај рогобатни трилер око дестабилизације црногорске државе путем митрополитовог устоличења тандему Порфирије-Јоаникије не би баш служио на част. Али из угла чистог политичког rock’n’rolla на задату тему „пази авион!“ Првослав Перић и Јован Мићовић показали су се као ингениозни наследници рокера с Мораву.

МЕДИЈСКИ СПИН Међутим, ни та њихова обешењачка вештина у прежвакавању хришћанске иконографије у дневно-политичке сврхе и цео овај безмало холивудски спектакл упоште не би могао да постане реалност на терену да претходно попови нису медијским путем претворени у мученике. Другим речима, српска пропагандна и таблоидна машта и машина се морала претходно спустити на ону змијолику, афричку реку која води у исто оно срце таме у коме је српски свет већ био 90-их а чији је врхунац био геноцид у Сребреници. Али лепота „пази авион!“ смицалице је баш у томе што није на једнократну употребу. Може та фора

да се изнова примени на лаковерне папане, ако се за то укаже згодна прилика и то је сада у Црној Гори, на Цетињу поново и урадила србијанска ДБ у дослуху са СПЦ. Јер поставља се питање да ли би влада премијера Кривокапића показала исту ревносност коју је иначе показала у насилном истеривању мака на конац око Јоаникијевог устоличења да тај елемент само-виктимизације није био присутан као укус још непроливене крви у ваздуху. Але и бауци иза запаљених гума из лелејске горе и на прилазима Цетињу, ти зомбификовани демонстранти, јеретици и комите „опасног црногорства“ једноставно су тражили оно што су и добили, а то је драстична и мелодраматична, филмска реакција власти, све са сузавцем и хеликоптерима. Али у том инсценираном хаосу а ла „Апокалипса сада!“ (Apocalypse now, Ф. Ф. Копола, 1979) многима је промакла чињеница да су неки од специјалаца који су учествовали у „операцији Цетиње“ били, заправо, јунаци са Кошара, дакле ветерани Милошевићевог рата са целим светом и са НАТО пактом. И тако се ,,пази авион!“ круг затворио. Црна Гора као чланица НАТО пакта уступила је НАТО хеликоптере свештенству земље коју је НАТО већ претходно поразио на бојном пољу, али против које је изгледа изгубио онај други специјалнији, психорат за „срца и душе“ (hearts and minds) локалног живља, баш као што га је изгубио и у Авганистану од талибана. А скривени садржај „пази авион!“ и „ене холикоптера!“ устоличења, оно „je ne sais quoi“ иза маневра стварања моралне панике и успутне колатералне сатанизацијие свих оних који су за независну Црну Гору је прећутно додатно посрбљивање и србизација безбедносне заједнице и стављање министарства полиције као и војске под пуну и потпуну контролу бившег Амфилохијевог штићеника и политичког шегрта и сеновитих руку из Москве, које и те како знају за игру „пази авион!“ само на једном много вишем, глобалнијем нивоу. 

4

18. септембар 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Ц

рна Гора је, готово преко ноћи, а ноћне кулисе јесу прикладне за ирационалне и опскурне радње, постала нека врста тамног вилајета. У том су вилајету зацарили понижење, страх, збуњеност, трпљење, клетве и проклињања… Грађани последњих дана често говоре да имају осјећај да су се затекли у некој врсти ружног сна који их држи прикованима и немоћнима да му се, лако и без муке, одупру буђењем. О сличној врсти сна, у којем траје непремостиви јаз између оних који пате, оних који врше насиље и оних равнодушних, својевремено је, и можда нико боље од њега, писао Примо Леви: ,,Готово сви повратници из концлогора, уживо или у својим писаним сјећањима, спомињу сан који им се често враћа у ноћима заточеништва, различит у појединостима, али јединствен у суштини: да су се вратили кући, да некој другој особи са жаром и олакшањем препричавају патње које су преживјели, и да им она не вјерује, штавише, да их она и не слуша. У најтипичнијој (и најсуровијој) варијанти тог сна, саговорник се окреће и одлази у тишини“. Ситуацију у Црној Гори ових дана анализирају сви: непријатељи једнако као и равнодушни пријатељи, а тамновилајетски свијет нове црногорске стварности као да се дијели на оне с нарочитим намјерама, на равнодушне, на заробље-

ЗАРОБЉЕНИ У КЛЕТВАМА СИТУАЦИЈУ У ЦРНОЈ ГОРИ ОВИХ ДАНА АНАЛИЗИРАЈУ СВИ: НЕПРИЈАТЕЉИ ЈЕДНАКО КАО И РАВНОДУШНИ ПРИЈАТЕЉИ, А ТАМНОВИЛАЈЕТСКИ СВИЈЕТ НОВЕ ЦРНОГОРСКЕ СТВАРНОСТИ КАО ДА СЕ ДИЈЕЛИ НА ОНЕ С НАРОЧИТИМ НАМЈЕРАМА, НА РАВНОДУШНЕ, НА ЗАРОБЉЕНЕ И ОКОВАНЕ КЛЕТВАМА, ЗАРОБЉЕНЕ У ИРАЦИОНАЛНОМ. ДЕВЕДЕСЕТЕ СЕ ПОМИЊУ ЧЕШЋЕ И НЕМИРНИЈЕ НЕГО ИКАДА

не и оковане клетвама, заробљене у ирационалном. Деведесете се помињу чешће и немирније него икада, а они којима сјећања сежу још даље знају да је ирационалија српског јединства, препорођена у идеји о српском свету, порођена осамдесетих година двадесетог вијека у Меморандуму САНУ. Тих осамдесетих, у Србији је прокламован императив да се ослонац потражи у сопственој историји и да се, по сваку цијену, спријечи даља ерозија културе и националног идентитета Срба. Ова ерозија настала под дејством владајуће идеологије, према процјенама аутора Меморандума, очитује се у отуђивању, присвајању, обезвређивању, занемаривању и пропадању културних тековина српског народа путем потискивања језика, губљења ћирилице, злоупотребом књижевности, присвајањем и распарчавањем српског културног насљеђа: „Област књижевности у том смислу служи као главно поприште самовоље и безакоња. Ниједном другом југословенском народу није тако

грубо оспорен културни и духовни интегритет као српском народу. Ниједно књижевно и уметничко наслеђе није толико разровано, испретурано и похарано као српско наслеђе“. Узурпацију културног и националног идентитета аутори су препознали и у, како су формулисали, дезинтеграцији српске књижевности и културе: „Док се словеначка, хрватска, македонска и црногорска култура и књижевност данас интегришу, српска се једина систематски дезинтегрише. Идеолошки је легитимно и самоуправно да се слободно врши подвајање и растурање српске књижевности на војвођанске, црногорске или босанско-херцеговачке писце. Од српске књижевности откидају се њени најбољи писци и најзначајнија дела да би се вештачки установиле нове регионалне књижевности“. На ово „подвајање“ и „растурање“ српске књижевности истовремено се према налазима састављача нацрта, као дио прецизно осмишљеног плана, надовезује и „присвајање“ и „распарчавање“ срп-

ског културног насљеђа, те тако нису угрожене само национална садашњост и будућност него и национална прошлост, па дакле и цјелокупан национални интегритет и идентитет српског народа: „Присвајање и распарчавање српског културног наслеђа иде тако далеко да се у школама учи како Његош није српски писац, да су Лаза Костић и Вељко Петровић Војвођани, а Петар Кочић и Јован Дучић босанско-херцеговачки писци“. У том смислу, аутори нацрта закључују да је ријеч о консеквентном и досљедном идеолошком преобликовању које укључује чак и забране и редукције, па и шовинистичка тумачења. Усљед оваквих планираних и прецизно осмишљених деструкција српске културе и српског националног бића које су, за састављаче Меморандума, након изношења ових и сличних аргумената, више него индикативне, национална угроженост проглашена је недвосмисленом: „На тај начин српска култура и културна баштина се чини мањом но што она је-

сте, а српском народу се измиче важан ослонац моралне и историјске самосвесности“. На овај „предлог“ надовезује се читав низ предлога, драматично и мобилизаторски интонираних, конципираних са циљем да се затечено стање „промени“. Најсвеобухватнији и најопштији предлог тицао се успостављања „пуног националног и културног интегритета српског народа, независно од тога у којој се републици или покрајини налазио“. И након толико година, дух Меморандума, попут некакве архаичне клетве која се преноси покољењима, и даље у својој пуној ирационалности лебди изнад нас. Свијет се, заиста, можда дијели на оне склоне тиранији, на оне равнодушне и оне заробљене у клетвама. Био би готово катарзични осјећај када би, након свега што се ових септембарских дана догађа у Црној Гори, било могуће помислити, изговорити или макар прошапутати, у духу хришћанске етике и праштања: ,,Опрости им Господе, не знају шта чине“. Био би то, без сумње, сасвим благотворан осјећај. Али у тамновилајетском поретку он је нажалост немогућ, јер постоји свест о томе да знају, да врло добро знају. Као што су знали и онда, и тамо, и свуда… Заробљени у ирационалном. Заробљени у клетвама. Док се ипак, и упркос, грађани Црне Горе – буде…“ 

ТУ СМО…

Н

икад не реци ‚ми знамо како’ прије него то ‚како’ учиниш могућим. То ‚како’ траје 30 година и увијек је за њихова земана било овако. Црногорци аут. У 30-годишњој Лелејској Гори Црногорци су плаћали данак у крви гледајући како им њихова земља ,,гине из очију“ (Андрић: ,,На Дрини ћуприја“). Отимана им је рођена земља па су тако одрађани од свог рођеног поријекла. Баш онако како су то радиле Османлије у Босни коју ће њени синови - јаничари на јаде метати. Тога није било, нити је могло бити у Црној Гори без обзира што се ‚данак’ одвијао тик уз њене границе. У отоманској Србији је такав ‚данак’ био ужасно понижавајући. Нијесу им као у Босни узимали ђецу, но су им ђецу правили... Од права ‚прве брачне ноћи до шетања опанака’. Док је геџа шетао опанке, Турчин му је шетао по кућаници док се сит не нашета. О томе свједочи Вук Караџић у својој ,,Српској историји нашега времена“ па притврђује другим налазом о ‚српској сиротињи раји која глобе плаћати не може нит трпјети турскога зулума’... Кад Србин јашући сретне Тучина у пољу мора га питати: ,,Могу ли јашат?“ Ђекоји вели ,,јаши море“... а ђекоји: ,,Сјаши крсте закон ти јебем!“ Право прве брачне ноћи усудио се да наметне Смаил-ага у Дробњацима (крај Вука Караџића) на периферији ондашње Црне Горе и платио је животом ‚право’, једне мрачне ноћи. А и његов учинак је, тужно и трагично, плаћен главом. Свака Дробњачица, од како је Смаил-ага запосјео Дробњаке па

МИ НЕ ЗНАМО КАКО? wikimedia.org

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ПЕТАР ЛУБАРДА ГУСЛАР 1952

до девет мјесеци након што су му Црногорци покосили главу, морала је да задави своје новорођенче. О томе свједочи архив ‚Мале браће’, доминиканског реда у Дубровнику. Смицање несносног Смаил-аге је организовао Владика Раде - Његош. Данашњи владика Јоаникије би да овђе буду узори, не вјековима слободни Црногорци, но вјековима (о)прчена српска раја... А раја је вели Његош ‚ка остала марва’. Па би се дало

рећи да је Јоаникије марвени владика. Опет сам га турио на Прч и овако га описа: ,,Велемучени Јоаникије… Би да личи на Владику Рада из ђетињства, па каже, да је исто ка Његош, чува овце кад је био мали. Е не знамо Јоа(до)никије шта си чува кад си био мали, али видимо, сад кад си велики, да и даље чуваш браве“. Био сам на Цетиње на неђељницу Белведера, тачно седам дана откад је нови владика у

И ТАКВИ КАКВИ СУ ДАНАС, УЧИНИЛИ СУ ЈУЧЕ НЕКЕ НЕСПОРНЕ СТВАРИ ЗА ЦГ, АЛИ СУ ЈОЈ ОСТАВИЛИ МНОГО ВИШЕ ВРЛО СПОРНИХ У НАСЉЕЂЕ. ТОЛИКО СПОРНИХ ДА И ОНЕ УЧИЊЕНЕ МОГУ БИТИ ЛАКО ОСПОРЕНЕ... МНОГО ЛАКШЕ ОСПОРЕНЕ НЕГО НАСТАВЉЕНЕ унеређеним панцијер пеленама приведен у Цетињски манастир. Његови подајници и домаћи издајници су му у храму црногорске државе начинили нужник, на мјесту ђе је Његош утемељио своју штампарију. Тако су култ штампе декултивисали Срби у нужник... па је манастир опогањен и прије погани које су га настаниле. По Цетињу и испред манастира шећу се већином странци и распитују се код водича ђе је слетио скривани владика. Испред манастира је стално паркирано четири-пет полицијских аутомобила са полицијском посадом на готовс ако би неко кренуо к њему. Нико не креће, а они се досађују и прилично снебивају од улоге у којој су. Био сам и са дијелом оних који су организовали одбрану Цетиња. Посједовали су, казали су ми, сва средства за одбрану Цетиња од евентуалног насртаја

органа безбједности на њих до обарања хеликоптера са насилником. Ниједно средство нијесу искористили, чак ни каменицу. То су чинили, од стране полиције, убачени у њихове редове да би им у моменту напада оправдали акцију за сукоб. Та макијавелистичка ‚теорија завјере’ је толико пута примјењена и била учинковита. Учини у име противника, оно што би ти желио да он учини, да би те мотивисао да га нападнеш. И било је тако. А што се тиче Филипа, сматрају да је он денунцирао стање на Белведеру кад је ‚добронамјерно’ доша да им да подршку а узме абер о стању на ‚фронту’... а можда и протури Подгорици знак за старт. Тако, већ никако, му то тумаче. Много боље не тумаче ни присуство бивше власти јер њени актери просто речено чине им штету зато што дају шансу ‚влади апостола’ да се лакше домогне пријестола који су им обезбиједили управо ти које су скинули. У њихово вријеме око Цетињског двора су биле и јаче и жешће полицијске формације да Црногорци у њега не могу ни формално ступити. Како таде, тако и остаде. Нико им не може забранити да буду ту без обзира што су посрбљавали Црну Гору до пораза. Одраз је очигледан. И такви какви су данас, учинили су јуче неке неспорне ствари за ЦГ, али су јој оставили много више врло спорних у насљеђе. Толико спорних да и оне учињене могу бити лако оспорене... Много лакше оспорене него настављене. Никад не реци ми знамо како! М.Р.Ш. 

5

18. септембар 2021.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

С

тара сам. Не по томе како се осјећам, не чак ни по томе колико имам година, већ по размишљању, систему вриједности, етици, навикама, које су превазиђене. Ево колико се ја сјећам, Лелејска гора био је модернистички роман о партизанима, или о усамљеном, изопштеном и прогањаном појединцу. Михаило Лалић био је обавезна школска лектира. За главног јунака био је карактеристичан ток свијести, и преиспитивања, чак му се учинило у неком тренутку да разговара са ђаволом. Додуше, најчувеније разговоре са ђаволом имао је Булгаков, можда и Сартр. Данас у постојбини Михаила Лалића, ако омладина зна ко су све писци лијеве оријентације, дакле они за одстријел, недостојни... Са јунацима који се преиспитују. Пи, неки од њих – комунисти. У моје доба, када ми се чинило да ће заувијек бити тако, партизани и комунисти, поготово интелектуалци лијеве оријентације, били су већински позитивци. Борили су се против окупатора и домаћих издајника. У моје доба, када сам била мала, издајници су били они којима је туђа застава ближа од сопствене. Али као што рекох, стара сам. У моје доба, било је важно бити образован, знати, слушати кул музику, читати... тако смо се некако дружили. Нисмо знали ко је које „вјере“, нити смо се бавили да ли је лијеви аскунђел заклао десног, и да, нама се свиђао Маузолеј на Ловћену... то је била прва екскурзија, па се ишло и на Тјентиште, а обишао би се и Морачки манастир. Да не лажем, онако успут... као културна баштина. У моје доба нису биле кул клетве, нисмо имали сузавац ни као одбрану од „манијака“, и у моје доба свештена лица, звали смо их попови, сви су били попови, нису летјели хеликоптером. У цркве су ишли пјешке, манастири су били тихи, а масовно смо ишли на рок концерте. Када би нас родитељи пустили. Али као што већ рекох, ја сам читала Лалића, са недовољно пажње, био је за школу, а више сам вољела Селинџе-

СМРТ ФАШИЗМУ, СЛОБОДА НАРОДУ

НЕ ДАМ ВАМ СВЕТИЊЕ. НИ МОЈЕ НЕБО ЗА ХЕЛИКОПТЕРЕ. ЈЕР КАД ХЕЛИКОПТЕРИ НАДЛИЈЕЋУ НЕБОМ, У НЕКИМ ФИЛМОВИМА, ОНИМ КАДА НИСАМ БИЛА ТАКО СТАРА, ТО МИРИШЕ НА РАТ. ЈЕР СЕ ОНАМО ГДЈЕ СТЕ ДОБРОДОШЛИ ДОЛАЗИ ПЈЕШКЕ И НЕ ПОЗИВА СЕ НА РУШЕЊЕ. А РУШЕЊЕ НИЈЕ ОД БОГА, ВИШЕ ЈЕ ЂАВОЉА РАБОТА. А ТАКО ПИШЕ У СВИМ, ПА И У ВАШИМ КЊИГАМА. АКО ИХ УОПШТЕ ЧИТАТЕ ра, Толстоја, а свиђале су ми се и неке Лоркине пјесме. Чак и неки Мајаковски, а стидљиво и Ујевић и Попа... и тако те неке полуљубавне у којима су жене могле да буду и дивље. Као нека баба... Више по ономе што већина тога, и ако се није десило тако давно, као да припада давно прошлом времену. Плусквамперфекат, радња која се десила и завршила у прошлости, прије неке друге радње, не оне чије посљедице осјећамо и данас. А данас, мржња, рјечник, начин, говор, изјаве, медији (у моје доба то су биле новине, радио и телевизија) звуче, мени ретро, али ја сам стара и очигледно „изгубљена“ као Ладо Тајовић. У улицама које препознајем, које су другачије, до шуме и лелејске горе још нисам стигла, и на сваком ћошку, на мене наскачу твитови, постови, ставови, оптужбе, уцјене, пријетње, попут самих ђавола, са којима не бих да разговарам а опет полемишем... а као нисмо ни у „рату за мир“, плашим се да нисмо ни у транзицији. Надам се да нисмо дефинитивно изтранзитирали, и да ћемо „направити“ слободну територију. Ону у којој ће попови бити само попови, ако су са брадама или без, хоџе су свакако хоџе, а рабина се не сјећам да смо имали. Ни у моје доба. Мада се некада осјећам као Јевреји из прве секвенце чувеног Тарантиновог филма, а желим да будем она која ће нацисте који су дошли у биоскоп дићи у ваздух. А у ствари ми треба покрет отпора. Да бих била неутрална, и да не бих наљутила „наше про-

behance.net

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

ИЛУСТРАЦИЈА КОНСТАТИНЕ КИНАС

тив наших“ може да буде француски, британски не може, јер је у случају Британије цијела земља била против окупатора. Француска може, тамо је био и Де Гол и Петен. Пише да је Вишијевска Француска, она под Петеном била ксенофобична, ауторитативна и традиционалистичка „по природи“. И били су под патронатом дру-

ге државе. Ако вам нешто од побројаног личи на ликове из наше збиље, свака случајност је намјерна. И, да, желим да на тој слободној територији, не будем ДПС, и трговац кокаином јер сам Црногорка. Једино што сам била, била сам Југословенка, али сам била мала, када је почео рат за мир, а сада сам стара, као што

сам написала. И желим да то буде нормално, да овако стара свима постојим док друге не угрожавам, и да не слушам да сам измишљотина. Јер ако ја са својих 176 сам измишљотина, онда ти неки други конзумирају кокаин. А пошто сам стара, исти нисам никада пробала. Иако су га пробали, еуфемизам неки од мојих омиљених јунака - Ролингстонси, Битлси, и разни домаћи, еx YU бендови, чији текстови су мени били „спас душе“. Везивао се и за хипи покрет који ја памтим по томе што су укинули обавезно служење војног рока, поготово оно на туђим територијама. Али нисам довољно стара да памтим шездесете, као посљедњи талас преиспитивања паметних људи, и истински грађански бунт. Овај који стара подржавам, у малој, маленој Црној Гори, и малом најмањем Цетињу, као означеном за „слободну територију“ од памтивијека, још од Турака па на овамо, значи - не дирајте наш симбол отпора – Цетињски манастир који је саградио Ђурађ Црнојевић, прије Св. Саве... не дирајте Његошев маузолеј, ако вам смета архитектура, Мештровић има пуно грандионзних мени величанствених споменика у сусједним државама које сматрате и својим, па почните синхроно или од њих, јер их боље осјећате... и да завршим скоро па у вашем духу... НЕ дам вам светиње. Ни моје небо за хеликоптере. Јер кад хеликоптери надлијећу небом, у неким филмовима, оним када нисам била тако стара, то мирише на рат. Јер се онамо гдје сте добродошли долази пјешке, и не позива се на рушење. А рушење није од Бога, више је ђавоља работа. А тако пише у свим, па и у вашим књигама. Ако их уопште читате, јер те књиге су и моје. И нећу да бјежим у Лелејску гору, заслужујем-о слободну територију, која се зове, сада сам досадна баба - Црна Гора свих грађана. И, да... смрт фашизму, слобода народу. А бог, као сви богови, или онај који је зове слобода и правда... на страни је добра. Томе нас учи историја, нема везе што се тренутно мало окренула наопачке, да не кажем уназад. 

КАКО ЧИТАТИ ОСЛОБОЂЕНУ ЦРНУ ГОРУ

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

З

НОВА ЛИЦА ФАШИЗМА

ла времена имају једну важну околност, а то је да имају свједоке, поуздане и неупитне, много боље од оних што их имају званична и незванична повијест. Тако драматург и писац Божо Копривица говори о Михаилу Лалићу, творцу монументалних нарација о Црној Гори, како то истичу неки други књижевници и књижевни критичари. Дјело Михаила Лалића неодвојиво је од његовог антифашизма, он је својим дјелом и животом био борац против фашизма. А то барем на овим нашим просторима значи и прелазак из патријархалног у грађанско друштво. Какви су нам преласци, видимо. Корак напријед, два назад. Прича о свједоцима је прича и о нама данас. Слобода коју нам је пружила трочлана коалиција, своју годишњицу је обиљежила сузавцем, гуменим мецима и шок бомбама. Хапсили су и мајице са ликом Св. Петра Цетињског, Петра I Петровића Његоша,

И КАДА СУ МАЊЕ ВИДЉИВА ИЛИ ЕКСПЛИЦИТНА, КАО ЛИЦА ЧЕТНИКА У ГОВОРУ И ДИЗАЈНУ РАТНОГ ВРЕМЕНА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА, А СВЈЕДОЧИМО ИХ И ВРЛО ЕКСПЛИЦИТНО, ЗНАМО ДА ЈОШ ЖИВИМО ХАЈКУ. ЊИХОВ САН, ПОЛИТИКА И ДЈЕЛАЊЕ ДЕШАВА СЕ ПОД СЛОГАНОМ ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ. ИРОНИЈА ЈЕ КАДА СВЈЕДОЧИМО ДА СЕ УБИШЕ ОД ДОКАЗИВАЊА ДА СУ АНТИФАШИСТИ

владике и владара црногорског. Хапсили због устоличења онога који у својим ,,благим и богоугодним говорима“ једину ријеч коју никад неће изговорити је Црногорац и црногорски – народ, језик, култура, црква. Архив медијских текстова који настаје ових дана, и не само ових дана потписују добро познати аутори и неки нови аутори. Нијесу то сасвим редовна реаговања и колумне. Они су свједочења и свједочанство о понављању чина који рачуна на покоравање Црногорства. Њихова документарност зачињена је прије свега достојанством и куражна је. Духовита упркос зебњама да мрачни умови који кидишу на суштину Твог бића имају полуге моћи у којој тако олако говоре о грађанском рату. За њега оп-

тужују најбоље и најталентованије. Замислите ум који једног Андреја Николаидиса пореди са пинк историчарем Раковићем. Упоредите свједочења таквог монструма са свједочењем и литературом Николаидиса. Писца који већ има своје сигурно мјесто унутар савремене европске књижевности. И ништа што је савремено црногорско и европско за њих не вриједи и није им битно. Немају они ни знања ни осјећаја за такве садржаје. И не само за црногорске, немају они знања ни осјећаја ни за вриједности српске културе, културе отпора духу паланке која представља богат архив аутора који, нажалост, никад нијесу постали вриједност за српске политичке елите. Политичка елита

Србије живи у митоманијама, а домет им је пјесма Кад војска на Косово опет крене или дође, нисам сигуран како тачно гласи пјесма ,,радосница“ у јутру након чувеног устоличења или како је гласио наслов једног новинског текста јутра ,,сузавца среће за екипу у манастиру“. Добро је примијетио писац и политичар Вук Драшковић, било је и веселијих сахрана на Цетињу, од овог устоличења. Можда је мислио на једног ,,весељака“ који посебно обожава баш сахране, Матију Бећковића, а можда и није. Нова лица фашизма наравно да су ту. И када су мање видљива или експлицитна, као лица четника у говору и дизајну ратног времена Другог свјетског рата, а свједочимо их и врло експли-

цитно, знамо да још живимо хајку. Њихов сан, политика и дјелање дешава се под слоганом За краља и отаџбину. Иронија је када свједочимо да се убише од доказивања да су антифашисти. Том слогану крвомутника ових дана десио се један сасвим једноставан слоган - МРШ! То мрш треба читати тако да произведе дејство да нам сахране не буду веселије од прослава и да знају да дио нас никада неће бити у њиховим срцима, јер су недостојни пуно тога људског. Мислити о Лалићу ових дана значи афирмисати и сабирати све свједоке који чувају наше ментално здравље, као и осјећање да је Црногорство богато личностима које Црну Гору носе у себи и које без компромиса говоре о нашим понорима. 

6

18. септембар 2021.

ПОНАВЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ

ЦРНОГОРСКА ЛЕЛЕЈСКА ПОЕМА Н

акон двомјесечног избивања, ево ме поново у Црној Гори, родитељском завичају. У Хрватској се прошле недјеље на ударном термину средишњег ТВ дневника нашла ситуација у Црној Гори, с помпезном најавом Каос у Црној Гори. Међу мојим знанцима и пријатељима страх и невјерица. Једна од њих ме пита хоћу ли унаточ немирима путовати. Смјешкам се и потврђујем, премда и сама зебем. Драматичне снимке с прилаза Цетињу, код Белведера, на којима се види како куља густи црни дим од запаљених гума које су као барикаде спречавале цестовни улазак у град. Дубровачка дописница ХРТ-а пита се није ли то почетак грађанског рата у Црној Гори. Тешко је бити пророк у властитим двориштима. Нисам то била ни 90-их у Хрватској. Кад је било бјелодано да ће Титов генерал Туђман оснивајући и наоружавајући гарду започети рат гушећи оружану побуну хрватских Срба. И сада кад гледам на то раздобље рата и пораћа не могу рационално разумјети многе догађаје. Велико догађање народа с почетка 90-их на Тргу Француске револуције у средишњем дијелу Загреба, у мојој родној опћини Чрномерец, на којим се окупљањима чула дисонантна бука и вика говорника, од Фрање Туђмана и пјесника и интелектуалца Владе

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

АПАТИЧНИ, БЕЗВОЉНИ И ДЕПРЕСИВНИ, ЦРНОГОРЦИ СУ ИПАК СМОГЛИ СНАГЕ ДА НЕДАВНО ПОНОВО КАЖУ НЕ. ПРИЛИКОМ СИЛОМ НАМЕТНУТЕ ИНТРОНИЗАЦИЈЕ ПОГЛАВАРА ЈЕДНЕ У ОСНОВИ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ЦРКВЕ. НЕПРИМЈЕРЕНА ВАЛОРИЗАЦИЈА САМОГ ЧИНА, ОДСУСТВО АНАЛИТИЧКОГ И КРИТИЧКОГ УВИДА ЕУ И ЊЕНИХ ПОСЛЕНИКА, МЛАКА РЕАКЦИЈА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА И ГРАЂАНСКИХ ИНИЦИЈАТИВА, БОЈИМ СЕ ДА ИЗНОВА ОМАЛОВАЖАВАЈУ И ЦРНУ ГОРУ И ЦРНОГОРЦЕ

ТРАГОВИ

Готовца до угледног психијатра Слободана Ланга, изазивала је у најмању руку нелагоду. На другој, супротстављеној страни, виђенији Срби предвођени неуропсихијатром Јованом Рашковићем. Колективно лудило се из балван-револуције уваљало у страшан рат који је трајао дугих пет година. Колоне избјеглих, трагедије прогнаних, пакао страдалих. Рад у настави под сиренама и узбунама. Силасци у атомска склоништа. Ученици и студенти са синко-

пама и епи-нападима. Страдање колега мобилизираних на ратишту. Испраћаји, ехо лелека. Све је то била не само моја свакодневица, него највеће већине грађана Хрватске. Стога ми се колективна хистерија око пандемије учинила занемаривом, неуспоредивом с хрватском стварношћу 90-их. Сада, везана мотивом дубљег емотивног повода боравим у Црној Гори не само као својој насљедној домовини, него и

законских рјешења заснованих на природним ресурсима, кориштењу домаће памети и употребљивих постојећих капацитета, црногорска привреда не може узети маха ни у једној области. Млади људи, дезоријентирани и кад су високообразовани, одлазе у печалбу, зато што њихове стручне референце не могу овдје доћи до изражаја. Валови исељавања у неколико су наврата погодили Црну Гору. Тако да изван граница Црне Горе живи много више Црногораца него у самој Црној Гори. Према неким процјенама, бројке су вишеструко веће узме ли се у обзир да је рођена већ друга и трећа генерација исељених. Зачарани круг влада овом, по својим потенцијалима, бајковитом земљом. Апатични, безвољни и депресивни, Црногорци су ипак смогли снаге да недавно поново кажу НЕ. Приликом силом наметнуте интронизације поглавара једне у основи непријатељске цркве. Непримјерена валоризација самог чина, одсуство аналитичког и критичког увида ЕУ и њених посленика, млака реакција интелектуалаца и грађанских иницијатива, бојим се да изнова омаловажавају и Црну Гору и Црногорце. Јер је на Цетињу недавно било више него евидентно да се ради о бити или не црногорске суверености. Тамо гдје су црногорски идентитет, ентитет и етницитет најсуштаственији али и најосјетљивији, у пријестолници исконског црногорства. Ипак, чини се да је била неопходна оваква катарза. Да би Црногорци схватили што им ваља чинити. 

домовини по избору. Лако препознајем демагогију хушкачке политике уоквирене јефтином политичком патетиком СПЦ. Варнице политичке немуштости замјећују се на свим разинама. Најприје код владајућих који не успијевају артикулирати своје програмске концепте. Од почетка, откад су ступили на власт, они своје платформе заснивају на негацији и ниподаштавању свега што алудира на претходну власт. На том трагу су и незапамћене кадровске чистке, које немилосрдно режу истакнутије руководиоце у науци, култури, здравству, просвјети, судству. Самозвана експертска влада врло брзо је показала своју клеронационалистичку, регресивну и репресивну политику. Иза привидне и декларативне еуроцентричности крије се колонијалистичка и провинцијална политика претварања Црне Горе у протекторат или прецизније, енклаву „српског света“. На немалим пропустима претходне власти - као што су богаћење, одсуство процесуирања корупције и детекције мафије, слабости судства - кренула је ка утемељењу давно превладаних цивилизацијских вриједности. Црна Гора из дана у дан постаје све суморнија и све бесперспективнија земља. Без развојних

БОРБА НЕПРЕСТАНА

П

рошла је Црна Гора многе тешке и болне моменте у својој историји. Драматични догађаји којима смо свједочили ових дана на Цетињу само настављају низ који се протеже и који нас прати од давне прошлости. Поднебље на којем обитавамо по себи је тешко за живот, како у географском, тако и у политичком смислу. Стога је постојаност и одлучност народа да опстане и преживи на овом простору нешто што нас одваја од свих других у околини. Гледајући историју Црне Горе, у искушењу смо да се запитамо, кад није било тешко? Многи освајачи који су пролазили овим крајевима остављали су за собом пустош и разарања, уништење и смрт. Римске легије су затрле сваки отпор илирских племена и у коријену сасјекле помен државе краљице Теуте, одводећи бројно становништво у робље, како би уништили слободарски дух побуњених племена. Нешто касније, овуда ће проћи хорде Гота у својим ратним пустошењима. Такође један од тежих момената у нашој историји биће и одлука цара Теодосија Великог да подијели државу између своја два сина, 395. године, и тиме Превалитану учини од средње регије Царства пограничном провинцијом. Од посљедица те одлуке нијесмо се опоравили ни дан-данас. Поновно издизање слободе у вријеме самосталности средњовјековне Дукље насилно је прекинуто освајањем и преовладавањем „зле рашке струје“, како је назива Поп Дукљанин. Ратни по-

ЈАЧИ НЕГО ШТО ЗНАМО

ход рашког жупана Немање, на своју „дедовину“, иако не зна ни како му се отац звао, донио је пустош и разарања, спаљена села и у прах и пепео претворене градове. Тиме је угашена првобитна искра слободе, која се јавила међу Јужним Словенима и срушена вјековна држава у којој се његовала вјерска толеранција. Све је то замијењено окупацијом и наметањем ригидне струје православља кроз култ Св. Саве. И није то једини пут да су Немањићи пустошили Црну Гору. Тако видимо у доба краља Стефана Дечанског, да за вријеме сукоба са својим сином и насљедником Душаном, српска војска пустоши Зету, спаљује поља и опсиједа градове. Долазак Османлија на ове просторе означио је нове тешке тренутке у нашој историји. Бранећи слободу, држава Црнојевића морала је да се супротстави прво српској деспотовини, 1453, а онда и надолазећој отоманској сили. Пропаст наше средњовјековне и феудалне државе, 1499. године, свакако је један од најтежих момената у црногорској историји. Ренесансни полет династије Црнојевића са новим центром на Цетињу, прерано је прекинут турским освајањем. Међутим, ни то није могло угасити слободарски дух Црногораца, који се, и послије тако тешког ударца, окупљају и настављају своју борбу за слободу. А та борба потрајаће наредних три вијека, у којима ће Црна Гора доживјети многе успоне и падове.

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

ОДБРАНА ЦЕТИЊА

Стијешњена на малом простору подловћенског краја, на терену који је безводан и са минималним обрадивим земљиштем, Црна Гора се морала стално борити са глађу и физичким опстанком свог становништва. У овом периоду проживјеће страшне тренутке, када крајем XVII вијека, Венецијанци минирају Цетињски манастир или нешто касније када у свом походу наиђе османски везир Ћуприлић (заправо Киприли) са намјером да огњем и мачем скрши сваки отпор Црногораца. Посебно тешке моменте Црногорци ће доживјети средином XIX вијека у два похода мушира Омер-паше Латаса, (1852/53 и 1862). И поред жилавог отпора завојевачу, црногорска снага је била мала да се одупре и само

је интервенција великих сила, Аустрије, у првом и Француске и Русије у другом походу, спријечила потпуни успјех османске војске. Ратна разарања донијела су пустош и глад међу Црногорце, а убрзо појављује се и епидемија колере (18641867). Од ње ће страдати и велики војвода од Граховца Мирко Петровић, а свједочанства из тог доба говоре да се у многим селима жртве наједно сахрањују „и по стотину у један гроб“. Недавна испитивања у Додошима потврђују ове наводе и стравичну патњу кроз коју је прошао црногорски народ. Ни модерна времена нијесу поштеђела Црну Гору од патње. Нестанак независне црногорске државе почетком XX стољећа донио нам је велика страда-

ња народа. Прво се гинуло на фронту против Аустро-Угарске, а онда по логорима широм двојне монархије. Бесловесно утапање црногорске независности и државне традиције у нову државу Јужних Словена, а заправо под чизмом Београда и Карађорђевића, пропраћено је новим страдањем и злочинима окупатора над недужним цивилима. Режимске репресалије у периоду између два свјетска рата окрутно су погодиле Црну Гору и већину њеног народа окренуле према идејама комунизма. Поновно подизање политичке самосвојности Црне Горе и Црногораца у социјалистичкој Југославији изнова се нашло у искушењу у ратовима по њеном распаду. Погани дух конвертитства, бесрамно увијен у приче о слободарству и патриотизму, увукао нас је у безумне ратове са сусједима. Повампирење древне „зле рашке струје“ у једном тренутку пријетило је да опет затре име и свако постојање Црногораца, чему се, изгледа, многи још надају. Прошли смо током историје кроз бројна тешка искушења, као и сви други народи, ма колико се нама наше патње чиниле страшним. Оно што је најважније, успјели смо да сачувамо себе и своју државотворност и слободарску традицију цијело ово вријеме. Зато немамо право сада посустати. Јер поред све муке, плача и јадиковања, увијек смо били Црна, а не Лелејска Гора. 

7

18. септембар 2021.

ЦРНОГОРЦИ, И ИДИЈАНЦИ ИЛИ:

РАЈКО РАДУЛОВИЋ

Г

радацији ,,велике Србије“ се не назире крај, или они који градирају тако мисле! Ових дана ангажовани ,,извођачи радова“, дубоко су загазили у Пустош сумпорних испарења мржње-негације ближњег, загазили у лажи, превари, идолопоклонству, клерофашизму... бестидно. Изгласани закон, најављени темељни уговор (нико не зна како изгледа?), разрађени и спровођени саркастичном бруталношћу са једним добро познатим циљем – пљачком црногорске земље и свим осталим што уз то иде. Лалићева Лелејска гора, Хајка и Зло прољеће уједно. Цетиње је требало бити показна вјежба за све непокорне, неподобне и примјер ако би се неко у будућности (садашњости) дрзнуо да се одупре ,,благодетима и срећи“ њихове демократије... само што се та ,,вјежба“ није одиграла по њиховом сценарију. Намјера је направити резерват, а налећели су на Увијек Поносан и Слободан Град! Ендрју Џеферсон, амерички предс́едник потписао је 1830. године закон о депортацији великих индијанских племена у резервате, на тај начин је спроведен први званично ,,демократски“ културоцид (а и геноцид). Наравно, све је представљено као демократски тријумф цивилизације и хришћанства уопште. Горе наведени податак служи као дјелимична компарација. Црногорци, наравно, нијесу Индијанци (уз сво поштовање према Индијанцима), нијесу ни националисти, екстремисти, терористи... Актуелна власт, произвођачи лудила и хаоса, неспоразума сваке врсте, изнова и изнова раде свој посао очигледно по диктату - Москва, Београд, Подгорица - ,,игранка“ се наставља. За лаковјерне – режим се напрасно претвара у спасиоце?! Све је огољено и бјелодано, ко ˈоће да види. Изгледа да је заиста неопходна одређена патологија или врста мазохизма (или нечег другог), да би неко радио на самопоништењу. Црква има право да се бави политиком (и то смо чули)!? У просвијећеној Европи, да не

ИЗЛОЖБА КОЈА ЈЕ „ПРЕЖИВЉЕЛА“ ДЕСАНТ …ПРОТРЧАВАЈУ ТРГОМ, ЧУЈУ СЕ ПОВИЦИ ДА НЕ ПРИЛАЗЕ КОРДОНУ, ОЧИГЛЕДНО НЕ ХАЈУ ЗА УПОЗОРЕЊА, ЗАУСТАВЉАЈУ СЕ ПОРЕД ПАНЕЛА КОЈИ ЈЕ НА ЗЕМЉИ, ВРАЋАЈУ ГА НА ИСТО МЈЕСТО НА КОЈЕМ ЈЕ СТАЈАО ОНОГ ДАНА КАДА ЈЕ ОТВАРАНА ИЗЛОЖБА. ЧУЈУ СЕ АПЛАУЗИ И РИЈЕЧИ ПОДРШКЕ. ДИГНУТИХ ПЕСНИЦА У ВАЗДУХ, НЕ ДОТИЧУЋИ ТЛО, НЕСТАЈУ У ДИМУ СПОРЕДНЕ УЛИЦЕ. ТО СУ ХУЛИГАНИ И ТЕРОРИСТИ СА ЦЕТИЊА!!! идемо даље, демократија се не боји цркве и религије, та прича је завршена вјековима уназад. Код нас, то очигледно није случај. Ако је и неко имао недоумице око горе наведене чињенице, Цетиње ће га сигурно демантовати, црно на бијело. Мир ( је наша нација) се изгубио у диму сузавца, експлозијама шок бомби и барикадама на прилазима Цетињу. Прође тридесет година, а ми и даље бијемо битке око истих ствари, чак на истим мјестима. И, сада су ту двије генерације, неђе и три генерације, грађана Цетиња и Црне Горе.

МРАК ПРОШЛОСТИ Брана пред плимом злоупотребе религије, негирања нације и државе, рехабилитације ратних злочинаца, негирања геноцида, вазалске политике, непотизма... мрака средњег вијека и реченице Ратка Младића изговорене током судског поступка у Хагу – ,,Моје вријеме тек долази“. Звучи злокобно и истовремено као реплика из треш филмова. Лалићевска, Лелејска Црна Гора, и у реченици премијера и патријарха: ,,Идемо на Цетиње“, ,,ИДЕМО НА ЦЕТИЊЕ“, (као да иду на Неретву) двосмислено се тумачи. Очигледно да Цетиње неки доживљавају као „игралиште“ мјесто ђе се мора удовољити њиховим замислима и хировима, наређењима и плановима?! Што значи пјесма свештеника у Цетињском манастиру ,,кад се војска на Косово врати“??? Док се народ по Цетињу гуши и бјежи пред гуменим мецима. Је ли ово примјер примјене хришћанске вјере и културе,

ПОЕЗИЈА

ИМА ЈЕДНО МЈЕСТО Момчило Зеко ЗЕКОВИЋ Има једно мјесто ђе и сад миришу липе, знам да знате, кораке ми прате. Кад год сам завеслао, у великим ципелама, познатим путем… ћутао сам ја, а ћутале су и липе. Таман помислим слово да изустим, а оне својим гранама пссст, да ћутим. Ево, сад не чују ни глас од мене, нисам ту, далеко сам и од себе… ходам другим мјестом по кући и држим мале прсте што уче да направе, прве кораке чврсте. Причам, иако још ништа не знају о томе, куда су шетали моји прсти како су они постали чврсти. Знам ја, баш скоро сваки камен и ко је упалио тај велики пламен, да све имам у оку и међу зубима волим то другачије у мојим људима…

или увод у ново благосиљање дугих цијеви? Рез, сцена... Хулигани! Након још једног плотуна сузавца, густ дим се раширио тргом, толико густ да се могао резати ножем. Услиједила је салва шок бомби, серија јаких детонација тресла је прозоре околних кућа. Из густог дима израња младић, посрће и пада на један од панела изложбе која је постављена пет дана прије протеста. Покушава да устане, притрчавају два младића, извлаче га из отровног загрљаја дима. Једног од њих у леђа погађа патрона сузавца, на трен је застао, и окренуо се према полицајцу који је са задовољством испалио беспотребно још једну дозу отрова. На тргу нема никог. Нестварна тишина, дим се полако разилази. Иста два младића поново протрчавају тргом, чују се повици да не прилазе кордону, очигледно не хају за упозорења, заустављају се поред панела који је на земљи, враћају га на исто мјесто на којем је стајао оног дана када је отварана изложба. Чују се аплаузи и ријечи подршке. Дигнутих песница у ваздух, не дотичући тло, нестају у диму споредне улице. То су хулигани и терористи са Цетиња!!! Прелијепа изложба коју је поставила наша уважена суграђанка Наташа Шпадијер 31. августа 2021. године, на тему ,,Туризам кроз вријеме“ на 10 великих паноа, преживјела је два дана протеста, захваљујући, опет понављам хулиганима, терористима, екстремистима... Рез, сцена... Дјевојчица! Стајала је испред кордона полиције, огрнута црногорском заставом, сијала на септембарском јутарњем сунцу. Испружила је руку према полицајцу у знак поздрава. Ручица је у ваздуху, полицајац је након ,,драм-

ске“ паузе прихватио. Слика је обишла регион и свијет. Рез, сцена... Рез сцена.... Много сцена!

ДОБАР ЗНАК У наставку текста је кратка прича, посвећена мојим суграђанима који су пролазили исте или сличне ситуације као ликови из приче. Такође је посвећено свим Црногорцима и Црногоркама који су дошли у наш и њихов град, као и оним другим који су били спријечени да буду са нама. И свима који су нас подржавали! Поново се јавио осјећај као да га неко посматра. Главобоља се јавила истовремено. Спустио је виљушку поред тањира, осврнуо се, устао и спорим кораком ушао у дневни боравак. Није могао јести, кроз главу су се смјењивале слике људи и жена са барикаде. Погледом је прелазио по стварима истовремено ослушкујући, једино је звук његовог дисања реметио тишину. Два зида дневног боравка су била „заузета“ полицама које су биле претрпане књигама. На супротном зиду је доминирала државна застава урамљена и под стаклом. На застави, једно крило двоглавог орла је било дјелимично покривено мрљом боје рђе, горњи десни угао је био искрзан. Човјек приђе масивном радном столу на коме су стајале набацане књиге и папири, отворен лаптоп. Поред књига, налазио се бокал са водом и стаклена чаша. Након краћег претурања по ладици, на сто одложи пар пластичних бочица са љековима. Нервозним покретом истресе таблете на длан, напуни чашу са водом и сасу у себе таблете и воду. Срце ,,прескаче“, али се не обазире пуно на то. Склопио је очи јако, од чега му се половина лица претвори-

Док лежим, провлачим прсте кроз косу сваке липе у реду… Опет сам школарац на неком новом лету, али сад ме жуљају оне велике ципеле у новим газим лако, али како да заборавим оне прве кораке баш тако… Прва “путовања”, од куће до пјаце, између липа у реду, и кад сам прву узео креду, још се смијем са оне старе фотографије, без зуба ка’ кум кад се напије… Имам злата за цијели живот, то ће бити и мој ћивот. Ђе год буду газили кораци, с́ећања ће бити линије, вазда исте линије… Кад смо крали јабуке и пили воду из исте металне чиније, из дворишта одмах поред школе… Кога сад оне цуре воле? Кад нијесам знао што је у крви памти ли нека онај мој пољубац први… Ђе су сад оне ципеле за веслање, цетињске кише падају и сад лудачки, и ко сад о томе пише, Био сам још један са лебом од мармеладе који испод липе, од сунца мало ‘лада краде. Ево ме, ту сам, можда, на посљедњој страници себе… ноћас желим да се с́етим тебе… Мислим да на свијету не постоје таква мјеста, или бар нису честа…

ла у гримасу налик згужваном папиру. Звучно испусти ваздух из плућа и сједе у фотељу. Бол у глави као да је полако јењавао. Ипак, осјећај као да га неко нетремице посматра није престајао. Загледао се у нешто на другом крају дневног боравка. На вратима, полумрак се претварао из сјену у јасан обрис жене.

- Све сам спремила. Јеси ли нешто појео?

- Нијесам, не могу. Кратко одговори.

- Јакне, и…

- Све како си рекао. Одмори још мало имамо кад. Устао је полако и приближио се зиду на којем је била окачена застава. У стаклу се видио одраз његовог лика. Очи су му одражавале сјету и умор, а коса, мада скоро сиједа, и даље је била густа иако је већ загазио у 50те. Подигао је руку до ожиљка на челу, заправо удубљења црвенкасто-модре боје. Изгледало је као да војнички салутира. Спустио је поглед према лијевом доњем углу заставе. Испод стакла, ушивен на застави, стајао је четвртасти комад платна бијеле боје са десетак потписа. Руком је додирнуо стакло. Жена приђе и загрли га с’ леђа.

- Је ли овако било онда, прије…

- Исто је, а другачије... Не знам како да ти кажем.

- Немој да их зивкаш, јесмо ли се договорили? Све сам објаснио, како да се понашају… брзим покретом прође руком кроз косу.

- Ајде, идемо!

- На Крушево ждријело је л? Упита жена.

- Баш тамо.

- Баш тамо.

- А њих двојица? ‚Оће ли бити тамо?

- Не, биће на другом мјесту, ето… не брини, да ти не објашњавам по стоти пут. Подиже двије веће торбе, затим их спусти, приђе прозору и погледа у двориште. Свитало је, на улици испод свјетиљке, двије мачке су ухватиле полуживу змију. Није се бојао змија, биле су му одвратне, као дјечак их је често сретао у брдима изнад града. Кожа на рукама се најежила, и човјек се стресе.

-Ово је добар знак! Идемо… 

Одласци на дан, мјесец или цијеле године не могу то никако да промјене… Ја сам цетињски чудак, формирани лутак, у основи само још један прави лудак… који, ево, нема гумицу да брише с́ећања ципела, које су водиле кретања од куће до пјаце, од пјаце до куће, све је то и сад једноставно као јуче, Ти си мој омиљени камен, окренем се и опет станем, има ли на свијету такво мјесто? Можда има, али није често! Видим ђе су можда границе смисла, чија је сујета нови комад одгризла, чујем и глас да сам убица мачака а нијесам, и оне су дио животних тачака… Али, истрпјећу ударе оних што шушкају њима је мозак поклоњен да мућкају, ја нећу да упамтим такве створове… Кад је потребно, ја имам липе оне све рупе у мени закрпре. Ја сам онај исти који сам био, можда мало више луд него што сам хтио. Имао сам срећу да дишем тај зрак, ко разумије - то је онај почетни знак Има једно мјесто које ће вазда остати град иако га праве селом сад. Јер ја немам ништа против таквог села: то је мој град, то је мој град, то је мој град!

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

18. септембар 2021.

НЕНАУЧЕНЕ ЛЕКЦИЈЕ

БИЈЕЛИ ТЕРОР

тексту под називом Званични извјештачи донијели ужасне извјештаје у Париз, од 4. септембра 1919, под српском окупацијом Црна Гора данас представља мјесто најкрвавијег покоља у Европи. Поменути извјештаји европских и америчких изасланика свједоче о ужасним злочинима над црногорским народом само зато што је хтио сачувати своје име, своју државу и није хтио постати провинција Београда.

У ДАНАШЊИМ ВРЕМЕНИМА НИЈЕ МОГУЋЕ ВРШИТИ ТЕРОР КОЈИ ЈЕ ВРШЕН ПРИЈЕ ЈЕДНОГ СТОЉЕЋА, ЈЕР БИ ТО, ИПАК, ПРОИЗВЕЛО РЕАКЦИЈУ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, МАДА ОНА И ДАНАС ЖМУРИ НА ДРАСТИЧНО КРШЕЊЕ ПРАВА, ДИСКРИМИНАЦИЈУ, СЕЛЕКТИВНУ ПРИМЈЕНУ ЗАКОНА И СИЛЕ, И САМОВОЉУ БАХАТИХ НИКОГОВИЋА КОЈИ СУ ПОБЈЕДУ НА ИЗБОРИМА У АВГУСТУ 2020. ГОДИНЕ ДОЖИВЈЕЛИ КАО СЛОБОДУ ДА МОГУ ДА ЧИНЕ ШТО ХОЋЕ И ДА КРШЕ СВЕ ЗАКОНЕ И ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ НОРМЕ

ПРИВАТНА АРХИВА

Ц

етиње је ових дана било поприште обрачуна државе са протестом против устоличења за митрополита епархије Цркве Србије у Црној Гори Јоаникија Мићовића, у црногорској светињи, Цетињском манастиру. Окрутност многих полицајаца, њихових претпостављених и мржња једног дијела грађана Црне Горе, потпомогнута гебелсовском пропагандом из Београда и бројним коментарима мржњи из Србије и Републике Српске по друштвеним мрежама, као да враћа времена прије једног стољећа. Чак би се могао извући закључак да би се под сличним околностима које су владале након Првог свјетског рата сличне сцене дешавале и данас онако како их историја и публицистика памти и какве су се догађале у то вријеме. Након ратова у бившој Југославији који су обиловали стравичним злочинима, нема сумње да би их Црна Гора све бацила у зас́енак. Времена се мијењају, околности су другачије, али је матрица иста. У данашњим временима није могуће вршити терор који је вршен прије једног стољећа, јер би то, ипак, произвело реакцију међународне заједнице, мада она и данас жмури на драстично кршење права, дискриминацију, селективну примјену закона и силе, и самовољу бахатих никоговића који су побједу на изборима у августу 2020. године доживјели као слободу да могу да чине што хоће и да крше све законе и цивилизацијске норме. У тој позоришној трагедији актери су исти: ту је Србија спремна да Црну Гору стави под своју контролу, домаћи потуђеници и издајници и СПЦ као национално-идеолошка песница, која треба да превјери Црногорце и уз вјеру промијени њихов национални ос́ећај. О каквим се злодјелима радило прије једног стољећа, писали су многи свјетски медији. Писали су и београдски, за разлику од данашњих. Ваљда је онда било више честитости па је бар један дио грађана Београда могао сазнати, како београдски новинар Пантелија Јововић пише, да Голгота, коју је преживљавала Србија за време евакуације кроз албанске гудуре, ни приближно није равна оној Голготи, коју је Црна Гора преживела након уласка окупационих трупа, претежно српских и француских, на њену територију. До 1921. г. већ је било попаљено пет хиљада црногорских домова, пише Јововић. У београдској Трибуни од 1. јануара 1924. године Јововић пише о Марку Даковићу, по којем данашњи издајници Црне Горе установљавају имена ордена, да он и другови му у том фамозном Одбору прогласише се неким сувереним телом и почеше владати Црном Гором огњем и мачем. Мотива за то било је доста код њих а најважнији су били властољубље, користољубље и смртна мржња према извесним људима и фамилијама, које је требало по њиховом мишљењу уништити. Отуда хапшења, ништења, провоцирања, омаловажавања итд. Даље, наставља Јововић, настало је једно чудно стање, да су се људи могли јавно убијати на пазарима, палити куће, пљачкати стоку, хапсити се не само снажни и јаки људи, већ и немоћни старци, жене и деца, па да они што су ово чинили ником ништа не одговарају само да себе представе како су бјелаши (за настало стање) а своје жртве да представе зеленашима (тобож противницима створеног стања). Ово је само хиљадити дио од мноштва факата који говоре да након анексије, како то Чикаго Трубјун, у

ПРИВАТНА АРХИВА

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

СТРАШНА ВРЕМЕНА Прије неколико година сам објавио излагање Михаила Ивановића, црногорског федералисте, у парламенту КСХС, а које сам нашао у издањима Политике, Времена и Правде из 1924. године, све београдски листови, у којем је, у свом скупштинском говору, рекао да домаћи изроди добијају од режима похвале и награде за паљење кућа, вађење очију живим људима, бацање ђеце на бајунетима кроз прозоре, ломљење руку женама и ђеци картечима из топа, зато што нијесу вјерни Краљу. Нешто слично је писао Јован С. Пламенац у београдској Трибуни 1925: Жене, ђеца и немоћни старци бацани су живи у ватру: Дјеца коју су бацали са прозора падала су на бајонете који су их спремни чекали. Несрећницима који су давали знаке живота, кидане су уши, језик и нос… Жене су силоване; па су везивали им испод сукње мачке које су, подивљале због удараца штапом, кидале тијела ових несрећница. Формиране су банде које су као Хуни пустошиле области једну за другом пљачкајући сиротињу црногорску, скрнавећи гробове предака, вукући и прљајући по блату кости Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског само зато што су били свечеви црногорски. Ове ријечи је потврдио др Ј. Бајза у својој књизи „Црногорско питање“, објављеној 1927. године у Будимпешти. Због навођења ових дјелова текстова било је реакција како то са бацањем ђеце на бајонете је неистина и да пласирам лажи, ширим мржњу. Истина, такво

ИВАНОВИЋ У СКУПШТИНИ

нешто је нешто непојмиво људском уму, па је реакција логична. Међутим, када је те ријечи Михаило Ивановић изговорио у парламенту КСХС нико му није рекао да лаже!!! Зашто? Па ваљда су они боље, као савременици, знали је ли то истина? Једина опомена коју је добио је од потпредс́едника парламента је да Црногорски народ, који Ивановић помиње у излагању, не постоји! Далеко од тога да желим да ширим мржњу тиме што подс́ећам на страшне године огољеног насиља према Црногорцима, већ желим да упозорим да данашње дехуманизовање Црногораца, називањем одвратним именима, попут италијански копиљани, усташе, милогорци, Брозова копилад, производ националног инжињеринга, Ђиласова копилад и слично, представља позив неразумним, а Црна Гора их има превише, да понове оно што су њихови истомишљеници радили прије једног стољећа. Потпредс́едник Владе Црне Горе

Дритан Абазовић више пута је рекао да га не интересује 1918. Ваљда како он мисли само на будућност, као да је могуће градити кулу без темеља и познавања подлоге на којој се ради. Олако поигравање популистичким изјавама и цртањем мета, изанђалим фразетинама о мафијашким круговима, бившој власти и слично, такође се дехуманизују они који протестују са правом што им се угрожавају национална права, право на егзистенцију, на сопствену цркву... Посљедице тога видимо у насиљу полиције и у неспутаном испољавању мржње према протестантима на Цетињу! Није тешко објаснити било коме да је СПЦ дошла у Црну Гору криминалним поступцима, нехришћанским, неканонским, гасећи под бајонетима са два гласа, од седам колико је Синод имао, ЦПЦ! Не може се, да би се избјегао сукоб са онима са којима се непринципјелно, супротно свим начелима и програмима које пропагира УРА, коалира у власти, дехуманизовати,

вријеђати, дискриминисати један читав народ, дискриминисати се Црква тог народа, прогонити се, отпуштати са посла и правити грађанима другог реда. Приписивањем малтретирања грађана муслиманске вјероисповијести наводној Удби и бившој власти, да се не би замјерили својим партнерима у власти, је лицемјерно и подло!

ВЕЛИКОСРПСКИ ИНТЕРЕСИ Приписивати национализам онима који су преко јавног сервиса, путем разних медија упозоравали да је Црна Гора нападнута клерофашизмом у служби великосрпских интереса, да кадровска политика која се води чини од Црне Горе сатрапију Српског света, неспособну да се одбрани од намјере да се уништи њен грађански, евроатлантски карактер и претвори у једну од заклетви у српској химни о српским земљама, директно је стављање у службу истих тих интереса. Зарад опстанка на власт жртвује се све што ваља у Црној Гори и што је мукотрпно постигнуто. Празне ријечи празно звуче. Дјела све говоре. Враћам се стољеће уназад и на извјештаје из Црне Горе европских и америчких изасланика. Извјештај грофа Де Салиса, бившег изасланика британске круне на Цетињу и шефа мисије Британског парламента којег је он послао да утврди стварно стање у Црној Гори, а који је потврдио сва звјерства српских трупа и домаћих потуђеника по Црној Гори, склоњен је и на њега је стављен вето како се његовим објављивањем не би угрозио пројекат стварања Југославије. Вето траје до данас. Вето једино има оправдање ако их је срам због онога што су урадили Црној Гори. Вето је стављен по захтјеву Француске, а образложење дато лордовима Горњег дома Британског парламента је да се сачува идентитет оних који се помињу у извјештају, да не би постали мета насиља и угрозили им се животи. Хумано, нема се што рећи? Врхунац лицемјерја! Алеxандер Девине у The Martyred Nation, 1924, написао је: Чињеница је да Извештај садржи тако осуђујућу оптужницу српске владавине да би његово објављивање одмах изазвало уплитање; И то уплитање није одговарало нашој политици према француској влади. Говорећи тиме да је због француске политике британска влада одлучила да сакрије извјештај, јер да је објелодањен био би притисак да се пошаљу интервенционистичке трупе и заштите Црногорци лојални својој држави! Не знам да ли код Њемаца, Француза, Британаца постоји данас неки сличан план? Није ли то преварни пројекат Александра Вучића, предс́едника Србије, о Отвореном Балкану, који је, гле чуда, поздравила Америка? Никаквог оправдања нема што је један народ прије једног стољећа пуштен низ воду, остављен за одстријел, срамно жмурећи на стравично насиље према њему, али тек данас би то било убијање Црногораца по други пут у тобоже временима кад је успостављен свјетски поредак, када западне земље промовишу демократска начела и када се повељама гарантују права свим народима свијета! Зар ће и у XXI вијеку превладати глобални интереси великих сила и оставити се један малобројни народ асимилацији, терору и кршењу елементарних људских права, заштићених Повељом о људским правима ОУН и Европском конвенцијом о заштити људских права и фундаменталних слобода??? 