Dnevni list Pobjeda 28.11.2020. by Pobjeda

Mandatar Zdravko Krivokapić uz brojne kontroverze predstavio konačan prijedlog za sastav vlade

Dritan Abazović potpredsjednik, Oliveri Injac Ministarstvo odbrane, a Sergeju Sekuloviću MUP

ZAOBILAŽENJE PROCEDURA

Glavni pregovarač sa EU spreman da putuje za Brisel

Drljević potvrđen za ambasadora bez saglasnosti Odbora parlamenta

STR. 4.

Tužilaštvo smatra da u tvrdnji kontroverznog biznismena o navodnom mitu nema elemenata krivičnog djela

Davidović neće odgovarati za brutalnu laž da je Brčvak pokušao da kupi Abazovića STR. 4. Dritan Abazović

Olivera Injac

Sergej Sekulović

Prema saznanjima Pobjede, predstavljanje konačnog sastava vlade pratile su kontroverze, a konferencija za medije je kasnila više od pola sata jer je mandatar u posljednji čas nakon telefonskih i Skajp konsultacija odlučio da funkciju ministra odbrane ipak povjeri profesorici sa UDG Oliveri Injac, koja ima bolje reference iz STR. 2. i 3. oblasti bezbjednosti od već viđenog Gorana Đurovića

Davidović

Brčvak

Ustavni sud poslao Službenom listu odluku o neustavnosti dijela odredbe ZKP-a kojom je naloženo stavljanje u zatvor poslanika DF-a

I.BOŽOVIĆ

Sudija Iličković najavio izdvojeno mišljenje, poslije godinu odustao

STR. 10. i 11.

Još jedna skandalozna izjava ambasadora Srbije u Crnoj Gori

Božović: „Podgorička skupština“ slobodan izraz narodne volje za ujedinjenje sa Srbijom

Branilac Danilovgrađanina potvrdio Pobjedi da njegov klijent nije osumnjičen za zločin u restoranu „Obala“ u Danilovgradu

Dragović: Đurovića terete da je prekršio mjere NKT-a

STR. 3.

STR. 11.

Politika

Subota, 28. novembar 2020.

Mandatar Zdravko Krivokapić uz brojne kontroverze predstavio konačan prijedlog za sastav vlade Prema saznanjima Pobjede, predstavljanje konačnog sastava vlade pratile su kontroverze, a konferencija za medije je kasnila više od pola sata jer je mandatar u posljednji čas nakon telefonskih i Skajp konsultacija odlučio da funkciju ministra odbrane ipak povjeri profesorici sa UDG Oliveri Injac, koja ima bolje reference iz oblasti bezbjednosti od već viđenog Gorana Đurovića PODGORICA – Magistarka političkih nauka i profesorica na UDG Olivera Injac kandidat je za novu ministarku odbrane, advokat i politički analitičar Sergej Sekulović za ministra unutrašnjih poslova, dok je lider Građanskog pokreta Ura Dritan Abazović predložen za potpredsjednika nove vlade. To je juče saopštio mandatar Zdravko Krivokapić predstavljajući konačan prijedlog

Abazović potpredsjednik, Oliveri Injac Ministarstvo odbrane, a Sekuloviću MUP

kandidata za sastav nove izvršne vlasti o kome će se poslanici u Skupštini Crne Gore izjasniti 2. decembra. Govoreći o biografiji buduće ministarke odbrane, Krivokapić je rekao da Injac govori dva jezika, da iza sebe ima veliki broj stručnih radova, te da je kao ekspert učestvovala u izradi strategije bezbjednosti.

EKSPERT ZA BEZBJEDNOST

- Prepoznata je kao neko ko je jedinstven i u tom dijelu ne postoji niko ko može da se poredi sa njom... To je mjera koju treba da iskažemo kada su u pitanju integracije i diplomatija. Jača je nego što se čini – rekao je Krivokapić. Obrazlažući odluku da advokata i političkog analitičara Sergeja Sekulovića postavi na čelo resora unutrašnjih poslova, mandatar ističe kako je riječ o „neuprljanom kandidatu sa jasnim stavom“. - Bilo je pitanje da li za MUP treba da bude predložen čovjek koji je završio te škole. Sekulović je jednim dijelom ve-

Zdravko Krivokapić

zan za MUP, posebnom onim koji se tiče ljudskih prava, a posebno problematičnim dijelom koji se tiče okupljanja. Sekulović je od 2012. godine uspješan advokat. Nije opozicionar, ali ima vrlo jasan stav i nije neko na koga možete da utičete. To mi je dalo za pravo da ga predložim među tri kandidata koja sam imao u vidu -

objasnio je Krivokapić. Mandatar je priznao da je jedan od kandidata za ministra odbrane bio vlasnik kompanije „Cerovo“ Goran Đurović.

KONTROVERZE

- Đurović je rijedak čovjek koji se pokazao u svojoj profesiji. Ima izuzetne rezultate, dobrotvor je i menadžer. Naravno,

da bismo imali reprezente koji treba da iskažu najveću vrijednost evro-atlantskih integracija, ministar odbrane mora da ima kvalifikacije – kazao je Krivokapić. Prema saznanjima Pobjede, predstavljanje konačnog sastava vlade pratile su kontroverze. Konferencija za medije je kasnila više od pola sata

jer je mandatar u posljednji čas nakon telefonskih i skajp konsultacija odlučio da funkciju ministra odbrane povjeri profesorici sa UDG Oliveri Injac, koja ima bolje reference iz oblasti bezbjednosti od već viđenog Gorana Đurovića. Izvori Pobjede ukazuju da je preporuka za Injac vjerovatno stigla sa jedne od zapadnih adresa, i zbog toga je i i bilo obrta u zadnji čas. Osim toga, kao saradnici Krivokapiću koji je sam predstavio rješenja - primijećeni su samo funkcioneri Ure, koja je i najavila konferenciju za novinare. Krivokapić je kazao da je zbog racionalizacije odlučio da buduća vlada, umjesto četiri, ima samo jednog potpredsjednika. Krivokapićev plan je, kako je naveo, bio i da upravo potpredsjednik vlade obavlja funkciju ministra obrane, ali da za to nije postojao politički konsenzus. - Kada je postalo jasno da sve političke partije, izuzev Ure, imaju jasan stav da je to diskriminacija, odlučio sam da, poštujući princip časti i pravič-

Kolegijum dogovorio način rada na sjednici Skupštine zakazanoj za 2. decembar

Rasprava o novoj vladi tri dana PODGORICA – Poslanici crnogorskog parlamenta raspravljaće najviše tri dana o sastavu i programu nove vlade – dogovoreno je juče na sjednici Kolegijuma predsjednika Skupštine. Sjednica parlamenta na kojoj će se raspravljati i odlučivati o izboru 42. vlade ranije je zakazana za 2. decembar. Predsjednik Skupštine Aleksa Bečić kazao je novinarima da je veliko interesovanje poslanika da učestvuju u raspravi o vladi, te da je na Kolegijumu dogovoreno da sjednica traje najmanje dva dana - sri-

jedu i četvrtak, a da, ukoliko bude potrebno, njeno finale bude u petak. U tom slučaju bi u petak, kako je najavio, bila završna obraćanja šefova poslaničkih klubova, nakon čega bi se završno obratio i mandatar, a onda bi uslijedilo glasanje. - Na Kolegijumu je razgovarano i o formiranju radne grupe koja će pripremati prijedlog odluke o formiranju odbora za sveobuhvatnu reformu izbornog i drugog zakonodavstva. Parlamentarna većina delegirala je poslanike Danila Šaranovića i Radoša Zečevića kao predstavnike u radnoj

grupi, dok će opozicija svoje kandidate dostaviti najkasnije do ponedjeljka – kazao je Bečić. Istakao je da je treća tema na Kolegijumu bila inicijativa Unije slobodnih sindikata i Saveza sindikata Crne Gore kojom su tražili od Skupštine da najkasnije do kraja godine usvoji izmjene Zakona o radu. - Sindikati, zajednički traže produženje roka za zaključivanje opšteg kolektivnog ugovora do 31. decembra naredne godine, a po važećem zakonu taj rok ističe samim krajem ove godine. Razumijevanje postoji, tako da vjerujem da će to biti još jedan akt koji će vlast i opozicija zajedno podnijeti, i gdje ćemo pokazati da u odnosu na pitanja gdje se vidi da je nesporan opšti i javni interes dolazimo do dogovora i rješenja - kazao je Bečić. I. K.

Pokret za promjene oročio podršku Krivokapićevoj Vladi

Medojević: Nakon šest mjeseci analiza, a onda političke odluke PODGORICA- Poslanici Pokreta za promjene glasaće za izbor nove vlade, jednoglasno je odlučilo Predsjedništvo PzP-a na jučerašnjoj sjednici, nakon što im je predsjednik te stranke Nebojša Medojević predložio da u Skupštini podrže novu vladu. Kako je saopšteno iz PzP-a, Predsjedništvo je zadužilo šefa poslaničkog kluba PzP-a Branka Radulovića da pripremi plan zakonodavnih inicijativa u pravcu neophodnih političkih, institu-

cionalnih i ekononskih reformi u skladu sa programom PzP-a. - Predsjedništvo PzP-a je zadužilo potpredsjednicu PzP-a Branku Bošnjak da, u dogovoru sa političkim subjektima koji obezbjeđuju većinu u parlamentu, nastavi pregovore sa mandatarom Zdravkom Krivokapićem oko raspodjele mjesta po dubini, koja bi trebalo da pripadnu političkim partijama, navode u toj stranci. Medojević je članovima Predsjedništva ukazao na ozbiljne rezerve

i zabrinutost da vlada koju su, kako je rekao, formirali djelovi SPC i predstavnici tajkunskog kapitala Vijesti, koje su u vlasništvu Džordža Soroša, neće sprovesti neophodne korjenite reforme koje bi trebalo da demontiraju totalitarni sistem vladanja i naprave diskontinuitet. -Zbog toga je neophodno poslije šest mjeseci napraviti ozbiljnu analizu rada ove vlade i donijeti adekvatne političke odluke, zaR.P. ključili su u PzP-u.

Politika

Subota, 28. novembar 2020.

Đurović: Deset minuta prije konferencije saznao sam da neću biti ministar odbrane Izvršni direktor kompanije „Cerovo“ Goran Đurović tvrdi kako ga je mandatar Zdravko Krivokapić deset minuta prije konferencije za novinare na kojoj je predstavio sastav nove vlade, obavijestio kako mora izabrati drugog kandidata. - Samo 10 minuta prije najavljene pres konferencije gospodin Krivokapić me je pozvao i pokušao da pruži neke nejasne razloge zašto mora izabrati drugog kandidata. Da sam znao da kao kandidat figurira i gospođa Injac sa svojom respektabilnom biografijom, ne bih ulazio u ovaj pomalo diletantski proces - kazao je Đurović za portal Vijesti. Iznenađen je, kako je rekao, ovakvim

postupkom mandatara, a samo Krivokapić zna razloge zbog kojih je odustao od njegove kandidature. - Imao sam najbolju namjeru pomoći građanima i državi kako bi se sačuvao građanski koncept Crne Gore. Želim da se zahvalim svim iskrenim prijateljima koji su mi uputili čestitke za najavljeno imenovanje. Vraćam se svome poslu gdje ipak stvari funkcionišu mnogo ozbiljnije i profesionalnije i za mene je ovakav vid angažmana završen kazao je Đurović.

Marović: Od kandidature za glavnog pregovarača sam odustala prošle sedmice Mandatar Zdravko Krivokapić potvrdio je da je, oko pozicije glavnog pregovarača sa Evropskom unijom, razgovarao sa izvršnom direktorkom „Politikon mreže“ Jovanom Marović, ali i da ona nije kandidat za tu funkciju. - Imali samo razgovore, ali ona

nosti, mjesto potpredsjednika ponudim Abazoviću, a ostale resore ekspertima - objasnio je Krivokapić. Funkciju ministarke javne uprave, digitalnog društva i medija u novoj Vladi će obavljati Tamara Srzentić, prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesna Bratić, a zdravlja Jelena Borovinić-Bojović. Za novog ministra ekologije i

sigurno nije kandidat za pregovarača. Ime pregovarača će biti poznato do 15. decembra naveo je Krivokapić. I Jovana Marović juče je potvrdila da je od kandidature za glavnu pregovaračicu Crne Gore sa Evropskom unijom odustala prošle sedmice.

- U vezi sa pisanjem da sam kandidatkinja za glavnu pregovaračicu, želim da vas informišem da je tačno da sam o tome razgovarala sa mandatarom Zdravkom Krivokapićem početkom oktobra i da sam od kandidature odustala prošle nedjelje, napisala je Marović na Facebooku. U međuvremenu je, kako kaže ,sa drugih adresa zamoljena da preispita odluku, ali sa mandatorom nije razgovarala o tome prije njegove konferencije za medije.

prostornog planiranja mandatar je kandidovao Ratka Mitrovića, vanjskih poslova Đorđa Radulovića, ekonomskog razvoja Jakova Milatovića, kapitalnih investicija Mladena Bojanića, poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandra Stijovića, finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića, a pravde i manjinskih prava Vladimira Leposavića.

Krivokapić je istakao da se predloženi kandidati sastaju svaka dva dana kako bi pronašli najbolja rešenja za trenutnu situaciju u kojoj se Crna Gora nalazi. - Naša vizija je prosperitet i kvalitet života svakog građanina na nivou evropskog standarda. Mi nikoga nećemo da dijelimo i pozivam sve, naročito medije, da zajednički dođe-

Ko su nova lica u budućem Krivokapićevom kabinetu

mo do najboljih rješenja. Ovo je pitanje svih nas, jer mi zatičemo vrlo negativno stanje. Pokušajmo da nađemo zajednički imenitelj i da pokažemo da možemo da imamo rezultat - poručio je Krivokapić. Dodao je da je jedina mjera predloženih kandidata njihova kompetentnost. Naglasio je, takođe, i da niko od njih nije njegov prijatelj ili srodnik. Kada je riječ o zapošljavanju po dubini, mandatar je kazao da će kompetencija biti odlučujuća. Komentarišući pokretanje peticija zbog spajanja četiri resora u jedan na čijem čelu bi trebalo da bude Vesna Bratić, Krivokapić je rekao da taj resor izgleda glomazno, ali da su njegovi činioci dovoljno srodni. - U dijelu sporta je predviđeno formiranje uprave za sport i mlade koja bi rasteretila taj dio Ministarstva. Koleginica Bratić nije još startovala, a već joj se svašta spočitava. Sačekajmo da vidimo njene rezultate, pa joj onda spočitavajmo. Svako ima pravo da kaže što misli, a najbolje za sve nas bi bilo da sve bude na osnovu jasnih i neoborivih činjenica - naveo je mandatar. Odgovarajući na pitanje Pobjede, Krivokapić je kazao da je crnogorski nacionalni identitet za njega nesporan i da se, prikom formiranja vlade, vodio „prađedovskim zavjetnišvom“ koje podrazumijeva četiri vrline - poštenje, poštovanje, pravičnost i istinoljubivost. Eskpoze sa kandidatima za sastav nove vlade Krivokapić će, kako je najavio, na zahtijev šefova poslaničkih klubova, Skupštini dostaviti u ponedjeljak. Đ.ĆORIĆ-N.ZEČEVIĆ

Još jedna skandalozna izjava ambasadora Srbije u Crnoj Gori

Božović: „Podgorička skupština“ slobodan izraz narodne volje za ujedinjenje sa Srbijom

Vladimir Božović

PODGORICA – Nakon neuspješnog pokušaja polaganja vijenca „oslobodiocima“ Budve, ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović ponovo je, izjavom da je „Podgorička skupština“ bila „slobodan izraz narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom“, uvrijedio većinu građana suverene zemlje koja mu je pružila diplomatsko gostoprimstvo. - Velika i slavna Mojkovačka

bitka, kao primjer hristolike žrtve za svog bližnjeg i za slobodu, bila je uvod u oslobođenje Crne Gore i Podgoričku skupštinu - kao slobodan izraz narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom - kazao je juče Božović koji je, na poziv Srpskog nacionalnog saveta, prisustvovao izložbi dokumenata pod nazivom „Parlamentarizam u Crnoj Gori i dani ujedinjenja“. Istakao je da sve ono što se dešavalo u istoriji treba da obilježimo poštovanjem relevantnih činjenica i da svako može

imati svoj lični stav i odnos prema istini, ali da ih ne može mijenjati. Zatim je, Božović, nimalo diplomatski, kazao da su Srbi i Crnogorci „jedan narod, jedna nacija“. - Istorija, kao učiteljica života, treba da nas uči da ono što je najbolje iz istorijskog pamćenja jednog naroda, jedne nacije, jedne epohe, izvlačimo kao najbolje iskustvo i to iskoristimo u ovim sadašnjim izazovnim vremenima, kao i u onim koja tek dolaze - kaže ambasador Srbije.

Izgleda da Božović nije baš „dobro proučio“ neke događaje iz istorije ili ih namjerno falsifikuje iako sam kaže da „činjenice ne može mijenjati“. A činjenica je da „Podgorička skupština“ 1918. nije bila „slobodan izraz narodne volje za ujedinjenje sa Srbijom“ već velika izdaja Crne Gore i njen nestanak kao stare države. Posljedice te izdaje osjećamo i danas. Ministarstvo vanjskih poslova nije se izjašnjavalo povodom izjava ambasadora Srbije. Z. DARMANOVIĆ

Dritan Abazović, kandidat za potpredsjednika Vlade Rođen je u Ulcinju, 25. decembra 1985. godine. Bio je student generacije i dobitnik „Zlatne značke“ i „Zlatne povelje“ Univerziteta u Sarajevu. Magistrirao je 2008. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore, na smjeru Međunarodni odnosi. Doktorirao je 2019. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, odbranio je doktorsku disertaciju na temu „Globalna politika – Etički aspekti globalizacije“. Dritan Abazović je jedan od osnivača Pozitivne Crne Gore 2012. godine, koja je tada osvojila sedam mandata. Abazović je tada bio najmlađi član tog saziva Skupštine Crne Gore.

Dvije godine kasnije desio se raskol u Pozitivnoj. Abazović i Mladen Bojanić napuštaju tu partiju. Abazović je zadržao poslanički mandat i bio nezavisni poslanik do 2015. godine, kada se priključuje novoosnovanoj Ujedinjenoj reformskoj akciji, Žarka Rakčevića. Sada je predsjednik ove partije.

Olivera Injac, kandidatkinja za novu ministarku odbrane Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Nikšiću 1999. godine. Na UCG odbranila je doktorsku disertaciju „Kulturološki aspekt međunarodne bezbjednosti“ u januaru 2011. U njenoj biografiji na sajtu UDG-a, gdje predaje, piše da je u Centru za međunarodne studije i studije bezbjednosti „George Marshall“Garmisch-Partenkirchen (Njemačka), završila je program studija bezbjednosti (Advanced Security Studies) 2007.

U Institutu za odbranu Ministarstva odbrane SAD (Defence Institute of Legal Studies) Newport, Rhode Island, USA, završila je program „Legalni aspekti borbe protiv terorizma“, 2007. U Evropskom centru za međunarodne studije i studije bezbjednosti „George Marshall“- Garmisch- Partenkirchen (Njemačka), završila je program za predstavnike izvršne vlasti (Senior Executive Seminar) na temu „Migracije i međunarodna bezbjednost: izazovi i mogućnosti“, 2008. Injac je vanredna profesorica na Univerzitetu Donja Gorica – Humanističke studije, od 2016. U Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore, Služba javne bezbjednosti-Uprava kriminalističke policije i Odjeljenje za analitiku, bila je samostalna savjetnica-analitičarka, 2000-2007. godina. Kao samostalna savjetnica radila je i u Odjeljenju za međunarodnu policijsku saradnju, 2007-2008. Govori dva jezika.

Sergej Sekulović, kandidat za ministra unutrašnjih poslova Sekulović je politički analitičar i advokat od 2012. godine. Magistar je ljudskih prava i civilni aktivista (CEGAS). Bio je savjetnik ministra rada i socijalnog stranja, Borisa Marića u vladi izbornog povjerenja 2016. godine, nešto ranije i funkcioner Pokreta za promjene Nebojše Medojevića.

Direktor Uprave policije razgovarao sa kolegama iz Albanije i sa Kosova PODGORICA - Bezbjednosne službe Albanije i Kosova potvrdile su da ne postoje operativna saznanja ili konkretne informacije o ugroženosti bilo kog crnogorskog građanina ili političkog lidera. Direktor Uprave policije Veselin Veljović i pomoćnik direktora za Sektor za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Zoran Lazović sastali su se sa Fatmirom Ba-

Nema saznanja da je bilo kom političaru u Crnoj Gori ugrožena bezbjednost jramijem iz Sektora za borbu protiv organizovanog kriminala policije Kosova i sa Toninom Vocajem, pomoćnikom direk-

tora za Sektor kriminalističke policije albanske policije. Tokom razgovora Veljović je, kako navode iz policije,

od predstavnika albanske i kosovske policije zatražio informaciju o tome da li raspolažu bilo kakvim operativnim i

konkretnim saznanjima da bilo kom građaninu Crne Gore ili nosiocu odgovornih političkih funkcija prijeti opasnost od kriminalnih klanova i članova organizovanih kriminalnih grupa sa područja Albanije i Kosova, te da li je crnogorskim građanima ili političkim liderima bezbjednost na bilo koji način ugrožena. - Predstavnici ovih bezbjednosnih službi Albanije i Kosova

jasno su potvrdili da ne postoje operativna saznanja ili konkretne informacije o ugroženosti bilo kog crnogorskog građanina ili političkog lidera - kazali su iz UP. Konstatovani su značajni rezultati u sprečavanju ilegalnog prometa narkotika. Tema sastanka je bila konkretna saradnja u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala. Z.D.

Politika

Subota, 28. novembar 2020.

ZAOBILAŽENJE PROCEDURA: Glavni pregovarač sa EU spreman da putuje za Brisel

Drljević potvrđen za ambasadora bez saglasnosti Odbora parlamenta PODGORICA - Savjet Evropske unije objavio je na svom sajtu imenovanje glavnog pregovarača Aleksandra Drljevića za ambasadora Crne Gore pri EU, iako prethodno o tome nije raspravljao niti se izjasnio Odbor za međunarodne odnose, bez čije saglasnosti, nijedan ambasador ne može biti upućen u diplomatsku misiju. Prijedlog je upućen Savjetu EU prije više od mjesec, a Skupština je tek u ponedjeljak, 23. novembra, dobila zahtjev za dostavljanje mišljenja na prijedlog za postavljanje Drljevića za ambasadora. Iz Savjeta EU, Pobjedi su nezvanično kazali da se u slučaju Drljevića radi, o kako su rekli, ,,prećutnom dogovoru koji je istekao“. Prema riječima našeg sagovornika, riječ je o takozvanoj ,,tihoj proceduri“, što znači da su ambasadori zemalja članica EU imali pet nedjelja da ulože eventualne primjedbe na imenovanje Drljevića za crnogorskog diplomatskog predstavnika u Briselu, umjesto Bojana Šarkića kojem je istekao mandat. Kako nije bilo primjedbi ni jedne od 27 članica, smatra se da je ,,prećutni dogovor“ istekao, te da, što se tiče EU, ne postoje prepreke da Drljević bude ambasador. Na pitanje da li je riječ o

Prijedlog je upućen Savjetu EU prije više od mjesec, a Skupština je tek u ponedjeljak, 23. novembra, dobila zahtjev za dostavljanje mišljenja na prijedlog za postavljanje Drljevića za ambasadora

Sa Drljevićem u Brisel ide i savjetnica Savjetnica glavnog pregovarača sa EU Nada Pejović, sudeći prema dokumentu koji je juče objavila Vlada, biće zaposlena u misiji Crne Gore pri EU. U dokumentu se navodi da GSV (Generalni sekretarijat Vlade) traži od MVP preusmjeravanje sredstava od 10.362 eura ,,za isplatu troškova službenice Nade Pejović“. - Shodno Sporazumu o određivanju zaposlenog u Generalnom sekretarijatu Vlade na rad na određeno vrijeme u misiji Crne Gore pri EU, predloženo preusmjeravanje potrebno je radi isplate troškova službenice Nade Pejović. S tim u vezi potrebno je izvršiti preusmjeravanje sredstava u visini od 10.362 eura - navodi se u dokumentu. Sudeći prema objavljenom dokumentu, Pejović će mjesečno zarađivati 3.200 eura, dok će joj država za prevoz obezbijediti 2.500 eura. Zakup objekta koštaće 1.997 eura, a za komunikacione usluge 95 eura. Aleksandar Drljević

Sa sjednice Odbora za međunarodne odnose i iseljenike

konačnoj odluci ili Savjet o njoj treba dodatno da raspravlja, naš sagovornik kaže da Savjet EU ne mora da raspravlja o ovome, upućujući nas da dalje informacije potražimo od crnogorske Vlade. Iz Kancelarije za evropske integracije, i Ministarstva vanjskih poslova, nijesu željeli da odgovore na pitanja kako se desilo da je Drljevićeva kandidatura za ambasadora potvrđena prije nego što je dobio ,,zeleno svjetlo“ Odbora za međunarodne odnose.

Prema Zakonu o vanjskim poslovima, prijedlog za postavljenje ambasadora utvrđuje Vlada, na prijedlog ministra vanjskih poslova. Predsjednik države, ukazom postavlja ambasadora, po dobijanju agremana države prijema i mišljenja odbora Skupštine nadležnog za međunarodne odnose. Ambasadori - šefovi stalnih misija Crne Gore pri međunarodnim organizacijama postavljaju se bez agremana,

ali uz neophodno mišljenje Odbora za međunarodne odnose. Odbor za međunarodne odnose još uvijek nije formiran, a imajući u vidu konačni rezultat parlamentarnih izbora, gotovo je izvjesno da će većinu u Odboru činiti donedavni opozicionari. Da li će novi odnos snaga u parlamentu i u Odboru značiti i izostanak podrške za odluku Markovićeve Vlade, znaće se tek kada bude formirano to

parlamentarno tijelo. Pitanje je i da li će nova vlada, koja bi trebalo da se izglasa do 4.

decembra, preispitati ranije odluke i prijedloge prethodnika. J.ĐURIŠIĆ

Tužilaštvo smatra da u tvrdnji kontroverznog biznismena o navodnom mitu nema elemenata krivičnog djela PODGORICA – Tužilaštvo je ocijenilo da nema osnova za pokretanje postupka protiv kontroverznog biznismena Miodraga Dake Davidovića koji je saopštio brutalnu laž na račun velikog humaniste, crnogorskog iseljenika Hajriza Brčvaka i javno ga optužio za nuđenje mita od 21 milion eura lideru političke partije Ura Dritanu Abazoviću kako ovaj ne bi dao podršku za uspostavljanje nove vlasti u Crnoj Gori!

OBRAZLOŽENJE

- U ovom trenutku nije formiran krivični predmet povodom izjave građanina M. D. date u televizijskom gostovanju, koju ste citirali, a vršena je njena ocjena od strane državnog tužioca kako same za sebe, tako i u vezi sa izjavama drugih građana, odnosno njihovih predstavnika, datih povodom događaja o kojem je govorio građanin M. D, pa je ocijenjeno da za sada ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično djelo za koje se goni

Davidović

Davidović neće odgovarati za brutalnu laž da je Brčvak pokušao da kupi Abazovića po službenoj dužnosti – saopštio je juče Pobjedi državni tužilac, portparol u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici Vukas Radonjić. On je naveo i da tužilaštvo „svakodnevno prati sva medijska izvještavanja i objave i po službenoj dužnosti postupa uvijek kada ocijeni da postoji dovoljan stepen sumnje da je učinjeno krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti, odnosno da je određeno lice učinilo krivično djelo za koje se goni po službenoj dužnosti“. Davidović, koji planira da se i formalno uključi u političku „utakmicu“ u Crnoj Gori, tako što je najavio formiranje partije „narodni pokret“, u srijedu veče brutalno je pokušao da uprlja uglednog crnogorskog iseljenika Br-

čvaka, lažnom optužbom za pokušaj mita. Gostujući na jednoj lokalnoj televiziji kazao je kako je Abazović navodno odolio milionima i ostao „tvrda vjera“. - Ja ću vam reći jednu veliku istinu koju Abazović do večeras nije saopštio. Prvo su udarali po Dritanu Abazoviću sa novcem - 21 milion eura mu je davao ovaj naš dobrotvor iz Njemačke, što šalje poneki respirator, Bavčar mislim da se zove, da se on malo upristoji, promijeni facu… Poslije toga oni su njemu nudili kule i gradove, ali nijesu znali da je Abazović jedna tvrda vjera, da tu nema nazad, da čovjek tog kalibra ne može da se kupi za mekinje - kazao je Davidović i izrazio uvjerenje da će Abazović ispuniti sve što je rekao. Lider Ure i jeste održao obećanje dato prije izbora i odbio je bilo kakvu saradnju sa DPSom, odbijajući i ponudu te partije da Ura formira vladu, za što bi im dali bezuslovnu podršku. Ura je stala uz politički blok okupljen u koaliciji koju je

predvodio prosrpski i pročetnički Demokratski front i zajedno sa Demokratama omogućila im vlast, a zauzvrat je dobila značajan uticaj na struktuiranje kadrova u novoj vladi, čiji je potpredsjednik Abazović.

ĆUTANJE

Interesantno je da Davidovićevu laž u četvrtak nije demantovao Abazović, već je to, umjesto njega, učinio generalni sekretar Ure Mileta Radovanić. - Nama je žao što se pojedinci dovode sa nama u vezu, naročito na negativan način, u negativnom kontekstu. Hajriz Brčvak je za nas od izuzetne važnosti, sve ono što je uradio i sve donacije, i ostajemo pri tom mišljenju. Ponuda raznoraznih je bilo, naravno ne sa te adrese, bilo je različitih priča i pokušaja... Ponavljam, ostajemo dosljedni onome što smo obećali građanima - kazao je on za TVCG. Pobjedini sagovornici iz Ure kazali su kako su Abazović i Brčvak prijatelji i da su se u četvrtak njih dvojica i čuli povo-

dom Davidovićeve izmišljotine. Za razliku od njega Brčvak je odgovorio biznismenu-političaru uz poruku da „Bog koga uzdiže niko ga ne može poniziti“. - Mene zanima Crna Gora i svi ljudi u njoj, bez obzira na vjeru, naciju ili političku pripadnost. Želim da pomognem kao što sam i do sada i da se držim svog pravca – rekao je Brčvak, uz konstataciju da je suvišno komentarisati to što je kazao Davidović, kojeg on, kako je kazao, ni ne poznaje. Kontraverzni biznismen je ratni profiter, a bio je i ministar u vladi ratnog zločinca Radovana Karadžića,, ktitor je Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i bio je veoma blizak sa nedavno umrlim poglavarom ove crkve u našoj zemlji Amfilohijem i čak tvrdi da mu je ovaj, pred smrt, ostavio više zavjeta koje treba ispuniti. Iz Mitropolije crnogorsko-pri-

morske, na čijem je čelu bio Amfilohije, kategorično negiraju da postoji bilo kakav testament koji je njihov upokojeni mitropolit ostavio. Crnogorsko tužilaštvo u nekim slučajevima javnih tvrdnji o davanju i primanju mita je reagovalo i pokretalo istrage, kao na primjer kada je jedan od lidera koalicije Demok r a t s k i f r o n t Ne b o j š a Medojević optužio glavnog specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića da je primio mito u iznosu od 100.000 eura kako ne bi odredio pritvor Miomiru Mugoši nakon podizanja optužnice u predmetu „Carine“. Pošto je odbio da svjedoči u ovom slučaju Medojević je čak bio i uhapšen. Davidović, smatra Tužilaštvo, za prljavu optužbu na račun časnog čovjeka Hajriza Brčvaka ne treba da da ni izjavu, niti će biti pozvan na odgovornost za širenje lažnih informacija, za što su, takođe, neki bili i hapšeni. K. KRSMANOVIĆ

Abazović

Ekonomija

Subota, 28. novembar 2020.

Vlada donijela niz odluka bez održavanja sjednice, a na osnovu pribavljenih saglasnosti

Premijer Duško Marković posjetio ski-centre u Kolašinu

Za preduzeća 40 miliona kredita d.malidžan

Rok dospijeća kredita je devet godina, koji uključuje i najviše dvije godine grejs perioda. Zajam će moći da se povuče kroz najmanje dvije tranše, od kojih prva ne može biti veća od 75 odsto ukupnog iznosa

Vlada Crne Gore

PODGORICA – Banka za razvoj savjeta Evrope opredijelila je 40 miliona eura kredita za podršku mikro, malim i srednjim preduzećima pogođenim kovidom-19. Vlada je usvojila informaciju o zaključenju okvirnog ugovora za ovaj kredit, saopšteno je juče, uz pojašnjenje da se radi o odlukama donijetim 19. novembra, bez održavanja sjednice, a na osnovu saglasnosti većine članova. - Administrativni odbor CEBa je u septembru donio odluku o odobrenju okvirnog ugovora o kreditu sa rokom dospijeća od devet godina, koji uključuje i najviše dvije godine grejs perioda. Zajam će moći da se



Javni poziv za subvenciju otvoren je do 31. decembra, a za realizaciju ove mjere Vlada je u septembru odobrila šest miliona eura

povuče kroz najmanje dvije tranše, od kojih prva ne može biti veća od 75 odsto ukupnog iznosa - objašnjeno je u saopštenju. Riječ je, kako su objasnili, o prvoj tranši kredita, dok će druga od 30 miliona eura biti odobrena naknadno, nakon što se sredstva iz prve tranše iskoriste. - Okvirnim ugovorom o kreditu definisani su kriterijumi na osnovu kojih će, komercijalne banke, dodjeljivati sredstva prihvatljivim mikro, malim i srednjim preduzećima, uključujući i zanate, ili porodične firme - objašnjeno je u saopštenju. Usvojena je informacija o subvenciji kamata na kredite za

likvidnost i obrtna sredstva za turizam u okviru trećeg paketa mjera. Za to je namijenjena kreditna linija kod IRF-a od 20 miliona eura, dok bi subvencija kamate bila obezbijeđena iz tekuće budžetske rezerve. Ministarstvo finansija je ukazalo da je do kraja godine za to potrebno obezbijediti 100.000 eura koja su raspoloživa kod Ministarstva održivog razvoja i turizma. - Sredstva bi bila obezbijeđena uz subvenciju 80 odsto kamate, a najviše do tri odsto kamatne stope, tokom trajanja grejs perioda - objašnjeno je. Podsjeća se da je usljed negativnih kretanja u turističkom sektoru, uzrokovanih pandemijom virusa kovid-19, Vlada

Navedeno je da ova ,,navodna“ inicijativa nije dostavljena predsjednici sindikalne organizacije kompanije Plantaža. - Predstavnici Sindikalne organizacije Plantaža obavještavaju javnost da grupa radnika ko-

Iva Vuković postavljena je za generalnu direktoricu za ekonomsku i razvojnu politiku u Ministarstvu finansija i Bojana Bajić za generalnu direktoricu za digitalizaciju i informacione sisteme u istom ministarstvu. Imenovana je desetočlana komisija za implementaciju i monitoring linije za podsticaj direktnih investicija za 2020. kojom će predsjedavati Ljiljana Belada iz Ministarstva ekonomije.

usvojila Treći paket socioekonomskih mjera. Javni poziv za ovu subvenciju otvoren je do 31. decembra, a za realizaciju ove mjere Vlada je u septembru odobrila šest miliona eura. Usvojena je informacija o drugom izvještaju društva za reviziju „Crowe MNE“ u vezi sa izgradnjom kondo hotela Kolašin Resort & Spa. U izvještaju je konstatovano da je Kolašin Resort & Spa postupio po urgenciji i ubrzao izgradnju hotela, koja sada teče zadovoljavajućom dinamikom. - Drugi izvještaj obuhvata period od 10. marta do 10. septembra, a Ministarstvu turizma je dostavljen 9. novembra. Potvrđeni su troškovi usluga od 1.124.425 eura. Od toga 465.645 eura je izmireno nakon izvještajnog perioda, pa je konstatovano da su realizovana plaćanja od 658.779 eura - ističe se u saopštenju. M.P.M.

Hotel sa vilama na Žabljaku uvršten u razvojne projekte Vlada je na listu razvojnih projekata uvrstila izgradnju hotela sa vilama 4 zvjezdice na Žabljaku, koji je predložila nikšićka firma „Durmitor Development“. Predračunska vrijednost ovog rizorta je 20,5 miliona eura i trebalo bi da otvori 43 radna mjesta.

Firma je dostavila neopozivu bankarsku garanciju Hpotekarne banke na iznos od 2,5 miliona eura sa rokom važenja do 11. novembra 2023. Durmitor Development je naveo da će ukupnu investiciju finansirati iz sopstvenih sredstava.

Održana sjednica Sindikalne organizacije Plantaža PODGORICA - Sindikalna organizacija kompanije Plantaže nije upoznata sa inicijativom da se organizuje štrajk upozorenja zaposlenih u Plantažama i takav štrajk ne podržavaju, saopšteno je iz Sindikalne organizacije.

Imenovanja

Sindikalci ne podržavaju štrajk ja je navodno stala u odbranu Valerije Saveljić, nije povezana sa Sindikalnom organizacijom Plantaža i da se o ovoj podršci nije razgovaralo niti pominjalo na održanoj skupštini sindikalne organizacije kompanije Plantaže – kaže se u saopštenju. Dodaje se da su poslodavac i sindikalne organizacije kom-

panije postigli sporazum u vezi utvrđivanja obračunske vrijednosti koeficijenta na način da je zarada zaposlenih povećana za 15 odsto, u odnosu na prethodni mjesec, odnosno da je utvrđena u bruto iznosu od 115 eura za mjesec novembar i decembar 2020. S.P.

Marković u Kolašinu

U sedam hotela ulažu 100 miliona PODGORICA - Investitori u sedam hotela visoke kategorije u Kolašinu ulažu skoro 100 miliona eura, saopštio je premijer Duško Marković prilikom posjete ski-centrima u tom gradu. Premijer je, kako je saopšteno iz Vlade obišao gradilišta u skicentrima Kolašin 1600 i Kolašin 1450. Marković je istakao da zahvaljujući ukupnoj kapitalnoj infrastrukturi, žičarama i ski stazama koje su u izgradnji, u Kolašinu gradi sedam hotela visoke kategorije. - Samo po osnovu PDV-a od ovih investicija i po osnovu drugih naknada državi, biće vraćeno naše dosadašnje ulaganje u razvoj Kolašina i Bjelasice. Suštinski benefiti tek dolaze, jer će se otvoriti 700 novih radnih mjesta i oko hiljadu smještajnih jedinica u hotelima koji se grade - ocijenio je premijer. M.P.M.

EBRD kreditira rekonstrukciju saobraćajnice

Za put između Kolašina i Berana 26 miliona PODGORICA - Evropska banka za obnovu i razvoj – EBRD je obezbijedila kredit od 26 miliona eura sa državnim garancijama, namijenjen rekonstrukciji i poboljšanju dionice puta između opština Berane i Kolašin. To je saopšteno iz ove banke uz objašnjenje da je cilj poboljšanje povezanosti i regionalne integrisanosti Crne Gore. - Sredstva će pokriti izgradnju puta u dužini od 13,9 kilometara, kao i završetak radova na tunelu dužine 2,8 kilometara, koji će povezati Berane sa Kolašinom. Projektom će se skratiti vrijeme putovanja između dva grada i poboljšati ukupna povezanost manje razvijenog sjevernog regiona - navodi se u saopštenju EBRD. Kredit je uslijedio nakon dva prethodno potpisana sporazuma o finansiranju između

EBRD i Vlade u ukupnom iznosu od 25 miliona eura. - Novi fondovi podržaće i pripremu sistema za upravljanje putnom infrastrukturom, koji će čuvati podatke o putevima i pomoći u planiranju kratkoročnih i dugoročnih usluga održavanja puteva. To će doprinijeti optimizaciji planiranja puteva i raspodjele resursa u crnogorskom sektoru puteva - naveli su iz ove banke. Poboljšana povezanost i transportna infrastruktura, kako su ocijenili, presudni su za privlačenje investicija i za dalji ekonomski rast u zemlji. - To će biti podrška lokalnom i regionalnom turizmu, ključnom sektoru crnogorske ekonomije - ističu iz banke. EBRD je uključena u reformu putnog sektora otkako je 2006. godine počela da ulaže u zemlju. Do sada je uložila 710 miliona u 74 projekta. M.P.M.

Savjet Agencije za nadzor osiguranja

Sve osiguravajuće kuće u plusu PODGORICA - Sva društva za osiguranje u Crnoj Gori su za prvih devet mjeseci poslovala s dobitkom i bila likvidna, solventna i profitabilna, saopšteno je iz Agencije za nadzor osiguranja, nakon sjednice Savjeta. - Ažurnost u rješavanju i isplati šteta društava za osiguranje je ostvarila rast u odnosu na vrijednost tog pokazatelja tokom prvog i drugog kvartala ove godine. Sva društva za osiguranje na kraju septembra bila su likvidna i kapitalno adekvatna, uz trend rasta pokazatelja solventnosti u odnosu na kraj prošle godine - naveli su iz ANO. Na to su, kako navode, uticale preporuke Agencije da privremeno ne raspodjeljuju dobit i ne isplaćuju dividende po osnovu već donešenih odluka, osim u obliku akcija. - Cilj je ublažavanje negativnih posljedica epidemije korona virusa na tržište osiguranja - pojasnili su iz Agencije. M.P.M.

Ekonomija

Subota, 28. novembar 2020.

Prijedlozi izmjena kojima bi se primjena zakona o kreditnim institucijama odložila za godinu još čekaju u Skupštini

Poslanici bi mogli da dovedu bankare u škripac PODGORICA – Ukoliko parlament do kraja ove godine ne bude razmatrao prijedloge zakona o izmjenama zakona i o kreditnim institucijama i o sanaciji kreditnih institucija, kojima je primjena odložena do januara 2022. oni će morati da se primijene za mjesec, odnosno od početka naredne godine. To je Pobjedi rečeno iz Centralne banke. Podsjetimo da je CBCG, na inicijativu Udruženja banaka, a nakon detaljne analize predložila da se odloži primjena ovih zakona.

Zahtjev

– CBCG je analizirala zahtjev banaka, kontaktirala međunarodne finansijske institucije i zauzela stav da je njihov zahtjev opravdan. Nakon čega je uslijedilo slanje nacrta zakona Vladi u prvoj nedjelji avgusta 2020. I poslije usvajanja na Vladi, nacrti zakona o izmjenama i dopunama zakona o kreditnim institucijama i o sanaciji kreditnih institucija upućeni su Skupštini Crne Gore radi usvajanja. Međutim, ukoliko Skupština Crne Gore ne bude razmatrala nacrte zakona u predviđenom roku, odnosno do kraja godine, CBCG će nastaviti sa implementacijom zakona i podzakonske regulative u skladu sa postojećim rokovima, odnosno, oni će biti primjenljivi od januara naredne godine objasnili su iz CBCG. U inicijativi Udruženja banaka je, kako navode, ukazano da je Zakon o kreditnim institucijama sistemski i krucijalan, koji zahtijeva veliki broj aktivnosti za usklađivanje poslovanja sa njim, od uspostavljanja novog okvira korporativnog upravljanja, nove normative do značajnih unapređenja tehničke infrastrukture u bankama. Takođe su istakli da je ovaj zakon donijet nekoliko mjeseci prije krize izazvane pandemi-

jom novog korona virusa, na koji se nije moglo uticati. - Da bi, prema rokovima iz Zakona o kreditnim institucijama, usklađivanje poslovanja banaka bilo neophodno sprovesti u izuzetno izazovnim okolnostima, koje karakteriše visok stepen neizvjesnosti u pogledu uticaja pandemije novog korona virusa na globalnom nivou i na privrednu aktivnost u Crnoj Gori, uključujući i poslovanje banaka. Da je, u uslovima pandemije neophodno da banke prvenstveno nastave da pružaju doprinos ublažavanju društvenih i ekonomskih posljedica prouzrokovanih ovom pandemijom, te su pred bankama izazovi iznalaženja poslovnih modela za pružanje podrške građanima i privredi na prevazilaženju navedenih posljedica - naveli su u inicijativi iz Udruženja banaka. Iz CBCG su podsjetili da je 11. jula 2020. stupio na snagu novi Zakon o privrednim društvima i da su banke, kao akcionarska društva, dužne da svoje poslovanje usklade i sa ovim zakonom do 11. aprila 2021. godine. - S obzirom da je Zakon o kreditnim institucijama lex specialis u odnosu na Zakon o privrednim društvima, banke bi trebalo da svoje poslovanje usklade najprije sa Zakonom o privrednim društvima, pa tek onda sa Zakonom o kreditnim institucijama. U 2020/2021. godini banke imaju zahtjevne aktivnosti i na procjeni kvaliteta aktive (AQR)- istakli su iz CBCG.

PodZakonska akta

Za sprovođenje Zakona o kreditnim institucijama i o sanaciji kreditnih institucija CBCG je pripremila 40 podzakonskih akata. -Veliki dio podzakonskih akata koje prate zakone o kreditnim institucijama i o sanaciji kreditnih institucija, je već spreman. Prvi set odluka biće razmatran na sjednici Savje-

m.babović

Ovim prijedlozima primjena zakona o bankama i sanaciji banaka se prolongira do januara 2022. i ako ne budu usvojeni do kraja decembra, primjenjivaće se od januara naredne godine

Parlament do kraja godine treba da razmotri prijedloge zakona

ta CBCG koja je planirana do kraja novembra. Tokom decembra na sjednicama Savjeta biće usvojen ostatak odluka. I pored otežanih uslova usljed kovid-19 pandemije, uz veoma predan i odgovoran rad zaposlenih u CBCG već sada možemo reći da će sva podzakonska akta biti usvojena na Savjetu Centralne banke do kraja godine - najavili su iz ove vrhovne monetarne institucije. Među pripremljenim podzakonskim aktima su i odluke: o adekvatnosti kapitala kreditnih institucija, o načinu utvrđivanja ispunjenosti uslova za izbor članova organa upravljanja u kreditnoj instituciji, o kriterijumima na osnovu kojih

se procjenjuje podobnost i finansijsko stanje sticalaca kvalifikovanog učešća u kreditnim institucijama, o registru kreditnih institucija, filijala kreditnih institucija iz drugih država i predstavništava kreditnih institucija iz drugih država, o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtjev za izdavanje dozvole za rad kreditne institucije, o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtjeve za izdavanje odobrenja iz Zakona o kreditnim institucijama… - Tu su i odluke o internom upravljanju u kreditnim institucijama, o minimalnim standardima za upravljanje rizicima u njima, o klasifikaciji aktive i obračunavanju

Banke tražile pojašnjenja Iz CBCG su objasnili da su banke bile vrlo proaktivne u slanju komentara na ova podzakonska akta i pored velikih operacionalnih izazova i paralelnog rada na procjeni kvaliteta aktive. - Gro komentara se odnosio na traženje dodatnih pojašnjenja pojedinih članova podzakonske regulative, što potvrđuje da su banke izuzetno zainteresovane za njenu pravilnu implementaciju - saopštili su iz CBCG.

uredbi koje prate ova dva zakona treba da primijene banke

rezervacija za potencijalne kreditne gubitke u kreditnim institucijama, o minimalnim standardima za upravljanje rizikom likvidnosti u ovim institucijama, o bližem sadržaju internih akata kojima se uređuju kontrolne funkcije u njima, o osnovnim principima za definisanje politika primanja u kreditnim institucijama, o planovima njihovog oporavka, o internom kapitalu ovih institucija, o načinu izračunavanja specifične stope kontracikličnog bafera za kreditne institucije, o bližim uslovima i načinu određivanja sistemski važnih kreditnih institucija, o načinu izračunavanja maksimalnog iznosa za raspodjelu u ovim institucijama, o velikim izloženostima kreditnih in-

Uprkos pandemiji hoteli Avala i Bjanka otvoreni

Priznanje hrvatske konsultantske kuće SELECTIO

Prihodi pali 70 odsto

Erste banka izvrsna u izazovima

PODGORICA – Analize su pokazale da smo ostvarili 30 odsto prihoda u odnosu na uporedni period prošle godine u hotelima Avala i Bjanka, rekao je generalni menadžer hotela Avala Nemanja Kuljić. - Ipak, vjerujem da je najteži period iza nas i da će u prvom momentu nova godina donijeti određene pomake.

Očekivanja moraju biti umjerena, a preciznije planove, odnosno prihode, je gotovo nemoguće predvidjeti - smatra Kuljić i ističe da na tržište treba izaći sa jasnom i spremnom strategijom koja će makar povratiti poziciju koju smo imali prošle godine, a koja je bila prilično dobra. Istakao je da su oba hotela bila otvorena i svi hotelski sadržaji bili u funkciji, te da će

Nemanja Kuljić

tako nastaviti. - Uspjeli smo da zadržimo 250 zaposlenih i pomoć države u vidu subvencija je izuzetno značajna - zaključio je Kuljić. n.k.

PODGORICA - Erste banka Podgorica prva je u Crnoj Gori nagrađena priznanjem Izvrsnost u izazovima. Riječ je o nagradi koju konsultantska kuća SELECTIO iz Hrvatske dodjeljuje od aprila ove godine kompanijama u regionu koje su pokazale prilagodljivost i kvalitetan odnos prema zaposlenima i u ovom periodu pandemije korona virusa - saopšteno je iz ove banke. - U Erste banci je krizni tim formiran u februaru, a sve preventivne i zaštitne mjere za zaposlene

stitucija, o kontnom okviru za kreditne institucije, o javnom objavljivanju podataka kreditnih institucija… - objasnili su iz CBCG. Kako bi se na adekvatan način uspostavila sanacija kreditnih institucija pripremljeno je 17 podzakonskih akata. - Odnose se na kriterijume za procjenu mogućnosti sanacije kreditne institucije, sadržinu planova sanacije, određivanje minimalnih zahtjeva za regulatornim kapitalom i kvalifikovanim obavezama, uslove koje treba da ispunjava lice koje vrši i procjenjuje imovinu i obaveze kreditne institucije u sanaciji, način obavještavanja o pokretanju sanacije, bliže uslove za određivanje stope konverzije duga u vlasnički kapital, sadržaj plana reorganizacije kreditne institucije u sanaciji, metodologiju za utvrđivanje vrijednosti derivata u postupku sanacije ove institucije, način određivanja stopa konverzije relevantnih instrumenata kapitala ove institucije u sanaciji, obaveze kreditne institucije za koje mora biti ugovoreno smanjenje ili konverzija u slučaju sanacije, minimalne uslove koje treba da ispunjava društvo na koje se prenosi imovina ove institucije u sanaciji - kazali su iz CBCG. Tu je i odluka o način saopštavanja povjerljivih informacija u vezi sa postupkom sanacije kreditne institucije, način nezavisne procjene vrijednosti imovine kreditne institucije nakon prenosa dijela prava, imovine i obaveza ili primjene instrumenta interne sanacije, način isplate naknade akcionarima i povjeriocima kreditne institucije u sanaciji, izračunavanje i način plaćanja doprinosa kreditnih institucija za Sanacioni fond, nezavisnu procjenu vrijednosti imovine kreditne institucije nakon prenosa dijela prava, imovine i obaveza ili primjene instrumenta interne sanacije. Kada će biti primjena zakona kao i ovih odluka zavisi od datuma kada će Skupština Crne Gore razmatrati upućene naM.P.M. crte.

i klijente bile spremne prije prvog zabilježenog slučaja korona virusa. Banka je omogućila rad od kuće svima kojima priroda posla to dozvoljava, svi su na vrijeme snabdjeveni potrebnim zaštitnim sredstvima, alatima i edukativnim materijalima. Fokus je bio na sigurnosti i zajedništvu zaposlenih - navedeno je u obrazloženju konsultantske kuće SELECTIO. U obrazloženju se dodaje da u banci nije bilo otpuštanja povezanog s korona virusom, kao i da su zadržani svi postojeći materijalni i nematerijalni benefiti za zaposlene, dok su isplaćene i dodatne nagrade, posebno zaposlenima u prodajnoj mreži koji zbog prirode posla nijesu imali opciju rada od kuće. - Pružanje sigurnog i podsticajnog radnog okruženja, kao i obezbjeđivanje balansa između poslovnih i privatnih obveza zaposlenih, ostaće prioriteti upravljanja ljudskim potencijalom -rekla je Tatjana Keković, direktorica Službe ljudskih resursa u Erste banci. M.P.M.

Društvo

Subota, 28. novembar 2020.

Kolašin: Dio mještana Rečina blokirao mehanizaciju koja je počela da realizuje donaciju koncesionara koji gradi mHE Skrbuša KOLAŠIN - Dio mještana Rečina juče nije dozvolio da se započne sa radovima na postavljanju propusta na putu kroz to selo koje treba da uradi koncesionar, preduzeće Hidro logistik. Bilo je i onih koji su legli na put, pa ih je privela kolašinska policija – to su Vasilije Ivanović, Zoran Medenica, Radovan Bojić i Janko Šćepanović. Oni su se nakon privođenja vratili na mjesto gdje su zaustavljene građevinske mašine. Radovan Bojić je kažnjen sa 1.500 eura jer je „fizičkom preprekom“ onemogućio odvijanje saobraćaja na javnom putu, saopšteno je iz kolašinske policije. Sa druge strane Bojić tvrdi da je svoje vozilo postavio na ivicu puta i da se saobraćaj mogao odvijati. Kolašinsko Odjeljenje bezbjednosti je kazalo da su privedeni oni koji su kršili Zakon o bezbjednosti saobraćaja. Prije nekoliko dana je organizovano izjašnjavanje mještana Rečina za ili protiv izgradnje mHE Skrbuša. Prema saopštenju mještana, njih 66 se izjasni-

Mašine zaustavljene, prijave podnešene Četvorica mještana privođena, a Radovana Bojića kaznila Komunalna policija sa 1.500 eura zbog „postavljanja fizičke prepreke na javnom putu“

lo da se nastavi sa radovima pri čemu su insistirali da o gradnji mogu da odlučuju samo vlasnici imanja u blizini Rečinske rijeke na kojoj se gradi mHE Skrbuša. Njihov stav je bio većinski i oni su na taj način podržali najavu donacije koncesionara od skoro pola miliona eura. Koncesonar Hidro logistik se obavezao da asfaltira 4 kilometra puta od vodozahvata do kafane u selu Skrbuša. Takođe je

njegova obaveza bila da sanira sve putne pravce i da rekonstruiše nekoliko kritičnih tačaka na putu. Dogovoreno je da se postave četiri mosta – propusta kao i da se izgradi vodenica koja bi se dodijelila Manastiru Ćirilovac. Kada su građevinske mašine juče krenule sa radovima na postavljanju propusta, njihov rad je prekinut, a prolazak mehanizacije blokiran. D. Drašković

Mještani nijesu dozvolili da se započne sa radovima

Etički odbor UCG ostao bez predsjednika

Radio Crne Gore proslavio 75 godina postojanja, a Televizija 56

rtcg

Najboljim radnicima uručene nagrade PODGORICA – Povodom 27. novembra, Dana RTCG, koji ove godine obilježava 76. godišnjicu Radija i 56. Televizije, juče su uručene godišnje nagrade zaposlenima. Dobitnica nagrade za životno djelo Radio i Televizije Crne Gore je novinarka TVCG Jovanka Kovačević-Đuranović. Nagradu za životno djelo dobio je i Mirsad Rastoder s Radija Crne Gore. Odlukom žirija, novinarska godišnja nagrada Televizije Crne Gore pripala je Nebojši Šofrancu, dok je ovo priznanje, kad je u pitanju Radio Crne Gore, pripalo Sanji Ćosović.

Dobitnici nagrada

Najbolji mladi novinar RTCG je Marija Barjaktarović sa Radija Crne Gore. Nagradu za tehničko-tehnološka ostvarenja dobila je Sanja Grdinić s Radija Crne Gore, dok je odlukom žirija nagrada za produkcijska ostvarenja RTCG pripala Igoru Vujoviću. Nagrada za rediteljsko ostvarenje ,,Husein Bato Dukaj“ ove je godine otišla u ruke reditelja Gojka Berkuljana. Redakcija Jutarnjeg programa TVCG dobila je nagradu za doprinos kvalitetu programa. Povodom jubileja, generalni direktor Javnog servisa Božidar Šundić rekao je da nijesu nezadovoljni dvogodišnjim učinkom, ali da je u narednom periodu pred njima puno posla i ulaganja da bi napravili Javni servis po mjeri svih građana Crne Gore. On je za Portal RTCG juče kazao da su impozantni rezultati menadžerskog tima Javnog servisa koji je funkcije preuzeo u decembru 2018. godine. k. J.

Vukićević podnio ostavku PODGORICA – Predsjednik Etičkog odbora profesor dr Boris Vukićević podnio je ostavku na tu funkciju, saznaje Pobjeda. Prema našim informacijama to je učinio iz ličnih razloga, ali on nije želio da daje izjavu ovim povodom. Kako procedura nalaže, njegova zamjenica dr Dragana Kujović će ubuduće da vodi sjednice, a trebalo bi da izaberu novog predsjednika kada Senat izabere devetog člana ovog tijela kako bi bili u punom sastavu. Vukićević je izabran da bude predsjednik Suda časti 2017. godine koji je u septembru, 2019. godine, zbog Zakona o akademskom integritetu formiran kao Etički odbor, tijelo koje odlučuje o kršenju akademskog integriteta. N.Đ.

Media centar uradio Analizu položaja Savjeta RTCG u zakonima o Javnom servisu od 2002. do 2020.

Đurović: Hitno izmijeniti Zakon o RTCG PODGORICA – NVO Media centar zatražio je hitnu izmjenu Zakona o RTCG, te upozorio poslanike da ne započinju proceduru imenovanja Savjeta Javnog servisa u januaru 2021, prije nego što izmijene zakonska rješenja „koja treba da dovedu do oslobađanja partijskog uticaja čitavog Javnog servisa, a naročito ključnog upravljačkog organa - Savjeta RTCG“. Ovo je juče na pres konferenciji rekao izvršni direktor Media centra Goran Đurović, predstavljajući Analizu položaja Savjeta RTCG u zakonima o nacionalnom javnom emiteru od 2002. do 2020. godine. Konkretni prijedlozi amandmana koje je pripremila ta NVO će biti dostavljeni u ponedjeljak poslanicima u Skupštini, kao i novoj strukturi čije imenovanje očekuju uskoro. - Tražićemo hitne izmjene Zakona o RTCG i dostavićemo amandmane i novom ministarstvu zaduženom za medije, a to je Ministarstvo javne uprave. Položaj Savjeta se samo pogoršavao godinama, što ukazuje na nedostatak političke volje da se unapređuje ključni upravljački organ. Ako se želi osigurati profesionalnost i nezavisnost Javnog

servisa onda uticaj političkih partija na imenovanje članova Savjeta mora biti dovedeno na minimuim, kako bismo imali profesionalniji Javni servis - pojasnio je Đurović. Govoreći o nedostacima novog Zakona o Javnom servisu koji je donešen u julu, Đurović je pomenuo da je najnepovoljnije rješenje ono koje se tiče načina izbora i razrješenja članova Savjeta. - Dozvoljava da se članovi Savjeta biraju voljom većine iz Administrativnog odbora, što se samo kasnije potvrdi na Plenumu, dok je razrješenje članova moguće obaviti na osnovu drugih zakonskih propisa, a ne samo zakona o RTCG i ne samo u slučajevima koje propisuje taj zakon, što nije prihvatljivo - istakao je Đurović. Kazao je da je u prethodnim zakonima izbor članova ovog tijela, bio volja predlagača i da nije bilo uticaja poslanika, te da je razrješenje bilo moguće samo u slučajevima koji su propisani Zakonom. - Prosta većina sada po novom zakonu može u Skupštini da radi što hoće sa članovima Savjeta RTCG pa je tada lako vršiti politički uticaj. Nova vlada i skupštinska većina ima-

ju priliku da hitno izmijene Zakon o RTCG i osiguraju da se kreiraju ambijent i zakonski preduslovi za povećanje samostalnosti Savjeta RTCG i profesionalizacije Javnog servisa. Tek tada treba pristupiti formiranju novih članova Savjeta koji će nakon imenovanja birati generalnog direktora. Ako nova većina bude izabrala članove ovog tijela po aktuelenom Zakonu pokazaće da se ne razlikuje od DPS-a, koja je htjela kontrolu nad tom kućom - istakao je Đurović. Podsjetio je da je 2002. godine u Savjetu bilo 11 članova i to šest predstavnika NVO sektora, a da danas u okviru tog tijela djeluje devet predstavnika, a da samo njih četvoro dolazi iz NVO. Novi Zakon o RTCG je bolji u odnosu na ranija zakonska rješenja u dijelu koji se tiče uslova da neko postane član Savjeta, jer je sada povećan opseg situacija koje se smatraju sukobom interesa. Čestitajući zaposlenima u RTCG njihov dan, Đurović je rekao da je ta medijska kuća „danas najneslobodnija u svojoj istoriji, a dobrim dijelom je to zahvaljujuči Savjetu RTCG i menadžmentu.“ k. J.

Đurovićeve inicijative koštale oko 280.000 građane Izvršni direktor Media centra Goran Đurović bio je član Savjeta RTCG u dva mandata, kao predstavnik nevladinih organizacija za ljudska prava. Na njegovu inicijativu razriješena su dva generalna direktora, prvo Branko Vojičić, a potom i Rade Vojvodić. Vrhovni sud je utvrdio u oba slučaja, generalni direktori smijenjeni nezakonito, što je dovelo do toga da Javni servis mora iz državnog budžeta da plati velike svote novca zbog odluka Savjeta RTCG. Đurović koji je bio član Savjeta 2011. kada je Vojičić smijenjen, isticao je da tadašnji generalni direktor nesavjesno vodio tu kuću, da joj je donio samo gubitke, i ostvario loše finansijske rezultate, te da se sa njim hitno treba raskinuti ugovor. Većinom glasova Savjet je Vojičiću uručio i otkaz. Vojičić je smijenjen, a Vrhovni sud je utvrdio da je to bilo nezakonito i presudio da mu se isplati 80.000 eura. Nakon njega takođe na Đurovićevu inicijativu smijenjen je i Rade Vojvodić krajem 2016. godine. Razlozi za to su Vojvodićeva odluka da poništi konkurs za mjesto direktora RTCG a da nije intervjuisao sve kandidate, ukinuo je emisiju Replika, te nije realizovao zaključke Savjeta. Vrhovni sud je presudio da je i on nezakonito smijenjen, a u ovom slučaju iznos je oko 200.000 eura u korist Vojvodića.

Društvo

Subota, 28. novembar 2020.

Registrovano 520 novih slučajeva korona virusa od 1.510 uzoraka, oporavljeno 645 osoba

Preminulo pet pacijenata PODGORICA - Laboratorije u Crnoj Gori su registrovale 520 novih slučajeva zaraze, a pet pacijenata je preminulo od posljedica infekcije korona virusom. Prijavljen je oporavak kod 645 osoba, dok je trenutno 10.996 aktivnih slučajeva korona virusa. - Laboratorije Instituta za javno zdravlje, druge javne i privatne laboratorije koje se bave dijagnostikom infekcije novog korona virusa su od posljednjeg presjeka završile analizu i Institutu dostavi-

le rezultate za 1.510 uzoraka na novi korona virus među kojima je ukupno registrovano 520 novopozitivnih slučajeva infekcije sa SARS-CoV-2 – saopštio je Institut. U Podgorici je registrovano 147 novih slučajeva zaraze, slijedi Nikšić 71, Bijelo Polje 59, Bar 39, Berane 36, Budva 31, Tivat 28, Herceg Novi 27, Pljevlja 25, Danilovgrad devet, Ulcinj, Cetinje i Plav po sedam, Kotor i Tuzi šest, Andrijevica, Petnjica i Kolašin po četiri, Mojkovac dva i u Plužine jedan slučaj. Od jučerašnjeg presjeka Institutu je pri-

Uprava za imovinu Konzorcijum S leasing, Efel Motors d. o. o, Ben-Kov d. o. o. i Osmanagić CO d. o. o. potpisali ugovor o nabavci vozila za prevoz đaka i studenata

Kupljeno 30 autobusa i kombija za 1.700.000 PODGORICA - Nabavkom 30 novih školskih autobusa i kombija u vrijednosti od 1.700.000 eura, crnogorski obrazovni sistem će zamijeniti trećinu voznog parka čime će bezbjednost djece biti podignuta na viši nivo, a troškovi za održavanje vozila biće racionalniji. Ugovor o nabavci je potpisan između Uprave za imovinu i Konzorcijuma S leasing, Efel Motors d.o.o., Ben-Kov doo i Osmanagić CO d.o.o., a vozila će biti isporučena najkasnije za 110 dana. Ugovor su potpisali direktor Uprave za imovinu, Blažo Šaranović i predstavnik Konzorcijuma, Damir Osmanagić, u prisustvu ministra prosvjete dr Damira Šehovića. Šaranović je saopštio da su na javni konkurs pristigle dvije ponude, od kojih je jedna bila ispravna, a to je zajednička ponuda S leasing, Efel Motors doo, Ben-Kov d.o.o. i Osmanagić CO d.o.o. On je kazao i da je za prvu godinu trajanja lizinga obezbijeđeno 500.000,00 eura za ovaj postupak i dodao da će Uprava za imovinu ispratiti realizaciju Ugovora. Ministar Šehović je istakao da, iako organizacija prevoza uče-

nika nije nadležnost Ministarstva prosvjete, ono nije ostalo nijemo na potrebe rješavanja otvorenih pitanja prevoza učenika iz pojedinih ruralnih područja, već su uloženi napori da se nabave nova vozila. - Koliko je važna ova investicija govori i podatak da oko 7.500 učenika i studenata i nastavnika koristi usluge prevoza i da je ovo prvi organizovan način nabavke školskih vozila u ovom obimu posljednjih decenija rekao Šehović. Prevoz učenika i studenata Prevoz učenika i studenata se organizuje na tri načina: linijskim prevozom koji prema važećoj zakonskoj regulativi uređuje opština, a Ministarstvo participira u troškovima karte. Tamo gdje nije moguće organizovati javni prevoz, pravo na prevoz učenici ostvaruju na osnovu posebnih ugovora koji Savjeti roditelja škola zaključuju sa prevoznikom, pri čemu Ministarstvo prosvjete, takođe, participira u troškovima prevoza učenika. Međutim, u pojedinim ruralnim područjima gdje nema organizovanog javnog prevoza, niti su sklopljeni posebni ugovori, prevoz učenika se rješava vozilima kojima raspolažu škole.

ANIMA saopštila da mandatar ne razumije ulogu rodne ravnopravnosti

Klerikalizacija je već donijela dovoljno zla

PODGORICA - Početni korak mandatara za sastav nove vlade Crne Gore nije pokazao da razumije ulogu rodne ravnopravnosti i važnost usvojenih dokumenata koja regulišu svaku vrstu nasilja nad ženama pa i nasilja nad braniteljkama ženskih ljudskih prava, smatra ANIMA, Centar za žensko i mirovno obrazovanje.

ANIMA to objašnjava ignorisanjem inicijative većeg broja ljudskopravaških organizacija da prijedlog kandidature Vesne Bratić povuče. - Time je mandatar poslao poruku da je u redu da se ignoriše kritički stav ženskih organizacija koje traže da se u vladi nađu osobe koje poznaju i razumiju značaj i ulogu rodnih politika - saopštila je ANIMA. One su istakle da je korumpirani sistem pokazao selektiv-

nu sliku pravde i doveo do iscrpljenosti resursa ženskih organizacija te da se sada suočava sa dosljednim kreiranjem klime koja pogoduje dokidanju osvojenog nivoa ženskih ljudskih prava i jačanjem klerikalizacije svakodnevnog života. - Toliko je zla ženama i svijetu uopšte načinjeno klerikalizacijom i poslušnošću žena da se jasno mora kazati NE svakom uplivu ovih ideja u javni protor. Sa parolom Bez boga, bez Gosodara podsjećamo sve u Crnoj Gori da je to jedini put emacipacije i slobode žena – zaključuje se u saopštenju. One su saopštile da su se kao braniteljke ženskih ljudskih prava našle na meti nacionalističkih i mizoginih diskursa „koji pokazuju da će to ubuduće biti značajan činilac obračuna sa svim onim koje drugačije misle i djeluju“.

javljeno pet smrtnih ishoda povezanih sa kovid-19 i to kod pacijenata iz Podgorice, Rožaja, Berana, Nikšića i Kotora od kojih je najstariji imao 89 (1937. godište) a najmlađi 56 godina (1964. godište). Smrtne slučajeve su prijavile opšte bolnice u Beranama (2), Kotoru i Nikšiću kao i Klinički centar Crne Gore. Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom od početka juna mjeseca iznosi 465, a od početka godine 474. Od početka godine ukupan broj registrovanih slučajeva infekcije novim korona virusom je 33.836.

CEDEM istraživao diskriminaciju u Crnoj Gori PODGORICA – Trećina građana u Crnoj Gori ne želi da živi u istoj državi sa LGBTIQ osobama, pokazalo je istraživanje Centra za demokrtiju i ljudska prava (CEDEM). Profesor dr Miloš Bešić iz ove NVO, koji je autor istraživanja o diskriminaciji u Crnoj Gori, urađenim na uzorku od 1.035 ljudi u periodu od 11 do 19. septembra, kazao je da je distanca prema LGBTIQ osobama jako ozbiljan problem. Bešić je negodovao zbog rezultata da trećina građana kaže da neće da živi u istoj državi sa LGBTIQ osobama, te što je osam odsto njih isto reklo za Rome i Egipćane, ističući da ta distance ne bi trebalo uopšte da postoji.

IzrazIto negatIvnI stavovI

- To govori da imamo vrlo izražen animozitet prema LGBT osobama. Ozbiljan je to problem. Romi su u etničkom smislu najugroženija grupa u Crnoj Gori, ali je socijalna distanca prema LGBTIQ osbama na višem nivou. Problem je, zaista, ozbiljan – rekao je Bešić. Kada je riječ o socijalnoj distanci prema toj populaciji 43,4 odsto građana ne odobrava da LGBTI osoba stanuje u njegovom susjedstvu, a 33,6 odsto njih ima istovjetan stav prema Romima, te 46,7 odsto ne prihvata da joj ta osoba bude saradnik na poslu, a 27,5 isto misli prema Romima. Čak 68,5 odsto reklo je da ne želi da pripadnik te populacije bude vaspitač njegovoj djeci, dok za njih 53,7 je neprihvatljivo da taj posao obavljaju Romi. Da rukovodeći položaj u državi ima LGBTI osoba usprotivilo se 64,7 odsto građana, a prema Romima njih 52,8. Da budu u bliskom srodstvu putem vlastitog braka ili braka djece od LGBTI osoba se distanciralo 89,9 odsto. Bešić je podsjetio na podatke iz evropskog istraživanja o

Trećina građan želi u državi da sa LGBTIQ osob Danijel Kalezić iz Kvir Montenegra zamjerio je što se u istraživanju pominju pitanja je li homoseksualnost bolest, jer je nauka odgovorila da nije i da se mediji uglavnom hvataju za takve rezultate, ali mu je autor istraživanja Miloš Bešić odgovorio da je velika odgovornost pokazati koliko građana ima takve zle stavove kako bi se oni popravili, navodeći da ne možemo ne pričati o Hitleru i fašizmu, jer ga na taj način promovišemo

distanciranju prema homoseksualcima, navodeći da prvo mjesto zazima Azerbejdžan, drugo Albanija, a treće naša država. - Crna Gora je veoma diskriminatorna – kazao je on. Pozitivan stav prema LGBTIQ osobama pokazalo je samo 5,3 odsto, dok svaki četvrti građa-

Istraživanje pokazalo da 27,5 građana ne bi sarađivalo sa Romima

nin nema o tome mišljenje. Bešić je kazao da je frapantan podatak da se svaki peti građanin saglasio sa stavom da ova populacija nije ništa bolja od kriminalaca i da je treba kažnjavati. - Ovo je vrlo tvrd stav – naveo je on. Čak 30 odsto njih smatra da je

Diskriminacije najviše u oblasti zapošljavanja Istraživanje je pokazalo da je diskriminacija najizraženija u oblasti zapošljavanja – 50,1 odsto, a najmanja u zdravstvu 17. 1 odsto. Najveći progres u smanjenju je zabilježen u oblasti obrazovanja 17,4 odsto, a prije dvije godine bio je 24,6. Diskriminacija po osnovu političkog uvjerenja 2010. godine bila je 40,8, a sada je izmjerena na 29,7. Bešić je kazao da je u posljednjih deset godina smanjena percepcija kada je rječ o diskriminaciji građana o potičkom uvjerenju, ali smatra da je na stavove građana uticao efekat izbora. Diskriminacija po osnovu nacionalnosti sma-

njila se za 7,4 odsto, vjeroispovijesti za 3,8 godina starosti 1,8... Istraživanje je pokazalo da građani manje znaju koja su njihova prava nego što su znali 2010. godine. - Svaki peti građanin se smatra informisanim po ovim pitanjima – rekao je on. Građani bi najradije zbog diskriminacije potražili pomoć od policije, ombudsmana, suda, a rezultati ispitivanja govore da institucija ombdusmana daje najveći doprinos u borbi protiv diskriminacije, mediji i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

homoseksualnost vrsta bolesti i da je treba medicinski liječiti. Svaki treći građanin se slaže sa tradicionalnim stavom koji možemo čuti u političkom diskursu sa pozicije desnih partija - neka rade ove osobe što hoće, samo da se to mene ne tiče. - To je stav da ih samo ne gledam očima, kolokvijalno rečeno – istakao je Bešić. Manje od deset odsto građana se slaže da ovoj populaciji tre-

Žene žrtve disk usljed efekta ko Bešić je kazao da na pitanje kakav je efekat korona virusa na diskriminaciju, najveći procenat građana nije u stanju da procijeni. Naveli su da se prema ženama povećala diskriminacija za 17,1 odsto, te prema nacio-

Društvo

Subota, 28. novembar 2020.

Mandatar za sastav nove vlade najavljuje novu strategiju u borbi protiv korona virusa S. VASILJEVIĆ

Krivokapić ukida NKT - Ići ćemo u dva pravca: donosićemo nove mjere i tražićemo njihovo striktno poštovanje. Planiramo da sprovedemo istraživanja među građanima i na osnovu njihovih rezultata prilagodimo dalji plan mjera - rekao je Krivokapić za Dojče vele PODGORICA - Mandatar Zdravko Krivokapić je najavio ukidanje Nacionalnog koordinacionog tijela za zarazne bolesti i formiranje dva nova tijela: savjeta i komisije za kontrolu zarazne bolesti. - Savjet će biti formiran pri vladi, i vlada će na osnovu preporuka savjeta donositi plan daljih mjera. Dakle, savjet će

na ne a živi bama

preuzeti funkciju NKT, a prijedloge mjera će donositi u saradnji s komisijom, koja će funkcionisati pri Ministarstvu zdravlja. Mjere će prvo predlagati Institut za javno zdravlje, a premijer će, u dogovoru s članovima vlade, prihvatati ili odbijati prijedlog mjera savjeta – objasnio je Krivokapić za Dojče vele.

Špic: Nijesu zabilježene promjene na bolje Herman Špic iz Delegacije EU u Crnoj Gori kazao je da su ekonomska i socijalna prava važna oblast za poboljšanje života građana, ali da nijesu zabilježene promjene na bolje. - Crna Gora mora obezbijediti rezultate – rekao je on. Kazao je da dosta toga treba da se uradi protiv govora mržnje, te da se počinioci sankcioništu.

spoRNa pitaNja U istRaživaNjU

kriminacije orona virusa nalnim manjinama za 11,7 odsto, Srb i m a 1 1 ,7 o d s t o , p o l i t i č k i m neistomišljenicima 10,9 odsto, osobama sa invaliditetom 10,1 odsto, stranim državljanima iz zemalja regiona 11 odsto.

Krivokapić na sahrani mitropolita Amfilohija

ko bismo osigurali naše i zdravlje najbližih – rekao je on.

Budući premijer je, međutim, i sam kršio mjere, podsjeća Dojče vele. Tokom sahrane

Jedan od najboljih studenata ETF-a Danilo Petričević u indeksu ređa samo desetke

Makedonije, Srbije, dok se pri vrhu nalaze Island, Švedska, Norveška.

ba dozvoliti da usvajaju djecu, a da treba da imaju prava kao ostali grđani nije saglasno čak 42,8 odsto. Bešić je podsjetio da podaci iz evropskog istraživanja vrijednosti, od kraja prošle godine, pokazuju da se samo 11,7 odsto ljudi u Crnoj Gori slaže sa stavom da homosekusalni parovi nijesu jedanko dobri roditelji kao ostali. Naša država je u tom smislu pri dnu ljestvice, pored Albanije, Sjeverne

Na pitanje kako će obezbijediti da građani poštuju mjere kada ih sada ignorišu, Krivokapić ponavlja da će i njih uključiti u ocjenjivanje mjera. - Nakon burnog perioda sukoba, previranja i nepovjerenja, došlo je vrijeme da svi zajedno shvatimo da moramo zajednički da radimo i da žrtvujemo neke svoje običaje i navike ka-

mitropolita Amfilohija u Podgorici nije nosio masku, a prethodno se pričešćivao na Cetinju, i pored upornih apela ljekara da je pričešće istom kašičicom ozbiljna prijetnja u ovom trenutku. On je kazao da je koronu preležao na nogama. Govoreći o sahrani Amfilohija, Krivokapić je kazao da mu je žao što nije nosio masku. - Izvinjavam se građanima što nijesam nosio masku na sahrani mitropolita Amfilohija, to je bio jedan izraz nepoštovanja prema ostalima. Ja sam koronu preležao na nogama, to pokazuju i antitijela koja imam – kazao je on. R.D.

Tokom diskusije Danijel Kalezić iz Kvir Montenegra, nakon što je konstatovao da p re d i z b o r n e ka m p a n j e političara iz desnice utiču negativno na mišljenje građana o ovoj zajednici, zamjerio je što se u sklopu ist r a ž i v a n j a p o s t av l j a j u određena pitanja poput toga da li je homoseksualnost bolest ili ono koje ih upoređuje sa kriminalcima. - Ne osjećam se lijepo ako me neko pita to ili nekog drugog o meni na takav način. Što se tiče pitanja je li ovo bolest, nauka je rekla svoje, medicina je rekla da nije i ne možemo postavljati ovakvo pitanje. Ne samo zbog lošeg osjećaja, već pratimo medijske analize i našli smo direktnu korelaciju između ova dva pitanja i objava koje mogu skrenuti ka negativnim natpsima u medijima – kazao je on. Bešić mu je odgovorio da su ovakva pitanja prepoznata i u međunarodnim istraživanjima, jer je poenta da se ,,uhvate“ oni koji imaju ekstremne stavove da se vidi šta dalje treba raditi, te da se ti negativni stavovi nikako ne promovišu. Kalezić je na to kazao da ostaje pri stavu da treba preispitati koncept pitanja, ali mu je Bešić ponovo odgovorio da se podaci predstavljaju u krajnje negativnom svijetlu. - Ovo je velika odgovornost da pokažemo kao nešto što je zlo. Ne možemo mi ne pričati o Hitleru i fašizmu, jer ga na taj način promovišemo. Ne, kada pričate tome dajete negativnu konotaciju i da tako ne treba da se razmišlja, da tako ne valja – poručio je Bešić. N. Đ.

U Belgiji mu odobrena stipendija za master studije nanotehnologije Upisao je master program Elektronike, na smjeru ih ima oko 15-20, dok ih je na početku osnovnih studija bilo stotinu. Kriterijumi za prolaz su, prema njegovim riječima, veoma ozbiljni. Uzor mu je, kaže, profesor Tadić, a spreman je da izučava fenomene nepoznate i svjetskim naučnicima

PODGORICA – Jedan od najboljih studenata Elektrotehničkog fakulteta Danilo Petričević, koji pohađa master studije, odbacuje tvrdnje da je Bolonjska deklaracija uništila obrazovni sistem, da studenti diplomiraju sa diskutabilnim znanjem, makar to nije svojstveno njegovom fakultetu, odakle izniču stručnjaci koji i u inostranstvu postaju respektabilni naučnici. Danilo je proglašen jednim od najboljih studenata za studijsku 2019/2020. godinu i u indeksu ispisuje isključivo desetke. Priznaje da nije lako dosegnuti takve rezultate, koji traže redovno učenje, ulaganje truda, vremena, ali kaže da se sve to na kraju isplati. Nagrada mu je to potvrdila, a očekuje da se i u budućnosti naplati uloženi trud. Upisao je master program Elektronike, na smjeru ih ima oko 15-20, dok ih je na početku osnovnih studija bilo stotinu. - Osnovne studije je završilo na našem smjeru možda desetak studenata u redovnom roku. Visoki su kriterijumi. Većini je ostalo nekoliko predmeta do kraja, tako da će završiti fakultet sa godinom zakašnjenja, što nije loše – kaže Danilo u razgovoru za Pobjedu.

Dva masteRa

Kategoričan je da ovaj kadar može da parira bilo kom svjetskom fakultetu. Studenti, smatra on, nikako nijesu u podređenom položaju u odnosu na svoje kolege sa bilo kog univerziteta. Objašnjava da kroz sopstveni primjer potvrđuje to zapažanje, jer se poslije osnovnih studija prijavio za stipendiju za master studije nanotehnologije u Beligiji i – odobrena mu je. - Stipendija je, međutim, odložena za sljedeću godinu zbog situacije koju je izazvao korona virus. Tamo ću nastaviti master, pa bi na taj način, možda, uspio da završim dva master programa. Nijesam imao drugih referenci sem ocjena koje sam dobio ovdje na fakultetu i na osnovu toga sam dobio stipendiju Evropske komisije. To pokazuje da se cijeni naš fakultet – poručio je on. Odlučio je da izučava elektroniku, jer, kaže, da ima najviše afiniteta prema toj oblasti – sviđa mu se što tu ima elemenata programiranja, rada sa hardverom... - Uvijek sam bio zainteresovan za prirodne nauke. Išao sam ranije na takmičenja iz fizike, matematike, hemije... Iz hemije sam osvajao nagrade na državnim takmičenjima, bio i na Svjetskoj olimpijadi na Tajlandu. Na kraju sam odlučio da bolju

Nakon učenja odluta u svijet fantazije

UVIJEK SU GA INTERESOVALE PRIRODNE NAUKE: Danilo Petričević

Poslije učenja Danilo voli da se izgubi u svijetu fantazije, pa čita knjigu ,,Pjesma leda i vatre“ od Džordža Martina. Voli i ,,Gospodare prstenova“ od Tolkina. Od ozbiljne literature izdvaja autobiografsku knjigu Mihajla Pupina, te od Vladimira Pištala ,,Tesla portret među maskama“... Muziku voli da sluša samo kada izađe sa društvom, a bavi se rekreativno i fudbalom. - Kad bih morao da izdvojim svoju manu - volim da mi sve bude perfektno, volim da se previše udubim i imam puno stresa zbog toga – dodaje on, uz osmijeh.

Inženjerske plate dobre Jedan od naboljih studenata zadovoljan je tržištem rada u Crnoj Gori koji za inženjera elektrotehnike, automatike, IT sektora daje dobru ponudu. Kaže da ima

perspektivu u životu imam ako završim ETF, posebno u Crnoj Gori. Nije lako biti inženjer i mogu reći da nijesam pogriješio – kaže on, uz osmijeh.

svi pRijatelji

Profesori na ETF-u, prema njegovim riječima, sjajni su pedagozi koji su posvećeni studentima, spremni uvijek da im pomognu, dijeleći i životne savjete. Danilo kaže da ih prave boljim ljudima, te da imaju prijateljske odnose. - Predaju nam više predmeta i gubi se odnos samo student – profesor. To su mentori koji žele da nam pomognu u svemu. Ne predaju samo lekciju i to je to – navodi on. Od profesora najveći uzor mu prof. dr Nikša Tadić, ne samo zato što uče mnogo od njega i što im dijeli lekcije iz života, već zato što je riječ o profesoru koji se dosta poštuje, ne samo u našim naučnim krugovima, nego i u inostranstvu.

puno firmi koje streme inovacijama... - Naši inženjeri mogu da doprinesu puno, imaju dobre plate i mjesta da rade i razvijaju se u pravom okruženju – rekao je on.

- Profesor 15-20 godina sarađuje sa Tehničkim fakultetom u Beču koji je jedan od najprestižnijih univerziteta iz oblasti elektrotehnike. Profesor nam govori kako uvijek možemo da napredujemo i da imamo šansu da se bavimo nekim fenomenima koji nijesu dokazani, nešto što nijesu riješili svjetski naučnici. Kaže da je tu naša šansa, da postanemo kadar koji će riješiti probleme koje ni sada svjetski naučnici ne uspijevaju da riješe – kaže on. Danilo bi želio da upravo na taj način doprinese crnogorskoj nauci i nada se da će uspjeti u tome. Nakon master studija upisaće doktorske, angažovaće se kao asistent u nastavi, a onda kasnije i kao profesor. - Želio bih da radim kod nas ili u inostranstvu, vidjećemo. Tako mogu najviše da doprinesem društvu, ako budem ekspert u nekoj oblasti elektronike – zaključuje naš sagovornik. N. ĐURĐevaC

Hronika

Subota, 28. novembar 2020.

Apelacioni sud potvrdio presudu pomagačima ubica Dalibora Đurića

Ustavni sud poslao Službenom listu odluku o neustavn naloženo stavljanje u zatvor poslanika DF-a

Dejana Pavićevića privode na saslušanje

Pavićeviću i Trbu 34 godine zatvora PODGORICA – Apelacioni sud potvrdio je presudu kojom su Dejan Pavićević i Miloš Trbo osuđeni na 18 i 16 godina zatvora za članstvo u kriminalnoj organizaciji i pomaganje ubicama zatvorenika Dalibora Đurića koji je likvidiran 22. septembra 2016. dok je vježbao u spoljnoj teretani poluotvorenog odjeljenja u zatvoru u Spužu. Prvostepenu presudu je 13. februara izrekao sudija Višeg suda u Podgorici Dragoje Jović.

ObrazlOženje

Pavićević je za stvaranje kriminalne organizacije dobio tri, a za saučesništvo u teškom ubistvu Đurića 15 godina zatvora. Za ista djela, Trbo je dobio tri i trinaest godina robije. Prema navodima prvostepene presude, tokom postupka je dokazano da su Pavićević i Trbo, po uputstvima za sada neidentifikovanih članova kriminalne organizacije, sa umišljajem bitno doprinijeli ubistvu Dalibora Đurića. Stav krivičnog vijeća sudije Jovića potvrdio je i Apelacioni sud navodeći da je ,,na osnovu informaciono tehničkog, balističkog, hemijskog vještačenja, kao i sadržine drugih dokaza pravilno utvrđeno postojanje očigledne povezanosti između mjesta sa kojeg je ubica ispalio projektil prema Daliboru Đuriću, sredstava koja su korišćena za izvršenje krivičnog djela i mjesta na kojem su optuženi Pavićević i Trbo zapalili automobil ,,škodu oktaviu“ koju su koristile ubice“. - Pavićević i Trbo, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud, nijesu u potpunosti uspjeli da unište vatreno oružje iz kojeg je ispaljen projektil u Đurića, kao i druge predmete koji su služili u tu svrhu. Preko nalaza vještaka uspostavljena je veza između ostatatka smrtonosnog projektila pronađenog na mjestu ubistva Đurića i ostataka vatrenog oružja i drugih predmeta pronađenih u zapaljenoj „škodi oktaviji“ – navodi se u obrazloženju Apelacionog suda. Sudije Apelacionog suda pri-



Dejan Pavićević i Miloš Trbo u završnim riječima su negirali krivična djela koja im se optužnicom stavljaju na teret. Pavićević se zakleo životom maloljetnog sina da nema veze sa organizacijom ubistva Đurića, kazao je i da su do njega došle glasine da mu je glava ucijenjena i da mu je porodica u opasnosti

hvatile su i stav prvostepenog suda da su neosnovani navodi optuženih o vremenu dolaska i zadržavanja u Podgorici, o stvarnim razlozima odlaska u Rsojeviće, zatim sadržina poslatih i primljenih poruka, vrijeme gašenja telefona, iščekivanje dogovorenog znaka u kafani ,,Sweat Heart“, nošenje sredstava za razbijanje stakla na ,,škodi oktaviji“, postavljanje hepo kocki i paljenje vozila, zadržavanje od četri, pet sati na nepoznatom mjestu nakon napuštanja kuće strica optuženog Pavićevića, oslobađanja tragova na tom putu koji je očigledno izabran kako bi se izbjegle policijske blokade. - Sve upućuje na jedini mogući zaključak, da su optuženi Trbo i Pavićević, na način i vrijeme predstavljeno u izreci prvostepene presude bitno doprinijeli ubistvu Đurića koji se nalazio na izdržavanju zatvorske kazne – navodi se u obrazloženju Apelacionog suda.

Presuda

Pavićević i Trbo su, prema navodima presude, po prethodnom dogovoru automobilom ,,golf IV“ sa budvanskim tablicama, iz Kotora došli u Podgoricu i isključili mobilne telefone kako se ne bi moglo utvrditi njihovo dalje kretanje ka Rogamima. U Rogamima su obišli mjesto gdje će kasnije prema kriminalnom planu zapaliti „škodu oktaviju“ i dokaze o ubistvu Dalibora Đurića koji su se nalazili u

automobilu. Pošto su osmotrili mjesto na kom je trebalo zapaliti vozilo, Pavićević i Trbo su se uputili ka Danilovgradu, gdje su, kako se navodi, po unaprijed pripremljenom planu sačekali da za sada neidentifikovana osoba, na podmukao način ubije Đurića koji se nalazio u spuškom zatvoru na izdržavanju zatvorske kazne. Sudija Dragoje Jović je naveo da je saobraćajnim vještačenjem utvrđeno da su optuženi kada su izašli iz danilovgradskog lokala ,,Sweet heart“ u 18.25 časova do aktivacije mobilnog telefona u 18.44 časova imali dovoljno vremena da dođu do mjesta gdje je zapaljeno vozilo. Razotkrio ih je i signal mobilnog telefona u 18.44 časova u zahvatu bazne stanice Spuž C. Nalazili su se na 6,1 kilometar od mjesta gdje su zapalili vozilo, iako su tvrdili da su bili u Rsojevićima, kod srodnika okrivljenog Pavićevića. Sudija Jović je naveo i da je ubica na uzvišenju, na desnoj strani rijeke Zete, u blizini zidina spuškog zatvora, napravio zasjedu i sačekao da Đurić izađe u šetnju u poluotvorenom odjeljenju, pa je u trenutku dok je oštećeni šetao iz snajperske puške kalibra 7,9 milimetara ispalio jedan projektil kojim je Đuriću nanio prostrjelnu ranu grudnog koša. Pavićević i Trbo su se po prethodno utvrđenom planu vratili u Rogame gdje su zatekli vozilo i pušku koje je ubica Đurića ostavio nakon ispaljenog hitca. Optuženi su čekićem razbili zadnje vjetrobransko staklo na vozilu i sipali benzin, ubacili više zapaljenih pakovanja hepo kocki i izazvali požar kako bi uništili sve materijalne dokaze o izvršenom krivičnom djelu i omogućili ubici da nesmetano pobjegne. Njih dvojica su u završnim riječima negirali djela koja im se optužnicom stavljaju na teret. Pavićević se zakleo životom maloljetnog sina da nema veze sa organizacijom ubistva Đurića. Kazao je i da su do njega došle glasine da mu je glava ucijenjena i da mu je porodica u b. r. opasnosti.

PODGORICA - Ustavni sud Crne Gore juče je nakon više od godinu poslao na objavljivanje odluku o neustavnosti odredbe Zakonika o krivičnom postupku na osnovu koje je naloženo hapšenje i stavljanje u zatvor poslanika Demokratskog fronta Nebojše Medojevića i Milana Kneževića, u decembru 2018. godine, saznaje Pobjeda. Od sedam sudija njih pet je glasalo da se odredba ZKP-a ,,stavljanja u zatvor“ proglasi neustavnom.

PrOcedure

Na objavljivanje odluke Ustavnog suda, kako saznaje Pobjeda, čekalo se više od godine jer sudija Miodrag Iličković, koji se nije saglasio sa stavom većine sudija za donošenje odluke, nije dostavio i svoje izdvojeno mišljenje, koje je tada najavio. Tek je prije nekoliko dana, kako saznajemo, odustao od izdvojenog mišljenja i obavijestio kolege o tome, tako da je odluka Ustavnog suda tada mogla da „uđe“ u proceduru objavljivanja. Prema Zakonu o Ustavnom

sudu izdvojeno mišljenje se objavljuje zajedno sa odlukom na internet stranici i u Službenom listu, što je bio razlog da se čeka na mišljenje Iličkovića. U postupku odlučivanja, sudija koji je protiv neke odluke može, a ne mora da najavi izdvojeno mišljenje. Ako ga najavi, sud je tada u obavezi da ga čeka i tek zajedno sa tim mišljenjem da objavi odluku. U ovom predmetu osim Iličkovića, protiv je bio i sudija Milorad Gogić, koji je isto najavio izdvojeno mišljenje i ranije ga dostavio. Ustavni sud sve odluke donosi većinom glasova. U izdvojenom mišljenju sudija navodi razloge zbog kojih nije saglasan sa donijetom odlukom.

m.babović

Sudija Iličković najav mišljenje, poslije godi

PredMet

Sudije Ustavnog suda su još 27. septembra prošle godine ukinule kao neustavnu odredbu ZKP-a ,,stavljanja u zatvor“ poslanika Demokratskog fronta Nebojše Medojevića i Milana Kneževića zbog odbijanja da svjedoče pred Specijalnim državnim tužilaštvom o navod-

Ustavni sud

no korumpiranim sudijama i optužbama na račun glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića da je primio mito. Konkretno, ukinut je dio odredbe člana 119 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku koja je propisivala stavljanje svjedoka u zatvor do dva mjeseca i koja glasi: „a ako i poslije toga odbije da svjedoči, može se zatvoriti“. - Zatvor traje dok svjedok pristane da svjedoči ili dok njegovo

Odgođeno razmatranje optužnice protiv dvojice Nikšićana zbog šverca

Pejović i Drašković u sudnici 9 PODGORICA – Razmatranje optužnice protiv Predraga Pejovića i Nikole Draškovića zbog sumnje da su pokušali da prokrijumčare 114 kilograma marihuane, odgođeno je za 9. decembar. Proces je odgođen jer optuženi Drašković nije uredno primio poziv za ročište. Prema navodima optužnice, Pejović i Drašković se terete da su počinili krivično djelo neo-

vlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Kako se navodi u optužnici, Pejović je 6. septembra, u Baru neovlašćeno prevozio drogu, na način što je u selu Zoganje u Ulcinju od NN lica preuzeo zapakovanu marihuanu u osam velikih pakovanja u ukupnoj količini 115,7 kilograma. - Drogu je sakrio kako se sumnja u vozilo ,,reno kangu“ nakon čega se uputio do mjesta Kunje gdje je vozilo sakrio u

šumi kako bi sačekao pogodan trenutak i nastavio vožnju do mjesta gdje je trebalo da preda drogu NN licu. Optuženi Drašković mu je u tome umišljajno pomogao tako što je sa svojim vozilom ,,audi A3“ kretao se ispred njega kako bi mu omogućio nesmetan prolaz. Tada ih je policija zatekla dok su u vozilu kojim je upravljao Pejović, a koje je bilo sakriveno u šumi, pronašli drogu, a kod Nikole Draškovića 1.570 eura za ko-

Okončana istraga za saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula devetnaestogodišnja Anja Stevanović

Potvrđena optužnica protiv Mihaljevića PODGORICA – Viši sud potvrdio je optužnicu protiv Petra Mihaljevića (37) zbog izazivanja saobraćajne nesreće 18. oktobra u kojoj je poginula Anja Stevanović (19) - saopštila je Pobjedi savjetnica za odnose s javnošću tog suda Aida Muzurović. On se optužnicom tereti za krivično djelo - teško djelo protiv bezbjednosti javnog saobraćaja. Mihaljeviću je odlukom Apelacionog suda pritvor produžen zbog opasnosti od bjekstva. U obrazloženju o produženju pritvora je navedeno da je Mihaljević osnovano osumnjičen za djelo koje mu se optužnicom stavlja na teret. - Osnovana sumnja proizilazi iz iskaza svjedoka V. N. koji je naveo da je kritične prilike upravljao vozilom ,,B“ u kojem je na mjestu suvozača bila A. S. i dok se kretao ka mjestu B, malo prije

mjesta nezgode postoji desna krivina u pravcu C i kad se primicao toj benzinskoj pumpi na najviše 20-30 metara u njegovoj traci pojavilo se vozilo. On je naveo da je tom vozilu blicnuo nekoliko puta, ali se taj vozač nije zaustavljao, pa je on skrenuo ,,puni ulijevo“, kako bi izbjegao sudar, ali u tome nije uspio, pa je došlo do sudara desne prednje strane njegovog vozila sa desnom stranom navedenog vozila. Ispričao je da koliko se sjeća, nakon sudara se izokretao vozilom više puta i udario u neku stijenu sa lijeve strane gledano i to lijevom stranom vozila, nakon čega je par minuta poslije došao svijesti i počeo da moli ljude da mu pomognu da izvuče A. S. – pojašnjeno je iz Apelacionog suda. Oni navode da osnovana sumnja proizilazi i iz obdukcionog zapisnika u kojem je pojašnjeno

da je smrt pokojne A. S. nasilna. - Takođe, iz obdukcionog zapisnika utvrđuje se da je V. N. zadobio laku tjelesnu povredu u vidu oguljotina u čeonom predjelu brade i jagodičnom predjelu i da su te povrede mogle nastati usljed inercionog kretanja tijela i udara u elemente unutrašnjosti vozila u trenutku nezgode, kao i drugih dokaza sadržanih u spisima predmeta. Pored postojanja osnovane sumnje, prvostepeni sud je pravilno utvrdio i da postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bjekstva okrivljenog P. M. za slučaj da se nađe na slobodi. Težina je izražena kroz visinu zakonom propisane kazne za ista, koja činjenica ga svakako ne može ostaviti ravnodušnim u njegovom odnosu prema sudu, odnosno da li da se odazove na pozive ili da se da u bjekstvo za slučaj da se nađe na slobodi – zaključuje se u obrazloženju Suda. Saobraćajna nesreća dogodila se na putu Podgorica-Cetinje u mjestu Donji Kokoti. U nesreći su povrijeđene još dvije osobe. M. l.

Hronika

Subota, 28. novembar 2020.

nosti dijela odredbe ZKP-a kojom je

Branilac Danilovgrađanina potvrdio Pobjedi da njegov klijent nije osumnjičen za zločin u restoranu „Obala“ u Danilovgradu

saslušanje postane nepotrebno ili dok se krivični postupak završi, ali najduže dva mjeseca – glasila je ta odredba. Osim dijela odredbe ZKP-a, ukinuta su i rješenja Višeg i Apelacionog suda, jer su donešena pozivanjem na neustavni dio odredbe člana 119 stav 2 Zakonika, na osnovu kojih je po nalogu Specijalnog tužilaštva bilo određeno stavljanje poslanika Demokratskog fronta u zatvor.

Knežević tužilaštvu nije želio da saopšti saznanja o navodnoj korupciji u pravosuđu, dok Medojević nije želio da Višem sudu kaže ime agenta ANB-a koji mu je navodno saopštio da je glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić primio 100.000 eura mita od bivšeg gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoše da mu ne bi odredio pritvor. Medojević je uhapšen nakon skupštinskog zasijedanja, ispred zgrade parlamenta i 13 dana je proveo u zatvoru, dok je Knežević, nakon hapšenja partijskog kolege, dvije sedmice ostao u Skupštini kako bi izbjegao da završi u Spužu. Specijano tužilaštvo nije imalo odobrenje skupštinskog Administrativnog odbora za krivično gonjenje dvojice poslanika, a Apelacioni sud je protumačio da ih van zgrade parlamenta ne štiti imunitet. Ustavni sud je u decembru 2018. donio privremene mjere za obustavu rješenja Apelacionog i Višeg suda za hapšenje Medojevića i Kneževića, na osnovu koje je Medojević i puB. R. šten iz Spuža.

a droge

9. decembra je se sumnja da su od prodaje droge – navedeno je u optužnici. Pejović je u odbrani priznao djelo koje mu se stavlja na teret i naveo da Drašković nema veze sa švercom droge. Kako je kazao, jedno lice ga je angažovalo da drogu preveze. Ispričao je da je iz Nikšića došao svojim vozilom u Dobru Vodu i tu je popio piće s Draškovićem, kojeg je sreo u Baru. Drugooptuženi Drašković

ispričao je da je Pejovića sreo u Baru i da ga zna iz Nikšića, pa su se dogovorili da odu u Dobru Vodu i popiju piće. - Kako smo se zapili i do kasno ostali u Dobroj Vodi, negdje uveče mu je Predrag rekao da mora nešto da završi da ga sačekam kod neke prodavnice. Otišao sam svojim vozilom do te prodavnice gdje me je Predrag čekao. Ušao je u moje vozilo i rekao mi da će doći neki njegov drug da mu pravi društvo. Međutim naišla je policija i uhapsila nas – kazao je Drašković ranije u odbrani. M. L.

PODGORICA - Ivan Đurović (29), za kojeg je policija sumnjala da je ubio Danilovgrađanina Zorana Pavićevića (56), čije tijelo je pronašla radnica restorana u kojem je radio kao stražar, tereti se za nepoštovanje mjera Nacionalnog koordinacionog tijela – potvrdio je Pobjedi njegov branilac, advokat Darko Dragović.

- Na teret mu se stavlja nepoštovanje mjera NKT-a, jer je poslije 21 sat bio van porodičnog domaćinstva, odnosno bio je u kući gdje nije član domaćinstva – kazao je Dragović. Tijelo Zorana Pavićevića, sa vidljivim tragovima nasilja, pronađeno je 24. novembra u restoranu „Obala“, a izvori iz policije tada su saopštili da se traga za Đurovićem zbog sumnje da je on ubica. Dragović, međutim, ističe da Đurović u njegovom prisustvu nije saslušavan, niti u svojstvu građanina, niti u svojstvu osumnjičenog, za ubistvo Pavićevića. Pojasnio je da je angažovan u srijedu, kada se njegov klijent predao policiji, a u četvrtak je bio sa njim na saslušanju kod tužioca. - Određeno mu je zadržavanje do 72 sata zbog opasnosti od ponavljanja djela. Protiv mog klijenta nije podnijeta krivična prijava, niti je donijeta naredba za sprovođenje istrage u vezi ubistva – rekao je Dragović.

d.mijatović

Dragović: Đurovića terete vio izdvojeno da je prekršio mjere NKT-a dinu odustao

Mjesto ubistva

Tortura Advokat Darko Dragović kazao je za Pobjedu i da je njegov klijent Ivan Đurović imao vidne povrede, koje je konstatovao i tužilac i formirao predmet za taj slučaj. - Tužilac je angažovao vještaka Nemanju Radojevića koji ga je pregledao i čekamo nalaz i mišljenje. Tužilac je formirao poseban predmet u vezi konstatovanih povreda. Dok ne dobijemo nalaz nećemo komentarisati koje su to povrede. Moj klijent ne želi da se, za sada, iznosi u javnost da li je bio žrtva torture u policiji, izjasniće se kada bude formiran predmet – ispričao je Dragović.

Dodao je da se Đurović prijavio policiji kada je dobio informaciju da ga traže. S druge strane, naši izvori iz policije tvrde da je Đurović i dalje glavni osumnjičeni za ubistvo

i da čekaju nalaze vještačenja tragova krvi sa torbice koja je pronađena u restoranu, pored tijela Pavićevića. Vjeruju da će taj dokaz potkrijepiti njihove sumnje.

Ubrzo nakon zločina nezvanično nam je rečeno i da je osumnjičeni od ranije poznat istražiteljima po švercu droge, krađama i nasilju. Preliminarni nalazi ukazuju da je ubica više puta oštrim predmetom nanio smrtonosne povrede Pavićeviću po glavi i tijelu. Na mjestu zločina pronađeno je još tragova i predmeta za koje inspektori vjeruju da će potkrijepiti sumnje da iza zločina stoji Đurović. On je, međutim, kako smo objavili, ponudio čvrst alibi da u noći ubistva nije bio ni blizu mjestu zločina. Uviđaj je obavila viša državna tužiteljka Tanja ČolanDeretić. A. R.

Saobraćaj bio u prekidu, ekipe Specijalne jedinice policije pretraživale teren

Lažna dojava o bombi u tunelu Sozina BAR - Saobraćaj u tunelu Sozina u četvrtak veče bio je u prekidu od 20.45 sati skoro do ponoći zbog dojave o eksplozivnoj napravi, za koju se ispostavilo da je lažna. Izvršni direktor „Monteputa“, kompanije koja gazduje Sozinom Jonuz Mujević potvrdio je za Pobjedu da je saobraćaj u tu-

nelu bio u prekidu i da su ekipe Specijalne jedinice policije pretraživale teren po prijavi o bombi. Mujević je kazao da je nakon detaljne pretrage utvrđeno da se radi o lažnoj dojavi. Rukovodilac ODT Bar Radovan Đurišić rekao je za Portal Bar da je, za sada, nepoznata osoba pozvala policiju, Odjeljenje

bezbjednosti Kotor i prijavila da je u tunelu Sozina postavljena eksplozivna naprava. - Nakon što su pripadnici antiterorističke jedinice izvršili pregled tunela utvrđeno je da se radi o lažnoj dojavi. Policija radi na utvrđivanju ko je pozvao OB Kotor i lažno prijavio da je u tunelu postavljena eksplozivna naprava - kazao je tužilac Đurišić. A. R.

Crnom Gorom

Subota, 28. novembar 2020.

NIKŠIĆ: Predsjednik Opštine razgovarao sa jedinom Romkinjom stočarkom u Crnoj Gori

BAR: Sekretarka Crvenog krsta Zorica Crnčević o radu te organizacije

ZAHVALILA NA PODRŠCI I RAZUMIJEVANJU: Adžović sa Simovićem

Nije lako pomagati u vrijeme epidemije

Slavki obećali zemljište za štalu NIKŠIĆ – Lokalna uprava će pomoći Slavki Adžović tako što će joj ustupiti na privremeno korišćenje zemljište za izgradnju započetog objekta štale – saopšteno je nakon sastanka predsjednika Opštine Milutina Simovića sa jedinom Romkinjom koja se u Crnoj Gori bavi stočarstvom. Iskazujući razumijevanje zbog svih nedaća koje su zadesile tu Nikšićanku, Simović je istakao, saopšteno je iz njegovog kabineta, da je Ministarstvo poljoprivrede sa posebnom pažnjom i obavezom podržavalo njen rad i entuzijazam u bavljenju nimalo lakim poslom. Prije svega podržano je zalaganje jedne žene da stvori svoje gazdinstvo, posebno imajući u vidu da bavljenje stočarstvom nije tradicija romske populacije. Izražavajući zahvalnost zbog brze reakcije predsjednika Opštine Adžović je naglasila da je presrećna zbog rješavanja njenog problema, iskazanog razumijevanja i podrške. Slavki Adžović su prije nekolika dana u naselju podno Trebjese psi lutalice desetkovali stado, štala joj je prije nekoliko mjeseci stradala u požaru, a nije dobila dozvolu za gradnju novog objekta. Ra. P.

Donacija Vlade Njemačke vrijedna 20.000 eura

Zaštitna oprema za deset vodovoda PODGORICA - Vlada Njemačke donirala je Udruženju vodovoda Crne Gore zaštitnu opremu i sredstva za dezinfekciju kao vid podrške u borbi protiv pandemije kovida-19. Kako je saopšteno opremu, vrijednu 20.000 eura, predala je organizacija GIZ. Paketi sadrže dezinfekciona sredstva, maske, rukavice, zaštitna odijela, vizire, a gradovi uključeni u donaciju su Podgorica, Herceg Novi, Budva, Kotor, Cetinje, Danilovgrad, Berane, Rožaje, Plav i Gusinje. - Oprema je predata Udruženju vodovoda koje će ih distribuirati u deset odabranih javno-komunalnih preduzeća. Oprema će omogućiti preduzećima koja se bave vo-

dosnabdijevanjem pružanje adekvatnih usluga građanima i odgovore na visoke higijenske standarde u zaštiti radnih mesta, javnih površina i zaposlenih - navodi se u saopštenju. Predsjednik Izvršnog odbora Udruženja vodovodnih i kanalizacionih preduzeća Crne Gore Milan Bulatović ocijenio je da će donacija poboljšati kvalitet njihovih usluga kroz kontinuirano snabdijevanje vodom građana. Menadžer GIZ-a (Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu - Modernizacija opštinskih usluga) Peter Volf kazao je da je toj organizaciji cilj da podrže modernizaciju opštinskih usluga, kroz regionalno umrežavanje i saradnju. C.G.

BAR – Sve je veći broj Barana koji su u stanju socijalne potrebe i kojima je pomoć u osnovnim potrepštinama neophodna. Osim onih osoba koje imamo u stalnoj evidenciji, svjedoci smo da se taj broj povećava iz dana u dan. Upravo zbog tih okolnosti, ,,alarm“ je uključen odavno. Naš rad je veoma intenzivan kada se radi o pomoći u osnovnim životnim namirnicama i higijeni. Bilježimo sve veći broj osoba i porodica koje nam se obraćaju za pomoć, a trenutak je nažalost takav, da i u narednim danima možemo očekivati takav trend – kaže sekretarka Crvenog krsta Bar Zorica Crnčević. Nikome, kaže Zorica Crnčević, nije lako da pruža pomoć u ovom periodu. - Ni zdravstvenim, ni ustanovama koje se bave distribucijom socijalne pomoći. Moram naglasiti da se i mi i naši volonteri nekada susretnemo i sa neprijatnostima na terenu. Apelujem na sve da razumiju situaciju, da razumiju što je naš opseg djelovanja, a mi smo tu da pomognemo kao i uvijek. I naročito u ovim teškim okolnostima - naglašava Crnčević.

PAKETI

Pomoć dobrih ljudi je tu, ali za sada, kaže ona, ne treba dodatno opterećivati sve koji mogu da pomognu. Dodaje kako postoji kvalitetna saradnja sa međunarodnom organizacijom Crvenog krsta i donatorima iz naše zemlje, a pomoć se preko CKCG disti-

Zorica Crnčević

U prethodnih desetak dana smo dobili oko 600 paketa hrane i higijene, kao i 600 vreća brašna. Očekujemo sljedeće sedmice oko 200 dodatnih paketa, tako da ćemo zahvaljujući donatorima do kraja godine distribuirati svu potrebnu pomoć buira svim opštinskim organizacijama... - Paketi koji sadrže osnovne životne namirnice, kao i oni za ličnu higijenu, nam redovno pristižu. U prethodnih desetak dana smo dobili oko 600 paketa hrane i higijene, kao i 600 vreća brašna po 25 kilograma. Očekujemo sljedeće sedmice oko 200 dodatnih paketa, tako da ćemo zahvaljujući donatorima biti u mogućnosti da do kraja godine distibuiramo svu potrebnu pomoć. Osluškujemo situaciju iz dana u dan, i reagujemo svugdje gdje je pomoć dodatno potrebna. Zbog povećanja broja lica kojima je pomoć neophodna, nastavili smo praksu da tražimo kompletnu do-

Podrška porodicama u Ostrosu -Naša organizacija od početka pandemije brine i o socijalno ugroženim porodicama u Ostrosu. Uzevši u obzir nedavnu epidemiološku situaciju u tom kraju, OO Crvenog krsta i Mornarica VCG su dopremile pomoć najugroženijem stanovništvu tog kraja, koja je sadržala 91 paket hrane i higijene i 1.150 kg brašna - kaže Crnčević.

Foto-priča iz Biogradske prašume

kumentaciju, iako to nailazi na negodovanje kod pojedinaca. Međutim, mi moramo to raditi, da bi stvorili jasnu socijalnu sliku. Godinama lutamo, ali mora da se napravi red, da se stvori jasna baza za sve one kojima je pomoć zaista neophodna - ističe Crnčević. Lokalna Uprava je povodom Dana Opštine uplatila 4.000 eura Crvenom krstu Bar. - To je još jedan pokazatelj njihovog predanog rada. Zaista lijep gest Opštine sa kojom imamo sjajnu saradnju. Opština Bar na čelu sa predsjednikom Dušanom Raičevićem u kontinuitetu vrednuje naš doprinos, a to je naročito evidentno u ovoj teškoj situaciji. Ovo je i satisfakcija i potvrda osjećaja koji čelni ljudi Opštine imaju prema našoj organizaciji - ističe Crnčević.

JUBILEJ

Crveni krst 29. novembra obiježava 145 godina postojanja. U nekim drugačijim okolnostima, bilo bi razloga za slavlje, ovako sve je podređeno

HERCEG NOVI: Aktivnosti Agencije za planiranje

Kengovi skokovi u jezero

Izgradiće pasarele u Bijeloj i Zelenici HERCEG NOVI – Na dvije lokacije duž magistrale kroz hercegnovsku opštinu biće izgrađene pasarele čime će se povećati bezbjednost pješaka, ali i smanjiti saobraćajne gužve.

KOLAŠIN – Živan Pavlović poznat pod nadimkom Kengo plivao je juče u Biogradskom jezeru. Da, dobro ste pročitali. Ni prijatelji Dragan i Đesko nijesu vjerovali da je to moguće, okolo snijeg, voda ledena... Sve je počelo razgovoromtokom šetnje. Mogu – ne

možeš. Ma pričaš samo – ma hajde da provjerimo, pričaš li samo. Onda su prijatelji postali podrška, snimatelji, vozači do prašume. Živan Pavlović Kengo će za dvadesetak dana napuniti 55 godina. Uvijek je uspijevao što samo rijetki mogu. I kao maratonac, trkač na skijama,

skakač u vodu gradske fontane.. - Snijegom sam pripremio tijelo za hladnoću vode. Mislim da nije bilo više od pet stepeni „toplote“ ili ,,hladnoće“ u Biogradskom jezeru. Napravio sam tri skoka u prostor ispred ponte. Malo otplivao. Poslije sam

aktuelnom trenutku. - Rijedak jubilej i pokazatelj što znači naša organizacija u globalnim okvirima. Nije na odmet podsjetiti na sve što je urađeno, iako za tako nešto praktično da i nema vremena. Ovaj jubilej je čast i dokaz našeg rada, a mi smo uvijek davali doprinos onda kada je bilo najpotrebnije i najteže. Mi smo ti koji smo kroz brojne krize, nevolje, pandemije i ratove uvijek bili tu. I smatram da se to prepoznaje. Ove godine će CKCG napraviti zahvalnice na osnovu podataka koje im pošalju sve opštinske organizacije o osobama, pojedincima, volonterima, organizacijama koji su pomogli u dosadašnjem radu, naročito tokom ove krize. I to će na simboličan način biti zahvalnost svih nas na nesebičnoj pomoći koja nam se pruža. Uz to, nastavljamo redovne aktivnosti, vodimo brigu o starima, o socijanim slučajevima. Pružamo i neki vid psihološke pomoći - zaključila je CrnV.K.V. čević.

onako bosonog i mokar otrčao dijelom staze oko jezera. Da se malo kalim... – priča Pavlović. Priča i smije se zadovoljno. S razlogom… Kengo nam je makar na trenutak skrenuo misli sa informacija o koroni, broju inficiranih, umrlih ... D. DRAŠKOVIĆ

Završeno je idejno rješenje pješačkog mosta u Bijeloj koje će naredne sedmice biti predato glavnoj gradskoj arhitektici na saglasnost. Direktor Agencije za izgradnju i razvoj Boro Lučić kaže da su počeli izradu idejnog rješenja pasarele u Zelenici. - To su dva veoma bitna projekta jer će povećati sigur-

nost pješaka posebno djece u Bijeloj i Zelenici ali će i smanjiti gužve jer su pješački prelazi na tim lokacijama veoma frekventni i usporavaju saobraćaj - kazao je Lučić. Vrijednost projekta je oko 100.000 eura a pasarele će biti prilagođene osobama sa invaliditetom. - Pasarela u Bijeloj će imati lift tako da će je moći koristiti OSI i majke sa djecom u kolicima kao i sva teže pokretljiva lica - objasnio je Lučić. U Agenciji nastoje da nastave ovaj posao i da izgrade pasarele u Meljinama a kasnije i u Igalu. Ž. K.

Crnom Gorom

Subota, 28. novembar 2020.

PLJEVLJA: Skupština grada usvojila odluku o dopuni poslovnika

Odbornici će moći da rade iz kuće ili bolnice PLJEVLJA – Skupština je sa 25 glasova za i jednim protiv usvojila odluku o dopunama poslovnika kojom je omogućeno da, za vrijeme epidemije, odbornici koji su zaraženi virusom kovid-19, ako se nalaze na bolničkom liječenju ili im je određena mjera samoizolacije mogu učestvovati u radu sjednice i radnih tijela putem informaciono–komunikativne tehnologije, odnosno onlajn. Odluka će se primjenjivati do 31. decembra. U nastavku sjednice odbornici opozicije tražili su, kako su kazali na osnovu posljednjih parlamentarnih izbora, ostavku vladajuće koalicije koju čine DPS, SD, BS.

SJEDNICE

Kako su naveli za to ima dovoljno razloga: SO nije održala ni jednu sjednicu u proteklih pet mjeseci i da ubrzo nova vlada može uvesti prinudnu upravu. Takođe, tvrde i da vladajuća koalicija nema stabilnu većinu pošto je nakon napuštanja dva odbornika zbog Zakona o slobodi vjeroispovijesti taj odnos 18 prema 17. Vladislav Bojović (DNP) kazao je da je opozicija na parlamentarnim izborima imala preko 5.000 glasova više. - Niste realizovali nijedan projekat u opštini. Na rješavanju problema nezaposlenosti, zagađenosti vazduha, vodosnabdijevanja, najvećih problema u opštini

KOLAŠIN: Originalne aktivnosti NVO Natura

Sakupili dvije tone šišarki PRVI KORAK DO PROIZVODNJE SJEMENA: Dio sakupljenih šišarki

JEDNA SJEDNICA ZA PET MJESECI: Sa jučerašnjeg zasijedanja

Pljevlja, nijeste uradili ništa – kazao je Bojović. Podsjetili su iz opozicije da 4. decembra ističe rok do kada je Skupština trebala donijeti vitalne odluke, kao što su strateški plan razvoja, izvještaji o radu lokalnih preduzeća. Nikola Rovčanin (Demokrate) naglasio je da su zbog nefunkcionisanja Skupštine propala i dva preduzeća - Agencija za stambeno poslovni fond je ugašena, a Komunalne usluge su otišle u stečaj. - Ova Skupština ne vrši osnovne funkcije – kazao je Rovčanin.

Živković: Testirajte podršku DPS-u Šef odborničkog kluba DPS-a Danijel Živković savjetovao je opoziciji da testiraju podršku vlasti tako što će podnijeti inicijativu za smjenu predsjednika Opštine i predsjednika Skupštine opštine. - Vi još nijeste izašli iz opozicionog kruga, bili ste opozicija prethodnoj vlasti, čini se bićete i u budućoj. Zašto se toliko insistira na ostavkama?! Zbog toga što je finansijska situacija u opštini stabilizovana i kako se nijesu uhljebili na državnom nivou nadaju se da će na lokalnom. Ako smatrate da nemamo većinu, isprobajte nas, dokažite da nemamo. Mnogi projekti su realizovani, realizovaćemo i brojne druge, a da li će građani birati između rada i odgovornosti ili nerada i populizma to je njihovo pravo. Još najmanje godinu i po, a vjerujem i mnogo duže ćete sjedati u tim klupama i posmatrati kako se realizuju projekti u Pljevljima – poručio je Živković.

ZASIJEDANJA

Predsjednik Skupštine opštine Dragiša Sokić naveo je razloge za neodržavanje sjednica. - Sjednica koja je zakazana za 20. mart održana je u junu zbog epidemiološke situacije. Zatim je uslijedio predizborni period gdje nije praksa održavanja sjednica, jer bi se mogle iskoristiti u izbornoj kampanji. Zatim su u septembru neke kolege imale probleme izazvane virusom, imali smo i poslanike u državnom parlamentu i čekali smo konstituisanje državnog parlamenta. Sjednica je bila zakazana za 19. oktobar, ali se nije mogla održati zbog uvođenja novih epidemioloških mjera – kazao je Sokić. On je poručio da je briga o preduzećima briga svih nas, te da su odbornici opozicije mogli inicirati sjednicu na kojoj bi se raspravljalo o načinu rješavanja problema u preduzećima. Dopuna poslovnika izglasana je i uz podršku opozicije, jer je, kako su pojasnili i DPS podržao istu odluku na državnom nivou. Odluku da se uvede onlajn glasanje nije podržao bivši odbornik A. S. DPS-a Predrag Cvijović.

ULCINJ: Inicijativa Asocijacije hotela i apartmana za pomoć građanima ULCINJ – Iz Asocijacije hotela i apartmana Ulcinja uputili su inicijativu preduzećima čiji je osnivač Opština (Komunalne djelatnosti, Vodovod) i Sekretarijatu za finansije i budžet da umanje dažbine odnosno porez na nepokretnosti za građane i turističke subjekte. Kako je navedeno u saopštenju proslijeđenom Pobjedi, koje je potpisao Fuad Lunji cilj je da se manjim računima i umanjenjem poreza na nepokretnosti za građane u nekoj mjeri olakša finansijska kriza koja je nastala usljed epidemije

Umanjiti račune za vodu, komunalne usluge i porez na nepokretnosti kovida-19. - Pandemija i gubitak sezone ostavio je turističke subjekte i veći broj građana naše opštine bez ikakvih prihoda. Nastali gubici premašili su sva očekivanja, a po podacima Svjetske turističke organizacije tri puta su veći

nego za vrijeme globalne recesije 2008. godine. Umanjenje računa, ocjenjuju u Udruženju, građanima i turističkim subjektima olakšalo bi u značajnome težak materijalni i finansijski položaj, a predstavljalo bi značajan podstrek i olakšanje za

pripremu sljedeće turističke sezone i prevazilaženje teške ekonomske situacije – navedeno je u obrazloženju inicijative. Lunji navodi da je o inicijativi informisan predsjednik Opštine Ulcinj Ljoro Nrekić te da očekuju njegovu podršku. D. Š.

KOLAŠIN - Šišarke više neće ostajati na zemlji i biti beskorisni dio biosistema. Sakupljanje šišarki biće posao sa organizovanim otkupom a cijena kilograma je 60 centi. Posao je u sklopu svojih projekata započela nevladina organizacija Natura. Kako nam je kazao Mikan Medenica, izvršni direktor te NVO tokom kampanje je prikupljeno više od dvije tone šišarki. - Akciju sakupljanja i otkupa šišarki smo vodili u opštinama Plav, Pljevlja, Žabljak i Kolašin. Šišarke smo predali rasadniku u Trebaljevu koji je dio Uprave za šume, radne jedinice u Kolašinu. Daljim tretmanom u rasadniku će se odvojiti sjeme koje će služiti za proizvodnju sadnica četinara- objasnio je Medenica. Zajedno sa partnerima, Upravom za šume, Opštinom Kolašin – Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, Ski centraom 1600, NVO Sinjavinski maraton, NVO Natura je organizovala akciju pošumljavanja. Sadnice smrče su zasađene u rejonu Ski centra Kolašin 1600 i Eko katuna ,,Vranjaka“. Pošumljavanje je dio projekta „Šume sjevera – bogatstvo i odgovornost“ koji NVO Natura realizuje sa Ministarstvom poljoprivrede i ruralnog razvoja. U okviru projekta je započelo i snimanje edukativnog filma o problemima izazivanja šumskih požara, zaštite šuma, važnosti pošumljavanja... Dr. DRAŠKOVIĆ

NIKŠIĆ: Projekat UBNOR-a i sportista

Staza Joke Baletić i Ljuba Čupića NIKŠIĆ - Udruženje boraca NOR-a i antifašista Nikšića u saradnji sa biciklističkim klubom „Perun“, odredom izviđača „Uzdomir“, grupom planinara i Turističkom organizacijom grada markiralo je i obilježilo pješačku stazu dužine pet kilometara. Staza počinje u Ozrinićima od kuća Nikolića pa preko mosta, uzbrdicom, do vrha Kablena glavica, iznad Bršna gdje se nalazi i spomen-ploča podignuta 1953. godine posvećena bici koja se odigrala na tom prostoru tokom aprila 1942. godine. U UBNOR-u cijene da su zdravlje i sloboda najveće vrijednosti svakog pojedinca, pa žele da one koji budu pješačili tom stazom podsjete na ljude koji su dali život za slobodu. Udruženje boraca NOR-a i antifašista Nikšića na ovoj stazi postavilo je spomen-ploču sa natpisom „U toku bitke na Kablenoj glavici aprila 1942. godine od strane okupatora opkoljeni su i uhvaćeni, a kasnije pogubljeni pod Trebjesom, narodni heroj Ljubo Čupić i heroina Joka Baletić“. Ta pješačka staza zvaće se Jokina i Ljubova staza, što su biciklisti, izviđači i planinari sa oduševljenjem prihvatili. Otkrivanje spomen-ploče planirano je danas, na Kablenoj glavici, s početkom u 11 časova, a polazak je u devet sati ispred „RaRa. P. monda“ u Ozrinićima.

ŠAVNIK: U toku radovi na izgradnji vidikovca

Za najljepši pogled na poddurmitorsku varoš ŠAVNIK – Na posljednjoj oštroj krivini, kada se spuštamo s Mokrog u Šavnik, godinama su turiste dočekivale gomile smeća i šuta, a uskoro će na tom mjestu biti lijepo uređeni vidikovac.

TURISTI ĆE UŽIVATI U POGLEDU: Izgradnja vidikovca

Grubi građevinski radovi su već završeni, koštali su oko devet hiljada eura, ali tek na proljeće kad se cijeli prostor ozeleni i postavi mobilijar hiljade turista imaće priliku da uživa u pogledu na poddurmitorsku varošicu koju „grle“ kanjoni tri brze planinske rijeke. Predsjednik Opštine Vlatko

Vuković vjeruje da će lijepe jesenje dane iskoristiti da završe što više posla i da će „otkriti“ još jedan lijep pogled na Šavnik. - Na toj krivini je uvijek bila divlja deponija i odlučili smo da je potpuno uklonimo, plato proširimo i uredimo, izgradimo potporne betonske zidove, sve ogradimo... Kad ljudi vide da smo se potrudili onda će valjda odustati od ružnih navika i tu će samo zastajati da bi uživali. Planirano je na tom platou i da uredimo nekoliko parking mjesta, postavimo kante za smeće, klu-

pe, podignemo jedan ljetnjikovac, a na proljeće ćemo sve i ozelenjeti. Upravi za šume podnijeli smo zahtjev i da uklonimo nekoliko velikih stabala koja zaklanjaju pogled na varošicu, a namjeravamo i da izgradimo pješačku stazu od vidikovca do rijeke Bijela i mjesta koje Šavničani zovu Hotelska bašta. To je prelijep kutak, odmorište obraslo mladom četinarskom šumom - kaže Vuković. Planirano je da radovi na uređenju vidikovca ukupno koštaju oko 25.000 eura. Posljednjih nekoliko godina

Šavnik je dobio potpuno novo ruho. Uređen je trg, izgrađena nova saobraćajnica od centra do magistralnog puta Nikšić - Žabljak, rekonstruisana javna rasvjeta, uličice su dobile novi asfaltni zastor, rekonstruisana je Kuća Pekića, izgrađeni su sportski teren i kolektor, a uskoro će biti završeni radovi i na potpunoj rekonstrukciji kanalizacije. S novoizgrađenog vidikovca Šavnik će, pogotovo noću, izgledati kao iz bajke, pogotovo onima koji dolaze iz velegrada i tu su samo na proputovanju. Ra. P.

Svijet

Subota, 28. novembar 2020.

Premijerka Škotske najavila raspisivanje novog referenduma o statusu zemlje

Izjašnjavanje o nezavisnosti iduće godine EDINBURG – Premijerka Škotske Nikola Sterdžon zalaže se za održavanje novog referenduma o nezavisnosti već sljedeće godine, prenosi agencija Rojters. Sterdžon, koja je ujedno i liderka Škotske nacionalne partije (SNP), saopštila je da pretpostavlja da će se glasanje održati u „najranijem periodu“ mandata novog škotskog

parlamenta koji počinje naredne godine. - Škotska treba da ima šansu da izabere da li će postati nezavisna - rekla je premijerka za televiziju ITV Border. Na referendumu održanom 2014. godine 55 odsto Škota glasalo je protiv nezavisnosti, ali su Bregzit i način na koji britanska vlada upravlja krizom izazvanom pandemijom kovida-19 doveli do jačanja

Stručnjaci sumnjaju u metode „Astra - Zeneke“, akcije kompanije u padu

Objedinili rezultate dva različita ispitivanja Ovakav način predstavljanja rezultata alarmirao je neke naučnike koji su se zapitali zašto je kompanija izvještavala o objedinjenom rezultatu dva različita ispitivanja jer takva praksa odstupa od standardnog izvještavanja o kliničkim ispitivanjima LONDON - Kada je britansko-švedski proizvođač ljekova „Astra-Zeneka“ u ponedjeljak saopštio da je njegova eksperimentalna vakcina protiv korona virusa efikasna u 70 odsto slučajeva, svijet je odahnuo, budući da je stigla još jedna vakcina sa obećavajućim rezultatima. Međutim, način na koji se do rezultata došlo naveo je mnoge stručnjake da preispitaju njihove metode, navodi CNN. Proizvođač ljekova, koji je vakcinu razvio sa Univerzitetom u Oksfordu, nije objasnio zašto su koristili dva različita režima doziranja ili zašto je doza jedne grupe bila znatno manja od druge. Tokom ispitivanja efi-

podrške nezavisnosti u Škotskoj, pokazuju nove ankete. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je podrška nezavisnosti sada između 51 i 59 odsto. Reagujući na najave o održavanju novog referenduma, britanski premijer Boris Džonson ocijenio je kako je glasanje o nezavisnosti 2014. godine bio presudan i događaj koji se održava jednom u ge-

neraciji, pa ga treba poštovati. Ukoliko Sterdžon pobjedi na izborima koji su u Škotskoj zakazani za 6. maj, Džonson će imati težak izbor - odbiti referendum i na taj način omogućiti škotskom nezadovoljstvu da proključa ili dopustiti referendum koji bi mogao rascijepati uniju za koju kaže da je toliko draga njemu i njegovoj stranci, navodi Rojters.

Ubijen glavni iranski nuklearni naučnik

Teheran najavljuje odmazdu ,,kao grom“ mina Netanjahua koji ga je označio kao „direktora iranskog nuklearnog programa za naoružanje“, prenio je list Tajms of Izrael. Iranski mediji pišu da je bio visoka politička i strateška figura u Iranu te je radio kao profesor fizike na Univerzitetu u Imam Huseinu. Bio je i viši naučnik u iranskom ministarstvu obrane i logistike oružanih snaga. Na vijest o ubistvu reagovao je iranski vojni komandant Hosein Dehgan koji je rekao da će Iran uzvratiti ubicama. - Udarićemo kao grom na ubice ovog mučenika i natjerati ih da zažale zbog svoje akcije - naveo je Dehgan, koji je i vojni savjetnik iranskog vrhovnog vođe Ajatolaha Alija Hamneja, a prenosi Rojters.

TEHERAN - Najpoznatiji nuklearni naučnik u Iranu Mohsen Fahrizad ubijen je u blizini Teherana, saopštilo je iransko ministarstvo odbrane. Mohsen Fahrizad je preminuo u bolnici, nakon što je napadnut u reonu Damavanda, javlja BBC. Iranske novinske agencije prenose da je prvo na njegov auto bačena bomba, a da je zatim pucano na njega. Zapadne obavještajne agencije vidjele su Fahrizada kao vodećeg stručnjaka u tajnom iranskom nuklearnom programu. Diplomate su ga često nazivale „ocem iranske bombe“. U prilog tome ide i ocjena izraelskog premijera Benja-

kasnosti vakcine, u prvoj grupi, 2.741 učesnik je dobio polovinu doze vakcine, a zatim i punu dozu najmanje mjesec kasnije. U drugoj grupi, 8.895 učesnika je dobilo punu dozu praćenu drugom, najmanje mjesec kasnije, podsjeća CNN. Ispostavilo se, međutim, da je grupa koja je dobila manju količinu vakcine bila bolje zaštićena od dobrovoljaca koji su dobili dvije cijele doze. U grupi sa malim dozama, vakcina je efikasna u 90 odsto slučajeva, dok je u grupi koja je dobila dvije pune doze zabilježena efikasnost bila 62 odsto. U kombinaciji te dve grupe, kompanija je saopštila da je vakcina djelovala u 70 odsto slučajeva. Međutim, način na koji se do rezultata došlo naveo je mnoge stručnjake da preispitaju njihove metode. Ovakav način predstavljanja rezultata alarmirao je neke naučnike koji su se zapitali zašto je kompanija izvještavala o objedinjenom rezultatu dva različita ispitivanja. Naime, ta-

kva praksa odstupa od standardnog izvještavanja o kliničkim ispitivanjima. Tu su problemi tek počeli. U utorak je Mene Pangalos, potpredsjednik „Astra-Zeneke“, koja rukovodi neonkološkim istraživanjem i razvojem, prvo objasnio Rojtersu da su neki učesnici dobili manju dozu zbog laboratorijske greške. Onda je u srijedu portparol Oksforda za CNN rekao da je „odabir doze za bilo koju novu vakcinu komplikovano područje, a u istraživanju metoda odabira doze otkrili smo da je jedna dala manju dozu od očekivane“. Međutim, u četvrtak je sa Oksforda rečeno da je „razlika u proizvodnom procesu“ dovela do greške. Iako se „Astra-Zeneka“ i Oksford suočavaju sa kritikama zbog transparentnosti, s obzirom na to da nijesu pomenuli grešku u svom saopštenju za štampu u kome su objavljeni rezultati, kompanija ipak vjeruje da bi svijet trebalo da se usredsredi na pozitivne rezultate.

Šveđani još nijesu stekli imunitet krda Švedske zdravstvene vlasti još ne uočavaju naznake razvoja kolektivnog imuniteta koji bi usporio širenje novog tipa korona virusa kovida-19, budući da je broj novoinficiranih Šveđana i dalje u porastu, javila je agencija Blumberg. - Pitanje imuniteta krda je teško. Ne vidimo znake imuniteta u populaciji koji bi sada usporio širenje infekcije - rekao je glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel, inače idejni tvorac švedske strategije borbe protiv pandemije, koja nije podrazumijevala mjere karantina. Šveđani su više bili izloženi virusu nego njihovi susjedi u nordijskoj regiji i svaki treći

žitelj Stokholma ima antitijela, pokazali su nedavno objavljeni podaci. Švedska nije uvodila restriktivne mjere protiv širenja virusa i oslonila se na dobrovoljno poštovanje preporučenih mjera. Ova država, međutim, sada na dnevnom nivou bilježi između 5.000 i 7.000 novih slučajeva infekcije korona virusom. Zbog toga je vlada uvele restriktivnije mjere kao što su zabrana okupljanja više od osam osoba na javnom protoru i zabrana prodaje alkohola nakon 22 sata. - Zdravlje i životi ljudi su još uvijek u opasnosti, a opasnost raste - rekao je švedski premijer Stefan Lofven.

Pangalos je u srijedu za Volstrit džornal rekao da greška nije toliko bitna i da je, uprkos njoj, vakcina efikasna 60 odsto. Američka agencija za hranu i ljekove zahtijeva vakcinu koja će pružati najmanje 50 odsto zaštite od infekcije. Za sada još nije poznato hoće li FDA odobriti hitnu upotrebu ove vakcine, piše CNN. Naime, „AstraZeneka“ još nije u SAD testirala primjenu doze polovične jačine. Član Savjetodavnog odbora za vakcine i srodne biološke proizvode FDA, koji će pregledati vakcine za kovid-19 prije nego što se stave na tržište dr Paul Ofit, u ponedjeljak je rekao da je zbog nedostatka podataka „teško odrediti značaj njihovih nalaza“. Kada su još dva glavna proizvođača ljekova, „Fajzer“ i „Moderna“, objavili svoje rezultate o efikasnosti ranije ovog mjeseca, oni su uključili podatke koji su doveli do njihovih rezultata. Kompanija „Astra-Zeneka“ je prilikom predstavljanja rezultata treće faze kliničkih ispitivanja nad 23.000 učesnika navela da su neki učesnici dobili vakcinu protiv kovida-19, dok su drugi primili vakcinu za nepovezani virus ili placebo. Od 23.000 učesnika, 131 je dobio korona virus. No kompanija nije objavila koliko je zaraženih ispitanika prije toga primilo vakcinu, a koliko placebo. Ono što, takođe, ostaje nejasno je i to zašto su režimi sa dvije doze pokazali tako različite rezultate po pitanju efikasnosti. Akcije kompanije „Astra-Zeneke“ pale su za više od šest odsto nakon njihove objave u ponedjeljak, zaključuje CNN.

Haos u tajvanskom parlamentu

Premijera gađali svinjskim iznutricama TAJPEI – Tokom debate o uvozu svinjetine iz Sjedinjenih Američkih Država, koja je juče održana u tajvanskom parlamentu, izbio je haos kada su poslanici opozicije predstavnike vladajuće većine i tajvanskog premijera gađali svinjskim iznutricama. Opozicija smatra da je nedavna odluka vlade da dozvoli uvoz svinjetine iz SAD koja sadrži raktopamin, aditiv koji je zabranjen na Tajvanu i u Evropskoj uniji, prijetnja za zdravlje građana. Vladajuća partija je negirala optužbe i pozvala rivale na

„racionalnu debatu“, s obzirom na to da fizički obračuni nijesu toliko neobični za parlament Tajvana. Poslanici opozicione KMT partije su gađali svinjskim iznutricama premijera Su Ceng Čanga, kako bi ga spriječili da postavlja pitanja u parlamentu. Došlo je i do pesničenja među sukobljenim poslanicima, javila je agencija Rojters. Zvanični Vašington je u avgustu pozdravio odluku predsjednika Tajvana Caji Ing Vena, koji je odobrio uvoz svinjetine u tu zemlju od 1. januara iduće godine.

Najava predsjednika Bjelorusije Lukašenka

Povlači se nakon donošenja ustava MINSK - Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko poručio je da će se sa čela države povući kada bude donešen novi ustav zemlje. Lukašenko je, kako prenosi ruska agencija RIA, izjavio da ne donosi nikakav ustav za sebe. - Neću raditi kao predsjednik sa novim ustavom. Stoga, smirite se, mirno to podnesite – poručio je Lukašenko. Predsjednik Bjelorusije je, takođe, izjavio da nikada ne bi dozvolio da „usvajajući novi ustav, neko priča o tome da su izbori namješteni“.

Aleksandar Lukašenko

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

Kultura

Subota, 28. novembar 2020.

Likovni umjetnik Darko Vučković za Pobjedu o projektu „Terra Incognita“ Glina je zemlja specifičnog hemijskog sastava i osobina, a istraživanje mogućnosti koje nudi na polju umjetnosti je nešto što je zaista fascinantno. Naši preci sa ovih prostora su praktikovali neke tehnike pečenja keramike, kao što je slučaj pravljenja sača od gline nađene uz obalu obližnje rijeke - istakao je Vučković PODGORICA - Slikar i vajar Darko Vučković autor je projekta „Terra Incognita (Nepoznata zemlja) - Alternativne tehnike pečenja gline“ čiji je cilj prezentacija drevnih tradicionalnih tehnika pečenja keramike. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture, na konkursu za podršku umjetnicima tokom pandemije korona virusa. Vebsajt www.terraincognita. co.me je mjesto koje objedinjuje više takvih tehnika, daje vrijedne informacije o njima i prikazuje njihove primjene bazirane na ličnom iskustvu i eksperimentima. Sajt sadrži

Fascinantna moć gline Darko Vučković

Vrhunac projekta ,,Terra Incognita“ je wood fired kiln ili peć za keramiku na drva

obilje foto-materijala i devet kratkih filmova koji su napravljeni tokom rada i testiranja, a kasnije montirani i editovani. Vučković je za Pobjedu kazao da priča, koja je započeta ovim projektom, zadire u jednu široku oblast čije proučavanje nema ograničen vremenski rok. - Glina je zemlja specifičnog hemijskog sastava i osobina, a istraživanje mogućnosti koje nudi na polju umjetnosti je nešto što je zaista fascinantno. Naši preci sa ovih prostora su praktikovali neke tehnike pečenja keramike, kao što je slučaj pravljenja sača od gline nađene uz obalu obližnje rijeke - istakao je Vučković.

JEDINSTVENI EFEKAT

Ova ideja ga je zaokupljala već duži niz godina, a povoljna

okolnost je bila što je raspolagao otvorenim prostorom van grada, gdje je mogao da započne ove eksperimente. Konkurs Ministarstva kulture, dakle, dogodio se u pravo vrijeme. Vučković je kazao da svaka peć koja je prikazana pit firing, barrel, paper kiln i wood fired kiln - ima iza sebe dugi razvoj. - Takve peći su služile još našim najdaljim precima, a kroz istoriju su njihove modifikacije postajale sve raznovrsnije prilagođavajući se specifičnostima prostora gdje su bile primjenjivane. Danas se širom svijeta, a posebno u Japanu i Americi, koriste za dobijanje jedinstvenih efekata u keramici - kazao je Vučković. Kada je riječ o metodi pečenja pit firing, Vučković je objasnio

Premontirana verzija filma „Kum III“ početkom decembra u bioskopima

da pit firing u slobodnom prevodu znači pečenje gline u rupi u zemlji. - Ovo je jedan od načina na koji se i danas peče keramika u Africi i Aziji koja služi za ljudsku upotrebu. Rupa predstavlja komoru gdje se postiže visoka temperatura i omogućava pretvaranje sirove gline u keramiku. Ova metoda, slično kao i barrel i paper kiln, daje keramici bogate sive i crne tonove. Uz određene dodatke pri pečenju moguće je postići dodatne kolorne i teksturalne efekte - kazao je Vučković. Prema njegovim riječima, barrel ili bure je modifikacija predhodne tehnike i koristi bure kao komora za sagorijevanje. - Ovom metodom se postižu više temperature u odnosu na

pit firing, a i kontrola i praćenje procesa su mnogo lakši. Paper kiln ili papirna peć ima osnovnu strukturu izrađenu od drveta i žice preko kojih se naizmjenično ređaju slojevi gline i papira od starih novina. U unutrašnjosti se razvija plamen koji postepeno podiže temperaturu, sagorijevajući slojeve papira od iznutra ka spolja. Sve ovo je vizuelno zanimljivo za posmatranje jer podsjeća na neki minijaturni vulkan. U Africi postoje plemena koja još uvijek koriste ovu metodu, gdje se na izgradnji takve peći angažuje selo sa mnogo ruku, a veličina kupe može biti visoka i po nekoliko metara - istakao je Vučković.

PRILAGOĐAVANJE

Vrhunac projekta ,,Terra Incognita“ je wood fired kiln ili peć za keramiku na drva koja je izgrađena od vatrostalne opeke i koja postiže visoke temperature koristeći drvo kao gorivo. - Wood fired kiln je jednostavnija verzija čuvene japanske anagama peći. Te peći su veli-

kih dimenzija i složene konstrukcije, a pečenje keramike u njima može da traje sedam i više dana, uz konstantan nadzor. Ova peć je značajna iz razloga što se u komori za pečenje keramike razvijaju temperature preko hiljadu stepeni Celzijusa. To omogućava praktikovanje specifične i cijenjene tehnike pečenja keramike pod nazivom raku. Riječ raku na japanskom ujedinjuje riječi „sreća i zadovoljstvo“ a potiče iz 16. vjeka. Posude izrađene u raku tehnici su u Japanu tradicionalno korišćene u ceremoniji ispijanja čaja - kazao je Vučković. Za izradu peći mu je, kako je rekao, bilo potrebno dosta vremena, s obzirom na to da se rad većim dijelom odvijao napolju i po ekstremnim ljetnjim vrućinama i da je iziskivao, osim nabavke i prikupljanja potrebnog materijala i značajan fizički rad. - Kada se radi napolju mnogi faktori utiču na proces i treba im se prilagoditi - kazao je Vučković. A. Đ.

Novi roman Ilije Kapičića „Do dna bezdana“ objavljen u izdanju CKF-a

Novi početak i novi kraj Ton književne fikcije i preciznost faktografije

PODGORICA – Prema ocjeni publike, ali i kritičke javnosti, razočaravajući treći nastavak kultnog filma „Kum“, u režiji Frensisa Forda Kopole, dobio je svoje rimejk izdanje koje će u američkim bioskopima biti premijerno prikazano 4. decembra, a četiri dana kasnije film će biti dostupan i u Blu-ray i digitalnim varijantama.

R i m e j k f i l m a – „T h e Godfather Coda: The Death of Michael Corleone“, koji izlazi na 30. rođendan originalnog izdanja, trajaće i nešto kraće - 157 minuta, dok primarno ostvarenje traje 162 minuta. Za ovu verziju, kako je Kopola saopštio, kreirao je novi početak i kraj i preuredio neke scene, kadrove i muzičke signale. - Sa ovim promjenama i obnovljenim snimcima i zvukom, za mene ovo je prikladniji zaključak za „Kum“ i „Kum II“. Ova verzija predstavlja ono što je bila moja prvobitna namjera za zaključak ove sage – kazao je Kopola. Problemi sa originalnim „Kumom III“, bili su brojni, barem iza kulisa. Vinona Rajder otpala je nakon što je dobila ulogu, a zamijenila

Dajan Kiton i Al Paćino u filmu „Kum III“

ju je Sofija Kopola, što kritika takođe nije najbolje ocijenila. Objavljen na Božić 1990. godine, „Kum III“ stigao je sa očekivanjima koja su utvrdila prva dva nastavka koja su nominovana za 22 Oskara i osvojili devet, uključujući najbolju sliku u filmu 1973. i 1975. godine. Međutim, na tragu gangsterskog epa Martina Skorsezea „Goodfellas“, koji je debitovao u septembru iste godine, a koji agresivno prevrće poznate gangsterske filmske tropove, Kopolin film bio je blijed. Rediteljsku verziju „Kuma III“ prvi su imali priliku da pogledaju glumci – Dajan Kiton i Al Paćino na privatnoj projekciji u studiju Paramaunt. Za Kiton, kako je ka-

zala, to je bilo ostvarenje sna. - Film sam vidjela na potpuno drugačiji način. Kada sam ga pogledala prije 30 godina, nijesam bila sigurna u rezultat. Kritike su bile loše i nije dobro prošao kod publike. Ali sada je Frensis potpuno promijenio početak i kraj i, vjerujte mi, odlično je ispalo – rekla je ona za američke medije. Nova verzija, prema riječima Kiton, daje novo, mnogo bolje glumačko izvođenje Sofije Kopole kao ćerke Majka Korleonea. - Mislim da je bila fantastična. Baš onakva kakva treba da bude ćerka jednog takvog tipa, koji se nalazi na čelu jedne kriminalne organizacije. Tiha i pomalo prokleta - kazala je Kiton. S. V.

Posebnost Kapičićevog teksta je u jednostavnosti jezika koji ne zahtijeva stručno poznavanje psihologije, već je namijenjen svim zainteresovanim čitaocima.

PODGORICA - Bavljenje radom i dostignućima Karla Gustava Junga postala je prepoznatljiva ne samo ambicija, već pasija Ilije Kapičića, crnogorskog pisca, publiciste i prevodioca. U tom smislu nije odmakla u značenjskom i analitičkom, ali jeste u pristupnom smislu njegova nova knjiga, roman „Do dna bezdana“, objavljen nedavno u izdanju Crnogorskog kulturnog foruma. Ovo je roman po odrednici koju je istakao autor, iako je sadržajno više romantizovana biografija Karla Gustava Junga, presvučena kroz dijalog dvoje protagonista sa Marijom Lujzom fon Franc, još jednom „jungovkom“, saradnicom čuvenog doktora. Tonom književne fikcije, ali preciznošću faktografije, kroz roman „Do

dna bezdana“ čitaoci imaju priliku da isprate Jungovo žitije od najranijih dana, s akcentom na profesionalna dostignuća, preko uvida u njegove najpoznatije slučajeve, pa sve do juna 1961. godine, kada je nakon ebolije mozga, skončao poslije posljednjeg vina. Posebnost Kapičićevog teksta je u jednostavnosti jezika, koji ne zahtijeva stručno poznavanje psihologije, već je namijenjen svim zainteresovanim čitaocima. I u dijelu gdje rasklapa neke od najvažnijih slučajeva za uspostavljanje prvih teza, razvijanje istih, te komunikacija sa kolegama savremenicima, Sigmundom Frojdom i Jozefom Brojerom, tekst odiše pitkošću, iako je oslobođen klasično književnih manirizama koji

će ovo djelo preporučivati isključivo književnoj publici. Ipak, osjeća se izvjesna naklonost autora pojedinim slučajevima kojima se bavio Jung, pa priča o Sabini Špilrajn skoro da kombinuje ljubavno i naučno na ravne časti. Neke od epizoda će zadržati djelimično romanesknu formu, poput one o Ani O, te djelovi u kojima dominira interakcija između dva blistava uma. Druge će biti malo napornije za čitanje jer obliluju stručnom terminologijom i izvodima iz naučnih radova, bez retardacija, a takvo je recimo 6. poglavlje pod nazivom „Alhemičar“. Knjiga „Do dna bezdana“ je u tom smislu hibridna, i njena će najbolja strana ipak biti u informacijama koje, po tvrdnji autora, nijesu dovoljno poznate. Takva je porodična legenda da je Karl Gustav Jung vanbračni sin Johana Volfganga Getea. Iliji Kapičiću je ovo treći roman u kome se rasklapa lik i djelo osnivača analitičke psihologije. Prethodna dva su „Ministrant duše“ i „Kafe Sofija“. Kao esejista je potpisao brojne eseje objavljene u časopisu Matice crnogorske, kao i prevode Jungovih seminara o Ničeovom „Zaratustri“, te njegovih „Sedam propovijedi smrti“. D. E.

Hronika Podgorice

Subota, 28. novembar 2020.

Sve češće povećana koncentracija PM10 čestica Na osnovu mjesečnih izvještaja o kvalitetu vazduha za sedam dana u oktobru ove godine registrovano je prekoračenje dnevnih vrijednosti PM10 čestica u vazduhu. Najveća koncentracija PM10 čestica u novembru izmjerena je 15. novembra i iznosila je 281,5 µg/m3, što je skoro šest puta više u odnosu na graničnu vrijednost (50 µg/m3). Prekoračenja koja su evidentirana u oktobru, iz Agencije za zaštitu prirode i životne sredine vezuju za uticaj saobraćaja, jer su mjerenja obavljana na jednoj od najprometnijih raskrsnica u gradu i drugih uticaja kao što je npr. uticaj prašine sa obližnjih gradilišta.

OKTOBAR

- Na osnovu posljednjih podataka iz mjesečnih izvještaja o kvalitetu vazduha, za oktobar tekuće godine, zaključak je da se povremeno registruju povećane koncentracije PM10 čestica u vazduhu, što je rezultiralo sa sedam dana prekoračenja granične vrijednosti za srednju dnevnu koncentraciju – kazali su za Pobjedu iz Agencije za zaštitu prirode i životne sredine.

GRAD U IZMAGLICI: Sve češća slika

Osim emisija zagađujućih materija, najvažniji faktor su meteorološki parametri, tako da se u prisustvu vjetra i padavina registruje manje zagađenje, uprkos značajnim emisijama. S druge strane, mirno, tiho vrijeme, sa visokim atmosferskim pritiskom i temperaturnim inverzijama znatno utiče na pogoršanje kvaliteta vazduha

Ta koncentracija PM10 čestica, navode, registrovana je na Zabjelu, na mjernoj stanici Podgorica - kružni tok (raskrsnica Bulevara Georgija Žukova i Ulice zetskih vladara), dok na mjernom mjestu u Bloku pet nije bilo prekoračenja granične vrijednosti za srednje dnevne koncentracije PM10. - Prekoračenja koja su evidentirana vezujemo za uticaj saobraćaja, jer se radi o jednoj od najprometnijih raskrsnica u gradu i drugih uticaja kao što je npr. uticaj prašine sa obližnjih gradilišta – objašnjavaju iz Agencije. Koncentracija ugljen-monoksida bila je znatno ispod granične vrijednosti koja za maksimalne dnevne osmočasovne srednje vrijednosti iznosi 10mg/m3, i nije uticala na lošiji kvalitet vazduha. - Imajući u vidu vremenske prilike, tokom oktobra u Podgorici još nije bilo počelo grijanje u punom kapacitetu, što i

Već deset godina zagađenje iznad propisanih granica Iz Agencije za zaštitu prirode i životne sredine navode da granična vrijednost za srednju dnevnu koncentraciju PM10 čestica iznosi 50 µg/m3 i ona ne smije biti prekoračena više od 35 dana tokom kalendarske

potvrđuju rezultati mjerenja – poručuju iz Agencije za zaštitu prirode i životne sredine.

NOVEMBAR

Validirane podatke o kvalitetu vazduha Agenciji dostavlja CETI, do 15. u mjesecu za prethodni mjesec, tako da će podatke o stanju kvaliteta vazduha tokom novembra i koncentraciji PM čestica na osnovu primjenjene referentne metode, kao i podatke o koncentraciji ugljen-monoksida biti objavljeni sredinom decembra.

godine. Granična vrijednost za srednju godišnju koncentraciju, dodaju oni, iznosi 40 µg/m3. - Analizom posljednjih desetogodišnjih podataka utvrđeno je da je na teritoriji Podgorice svake godine broj dana sa pre-

- Što se tiče indikativnih podataka sa automatskih stanica koji su dostupni na sajtu Agencije u realnom vremenu, tokom novembra najveća koncentracija PM10 čestica je izmjerena 15. novembra u 21 sat i iznosila je 281,5 µg/m3, a najniža koncentracija PM10 čestica koja se detektuje ovom metodom je 5 µg/m3 koja je izmjerena više puta (5, 6. i 20. novembra) – navode iz Agencije. Stanice za praćenje kvaliteta vazduha stacionarne su u urbanom dijelu Podgorice - na Zabjelu i u Bloku pet. Iz Agen-

koračenjima bio iznad 35. Prekoračenja su prisutna tokom sezone grijanja, kao i tokom akcidentnih situacija kakve su šumski požari tokom ljeta. Povremeno, posebno u periodu april-maj, registruju se preko-

cije kažu da raspolažu sa podacima o kvalitetu vazduha sa ovih lokacija, koje treba da budu reprezentativne za urbano gradsko područje u širem pojasu. Kolika će koncentracija zagađujućih materija biti prisutna u vazduhu, navode oni, zavisi od brojnih faktora. - Osim emisija zagađujućih materija, najvažniji faktor su meteorološki parametri, tako da se u prisustvu vjetra i padavina registruje manje zagađenje, uprkos značajnim emisijama. S druge strane, mirno, tiho vrijeme, sa visokim

račenja srednjih dnevnih koncentracija PM10 čestica, koje su uzrokovane transportom/ prisustvom saharskog pijeska (pojava poznata pod nazivom prljave kiše) – objašnjavaju iz Agencije.

atmosferskim pritiskom i temperaturnim inverzijama znatno utiče na pogoršanje kvaliteta vazduha – objašnjavaju iz Agencije. Njihovi instrumenti registruju upravo koncentracije zagađujućih materija koje se nalaze u nižim slojevima atmosfere, koje direktno mogu uticati na zdravlje ljudi, životinja i na ekosistem u cjelini. Podaci o kvalitetu vazduha sa kojima raspolaže Agencija dostupni su na njihovom sajtu www.epa.org.me. I. MITROVIĆ

Osnovno državno tužilaštvo je formiralo krivični predmet protiv nepoznatog učinioca za krivično djelo ubijanje i mučenje životinja i razaranje njihovog staništa

Prikupljaju dokaze o Promjenljivo, trovanju pasa i mačaka do 15 stepeni Isključenje vode Iz gradskog preduzeća Vodovod i kanalizacija najavljeno je da će potrošači iz Zagoriča danas biti bez vode u periodu od devet do 15 sati. Do privremenog prekida snabdijevanja doći će zbog zbog izvođenja radova na vodovodnoj mreži. H. P.

Državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici je, po razmatranju izvještaja Centra za ekotoksikološka ispitivanja (CETI), formirao krivični predmet protiv nepoznatog učinioca krivičnog djela ubijanje i mučenje životinja i razaranje njihovog staništa, u kojem se u izviđaju preduzimaju dalje neophodne radnje – saopšteno je Pobjedi iz ODT-a. Centru za ekotoksikološka istraživanja su iz Centra bezbjednosti Podgorica (po nalogu ODT Podgorica) dostavljeni uzorci praškaste materije nepoznatog sastava koje su izuzete sa različitih lokacija u glavnom gradu. Riječ je o materijama za koje se sumnja da su otrovne, jer je u nekoliko dana, između 10. i 15. novembra, na teritoriji grada uginulo više od dvadesetak pasa i mačaka za koje se sumnja da su dolazile u kontakt s njom. Iz CETI-ja su nam kazali da je rezultat analize praškastih materija do-

M.BABOVIĆ

Za danas je najavljeno promjenljivo oblačno, prijepodne više sunčanih perioda. Vjetar uglavnom slab, promjenljivog smjera. Jutarnja temperatura vazduha tri stepena, najviša dnevna oko 15. H. P.

Jedan od otrovanih pasa u centru grada

stavljen ODT-u. Kako je preduslov da ODT uopšte formira krivični predmet u tom slučaju bio da analiza CETI-ja pokaže da su praškaste ma-

terije zapravo otrovne supstance, jasno je da se ispostavilo da je zaista riječ o otrovnim supstancama. Osim dvije krivične prijave koje su

zbog trovanja svojih ljubimaca podnijela dva građanina, Glavni grad je 17. novembra podnio krivičnu prijavu protiv N. N. lica povodom ugrožavanja bezbjednosti zbog posipanja otrova na javnim površinama širom grada. Iz gradske uprave tada su apelovali na nadležne državne organe da ovaj slučaj tretiraju sa dužnom pažnjom, napominjući da treba da imaju u vidu da ovakvo postupanje ne ugrožava samo životinje kojima je, vjeruju, otrov bio namijenjen, već i sve one koji svakodnevno koriste javne površine širom Podgorice. Iz NVO za zaštitu životinja ,,Hepi pavs“ izjavili su ranije za Pobjedu da je u periodu između 10. i 15. novembra otrovano dvadesetak bezdomnih i vlasničkih pasa i mačaka, a da je tih dana sporadično ostavljan otrov po cijelom gradu... U tom periodu pronađene su supstance za koje se sumnja da su otrovne u blizini hotela ,,Nikić“, na igralištu u dvorištu zgrada iza štamparije ,,Šćepanović“ preko puta Trga nezavisnosti (gdje su otrovana dva psa), zatim na Gorici, u blizini Avanturističkog parka, kod knjižare ,,Karver“ na Ribnici, na Ljuboviću, kod Tehničkih fakulteta, Karađorđevog parka, na Bulevaru Ibrahima Koristovića na Starom aerodromu… U pitanju su uglavnom lokacije na kojima se djeca igraju. I. MITROVIĆ

D.MIJATOVIĆ

Prekoračenje dozvoljenog nivoa zagađenja vazduha registrovano sedam dana tokom oktobra, 15. novembra bio šest puta iznad dozvoljenog

Hronika Podgorice

Subota, 28. novembar 2020.

Okončana rekonstrukcija Ulice Miloja Pavlovića u Gornjoj Gorici

S. VASILJEVIĆ

Povezani Cetinjski i Nikšićki put

Ulica Miloja Pavlovića

Obilaskom Ulice Miloja Pavlovića, gradonačelnik Ivan Vuković juče je ozvaničio završetak rekonstrukcije te saobraćajnice koja je saobraćajna žila kucavica Gornje Gorice. Vuković je kazao da je, uprkos brojnim izazovima koje je donijela pandemija kovida-19, Glavni grad finansijski stabilan sistem koji i u ovoj godini uspijeva da realizuje razvojne planove, čak i iznad očekivanja. - O tome najbolje govori podatak da smo na današnji dan realizovali kapitalni budžet u iznosu od preko 32 miliona eura, što je čak 50 odsto više

nego u isto vrijeme prošle godine. Zahvaljujući tome danas smo u Gornjoj Gorici priveli kraju realizaciju još jedne vrijedne investicije, odnosno temeljne rekonstrukcije najznačajnije saobraćajnice u ovom naselju, a to je Ulica Miloja Pavlovića čija je rekonstrukcija započela davne 2008. godine kada je završena prva faza - podsjetio je Vuković. On je saopštio da je Glavni grad u rekonstrukciju Ulice Miloja Pavlovića i njenih bočnih krakova ove godine uložio oko 1,6 miliona eura. - Mi smo ove godine uspjeli da završimo drugu i treću

fazu u dužini od 1,5 km i tako realizujemo investiciju vrijednu 1,3 miliona eura, a uporedo privodimo kraju i radove na rekonstrukciji tri bočna kraka u vrijednosti 230.000 eura, tako da ćemo na kraju ove godine biti u prilici da konstatujemo da smo samo u ovaj segment unapređenja infrastrukture u Gornjoj Gorici u toku 2020. godine uložili gotovo 1.600.000 eura, što je podatak za ponos i nemam dilemu da naš osjećaj dijele i ljudi koji žive ovdje - naglasio je Vuković. Gradonačelnik je istakao da se kruna napora na unapređenju kvaliteta infrastrukture u

ovom dijelu grada odnosi i na projekat izgradnje novog bulevara koji će povezati kružni tok na raskrsnici Cetinjskog i Nikšićkog puta sa Komanskim mostom, odnosno, mjestom odakle će se nastaviti bulevar prema Danilovgradu koji se već intenzivno gradi. - Proces eksproprijacije je u toku, a Glavni grad do sada je potrošio pola miliona eura i ako nastavimo tim tempom uz razumijevanje građana i davanja sagalasnosti da se uđe u realizaciju te višemilionske investicije mogli bismo da očekujemo da do kraja naredne godine možda dobijemo i novi bulevar u Gornjoj Gorici i na taj način zaokružimo priču o unapređenju infrastrukture u ovom dijelu grada - zaključio je Vuković. Gradonačelnik je zahvalio građanima na strpljenju i razumijevanju tokom izvođenja radova, kao i izvođaču radova kompaniji Gradnja promet i Agenciji za izgradnju i razvoj Podgorice. I direktor Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice Srđan Raičević iskazao je zahvalnost mještanima Gornje Gorice na strpljenju koje su pokazali prilikom izgradnje, kao i na korektnoj saradnji tokom izvođenja radova. - Podsjetiću da smo u februaru završili jedan dio ove saobraćajnice do raskrsnice Kragujevačke i Ulice Miloja Pavlovića u vrijednosti od 380.000 eura i tada obećali mještanima ovog dijela grada da ćemo u tekućoj godini završiti kompletnu rekonstrukciju i povezati Cetinjski bulevar sa Nikšićkim putem do kraja ove godine. Radovi na ovoj saobraćajnici su počeli 25. maja i završeni su u ugovorenom roku - saopštio je Raičević. On je podvukao da su priče o kašnjenju završetka radova na ovoj saobraćajnici apsolutno netačne, jer je Ulica Miloja Pavlovića završena onako kako je i planirano. Raičević je podsjetio da je saobraćajnica duga 1.100 metara, vrijednosti 910.000 eura, sa kompletnom infrastrukturom - TK instalacijama, atmosferskom, fekalnom kanalizacijom i javNj. B. nom rasvjetom.

Deponija Livade od juče bogatija za vrijedno mobilno postrojenje

Stigla drobilica za kabasti otpad

Roto-šroder u akciji

Na deponiju Livade dopremljen je roto-šreder, odnosno drobilica za kabasti otpad čiju je nabavku u avgustu Deponija ugovorila sa firmom ,,Tehniks“ iz Donjeg Kraljevca u Hrvatskoj. Vrijednost postrojenja iznosi 174.240 eura, a sredstava su opredijeljena budžetom Glavnog grada. - Imajući u vidu da tretman kabastog otpada predstavlja veliki problem i u većim i razvijenijim g radovima, nabavkom ovog postrojenja Podgorica će u velikoj mjeri riješiti jedan od gorućih problema upravljanja otpadom. Upotrebom mašine za tretman kabastog otpada će se postići smanjenje njegovih količina, pravilnije deponovanje, odnosno

odlaganje u zavisnosti od materijala, a sve ukupno kao rezultat ima smanjenje negativnog uticaja kabastog otpada na sredinu u kojoj živimo - saopšteno je iz Deponije. Prijem postrojenja, dodaju, obavljen je u krugu deponije Livade, a uzimajući u obzir činjenicu da je riječ o mobilnoj mašini, njena pozicija mijenjaće se na ovom prostoru u zavisnosti od potreba. Ekipa iz firme ,,Tehniks“ juče je demonstrirala višestruke mogućnosti ovog postrojenja u drobljenju kabastog otpada, a već narednih dana tim stručnjaka za rukovanje postrojenjem boraviće na Deponiji radi praktične obuke i prenošenja teorijskih znanja radnicima tog gradskog prduzeća o rukovanju drobilicom. Nj. B.

Arena

Fudbal

Subota, 28. novembar 2020.

Žrijeb kvalifikacionih grupa za plasman na Svjetsko prvenstvo održaće se 7. decembra sa početkom u 18 časova

Crna Gora u četvrtom šeširu Reprezentacija Crne Gore čekaće iz četvrtog šešira protivnike u kvalifikacijama za Mundijal 2022. godine u Kataru. Našoj najboljoj selekciji, koja trenutno zauzima 63. poziciju na FIFA rang listi, društvo u četvrtom šeširu prave nacionalni timovi Bosne i Hercegovine, Slovenije, Sjeverne Makedonije, Albanije, Bugarske, Izraela, Bjelorusije, Gruzije i Luksemburga. U prvom šeširu za žrijeb evropskih kvalifikacija naći će se selekcije Belgije, Francuske, Engleske, Portugala, Španije, Italije, Hrvatske, Danske, Njemačke i Holandije. Mjesta u drugom šeširu rezervisana su za selekcije Švajcarske, Velsa, Poljske, Švedske, Austrije, Ukrajine, Srbije, Turske, Slovačke i Rumunije, dok su potencijalni protivnici „sokola“ iz trećeg šešira reprezentacije Rusije, Mađarske, Republike Irske, Češke, Norveške, Sjeverne Irske, Islanda, Škotske, Grčke i Finske. Iz petog šešira dolaze selekcije Jermenije, Kipra, Farskih Ostrva, Azerbejdžana, Estonije, Kosova, Kazahstana, Litvanije, Letonije i Andore, dok su reprezentacije Malte, Moldavije, Lihtenštajna, Gibraltara i San Marina u šestom šeširu. Evropske kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo u Kataru igraće se u deset grupa - pet grupa sa po pet timova i pet grupa sa po šest timova. Ciklus će početi u martu, a završiće se u novembru naredne godine. Prvoplasirane ekipe svih kva-

Desetine hiljada p

Termini kvalifikacija za SP 1. kolo: 24. i 25. mart 2021. 2. kolo: 27. i 28. mart 2021. 3. kolo: 30. i 31. mart 2021. 4. kolo: 1. i 2. septembar 2021. 5. kolo: 4. i 5. septembar 2021. 6. kolo: 7. i 8. septembar 2021. 7. kolo: 8. i 9. oktobar 2021. 8. kolo: 11. i 12. oktobar 2021. 9. kolo: 11. i 13. novembar 2021. 10. kolo: 14. i 16. novembar 2021.

lifikacionih grupa izboriće direktan plasman na završni turnir u Kataru. Drugoplasirani timovi učestvovaće zajedno sa dvije selekcije koje su osvojile grupu u UEFA Ligi nacija (koje nijesu zauzele jedno od prva dva mjesta u kvalifikacionoj grupi) u baražu za odlazak na Mundijal. Žrijeb kvalifikacionih grupa za plasman na Svjetsko prvenstvo održaće se u ponedjeljak, 7. decembra 2020. godine sa početkom od 18 časova. Na osnovu odluka Izvršnog odbora UEFA u istoj grupi



Sahranje Utakmice baraža za Mundijal igraju se u sljedećim termini ma - prvi mečevi su na programu 24. i 25. marta, a revanši 28. i 29. marta 2022. godine

kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo ne mogu se naći Jermenija i Azerbejdžan, Gibraltar i Španija, Kosovo i Bosna i Hercegovina, Kosovo i Rusija, Kosovo i Srbija, Ukrajina i Rusija. Rizik od ekstremnih uslova za odigravanje utakmica tokom zimskog perioda postoji kod deset zamalja – Bjelorusije, Estonije, Farskih Ostrva, Finske, Islanda, Letonije, Litvanije, Norveške, Rusije i Ukrajine. To znači da maksimalno dvije od pomenutih selekcija mogu da se nađu u istoj grupi. Dodatno - Island i Farska Ostrva ne mogu biti žrijebani u istu grupu. Na žrijebu će se primijeniti i restrikcije koje se odnose na

daleka putovanja. Definisano je 20 parova koji zahtijevaju daleka putovanja i maksimalno jedan takav par se može naći u istoj grupi. Parovi su sljedeći: Azerbejdžan sa Islandom, Gibraltarom i Portugalom, Kazahstan sa Andorom, Engleskom, Farskim Ostrvima, Francuskom, Gibraltarom, Islandom, Maltom, Sjevernom Irskom, Portugalom, Republikom Irskom, Škotskom, Velsom i Španijom, kao i Is l a n d s a Je r m e n i j o m , Azerbejdžanom, Kiprom, Gruzijom, Izraelom i Kazahstanom. Prvo kolo kvalifikacija igra se 24. i 25. marta, a posljednje deseto na programu je 14. i 16. novembra 2021. godine. D. K.

Odigrani mečevi 15. kola grupe B Omladinske lige Zeta Mornar

1 0

GOLUBOVCI - Pomoćni teren stadiona „Trešnjica“. Igrano bez prisustva gledalaca. Sudija: Nikola Cvijović (Budva). Strijelac: N. Vukčević u 41. minutu. Žuti kartoni: Matanović, Radičković, A. Krstović (Zeta). ZETA: Grbavčević (od 82. O. Popović), Živanović (od 75. Stanišić), Bjelobrković (od 75. M. Popović), N. Vukčević (od 82. Čelebić), Matanović, Peličić, S. Krstović, Radičković (od 75. M. Vukčević), S. Popović, A. Krstović (od 2. V. Vukčević), Bečić (od 87. Martinović). MORNAR: Begzić, Marstijepović, Sinanović (od 43. Šoškić), Fuštić, Vujačić, Đurašković, Mihaljević, Stojanović (od 73. H. Hajdarović), Ljujić, Bušković, A. Hajdarović.

Rudar Mladost DG

3 2

PLJEVLJA - Stadion: pod Golubinjom. Igrano bez prisustva gledalaca. Sudija: Mladen Knežević (Berane). Strijelci: Ciguljin u 3, Golubović u 7. i Bajčetić u 31. iz jedanaesterca za Rudar, a Smolović u 22. i Džogović u 86. minutu za Mladost DG. Žuti kartoni: Ernec, Dukić, Vučetić (Rudar), Živković, Mugoša (Mladost DG). RUDAR: Raonić, Irić, Terzić, Ernec (od 65. Dukić), Golubović, Bajčetić (od 65. Vukašinović), Kasalica, Kovačević (od 65. Vučetić), Ciguljin (od

Zeta čuva vrh

Grupa B 1. Zeta 15 11 1 3 46:17 34 2. Rudar 15 10 1 4 25:15 31 3. Dečić 15 8 6 1 29:10 30 4. Mornar 15 8 2 5 25:14 26 5. Igalo 15 5 4 6 14:21 19 6. Mladost DG 15 4 4 7 17:23 16 7. Bokelj 15 4 4 7 15:23 16 8. Berane 15 2 8 5 6:15 14 9. Jezero 15 2 5 8 14:31 11 10. Ibar 15 3 1 11 9:31 10 U narednom kolu: Mladost DG - Jezero, Igalo - Berane, Mornar - Bokelj, Dečić - Zeta, Ibar - Rudar.

IGALO: Kulinović, V. Kovačević, Perović, Vasiljević, Lučić, U. Kovačević, Kosać, Popović, Gluščević (od 65. Đuković), Milović (od 68. Grubač), Bošković (od 78. Banićević). 65. Krstonijević), U. Čepić, A. Čepić (od 90+2. Tešović). MLADOST DG: Pejović, Dragićević, Drmač, Bojanić (od 67. Lakušić), Živković (od 46. Džogović), Tešović, Mugoša, Smolović, Vujisić (od 46. Šekularac), Kovinić (od 83. Pavićević), Dragović.

Berane Dečić

1 1

BERANE - Pomoćni teren u Beranama. Igrano bez prisustva gledalaca. Sudija: Dražen Petrić (Pljevlja). Strijelci: Odabović u 50. iz jedanaesterca za Berane, a Đeljević u 68. minutu iz jedanaesterca za Dečić. Žuti kartoni: Guberinić, Radošević (Berane), Rakočević (Dečić). BERANE: Aković, Pešić, Mitrović, Đurašković, Ralević, Dević (od 46. Ivanović),

Babović, Lazović, Obadović, Đurišić, Guberinić (od 65. Radošević). DEČIĆ: Vuljaj, Drešaj (od 58. Gojčaj), Brajović (od 58. Muminović), Mustagrudić, Đeljević, Dizdarević, Ljuljđuraj (od 46. Raičević), Dedvukaj, Kukuličić, Rakočević, Filipović (od 58. Abazović).

Jezero Igalo

1 0

PLAV - Stadion: Jezera. Igrano bez prisustva gledalaca. Sudija: Martin Minić. Strijelac: Đukić u 49. minutu. Žuti karton: Ciriković (Jezero). JEZERO: Božović, Julević, Đešević, Ulaj, Nikočević (od 82. Pušija), Ciriković (od 90+2 Sinanović), Vučetović (od 46. Đukić), Gutić, Kojić, Ećo, Zindović (od 83. Sijarić).

Bokelj Ibar

1 0

KOTOR - Stadion: pod Vrmcem. Igrano bez prisustva gledalaca. Sudija: Ivan Šarac (Cetinje). Strijelac: I. Hasović (autogol) u 14. minutu. Žuti kartoni: Čavor, Kovačević, Gopčević (Bokelj), I. Hasović, Čivović (Ibar). BOKELJ: Radović, Radević (od 82. L. Milosavljević), Sklender (od 55. Gopčević), Čavor, Katelan, Vukčević, Kovačević, M. Milosavljević, Papović, Braletić (od 66. Lakčević), Lesjak. IBAR: Camić, Hodžić (od 46. Skenderović), R. Hasović, I. Hasović, Husović (od 77. A. Kalač), Dž. Kalač, A. Murić, Klica, M. Murić, Kurtagić (od 84. Sutović), Čivović. Pripremio: R. PEROVIĆ

Pored grobova roditelja Dalme i Dijega, u predgrađu Buenos Airesa na groblju ,,Đardin Bela Vista“, fudbalski velikan Dijego Armando Maradona sahranjen je u noći između četvrtka i petka po našem vremenu. Sahrani je prisustvovalo oko 20 ljudi - članovi najuže porodice i najbliži prijatelji jednog od najboljih fudbalera u istoriji. Porodica je prethodno odbila ponudu državnih zvaničnika da Dijegovo tijelo na groblje stigne helikopterom. Takođe, bilo ko od zvaničnika ili specijalnih gostiju nije prisustvovao sahrani. U četvrtak veče u Buenos Airesu izbili su neredi kada je nastalo komešanje u dugoj koloni ispred predsjedničke palate, gdje je bio položen kovčeg sa tijelom Maradone. Hiljade navijača i zaljubljenika u Maradoninu igru su satima stajali u redu, a na kraju većina nije uspjela da se pokloni pred kovčegom legende fudbala. Kada su bijesni navijači već počeli da bacaju kamenice na policiju i kada je prijetilo da izbije veći sukob ispred predsjedničke palate, Maradonina porodica je oko 18.15 časova po lokalnom vremenu odlučila da je vrijeme da povorka krene dalje, prema groblju. U neredima koji su izbili u centru Buenos Airesa, policija je morala da koristi i suzavac i gumene metke. Među ljudima koji su prisustvovali sahrani nije bio skoro niko iz svijeta fudbala. U povorci koja je pratila kovčeg primijećen je dugogodišnji Maradonin menadžer Giljermo Kopola. Prethodno, pred Maradoninim kovčegom u predsjedničkoj palati poklonili su se njegovi bivši



U neredima koji su izbili u centru Buenos Airesa, policija je morala da koristi i suzavac i gumene metke

saigrači, koje je predvodio do titule prvaka svijeta u Meksiku 1986. godine. Istu priliku imale

Spisak ženske seniorske reprezentacije za kvalifik Selektor ženske seniorske reprezentacije Mirko Marić saopštio je spisak igračica za meč posljednjeg kola kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Na gostovanju Ukrajini putuju 23 igračice - golmani: Ivana Čabarkapa (Breznica), Ines Obradović (Modriča, BiH), Anastasija Krstović (Budućnost); odbrana: Helena Božić (Partizan Bardejov, Slovačka), Radosava Kočanović, Marija Maraš, Aleksandra Popović, Maja Miletić (Breznica), Milica Radunović, Jovana Vučinić (Budućnost); vezni red: Jelena Sarić (Ekonomist), Jelena Karličić, Enida Bošnjak (Breznica), Slađana Bulatović (Rajo Valjekano, Španija), Jasna

Marić: R

Arena

Subota, 28. novembar 2020.

Fudbal

poštovalaca Dijega Armanda Maradone nijesu mogle da odaju poštu velikanu

en najveći argentinski sin ,,Dijego je bio umoran i prepustio se smrti“ Dijego Ćeći, prijatelj i jedan od agenata Dijega Maradone, otkrio je detalje iz posljednjih mjeseci i dana života legendarnog Argentinca. - U toku je istraga o Dijegovoj smrti, ima nekih nepoznatih i nejasnih detalja, a ljudi se sada pitaju što je moglo da se uradi. To je pitanje koje bi trebalo da se proširi na cijeli njegov život - rekao je Ćeći. - Dijego je uvijek bio sam, ljudi su uvijek razmišljali o Maradoni. Dijego je prestao da bude Dijego kada je napunio 15 godina. Bio je krhka osoba, pun nesigurnosti, skroman i dobre naravi. Ali, nedavno je odustao, fizički i mentalno. Mislim da je bio umoran i prepustio se smrti, nije više želio da živi. Porodični haos koji ga je okruživao značio je da on nikada nije bio u pravom miru. Čak i sada kada je mrtav, oni - njegova porodica - i dalje jedni drugima čupaju kosu. To je potpuni haos u odnosima. Sada Dijego napokon može da bude sa onima koje je najviše volio, a to su njegova majka i otac. Dijego je sada u miru.

Dirljiv Valdanov tekst

su i moderne fudbalske zvijezde Argentine, poput Karlosa Teveza. Argentinski predsjednik Alberto Fernandes je u simboličnom momentu na kovčeg položio dres Argentinos juniorsa, kluba u kojem je Dijego Maradona započeo karijeru. Lokalni mediji objavili su i snimak napravljen svega nekoliko dana prije Dijegove smrti, u Tigreu. Na video-zapisu vidi se da Maradona otežano hoda i uz

Murinjo: Zvao me nakon poraza Menadžer Totenhema, slavni Portugalac Žoze Murinjo, govorio je o specifičnom odnosu koji je imao sa Dijegom Maradonom. - Zvao bi me obično nakon teških poraza, skoro nikad nakon velikih pobjeda... A svaki

pomoć dvojice ljudi, a zatim maše dječaku koji ga je prepoznao i dozivao.

momenat koji bi podijelili bio je ispunjen osmijesima. Žao mi je što nijesam imao priliku da više vremena provodim sa njim. Treba da se potrudimo, da nove generacije dobro znaju i čuju za ime Maradona - rekao je Murinjo.

Radnik u lokalnoj mrtvačnici je otpušten nakon objavljivanja snimaka Dijegovog tijela u kov-

čegu. Na zahtjev Maradonine porodice, te fotografije su uklonjene sa interneta.

kacioni meč sa Ukrajinom

Rastemo kao tim

Đoković (SFK, BiH), Darija Đukić, Jelena Vujadinović (Partizan Bardejov, Slovačka); napad: Nađa Đurđevac, Svetlana Bečić, Anđela Tošković (Budućnost), Medina Dešić (Vurcburg, Njemačka), Armisa Kuč (SFK, BiH), Ana Knežević (Breznica). Crna Gora je još bez boda u grupi I, ali su prethodne utakmice, pogotovo gostovanje Grčkoj, bile dokaz napretka ekipe. - Pokazali smo da rastemo iz utakmice u utakmicu, tako da vjerujemo da protiv Ukrajine možemo ostvariti dobar rezultat. Za nas će plus biti i to što je Ukrajina

Horhe Valdano, nekada slavni argentinski fudbaler i Maradonin saigrač na putu do svjetske titule, za londonski Gardijan napisao je dirljivo obraćanje povodom Dijegove smrti. - Svi oni koji ruže svoja lica gunđanjem o slici i liku Maradone posljednjih godina, onog Dijega koji je teško govorio, teško se kretao, družio se sa predsjednikom Venecuele Madurom, radio sve što bi mu palo na pamet - bolje neka odstupe od ovog oproštaja. Jer ovaj oproštaj priznaje genija i grli čovjeka. Svi oni neće pronaći bilo što za sebe ovdje - jer kao fudbaler bio je bez mane, a kao čovjek žrtva. Čija žrtva? Moja i tvoja, na primjer, svih nas koji smo ga u nekom momentu osuđivali ili sažalijevali. Ima nešto perverzno u vezi života koji je ispunjenje svih naših snova, a Dijego je propatio od takve, izdašne sudbine, kao niko. To užasno putovanje od čovjeka do mita ga je podijelilo na dva dijela: na jednom je bio Dijego, na drugom Maradona. Fernando Sinjorini, njegov fitnes trener, senzitivan i inteligentan čovjek koji ga je možda znao bolje od svih je rekao: ,,Pratio bih Dijega na kraj svijeta, a sa Maradonom ne bih pošao do ćoška“ napisao je Valdano.

U Argentini je na snazi trodnevna nacionalna žalost. Dijego Armando Maradona premi-

nuo je 25. novembra u 61. godini, od posljedica srčanog udara. S. S.

Kandidat za predsjednika Barselone želi da mijenja ime stadiona ,,Kamp nou“ pod pritiskom jer mora pobijediti ukoliko želi da osvoji drugo mjesto u grupi. Motivisani smo, mislim i veoma hrabri uoči ove utakmice, u kojoj želimo da damo sve od sebe, pa ćemo vidjeti što će nam to donijeti, kazao je selektor Marić. Kao i uoči nekih ranijih mečeva, Marić ima određenih problema sa izostancima. - Ovog puta nećemo moći da računamo na četiri igračice. Ali navikli smo na to, uhodali smo se uz takve probleme. Sada je najbitnije da zbog narednih testiranja na korona virus ne bude još izostanaka, dodao je Marić. Duel sa Ukrajinom igra se 1. decembra u Kijevu, na stadionu ,,Obolonj“, sa početkom u 18 časova. D. K.

Roso: Vrijeme je za stadion ,,Lionel Mesi“ Emili Roso (54), jedan od kandidata za novog predsjednika Barselone, želi da promijeni ime stadiona ,,Kamp nou“ - i nazove ga imenom prve zvijezde modernog fudbala Lionela Mesija. Na taj način bivši potpredsjednik kluba i finansijski savjetnik želi da iskaže poštovanje prema Mesiju, bez obzira na to da li će Argentinac ostati u klubu ili ga napustiti u januaru ili narednog ljeta. - Na taj način bi pokazali ne samo koliko poštujemo Mesija, već koliko vodimo računa i cije-

nimo istoriju Barselone, sve ono bitno što smo uradili u godinama za nama - rekao je Roso. Takođe, Roso je obećao dovođenje dvojice velikih zvijezda narednog ljeta - i nagovijestio da bi jedan od njih mogao biti Brazilac Nejmar iz Pari Sen Žermena. Njegov rival na izborima za predsjednika Toni Freica smatra da dovođenje Nejmara nije realna opcija i da je to isključivo nerealno obećanje u kampanji. S. S.

Arena

20 Sportski miks Jelena Despotović o prvim utiscima nakon okupljanja ,,lavica“ pred EP

Dobra atmosfera gura tim naprijed PODGORICA - Nakon dva treninga sa novim selektorom Kim Rasmusenom, zvanično su počele pripreme ,,lavica“ za Evropsko prvenstvo. Atmosfera je onakva kakva i treba da krasi nacionalni tim, o čemu je pričala Jelena Despotović, koja je stigla na okupljanje iz mađarskog Debrecina. - Mislim da smo svi umorni od svega i od priča da nijesmo spremni, da Evropsko prvenstvo neće biti kvalitetno... Činjenica je da će se sva ova situacija osjetiti na igru, jer mnoge od nas nijesu puno trenirale, karantin je dugo trajao, a i falile su utakmice. Ali za svakog igrača reprezentacija je nešto posebno, kao što je i motiv poseban. Nijesmo se baš dugo vidjeli, a n a m a ko j e dolazimo sa strane je poseban osjećaj biti p o n o v o ko d kuće i sa timom - kazala je Despotović. Zbog svih okolnosti, ,,lavice“ će EP dočekati bez opterećenja. - Iako možda idemo bez pritiska, želimo da pružimo maksimum. Došao je novi trener - malo čudno, na brzinu se sve izdešavalo i nijesmo imali

vremena da sjednemo i popričamo. Ali imaćemo nekoliko dana da se spremimo, pa ćemo da vidimo sve. Naše reprezentativke na EP debitovaće 4. decembra protiv šampiona Francuske. Možda će to biti i najveći izazov u grupi A. - Neće biti lakih utakmica. Manje - više svi si tu negdje osvajali trofeje, medalje ili su u krugu top pet, šest najboljih. Teško je pričati kako ćemo izgledati na terenu ili o rezultatu, ali daćemo sve od sebe. Poznajemo sve rivale, mi se poznajemo, a Francuska je sigurno jedan od favorita i juriće medalju. Možda je naša šansa negdje i to što nemamo pritisak. Jelena je napravila dugu pauzu zbog problema sa ramenom, sada je to prošlost i nada se da će na terenu uspjeti da pomogne svom timu. - Najbitnije je da sam se vratila nakon povrede. Rame me ne boli, a kada počne utakmica neću razmišljati da li mogu ili ne mogu. Sad ne bih znala da kažem na kom sam nivou, jer trening i utakmica su različite stvari. Ali imamo bekova, nije sve na meni, tu su Matea Matea, Itana... A. M.

Subota, 28. novembar 2020.

Bojana Popović na klupi ŽRK Budućnost

Veliki posao nas čeka, neće biti jednostavno PODGORICA - Bojana Popović novi je trener ŽRK Budućnost. Uprava podgoričke ekipe odlučila je da brigu o prvom timu vodi naša proslavljena rukometašica koja je do prije nekoliko dana bila pomoćnica treneru Draganu Adžiću. Na klupi ,,plavih“ Popović će debitovati 9. januara protiv Borusije Dortmund u 10. kolu B grupe Lige šampiona. Popović je sa podgoričkom ekipom, nakon prekida karijere, od 2012. godine. Prvo je imala ulogu sportskog direktora, sa ekipom je usko sarađivala, da bi 2016. godine promijenila tu ulogu i postala prva saradnica trenera Adžića. - Ne znamo od januara kakva će biti situacija u rukometu i sportu uopšte, korona virus je dosta toga promijenio. Zbog toga je teško i da pričam i da prognoziram. Ali je činjenica, nakon sedam godina, da je ovo moj sljedeći korak i da je vrijeme bilo da promijenim ulogu i krenem drugim putem. Ovo je, svakako, veliki izazov i uzbuđenje zbog nove uloge - kazala je Popović. Bojana će sa ekipom početi da radi po završetku Evropskog šampionata. - Želja je da na najbolji mogući način izvučemo drugi dio sezone i da nas timski duh zbliži i vodi kroz bolju igru. Veliki posao nas čeka, neće biti jednostavno, znamo dobro u kakvom smo sastavu igrali Ligu šampiona, odnosno koliko nam je igračica falilo od samog starta sezone. Ali tu smo gdje smo, nadam se samo da će sve djevojke, nakon niza situacija izazvanih od strane virusa, ostati zdrave i da ćemo punim sastavom krenuti od januara naredne godine u nastavak sezone i to kako treba. To je veoma bitno. Ne bježi Bojana od izazova koji su veliki. - Uvijek sam za to i za borbu. Toga neće faliti, a probaću sebe da dam

Maja Savić Bojana je ostala tajnovita po pitanju pomoćnog trenera i desne ruke u ŽRK Budućnost. Kazala je da ima ideju, a možda je, nezvanično, za ovu ulogu najbliža Maja Savić, koja je u mlađim kategorijama ostavila veliki trag. Popović i Savić su sa ,,plavima“ 2012. godine osvojile trofej Lige šampiona, a u istoj godini i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama, nakon čega su se povukle. Njihova saradnja na terenu i van terena je uvijek bila za primjer. Obje su i u danskom Slagelsu pokazale na koji način se dolazi do trofeja.

maksimalno i da djevojke osjete moju podršku i da na terenu uživaju dok igraju. Naravno, na terenu je potrebna disciplina i odgovornost, ali, ponoviću, želim da uživaju u igri. Ako bar jedan dio moje rukometne filozofije dopre do igračica, biću presrećna. Neće imati puno vremena da pripremi tim za nastavak sezone, ali... - Nećemo imati puno vremena, ali se poznajemo dobro. Nadam se da će sa EP doći zdrave i da će kroz utakmice polako podizati formu. Optimista sam jer samo utakmice mogu igraču formu da podignu. Vremena za velike promjene neće biti, ali neke stvari ćemo promijeniti. Naravno, sačekaćemo okupljanje i onda ćemo zajedničkim snagama sklapati stvari. A ko će Bojani u stručnom štabu biti desna ruka? - Pitanje je otvoreno, jer se sve ovo iznenada desilo. Ne treba žuriti, treba razmisliti i doći do pravog rješenja. Imam ideje i probaćemo da ih sprovedemo. Iskreno se nadam da ćemo naći pravo rješenje na obostrano zadovolA. M. jstvo - kazala je Popović.

Prva liga za rukometaše (9. kolo)

Šampion Formule 1 se oglasio uoči trke u Bahreinu

Lovćen zatvara savršen krug Rukometaši Lovćena su u osam utakmica Prve crnogorske lige upisali isto toliko pobjeda i večeras (19 h) će imati priliku da prvi krug prvenstva završe savršenim učinkom.

Raspored i tabela Danas 16.00 - Partizan 1949 - Danilovgrad 17.00 - Berane 1949 - B. rivijera 19.00 - Jedinstvo - Lovćen Neđelja 18.00 - Komovi - Mornar 7

Tim Duška Milića ima zicer za željenih osam od osam, budući da u devetom kolu gostuju ekipi koja nema ni bod, bjelopoljskom Jedinstvu. Prvi pratilac Cetinjana Budvanska rivijera - koja je nakon startnog poraza od Lovćena nanizala šest pobjeda - gostuje Beranama 1949, novajliji u eliti koji će se boriti za ulazak u Mini ligu za prvaka.

Sve utakmice 8. kola Prve lige za odbojkašice igraju se u subotu. Galeb će u derbiju ugostiti ekipu Morače u dvorani SC ,,Topolica“ u Baru od 15 časova. U bjelopoljskoj sali OŠ ,,Marko Miljanov“ Jedinstvo će odmjeriti snage sa Gimnazijalcem, a utakmica će početi u 17 časova. Posljednji meč koji će se

Hamilton: F1 se mora boriti za ljudska prava

1. Lovćen 2. B. rivijera 3. Komovi 4. Berane 5. Rudar 6. Partizan 7. Mornar 8. Danilovgrad 9. Jedinstvo

7 7 7 6 7 5 7 4 7 3 6 2 6 2 7 1 6 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 2 3 4 4 4 6 6

225:176 223:169 190:179 177:165 191:184 142:162 164:184 182:234 143:184

14 12 10 8 6 4 4 2 0

Kolo će otvoriti duel Partizana 1949 i Danilovgrada, dok će se sjutra sastati Komovi i Mornar Ne. K. 7.

Prva liga za odbojkašice (8. kolo)

Bar u fokusu: Galeb domaćin Morači odigrati u subotu je duel Mediterana i Albatrosa u dvorani SC ,,Rea“ u Budvi od 18 časova. Utakmica Rudar – Budućnost se odlaže, jer

su u podgoričkoj ekipi ustanovljeni slučajevi korona virusa. Novi termin odgođene utakmice odrediće se naknadno, kada se za to stvore

bezbjedni epidemiološki uslovi. U ovom kolu slobodna je Luka Bar, koja jedina ima maksimalan skor nakon sedam odigranih duela. Ekipa Galeba je druga, sa skorom šest trijumfa i jedan poraz. Treća je Morača koja ima četiri pobjede i jedan izgubljeni meč. Sve utakmice se igraju bez prisustva publike. D. K.

Luis Hamilton, novi-stari i sedmostruki šampion Formule 1, govorio je povodom žalbi na kršenje ljudskih prava u Bahreinu, bliskoistočnoj državi gdje će se u neđelju održati trka F1. Slavni Britanac je ove godine vrlo angažovan na polju borbe za ljudska prava širom svijeta, posebno kada su rasne tenzije u Americi u pitanju. - Primio sam pisma grupa koje se bave ljudskim pravima. Veoma je važno za sve sportove da upotrijebe svoje platforme da guraju promjene. Na mnogim mjestima postoje kršenja ljudskih prava i to je ogroman pro-

blem. Mi smo samo jedan od malog broja sportova koji obilazi toliko mnogo zemalja i vjerujem da moramo da učinimo više na polju ljudskih prava u tim zemljama. Neki koraci su preduzeti, ali uvijek može više - rekao je Hamilton. Slavni automobilista će se u neđelju boriti za 95. pobjedu S. S. karijere u Formuli 1.

Subota, 28. novembar 2020.

Arena

Košarka

Crna Gora pobijedila Njemačku u francuskom Pou u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo

Još korak do Eurobasketa Crna Gora je sve bliža ovjerenoj vizi za Eurobasket 2022. godine; a iz Poa na jugu Francuske, gdje je pobijedila Njemačku 80:74, vidjela je i pokazala put nove generacije naših košarkaša. Jer mladi, talentovani igrači selekcije Boška Radovića, imali su izuzetno bitnu rolu u borbi za trijumf u 3. kolu kvalifikacija.

Naša reprezentacija je pobijedila izuzetno energični njemački sastav, jer nije samo računala na glavne šuterske opcije, bekove Budućnost Volija Nikolu Ivanovića (18 poena) i Džastina Kobsa (20 poena i šest asistencija). Na putu do trijumfa, izuzetni su bili u bitnim fazama meča rezervni centar Zoran Nikolić (11 poena, osam skokova i dvije blokade), nada Mege izabran na NBA draftu Marko Simonović (osam poena i pet skokova). U slici odlične igre u drugom poluvremenu, odlične realizacije igre ,,dva na dva“ i odbrane pika rivala, valja istaći i Dina Radončića (osam poena i tri skoka). I sve to je zalog za važan dugoročni optimizam. Ali i vjeru, da će ,,crveni“ već u neđelju, u meču 4. kola protiv Velike Britanije, biti favoriti. Pobjeda bi, skoro sigurno, značila plasman na Evropsko prvenstvo.

PROBLEM SA FAULOVIMA

Sredinom prve dionice, kada je mladi Jovan Kljajić za kratko vrijeme napravio dvije lične greške, Njemci su stekli prednost 17:12. Tada su uspjeli i da ubrzaju igru, prethodno osokoljeni sa tri trojke odličnog beka Ulma Andreasa Obsta, koji je za sedam i po

Dvorana: ,,Pale de Sport“ u Pou. Odigrano bez prisustva gledalaca. Sudije: Maconi, Kastiljo i Salinš

Bencing ........21 Lokhart ...........3 Mejzner .............Obiesi ..................Ogbe .................4 Akpinar ...........2 Hunt ...................3 Džalov ..............3 Kracer ..............6 Obst .................17 Sejfert ............10 Zengfelder ....5

(24:18, 15:20, 16:21, 19: 21)

72% (25-18) 46% (35-16) 32% (25-8)

za 1 za 2 za 3

80% (25-20) 57% (31-27) 26% (23-6)

34 (14+20) Skokovi 38 (12+26) Blokade 1 3 Asistencije 18 12 7 Ukradene lopte 5 9 Izgubljene lopte 10 Faulovi 24 24

Bjelica ...............2 Kobs ...............20 Ivanović .......18 Radončić ......8 Simonović ...8 Đurišić ...............Kljajić ..................D. Nikolić ........8 Z. Nikolić ........11 Šehović............ Vranješ ............ 5 Žugić ..................-

Radović: Slijedi bitniji meč

Grupa G Velika Britanija - Francuska 56:79 Njemačka - Crna Gora 74:80 1. Francuska 3 2 1 233:205 5 2. Crna Gora 3 2 1 227:233 5 3. V. Britanija 3 1 2 211:233 4 4. Njemačka 3 1 2 230:230 4 U nedjelju (29. novembra) igraće: Francuska - Njemačka (15h), Velika Britanija Crna Gora (18h).

minuta od starta meča ubacio 11 poena. ,,Crveni“ su rivalu dozvolili tri ofanzivna skoka u dionici (prednost Njemaca 24:18), a na ulazak Nikole Ivanovića u igru čekalo se do polovine osmog minuta. Za seriju 7:0 i izjednačenje u 16. minutu (29:29, polaganje Džastina Kobsa) izuzetno je bila bitna uloga rezervnog centra Zorana Nikolića. Njegova blokada u 22. minutu bila je nagovještaj dobre

Francuzi lako pobijedili Britaniju Francuska je rutinski savladala Veliku Britaniju 79:56 u prvom meču 3. kola grupe G kvalifikacija za Eurobasket. U utakmici odigranoj u Pou Francuzi su već nakon prve dionice vodili 24:5, a na poluvremenu čak 46:20. Britanija, koja će biti rival Crne Gore u neđelju u istom gradu na jugu Francuske, je do kraja meča uspjela samo da ublaži poraz. U pobjedničkoj ekipi Amat M’Baje ubacio je 24 poena uz pet skokova, a Aksel Butelj je dodao 15 poena i šest skokova. Za poražene Britance Ešli Hamilton postigao je 12 poena, a Den Klark 11 poena, šest skokova i četiri asistencije. Francuze u neđelju očekuje meč sa Njemačkom u 4. kolu, a sada ima skor 2-1 u grupi G, dok Velika Britanija ima učinak 1-2.

Ivanović: Čvrsti u oba pravca Bek Nikola Ivanović je sa 18 poena bio drugi najefikasniji u našem timu, posebno se istakao u drugom poluvremenu. - Žestoko smo radili na terenu da dođemo do ove pobjede. U odbrani nijesmo počeli dobro, dozvolili smo Njemcima neke otvorene šuteve, ali od druge dionice to je već djelovalo bolje. U nastavku smo bili žestoki, čuvali jedni druge na terenu a u napadu bili pametni, strpljivi. Ovo je definitivno zaslužena pobjeda. Njemci su igrali čvrsto u oba pravca igre, a mi smo na isti način odgovorili i to je bilo ključno u borbi za trijumf - rekao je Ivanović.

energije, a realizacijom poluhorogom u 24. minutu Nikšićanin je započeo seriju za preokret. Do kraja poluvremena Kobs je imao i šut za vođstvo, četiri sekunde prije kraja. Njemci su pošli na odmor sa minimalnom prednošću 39:38, zasluženom u završnoj fazi druge dionice kada su odgovornost preuzimali lideri i najiskusniji Bencing i Sajfert. Za selektora Boška Radovića, koji je u 19. minutu imao pravovremeni i dobro iskorišćen tajm-aut, važna je bila trojka Marka Simonovića na pola 20. minuta. Skroman šut za tri 14-4 je kočio ,,crvene“, a Njemce nešto lošija realizacija brojnih slobodnih bacanja (15-10). Njihovih 38 procenata šuta iz igre bili su uslovljeni dobrom i agresivnom odbranom naše reprezentacije. Ipak, Ivanović, Simonović, Kljajić i Ra-

EVROLIGA (11. KOLO): Dubljevićev tim bolji od Fenerbahčea Valensija našeg Bojana Dubljevića pobijedila je Fenerbahče u Istanbulu 90:86 u 11. kolu Evrolige i nastavila sa odličnim partijama u evropskoj eliti. Španska ekipa gubila je 43:33 na poluvremenu, a uoči posljednje dionice deficit je spustila na pet poena. Na kraju je ključne poene za trijumf sa linije slobodnih bacanja donio belgijski bek Sem van Rosom. Van Rosom je meč završio sa 20 poena i pet asistencija, dok je Dubljević, centar i kapiten Valensije, postigao 11 poena uz osam skokova. Prepelič i Vilijams ubacili su po 13 poena za pobjedničku ekipu. Fenerbahče je u porazu predvo-

dončić već su imali po dva faula i to je bio očigledan problem.

JAKI POD KOŠEM

Na pola 28. minuta Crna Gora zaslužila je prednost 51:47 - a od starta igre u trećoj dionici imala je važne tri realizacije iz ofanzivnih skokova. Tri uvodna minuta agresivne igre zaokruženi su realizacijom mladog Kolašinca Simonovića iz ofanzivnog skoka, a Zoran Nikolić dva minuta kasnije takođe nakon skoka u napadu pogađa za prednost 47:45. Konačno, bek Budućnost Volija Nikola Ivanović (na startu četvrtine donio egal trojkom 41:41) je u 28. minutu uhvatio ofanzivni skok i asistirao Danilu Nikoliću za 51:47 - a Njemačka je morala na tajm-aut. Energetski, u spoljnoj liniji i pod košem, protivnik nije mogao da isprati ,,crvene“. Skok-šut

Kobs: Zahvalan sam Crnoj Gori, dres nosim kao da sam tamo rođen U pobjedi Crne Gore nad Njemačkom 80:74 u 3. kolu kvalifikacija za Eurobasket plejmejker Džastin Kobs bio je najefikasniji. Bek Budućnost Volija ubacio je 20 poena uz šest asistencija, posebno efikasan bio je u završnici. - Zahvalan sam Crnoj Gori što mi je dala šansu da predstavljam zemlju, jer svaki sportista želi da osjeti igranje u nacionalnom timu. Nosim ovaj dres kao da sam iz Crne Gore, tako ga osjećam - kazao je Džastin. Naša selekcija igrala je odlično u oba pravca igre u trećoj i četvrtoj četvrtini... - U drugom poluvremenu smo imali pravu kontrolu i energiju. Dobro smo kontrolisali loptu, tražili smo raspoložene igrače, svi smo dali doprinos - rekao je Kobs.

Ivanovića četiri sekunde prije kraja dionice donio je zasluženu prednost 59:55, uz ipak utisak da su ,,crveni“ olako ispustili osam razlike (55:47) iz 29. minuta. I tada se, na startu posljednje četvrtine, vidjelo koliko Njemci imaju problema da brane igru u piku Crne Gore. Kobs je nakon dva i po minuta igre donio prednost 66:59 - nakon četvrtog faula Lokharta i već četvrtog timskog faula naših rivala u dionici. Prethodno, perfektno su iz

,,dva na dva“ igre realizaciju pod košem našli naši mladi Radončić i Zoran Nikolić. U svakom napadu djelovalo je da naši imaju dobru šansu za ofanzivni skok - a iz te sigurnosti stigle su realizacije sa distance. Kobs dva puta i Ivanović su tri i po minuta do kraja donijeli prednost 75:68 u nagovijestili pobjedu... Valja je potvrditi u neđelju protiv Velike Britanije - pa da iz francuskog Poa naši već praktično osiguraju vizu za S. S. Eurobasket 2022.

Obezbijedio obroke za ugrožene porodice za Dan zahvalnosti

Preokret Valensije i slavlje u Istanbulu

Nikola Vučević (30), naš slavni NBA centar, učestvovao je u akciji podrške siromašnim porodicama u Orlandu, objavljeno je na zvaničnoj stranici kluba.

dio plejmejker Lorenco Braun sa 15 poena, pet asistencija i tri skoka. Valensija sada ima uči-

Zvijezda Orlando Medžika i jedan od najboljih centara današnjice je sponzorisao 165 obroka za Dan zahvalnosti, nacionalni američki praznik. Obroci su u subotu 20. novembra podijeljeni u četvrtima sa niskim prosjekom zarada stanovnika. To je jedna u nizu akcija kojom NBA klub iz grada u američkoj državi Florida pokazuje da brine o lokalnoj zajednici.

nak 7-3, isti broj poraza i odigrani meč manje kao i drugoplasirani moskovski CSKA. S. S.

Boško Radović, naš selektor, istakao je važnost pobjede nad Njemačkom, Crna Gora je korak bliže cilju, plasmanu na Eurobasket. - Apsolutno bitna pobjeda. Igrali smo izuzetno čvrsto, fizički. U prvoj četvrtini pravili smo greške u odbrani, u drugoj i trećoj smo to popravili, opet uz padove u igri i uz greške u preuzimanjima... Defanzivno bili smo jaki do kraja i došli do vrlo važne pobjede. Čeka nas još bitnija utakmica protiv Velike Britanije u nedjelju i treba da se na to fokusiramo. Imali smo mnogo problema uoči dolaska u Po, zbog velikog broja igrača sa povredama, slučajeva pozitivnih na korona virus... Došli smo bez tri ili četiri igrača koji bi bili tu, igrali i više sa dva plejmejkera na terenu nego što bi inače, ali to je odlično funkcionisalo - rekao je Radović.

Podrška Vučevića za siromašne u Orlandu

U sličnim akcijama učestvovao je prethodnih dana i trener Orlanda Stiv Kliford, kao i Nikolini saigrači Eron Gordon, Merkel Fulc i Al-Faruk Aminu. Kao dugogodišnji lider tima iz Orlanda, Baranin Vučević godinama pokazuje da je angažovan u podršci siromašnima u gradu u kojem živi već osam godina. Zvanični trening-kamp Orlando Medžika, pripreme za nastupajuću sezonu, počinje naredne sedmice. S. S.

Arena

Sportski miks

Subota, 28. novembar 2020.

Košarkašice Budućnost Bemaxa odigrale još jedan meč sa dosta oscilacija i doživjele prvi poraz

Greške za analizu, raduje povratak

PODGORICA - Košarkašice Budućnost Bemaxa drugi put za sedam dana odigrale su meč sa dosta oscilacija, ali su za razliku od derbija protiv Beroe u Podgorici, ovog puta na gostovanju Montani doživjele prvi poraz.

,,Plave“ su kao i u prethodnom derbiju, loše ušle u meč, tokom prvog poluvremena bile bez prepoznatljive odbrane, pa je Montana dosta lako napravila seriju 18:0 za 34:17 u finišu prvog poluvremena, dok je u 28. minutu bilo i rekordnih + 21 (48:27). Međutim, Budućnost se nije predavala, iako opterećena faulovima i bez pravog odgovora na skok rivala, uspjela je željom i agresivnom odbranom da otvori posljednji period igre 14:1 i meč odvede u dramatičan finiš, ali nije mogla do obrta… - Teško je objasniti zašto smo opet u prvom poluvremenu, posebno u drugoj četvrtini, kada smo primile čak 25 poena, bile tako loše u defanzivnim zadacima. Montana ima dobru i iskusnu ekipu, sa nekoliko pojačanja, ali svakako da smo im i mi greškama pomogli u tim momentima da

Paraolimpijski komitet proglasio najuspješnijeg sportistu u 2020.

naprave razliku i da se odlijepe - analizirala je Milena Jakšić, prvotimka Budućnost Bemaxa. A upravo je Jakšić u 36. minutu, trojkom donijela 51:49, pa je bilo jasno da Montanu ne čeka rutina, već da će se gledati uzbudljiv finiš u kojem ,,plave“ nijesu imale sreće, ali zahvaljujući košu Živković uz faul, na samom kraju, ,,plave“ će imati veliku šansu da u Podgorici igraju za + 2 i dokažu da

su bolje međusobno… - Pokazalo se da kada igramo odbranu onako kako bi trebalo da možemo da se nosimo i sa najkvalitetnijima. Svjesne smo grešaka i propusta i sgurno da ćemo ih analizirati, ali raduje povratak, jer nakon što smo u finišu savladali Beroe, sada smo uspjele da se vratimo u meč nakon - 21 - dodala je Jakšić. Prvi poraz u sezoni svakako je opomena pred naredne iza-

zove, a drugi vezani derbi konačno nešto dobro, jer su Podgoričanke već imale nekoliko odloženih mečeva. - Teška je situacija u cijelom regionu sa virusom, ali najvažnije je da se igra. Dva derbija u samo par dana značiće nam mnogo na planu takmičarske forme, pa sam uvjerena da ćemo u narednim mečevima djelovati još bolje naglasila je Milena Jakšić. R. P.

Filip Radović četvrti put Stonoteniser Filip Radović najuspešniji je paraolimpijac u 2020. godini, odlučeno je na redovnoj sjednici Upravnog odbora krovne sportske asocijacije osoba sa invaliditetom. Radović je u 2020. izborio direktan plasman na Paraolimpijske igre koje će se naredne godine održati u Tokiju. Cetinjanin se za POI plasirao kao treći senior svijeta i prvorangirani u konkurenciji juniora (igrači do 23 godine). Radović je za najboljeg sportistu u izboru POKCG biran 2015, 2017. i 2019. godine. - Čast mi je što je nagrada i ove godine pripala meni u

jakoj konkurenciji sportista. Veliki broj takmičenja je zbog korona virusa otkazan i sportisti nijesu imali prilike da se dokažu. Uspio sam da izborim plasman na Paraolimpijske igre u Tokiju i to će mi predstavljati veliku motivaciju za dalji rad - rekao je Radović. Upravni odbor POKCG odlučio je da se u godini pandemije virusa kovid-19, u kojoj je izostao veliki broj takmičenja, proglasi najbolji samo u kategoriji sportista senior. POKCG će uvažavajući preporuke NKT-a na prigodan način organizovati uručenje nagrade Filipu Radoviću saopšteno je iz ParaolimpiNe. K. jskog komiteta.

Karate

Raković na Top ten turniru u Zagrebu

Sjajna košarkaška priča sačekaće za nastavak

,,Podgorica Bemax“ liga zbog mjera odložena za narednu sezonu PODGORICA – Iako je bilo nevjerovatno interesovanje svih osnovnih škola sa teritorije Podgorice, kao i nekoliko škola iz Tuzi i Gradske opštine Golubovci za učestvovanje u ,,Podgorica Bemax ligi osnovnih škola“, a kompletna oprema već spremna za učesnike, organizatori su zbog dobro poznate situacije sa korona virusom bili prinuđeni da otkažu takmičenje, koje će biti održano naredne sezone. Takmičenje je trebalo da okupi nešto više od 500 dječaka i djevojčica, koji su trebali tokom šest mjeseci da se nadmeću za trofej, ali su čelnici KK Podgorica i ŽKK Budućnost Bemax, koji stoje iza ove lijepe priče bili prinuđeni da kompletnu ligu odlože. Naime, kao što je poznato Ženski košarkaški klub Budućnost Bemax uz kompaniju Bemax kao glavnog sponzora prije tri godine krenuo je u specifičan projekat – pokretanje lige osnovnih škola Podgorice

za djevojčice u košarci. Nakon tri godine sjajno organizovanog takmičenja, kroz koje je prošlo skoro 1.000 djevojčica, a koje je iznjedrilo nekoliko košarkaških bisera i čak došlo do reprezentacije, organizatori su odlučili da naprave korak više, pa je ove sezone osim četvrte sezone u ženskoj konkurenciji, trebalo da se održi i takmičenje za dječake. S obzirom na to da je sve bilo spremno i za takmičenje dječaka, a ulogu nosioca projekta preuzeo KK Podgorica, liga je dobila naziv ,,Podgorica Bemax liga osnovnih škola“. Zahvaljujući generalnom sponzoru, kompaniji Bemax, koja od prvog dana finansira ovaj projekat, dječaci i djevojčice trebali su da budu gotovo u ulozi profesionalaca, što najbolje potvrđuje podatak da su za sve učesnike već spremni bili kompleti dresova, trenerke, ranci… To je dokaz da je lijepa priča samo na kratko stala, jer već naredne sezone ,,Podgorica Bemax liga“ sprema nova iznenađenja. - Priča sa kojom smo krenuli prije tri go-

dine pokazala se kao jedna od najboljih poteza. Uspjeli smo da animiramo zaista veliki broj djevojčica, a kroz takmičenje, koje nije bilo poput dosadašnjih školskih, već koje je trajalo gotovo cijelu košarku sezonu, imali smo priliku da snimimo određene talente, tako da je i baza našeg kluba proširena zahvaljujući ovoj ligi. Vjerovali smo da je to prava priča i za KK Podgorica, pa je odlučeno da se napravi takmičenje za dječake. Iako smo sve pripreme obavili, završili sve oko opreme, poštujući sve mjere NKT-a i činjenicu da veliki dio osnovaca nastavu prati onlajn, bilo je jasno da ne možemo takmičenje sprovesti u djelo. Trenutno je prekid u svim takmičenjima mlađih selekcija. Sada je zdravlje prioritet, tako da smo odlučili, da iako je prvi plan bio da ligu odložimo na mjesec ili dva, da je ove sezone ne održimo, već da naredne sezone sa još većom željom nastavimo sa ovim projektom – objasnio je Zoran Vujičić, koji kao jedan od vodećih ljudi u oba kluba brine o samoj ogranizaciji ovog takmičenja. ,,Podgorica Bemax“ liga trebala je da se održi u ,,Bemax areni“ od novembra do aprila i plan je bio da jedna škola u obje konkurencije igra istog dana, a to je osmišljeno da bi samim tim i dječaci i djevojčice imali posebnu podršku sa tribina, odnosno da bi njihovi drugovi i drugarice iz škole mogli da podrške i dječake i djevojčice. Ali naredne sezone, nakon neočekivane pauze, talenti će opet biti na sceni. R. P.

Crnogorska karate reprezentativka Marina Raković nastupiće danas na turniru Karate fest - Top ten u Zagrebu. Organizator je najavio da će Zagreb 18. put biti domaćin jedinstvene i najjače karate manifestacije za žene u svijetu, u apsolutnoj konkurenciji. Nastupiće deset osvajačica odličja sa svjetskih i evropskih prvenstava. Takmičarke će biti podijeljene u dvije grupe, po pet, iz koje će najuspješnije izboriti finale. Najavljeno je da će, osim Raković i domaćih takmičarki, učestvovati još Mađarica Nokol Barta, Ukrajinke Anželika Terliuga i Anita Serjogina i Azerbejdžanka Irina Zaretska. Organizator je za pobjedu predvidio novčanu nagradu od dvije hiljada američkih dolara, dok će poraženoj u finalu pripasti hiljadu. Raković u karijeri ima pet bronzanih odličja sa velikih takmičenja - tri sa šampionata Evrope i po jednu sa Svjetskog prvenstva i Evropskih igara. Ona je evropska odličja osvajala 2012. na Tenerifama, u Bu-

dimpešti 2013. i Istanbulu 2015, bronzana je bila i godinu kasnije na Svjetskom prvenstvu u Lincu i Evropskim igrama, 2015. godine u Bakuu. Bila je i kadetska prvakinja Evrope 2006. godine u Podgorici. Članici Omladinca to je drugi nastup na turniru u Zagrebu, nakon što je 2015. godine izgubila odlučujući meč za finale od tadašnje evropske šampionke Hrvatice Maše Martinović. Od karatista podgoričkog kluba u Zagrebu je nastupala i Dragana Konjević, 2016. godine. Turnir će biti održan u Domu sportova, a početak je planiran R. A. za 19 sati.

Subota, 28. novembar 2020.

Marketing

Feljton

Subota, 28. novembar 2020.

GLADOMOR 1932-1933 -- GENOCID NAD UKRAJINOM

Masovno istrebljenje, deportacije, prisilan rad, izgnanstvo i glad » Piše: Božidar PROROČIĆ Ukrajinska politička emigracija je krajem 1932. godine podigla prašinu u medijima. Posebno značajnu ulogu odigrao je list u Galiciji, u kojem su se štampala svjedočanstva bjegunaca iz sovjetske Ukrajine. Lavovske novine ,,Nova zvijezda” u članku ,,Uništavaje ukrajinske nacije. Branimo se!” ukazivale su: ,,Istočna strana Zbruča (rijeka koja razdvaja ,,sovjetsku” i ,,poljsku” Ukrajinu) liči na stvarnu borbenu liniju, iza koje se fizički uništava naš narod do samog korijena. Oni koji bježe na ovu obalu, padaju mrtvi na granici, samo rijetki uspijevaju prebjeći ovamo, izgledajući kao živi kosturi”. U tim novinama čitamo i opširan članak: ,,Strašna događanja u Ukrajini. Govor o obavezama svih Ukrajinaca”. Stvara se zaključak o tome da u borbi sa masovnim uništenjem Ukrajinaca valja protestovati ne samo u samoj Ukrajini, već i u cijelom svijetu. ,,Ukrajinska emigracija u Evropi i Americi ima veliku obavezu na nacionalnoj osnovi, da osvijesti o mučeništvu Ukrajine pod boljševičkom Moskvom sve one narode, među kojima živi naša emigracija. Treba osvješćivati usmeno, u štampi i posebnim publikacijama”. 24. jula 1933. – Ukrajinski grčko-katolički Episkopat galicijke crkvene provincije, prateći događaje u Velikoj Ukrajini, obratio se saopštenjem: ,,Svim ljudima dobre volje”, u kojem, između ostalog, stoji: ,,Na sam prizor takvih zločina ljudska je priroda nijema, krv se ledi u žilama... Molimo sve radiostanice da pošalju naš glas po čitavom svijetu, možda on dođe i do ubogih kućica seljaka koji mučki umiru od gladi...” Važno je istaći značajnu ulogu koju je odigrao ukrajinski časopis ,,Trizub” (tako se zove grb Ukrajine) po pitanju informacija i ujedinjenja. Tokom tridesetih godina skoro se u svakom broju štampaju članci, izvještaji o gladi u Ukrajini, svjedočenja očevidaca i baca svijetlo na organizovane mje-



Genocid je međunarodni zločin namjernog potpunog ili djelimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religijskih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovječanstva. Termin genocid usvojen je na zasijedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (1946). Za razliku od etničkog čišćenja, kod genocida je cilj fizičko istrebljenje

Ukrajinska politička emigracija je 29. oktobar 1933. proglasila ,,Danom opšteljudske žalosti i opštenarodnog gnjeva, na svim prostorima izvan SSSR-a đe živi ukrajinski narod, posvuda u svijetu đe su rasute ukrajinske kolonije, posvuda đe kuca ukrajinsko srce, đe se čuje ukrajinski jezik“

Naslovnica američkog lista o gladi u Ukrajini

Oduzimanje zaliha žita od ukrajinskih seljaka



Gladomor nije bio rezultat prirodnih katastrofa - suše, poplava, jakih mrazeva, već je to bio rezultat namjerne (osmišljene) politike boljševičkog režima. Prisilnim oduzimanjem hrane, blokadom sela i čitavih područja, zabranom izlaska gladnih van granica Ukrajine, suzbijanjem seoske trgovine, stvoren je boljševički totalitarni sistem za Ukrajince

re koje je sprovodila ukrajinska emigracija, obavještava o društvenim akcijama u inostranstvu, pomoći gladnima, te o politici prećutkivanja gladi od strane sovjetske vlasti. Zahvaljujući mjerama Ukrajinskog grčko-katoličkog episkopata i brojnih ukrajinskih građanskih organizacija sa Glavnim emigrantskim vijećem, na čelu sa Černjiveckim i Lavovskim Komitetom za spas Ukrajine, na inicijativu nekoliko članova francuskog Društva ukrajinkog prijateljstva, u Parizu je 24. avgusta 1933. osnovan Komitet za organizaciju i pomoć gladnima u Ukrajini. Pomoć gladnima je bila otežana time što boljševici nijesu priznavali glad, pa je organizacija pomoći unutar granica Ukrajine bila složena. Kao što je saopštila načelnica Ženskog nacionalnog ukrajinskog savjeta profesorica Sofi-

Žrtve Gladomora na ulici u Harkovu

ja Rusova: ,,Ukrajinske žene, ujedinjene u emigraciji u Nacionalnom ženskom vijeću nemoćne su pružiti pomoć nesretnom ukrajinskom narodu. Ukrajinska je emigracija ograđena od svog naroda strašnom boljševičkom ogradom – ne može se otuda do nas, a ni od nas u Ukrajinu neće doletjeti niti perce. Naša korespondencija sa rodbinom izaziva žestoke progone. Mi ne možemo poslati ni kilogram oriza, pa makar i za tu ogromnu cijenu koju su uspostavili sami boljševici, igrajući se sa gladnim narodom kao mačka s mišem, da bi namamili naše najmilije, naše sestre i njihovu đecu na te strašne kazne. Mi možemo samo iskreno upoznati kulturni svijet sa strahotama, koje se sprovode iza tih zidova”. Informaciono-organizacione akcije ukrajinske emigracije postigle su rezultat. Svijet je

Rafael Lemkin

saznao o onome što se čini u Sovjetskom Savezu sa ukrajinskim seljaštvom. Zahvaljujući inicijativi norveškog premijera Movinkela, pitanje je 1933. postavljenjo i u Ligi nacija, Međunarodnom crvenom krstu i ostalim društvenim ustanovama mnogih zemalja. Protiv gladi su najavili protest i ruski emigranti. Ukrajinska politička emigracija je 29. oktobar 1933. proglasila “Danom opšteljudske žalosti i opštenarodnog gnjeva, na svim prostorima izvan SSSR-a đe živi ukrajinski narod, posvuda u svijetu đe su rasute ukrajinske kolonije, posvuda đe kuca ukrajinsko srce, đe se čuje ukrajinski jezik”. Napori ukrajinske emigracije su na kraju krajeva našli odjeka u evropskoj zajednici. U Beču je 16-17. decembra 1933. pod vođstvom kardinala Initzera održano međunarodno i međureligijsko vijeće svih organizacija koje su učestvovale u pomoći gladnima u SSSR-u. Vijeće je sazvano posredstvom Bečkog komiteta za pomoć. Na njemu su učestvovali predstavnici međunarodnih organizacija iz Eng l e s ke i Šv a j c a r s ke, t e njemačkog, jevrejskog i ruskog nacionalnog komiteta za pomoć. Među njima je bilo najviše predstavnika ukrajin-

skih organizacija u inostranstvu. ,,Međunarodno vijeće... na temelju činjeničnog materijala još je jednom utvrdilo nepobitnu činjenicu o gladi u SSSR-u, u prvom redu u Ukrajini i Sjevernom Kavkazu, ravnodušnost svijeta prema sudbini nesretnih i daljoj još groznijoj prijetnji glađu, te se obratilo čitavom čovječanstvu sa gorućim pozivom da se djelovanjem pomogne unesrećenima”. U Odluci je napisano: 1) Kao odgovor na sve pokušaje negiranja strašne gladi, koja bijesni od posljednjih žetava u SSSR-u, u kongresu se odlučno tvrdi da su u protekloj godini od gladi smrtno stradali milioni nevinih ljudi čak i u najbogatijim krajevima SSSRa, kao što su Ukrajina i Sjeverni Kavkaz. Isto tako se odlučno tvrdi da su se u vezi s tim masovnim umiranjem pojavljivale najužasnije pojave uključujući i kanibalizam. 2) Te su se žrtve mogle izbjeći. U vrijeme kada se u SSSR-u odigravala tragedija, prekomorske države patile su od hiperprodukcije žita, a svjetske su konferencije razmatrale pitanja smanjivanja proizvodnje žita. Ogromne rezerve prehrambenih proizvoda su uništene. Važno je istaći da je pod pritiskom međunarodne javnosti Sovjetski Savez bio prisiljen javno priznati glad u 19321933, no ipak su njene stvarne razloge i razmjere vrlo vješto sakrili. Dakle, Ukrajina je preživela 1932-1933 strašnu tragediju – Gladomor, koji je uzeo živote miliona nedužnih i nerođenih. Okrutnost Gladomora nije bila rezultat prirodnih katastrofa suše, poplava, jakih mrazeva, već je to bio rezultat namjerne (osmišljene) politike boljševičkog režima. Prisilnim oduzimanjem hrane, blokadom sela i čitavih područja, zabranom izlaska gladnih van granica Ukrajine, suzbijanjem seoske trgovine, represijom protiv Ukrajinaca, stvoren je boljševički totalitarni sistem za Ukrajince, uslovi koji nijesu bili dostojni života. Genocid, međunarodni zločin namjernog potpunog ili djeli-

mičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religijskih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovječanstva. Termin genocid usvojen je na zasijedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (1946). Za razliku od etničkog čišćenja, đe je cilj da se data teritorija „očisti“ od određene grupe ljudi (naglasak je na protjerivanju, mada je obično zastupljeno i fizičko uništenje), kod genocida je cilj fizičko istrebljenje. Genocid je def i n i s a n u Ko n v e n c i j i o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida od 9. decembra 1948. (ratifikovan od strane SSSR-a 22. jula 1954). A pod genocidom se smatraju: - Ubistva članova grupe; - Nanošenje teških tjelesnih ili psihičkih povreda članovima grupe; - Namjerno podvrgavanje grupe takvim uslovima života koji bi trebali dovesti do njenog potpunog ili djelimičnog uništenja; - Nametanje takvih mjera kojima se želi spriječiti rađanje unutar grupe; - Nasilno premiještanje đece iz jedne grupe u drugu. Rafael Lemkin, (ukr: Рафал Лемкін, polj: Rafał Lemkin, 24. jun 1900 — 28. avgust 1959) je bio advokat poljsko-jevrejskog porijekla koji je najpoznatiji po kovanju riječi genocid i kao inicijator Konvencije o genocidu. Lemkin je skovao riječ genocid 1943. ili 1944. godine od riječi genos (grč. γένος — porodica, pleme ili rasa) i acidere (lat. accidere — ubiti). Rafael Lemkin, koautor zakonske definicije genocida, smatrao je Gladomor klasičnim primjerom sovjetskog genocida, najdužim i najraširenijim pokušajem rusifikacije i istrebljenja ukrajinske nacije. Ukrajinska nacija je prevelika za jednostavno uništavanje. Umjesto toga, vjerske, intelektualne i političke elite su prilično male i mogu se istrijebiti, zbog čega je sovjetska vlada koristila uobičajeni skup sredstava: masovno istrebljenje, deportacije, prisilni rad, izgnanstvo i gladovanje, smatrao je Lemkin u svojim istraživanjima o Gladomoru. (Nastavlja se)

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. novembar 2020.

Ivm.br.10/19 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović) odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca, ”Hipotekarna banka” A.D.Podgorica, adresa sjedišta Ul.Josipa Broza Tita br.67, PIB:02085020 koju zastupa Advokatska kancelarija Velimirović & partneri, advokat Velimirović Goran, Ul.Serdara Jola Piletića br.8/6 Podgorica, protiv izvršnog dužnika “KRUNA M” DOO iz Podgorice, PIB:02701154, sa adresom sjedišta Rogami bb, Đurović Dalibor, adresa prebivališta Rogami bb, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 102.758,63 eura, dana 25.11.2020. godine, u skladu sa odredbama čl. 169 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br. 36/11) donosi

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI I Određuje se TREĆE ročište za prodaju nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem, koje su upisane u listu nepokretnosti 523 KO ROGAMI u svojini izvršnog dužnika Đurović Dalibora u obimu prava 1/1, na kat.parceli 160, STRGANICA , po načinu korišćenja Livada 3. Klase , površine 2177 m2, kat. parcela 622, G. ROGAMI, po načinu korišćenja šuma 6.klase, površine 26825m2, kat.parcela 622,G. ROGAMI, po načinu korišćenja neplodna zemljišta , površine 11496m2, kat.parcela 628, G. ROGAMI, po načinu korišćenja neplodana zemljišta , površine 700m2, kat.parcela 628, G. ROGAMI, po načinu korišćenja šuma 6.klase, površine 700m2, kat.parcela 1645/1, broj zgrade 1, G.ROGAMI, po načinu korišćenja zemljište ispod pomoćne zgrade, površine 15m2, kat.parcela 1645/1, D.ROGAMI, po načinu korišćenja livada 6.klase, površine 9682, kat.parcela 1645/1, D. ROGAMI, po načinu korišćenja livada 5.klase, površine 7280m2, kat.parcela 1646/1, LADIŠTE, po načinu korišćenja pašnjak 5.klase, površine 1621m2, kat.parcela 1645/1, broj zgrade 1, po načinu korišćenja pomoćna zgrada PD 910, površine 15m2, utvrđene vrijednosti na iznos od 483.500,00€. II Ročište za prodaju nepokretnosti navedenih u stavu I, usmenim javnim nadmetanjem zakazuje se za dan 16.12.2020.godine u 11:00 h, u prostorijama javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice na adresi Njegoševa br.45 (PC Petrović). III Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je Rješenjem Ivm.br.10/19 od 15.02.2020.godine, na osnovu nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke IV Zainteresovana lica mogu razgledati nepokretnost radnim danima u vremenskom periodu od 12 do 15 časova, uz predhodan dogovor sa javnim izvršiteljem. V Na trećem ročistu za prodaju usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnost se može prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca, shodno članu 173 st.4. Zakona o izvršenju i obezbjeđenju. VI Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca kao eventualnog ponuđača , da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun ovog javnog izvršitelja br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, u iznosu od 48.350,00€, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti navedenih nepokretnosti po listovima nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja javnog nadmetanja osim drugom i trećem ponuđaču. VII Najbolji ponudilac-kupac dužan je da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit javnog izvršitelja na račun br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u roku od osam dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu , koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primjeniti ista pravila i na trećeg ponuđača . U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku iz položenog jemstva, izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmedu postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti , bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike izmedju svog potraživanja i postignute cijene. VIII Detaljnije informacije zainteresovani mogu dobiti od javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice, na adresi ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović ) ili putem telefona 069-545-346. IX Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u Dnevnoj novini “Pobjeda” dana 28.11.2020.godine , dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. U Podgorici, dana 25.11.2020. godine

Ivm.br.10/19 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović) odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca, ”Hipotekarna banka” A.D.Podgorica, adresa sjedišta Ul.Josipa Broza Tita br.67, PIB:02085020 koju zastupa Advokatska kancelarija Velimirović & partneri, advokat Velimirović Goran, Ul.Serdara Jola Piletića br.8/6 Podgorica, protiv izvršnog dužnika “KRUNA M” DOO iz Podgorice, PIB:02701154, sa adresom sjedišta Rogami bb, Đurović Dalibor, adresa prebivališta Rogami bb, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 102.758,63 eura, dana 25.11.2020.godine, u skladu sa odredbama čl. 169 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju („Sl.list CG“ br. 36/11) donosi

ZAKLJUČAK O PRODAJI NEPOKRETNOSTI I Određuje se prvo ročište za prodaju nepokretnosti usmenim javnim nadmetanjem, koje su upisane u Listu nepokretnosti broj 43 ROGAMI u svojini izvršnog dužnika Djurović Dalibor u obimu prava ½, i novog sticaoca Đurović Stanislave u obimu prava ½, kat.parcela 662/2, STRANA, po načinu korišćenja pašnjak 7.klase, površine 9794m2, kat.parcela broj 662/2, STRANA, po načinu korišćenja neplodna zemljišta , površine 9794m2, kat.parcela 665, broj zgrade 3, D.ROGAMI, po načinu korišćenja zemljište ispod pomoćne zgrade, površine 653 m2, kat.parcela 665, broj zgrade 4, D.ROGAMI, po načinu korišćenja zemljište ispod pomoćne zgrade, površine 19m2, kat.parcela 665, broj zgrade 5, D.ROGAMI, po načinu korišćenja zemljište ispod pomoćne zgrade, površina 125m2, kat.parcela broj 665, D.ROGAMI, po načinu korišćenja zemljište uz zgrade, površine 405m2, kat.parcela 666, broj zgrade 1, NILAŠICA, po načinu korišćenja zemljište ispod objekta u izgradnji, površine 506m2, kat.parcela 666, NILAŠICA, po načinu korišćenja dvorište, površine 500m2, kat.parcela 666, NILAŠICA, po načinu koriščenja livada 5.klase, površine 2366, kat.parcela 665, broj zgrade 5, po načinu korišćenja pomoćna zgrada, površine 125m2, kat.parcela 665, broj zgrade 3, po načinu korišćenja pomoćna zgrada, PD 207, površina 653m2, kat.parcela 665, broj zgrade 3, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 1, površine 124m2, kat.parcela 665, broj zgrade 3, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 2, površine 102m2, kat.parcela 665, broj zgrade 3, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 3, površine 28m2, kat.parcela 665, broj zgrade 3, po načinu korišćenja nestambeni prostor , PD 4, površine 258m2, kat.parclea 665, broj zgrade 3, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 5, površine 49m2, kat.parcela 665, broj zgrade 4, po načinu korišćenja pomoćna zgrada , PD 0, poršine 19m2, kat.parcela 665, broj zgrade 5, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 1, površine 106m2, kat.parcela 666, broj zgrade 5, po načinu korišćenja nestambeni prostor , PD 1, površine 106 m2, kat.parcela 666, broj zgrade 1, po načinu korišćenja objekat u izgradnji , PD 208, površine 506m, utvrđene vrijednosti od 653.000,00€. II Ročište za prodaju nepokretnosti navedenih u stavu I, usmenim javnim nadmetanjem zakazuje se za dan 16.12.2020.godine u 11:00 h, u prostorijama javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice na adresi Njegoševa br.45 (PC Petrović). III Vrijednost predmetnih nepokretnosti utvrđena je Rješenjem Ivm.br.10/19 od 15.02.2020.godine, na osnovu nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke IV Zainteresovana lica mogu razgledati nepokretnost radnim danima u vremenskom periodu od 12 do 15 časova, uz predhodan dogovor sa javnim izvršiteljem. V Na prvom ročistu za prodaju usmenim javnim nadmetanjem, nepokretnosti se ne mogu prodati ispod utvrđene vrijednosti, s tim što se stranke mogu sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja da se nepokretnost može prodati putem javnog nadmetanja po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti. VI Ponudioci su dužni izuzimajući izvršnog povjerioca kao eventualnog ponuđača , da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun ovog javnog izvršitelja br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica, i to u iznosu od 65.300,00€, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti navedenih nepokretnosti koje su predmet prodaje. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja javnog nadmetanja osim drugom i trećem ponuđaču. VII Najbolji ponudilac-kupac dužan je da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit javnog izvršitelja na račun br.520-30682-82 kod Hipotekarne banke AD Podgorica u roku od osam dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cijenu , koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primjeniti ista pravila i na trećeg ponuđača . U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku iz položenog jemstva, izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika izmedu postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. Ako bi eventualno izvršni povjerilac bio kupac predmetne nepokretnosti , bio bi obavezan da na ime cijene nepokretnosti položi novčanu sumu u visini razlike izmedju svog potraživanja i postignute cijene. VIII Detaljnije informacije zainteresovani mogu dobiti od javnog izvršitelja Ivana Petrovića iz Podgorice, na adresi ul. Njegoševa br.45 (PC Petrović ) ili putem telefona 069-545-346. IX Ovaj zaključak o prodaji biće objavljen u Dnevnoj novini “Pobjeda” dana 28.11.2020.godine , dok stranke o svom trošku o sadržini istog mogu obavijesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. U Podgorici, dana 25.11.2020. godine

Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Na osnovu član 14.stav 3 i 28, Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl.list CG“, br. 75/18) Sekretarijat za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine OPŠTINE BAR

OBAVJEŠTAVA ZAINTERESOVANU JAVNOST -Da je »Mušović Ćazimu« iz Bara, Črvanj bb,opština Bar, donjeto Rješenje br.14-322/20UPI-324 od 27.11.2020god. kojim se utvrđuje da je za Hotel 4*, investitora Mušović Ćazima, koji se nalazi na urbanističkoj parceli UP 96, i 97, odnosno kat. parcele br.2226/4 i djelovi kat. parcela br.2223/2, 2226/2, 2226/5 KO Sutomore, Dup-Zelen, opština Bar, potrebna izrada Elaborata. U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi procjene uticaja na životnu sredinu utvrđeno je da će se izradom Elaborata procjene uticaja na životnu sredinu obezbjetiti nedostojeći podaci, detaljno utvrditi stanje kvaliteta životne sredine, predviditi negativan uticaj projekta na životnu sredinu, utvrditi odgovarajuće mjere zaštite životne sredine i definisati program praćenja uticaja na životnu sredinu. Shodno odredbama člana 17 ovog Zakona »Mušović Ćazim«, dužan je podneti Sekretarijatu za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu u roku od dvije godine od dana prijema rješenja o potrebi izrade Elaborata.. Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Glavnom Administratoru Opštine Bar u roku od 15 dana od dana prijema ovog obaveštenja. Žalba se ulaže prekon ovog Sekretarijata.

Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r. Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Ivm. br. 1179/15. Javni izvršitelj Veselin Šćepanović iz Bara, odlučujući u pravnoj stvari izvršnog povjerioca „ Prva banka Crne Gore – osnovana 1901. godine “ AD Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, adv iz Podgorice, ul. Moskovska bb, protiv izvršnog dužnika Đonović Predraga iz Bara, Makedonska F - 16., na osnovu vjerodostojne isprave – mjenice serijski br. AA 0430539. sa mjeničnim ovlašćenjem, radi naplate novčanog potraživanja, dana, 27.11.2020. godine, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se XIV prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti u svojini izvršnog dužnika Đonović Predraga iz Bara u obimu prava svojine 1/1, koja je upisana u Listu nepokretnosti 6311. KO Podgorica III, na katastarskoj parceli br. 2090/1014, objekat br. 1. i to PD 44, spratnost – PN, u naravi stambeni prostor, površine 43 m2. II Četranesto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana, 22.12.2020. godine u 12,00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja u Baru, u Bul. 24. Novembar – pored cvjećare “ Orhideja “. III Nepokretnosti izvršnog dužnika navedene u st. I. ovog Zaključka su predmet prodaje po pravosnažnom i izvršnom rješenju o izvršenju Javnog izvršitelja, Ivm.br. 1179/15. od 30.07.2015. godine, radi naplate novčane tražbine izvršnog povjerioca „Prva banka Crne Gore – osnovana 1901. godine“ AD Podgorica. IV Nepokretnosti navedene u stavu I ima tereta upisanih u LN broj 6311. KO Podgorica III i to hipoteka br. 19766., po osnovu Ugovora o hipoteci Ov .br. 27410/08. od 23.07.2008. godine, na iznos od 75.604.00 € sa rokom vraćanje do 10.04.2028 godine, Hipotekarni dužnik “ 14. septembar “ d.o.o. u korist izvršnog povjerioca i Zabilježba rješenja o izvršenju Osnovnog suda u Podgorici Iv.br. 1000/14. od 02.04.2014. godine. V Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je Zaključkom ovog Javnog izvršitelja Ivm.br. 1179/15. od 22.12.2015. godine u smislu odredbe čl. 168. ZIO na ukupan iznos od 41.280,00 €. VI Na četrnaestom Javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se može prodati ispod utvrđene vrijednosti pod tač. 5. Zaključka, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca Ako se nepokretnost nije mogla prodati na četrnaestom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati sledeće javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173. ZIO. VII Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvšitelja 535 – 16787 – 61. (na koji se polažu sredstva na ime jemstva) u iznosu od 4.128,00 €, što predstavlja 10 % utvrđene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja, osim II i III ponuđaču. Zainteresovanim kupcima Javni izvršitelj će omogućiti razgledanje nepokretnosti 8 dana prije održavanja javnog nadmetanja, na pismeni predlog zainteresovanog kupca. VIII Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban račun Javnog izvršitelja br. 535 – 16786 – 64. kod “Prva banke Crne Gore – osnovana 1901. godine “ AD Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi prodajnu cijenu Javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvaće drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost , a ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio i to u određenom roku , Javni izvršitelj će pozvati trećeg po redu ponuđača da kupi nepokretnost, a u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cijenu u navedenu roku. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji. IX Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene. U Baru, dana, 27.11.2020. godine JAVNI IZVRŠITELJ Veselin Šćepanović s.r. Pravna pouka : Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8. ZIO.

Oglasi i obavjeĹĄtenja

Subota, 28. novembar 2020.

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. novembar 2020.

Na osnovu Pravilnika o sprovođenju postupka javnih nabavki za zakup zemljišta, građevinskih objekata ili druge nepokretne imovine broj:0201/6688 od 10.07.2020.godine Uprava za imovinu oglašava:

OBAVJEŠTENJE O NABAVCI Uprava za imovinu pokreće postupak nabavke zakupa poslovnog prostora u Tuzima ,za potrebe smještaja političke partije „Demokratski Savez Albanaca“ uz primjenu okvirnog sporazuma na dvije godina. Zahtjev za dostavljanje ponuda za nabavku usluga - zakupa, kao i obrazac za popunjavanje ponuda objavljeni su na portalu Uprave za imovinu – www.uzi.gov.me dana 26.11.2020.godine, a isti se mogu preuzeti sa portala ili neposredno na arhivi naručioca na adresi ul. Jovana Tomaševića br.2, kancelarija 156 (Arhiva ). Lice za davanje informacija Nela Milošević br.tel. 067 071 993 ,e-mail : nela.milosevic@uzi.gov.me.

Poslovni broj : Iv.br.309/20 Javni izvršitelj Ivan Petrović iz Podgorice, Njegoševa br. 45 (PC Petrović) u pravnoj stvari izvršnog povjerioca DOO “Nela” iz Podgorice, koga zastupa punomoćnik Petrović Dragoljub, advokati iz Podgorice, po priloženom punomoćju, protiv izvršnog dužnika „Dodlek-agro CG“ sa sjedištem u Podgorici, ulica Miljana Vukova br.20, PIB:03087204, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u ukupnom iznosu od 1.897,49 €, u smislu člana 45 ZIO-a dana 26.11.2020.godine,

Na osnovu člana 14 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Službeni list CG“ br.78/15) Sekretarijat za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je Murić Avdulahu, Klanac bb - Rožaje, donijeto rješenje broj: UPI 06322/20-373/2 od 26.11.2020. godine, kojim se utvrđuje da nije potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu za poljoprivredno gazdinstvo u selu Klanac, opština Rožaje na kat. parceli broj 288 KO Donja Lovnica. U sprovedenom postupku odlučivanja o potrebi izrade elaborata procjene uticaja na životnu sredinu a uzimajući u obzir raspoloživu dokumentaciju za odlučivanje o potrebi izrade elaborata i podatke o karakteristikama planiranog projekta, važeće tehničke normative i standarde propisane za postavljanje, korišćenje i održavanje ovakve vrste objekata kao i mjere predviđene Rješenjem, utvrđeno je da nije potrebna izrada elaborata procjene uticaja na životnu sredinu, kao i to da se ne očekuje negativan uticaj na segmente životne sredine pri realizaciji projekta. Uputstvo o pravnoj zaštiti: Protiv ovog rješenja može se izjaviti žalba Glavnom administratoru Opštine Rožaje u roku od 15 dana od dana dostavljanja rješenja. Žalba se predaje preko Sekretarijata za uređenje prostora i zaštitu životne sredine Opštine Rožaje.

Na osnovu Pravilnika o sprovođenju postupka javnih nabavki za zakup zemljišta, građevinskih objekata ili druge nepokretne imovine broj:0201/6688 od 10.07.2020.godine Uprava za imovinu oglašava:

JAVNO OBJAVLJUJE

OBAVJEŠTENJE O NABAVCI

Da se izvršni dužnik „Dodlek-agro“ DOO, sa sjedištem u Podgorici, adresa: Miljana Vukova br.20, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istom uručilo Rješenje o izvršenju Iv.br.309/20 od 10.03.2020. godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a. Podgorica 26.11.2020. godine Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Uprava za imovinu pokreće postupak nabavke zakupa poslovnog prostora u Podgorici, za potrebe smještaja „Kancelarije Zastupnika Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu“ uz primjenu okvirnog sporazuma na četri godine. Zahtjev za dostavljanje ponuda za nabavku usluga - zakupa, kao i obrazac za popunjavanje ponuda objavljeni su na portalu Uprave za imovinu – www. uzi.gov.me dana 27.11.2020.godine, a isti se mogu preuzeti sa portala ili neposredno na arhivi naručioca na adresi ul. Jovana Tomaševića br.2, kancelarija 156 (Arhiva ). Lice za davanje informacija Nela Milošević br.tel. 067 071 993 ,e-mail : nela.milosevic@uzi.gov.me.

Mali oglasi nekretnine BAR centar, povoljno prodajem odličan trosoban stan 100 m2 – II sprat. Tel. 069/332-332 1

razno KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke. Podgorica-Primorje. Tel: 069/269-550, 067/579-709 2

POTREBNI momci za rad u girosu, tražimo radnike na duži vremenski period.Zvati radnim danima do 16h Tel.068/378-391 3 U selu Rujište - Gornji Zagarač, poklanjam 50 kamiona kvalitetnog kamena besplatno, a posled toga svaki kamion želio bih da mi se plati po dogovoru. Tel.068/040-754 4

Javni Izvršitelj Dejan Čogurić Ul.Slobode,Bijelo Polje

Iv.br.829/2020

Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja, ul.Slobode br.10,u predmetu izvršenja izvršnog povjerioca MFI”MONTE CREDIT”DOO Podgorica,Ul.Dalmatinska protiv izvršnih dužnika Vanja(Milorad) Ristić I Miodrag(Đola)Femić iz Bijelog Polja,a radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u novčanom iznosu od 776,00 eura,u smislu čl.45 ZIO-a,donio je dana 27.11.2020.godine,

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnim dužnicima Vanji Ristić,sa poslednjom poznatom adresom Ul.Tršova bb Bijelo Polje I izvršnom dužniku Femić Miodragu sa poslednjim poznatom adresom IX Crnogorske brigade Lam 2/10 Podgorica vrši se dostavljanje pismena:Rješenje o izvršenju Iv. br.829/2020 od 08.09.2020.godine sa prilozima. Izvršni dužnici Vanja Ristić I Miodrag Femić iz Bijelog Polja mogu se obratiti Javnom Izvršitelju Dejanu Čoguriću na adresi ul.Slobode br.10 u Bijelom Polju i to u roku od 3 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja pismena.Ukoliko izvršni dužnici u ostavljenom roku ne preuzmu pismena,ista će se istaći na oglasnoj tabli nadležnog suda. Upozoravaju se izvršni dužnici da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ,nakon što je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. U Bijelom Polju,dana 27.11.2020.godine

JAVNI IZVRŠITELJ

Oglasi i obavjeĹĄtenja

Subota, 28. novembar 2020.

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. novembar 2020.

Дана 27. новембра 2020. у 89. години преминула је наша драга

Dana 26. novembra 2020. u 73. godini iznenada je preminuo naš dragi

БОСИЉКА – БОСЕ Видова ГАЗИВОДА

Сахрана ће се сходно мјерама НКТ-а обавити у кругу најуже породице 28. новембра у 12 часова у селу Рваши.

Ожалошћени: ћерка БРАНКА, брат ВЛАДО, унуци НИКОЛА и АЛЕКСАНДАР, унуке МИЛЕНА, АНА, ВЕСНА и ТАМАРА, снахе БРАНКА – БУБА, ЗОРЕ и БРАНКА, сестре од стрица, братанићи, братаничне и породице ГАЗИВОДА и КОСТИЋ

Dana 27. novembra 2020. u 83. godini preminuo je

DRAGO Andrijin ANDRIJAŠEVIĆ

SLOBODAN Milutinov MAJIĆ

рођена Костић

Zbog novonastale situacije sahrana je obavljena u krugu porodice 27. novembra u 14 časova na gradskom groblju Čepurci.

Ožalošćeni: supruga MAJA, sin SLAVKO, kćerka SLAĐANA, unuk PAVLE, brat MIJODRAG sa porodicom, sestra MILANKA sa porodicom i ostala rodbina

oficir JNA

Sahrana će se obaviti u Bitolju, 28. novembra, u krugu porodice.

Ožalošćeni: supruga RUŽICA, sin MILORAD, ćerka VALENTINA, braća SLOBO i RAJKO, sestre KOVILJKA i RADMILA, snahe SUZANA, MILICA i RUŽICA, brat i sestra od strica BOŽIDAR i JELA, unučad, sinovci, sinovice, sestrići, sestrične i ostala rodbina ANDRIJAŠEVIĆ i KOPRIVICA

1647

1594

1661

Posljednji pozdrav našoj voljenoj

Umrla je naša dobra tetka

Posljednji pozdrav voljenoj babi

baba BOSI

MARIJA SIMOVIĆ

Zauvijek ćeš nam ostati u mislima i srcu. Tvoja unučad NIKOLA, SAŠA, ANA, MILENA, VESNA i TAMARA 1664

rođena Vlahović

ĆAKI

Draga tetka, za nesebičnu brigu, ljubav i pažnju neizmjerno smo ti zahvalni. Sa ljubavlju i poštovanjem trajno ćemo te čuvati u našim srcima.

Svojim savjetima si nas učila kako da budemo dobri ljudi, a tvoji životni postupci i djela nam služe kao primjer. Hvala ti za ljubav i pažnju koju si nam nesebično pružala i za osmijeh kojim si krasila naše djetinjstvo. Sa ponosom i poštovanjem čuvamo te u našim srcima.

1662

Tvoji: ČEDA, BRANO i SLOBO sa porodicama

Posljednji pozdrav dragoj zaovi i tetki

Tvoja unučad: MILOŠ, MARIJA, MILO, IVANA, JELENA, ACO, MILICA, DANILO, PETAR i MILENA 1659 Posljednji pozdrav dragoj majci

MARIJI SIMOVIĆ rođenoj Vlahović Zauvijek ćeš biti u našim srcima.

ĆAKI

Tvoji: BEBA, LELA, NATAŠA i MIĆO

Tuga je vječna, boli mnogo, a riječi je malo da bih ti rekla koliko ćeš mi nedostajati.

1663 Posljednji pozdrav našem dragom

Kćerka LJILJANA ĐEKIĆ 1656 Posljednji pozdrav dragoj majci, svekrvi i babi

SLOBODANU BURIĆU Mnogo smo te voljeli. Ostaćeš da živiš u našim srcima, mislima i pričama. Mir i spokoj tvojoj duši.

ĆAKI

PORODICE TAUŠAN, JAKIĆ, TOŠIĆ i ĐAKOVIĆ Počivaj u miru, dobra i plemenita dušo. Naše je da te čuvamo od zaborava.

1646

VESKO, MIRA, DANILO i MILENA

Četrdeset je tužnih dana od kada nije sa nama naša voljena 1657

Posljednji pozdrav dragoj majci, svekrvi i babi

NENA PEJOVIĆ Dani prolaze a nijedan bez sjećanja na tebe. Ostaćeš u našim srcima kao simbol vječnog trajanja i velike ljubavi. Tvoji: ČEDO, JELENA i MAJA 1622

STANKI PLANINIĆ Tvoja dobrota, plemenitost i neizmjerna ljubav koju si nam pružala uvijek će nam nedostajati. Počivaj u miru.

1658

Sin TIHOMIR, snaha MIKA, unučad MILO, JELENA, MILICA i PETAR

e-mail: oglasno@pobjeda.me

30 Oglasi i obavještenja

Subota, 28. novembar 2020.

Posljednji pozdrav dragom ujaku

Dana 26. novembra 2020. u 77. godini preminula je naša draga

С тугом се опраштамо од нашег драгог

SLOBU

СЛОБА - ЖУТОГ ПЕРОВИЋА

Od BOŽA, BILJANE i BOŽIDARKE sa porodicama

Успомену на њега чуваћемо са болом у души. 1607

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ са породицом Posljednji pozdrav dugogodišnjem članu

STANOJKA Bajova LALOVIĆ

1628

Posljednji pozdrav našem

rođena Dragaš DRAGU MARTINOVIĆU

Shodno novonastaloj situaciji sahrana će se obaviti u krugu porodice na gradskom groblju Zagorič 28. novembra u 14 časova. Kuća žalosti: Danilovgradska br. 14, Podgorica.

LOVAČKO DRUŠTVO ,,CETINJE“ 1621

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Ožalošćeni: suprug BAJO, sin SLAVIŠA, kćerka SLAVICA, brat RADOJE, sestre RADOJKA, ZAGORKA i STANKA, snaha MARIJA, zet RANKO, unučad IRENA, MARKO, JELENA i JANKO i ostala rodbina LALOVIĆ i DRAGAŠ

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456.

SLOBU PEROVIĆU Ostajemo uskraćeni za ogromnu ljubav i pažnju koju si nam uvijek pružao. Bio si naš oslonac i podrška kada nam je bilo najteže. Hvala ti na svemu i počivaj u miru! Volimo te! MILOJKA, RATKA, NENA i MARKO 1648

Posljednji pozdrav našem

1639 1111

SLOBU PEROVIĆU Дана 27. новембра 2020. преминуо је у 70. години наш драги

Дана 27. новембра 2020. у 78. години преминуо је наш

Striko naš mili… beskrajno smo tužne što se nijesmo mogle sa tobom oprostiti onako kako osjećamo.

Vole te SNEŽA i NAJA 1649

Posljednji pozdrav

ДРАГОЉУБ - ЉУБО Богданов ВУЧКОВИЋ

ВУК Бошков РАДОВИЋ

Усљед новонасталих околности у држави, сахрана је обављена 27. новембра на мјесном гробљу у Лукову, у кругу породице.

Ожалошћена породица: сестре АНКА, СТАНКА, ДАНОЈЛА и ВОЈКА, сестрић ДРАГАН, сестричне, браћа од стричева и ујака, сестра од стрица, сестре од ујака и остала многобројна родбина ВУЧКОВИЋ и ујчевина РАДОВИЋ

Због новонастале ситуације сахрана је обављена 27. новембра на сеоском гробљу Блатина - Колашин у кругу уже породице.

SLOBU PEROVIĆU Ожалошћени: синови ДИМИТРИЈЕ и МИРЧЕТА, ћерке ЈАСМИНА и КАТАРИНА, сестра ВУКИЦА, снаха ЗОРИЦА, унучад ФИЛИП, ЈУЛИЈА и СТЕФАН и остала родбина

1606

Otišao je naš veliki prijatelj i veliki čovjek. Počivaj u miru nebeskom a mi ćemo te čuvati od zaborava! 1660

Дана 27. новембра 2020. у 79. години, након краће болести, умро је наш драги

Tvoji ABRAMOVIĆI i VUKOTIĆI

Posljednji pozdrav uvaženom i poštovanom tetku

1598 Opraštamo se od dragog i dobrog čovjeka

РАЈКО Божов НЕРИЋ

SLOBU PEROVIĆU

Због новонастале ситуације сахрана ће се обавити 27. новембра у 15 часова на гробљу у Глибавцу.

Sa dubokim poštovanjem dijelimo bol sa njegovom porodicom. Ожалошћени: супруга МИЛЕВА, синови ЉУБО и ЛАЗО, кћерка ВЕРА, браћа СЛОБОДАН и БРАНКО, сестра МИЛИЦА, снахе, унучад, сестрићи, братанићи и братаничне и остала родбина

1610

Porodica pok. BOŠKA IVANOVIĆA

VUKA RADOVIĆA VLADAN BULATOVIĆ sa porodicom 1608

e-mail: oglasno@t-com.me

1612

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. novembar 2020.

Dana 26. novembra 2020. u 62. godini, tragično je preminuo naš dragi

Posljednji pozdrav dragoj sestri od strica

Тужним срцем јављамо да се 27. новембра 2020. у 81. години упокојио у Господу

ANKI PEŠALJ DRAGAN - ŚAPO Mirkov DRAŠKOVIĆ

ДРАШКО Радев ДАРДИЋ

Neka tvoja napaćena duša, počiva u raju.

1940–2020.

CALE, ZORAN, BEBA i SONJA sa porodicama

Због новонастале ситуације сахрана је обављена 27. новембра у 15 часова на гробљу у Загоричу. Кућа жалости: Тарабошка бр. 10, Подгорица Ожалошћени: супруга ДУШАНКА, син ДРАГАН, ћерке ДИВНА, НАДА и ДРАГАНА, снаха МИЛЕНА, унучад и остала родбина

Sahrana je obavljena u krugu porodice, 27. novembra u 13 časova, na Novom groblju na Cetinju.

1650

Ožalošćeni: sestre RAJKA i BEBA, braća od stričeva, tetke, braća i sestre od ujaka i tetaka, sestrići, sestrične, strine, zetovi, snahe i ostala rodbina

ANKA PEŠALJ

1630

1638 Posljednji pozdrav poštovanom prijatelju

Posljednji pozdrav dragom

DRAGANU – ŚAPU

DRAŠKU DARDIĆU

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru. DUŠKA KALEZIĆ

NEĐO ROGANOVIĆ sa porodicom 1635

1651

rođena Đukanović

Voljenom bratu, šuri i ujaku

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava. Sestra DESA RABRENOVIĆ sa porodicom 1642

DRAGANU – ŚAPU Neka tvoja plemenita duša, duboko ranjena nepravdom, počiva u miru. Sestra RAJKA sa porodicom 1631 Posljednji pozdrav voljenom ujaku

ANKA PEŠALJ rođena Đukanović Ako je tvoj častan život morao stati sjećanje na tebe vječno će trajati. 1641

Sestra JELICA MIROVIĆ sa porodicom

POMENI

Posljednji pozdrav dragoj sestri od strica

Navršava se tri godine od smrti

DRAGANU DRAŠKOVIĆU Počivaj u miru. 1632

ZORAN i MARIJA sa porodicom

STANKI Ilijinoj VUKMIROVIĆ Posljednji pozdrav dragom ujaku

SLAVKA Nikolinog GLOBAREVIĆA

Počivaj u miru. Godine prolaze, ali Ti vječno živiš u našim najljepšim sjećanjima. BRANKO sa porodicom

PORODICA 1653

1611

DRAGANU – ŚAPU DRAŠKOVIĆU

Posljednji pozdrav dragoj sestri od strica

MARINA sa porodicom

Četrdeset je dana od smrti

1633 Posljednji pozdrav voljenom ujaku

MILOVANA

STANKI - ĆANI VUKMIROVIĆ Tvojom pažnjom i dobrotom si zaslužila da te vječno pamtimo i čuvamo od zaborava. Hvala ti za sve lijepe dočeke i ispraćaje. Žao nam je što te nijesmo ispratili onako kako si zaslužila. 1624

BOŽO, ZORICA, ŽELJKO i MARINA

Pamtiće te kroz lijepe uspomene

DRAGANU DRAŠKOVIĆU

1634

Voljenoj majci, svekrvi i babi

1609

Tvoji: sin DRAGAN, snaha PERSA, unučad MILOŠ, JELENA i MARKO

e-mail: oglasno@pobjeda.me

GORAN i NADA

Posljednji pozdrav sestri, tetki i baki

NOVKI Ljubovoj MARKOVIĆ Tvoja ranjena duša neka počiva u miru. Zauvijek ćeš ostati u našim srcima. Hvala ti za svu pažnju i požrtvovanost. U neđelju u 10 časova, uža porodica će posjetiti tvoj grob.

SLAVICA i VERICA sa porodicama

Zauvijek ćeš ostati u našim srcima. 1627

Četrdeset je dana od smrti mog voljenog brata

MILOVANA OSTOJIĆA

BOSI Kostovoj BAĆOVIĆ Ako je smrt kraj života, postoji nešto što ne umire, a to su ljubav i sjećanje na tvoju dobru i plemenitu dušu. Tvoja mudrost, dobrota i velika duša imale su posebno mjesto u našim srcima. Beskrajno HVALA za svu ljubav i toplinu kojom si sve nas obasipala. Sestra ZORA, sestrična CAJA, sestrići DRAGAN i DUŠKO sa porodicom 1640

Iznenadi me i ostavi da tugujem za tobom. Sestra MILKA, sestrići VESKO i ZDRAVKO sa porodicama 1626

OGLASNO ODJELJENJE TELEFON ZA INFORMACIJE ,,POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456.

Oglasi i obavještenja

U nedjelju, 29. novembra 2020. navršava se pola godine od smrti našeg dragog

Subota, 28. novembar 2020.

Navršava se godina od smrti

IN MEMORIAM 28. 11. 2019 - 28. 11. 2020.

DIMITRIJA JANKOVIĆA Uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću.

MILOŠA BALTIĆA

OŽALOŠĆENA PORODICA

1595

Danas, 28. novembra, godina je od smrti mog brata

Otišao si, ali nijesi zaboravljen.

MILOŠ Ž. BALTIĆ

KSENIJA

1605

BRANA PILETIĆA

Naša ljubav i bol su neprolazni i beskonačni. Nedostaješ nam. Počivaj u miru.

Boli svaki dan i boli svaka pomisao na tebe. Ostaješ sa mnom zauvijek jer zaborav ne postoji. Tvoj brat CVETKO - PUŚO sa porodicom

1629

MILOŠ BALTIĆ Osam tužnih godina je

IVANU VUKOVIĆU

Naše prijateljstvo nije prekinuto tvojim odlaskom.

MILICA, LUKA, ALEKSA, MILOŠ, STEFAN i DANILO

Tužan je i bolan novembar koji podsjeća na tužan rastanak sa tobom. Počivaj u miru sa tvojom sestrom. Nikada vas neće zaboraviti vaši NAJMILIJI

1614

PORODICA

1994–2019.

1652 Godina je od kada nije među nama

1604

Već četrdeset dana sve u našem domu čeka na tebe moj

Osam godina

MILOŠ BALTIĆ IVANU VUKOVIĆU

Umjesto sreće i radosti u našim srcima boli tuga. Vole te tvoji,

Ni bol ni tugu vrijeme ne briše, što ide dalje boli sve više. Ostaje ponos što ne želimo kriti, bio si najbolji brat i uvijek ćeš biti.

BOJAN, BORIS, tetka BUBA i DRAGO

Brat PEĐA i sestra IVANA sa porodicama

KOLE

1613

1643

Četrdeset dana je prošlo od kako si nam otišao, naš dobri

SJEĆANJE 28. 11. 2019 – 28. 11. 2020.

A ti ne dolaziš. Tugujem.

IRENA

MIĆO

KOLE

Svakog dana sa tobom u mislima. Nedostaješ nam svakim danom sve više. Vole te baba MILKA, SAŠA, IVANA, ENA i MATEA JELENA i JOVANKA

1654

1644

Драгом

Godina je od smrti voljenog bratanića

1655 Вољеном оцу, свекру и ђеду

ВЕЉКУ СПАСОЈЕВИЋУ MILOŠA Ž. BALTIĆA ВЕЉКУ

Драги наш, ево пролази тужних 40 дана од изненадне твоје смрти. Тужни су ови дани много, али се надамо да си на твом вјечном станишту пронашао твоју Буду и да сте се бар мало ражељели. У недјељу ћемо у најужем кругу породице посјетити твоју вјечну кућу.

Још увијек се навикавамо да ниси више са нама, али знај да те никада нећемо заборавити и да ћемо те чувати од заборава у нашим срцима.

Nedostaješ nam.

Tetka LJILJANA i tetak DRAGAN NIKČEVIĆ

Супруга МИКА, синови РАНКО и МАРКО

Син РАНКО, снаха ЗОРИЦА и унуци ДАНИЛО и ФИЛИП 1637

1636

1645

Oglasi i obavještenja

Subota, 28. novembar 2020.

Дана 28. новембра 2020. навршава се година од смрти нашег драгог и никада прежаљеног

Dragoj sestri i tetki

Dana 28. novembra 2020. godine navršava se šest mjeseci od kada nijesi sa nama naša voljena

DUŠANKA DUNJA RADOJEVIĆ

NATAŠI – BUBI PEROVIĆ

ЈОВАНА – ЈОЈЕ Милутиновог СИМОВИЋА Чувамо те у сјећањима на твоју благу душу и снажан дух, постојану храброст и доброту, љубав коју си нам пружао и достојанство којем си нас учио до посљедњег часа. Вјечно ћемо чувати оне лијепе успомене на тебе и твој частан животни пут. Стално си присутан у нашим мислима и ту велику тугу не могу да избришу дани. Твој син РАЈКО са породицом

Draga naša Duki, svu pažnju, oslonac i ljubav koju si nam pružala nikada nećemo zaboraviti. Tvoj vedri, humani i dostojanstveni lik će biti naša zvijezda vodilja. Zahvalni smo ti i ponosni što smo te takvu imali. Rastanak od tebe mnogo boli, otišla si nečujno i tiho onako kako si i živjela. Bila si naš oslonac i velika podrška u životu. Neizmjerno ti hvala za sve što si za nas učinila, kao i za ljubav i pažnju koju si nam poklanjala. Ostajemo ti vječno zahvalni. Neka te u tišini vječnog mira prati naša velika ljubav jača od vremena i zaborava.

1619

Vole te tvoji: brat VESELIN, snaha SNEŽANA, bratanići NEMANJA i NIKOLA LALOVIĆ 1623 Danas se navršava 40 dana od smrti naše drage majke, svekrve i bake

Tvoj brat MIJO, bratanić MIŠO i bratanična ANĐELA

Godina je od smrti mog voljenog supruga

1599

KOVILJKE MIŠKOVIĆ

Navršava se četrdeset dana od smrti

JOVANA – JOJE SIMOVIĆA

Čuvamo te od zaborava u našim srcima i mislima.

Tvoj lik i dobrotu nosi u srcu i čuva od zaborava tvoja

Tvoji: sin MIĆA, snaha MACA, unuke MARINA, SANJA i SVETLANA sa porodicama

Supruga VIDA

1615

Prođe godina od kada nas zauvijek napušti naš voljeni

1625

LJILJANE Miloradove POPOVIĆ

Dana 28. novembra navršava se godina od kada nije sa nama naš voljeni brat i ujak

JOVAN SIMOVIĆ Premalo je riječi, a previše tuge da ti kažemo koliko nam nedostaješ. Sin RANKO, snaha OLJA, unuci FILIP i IVAN 1616

Tvoja dobra i plemenita duša neka počiva u miru. Uvijek voljena, nikad zaboravljena u mom srcu i mislima.

RATKO PAVIĆEVIĆ

Godina je od kada nije sa nama naš dragi Tvoja sestra DANIJELA – DAŠA

Dragi brate, još uvijek ne možemo da se pomirimo sa istinom da nijesi sa nama, da smo uskraćeni za bratsku ljubav, za radosne trenutke koje si nam uvijek pružao. Tvoja pažnja i dobrota ostaće zauvijek u našem sjećanju da te pamtimo, i da te nikad ne zaboravimo. S ljubavlju i poštovanjem, tvoja sestra ROKSANDA LAKOVIĆ sa porodicom

JOVAN – JOJA SIMOVIĆ Uvijek ćeš biti u našim mislima. Tvoji: ćerka GARA, zet DEJO, unučad STEFAN, IRENA i IVANA 1617

1601

1600

28. 11. 2018 – 28. 11. 2020.

Navršava se četrdeset tužnih dana od kada nas je napustio naš

Vrijeme prolazi, voljeni naš

JOVAN – JOJA SIMOVIĆ Dobrota tvoga srca i toplina tvoje duše će nam zauvijek nedostajati. Tvoji: ćerka RAJKA, zet DRAGI, unučad NEBOJŠA, DANIJELA i DRAGANA sa porodicama 1618 Драга наша мајко

VELJKO Vidov SPASOJEVIĆ

MILKA POPOVIĆ Neprolaznost je ono što se za života zasluži skromnošću, čestitošću i žrtvovanjem. Mjera vrijednosti tvog postojanja bila je toliko visoka da je samo tuga i sjećanje mogu prevazići. Nadamo se da si na nekom boljem mjestu, jer ako si za svako dobro djelo dobila makar i tračak svjetlosti onda je danas čitava vasiona tvoja. Neka tvoja plemenita duša počiva u zasluženom miru.

1620

Tvoja PORODICA

Sad si u društvu vaše Bude koju si iznenadio tvojim dolaskom, a ujedno i mnogo obradovao. Svima nama mnogo nedostaje tvoje plemenito srce i divan osmijeh. Tvoji: brat od strica RATKO, snaha SLAVICA, sinovci BORISLAV, RADOSAV i ZORAN, sestre od strica VESNA KALUĐEROVIĆ, OLIVERA ĐUKANOVIĆ, RADOJKA VIŠNJIĆ i SLOBODANKA DAKOVIĆ sa porodicama 1603 Dana 28. novembra navršava se sedam godina od smrti našeg

БЕЋКА ПЕРИШИЋ

Ево година прође откако твоја племенита душа почива у миру. Достојанствено, онако како си нас ти учила, настављамо кроз живот. Поносни на тебе и заувијек захвални твоји:

ЈЕЛЕНА, САВО, БИЉА, ПЕТРА, ДАРИЈА, АРСЕНИЈЕ и ВАСИЛИСА

1596

MILIJANA – MILJA PJEŠČIĆ Voljena naša, Tuga za tobom se ne može staviti u vremenske okvire. Obuzima nas u talasima koji donose bol, zbunjenost, prazninu, samo su naše duše uvijek spojene. I to je savez jači od smrti. Tvoja PORODICA 1597

TOMISLAVA R. BULAJIĆA Godine prolaze, a rana boli i dalje. Kroz uspomene svakodnevno oživljavamo i čuvamo sve naše zajedničke priče. Tada bljesne tvoj dobri lik i zagrije naša srca dajući nam snagu na koju smo davno naviknuti. Zauvijek tvoji: NEVENKA, JELENA, MILENA i MILAN

e-mail: oglasno@pobjeda.me

1602

TV program

Subota, 28. novembar 2020.

FILM

RTCG 1 00:00

SERIJA

RTCG 2 20:00

Izdavač: „NOVA POBJEDA“ d.o.o. PODGORICA 19. decembar br. 5

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Francuska veza

Zaliv

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice)

07:00 Dobro jutro Crna Goro, vijesti svakog sata 08:05 Jutarnji program 10:05 Grad prijatelja, crtani film 10:30 Viktorija III, r. 11:20 Meridijani, r. 12:05 Tv arhiv 13:00 Profil, r. 13:55 Smjernice o postupanju osoba s invaliditetom, r. 14:05 Agrosaznanje, r. 15:00 Lajmet 15:30 Dnevnik 1 16:00 Dokumentarni program, r. 16:55 Smjernice o postupanju osoba s invaliditetom, r. 17:00 Zapis, e. 17:30 Dan RTCG, snimak 18:30 Dokumentarni program 19:00 Program za djecu, r. 19:15 Nacionalni parkovi, e. 19:30 Dnevnik 2 20:05 Istinite laži, film 21:40 Dokumentarni program 22:30 Dnevnik 3 23:00 Sportski dnevnik 23:15 Dani gitare – Podgorica 00:00 Francuska veza, film 02:10 Zapis, r. 02:40 Profil, r.

TV PRVA

RTCG 2

RTCG 1 06:30 07:05 09:00 11:10

13:00 13:40 14:00 16:00 17:45 19:00 19:30 20:00 21:00 22:00 22:30

23:00 01:15

Glas Amerike, r. E sport Dokumentarni program Košarka: Crna Gora – Njemačka, kvalifikacije za EP, snimak Zaliv, r. Bijeli ugriz, kratki igrani film Ulica milosti, r. Naša radost 2020, direktan prenos Dokumentarni program, r. Koloseum, r. Dnevnik Zaliv, s. Skrivena kamera, e. Muzika ABS – automobilizam, bezbjednost, saobraćaj, e. Izgubljeni autoput, film E sport

06:15 Dva oca i dva sina, r. 08:15 Pepeljuga, crtani film 09:30 Zvjezdice, emisija za djecu 10:30 Muzički program 14:00 Mali Budo, r. 15:30 Andrija i Anđelka, r. 16:00 U kadru, e. 17:15 Urgentni centar, r. 19:00 Žurnal 19:30 Andrija i Anđelka, r. 20:10 Prva intervju, e. 21:00 Muzički program 00:30 Smrtonosno oružje 3, film 02:30 Zabranjeno voće, r.

NOVA M 06:35 07:05 07:25 07:40 08:10 09:00 11:00 11:50 13:00 13:15 15:00 15:25 15:30 16:30 18:00 18:40 20:00 21:00 22:00 23:30 23:35 01:10

Centralni dnevnik, r. Sportisimo, r. Kapital, r. Zoom, r. Zdravi misli, e. Nakit tv Vijesti Tvoje lice zvuči poznato, r. Vijesti Tvoje lice zvuči poznato, r. Vijesti Sportisimo Domaćinske priče, e. Veče sa Ivanom Ivanovićem, r. Centralni dnevnik Mješoviti brak, s. Kuzgun, s. 24 minuta sa Zoranom Kesićem, e. Danas umireš, film Sportisimo, r. Svaka sekunda je važna, film Van Vajlder, r.

VIJESTI 07:00 Prodavnica najmanjih ljubimaca, r. 08:00 Bejblejd, crtana serija 08:25 Snovi, kuća, dom, r. 08:50 Pčelica, r. 10:15 Samoća, film 12:00 Vijesti 12:06 Život sa morem, r. 12:40 Biljana za vas, r. 13:05 Za volanom, r. 13:35 Moja polisa, magazin 14:00 Vijesti 14:07 Reflektor, r. 15:55 Put osvete, r. 16:30 Vijesti 16:45 Pčelica, e. 17:20 Via Balcanica, r. 17:55 Snovi, kuća, dom, magazin 18:30 Vijesti 19:10 Biljana za vas, e. 20:00 Kraljevina osvajača, film 22:00 Vijesti 22:15 Sport, e. 22:30 Okulus, film 00:15 Novi život, r. 01:45 Kraljevina osvajača, r.

A1 TV 07:30 10:00 12:00 14:00 14:30 15:00 16:30 17:00 17:15 18:00 18:15 20:00 20:15 21:00 21:15 22:00 22:30 01:00

Dječja TV Jelena, r. Vikend film, r. Igra i struktura, r. Auto šop Neđelja u petak, r. Dokumentarna serija Zvjezdice Prč u petak sa Miljom Radojičićem Zvjezdice Vikend film Zvjezdice Auto šop Zvjezdice Dokumentarna emisija Al Jazeera news Kapadokija, r. Jelena, r.

JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno desk@pobjeda.me Vlasnička struktura: Media Nea 100 odsto Tiraž: 5.620 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

RTV BUDVA

PINK M 06:45 11:15 13:15 15:10 17:30 19:10 21:00 22:00

Novo jutro Zadruga, uživo Amidži šou, r. Zadruga, uživo Magazin In Film Državni službenik, s. Zadruga, pitanja novinara 23:00 Zadruga, pitanja novinara

07:05 08:30 09:35 10:05 11:00 12:00 13:00 14:00 14:30 15:00 17:00 18:25 19:00 19:35

Muzički program Sesil i Pepo, s. Družina Plavi delfin Celebrity Bandolera, r. Bandolera, r. Bandolera, r. Perspektiva Muzički program Filmski program Naše ljeto, r. Muzički program Polis Sportski program

777 20:00 Dokumentarni program 21:00 Kuhinjica 22:00 Polis 23:00 Film 00:55 Koncert

07:00 12:00 14:00 14:30 14:45 15:00 15:15 15:45 16:00 16:10 16:25

Jutarnji program Boško Buha, film Muzika Servisne informacije Skrinja – Dusan Vukotić Ljepote i legend Crne Gore Hrana kao lijek 13 jul, dokumentarac Zanimljiva hronika svijeta Ljepote i legende Crne Gore Muzika modernija

17:00 19:00 19:30 20:00 20:15 20:30 20:45 21:15 21:30 21:45 22:00 01:30

Sutjeska, film Aktuelno Muzika 13 jul, dokumentarac Ljepote i legende Crne Gore Skrinja – Ljubo Ćupić Muzika Skrinja – Sava Kovacevic Ljepote i Legende Crne Gore 13 jul, dokumentarac Neretva, film Muzika

Subota, 28. novembar 2020.

Marketing

Subota, 28. novembar 2020.

ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО

28. новембар 2020. | година I | број 39

МАСКЕ ФЕНОМЕН ПРОМЈЕНЕ ПОЛИТИКЕ

ЉУБАВИ БИВШЕ

Политичка историја Црне Горе обилује таквим примјерима. Поготово новија политичка историја Црне Горе послије 1918. године, која је у ствари – историја великих љубави које су постале бивше. Они упућенији у ову проблематику знају за примјер предсједника црногорске владе Андрије Радовића, који је од послушника краља Николе постао главни оперативац његове политичке дискредитације и елиминације. Или за примјер краљевог министра Секуле Дрљевића, који је 1914. године у црногорској Скупштини предлагао унију Црне Горе и Србије, дајући тиме подршку присајединитељским плановима српске владе, а послије 1918. израстао у лидера црногорског суверенистичког покрета. Недосљедност у политици ипак није њихов највећи гријех, већ однос према политици коју су прије преобраћања заступали. И такође, однос према идолима којима су се у претходном политичком дјеловању клањали. Још је драстичнији примјер Милована Ђиласа, који је половину живота потрошио глорификујући идеју комунизма, а другу половину на њену дискредитацију.

ISSN 2704-5226

У чему је морални прекршај Радовића, Дрљевића, Ђиласа и многих других црногорских преобраћеника? Понајвише у њиховом односу према политичкој идеји којој су припадали и идолима које су напустили, а не у томе што су изабрали неку другу идеју и новог идола. Страна у политици се може промијенити и наклоност се са једне политике може пренијети на другу, али није морално прихватљиво када своју претходну политичку страст, више мрзите од оне која то никада није била. Већина оних који су промијенили страну најружније говоре управо о онима којима су припадали и о идолима којима су вјерно служили.

НЕСТАНАК РУКОЉУБА Сви који су се занимали за историју Црне Горе послије 1918. године, знају колика се лавина сручила на

Историју имали су заједничку партијску организацију. Најприје је секретар наше партијске организације био професор (асистент) са Марксизма, а затим са Историје. Партијски секретар са одсјека Марксизам стално је теоретисао о изворном (Марксовом) комунизму, а овај са Историје о правилном односу према национализму, хвалећи се да је предавао на партијској школи у Кумровцу, те да је његово излагање о национализму објавила ,,Политика“! Што је после било? Овај партијски секретар са Марксизма је већ 1990. постао један од првака новоформиране Демократске странке, а партијски секретар са Историје је 1988. године отишао на наКОНВЕНЦИЈА „ДА – ЗА ЦРНУ ГОРУ КОЈУ ВОЛИМO“ Подгорица, мај 2006. ционалистички, прочетнички и промилошевићевски митинг у Никшићу. ,,Никшићке новине“ су тада пренијеле његову изјаву: ,,Дошао сам данас овдје због солидарности, због велике ствари, због Југославије. Митинзи отварају очи, прије свега, руководству. Не дамо Југославију. Разобличићемо руководство“. Партијски секретар са Марксизма завршио је каријеру као професор Богословског факултета у Београду, а партијски секретар са Историје, таА сада мало у новије дашњи борац против надоба. Сви који дуже памционализма, завршио је те, сјећају се како су се међу националистима и многи чланови Савеза клерикалцима. Чак се, комуниста Црне Горе подвадесетак година након слије 1990. године окомируковођења партијском ли на своју бившу партиорганизацијом, јавно хваПРОСЛАВА ПОБЈЕДЕ КОАЛИЦИЈЕ „ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ“ Подгорица, август 2020. ју. Одједном су почели да лио: ,,Истина је да се насе жале како су у комулазим на бањском лијеченизму били прогоњени, њу у новопазарској бањи како је угрожаван њихов национал- воли четнике, националисте, ре- о Партији и идеологији чија су слу- и да сам 27. ноћи клањао на тргу ни и вјерски идентитет, те како су лигиозне..., тако да они који су осје- жинчад били, говорили све најго- са 15.000 Пазараца...“ Мислим да им цркве биле закључане. Као да их ћали идентитетско гушење, нијесу ре, а сви заједно су скривали да су нема историчара који би могао обје неко на силу учланио у Партију морали да се прихватају чланства. Партији икада припадали. За оне који јаснити како се са никшићког трга и као да је неко умјесто њих одлуне знају – нема угледнијег опозици- тако лако дође до новопазарског. чивао које су вјере и нације. онара и националисте послије 1990. ПУТ „ДЈЕЦЕ КОМУНИЗМА“ године а да није био члан Савеза ко- Послије црногорских избора 30. Био сам члан Савеза комуниста А управо они који су послије 1990. муниста Црне Горе! Изузетна би се августа и смјене вишедеценијске Црне Горе од 1984. до 1987. годи- највише причали о комунистичкој историјска монографија могла на- власти, засигурно ће се из редова не, и знам да сви који тако прича- тиранији, углавном су се за вријеме писати о путањи црногорске ,,деце њених досадашњих присталица ју – лажу. Они који су приступили комунизма такмичили ко ће бити комунизма“ након нестанка тог си- и подржавалаца формирати нова Партији чинили су то са увјерењем већи марксиста, партизан, интерна- стема. Зачудили бисте се како су не- група критичара, која ће јој налада је чланство привилегија која ционалиста, атеиста... Они од чијег вјероватни путеви политички. За крај зити мане и бацати на њу анатеприпада одабранима и најбољима, се марксизма и атеизма није могло овог текста само два примјера о ко- ме. Наговјештаја да се ова колона или са увјерењем да им партијска опстати на партијским састанцима, јима бих могао свједочити. прогоњених праведника формира књижица може користити прили- први су се након увођења вишепарвећ има. Историчари који долазе ком запошљавања или напредова- тизма преобратили у четнике, ве- Док сам био студент-комуниста на имаће доста занимљивог материња на послу. Сви који су улазили лике вјернике, националисте, тобо- Филозофском факултету у Никшићу, јала за новију историју црногору Партију знали су да Партија не жње демократе... И многи од њих су одсјек за Марксизам и одсјек за ског менталитета.  БОЈАНА ЋУПИЋ

политици, као и у животу, постоје бивше љубави: припадате некој политици или јој показујете наклоност, па онда се опредијелите за неку другу. Разлози су различити и легитимни. Имате право да бирате, па ако хоћете, можете и да тргујете том припадношћу и опредјељењем, јер је политика једна врста акционарског пословања. Разлика је само у циљевима који су предмет тог пословања. Зато, када се промијене циљеви политике којој припадате или се промијене ваши циљеви – ви промијените политику.

бившу власт. Изгледало је да је краљ Никола деценијама владао уз мањинску подршку, а лијепу ријеч о њему, коју је због много чега заслуживао, изрицао је мали број људи. Гдје несташе сви они рукољуби и изјаве о поданичкој вјерности и захвалности? Зачудо, најљепше странице о краљу након силаска с власти није написао ни његов министар ни бригадијер, већ његов собар Илија Бјелош. Он признаје да је плакао за бившим господаром и да је сузе ,,утирао са оба рукава“. А плакао је за господаром причајући са господаревим унуком, краљем Александром Карађорђевићем, и то приликом аудијенције у Београду. Господаревом унуку је 1925. направио и славолук, када је преко Илијиног села (Бјелоша) ишао на Ловћен. Илија Бјелош је тиме показао да поштује новог господара, али ипак није блатио бившег. Дакле, можете промијенити господара, али немојте пљувати на оног коме сте служили или на оне који су наставили да му служе. Чудан смо ми народ када нам је узор политичког понашања један собар, а не војводе, министри и сердари из бољих кућа.

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

Живко АНДРИЈАШЕВИЋ

Послије црногорских избора 30. августа и смјене вишедеценијске власти, засигурно ће се из редова њених досадашњих присталица и подржавалаца формирати нова група критичара, која ће јој налазити мане и бацати на њу анатеме. Наговјештаја да се ова колона прогоњених праведника формира већ има

28. новембар 2020.

ИЗМЕЂУ ОЗНАЧАВАЊА И СКРИВАЊА

Знак промјене

Позоришне маске било да говоримо о њиховој употреби кроз историју или их свједочимо у савременом позоришту су безопасне, док оне које затичемо у реалном животу често означавају и мјеста траума. Баш као што је такво и наше вријеме, доба маски које живимо и носимо, маске које постају симбол живота у окружењу вируса

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

аска између личности и улоге, означавања или скривања. Који год одговор изаберемо, маска функционише као знак промјене. Промјена настаје из потребе игре или злочина, ограничимо се на такав избор. И један и други даје мноштво могућности. Игра, позоришна, карневалска или ритуална. Злочин, пљачка банке са маском или припадници Ку-Клуxклана, који маске носе како би анонимно вршили друштвено насиље, без одговорности за своје дјеловање као реални друштвени субјекти. Маске је волио и Краљ Сунца, Луј XIV. Маску направљену од меда и златних листића носила је и Марина Абрамовић у перформансу Како објаснити слике мртвом зецу у њујоршком музеју Гугенхајм (2005), након четрдесет година истоименог перформанса Јосефа Бојса, који је био дио њеног пројекта Седам лаких комада. Када је само једна, једноставан је избор, као и њено/његово читање. Уколико стављамо више маски, а то не ради само глумац, избор играња различитих улога има сасвим практичан значај за онога ко жели да буде вишезначан лик или личност. Од крутих маски до маски створених шминком. Маском у слободном стилу која не позива на традицију, како позоришну тако и ритуалну. Политичари то знају најбоље. Њихове маске су резултат стратегија ПР-а или су сасвим у сагласју са природним елементима лица и карактера без посебног ангажовања психолога и стилисте. Као коса или фризура одлазећег америчког предсједника. Ријетко да је фризура једног политичара произвела толико ГИФ-ова и фотографија као Трампова. И насловница магазина широм свијета. За политичаре маска је очекивана, посебно након златног доба великих лидера XX вијека који су досљедно играли своје улоге Тита, Де Гола,

„Сан љетње ноћи“

Аденауера, Бранта... Занимљив је плакат на друштвеним мрежама. Колаж Титових фотографија са Кенедијем, Брежњевим, Чеом и Нехруом уз реченицу Замислите Тита како отвара тржни центар. И ако се сада преселимо на данашњу збиљу, локалну политичку и друштвену сцену, бављење њиховим маскама заправо би био један досадан текст. Њихове маске одликује одсуство суптилних детаља, филигранских елемената, без колорита су, а вјерујем да већина никада не би пристала да оде на бал или забаву под маскама. Макар то био и добротворни бал (или жал) за Косово. Али оно што политичари могу или пости-

Адаптација опере аутора Бенџамина Бритера

жу са својим маскама јесте одсуство индикатора намјера или, једноставније речено, осјећања. Рецимо да им уши поцрвене или образи. Нијесу они глумци различитих облика позоришне културе Азије, код којих маска постаје лице, а лице маска. Њихова драматичност се не показује публици као драматично осликано лице глумца у пекиншкој опери или на лицу ликова кабуки театра. У коначном не можемо се много похвалити ни културом прерушавања, мимо традиције Боке Которске и њихових машкара. Али и са таквом традицијом нећемо наћи у которским сувенирницама, које су преплавиле Стари град, ништа ау-

тентично, локално. Налазимо турске лампе и лоше копије венецијанских маски. Вратимо се позоришту и карневалима, мјестима гдје је ношење маске транспарентан чин скривања лица, због мноштва позоришних или драмских разлога. Није ли сам Дионис, тај ,,бог са маском“ култ из кога настаје драма и позориште. Њена изведба данас је могућа у мноштву облика и материјала. Оне у савременом позоришту не слиједе само митолошке или фантастичне појаве. Некада је то и маска магареће главе у преображају Вратила у магарца у Шекспировом Сну љетње ноћи. Маске су некада биле и правило игре, као у античком позо-

ришту или у позоришту commedia del’arte или маскерате, енглеског драмског жанра из XVI и XVII вијека. Позориште је неодвојиво од илузије, а њу је некада најлакше било представити и маском као дијелом костима. То је посебно било изражено у позоришту XIX вијека које се и назива ,,доба илузије“. Позоришне маске било да говоримо о њиховој употреби кроз историју или их свједочимо у савременом позоришту су безопасне, док оне које затичемо у реалном животу често означавају и мјеста траума. Баш као што је такво и наше вријеме, доба маски које живимо и носимо, маске које постају симбол живота у окружењу вируса. 

НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

Бањани и Пивљани Многе превртљивости и пријетворности ме чуде, али ме ниједна не изненађује. Земљаци смо!

НАДА БУКИЛИЋ

„Д

а ли сте икада размишљали“, питао ме је недавно један господин, „колико су Црногорци превртљиви и пријетворни“? Чуј питања?! Како нијесам, драги господине, како нијесам? Па, о томе стално размишљам! Одавно. Ево: сјећам се дјечака који је из петних жила убјеђивао остале да ме приме у своју мушку момчад, да бисмо, тако комплетирани, играли фудбала усред драча и чичака на пољани поред школе. Пар мје-

сеци касније, мимо свих прелазних рокова, отишао је ка другима, само због тога што су носили мајице исте боје!?! Док смо ми играли како се ко у чему затекао... Од тада су ме многе превртљивости и пријетворности зачудиле, али ме ниједна више никада није изненадила! Ни ова: прољетос ми дошао земљак, фин један човјек, сузе рони – планирао књигу о стрицу, прикупљао годинама материјал, фотографије, писма, свједочанства... Стриц био људина! Сад би хтио да све посложи у књигу, ал’ ето, дао бог, не умије. А чуо да умијем ја, земљакиња. Обрадовао се к’о мало дијете! Гледам ја материјал, преписке, фотографије, свашта... Видим: имао стрико и занимљиву љубавну причу, па ме то сломи и пристанем. (Слаба сам на те љубавне приче, ђаво ме понио!) С обзиром на то да мој земљак, фини човјек, није баш од пера, сама напишем доста тога. Уредим књигу, ангажујем дизајнера... Мој земљак сузе рони тих два, три мјесеца, баш к’о мало дијете. Корона, а он срећан! Кад смо посао завршили – престаде

плакати?! Поручивши ми: „Тужићу вас за вишемјесечно малтретирање! А могу некоме и кућу ископат! Ја нијесам знао колико ово кошта! И штампање морам платит!“ Те ја ту претрнем од страха, што јес’, јес’! Једно су чичци и драче, а друго инвалиди и куће. Земљаку моме су била дужа та три мјесеца прелазног рока од сувопарног материјала до готове књиге, но године које је провео истражујући. А стриц вриједан колико тоалет-папир. Највише колико штампање књиге. Јесам ли била изненађена? Не! Земљак је то! Оно што мене буни јесу ти прелазни рокови и те вражје мајице. Схватила сам што значе прелазни рокови у спорту – то су спортски новинари хиљаду пута објаснили. Укратко: јачи тим, боља пара, веће премије. Зато сам успјела да схватим и важност истих спортских мајица, тзв. дресова. Оно: боја, број, грб. Одавно сам „поштена жена“, али још памтим садржај прелазних рокова кад једног мушкарца остављате због другог, или кад вас оста-

вљају. Рок не утиче на бит садржаја – фрајери су остали фрајери, а примитива је примитивна и сада. Разумијем и да нема тунела кроз брдо без прелазног рока од пуног до шупљег. Рок не утиче на садржај извађене земље и камена. Али: чему служи прелазни рок који сада живимо? Какве се фамозне мајице облаче? И ђе се нађоше? И ко их обоји истом бојом? Нико од момчади не помиње име дизајнера! Ииих, да му знамо име, знали бисмо и јесу ли кројеви старији или, можда, та боја? Спортски новинари то не могу објаснити. А ни други. И они се забавили својим мајицама. Оно: боја, број, грб... премија. Ни пјесници, сликари, инжењери, економисти, професори, љекари из хитне, директори хотела, архитекте, археолози, шефови сала, сценаристи, другови попови, туризмолози, планинари, сценографи, урбанисти, ботаничари, поло-играчи, удате спонзоруше и полу-политичари... поштена интелигенција ником поникла! Нема објашњења ни са академијског нивоа: једни ћуте маскирани

у мудраце, други облаче маскирно због стамбене им неадекватности. Први не дају контакт селектора, а други би, мимо прелазног рока, да им отму дресове?! Оно: боја, број, грб... премија. Како, онда, да схватим? А опет: што год да ме чуди, не изненађује ме. Земљаци смо! Знам тек ово: само смо ми, ми међу драчама и чичцима, ми наивни, који све утакмице и са свим противницима играмо у оном у чему се затекнемо, поштено наје... Како се оно каже? А, да: наједначили! Наједначили смо све сузе и све наше осмијехе, сваки пад и свако устајање. Знамо то, има нас, ванземљаци смо. И, ако сте до сада очекивали, због наслова овог текста, да поменем професоре Бањане и Пивљане (Васојевићи ме чуде, ни гласа од њих?), који су листом (свака им част, писмени људи, за разлику од оних горе поменутих и мутавих) подржали будућу бројну министрицу бојања, варате се. Само сам помислила како у овом прелазном року, када су сви маскирани, и један текст заслужује маску за свој садржај. На страну и превртљивост и пријетворност, него: да ли сте Ви, драги господине, икада размишљали о томе како је то бити жена и цијелог живота играти, у оном у чему се затекнеш, уз овако прелазно понизну и сервилну мушку момчад? 

28. новембар 2020.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

Канзас Ситију смо поводом стипендије Америчког савјета за универзитетске раднике. Сви ми из бивше СФРЈ осим Словеније, а из Босне и Херцеговине су њих три. Једна колегиница је покривена, и рано ујутро на досадној конференцији има прекрасно нашминкане очи. Питам се, а и питам је, јер је дивна та америчка директност ,,ушла у мене“, како је не мрзи. Она ми једноставно одговара – да си ти покривена и да имаш оволики нос, и ти би се шминкала. А мени је лијепа. Често је се сјетим, док стављам маску, и помислим – колико би било лакше да имам неке велике, плаве или зелене очи и раскошне трепавице, и обрвице као пијавице, и да знам да их шминкам стрпљиво и како приличи, да бих можда била више задовољна собом. Без обзира што нас политичка коректност и европска култура учи – да то није битно. А са друге стране упозоравају, са разлогом и оправдано – маска, дистанце – побједа над вирусом. Под овим маскама схватам да очи нијесу ,,огледало душе“, јер неке људе у пролазу и не препознам. Некада их препознам по гласу. Мене можда препознају због непокривене косе. Како ћемо се препознати? А када све прође, како ћемо даље, овако упознати. Открила сам, у овом маска периоду, да је Црна Гора већински, како сада ствари стоје, вјерска држава. Да иако нијесу покривени и не носе маске, већински православни вјерници вјерују без обзира на чињенице у којима су неки и од њих болесни или мртви, пардон благопочивши, да им вирус не може ништа. Не би се, ови живући, ни вакцинисали, јер неће да буду ,,експериментални зечеви“. И у овом маскираном периоду, када су друштвене мреже

MАРИЈА ПЕРОВИЋ у контексту слобода експлодирале, открила сам да многи, не само наши, вјерују да је Земља – равна плоча. Не улазим у полемике да ли је носе корњаче, змије или слонови, каква год да је они су Богом дати, и да вјерујући мрзе све што не разумију. И што нијесу видјели, и гдје нијесу били. Тако, уплашени, а љути, паметују о добром и души док не носе маске. Не волим ни ја маску, иако је носим. Ни у предметном контексту нечег што ми покрива осмијех, (као што рекох очи ми и нијесу неке), а ни у симболичком контексту. Никада нијесам имала ,,poker face“. У сленгу, суштински на мени се види. Можда се и не види, али ових дана бих се сакрила у рупу, најрађе ону Алисину и пробудила се у земљи чуда, док све ово не прође. Али, не може, чак ни у књизи, јер када је упала у рупу, Алиса је порасла. Имам ја маскираних пријатеља који бирају да ставе црногорски грб као знак идентификације, а имам и ових других ,,безгрбих“. Обје групе знају ко сам. И обје су макар у комуникацији са мном уљудне и дискретне. То је та упс средња класа из проклете бивше нам заједничке државе. Не треба да наглашавам бивше, јер нове др-

Има ли вакцине за нас?

Хеј, ево 2021. куца на врата. Календари одбројавају вријеме, године пролазе, а вријеме је да се појединачно и колективно, као друштво, суочимо са собом. И да се вакцинишемо. Против мржње, шовинизама, примитивизма. Проблем је што такву вакцину морамо да ,,измислимо“ сами жаве немају средњу класу. Ови са грбом не мисле да је Земља равна плоча, ови без – можда и мисле, али ћуте. Носе маску и када је не носе. Такву маску цијеним, зове се цивилизовано понашање. Али то је мањина, која разликује васпитање и професионализам од ставова који – да је среће – требали би да су за по кући. Проблем је што су постали – јавни. И то без пардона. Јер маске су пале. И збуњена сам. Научним радницима. Професорима. Васпитачима. Који би морали знати да нешто не може. Не можемо као васпитачи да мрзимо и искључујемо друге и другачије. Полако постадох – код мене дома, међу својима, незванично – другост. Јер сви-

јет је велики, а Земља је округла… И ко би доли, сад је гори, а ко би гори, доли остаје, а Земља је округла… или ,,у добру се не узвиси, а у злу се не понизи“… Или… поштуј ближњег свога, а ближњи су… је ли сви. И тога више, тренутно… у маленој Црној Гори – нема. Отворено, нема. Више сам вољела док је било прикривено. Па све и под маском. Јер не можемо се крити иза друштвених мрежа. И ,,јавне приватности“ и јавних занимања. Бити јаван нешто значи. Више је обавеза, него привилегија. Чак и код рокера, некада давно осамдесетих прошлог вијека или турбо фолк пјевача, данас у двадесетим. Неки су били а неки су и данас свјесни

јавности, и циљне групе. Али њихове циљне групе - су уже. Циљне групе сваког у политици су широке. И у медијима. Оно треба да раде за добробит свих, а не само неких, ко год да су неки. Знамо како су историјски прошли они који су се борили само за ,,неке“. Шугаво. Са историјског аспекта лоше, јер више – званично не постоје прогресивне националне државе. Иако национализми, код са маском и без маске, куљају. И преносе се горе од ковида. Као када се дјеца играју шуге. Да се вратим у Канзас, који и није неки, али Америка је велика, јер се не зна чији је ђед шта био. А били су, што би наши балкански трагаоци по коријенима казали, они који се нијесу снашли у Европи, па су након пет вјекова од открића… ту гдје јесу. Моћни и утицајни. И да је Земља равна плоча. Колумбо би пронашао поморски пут за Индију. И има у Америци свега и свакога, и суровог расизма и петљања у туђе послове. Али за разлику од наших петљања, тачније ,,пљуцкања“ у даљ, они када се упетљају сносе и посљедице. Или опет уједињена Њемачка, итекако је сносила посљедице због политике коју је водила. И они су након 1945. морали да скину маске. А ми било да их носимо, или не…. и даље имамо маске. Било да смо заглављени у фиктивном средњом вијеку, или 1918. Хеј, ево 2021. куца на врата. Календари одбројавају вријеме, године пролазе, а вријеме је да се свако, појединачно и колективно као друштво, суочи са собом. И да се вакцинишемо. Против мржње, шовинизама, примитивизма. Проблем је што такву вакцину морамо да ,,измислимо“ сами. 

ДИСТАНЦА ПО ПРОПИСУ

Жал под маскама Боље би било да маске нијесу пале...

а ободу парка над ријеком стајала је празна клупа. Сунце је украсило са оне стране, из тзв. контре као на филму, па је тако усамљена личила на сентименталну разгледницу којој недостаје љубавни пар да се ту љубака до миле воље. Али ово је прилично глуп закључак посматрача. У овом сулудном времену само се замузењаци љубе. Нестала је свака срдачност, срдачни осмијеси, ручно поздрављање, грљење... све ситнице које живот значе. И „добар дан“ је на измаку, јер га нема са короном. Озбиљно се пријети и намигивању. Научници се упорно труде да докажу како се и преко ока може заразити чељаде. Могуће је да и очињи вид забране. Тада би скочила цијена бијелим штаповима на којима би многи хумани Црногорци шићарили ка’ што су на маскама, рукавицама и препаратима за дезинфекцију. Корона граница нема, а љубави нема ни за лијек!? Суспендована је с љубљењем. Остало је само цјеливање мртвијег поповах... На ред се доћ не може. Нико за најближу својту абера нема кад је ђаво понесе. Све се сврши у најужем кругу и ај’ с милим збогом. Али откад попови учесташе да одапињу, цјеливање ћета ка корона. Вјерници сна на око немају од нестрпљења и страха оће ли ујутро у’ватит ред на мртва попа...

причест, сваком попу љубили крстове и руке. А Његовој Светости, пао сам на ковчег и нијесам се дизао док ме нијесу дигли... Али снагу ми је давала многобројна родбина. Сви су били уз мене... Ка’ у мензу, по два-три пута су узимали свето причешће. Кашике су једни другима из уста отимали да би се стимали и лизали док се нијесу сити накркали... да им бог поможе... А он им бачи кашику да више ништа не обиду. Исповједач покуша да се згрчен прекрсти, па понови... Док се није-

не заразим здрављем. Провјерено сам негативан. Шта да радим? Здрав бономе не вјерује. Поштујем дистанцу по пропису, да ме вирусно не причести. Уосталом, болест је прелазна а здравље је још увијек непрелазно. Жа’ ми је чоека, али ми се не види испод маске, а скинут је не смијем кад је овако узаврио. Позвах хитну. Ваљда ће пристати на њу јер и она јауче у помоћ слично њему. Посебно се надам, ако га затекну при свијести, да ће пристати на болничка кола јер и она имају крст. P.S... А мени нека бог опрости ако сам грешан због ове приповијести. 

ивана божовић

MИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

а коротне редаљке су подугачке. Православље је иначе коротна вјера. Сва у црно без бијела. И таман кад сам све прештима у глави, на клупу однекуд бану некакав задригли главурдан. Ćеде с погледом у ријеку. Поче да се хрва с властитом тинтаром, покретима руку као да ће чупати косу али окле, ошишан на нуларицу. По неки пут се и ошине по главурди. Кренух стазом према клупи као случајни пролазник, да му помогнем са дистанце ако је могуће. Застадох иза клупе по пропису. Бесједио је сам са собом, упадао себи у ријеч... клањајући главом до кољена од неког вељега сичана. Лице му нијесам мога виђет, али је и наличје говорило довољно. Кенкао је: Ко ће ове године бачит часни крст у ову ријеку да за њим пливајући, мрзнемо и чезнемо...ко? Ланик ми је умака за један замах а ове године остах без његове светости, бацача крста... Бачи га корона траг јој се утро. Кад бих крст ухватио, ове године, чини ми се, све бих своје излијечио догодине. Док се задригли тако, тамо никоме, исповиједао отежано је дисао, али није патисао... Овако, никога свога немам до ковида, а да га видим крви биг му се напио. С рукама на прсима, одједном се скружа, на клупи, кркљајући. Сви су ми позитивни... само сам им ја негативан... Нијесам хтио жив на преглед па таман да ће ме мртва изнијети. Не, лијепе ми вјере док је крста са три прста... И светог причешћа. Сви су моји пред Господом прави здрави... а сад криви и једва живи. Колико је дана у неђељу толико смо пута узимали

су сити наситили узимали су свети причест од Христове крви и тијела. Прекрсти се па замукну! Иако невјерник, ја се прекрстих. Јесмо ли ми канибали кад толико пута, уз божју помоћ, обједујемо нечију крв и тијело? Чинило ми се да дотични исповједач мре али није патисао: Кад биг ове године испливао часни краст, части ми одма би’ га прода да купим респиратор, одма! Иако је обилато пјенио на уста, чинило ми се, по задњим ријечима, да се ками алавертио, али већ је озбиљно кркљао. Нијесам му ближе прилазио да га

Ко ће ове године бачит часни Крст? Богојављење, 19. јануар 2018.

28. новембар 2020.

е показуј осјећања – то је слабост, не говори о плановима – не ваља, немој емотивно да прихваташ ствари – пробај главом, не показуј своје право лице – маскирај се! Још од старог вијека појављивала су се лажна лица која су човјеку омогућавала да се ослободи, поништавајући своју индивидуалност и да се на подручју ,,натприродног“ суочи са снагама које су веће и јаче од њега. Данас су машкараде, маске и прерушавања добиле невиђене размјере. Ношење маски у прoшлости подразумијевало је једнакост, слободу, бијег од стварности, уживање у пороцима, омогућавање свакоме да буде неко други и да ужива у лику који је сам одабрао. У новијој историји маскенбале смо подигли на виши ниво, док су се вјековима трудили да сузбију и смање утицај ширења традиције маскенбала (у првом реду оног у Венецији), због неконтролисаног криминала, промискуитета и вандализма, 2020. године вјековни напори су у потпуности пропали. Маске не носимо јер нам оне више не требају за улазак у улогу, недјела сада чинимо користећи своје право име и лице. Човјек је свјестан да се може маскирати а да уопште не носи маску. Маске су у нама и све нам дозвољавају. Баш

Лажно лице САСВИМ ЛИЧНО

Права истина о нама налази се у нашим маскама. А брутално је овај феномен Жижек осликао на примјеру Југославије објашњавајући да се иза сваког злочина крио пјесник или религијски вођа, религија им је била потребна за конструисање маске да би добри људи чинили лоша дјела сада када су нам прописане и обавеза, одбацили смо их, показали смо своја лица потенцијалних убица која ослобођено шетамо улицама. Појам маскенбала је у директној вези с маском, он нам дефинише разне појаве од којих су неке и лицемјерно понашање, упризоравање преваре, или нпр. сликовито описано - политичка расправа представља машкараду. Често се појединци сроде са одабраном маском, која их обузима, преузима им природу да је готово немогуће спознати њихово ,,право“ лице иако у њега гледамо. Поријекло маске потиче из двоструке функције коју је имала у прошлости: посмртне и позоришне. У Лароусевом рјечнику француског језика налазимо дјелове у којима се

описују специфични аспекти овог појма. По тим дефиницијама маска је лажно лице којем желимо дати другачији изглед, она служи за прерушавање, у чисто физичком смислу маска често приказује стварни изглед људског бића као и његову неприродну слику у неком патолошком стању. Ликовно гледано, маска може да буде приказ или копија лица, док са практичне стране представља врсту заштите. Функције маске су еволуирале, данас посмртне маске свакодневно гледамо на телевизији, док сви живимо позориште и то оно дилетантско. У Црној Гори због љубави ка прерушавању, ослободили смо се сваког стида и умјесто заштитних маски дичимо се с маскама лажног чојства и јунаштва,

лажне скромности, носимо маску привилегије, друштвене битности, глуматамо са маском интелектуалаца, политичара, професора, обожавамо маску менталног здравља, разума…, маска нам је замутила видике па од труна у оку не видимо шуме лажи и лоше глуме. Од овако широког дијапазона маски не могу да се одлучим која ми је најмилија, избор је толико велики не знам да ли су ми интересантније релаксиране и ослобођене машкаре или пак оне традиционалне, можда више волим позајмљене маске које жуљају и добро притискају главе оних који их носе, има нешто забавно у томе јер је тешко носити туђе лице, није природно а и мучно је. Све ове маске имају нешто заједничко, обично су то

ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ изношена, безлична лица која немају карактер ни са њом ни без ње. По Фројду, лице само по себи је ултимативна маска која крије хорор оног застрашујућег другог ја. Надовезујући се на Фројда, Жижек је рекао да се права истина о нама налази у нашим маскама, што би значило да је наше право лице оно кад се претварамо – прерушавамо. А брутално је овај феномен осликао на примјеру Југославије објашњавајући да се иза сваког злочина крио пјесник или религијски вођа, религија им је била потребна за конструисање маске да би добри људи чинили лоша дјела. Као што је уосталом моћ и доброчинство Бетмена у његовој маски а не у ,,аутентичном лицу“. 

ПОГЛЕД С ГОРИЦЕ

ЈЕЛЕНА МАРТИНОВИЋ

смрти нам сметају и гледамо како да преваримо систем. И будемо фаце које крше правила и осјећају се моћно, као на примјер ја када идем са пропусницом или псом кроз пусти град који је најљепши када нема људи. Држава је рекла перите руке, не цмачите се и носите маске. Медитерански менталитет додира, пољубаца, невољног прања руку, на које су нас родитељи годинама тренирали, је отишао у аут. Не знам када је први човјек ставио маску на лице, али знам да су оне дио нас. Колико и оно што заиста јесмо. Колико се само једна данашња жена осјећа боље са маскаром, или било ко са наочарима за сунце. У доба карневала смо стављали маске да бисмо могли да будемо оно што јесмо и радимо све што пожелимо. У племенима их носе како би растјерали

зле духове и живјели мирно. Маске страшне, крваве, лијепе, заводљиве, оне које се виде и шаљу поруку што смо и шта желимо. То су поштене маске. Постоји и осмијех као маска када у себи имамо поноре црнила и мракова у које силазимо само, али смо довољно пристојни или само јаког ега да никоме не покажемо своју слабост и немоћ пред животом. То су борбе које водимо сами, а осмијех је само начин функционисања и знак снаге да смо ипак устали тог јутра и одлучили да одемо у тај нови јебени дан. И то је поштена маска. Маске од којих се ужасавам су оне које се крију иза љубазности и компетенције, знања и друштвене одговорности. Маска викања, празних саопштења, јалове приче, коментара и пријетњи. Лицемјерје је најружнија маска

ивана божовић

нога тренутка када је држава наредила да носимо маске, на улици, послу, сада и у кафани, десило се откровење – маске су почеле да падају. Разочаравајући и омамљујући облак ироније је обавио планету, као смог у сезони гријања, увлачећи се брже и отровније него корона кроз сваку пору то мало коже што је остало на изволте. У ситуацији када смо сретни што можемо да попијемо дојч, авантуристички и прелудо држећи платнене маске под брадом, рушећи правила да их заправо морамо скидати само за срк кафе или дим цигарете, постајемо побуњеници са шољицама у руци. Сретни што смо зезнули комуналце, јер имамо дојаву од конобара да су ушли у улицу и контролишу. Држава је рекла: ставите маске! И баш те маске које нас штите од

Вјера не помјера планине

Вјера може само да нас успење на најВиши Врх Поп на брду изнад Саставака у Подгорици на Богојављeње, 19. јануар 2018.

Причају старији да је у вријеме епидемије вариола вере држава радила као сат. Ко није вакцинисан, полиција га је приводила и његово право да не прими вакцину није постојало. Мало коме је тада и падало на памет да не послуша љекаре и систем

људског облика. И срећом, она је спала оног момента када је држава осјетила немоћ и наредила ,,ставите маске“. Страх од болести, смрти и страх од гледања себе у очи, јер је то остало једино што се могло видјети. Народ је гледао у најпаметније који су одабрали да ћуте. Као, на примјер, Црногорска академија наука и умјетности која се није огласила када је почела корона. Највећи мозгови ове државе су стајали постојано кано клисурине и ћутали за велике паре које им дајемо сваког мјесеца. За ту плату, од које мозгови треба да им ферцерају у најкритичнијим моментима, пустили смо их да ћуте. Пустили смо да држава и политика поједу љекаре. Пустили смо да НКТ вага између здравља и економије. Пристали смо да читамо и поштујемо одлуке које су се некада косиле са здравим разумом. Пустили смо да се самопрогласимо за corona free дестинацију, не би ли навабили којег туристу. Док су љекари говорили да не постоји corona free појам у држави око које букти епидемија, док су затварали једно да би отворили нешто друго, док нисмо знали како нам дјеца иду у школу и што ради и не ради гледали смо како пада маска са лица политике. Иако смо знали од почетка времена да постоји. Пале су маске, другови и другарице, јер се деценијама испод њих товило и пунило новцем, функцијама без покрића. Знање је било сметња на путу успјеха, послушност је крчила пут као багери ријеке и тестере шуме. Оно мало гласова разума што је остало се није могло чути од бриге за послове. За паре и моћ. Пале су маске и на изборима, а тек након њих. Маске су пале и када је држава показала немоћ пред хи-

љадама вјерника који су без маски које живот значе дошли да се опросте од митрополита, причешћујући се и љубећи му руку. Пала је тада и маска с лица Цркве која није штитила своје стадо, иако вјерује у корону колико и у Бога. Пале су маске коначно и са оног интензивног неповјерења у систем и на примјер љекаре, када смо чули да је преко 300 медицинара отишло у ковид одјељење без заштитне опреме, а онда се вратили на одјељења и лијечили пацијенте. Јер од тога примају плату. Од марта мјесеца се понавља прича о три мјере. Политичари и љекари критикују грађане јер их не поштују. Како, господо, када је дошло вријеме скидања. Грађани су осјетили слободу да не морају, држава је у трулим компромисима изгубила компас и лутајући од принципа до принципа изгубила. Да, грађани су криви што не носе маске. Али је 100 пута више крива држава која није ударила по џепу, која није организовала довољно инспекцијских служби које би слијепо као правда кажњавале на терену. Терен је појео ову државу, таман колико она знање и струку. Причају старији да је у вријеме епидемије вариола вере држава радила као сат. Ко није вакцинисан, полиција га је приводила и његово право да не прими вакцину није постојало. Мало коме је тада и падало на памет да не послуша љекаре и систем. Ми не вјерујемо. Због тога што знамо што је испод маске система. Неко задригло бахато лице које влада нашим животима. И због тога је година смрти 2020. добра година. Маске су пале и тешко да их могу ставити и побједници избора. Јер ми знамо да вјера не може да помјери планине. Може само да нас успење на највиши врх. 

28. новембар 2020.

ПОКРЕТАЧ ПРОМЈЕНЕ УЛОГА

Повратак духа

Питање ношења или неношења заштитне маске постало је један од кључних знакова дистинкције и главних тема наше дневности. А парадоксално, они који су постали љути противници маске били су управо они чија би традиционална веза са оностраним требало да буде најјача

стево васиљевић

аска - је дух по етимологији латинског извора ријечи и тако наша визуелна веза са оностраним, са ирационалним и неименованим. И управо нам је повратак маске као једне од наших првих и посљедњих заштита од ширења вируса ковид-19 увео и оживјели дух ирационализма на мала врата. Питање ношења или неношења заштитне маске постало је један од кључних знакова дистинкције и главних тема наше дневности. А парадоксално, они који су постали љути противници маске били су управо они чија би традиционална веза са оностраним требало да буде најјача. Тако је покојни Амфилохије, прије него што се заразио вирусом короне и од посљедица инфекције издахнуо, био један од противника ношења маске. У случају црногорског митрополита као да се маска против вируса косила са оном врстом маске коју је представљала његова свештеничка брада, и као да је тако вирус у себи, додатно носио клицу паганизма и грозничаве фантазије коју је хришћански великодостојник покушавао да савлада визуелним симболима своје вјере – црном мантијом, знаком овоземаљске смрти и својом дугом сиједом брадом као везом са старозавјетном благодати и Мојсијем. Али, у историји културе свијета, нека врста маске је била и остала дио античке традиције свих крајева планете, како то наглашава гласовити културолог-научник Џозеф Кембел у својој тротомној студији ,,The Mask of God“ (Маске богова), у самом уводу: ,,Компаративна студија митологија свијета, открива нам поглед на културну историју човјечанства као јединствену... појављујући се свуда у новим комбинацијама... попут еле-

Одбијање нОшења маски врста идеОлОшкОг чина Мандатар се поклања Амфилохију, 30. октобар 2020. године

мената каледиоскопа“. Довољно је поменути, на примјер, сјеверно-америчке шамане који су у ношењу маске видјели идентификацију са божанством. Симболичка вриједност употребе маске везивала се за обреде и ритуалне чинове, па су у Египту биле дио погребних обичаја имајући улогу заштите душе, док су за Инке златне маске симболизовале Сунце. У Јапану су тетовиране маске имале значај амулета. У ствари, маска је покретала промјену улога у друштвеном животу, па је у Венецији античког доба значила једнакост, јер су разлике између друштвених класа и слојева, преко маске, биле на извје-

стан начин укинуте. Са правом је Јунг такве ритуално-фестивалске облике, њихове призоре, називао „архетипским сликама стварности“. Отуда је и масовна употреба маски у XXI вијеку за вријеме корона епидемије, иако функционално везана за здравствену заштиту од заразе, индиректно као одјек употребе маски, временом мијењала форме друштвеног понашања и на посебан начин чинила далеку прошлост присутном у новим околностима. Могло би се рећи да је у питању сам језик, баш како је француски филмски редитељ Жан-Лик Годар у свом изузетном филму ,,Довиђења језику“, видио и пока-

зао његову замјену, умјесто ријечи – сцене визуелне стварности, попут њене сјенке. Посебан реквизит моно-мита који тихо траје до данас, представља баш маска као траг и наговјештај оностраног говора у домену ирационалних збивања. Савремена епоха са електронском ером понудила је на много нивоа образину (маску) саме стварности, пребацујући из електронске информатичке мреже феномен виртуелности, на укупну друштвену збиљу. Имиџ - имаго, односно слика, замијенио је бројне друштвене појаве и њихове садржине, па би се могао видјети као тип маске новог доба. Али управо револуционарни

MИРЈАНА ПОПОВИЋ-РАДОВИЋ потенцијал који у себи крије маска је оно што је водило инстинктивном отпору званичника СПЦ и њених поборника. Страх од промјене улога, од кршења традиционалних норми и установљене подјеле мјеста у друштву, новог именовања и преименовања је и скривени разлог због кога је, рецимо, недавно и новоизабрани црногорски мандатар Кривокапић, на трагу ранијих контроверзних саопштења ректора цетињске богословије Гојка Перовића, изјавио да је причешћивање истом кашичицом у цркви питање вјере а не елементарне хигијене у борби против вируса. Док је одбијање ношења маски на сахрани Амфилохија, његов отворен ковчег, цјеливање леша инкубатора вируса короне постало врста идеолошког чина, политичког новоговора, и горда порука противницима. И тиме је страх од маске, заправо, демаскирао скривене мотиве актера на црногорској политичкој сцени али и шире. Доналд Трамп, перјаница америчког неоконзервативизма, и прећутни заштитник-покровитељ неофашиста и Кју Клукс клана, неношење маске у вријеме пандемије покушао је да повеже са очувањем свог президенцијалног изгледа, свог мужевног, мачо имиџа, и свога империјалног суперега који су, међутим, сви заједно огрнути једном другом врстом образине. Наиме, запањујуће количине новинске хартије и гигабајта дигиталног простора посвећено је препуцавању око Трампове перике, његове вјештачке косе - заштитног знака, као и кожне маске његовог чудно тенираног лица додатно преобликованог најмодернијим достигнућима пластичне хирургије. 

ОГОЉЕНЕ НАМЈЕРЕ

Уцјеном до подршке ВУКОТА ВУКОТИЋ

рна Гора је у Први свјетски рат ушла са надом да бије одлучујућу битку за уједињење Јужних Словена, бољу, срећнију и праведнију будућност сматрајући да и друге савезнице исто имају на уму. Из тог разлога повучен је данас тешко објашњиви потез, и поред 42 генерала, команду над војском повјерили су официрима друге државе. Губитак могућности самосталног планирања и извођења акција увелико је допринио поразу и неспособности да се Црна Гора одбрани у кључним моментима рата. Са друге стране, ови потези Црне Горе нијесу цијењени и дочекани су са злурадим намјерама. Од старта, поткопаване су тежње Црне Горе и њен владар Никола I Петровић, оптуживан, пред силама Антанте, за колаборацију са Аустро-Угарском. Једина самостална акција, заузимање Скадра након повлачења међу-

Након пропасти државе у јануару 1916. наступила су тешка времена за црногорски народ. Моћна и, како се очекивало, хришћанска и цивилизована Двојна монархија, варварски се понијела према Црној Гори. Током окупације завладала је глад до тада незапамћених размјера међу црногорским становништвом

народних снага, изазвала је негодовање и демонстративно напуштање Цетиња од стране српског генерала Божидара Јанковића. На крају ће се испоставити да је управо овај потез омогућио несметано повлачење српске војске до Крфа, што ни данас многи нијесу у стању да признају. Због негативне пропаганде Србије, и савезничка Француска одбија да у Црну Гору пошаље значајнију помоћ, војну и хуманитарну, иако је и њен предсједник Маларме изјавио да је „планина Ловћен богато снабдјевена праисторијском артиљеријом!“ Чак и током повлачења 1915-16. предсједник српске владе Никола Пашић обавијестиће свог краља Петра I да је можда рат против Аустро-Угарске изгубљен, али је добијен против Црне Горе. Након пропасти државе у јануару 1916. наступила су тешка времена за црногорски народ. Моћна, и

како се очекивало, хришћанска и цивилизована Двојна монархија, варварски се понијела према Црној Гори. Током окупације, завладала је глад међу црногорским становништвом, до тада незапамћених размјера. Окупационе снаге започеле су интернацију Црногораца у логоре широм монархије у намјери да направе нову демографску слику овог простора. Досадашња наша историографија правдала је ове поступке одговором на устанак генерала Радомира Вешовића, иако је то био већ унапријед смишљен план у Бечу. И поред труда Црногорског Црвеног крста да помогне свом народу, тих година прошли смо кроз хуманитарну катастрофу која је однијела хиљаде живота. Према извјештајима свједока из тог доба, у Црној Гори су од глади умирале цијеле породице. У таквој ситуацији, пала је још једна маска. Управо знајући ста-

ње у ком се нашао црногорски народ, то је покушала да искористи српска влада и новооформљени Одбор за уједињење Андрије Радовића, за постизање својих циљева. Слање помоћи у храни и другим животним потрепштинама условљавали су подршком безусловном уједињењу са Србијом. Надали су се да ће тиме придобити што више Црногораца за свој циљ. Овакве намјере прозрела је црногорска влада у Неију код Париза и покушала да се одлучно одупре таквом пропагандном дјеловању. Но, њени протести код влада сила Антанте остали су без успјеха. Савезничке силе, са којима је Црна Гора и ушла у рат, сумњичаво су гледале на њу и биле наклоњеније интересима Србије. Једино је амерички Црвени крст слао безусловну помоћ интернираним Црногорцима у логорима по Аустро-Угарској.

Однос српске политике према Црној Гори постао је јасан и видљив свима. Повјерење са којим се ушло у рат, нестало је, а помолила се свирепа идеја нестанка и утопљавања црногорске нације у свесрпске великодржавне планове. Од савезништва није испало ништа, а штета коју је Црна Гора претрпјела и жртве које је поднијела, остали су ненадокнадиви. Ћутање сила побједница на мировној конференцији у Версају на флагрантна кршења сваког могућег права Црне Горе као једне од савезничких земаља, резултирало је дефинитивним губитком државности 1919. године. Поновна окупација Црне Горе, овог пута од стране српских и француских трупа, још више је гурнула народ у безнађе, уз епидемију шпанског грипа. Из свих тих недаћа Црна Гора је још једном изашла да у Божићном устанку одбрани своју част, право и слободу. Но, тада су све маске већ одавно биле пале и свачије намјере изашле су на виђело. Скидањем тих маски, Црна Гора је неповратно изгубила, а као што рече Вилијам Гледстон Млађи, њена судбина не би била окрутнија ни да се борила на непријатељској страни, а не била наш савезник! 

28. новембар 2020.

ЗАШТИТА КРОЗ ВРИЈЕМЕ

СВЕ ИСТО, САМО МОДЕРНИЈЕ Дизајнирање маски доживјело је бум у XIX вијеку, након што је шкотски научник Роберт Браун 1827. године доказао „Бронтово кретање“ - ефекат маски приликом заштите од прашине. Маска коју је за рударе 1848. године изумио Американац Луис Хесли прва је патентирана заштитна маска за лице

бол смрти. У истом том вијеку чувени сликар Леонардо да Винчи предлагао је да се токсичне материје из респираторних система људи филтрирају стављањем на лице тканина натопљених водом. Ова ефикасна метода данас је саставни дио водича за евакуацију у случају пожара. Дизајнирање маски доживјело је бум у XIX вијеку, након што је шкотски научник Роберт Браун 1827. године доказао „Бронтово кретање“ – ефекат маски приликом заштите од прашине. Маска коју је за рударе 1848. године изумио Американац Луис Хесли прва је патентирана заштитна маска за лице. Маске из те фазе биле су сличније данашњим гасмаскама. Хеслијев патент, који је 1849. године пријављен под бројем 6529, доступан је у архивама

у Сједињеним Државама. Француски биолог, микробиолог и хемичар Луј Пастер доказао је 1861. године присуство бактерија у ваздуху, након чега се све више људи фокусирало на израду савремених маски. Француски љекар је 1899. године направио маску од шест слојева газе и пришио је на оковратник хируршке одоре. То је постепено еволуирало у нешто што се могло слободно везивати или качити за уши и тако је рођена савремена маска. Како би боље филтрирале вирусе и загађења, маске су наставиле да се развијају са избијањем каснијих заразних болести и грипа, као и све већим присуством смога који нам је донијела модерна индустрија. 

masterpcm

рошле године вјероватно нико не би могао ни претпоставити да ће ове 2020. маска за лице бити једна од најтраженијих ствари на свијету. Усљед корона кризе, овај једноставан предмет постао је свакодневна потреба. Нешто налик маски за лице, у историји је први пут забиљежено у VI вијеку прије нове ере. На вратима персијских гробница пронађене су слике људи који су преко уста имали тканину. Марама проткана свиленим и златним нитима из династије Јуан (1279-1368) најраније је пронађен предмет у Кини сличан данашњој маски за лице. Према Запису из путовања Марка Пола, путописа чувеног Италијана из XIII вијека, који је био у Кини у вријеме династије Јуан (12791368), слуге које су током јела опслуживале цара, уста и нос су морале покрити свиленим шаловима. Вјеровало се да се тако спречава да дах слуга утиче на мирис и укус хране. Европом се у XIV вијеку проширила црна смрт. Ова болест је, такође, у великој мјери подстакла појаву функционалних предмета сличних маскама за лице. Француски љекар Шарл де Лорме је у XVI вијеку за лијечење те болести изумио маску са кљуном у који је стављао љекове, мирисне зачине и лишће нане који су филтрирали упалу. Осим маске, цилиндар, шал, огртач, рукавице, панталоне, ципеле и штап за ходање чинили су то кљунасто одијело. То заштитно одијело на крају је, због раширености куге, постало застрашујући сим-

Извор: GLOBAL TIMES Превела: Ђ. ЋОРИЋ

У КАМ НЕ ЗАТУЦАЈ БЕЗ САКРИВАЊА: КЛЕТВЕ

ђевојачка, кумова. Постоје и неке клетве које су више опомињујућег или хуморног карактера, него стварне намјере да се неко прокуне и да му се нешто деси: „Црка ми, не!“

ИЗРАЖЕНА КРЕАТИВНОСТ

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ

насртајима на Црну Гору није се бирао репертоар пропагандних и митоманско религиозних измишљотина. Са свих страна поткопавани су темељи највећим традиционалним и културно-историјским вриједностима које баштини црногорски народ, под маском новог доба или „света“, слободе и благостања. Све се, умјесто пута у свијетлу будућност, претворило у суноврат у средњовјековни клерикални мрак. Испод апостолске експертске кринке изрониле су замузене сподобе, којима је главни наук сујевјерје, затуцаност, бајање, све увијено у обланду вјерског фанатизма. Једно од оруђа којим се циљно стријељало ка незнавеном пуку јесу клетве. Почетком XIX вијека, значи прије двјеста година (ово за упоређење колико смо „напредовали“, благо ни у памет), путописац Виала де Сомијер је уз бројна вриједна ćедочења, оставио и запис о постојању клетви и анатема (о чему је и Ровински писао), које су плашиле народ који је био: „Под утицајем попова и калуђера заинтересованих да га држе у том стању моралне глупости која одговара њиховим схватањима“. Клетве су дио фолклора, уз пословице, благослове и псовке. Сматрало се да се обистињују, а посебну тежину су имале мајчина клетва, па

У разним крајевима се у скупљеном народном благу налазе разне клетве, док постоји један број који је скоро исти у свим крајевима, чак и на ширем југословенском простору. Неке се тичу моралне осуде, проклињања да се има тежак живот, да се плати казна за непочинство, док неке желе да онај који је зло нанио испашта и послије смрти. То је вјечно проклетство и страшна казна да нема трага о некоме ко не заслужује да се икада више помене. За јаче истицање почињало се са синтагмом „бог навио и његова сила“, иза које је долазила конкретна порука: Бог навио и његова сила, отишли, па се не вртали, Вратили се кад ми дошли за вас, Бог ве у шуму окренуо (или се правилније каже у „шумску“), мада се ови новокомпоновани „ослободиоци“ зоре да су из шуме измиљели са својим узорима. Овом приликом нећемо се ćећати оних покерашко-математичких клетви – три пута, девет пута, три хиљаде пута и онога ко их је изрекао... Просто, нијесмо злопамтило. Позабавићемо се новијим репертоаром као полазиштем. За клетвом је посегла и једна од кандидаткиња мандатара-божјака. Да не гријешимо душу, није изрекла, бар да се јавно зна, неки већи број клетви. А народ је имао богат рјечник и разне комбинације када је хтио упутити клетву. Када бисмо шћели да узвратимо истом мјером имали бисмо на располагању изузетно богат репертоар тог народног умовања, којега одавно носимо у ćећању. Само

ћемо им упутити једну педагошку: „Бог ви да бољу памет!“ Друге клетве ћемо посложити у мање групе и дати на увид новијим и на спомен старијим генерацијама, али да их никоме не упућују. Не ваља ни много благосиљати, а камоли у кам затуцати. Сем кад си затуцан.

ШИРОК РЕПЕРТОАР Да се престане са несувислостима могло би се рећи: Бог ти их скаменио; Вилице ти се скамениле, Језик прегризла, Уста ти се за врат окренула, Камен ти у вилице, Мутна те вода однијела, У манити лик ударили, Очи ти испале, Стани више, стала ти вода или Вода ти се свезала, Зли те нарок ћера, Сви ти кукали само ти поп пјева, На своју се мас’ пржила, Мања се укопала но си се родила, Девет те стријела погодило, све једна кроз другу, Све ти поцрњело, само ти очи побијељеле.

· · · · · · · · · · · · · ·

Има неких које су на граници ласцивности, а опет траже казну. Такође, по ријечима се може закључити да ли су старијег или новијег датума: Све ти изгорјело сем клачина (старији знају која је мука док се направи клачина, а још већа ако не изгори), Све ти ишло натраг, а пете напријед, Бог ти да дуге нокте и свраб у гузицу, Удала се ђе се не кајала, ђе се врата љесом затварала, Стријела те погодила ђе те мајка први пут погледала, Све ти венуло, а трбух ти раста, Око свачије куће коло играло, око твоје ватрогасци,

· · · · · · ·

те разнијела – Ова кле·тваВранза захтијева мало више објашњења. Послужићемо се оним које је дао Михаило Радојичић Шок, на своме порталу prch.me: „Вранза те разнијела!“ је била традиционална клетва у Црној Гори до средине прошлог вијека. Упућивана је с најцрњом поруком за судбину проклетника; тј. да се распадне од сифилиса (вранзе - венеричне болести) за коју није било лијека. У Црну Гору је дошла као „франца“, односно „вранза“; погрешно схваћена као болест Француза који су (и онда) слободније упражњавали секс без прећеране хигијене“. Дабогда ноге скршила и на гузицу се вукла! Пас ти се меса напотеза, Змија ти у нос умиљела, Преćело ти дабогда.

· · · ·

ЦРНО ОБЕЋАВАЈУЋЕ Након оваквих израза долазе оне много теже, које су оштре и обећавају тешке посљедице, до потпуног нестанка и са овога и са онога свијета: Ђаво те изио, Нит женио, нит удавао! Траг ти се утро, Змија те међу очи пољубила, Месо ти од кости отпадало; Од тебе живо месо отпадало, Из гроба лајао, Не знало ти се гроба ни мрамора, Рђа те убила, Траг ти се по злу познавао, Узма те узела, Паска ти погибија пукла, Муња те опалила, Не сврстова га мајци, Поганац те печио, Доват те доватила, Слом ти пука, Ђаво ти га локнуо, Земља ти кости истурала, Гроб ти се пропа у иљаду лаката, Црни ти се барјак развио на шљеме од куће,

· · · · · · · · · · · · · · · · · · · ·

ти трње на огњиште расло, · Црно лик ударио; У мани· Утиманити се лик обратио, ти на уши од срца, · Јаок (Истражио се) се ка ша· Ископа рени коњи, се живота залуду мучио, · Цијелога Ђе гођ се крета црно се клупко · за тобом одмотавало, ти у мртве очи погледала, · Мајка Од тебе месо разносио, · Гроб ти севјетар амбиса на та(ј) свијет. ·Но, изгледа да је нас стигла она стара клетва, за коју неки кажу да је јеврејска: „Дабогда живио у занимљивим временима!“ Могли смо бити поштеђени ових актуелних занимљивости. Да сам којим случајем писац посложила би се само тако грађа за један роман са, донекле, СФ тематиком. Главни лик, нпр. Мандатар, јаком вјером задојен, пожели да короном изврши атентат на Предćедника. Међутим, Предćедник је више вјеровао у препоруке медицинара, него у кађење и носио је маску и на пружену руку одговорио, опет у складу са прописима, стиснутом песницом. Атентат није успио, али је Мандатар наставио без медицинске маске, носећи маску божјака (прочитати збирку прича Боре Станковића Божји људи). Кадио је около, уковиђен и без маске и изгледа да су као могуће колатералне жртве пали један митрополит, један патријарх, неколико других свештеника, и непознат број обичних вјерника, уз пар заражених коалиционих пајтоса. Ође машта престаје, јер би требало наставити са „истрага је у току“... Оне полицијске и надлежне неће бити, јер је лицемјерје преовладало у свим сегментима. Пошто је преминуле црквене достојнике на најгрубљи начин напао да су слабе вјере, јер се не би заразили да су искрено проповиједали и били вјерујући, ставио је маску да покаже да осим туђих скута и заставе, љуби законе друге земље. Што се може, осим уз ону педагошку клетву с почетка додати – „како радио тако ти бог помогао“. Можда бог помогне, па се из преврнуте обрати у чисту (националну, тј. црногорску) свијест. 

28. новембар 2020.

Бљесак промјенљиве О реалности ФЕНОМЕН МАСКЕ У УМЈЕТНОСТИ

пшти проблем с пандемијом корона вируса произвео је својеврсни феномен културе маске што је у јавности, код нас и у свијету, изазвало подијељена мишљења, дакле, pro et contra, за и против употребе овог заштитног средства. Нове су околности живљења створиле и нове слике, нове призоре у којима видимо пролазнике на улицама градова с разнобојним маскама које им покривају пола лица. Дојучерашња реалност свакидашњице поприма изглед готово надреалног. Управо ме стварност коју живимо у свеоштој пандемијској тјескоби и маска као предмет који ће засигурно постати симболом овог периода живљења у специфичним околностима, подсјетила на једно литерарно дјело, на приповијетку Едгара Алана Поа названу ,,Маска црвене смрти“. Књижевна метафора смрти у радњи ове, по жанру фантастичне прозе, говори о смртоносном походу куге. Желећи избјећи том походу кнез Просперо са хиљаду својих здравих пријатеља одлази у његов двор, у једној од утврђених опатија проводећи живот забављајући се у бизарним амбијентима ,,седам одаја царског низа“, у ентеријерима ,,настраног и узвишеног укуса“, мислећи да ће избјећи фаталној окупацији болести. Предузели су све мјере предострожности да би могли пркосити зарази. Како би одабраној дружини живот био занимљивији, кнез је приредио бал под маскама који се одвијао у низу споменутих седам одаја. Али свеприсутна се смрт појављује и на овом ексклузивном мјесту. Имала је маску с ликом Црвене смрти каква је владала изван зидина безбједне Просперове опатије. ,,Прилика је била висока и мршава, увијена од главе до пете у мртвачки покров. Маска која је скривала лице тако је савршено одговарала лику укочена леша да би и најбрижљивије испитивање тешко открило варку... а широко чело и све црте лица било је попрскано скелетном страхотом“.

СИМБОЛИЧНА ФОРМА Ова драстична компарација једног књижевног умјетничког дјела са данашњом стварношћу пандемије корона вируса не казује само о човјековој угрожености од разних епидемија које су пустошиле свијет и свемоћној смрти него како се недаће с којима се сусреће човјек могу одразити на стваралачко биће умјетника као у оваквој поовској мрачној фантазији. Занимљиво је како аутор ове приповијетке маскира смрт, како јој даје маску болести да би је учинио страшнијом него што то она, смрт, уствари јест. Улога маске је пресудна. Потребна је визуализација која се остварује путем маске што ствара снажан утисак пред неизбјежним животним финалом. Гледано у контексту домена визуелне умјетности, а обзиром да умјетност увијек произилази из стварности, људско лице се јавља као савршена природна жива маска испод које се налази оно истинско, непромјенљиво кошчато лице лобање, лице смрти. У том смислу маска постоји као симболична форма, која скривајући такође открива или упућује на неке посебности човјекове унутарње, скривене, прикривене или затомљене природе. Зашто је сликано или фотографирано лице на сликарским или фото-

Гледано у контексту домена визуелне умјетности, а с обзиром да умјетност увијек произилази из стварности, људско лице се јавља као савршена природна жива маска испод које се налази оно истинско, непромјенљиво кошчато лице лобање, лице смрти

Култни статус Треба напоменути да је управо улога маске у сликарским дјелима умјетника који су у њој нашли креативни подстицај имала пресудну улогу у развоју ликовне умјетности с почетка XX стољећа. Паришки ,,Музеј човјека“ умјетницима је постао занимљивији и инспиративнији од музеја Лувр. Маска примитивних култура дала је ново лице модерној умјетности. Од каквог је пресудног значаја била маска посебно је показала изложба под називом ,,Primitivism in the 20th Century“ одржана у Музеју модерне умјетности у Њујорку 1984. године чији је аутор био Виљем Рубин.

графским портретима својеврсна маска приказаног? Зато што приказујући истинито ,,реалистичко“ лице даје првенствено у оном виду како га сликар доживљава сликајући га, односно како га објектив фотографског апарата фиксира у једном часу, у једном тренутку његове промјенљиве реалности. Људско је лице, као што је речено, жива маска која је стално у преобразбама израза који су иницирани оним унутарњим стањем особе. То се стање одражава на оно што називамо физиономијом а што лице, односно маску, (на латинском персону), у физичком смислу чини препознатљивом. Подсјетимо на портрет Гертруде Стејн који је Пикасо насликао 1906. године. Америчка књижевница и колекционарка позирала је шпанском умјетнику по неким изворима чак осамдесет пута. У овом се примјеру готово идеално спајају физичке карактеристике портретиране књижевнице са сликаревим ликовно естетским преокупацијама. Маска и лице говоре истом изражајношћу. То уосталом потврђује запис Гертруде Стејн која је о свом портрету прецизно констатирала - ,,једина моја репродукција која је увијек Ја“. Пикасов славни колега Анри Матис сликајући 1913. године ,,Госпођу Матис“ такође је живо лице своје портретиране супруге трансформирао у лик који зрачи једноставном атрактивношћу једне оживотворене маске.

Овај је амерички угледни ликовни критичар и кустос показао конципирањем изложбе сво богатство које су разни предмети примитивних култура, посебно Африке, надахњивали и утицали на карактер умјетничког израза многих модерних умјетника. Најплодотворнији утицај маске видљив је највише у Пикасовим дјелима. Једна маска из Габона имала је готово култни статус међу умјетницима у Паризу с почетка XX стољећа. Била је то маска ,,Фанг“. Посједовали су је сликари Вламенк и Дерен. Данас се налази у Националном центру културе и умјетности Жорж Помпиду у Паризу.

Том сликом почиње разобличење стварног, ново конципирање и формална презентација тијела и простора што ће извршити битан утицај на развој ликовне умјетности XX стољећа. Наравно, Пикасо није био једини сликар који се бавио маском као инспиративним мотивом. Међу великим ауторима уз споменутог Матиса споменимо још оне најважније, Пола Клеа, Емила Нолдеа и Макса Ернста. Прије овакве врсте маске која је рађена у функцји обредне симболике разних примитивних племена у којој су европски умјетници видјели нови и подстицајни ликовни квалитет, постојале су маске које су биле насљеђе европске културе и народних обичаја. Таквим се маскама готово опсесивно бавио белгијски сликар

Џејмс Енсор. Његове насликане маске нису стилизирани, упрошћени геометријски облици који носе обиљежја и моћ неког примитивног божанства, то су маске гротескне експресије које отјеловљују најразличитије људске особине и карактере. Енсорови експресивни карневали људских карактера приказују мноштво које више узнемирава и плаши него што забавља и релаксира проматрача слике. Како смо овом приликом о феномену маске у умјетности навели приповијетку ,,Маска црвене смрти“ Едгара Алана Поа, за крај овог кратког прегледа осврнут ћемо се на Енсорову слику ,,Смрт и маске“. На овој слици типичној за сликарски израз белгијског мајстора смрт која је окружена маскама држи у наручју новорођено дијете, што је детаљ недвосмислене симболике и метафизичке поруке. Свјетлост у композицији наглашава гротескни мотив а интензитет колорита је у изванредном сагласју с изразима и карактерима прерушених сподоба. У свијету колористичких наказа као да нестаје разлика између маске и онога што она скрива. Људско је биће трансформирано у маску која постаје његовом анатомијом, његовим стварним тијелом, његовом гестом, његовим изразом, неговим идентитетом.

ТЕАТАР ЖИВОТА Тако настаје свијет енсоровских халуцинантних прилика које, чини се, функционирају само у гомили, у бизарном колективитету гдје се ослобађају церење, очај, избезумљеност, знатижеља, иронија, презир, зачуђеност, страх, бијес... Премда смрт односи мало дијете у рукама, стиче се утисак да су маске око смрти,

ДИМИТРИЈЕ ПОПОВИЋ иако у узнемиреном и непомирљивом односу према њеној неугодној присутности, те да су заједно с њом и да посве природно учествују у невјероватном театру људског живота. Проматрајући лице смрти, у први мах се чини како је и то лице костура заправо маска, и да се испод ње скрива људско биће. Из дубине кошчатих очних дупљи свјетлуца одсјај живог погледа с мјешавином самозадовољства и проницљивости. Смрт или њена маска, свеједно, неодвојива је од узнемиренога и безименог шареног карневала људске егзистенције, и то не као варљива физиономија закрабуљенога, него као биће вјечног и непромјенљивог лица којему у потпуности припада живот. Потреба да се човјек маскира има различите поводе и разлоге па се маска као функционални предмет ,,продужетка“ лица, образа, пројицирала својим различитим изгледима који су требали изразити особу, персону, људског бића овисно о контексту и околностима у којима се маска примјењује. Од грчке драме и слављења култа бога Диониса до пучких раскошних забава спектакуларног венецијанског карневала, од ритуалних маски примитивних племена до њихове свјетовне естетизације у ликовном језику модерне умјетности, маска у суштини представља тајну човјекову потребу за маскирањем. Маска је у суштини маскирање лица, те природне људске маске, којом изражава своју трагику, комедију, пролазност... смрт. Маска перманентно живи као својеврсна метафора у надстварности онога што ју је постварило и учинило предметом достојном своје функције. 

ПРЕСУДНА УЛОГА Кључна слика која се сматра ремек дјелом модерне умјетности која је направила својеврсну револуцију у модерном сликарском изразу су Пикасове ,,Госпођице из Авињона“, насликане 1907. године. Ова славна слика своју креативну иновативност дугује управо студирању маски. Њом је на свој начин била инаугурисана такозвана ,,естетика ружног“ што ће доминантно владати у модерном и савременом ликовном изразу.

Маска црвене сМрти аланa Поа Хари Кларк, 1919.

Издавач „Нова Побједа“ д.о.о. | Директор и главни и одговорни уредник Драшко Ђурановић | Уредница Тања Павићевић Лектура Љиљана Крачковић | Уредница фотографије Ивана Божовић | Графичко обликовање Марко Милошевић

28. новембар 2020.

ЗАГЛАВЉЕНИ НА ПОЛА ПУТА

Краљевић је уснио САЊА ДОМАЗЕТ

„Презирем циркусе и фракове“, каже изазовно Џејмс Дин. „Парче мог меса је сирово и несварљиво. Многима ће застати у желуцу...“ Ипак, новинари га од почетка обожавају и називају – „сјајним као небрушени дијамант“

рича је стара као свијет: људи су престали да носе маске у театру онда када је маска срасла са лицем и лица преузела њену функцију. Зато је глумачки посао један од најтежих на свијету – на маску се навлачи маска. И зато се његује култура мржње према сопственом лицу, тијелу. Између човјека и Бога, остајемо заглављени на пола пута – глумци, невољени, дјеца јада. На најразличитије начине умјетници се боре са тежином маске на лицу. Она која ће се прославити као Марија Валевска на филму, сјећала се родне Шведске: „Дуге зимске ноћи биле су вјечно сиве, прашњаве, као тешки покривачи са мирисом на влагу и очајање“. Послије очеве смрти, Грета Гарбо најприје је радила у берберници, затим у робној кући у Стокхолму. Но, њене зјенице боје жада, дуги, аристократски дланови, нијесу могли да остану непримијећени. Тако започиње њена филмска каријера. ,,За мене је филм одувијек био бијег. Од сивих свитања у Стокхолму, од биједе дјетињства, од очевог ковчега са оцвалим ружама што су се круниле. Чим су ми понудили Америку, нијесам размишљала ни секунд. Као да је одлука о одласку одавно била донијета негдје у тијелу. А Америка је и тако онај свијет“. Њена каријера у Холивуду почиње блиставо. Касније ће рећи: ,,Нијесам била сигурна ни у шта, ни у кога, осим у камеру. Камера, а ко ће знати ког је пола камера, ме је вољела. И ја сам вољела камеру. На снимцима је неким чудом нестајала наслага црног снијега из мог погледа, сићушне флеке на лицу од година неухрањености. Камера је бацала преко мене талас сањарења“. Холивуд не познаје тамни, топли вртлог крвног сродства. Постоји само ,,инвазија сјаја“ филмских камера. Не смије да скине маску и оде на дан-два у Шведску. Не дозвољавају јој да оде на сестрину сахрану, боје се да ће се сломити и да се неће вратити на снимање. Сачуван је документарни снимак Гарбо која долази на пробно, звучно снимање. Када проговори, као да кадифени сјај раног љета обасјава просторију. Некакав сјајни контрамарш снене илуминације испунио је сваки кутак студија. Одмах добија прву улогу у звуч-

ном филму. Ово остварење је рекламирано са само двије ријечи: Гарбо говори. Њена каријера траје двадесет година. Онда нагло одлучује да се повуче. Тражила је само изговор да напусти ћорсокаке Холивуда. Једва је чекала да сљушти маску са аристократски блиједе коже. Мамио је расцват слободе, слијепи балони обичних дана у којима је сијао пунокрвни живот. Није се вратила. Никада. У млакој ноћи марта, када је преминула, узнемирено дрвеће јављало је по вјетру у Њујорку, да у њену част, тог јутра, све мора пропупити, замирисати, чак и само сунце мора да засија расцватом. Кад год у Скандинавији видим хиљаду нијанси снијега, што се сребрени у чаролији свитања, помислим на течни сјај њене коже, свијетло, сањарско помрачење.

ЊЕЖНИ ЧОВЈЕК Па ипак, једном момку смрт је скинула маску. Можда се том подмуклом царству званом Холивуд, што заудара на блуд, дроге и новац, никада није догодило ништа њежније од њега. Можда он и јесте жудио да постане звијезда, али је убрзо схватио да је то мјесто, фабрика за производњу снова од сапунице и очајања, заправо мјесто гдје никаква нада није дозвољена. „Осјећам да сам без бу-

дућности и без сјећања“, шапнуо је на једном снимању шминкерки Џејмс Дин. Одговорила му је полугласом: „Онда бјежи на вријеме, одмах. Овдје руже вену пребрзо“. Стигао је да види само један од три филма које је снимио и једини је глумац у историји филмске индустрије који је са овако малим бројем улога протресао Холивуд из темеља и ушао у историју са свега 24 године. Тврдио је „да човјек треба да сања као да ће живјети вјечно, а да живи као да ће данас умријети“. Једини је глумац у Холивуду који је два пута посмртно номинован за Оскара, а Амерички филмски институт уврстио га је на листу сто најбољих холивудских глумаца. Када за седамнаести рођендан добија мотор, заљубљује се у брзину. Јури друмовима одјевен у кожну јакну и поцијепане фармерице. На једном такмичењу побјеђује и по први пут слика Џејмса Дина излази у новинама. Но, пут до глумачке славе нема много ружа. Он одлази у град свих градова, тајанствени, топлокрвни, сурово лијеп и вазда обећавајући – Њујорк. У торби носи неколико кошуља, јакну и мокасине. Изнајмљује собу у поткровљу хотела у 44. улици. Плавокос, кратковид момак, са нечим дивљим, али и милокрвним у себи, дјеловао је занимљиво.

Пред премијеру филма „Источно од раја“, има ужасан страх. Током читавог снимања, Штајнбек је гунђао да је желио Бранда умјесто Џејмса Дина, тог „стидљивог, лабилног и непоузданог, плавокосог дјечака“. Али Елија Казан бијаше непоколебљив. Премијера је тријумф. Новинари Дина чекају више од четири сата. Није одјевен у вечерње одијело. „Презирем циркусе и фракове“, каже изазовно. ,,Парче мог меса је сирово и несварљиво. Многима ће застати у желуцу...“ Ипак, новинари га од почетка обожавају и називају „сјајним као небрушени дијамант“.

УБРЗАНО ВРИЈЕМЕ Звијезда јесте рођена. Али ће сијати још свега шест мјесеци од те ноћи. Вријеме као да почиње да се за Дина убрзава. Снима филм „Бунтовник без разлога“ и изјављује: ,,Да могу да бирам, умро бих у саобраћајној несрећи. Нема бољег начина, све се догоди брзо и нестане у тренутку“. Дин већ учествује на тркама, створио је нов стил одијевања – фармерице, бијеле мајице и кожне јакне. Наставља да се трка и послије неколико кварова на аутомобилу, купује „порше 500 спајдерс“ и тепа му „моја мала битанга“. Звао га је и „мала играчка смрти“.

Имао је мали роман са Барбаром Глен, који је трајао нешто дуже од вишенедјељног флерта. Писао јој је и љубавна писма. (Године 2011. продата су на аукцији за 36.000 долара.) А онда – његова дјевојка се изненада удаје за пјевача Вика Дајмона. Дин не осјећа ништа осим патње. Послије снимања филма „Див“, треба да потпише уговор за сљедећи, гдје ће, по први пут у Холивуду, цифра за хонорар глумца бити – милион долара. Он ни за то не мари. Скривен у аутомобилу иза цркве, посматра своју љубав у бијелом, како излази из цркве под руку са пјевачем. Присуствује незваничној пројекцији филма „Див“ са рукама умазаним бензином и моторним уљем. На новинама, сценаријима која му се нуде, непрекидно слика мртвачке главе и костуре. У радњи погребне опреме чак и позира у мртвачком сандуку. Када је прочитао једног јутра за погибију младог глумца Роберта Френсиса, мирно каже: ,,Сигуран сам да сам ја сљедећи“. Снима рекламу у којој упозорава на опасност од брзе вожње. Прије фаталне вожње, подмазао је поршеа 550 и пољубио му фарове... У ауту иза њих су два његова друга, имају договор да се тркају, али налијећу на милицију и плаћа казну због пребрзе вожње. Дин вози брзо, пребрзо, у складу са реченицом коју је често изговарао тих дана: ,,Умри млад да би био лијеп леш!“ На раскрсници калифорнијских путева угледао је ауто, који би, по пропису, морао да се заустави. Али – није. Посљедње што је Дин изговорио било је: ,,Није могуће да нас не види!“ Дин је страдао на лицу мјеста. Због повреда на Диновом тијелу, ковчег бијаше затворен. Сахрањен је крај мајке, на гробљу у Феримонту. Неко је откупио олупину аутомобила у коме је погинуо, поправио је и наплаћивао тинејџерима сједење за воланом – 35 центи пола минута. Четрнаест година касније, његова највећа љубав, Пјер Анђели, неколико дана пошто је прихватила да игра у филму „Кум I“, извршила је самоубиство. Холивуд је послије његове смрти остао налик на вријеме које више нема никакву причу да исприча. Јер је краљевић уснуо. 

Пиљар, носач... главни Кум Да је унутрашњост маске крвава, знао је један млади Американац, италијанског поријекла, Ал Паћино. „Живио сам у изнајмљеним собама, зидови су се љуспали, а заједничко купатило стално је било заузето. Био сам пиљар, носач, домар, продавац ципела, чак и поштар… Али никада нисам звонио два пута… Ноћу сам читао халапљиво и то, најчешће, Шекспира. Њега читавог живота читам сваког дана… Увијек сам прихватао све позиве на забаве, надао сам се храни јер сам често био гладан… Идеалан сценарио за мене на забави тих година није био добра музика и лијепе дјевојке, него како неко вади ћуфте из фрижидера…“ Ал се усавршава, непрекидно ради на свом акценту, говорној и физичкој радњи. Игра најразличитије улоге по подрумима, сутеренима, магацинима… Онда му трагично страда мајка и он постаје апостол патње. „Имао сам црну рупу патње у утро-

би. Преко дана сам се још опирао болу, неким остацима снаге. Али ноћи су биле страшне… Лутао сам по пошумљеним ивицама града и ридао… Често бих тако дочекао зору…“ Тада долази 1972. и на једној забави среће Френсиса Форда Кополу. Копола га пита: ,,Коме да дам да игра главног кума сицилијанске мафије?“ „Бранду, наравно“, одговорио је Паћино, ни не слутећи да Копола њега планира за улогу Мајкла Корлеонеа. Потпуно се предаје улози. Води рачуна о сваком детаљу. ,,Има један момент у Куму два. Мајкл и његов тужни брат Фредо су на Куби, гледају Суперменов шоу у ноћном клубу и Фредо каже Мајклу - Џони ме је увијек доводио овамо. И ти видиш у том тренутку да Мајкл схвата да га је Фредо издао. То је морало да се одигра тако да не помјерим ниједан мишић на лицу, али да промијеним стање. То сам и урадио и пробудио се у болници. Претјерао сам

са радом на тој улози. То је најбо- зову, нећу успјети да стигнем до ље од свега што сам одиграо, чини бине. Молио сам се - Боже, само не ми се…“ За потребе снимања фил- ја. Кад су рекли - Џек Лемон, према упознао је чланове сицилијан- плавило ме је невјероватно олакске мафије у Америци, дружио се шање“. У Куму два на почетку није са њима. Али никада није хтио да о желио да игра. Редитељ је погретоме говори. „По оцу ја сам јужњак, шно мислио да Паћино скривено то значи отворен гроб. Када обе- жели већи хонорар. Тако да је са ћам да нешто нећу ником одати, шестсто хиљада долара сума ското је тако. Гробови се не отварају“. чила на – милион. Постао је славан, Сам Паћино није отишао на додје- али до славе никада није много дрлу Оскара. „Плашим се тих додје- жао: ,,Има једна реченица коју вола. Једном сам био, кад сам играо лим: Слава је првобитна срамота. у Серпику. Мислио сам, ако ме про- Зато што Бог зна ко си“.