Dnevni list Pobjeda 21.05.2021. - 23.05.2021. by Pobjeda

I. BOŽOVIĆ

CRNA GORA PETNAEST GODINA KASNIJE Autorski tekst predsjednika Mila Đukanovića za Pobjedu

Čvrsti su temelji naše države

EKSKLUZIVNO Havijer SOLANA, nekadašnji generalni sekretar NATO i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbjednost EU

Gledajte naprijed jer je istorija već na vaša ramena stavila dovoljno tereta

STR. 5, 6. i 7.

DANAS SPECIJALNA PUBLIKACIJA

Stasale su generacije koje su te 2006. bili djeca, učenici ili studenti. Oni su danas stekli pravo da odlučuju o sudbini Crne Gore i da je uređuju prema svojim nazorima i potrebama. Razumljivo je da oni imaju svoje ciljeve i očekivanja od države u kojoj žive. Mi koji smo vodili bitke za ili protiv nezavisnosti, i koji smo odlučivali kakva će biti naša nezavisna država, moramo sve više uvažavati njihove ideje o Crnoj Gori, koja ulazi u digitalno doba, koje treba nova znanja i nove ljude. Uskoro će Crna Gora biti samo njihova. Veoma je važno da to svi što prije shvatimo STR. 2. i 3. Potres u stranci vicepremijera Dritana Abazovića

Rakčević, Rastoder, Grahovac, Nišić i Backović napustili Politički savjet Ure

STR. 4.

Predsjednici Skupštine i Vlade u Vili ,,Gorica“ organizovali prijem povodom 21. maja

Bečić: Crna Gora se voli samo ako se voli cijela

Šerin NOVOTNI, autorka knjige „Crnogorci u SAD 1860-1910.“ u izdanju Matice crnogorske

STR. 4.

Vratila Crnoj Gori dio istorije

Podgorica i Crna Gora danas dobijaju još jednu važnu saobraćajnicu i atrakciju

STR. 19.

Dejan SAVIĆEVIĆ za Arenu poručio da vjeruje u novu pobjedu na izborima za predsjednika FSCG

STR. 20.

Novi most na Morači za nova crnogorska pregnuća

Uz mene je fudbalska Crna Gora STR. 25.

SLJEDEĆI BROJ IZLAZI 24. MAJA

Politika

» Piše: Milo ĐUKANOVIĆ Crna Gora u svojoj slavnoj istoriji ima nekoliko prelomnih događaja koji su u različitim epohama odredili njenu sudbinu. Odigravali su se po pravilu u teškim vremenima praćeni sukobima, uz velika stradanja i žrtve. Među istorijskim crnogorskim međašima 21. maj 2006. je izuzetak. Najuzvišeniji cilj kao što je obnova države po prvi put u hiljadugodišnjoj istoriji ostvarili smo mirnim demokratskim putem.

ISPRAVLJANJE ISTORIJSKE NEPRAVDE

Bio je to najljepši početak savremene građanske Crne Gore. Slučaj bez presedana, ne samo u crnogorskoj, nego i u istoriji balkanskih naroda. Time je ispravljena jedna velika istorijska nepravda, i trasiran naš evropski i evroatlantski put. Najbolji izbor za sve naše građane. Potvrdilo je to vrijeme u ovih deceniju i po i pokazalo da imamo dovoljno znanja, lojalnosti, odlučnosti i posvećenosti da željenu budućnost ostvarimo. Kao što čovjek najbolje upravlja svojom sudbinom ako je zreo i nezavisan, tako i države odlučuju o svojoj budućnosti samo ako su suverene. Crna Gora je neupitno istorijski zrela i kao nezavisna dokazano sposobna da definiše svoju viziju razvoja. Referendum 21. maja bio je potvrda istorijske posebnosti Crne Gore i time što je pokret za obnovu nezavisnosti bio nadnacionalni. Jednako kao i veličanstveni Trinaestojulski ustanak 1941. Ta velika ideja okupila je ljude različitih identiteta. Ideja nezavisne Crne Gore 2006, kao i ideja slobodne Crne Gore 1941. spojila je u veliki pokret one koji baštine istovjetne vrijednosti. Nezavisna država – to nije bio samo san Crnogoraca, već i svih drugih nacija u Crnoj Gori: Bošnjaka, Albanaca, Muslimana, Hrvata... I Srba koji su bili spremni da se zdravim razumom odupru nacionalističkom pritisku samoproglašenih političkih zaštitnika njihovih nacionalnih interesa. Svi zajedno nijesu željeli državu nacija, niti nacionalnu državu. Nego građansku Crnu Goru, kao multietničku demokratiju zasnovanu na evropskom sistemu vrijednosti.

PODJELE

Nažalost, 21. maja 2006, kao i vijek ranije, pratila nas je kobna podijeljenost. Generisana uvijek istom zabludom - nacionalnom i vjerskom segregacijom, samodovoljnošću, izolacijom od kulturoloških i civilizacijskih različitosti. Nepovjerenjem u sposobnost crnogorskog i balkanskog društva da toleriše i njeguje bogatstvo različitosti kao svoju ovovremenu civilizacijsku legitimaciju. Zapravo, to je svojevrsno inferiorno priznanje vlastite nespremnosti i nesposobnosti da se poštuje

21, 22. i 23. maj 2021.

21. MAJ, DAN NEZAVISNOSTI

Čvrsti su teme Stasale su generacije koje su te 2006. bili djeca, učenici ili studenti. Oni su danas stekli pravo da odlučuju o sudbini Crne Gore i da je uređuju prema svojim nazorima i potrebama. Razumljivo je da oni imaju svoje ciljeve i očekivanja od države u kojoj žive. Mi koji smo vodili bitke za ili protiv nezavisnosti, i koji smo odlučivali kakva će biti naša nezavisna država, moramo sve više uvažavati njihove ideje o Crnoj Gori, koja ulazi u digitalno doba, koje treba nova znanja i nove ljude. Uskoro će Crna Gora biti samo njihova. Veoma je važno da to svi što prije shvatimo

S. VASILJEVIĆ

Predsjednik Crne Gore

Trebaće nam mnogo više osmišljenih, produbljenih napora konzistentne državne politike u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, nauke, odnosa sa mladima da bi uspješnije i pouzdanije učvršćivali identitetsku svijest u Crnoj Gori. Prije svega svijest o državnom identitetu kao uslovu opstanka, stabilnosti i evropskog prosperiteta Crne Gore. A u okviru toga i o crnogorskom nacionalnom, kulturnom i vjerskom identitetu. Jer on je epicentar nacionalističkih ataka na Crnu Goru pravo na različitost drugih. Zato se ti skeptici bolje osjećaju u nacionalnim i vjerskim zabranima. Što većim – to bolje. Da bi se okruženi istomišljenicima i orobljeni prošlošću uvjerljivije bahatili prema drugima. Prema budućnosti. U krajnjem, prema sebi. Naizgled, jedni su bili za Crnu Goru, drugi za zajednicu sa Srbijom. Tačnije, provjereno u neposrednom iskustvu dvočlane federacije, ovi drugi su bili za Srbiju proširenu Crnom Gorom. Jedne je privlačio evropski

Ukoliko EU i dalje bude pasivna na Zapadnom Balkanu dodatno će ohrabriti antievropske, nacionalističke, velikodržavne politike. I sve protivnike Evrope da jačaju svoju destrukciju na Zapadnom Balkanu. Pitanje koje danas stoji pred EU je da li želi da preuzme odgovornost za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, kao evropskom regionu. Ili će, kao i do sada, i danas inicijativu prepustiti drugima, svojim protivnicima, koji upravo Zapadni Balkan koriste kao pristupni teren za usavršavanje svog hibridnog repertoara protiv Evrope

kvalitet života. Sa jasnom sviješću da se on dostiže tek nakon što odgovornost za upravljanje evropskom budućnošću bude u našim rukama. U nezavisnoj i suverenoj Crnoj Gori. Uz spremnost da realizujemo zahtjevne reforme koje nas uvode u evropski sistem vrijednosti. I Crnu Goru nakon dugog izbivanja vraćaju njenoj evropskoj kući. Drugi su sigurnost i perspektivu vidjeli u panslavizmu i pravoslavlju, u jednonacionalnom i jednovjerskom bratstvu, gdje će se i dalje hraniti mitovima, samozavaravati svojim nebeskim svojstvima, srditi na kosmičku nepravdu koja im ne dozvoljava da to što osvoje u ratovima sačuvaju u miru, i nadati se obnovi gvozdene zavjese iza koje će opet izigravati važnost, sukobljavajući se sa Evropom čiji smo sastavni dio. Zato, suštinski, jedni su bili za građansku državu i multietničko društvo, drugi za nacionalnu, tobože istorijsku, petrovićevsku, a zapravo teo-

kratsku državu vođenu tuđim nacionalnim interesom, što bi nadzirala jedna vjerska zajednica. Dakle, jedni su mislili o budućnosti, drugima je inspiracija bila srednjovjekovna prošlost.

IZBJEGNUT SCENARIO SVRŠENOG ČINA

Zahvaljujući drugačijim globalnim okolnostima, ali i crnogorskom političkom umijeću, u šta posebno ubrajam Beogradski sporazum, ovaj put smo izbjegli scenario svršenog čina i opasnost da se o Crnoj Gori odluči izvan Crne Gore. Iako ni tada nije bila obezbije-

đena ravnopravnost za dvije suprotstavljene ideje. Uslovima referenduma koje je nametnula EU određeno je da zagovornici nezavisnosti moraju osvojiti najmanje 55% glasova učesnika referenduma. Pristali smo i na ovu nepravednu formulu i uz učešće 86,5% punoljetnih građana Crne Gore pobijedili. Taj naš ustupak bio je investicija u odnose povjerenja sa EU koja nas i dalje vodi ka njenom članstvu. Danas, petnaest godina kasnije, prilika je za pitanje što smo u proteklom vremenu uradili? Odgovor ne smije biti inspirisan željom da se samo pobroje uspjesi politike koja je tokom tog perioda upravljala Crnom Gorom. Niti da se pribavi opravdanje za ono što nije učinjeno. Ili je učinjeno nedovoljno dobro. Kao lider koalicije za nezavisnost i nosilac najviših držav-

Za bolju budućnost naše države i društva potrebna je više od svega mudrost upravljanja koja će voditi prevazilaženju naslijeđenih podjela i većoj homogenizaciji i optimizaciji humanih resursa nih funkcija u ovom periodu, ne želim da se samoobmanjujemo uljepšanom slikom koju bismo željeli da vidimo. Mnogo je važnije kakva će Crna Gora biti za petnaest godina, nego kakvu ćemo sliku stvoriti o njoj u proteklih petnaest. Ali, potrebno je i da realno ocijenimo period nezavisnosti.

U godini referenduma građanin Crne Gore uživao je samo 36% životnog standarda građanina EU. Na kraju 2019. taj procenat je porastao na 50%. Za 13 godina Crna Gora je savladala 14 teških stepenica. Da li je uopšte potrebno reći da je to najbolje ostvarenje među zemljama regiona. Svakako, najubjedljiviji je odgovor zvanične EU statistike na politikantske optužbe da su petnaest godina nezavisnosti pojeli skakavci. A na konstrukcije o Crnoj Gori kao „sprženoj zemlji“ bolje od riječi govore podmorski energetski kabal, završetak najteže i najskuplje dionice auto-puta, Porto Montenegro, Porto Novi, Luštica, ski centri na sjeveru, brojni hoteli visokih kategorija, novi profil Crne Gore kao privlačne turističke i investicione destinacije...

Politika

21, 22. i 23. maj 2021.

elji naše države KAD BROJKE GOVORE

U odgovoru na pitanje što smo uradili u godinama nakon obnove države, navešću samo neka krupna postignuća, koja su, vjerujem, neupitna. Učvrstili smo ekonomsku održivost Crne Gore oslobođenu dotacija i dotiranog mentaliteta koji je vrijeđao naše državno i građansko dostojanstvo, koji nas je sputavao da samostalno definišemo svoje nacionalne interese. Na tom temelju začetom već ranih devedesetih, uz jasnu viziju ekonomskog i demokratskog razvoja, obezbijedili smo kontinuirano dinamičan ekonomski rast koji je stvorio realan osnov za bitno unapređenje životnog standarda. U godini referenduma građanin Crne Gore uživao je samo 36% životnog standarda građanina EU. Na kraju 2019. taj procenat je porastao na 50%. Za 13 godina Crna Gora je savladala 14 teških stepenica. Da li je uopšte potrebno reći da je to najbolje ostvarenje među zemljama regiona. Svakako, najubjedljiviji je odgovor zvanične EU statistike na politikantske optužbe da su petnaest godina nezavisnosti pojeli skakavci. A na konstrukcije o Crnoj Gori kao „sprženoj zemlji“ bolje od riječi govore podmorski energetski kabal, završetak najteže i najskuplje dionice auto-puta, Porto Montenegro, Porto Novi, Luštica, ski centri na sjeveru, brojni hoteli visokih kategorija, novi profil Crne Gore kao privlačne turističke i investicione destinacije... Takođe, o navodno neodrživoj zaduženosti države samo kratke napomene za neupućene. Već godinama sva zaduženja bila su namijenjena izgradnji i razvoju infrastrukture, što rade i sve zemlje svijeta. A sve naše dospjele inostrane obaveze izmirene su bez zakašnjenja. I u vremenu kriza koje razaraju i najrazvijenije ekonomije, Crna Gora je pokazala da je održiva zemlja i ekonomija koja svoju tekuću potrošnju finansira iz sopstvenih izvora.

Moramo odlučno i strateški osmišljeno odoljeti velikodržavnoj i kleronacionalističkoj agresiji našeg negiranja. U tom pregnuću nikad ne smijemo zaboraviti na odgovornost prema državotvornim manjinama u Crnoj Gori. Niti dozvoliti da upadnemo u zamku mržnje prema bilo kome uključujući i one sa čijih se najviših adresa atakuje na Crnu Goru i Crnogorce. Jer mržnja bi postala naš teret i naše ograničenje u budućnosti gorske stereotipe. U današnjoj Crnoj Gori na pijedestalu vrijednosti nije herojska pogibija, nego miran i srećan život. Narasla je i odgovornost građana da čuvaju mir i stabilnost države kao okvir vlastite slobode i prosperiteta. Zahvaljujući ekonomskoj održivosti odbranili smo pravo da Crnu Goru razvijamo kao građansku državu. Nije teško dokazati da bi to bilo nemoguće da je produžen život u zajednici, ili još gore, da je Crna Gora dotirana iz bilo čijih fondova izvan nje. I napokon, vratili smo Crnu Goru našem evropskom domu. Odlučno stali na put usvajanja evropskog sistema vrijednosti i ostvarili napredak koji nas je kvalifikovao za članstvo u NATO, najmoćnijoj političkoj i vojnoj alijansi u istoriji čovječanstva. Uprkos podijeljenim mišljenjima o njegovoj svrsishodnosti, vjerujem da to dostignuće predstavlja razlog za ponos svakog crnogorskog građanina. Jer, ako danas 75% građana kaže da želi da Crna Gora bude dio savremene Evrope, mora znati i da to gotovo bez izuzetka podrazumijeva i članstvo u najvažnijem savezu u kojem Evropa participira. Takođe, otvaranjem svih pregovaračkih poglavlja, Crna Gora je značajno odmakla ispred drugih kandidata za članstvo u EU. Nemam dilemu – ako i kad EU izađe iz svojih strateških nedoumica i

vrati se ideji ujedinjenja Evrope, Crna Gora će biti njena prva sljedeća članica. I bez toga, zahvaljujući regionalnoj saradnji, partnerstvu u NATO i napretku prema EU, Crna Gora je obezbijedila visoko uvažavanje u međunarodnoj zajednici. Dopadalo se kome ili ne, ovo su rezultati u petnaest godina, na koje bi mogla biti ponosna svaka država.

POGLED U BUDUĆNOST

Za bolju budućnost naše države i društva potrebna je više od svega mudrost upravljanja koja će voditi prevazilaženju naslijeđenih podjela i većoj homogenizaciji i optimizaciji humanih resursa. Prethodnih petnaest godina nijesu bili dovoljan vremenski okvir za to. Posebno nijesu bile optimalan ambijent imajući u vidu da smo živjeli gotovo kontinuirane krize u Evropi: ekonomsku i finansijsku, izbjegličku, Bregzit, pa COVID-19... Neću pogriješiti ako kažem da smo živjeli i da živimo najozbiljniju krizu identiteta EU. Trebaće nam mnogo više osmišljenih, produbljenih napora konzistentne držav-

Kada nema nacionalnih Crnogoraca, nema ni potrebe za državom Crnom Gorom. Odgovornost za to je na svima. Na nacionalnim Crnogorcima prije svega. Moramo odlučno i strateški osmišljeno odoljeti velikodržavnoj i kleronacionalističkoj agresiji našeg negiranja

USLOVI STABILNOSTI

U periodu za nama učvrstili smo stabilnost Crne Gore i njen multietnički i multivjerski sklad. Taj temelj se pokazao pouzdanim i u najnovijim postizbornim iskušenjima i provokacijama. Na čvrstim osnovama iskustva očuvanog mira ranih devedesetih i izbjegnutog bombardovanja i policijsko-vojnog sukoba '99, rekao bih da smo prevrednovali i neke tradicionalne crno-

ne politike u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, nauke, odnosa sa mladima da bi uspješnije i pouzdanije učvršćivali identitetsku svijest u Crnoj Gori. Prije svega svijest o državnom identitetu kao uslovu opstanka, stabilnosti i evropskog prosperiteta Crne Gore. A u okviru toga i o crnogorskom nacionalnom, kulturnom i vjerskom identitetu. Jer on je epicentar nacionalističkih ataka na Crnu Goru. Zatiranjem svijesti o njemu bio bi ostvaren cilj politike koja je Crnoj Gori pripremila novu tamnicu. Umjesto Kraljevine SHS – Srpski svet. Kada nema nacionalnih Crnogoraca, nema ni potrebe za državom Crnom Gorom. Odgovornost za to je na svima. Na nacionalnim Crnogorcima prije svega. Moramo odlučno i strateški osmišljeno odoljeti velikodržavnoj i kleronacionalističkoj agresiji našeg negiranja. U tom pregnuću nikad ne smijemo zaboraviti na odgovornost prema državotvornim manjinama u Crnoj Gori. Niti dozvoliti da upadnemo u zamku mržnje prema bilo kome uključujući i one sa čijih se

najviših adresa atakuje na Crnu Goru i Crnogorce. Jer mržnja bi postala naš teret i naše ograničenje u budućnosti.

SVIJET I MI

Uspjeh u ovoj ni malo lakoj misiji neće zavisiti samo od nas. Zavisiće uveliko od geopolitičkog raspleta u Evropi i na globalnoj sceni. Ukoliko EU i dalje bude pasivna na Zapadnom Balkanu dodatno će ohrabriti antievropske, nacionalističke, velikodržavne politike. I sve protivnike Evrope da jačaju svoju destrukciju na Zapadnom Balkanu. Pitanje koje danas stoji pred EU je da li želi da preuzme odgovornost za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, kao evropskom regionu. Ili će, kao i do sada, i danas inicijativu prepustiti drugima, svojim protivnicima, koji upravo Zapadni Balkan koriste kao pristupni teren za usavršavanje svog hibridnog repertoara protiv Evrope. Bez obzira na sve izazove, vjerujem da je pred nama blisko bolja budućnost. Tokom proteklih deceniju i po, u pozadini svakojakih problema, identitetskih i drugih bitaka i izazova, stasavala je jedna nova Crna Gora – generacijski drugačijih interesovanja i navika i savremenijih razmišljanja. Demokratski zrelija, po prvi put u istoriji s modelom kohabitacije vlasti. Stasale su generacije koje su te 2006. bili djeca, učenici ili studenti. Oni su danas stekli pravo da odlučuju o sudbini Crne Gore i da je uređuju prema svojim nazorima i potrebama. Razumljivo je da oni imaju svoje ciljeve i očekivanja od države u kojoj

Sa optimizmom, koji mi ulivaju svojim odnosom prema Crnoj Gori oni koji nijesu mogli glasati na referendumu, zagledan sam u vrijeme koje je pred nama. Svjedoci smo njihovog iskrenog osjećanja i brige za crnogorske vrijednosti, za očuvanje građanske i demokratske, evropske Crne Gore. Takav njihov odnos prema državi najbolje govori o onome što smo postigli u proteklih petnaest godina. I o čvrstini temelja naše obnovljene države, osposobljene da odgovori izazovima unutrašnjih previranja i neizvjesnosti u regionalnom i globalnom kontekstu žive. Mi koji smo vodili bitke za ili protiv nezavisnosti, i koji smo odlučivali kakva će biti naša nezavisna država, moramo sve više uvažavati njihove ideje o Crnoj Gori, koja ulazi u digitalno doba, koje treba nova znanja i nove ljude. Uskoro će Crna Gora biti samo njihova. Veoma je važno da to svi što prije shvatimo. Sa optimizmom, koji mi ulivaju svojim odnosom prema Crnoj Gori oni koji nijesu mogli glasati na referendumu, zagledan sam u vrijeme koje je pred nama. Svjedoci smo njihovog iskrenog osjećanja i brige za crnogorske vrijednosti, za očuvanje građanske i demokratske, evropske Crne Gore. Takav njihov odnos prema državi najbolje govori o onome što smo postigli u proteklih petnaest godina. I o čvrstini temelja naše obnovljene države, osposobljene da odgovori izazovima unutrašnjih previranja i neizvjesnosti u regionalnom i globalnom kontekstu. S. VASILJEVIĆ

Idealizacija i glorifikovanje bilo koga, i bilo čega iz prošlosti, vodili bi u pogrešnom smjeru. Griješe jednako i oni koji vide samo negativne pojave i promašaje. Ovih drugih je, nažalost, mnogo više. Što je najgore, ne čine to zato što ne mogu da vide istinu, već zato što neće da je vide. Iz političkih razloga. Time oni potvrđuju da ne žele dobro Crnoj Gori. Oni jedino žele da diskredituju one koji su je vodili.

Detalj sa jednog od patriotskih skupova

Politika

21, 22. i 23. maj 2021.

Potres u stranci vicepremijera Dritana Abazovića

Rakčević, Rastoder, Grahovac, Nišić i Backović napustili Politički savjet Ure PODGORICA - Predsjednik Političkog savjeta Građanskog pokreta Ura Žarko Rakčević i četiri člana podnijeli su ostavke na funkcije u tom stranačkom organu stranke vicepremijera Dritana Abazovića. Politički savjet GP Ura broji ukupno 16 članova. Ostavke u Političkom savjetu Ure podnijeli su u srijedu i istoričar prof. dr Šerbo Rastoder, Blagoje Grahovac, Marko Backović i Šefik Nišić. Oni su o toj odluci obavijestili Predsjedništvo i Glavni odbor stranke. Rakčević je agenciji Mina potvrdio tu informaciju, navodeći da je o ostavci u srijedu obavijesto Predsjedništvo i Glavni odbor partije. Najveću težinu ima ostavka upravo Rakčevića jer je on po funkciji član Predsjedništva, jedan od glavnih osnivača i dugogodišnja ,,siva eminencija“ te stranke. Nezvanična saznanja Pobjede govore da je Rakčević otišao zbog nezadovoljstva politikom koju vodi predsjednik stranke Dritan Abazović, ali i nemogućnošću da Politički savjet utiče na dominantnu politiku vrha stranke koja se približila nacionalističkom Demokratskom frontu. – Rakčević je bio nezadovoljan posebno izglasavanjem Zakona o slobodi vjeroispovijesti, ali i načinom na koji je pripreman temeljni ugovor sa SPC, bez znanja

To je sasvim normalno, mi smo neko ko je programski osnivač Pokreta, a temeljne vrijednosti Pokreta nijesu ispoštovane. Oni koji ne slijede te vrijednosti ne mogu biti naši saveznici, rekao je Šerbo Rastoder za Pobjedu

Žarko Rakčević

Šerbo Rastoder

Blagoje Grahovac

Kongres GP Ura 4. jula, zahvaljuju starijim članovima i najavljuju pojačanja Glavni odbor Građanskog pokreta Ura donio je odluku da se treći redovni kongres te partije održi 4. jula i izrazio zahvalnost ,,pojedinim starijim članovima Savjeta koji su odlučili da više ne budu dio

organa stranke“. Na kongresu, kako je najavio predsjednik Ure Dritan Abazović, očekuje se reorganizacija partije, novi kadrovi u rukovodstvu, kao i jasnija programska određenja bliža zelenim evropskim

stranke – rekao je izor Pobjede. Značajan udarac za Uru predstavlja odlazak istoričara Šerba Rastodera, koji u javnosti

nije kritikovao politiku Ure vezano za Zakon o slobodi vjeroispovijesti, ali jeste predsjednika stranke Dritana Aba-

politikama, saopšteno je iz te partije. Ura je zahvalila svima koji su, kako dodaju u saopštenju, svojim radom doprinijeli da ta partija samo pet godina nakon svog osnivanja ima presudnu

zovića. U kratkoj izjavi za Pobjedu Rastoder je potvrdio da je napustio Politički savjet jer, kao i ostala četvorica, žele da

ulogu u istorijskim procesima za Crnu Goru. – Sada su pred nama još veći izazovi, a to se prije svega odnosi na jačanje građanskog i evropskog konteksta države. Za tako nešto potrebna je nova energija i odlučnost. Izražavamo zahvalnost svojim starijim kolegama na dosadašnjoj pomoći, Crna Gora ipak mora dalje – poručuju iz Ure.

naprave distancu zbog lojalnosti sopstvenim principima. – To je sasvim normalno, mi smo neko ko je programski

Nezvanična saznanja Pobjede govore da je Rakčević otišao zbog nezadovoljstva politikom koju vodi predsjednik stranke Dritan Abazović, ali i nemogućnošću da Politički savjet utiče na dominantnu politiku vrha stranke koja se približila nacionalističkom Demokratskom frontu osnivač Pokreta, a temeljne vrijednosti Pokreta nijesu ispoštovane. Oni koji ne slijede te vrijednosti ne mogu biti naši saveznici – rekao je Šerbo Rastoder za Pobjedu. U Političkom savjetu Ure ostala je potpredsjednica Maja Kostić-Mandić, kao i članovi Miodrag Perović, Aldemar Ibrahimović, Velija Murić, Vaselj Camaj, Slobodan Bobo Mitrović, Božena Jelušić, Rajka Glušica, Ljubiša Krgović, Đorđije Vušurović i Dragan Labudović. Po Statutu GP Ura, Politički savjet je savjetodavni organ partije. Politički savjet čine istaknuti politički, naučni i javni radnici. Za svoj rad Politički savjet odgovara Predsjedništvu. Na prijedlog predsjednika, Predsjedništvo bira i razrješava članove Političkog savjeta. J.Đ.-N.Z.

Centralna proslava 15. godišnjice obnove nezavisnosti na Ivanovim koritima

Predsjednici Skupštine i Vlade u Vili „Gorica“ organizovali prijem povodom 21. maja

PODGORICA – Centralna proslava 15. godišnjice obnove nezavisnosti Crne Gore i Dana nezavisnosti biće organizovana danas na Ivanovim koritima. Prvi put od obnove nezavisnosti naša zemlja ovaj veliki praznik slavi pod vlašću onih koji su 2006. godine većinski bili protiv obnove nezavisne Crne Gore. Kako je prenešeno na društvenim mrežama, iz svih gradova kolone će ka prijestonici krenuti organizovano. Na putu su, od Cetinja, postavljene jasne oznake smjera kretanja, mjesta na kojima se mogu ostaviti automobili i kako pješke doći na Ivanova korita.

PODGORICA - Prijem povodom Dana nezavisnosti Crne Gore 21. maja organizovali su sinoć u Vili ,,Gorica“ u Podgorici predsjednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić i predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić. Predsjednik Skupštine Aleksa Bečić rekao je da je 21. maj jedan od najznačajnijih datuma u novijoj istoriji Crne Gore. Istakao je da proslava Dana nezavisnosti ne smije biti ničija privilegija. - Državu ne čini jedan čovjek ili grupa ljudi, nego svi njeni građani, bez obzira na pripadnost ili koju opciju su zaokružili na referendumu, ili bilo koga na bilo kojim izborima. Ne može se na negaciji, netrpeljivosti graditi bilo koje dobro. Zato se Crna Gora voli samo ako se voli cijela - poručio je Bečić. Govoreći na prijemu, Krivokapić je kazao da je nezavisnost morala rezultirati većim zajedništvom i harmonijom, brigom jednih za druge, njegovanjem iskonskih vrijednosti naših predaka i istinskom demokratijom, prosvećenjem svih nas, socijalnom pravdom. - Ljudi se ne razlikuju ni po odijelu, ni po obrazovanju, a posebno ne po bogatstvu. Osnovna razlika su čast i dobra djela, a to posebno važi za državnike. Mnogo je bitnije kakvi smo ljudi, a manje kojoj naciji pripadamo rekao je Krivokapić. Premijer je rekao da su svi društveni i politički procesi projektovali stvarnost koja se isključivo odvijala u dogo-

Na Cetinju će biti razvijena najveća ikad crnogorska zastava U okviru svečanosti planiran je i organizovani izlazak na Lovćen, za one koji hoće da prepješače put od Ivanovih korita do Jezerskog vrha i Njegoševog mauzoleja. Nakon završetka programa na Ivanovim koritima i Lovćenu u 18 sati, u prijestonici će, nadomak Ćipura, biti podignuta najveća ikad zastava Crne Gore. Referendum je održan 21. maja 2006. godine kada je, prema zvaničnim rezultatima, glasalo 86,5 odsto od ukupnog broja birača, a za nezavisnost Crne Gore glasalo je njih 55,5 odsto, dok je podršku opstanku zajedničke države sa Srbijom dalo 44,5 procenata birača. K. K.

Reagovali iz Ministarstva odbrane

Crna Gora nastavlja učešće u KFOR-u, proširenje misije nije bilo moguće zbog kovida

PODGORICA – Crnogorski vojnici nastavljaju učešće u misiji KFOR, a odluka o proširenju misije, odnosno upućivanju jedinice nivoa voda, nije mogla biti donijeta zbog situacije izazvane virusom kovid-19, određenih budžetskih restrikcija i kašnjenja u usvajanju budžeta za 2021. godinu, saopšteno je iz Ministarstva odbrane povodom, kako su naveli, dezinformacije koja se pojavila u pojedinim medijima da Vojska Crne Gore neće učestvovati u misiji KFOR na Kosovu. – Za tako ozbiljne aktivnosti, kao što je učešće u međunarodnim misijama i vojnim aktivnostima u inostranstvu, sredstva se planiraju unaprijed, a uobičajeno je da se proces planiranja, obuke, pripreme i upućivanja u misiju realizuje duži vremenski period. S tim u vezi, ističemo da ovakve aktivnosti nije moguće realizovati bez kvalitetnog procesa planiranja – kazali su iz Ministarstva odbrane. Podsjećaju da su MO i VCG u misiji KFOR prisutni sa dva lica od 2018. godine. Z. D.

Bečić: Crna Gora se voli samo ako se voli cijela

Aleksa Bečić

vorenom političkim i paradržavnim mrežama. - Vođenje državnih poslova je bilo podređeno interesima partijskih članova, u koje je ulaznica bila dilovi, poslušnost i rođačko-patriotske i partijske veze - naglasio je on. Krivokapić je naglasio da je na ovaj način stvorena zarobljena država. - Mi danas stvaramo državu okrenutu ka svim građanima. To je ona „proskula“ koja mora biti jasna u našim životima - građanski orijentisan sistem. Do sada to nije bilo na djelu - naglasio je Krivokapić. Zamolio je međunarodnu zajednicu da ih razumije.

- Želimo da nam pomognu u onome što smo zacrtali, a to je da budemo prva sljedeća članica EU - poručio je Krivokapić. Prijemu, pored predstavnika Vlade, prisustvovali su, između ostalih, v.d. vrhovnog državnog tužioca Ivica Stanković, v.d. direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Vukšić, guverner Narodne banke Crne Gore Radoje Žugić i predstavnici dijela opozicije. Predsjednik države Milo Đukanović nije bio u prilici da prisustvuje događaju jer nije u Crnoj Gori. U telegramu koji je poslao čestitao je Dan nezavisnosti. R. P.

Intervju

21, 22. i 23. maj 2021.

EKSKLUZIVNO

Havijer SOLANA, nekadašnji generalni sekretar NATO i bivši visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbjednost Evropske unije, povodom petnaeste godišnjice obnove crnogorske nezavisnosti

Gledajte naprijed jer je istorija već na vaša ramena stavila dovoljno tereta R

eferendum o nezavisnosti Crne Gore, koji je održan 21. maja 2006. godine, bio je završni čin devet godina dugog puta, od čvrste državne zajednice sa Srbijom do obnove samostalne i međunarodno priznate Crne Gore. Toliko je, naime, prošlo vremena od rascjepa u Demokratskoj partiji socijalista na sljedbenike Momira Bulatovića i pristalice Mila Đukanovića, u proljeće 1997. godine, rascjepa koji je najavio promjenu državnog kursa i sve snažnije zagovaranje ideje o nezavisnosti, koju su još od početka raspada SFRJ nametali Slavko Perović i njegovi liberali, pa do međunarodno priznatog referenduma o obnovi samostalne crnogorske države u maju 2006. Taj devet godina dug put bio je popločan brojnim iskušenjima i protivljenjima, kako crnogorske opozicije i zvanične Srbije tako i briselske administracije, i odvijao se u nekoliko etapa. Završni koraci učinjeni su uz posredovanje tadašnjeg visokog predstavnika EU Havijera Solane, koji je vodio iscrpljujuće pregovore sa liderima SRJ, Srbije i Crne Gore. Oni su finalizovani 14. marta 2002. godine potpisivanjem Polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, poznatijih kao Beogradski sporazum. Gotovo godinu dana kasnije, 4. februara 2003. formirana je Državna zajednica Srbija i Crna Gora, čime je sa istorijske scene nestalo ime Jugoslavije, a Crna Gora konačno dobila mogućnost da nakon tri godine održi referendum o državnoj nezavisnosti. Petnaest godina kasnije, ključni evropski akter istorijskih događaja za Crnu Goru Havijer Solana dao je ekskluzivni intervju za čitaoce Pobjede, povodom jubilarne godišnjice obnove crnogorske nezavisnosti. POBJEDA: Gospodine Solana, prije svega hvala Vam na ovom razgovoru koji smo upriličili povodom 15. godišnjice referenduma o nezavisnosti Crne Gore. Vi ste u tom procesu imali veoma važnu ulogu. Podsjećam da ste mandat generalnog sekretara NATO počeli na kraju rata u Bosni i Hercegovini (nakon Dejtonskog sporazuma), a završili ubrzo nakon okončanja rata na Kosovu. Kako danas gledate na te događaje koji su odredili sudbinu Balkana? SOLANA: Nova situacija na Balkanu počinje raspadom SFRJ. Dobro se sjećate da je taj lom bio vrlo tragičan, izazvan ratom. Bio je to vrlo dramatičan raspad. Iako je to bilo davno, izazvalo je toliko ozbiljne probleme, duboko ukorijenje-

Proslavićete ovih dana značajnu godišnjicu, a već imate problema sa predmetom te godišnjice. Mislim da nije dobar trenutak da se ponovo pokreću ti problemi. Dakle, molim sve građane Crne Gore, kao prijatelj, da budu vrlo oprezni. Bilo bi tužno kad ne biste mogli održati solidarnost među sobom i slaviti svoju zajedničku prošlost. Tužno je što već postoje ideje o prekrajanju vaše prošlosti nakon tako kratkog vremenskog razdoblja. Dakle, molim vas, nemojte poništavati napore koji su već uloženi i pokušajte nastaviti s idejom koju ste imali, a to je bila – Evropska unija ne u narodu, toliko ozbiljne da među balkanskim narodima ni nakon trideset godina još nijesu riješeni svi problemi. POBJEDA: Kako su NATO saveznici tretirali Crnu Goru, koja je u to vrijeme bila dio Savezne Republike Jugoslavije? Znamo da je Crna Gora bila pošteđena drastičnih razaranja i brojnijih žrtava. U našem sjećanju ostao je pijetet prema šest civilnih žrtava u našoj Murini... SOLANA: Kada jedna multilateralna organizacija djeluje u tako dramatičnoj situaciji, kao što je tada bio slučaj, svi su postupali vrlo usaglašeno. Svi su radili ono što su morali. Ne

bih rekao da je to tada učinjeno s oduševljenjem, jer smo morali primijeniti silu, ali to su jednoglasno učinile sve članice Saveza. Svi su smatrali da nema drugog načina da se teški problem riješi, da se to mora učiniti, te je stoga i učinjeno. Nijedna zemlja nije bila sklonija intervenciji, niti protiv intervencije. Razlike u stavu pojedinih članica NATO-a počele su se pojavljivati kasnije, kada se postavilo pitanje crnogorske nezavisnosti. Tačnije: niko nije zanemarivao potrebe Crne Gore, ali neki su to željeli učiniti brže, a drugi sporije. Ali, na kraju dana, evo nas: vi imate

Ja sam uvjereni Evropljanin. Nijesam naivna osoba koja misli da je sve savršeno, apsolutno ne, život je uvijek bitka sa brojnim preprekama, ali sam ja ipak uvjereni Evropljanin. I mislim da je Evropska unija jedna od najzanimljivijih, najsofisticiranijih institucija koja je stvorena u novijoj istoriji

svoju zemlju i svi mi vam želimo najbolje. Više nijesam u poziciji moći - možda u poziciji uticaja, ali ne i moći - i stoga sam vrlo sretan što ćemo proslaviti ovu godišnjicu. POBJEDA: Ubrzo nakon NATO kampanje u SRJ, Crna Gora se ponovo našla na Vašoj agendi, ali u okviru EU institucija. Kada ste, zapravo, prvi put shvatili da Crna Gora želi da obnovi svoju nezavisnost? Kako ste u tom trenutku reagovali na takvu mogućnost? SOLANA: Bio sam od sredine devedesetih godina u kontaktu sa Crnom Gorom, jer je Crna Gora bila bliska članicama NATO-a. A kada sam unaprijeđen u Evropskoj uniji, u njenoj vanjskoj i sigurnosnoj politici, morao sam se baviti i Srbijom i Crnom Gorom. U to vrijeme Srbija i Crna Gora bile su dio iste države, međutim nijesu svi bili jednako zadovoljni tim aranžmanom. Prva osoba s kojom sam razgovarao o tome bio je predsjednik Savezne Republike Jugo-

slavije Vojislav Koštunica. Imali smo, zapravo, mnogo sastanaka oko nekih neriješenih pitanja koja su se odnosila samo na Srbiju. A onda je na sto došlo i pitanje odnosa između Srbije i Crne Gore. POBJEDA: Kako se zapravo Evropska unija uopšte uključila u crnogorsko-srpski spor? SOLANA: Kada se problem jasno pojavio na stolu, imali smo više sastanaka u EU kako bi se to pitanje riješilo. U principu, u početku niko više nije želio nikakve nove podjele na Balkanu. Nerado smo ušli u fazu novog razdvajanja zemalja. U početku sam i sám bio jako protiv razdvajanja zemalja. Po mom mišljenju, uvijek je mnogo bolje da imamo konstruktivan dogovor između država, nego da ih razdvajamo. Kao što možete zamisliti, bilo je prilično teško razumjeti potrebu za razbijanjem jugoslovenske federacije, a kamoli i dodatno razbijanje dijelova te federacije. Evropska unija kao institucija želi upravo suprot-

no – želi da se svi okupljaju, a ne odvajaju. Ali, vidjevši kako se situacija razvijala i shvativši koliko je objema zemljama bilo teško živjeti zajedno u jednom entitetu, trebalo je dugo vremena da se o svemu tome razmisli i da se mentalno organizuje kako najbolje pristupiti tom razdvajanju. Sjećate se da je na kraju Evropska unija odlučila da prihvati referendum sa određenim ograničenjima u rezultatu glasanja. Na kraju, ta ograničenja su i dogovorena, a Srbija i Crna Gora postale su dvije države. Rezultate su prihvatili svi, a Crna Gora je već 15 godina nova država na Balkanu - razvila je svoj politički život, ekonomiju i sve ostalo. POBJEDA: Da li je bila Vaša ideja sklapanje Beogradskog sporazuma 2002. godine koji je, umjesto dotadašnje Savezne Republike Jugoslavije, podrazumijevao formiranje Državne zajednice Srbija i Crna Gora, a u konačnom i pravo Crne Gore da nakon tri godine organizuje referendum o nezavisnosti? Bilo je to vrijeme dugih i iscrpljujućih pregovora sa rukovodstvima Crne Gore i Srbije o ovom sporazumu. Kako su tekli ti pregovori? SOLANA: Ja jesam bio zadužen za rješavanje ovog pitanja, ali ne želim da tvrdim da je to bila moja ideja. Predstavljao sam Evropsku uniju i stoga je moje mišljenje moglo biti više ili manje važno, ali na kraju dana predstavljalo je stav cijele Unije. Naravno, ako moram donijeti odluku u pregovaračkom procesu, braniću stav Evropske unije, u to nema sumnje. Kao što dobro znate, krenuli smo iz situacije u kojoj su Srbija i Crna Gora bile u jednoj državi. Onda se EU polako počela približavati ideji da prihvati razdvajanje, ali razdvajanje s određenim uslovima, uz neke zahtjeve koji su postavljeni za rezultate samog referenduma. Moguće je da se nekima u Crnoj Gori nije svidjelo 55% glasova za nezavisnost, ali za EU je bilo neophodno imati kvalifikovanu većinu ako želite da se odvojite. Podsjetiću vas da je Evropska unija institucija koja u osnovi teži tome da spaja ljude, a ne da ih razdvaja. Dakle, morate razumjeti da u tom trenutku za EU odluka da se nastavi sa dodatnim usitnjavanjem regiona, koji je nedavno prošao kroz vrlo nasilan sukob, nije bila lako prihvatljiva odluka. Moram istaći da sam svo vrijeme imao vrlo laganu i plodnu komunikaciju i sa gospodinom Milom Đukanovićem i sa (Nastavak na 6. strani)

Intervju

gospodinom Koštunicom, kao ključnim političkim figurama, tako da nije bilo teško okupiti se i razgovarati o tim pitanjima. POBJEDA: Kako su ključne zemlje EU tada gledale na opciju nezavisnosti Crne Gore? Koliko se uopšte u Briselu tada shvatao istorijski kontekst i ono što se desilo 1918. godine kada su na kraju Prvog svjetskog rata vodeće evropske sile prihvatile nestanak nezavisne crnogorske države i njeno utapanje u Kraljevinu Srbiju? SOLANA: Nemojmo se konstantno vraćati u istoriju, iskreno mislim da je vrijeme da krenemo dalje. Istorija je na vaša, a i na naša, ramena već stavila dovoljno tereta. Važno je gledati naprijed. A gledati naprijed znači nastaviti posvećeno raditi na približavanju Crne Gore Evropskoj uniji, imati najbolje moguće odnose i pokušati što više sarađivati, a ne uvijek osvrtati se na ono što se dogodilo u prošlom vijeku. Razumijem važnost nekih istorijskih pitanja, ali danas smo ipak u 21. vijeku. POBJEDA: Kako ste se opredijelili za to da Miroslav Lajčak bude glavni operativac Evropske unije na terenu, odnosno posrednik između dvije suprotstavljene strane u Crnoj Gori? SOLANA: Gospodin Lajčak, kao što znate, i sada radi u Evropskoj uniji i još je vrlo uključen u rješavanje balkanskih pitanja. On je vrlo dobar diplomata i vrlo inteligentan čovjek. I dalje sam u vrlo dobrim odnosima s njim, od sveg sam mu srca vjerovao i zaključio sam da je on najbolja osoba za rješavanje prilično složenog pitanja crnogorskog referenduma. POBJEDA: Dozvolite da se na trenutak ponovo vratimo na referendumska ograničenja koja ste pomenuli. Čija ideja je bila uvođenje do tada nezabilježenog uslova da više od 55 posto glasača mora da se opredijeli ZA nezavisnost da bi EU prihvatila takav ishod referenduma? Da li ste očekivali da će inde-

21, 22. i 23. maj 2021.

Milo Đukanović, Havijer Solana i Vojislav Koštunica na plenarnom sastanku u Palati federacije u Beogradu

pendisti u Crnoj Gori prihvatiti takav neravnopravan tretman? SOLANA: Sjećam se da je EU u kontinuitetu pomagala Balkanu i da smo imali već dovoljno problema sa Balkanom od početka devedesetih. Napokon smo riješili taj problem kroz vrlo tešku situaciju sa Srbijom i nijesmo željeli i dalje razdvajati zemlje. Stoga, nijesmo bili spremni prihvatiti dozvolite da to tako nazovem - matematičku većinu da bi donijeli odluku o razbijanju zemlje. Dakle, postavili smo ovaj uslov koji je prihvatila cijela Evropska unija. Uostalom, moderna istorija ne dozvoljava razdvajanje zemalja putem referenduma koji ne doseže određeni procenat glasova, kao što smo mogli vidjeti na mnogim drugim mjestima.

Sa Srbijom morate pametno da se nosite. Opet, Balkan je Balkan. Komšije će zauvijek biti komšije, geografija se neće mijenjati geografija Balkana je geografija Balkana. Političke podjele mogu biti različite, ali ljudi su isti i žive zajedno jedni pored drugih. Ako nađete način da živite u miru - zadržite ga

Crna Gora je ispunila očekivanja zapadnih partnera POBJEDA: Za vrijeme Vašeg mandata u Evropskoj komisiji, u oktobru 2007. godine, sa Crnom Gorom je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kojim je uspostavljen pravni okvir za uzajamnu saradnju i postepeno približavanje evropskim standardima. Tim doga-

POBJEDA: Kako ste ubijedili crnogorsku opoziciju, tzv. Blok za zajedničku državu, da učestvuje u referendumu, uprkos tome što su oni tu ideju odbijali duže vrijeme? SOLANA: Kao što sam već rekao, u datom trenutku odluka je donešena u EU. Morao sam razgovarati s liderima tzv. Bloka za zajedničku državu i objasniti im kakva je situacija - da će se referendum održati i da je o tome već odlučila Evropska unija, te da bi bilo bolje učestvovati i igrati po pravilima igre. To su bila utvrđena pravila igre i rekao sam im bolje ih prihvatite ako želite da budete dio procesa. POBJEDA: Često ste u tom periodu dolazili u Crnu Go-

đajem Crna Gora je praktično započela svoj evropski put. U međuvremenu, 2017. godine, postala je i punopravna članica NATO alijanse. Da li je u ovih deceniju i po Crna Gora ispunila očekivanja zapadnih partnera? SOLANA: Da, bez sumnje da je Crna Go-

ru, imali ste i veliki broj susreta i razgovora i sa predstavnicima vlasti, ali i opozicije. Kako ste uopšte doživljavali svoje tadašnje sagovornike sa crnogorske političke scene? Ko je na Vas ostavio najjači utisak, ko je bio „najtvrđi“ u iscrpljujućim pregovorima? SOLANA: Volim biti sofisticiran političar i trudim se da gradim, prije nego da uništavam ili remetim. Razgovarao sam sa svima i posvetio im svo vrijeme koje sam imao na raspolaganju da vidim možemo li doći do dogovora između dvije strane crnogorskog naroda. Ne želim ulaziti u detalje o argumentaciji koju sam koristio, ali možete i sami pretpostaviti.

Volio bih da budućnost Balkana vidim kao dio Evropske unije, kako bismo zajedno težili boljem svijetu. Živimo u vrlo složenoj situaciji. Govorili smo o velikim istorijskim pitanjima, ali istovremeno zaboravljamo na vrlo važna pitanja današnjice: kako ćemo nabaviti dovoljan broj vakcina? Koliko će ljudi biti vakcinisano? Kako ćemo dobiti ovu bitku sa pandemijom? Šta će se dogoditi sa multilateralnim organizacijama u svijetu?

ra ispunila očekivanja. Danas imamo jako dobre odnose i volio bih da vidim da ta veza postane što čvršća. Znam da ponekad može biti teško razumjeti ritam koji ima zemlja u razvoju, ali svim srcem želim da se razvoj vaše zemlje nastavi i da odnos sa EU postane još čvršći.

To je bila odluka koju je donijela Evropska unija i svima sam objasnio zašto su postavljena određena ograničenja. Srećom, sada smo u poziciji da ste vi ti koji ste odgovorni za svoju zemlju. POBJEDA: Svaki građanin Crne Gore pamti gdje se nalazio u trenutku kada su saopšteni rezultati referenduma. Da li se Vi sjećate gdje Vas je zatekla vijest o ishodu referenduma u noći 21. maja 2006. godine? Šta ste tada pomislili? SOLANA: Moja reakcija je bila vrlo jednostavna: crnogorski narod je glasao, rezultati su bili u skladu sa zakonom, a ja samo služim zakonu. Zakon nam je donio te rezultate i jedini način je bio prihvatiti ih. Stoga sam zamolio sve strane da učine isto i prihvate novu realnost u Crnoj Gori. POBJEDA: Istorijska vrijednost crnogorskog referenduma leži i u činjenici da je prvi put na nestabilnom Balkanu jedna država sprovela takav proces obnove nezavisnosti mirno, bez oružja i nasilja. Uloga EU i Vaša lično bez sumnje je bila konstruktivna u obezbjeđivanju demokratskog i mirnog raspleta u Crnoj Gori. Kako zapravo danas, nakon 15 godina, gledate na sve te događaje? SOLANA: Služim zakonu i osoba sam koja je predana dijalogu. Vjerujem da probleme treba rješavati dijalogom i na kraju smo pokušali doći do najinteligentnijeg rješenja ovog problema. To je uvijek bio moj način života i mislim da sam tokom svoje karijere uspio riješiti neke probleme. Sada, naravno da bih volio da mogu riješiti sve probleme, ali

kad se ponašate u skladu sa zakonom i sve se radi mirno, to bi svakoga učinilo na kraju srećnim. Dogovoren je zakon, dogovoren je način, održan je referendum i proglašeni su rezultati. Sve je to bio dio istorijskog procesa koji sam morao prihvatiti, a da ne uvrijedim nikoga. Bilo je pobjednika i poraženih i nijesam želio nikoga uvrijediti, jer sam želio da svi mogu nastaviti živjeti zajedno i da što prije zaborave da su sada u različitim zemljama. POBJEDA: Nakon 15 godina od referenduma, u Crnoj Gori je došlo do promjene vlasti. Političke snage koje su se u najvećoj mjeri 2006. godine zalagale za zajedničku državu sa Srbijom porazile su, istina sa samo jednim poslanikom više, na parlamentarnim izborima 30. avgusta prošle godine one partije koje su se izborile za nezavisnu Crnu Goru. Nova Vlada se nije formalno odrekla spoljnopolitičkih prioriteta i obaveza iz prethodnog perioda, ali po mnogim tumačenjima suštinski ugrožava sekularni, antifašistički i multinacionalni karakter crnogorskog društva. Kako tumačite takav obrt na političkoj sceni Crne Gore? Brisel je u startu podržao novu Vladu, ali su ubrzo počela da stižu upozorenja o potezima koji odstupaju od evropskih standarda. SOLANA: Moglo bi se reći da su ovo manifestacije poteškoća i problema na Balkanu. Kada jedna zemlja ostvari svoj san, ili barem san većine u toj zemlji, a situacija nije dovoljno čvrsta da se demokratski održi ta linija - to nije dobra

Intervju

21, 22. i 23. maj 2021.

vijest. Govoreći kao građanin Evropske unije, nijesam baš srećan. Ne vidim da se takve stvari događaju u starijim članicama EU. Istorijski gledano, vrlo je kratak vremenski period od referenduma do danas. Proslavićete ovih dana značajnu godišnjicu, a već imate problema sa predmetom te godišnjice. Mislim da nije dobar trenutak da se ponovo pokreću ti problemi. Dakle, molim sve građane Crne Gore, kao prijatelj, da budu vrlo oprezni. Kao što sam već rekao, ne mogu ponuditi ništa drugo. Ali, bilo bi tužno kad ne biste mogli održati solidarnost među sobom i slaviti svoju zajedničku prošlost. Tužno je što već postoje ideje o prekrajanju vaše prošlosti nakon tako kratkog vremenskog razdoblja. Dakle, molim vas, molim vas, nemojte poništavati napore koji su već uloženi i pokušajte nastaviti s idejom koju ste imali, a to je bila Evropska unija. To je ono što vam danas mogu reći iz svog iskustva: ne volim da vidim ove nove ključne probleme u zemljama Balkana. Izgleda da uvijek tražite neki suštinski problem koji vas slama i mislim da morate gledati više naprijed, a ne nazad. To je moj iskreni i prijateljski savjet. POBJEDA: Sada bih se dotakao jedne osjetljive, ali vrlo važne teme, u svjetlu ovoga što ste upravo rekli. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i danas kritikuje ondašnje srpsko rukovodstvo (Koštunica, pokojni Zoran Đinđić) što je dopustilo „da Crna Gora 2006. godine ode od Srbije“. Vidite li opasnost po crnogorsku nezavisnost od probuđenih i obnovljenih ideja o tzv. Srpskom svetu, što je samo drugo ime za Veliku Srbiju? A znamo da je ta opasna ideja bitno uticala na krvave balkanske ratove na kraju prošlog stojeća. SOLANA: Nadam se da ne. Sa Srbijom morate pametno da se nosite. Opet, Balkan je Balkan. Komšije će zauvijek biti komšije, geografija se neće mijenjati - geografija Balkana je geografija Balkana. Političke podjele mogu biti različite, ali ljudi su isti i žive zajedno jedni pored drugih. Ako nađete način da živite u miru - zadržite ga. POBJEDA: Kako zapravo vidite budućnost Zapadnog Balkana? SOLANA: Volio bih da budućnost Balkana vidim kao dio Evropske unije, kako bismo zajedno težili boljem svijetu. Živimo u vrlo složenoj situaciji. Govorili smo o velikim istorijskim pitanjima, ali istovremeno zaboravljamo na vrlo važna pitanja današnjice: kako ćemo nabaviti dovoljan broj vakcina? Koliko će ljudi biti vakcinisano? Kako ćemo dobiti ovu bitku sa pandemijom? Šta će se dogoditi sa multilateralnim organizacijama u svijetu? Imamo napetosti između Kine i Sjedinjenih Američkih Država, itd. U 21. vijeku imamo toliko

Skica za biografiju Havijera Solane

Prvi evropski šef diplomatije

Novo sjedište NATO - a u Briselu

mnogo urgentnih stvari koje treba riješiti da jednostavno sebi ne možemo priuštiti da i dalje razmišljamo o 20. vijeku. A veliki dio ovog našeg razgovora bio je upravo o 20. vijeku. Prvi svjetski rat, koji ste pomenuli, dogodio se u 20. vijeku. Ali danas smo u 21. vijeku, s problemima koji su se promijenili i koji su od suštinske važnosti, koji bi trebalo da zaokupe pažnju ljudi koji su na odgovornim pozicijama, a ne da konstatno pokušavaju izmišljati nove probleme. Već imamo dovoljno problema, istorija nam ih je obezbijedila. POBJEDA: Ostala su krupna neriješena pitanja na Balkanu: funkcionalnost Bosne i Hercegovine, kao i status kvo između Srbije i Kosova, koje je takođe u vrijeme Vašeg mandata 2008. godine proglasilo nezavisnost. Koliko se EU suštinski i ozbiljno bavi situacijom na Balkanu? SOLANA: Mislim da se bavi situacijom inteligentno. Naučili smo da je vrlo teško bilo kome bilo šta nametnuti. Možete olakšati, možete pomoći, možete stvoriti atmosferu saradnje, ali ako neko ne želi sarađivati - patiće zbog toga. U 21. vijeku smo naučili, krvlju i patnjom, da je nametanje vrlo teško. Stoga je odgovornost u civilizovanom društvu – a mi smo dio civilizovanog svijeta, Evrope – suočiti se s izazovom demokratije i pokazati odlučnost. A demokratija znači dijalog, saradnju, vladavinu prava i vi morate rješavati svoje probleme u okviru tih parametara. Možda se ponekad čini previše komplikovanim, ali to je jedini put naprijed. POBJEDA: Kakva je uopšte evropska perspektiva Zapadnog Balkana? Da li EU zaista iskreno želi balkanske države u svom društvu ili ih zapravo drži na „bezbjednoj udaljenosti“? Integracije su praktično zaustavljene u posljednjih par godina. Veliki je raskorak između proklamovanih principa proširenja EU na Zapadni Balkan, tzv. evropske perspektive, i onoga što

Moguće je da se nekima u Crnoj Gori nije svidjelo 55% glasova za nezavisnost, ali za EU je bilo neophodno imati kvalifikovanu većinu ako želite da se odvojite. Podsjetiću vas da je Evropska unija institucija koja u osnovi teži tome da spaja ljude, a ne da ih razdvaja. Dakle, morate razumjeti da u tom trenutku za EU odluka da se nastavi sa dodatnim usitnjavanjem regiona, koji je nedavno prošao kroz vrlo nasilan sukob, nije bila lako prihvatljiva odluka

se događa u stvarnosti. Ko, zapravo, najviše koči ovaj proces? SOLANA: Ritam procesa zavisi od dvije strane. Vi ćete postati dio organizacije koja ima određeni nivo razvoja, vrijednosti, demokratije i treba vremena da se prođe kroz taj proces. Ne znam nikoga ko ima bilo kakvu odgovornost u Evropskoj uniji, a ko bi želio zaustaviti ovaj proces i odustati od Balkana. Ne, to nije slučaj. POBJEDA: Dakle, Vi to vidite kao običan „tehnički“ zastoj u pregovorima? SOLANA: Da. Mislim, tehnički sa nekim elementima politike, ali ne politike prema Balkanu, već politike unutar same Unije. Ekonomija, pandemija COVID-19, sve te stvari kojima je vrlo složeno upravljati i koje su mogle imati neke posljedice, trenutno malo ometajuće po vas. Ali morate sagledati širu sliku, to je vrlo važno. Zbog toga bih bio vrlo tužan ako biste sada izgubili odlučnost i protraćili dosadašnje napore i na taj način sebi otežali integraciju u Evropsku uniju. POBJEDA: Govoreći o široj slici, koliko se EU promijenila u posljednjih desetak godina? Da li je danas to ona ista Unija u kojoj ste Vi igrali tako važnu ulogu u prvoj deceniji ovog milenijuma? SOLANA: Mislim da je danas važnija nego što je to bila juče. Evropska unija je konstrukt koji je poput živog organizma, razvija se vremenom. Ako biste mi u 20. vijeku rekli da ću u 21. vidjeti saradnju podstaknutu katastrofom COVID-a na primjer, kao i reakciju koju je Evropska unija imala da pomogne kako državama članicama tako i drugima, i to sa takvim nivoom koordinacije i ekonomske integracije, pa, rekao bih da je upravo to, ovaj nivo saradnje bio moj san. Ovaj se san ostvario nekoliko godina nakon vrlo dramatične ekonomske krize 2007. i 2008. godine, na koju je EU odgovorila na određeni način. Ali, odgovor koji je dat na trenutnu krizu je vrlo različit u odnosu na ekonomsku krizu. I po mom mišljenju, mnogo bolji. Dakle, kad kažem da je EU evoluirala, i to na bolje, čvrsto vjerujem u to. Ne radimo sve savršeno, ali mislim da su promjene i prilagođavanje novonastaloj situaciji u svijetu vrlo važni. I mislim da su rezultati vrlo pozitivni. Optimista sam u pogledu Evropske unije i mislim da je to jedna od najljepših struktura na svijetu danas i nadam se da će nastaviti tim putem. POBJEDA: Po Vašem mišljenju, da li će ujedinjena Evropa preživjeti sve ove, i brojne druge izazove?

Razlike u stavu pojedinih članica NATO-a počele su se pojavljivati kasnije, kada se postavilo pitanje crnogorske nezavisnosti. Tačnije: niko nije zanemarivao potrebe Crne Gore, ali neki su to željeli učiniti brže, a drugi sporije. Ali, na kraju dana, evo nas: vi imate svoju zemlju i svi mi vam želimo najbolje SOLANA: U to nema nikakve sumnje. POBJEDA: Vi ne vidite alternativu sadašnjem konceptu Evrope? SOLANA: Ne, ne vidim je. Stabilna Evropa bez Evropske unije? Ne znam ni šta to znači. To bi bila glupost, suprotna smjeru kojim ide pozitivna istorija Evrope. Mislim da bi se ljudi trebali osjećati ponosnima što su dio Evropske unije, ne samo što su dio ove ili one zemlje, već i dio ove veće institucije, koja je vrlo važna za stabilnost svijeta. Kažem to, i s oduševljenjem učestvujem u tome, svojim spisima, svojim postupcima, svojim govorima… Da, ja sam uvjereni Evropljanin. Nijesam naivna osoba koja misli da je sve savršeno, apsolutno ne, život je uvijek bitka sa brojnim preprekama, ali sam ja ipak uvjereni Evropljanin. I mislim da je Evropska unija jedna od najzanimljivijih, najsofisticiranijih institucija koja je stvorena u novijoj istoriji. POBJEDA: Gospodine Solana, da li na kraju imate neku poruku za građane Crne Gore povodom predstojeće 15. godišnjice obnove državne nezavisnosti? SOLANA: Želim vam, naravno, sve najbolje. Mislim da sam dosta toga već rekao u ovom razgovoru, ali da ponovim u najkraćem – gledajte u budućnost, a ne u prošlost. Živimo u teškom trenutku, ali prevazići ćemo te poteškoće. Nadam se da ćemo se što prije vidjeti u Evropskoj uniji. Aleksandar ERAKOVIĆ (Autor intervjua je dugogodišnji novinar, urednik i publicista, politički savjetnik predsjednika Vlade Crne Gore, ambasador u UAE, Kataru, Bahreinu, Portugalu i Španiji. Podnio je ostavku na mjesto ambasadora u Madridu u januaru ove godine)

Uoči parlamentarnih izbora u martu 1995. godine, Solana je već bio viđen kao nasljednik Gonzalesa na čelu Socijalističke partije i budući premijer Španije. Umjesto toga, mimo svih očekivanja, karijeru je nastavio u Briselu kao generalni sekretar NATO! Francisko Havijer Solana de Madariaga rođen je 14. jula 1942. godine u Madridu. Iako nije bio premijer Španije, a ni lider Socijalističke radničke partije (PSOE), po mnogima je njegova skoro pola vijeka duga politička karijera obilježila transformaciju Španije od Frankove diktature ka modernoj evropskoj demokratiji. Sve do njegove tridesete godine činilo se da mu je suđena naučna karijera – diplomirao je fiziku u Madridu, a zatim nastavio usavršavanje kao Fulbrajtov stipendista u SAD, gdje je na Univerzitetu Virdžinija predavao fiziku i bavio se istraživačkim radom. Doktorat iz fizike završio je u SAD 1971. godine, kada se vratio u Madrid gdje je ubrzo dobio katedru iz ovog predmeta na poznatom Komupltense univerzitetu. Još u ranim studentskim danima Solana se priključio Socijalističkoj partiji, koja je u Frankovoj Španiji bila zabranjena. Pad diktatora 1975. godine i prvi kongres socijalista godinu kasnije, na kome je izabran za šefa partijske informativne službe, prelomno su uticali da akademsku karijeru zamijeni za nemirne vode španske političke scene. Kao blizak prijatelj lidera socijalista Felipea Gonzalesa, nakon njihove istorijske pobjede na izborima 1982. godine dobio je mjesto ministra za kulturu, 1988. godine postao je ministar obrazovanja a 1992. i ministar vanjskih poslova Španije – punih 13 godina proveo je u socijalističkim vladama. Uoči parlamentarnih izbora u martu 1995. godine Solana je već bio viđen kao nasljednik Gonzalesa na čelu Socijalističke partije i budući premijer Španije. Umjesto toga, mimo svih očekivanja, karijeru je nastavio u Briselu kao generalni sekretar NATO! Iznenađenje je bilo tim veće zato što je Solana bio aktivan u kampanji protiv članstva Španije u NATO 1982. godine, ali čim su krajem te iste godine socijalisti došli na vlast, Vlada Felipea Gonzalesa je promijenila svoju raniju poziciju i postala čvrsti zagovornik atlantskog partnerstva. Španija je 1986. godine održala i referendum o ostanku u Alijansi na kome su socijalisti vodili snažnu pro-NATO kampanju, što je rezultiralo pozitivnim ishodom. Poziciju generalnog sekretara NATO Solana je preuzeo 5. decembra 1995. godine i njegov prvi zadatak na novom poslu, samo dvije nedjelje od stupanja na ključnu funkciju u Alijansi, bio je slanje 60 hiljada vojnika u Bosnu i Hercegovinu, koji su imali zadatak da omoguće sprovođenje upravo sklopljenog Dejtonskog sporazuma. Bivša Jugoslavija obilježila je i posljednju godinu Solaninog mandata u NATO: 24. marta 1999. godine saveznici su otpočeli bombardovanje Srbije i Crne Gore, kako bi se zaustavili sukobi na Kosovu. Nakon 78 dana snažnih napada na vojne i civilne ciljeve, najvećim dijelom na teritoriji Srbije, i više hiljada žrtava (među kojima i šest poginulih civila u crnogorskoj Murini), okončana je vojna akcija NATO, koju je Solana ocijenio kao obavezu Alijanse da očuva mir u Evropi i spriječi ponavljanje etničkog čišćenja i genocida kakav se dogodio nekoliko godina ranije u BiH. Već 6. oktobra 1999. Solana je okončao svoj mandat u NATO, da bi dvije nedjelje kasnije preuzeo funkciju generalnog sekretara Savjeta EU i ujedno Visokog predstavnika za zajedničku spoljnu i bezbjednosnu politiku Evropske unije. Na jednoj od ključnih pozicija u Briselu ostao je dva mandata, punih deset godina, tokom kojih se ponovo našao u centru političkih transformacija na Balkanu. Vodio je iscrpljujuće pregovore sa crnogorskim i srpskim rukovodstvom oko formiranja Državne zajednice Srbija i Crna Gora 2002. godine, kao i u pripremi održavanja crnogorskog referenduma za nezavisnost 2006. Za njegovog mandata u EU i Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Kao neformalni šef diplomatije Evropske unije u prvoj deceniji novog milenijuma Havijer Solana je dao ogroman doprinos jačanju ugleda Unije na globalnoj političkoj sceni. On je prvi koji je imao autoritet i poziciju da predstavlja zajedničku vanjsku politiku EU na najvišem nivou. Za američku administraciju, na primjer, takva njegova reputacija značila je ostvarenje davne želje sekretara Kisindžera da u Bijeloj kući dobiju jedan broj telefona na koji mogu da pozovu Evropu! A. E.

Ekonomija

21, 22. i 23. maj 2021.

Izvršna vlast ne može da usvoji jedinstveni kadrovski plan u zakonskom roku

INTERVJU: Predsjednik Udruženja banaka Bratislav

Do kraja godin moratorijum m računati 15.000

Sa sjednice Vlade

V.d. stanje u Vladi se nastavlja i poslije jula PODGORICA - Vlada neće moći da donese jedinstveni kadrovski plan u zakonskom roku do kraja jula, s obzirom na stanje u državnoj upravi, već će biti usvajani djelimični planovi, navodi se u informaciji usvojenoj na jučerašnjoj sjednici. U većini organa državne uprave postavljeni su vršioci dužnosti direktora koji će biti na tim pozicijama do šest mjeseci, a Vlada se pri izradi kadrovskog plana konsultovala sa Sigmom. - Djelimični kadrovski plan organa državne uprave, Generalnog sekretarijata Vlade i premijerovog kabineta za 2021. godinu mogao bi sadržati podatke iz nacrta kadrovskih planova samo onih organa državne uprave i službi koji su ispunili zakonske obaveze, dok se dopuna plana može vršiti u toku godine sukcesivno – kaže se u usvojenoj informaciji. Ovogodišnjim budžetom predviđeno je povećanje bruto zarada u javnom sektoru za 23 miliona eura u odnosu na prošlu godinu. Donijeta je i odluka o prestanku postoja-

Pšenicu upisali u nefinansijsku državnu imovinu Zaključeno je da su se stekli uslovi da 10.500 tona pšenice koju je nabavila prošla Vlada, upiše u jedinstvenu evidenciju kao nefinansijska državna imovina. Odlčučeno je da se forimra radna grupa, koja će do 3. juna predložiti šta da rade sa pšenicom, kako bi izbili troškove njene nabavke. Ministarstvo finansija je zaduženo da isplati Jadroagentu 92.925 eura za skladištenje pšenice za februar i mart.

nja ozbiljnih poremećaja na tržištu izazvanih epidemijom korona virusa, nakon što je utvrđeno da nema poremećaja u snabdijevanju robama definisanim zakonom o interventnim nabavkama. Usvojena je i Informacija o izgradnji dalekovoda od Jaza do Pljevalja, u sklopu projekta povezivanja elektroenergetskih sistema Crne Gore i Italije podmorskim kablom. Najveći problem su neriješena imovinsko-pravna pitanja na trasi dalekovoda, pa je zatražena maksimalna međuresorna saradnja na nivou Vlade..

Utvrđen je prijedlog izmjena Zakona o zaštiti konkurencije kojim je liberalizovano zapošljavanje u resornoj agenciji, a predloženo je i ukidanje mjesta pomoćnika direktora. Izmijenjena je uredba o korišćenju pretpristupne pomoći EU, kako bi se poljoprivrednicima moglo podijeliti 20 miliona eura u okviru IPARD-a. Odlučeno je da na čelu Organizacionog odbora za učešće na EXPO izložbi u Dubajiu bude ministar ekonomije Jakov Milatović, a generalni komesar paviljona princ Nikola Petrović Njegoš. Bo.D.

Sjednica Odbora udruženja malih i srednjih preduzeća PKCG

Za kredite 110 miliona PODGORICA – Vlada sa partnerima obezbijedila je kreditne pakete podrške za mikro, mala i srednja preduzeća od 110 miliona eura, koje će se do kraja godine realizovati u četiri faze, objasnile su juče v.d. direktorica za konkurentnost Olivera Vukajlović i načelnica Direkcije za regionalni razvoj Milena Jovetić na prezentaciji u Privrednoj komori. U prvoj fazi se očekuje kreditna podrška IRFa od 20 miliona eura, u drugoj, preko aranžmana sa Bankom za razvoj Savjeta Evrope komercijalnim bankama trebalo bi da bude obezbijeđeno 40 miliona eura, treća faza je uslovljena dogovorom IRF-a sa Evropskom investicionom bankom o 150 miliona eura za naredne tri godine, a četvrta podrazumijeva osnivanje kreditno-garantnog fonda za po-

dršku privrednicima. Ove mjere odnose se na preduzeća koje su tokom dvije pandemijske godine imala pad prihoda i prometa preko 50 odsto. Predviđeno je i odlaganje carinskog duga koji dospijeva na naplatu u periodu od aprila do juna, a rok za realizaciju kovid državne pomoći produžen je do kraja godine. Limit iznosa državne pomoći povećan je sa 800 hiljada na 1,2 miliona eura koja se mogu dodijeliti u vidu bespovratnih sredstava, poreskih olakšica i slično. Ovu podršku mogu ostvariti privrednici koji sistem elektronske fiskalizacije uspostave do kraja maja. Predstavnik IRF-a Spasoje Vujošević najavio je 36 kreditnih linija do 150 hiljada eura za privrednike i do 35 hiljada za preduzetnike, sa 1,5 odsto kamate, rokom otplate 60 mjeseci i grejs periodom od godinu. R. E.

Kursna lista USD

1.22030

GBP

0.86400

AUD

1.57360

JPY 132.95000

CHF

1.09910

CAD

1.47780

Mnoge banke se ne bi oporavile od apsolutnog moratorijuma, koji predlaže SDP, a 600 miliona eura manje u bankama smanjilo bi mogućnost odobravanja novih kredita za likvidnost, investicije i potrošnju, navodi Pejaković PODGORICA - Do kraja godine na obavezni moratorijum na otplatu kredita može računati 15.000 građana koji su od 30. marta 2020. ostali bez posla, dok je do kraja avgusta moratorijum pravnim licima za više od 350 miliona eura bruto kredita, kazao je u intervjuu Pobjedi predsjednik Udruženja banaka Bratislav Pejaković. POBJEDA: Kako komentarišete prijedlog zakona opozicione SDP o uvođenju apsolutnog moratorijuma u narednih šest mjeseci? PEJAKOVIĆ: Time bi se urušila likvidnost i stabilnost bankarskog, finansijskog i ekonomskog sistema. Mjesečna naplata anuiteta od plasiranih sredstava banaka uvećanih za kamatu je na nivou od 100 miliona eura. Uz teorijsku projekciju zahtjeva svih klijenata, za šest mjeseci to je 600 miliona eura manje u bankarskim kanalima za replasmane. Ovo utiče na raspoloživost sredstava za ispunjenje zahtjeva za nove kredite za likvidnosti, investicije, potrošnju. Prijedlog zakona zabranjuje i obračun kamata, naknada, zatezne kamate ili pokretanje naplate, što obesmišljava poslovanje banaka. Poništavanje prava na ugovorom definisanu kamatu, gdje se zabranjuje i naplata dospjelih potraživanja direktno utiče na prihode banke, računovodstveno se rezervacije dižu na neprirodni nivo, koji direktno utiče na adekvatnost kapitala banaka, a nelikvidnost i nesolventnost po sili zakona izaziva mjere regulatora. Realna je reakcija akcionara u zaštiti prava na poslovanje, koje je usaglašeno sa domaćim zakonodavstvom i međunarodnim pravima na zaštitu investicije, ambasada zemalja iz kojih dolaze investitori i međunarodnih finansijskih organizacija, koje potenciraju stabilnost i održivost ekon-

Bratislav Pejaković

omskih sistema. Na kraju juna 2020. banke u Crnoj Gori su ostvarile rezultat za 56 odsto manji u odnosu na uporedni period 2019, što je bilo uslovljeno formiranjem dodatnih rezervi za kreditne gubitke, kao i smanjenim neto prihodom od naknada i kamata, jer su se banke odrekle nadoknada za obradu zahtjeva za moratorijum, provizija od korištenja bankomata, nadoknada kod elektronskog bankarstva, a tu je i smanjenje potražnje za kreditima i rast troškova obezvređenja aktive. POBJEDA: Da li je tačno da su banke u 2019. i 2020. ostvarile neto profit od 70 miliona eura? PEJAKOVIĆ: Da, rezultat poslovanja banaka za dvije godine jeste na tom nivou, ali treba sagledati taj rezultat sa aspekta akcionara ili povrata na uloženi kapital ili na ukupne plasmane, što ugao gledanja na ovaj rezultat umnogome mijenja. Dobro je da imamo likvidan i solventan bankarski sistem, jer nam je potreban za održavanje privrednih aktivnosti, a sjutra za razvoj. Da li ova logika nalaže da nakon bankarskog sistema novim zakonom napadnemo druge firme sa bijele liste Uprave prihoda? Uz koju cijenu za državu i atraktivnost za buduće

investitore? Kod svake odluke treba raditi cost benefit analizu, počev od odgovornog domaćina u porodici, ali naravno i na nivou mikro i makroekonomije. Ovim zakonom nanijelo bi se više štete nego koristi svima. POBJEDA: Koje su preporuke međunarodnih kreatora politika? PEJAKOVIĆ: U Crnoj Gori su se u vrijeme pandemije praktikovale sugestije ECB kroz fleksibilnost regulatornih, nadzornih i računovodstvenih okvira, istovremeno poštujući međunarodno dogovorene regulatorne standarde i načela supervizije. Napuštanjem takvih načela pripremio bi se teren za rizike koji podrivaju stabilnost i sigurnost bankarskog sistema. Preporuka je da treba smanjiti mogućnosti za moralni rizik i zadržati poštovanje zdravih praksi upravljanja kreditnim rizikom, istovremeno olakšavajući efikasnu dodjelu novih kredita. Preporuka je i da se pažljivo vodi monetarna i supervizorska politika, gdje ne smijemo da ugrozimo kapitalne rezerve banaka. Evropska mreža za istraživanje ekonomskih i fiskalnih politika saopštila je da dok su banke izgradile baze kapitala, regulatori su u protekloj deceniji uveli niz novih pravila

U bankama 2.226 zaposlenih POBJEDA: Koliko bankarski sektor trenutno ima zaposlenih i očekuju li se otpuštanja u slučaju usvajanja zakona o produženju moratorijuma? PEJAKOVIĆ: Presjek na početku 2021. ukazuje da ima 2.226 uposlenih u bankarskom sistemu, mimo ljudi i firmi koje se angažuju po ugovoru. Sve banke su na bijeloj listi Uprave prihoda što znači da redovno plaćaju poreze i doprinose, što je značajno za budžet države. Ne bih hipotetički davao ocjene o otpuštanjima, jer smatram da će se, sagledavanjem koristi i štete, stava struke i međunarodnih institucija, ipak odustati od prijedloga ovakvog zakona.

Ekonomija

21, 22. i 23. maj 2021.

v Pejaković

ne na može 0 građana Kamate neće rasti

kako bi izbjegli ponavljanje pada iz 2008. uz zaključak da bi trebalo da se ne otplaćuje samo petina zajmova u bankama EU za brisanje njihovih rezervi. Ovaj predloženi zakon je suprotan upravo stavovima EU. Dovele bi se banke u dubiozu iz koje se mnoge ne bi oporavile, a privreda bi bila uskraćena za neophodna sredstva za funkcionisanje, gdje bi u krajnjem budžet države bio devastiran jer ne bi bilo potrošnje koja bi ga punila. POBJEDA: Koliko je klijenata od početka pandemije iskoristilo pravo na moratorijum? PEJAKOVIĆ: Tokom prvog moratorijuma 65.000 klijenata je iskoristilo to pravo, vrijednosti oko 1,3 milijarde plasmana, gdje su banke upumpale 155 miliona eura u likvidnost sistema, odnosno 3,2 odsto vrijednosti BDP-a, što je održalo potrošnju za funkcionisanje privrede. Drugi moratorijum do 90 dana je uveo diskreciono pravo bankama za pristup ovoj mogućnosti u prolongiranju obaveza, ali je takođe bio značajan jer rizik plasmana opet pada na banke. Ukupni krediti čija je otplata stopirana u okviru drugog moratorijuma iznosili su 176,3 miliona eura. Do kraja godine na obavezni moratorijum može računati 15.000 građana koji su od 30. marta 2020. ostali bez posla. Do kraja avgusta ove godine moratorijum je pravnim licima za više od 350 miliona eura bruto kredita ili za 2.238 kreditnih partija privrede. Osim toga, na kraju februara ove godine je za 777 korisnika iz sektora turizam, šumarstvo i ribarstvo odložilo naplatu 73 miliona eura kredita, odnosno 61 odsto svih odobrenih kredita u tom sektoru. Pored moratori-

POBJEDA: Kako će se kretati kamate na kredite u narednom periodu? PEJAKOVIĆ: Na sistemskom nivou imamo pad kamatnih stopa na plasmane, dok kod mnogih privrednih aktera imate rast cijene roba i usluga. Postoji širok spektar tehnika koje banke koriste za mjerenje i upravljanje izloženosti riziku kamatne stope. Svaka tehnika ne odgovara svakoj banci. Prosječna efektivna kamatna stopa na novoodobrene kredite u januaru za likvidnost je iznosila 4,12 odsto, dok je u istom mjesecu prošle godine vrijedila 4,82 odsto. To pokazuje da banke nijesu iskoristile situaciju pa povećale kamate za ovu vrstu sve traženijih kredita. Najjednostanije, ne očekujem rast kamatnih stopa u dogledno vrijeme.

juma, značajnija pomoć banaka je bila kroz restrukturiranje potraživanja i odobravanje grejs perioda ranjivim sektorima od 12 do 36 mjeseci. Možda marketinški nijesu ove mjere adekvatno prezentovane, ali sagledavanjem podataka i izloženosti riziku komercijalnih banaka, uz očuvanje likvidnosti, moramo biti zadovoljni. Sva infrastruktura kojom raspolažu banke u EU prevashodno kroz garancije države, ECB upumpavanjem hiljade milijardi eura u očuvanje privrede i finansijskog sistema, Crnoj Gori nijesu dostupni. Dobrodošla je podrška EU kroz bespovratna sredstva od 53 miliona eura za državu, ali nijesmo članica pa je i iznos primjeren statusu. POBJEDA: Kakvi su naredni koraci? PEJAKOVIĆ: CBCG je pobrojao osam paketa mjera koji su sproveli preko bankarskog sistema. Strategija je da se, u skladu sa potencijalom i mogućnostima, maksimalno izađe u susret privredi i stanovništvu, a ne uruši stabilnost finansijskog sistema. Komercijalne banke su od marta 2020. do kraja marta 2021. odobrile milijardu i 27 miliona eura kredita, čime se omogućilo ojačavanje likvidnosti firmi, održavanje proizvodnje i usluga, investicija i potrošnje, a time i punjenje budžeta države. Naš plan je da se nastavi poslovanje i unaprijedimo ekonomski status privredi kroz pravovremene plasmane, uz poštovanje standarda plasmana održivim zahtjevima. Bojana DESPOTOVIĆ

PODGORICA – Advokati će od ponedjeljka, 24. maja, obustaviti pružanje pravne pomoći na teritoriji države do ispunjenja zahtjeva da se izuzmu iz primjene Zakona o fiskalizaciji – saopšteno je iz Advokatske komore Crne Gore. Za štrajk je glasalo 676, a protiv sedam advokata. To znači da su od ponedjeljka građani bez pravne pomoći. Na ovaj postupak su, kako navode, bili prinuđeni zbog neuspjelih pregovora sa Vladom, jer bi se primjenom zakona našli u otežanom položaju prilikom obavljanja djelatnosti i bili jedini predstavnici ove profesije u regionu koji podliježu fiskalizaciji. Smatraju da na ovaj način advokatura brani dostojanstvo, samostalnost i nezavisnost, temelje svoje profesije. Navode da su predstavnici AKCG održali više sastanaka sa predstavnicima Ministarstva finansija, kao i sa premijerom Zdravkom Krivokapićem, direktorom Uprave prihoda i carina Aleksandrom Damjanovićem, ali nijesu uspjeli da ih ubijede da advokatima nije mjesto u ovom zakonu. Ukazivali su na specifičnost profesije navodeći da ne pružaju usluge već pravnu pomoć, koja može biti i besplatna, a što, kako navode, potvrđuje i Ustav. U praksi se, kako tvrde, često dešava i da svoj rad naplate nakon dužeg vremena

Odluka vanredne skupštine Advokatske komore

Advokati će od ponedjeljka biti u štrajku Građani ostaju bez pravne pomoći u svim vrstama sporova i u svim situacijama

ili ne naplate uopšte, ukoliko klijenta zastupaju na račun troškova postupka koje dobijaju jedino ukoliko uspiju u sporu. Ministar finansija Milojko

Podrška Advokatske komore Srbije Advokatska komora Srbije podržala je štrajk kolega u Crnoj Gori zbog uključivanja ove djelatnosti u elektronsku fiskalizaciju. U dopisu koji je potpisao predsjednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac se navodi da ih podržavaju u situaciji kad vlast ne prihvata dijalog. - Klijent ne smije da snosi posljedice eventualne primjene zabrane bavljenja advokaturom i zato o privremenom prestanku rada advokata ne može da odlučuje poreski inspektor, već isključivo advokatska komora – navodi se u dopisu i dodaje da, u slučaju zatvaranja kancelarije rješenjem inspektora nastaju nesagledive materijalne i procesne posljedice za stranke, koje će biti dovedene u situaciju da izgube prava zbog propuštanja roka.

Spajić je, navode, ostao pri stavu da se u skladu sa Zakonom o PDV-u i pravilnikom o njegovoj primjeni advokati smatraju obveznicima fiskalizacije, što definiše i Zakon o fiskalizaciji, koji propisuje da se do 1. juna mora preći na sistem onlajn fiskalizacije. Iz MF-a su naveli da je određeni broj advokata već u potpunosti primijenio novi sistem, zbog čega vjeruju da će i ostali ispoštovati zakonski rok. AKCG je ranije obavijestila advokate da će izbornu skupštinu održati čim epidemiološka situacija to dozvoli, imajući u vidu da se za izbor organa komore mora organizovati tajno glasanje, što onemogućava izjašnjavanje elektronskim ili putem pošte.

Uputstva Prema uputstvima AKCG od ponedjeljka advokati neće ulaziti, niti boraviti u prostorijama sudova, tužilaštva, policije ili organa uprave po bilo kom osnovu. Tako neće pristupati ročištima, niti biti dio predkrivičnih, istražnih ili bilo kojih drugih postupaka u ovim institucijama. Ipak, advokati mogu podnositi tužbe, žalbe i druga pravna akta u predmetima kod kojih bi, zbog propuštanja roka, moglo doći do gubitka prava klijenta ili zastare. Iz AKCG ukazuju da Statut predviđa da se neizvršavanje odluka komore tretira kao teža povreda dužnosti.

M.Lk.

Poslanici raspravljali o Vladinim mjerama za pomoć privredi

Bez posla za godinu ostalo 32.600 građana PODGORICA - Rasprava o prijedlozima zakona kojima je predviđeno oslobađanje poslodavaca plaćanja poreza i doprinosa za novozaposlene i povećanje osnovice za ulazak u sistem PDV-a sa 18.000 na 30.000 eura, počela je juče u parlamentu.

Juče u Skupštini

Podršku ovim zakonima najavila je opoziciona SD čime će, kako je kazao Damir Šehović, pokazati drugačiju političku kulturu. - Ovi zakoni su u interesu privrede i imaće našu podršku,

Spajić: Popisa će biti ove godine Ministar finansija Milojko Spajić kazao je da je Vlada predvidjela održavanje popisa stanovništva ove godine, ali da će se finansirati sa 2,5 miliona eura iz ovogodišnjeg budžeta i sa million naredne godine. On je to saopštio nakon što je DF dan ranije uslovio izglasavanje ovogodišnjeg budžeta održavanjem popisa i obezbjeđivanjem naknada za majke sa troje i više djece.

jer idu u prilog malim i srednjim preduzećima – ocijenio je Šehović, dodajući da ništa manje nije dobar zakon koji je predložio SD o promjeni modela plaćanja PDV-a. - Naš prijedlog je da za one čiji godišnji promet ne prelazi dva miliona eura ne važi obaveza plaćanja PDV-a po izdavanju fakture, već po naplati potraživanja – naveo je Šehović. Z d e n ka Po p ov i ć ( D e mokrate) kazala je da je drastičan ekonomski pad uslovljen korona virusom doveo do najvećeg pada broja zaposlenih od 2003. godine, jer je za godinu bez posla ostalo 32.600 građana. - Vlada je predvidjela mjere za podsticanje novog zapošljavanja – ukazala je Popović. Da privredi treba dosta vremena da se oporavi smatra Jovanka Bogavac (PzP), koja je optužila prethodnu vlast da je bespotrebno uvela rigorozne mjere za suzbijanje korona virusa.

Miloš Konatar (URA) ocijenio je da je danas svaki privrednik koji je sačuvao radno mjesto heroj. - Danas i ubuduće patriotizam treba da bude plaćanje poreza, zapošljavanje ljudi i čuvanje ekonomske supstance – tvrdi Konatar. Za Vladimira Jokovića (SNP) bilo bi dobro vidjeti koja su preduzeća do sada bila van sistema od 18.000 eura. - Vidio sam prihode ljekarskih ustanova i advokatskih kancelarija ispod 18.000 eura, a zakupljuju prostore po 12.000 ili 18.000 eura godišnje. Znam uslužne djelatnosti koje nikako ne mogu opravdati prostor koji zakupljuju, opremu koju imaju i radnike koje zapošljavaju, a prihod im je 18.000 eura – istakao je Joković. Boris Mugoša (SD) najavio je da će ta partija na narednoj sjednici podnijeti amandman kojim će tražiti da se ne obračunava PDV na gubitke u prenosnom i distributivnom sistemu, koje građani plaćaju preko računa za struju. - Na taj način pomoći ćemo građanima čija je lična potrošnja drastično pala za 200 miliona eura u prvom i drugom kvartalu prošle godine – zaključio je Mugoša. Bo.D.

Ekonomija

21, 22. i 23. maj 2021.

U Muzeju novca predstavljene dvije postavke povodom 20 godina CBCG

Novac na tlu Crne Gore

PODGORICA - Povodom jubileja – 20 godina Centralne banke, u Muzeju novca na Cetinju juče je predstavljena rekonstruisana stalna postavka „Novac na tlu Crne Gore“, kao i nova stalna postavka „Novac kao nakit“.

Izvršni direktor CBCG Radoica Luburić je podsjetio da je CBCG 2012. godine otvorila Muzej novca čime je otpočet dugoročan projekat sakupljanja, čuvanja i prezentacije starog novca i drugog numizmatičkog nasljeđa Crne Gore. -Muzejski fond je, kroz otkupe putem javnih poziva, kontinuirano dopunjavan i obogaćivan, tako da se danas može pohvaliti kolekcijom novca koji je cirkulisao na teritoriji Crne Gore u svim njenim istorijskim periodima - kazao je Luburić i istakao da su „obje postavke svojevrsna slika naše prošlosti, kojom se, i danas, u susret petnaestogodišnjici obnove nezavisnosti, izuzetno ponosimo“. Povodom jubileja CBCG će i ulazak u Muzej novca do kraja

Dio muzejske postavke

2021. godine biti besplatan za sve posjetioce. U postavci o novcu na tlu Crne Gore ističe se period vladavine Balšića i njihov novac kovan u Baru, Ulcinju i Skadru. Dinastija Balšića, čiji je rodonačelnik Đurađ I Balšić, vladala je oblašću Zete, na teritoriji dijela današnje Crne

Gore, u drugoj polovini XIV vijeka. Svih pet vladara iz te dinastije je kovalo novac koji se može vidjeti u postavci muzeja. Nakon toga na teritoriji današnje Crne Gore u upotrebi je bio novac drugih država. Cirkulisale su valute Osmanskog carstva, Rusije, Austrougarske, francuski i novac drugih

država. Sve te novčanice i kovanice su dio postavke. Posebno mjesto imaju kovanice i novčanice prvog i jedinog državnog novca – crnogorskih para i perpera koji su cirkulisali od 1906. do 1916. godine. Posjetioci se mogu upoznati sa radom Ilije Šobajića, crnogorskog umjetnika koji

je „dizajnirao” perper, ali i Stefana Švarca, austrijskog gravera koji je bio zadužen za gravure kovanica perpera. Dio postavke koji je interesantan javnosti je i novac “posljednje” Jugoslavije, odnosno SRJ, poznat po najvećoj hiperinflacija u svijetu. Tu je kuriozitet novčanica od 500 milijardi dinara za koju se moglo kupiti tek nekoliko osnovnih životnih namirnica. Druga stalna postavka pod nazivom “Novac kao nakit” sadrži i prikazuje eksponate nakita, napravljenog od kovanog novca. Među njima dominira nakit sa turskim novcem. Jedanm pod najinteresaantnijih eksponata je mašina za kovanje novca iz 1849. godine na kojoj su u Beču kovani para i perper. CBCG je mašinu dobila na poklon od Bečke kovnice novca 2006. godine povodom jubileja 100 godina kovanja crnogorske monete. Mašina je u potpunosti reparirana i funkcionalna, pa se danas na njoj kuje suvenir perper koji posjetioci mogu kupiti po simboličnoj cijeni. R.E.

MANs traži da se ispita nelegalna gradnja Mitrovića u budvanskom naselju Komoševina PODGORICA - MANS je saopštio da je juče kotorskom tužilaštvu podnio krivičnu prijavu protiv Ratka Mitrovića, ministra ekologije, prostornog planiranja i urbanizma i njegovog sina Matije Mitrovića, zbog sumnje da su na divlje izgradili kuću u budvanskom naselju Komoševina. Ova NVO je istovremeno od resornog ministarstva tražila inspekcijski nadzor nad objektom Matije Mitrovića. U saopštenju koje potpisuje Dejan Milovac navodi se da su u decembru 2017. godine Ratko Mitrović i njegova supruga Biljana sinu poklonili dvije parcele ukupne površine 550 kvadrata, procijenjene vrijednsoti 15 hiljada eura. Ističe da je u to vrijeme na parcelama postojao objekat, ali se ne pominje u ugovoru o poklonu. Naredne godine Matija Mitrović je budvanskom sekretarijatu podnio zahtjev za legalizaciju, navodeći da se radi o završenom i useljenom objektu sa podrumom i spratom, ukupne bruto površine 195 kvadrata. Ova NVO navodi da su, koristeći Geoportal, zaključili da sporni objekat ima 200 kvadrata samo u jednoj etaži, te da ima dva sprata više nego što je prijavljeno u zahtjevu za legalizaciju. Podsjetili su da je budvanski sekretarijat za urbanizam pozvao Matiju Mitrovića da otkloni nepravilnosti u zahtjevu, a kad ovaj to nije uradio, zahtjev za legalizaciju je odbijen.

Podnijeli krivičnu prijavu protiv ministra urbanizma i njegovog sina – Poređenje stanja na terenu iz 2018. godine i danas pokazuje da je porodica Mitrović nastavila da gradi objekat, ne

čekajući ishod postupka legalizacije – navodi MANS i dodaje da podaci sa terena pokazuju da je na tim parcelama

podigniut još jedan objekat od 50 kvadrata. Ukazuju i da je DUP „Komoševina 1“ donijet 2011. godi-

ne i zaključuju da je ministar imao dovoljno vremena da traži građevinsku dozvolu za R. E. gradnju.

Ministarstvo ekonomskog razvoja i EBRD

Osnivaju kreditno– garantni fond PODGORICA – Osnivanjem kreditno–garantnog fonda biće omogućena finansijska podrška razvoja i jačanja preduzeća, kako bi komercijalne banke mogle da kreiraju i ponude povoljnije kreditne linije – saopšteno je iz Ministarstva ekonomskog razvoja. Ministar Jakov Milatović je na sastanku sa šefom kancelarije EBRD u Crnoj Gori Japom Sprejom kazao da im je tu ideju dala privredna zajednica, jer su banke, kroz povećanje rizika u cjelokupnoj ekonomiji, nedovoljno odgovorile na kreditne zahtjeve privrede. Sprej je kazao da je očigledna potreba da se podrže mala i srednja preduzeća, a da banke, imajući u vidu i dalje aktuelnu korona krizu, čekaju i žele da sa što manje rizika nastave da podržavaju privatni sektor, zbog čega je osnivanje fonda dobar korak. -Mislimo da je puno bolje mobilizovati sredstva koja su na raspolaganju u bankarskom sektoru, umjesto da dobijamo više kredita od međunarodnih finansijskih institucija i usmjeravamo te kredite u IRF, koji vjerovatno nije spreman za upravljanje tako velikim paketom kredita namijenjenih privatnom sektoru – smatra Sprej. Rukovodilac konsultantskog tima Majkl Gold, koji je angažovao EBRD, naveo je da je preduzećima koja nemaju puno iskustva u dobijanju kredita ili nemaju puno imovine za kolateral teško je da dođu do finansiranja. I tu dolazi kreditnogarantni fond koji pruža djelimičnu garanciju za pokrivanje nekih rizika, što bankama dalje olakšava odlučivanje. R.E.

Podaci CEDis-a za april

Ekipe intervenisale 1.699 puta PODGORICA - Korisnici elektrodistributivnog sistema su u aprilu preuzeli ukupno 222,3 miliona kilovatsati električne energije, što je 17 odsto više u odnosu na april prošle godine. Od toga je 38 odsto struje distribuirano na području Podgorice, Danilovgrada i Cetinja. Tokom aprila terenske ekipe sektora za održavanje intervenisale su 1.699 puta, a vrijednost radova na održavanju elektroenergetskih objekata je 185.978 eura. Priključen je 661 novi korisnik na distributivnu mrežu i ugrađeno 66 novih elektronskih brojila, čime je pokriveno 80 odsto konzuma.

Pozicija parcela Mitrovića (Geoportal)

PODGORICA - Stečajna uprava Montenegro erlajnza (MA) održala je juče sastanak sa predstavnicima avio-kompanije To Montenegro, na kojem se razgovaralo o potpisivanju ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji. MA je, kako je Pobjedi kazao stečajni upravnik Saša Zejak, odlučio

R. E.

sastanak stečajne uprave MA i To Montenegra

Pregovaraju o poslovno-tehničkoj saradnji da izađe u susret To Montenegru i ponudi im usluge održavanja vazduhoplova, keteringa, prevoza putnika do i na aerodromima. - U postupku smo potpisivanja ugo-

vora sa To Montenegrom. Sada je sve na Agenciji za civilno vazduhoplovstvo koja treba da nam odobri licencu za pokretanje sektora 145 za održavanje vazduhoplova, koju

To Montenegro nema, a mi želimo da pomognemo i njima i drugim korisnicima crnogorskih aerodroma – rekao je Zejak. On je ponovio da je namjera stečaj-

ne uprave da zaposli što veći broj bivših radnika MA, u čemu će, kako tvrdi, uspjeti. Menadžment To Montenegro prethodno je tražio u zakup hangar, alat i drugu imovinu MA, što je stečajna uprava odbila. Umjesto toga predloženo im je da potpišu ugovor o poslovnoj saradnji. Bo.D.

Društvo

21, 22. i 23. maj 2021.

Reis Islamske zajednice u Crnoj Gori pozvao poslanike da podrže rezoluciju o genocidu u Srebrenici

Fejzić: Pokažite pijetet prema žrtvama mović (BS), Raško Konjević (SDP) i Fatmir Đeka (DP). -Povodom predstojećeg izjašnjavanja u Skupštini Crne Gore o prijedlogu Rezolucije o genocidu u Srebrenici, pozivam sve poslanike da učešćem i usvajanjem Rezolucije pokažu pijetet prema žrtvama, ali i odgovornost prema zajedničkoj evropskoj

budućnosti – napisao je Fejzić na Tviteru. Predložena Rezolucija je predata u skupštinsku proceduru 25. decembra prošle godine, a većinom glasova je uvrštena na dnevni red aktuelne sjednice Skupštine. Njome je predviđeno je, između ostalog, da Skupština Crne Gore najoštrije osudi genocid

u Srebrenici; Rezolucijom se potvrđuje da se genocid dogodio na tlu Evrope nakon Drugog svjetskog rata u kojem je stradalo preko 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti; zabranjuje se javno negiranje postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici i proglašava 11. jul Danom sjećanja na žrtve Srebrenice.

Predsjednik Crne Gore obrazložio zašto je vratio Zakon o Državnom tužilaštvu na ponovno odlučivanje

Đukanović: Nijesu uvrštene preporuke Venecijanske komisije PODGORICA - Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović vratio je na ponovno odlučivanje Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Državnom tužilaštvu, koji je donijela Skupština na sjednici 12. maja. – Želim da ukažem da je, shodno članu 134 Ustava Crne Gore, Državno tužilaštvo jedinstven i samostalan državni organ koji vrši poslove gonjenja učinilaca krivičnih djela i drugih kažnjivih djela koja se gone po službenoj dužnosti, a da samostalnost Državnog tužilaštva obezbjeđuje Tužilački savjet, kako to nalaže član 136 stav 1 Ustava Crne Gore – navodi Đukanović u dokumentu upućenom predsjedniku Skupštine Aleksi Bečiću. Predsjednik države je podsjetio da je Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija) u Hitnom mišljenju 10. maja na revidirani Nacrt izmjena i dopuna Zakona o Državnom tužilaštvu, eksplicitno dovela u pitanje očuvanje samostalnosti Državnog tužilaštva, usljed zadržavanja odredbi Nacrta pomenutog zakona o istovremenom prestanku mandata svim članovima Tužilačkog savjeta, nakon stupanja na snagu ovog zakona, a prije isteka njihovog mandata (čl. 185 b). Za to, po ocjeni Venecijanske komisije, kako ističe Đukanović, nema opravdanja (t. 69. i t. 70. Hitnog mišljenja

Skupština 27. maja ponovo o tužilačkom zakonu Nakon što je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović vratio Skupštini na ponovno odlučivanje Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Državnom tužilaštvu, šef parlamenta Aleksa Bečić juče je sazvao sjednicu za 27. maj, na kojoj će se o njemu ponovo odlučivati. U parlamentu će se 27. maja održati i novi premijerski sat, na kojem će premijer Krivokapić odgovarati na poslanička pitanja.

U obrazloženju razloga za usvajanje Rezolucije, predlagači su napisali da zabrinjava da i nakon 25 godina od genocida i potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ovaj tragičan događaj se pokušava zloupotrebljavati u dnevnopolitičke svrhe, služeći kao uporište nacionalističkim strukturama za negiranje genocida, veličanje

U Osnovnom sudu u Podgorici održano ročište povodom tužbe smijenjenog čelnika Elektrotehničke škole protiv ministarstva

Pićurić traži da se poništi rješenje, ali ne želi ponovo da bude direktor PODGORICA – Smijenjeni direktor Elektrotehničke škole ,,Vaso Aligrudić“ Veselin Pićurić tužio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, tražeći da se poništi rješenje od januara ove godine kojim je razriješen sa funkcije čelnika te ustanove. On ne zahtijeva od suda da ga vrati na mjesto direktora, već samo da se utvrdi da li je mimo zakona uklonjen sa te pozicije. U Osnovnom sudu u Podgorici juče je Pićurić, koji radi i dalje u toj školi kao profesor, saslušan kao svjedok u ovom slučaju, odnosno izjašnjavao se o razlozima zbog kojih ga je Ministarstvo kojim rukovodi ministarka Vesna Bratić razriješilo.

Otpušteni prOfesOri

Milo Đukanović

VK), jer bi to predstavljalo „ozbiljno kršenje nezavisnosti Tužilačkog savjeta“. Pri tome se, kaže predsjednik, Venecijanska komisija jasno odredila prema Nacrtu ovog zakona, navodeći da ,,Venecijanska komisija nije uvjerena da je opseg reformi dovoljan u pogledu sprečavanja rizika od politizacije Tužilačkog savjeta“. – Kada je u pitanju način izbora članova Tužilačkog savjeta iz reda uglednih pravnika, Venecijanska komisija ,,ponavlja da je neophodno osigurati da Tužilački savjet ne bude politizovan. Venecijanska komisija ne smatra da je izbor u parlamentu prostom većinom pogodan za političku neutralnost ili barem pluralizam. Kada se sistem kvalifikovane većine ili proporcionalne većine ne čini prihvatljivim rješenjem, kao prelazno rješenje se može prihvatiti prosta većina, samo ukoliko je praćena dodatnim čvrstim garancijama i zaštitnim mjerama“ (t. 65. Hitnog mišljenja VK) – naveo je predsjednik Đukanović. Predsjednik je ukazao i na odredbe člana 135 stav 1 Ustava Crne Gore kojim je propisano da poslove Državnog tužilaštva vrše rukovodioci državnih tužilaštava i državni tužioci, „pa zadržavanje odredbi po kojima vršilac dužnosti vrhovnog državnog tužio-

ca, sa svim ovlašćenjima koje ima vrhovni državni tužilac, može biti neko ko nije državni tužilac (čl. 8 stav 1 i 2 i čl. 184 c), otvara pitanje usaglašenosti ovih odredbi sa citiranim članom Ustava Crne Gore“. Istovremeno, podsjeća Đukanović, Venecijanska komisija u svom Hitnom mišljenju ukazuje da „postoje jaki argumenti za izbor vršioca dužnosti vrhovnog državnog tužioca iz reda postojećih najviših tužilaca“. – Rješenje iz čl. 8 st. 3 i 4 Zakona, po kome vršilac dužnosti vrhovnog državnog tužioca može biti biran na period od šest mjeseci, koji period se može produžiti za još šest mjeseci, kritikovano je od strane Venecijanske komisije, već u Mišljenju iz marta 2021. godine, a kritika je ponovljena i u Hitnom mišljenju od 10. maja 2021. godine, uz upozorenje da bi „u suprotnom ustavne odredbe koje parlamentu daju ovlašćenje za izbor vrhovnog državnog tužioca i utvrđuju ograničeno trajanje mandata vrhovnog državnog tužioca bile obesmišljene“ (t. 52. Hitnog mišljenja VK). Na osnovu izloženog, cijenim razložnim da se Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Državnom tužilaštvu vrati Skupštini na ponovno odlučivanje – naveo je Đukanović u saopštenju. Z. D.

Vlada uspostavlja program koji će omogućiti saradnju privatnog i javnog sektora

Na teret mu se stavilo što je počinio materijalnu štetu školi u iznosu od 38.454 eura, što Pićurić odbacuje da je uradio. Pretpostavlja da se taj iznos odnosi na izgubljene zarade koje su se morale nadoknaditi određenim profesorima, jer su ih ostvarili u periodu kada su bili otpušteni. Riječ je o profesorima Ranku Ljumoviću i Draganu Sandiću koji su dobili otkaz 2014. godine, a nakon što je disciplinska komisija utvrdila da su povrijedili radnu obavezu, jer nijesu dolazili na posao. Sudskom presudom, međutim, zatraženo je da se vrate na posao i to je učinjeno 2017. godine. Pićurić je juče kazao sudiji Mladenu Grdiniću da je problem profesora naslijedio i da datira od 2004. godine, a on je počeo da obavlja direktorsku funkciju 2007. Ispričao je da je postojao problem da se vrate na posao nakon donošenja presude, jer imaju peti stepen obrazovanja, a da bi mogli držati određene časove bilo je nužno da imaju sedmi stepen. Precizirao je da su profesori mogli predavati djeci za nivo

Angažovaće domaće i strane stručnjake za digitalnu transformaciju PODGORICA - Vlada Crne Gore uspostavila je program „Saradnici u inovacijama“ koji bi trebalo da omogući stručnu podršku u realizaciji Vladinih projekata i doprinese digitalnoj

transformaciji u zemlji. - U okviru programa razviće se saradnja između javnog i privatnog sektora, kroz angažovanje profesionalaca iz renomiranih privatnih kompanija (domaćih i inostranih

sa sjedištem u Crnoj Gori) za rad u ministarstvima, u trajanju od šest do dvanaest mjeseci. Na taj način, profesionalci će svojim znanjem, iskustvom i ekspertizom pomoći da se dobre korporativne prak-

se prenesu na javnu upravu, posebno u dijelu digitalne transformacije, projektnog menadžmenta, optimizacije procesa, organizacije poslovanja i slično – saopšteno je nakon sjednice Vlade. r. D.

pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca, zastrašivanje i netolerantnost prema manjinskim narodima. Zato je suočavanje sa prošlošću, podrška žrtvama, posvećenost pravdi i demokratskim procesima od suštinske važnosti za trajno pomirenje i prosperitet u regionu, navode predlagači. D.M.

obrazovanja tri, te da u tom periodu nije bilo đaka koji su pohađali te časove. Samo su bili upisani oni koji su se obrazovali za četvrti stepen. Pićurić je o tome tražio izjašnjenje od Ministarstva i iz tog resora tada mu je rečeno da to nije moguće učiniti. Zato je kazao sudiji Grdiniću da je u tom dijelu postupio u skladu sa zakonom i aktom o sistematizaciji. Međutim, nakon što mu je inspektor naredio da ih, ipak, vrati na ta mjesta, on je to uradio. - Ali sam tada ostavio bez posla diplomirane inženjere koji su imali potreban nivo obrazovanja – rekao je Pićurić. Bivšem direktoru se na teret stavlja i što je ranije postavio video-nadzor u školi, ali je on kazao da nije on donio takvu odluku, već nastavničko vijeće, te da su imali saglasnost sindikata i Agencije za zaštitu ličnih podataka.

ZatekaO ,,spaljenu škOlu“

Pićurić je dodao da svi znaju kako je izgledala škola kada je počeo da obavlja funkciju direktora. Ispričao je da je zatekao ,,spaljenu školu“, dvije učionice su bile zapaljene i nijesu bile upotrebljive. Nije tada bilo nijedne zdrave klupe, stolice, stakla su bila polomljena, a nedostajala je i rasvjeta, te nijesu imali ni računara iako je riječ o školi čija je uloga obrazovanje đaka o informatičkim tehnologijama. Istakao je da je postavljen video-nadzor u skladu sa pravilima kako bi zaštitili imovinu. Kazao je sudiji da je uradio sve da bi danas imali najsavremeniju opremu. Istakao je i da Ministarstvo nikada nije pokrenulo bilo kakav postupak protiv njega u kom bi se mogle utvrditi činjenice da li je zloupotrijebio svoj položaj. Drugo ročište zakazano je za 22. jun. n. Đ. I.B.

PODGORICA - Reis Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzić pozvao je crnogorske poslanike da usvoje rezoluciju o genocidu u Srebrenici, koju su u decembru prošle godine predložili poslanici Genci Nimanbegu (FORCA), Andrija Popović (LP), Dragutin Papović (DPS), Damir Šehović (SD), Ervin Ibrahi-

Elektrotehnička škola

Društvo

21, 22. i 23.maj 2021.

IJZ registrovao 67 novih slučajeva korona virusa od 1.518 uzoraka

Preminule tri osobe PODGORICA – Od posljedice korona virusa u srijedu su preminule tri osobe, od kojih je najmlađa imala 61, a najstarija 65 godina.

Kako je saopšteno iz Instituta za javno zdravlje, po jedan slučaj prijavljen je u Podgorici, Baru i Bijelom Polju. Ukupan broj preminulih po-

vezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 1.569. U srijedu je registrovano 67 novih slučajeva, a urađeno

1.518 uzorka na korona virus. Novooboljeli su iz Podgorice 23, Pljevalja osam, Bijelog Polja i Rožaja šest, Budve pet, Nikšića četiri, Berana i Bara po tri, Herceg Novog, Ulcinja i Šavnika po dva i Tivta jedan slučaj. U Kliničkom centru liječi se 44 pacijent od korona virusa, od kojih je 20 životno ugrožen. Sl.R.

Ministarstvo zdravlja otvara nove punktove za imunizaciju, uključujući i mobilne

Stepen obolijevanja najniži od jula prošle godine, prezentovana samo jedna nova mjera

Od subote bez maski Vakcina i u na otvorenom autobusu, a od Do sada na nivou države organizovano 140 punktova

U odnosu na zemlje čija je bitna grana ekonomije turizam, Crna Gora tokom aprila i maja ima povoljnije vrijednosti indikatora obolijevanja od Kipra, Hrvatske, Grčke i Turske, kazao je direktor IJZ-a Igor Galić PODGORICA – Od sjutra se ukida obaveza nošenja zaštitne maske na otvorenom, ako je moguće obezbijediti odstojanje od dva metra, saopštio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Borko Bajić uz napomenu da ta mjera traje do 28. maja. Ovo je jedina nova mjera saopštena juče tokom presa Ministarstva zdravlja. Sve ostale su nepromijenjene, pa i ona koja se odnosi na zabranu okupljanja više od 20 ljudi na javnim površinama. - Čekamo usvajanje izmjena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Ukoliko izmjene budu usvojene, a prema najavama hoće, kažnjavaće se nenošenje maske prilikom čekanja u redovima ispred institucija, kao što su banke, pošte i slično tome. Za nenošenje maski u zatvorenom prostoru sada je predviđena minimalna kazna od 30 eura kazao je Bajić. Prema njegovim riječima, uslovi ulaska stranih državljana u Crnu Goru nijesu se promijenili, pa naši susjedi iz regiona - Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije i Kosova - ali i Sjeverne Makedonije, Rusije, Ukrajine i Bjelorusije, u Crnu Goru ulaze bez uslova. - Svi ostali moraju da imaju negativan PCR test ili dokaz da imaju antitijela ili da imaju dokaz o tome da su imunizovani (primili

NepromijeNjeNi uslovi za ulazak iz iNostraNstva u CrNu Goru: Sa jučerašnje konferencije za medije

Manje hospitalizovanih Direktor Interne klinike Kliničkog centra Crne Gore Đorđe Krnjević kazao je da broj hospitalizovanih opada. - U posljednje tri sedmice smanjen je broj hospitalizovanih i trenutno je 410 slobodnih mjesta za pacijente koji boluju od kovida-19 na teritoriji Crne Gore. U KCCG hospitalizovano je 39 pacijenata, a 15 je životno ugroženo - naveo je Krnjević.

drugu dozu) makar sedam dana prije dolaska u Crnu Goru bilo kojom vakcinom protiv korona virusa - istakao je Bajić.

Podaci

Direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić istakao je da epidemiološka kriva ukazuje da je obolijevanje na najmanjem nivou od početka jula

2020. godine, izuzev avgusta prošle godine, nakon čega je počeo drugi talas epidemije. - Prosječan broj novoregistrovanih osoba pozitivnih na SARS-CoV-2 posljednje nedjelje je bio 76 i bilježi se konstantan pad od marta 2021. godine. Od 1.302 testirane osobe, koliko je bio prosjek u protekloj sedmici, pozitivnih je bilo 5,83 od-

Boljević: Sputnjik stiže u prvoj polovini juna – Član pregovaračkog tima za nabavku ruske vakcine kao i šef katedre na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević kazao je za Pobjedu da će Sputnjik V u našu zemlju stići u prvoj polovini juna. On, međutim, nije precizirao da li će stići cijeli kontingent od 40.000 doza. - Crna Gora se nalazi na prvom mjestu po prioritetu zemalja. Ukoliko ne stigne svih 40.000, hoće veći dio – rekao je Boljević. On je istakao da je juče putem Zuma održan sastanak rukovodstva Ruskog investicionog fonda sa našom ministarkom zdravlja dr Jelenom Borovinić- Bojović, direktorom Instituta za javno zdravlje dr Igorom Galićem i predstavnicima Instituta za ljekove i medicin-

ska sredstva. Iz Ruskog investicionog fonda, kako je rekao Boljević, izvinili su se zbog kašnjenja u isporuci ove vakcine naglasivši da je problem bio tehničke prirode odnosno sa proizvodnjom druge komponente vakcine. U Crnu Goru do sada je stiglo 10.000 od 50.000 dogovorenih doza ruske vakcine. I Srbija je našoj zemlji donirala 14.000 za dvije doze. Mimo ovih preostalih 40.000 doza, za ovaj mjesec je najavljivan i dolazak 200.000 Sputnjik V vakcina iz Rusije. Boljević, međutim kaže da se o toj isporuci vode pregovori. Boljević je ranije rekao i da Rusija ne stiže da proizvede dovoljan broj vakcina, te da će Srbija u bližoj budućnosti biti glavni proizvođač za ovaj region.

- Bilo bi daleko pametnije da u narednom periodu Crna Gora nabavlja vakcine direktno od Instituta za virusologiju, serume i vakcine „Torlak“. U tom slučaju i cijena će biti niža. Boljević kaže da su u Institutu ,,Torlak“ već počeli proizvodnju Sputnjik vakcina, ali da su je morali poslati na kontrolu u Moskvu. Juče su, prema njegovim riječima i zvanično dobili potvrdu da su napravili odličnu vakcinu. - Trenutno ,,Torlak“ dobija supstance iz Rusije, ali bi do kraja godine trebalo da bude predata čitava tehnologija rekao je Boljević, dodajući da je zahvalan crnogorskoj ministarki zdravlja Jeleni Borovinić-Bojović što se tokom posjete Srbiji dogovorila o saradnji u vezi sa nabavkom vakcina sa zdravstvenim vlastima. Sl. R.

sto. Trenutno je 1.243 slučaja, a broj zaraženih u posljednjih pet mjeseci je smanjen oko deset puta - naveo je Galić. Zabilježen je pad u indikatorima obolijevanja u svim regionima Crne Gore, a najpovoljnija situacija je u južnom regionu gdje je 14-dnevna kumulativna incidencija na 100.000 stanovnika, ispod 100. - U odnosu na zemlje čija je bitna grana ekonomije turizam, Crna Gora tokom aprila i maja ima povoljnije vrijednosti indikatora obolijevanja od Kipra, Hrvatske, Grčke i Turske – kazao je Galić. Dodao je da je Crna Gora procentualno vakcinisala veći dio svog stanovništva od Albanije, Sjeverne Makedonije, Bosne i Hercegovine, i Kosova što se tiče zemalja regiona, a Bugarske što se tiče zemalja EU. Za tri sedmice Galić očekuje da će biti imunizovano oko 25 odsto stanovništva, nakon što budu revakcinisani građani, a nada se da će procenat i broj vakcinisanih još da se uveća.

BRoj umRlih

Na pitanje, zašto je u Crnoj Gori od korona virusa preminuo tako veliki broj osoba, Galić je naveo da letalitet iznosi 1,58 što je bolje u odnosu na zemlje regiona. Direktor Interne klinike KCCG Đorđe Krnjević istakao je da je u Crnoj Gori zabilježen visok broj smrtnih slučajeva, ali da je ta brojka približna sa zemljama u regionu. - Mi smo transparentni od početka pandemije i svaki pacijent koji je preminuo, a da je imao koronu on se računa kao preminuli od kovida. Dosta smrtnih slučajeva ovih dana koji se prijavljuju su hospitalizovani ranije dok smo još imali lošu situaciju - pojasnio je Krnjević. K. J.

ponedjeljka u „Delti“

PODGORICA - Ministarstvo zdravlja, pored 140 postojećih, od danas uvodi i mobilne punktove za vakcinaciju – to će biti dva autobusa u kojima će građani moći da prime vakcinu od osam ujutro do 20 naveče. Danas, sjutra i preksjutra, autobusi sa medicinskom ekipom biće na raspolaganju građanima i posjetiocima Budve i Ulcinja, a nakon toga će obilaziti i ostale opštine. - Gdje je autobus, tu su ljekari i vakcine. Za početak, na šetalištima u Budvi i Ulcinju vidite autobus, i u njemu medicinsku ekipu, to smatrajte otvorenim pozivom za vakcinaciju protiv korona virusa – saopštili su iz Ministarstva, povodom ideje da na ovaj način animiraju građane da se vakcinišu i tako podrže zajedničku borbu protiv korona virusa. Prvi dan vakcinacije u mobilnim punktovima u Budvi i Ulcinju pratiće direktor Instituta za javno zdravlje, dr Igor Galić i načelnica vakcinacije, dr Milena Popović-Samardžić. Iz Ministarstva su se zahvalili Harisu Alivodiću koji je ustupio dva savremena autobusa, bez nadoknade. Oni su pozvali i sve ostale privrednike koji su u prilici da podrže osnaživanje svijesti o značaju vakcinacije da se jave Ministarstvu zdravlja ili Institutu za javno zdravlje. Novi punkt za vakcinaciju u Podgorici za sve građane Crne Gore biće otvoren u TC ,,Delta“ od ponedjeljka. Na inicijativu Ministarstva zdravlja, a u saradnji sa Domom zdravlja Podgorica, na punktu u ,,Delti“ vakcinacija će se obavljati u posebno pri-

premljenom prostoru na okruglom atrijumu, svakog radnog dana i subotom od 10 sati do 22 sati. - Trend vakcinacije u objektima ovog tipa pokazao se kao vrlo pozitivan. Imajući u vidu da je proces vakcinacije u punom jeku i da nam je svaka pomoć pri realizaciji ove aktivnosti dobrodošla, zadovoljstvo nam je što će nam jedan komercijalni objekat kao što je Delta siti biti na raspolaganju - rekao je direktor domova zdravlja u Podgorici Danilo Jokić. Glavna sestra za imunizaciju u toj zdravstvenoj ustanovi Aida Piranić kaže da se nada da će i građanima koji možda nijesu imali namjeru da se vakcinišu, ,,makar biti u prilici da na licu mjesta objasne prednosti procesa imunizacije i na taj način ih podstaknu na taj veoma važan korak ka normalizaciji društvenog života“. U Crnoj Gori vakcinu protiv korona virusa do juče je primilo 12.080 zdravstvenih radnika, saradnika i ostalog osoblja , dok je u drugu dozu, kako su Pobjedi rekli iz Instituta za javno zdravlje, primilo njih 8.994. Masovna vakcinacija počela je 4. maja, a do srijede je potrošeno 151.522 doze vakcine, od kojih je prvom dozom imunizovan 116.481 građanin, a u cjelosti je vakcinisano njih 35.041. Kako su Pobjedi rekli iz IJZ-a, Sinofarm je primilo 101.765, od čega drugu dozu njih 14.275, a prvu 87.490. Juče je vakcinu primio i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Borko Bajić i pozvao građane da učine isto kako bi se život vratio u normalu. Sl. R.

IJZ: Od 32.052 imunizovana, koronu nakon dvije sedmice dobilo njih 40 Preliminarni rezultati istraživanja Instituta za javno zdravlje pokazuju da je procent inficiranih korona virusom 14 dana nakon primljene druge doze vakcine tek 0,12 odsto. - Od 32.052 u cjelosti vakcinisanih građana, nakon 14 dana od imunizacije, zarazilo se samo njih 40. Sjajna vijest je i to da je četiri nedjelje od primljene druge doze vakcine, od njih 32.052, infekcija registrovana kod samo pet osoba, odnosno 0,01 odsto - saopštili su iz Ministarstva zdravlja. Da smo vakcinisali sve odrasle u Crnoj Gori, kojih je oko 480.000, kako se dodaje, infekciju bi mogli očekivati kod 75 osoba. Istraživanje je sprovelo Odjeljenje za imunoprofilaksu, pripremu i kontrolu putnika u međunarodnom saobraćaju, kojim rukovodi dr Milena Popović-Samardžić.

Društvo

21, 22. i 23. maj 2021.

Crna Gora planira da uvede sistem koji će smanjiti mogućnost nestručnog rukovanja sredstvima za zaštitu bilja

Pesticidi na recept sačuvaće zdravlje ljudi i okoline PODGORICA – Na nivou države u planu je da se, kako je to standardizovano i u Evropskoj uniji, uvede sistem izdavanja „pesticida na recept“. Do sada je dio poljoprivrednih proizvođača i osoblja u specijalizovanim apotekama prošao obuku koja će prethoditi uvođenju tog sistema, ali je cio proces usporen zbog pandemije. Cilj projekta je da se smanji nestručno i nekontrolisano rukovanje sredstvima za zaštitu bilja. Kada projekat bude dovršen, svi koji budu htjeli da kupe zaštitna sredstva moraće da imaju legitimaciju koju izdaje Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove. Legitimacija će se dobijati na osnovu završenog specijalističkog kursa koji prolaze i poljoprivrednici ali i zaposleni u poljoprivrednim apotekama. Iz Uprave Pobjedi nijesu mogli da preciziraju kada će sistem biti uspostavljen, ali su kazali da će uskoro donijeti novi Nacionalni četvorogodišnji plan za održivu upotrebu sredstva za zaštitu bilja, gdje će definisati nastavak aktivnosti. Istakli su da sistem mora da bude spreman do momenta pristupanja naše zemlje u Evropsku uniju.

Obuke

Tokom 2018. godine počele su obuke a do decembra 2019. kurs je završilo 555 korisnika sredstava za zaštitu bilja, odnosno poljoprivrednih proizvođača. Prošle godine su zbog korona virusa obuke i polaganja odgođeni. - Čim to prilike dozvole biće nastavljena obuka već prijavljenih kandidata. Pozivamo sve proizvođače koji nijesu prošli obuku da se prijave. Tokom 2020. godine Uprava je organizovala edukativno kontrolne obilaske više od 300 gazdinstava kako bi utvrdila kakva je praksa primjene sredstava za zaštitu bilja - naveli su iz te ustanove. Uprava je zadužena za obuku poljoprivrednih proizvođača, a za obuku zaposlenih u poljo-

Registar

Sredstva za zaštitu bilja su najvećim dijelom otrovi koji se koriste u ovoj oblasti i zahtijevaju pravilno rukovanje. Bez legitimacije neće vam biti dovoljan samo novac da biste mogli da rukujete nečim što je tako ozbiljno kao što je pesticid. Zato je važno da i oni koji prodaju te proizvode upozore kupce da pesticide i druga sredstva za zaštitu koriste isključivo onako kako je navedeno u uputstvu - navodi profesor Nedeljko Latinović sa Biotehničkog fakulteta

Prijava za korisnike

Sertifikat koji dobiju svi koji uspješno prođu obuku

privrednim apotekama ovlašćeni su predavači sa Biotehničkog fakulteta, njih četvoro. Jedan od njih je i Nedeljko Latinović, profesor sa Biotehničkog fakulteta. On obavještava Upravu ko je prošao kurs, što je uslov za dobijanje legitimacije. Za Pobjedu je rekao da je više od 50 zaposlenih u apotekama prošlo obuku, a da je bilo zainteresovano mnogo više njih. - Nažalost, desila se korona, i zbog toga smo stopirali obuke ali će one biti nastavljene na obostrano zadovoljstvo jer

Uzgajivačima bilja, kako ocjenjuju iz Uprave za bezbjednost hrane, osim osnovnih agrotehničkih problema kao što su izbor sjemena, sjetva, plodored, veliki izazov predstavlja upravo zdravstvena zaštita bilja, odnosno pravilna primjena odgovarajućih sredstava

Svi poljoprivredni proizođači koji svoje proizvode biljnog porijekla (voće, povrće, žitarice i drugo) stavljaju u promet dužni su da se upišu u Registar primarnih proizvođača hrane biljnog porijekla. Na ovaj način proizvođači dobijaju Rješenje o upisu u registar i postaju dio sistema bezbjednosti hrane po kojem su obavezni da ispunjavaju zakonima propisane obaveze. Između ostalog, obaveze podrazumijevaju bezbjednost proizvedene hrane u svim fazama proizvodnje, kao i ispunjavanje opštih higijenskih zahtjeva u primarnoj proizvodnji i u objektima i prostoru za proizvodnju.

donose zaista mnogo benefita - naveo je Latinović. U zemljama EU potpuno je normalno izdavati „pesticide na recept“, a prijeko je potrebno i Crnoj Gori. Ranije su iz Uprave napominjali da su gotovo sve nepravilnosti na koje su nailazili pri kontrolama upotrebe sredstava za zaštitu bilja nastale zbog neznaja onih koji ih koriste.

IzazOvI

Iz Uprave su nam rekli da svaki proizvođač treba da poznaje razloge zašto se sredstava za zaštitu bilja upotrebljavaju samo u navedenim kulturama i navedenim količinama. -Prilikom ocjenjivanja u po-

Nedeljko Latinović

Svako ko uđe u poljoprivrednu apoteku mora da zna što kupuje i kako se to koristi. Obuke koje radimo su besplatne i samo mogu da donesu benefite svima – ističe Latinović stupku registracije prati se efikasnost, bezbjedna upotreba i maksimalan nivo rezidua pesticida u ili na hrani (MRL) samo za kulture za koje je izvršena registracija. Prilikom ocjenjivanja utvrđuje se i negov uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Svaka druga upotreba je rizična. Nepravilnom upotrebom ugrožava se sopstveno zdravlje, zdravlje drugih ljudi i životna sredina - ističu u Upravi. Uzgajivačima bilja, kako ocjenjuju iz Uprave za bezbjednost

Kada analize pokažu previše pesticida Kada se laboratorijskim analizama utvrdi da maksimalno dozvoljene količine rezidua u hrani ne odgovaraju propisanim količinama onda Uprava za bezbjednost hrane postupa u skladu sa Zakonom o bezbjednosti hrane i Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja, radi

sprečavanja upotrebe hrane za ishranu ljudi ili životinja. Fitosanitarni inspektor tada, između ostalog, naređuje uništavanje bilja koje se nalazi u prometu ili na njivi u fazi berbe, ali i zabranjuje berbu, distribuciju i stavljanje u promet hrane biljnog porijekla.

hrane, osim osnovnih agrotehničkih problema kao što su izbor sjemena, sjetva, plodored, veliki izazov predstavlja upravo zdravstvena zaštita bilja, odnosno pravilna primjena odgovarajućih sredstava. - Ovaj izazov započinje od prepoznavanja spoljnjih uslova (vlažnost, temperatura, fenofaza biljke) za pojavu štenih organizama, uočavanje simptoma na bilju, identifikacija štetnog organizma i izbor sredstva zaštite bilja. Najvažniji od svih je pravilna upotreba registrovanih sredstava za zaštitu bilja u skladu sa uputstvom za upotrebu (etiketa) što znači dosljednu primjenu napisanih pravila. Znači, može se koristiti samo za onu biljnu vrstu koja je navedena u uputstvu i svim ostalim navedenim detaljima. Poput toga koja je to faza razvoja biljke (fenofaza), koji se to štetni organizam suzbija, vrijeme primjene (rani jutranji ili večernji časovi), doza, koncentracija, karenca, upotreba lične zaštitne opreme... - pojašnjavaju oni. Prof. Latinović ističe da je neopodno da poljoprivredni proizvođači budu obučeni jer nekad unište proizvod i učine ga nebezbjednim za upotrebu. - Sredstva za zaštitu bilja su najvećim dijelom otrovi koji se koriste u ovoj oblasti i zahtijevaju pravilno rukovanje. Bez legitimacije neće vam biti dovoljan samo novac da biste mogli da rukujete nečim što je tako ozbiljno kao što je pesticid. Zato je važno da i oni koji prodaju te proizvode upozore kupce da pesticide i druga sredstva za zaštitu koriste isljučivo onako kako je navedeno u uputstvu - navodi Latinović.

OpasnOst

Prskanje pesticidima

Ako se pesticidi koriste prema uputstvu, bez odstupanja, onda u poljoprivrednom

Obuke za poljoprivredne proizvođače, odnosno sve korisnike sredstava za zaštitu bilja, su besplatne a oni koji žele da se prijave, mogu to učiniti na nekoliko načina. Prijave za obuku dostavljaju se poštom ili lično i to regionalnim kancelarijama Savjetodavne službe za biljnu proizvodnju u Bijelom Polju, Beranama, Baru, Herceg Novom, Cetinju, Nikšiću i Podgorici ili na arhivu Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, Ulica serdara Jola Piletića br. 26 81000 Podgorica. Prijave se dostavljaju i mejlom upravazabezbjednosthrane@ubh.gov.me ili Fax-om: 020 621 008; 020 201 946. Telefon za informacije je 020 201 945 i 020 621 111. - Nakon uspješno završene obuke polaznicima se izdaje sertifikat o položenom specijalističkom kursu, na osnovu kojeg se upisuju u Registar korisnika sredstava za zaštitu bilja. Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove na osnovu sertifikata izdaje legitimaciju za kupovinu sredstava za zaštitu bilja ističu iz Uprave.

proizvodu neće biti opasnih ostataka, a biće sačuvani i ljudi koji rade sa tim sredstvima ali i životna okolina. - Najviše je nedoumica oko toga kako da rade aplikaciju pesticida, zato neke svoje probleme izlože na radionicama i to je dobro jer onda govorimo o različitim iskustvima. Veliki problem im je određivanje pravilne doze, ali to je nešto što je navedeno na uputstvu - navodi Latinović. Zanimljivo je to da je u posljednjih 15 godina iz raznih razloga, kako kaže naš sagovornik, zabranjen uvoz u EU velikog broja aktivnih materija kojima se štite biljni proizvodi. - To nije dobro za ljude koji treba da zaštite svoje usjeve. Sad nije lako baviti se zaštitom bilja jer nemate puno alata navodi Latinović. Na pitanje da li će legitimacije morati da imaju oni koji imaju svoje bašte i koji proizvode ne prodaju, naš sagovornik navodi da će nezavisno od površine koju obrađuju svi morati da pravilno rukuju pesticidima i drugim sredstvima za zaštitu bilja. - Svako ko uđe u poljoprivrednu apoteku mora da zna što kupuje i kako se to koristi. Obuke koje radimo su besplatne i samo mogu da donesu benefite svima - zaključuje Latinović. k. JankOvIĆ

Hronika

21, 22. i 23. maj 2021.

Uskoro provjera dokaza protiv optuženih za primanje i davanje mita i zloupotrebu položaja

Podignuta optužnica protiv četiri policajca i tri građanina PODGORICA – Više državno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv četiri policajca i tri građanina zbog zloupotrebe službenog položaja, primanja i davanja mita, potvrđeno je Pobjedi iz Višeg suda. Na optužnici su policijski službenici Centra bezbjednosti Nikšić G. Z, S. M, policajac K. V. iz Odjeljenja granične bezbjednosti Herceg Novi, policijski službenik – pripravnik D. N. iz Centra bezbjednosti Budva, kao i građani Đ. N. i M. Z. iz Nikšića i B. V. iz Herceg Novog -Optužnica protiv Z. G, M. S, V. K, N. Đ, Z. N, V. B. i N.D. dostavljena je Višem sudu na kontrolu koja će biti zakazana u zakonskom roku – pojasnila je savjetnica za odnose sa javnošću Višeg suda Aida Muzurović. Krajem februara podnijete su krivične prijave protiv deset policijskih službenika i pet građana, ali nakon sprovedene istrage, protiv nekih od osumnjičenih, optužbe su povučene. Nakon hapšenja krajem februara, iz Ministarstva unutrašnjih poslova je saopšteno da je Odjeljenje za unutrašnju kon-

trolu policije u koordinaciji sa postupajućim Višim državnim tužilaštvom u Podgorici, realizovalo operativnu akciju koja je sprovođena u prethodnom višemjesečnom periodu i bila usmjerena na otkrivanje nezakonitog postupanja policajaca u obavljanju poslova i primjeni policijskih ovlašćenja. Oni su objasnili da je na osnovu utvrđenih činjenica i dokaza koji su ukazivali na nezakonito postupanje policijskih službenika, Odjeljenje za unutrašnju kontrolu policije podnijelo Višem državnom tužilaštvu Podgorica Izvještaj – krivičnu prijavu protiv 10 policijskih službenika „zbog postojanja osnovane sumnje da su počinili više krivičnih djela primanje mita, zloupotreba službenog položaja i nedzvoljeni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi, kao i protiv 5 građana (3 crnogorska i 2 strana državljanina), zbog postojanja osnovane sumnje da su počinili krivična djela davanje mita i podstrekavanje na izvršenje krivičnog B.R. djela primanje mita.

Uhapšena jedna osoba zbog nedozvoljenog držanja oružja

Oduzeti pištolj i municija PODGORICA - Pripadnici Centra bezbjednosti Podgorica su juče kontrolom jedne osobe oduzeli pištolj sa šest komada municije. Policija je 19. maja u Ulici Petra Lubarde kontrolisala M. Đ. (39) i kod njega pronašla pištolj „V. Bernardelli“ cal. 7.65

mm sa šest metaka. M. Đ. je uhapšen zbog sumnje da je počinio krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija i on je uz krivičnu prijavu priveden državnom tužiocu u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici. C.H.

Rasvijetljeno podmetanje požara i eksplozije iz prethodnog perioda

Maloljetnika i osamnaestogodišnjaka terete za napade prije četiri i dvije godine

I.B.

PODGORICA - Kriminalistička policija Centra bezbjednosti Podgorica je, preduzimajući proaktivne aktivnosti na rasvjetljavanju djela iz oblasti požara i eksplozija iz prethodnog perioda, identifikovala počinioce i prikupila dokaze za događaje iz 2017. i 2019. godine. Kako je saopšteno iz policije, službenici Jedinice kriminalističke policije za suzbijanje terorizma i požara, eksplozija i havarija identifikovali su osobu koja je 19. jula 2017. godine postavila i aktivirala eksplozivnu napravu u dvorištu porodične kuće G. V. kada je nastupila materijalna šteta. Krivična prijava je podnijeta protiv A. E. (18) zbog krivičnog djela izazivanje opšte opasnosti u sticaju sa krivičnim djelom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. Rasvijetljeno je i podmetanje požara na vozilu iz februara 2019. godine u vlasništvu U. B. kojom prilikom je nastupila veća materijalna šteta. Policija je prikupila materijalne dokaze koji ukazuju na sumnju da je ovo djelo izvršio M. I. (17) i njemu se na teret stavlja krivično djelo izazivanje opšte opasnosti u sticaju sa krivičnim djelom uništenje i oštećenje tuđe stvari, te je protiv njega podnijeta krivična prijava u redovnom postupku. C.H.

Centar bezbjednosti Podgorica

Suđenje vozaču kamiona odgovornog za udes u Nikšiću, u kojem su strada NIKŠIĆ - Suđenje Zoranu Koprivici koji se tereti za izazivanje saobraćajne nesreće, 18. jula prošle godine u Nikšiću, u kojoj su poginuli Andrija Vicković (19) i Danilo Delibašić (18), dok je Nikola Delibašić od posljedica povreda preminuo 12 dana kasnije, odgođeno je za ponedjeljak, zbog, kako je to naveo sudija, „tehničkih razloga“. Sudija Igor Đuričković je objasnio da ne radi kompjuter i odgodio ročište. Svetlana Vicković, majka poginulog Andrije Vickovića kazala je da, iako je prošlo deset mjeseci od nesreće, postupak se još nalazi u fazi dokaznog postupka, jer je suđenje odlagano šest puta. Ona je podsjetila da su održana samo dva ročišta. -Veoma je teško prisustvovati suđenju i zastupati svoje dijete koje ne može ništa da kaže u svoju odbranu, sama, bez advokata i slušati nebulozne izjave koje vrijeđaju inteligenciju, tipa da je auto ,,opel korsa“ prilikom sudara pomjerilo šleper koji je bio pod utovarom od 30 tona. Na prošlom suđenju, na kojem je trebalo da se prikaže snimak pogibije naše djece, prije dobijanja dozvole da izađem iz sudnice, sudija je prokomentarisao da su svi vidjeli – kazala je Svetlana Vickovića, majka poginulog Andrije. Ona dodaje da snimak na kojem se vidi stradanje trojice mladića kružio je socijalnim mrežama, Instagramom, Viberom, Vocapom nekoliko dana. -Nedopustivo je da se ovakvi snimci šire, ne vodeći računa o tome koliko su uznemirujući za nas roditelje, rodbinu. Da nam donose dodatnu bol i patnju. Objavljivanje snimaka gdje se vidi kako gubimo djecu je više nego monstruozno – kazala je Vicković. Ona smatra da osoba koja je puštila snimak u javnost treba strogo da se kazni, jer se zna da snimci treba da budu korišćeni kao sudski dokaz, a ne da bi ih ,,ljudi gledali i komentarisali“.

Suđenje nije o jer nije radio k

Automobil u kojem su stradala trojica mladića

-Čak smo i tu noć saznali sa portala o stradanju naše djece. Na jednoj strani meča neiskusan vozač od 18 godina, a na drugoj zreo, iskusan vozač šlepera koji je započeo manevar polukružnog okretanja i uključenja u kolovoznu traku na mjestu gdje je to nedozvoljeno, preko punih linija i postao u kritičnom trenutku fatalna prepreka za vozilo u kojem su se nalazila naša djeca – kazala je Vicković. Dodaje da je njen sin Andrija, po nalazu saobraćajnog vještaka, vozio 100 kilometara na čas, a maksimalna dozovoljena brzina na tom dijelu puta je 80 kilometara na sat. -Mnogo je kazni zbog prekoračenja brzine, ali je rijetko da to košta tri života – kazala je Vicković. Na prethodnom suđenju sa-

slušan je vozač kamiona, optuženi Koprivica i svjedokinja T. V. Kako su ranije kazali Pobjedi iz ovog suda, suđenja nijesu održana jer ,,nijesu bile ispunjene procesne pretpostavke za održavanje pretresa i sprovođenje dokaznih radnji“. – Predmetni postupak se nalazi u fazi dokaznog postupka u kojem je potrebno saslušati svjedoka i sprovesti potrebna vještačenja – kazali su iz Osnovnog suda. Podsjećamo, saobraćajna nesreća se dogodila 18. jula kada je automobil ,,opel korsa“ registarskih oznaka (CTAL277), za čijim volanom se nalazio pokojni Vicković, udario o kraj šlepera (NKCT 936) kojim je upravljao optuženi Koprivica dok se sa pumpe uključivao u saobraćaj. ,,Opel korsa“ se od siline

udarca odbio pored puta. Na mjestu su stradali Danilo Delibašić i Andrija Vicković, dok je Danilov brat od strica Nikola nakon udesa hitno prevezen u nikšićku bolnicu. Ljekari su mu konstatovali višestruke povrede grudnog koša i mladić je 30. jula preminuo. Zbog smrti trojice mladića u Nikšiću je bio proglašen Dan žalosti. Iz Uprave policije na mjesečnom nivou u prosjeku upute apel vozačima, a posebno mlađima koji su tek položili vozački ispit, da svojim odgovornim ponašanjem, poštujući saobraćajne propise, doprinesu ukupnoj bezbjednosti u saobraćaju i smanjenju broja nezgoda sa najtežim posljedicama. Uprkos čestim apelima, pojačanim prisustvom saobraćaj-

Nepoznate osobe provalile u magacin firme ,,Mikromont“ u Rožajama

Ukrali pet peći za pelet, vrijednih više od 6.000 eura

ROŽAJE – Nepoznate osobe provalile su u magacin firme ,,Mikromont“ i ukrale pet velikih peći za pelet – saznaje Pobjeda. Kako nam je nezvanično saop-

Izrečena presuda dvojici srpskih državljana

Dobili po četiri godine robije za krijumčarenje migranata HERCEG NOVI – Srpski državljani D. N. (43) iz Beograda i L. A. (31) iz Stare Pazove osuđeni su na po četiri godine zatvora zbog nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi, izvršenog u saizvršilaštvu. Presudu je 7. maja izrekao sudija Osnovnog suda u Herceg Novom Ivan Perović. D. N. i L. A. je nakon izricanja presude produžen pritvor i izrečena mjera bezbjednosti oduzimanja jedrilice kao sredstva koje je upotrijebljeno za izvršenje krivičnog djela. Prema navodima prvostepene presude, okrivljeni D. N. i L.

A. su 16. oktobra 2020. godine u prijepodnevnim satima isplovili iz Marine „Lazure“ u Meljinama, nakon čega su u blizini Budve mimo luke i graničnih prelaza na plovilo primili 52 turska državljana, koje su smjestili u brodske kabine u unutrašnjosti plovila. Ovom jedrilicom su prešli preko granice teritorijalnih voda Crne Gore u namjeri da turske državljane, mimo graničnih pralaza, prevezu za Italiju za unaprijed obećanu nagradu. Novac su trebali da dobiju nakon iskrcavanja putnika u Italiju, u kom pokušaju su spriječeni od strane nadležnih organa Crne Gore. B.R.

šteno, vrijednost peći se procjenjuje na više od 6.000 eura. Policija je obavila uviđaj i radi na identifikovanju osumnjičenih. A. R.

Zbog nasilja u porodici Bjelopoljac kažnjen 40 dana zatvora

Psovao i prijetio ocu da će da ga zakolje BIJELO POLJE - Sudija za prekršaje u Bijelom Polju Ahmet Međedović donio je rješenje kojim je izrekao kaznu od 40 dana zatvora bjelopoljcu M. V. (19) zbog počinjenog prekršaja iz Zakona o zaštiti od nasilja u porodici. U zahtjevu za pokretanje prekršajnog postupka, koji je podnio CB Bije-

lo Polje, navodi se da je okrivljeni 19. maja ove godine oko 19.30 časova, u blizini jednog prodajnog objekta u naselju Kruševo, verbalno napao oca M. V. Psovao mu je majku i prijetio da će ga zaklati i ubiti. Nasrnuo je na njega i udario pesnicom u glavu i grudi. U rješenju se navodi da je okrivljeni prihvatio odgovornost za prekršaj koji mu je stavljen na teret. B. Č.

Hronika

21, 22. i 23. maj 2021.

održano kompjuter Kako poginuli Danilo Delibašić tuži Koprivicu?! O kakvoj se neažurnosti u vođenju sajta suda radi, najbolje svjedoči sljedeći primjer: na sajtu, u odjeljku u kojem se navode datumi zakazanih ročišta, kao ime tužioca naveden je pokojni Danilo Delibašić. Posjetiocima sajta suda, a najprije porodici, upada u oči ovakva skandalozna najava i neodgovornost. Suvišno je komentarisati koliku dodatnu bol ova neprimjerena najava suđenja pričinjava porodici. O ovoj nelogičnosti pitali smo pravnike koji su kazali da je praksa da se u parnici navode imena tužilaca, ali da je kada je u pitanju krivica to skandalozno. Jedan od advokata Lazar Aković potvrdio je da je ovakva najava suđenja neprimjerena i da je što prije treba ispraviti. -Neprimjereno je i pogrešno, objavljivanje na sajtu osnovnih sudova u dijelu gdje su rasporedi suđenja u krivičnim predmetima, da se stranke u postupku označavaju kao tužilac i tuženi. Trebalo bi da

ne policije, preventivnih aktivnosti, ograničenja vezanih za kretanje u međugradskom saobraćaju, kao i pojačanih kontrola učesnika u saobraćaju, na putevima u Crnoj Gori je, tokom aprila, evidentiran povećan broj saobraćajnih nezgoda, u kojima je, nažalost, život izgubilo šest osoba.

stoji tužilac i okrivljeni. Ovakvom najavom vrijeđaju se osjećanja porodica, nažalost, oštećenih, koji su tragično izgubili život u saobraćajnim nesrećama, gdje se pokojni označavaju kao tužioci, a okrivljeni kao tuženi – kazao je Aković. On dodaje da je neophodno da se stranke u postupku označavaju pravim imenom i da se na taj način otklone sve potencijalne nejasnoće, a prije svega da se ne vrijeđaju osjećanja porodica oštećenih, odnosno lica koja su tragično stradala.

Tri od šest nastradalih su imali manje od 25 godina, kazali su iz policije. Najčešći prekršaji zbog kojih su sankcionisani vozači su i dalje neprilagođena brzina, preticanje kolone vozila ili vozila na „punoj liniji“ i upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola. A.R.

Odloženo suđenje optuženima za ubistvo Jovana Klisića

Grupa Stefana Đukića početkom juna pred sudom PODGORICA - Suđenje Stefanu Đukiću, koji se tereti za ubistvo Jovana Klisića i ranjavanje Velizara Gardaševića u Baru, 1. novembra 2019. godine, odgođeno je za 2. jun zbog opravdanog izostanka advokata Radovana Mandića. Đukić se tereti za ubistvo Klisića i ranjavanje Velizara Gardaševića u Baru, dok se njegova supruga, majka i polubrat – Danijela Mandić, Zorica Đurović, Vuk Lakićević, zatim Marko Vujadinović (27), Hasip Murić (44), Andrija Glavičanin i Bojan Vuksanović terete za stvaranje kriminalne organizacije. Za Đukićem i njegovom ženom raspisane su crvene međunarodne potjernice jer su nedostupni našim vlastima. Đukić je optužen i da je dva i po mjeseca prije ovog zloči-

na naoružan automatskom puškom upao u barski lokal ,,Savoja“ da bi likvidirao Gardaševića. Međutim, njegov naum nije ostvaren jer se Gardašević nije nalazio u lokalu. Ovaj Baranin se sumnjiči i za pokušaj ubistva Radoja Zvicera u Ukrajini, te da je član kriminalne grupe koja je optužena za ubistvo jednog crnogorskog državljanina u Španiji. Zbog napada na Zvicera, pored Đukića, uhapšeni su i Podgoričanin Emil Tuzović i srpski državljani Petar Jovanović i Milan Branković. Đukić, koji se ranije prezivao Mandić, prije četiri godine bio je pod istragom i u Srbiji, nakon hapšenja u Beogradu zajedno sa Draganom Đokićem, Almirom Dragišićem i Vladislavom Šljivančaninom. B.R.

Vaspitačica potpisala nagodbu sa tužilaštvom za krađu nakita

Pešukić pristala da odleži pola godine u zatvoru PODGORICA – Vaspitačica Ana Pešukić sporazumno je priznala dvije teške krađe nakita i umjetnina ukupne vrijednosti oko 340.000 eura iz porodične kuće Aca Đukanovića, saopšteno je Pobjedi iz Višeg suda. Prema saznanju našeg lista, Pešukić je u zamjenu za priznanje pristala da odleži pola godine zatvorske kazne. Razmatranje sporazuma koji su sklopili optužena Pešukić i tužilaštvo zakazano je za 25. maj pred sutkinjom Višeg suda Suzanom Mugošom. Za razliku od Pešukić, izvršni direktor firme ,,Fin Gold“ iz Podgorice Filip Ralević, koji se našao na istoj optužnici za tešku krađu putem podstrekavanja i zloupotrebe službenog položaja u privrednom poslovanju, nije pregovarao sa tužilaštvom. Prvobitnom optužnicom koju je potpisala specijalna tužiteljka Stojanka Radović, Pešukić i Ralević su bili optuženi za stvaranja kriminalne organizacije, ali ih je Viši sud prilikom kontrole validnosti dokaza oslobodilo ovog krivičnog djela. Pešukić je u istrazi priznala da je ukrala vrijedan nakit i umjetnine iz porodične kuće Đukanovića kako bi vratila kockarske dugove, ističući da nije djelovala kao član kriminalne organizacije već kao pojedinac. Ona je ukradeni nakit prodala zlataru Filipu Raleviću koji joj je, kako tvrdi, isplatio 51.000 eura. Prema optužnici u koju je Pobjeda imala uvid, na krađu nakita Pešukić se odlučila u septembru 2019. godine kada joj je Igor Krstović duplirao dug od 5.000 eura koji nije uspjela da vrati u dogovorenom roku. - Saznala sam da Igor Krstović daje novac na zajam uz kamatu, pa sam od njega pozajmila 5.000 eura sa rokom vraćanja

d. mijatović

ala tri mladića, ponovo odgođeno

Viši sud u Podgorici

Krstović negirao da je Pešukić davao novac na zajam uz kamatu Prema saznanju našeg lista, Pešukić je u zamjenu za priznanje pristala da odleži pola godine zatvorske kazne od 15 dana uz kamatu od 500 eura. Po protoku tog roka nijesam vratila dug već samo kamatu – navodi se u optužnici. Pešukić je navela da je na njenu molbu Krstović produžio rok za vraćanje duga s tim što je njen dug sada iznosio 10.000 eura. Kako se približavao kraj drugog roka, a Pešukić nije bila u mogućnosti da vrati dug, odlučila je da ukrade nakit iz kuće porodice Đukanović gdje je već 10 godina radila kao vaspitačica i gdje su joj sve stvari bile dostupne. Koristeći povjerenje Acove supruge Gabriele Đukanović, optužena Pešukić je ukrala nakit i odnijela zlataru Ra-

Igor Krstović je u istrazi tvrdio da ne poznaje niti je ikada sreo optuženu Anu Pešukić koja je od njega navodno uzela 15.000 eura i uz zelenašku kamatu vratila 51.000 eura. On je na kraju ponudio tužilaštvu da njegove tvrdnje i iskaz u ovom slučaju provjere i poligrafski.

leviću koji joj je isplatio 3.500 eura, što nije bilo dovoljno da vrati dug, zbog čega se odlučila na novu pljačku. Po oprobanom scenariju je iz vitrine ukrala dva ručna sata „roleks“ za koje joj je Ralević isplatio 11.000 eura, što je bilo dovoljno da pokrije dug prema Krstoviću. Pešukić je u narednom periodu još dva puta zapadala u kockarske dugove koje je pokrivala prodajom ukradenih vrijednosti od Đukanovića.

Krstović je poznat javnosti nakon što je 28. januara prošle godine na njega u Zeti, nedaleko od porodične kuće ispaljeno 20 metaka. Zbog organizacije i učešća u napadu na Krstovića pred Višim sudom u Podgorici sudi se Vidoju Stanišiću i Dragiši Bulatoviću.

Na kraj vaspitačicinim krađama stala je upravo Gabriela koja je početkom aprila prošle godine primijetila da joj nema sata ,,frenk miler“ koji se nalazio u vitrini u radnoj sobi. Pregledom ostalih kutija, ona je otkrila da nedostaje još vrijednog nakita koji je bio naslijeđen ili poklon od prijatelja i porodice. S obzirom da je imala evidenciju nakita, supruga Đukanovića je lako utvrdila šta sve neB.R. dostaje.

Odbrana prigovorila nalazu balističke struke na suđenju optuženima za ubistvo policajca Milutina Lekovića

Bakić: Nalaz rađen po pravilima struke i nauke PODGORICA – Odbrana Luana Hasanaja koji je ispalio smrtonosni hitac u policajca Milutina Lekovića, sredinom decembra 2019. godine, juče je u podgoričkom Višem sudu prigovorila izvještaju vještaka balističara, navodeći da je sačinjen na bazi nepravilno i nepotpuno prikupljenih dokaza. Sa druge strane, vještak balističar Božidar Bakić ustvrdio je da je vještačenje rađeno po svim pravilima struke i nauke. Pored Luana Hasanaja, za ubistvo policajca Lekovića 15. decembra 2019. na optuženičkoj klupi su njegov brat Lulzim i majka Nura. Advokat Veljko Baćović se prigovarajući nalazu vještaka pozvao na izvještaj Uprave policije CB Herceg Novi gdje se navodi da je u pištolju ozna-

čenim pod brojem 5 nađeno pet metaka u šaržeru i jedan metak u cijevi. -To je suprotno naznaci na posebnom omotu u kojem je municija dostavljena Forenzičkom centru. Jasno proizilaze nelogičnosti izvještaja koje su nastale nepravilno izvršenim radnjama prikupljanja dokaznog materijala – kazao je advokat Baćović. Sa druge strane, vještak Bakić je pojasnio da sve vezano za nepotpuno prikupljene tragove ne može ići na adresu vještaka balističke struke. -Radio sam uzorke onako kako su dostavljeni od ekipe koja je radila uviđaj – pojasnio je balističar. Što se tiče nedostatka municije, na šta je takođe ukazao u prigovoru advokat Baćović, vještak Bakić je kazao da ta konstatacija ne stoji, jer bra-

nilac polazi od činjenice da su bili puni, što je neprihvatljiva pretpostavka. Na jučerašnjem ročištu pročitani su i pisani dokazi, a nastavak suđenja zakazan je za 15. jul. Optužnicom se Luan, Lulzim i Nura Hasanaj terete da su počinili teško ubistvo u sticaju sa krivičnim djelom nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, kao i krivično djelo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Okrivljeni Luan Hasanaj tereti se i za krivično djelo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. Podsjećamo, policajac Leković ubijen je na dužnosti 15. decembra 2019. godine. U njega je smrtonosne hice ispalio Luan Hasanaj, koji je pokušao da ubije i Lekovićevog kolegu Aleksandra Kilibardu. Leković i Kilibarda priveli su

albanske državljane oko 14.40 časova jer nijesu imali dokumenta. Krenuli su da ih odvezu u stanicu policije kako bi utvrdili njihove identitete. U trenutku kada su prolazili kroz Igalo, Milutin Leković javio je dežurnoj službi Centra bezbjednosti Herceg Novi da dovode tri osobe na identifikaciju, a okrivljeni su počeli da razgovaraju između sebe. -Zatim je okrivljena Nura Hasanaj počela da pipka i zapitkuje oštećenog Milutina Lekovića, a okrivljeni Lulzim Hasanaj da dodiruje i zapitkuje Aleksandra Kilibardu, kako bi im skrenuli pažnju sa okrivljenog Luana Hasanaja, koji je to iskoristio i neopaženo izvadio skriveni pištolj „CZ“ model „99“ kalibra 9 mm. I dok se vozilo u kojem su se nalazili kretalo Ulicom Sava Ilića u Igalu, ispalio je projektil u glavu oštećenom Milutinu Lekoviću, koji je upravljao vozilom i nanio mu teške tjelesne povrede u vidu strijelne rane prostreline glave, od kojih je nastupila njegova smrt – naB.R. vodi se u optužnici.

Crnom Gorom

21, 22. i 23. maj 2021.

Kotor: Direktor Specijalne bolnice Petar Abramović o planovima te ustanove

Uskoro ambulanta za dječju psihijatriju Planiramo da obezbijedimo računare za ljekare i medicinsko osoblje i uvežemo sa zdravstvenim sistemom države, jer sada ne postoji mogućnost elektronskog zakazivanja. Suveniri nastali tokom korona krize spremni su za onlajn prodaju, a nastaviće da radi SOS telefon za sve koji imaju psihičkih poteškoća da se izbore sa koronom i post korona periodom – kaže Petar Abramović KOTOR - Maksimalno moguće poboljšanje uslova za boravak zaposlenih i pacijenata, rad na infrastrukturi bolnice, zatim obuka medicinskog i ostalog osoblja kako bismo usluge podigli na viši nivo i dostigli standarde u okruženju i Evropi i otvaranje ustanove prema građanima, lokalnoj zajednici, državi i međunarodnoj zajednici, jer je ovo ustanova koja je uvijek bila predmet predrasuda i na neki način zatvorena cjelina. To su strateški ciljevi menadžmenta Specijalne bolnice za psihijatriju u Dobroti. Direktor bolnice koja postoji od 1953. godine i jedina je te vrste u Crnoj Gori Petar Abramović kaže da će uskoro djeca i mladi kojima je potrebna pomoć moći da je dobiju u toj ustanovi. - Jedna od novina u radu je da će uskoro prvi put u bolnici početi sa radom ambulanta sa specijalizantom ljekarom za adolescentnu i dječju psihijatriju – najavio je on.

KORONA

Abramović navodi da će uskoro početi i realizacija ranije potpisanog sporazuma sa

Komunalnim preduzećem o angažovanju određenog broja radno sposobnih pacijenata. - Ova aktivnost se sprovodi u skladu sa politikom liječenja van ustanove, znači, liječenje u zajednici , koja će istovremeno pomoći u pripremi pacijenata za njihovu socijalizaciju i radno angažovanje nakon izlaska iz bolnice - kaže Abramović. Bolnica je u dva talasa bila imala pacijete koji su pored svoje primarne mentalne bolesti, bili pozitivni na novi kovid-19. Uspješno su prebrodili tu krizu pa, čak, ostvarili dobre rezultate. - Predanost, istrajnost, rad i posvećenost naših ljekara rezultirali su da u oba talasa nijesmo zabilježili nijedan smrtni slučaj izazvan koronom, već smo bilježili oporavak i uspješnu rehabilitaciju naših pacijenata. Pored starih boljki zdravstvenog sistema i same bolnice, veliki broj tzv. socijalnih pacijenata (oko 150) i opterećenosti bolnice sudskim pacijentima, kolektiv je u korona krizi iznalazio rješenja za nastavak rehabilitacije kroz radnu i okupacionu terapiju uz poštovanje svih epidemioloških mjera. Rezultat je da danas u bolnici imamo veliki broj ručno rađenih, magneta,

održavaju pacijenti, a gotove proizvode će plasirati na termičku obradu u bolničkoj kuhinji i koristiti za pripremu zimnice za pacijente. Cvijeće će se dalje distribuirati kroz krug bolnice, i na taj način će se uređivati i uljepšavati zelene površine. Abramović navodi da će nastaviti program psihosocijalne podrške građanima koji je započet prošle godine, tj. SOS telefon za sve koji imaju psihičkih poteškoća kako da se izbore sa koronom i post-korona periodom.

DIGITALIZACIJA

UŠtEDa ENErGENata 70 oDSto: Bolnica prije i nakon okončanja projekta energetske efikasnosti

nakita i umjetničkih radova koji su spremni da postanu dio onlajn socijalnog preduzetništva, koje bolnica planira da implementira u narednom

vremenskom periodu - kaže zadovoljno Abramović. U krugu bolnice napravljen je plastenik za uzgoj povrća i cvijeća o kojem se brinu i koji

Bolnica aktivno radi i na poboljšanju digitalizacije administracije i nabavkom računara za medicinsko osoblje. - U planu je da se od Fonda za zdravstveno osiguranje obezbijede tzv. sistemski računari za ljekare i medicinsko osoblje i da se konačno uvežemo sa zdravstvenim sistemom države, jer nažalost, još ne postoji mogućnost elektronskog zakazivanja. Takođe, ulaže se trud da kroz donacije obezbijedimo ostalu računarsku oprema za potrebe bolnice. Pozitivne ,,tonove“ dobili smo od partnera iz Luštice Bay. U planu je je institucio-

Objekat energetski efikasan

Petar Abramović

Na objektu Specijalne bolnice za psihijatriju Dobrota zamijenjena je stara i dotrajala stolarija, uređena i postavljena nova fasada na paviljonima. To je urađeno kroz projekat energetske efikasnosti koji je počeo prošle godine a sa 420.000 eura finansirala ga je Vlada. Direktor Petar Abramović kaže da je to najznačajniji projekat za bolnicu u posljednjih 10 godina, koji je znatno poboljšao uslove rada i boravka zaposlenih i pacijenata i doprinio značajnoj uštedi do 70 odsto u potrošnji svih energenata u bolnici. - Za nekoliko dana u ovoj bolnici počinje realizacija još jednog projekta, sanacije svih mokrih čvorova, vrijednosti 40.000 eura – najavio je Abramović.

nalno povezivanje sa srodnim i sličnim bolnicama u regionu kroz razmjenu iskustava kadrova i dodatnu edukaciju našeg kadra, priprema novih projekata u oblasti mentalne higijene i zaštite i rekonstrukcija postojećeg vebsajta bolnice - zaključuje Abramović. Iv. K.

Bar: Doc. dr Snežana Barjaktarović-Labović o navikama koje zdravlje znače BAR – Kada je riječ o higijeni, zakasnili smo. Smatram da je upravo ovo što nam se dogodilo sa kovidom-19 globalni odgovor na nipodaštavanje higijene kao nauke o zdravlju, što nije samo problem Crne Gore, već svjetski. Zato u XXI vijeku imamo zaraznu bolest od koje umire veoma veliki broj ljudi – kaže docent dr Snežana BarjaktarovićLabović, specijalizantkinja higijene i uža specijalizantkinja dijetoterapije, koja je i koordinatorka Odsjeka za higijenu i zdravstvenu ekologiju u Domu zdravlja Bar. Zaboravili smo dodaje ona, da je higijena nauka o zdravlju, te na svakom koraku možemo primijetiti koliko se o njoj, zapravo, ne vodi računa. - Ako prošetamo bilo kojim gradom u Crnoj Gori, primijetićemo to kod komunalne higijene, zatim higijene stanovanja, upravljanja otpadom, svim vodnim resursima itd… O higijeni ishrane, kod sporta i fizičke aktivnosti da ne govorimo. U bivšoj Jugoslaviji toj nauci je pridavana velika važnost, i danas ni ne možemo upoređivati zdravstvenu statistiku sa tim periodom – kaže Barjaktarović-Labović. Kako ističe, trebalo bi puno raditi na tome jer se higijena ne odnose samo na pranje ruku ali

Korona je pokazala da smo potcijenili značaj higijene Ne vodi se računa o komunalnoj higijeni, zatim higijeni stanovanja, upravljanju otpadom, svim vodnim resursima itd… O higijeni ishrane kod sporta i fizičke aktivnosti da ne govorimo. Zato u 21. vijeku imamo zaraznu bolest od koje umire veoma veliki broj ljudi – kaže Snežana Barjaktarović-Labović PROJEKAT

Doc. dr Snežana Barjaktarović-Labović



Dom zdravlja Bar jedina je ustanova u Crnoj Gori, uz Institut za javno zdravlje, koja posjeduje sertifikat i Sanitarnu laboratoriju za uzorkovanje hrane

se nada da smo bar taj aspekt u prethodnoj godini unaprijedili. - Pravilno pranje ruku je najjeftinija i najefikasnija preventivna mjera u sprečavanju svih zaraznih bolesti, pa, vidjeli smo, i kod respiratornih infekcija - kaže Barjaktarović-Labović. Ona podsjeća da su početkom ove sedmice usvojene izmjene i

dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti. - Pored ostalog izmjene podrazumijevaju i uzorkovanje briseva, što, nije bez razloga, jer su brisevi sjajan način za efikasno sprovođenje higijene u kuhinji bilo kog objekta koji radi sa hranom – poručuje BarjaktarovićLabović.

Dom zdravlja Bar, jedina u Crnoj Gori, uz Institut za javno zdravlje, posjeduje sertifikat i Sanitarnu laboratoriju za uzorkovanje hrane. Zahvaljujući tome učestvuje u projektu prekogranične saradnje koji finansira EU, a tiče se - zdrave ishrane kod predškolske djece. Nakon njegove realizacije, kao poseban benefit, toj zdravstvenoj ustanovi ostaće opremljeno Savjetovalište za pravilnu ishranu, sa najsavremenijom opremom i laboratorijskim instrumentima. U sklopu programa koji bi trebalo da doprinese formiranju zdravih navika u ishrani od najranijeg djetinjstva, predviđeno je niz aktivnosti. - One su, prije svega, preven-

tivnog karaktera, a obuhvataju inicijative za očuvanje i unapređenje zdravlja djece, kroz rad Savjetovališta za ishranu, namijenjenog, prvenstveno, roditeljima čija djeca idu u vrtić. Takođe, biće sproveden nadzor nad obrocima koje djeca dobijaju u vrtiću, sa aspekta nutritivne i energetske vrijednosti, jer upoređivaćemo koliko obroci i da li odstupaju od preporučenih parametara za odgovarajući uzrast, ali ćemo se baviti i nadzorom nad zdravstvenom bezbjednošću namirnica i obroka - ističe doc. dr Snežana Barjaktarović-Labović.

VRIJEDNOSTI

Sve što Dom zdravlja dobije u toku njegove realizacije ostaće

Domu zdravlja. - To je dodatna i velika vrijednost projekta, jer nakon njegovog završetka, našoj zdravstvenoj ustanovi ostaće Savjetovalište za pravilnu ishranu, opremljeno modernom vagom za određivanje tjelesne kompozicije, koje će moći da radi sa svim populacionim grupama, raspolagaćemo velikim brojem laboratorijskih instrumenata uz pomoć kojih ćemo kasnije moći da radimo analize drugih uzoraka hrane, i na kraju, moj odsijek za higijenu i zdravstvenu ekologiju u Domu zdravlja, kroz ovaj projekat, dobiće auto za uzorkovanje sa rashladnom transportnom kutijom- kazala je doc. dr Barjaktarović-Labović. V. K. V.

Crnom Gorom

21, 22. i 23. maj 2021.

HERCEG NOVI: Realizacija projekta remedijacije bivšeg brodogradilišta u Bijeloj

Valgo dobio dozvolu Zvanje pčelar i za izvoz steklo 27 mladih iz devet opština zagađenog  zemljišta

OBUKU USPJEŠNO OKONČALI: Juče u Danilovgradu

DANILOVGRAD: Uručene diplome prvoj generaciji škole pčelarstva

SPUŽ - Polaznici prve generacije škole pčelarstva, njih 27 iz devet opština, okončali su zahtjevnu obuku i stekli zvanje pčelarpčelarka. Diplome im je juče u Kući meda u Danilovgradu, simbolično na Međunarodni dan meda, uručio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Stijović.

On je najavio da će vrijednim djevojkama i mladićima Turski partner TIKA pokloniti po tri pčelinja društva (tri košnice i tri roja) kao i osnovni pribor za pčelarenje. Stijović je kazao da u Crnoj Gori ima oko 3.700 pčelara koji posjeduju oko 85.000 pčelinjih društava, te da je prepoznato i 500 neregistrovanih pčelara. Ove godine budžet za Program unapređivanja pčelarstva za 2021. godinu iznosi 205.000 eura. - Predviđeno je objavljivanje četiri javna poziva: za dodjelu sredstava podsticaj mladim pčelarima početnicima, za dodjelu sredstava podsticaja za nabavku voska za organsku i konvencionalnu proizvodnju meda, zatim za odabir odgajivača pčelinjih matica i dodjelu sredstava podsticaja za nabavku opreme za transport pčelinjih zajednica. Novina u ovoj godini je da su obezbijeđena sredstva između ostalog i za podršku pri nabavci pčelar-

Svaki polaznik dobio je po tri društva (tri košnice i tri roja) kao i osnovni pribor za pčelarenje

ske opreme za preradu na gazdinstvima kao i za adaptaciju objekata pri čemu će podrška biti do 80 odsto. Sredstva se realizuju kroz MIDAS-2 - dodao je Stijović. Predsjednik Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore Radule Miljanjić je pozvao sve nadležne subjekte da se u okviru svojih poslovnih politika maksimalno angažuju i stave u svrhu očuvanja i zaštite prirode a pčela je na samom vrhu prirodnog lanca održivosti. - Zbog toga moramo biti odgovorni i brinuti o pčelama. Posebno apelujem na voćare da vode računa kada i kako tretiraju zasade jer prekomjerna upotreba pesticida ubija pčele - upozorio je Miljanić. U programu obilježavanja Dana meda uključili su se učenici OŠ ,,Njegoš“ koji su pjevali i igrali na temu života pčela i sakupljanja meda, a školski čas posvetio im je sekretar SPOCG Vladimir Radulović predavanjem o značaju pčela za čovječanstvo. B. KADIĆ

Izvođač radova kompanija Valgo je rezervisala brod i očekuju da će uploviti u brodogradilište krajem naredne sedmice. Brod bi trebalo da isplovi krajem maja ili početkom juna, a sve će zavisiti od vremenskih uslova – kazala je Almina Bučan iz Agencije za zaštitu prirode i životne sredine

HERCEG NOVI - Agencija za zaštitu prirode i životne sredine izdala je dozvolu za izvoz 40.000 tona kontamiranog zemljišta iz Brodogradilišta Bijela. Projekt menadžerka u Agenciji Almina Bučan kaže da su španske vlasti prošle sedmice izdale dozvolu. - Na osnovu toga izvođač radova komapnija Valgo je već rezervisao brod i očekuju da će on uploviti u brodogradilište krajem naredne nedjelje. Brod bi trebalo da isplovi krajem maja ili početkom juna, a sve će zavisiti od vremenskih uslova – kazala je Bučan za RTHN.

BROD

Za grit je dozvola obezbijeđena ranije i već je jedan kontingent tog otpada izvezen. Od marta 2019. godine, kada je počeo projekat remedijacije zemljišta u Bijeloj, kompanija Valgo koja je zadužena za njegovu realizaciju, izvezla je u Španiju oko 38.996 tona opasnog grita u Španiju na deponiju Ditecsa Sevilja i za Ukrajinu 4.000 tona grita iz Porto Montenegra. Zadnji brod je isplovio 5. avgusta 2019. godine jer su španske vlasti odbile prijem preostalih količina. Izviz je ponovo krenuo ovog mjeseca, nakon jednoipogodišnje pauze je za Španiju

IZVOZ ĆE POČETI KRAJEM OVOG ILI POČETKOM NAREDNOG MJESECA: Bivše brodogradilište



Vlada je 2014. godine potpisala ugovor o zajmu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj na iznos od 50 miliona eura, za sanaciju četiri lokacije na kojima se nalazi industrijski opasni otpad isplovio brod ,,Harun“ sa oko 6.300 tona opasnog grita. Po projektu je predviđeno da se izveze više od 100.000 tona opasnog grita i kontaminiranog zemljišta. Projekat je finansiran iz kredita Svjetske Banke i njegova ukupna vrijed-

nost u Bijeloj je 23 miliona eura. Osim opasnog grita i zagađene zemlje iz Bijele se izvozi i azbest i opasno ulje.

UGOVOR

Vlada je 2014. godine potpisala ugovor o zajmu sa Međuna-

CETINJE: Završen konkurs Prijestonice i Srednje likovne škole „Petar Lubarda“

Radovi Nikolete Ćorović, Nikoline Ljiljanić i Borka Popovića

Najbolje radove poslali Nikoleta, Nikolina i Borko

CETINJE - Učenici Srednje likovne škole „Petar Lubarda“ Nikoleta Ćorović, Nikolina Ljiljanić i Borko Popović poslali su najbolje radove na konkurs koji su organizovali Prijes-

rodnom bankom za obnovu i razvoj na iznos od 50 miliona eura, za sanaciju četiri lokacije na kojima se nalazi industrijski opasni otpad. Osim grita i kontaminiranog zemljišta u Brodogradilištu Bijela, na spisku su Kombinat aluminijuma (bazeni crvenog mulja i deponija čvrstog industrijskog otpada), Termoelektrana Pljevlja (deponija pepel a i š l j a ke M a l j e v a c ) i flotaciono jalovište Gradac u tom gradu. Ž. K.

tonica Cetinje i ta obrazovna ustanova povodom 15. godišnjice obnove nezavisnosti. Na konkurs Prijestonice i SLŠ „Petar Lubarda“ pristiglo je više od 20 radova, koji su juče predstavljeni u Biljardi. Pristigle radove Prijestonica pokloniće ambasadama koje imaju predstavništva u Crnoj Gori, kao izraz trajnog opredjeljenja naše države da gradi dobre odnose sa susjedima i međunarodnom zajednicom. Gradonačelnik Prijestonice Cetinje Aleksandar Kašćelan kazao je da je zadivljen načinom na koju su učenici SLŠ „Petar Lubarda“ doživjeli temu izložbe. - Hvala vam na ovom fantastičnom doživljaju, divnim trenucima, slikama. Način na koji vi vidite našu državu, kako vidite proslavu Dana nezavisnosti, teško je dočarati riječima - rekao je gradonačelnik. Direktorica škole Gordana Tomašević ocijenila je da tu obrazovnu ustanovu i Prijestonicu veže dugogodišnja partnerska saradnja, te da su učenici sa svojim mentorima i ovaj put odgovorili postavljenom zadatku. Ona se zahvalila gradskoj upravi što su školu pozvali da bude dio programa obilježavanja Dana nezavisnosti. C. G.

Kultura

21, 22. i 23. maj 2021.

Predstava „Konji ubijaju, zar ne?“, u režiji Kokana Mladenovića, premijerno izvedena u KIC-u „Budo Tomović“

U zrcalu naše ljudskosti PODGORICA – Kada svojevoljno prodajemo sebe, prećutno pristajemo na sve. Zbog toga se rijetko i gledamo u ogledalu, jer odrazi su nam prečesto zamućeni, a nerijetko i bolni. Na ove stvari metaforično, ali i direktno, referiše predstava „Konji ubijaju, zar ne“, produkcijski projekat Gradskog pozorišta koji je premijerno izveden u srijedu veče, u KIC-u „Budo Tomović“. I, dok konobari serviraju publici aperative, predjela i glavna jela, reditelj Kokan Mladenović u startu donosi skicu naše zbilje – one u kojoj sitna zadovoljstva i samo trenutno pun stomak, dostojanstvo i empatiju tjeraju u ćošak.

NAŠI IZBORI

Jer, ni rijaliti programi na koje se gnušamo, a koji doživljavaju ekspanziju zbog nas koji im dižemo rejtinge i punimo kase, nijesu ništa drugo nego naši izbori. Borba protiv života, u kojoj nema jasnih granica, da li je krajnji cilj trijumf ili poraz, unižava opet one kojima je pomoć najneophodnija. Komercijalna ljubav rađa istinske žrtve, činjenica da najviše novca donosi smrt, te eksploatacija tijela i njegovo pošto-poto bestrganje u društveno prihvatljive kalupe, predstavljaju normalu čiji smo svjedoci i učesnici. Nijemi za sebe, gluvi za one oko nas, revolt ne bi umjeli da zadržimo ni onda kada bi nam se servirao na tacni, pa pobuna biva usamljena i kažnjena. Zbog toga i istinski paradoski jesu momenti u kojima se branimo tezom da sva činjenja biramo za dobro djece – rođene i nerođene. Tako i po-

put sirene za uzbunu odzvanja nedoumica jesmo li sebični ako donosimo na svijet nove ljude kojima ćemo nametnuti iste greške. Te i na koncu predstava, koju formom možemo okarakterisati i kao mjuzikl, postavlja retoričko pitanje – da li je istinska revolucija ona u kojoj ćemo prestati da se razmnožavamo, istrijebiti se i pustiti da na svijetu nastanu neki novi ljudi, bolji od nas. Mladenović je predstavu posmatrao sa balkona Velike sale KIC -a, a ne čudi ga činjenica, kako je izjavio za Pobjedu, da je među publikom bilo smijeha zbog banalnosti koje bi trebalo da budu ne tako lijepa slika upravo nas samih. - Prva stvar koju sam smislio za roman, pa onda i za Majin tekst je taj bizarni okvir da se publika stavi u položaj da ugodno večera, dok će neki ljudi trošiti živote, umirati... Publika reaguje onako kako smo i pretpostavili. Sa nešto malo empatije, na nekim momentima. Ali prosto, to je previše dobrog besplatnog pića i hrane da bi se propustilo. Upravo to je nivo naše ljudskosti – do koje mjere smo spremni da nas empatija obuzda od užitaka u odnosu na druge ljude. To jeste nešto što, nažalost, funkcioniše u ovoj predstavi – kazao je Mladenović. Ova predstava, prema njegovim riječima, trebalo bi da bude metafora naših života, ne jednog rijaliti programa. - Naše vlasti, svijet kapitalizma, uvijek na početku obećaju dobitak i boljitak za sve, radostan i lagodan život. Upotrijebe vas, zloupotrijebe, a na kraju završite kao otpad novog čovječanstva. Ta vrsta besramnog izrabljiva-

Scena iz predstave „Konji ubijaju, zar ne?“

Spas je u kulturi Stanje duha je, kako je kazao Emir Hadžihafisbegović, problem na planetarnim meridijanima, ne samo u zemljama koje su nastale raspadom Jugoslavije. - Mi ga samo najviše osjećamo, a i ista matrica besmisla je i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji. Spas je u kulturi. Granice Evropske unije će uskoro biti omeđene kulturnim identitetima. Sve ostalo što im je trebalo već su odvezli – struju, vodu, medicinske sestre, inžinjere. Ali ne mogu odnijeti Njegoša od vas, Mladena Nelevića, Marka Miljanova, crnogorsko slikarstvo, Živka Nikolića, ovu predstavu. Isto kao što iz Bosne ne mogu odnijeti sevdalinku, Sidrana. Zašto to vlast ne prepoznaje, zašto je kultura toliko atrofirala? Mislim da je to projekat, ne ove vlasti, nego projekat koji ima svoju agendu – rekao je Hadžihafizbegović.

nja ljudi dok svojom sramotom i znojem zabavljaju druge ljude jeste nešto što je u ovoj predstavi jako dominantno. Uostalom, sam ritual večere dok glumci glume jeste kontrast koji smo htjeli da postavimo u startu kao nešto veoma neprijatno, dostojno

onog što u romanu i filmu radi publika – objasnio je Mladenović.

AMBICIJA

Iako je više puta i prije premijere bilo priče o umješnosti ansambla Gradskog pozorišta, predstava donosi potvrdu

da su zaista oni njen najdragocjeniji dio. Pored gostujućeg člana Emira Hadžihafizbegovića, uloge donose Marija Đurić, Omar Bajramspahić, Vanja Jovićević, Goran Slavić, Jelena Simić, Dejan Đonović, Branka Fe m i ć - Š ć e k i ć , Vu k a n Pejović, Katarina Krek i Željko Radunović. „Konji ubijaju, zar ne“, prema riječima Hadžihafisbegovića, vrsta je projekta koja raste igranjem, a tek će se vidjeti kakav će biti repertoarski i festivalski život predsatve. Osvrćući se za Pobjedu na lik koji tumači, rekao je da je ambicija nešto što nas na koncu košta. - Ovaj manipulator, moderni džoker kog ja igram zapravo je lice svih naših licemjernih, pohlepnih, nemoralnih segmenata društva. Ali, prezanimljivo je to da skoro 30 godina živimo u obesmišljenom ambijentu koji ne pokušava-

Premijera predstave „Rani jadi“ izvedena u Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“

Ogoljene ispovijesti mladih ljudi

PODGORICA – Premijera predstave „Rani jadi“, koju je prema motivima istoimenog djela Danila Kiša režirao Petar Pejaković, izvedena je u srijedu veče u Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“.

Akteri komada su učenici cetinjskih osnovnih i srednjih škola: Filip Ivanović, Tara Perović, Aleksa Perović, Tamara Karan, Lazar Martinović, Tamara Jovićević, Krsto Pejović, Marija Pobor, Dimitrije Janković, Sofija Stefanović, Damjan Stanojević, Anđela Pavlović i Vukota Čelebić. Predstavu „Rani jadi“, kako je Pejaković objasnio, radili su inspirisani istoimenim romanom Danila Kiša, koji je značajan dio djetinjsta i mladosti proveo na Cetinju. - Djeca i mladi ljudi sa Cetinja govore svoje priče, jade, djetinjstvo i neke teške trenutke u njima, te način na koji ih preživljavaju. Govore nam o tome kako nešto što je loše može da postane lijepo i može da se pretoči ne samo u otvorenost i dijeljenje, već i u umjetnički čin. Od toga može da se napravi nešto kreativno – i predstava, slika, lutka, razne stvari koje su postale dio ove predstave – kazao je on. Kao reditelj i čovjek, Pejaković je, kako je rekao, izuzetno ponosan na cjelokupan rad i proces. - Više sam nego ponosan i potpuno me to ispunjava. Čini me nevjerovatno srećnim

Scena iz predstave „Rani jadi“

čovjekom, jer rad sa djecom i mladima na ovakvim stvarima je nešto što se teško može mjeriti sa bilo čim. Privilegija je to raditi – kazao je on. Omnibus ličnih priča, čije su ishodište, tj. motiv, Kišovi „Rani jadi“ je, kako je objasnio dramaturg Rajko Radulović, novo čitanje djela - emotivno, autentično, iskreno bolno. - Predstava je fragmentarni podsjetnik o životu za djecu, odrasle i osjetljive. Proces rada je bio vrlo interesantan. Mali i

veliki umjetnici koji su uradili ovu predstavu ne govore i ne interpretiraju tekst. Oni pričaju svoje duboke, lične priče koje su istinite, zapravo govore sam život – rekao je Radulović. Saradniku, asistentu dramaturga Milu Vučiniću nakon procesa, kako je kazao, ostaje nezaboravno, otrežnjujuće iskustvo i jedna vrsta svečane i radosne zaduženosti pred mladom, hrabrom družinom. - „Rani jadi“ nije predstava. To je seansa

razmjene onog najdragocjenijeg u nama. To je povratak pozorišta odgovornosti i jedna vrsta estetskog priznanja prvog među odraslima (čitaj: reditelja) da, pošto kao takvi očigledno ne umijemo da se igramo, barem pozorište vratimo djeci. Teret dokumentarnosti je teret savjesti svih odraslih koji ikada budu gledali ovu predstavu – rekao je Vučinić. Za učesnicu predstave Mariju Pobor, ovaj projekat je znak podrše svim mladim ljudima koji prolaze kroz razne probleme. - To su priče koje želimo da podijelimo sa nekim kako bi znali da ako im se nešto slično desi nijesu sami. A mi koji smo prošli kroz to iskustvo smo tu da im pomognemo – kazala je ona. Premijeri na Cetinju prisustvovao je i šef predstavništva UNICEF-a u Crnoj Gori Huan Santander. - Čast mi je što sam u Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“ na Cetinju i veoma sam srećan što vidim mlade ljude i djecu angažovane u kulturi. Činjenica da nam sad situacija omogućava da opet imamo kulturu, a poštujući mjere i masovnu imunizaciju, možemo se vratiti kulturnim aktivnostima i sportu – kazao je on. Podsjetimo, realizacija projekta započela je 2019. godine kroz inovativni obrazovno-kulturni segment Studio Kraljevskog pozorišta, dok je rad u nekoliko navrata prekidan zbog pandemije korona virusa. Predstava je reprizno izvedena i sinoć u S. V. Zetskom domu.

Publika reaguje onako kako smo i pretpostavili. Sa nešto malo empatije, na nekim momentima. Ali prosto, to je previše dobrog besplatnog pića i hrane da bi se propustilo. Upravo to je nivo naše ljudskosti – do koje mjere smo spremni da nas empatija obuzda od užitaka u odnosu na druge ljude – kazao je Mladenović mo da mijenjamo. Ta eutanazija traje veoma dugo i vrijeme je da počnemo da radimo na sebi, da damo sopstvenim životima vjetar u leđa – objasnio je Hadžihafizbegović. Na kraju ljubav i poštenje pobjeđuju sve što je, prema riječima Bajramspahića, krajnji domen ove predstave. - Pobjeđujemo rijaliti koji živimo danas, koji nažalost nije samo na sceni već pristajemo da se ponižavamo pred drugima zarad zabave nikih tamo, koji nas na dugme vode. Nije dobro biti dobar da bi u nečijim očima bio takav. Važno je biti takav u suštini. Nažalost, danas je sve postalo prevara, izgubilo se poštovanje. Živimo u svijetu u kom je sve uprljano. Ali, opet, poput pouke ove predstave u kojoj trijumfuju prave vrijednosti, to su kodeksi kojima se treba voditi – kazao je Bajramspahić. S. VIŠNJIĆ

O Njegušima na Njegušima PODGORICA - Promocija kniga „Zapisi sa Njeguša“ i „Zrnca iz prošlosti Njeguša“, autora Lazara Božovića i Gojka Kustudića, biće održana sjutra, u 12 sati, na Njegušima, ispred dvorca kralja Nikole. Riječ je o izdanju Mjesne zajednice Njeguši. Pored autora, o djelima će govoriti publicista i novinar Dragan Mitov Đurović. U slučaju lošeg vremena, promocija će biti održana u etno selu „Sveti Georgije“ na Krscu. S. K.

Biografija Fride Kalo u izdanju Lagune PODGORICA – Knjiga „Frida Kalo i boje života“, autorke Karolin Bernard je romansirana biografija fascinantne žene, meksičke slikarke i kultne ličnosti 20. vijeka. Djelo je objavljeno u izdanju beogradske Lagune. Mjesecima je bilo na listama bestselera i prevedeno je na brojne strane jezike. Autorka Bernard je napisala roman koji čitaocima lako prenosi atmosferu Meksika prve polovine 20. vijeka B. B.

Kultura

21, 22. i 23. maj 2021.

Šerin Novotni, autorka knjige „Crnogorci u SAD 1860-1910.“ u izdanju Matice crnogorske

Vratila Crnoj Gori dio istorije PODGORICA - Šerin Novotni iz Sjeverne Karoline, penzionisana stručnjakinja u oblasti međunarodnog istraživanja i analize podataka, tragom svojih predaka, Andrijaševića sa Grahova, upustila se u istraživanje migracija naših sunarodnika i predaka, Crnogoraca i Crnogorki, u Sjedinjenim Američkim Državama od druge polovine XIX do početka XX vijeka.

Njena su istraživanja objavljena kao monografija „Crnogorci u Sjedinjenim Američkim Državama 1860-1910.“ u kojoj je uspjela da sakupi i sistematizuje do sada neobjavljenu dokumentaciju. Prvi tom ovog djela je objavila Matica crnogorska, a dok Novotni prikuplja građu za drugi tom, Pobjedi između ostalog otkriva kako je došla na ideju da sabere svoj istraživački rad u knjigu, prisjeća se prvih saznanja o svom porijeklu, objašnjava kako teku istraživanja i s kojim se namjerama upustila u ovako zahtjevan projekat. POBJEDA: Kako su vaši preci stigli u Ameriku i kada ste se zainteresovali za istoriju naseljavanja Crnogoraca u Americi? NOVOTNI: Moj djed John Andrich, rođen kao Janko Andrijašević, stigao je u Ameriku velikim parobrodom koji je prevozio iseljenike iz mnogih evropskih država tokom 1910. Pridružio se ostalima iz Grahova koji su se nastan i l i u z a p a d n o j d r ž av i Kolorado. Sjećam se da se moj prvi interes za Crnu Goru javio baš onda kada sam upoznala svog djeda. Gotovo 60 godina kasnije, nakon što je Crna Gora stekla nezavisnost, pokušala sam da saznam nešto o djedovoj porodici i angažovala sam genealoškog istraživača. Taj je čovjek otputovao u Grahovo i napravio seriju lijepih video-intervjua sa stanovnicima tog područja, ali nije uspio da pronađe ništa konkretno. Rekao mi je da su ratovi, strana vladavina i zemljotresi uništili crkvene arhive i groblja, evidencija je nestala, a malo je ljudi bilo ostalo na tom mjestu koji bi mogli ispričati stare priče. Tada sam imala ideju da vratim Crnoj Gori dio njene istorije. Evidencija o crnogorskoj imigraciji koja je pohranjena u Nacionalnom arhivu Sjedinjenih Država bila je u javnom vlasništvu, ali nije u potpunosti automatizovana. Predložila sam 2013. godine stvaranje pune baze podataka Blažu Sredanoviću, tadašnjem predsjedniku Crnogorskog saveza Amerike. I tako je projekt započeo. POBJEDA: Jeste li se vodili samo dokumentima ili ste pokušali stupiti u kontakt s potomcima iseljenika kako biste imali uvid u njihove priče? NOVOTNI: Moja najvažnija svrha bila je i ostala da dostavim kompletne zapise u Crnu Goru. U tome se u potpunosti vodim izvornim rukopisnim dokumentima. Postoje i drugi istraživači koji učestvuju u pričanju priča sa gledišta svojih potomaka. Ta dva pokuša-

Nezavisna Crna Gora je neprocjenjivo nasljeđe svojih građana POBJEDA: Da li pratite političku i društvenu situaciju u Crnoj Gori i mislite li da je Crna Gora dovoljno jaka da odoli negatorima njene nezavisnosti? NOVOTNI: Danas nezavisnosti i demokratiji prijeti izumiranje širom svijeta. Znam ponešto o negatorima Crne Gore, i previše o onima koji negiraju Ameriku. Znam da gubimo način života koji je blagoslovljen od Boga i osvojen velikom žrtvom. Takođe znam da su Crnogorci jaki i da njeguju svoju jedinstvenu i hrabru tradiciju. Nezavisna Crna Gora je neprocjenjivo nasljeđe svojih građana i daje značajan doprinos našoj globalnoj zajednici. Ono što znam o Crnogorcima je da su dovoljno snažni da se odupru.



POSJETA CRNOJ GORI MOJ JE ŽIVOTNI SAN: Šerin Novotni

Mnogi su stekli finansijsku stabilnost i novi život, a njihov doprinos u izgradnji Amerike neupitan je. Ali bio je to težak život. Neki od muškaraca spavali su na zemlji pored željezničke pruge koju su gradili. Drugi su živjeli među Inuitima u najsjevernijim krajevima Aljaske ili u ogromnim stambenim spavaonicama koje su sagradili vlasnici rudnika – rekla je Novotni ja znatno se razlikuju, ali se prilično nadopunjuju. POBJEDA: U Vašoj knjizi najzanimljiviji su stupci u kojima su zanimanja naših iseljenika u Americi. Puno je radnika, posebno farmera, ali i poneki baštovan, kuvar, trgovac kvascem i muzičar. Jesu li naši ljudi mogli raditi isti posao kao i u Crnoj Gori i što je značilo biti muzičar u Americi u to vrijeme? NOVOTNI: Vjerujem da je muzičar kojeg ste spomenuli bio zaposlen u salonu „Wild West“. A bilo je i nekih poslova ludih naziva, poput „donkey fireman“ ili „whistle punk“. Prvi su se bavili prevozom gipsa, a drugi su radili u industriji sječe drva. Bez obzira na njihovo zanimanje u Crnoj Gori, većina njih su došli kao radnici, a zatim se ili vraćali u Crnu Goru ili ovdje gradili nove živote. Moj djed sanjao je da postane ljekar u Crnoj Gori i pohađao je šesnaestomjesečni pripremni medicinski trening u Rusiji. Umjesto toga, postao je rudar u rudniku uglja u Americi i živio je od teškog rada sve do ulaska SAD-a u Prvi svjetski rat 1917. godine. Služio je tada u američkoj vojsci. Nakon rata imao je sve beneficije američkih branitelja na raspolaganju. To mu je omogućilo da postane američki državljanin i stekne univerzitetsko obrazovanje iz oblasti primijenjene električne energije (Applied Electricity). Od toga je uživao 32 godine dugu profesionalnu karijeru u hidroelektrani u Vajomingu.

Sjećam se da se moj prvi interes za Crnu Goru javio baš onda kada sam upoznala svog djeda

Naslovnica knjige Šerin Novotni

POBJEDA: Koje će razdoblje pokrivati sljedeća knjiga i hoće li biti više podataka o iseljenicima? NOVOTNI: Sljedeća će knjiga proširiti podatke iz prvog toma, 1860-1910. podacima iz perioda 1911-1918. godine. Time će se završiti, jer su crnogorski putnici nakon toga postali jugoslovenski. Kao dodatak osnovnoj, štampanoj verziji knjige, u digitalnoj verziji postoji mnogo više podataka o svakom iseljeniku, uključujući porodične odnose s drugim putnicima, prethodni ulazak u SAD, fizičke opise, imena i adrese prvih sljedećih rođaka u Crnoj Gori i kontakte u SAD-u, i niz drugih faktora. Uz to, podaci o popisu stanovništva u SAD-u od 1860. do

1910. digitalizovani su i sadrže više informacija o životnim uslovima, zanimanjima i vezama u Sjedinjenim Državama. Nadamo se da se može izvršiti i popis stanovništva 1920. godine. I nijedna baza podataka o toj temi ne bi bila potpuna bez osvrtanja na Kanadu. POBJEDA: Ko vam pomaže u prikupljanju informacija i jesu li svi ti procesi danas digitalni? NOVOTNI: Sve su ove informacije digitalno dostupne na jednom mjestu. Izvori informacija su slike stvarnih, rukom napisanih manifesta i popisnih listova popunjenih u vrijeme upisa ili popisnog glasanja. U to vrijeme automatizacija nije postojala, a daktilo-

Crnogorci u Americi su radili i najteže poslove, poput kopanja uglja u rudniku

grafi se nijesu zapošljavali. Iako se slike pojavljuju pojedinačno u kompjuterizovanom sistemu, nije dozvoljeno trećoj strani na korišćenje ili preuzimanje. Skeniranje ili OCR tehnologija (optičko prepoznavanje glasova, prim. ur.) nijesu moguće zbog stanja originala. Čitav postupak transkripcije mora se izvršiti ručno, tj. čitati, ocjenjivati, istraživati i unositi u proračunske tabele, stavku po stavku. Kada se postupak transkripcije završi, zapisi se podvrgavaju dodatnoj kontroli kvaliteta. Potom prolaze pregled kod naučnika u Matici crnogorskoj prije finalizovanja. Gordan Stojović, urednik ove knjige i sam učenjak dijaspore, bio je sastavni dio

razvoja projekta u svakoj fazi. I naravno, ništa se ne bi moglo učiniti bez ogromne podrške Uprave za dijasporu Crne Gore, od početka do konačne publikacije. POBJEDA: Namjeravate li da se bavite pričama iseljenika kroz razgovore s njihovim potomcima u bilo kojem od sljedećih projekata ili je Vaš interes ograničen samo na statistiku? NOVOTNI: Moj fokus je na razvoju baze podataka za iseljenike u njihovo vrijeme, a ne na bilo kojoj vrsti statističke ili socijalne analize podataka. Istraživanje iste teme sa stanovišta njihovih potomaka potpuno je drugačiji, ali jednako valjan pristup. Voljela bih da napravim cjelovitu analizu iseljeničkih podataka od 1860. do 1920. kada baza podataka bude dovršena; međutim, moja neposredna misija je da prenesem sve zapise u Crnu Goru u digitalnom formatu. Podaci nam daju i konkretne i opsežne činjenice. Osim što omogućava ljudima da potraže članove svoje porodice, to može biti osnova za mnoštvo studija. Statistička analiza može se obaviti kada su u pitanju podaci kao što su naseljavanje i zapošljavanje. Određeni unosi takođe sadrže uvid u lično iskustvo ovih muškaraca, žena i djece. Mnogi su stekli finansijsku stabilnost i novi život, a njihov doprinos u izgradnji Amerike neupitan je. Ali bio je to težak život. Neki od muškaraca spavali su na zemlji pored željezničke pruge koju su gradili. Drugi su živjeli među Inuitima u najsjevernijim krajevima Aljaske ili u ogromnim stambenim spavaonicama koje su sagradili vlasnici rudnika. Uvijek ću se pitati što se dogodilo čovjeku koji se borio za pomoć nakon što je oslijepio u eksploziji mine ili sa nekim ko je imao teške povrede glave u drugoj industrijskoj nesreći. POBJEDA: Jeste li već posjetili Crnu Goru i planirate li dolazak makar zbog promocije knjige? NOVOTNI: Posjeta Crnoj Gori moj je životni san, ali nijesam u mogućnosti da putujem. Nadam se da će se to promijeniti. Dragana ERJAVŠEK

20 Hronika Podgorice

Praznično radno vrijeme ustanova i službi

21, 22. i 23. maj 2021.

Podgorica i Crna Gora danas dobijaju još jednu važnu saobraćajnicu i atrakciju

DOMOVI ZDRAVLJA - Izabrani doktori za odrasle (Blok pet, Nova varoš i Konik) - od 7 do 21 sat - Izabrani doktori za djecu – Nova varoš, 24 sata dnevno; - Tuzi i Zeta - od 7 do 15 sati; - Centar za laboratorijsku dijagnostiku u Bloku pet - od 7 do 21 sat; - Jedinica za patronažnu radiće po ustaljenom rasporedu – nalozi će se primati u zdravstvenim objektima Konik i Blok pet – od 7 do 19 sati; APOTEKE - Montefarm, Ulica slobode – od 7 do 22 sata POŠTA CG 21. maj: Poslovnice Pošte Crne Gore – neradni dan Služba telegrama i Express pošta će korisnicima biti na raspolaganju od osam do 15 sati 22.maj: Poslovnica ,,Podgorica“ u Ulici slobode - od osam do 14:30 sati Poštin kol centar 19895 korisnicima je na raspolaganju od osam do 14:30 sati BANKE Univerzal kapital banka 21. i 22. maj – neradni dani za sve poslovnice Prva banka 21. i 22. maj– neradni dani za sve poslovnice NLB banka 21. i 22. maj - neradni dani za sve poslovnice Kontakt centar će za dane praznika raditi po redovnom rasporedu, puno radno vrijeme od osam do 22 sata, subotom od osam do 18 sati CKB banka 21. i 22. maj - neradni dani za sve poslovnice PIJACE I TRGOVINE 21. i 22. maj Zelene pijace: od 6 do 15 sati Mješovite pijace: 8 do 15 sati Kamionska pijaca: uobičajno radno vrijeme Pijaca upotrebljavane robe - od 6 do 14 sati Stočna pijaca – neradni dani Voli 21. i 22. maj – neradni dani Aroma 21. i 22. maj - neradni dani TC Pobrežje 21. i 22. maj - neradni dani TC Bazar 21. i 22. maj – neradni dani TC Delta 21. i 22. maj – neradni dani AUTOBUSKA STANICA Uobičajeno radno vrijeme i red vožnje ŽELJEZNIČKA STANICA Ubičajeno radno vrijeme i red vožnje PARKING SERVIS 21. i 22. maja - besplatno parkiranje u zoniranim dijelovima grada Naplaćivaće se na parkinzima: - Miljana Vukova (iza TC Ražnatović, u centru) - Vaka Đurovića (kod Fonda PIO) - Serdara Jola Piletića - Velimira Terzića CEDIS Cjelodnevna dežurstva Nijesu predviđena planska isključenja električne energije. Eventualne prekide napajanja ili kvar na distributivnoj mreži za vrijeme praznika građani mogu prijaviti na brojeve telefona: - Podgorica: 020/622-773, 067/240-018 - Golubovci: 020/873-327 - Tuzi: 020/875-415 AGENCIJA ZA STANOVANJE Dežurne službe pružaće usluge od 8 do 16 sati Kontakt telefoni: 020/623-493, 622-115 i 067/266-663 VODOVOD - Dežurne službe pružaće usluge 24 časa Kontakt telefon 020/440-388 ČISTOĆA - Ekipe će redovno čistiti javne površine i prazniti kontejnere u gradskim i prigradskim naseljima. Reciklažna dvorišta (Ulica Ive Vizina na Zabjelu i na Bulevaru Mihaila Lalića) radiće od 7 do 21 sat. Nj. B.

Most na Morači u sklopu jugozapadne obilaznice

Novi most na Morači za nova pregnuća Glavni grad će od danas imati još jedan simbol – u sklopu jugozapadne obilaznice Morača će biti premošćena atraktivnim mostom. Riječ je o mostu dužine 150 metara, opremljenom elektro i vodovodnom instalacijom, kao i dekorativnom rasvjetom, čija je karakteristika centralni pilon visok 31 metar sa po sedam kosih čeličnih kablova s obje strane. Jugozapadna obilaznica, ukupne dužine 3,34 kilometra, sastoji se iz tri faze, čija je ukupna vrijednost oko 15 miliona eura. Njena izgradnja počela je u avgustu 2018.

godine. Predstavlja saobraćajnicu primarne mreže, koja čini vezu između magistralnih puteva Podgorica – Cetinje i Podgorica – Petrovac. Na ovaj način će biti izgrađen dio saobraćajnog prstena oko grada, jer će nakon završetka izgradnje obilaznice grad biti značajno rasterećen od tranzitnog saobraćaja. Obilaznica je podijeljena je na tri dionice i sadrži tri objekta - most preko Morače, dužine 150 metara, nadvožnjak u zoni KAP-a, dužine 29,4 metra i podvožnjak prema Botunu. Prva dionica je duga 1,35 kilometara, proteže se od raskrsnice sa Cetinjskim putem do mosta preko rijeke Morače, druga dionica je duga 200 metara

i na njoj se nalazi most, dok je treća dionica, od mosta preko rijeke Morače do raskrsnice sa putem Podgorica – Petrovac, a duga je dva kilometra. Pored važne uloge u rasterećenju saobraćajnih gužvi u glavnom gradu, značaj jugozapadne obilaznice ogleda se i u funkcionisanju budućeg sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Naime, ispod saobraćajnice nalazi se čvorište primarnih kolektora koji će odvoditi otpadne vode do budućih postrojenja koje će se graditi u neposrednoj blizini. Radove na izgradnji jugozapadne obilaznice izvodila je kompanija Bemax. H. P.

Blizu kompleksa Dvorca Petrovića danas otvaranje spomenika crnogorskoj princezi i kraljici Italije

Čuvanje uspomena na Jelenu Savojsku Danas će svečano biti otkriven spomenik crnogorskoj princezi i italijanskoj kraljici Jeleni Petrović Savoja. Spomenik se nalazi na platou kod glavne kapije i ulaza u kompleks Dvorca Petrovića na Kruševcu. - Podizanjem spomenika Jeleni Petrović Savoja, simbolično se čuvaju uspomene na istaknutu ličnost, čije djelo ima međunarodni istorijski, kulturni i humanistički značaj – navedeno je iz Glavnog grada.

Jelena Petrović Njegoš bila je šesta kćerka crnogorskog kralja Nikole i kraljice Milene. Kao žena italijanskog kralja Viktora Emanuela, sa kojim je imala petoro djece, bila je posljednja italijanska kraljica. Bila je poznata po humanitarnom radu i nagrađena je Zlatnom ružom koju joj je dodijelio papa Pije XI. Predložena je za beatifikaciju i u prvoj je fazi kanonizacije, a 2001. godine dodijeljena joj je tutula Božjeg sluge. H. P.

U sklopu kompleksa i svojevrsna izložba na otvorenom

Crnogorska medijska scena dobila još jednu radio-stanicu

Startuje ,,EL radio“ Crnogorsko medijsko nebo od danas je bogatije za još jednu lokalnu radio stanicu - ,,EL radio“. Stanica koja program na frekvenciji 97,4 megaherca počinje da emituje na Dan nezavisnosti, 21. maja, dio je medijske kompanije ,,Oki Air Broadcasting“. U sastavu te medijske kompanije su i Elmag radio i Mag radio. Istog dana, kada sa EL radija krenu najveći hitovi strane muzike, Mag radio će

proslaviti četvrti rođendan. - EL radio je novi gradski, lagani radio, sa kojeg će se emitovati samo najveći hitovi strane produkcije. Biće to nešto što još niko nije ponudio slušaocima u Crnoj Gori, drugačiji, a moderan koncept, sa vanvremenskim i neprolaznim pjesmama. Vjerujemo da će slušalačka publika odlično reagovati i prihvatiti EL radio, posebno što će se razlikovati od svih ostalih radio stanica sa stranom muzikom kod nas. Mislim da će im ova-

ko nešto predstavljati pravi užitak, izvor dobre energije, sa malo priče, i stranim

evergrin pjesmama - rekao je vlasnik ,,Oki Air Broadcastinga“ Orhan Hodžić. H. P.

Hronika Podgorice

21, 22. i 23. maj 2021.

Svečano otvorena rekonstruisana Kuslevova kuća

Gradonačelnik Ivan Vuković

Rekonstruisana kuća dr Rista Kusleva

Arhitektonski biser našeg grada ponovo plijeni ljepotom Rekonstruisana kuća dr Rista Kusleva na obali Ribnice, koja je jedna od starijih objekata u centru Podgorice, sinoć je svečano otvorena. Čestitajući gostima Dan nezavisnosti Crne Gore, 21. maj, gradonačelnik Ivan Vuković je kazao da Glavni grad ovaj datum obilježava primjereno, pa je ove godine odlučeno da dio tog programa bude i otvaranje rekonstruisanog jednog od arhitektonskih bisera Podgorice. - Zajedničkim snagama, a najviše zahvaljujući divnim kolegama iz Muzeja i galerija, mi smo udahnuli novi život ovom prostoru i učinili da on izgleda ovako kako izgleda večeras rekao je Vuković.

Gradonačelnik je izrazio posebno zadovoljstvo zbog toga što su svečanost uveličali i gosti iz regiona, gradonačelnik Skoplja Petre Šilegov i gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić.

GOSTI

- Simbolika se prosto sama nameće što su večeras sa nama i naši dragi prijatelji iz regiona. Doktor Risto Kuslev bio je Makedonac i on je jedan od simbola istorijske veze i prijateljstva dva naroda i dvije zemlje. Porodica doktora Kusleva je nakon njegove smrti živjela u Sarajevu i danas u Bosni i Hercegovini živi jedan broj njegovih potomaka, tako da je potpuno prirodno bilo da večeras sa nama bude i naša

draga gradonačelnica Sarajeva. Ovo je njena prva zvanična posjeta nekom glavnom gradu u regionu i mi smo izuzetno zadovoljni što upravo mi imamo priliku da večeras ugostimo nju i njenu delegaciju – rekao je Vuković. On je svoje pozdravno obraćanje završio riječima: - Dragi gosti, neka ste nam vazda dobrodošli. Dragi prijatelji, neka nam je vječna Crna Gora. Direktor JU Muzeji i galerije Podgorice Vučić Ćetković naglasio je da 15 godina od obnove crnogorske nezavisnosti obilježavamo iskazujući veliko poštovanje prema univerzalnim vrijednostima, prema jedinstvenoj kulturi, tradiciji i kulturnoj baštini naše zemlje. - Posebno raduje što se dio pro-

grama u okviru jubileja odvija u sasvim posebnom ambijentu jednog od upečatljivih simbola kulture i tradicije ovog podneblja, grada Podgorice i države Crne Gore - rekao je Ćetković. On je naglasio da su temeljne vrijednosti koje baštinimo mutikulturalne i evropske, nesporno integralni dio tradicije na ovim prostorima i odraz građanskog i demokratskog društva.

VRIJEDNOSTI

- Neodvojivi su dio ne samo naše, nego i evropske i svjetske kulturne baštine. Takve univerzalne vrijednosti promovisao je doktor Kuslev, uvažni humanista školovan u Švajcarskoj, koji je svoj životni put vezao za Podgoricu i Crnu

Goru - naglasio je Ćetković, dodajući da je valorizacija ovog objekta od najvećeg značaja sa aspekta očuvanja ne samo ahritektonskog, već i građanskog i kulturnog nasljeđa Podgorice. On je iskazao uvjerenje da će to biti prostor koji će svojim programima unaprijediti i oplemeniti grad. - Tome doprinose podjednako i muzejska publika i umjetnici, svi građani koji se zalažu za afirmaciju grada, duha zajedništva i kulturnog razvoja. Siguran sam da će kroz nove program i namjene, ovaj objekat i njegova pozicija na kulturnoj mapi grada sve više dobijati na značaju. Podignuta na ribničkim pećinama i savršeno uklopljena u konfi-

guraciju terena, izvarednih je ambijentalnih vrijednosti. Kusvelova kuća danas svjedoči o tom vremenu i nagovještava nova prožimanja građanskog duha, tradicije i savremenog trenutka - istakao je Ćetković Sinoć je otvorena izložba pod nazivom „Kuslevova kuća – putovanje kroz vrijeme“. Postavka kroz stare fotografije i dokumentarnu arhivsku građu predstavlja specifičan period iz prošlosti Podgorice. Izložba je koncipirana kroz četiri tematske cjeline - Arhitektura Podgorice između dva rata; Porodica doktora Kusleva; Bombardovanje Podgorice 1944. i Arhivska građa o životu i radu doktora H. P. Kusleva.

Protive se izgradnji parka za Počeli postavljanje nove kaldrme pse na predloženoj lokaciji D. MALIDŽAN

Upravnici više ulaza zgrada u Ulici Đoka Miraševića i na Bulevaru Mihaila Lalića prikupili su više od 1.000 potpisa građana za inicijativu protiv gradnje parka za pse i izmještanja igrališta. - Ističemo građanski duh ove inicijative i akcije, koju je potpisao veliki broj građana sa namjerom da sačuva i obezbijedi lijepo mjesto za odrastanje mališana ovog kvarta, ne potcjenjuci značaj izgradnje i adaptacije novog najavljenog parka za pse, na adekvatnijoj lokaciji u neposrednoj blizini. Podnosioci, kao ni potpisnici inicijative nijesu protiv odluke gradonačelnika i Glavnog grada, već žele da sačuvaju igralište koje je izgrađeno 2008. godine kao inicijativa građana, uz donacije, a održavano je zalaganjem odgovornih građana i stanara pomenute dvije ulice, uz povremenu pomoć stručnih službi Glavnog grada – navodi se u dopisu dostavljenom Pobjedi. Naglašava se da je riječ o lokaciji odmah uz stambene objekte i u neposrednoj blizini Osnovne škole ,,Radojica Perović“ što utiče na bezbjednost djece koji pohađaju ovu školu, uzimajuci u obzir neriješeno pitanje velikog broja pasa lutaluca, pa samim tim nije u interesu lokalne zajednice i potreba budućih generacija.

U Bokeškoj ulici počelo je završna faza radova, odnosno postavljanje nove kaldrme i nadstrešnica ispred ugostiteljskih objekata. Riječ je o tzv. rezanoj kaldrmi, odabranoj u skladu s činjenicom da će ulica biti pješačka zona, osim u jutarnjim satima (od šest do 10).

Dio lokacije koja je predviđena za izgradnju parka za pse

- Pored toga što će komunalni red i mir i kvalitet života stanovnika ovog dijela Podgorice biti značajno narušen, građanska inicijativa je pokrenuta i iz razloga što se daje prioritet kućnim ljubimcima u odnosu na djecu, što nije ni socijalno ni urbanistički opravdano na prostoru od 4.600 kvadratnih metara zelene površine i to u stambenoj - prvoj gradskoj zoni – naglašava se u dopisu. Potpisnici inicijativom ukazuju na životnu potrebu hiljade građana Glavnog grada i njihove djece, koja nudi perspektivniji odnos administracije Glavnog grada prema lokalnoj zajednici. - Radi potpunog informisanja, odmah nakon saznanja o na-

mjeri izmještanja dječjeg igrališta i pravljenja parka za pse, podnešen je dopis gradonačelniku, zamjenicima gradonačelnika, kao i MZ Blok pet i Blok šest, nakon čega je održan sastanak sa zamjenicom gradonačelnika. Usmeno smo obaviješteni da nije prihvaćen zahtjev i inicijativa za očuvanje dječjeg igrališta i izgradnje parka za pse na drugim predloženim lokacijama. Napominjemo da još uvijek nijesmo dobili zvaničan odgovor na našu inicijativu podnijetu gradonačelniku - navodi se u saopštenju koje su potpisali upravnici ulaza br. 1, 3, 5, 7, 9 i 13 iz Ulice Đoka Miraševića i ulaza br. 4, 10 i 18 iz Bulevara Mihaila Lalića. H. P.

Prethodno je iz Glavnog grada saopšteno da su nadležni iz Službe gradskog arhitekte i iz Agencije za izgradnju i razvoj ocijenile nezadovoljavajućim kvalitet prvobitno isporučene kaldrme. Rekonstrukcija ove ulice počela je u januaru. Nakon završetka radova, vrijednih 377.000 eura, jedna od najpoznatijih i najposjećenijih ulica u Podgorici dobiće potpuno novi izgled nove trotoare popločane kamenom, kaldrmisanu kolovoznu površinu, potpuno novu vodovodnu i atmosfersku infrastruktura, telekomunikacionu kanalizaciju i javnu rasvjetu. Ugostitelji će dobiti veći prostor za obavljanje svojih djelatnosti, a nadstrešnice budućih terasa, koje će biti odvojene od objekata, biće unificirane. Izvođač radova je kompanija ,,Ilija Novaković Ico“. H. P.

Radovi u Bokeškoj ulici

I. MANDIĆ

Sakupljeno više od 1.000 potpisa za inicijativu građana MZ Blok pet i Blok šest Rekonstrukcija Bokeške ulice

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Stav

21, 22. i 23. maj 2021.

Lice i naličje čuvanja uspomena na istoriju i tradiciju

Kuda plovi crnogorski brod » Piše: SLOBODAN BATO MIRJAČIĆ Doskora su se nastavnici i učenici osnovnih škola takmičili ko će ljepše urediti školsko dvorište i prostor oko spomenika čovjeka čije ime nosi njihova škola, ko će ljepšu napisati priču i pjesmu o otadžbini i revoluciji, ko će ljepši nacrtati crtež vezano za NOB. Odskora nastavnici i đaci se kažnjavaju ukoliko posjete spomenik i polože cvijeće na njega. UBNOR i antifašisti Nikšića su 7. septembra 2017. godine napravili i potpisali „Sporazum o saradnji“ sa gradskim i prigradskim osnovnim i srednjim školama, sa sportskim udruženjima, izviđačima, sa organizacijom žena antifašista, sa Dječjim savezom, sa predškolskom ustanovom „Dragan Kovačević“ i mnogim drugim organizacijama iz Nikšića pod sloganom „Svi smo mi antifašisti“ kojim su se zajednički obavezali da baštine i njeguju antifašističke i slobodarske tradicije na kojima počiva i temelji se Crna Gora. Od tada pa do skoro zajedno smo organizovali brojne istorijske časove, posjete spomenicima i razne manifestacije, po školama, u „Zahumlju“, Gradskom pozorištu, kod spomenika pod Trebjesom, na Kapinom Po-

Sa svečanosti SUBNOR-a i antifašista u Nikšiću

lju, na Farmacima, na Tjentištu, a jedna od najljepših i najmasovnijih manifestacija bila je prilikom otvaranja renovirane kuće Save i Nikole Kovačevića u Nudolu. Na ovoj manifestaciji, između ostalih, učestvovao je i dječji hor vrtića „Dragan Kovačević“ koji je otpjevao crnogorsku himnu i baladu čuvenog kantautora Đorđa Balaševića „Računajte na nas“. Ipak najviše aplauza dobila je djevojčica koja je recitovala poemu o Draganu Kovačeviću čije ime nosi njihova ustanova. Dragan je bio jedan od najmlađih kurira legendarnom komandantu Savi Kova-

čeviću, njegovom stricu, koji je skupa sa njim, đedom Blagojem i stricem Jankom, poginuo na Sutjesci. Tri generacije jedne porodice u Bici na Sutjesci dali su svoje živote za slobodu svoga naroda. A cio skup je na kraju otpjevao pjesmu „Kraj Sutjeske hladne vode“. Mi smo se u Udruženju ponosili sa takvom omladinom jer smo sigurni da će izrasti u divne ljude i antifašiste koji će pronositi širom svijeta priču o Savi i Draganu i najljepšem osmijehu Ljuba Čupića. Tako je bilo do sada. Od sada nijesmo više sigurni da će se tako čuvati uspomene na

crnogorsku istoriju i tradiciju jer je u Nikšiću izabrano rukovodstvo koje na samom početku svoje vladavine veliča četnički pokret pjevajući četničke pjesme na masovnim skupovima sa Srpskom pravoslavnom crkvom i ne hajući za propisane epidemiološke mjere. Nedavno je pokrenut disciplinski postupak protiv profesorice istorije koja je na Dan pobjede, koji slavi cijela Evropa, odvela svoje učenike na nekoliko spomenika revolucije. Ti učenici su, obučeni u narodne nošnje svih naroda, koji žive u Crnoj Gori, položili cvijeće na te spomenike, šaljući

sliku da su suživot i jedinstvo neophodni za prosperitet Crne Gore i njen međuvjerski i međunacionalni sklad. Dan pobjede je najljepše proslavljen u Moskvi gdje je organizovana parada u kojoj je učestvovalo 15.000 vojnika. Tako se slavi Dan pobjede a ne organizovanjem akademija gdje se uz nacionalističke pjesme na video-bimu u pozadini pojavljuju fotografije Draže Mihailovića i Josipa Broza Tita kao da su obojica bili antifašisti, i ne rušenjem i skrnavljenjem spomenika posvećenih antifašizmu. Crna Gora je bila prva antifaši-

stička zemlja u porobljenoj Evropi koja je podigla oružani ustanak u kojem je učestvovalo preko 30.000 njenih stanovnika upalivši baklju slobode. Takva je bila i biće i u narednom periodu skupa sa svim onim progresivnim snagama svijeta koje baštine antifašizam. Nadamo se da ćemo i sve naredne praznike iz naše istorije slaviti sa crvenim zastavama i omladinom svih nacija koje žive u Crnoj Gori, koji je vole, čuvaju i poštuju. NEK JE VJEČNA CRNA GORA!

Arena

Fudbal

21, 22. i 23. maj 2021.

Izbornu skupštinu Udruženja klubova - Centar obilježili incidenti

Ubjedljiva pobjeda Vladana Vučelića

PODGORICA - Vladan Vučelić reizabran je na mjesto predsjednika Udruženja klubova FSCG - Centar. On je odnio ubjedljivu pobjedu - sa 28 glasova, a tu funkciju obavljaće u naredne četiri godine. Izboru su prethodili incidenti na samom početku Izborne skupštine. Nakon što je predsjednik sjednice Vučelić saopštio plan dnevnog reda nastale su tenzije, psovke, uvrede, a čak je i obezbjeđenje ušlo u pres salu Fudbalskog saveza Crne Gore. Strasti su se uzburkale kada je mimo protokola riječ uzeo Vjekoslav Vero Dukić, drugi kandidat za predsjednika Udruženja klubova - Centar. Dukić je koristio neprimjeren vokabular, a najprije se direktno obratio protivkandidatu Vučeliću, optužujući ga da više ne može da obavlja ovu funkciju, kao i da je telefonom zvao ljude, lobirao za glasove, pod prijetnjom otkaza sa mjesta zaposlenja, te da dugo ne dolazi na sastanke Regije. Dukić je iznio niz uvreda na račun Saveza, tvrdeći da sve ima političku konotaciju, a na to mu je uzvratio predsjednik kuće fudbala Dejan Savićević oštrim demantima. U svom izlaganju Dukić se

okrenuo delegatima i nazvao ih poltronima, uz konstataciju da će ,,FSCG da se raspadne u septembru“. - Evo, Vero, da vidimo kako će biti u septembru - reagovao je Savićević. Ovakvo ponašanje Dukića izazvalo je revolt pojedinih delegata od kojih su se mogle čuti psovke i pozivanje na fizički obračun ispred prostorija FSCG. Tenzije su se stišale poslije nekoliko minuta, a ukupno četiri delegata (Zoran i Nebojša Mijović, Predrag Stevović i Gajo Krivokapić), zajedno sa Dukićem napustili su sjednicu. Dnevni red se potom odvijao nesmetano. Kada je glasanje stupilo na snagu - Vučelić je imao ubjedljivu većinu - 28 glasova naspram četiri koliko je imao njegov protivkandidat. - Zahvaljujem se delegatima Skupštine na ukazanom povjerenju i glasovima kojima sam izabran za predsjednika Udruženja klubova FSCG – Centar. Raduje me činjenica da su delegati Skupštine, ljudi koji dolaze iz klubova i strukovnih udruženja, prepoznali prave fudbalske vrijednosti i podržali dalji razvoj fudbala na teritoriji koju pokriva naše udruženje. Kroz dosadašnji angažman uspjeli smo da u određenoj mjeri

unaprijedimo uslove za bavljenje fudbalom i u narednom periodu ćemo nastaviti da radimo na daljem unapređenju uslova i fudbala. Vjerujem da ćemo angažovanijim radom u strukovnim udruženjima, edukacijom stručnih kadrova i konstantnim unapređenjem uslova ostvariti rezultate koje svi želimo i ispuniti ciljeve koje smo definisali za naredni četvorogodišnji period. Siguran sam da ćemo u svim nastojanjima imati bezrezervnu podršku Fudbalskog saveza Crne Gore rekao je Vladan Vučelić. Predsjednik FSCG Dejan Savićević čestitao je izbor Vučeliću i istakao da će Fudbalski savez n a s t av i t i d a z a j e d n o s a Udruženjem unapređuje fudbal. - Čestitam Vladanu Vučeliću izbor za predsjednika Udruženja klubova FSCG – C e n t a r. Vj e r u j e m d a ć e Udruženje, na čelu sa predsjednikom Vučelićem, nastaviti da radi na pravi način, unapređujući sve segmente fudbala i organizacije posla. Fudbalski savez će podržati Udruženje u svim naporima posvećenim stvaranju adekvatnog fudbalskog ambijenta, uslova u kojima sve kategorije naših klubova treniraju i odigravaju utakmice, unapređenju stručnog kadra i edukaciji službenih lica. Siguran sam da ćemo kroz saradnju uspjeti da napravimo dobre rezultate, da će klubovi, igrači, igračice, treneri i fudbalski radnici sa zadovoljstvom obavljati svoje funkcije i da će što veći broj dječaka i djevojčica uključiti u aktivno bavljenje fudbalom. Naravno, Fudbalski savez će i u narednom periodu nastaviti da pomaže klubovima, biti otvoren za sve članove fudbalske porodice i pružati pomoć u rješavanju problema i zadovoljenju njihovih potreba - poručio je Savićević. D. K.

Mirko Marić objavio spisak od 20 igračica

BiH testira kadetkinje PODGORICA - Naša ženska kadetska reprezentacija gostovaće naredne sedmice Bosni i Hercegovini, a selektor Mirko Marić za te mečeve pozvao je 20 igračica. Na Marićevom spisku su golmanke: Jovana Žugić (Durmitor), Ajša Kalač (Cveteks); odbrana: Tanja Malesija, Andrea Vukadinović, Vlada Milović, Ivana Boričić, Anastasija Bulić (Budućnost), Mia Baturan (Mladost), Nela Kolić (Cveteks); vezni red: Lidija Stanić, Larisa Đurković, Mia Vukčević (Mladost), Anđela Golubović, Katarina Čađenović (Ekonomist), Sanija Pačariz (Cveteks), Ana Krivokapić (Obilić); napad: Bojana Tomašević (Mladost), Lejla Bambur (Breznica), Anastastija Rakočević (Budućnost), Tatjana Osmajić (Ekonomist). Prvi meč između kadetskih selekcija BiH i Crne Gore igra se 25. maja sa početkom u 16 časova u Kaknju, dok se revanš igra dva dana kasnije u Zenici, sa početkom u 10 časova. R. P.

Pionirska reprezentacija Crne Gore igraće sa BiH

Dvije provjere u Trebinju za ,,crvene“

PODGORICA - Selektor pionirske reprezentacije Crne Gore Goran Perišić objavio je spisak igrača koji konkurišu za nastup u duelima sa Bosnom i Hercegovinom naredne sedmice. Na Perišićevom spisku nalazi se 21 igrač - golmani: Stefan Nenezić (Budućnost), Ivan Božinović (Grbalj); odbrana: Bojan Damjanović (Sutjeska), Lazar Maraš, Dardan Ljuljđuraj (Budućnost), Uroš Piperović, Miloš Vračar (Drezga), Tomislav Turović (OFK Titograd), Lazar Šekularac

(Jezero); vezni red: Andrej Camaj, Marko Perović, Stefan Đukanović, Vasilije Adžić (Budućnost), Andrija Skrobanović, Nemanja Radević (OFK Titograd), Vuk Popović (Mladost DG), Danilo Vukanić (Brskovo), Luka Radojević (KPR, Engleska), Andrija Bulatović (Kom); napad: Marko Tadić (OFK Titograd), Milan Ajduković (Breznica). Utakmice sa Bosnom i Hercegovinom igraju se u utorak 25. maja od 17 časova i u četvrtak 27. maja od 11 časova. Oba meča igraju se u Trebinju. R. P.

STAV

Izbori će proći, ne treba nam sjeme mržnje Piše:

Branislav MILAČIĆ Samo što smo u zaborav smjestili parlamentarne izbore, za nas fudbalske poklonike predstoje izbori u fudbalskim organizacijama Crne Gore. Naime, biraju se nova rukovodstva u sve tri fudbalske regije (sjeverna, centar i južna) kao i rukovodstvo Fudbalskog saveza Crne Gore. Uvijek sam smatrao da su izbori proces u kojem se biraju između dobrih oni najbolji. Smatrao sam da, ako je to nadmetanje dobrih, onda je za očekivati da se poštuje ferplej i maksimalno uvažavaju protivnici. Nažalost političari su nas uvjerili da u savremenoj Crnoj Gori nije tako. Živio sam u ubjeđenju da se prilikom fudbalskih izbora ne možemo spustiti na nivo političara. Zadnjim dešavanjima poljuljan sam u svom ubjeđenju, ali se nadam da će u daljem toku ovog izbornog procesa učesnici zadržati dostojanstvo i da nam neće ogaditi fudbal već da će ga još više primaći njegovim ljubiteljima. Uvijek mi je bilo interesantno sagledavati ličnost onih koji se kandiduju u izbornim procesima. Imao sam stav o njima ali ga nijesam javno iznosio, nijesam od onih koji se plekaju u politička nadgornjavanja. Ipak, smatram da sam dosadašnjim radom u crnogorskom fudbalu stekao pravo da iznesem stav o navedenom vezano za izbore u fudbalskoj organizaciji. Živim u ubjeđenju da fudbalske organizacije trebaju da vode uspješni ljudi. To su u prvom redu izuzetni fudbalski asovi kao što su: Savićević, Mijatović, Jovetić, Vučinić… Zašto ovo kažem? Zato što sam siguran da je potrebno mnogo više talenta, rada i intelekta da postaneš as nego li da se dobije diploma visokoškolca. Zatim su to bivši fudbaleri, koji su svoju ljubav prema fudbalu i svoje organizacione sposobnosti iskazali radeći u klupskom fudbalu. Dalje, tu su i uspješni menadžeri privrednih društava koji su takođe svoje vrline

iskazali radeći u klubovima. Siguran sam da u Crnoj Gori ima dosta onih koji posjeduju navedene kvalitete i koji bi uspješno mogli da vode fudbalske organizacije. Sva sportska javnost, rukovodstva klubova, strukovne fudbalske organizacije, sva sredstva informisanja pratili su rad dosadašnjeg rukovodstva FS Crne Gore i imali priliku da se u raznoraznim situacijama oglase kritički o radu ovog organa. To je bila rijetkost. Suprotno tome čuo sam i pročitao sijaset pohvala. Posebno su se u tome isticala rukovodstva klubova. Kada je to tako, potpuno je normalno da se na ovim izborima za mjesto predsjednika saveza ponovo kandiduje Savićević. I gle čuda! Pojedini fudbalski radnici, više tajno nego javno, počeše iznositi zamjerke na rad Savićevića. Nekako se to može shvatiti jer se u izborima mnogo toga toleriše. Međutim, vrijeđati i stavljati pod sumnjom profesionalnost i poštenje glavnih ljudi saveza Dejana Savićevića i Momira Đurđevca je pravi bezobrazluk. Radi se o dva visoko moralna čovjeka, dva čovjeka koji su vrhunski profesionalci i koji su sve klubove tretirali na istovjetan način, nikada, apsolutno nikada nijedan crnogorski fudbalski klub kod njih nije imao privilegovan položaj. O tome koliko su dobra uradili za vrijeme mandata neću pisati, koga interesuje on zna. Pomenuću samo zadnju akciju FSCG nakon koje doživjesmo da se sve ligaške utakmice igraju u noćnim terminima. Kritičari kažu nema dobrih mladih fudbalera. Čak je i njima jasno da se oni ne stvaraju u savezu nego u klubovima. Ima još takvih nebuloza i ne vrijedi da se zadržavam na njih. Da li je rukovodstvo Saveza imalo grešaka u svom radu? Vjerovatno da, a ko nije. Opravdane kritike ne bi smjele da im smetaju, već treba da im koriste u budućem radu ako zadrže sadašnje pozicije. Izvjesno je da, kada bi se na tas vage s jedne strane stavilo sve dobro što je urađeno od strane FS Crne Gore, a s druge što je bilo loše, mnogostruko bi pretegla ova prva strana. To što se najavljuje više kan-

didata za predsjednika FS Crne Gore je za poštovanje. Sportisti time pokazuju svoju demokratičnost i dokazuju da je sloboda izbora univerzalni princip. Međutim, pitanje je da li kandidati koji su najavljeni imaju težinu da budu adekvatni rivali Savićeviću. Kandidatura aktivnog fudbalskog sudije Kaluđerovića bila mi je iznenađenje. Da je kandidovan za najveću funkciju u sudijskoj organizaciji bilo bi opravdano. Nesporno je da se radi o čovjeku visokih moralnih načela koji je i te kako pomogao da se na crnogorskim terenima zavede red, drugim riječima jedan je od najzaslužnijih što je crnogorska fudbalska liga najregularnija u regionu. I to je svijetla strana medalje. Ona druga je da je Kaluđerović iskazan samo kao izvanredan fudbalski sudija, nema ga u radu u drugim sferama fudbala. Sudije od prvog dana rade samo za sebe, dok predsjednik Saveza vodi čitavu organizaciju. Ogromna je to razlika. Sem toga on je još uvijek aktivni sudija, pa bi značilo da iz te pozicije zauzme mjesto predsjednika Saveza. To bi bio neviđen presedan. Čudno je da rukovodstva klubova koji su Kaluđerovića predložili ili će ga predložiti za visoku funkciju, nijesu nekog iz njihovih redova kandidovali. Čega su se uplašili? Radeći u svojim klubovima postali su prekaljeni sportski radnici. Mogu prihvatiti mnogo toga ali ne i to da je Kaluđerović žrtveno jagnje. Pošto ova kandidatura na to liči, nije mi jasno kako je on na to pristao. O najavi kandidovanja još jednog lica nemam komentar. Tog čovjeka, da su kandidovali svi oni koji su ga upoznali tokom rada u crnogorskom fudbalu, ne bi imao dovoljno glasova za kandidaturu. Izbori su došli i proći će. Najvažnije da se u crnogorskom fudbalu ne posije sjeme mržnje od kojeg bi svi imali štete, a posebno crnogorski fudbal. Zato fudbalski radnici budite pametni i dostojanstveni, poštujte različito mišljenje, glasajte po svojem ubjeđenju i savjesti. Pokažite da u našem fudbalu egzistiraju pametni i demokratski profilisani ljudi.

Arena

21, 22. i 23. maj 2021.

Fudbal

Dejan Savićević u intervjuu za Arenu poručio da vjeruje u novu pobjedu na izborima za predsjednika FSCG

Uz mene je fudbalska Crna Gora PODGORICA - Kandidatura Dejana Savićevića za mjesto predsjednika Fudbalskog saveza Crne Gore poruka je da se nije umorio nakon 20 godina rada na toj funkciji. Za mnoge najveći igrač kojeg je dala naša država, priznat u svjetskim razmjerama, u intervjuu za Arenu poručio je da ima još mnogo volje, želje i entuzijazma za doprinos razvoja najvažnije sporedne stvari. - Veoma mlad sam ušao u ovu priču. Prvih četiri-pet godina imao sam sreće da nije bilo toliko obaveza u ondašnjoj zajednici, ali sam u tom periodu stekao dosta iskustva i znanja koji su mi pomogli da vodim Savez od 2006. godine, od trenutka kada smo postali nezavisna država. Mene ne može da zasiti fudbal kojem ću biti posvećen do kraja života. Ne kao predsjednik, već kao neko ko je od svoje 15. godine u fudbalu, a i prije toga mi je lopta bila glavna igračka. Predsjednik neću biti 100 godina, ali dok sam živ fudbal će biti moja preokupacija. Dao mi je sve i volim ga. Dok god smatram da mogu da pomognem trudiću se da dam doprinos razvoju fudbala u Crnoj Gori - rekao je Savićević. Izbori za prvog čovjeka kuće fudbala biće održani 30. juna. Savićević će prvi put imati protivkandidata. Za sada je to internacionalni sudija sa Cetinja - Jovan Kaluđerović, s tim što su se kroz medije pominjala još neka imena. Konkretno - Vladan Rakočević, menadžer za međunarodni razvoj Crvene zvezde, koji je najavio, ali nije podnio kandidaturu. Rok za prijavu je 7. jun. - Ima još vremena do Skupštine. Pojavljuju se imena, ali lično smatram da će u trci biti samo dva kandidata. To smo Kaluđerović i ja, a ne vidim prostor za trećeg čovjeka. Ovaj nesretni Rakočević nikada nije ni bio kandidat. On je bio neki probni balon grupacije koja je protiv mene petnaestak godina. Imam informacije da se pravi podloga za još neke kandidate, ali mislim da nema mjesta. To pričam na osnovu Statuta, jer znam kolika podrška treba da bude da bi neko ušao u trku - ističe Savićević. Na jednoj strani biće Savićević kao istinska fudbalska ikona, a na drugoj fudbalski sudija Kaluđerović. Ima li uopšte dileme oko rezultata izbora? - Neću ništa da prejudiciram. Da sačekamo 7. jun kao posljednji rok za prijavu kandidata. Tada će se završiti sva administrativa za izbor predsjednika. Dan nakon toga biće poznato ko ulazi u izbornu trku, ko je za koga… Tada možemo da govorimo jedan o drugome, eventualno trećem u šta sumnjam. Ulazite u trku sa velikim očekivanjima. Jeste li danas veći optimista u odnosu na trenutak kada ste se kandidovali prije manje od mjesec? - Optimista sam veliki. Pogotovo nakon izbora u Sjevernoj i Centralnoj regiji. Ostala je još Južna regija za 24. maj. Ubijeđen sam da ću imati većinu koju čine fudbalski ljudi u Crnoj Gori - naglašava Savićević.

Reprezentacija

Zanimljiv prijedlog trenera Savovića Pravilo da utakmice u domaćoj ligi počnu i završe dva fudbalera mlađa od 21 godinu moglo bi da bude izmijenjeno pred početak nove sezone. Dobar prijedlog na tu temu dao je trener Jezera Milija Savović. - Trener Savović je poslao dopis, a onda smo pričali o tome. Vidim da je čovjek u pravu. Razmatraćemo

Savićević očekuje da izborna trka protekne u fer nadmetanju… - Udruženje klubova Sjever i Centar su napravili dobre organizacije. To nije poremetio ni eksces koji se dogodio juče na početku Izborne skupštine u regiji - Centar. Za to postoje rješavajući mehanizmi. I juče se sve smirilo brzo i rad je normalno nastavljen. Ne očekujem incidente prilikom izbora za predsjednika FSCG. Svi treba da se ponašamo kao ljudi, civilizovano, demokratski, a neka pobijedi bolji kandidat. Ubijeđen sam da je mnogo toga na mojoj strani. Očekujem da potvrda stigne 30. juna, a potom da prionemo na posao koji nas čeka u narednom četvorogodišnjem mandatu. Uradili smo mnogo, a uradićemo još više, sve sa ciljem napretka fudbala u našoj državi. Ne kradem, ne talim se, čist sam pred sobom i svima, radim pošteno. Za sve imam dokumentaciju. A neke prozivike, neutemeljene, podle i prljave, ne zaslužuju ni da ih komentarišem, niti demantujem. To neka služi na čast onima koji to pričaju i pišu - ističe Savićević. Smatrate li da u Izvršnom odboru

njegov prijedlog da obavezan bude jedan igrač ispod 21 godine, a da drugi može biti fudbaler koji ima pravo za nastup u mladoj reprezentaciji. Ta vrsta promjene je u opticaju za prvoligaške klubove, a potrudiću se da to bude prihvaćeno na Izvršnom odboru. U Drugoj ligi će ostati kako je sada - rekao je Savićević.

Višemilionska pomoć klubovima FSCG iz godine u godinu finansijski pomaže klubove, a to nije poremetila ni pojava korona virusa u 2020. Tako je pomoć u novcu, opremi i infrastrukturi za 2018. iznosila 1.852.000 eura, u 2019 - 6.255.000, a prošle godine čak nešto iznad sedam miliona eura. - To će biti praksa i ubuduće. Osjetili smo i mi krizu zbog pandemije, ali kao i svaka velika firma - imamo zalihe. Po tom principu funkcionišu Uefa i Fifa. Ne možemo da obezbijedimo budžete klubovima, ali možemo da ih pomažemo da imaju za servisiranje mnogih potreba. U tu svrhu izdvajamo dosta novca, a pritekli smo u pomoć i kada se pojavila korona. Ispunićemo i u narednoj sezoni ono što smo obećali - poručio je Savićević.

FSCG ima ljudi koji više ne mogu da Vas isprate? - Ukoliko dobije moja opcija - promjena će biti sigurno. U to nemojte da sumnjate. Neki više nijesu aktivni zbog promjene mjesta prebivališta, neki su ušli u pozne godine… Svi oni su imali lične mandate i nijednom se nijesu ogriješili o zakon ili o fudbalsku organizaciju. U takvim okolnostima nijesam imao osnova da bilo koga smijenim, a niko od njih nije podnosio ostavke. Slažem se da je

Korona dosta poremetila mlađe selekcije Korona virus uzdrmao je fudbal, a posebno je pogodio mlađe reprezentativne selekcije. - Nažalost, pandemija je najviše udarila na omladinski fudbal. Zbog sveukupne situacije Uefa je zamrzla takmičenja za U17, pa U19 selekcije, a ostali su takmičarski mečevi za U21 i ,,A“ reprezentaciju. Bojim se da će to ostaviti traga na djecu. Đorđo Marketi, čovjek iz Uefe, napravio je bio odličan sistem takmičenja za klince - recimo da kadeti više ne čekaju po godinu i po

da bi igrali nakon što ispadnu iz preliminarne runde kvalifikacija. Svako godište je imalo po dva-tri turnira godišnje, ali došla je prokleta korona i sve poremetila. Kada sve ovo prođe, nadam se da će Uefa vratiti taj sistem takmičenja i da će nove generacije imati mnogo više takmičarskih utakmica. Računajući na to, i mi smo napravili tribinu na jednom od terena Saveza. I mi ćemo se kandidovati da organizujemo te turnire, a ne da naša djeca stalno putuju - kazao je Savićević.

neophodno osvježenje. U novom timu biće prostora za mlađe snage, biće iznenađenja u Izvršnom odboru. FSCG je u prethodnih 15 godina ulagao u infrastruktru, u mlađe kategorije, pružao pomoć i podršku klubovima, ali se zalagao i za regularnost prvenstva koje je, po Savićeviću, među najčistijima u regionu. Tome je doprinijela i njegova ideja da se liga sa 12 klubova smanji na 10. I danas je potvrdio da se Telekom 1. CFL neće širiti dok je on na čelu Saveza. - Sadašnjim sistemom od 10 timova u Prvoj i 10 u Drugoj ligi došli smo do toga da imamo najregularniju ligu u regionu. Ovaj model se pokazao najboljim i na njemu ćemo ostati. Trudićemo se da i u narednom periodu svi klubovi budu ravnopravni, da imaju isti tretman, što smo kroz moj dodadašnji mandat i pokazali. Niko nije favorizovan ili namjerno za nešto uskraćen. Ima ljudi sa kojima

Reprezentacija Crne Gore je u martu počela kvalifikacije za Mundijal u Kataru, a u martovskom terminu osvojila je šest bodova iz tri utakmice. ,,Hrabri sokoli“ su pobijedili Letoniju (2:1) i Gibraltar (4:1), a izgubili od Norveške (1:0) na svom terenu. - Očekivali smo dvije pobjede na startu, iako su unaprijed dobijene utakmice najteže. To smo prebrodili, ali ponovo smo imali problema sa povredama. Selektor Radulović je napravio dobru strategiju, ali nije mogao da je realizuje upravo zbog kadrovskih problema. Što se desilo? U startu je otpao Vešović za kojeg smo mislili da će se oporaviti. Pred gostovanje u Rigi povrijedio se Điđo Vukčević, a neki koji su planirani da igraju protiv Gibraltara nijesu ni mogli da se odazovu pozivu. Povrijedili su se i Tomašević i Bakić. Sve to nas je premetilo. Tako je selektor pred meč sa Norveškom imao igrače koji su bili istrošeni. Imamo samo par njih koji igraju na top nivou i mogu da odgovore napornom rasporedu, dok ostali teško mogu da odigraju tri meča u sedam dana. Dali smo previše respekta Norveškoj, mada je drugo poluvrijeme pokazalo da možemo sa njima. To nam daje nadu i hrabrost za ono što dolazi. Biće teško i u septembru, ali se makar nadam da će svi momci biti zdravi. Naša grupa je takva da su iznenađenja moguća. Vidjeli ste Letoniju koja je izvukla bod protiv Turske. Vjerujem da ćemo i mi zakinuti nekog od pretendenata na vrh - rekao je Savićević.

ne pričam po 15 godina, a ne čelu su nekih klubova. I njima smo pomagali finansijski, za vještačku travu, za teren, reflektore… Fudbalski prosperitet je iznad ličnih neslaganja. Potpuno novi stadion na Cetinju, zapadna tribina u Nikšiću, istočna tribina na ,,DG areni“ u Lješkopolju - neki su od velikih insfrastrukturnih projekata crnogorske kuće fudbala. FSCG će participirati i u izgradnji istočne tribine stadiona pod Goricom. - Pandemija kovida-19 je usporila određene projekte, ali oni će biti realizovani u dogledno vrijeme. Korona virus je pogodio mnogo veće i bogatije države, takođe i saveze, najveće klubove… Mogu da obećam da ćemo istrajati na putu kojim smo krenuli. Puno smo uložili u infrastrukturu. Gotovo svi stadioni u Crnoj Gori imaju reflektore. Samo u posljednje četiri godine uložili smo oko devet miliona eura u infastrukturu koja je ovdje bila najgora nakon raspada Jugoslavije. Volio bih da što prije stadion pod Goricom dobije istočnu tribinu. FSCG želi da donira glavni projekat izgradnje te tribine, a u partnertskim odnosima sa Glavnim gradom učestvovaćemo u realizaciji tog posla. Nije lako, ali borimo se i borićemo se još snažnije. Potrebna je i pomoć opština. Bez te saradnje, kao i saradnje sa Vladom i drugim činiocima teško sami možemo nešto da uradimo - zaključio je Savićević, bivši fudbaler Budućnosti, Crvene zvezde, Milana, bečkog Rapida, reprezentativac velike Jugoslavije, učesnik Mundijala, te osvajač dvije Davor KAŽIĆ Lige šampiona.

Arena

Fudbal

21, 22. i 23. maj 2021.

Zacrtani cilj ispunjen: Mitar Novaković, nekadašnji reprezentativac, sada sportski direktor Mornara, nakon plasmana u Prvu ligu poručio

Zasluženo u eliti, vjeruju da ovog puta neće biti epizodisti

PODGORICA - Mornar će nakon dvije godine opet biti u eliti – četvrti put od povratka nezavisnosti Crne Gore. Barani su nakon sezone u kojoj su do prekida zbog korone, kada su čak strijepili za drugoligaški život, definitivno pokazali neko novo lice, dominirali i dva kola prije teoretski osigurali Prvu ligu. Mornar je šampion, na nikad ljepšoj ,,Topolici“ već se priča o eliti, pa sezona djeluje kao bajka. U odnosu na godinu ranije mnogo toga je drugačije, bolje, sređenije, a jedan od rijetkih koji je bio i godinu prije je sportski direktor Mitar Novaković. Po mnogima posljednji Baranin koji je napravio veliku i uspješnu priču, Baranin koji je igrao ozbiljan fudbal, bio jedna od glavnih poluga nacionalnog tima, nakon završene bogate karijere preuzeo je funkciju sportskog direktora matičnog kluba. Krenulo je sa dosta problema, ali Novaković sada ponosno može da kaže da je na čelu kluba, kojem bi po organizaciji, sistemu, funkcionisanju, pa i rezultatima, pozavidjeli mnogi. A, nije bilo baš tako na početku… - Nijesam se mislio ni djelić sekunde kada sam dobio poziv da budem direktor Mornara. Ipak, Mornar je institucija, svi Barani koji vole fudbal, znaju koliko nama znači ovaj klub i naravno da sam poziv odmah prihvatio. Ali, kada sam ušao u klub i upoznao se sa situacijom, shvatio da sam da je nije baš stanje kako bi trebalo da bude, da ima dosta dugovanja, da je račun pod blokadom… Iskren da budem, onda sam se i uplašio, a zbog svih problema u dva- tri navrata sam govorio sebi šta će meni ovo, odlazim. Ali, nijesam želio tek tako da odustanem. Vjerovao sam da može doći bolje sjutra – iskren je na početku priče za Arenu Mitar Novaković. I, priča je krenula u nekom drugom smjeru prošlog ljeta. Dolaskom novih ljudi u Upravni odbor, Mornar se stabilizovao, finansijska situacija bila je bolja, pa je i barski tim počeo da se polako uzdiže. -Vjerovao sam da može doći bolja situacija i došla je. Došli su neki novi ljudi, koji su htjeli da pomognu. Član Upravnog odbora postao je Mićo Perović, koji je sada alfa i omega kluba, došao je i Đoko Pavićević i sve to je mnogo značilo za Mornar. Vraćali smo dugove i došli do situacije da je Mornar miran, spokojan i da ne duguje cent. Iz dana u dan popravljala se infrastruktura, uz veliku pomoć Fudbalskog saveza, kojem dugujemo zahvalnost. Glavni teren dobio je reflektore, uskoro očekujemo izgradnju još jedne tribine, novu podlogu na pomoćnom terenu i tako gradimo priču da Mornar bude prvoligaš, ali sa pravim uslovima – naglasio je sportski direktora Mornara. Mitar Novaković kao igrač bio je produžena ruka trenera, jer je na terenu bio važna karika, igrač koji uvijek ispuni zacrtano. Sada Novaković u djelo

ČEKA SE PUTNIK U NIŽI RANG: Sa meča Titograd - Petrovac na Starom aerodromu

Odigrani mečevi 35. kola Telekom 1. CFL, sve manje nepoznanica

Šampion krunisan, ostale dvije dileme za kraj Kada bi nas pratili svi koji vole klub, trebao bi nam mnogo veći stadion

U Baru opet vlada fudbalska euforija, pa se nakon korone, čim bude moguće, na ,,Topolici“ očekuju i dobre posjete, mada je to Mornaru uvijek bio problem. Da li je vrijeme da se i to popravi? -Kada bi svi oni koji vole Mornar i koji me pitaju za Mornar na ulici bili na utakmicama, nama bi trebao stadion kapaciteta makar 10.000 gledalaca. Ali, za početak neka bude postojeća tribina puna i biću zadovoljan. Dugo već nema publike, a nadam se da će uskoro biti dozvoljeno navijačima da prisustvuju utakmicama, tako da se zbog toga i činjenice da je Mornar u eliti nadam da će ljudi doći da gledaju i uživaju u prvoligaškom fudbalu.

Od jula na Zlatiboru Da u Mornaru ozbiljni ljudi vode klub pokazuje i činjenica da iako sezona nije završena, već su dogovorene pripreme za narednu. -Očekuje nas mala pauza, pa početak rada za ono što slijedi. Već je dogovoreno da 1. jula putujemo na Zlatibor, gdje ćemo biti 12 dana i imati prijateljske mečeve isključivo sa srpskim superligašima. To će biti idealna prilika da vidimo gdje smo i da li nam eventualno treba neko pojačanje pred start sezone – rekao je Novaković.

sprovodi ono što je cilj uprave, ali iz drugog ugla. -Prošle godine cilj je bio da se vrate dugovi i da se ostanemo u Drugoj ligi. Mnogi su me tada pitali kako to, zašto ne igramo Prvu ligu. Ali, Mornar mora da ima stabilne finansije, a ne da uđe i odmah izađe. Ali, prošle godine kada su se stekli neki novi uslovi, obećao sam prvo mjesto i Prvu ligu i evo to obećanje je ispunjeno – rekao je Novaković i imao zanimljiv komentar. -Radiću sve da Mornar nema dugovanja, jer kada odem iz kluba ne želim da mašem papirima, a klub ostavim u dugovima preko 50.000 eura, već da mogu slobodno da pokažem svima da je sve izmireno. Novaković je sa saradnicima vukao važne poteze – početkom novembra povjerenje je

ukazano Slavoljubu Bubanji, tokom polusezone Mornar je angažovao nekoliko pojačanja, a da je sve to bilo ispravno pokazuju i rezultati. Barani su u 2021. godini poraženi samo jednom. -Vjerovao sam od početka u ovu ekipu, govorio da imamo najbolji tim, posebno kada smo na zimu doveli još pojačanja. Mislim da je stručni štab na čelu sa Slavoljubom Bubanjom sve to posložio idealno, napravila se nevjerovatna serija i ovo nije slučajno. Mislim da nemamo drugoligašku ekipu, već tim koji bi mogao da bude, možda uz neko pojačaje, čak po sredini u Prvoj ligi – jasan je sportski direktor Mornara, a kada su u pitanju ambicije, objektivno ističe opstanak. Barani su u sezonama 2009/2010. i 2010/2011. igrali Prvu ligu, oba puta morali da budu u baražu, da bi 2018/2019. ispali iz elite. Dakle, sada će Mornar nastojati da ne bude vječiti epizodista. -Prioritet će biti opstanak, a onda bi nastojali da polako gradimo nešto više. Moj primarni cilj sada je da 97 odsto ekipe zadržim i da oni čim bude kraj sezone znaju da su igrači Mornara, da nemaju potrebe da razmišljaju o nečem drugom, sem o novom pripremnom procesu. Sa trenerom Bubanjom već pravimo neke planove, vidjećemo uskoro možemo li realizovati neke transfere koje planiramo. Na kraju sezone svakako nas očekuju razgovori sa ljudima iz Opštine i sponzorima da bi znali koliki nam je budžet, jer će od toga mnogo toga zavisiti – podvukao je Mitar Novaković. R.P.

PODGORICA - Ono što se naslućivalo još na polusezoni, teoretski je dobilo potvrdu 11. aprila, a prije dvije noći je i formalnost ispunjena - Budućnost je u posljednjem meču pod Goricom ove sezone dobila pehar za petu šampionsku krunu. - Lijepa, slavljenička atmosfera, čini se da smo zbog toga u prvih dvadesetak minuta djelovali nezaustavljivo. Dugo smo lideri, nijesmo dozvolili opuštanje, onda smo u Nikšiću pobjedom u derbiju sve krunisali, kada smo i teoretski osigurali titulu. Sada je svakako naš fokus finale Kupa, jer bi dupla kruna zaista uljepšala ovu sezonu - kazao je Mladen Milinković, trener Budućnosti., Za razliku od borbe za titulu, koja gotovo da i nije postojala tokom ove sezone, te Evrope čiji su učesnici poznati još prije dva kola, za posljednje 36. kolo ostale su još dvije dileme - ko će igrati baraž i ko će direktno ispasti iz lige. Kada je u pitanju putnik u niži rang, borba je odavno svedena na dva tima - Petrovac i Titograd. Petrovac je sa tri vezane pobjede 9. maja imao idealnu situaciju i šest bodova više. Remi u naredna tri meča garantovao bi i teoretski spas, ali je Petrovac vezao dva poraza, Titograd u posljednjem meču savladao Dečić (slavio prvi put nakon 23. februara), čime je odluka ostavljena za kraj. Petrovac je još u mnogo boljoj situaciji, ima tri boda više, ali je Titograd bolji međusobno, što znači da Petrovcu treba bod protiv Dečića u Tuzima, kako ne bi čekao rezultat iz Nikšića, gdje igraju Sutjeska i Titograd. Sutjeska je laganom pobjedom, lakšom nego što se očekivalo, savladala Podgoricu u meču koji je trebao biti derbi - 4:0! Tom pobjedom, uz poraz Dečića, Nikšićani su kolo prije kraja teoretski drugi, odnosno vicešampioni, pa nakon turbulente sezone mogu biti zadovoljni tim učinkom. - Bili smo rasterećeni, jer smo već u prošlom kolu osigurali Evropu i naš cilj. Ali željeli smo da do kraja osvojimo što više bodova i budemo što bolje plasirani. Pobjedom u direktnom okršaju

Kalkulacije za spas Bitku za spas vodiće Titograd i Petrovac. Postoje četiri moguća scenarija. - Ukoliko Titograd doživi poraz u Nikšiću od Sutjeske, Petrovac će bez obzira na ishod meča sa Dečićem u Tuzima igrati baraž, a ,,romantičari“ ispadaju. - Ukoliko Titograd osvoji bod u Nikšiću protiv Sutjeske, Petrovac će takođe bez obzira na ishod meča u Tuzima izbjeći direktno ispadanje. - Ako Titograd trijumfuje protiv Sutjeske, a Petrovac osvoji bod, takođe će tim sa juga igrati baraž, a Podgoričani ispasti. - Titograd može izbjeći ispadanje samo u varijanti da savlada Sutjesku u Nikšiću, a da Petrovac doživi poraz od Dečića. Dakle, Titogradu treba pobjeda i poraz Petrovca, a Petrovcu je dovoljan bod da bude siguran.

Kalkulacije za baraž Ko će osvojiti osmo mjesto, odnosno igrati baraž sa trećeplasiranom ekipom iz Druge lige biće odlučeno u posljednjem kolu. Tri tima mogu biti u baražu - Jezero (44), Iskra (43) i Rudar (42). Moguće varijante u narednom kolu su: - Ukoliko Rudar izgubi na svom terenu od Podgorice, sigurno je u baražu, bez obzira na ishod meča Jezero - Iskra. - Ukoliko Rudar osvoji bod u Pljevljima protiv Lješkopoljaca, a Jezero savlada Iskru, onda bi Rudar i Iskra imali identičan broj bodova - 43, Danilovgrađani bi igrali baraž, jer je Rudar bolji međusobno (dvije pobjede i remi). - Ukoliko Rudar trijumfuje, a meč između Jezera i Iskre završi se neriješeno, takođe bi Iskra bila u baražu. - Ako Rudar ostvari pobjedu, a Iskra iznenadi Jezero u Beranama, onda bi Jezero bilo u baražu. Dakle, Rudaru treba pobjeda i remi ili pobjeda Iskre, Jezeru je dovoljan bod da ne pravi računicu, a u slučaju poraza Plavljani bi priželjkivali da Rudar ne osvoji više od boda. Iskri treba pobjeda da bi bila sigurna ili bod, ali pod uslovom da Rudar remizira ili doživi poraz.

protiv Podgorice, uz poraz Dečića, sada smo drugi i mislim da je to potpuno zasluženo. Ubjedljiv trijumf svakako je dokaz dobre

forme - objasnio je Novica Eraković, vezista Sutjeske. Sa druge strane, Podgorica i Dečić u posljednjem kolu odlučiće ko će biti treći, a ko četvrti na kraju sezone, koja je već donijela za oba tima istorijski izlazak na evropsku scenu. Posljednje kolo donijelo je mir u Golubovcima. Zeta je sa 2:0 slavila pod Malim brdom protiv Petrovca i osigurala opstanak bez baraža. Zeta ima 45 bodova, tri više od Rudara koji je u opasnoj zoni, ali od kojeg je bolja međusobno (od četiri meča ove sezone Zeta je trijumfovala tri puta). Iskra je uspjela da u direktnom okršaju protiv Rudara (2:0) dođe do trijumfa, čime je iskočila iz opasne zone i u najtežu situaciju stavila Pljevljake. - Poslije svih peripetija na mnogim utakmicama kada smo trebali da uvećavamo bodovni saldo, konačno smo došli u situaciju da sami krojimo svoju sudbinu i sa eventualnom pobjedom protiv Jezera u posljednjem kolu obezbijedimo opstanak u društvu najboljih bez baraža. Vjerujem u igrače, koji su u ovom presudnom susretu ostavili srce na terenu i dokazali da imaju snage i kapaciteta da potvrde svoje kvalitete kada je napotrebnije - kazao je Srđan Nikić, trener Iskre. Zbog toga će u posljednjem kolu Jezero, Iskra i Rudar voditi bitku da izbjegnu učešće u baražu. Rudar ima 42 boda i dočekuje Podgoricu, a meč odluke igra se u Beranam gdje se sastaju Jezero i Iskra, koji imaju 44, R.P. odnosno 43 boda.

Arena

21, 22. i 23. maj 2021.

Košarka

Košarkaši Budućnosti u subotu (20.30h) u „Morači“ sa imperativom pobjede dočekuju Crvenu zvezdu, koja vodi 2:0 u finalnoj seriji plej-ofa ABA lige

Nema više popravnog PODGORICA – Za košarkaše Budućnost Volija bi bilo pogubno da sada ne vjeruju u preokret u finalnoj seriji, ili da, pak, previše razmišljaju o tome da li mogu da stignu do majstorice u Beogradu (28. maja) i šanse da se domognu titule. Nakon beogradskih 0:2 u seriji, izabranicima Dejana Milojevića jedina je šansa da na treći meč, koji se igra u subotu veče u „Morači“ (20.30 sati), gledaju kao da je jedini u finalu, kao da poslije toga nema više ništa. Samo tako, uz konstantniju igru nego u dvorani „Aleksandar Nikolić“, Podgoričani mogu do trijumfa kojim bi produžili seriju i povratili poljuljano samopouzdanje. - Nismo uspjeli da napravimo željeni brejk po koji smo otišli u Beograd, a u obje utakmice smo imali šansu, pogotovo u drugoj, kada smo na pet minuta prije kraja imali „plus sedam“. Najvažnije je da poslije ta dva poraza, prvo ostvarimo pobjedu u trećem meču, a onda dobijemo i četvrtu i vratimo se na majstoricu u Beograd – ističe kapiten Budućnost Volija Suad Šehović. Budućnost je prva dva meča odigrala sa velikim oscilacijama, od očaja do sjaja, pa opet do očaja, zbog čega je i na kraju izgubila oba meča na sličan način (82:78, 85:79). U prvom duelu se vratila u meč nakon „minus 15“ (70:55), priđe na posjed zaostatka (80:78), ali nije uspjela da preokrene i stigne do trijumfa. Još veće uspone i padove su Podgoričani imali u drugom meču, u kojem su pokazali i da imaju kvalitet da se nose sa šampionom, da mogu i da dominiraju protiv „crveno-

Milojević: Treća utakmica je psihološki jako teška Trener „plavih“ Dejan Milojević ističe da je treća utakmica psihološki jako teška. - Poslije 2:0, Zvezda će, sigurno, biti rasterećenija u odnosu na prve dvije utakmice. Međutim, mi smo i u te dvije utakmice pokazali da, ako smanjimo oscilacije i budemo malo čvršći nego što smo bili, imamo čemu da se nadamo. Nema predaje, idemo korak po korak, da probamo prvo da smanjimo na 2:1, pa poslije idemo dalje – ističe Milojević. Milojević je dodao da njegova ekipa u trećem meču „treba, prvenstveno da smanji oscilacije“. - U prva dva meča bilo je perioda jako dobre igre i perioda jako loše igre. Potrebno je, dakle, da nam periodi loše igre budu kraći i da zadržimo prisebnost i staloženost u ključnim momentima – zaključio je Milojević.

bijelih“. Za 18 minuta druge i treće četvrtine, Budućnost je dala 53 poena, primila svega 24 i sa 37:17 preokrenula na 70:61. Ali Milojevićevi puleni su i taj meč izgubili, pa će u trećem morati da eliminišu periode praznog hoda ako žele da vrate neizvjesnost u seriji... - Moramo da igramo energičnije od samog početka. U obje utakmice u Beogradu nam je trebalo vremena da se razigramo, da probijemo led, da uđemo u dobru seriju dobrih poteza. Ako bismo to odmah odradili u trećoj utakmici, mislim da bi utakmica imala totalno drugačiji tok i da bismo mi mnogo lakše igrali. Moramo da budemo maksimalno fokusirani, da budemo čvrsti od prvog minuta. Ove utakmice se po-

18:4

Rezultati i raspored 1. meč: Crvena zvezda – Budućnosti Voli 2. meč: Crvena zvezda – Budućnosti Voli 22. maj (Podgorica): Budućnost Voli - Crvena zvezda 24. maj (Podgorica): Budućnost Voli - Crvena zvezda 28. maj (Beograd): Crvena zvezda – Budućnosti Voli –

bjeđuju sa velikom borbom i fokusom od samog početka. Ne možemo da počnemo da igramo od kraja prve ili od početka druge četvrtine, već od starta moramo da budemo spremni na sve. Ne smijemo ništa da očekujemo da dođe samo od

Nakon 0:2 u finalnoj seriji niko nije stigao do titule u ABA ligi Od kada je uvedeno da se u finalu plej-ofa ABA lige igra do tri pobjede, u sezoni 2014/15, nikada nijedna ekipa nije uspjela da se vrati nakon 0:2 i u majstorici stigne do titule. Jedino je Budućnost prije dvije sezone, u onom famoznom finalu protiv Crvene zvezde koje je više ostalo upamćeno po dešavanjima van terena nego na njemu, uspjela da izjednači na 2:2, ali je onda izgubila ubjedljivo u majstorici u Beogradu.

vodi Budućnost u pobjedama kod kuće protiv Crvene zvezde u ABA ligi. Zvezda je posljednji put slavila u „Morači“ 7. oktobra 2018. godine, u drugom kolu ligaškog dijela (87:71)

Crvena zvezda je u sezonama 2015/16. i 2016/17. protiv Mege, odnosno Cedevite u trećem meču finalne serije završila posao oko titule. Cedevita je u sezoni 2014/15. u trećem meču uspjela da smanji rezultat na 2:1 u pobjedama protiv Crvene zvezde, ali su „crveno-bijeli“ dobili četvrti meč finalne serije i stigli do prvog trofeja u regionalnom takmičenju.

82:78 85:79 (20.30h) (20.30h) – eventualno eventualno

sebe, treba da se mi izborimo i potrudimo – kaže centar Podgoričana Zoran Nikolić. Zvezda je do vođstva od 2:0 došla bez dva povrijeđena igrača, Korija Voldena i Marka Jagodić-Kuridže, igrajući veoma agresivno i borbeno u oba pravca, sa čime Budućnost nije uspjela da se izbori u najvećem dijelu oba meča. U trećoj utakmici priča za domaće mora da bude drugačija, Budućnosti mora da bude ta koja diktira tempo utakmice, da bude agresivnija. - Moramo da ispravimo greške koje smo pravili, prije svega prazne minute koje smo imali u oba meča u Beogradu, gdje smo dozvolili protivniku da ode na 15 i 20 razlike. Nakon toga smo se i fizički i mentalno mnogo više trošili da to stignemo. U

Košarkašice doputovale u Celje gdje će imati prve pripremne mečeve PODGORICA - Crnogorske košarkašice doputovale su u Celje, gdje će 21. i 22. maja imati dva pripremna meča protiv Slovenije. Djevojke, koje sa klupe predvodi Jelena Škerović, su se fokusirale prvenstveno na kondicione pripreme tokom uvodne faze rada u Podgorici, da bi tokom prethodne sedmice polako počele da rade i na taktičkim detaljima. - Počeli smo jako da treniramo, zadovoljna sam zato što smo mi mlađe igračice unijele neku novu energiju, pa su treninzi brži, jači. Takva energija dosad otkad sam ja u reprezentaciji nije bila, samim tim jako treniramo. Naravno nećemo tu stati, treba još jače da treniramo, kako bi spremne dočekale Eurobasket - ističe Dragana Živković, prvotimka Budućnost

Važna svaka provjera

Bemaxa. Prvi dio priprema donio je puno rada, ali i dobre atmosfere. To bi moglo da bude vrlo važno za naše djevojke i u Španiji. - Sigurna sam da smo spremni, jer

smo taj prvi dio priprema odradili dobro. Sada ulazimo u tehničke stvari, fokusiramo se na to kako ćemo igrati. Na sredini smo priprema i sve što ne bude dobro imamo vremena, da to popravimo. Mnogo mladih ig-

uzastopnih pobjeda ima Budućnost u „Morači“ u ABA ligi, ne računajući pobjede službenim rezultatom (20:0) protiv Crvene zvezde prošle i Primorske ove sezone. Posljednji poraz kod kuće „plavi“ su doživjeli 20. oktobra 2019. godine od Primorske (83:80)

trećem meču moramo biti bazirani na tome da ne dozvolimo protivniku da se odlijepi, već da potpuna kontrola utakmice bude u našim rukama – dodaje Suad Šehović. Budućnost je u ligaškom dijelu ABA lige oba puta porazila Crvenu zvezdu, pokazala je da ima recept za igru Beograđana, posebno u martovskom duelu u „Morači“, kada se poigravala sa „crveno-bijelima“ (85:65). Plej-of je, međutim, druga priča, pokazala su to i prva dva duela. - Neće biti nimalo lako, Zvezda dolazi sa 2:0 i biće sigurno ra-

račica je sa nama i atmosfera je sjajna i sigurna sam da će nas to pratiti -- naglašava Kristina Raković, članica Barselone. Nakon titule sa Ružomberokom Sofija Živaljević posvetila se radu sa reprezentacijom. - Zadovoljni smo sigurno urađenim, tu smo nekoliko neđelja, treniramo naporno, pokušavamo da ispunimo sve što treneri traže od nas. Iz dana u dan pokušavamo da unesemo energiju i da napredujemo. Dokle smo stigli vidjećemo u ovim prijateljskim utakmicama, imaćemo četiri provjere protiv kvalitetnih protivnika i mislim da će nam to biti pokazatelj na čemu moramo da radimo do polaska na Evropsko prvenstvo - mišljenja je Sofija Živaljević. Zbog klupskih obaveza nekoliko košarkašica propustilo je start priprema, sada su Crnogorke praktično kompletne. Fali još samo Markiša

sterećenija od nas. Ali igramo na domaćem terenu, moramo da odigrati bolje nego u prethodna dva meča. Siguran sam možemo, i da ono što smo igrali u Beogradu nije bilo 50-60 odsto naših mogućnosti. Očekujem da se dobro pripremimo psihički i fizički, da ispravimo stvari koje nisu bile dobre, i da nastavimo da stvarima koje su bile zadovoljavajuće. Očekujem još jednu tešku utakmicu, protiv odličnog protivnika, ali dosta toga zavisi od nas. Ako mi budemo pravi, mislim da ćemo doći do pobjede – zaključio je Šehović. S. JONČIĆ

Getling koja će biti dio tima od 27. maja. Bez nje će naše djevojke odigrati prijateljske duele sa Slovenijom i Hrvatskom u gostima. - Daćemo sve od sebe da se spremimo najbolje. Imamo u grupi Srbiju kao izrazitog favorita, Italija je možda malko kvalitetnija, tu je i Grčka. Ipak te razlike se zaboravljaju kad počne meč i svi će dati maksimum da naprave dobar rezultat - smatra Živaljević. Prvi duel sa Slovenijom je 21. maja u 18 sati, dok je uzvratni meč 22. maja od 15 sati, nakon čega naša reprezentacija odlazi za Poreč, gdje će imati još dva pripremna meča sa Hrvatskom. - Iako par igračica nije bilo sa nama od početka, sada sve dolazi na svoje. Prvi dio je teži zbog tog rada na kondiciji. Slijede nam provjere protiv Slovenije i Hrvatske, biće to test da vidimo na čemu bi trebalo da radimo R. P. - poručuje Raković.

Arena

Sportski miks

21, 22. i 23. maj 2021.

Rukometašice Budućnosti osvojile Kup Crne Gore

Prvi pehar za Podgoričanke Majda srećna zbog mlađih igračica

Budućnost 27 (15) Levalea 2010 19 (6) CETINJE - SC ,,Lovćen“. Utakmica odigrana bez prisustva publike. Sudije: Ivanović i Vujisić. Sedmerci: Budućnost 7-2, Levalea 2010 5-1. Isključenja: Budućnost 12, Levalea 2010 osam minuta BUDUĆNOST: Atingre (5 odbrana + sedmerac),

Radičević, Gugač, Džaferović, G. Marsenić 3, Novović 4 (1), A. Marsenić 4, Brnović 3, Pavićević, Maslova, Ramusović 2, Mehmedović 4 (1), Kadović (2 odbrane), Raičević, Grbić 2, Vukčević 5, LEVALEA 2010: M. Mandić (3 odbrane), I. Mandić, S. Ć o rov i ć , B i g ov i ć 2, N. Ćorović 9, Kovačević, Bula-

tović 2, Tomić 1, Kuzman 1, Vujović, Đikanović, Marković, Vuković, Delibašić, Đukić 3, Šutović 1 (1). Rukometašice Budućnosti osvojile su Kup Crne Gore. Podgoričanke su u finalu bile bolje od Levalee 2010 (27:19), a već u subotu će sa istom ekipom odlučivati o tituli u revanšu baraža (u prvom meču u Nikšiću ,,plave“ slavile 29:20).

U pobjedničkoj ekipi sa pet golova istakla se Nikolina Vukčević, po četiri su dale Mina Novović, Anastasija Marsenić i kapitenka Majda Mehmedović, sa tri gola meč su završile Tatjana Brnović i Gordana Marsenić, a dva su dale Itana Grbić i Ema Ramusović. Nataša Ćorović u poraženom timu postigla je devet golova,

tri Lucija Đukić, po dva Marija Bigović i Žana Bulatović, a jedan Katarina Šutović, Jelena Kuzman i Elena Tomić. Podgoričke rukometašice su u finalu na Cetinju opravdale ulogu favorita. Nikšićanke su se dobro držale do 14. minuta i zaostatka od gola (6:5). Na isteku 28. minuta Mehmedović i drugarice serijom 9:0 riješile su pitanje pobjednika. A. M.

Majda Mehmedović zadovoljna je kako je Budućnost završila posao protiv Levalee 2010, posebno zbog minutaže koju su dobile mlađe igračice. - Očekivano smo osvojili Kup. Drago mi je što su sve djevojke dobile šansu, posebno mlađe koje nijesu imale veliku minutažu u Ligi šampiona. Njima svakako više znače ovakve utakmice. U svakom slučaju, srećna sam i zadovoljna kompletnom sezonom. Drago mi je što smo sve zdrave završile i ovaj meč. Budućnost će u subotu sa istim rivalom odigrati revanš za titulu prvaka Crne Gore. - Nadam se da ćemo i posljednju utakmicu u sezoni završiti na isti način. Bliži se kraj, stigao nas je umor, ali sam sigurna da ćemo se u subotu ponovo radovati - kazala je Mehmedović.

Odigrana dva interesantna i neizvjesna meča u plej-inu NBA Pobjedom na svom parketu protiv Golden Stejta (103:100), košarkaši Los Anđeles Lejkersa plasirali su se u plej-of Zapadne konferencije NBA lige. Aktuelni šampioni NBA lige će u prvoj rundi plej-ofa igrati protiv Finiksa. Pobjedu Lejkersima u uzbudljivom meču u ,,Stejpls centru“ donio je Lebron Džejms trojkom sa velike daljine, 58,2 sekunde prije kraja meča. Nije to bio dobar napad Lejkersa, nijesu uspjeli da iznude preuzimanje tako da Stef Kari ostane

Lejkersi u plej-of još jedna šansa p na Džejmsu. Na kraju je Koldvel-Poup vratio loptu, a Džejms sa oko devet metara pogodio na isteku vremena. Džejms je samo minut ranije pokušao da zakuca, a Drejmond Grin ga je nezgodno zakačio prstom u oko. Nije to na kraju zasmetalo Džejmsu da ubaci trojku za pojbedu.

- Nakon što sam dobio prst u oko, vidio sam tri obruča. Gađao sam srednji i hvala Bogu uspio sam da pogodim - rekao je Lebron Džejms. - Nije ovo prvi put, i ranije se dešavalo da me neko zakači prstom u oko. Večeras će da otekne i sjutra će biti otečeno, ali ostvarili smo veliku pobjedu -

Arena

21, 22. i 23. maj 2021.

Sportski miks

Rukometaši Lovćena 11. put podigli pehar namijenjen pobjedniku Kupa Crne Gore

Dominacija Cetinjana Lovćen Komovi

31 (22) 20 (9)

CETINJE - SC ,,Lovćen“. Utakmica odigrana bez prisustva publike: Sudije: Ražnatović i Pavićević. Sedmerci: Lovćen 1-1, Komovi 5-3. Isključenja: Lovćen 6, Komovi 6 minuta. LOVĆEN: Borilović (sedmerac), Borozan (11 odbrana), Beloica 1, Perišić 9, Ćorsović 1, Marković 4 (1), Kaluđerović 1, Pejović 1, Drakulović 5, Božović, Latković 3, Mitrović 2, Lakićević, Borozan, Pravilović, Eraković 3, Bulajić 1.

KOMOVI: Filipović, A. Kastratović (5 odbrana), M. Stojanović, Zeković, Milović, Račić 4, P. Stojanović 1 (1), Radojević 1, Zonjić, Elezović 1, Marsenić 8 (2), Ćirović, Vojvodić, V. Kastratović 1, Varagić 1, M. Kastratović 1. Lovćen je do 11. pehara Kupa Crne Gore stigao bez problema - Cetinjani su kod kuće u finalu savladali Komove 31:20. Osvajači Kupa sezonu bi mogli da kompletiraju osvajanjem šampionske titule i to ako u naredna tri kola Mini lige za prvaka osvoje bod! Sinoćnji duel protekao je u

Lovćen u neđelju može do titule Lovćen bi u neđelju protiv Budvana kod kuće mogao da proslavi osvajanje šampionske titule. Cetinjanima i bod iz derbija igra za trofej. Ako ne uspiju, imaće šansu u dva posljednja kola Mini lige za prvaka. - Bod do titule, tri utakmice, potrudićemo se

potpunoj dominaciji rukometaša sa Cetinja, koji su, ispostavilo se, najveći posao odradili dan ranije u polufinalu pobjedom nad Budvom 31:30.

da ostvarimo cilj već u neđelju kada igramo kod kuće sa Budvom. Matematički nijesmo prvaci, ali se nadam da ćemo u tri naredne utakmice doći do cilja sa početka sezone. Mislim da su momci to po svemu zaslužili kazao je trener Milić.

Ekipa iz Andrijevice do 8. minuta rezultatski je parirala domaćinu koji je serijom 4:0 u 13. minutu stigao do ,,plus pet“ (9:4). Do odmora Cetinjani su vodili 22:9 i praktično su mogli

da proslave osvajanje Kupa. - Prije svega, želio bih da kažem da je u polufinalu viđena najbolja utakmica u posljednjih nekoliko godina. Bilo je i žestoko i teško. Mi smo dobro

igrali do odmora, onda smo pali sedam, osam minuta, vadili se i uspjeli smo da izborimo finale. Momci su pokazali veliki karakter. U finalu smo već bili opušteniji i smatram da je Lovćen pokazao zbog čega je toliko godina u vrhu. Igrali smo ozbiljno i mislim da smo prikazali lijep rukomet – kazao je Duško Milić, trener Lovćena. Najefikasniji kod Lovćena bio je Aleksa Perišić sa devet golova (bez promašaja), kod Komova golgeterski je bio najraspoloženiji Nemanja Marsenić (8). A. M.

Evropsko prvenstvo u plivanju

lige

fu, Voriorsima protiv Memfisa dodao je Džejms. Džejms je utakmicu završio sa 22 poena, 11 skokova i 10 asistencija za svoj šesti tripl-dabl u sezoni, dok je Entoni Dejvis postigao 13 od svojih 25 poena u posljednjoj četvrtini. Aleks Karuzo dodao je 14 poena, a dvocifreni su bili i Denis Šruder (12) i Koldvel Poup (10).

Najefikasniji u redovima Voriorsa bio je Stef Kari sa 37 poena, dodao je sedam skokova i tri asistencije, dok je Endru Vigins upisao 21 poen. Voriorsi će imati još jednu priliku da stignu do plej-ofa pošto će ugostiti Memfis koji je u drugom meču plej-ina, pobijedio San Antonio sa 100:96. Po-

bjednika tog meča na početku plej-ofa čeka Juta. Memfis je do pobjede, kojom je sačuvao šansu za plej-of, vodio Jonas Valančunas sa po 23 poena i skoka. Dilon Bruks je dodao 24 poena, a Dža Morat 20 poena i po šest skokova i asistencija. U poraženom timu najbolji su bili Demar Derozan i Rudi Gej sa po 20 postignutih poena. Dižonte Marej ostvario je tripl-dabl sa 10 poena, 13 skokova i 11 asistencija, Keldon Džonson je imao po 11 poena i skokova, a Džejkob Peltl po 10 poena i 10 skokova. S. J.

U subotu Evropsko prvenstvo u plivanju

Tadić želi plasman u finale PODGORICA – Crnogorski paraolimpijac Ilija Tadić nastupiće u subotu u Madeiri na Evropskom seniorskom prvenstvu u plivanju.

Tadić se za nastup na šampionatu pripremao u plivačkom timu Univerziteta Notr Dam, po programu trenera Majkla Lisingera. Kvalifikacije su na programu u jutarnjem terminu, a finale u poslijepodnevnim satima, a Tadić će plivati u disciplini 50 metara slobodnim stilom, u kategoriji S9. - Rasterećeno dočekujem Evropsko prvenstvo jer nijesam uspio da isplivam normu za Paraolimpijske igre.

Za nastup u Tokiju falile su nestvarne dvije stotinke u Splitu, odnosno četiri stotinke u Linjanu. Ali odradio sam odlične pripreme sa timom

mog Univerziteta u Americi i u ovom rasterećenju vidim šansu da ispunim svoj cilj, a to je finale Evropskog prvenstva - rekao je Tadić. R. P.

Solidan nastup Crnogoraca Crnogorski plivači Boško Radulović i Ado Gagrović danas su nastavili takmičenje na seniorskom prvenstvu Evrope u Budimpešti. Gargović je u kvalifikacijama na 200 metara kraul postavio vrijeme 1:56,45, što je za devet stotinki slabije od državnog rekorda. Radulović je nastupio u kvalifikacijama u disciplini 50 metara delfin i ostvario vrijeme 25,49. Njegov najbolji rezultat u toj disciplini je 25,11. Prije dva dana Radulović je u disciplini 100 metara kraul otplivao vrijeme 52,95 i ostvario najbolje vrijeme sezone, dok je Gargović u istoj disciplini po-

stavio vrijeme od 53,56 (njegov najbolji rezultat u toj trci je 53,46).

U subotu će Boško Radulović nastupiti u disciplini 50 metara A. M. kraul.

Evropsko prvenstvo u karateu za seniore u Poreču

Maksimović za bronzu

POREČ - Crnogorska karate reprezentativka Jelena Maksimović boriće se za bronzanu medalju, dok su Nenad Dulović i Ana Drašković nastup na 56. seniorskom Evropskom prvenstvu u Poreču završili u trećem kolu. Maksimović je na startu takmičenja u kategoriji do 55 kilograma bila slobodna, u drugom kolu pobijedila je Španjolku Karlotu Osorio-Fernandez sa 4:1, dok je u trećem poražena od Ruskinje Ane Černiševe 9:1. Ruskinja joj je plasmanom u finale omogućila repesaž i nastavak borbe za bronzanu medalju. Maksimović je u repesažu savladala Izraelku Rotem Efroni 5:0 i Makedonku Simonu Zaborsku 1:0 i izborila meč za medalju. Protivnica u borbi za treće mjesto i odličje, u subotu, biće joj Italijanka Sara Kardin. Jelena će se

boriti za svoje drugo evropsko seniorsko odličje, nakon što je bila bronzana i 2014. godine u finskom Tempereu. Za bronzano odličje u subotu boriće se i Mario Hodžić, u kategoriji do 75 kilograma, protiv Njemca Noa Biča. Dobar nastup imala je i Ana Drašković u kategoriji do 50 kilograma, ostvarila je dvije pobjede i bila blizu polufinala. Bez borbe za medalju ostao je i Nenad Dulović u kategoriji do 67 kilograma. Uspješne na startu bile su i obje ekipe u borbama. Muška ekipa, u sastavu Mario Hodžić, Nenad Dulović, Nikola Malović, Predrag Smolović, Balša Miličković i Andrija Fatić, savladala je Belgiju 3:0. Takmičenje će nastaviti sjutra duelom sa Španijom, koja je bila bolja od Makedonije. Ženska ekipa, u sastavu Marina Raković, Milena Jovanović, Jelena Maksimović i Dragana Konjević, slavila je protiv Austrije 2:1. Danas je čeka duel protiv Kosova ili Poljske. U konkurenciji kata, muški tim karate reprezentacije Crne Gore u prvom krugu završio je nastup na 56. seniorskom prvenstvu Evrope u Poreču. R.A.

Feljton

21, 22. i 23. maj 2021.

HEROJI PO POTREBI – REVIZIJA ISTORIJE

Četnici su jedino bili fanatični u borbama protiv partizana Tokom 1943. godine dolazi do otvorene saradnje Mihailovića sa Njemcima. Četnički oficir Predrag Raković, jedan od najodanijih Dražinih oficira, sastao se na Savincu sa njemačkim poručnikom Krigerom. Raković je Mihailovića izvijestio da je postignut dogovor o uništenju komunista, i da je u tu svrhu dobio 5.000 metaka od Njemaca

» Piše: Jovan MUHADINOVIĆ Hajnc je detalje ovog dogovora (sklopljenog u četničkom štabu u Kolašinu 1943. godine, prim prir.) poslao u Berlin. Hitler ga nije prihvatio i razriješio je dužnosti njemačkog obavještajca. Potom su njemački vojnici upali u štab i uhapsili Đurišića i Popovića, a Mihailović je izbjegao u Srbiju. (V. Roberts, Tito, Mihailović i saveznici 1941–1945, str. 154) Jasno je da se iz dokumenta da zaključiti da Mihailović nije bio na pomenutom sastanku. Međutim, s obzirom da se on tada krio u Kolašinu, a da je bio glavni zapovjednik četničkih snaga, da su mu tada bili podređeni oficiri Đurišić i Popović, koji su učestvovali u postizanju ovog dogovora, teško je reći da za ovo nije znao, ili da ovo nije odobrio. U svakom slučaju kao general četničkih snaga i ministar vojni (od kraja 1942), u najmanju ruku snosi odgovornost za postupke svojih podređenih. Što dogovor nije sam Hitler odobrio može biti razlog posljednja tačka dogovora, gdje su četnici pokazali da su nelojalni saveznici, samim tim što su iščekivali iskrcavanje saveznika, kojima bi se potom pridružili i borili se sa njima protiv Njemaca. Nije nepoznato da je ovo bio i Mihailovićev stav o čemu je već pisano u drugim knjigama. U Stuparevoj knjizi pominje se da sa naglim jačanjem narodnooslobodilačkog pokreta u Srbiji tokom 1943. godine dolazi do otvorene saradnje Mihailovića sa Njemcima. Četnički oficir Predrag Raković, koji je bio jedan od najodanijih Dražinih oficira, u martu te godine pisao je Mihailoviću o saradnji sa okupatorom. Sastao se na Savincu sa njemačkim poručnikom Krigerom, koji je tada bio komandant Gornjeg Milanovca. Raković je Mihailovića izvijestio da je postignut dogovor o uništenju komunista, i da je u

Četnički major Predrag Raković



Vojislav Lukačević (drugi s lijeva, stoji)

Draža Mihailović na suđenju nakon rata

Autor razobličava pokušaje prekrajanja istorijskih činjenica, kroz relativizovanje ili prećutkivanje zločina koji je četnički vođa Draža Mihailović počinio prema sopstvenom narodu u Drugom svjetskom ratu, a zbog čega je i osuđen kao ratni zločinac. Tekst je objavljen u časopisu Matica (br. 84, zima 2020. godine)

tu svrhu dobio 5.000 metaka od Njemaca. (Dr D. Stupar, naved. djelo, str. 177, 178) Feldmaršal Maksimilijan fon Vajks, njemački komandant za jugoistok je svoj izvještaj o Mihailoviću poslao Hitleru. Vajks je za četničkog vođu naveo da je nelojalan saradnik i da igra na više strana. Usljed slabosti svojih snaga on se ne sukobljava sa njemačkim trupama, a taj trenutak čeka u nadi, kada dođe do iskrcavanja saveznika na Balkan. Naveo je da traži vezu s njemačkim komandantima u strahu da ne potpadne pod vlast komunista sa kojima njegova vojska vodi krvave borbe. (Dr D. Stupar, naved. djelo, str. 179, 180) Herman Nojbaher koji je od strane Hitlera oktobra 1943. godine postavljen za povjerenika za Balkan, odlučio je da ravnogorske četnike uključi u borbu protiv partizana. Dajući uslove te saradnje, naveo je da četničke vođe već duže vrijeme vode pregovore sa njemačkom komandom, čime je napravljen sporazum o primirju

i zajedničkoj povremenoj oružanoj borbi protiv komunista. (Isto, str. 178, 183, 184) Jedan od Mihailovićevih komandanata koji je bio cijenjen od strane okupatora bio je Vojislav Lukačević. Novembra 1943. godine on je sa Njemcima sklopio sporazum. Zanimljivo je da je Lukačeviću, Mihailović 12 dana prije potpisivanja ovog sporazuma priključio još tri brigade, jedan korpus i sve snage iz Sandžaka i Crne Gore. (Isto, str. 185, 186) Ovaj podatak upravo govori o tome da tvrdnje revizionista o neobavještenosti Mihailovića i nelojalnosti njegovih trupa, nijesu utemeljene. Istorijski su neutemeljene i priče da on o ovakvim sporazumima ništa nije znao. Mihajlovićevi neuspjesi, posebno pasivnost na bojnom polju, doveli su do toga da će od januara 1944. godine, britanska vlada povlačiti svoje oficire za vezu. Prema izvještaju koji je ova vlada primila, njegovi oficiri su sarađivali sa Njemcima, Italijanima ili sa obije strane.

U izvještajima tvrde da je Mihailović preko toga prelazio, a neke kontakte je i odobravao. U toku Četvrte ofanzive početkom 1943. godine i pokušaja njemačkog sloma partizanskog otpora, Mihailović je naredio četnicima da napadaju komuniste. (V. Roberts, Tito, Mihailović i saveznici 19411945, str. 230, 231) Izvori britanske vlade od misije pri štabu Mihailovića, govore da su četnici potpuno pasivni, da odbijaju da vrše sabotaže, i da stalno pominju da imaju plan, samo da je potreban pravi trenutak za njegovo izvršenje. Pominje se da je jedino čime su ove formacije preokupirane, propaganda o održavanju veze sa angloameričkim saveznicima, kao i propaganda protiv partizana. Misija ne pominje nikakve dokaze o saradnji četnika sa okupatorom, ali ističu da po ponašanju četničkih vođa i izbjegavanju sukoba sa Njemcima postoji sigurno neki kontakt, nešto u vidu pakta o nenapadanju. Navodi se da će

Četnički zločin u Drugom svjetskom ratu

četnici ostati pasivni po pitanju okupatora i da će jedino ostati fanatični u borbama protiv partizana. Mihailović je u pismu namijenjenom jednom od svojih komandanata napisao sljedeće: „U akcijama protiv Titovih bandi na Drini, Nemci nas nisu dirali. Čak suprotno, mnogi od naših komandanata su im pomogli i omogućili im da izbegnu napade komunista... Pošto nemamo dovoljno municije i snaga, ne možemo izdržati borbu na dva fronta, u ovom trenutku naši najopasniji neprijatelji su komunisti. Stoga naređujem da se bilo kakva akcija protiv okupatora prekine i da se okupator napadne propagandno. Svaki komandant će mi biti lično odgovoran ukoliko se ovo ne bude izvršavalo.“ (Isto, str. 261, 262) Istaknuti djelovi teksta dovoljno govore o saradnji četnika i Njemaca za koju je Mihailović znao i odobravao je. Čitajući redove knjige Valtera Robertsa, opet se vraćamo na onaj „pojam“ izdaje

Zvonimir Vučković, četnički komandant sa nepoznatim njemačkim oficirom aprila ili maja 1944. godine



Jedan od Mihailovićevih komandanata Vojislav Lukačević je novembra 1943. godine sklopio sporazum s Njemcima. Zanimljivo je da je Lukačeviću, Mihailović 12 dana prije potpisivanja ovog sporazuma priključio još tri brigade, jedan korpus i sve snage iz Sandžaka i Crne Gore i tumačenje istog od strane ovog autora. Ako ovi redovi ne potkrepljuju fakte o četničkoj saradnji i izdaji, onda je u potpunosti nelogično svako Robertstovo objašnjenje, o Draži, kao vođi otpora i borcu protiv okupatora. Autor dalje navodi da su Italijani i četnici pomagali jedni drugima, da su se četnici dogovorili sa Njemcima da ne ulaze u sukobe. Zajedno su napadali partizane, koji su se jedino neprestano borili protiv okupatora. (Isto, str. 262) Sve je to autoru nedovoljno i da razmotri da upotrijebi termin izdaja, za Mihailovića i njegove jedinice! Njemački specijalni izaslanik za Balkan, Herman Nojbaher, je rekao da se Mihailović pored svih neslaganja, sreo i sa Nedićem u avgustu 1944. godine, u selu Ražani blizu Užica. Razgovor je navodno bio u mračnoj sobi zbog sigurnosti da o tome ne sazna javnost. Razgovarali su o naoružavanju 50.000 četnika, o čemu je Nedić obavijestio Njemce. Na Nojbaherovo pitanje Nediću da li je to sigurno bio Mihailović, ovaj je odgovorio da misli da jeste, „mada možda i greši?!“ (V. Roberts, Tito, Mihailović i saveznici 1941-1945, str. 294-297) (Nastavlja se)

21, 22. i 23. maj 2021.

PODGORICA TEL.: 020/406-800, 020/406-801

AGENCIJA ZA UPRAVLJANJE ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA GLAVNOG GRADA PODGORICA DOO Adresa: BULEVAR REVOLUCIJE 78

Tel.: 020-339-280 Email: info@auzp.me RASPISUJE OGLAS ZA SLOBODNO RADNO MJESTO Savjetnik/ca za zaštitu životne sredine Za radno mjesto Savjetnik/ca za zaštitu životne sredine u Društvu sa ograničenom odgovornošću „Agencija za upravljanje zaštićenim područjima Glavnog grada“ Podgorica, mogu konkurisati lica koja ispunjavaju sledeće uslove: -imaju visoku školsku spremu, nivo kvalifikacije VII 1 - Šumarski, Poljoprivredni ili

Prirodno-matematički fakultet, -imaju najmanje 3 (tri) godine radnog iskustva, -znanje engleskog jezika, -poznavanje rada na računaru. Dokumentacija koja se prilaže kao dokaz ispunjenosti uslova: -uvjerenje o državljanstvu Crne Gore, -izvod iz matične knjige rodjenih ili fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte), -uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta, -diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (u kojoj je naznačena prosječna ocjena u toku školovanja), -uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (koje nije starije od 6 mjeseci) -dokaz o potrebnom radnom iskustvu. Osim navedenog, kandidati su dužni da uz prijavu na slobodno radno mjesto dostave i CV. Dokazi se dostavljaju u originalu, ili u formi kopije koja je ovjerena kod nadležnog organa. Prijave za slobodno radno mjesto dostavljaju se u roku od 6 dana od dana njegovog objavljivanja. Prijave, sa dokazima o ispunjavanju zahtijevanih uslova, dostavljaju se u zatvorenoj koverti na adresu Društva sa ograničenom odgovornošću „Agencija za upravljanje zaštićenim područjima Glavnog grada“ Podgorica, Bulevar Revolucije 78, 81000 Podgorica, sa naznakom „Prijava za slobodno radno mjesto“ NAPOMENA: Neblagovremena i nepotpuna dokumentacija neće biti razmatrana.

AGENCIJA ZA UPRAVLJANJE ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA GLAVNOG GRADA PODGORICA DOO Adresa: BULEVAR REVOLUCIJE 78

Tel.: 020-339-280 Email: info@auzp.me RASPISIJE OGLAS ZA SLOBODNO RADNO MJESTO Poslovni/a sekretar/ka Za radno mjesto Poslovni/a sekretar/ka u Društvu sa ograničenom odgovornošću „Agencija za upravljanje zaštićenim područjima Glavnog grada“ Podgorica, mogu konkurisati lica koja ispunjavaju sledeće uslove: -imaju visoku školsku spremu, nivo kvalifikacije VI 1 –Fakultet iz oblasti društvenih nauka - 180 CSPK kredita -imaju najmanje 1 ( jednu) godinu radnog iskustva, -znanje engleskog jezika, -poznavanje rada na računaru. Dokumentacija koja se prilaže kao dokaz ispunjenosti uslova: -uvjerenje o državljanstvu Crne Gore, -izvod iz matične knjige rodjenih ili fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte), -uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta, -diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (u kojoj je naznačena prosječna ocjena u toku školovanja), -uvjerenje nadležnog suda da se protiv kan-

didata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (koje nije starije od 6 mjeseci) -dokaz o potrebnom radnom iskustvu. Osim navedenog, kandidati su dužni da uz prijavu na slobodno radno mjesto dostave i CV. Dokazi se dostavljaju u originalu, ili u formi kopije koja je ovjerena kod nadležnog organa. Prijave za slobodno radno mjesto dostavljaju se u roku od 6 dana od dana njegovog objavljivanja. Prijave, sa dokazima o ispunjavanju zahtijevanih uslova, dostavljaju se u zatvorenoj koverti na adresu Društva sa ograničenom odgovornošću „Agencija za upravljanje zaštićenim područjima Glavnog grada“ Podgorica, Bulevar Revolucije 78, 81000 Podgorica, sa naznakom „Prijava za slobodno radno mjesto“. NAPOMENA: Neblagovremena i nepotpuna dokumentacija neće biti razmatrana.

DEPONIJA DOO Adresa: ŠPANSKIH BORACA B.B.

Tel.: 020-625-046 Email: info@deponija.me Na osnovu Odluke Odbora direktora „Deponija“ d.o.o. Podgorica, broj: 5932 od 13.05.2021. god., „Deponija“ d.o.o. Podgorica raspisuje Konkurs za izbor i imenovanje Pomoćnika izvršnog direktora za tehničko – operativne poslove,na mandatni period od 4 godine Naziv radnog mjesta: Pomoćnik izvršnog direktora za tehničko – operativne poslove Broj izvršilaca: 1 Uslovi za zasnivanje radnog odnosa: Pored opštih uslova predviđenih zakonom o radu, kandidat mora da ispunjava i sljedeće uslove: •Nivo kvalifikacije obrazovanja: VII-1 nivo kvalifikacije – Tehnički fakulteti •Radno iskustvo: 3 godine Prijave na Konkurs dostavljaju se u roku od 15 (petnaest) dana od dana njegovog objavljivanja, a izbor kandidata izvršiće se u zakonskom roku. Prijave na konkurs, sa dokazima o ispunjavanju traženih uslova (potrebna dokumentacija koja se prilaže uz prijavu na Konkurs), kandidati dostavljaju preporučenom pošiljkom ili lično, na adresu Društva: „Deponija“ d.o.o. Podgorica, ulica Španskih boraca bb, Podgorica, sa napomenom „konkurs za izbor i imenovanje pomoćnika izvršnog direktora za tehničko – operativne poslove“. Nepotpune i neblagovremene prijave neće se razmatrati

HIGIJENA AD Adresa: VAKA ĐUROVIĆA 112

Tel.: 020-272-405 Email: nenadb.higijena@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. RADNIK/CA ZA HEMIJSKO ČIŠĆENJE RUBLJA, 2 izvršioca, sezonski rad u trajanju od 4 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Podgorica Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana 2. RADNIK/CA U PERIONI I PEGLERAJU, 5 izvršioca, sezonski rad u trajanju od 4 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Podgorica Uslovi: PK, SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana

INPEK AD Adresa: BULEVAR ŠARLA DE GOLA 4

Tel.: 020-658-076 Email: inpek@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. RADNIK/CA U SLUŽBI ODRŽAVANJA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani mašinski inženjer (VII/1 SSS) Rok za prijavljivanje: 5 dana 2. POMOĆNI/A RADNIK/CA U PROIZVODNJI I PAKOVANJU, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme

ZAJEDNIČKI PODACI ZA SVE OGLASE/KONKURSE U UPRAVI OPŠTI USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U ORGANIMA DRŽAVNE I LOKALNE UPRAVE: Crnogorsko državljanstvo Punoljetstvo Zdravstvena sposobnost Propisani nivo kvalifikacije obrazovanja Neosuđivanost za krivično djelo koje kandidata čini nedostojnim za rad u državnom organu i da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti DOKAZI O ISPUNJENOSTI OPŠTIH USLOVA: • Uvjerenje o državljanstvu Crne Gore • Izvod iz matične knjige rodjenih ili fotokopija lične karte (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već kopiju biometrijske lične karte), • Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta • Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (u kojoj je naznačena prosječna • ocjena u toku školovanja) • Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (koje nije starije od 6 mjeseci). • Položen stručni ispit za rad u državnim organima. Uz dokaze o ispunjenosti opštih uslova i uz dokaze o ispunjenosti posebnih uslova navedenih u svakom javnom oglasu, kandidat podnosi prijavu na oglas i CV. Takođe ima pravo da priloži dokaze o postignutim izuzetnim rezultatima, stručnom usavršavanju, naučnim zvanjima, objavljenim naučnim i stručnim radovima uz naznaku gdje i kada su objavljeni, koji se dodatno boduju. Izbor kandidata vrši se nakon sprovedenog postupka provjere sposobnosti kandidata. Prijava sa dokazima u originalu ili ovjerenoj kopiji dostavlja se, u zatvorenoj koverti, na kojoj se navodi: ime i prezime, adresa i kontakt telefon, naziv organa za čije potrebe se oglašava radno mjesto i naziv radnog mjesta za koje se podnosi prijava.

(Zavrsena osnovna skola), SSS-III Rok za prijavljivanje: 5 dana

LOB COMMPANY DOO PODGORICA Adresa: CETINJSKI PUT 36 PODGORICA

Tel.: 069/236-055 Email: lob.posao@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNIK/CA OPERATER/KE NA RAČUNARU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 4 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Podgorica Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 5 dana

NAŠE MALO KRALJEVSTVO PPU Adresa: RADOJA JOVANOVIĆA 52

Tel.: 067-445-429 Email: vrticnasemalokraljevstvo@gmail. com Oglašava potrebu za: 1. MEDICINSKA/I SESTRA/TEHNIČAR, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 9 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Podgorica Uslovi: Medicinska sestra, Pedijatrijska sestra Rok za prijavljivanje: 8 dana

OFTALENS DR KOTUROVIĆ Adresa: STARA VAROŠ,BLOK 7

Tel.: 067-855-909 Oglašava potrebu za: 1. MEDICINSKA/I SESTRA/TEHNIČAR, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 1 mjesec, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Podgorica Uslovi: Medicinska sestra Rok za prijavljivanje: 8 dana

POŠTA CG AD PODGORICA Adresa: SLOBODE 1 PODGORICA

Tel.: 020-403-904,067-624-800 Email: info@postacg.me Poništava konkurs za: 1. IZVRŠNI/A DIREKTOR/ICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 48 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 60 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: VSS Rok za prijavljivanje: 15 dana Oglas je objavljen 10.05.2021.godine

SPORTSKI OBJEKTI DOO Adresa: 19.DECEMBAR BR.12

Tel.: 020-664-291 Email: office@pgsport.me Oglašava potrebu za: 1. INSTRUKTOR/KA FIZIČKE KULTURE,VOĐA SMJENE-DOMAĆIN BAZENA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: Stepen specijaliste – Sportski menadžment Rok za prijavljivanje: 3 dana

Napomena: -nepotpuna dokumentacija neće se razmatrati -kandidati osim posebnih uslova moraju ispunjavati i ostale uslove pod naznakom “opšti uslovi”

THE DODO PPU Adresa: STUDENTSKA 29

Tel.: 067-873-098 Email: vrticdodo@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. VASPITAČ/ICA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Podgorica Uslovi: Predškolsko vaspitanje - stepen specijaliste, Stepen bachelor – Predškolsko obrazovanje i vaspitanje Rok za prijavljivanje: 8 dana

,,TOMONTENEGRO“ D.O.O. Bulevar Džordža Vašingtona br. 98, TCP/4

Mail: pr@to.me Telefon: 069/595 669 Oglašava potrebu za: Naziv radnog mjesta: STW/STD stjuard/esa – 3 izvršioca Kratak opis poslova: •obavlja poslove STW/STD u skladu sa državnim i međunarodnim zakonskim propisima i kompanijskim priručnicima; •odgovara kapetanu-vođi vazduhoplova za pripremu i izvršenje planiranih letova u toku operativnih dužnosti opisanih u kompanijskim priručnicima; •odgovara perseru za pripremu i izvršenje planiranih letova u toku operativnih dužnosti opisanih u kompanijskim priručnicima; •obavlja sve ostale poslove u skladu sa Operativnim priručnikom; •obavlja i ostale poslove po nalogu i instrukcijama pretpostavljenog. Potrebna stručna sprema: Potrebna stručna sprema: •IV 1 stepen stručne spreme Potrebno radno iskustvo: 1 godine rada u kompaniji na poslovima STW/STD mlađi Vrsta radnog odnosa: •Na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca Posebni uslovi: •aktivno znanje engleskog jezika •važeći “attestation” ili istekao najviše do 1 godine •poznavanje vazduhoplovne regulative i standarda •važeće lekarsko uvjerenje •da nije mlađa-i od 21 god. Pored oglasom navedenih, svi kandidati moraju ispunjavati i opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa koji su predviđeni Zakonom o radu. Oglas je otvoren 5 dana od dana objavljivanja. Prijave na oglas sa dokazima o ispunjavanju uslova za obavljanje poslova navedenog radnog mjesta kandidati mogu slati na e-mail adresu: pr@to.me, neposrednom predajom

ili putem pošte na adresu: Bulevar Džordža Vašingtona br. 98 TCP/4, sa naznakom za koje radno mjesto kandidat aplicira.

,,TOMONTENEGRO“ D.O.O. Bulevar Džordža Vašingtona br. 98, TCP/4

Mail: pr@to.me Telefon: 069/595 669 Oglašava potrebu za: Naziv radnog mjesta: Perser/ka – 4 izvršioca Kratak opis poslova: •obavlja profesionalno poslove persera, stjuardese u skladu sa državnim i međunarodnim zakonskim propisima i kompanijskim priručnicima; •odgovara kapetanu za pripremu i izvršenje planiranih letova; •obavlja sve ostale poslove u skladu sa Operativnim priručnikom; •obavlja i ostale poslove po nalogu i instrukcijama pretpostavljenog. Potrebna stručna sprema: •IV 1 stepen stručne spreme Potrebno radno iskustvo: •2 godine radnog iskustva Vrsta radnog odnosa: •Na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca Posebni uslovi: •aktivno znanje engleskog jezika •položen ispit za persera •važeći “attestation” ili istekao najviše do 1 godine •poznavanje vazduhoplovne regulative i standarda •poznavanje rada na PC •važeće ljekarsko uvjerenje Pored oglasom navedenih, svi kandidati moraju ispunjavati i opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa koji su predviđeni Zakonom o radu. Oglas je otvoren 5 dana od dana objavljivanja. Prijave na oglas sa dokazima o ispunjavanju uslova za obavljanje poslova navedenog radnog mjesta kandidati mogu slati na e-mail adresu: pr@to.me, neposrednom predajom ili putem pošte na adresu: Bulevar Džordža Vašingtona br. 98 TCP/4, sa naznakom za koje radno mjesto kandidat aplicira.

UNIVERZITET CRNE GORE REKTORAT Adresa: CETINJSKA 2

Tel.: 020-414-270 Email: rektorat@ucg.ac.me OGLAŠAVA POTREBU ZA PRIJEM IZVRŠIOCA NA SLJEDEĆE RADNO MJESTO Inženjer/ka Radni odnos se zasniva na neodređeno vrijeme. Probni rad – 6 (šest) mjeseci. Pravo prijave na konkurs ima lice koje,pored opštih uslova utvrđenih zakonom, ispunjava i sljedeće posebne uslove: -Visoko obrazovanje VI nivo u obimu od 180 kredita CSPK-a, ili VII1 nivo u obimu od 240

kredita CSPK-a, ili VII2 nivo u obimu od 300 kredita CSPK-a, ili VIII nivo u obimu od 480 kredita CSPK-a; -1 godina radnog iskustva u projektovanju informacionih sistema i aplikativnog softvera; -znanje engleskog jezika; Prijave se podnose u roku od osam dana od dana objavljivanja oglasa u dnevnom listu koji izlazi u Crnoj Gori, na adresu: Univerzitet Crne Gore – Rektorat, Cetinjska br.2, Podgorica. Potrebna dokumentacija: -Prijava na oglas -Curriculum vitae – CV -Fotokopija lične karte -Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslovaiz opisa radnog mjesta -Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (u kojoj je naznačena prosječna ocjena u toku školovanja) -Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (koje nije starije od 6 mjeseci) -Dokaz (potvrda) o znanju engleskog jezika -Dokaz (uvjerenje-potvrda) o potrebnom radnom iskustvu Traženu dokumentaciju je potrebno predati u originalu ili ovjerenoj kopiji.Neblagovremene i nepotpune prijave neće se razmatrati.

UNIVERZITET CRNE GORE REKTORAT Adresa: CETINJSKA 2

Tel.: 020-414-270 Email: rektorat@ucg.ac.me OGLAŠAVA POTREBU ZA IZBOR NA SLJEDEĆE RADNO MJESTO Generalni/a sekretar/ka, 1 izvršilac Pravo prijave na konkurs ima lice koje, pored opštih uslova utvrđenih zakonom, ispunjava i sljedeće posebne uslove: -Visoko obrazovanje u obimu od najmanje 240 kredita CSPK-a (VII1, VII2, ili VIII nivo kvalifikacije obrazovanja) iz oblasti pravnih nauka; -Tri godine radnog iskustva u struci, od čega najmanje godinu na rukovodećim poslovima. Generalni sekretar se bira na period od četiri godine. Prijave se podnose u roku od 15 dana od dana objavljivanja konkursa u dnevnom listu koji izlazi u Crnoj Gori, na adresu: Univerzitet Crne Gore – Rektorat, Cetinjska br. 2, Podgorica. Potrebna dokumentacija: -Prijava; -„Curriculum vitae” - CV; -Fotokopija lične karte; -Uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje poslova radnog mjesta; -Diploma ili uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja (u kojoj je naznačena prosječna ocjena u toku školovanja); -Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (koje nije starije od 6 mjeseci); i -Dokaz (uvjerenje/potvrdu) o potrebnom radnom iskustvu. Kandidati su dužni da uz prijavu prilože originalnu dokumentaciju ili kopiju dokumentacije ovjerenu kod nadležnog organa. Neblagovremene i nepotpune prijave odbacuju se.

ŽELJEZNIČKA INFRASTRUKTURA CRNE GORE AD PODGORICA Adresa: TRG GOLOOTOČKIH ŽRTAVA 13

Tel.: 020-441-356 Oglašava potrebu za: 1. DIREKTOR/ICA SEKTORA ZA INVESTICIJE I STRANA ULAGANJA, 1 izvršilac, zamjena odsutnog zaposlenog, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 60 mjeseci, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani ekonomista, Diplomirani inženjer građevinarstva (VII/1 SSS), Stepen specijaliste - Građevinarstvo, Poznavanje engleskog jezika, Poznavanje rada na računaru Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -poznavanje rada EU/MFI -uvjerenje nadležnog suda da se ne vodi krivični postupak

21, 22. i 23. maj 2021.

BAR TEL.: 030/313-048

ADRIA4EVER Adresa: ULICA 7 ŠUŠANJ

Tel.: 068/560-360 Email: adria@t-com.me Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNI/A RADNIK/CA U KUHINJI, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Bar Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 7 dana 2. PERAČ/ICA SUĐA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Gornji Murici Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 7 dana 3. SERVIR/KA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 7 dana

ANGLIAN DOO Adresa: STARA ŠKOLA MEKSIKO bb

Tel.: 068/815-203 Oglašava potrebu za: 1. STOLAR/KA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, mjesto rada Bar Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana 2. POMOĆNI/A RADNIK/CA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme skraćeno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana

JUG 2021 DOO BAR Adresa: MIROŠICA 1

Tel.: +38268787041 begin_of_the_skype_ highlighting +38268787041 FREE end_of_ the_skype_highlighting Oglašava potrebu za: 1. ROŠTILJ MAJSTOR/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 10 dana Napomena: Prijave na broj: 067/673-643

META MATE DOO Adresa: PIPERSKA B.B. LAMELA 6 STAN 12

Tel.: 067-089-280 Email: mirsad.bajramovic@metamatemm. com Oglašava potrebu za: 1. DOSTAVLJAČ/ICA, 15 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: SSS-III, SŠS-IV, Vozački ispit za “B” kategoriju Rok za prijavljivanje: 10 dana Napomena: “ GLOVO DOSTAVA “ Prijave na mail: jobs@metamatemm.com

RADOMIROV LEPOSAVA KOJA OBAVLJA PRIVREDNU DJELATNOST FENIX 1 BAR Adresa: RISTA LEKIĆA I30

Tel.: 069/634-580 Oglašava potrebu za: 1. KONOBAR/ICA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana

RECREATOURS A.D.BEOGRAD, DIO STRANOG DRUŠTVA BISERNA OBALA ČANJ Adresa: ČANJ BISERNA OBALA 85355 SUTOMORE

Tel.: 068/822-911 Oglašava potrebu za: 1. SOBAR/ICA, 10 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Gornji Murici Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: * Brza,efikasna,odgovorna, ljubazna.

Prijave na broj: 068/822-932 2. POMOĆNIK/CA U KUHINJI, 5 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: - Održavanje higijene u kuhinji - Pranje posuđa - Pomaganje kuvarima u sjeckanju Prijave na broj: 068/822-932 3. NADZORNIK/CA SOBA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: - Čišćenje soba i održavanje hotela - Nadzor nad sobaricama - Primjena hotelskih standarda Prijave na broj: 068/822-932 4. ŠEF/ICA SMJENE U RESTORANU, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 24 mjeseca, mjesto rada Bar Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: - Minimum 2 godine radnog iskustva - Odlično poznavanje usluge u sektoru hrane i pića - Timski igrač Prijave na broj: 068/822-932 5. MESAR/KA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Bar Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole), SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: Obavlja sve poslove za koje je mesar zadužen, preuzima ( kontroliše ) prerađeno meso i mesne prerađevine Prijave na broj: 068/822-932 6. HIGIJENIČAR/KA, 5 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Bar Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: - Sprema, čisti, održava javne površine u hotelu - Obavlja druge poslove po nalogu domaćice hotela Prijave na broj: 068/822-932 7. KONOBAR/ICA, 5 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Bar Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 30 dana Napomena: - Odgovoran - Sa radnim iskustvom Prijave na broj: 068/822-932

BIJELO POLJE TEL.: 050/432-422

DOO MONTANA 1993, BIJELO POLJE Adresa: UL.SLOBODE

Tel.: 067/503131 Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNI/A KUVAR/ICA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Bijelo Polje Uslovi: SSS-III, SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana

JU DJEČJI DOM ,,MLADOST“ Adresa: BIJELA BB

Tel.: 031/671-032 Oglašava potrebu za: 1. SARADNIK/CA NA POSLOVIMA NJEGE, 1 izvršilac, zamjena odsutnog zaposlenog, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 6 mjeseci, mjesto rada Bijelo Polje Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme do povratka zaposlene sa bolovanja, za rad u Maloj grupnoj zajednici za djecu sa

smetnjama u razvoju Bijelo Polje. Uslovi: -srednje stručno obrazovanje u obimu od 240 CSPK-a (medicinska škola) -radno iskustvo u trajanju od 1 godine. Uz prijavu kandidat je u obavezi da dostavi sledeću dokumentaciju: -diplomu/uvjerenje o stečenoj stručnoj spremi, -uvjerenje /potvrda o radnom iskustvu, -uvjerenje o državljanstvu ili fotokopiju biometrijske lične karte, -uvjerenje o zdravstvenom stanju i -uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo, za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, koje nije starije od 6 mjeseci. Sva naprijed navedena dokumenta moraju se dostaviti u originalu ili ovjerenoj fotokopiji. Prijava sa dokazima o ispunjavanju uslova i kratkom biografijom, dostavlja se u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa, na adresu: JU Dječji dom “Mladost” , Bijela, sa nazanakom “za javni oglas”. 2. SARADNIK/CA NA POSLOVIMA NJEGE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 6 mjeseci, mjesto rada Bijelo Polje Uslovi: SŠS-IV Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme do 12 mjeseci, za rad u Maloj grupnoj zajednici za djecu sa smetnjama u razvoju Bijelo Polje. Uslovi: -srednje stručno obrazovanje u obimu od 240 CSPK-a (medicinska škola) -radno iskustvo u trajanju od 1 godine. Uz prijavu kandidat je u obavezi da dostavi sledeću dokumentaciju: -diplomu/uvjerenje o stečenoj stručnoj spremi, -uvjerenje /potvrda o radnom iskustvu, -uvjerenje o državljanstvu ili fotokopiju biometrijske lične karte, -uvjerenje o zdravstvenom stanju i -uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za krivično djelo, za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, koje nije starije od 6 mjeseci. Sva naprijed navedena dokumenta moraju se dostaviti u originalu ili ovjerenoj fotokopiji. Prijava sa dokazima o ispunjavanju uslova i kratkom biografijom, dostavlja se u roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa, na adresu: JU Dječji dom “Mladost” , Bijela, sa nazanakom “za javni oglas”.

BUDVA TEL.: 033/402-556

MISTRAL D.O.O. Adresa: BEČIĆI, S.ŠTILJANOVIĆA 14

Tel.: 068/040-561 068/004-158 Oglašava potrebu za: 1. TRGOVAC/KINJA, 5 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 6 mjeseci, mjesto rada Becici Uslovi: Prodavac (III SSS i KV) Rok za prijavljivanje: 25 dana 2. SOBAR/ICA, 2 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 2 mjeseca, mjesto rada Becici Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole), Sobarica Rok za prijavljivanje: 25 dana

SUR. LA MIRAGE Adresa: RAFAILOVIĆI

Tel.: 069/536-882 Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNI/A RADNIK/CA U KUHINJI, 3 izvršioca, sezonski rad u trajanju od 5 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Budva Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 20 dana

HERCEG NOVI TEL.: 031/323-711

BRISTOL DOO Adresa: BRATSTVA I JEDINSTVA 35, IGALO

Tel.: 067/348-052 Oglašava potrebu za:

1. PRODAVAC/ČICA SLADOLEDA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Igalo Uslovi: Prodavac (III SSS i KV) Rok za prijavljivanje: 30 dana 2. POMOĆNI/A UGOSTITELJSKI/A RADNIK/CA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Igalo Uslovi: Pomoćni ugostitelj (II SSS i PK) Rok za prijavljivanje: 30 dana 3. KONOBAR/ICA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Igalo Uslovi: Konobar Rok za prijavljivanje: 30 dana

DANEA DOO Adresa: KUĆANSKA BB,ZELENIKA

Tel.: 067/211-593 Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNI/A FRIZER/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Pomoćni ženski frizer Rok za prijavljivanje: 8 dana

MANDRAPA COMPANY DOO Adresa: HERCEG NOVI

Tel.: 069/261-880 Oglašava potrebu za: 1. POMOĆNI/A UGOSTITELJ/KA, 1 izvršilac, sezonski rad u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Igalo Uslovi: Pomoćni ugostitelj (II SSS i PK) Rok za prijavljivanje: 30 dana

MISTIC COMPANY DOO Adresa: ŽUPE DRAČEVICE BB, ZELENIKA

Tel.: 068/500-470 Email: belaniapartments@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. PICA MAJSTOR/KA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Pripremač pica Rok za prijavljivanje: 30 dana 2. HIGIJENIČAR/KA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Komunalni higijeničar Rok za prijavljivanje: 30 dana 3. POMOĆNI/A RADNIK/CA U KUHINJI, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Pomoćni ugostitelj (II SSS i PK) Rok za prijavljivanje: 30 dana 4. KUVAR/ICA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Kuvar Rok za prijavljivanje: 30 dana 5. ŠANKER/KA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Točilac pića Rok za prijavljivanje: 30 dana 6. KONOBAR/ICA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Konobar Rok za prijavljivanje: 30 dana

JU DJEČJI DOM ,,MLADOST“ Adresa: BIJELA BB

Tel.: 031/671-032 Raspisuje Javni oglas za radno mjesto SARADNIK/CA na poslovima njege štićenika, jedan izvršilac/teljka, na određeno vrijeme, do povratka zaposlenog/e sa neplaćenog odsustva. Probni rad je predviđen u trajanju od 6 mjeseci. Uslovi: - Srednje stručno obrazovanje u obimu 240 CSPK-a, (medicinska škola), - Radno iskustvo u struci u trajanju od 1 godine. Uz prijavu kandidat je u obavezi da dostavi sljedeću dokumentaciju: - Diplomu/uvjerenje o stečenoj stručnoj spremi, - Uvjerenje/potvrda o radnom iskustvu, - Uvjerenje o državljanstvu ili fotokopiju biometrijske lične karte, - Uvjerenje o zdravstvenom stanju, - Uvjerenje nadležnog suda da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak za kri-

21, 22. i 23. maj 2021.

vično djelo, za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, koje nije starije od 6 mjeseci. Sva naprijed navedena dokumenta moraju se dostaviti u originalu ili ovjerenoj fotokopiji. Prijava sa dokazima o ispunjavanju uslova, i kratkom biografijom, dostavlja se u roku od 8 dana, od dana objavljivanja oglasa, na adresu: JU “Dječiji dom Mladost“ Bijela, sa naznakom“ po javnom oglasu“. Nepotpune i neblagovremene prijave neće se uzeti u razmatranje. Za sve informacije kontakt telefon: 031/671-032.

TADIĆ FAMILY DOO Adresa: PRŽINE BB ZELENIKA

Tel.: 067/270-567 Email: zarez@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. FRIZER/KA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Frizer za muškarce, Frizer za žene Rok za prijavljivanje: 30 dana

KOTOR TEL.: 032/325-732

OKOV D.O.O PODGORICA Adresa: JOSIPA BROZA TITA 26

Tel.: 067/203-037 Email: pravnasluzba@okov.me Oglašava potrebu za: 1. TRGOVAC/KINJA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 3 mjeseca, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Kotor Uslovi: Prodavac (III SSS i KV), SSS-III, SŠS-IV, Trgovački tehničar (IV SSS) Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: Prijave sa biografijom slati na email:karijera@okov.me. Kandidati koji uđu u uži izbor biće pozvani na razgovor.

OPŠTINA KOTOR Adresa: STARI GRAD 327, KOTOR

Tel.: 082/325-860 Raspisuje konkurs za: 1. DIREKTOR/ICA DIREKCIJE ZA UREĐENJE I IZGRADNJU KOTORA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Kotor Uslovi: VSS Rok za prijavljivanje: 20 dana Napomena: Uslovi: - visoko obrazovanje u obimu 240 kredita CSPK-a, VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, pravnog, tehničkog ili ekonomskog smjera; - najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima rukovođenja ili osam godina radnog iskustva na istim ili sličnim poslovima u odnosu na poslove radnog mjesta za koji se raspisuje konkurs; - položen stručni ispit za rad u državnim organima; - poznavanje rada na računaru. Potrebna dokumentacija: 1. Obrazac prijave na slobodno radno mjesto (formu obrasca prijave na slobodno radno mjesto kandidati mogu preuzeti sa sajta Opštine Kotor ili u Građanskom birou Opštine Kotor); 2. Curriculum Vitae – CV (formu CV-a kandidati mogu preuzeti sa sajta Opštine Kotor ili u Građanskom birou Opštine Kotor); 3. Uvjerenje o državljanstvu (kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu nijesu u obavezi da dostave uvjerenje o državljanstvu, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte); 4. Diploma ili Uvjerenje o završenom nivou i vrsti obrazovanja; 5. Uvjerenje o potrebnom radnom iskustvu; 6. Uvjerenje o položenom stručnom ispitu za rad u državnim organima; 7. Potvrda o poznavanju rada na računaru. Kandidat/kinja je dužan/a Sekretarijatu za opštu upravu dostaviti potrebnu dokumentaciju u originalu ili ovjerenoj kopiji. Izuzetno, radni odnos u organu lokalne samouprave može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa, shodno članu 34 stavu 3 Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Službeni list Crne Gore”, br. 002/18, 034/19, 008/21). Navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti u roku od 20 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u zatvorenoj koverti

(na kojoj je potrebno napisati: ime i prezime, adresu, kontakt telefon i naziv radnog mjesta) na adresu: Opština Kotor, Sekretarijat za opštu upravu Stari grad 317, 85330 Kotor sa naznakom: Javni konkurs za direktora/ icu Direkcije za uređenje i izgradnju Kotora Kontakt osoba: Dragana Kašćelan Brojevi telefona: 032/322-277; E-mail: dragana.kascelan@kotor.me; Rad sa strankama, radnim danima od 08:00 h – 11:00 h; Web-site: www.kotor.me Svi kandidati, osim posebnih, moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi.

ORTHO CENTAR PZU Adresa: RAKITE 21, KOTOR

Tel.: 032/322-738,323-505 Oglašava potrebu za: 1. MEDICINSKA/I SESTRA/MEDICINSKI TEHNIČAR, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Kotor Uslovi: Medicinska sestra Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Sa radnim iskustvom u stomatološkoj ordinaciji.

PETNJICA TEL.: 068/053-335

JUOŠ ,,SAVIN BOR“ PETNJICA Adresa: Savin Bor

Tel.: 063/219-034 Raspisuje konkurs za: 1. PROFESOR/ICA BIOLOGIJE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme nepuno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Savin Bor Uslovi: Profesor biologije Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme, a najduže do 30.06.2021.godine za 6 nastavnih časova sedmično. Potrebna licenca za rad u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Svi kandidati osim posebnih moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod nazivom ,,opšti uslovi,,. 2. PROFESOR/ICA MATEMATIKE, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Savin Bor Uslovi: Profesor matematike Rok za prijavljivanje: 15 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na neodređeno vrijeme za 16 nastavnih časova sedmično. Potrebna licenca za rad u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Svi kandidati osim posebnih moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uokvirenom dijelu pod nazivom ,,opšti uslovi,,.

PLJEVLJA TEL.: 052/356-743

JU CENTAR ZA DNEVNI BORAVAK DJECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU I ODRASLIH LICA SA INVALIDITETOM ,,PLJEVLJA“ PLJEVLJA Adresa: VOJA ĐENISIJEVIĆA 14

Tel.: 052/321-360 Oglašava potrebu za: 1. FIZIOTERAPEUT/KINJA , 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 3 mjeseca, mjesto rada Pljevlja Uslovi: Bachelor primjenjene fizioterapije, Primijenjena fizioterapija – stepen stecijaliste Rok za prijavljivanje: 8 dana Napomena: -Potrebna dokumentacija: CV, kopija lične karte, ljekarsko uvjerenje, diploma o stepenu stručne spreme, uvjerenje o položenom stručnom ispitu,licenca za rad u oblasti zdravstvene zaštite.

JZU OPŠTA BOLNICA PLJEVLJA Adresa: LOVĆENSKOG BATALJONA BB

Tel.: 052/322-117 Oglašava potrebu za: 1. FIZIOTERAPEUTSKI/A TEHNIČAR/

KA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, mjesto rada Pljevlja Uslovi: Fizioterapeut, Fizioterapeutska sestra/tehničar, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 3 dana 2. REFERENT/KINJA ZA PRAVNE I KADROVSKE POSLOVE I ZAŠTITE NA RADU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, položen stručni - pripravnički ispit, mjesto rada Pljevlja Uslovi: Diplomirani pravnik (VII/1 SSS), Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 3 dana 3. SPECIJALISTA/KINJA GINEKOLOGIJE I AKUŠERSTVA, 1 izvršilac, na neodređeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 36 mjeseci, mjesto rada Pljevlja Uslovi: Specijalista ginekologije i akušerstva, Položen stručni ispit Rok za prijavljivanje: 15 dana

TIVAT TEL.: 032/674-585

ADRIATIC MARINAS DOO Adresa: OBALA BB TIVAT

Tel.: 032/660-700, 660-701 Email: info@portomontenegro.com Oglašava potrebu za: 1. HIGIJENIČAR/KA ZA ODRŽAVANJE SPOLJNIH POVRŠINA, 1 izvršilac, sezonski rad, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 1 mjesec, mjesto rada Tivat Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Rok za prijavljivanje: 14 dana

OPŠTINA TIVAT Adresa: TRG MAGNOLIJA TIVAT

Tel.: 032/661-348 Email: kadrovi@opstinativat.com U Sekretarijatu za uređenje prostora Opštine Tivat, oglašava se popuna radnog mjesta SAMOSTALNI/A SAVJETNIK/CA III ZA URBANIZAM I PLANIRANJE, jedan/na izvršilac/teljka na neodređeno vrijeme. Uslovi za obavljanje poslova navedenog radnog mjesta i potrebna dokumentacija: Da je lice punoljetno i da je državljanin Crne Gore (dostaviti fotokopiju biometrijske lične karte) Da je lice psihofizički sposobno za vršenje poslova radnog mjesta (kandidat koji je izabran odlukom o izboru kandidata, dostavlja starješini državnog organa, najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja te odluke ljekarsko uvjerenje koje nije starije od šest mjeseci) Da lice nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu i da se protiv lica ne vodi krivični postupak za krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti (dostaviti uvjerenje nadležnog suda ne starije od šest mjeseci, dok uvjerenje iz kaznene evidencije pribavlja organ po službenoj dužnosti) Stečeno visoko obrazovanje – VII1 nivo kvalifikacije obrazovanja, završen ARHITEKTONSKI FAKULTET (u obimu od 240 kredita CSPK-a) (dostaviti ovjerenu fotokopiju diplome ili uvjerenja o stečenom nivou obrazovanja) Položen stručni ispit za rad u državnim organima (dostaviti ovjerenu fotokopiju uvjerenja) Najmanje dvije godine radnog iskustva (dostaviti uvjerenje poslodavca o potrebnom radnom iskustvu) Poznavanje rada na računaru – autocad, autodesk, arhicad (dostaviti adekvatan dokaz) Provjera kompetencija, znanja i sposobnosti kandidata/kinja izvršiće se u skladu sa Uredbom o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima (“Službeni list Crne Gore”, br. 050/18). Radni odnos u državnom organu može zasnovati i lice bez položenog stručnog ispita, pod uslovom da isti položi u roku od jedne godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Prijavu sa ličnom biografijom kao i kompletnu dokumentaciju (sve dokaze o ispunjavanju uslova za zasnivanje radnog odnosa) dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa u zatvorenoj koverti (na kojoj je potrebno ispisati „JAVNI OGLAS –SAMOSTALNI/A SAVJETNIK/CA III ZA URBANIZAM I PLANIRANJE“, ime i prezime kandidata sa

adresom i telefonskim brojem) neposredno na pisarnici Opštine Tivat ili preporučenom poštom na adresu: OPŠTINA TIVAT, Sekretarijat za lokalnu upravu-Odjeljenje za upravljanje ljudskim resursima i pisarnicu, Trg Magnolija 1, 85320 Tivat. Kontakt osoba za davanje informacija u postupku Javnog oglasa je Tanja Peričić, v.d. Sekretarka Sekretarijata za lokalnu upravu, na telefon 032/661-348.

PRIVATNA PREDŠKOLSKA USTANOVA ,,KREATIVNA ČAROLIJA“ Adresa: Donja Lastva b.b.

Tel.: 068/101-035 Email: kreativnacarolija.cg@gmail.com Oglašava potrebu za: 1. VASPITAČ/ICA, 2 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, mjesto rada Tivat Uslovi: Stepen bachelor – Diplomirani vaspitač, Vaspitač predškolske djece, Engleski - srednji nivo Rok za prijavljivanje: 10 dana Napomena: Dokaz o stručnoj spremi. Opšti uslovi. Plata po dogovoru. Položen stručni ispit. kreativnacarolija.cg@gmail.com

ULCINJ TEL.: 030/412-213

,,CRUISER INVEST 21“ DOO ULCINJ Adresa: ULCINJSKIH MOREPLOVACA BB

Tel.: +38267401774 begin_of_the_skype_ highlighting +38267401774 FREE end_of_ the_skype_highlighting Email: vetonbusatlic@hotmail.com Raspisuje konkurs za: 1. KONOBAR/ICA, 5 izvršioca, sezonski rad u trajanju od 60 dana, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 9 mjeseci, mjesto rada Ulcinj Uslovi: Kelner Rok za prijavljivanje: 15 dana

“CRUISER INVEST 21” DOO ULCINJ Adresa: ULCINJSKIH MOREPLOVACA BB

Tel.: +38267401774 begin_of_the_skype_ highlighting +38267401774 FREE end_of_ the_skype_highlighting Email: vetonbusatlic@hotmail.com Oglašava potrebu za: 1. POSLASTIČAR/KA, 1 izvršilac, sezonski rad u trajanju od 60 dana, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 9 mjeseci, mjesto rada Ulcinj Uslovi: Poslastičar jednostavnih poslastica Rok za prijavljivanje: 7 dana 2. KUVAR/ICA, 4 izvršioca, sezonski rad u trajanju od 60 dana, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 9 mjeseci, mjesto rada Ulcinj Uslovi: Kuvar Rok za prijavljivanje: 7 dana 3. ČISTAČ/ICA, 3 izvršioca, sezonski rad u trajanju od 60 dana, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, mjesto rada Ulcinj Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme ( bez škole) Rok za prijavljivanje: 7 dana 4. POMOĆNI/A RADNIK/CA U KUHINJI, 4 izvršioca, sezonski rad u trajanju od 60 dana, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 9 mjeseci, mjesto rada Ulcinj Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola), Pomoćni kuvar Rok za prijavljivanje: 7 dana 5. RECEPCIONER/KA, 2 izvršioca, sezonski rad u trajanju od 60 dana, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 9 mjeseci, mjesto rada Ulcinj Uslovi: Recepcionar, Turistički tehničar Rok za prijavljivanje: 7 dana

OPŠTINA ULCINJ, SEKRETARIJAT ZA UPRAVU I DRUŠTVENE DJELATNOSTI Adresa: bul. Đerđ Kastriot Skenderbeg bb

Tel.: 030/411-003 Raspisuje se Javni oglas za potrebe Sekretarijata za finansije i budžet za popunu radnog mjesta: 1.Samostalni/a referent/kinja turistički kontrolor/ka , 3 (tri) izvršioca na određeno vrijeme od 6 mjeseci, srednja stručna sprema IV nivo kvalifikacije obrazovanja I najmanje 3 (tri) godine radnog iskustva. Kandidati treba da ispunjavaju uslove pred-

viđene članom 34. Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list CG”, BR. 2/2018 I 34/2019 I 8/2021). - Da je crnogorski državljanin (dokaz uvjerenje o državljanstvu kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu obavezni da dostave uvjerenje o državljanstvu i izvod iz MKR, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte), - da je zdravstveno sposoban za obavljanje poslove radnog mjesta (dokaz- uvjerenje o zdravstvenom stanju), uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti kandidat izabran odlukom, dostavlja starješini državnog organa najkasnije u roku od 8 dana od dana dostavljanja te odluke, - da ima propisanu školsku spremu (dokazdiploma ili uvjerenje- ovjerenu kopiju), - da nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu i protiv koga nije pokrenut krivični postupak (pribavlja organ po službenoj dužnosti), Prijavu sa kratkom biografijom i kompletnu dokumentaciju dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u zatvorenoj koverti na adresu Opština Ulcinj, ul. Bul. “Gjerđ Kastrioti Skenderbeg” sa naznakom za Javni oglas, kontakt telefon 030-412-926 ili Zahtjev predati u Građanski biro u zgradi Opštine Ulcinj sa naznakom za Javni oglas. Provjeru sposobnosti vrši poslodavac pisanim testiranjem i usmenim intervjuom, ocjenjivanjem znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina na osnovu propisanih kriterijuma shodno članu 46. Zakona o državnim službenicima i namještenicima, i Uredbe o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima , kojom prilokom će se vršiti provjera poznavanja rada na računaru (“Sl. list CG”, br. 50/18). Za obavještenje o datumu provjere sposobnosti kandidati će biti obavješteni najkasnije 5 (pet) dana prije provjere sposobnosti.

OPŠTINA ULCINJ, SEKRETARIJAT ZA UPRAVU I DRUŠTVENE DJELATNOSTI Adresa: bul. Đerđ Kastriot Skenderbeg bb

Tel.: 030/411-003 Raspisuje Javni oglas za potrebe Sekretarijata za finansije i budžet za popunu radnog mjesta: 1.Turistički/a inspektor/ka III, 3 (tri) izvršioca na određeno vrijeme, visoko obrazovanje – VSS – VII nivo kvalifikacije obrazovanja , 24 kredita CSPK-a, ekonomski ili pravni fakultet i najmanje dvije godine radnog iskustva. Kandidati treba da ispunjavaju uslove predviđene članom 34. Zakona o državnim službenicima i namještenicima (“Sl. list CG”, BR. 2/2018 I 34/2019 I 8/2021). - Da je crnogorski državljanin (dokaz uvjerenje o državljanstvu kandidati koji posjeduju biometrijsku ličnu kartu, nijesu obavezni da dostave uvjerenje o državljanstvu i izvod iz MKR, već ovjerenu kopiju biometrijske lične karte), - da je zdravstveno sposoban za obavljanje poslove radnog mjesta (dokaz- uvjerenje o zdravstvenom stanju), uvjerenje o zdravstvenoj sposobnosti kandidat izabran odlukom, dostavlja starješini državnog organa najkasnije u roku od 8 dana od dana dostavljanja te odluke, - da ima propisanu školsku spremu (dokazdiploma ili uvjerenje- ovjerenu kopiju), - da nije osuđivano za krivično djelo koje ga čini nedostojnim za rad u državnom organu i protiv koga nije pokrenut krivični postupak (pribavlja organ po službenoj dužnosti), Prijavu sa kratkom biografijom i kompletnu dokumentaciju dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u zatvorenoj koverti na adresu Opština Ulcinj, ul. Bul. “Gjerđ Kastrioti Skenderbeg” sa naznakom za Javni oglas, kontakt telefon 030-412-926 ili Zahtjev predati u Građanski biro u zgradi Opštine Ulcinj sa naznakom za Javni oglas. Provjeru sposobnosti vrši poslodavac pisanim testiranjem i usmenim intervjuom, ocjenjivanjem znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina na osnovu propisanih kriterijuma shodno članu 46. Zakona o državnim službenicima i namještenicima, i Uredbe o kriterijumima i bližem načinu sprovođenja provjere znanja, sposobnosti, kompetencija i vještina za rad u državnim organima , kojom prilokom će se vršiti provjera poznavanja rada na računaru (“Sl. list CG”, br. 50/18). Za obavještenje o datumu provjere sposobnosti kandidati će biti obavješteni najkasnije 5 (pet) dana prije provjere sposobnosti.

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2021.

Oglasi i obavještenja

Poslovni broj: I.br. 325/2018 Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića bb, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca Prva banka Crne Gore osnovana 1901.godine a.d. Podgorica, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Đukanović, advokat iz Podgorice, ulica Moskovska br.169, protiv izvršnog dužnika DOO ,,EURO-PIPE,, iz Šavnika, Šavnik bb, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 113.335,53 eura, dana 20.05.2021. godine, polazeći od rješenja o izvršenju I.br. 325/2018 od 07.03.2018.godine, koje je donijeto na osnovu izvršne isprave- Založne izjave sačinjene pred notarom Marković Ljubišom iz Nikšića poslovne oznake UZZ.br.647/2014 od 25.11.2014.godine, a shodno članu 169 ZIO-a, donio je

ZAKLJUČAK O PRODAJI I Određuje se dvadeset prva prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika usmenim javnim nadmetanjem, koje nepokretnosti su upisane u LN broj 3265 KO Nikšić PJ Nikšić, i to: katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 1, površine 147 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 2, površine 44 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 3, površine 138 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 4, površine 22 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja nestambeni prostor, PD 6, površine 20 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja poslovni prostor, PD 7, površine 155 m2, katastarska parcela broj 4648, broj zgrade 1, po načinu korišćenja stambeni prostor, PD 9, površine 162 m2, sve u obimu prava svojine izvršnog dužnika 1/1. II Ročište za dvadeset prvu prodaju navedenih nepokretnosti održaće se dana 17.06.2021.godine u 11.00 časova u prostorijama javnog izvršitelja koje se nalaze na adresi Ul. Novice Cerovića bb u Nikšiću. Prodaja nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka izvršiće se putem usmenog javnog nadmetanja. Nepokretnosti se mogu razgledati prema dogovoru sa javnim izvršiteljem. III Vrijednost nepokretnosti iz stava jedan ovog zaključka utvrđena je na iznos od ukupno 328.660,00 eura rješenjem poslovne oznake I.br. 328/18 od 12.11.2018.godine, i to iznos od: 44.100,00 eura za PD1, 8.800,00 eura za PD2, 82.800,00 eura za PD3, 4.600,00 eura za PD4, 12.960,00 eura za PD6, 62.000,00 eura za PD7 i 113.400,00 eura za PD9. IV Na dvadeset prvoj prodaji usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti se mogu prodati ispod 50% utvrđene vrijednosti, ali ne ispod visine potraživanja izvršnog povjerioca (član 173 stav 4 ZIO-a). Stranke se tokom cijelog postupka mogu sporazumjeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje izjavom datom na zapisnik kod javnog izvršitelja pred kojim postupak izvršenja teče. V Ponudioci su dužni, izuzimajući izvršnog povjerioca, kao eventualnog ponudioca, da prije početka nadmetanja, a najkasnije do dana prodaje, polože jemstvo na žiro račun javnog izvršitelja broj 530-23046-36 kod AD „NLB banka“ Podgorica, u iznosu od 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti, odnosno iznos od: 4.410,00 eura za PD 1, 880,00 eura za PD 2, 8.280,00 eura za PD 3, 460,00 eura za PD 4, 1.296,00 eura za PD 6, 6.200,00 eura za PD 7, 11.340,00 eura za PD 9. Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah nakon zaključenja nadmetanja, osim drugom i trećem ponuđaču. VI Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost položi u depozit kod javnog izvršitelja na žiro račun broj 530-23045-39 kod AD „NLB banka“ Podgorica u roku od 8 dana od dana prodaje, a ako kupac u tom roku ne položi cijenu javni izvršitelj će proglasiti da je prodaja nepokretnosti tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnosti, pa ako ni taj ponuđač ne položi cijenu koju je ponudio u određenom roku, javni izvršitelj će primijeniti ista pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da ponuđači ne uplate prodajnu cijenu u roku javni izvršitelj će iz položenog jemstva izmiriti troškove nove prodaje i nadoknaditi eventualnu razliku između postignute cijene na ranijoj i novoj prodaji. VII Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cijene, dužan je da na ime cijene položi razliku između potraživanja i postignute cijene. VIII Zaključak o prodaji biće objavljen u medijima o trošku predlagača. Stranka može o svom trošku o sadržini istog obavijestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. IX U evidenciji Uprave za nekretnine PJ Nikšić postoji podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave UZZ.br.350/14 od 15.10.2014.god za iznos duga 177.048,86 eura, podatak o upisu zabilježbe obavještenja o početku namirenja potraživanja i zabrana raspolaganja nepokretnostima –obavještenje br.24-01/2415 od 05.06.2017.godine, podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca i pristajanje na neposredno izvršenje bez odlaganja na osnovu isprave UZZ.br.350/14, te podatak o Hipoteci u korist izvršnog povjerioca na osnovu isprave UZZ.br.647/14 od 25.11.2014.god za iznos duga 144.400,65 eura i podatak o zabrani otuđenja i opterećenja bez saglasnosti povjerioca i pristajanje na neposredno izvršenje bez odlaganja na osnovu isprave UZZ.br.647/14, sve na nepokretnost iz stava jedan ovog zaključka. Za objekat PD 9 postoji napomena da nema upotrebnu dozvolu. Dana 20.05.2021. godine. JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković Pravna pouka: Protiv ovog zaključka nije dozvoljen prigovor.

Oglasi i obavještenja

U skladu sa članom 136 Zakona o privrednim društvima ( „ SL. list CG“ br. 065/20 od 03.07.2020. )„ Primorje“ hotels & restaurants AD Tivat daje sljedeće

OBAVJEŠTENJE O SAZIVANJU SKUPŠTINE AKCIONARA Obavještavaju se akcionari „ Primorje“ hotels & restaurants AD Tivat da će se XX redovna godišnja Skupština akcionara, sazvana za dan 24.06.2021. godine, održati u konferencijskoj sali hotela „Palma“ u Tivtu sa početkom u 11:00 časova i sljedećim dnevnim redom: 1. Usvajanje zapisnika sa prethodne sjednice Skupštine akcionara 2. Usvajanje finansijskih izvještaja Društva za 2020. godinu sa izvještajem revizora 3. Imenovanje revizora finansijskih izvještaja za 2021. godinu 4. Donošenje Odluke o politici naknada članovima Odbora direktora Pravo prisustva i odlučivanja na sjednici Skupštine akcionara imaju svi akcionari ( lično, ili putem punomoćnika ) koji su na spisku akcionara iz CKDD na dan pribavljanja spiska akcionara. Punomoćje mora biti ovjereno, a potpisi na punomoćju ovjeraveni u skladu sa zakonom. Skupština donosi odluku većinom glasova prisutnih, ili zastupanih akcionar ( svaka akcija daje jedan glas, osim u slučaju izbora članova odbora direktora kada svaka akcija sa pravom glasa daje broj glasova jednak broju članova odbora direktora utvrđen statutom društva ). Akcionari mogu izvršiti uvid u materijale i predloge odluka u prostorijama sjedišta Društva u Tivtu, ul. II Dalmatinske br.2 , svakog radnog dana u vremenu od 09:00 do 15:00 časova, najmanje 20 dana prije održavanja sjednice Skupštine akcionara. Obavještenje o sazivanju Skupštine akcionara biće dostupno akcionarima i na adresi internet stranice Društva: www.primorjehotels.com Mole se akcionari da radi efikasne organizacije i rada najave svoje učešće najkasnije dva radna dana prije održavanja sjednice Skupštine akcionara dostavljanjem na uvid neophodne dokumentacije (kopija lične karte ili pasoša, punomoćje) na tel/fax br. +382 (0) 32 672 261, ili putem email adrese: office@primorje.co.me

21, 22. i 23. maj 2021.

Iv.br.1600/2018 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3. januara, ulaz

A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca DOO „HOLDCO EAST“ PODGORICA, Cetinjska ulica br.11, ( The Capital Plaza Centar ), PIB: 03189414, koga zastupa punomoćnik Vanja Mugoša, advokat iz Podgorice, protiv izvršnog dužnika Zorana Boškovića iz Bijelog Polja, ul.Mojkovačka bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 20.05.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca DOO „HOLDCO EAST“ PODGORICA protiv izvršnog dužnika Zorana Boškovića iz Bijelog Polja, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata sa dokazima o osnovu dospjelosti i visini potraživanja na dan 05.11.2018.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.1600/2018 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku Zoranu Boškoviću - Rješenja o utvrđivanju vrijednosti nepokretnosti Iv.br.1600/2018 od 08.04.2021.godine. S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik Zoran Bošković u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca MFI „ALTER MODUS“ D.O.O. PODGORICA protiv izvršnih dužnika Abramović Nebojše iz Kolašina i Bulatović Milivoja iz Kolašina, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata sa dokazima o osnovu dospjelosti i visini potraživanja na dan 07.04.2021.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.695/2021 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja, nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku prvog reda Abramović Nebojši - Rješenja o izvršenju Iv.br.695/2021 od 09.04.2021.godine i Rješenja Iv.br.695/2021 od 20.04.2021.godine. S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik prvog reda Abramović Nebojša, u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

U Bijelom Polju, dana 20.05.2021. godine.

U Bijelom Polju, Dana 20.05.2021.godine.

Javni izvršitelj Ivan Sekulić

Na osnovu člana 14, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

Iv.br.1391/2020 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca MFI „ALTER MODUS“ D.O.O. PODGORICA, ul.Studentska bb, Podgorica, PIB: 02741792, protiv izvršnih dužnika 1.“AUTOPREVOZ ZATON“ D.O.O. - BIJELO POLJE, Zaton bb, 2. Novović Dejana iz Andrijevice, Trepča bb, i 3. Bogavac Gorana iz Bijelog Polja, Zaton bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 20.05.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost

J A V N O O B J A V LJ U J E

da je nosiocu projekta, „Crnogorski Telekom“ a.d. iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UPI 08-331/21-246 od 20.05..2021. godine, kojim je odlučeno da je za baznu stanicu mobilne telefonije „Vodovod Bioče“, koja je planirana na dijelu katastarske parcele broj 1334/1 KO Bioče, u Podgorici potrebna izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu. Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 1, svakog radnog dana, u vremenu od 12h-15h.

Iv.br.695/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca MFI „ALTER MODUS“ D.O.O. PODGORICA, ul.Studentska bb, Podgorica, PIB: 02741792, protiv izvršnih dužnika Abramović Nebojše iz Kolašina, ul.13 Jula br.2 i Bulatović Milivoja iz Kolašina, Gornji Pažanj, radi naplate novčanog potraživanja, dana 20.05.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca MFI „ALTER MODUS“ D.O.O. PODGORICA protiv izvršnih dužnika 1.“AUTOPREVOZ ZATON“ D.O.O. - BIJELO POLJE, 2. Novović Dejana i 3. Bogavac Gorana, na osnovu vjerodostojne isprave i to: obračuna kamata sa dokazima o osnovu dospjelosti i visini potraživanja na dan 17.11.2020.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.1391/2020 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja, nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku trećeg reda Bogavac Goranu - Rješenja o izvršenju Iv.br.1391/2020 od 18.11.2020.godine. S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik trećeg reda Bogavac Goran , u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik. U Bijelom Polju, Dana 20.05.2021. godine.

Javni izvršitelj Ivan Sekulić

Mali oglasi nekretnine IZDAJEM u Podgorici, u Momišićima jednosoban klimatizovan namješten stan. Tel. 067/221-996, 067/276-155 1 IZDAJE se jednosoban, klimatizovan, namješten komplet stan, Stari Aerodrom, u blizini Volija i Arome, u zgradi visočije prizemjlje. Tel. 067/879-220 2

razno Na osnovu člana 34, stav 1 Pravilnika o uređivanju postupaka nabavki roba, usluga i radova u Hotelskoj grupi „Budvanska rivijera” (Broj 02-920/15 od 05.04.2021. godine) naručilac Hotelska grupa „Budvanska rivijera” a.d. Budva, Trg Slobode 1 , Budva, oglašava

Iv.br.622/2021 JAVNI IZVRŠITELJ Ivan Sekulić, sa službenim sjedištem u Bijelom Polju, ul.3 januara ulaz A/1, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca MFI „ALTER MODUS“ D.O.O. PODGORICA, ul.Studentska bb, Podgorica, PIB: 02741792, protiv izvršnih dužnika Popović-Čukić Jelene iz Bijelog Polja, Rakonje bb, i Popović Slavice iz Bijelog Polja, ul.Milenka Merdovića bb, radi naplate novčanog potraživanja, dana 20.05.2021.godine, shodno čl.45 ZIO-a

OBAVJEŠTENJE O NABAVCI

da je kod ovog javnog izvršitelja u toku izvršni postupak po predlogu izvršnog povjerioca MFI „ALTER MODUS“ D.O.O. PODGORICA protiv izvršnih dužnika Popović-Čukić Jelene i Popović Slavice, na osnovu vjerodostojne isprave - obračuna kamata sa dokazima o osnovu dospjelosti i visini potraživanja na dan 02.04.2021.godine, radi naplate novčanog potraživanja. U predmetu izvršenja Iv.br.622/2021 javni izvršitelj Ivan Sekulić iz Bijelog Polja, nije mogao da izvrši uredno dostavljanje pismena izvršnom dužniku prvog reda Popović-Čukić Jeleni - Rješenja o izvršenju Iv.br.622/2021 od 05.04.2021.godine. S’ tim u vezi potrebno je da se izvršni dužnik prvog reda Popović-Čukić Jelena, u roku od tri dana obrati ovom javnom izvršitelju radi preuzimanja pismena, u suprotnom dostavljanje se vrši javnim objavljivanjem, a smatra se izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju. Ovakav način objavljivanja smatra se urednom dostavom i negativne posljedice koje mogu nastati snosiće izvršni dužnik.

Piće, po partijama, ukupne procijenjene vrijednosti sa PDV-om 129.000,00 €. Tenderska dokumentacija broj 04/1-1934 objavljena je na web adresi www.hgbudvanskarivijera.com, dana 20.05.2021. godine. Lice za davanje informacija Vladimir Janjušević, telefon: 033/452-831, email: sektornabavke@budvanskarivijera. co.me.

J A V N O O B J A V LJ U J E

U Bijelom Polju, Dana 20.05.2021. godine

Javni izvršitelj Ivan Sekulić

Poslovni broj : Iv.br.42/20 Javni izvršitelj Ivan Petrović, Ul. Njegoševa 45, (PC Petović), Podgorica, odlučujući u izvršnoj stvari izvršnog povjerioca, “Kalamper“ D.O.O. Bar, PIB:02100762, sa adresom Tomba bb, koga zastupa Jasmina Isić, advokat iz Bara, adresa: Rista Lekića I 31, protiv izvršnog dužnika “Ulicom” D.O.O., adresa: Cetinjski put bb, poslovni centar Kruševac, Podgorica, PIB:02225875, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog povjerioca u ukupnom iznosu od 703,50 €, u smislu člana 45 ZIO-a dana 20.05.2021.godine,

JAVNO OBJAVLJUJE Da se izvršni dužnik DOO “Ulicom ”Cetinjski put bb, PIB:02225875, u roku od 3 dana obrati ovom javnom izvršitelju kako bi se istom uručilo Rešenje o izvršenju ovog izvršitelja Iv.br.42/20 od 17.01.2020.godine, sa predlogom za izvršenje i prilozima. Ukoliko se izvršni dužnik ne javi ovom izvršitelju u ostavljenom roku smatraće se da je ovim objavljivanjem izvršeno uredno dostavljanje gore navedenih pismena, te će isti snositi negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda ukoliko je predhodno izvršeno objavljivanje u dnevnom stampanom mediju, shodno čl.5 Zakona o izmjenama i dopunama ZIO-a , a u vezi sa čl.45 ZIO-a. Podgorica, 20.05.2021. godine

Javni izvršitelj Ivan Petrović s.r.

Odbor za izbor i imenovanja Skupštine opštine Budva, u skladu sa članom 34 Odluke o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću lokalnog javnog emitera „Radio Televizija Budva“ („Službeni list Crne Gore – Opštinski propisi“ br. 14/12) o b j a v lj u j e

LISTU KANDIDATA koji su predloženi za članove Savjeta lokalnog javnog emitera „Radio Televizija Budva“ 1. Dragana Tomović – predlagači „Hotel Moskva“ ( Gospoština lux doo Budva ), Turistička organizacija opštine Budva 2. Stanka Stanojević - predlagači JU Muzeji i galerije Budve, JU Narodna biblioteka Budve 3. Andrea Medin – predlagač “Mediterans express“ doo Budva 4. Nada Purić – predlagač JU SMŠ „ Danilo Kiš“ Budva 5. Lidija Kostadinović – predlagač NVO „Agora“ Budva, Marko Stojanović- predlagač NVO „Kulturni centar“ Budva Broj: 102 016/21–189/9 Budva, 20. maj 2021. godine PREDSJEDNICA ODBORA, Borka Miljković s.r.

KUĆNI SERVIS ODČEPLJENJE kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke. Podgorica-Primorje. Tel. 069/269-550, 067/579-709 3

Javni izvršitelj Ivan Sekulić

21, 22. i 23. maj 2021.

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav

21, 22. i 23. maj 2021.

Posljednji pozdrav dragom

Posljednji pozdrav

BOGDAN LOMPAR

SENADU KURTAGIĆU

BOŽU RAŠOVIĆU

Puno je lijepih uspomena, dragi Bota, da te po njima pamtimo, da o tebi sa ponosom govorimo i da te nikad ne zaboravimo. Počivaj u miru, dragi prijatelju.

Kroz najljepše uspomene i iskreno druženje uvijek će te se rado sjećati i čuvati od zaborava tvoji drugovi.

DEJAN STJEPČEVIĆ sa porodicom

od drugova KEMA, ZVEZDA, ŽUTOGA, VELJA, BATA, VLADANA, ROGA, MILOGA, DEJA i DŽENANA

1144

1067 ĐOKO i BOŽO DRAGOJEVIĆ, NIKOLA i DRAGAN VUKOVIĆ, VLADO RASPOPOVIĆ, KOLJA KALJAJ, CVETKO VUKOVIĆ, NJARO LAKIĆ i DRAGOLJUB ĐURIČKOVIĆ

SENAD KURTAGIĆ Posljednji pozdrav drugu, a porodici iskreno saučešće.

Posljednji pozdrav dragom prijatelju

1143

BOGDANU LOMPARU

Četrdeset je tužnih dana od kada nije sa nama naš dragi

Zauvijek ćemo čuvati sjećanja na lijepa druženja sa tobom. PERO, ALEKSANDRA i MLADEN RADULOVIĆ 1063

BATO, JELENA i MATIJA KASALICA

Dragi 1145

GANO MULEŠKOVIĆ

Дана 20. маја 2021. године преминуо је у 91. години живота наш драги

Vrijeme prolazi ali ne briše sjećanje, niti umanjuje osjećaj praznine i tuge... Hvala ti za svu dobrotu, toplinu, podršku i ljubav koju si nam pružao. S neizmjernim ponosom na tvoj pošten i dostojanstven život, tužni što više nijesi sa nama, zauvijek ćemo te čuvati u srcima. Hvala svima koji su nam lično, putem telefona ili telegrama uputili izraze saučešća i sa nama podijelili tugu i bol. Dana 23. maja 2021. godine posjetićemo tvoju vječnu kuću.

BOGDANE Počivaj u miru, anđeli neka te čuvaju.

Vole te tvoji: DIDA, ESKO, MIRO, DADA, SLAĐA i HANA

МИЛИВОЈЕ Миланов ЖИВКОВИЋ

RAJKO i BRANISLAV sa porodicama

1138

1146

Deset je godina od smrti našeg dragog i voljenog

Voljena

професор у пензији Дана 22. маја 2021. године у 11 часова полази се из капеле под Требјесом за Царине-Жупа Никшићка гдје ће се обавити сахрана у 14 часова.

MAKI

VLADIMIRA VLADA ŠARANOVIĆA ОЖАЛОШЋЕНИ: синови ДРАГАН и ДАНКО са породицама, кћерка ДУШКА са породицом, брат ПЕРО, сестра АНЂА, братанићи, братанична, сестрићи, сестричне и остала многобројна родбина

Uvijek ćemo se sjećati tvog dragog lika i čuvati od zaborava. Hvala ti za svu ljubav i dobrotu koju si nam nesebično davao.

Danas su dvije godine od kada nisi sa nama, milo moje. Do kraja života bićeš moj neprebol.

Porodica ŠARANOVIĆ

Posljednji pozdrav našem dragom kumu

1139

1141

Četrdeset dana od smrti našeg dragog

Voljena

MLADENU BOKANU Dobri naš kume, teško nas je pogodila vijest o tvojoj preranoj smrti. Bio si oličenje dobrote i poštenja, prijatelj i drug. Bila nam je velika čast imati te za prijatelja. Sa dubokim poštovanjem čuvaćemo sjećanja na svaki naš zajednički trenutak. Počivaj u miru u ovoj crnogorskoj zemlji koju si toliko volio i za koju si se od sveg srca borio. Neka ti je vječna slava i hvala.

Tvoja TEJA

MAKI

BLAGUTINA ŠUĆURA U životu postoje veze koje ni smrt ne prekida. Hvala ti na dobroti i ljubavi koju si nam nesebično davao. Sa ponosom čuvamo sjećanje na tebe. Porodica ZARUBICA 1147

Drugo si ime za čežnju i nedostajanje za sve one stvari koje su tek trebale da se dese. Uprkos svim ružnim istinama, toliko si urezala svoju dušu, ljepotu i miris u nama, mi još živimo sa tobom. 1142

Zauvijek KETI i MIĆKO

NIKOLA ĐUKOVIĆ sa porodicom 1148

Godina dana je od smrti našeg voljenog

NOVICE PAVIĆEVIĆA Dragi brate, ovu godinu dana mnogo puta sam poželjela da si uz mene i moju porodicu, ali nije te bilo. Falio si mi i fališ mi. Tvoja sestra NATA, sestrične KATARINA i MILENA 1140

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2021.

Posljednji pozdrav našem

BOGDANU LOMPARU Tvoj prerani odlazak sve nas je duboko pogodio. Bio si primjer časnog čovjeka, oslonca porodici i dobrog i pouzdanog prijatelja svima koji su imali priliku da te upoznaju. Ostavio si iza sebe bolnu tišinu, ali i ponos zbog svih naših zajednički provedenih trenutaka i činjenice da si bio dio nas. Čuvaćemo te od zaborava!

SOCIJALDEMOKRATE CRNE GORE

1071

Sa tugom u srcu se prerano opraštamo od dragog

Posljednji pozdrav dragom

Posljednji pozdrav

BOGDANU

BOGDANA

BOGDANU Andrijinom LOMPARU

Odlaziš i ostavljaš tugu, prazninu i prelijepu uspomenu. Zauvijek u našim srcima! Tvoji PEROVIĆI 1064

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru. Živjeti u srcima voljenih nikada nije rastanak zauvijek. Počivaj u miru.

ANDRIJINI PRIJATELJI I KOLEGE IZ ODJELJENJA ZA POSLOVNU PODRŠKU TKL PODGORICA

LUKA i DIJANA ĐUROVIĆ sa porodicom

BOGDANE

1083

Zbogom, dragi naš mađioničaru. Srešćemo se opet u nekom svijetu u kome će se pravednije dijeliti karte na sreću.

1136

MARA i NADA Posljednji pozdrav dragom bratu

Posljednji pozdrav ujaku

MIŠU

Neka tvoja plemenita duša počiva u miru. 1135

Tvoje: NELA, NADA i ŽELJKA sa porodicama

UGLJEŠI 1137

od sestre VOJKE sa porodicom

1059

40 Oglasi i obavještenja Dana 20. maja 2021. u 78. godini života preminuo je naš dragi

21, 22. i 23. maj 2021.

Dana 19. maja 2021. iznenada u 34. godini, ispustila je svoju plemenitu dušu naša voljena

MILORAD Stevanov KOVAČEVIĆ

TATIJANA Mirkova PAVIĆEVIĆ

1943 – 2021.

1987 – 2021.

Zbog epidemiološke situacije sahrana će se obaviti u krugu uže porodice 21. maja u 13 časova na gradskom groblju Čepurci.

Zbog nastale pandemije, sahrana Naše voljene je obavljena u krugu najuže porodice 20. maja u porodičnoj grobnici u Pješivcima.

Voljenoj majci, svekrvi i babi

JELENI – JELI PROROKOVIĆ Hvala za svu ljubav, pažnju i dobrotu koju si nam nesebično pružala. Živjećeš vječno u našim srcima i uvijek ćemo te se sa ponosom sjećati. Tvoji: MIŠO, MILKA, MARKO i BOJAN

Ožalošćeni: supruga MILICA, sin NIKOLA, kćerke NATAŠA i VESNA, sestra MILOSAVA, snahe LJUBINKA i BEBA, unučad SARA i ALEKSA, bratanična OLIVERA, sestrići MILOVAN, VLADIMIR i ALEKSA, sestrične SVETLANA, MILICA i TIJANA i ostala mnogobrojna rodbina

Ožalošćeni: majka VERA, brat GORAN, stric MILENKO sa porodicom, ujak DRAGAN IVANOVIĆ sa porodicom, tetka DACA JOVOVIĆ sa porodicom, strina MLADENKA i ostala rodbina

1103

1022

Posljednji pozdrav dragom suprugu, ocu, svekru i đedu

Dana 20. maja 2021. umro je naš voljeni

1127 Posljednji pozdrav dragoj majci, svekrvi i babi

JELENI

MILORADU KOVAČEVIĆU Živio si časno i dostojanstveno. Pamtićemo te po dobroti i toplini tvoga srca. S ljubavlju, ponosom i poštovanjem njegovaćemo uspomenu na tebe, tvoj plemeniti lik i pažnju koju si svima nama nesebično pružao. Ostavio si neizbrisiv trag u našim životima i ostaćeš zauvijek u našim srcima. Tvoji: MILICA, NIKOLA, NATAŠA, VESNA, LJUBINKA, SARA i ALEKSA 1104 Umro je moj brat

Sin DRAGAN, snaha RUŠKA, unuci IGOR i NIKOLA sa porodicama

VELJKO Todorov RONDOVIĆ rođen 9. decembra 1955. godine u Pljevljima

Zbog epidemioloških mjera, sahrana će se obaviti 20. maja u 15 časova na gradskom groblju Čepurci, Podgorica, u krugu najuže porodice.

1129

Ožalošćeni: supruga NADA, sin DARKO, kćerka MILICA sa porodicama, brat MIRKO i MARINKO, sestra MILENKA, snaha MAJA sa porodicama, kao i mnogobrojna rodbina, kumovi i prijatelji 1087

JELENA PROROKOVIĆ

Dana 20. maja 2021. preminula je u 86. godini poslije kraće bolesti, naša draga

Draga baba, Hvala za svu pažnju, plemenitost i dobrotu. Bila si posebna i velika… Čuvaćemo te od zaborava,

MILORAD S. KOVAČEVIĆ Zauvijek GOJKO i IVANA

Svojom dobrotom i časnim življenjem nijesi zaslužio muke sa kojima si se dostojanstveno borio. Tvoj plemeniti lik, dobrotu i pažnju koju si nam ukazivao pamtićemo i čuvati od zaborava. Sa poštovanjem, zahvalnošću i ponosom. Sestra MILOSAVA, sestrić VLADIMIR, sestrične SVETLANA i TATJANA sa porodicama 1085 Posljednji pozdrav dragoj tetki

JELENA – JELA Vasova PROROKOVIĆ rođena Nikolić

1130 Posljednji pozdrav dragoj majci

U skladu sa epidemiološkim mjerama, saučešće će se primati 21. maja od 10 do 13 časova na mjesnom groblju Vrbice. Sahrana će se obaviti u 16 časova na seoskom groblju Raićevići – Njeguši. Ožalošćeni:sinovi DRAGAN i LAZAR, ćerke RADMILA i DRAGANA sa porodicama, snahe RUŽICA i MILKA, unuci IGOR, NIKOLA, MARKO i BOJAN, snahe VESNA i MARIJA, unuci DALIBOR, IVAN, GOJKO, unuka IVANA sa porodicom, braća SAVO, BRANKO i NEĐELJKO sa porodicama kao i porodice pok. braće MIRKA i NIKOLE

JELENI – JELI PROROKOVIĆ

Hvala ti za brižnost i dobrotu.

1126

MILEVI Hvala ti za svu ljubav i dobrotu koju si nam nesebično pružala. Tvoja plemenita i vesela duša ostaje vječno u našim srcima.

Dana 27. maja 2021. godine navršava se četrdeset dana otkako nije sa nama naš dragi 1131

Tvoj bratanić BEBAN sa porodicom 1133

Posljednji pozdrav

Dragoj sestri

DRAGAN Ivanov MILAŠEVIĆ

MILEVI Tužni smo, puni bola zbog tvog odlaska. Zaborav ne postoji, samo praznina i nedostajanje, jer sve što si nam pružila živjeće zauvijek. Počivaj u miru, neka ti je laka crna zemlja.

1134

Tvoja DRAGANA i RAJO KRIVOKAPIĆ sa porodicom

Tvoj brat IVAN i CILA

Dragi brate, vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i tugu za tobom. Teško je povjerovati da više nijesi sa nama, da te više ne vidimo i ne čujemo tvoj glas. Živio si mirno, časno i dostojanstveno i bio si primjer svima nama. Dragi brate, počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava. U nedelju, 23. maja u 10h, porodica će posjetiti tvoju vječnu kuću u Donjim Ulićima.

Tvoji: brat ILIJA, sestre: DRAGICA – RADOJKA i VESNA sa porodicama 1132

JELENI – JELI PROROKOVIĆ Bila nam je čast imati te za prijatelja. Tvoj osmijeh, dobronamjernost i prijateljstvo ostaće zauvijek u nama. TONĆI MARKOVIĆ sa porodicom 1128 OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2021.

Posljednji pozdrav uvaženom Dana 20. maja 2021. u 70. godini, poslije kraće i teške bolesti, preminula je naša draga

BISERKA Stevova VUJOVIĆ rođena Jeličić Zbog novonastale situacije, sahrana će se obaviti u krugu uže porodice 21. maja u 14 časova na mjesnom groblju na Moštanici u Štedimu. Kuća žalosti: Ul. Marka Vujovića br. 2, Nikšić.

dr RADOMIRU PRELEVIĆU

Ožalošćeni: sinovi ANDRIJA i DRAGUTIN – ŠLAGI, kćerka ANDRIJANA, sestre SPOMENKA – CICA i NADA, snaha TAMARA, zet SRĐAN, unučad ALEKSANDAR, NINA, MATIJA, VASILIJE i NAĐA, sestrići, sestrična i ostala rodbina 1082 Voljenoj jetrvi i strini

BISERKI VUJOVIĆ

dr IVAN VUKOVIĆ sa saradnicima

Hvala za beskrajnu ljubav i vedrinu kojom si oplemenila našu porodicu.

RADOMIR PRELEVIĆ

ANKA, RATKO, LJILJANA i BILJANA sa porodicama

Tvoja smrt je veliki gubitak za sve nas.

1090

SLOBODAN PAVIĆEVIĆ sa porodicom

1068

Draga

1111

Prošlo je četrdeset dana od smrti naše drage

Dragom bratu

BIBO Bila si tu kad je bilo najpotrebnije, hvala ti za sve. Tvoju dobrotu, vedrinu i osmijeh pamtićemo zauvijek.

UGLJEŠI KOTLICI

MILKE Vojislavove KOSTIĆ Vole te tvoji, NADEŽDA, DRAGANA, PREDRAG i ĐORĐIJE sa porodicama 1108 Posljednji pozdrav našoj dragoj koleginici i prijateljici

Svakim danom nedostaješ nam sve više. Čuvamo te u srcima i mislima mirno, tiho i dostojanstveno, baš onakvu kakva si i bila. Naš si uzor i ponos. Duša ostaje ranjena, oči pune suza. Tvoji najdraži će te vječno voljeti i čuvati od zaborava. Uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću u nedjelju 23. maja u 10 časova.

Dragi brate, velika praznina ostaje posle tebe. Pamtićemo tvoju iskrenost, dobrotu i plemenitost.Tvojim odlaskom izgubili smo veliki oslonac i podršku. Bio si pun roditeljske ljubavi prema svima. Hvala ti na svemu, počivaj u miru pored svojih anđela, a mi ćemo te čuvati od zaborava. Tvoja sestra MILKA i zet MIRAŠ sa porodicom

Ožalošćeni sin MIODRAG sa porodicom 1121

1120

Navršava se četrdeset dana od smrti moje majke

RADI VUJAČIĆ Počivaj u miru i spokoju, oslobođena svih briga i bola. Čuvaćemo zauvijek sjećanje na tebe, tvoj osmijeh i vedrinu kojom si zračila. Tvoje dugogodišnje prijateljice i koleginice 1125

ŽAJO

MILKE Vojislavove KOSTIĆ

DUŠANKA, MARICA, SONJA i STOJKA Tužni su dani bez tebe, majko... Nedostaješ...

„ ... Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.“ Volimo te, sunce naše.

Navršava se četrdeset dana od smrti naše prijateljice VESNA sa porodicom 1123

MILKE Vojislavove KOSTIĆ Sa ponosom te se sjećamo i čuvamo od zaborava. BOSA MARKOVIĆ sa porodicom 1122

Tvoji: TAKI, NAŠA i MAŚO 1124

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2021.

Дана 20. маја 2021. у 89. години преминуо је наш вољени

УГЉЕША Ћетков КОТЛИЦА 1932 – 2021.

Покојник ће бити изложен у капели у Загоричу дана 21. маја. Сахрана ће се обавити истог дана у 15 часова у породичној гробници на гробљу у Загоричу.

Ожалошћени: супруга ДАНИЦА, кћер МИОМИРКА –ЖЕЉКА БРАЛЕТИЋ, браћа МИРКО и РАДОЈЕ, сестре ВОЈКА, РОСА, МИЛКА и МИЛЕНКА, унуци ЂОРЂЕ, ЈОВАН, ГОРАН и МАРКО, унуке ЈЕЛЕНА и ДАНИЦА, праунуци, снахе СМИЉКА, МАРИЈА, ЉУБИЦА и БИСЕРКА, сестрићи, сестричне, братаничне и остала многобројна родбина

1089

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2021.

Posljednji pozdrav dragom tetku

Posljednji pozdrav našoj dragoj

IN MEMORIAM 23. 5. 2012 – 23. 5. 2021. na

RADMILI VUJAČIĆ UGLJEŠI KOTLICI

Rado naša, drugarice moja, Teško je naći riječi kojima se može opisati tuga zbog tvog preranog odlaska. Tvoj lik će uvijek ostati u našim srcima. MILICA i VLADAN MARJANOVIĆ i tvoji učenici TANJA, ANA, ŽARKO i mali STEFAN

NEBOJŠA i ALEKSANDAR ALEKSIĆ sa porodicom

BOGDANA ĐAKONOVIĆA Plemenitost i ljubav uvijek podsjećaju na tebe. Uspomena vremena urami devet godina u srcu. Tvoji: RADMILA, ĐURO i VASILISA 1078 Četrdeset dana je od smrti našeg dragog

1051 Posljednji pozdrav našoj dragoj

1119 Отишао је на вјечни починак и придружио се синовима наш пријатељ

BLAGUTINA V. ŠUĆURA RADMILI VUJAČIĆ Rado naša, ne možemo se pomiriti sa istinom da više nećeš biti među nama. Počivaj u miru. Brat RAJKO, snaha NINA i bratanić VANJA

УГЉЕША КОТЛИЦА

1072 Posljednji pozdrav dragoj tetki

Posljednji pozdrav tetki

Zahvalni za tvoju bezgraničnu ljubav, oslonac i podršku koju si nam nesebično pružao. Nedostaješ u svakom trenutku a ponosni na časno i dostojanstveno življenje. Slijedićemo tvoje utabane staze životnih i moralnih vrijednosti na koje si nam svojim primjerom ukazivao. Zahvaljujemo svima koji su na bilo koji način izrazili saučešće i pružili utjehu u našem bolu. Porodica će 22. maja 2021. u užem krugu posjetiti njegovu vječnu kuću u Dragovoljićima – Nikšić.

Моја Смиљка и унучад изгубили су ослонац, пажњу и љубав доброг свекра и ђеда. Почивај у миру, а ми ћемо те се сјећати по свему лијепом.

САНДА МАРКОВИЋ, НАДА и МИЛЕТА РАДЕНОВИЋ са дјецом

Supruga RAJKA, djeca NIKOLA, SLOBODAN i SANJA sa porodicama

RADMILI VUJAČIĆ

RADMILI VUJAČIĆ Hvala za pažnju i ljubav koju si nam nesebično pružala.

1062

Bratanična IVANA JOVOVIĆ

Dragi naš čika Oto

1074

Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

1057 Dragi deda

Bratanična ANA NENEZIĆ 1073

Obavještavamo rodbinu, kumove, komšije i prijatelje da je dana 20. maja 2021. u 72. godini života prestalo da kuca plemenito srce naše drage

BLAGUTINE Hvala za sve lekcije koje si nas naučio, za sve šale kojim smo se smijali i hvala za staze koje si utabao da možemo smjelo koračati njima.

ZEF – BATO DEDIVANOVIĆ

Tvoji najmlađi: BORJAN, ITANA, JOVAN, JOVANA i IVA 1058

Čuvaćemo u srcima duh jednog vremena koji si obojio ljubavlju, neprolaznim optimizmom i humorom.

DRAGICE Slobodanove ČELEBIĆ

Dragi moj

rođene Vidak

Tvoji: TANJA, BUCKO, MARJAN, MARINA i MIRA

Zbog novonastale situacije sahrana će se obaviti dana 21. maja u 16 časova na gradskom groblju Čepurci.

1069

TATA

Posljednji pozdrav velikom prijatelju

PERU ROGANOVIĆU S poštovanjem, 1027

MLAĐEN JOKOVIĆ

Počinuo je

Ožalošćeni: kćerka ANČICA – SEKA, sinovi ZORAN i DRAGAN, đeveri BRANKO i VOJISLAV, sestra MATIJA, jetrve GORICA, MIRSADA, MILKA i NADA, zaove OLGA, VUKOSAVA i MILA, snahe RAJKA i TIJANA, zet VOJISLAV, unučad MARKO, LAZAR, ANDRIJA, PETAR i NEMANJA, unuke MAJA, MARIJA, ANDREJA, RADMILA i JANA, đeverične MAGDALENA, MANUELA, SANJA i MILENA, đeveričići RANKO, DARKO i BOBAN, bratanići MATE i MARKO, bratanične DIJANA i MIRJANA, sestrići NOVEN i STIPE i ostala porodica ČELEBIĆ i VIDAK

Tvoja SANJA 1075

1117

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

Posljednji pozdrav dragoj

PERO Boškov ROGANOVIĆ Jedan od rijetkih u ovim teškim vremenima, kojeg je s pravom krasio epitet ČOVJEK! Čuvaće ga od zaborava,

TELEFON ZA INFORMACIJE 020-202-455, 020-202-456

DRAGICI Hvala za ljubav, nježnost i podršku koju si nesebično pružala Jani i meni. U našim srcima ostaješ zauvijek.

DRAGAN NIKOLIĆ sa VIKTORIJOM i VASILISOM 1109

Hvala na neizmjernoj ljubavi i podršci. Bio si i bićeš svjetlost mog bića. Sa ponosom te čuvam u srcu.

TIJANA VUJOŠEVIĆ 1118

1111

Četrdeset dana od smrti našeg dragog

BLAGUTINA ŠUĆURA Tvoju pažnju koju si poklanjao svima nama nikad nećemo zaboraviti. Hvala ti za sve. Sestrična MIRJANA KNEŽEVIĆ sa porodicom 1076

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

Deset godina je od smrti mog oca

21, 22. i 23. maj 2021.

Prošlo je 40 tužnih dana od kada nije sa nama naša draga sestra

Četrdeset tužnih dana prolazi... Draga naša

BUDIMIRA PEJOVIĆA SENJA PEROVIĆ

Cijela decenija prođe, a želja za tobom ne jenjava. Počivaj u miru.

SENJA

Sin VESKO sa porodicom 1030 Zovemo te danima, a ti se ne javljaš. Srce lupa, duša jeca, suze idu same. Živjećeš sa nama dok i mi budemo žive.

Navršilo se 40 dana od smrti našeg

Ovo proljeće ne donosi sunce, ova majska zora ne sviće sa crkutom ptica. Nema tebe i nema radosti za nas. Tišina. Ostao je osmijeh tvoj i suza naša. I poruka neodgovorena i jedno prazno mjesto pod nebom. Bez utjehe.

Tvoj SLOBO i kćerke NIKOLINA i JELENA

MILEVA, JELA i BEBA

1050

BOŽA RAIČKOVIĆA Ostaće sjećanje i drage uspomene na tvoj častan i dostojanstven život. Počivaj u miru. Od SANJE i RAJKA sa porodicom 1084

Nema riječi, nema glasa... Mama, 1101 Četrdeset je tužnih dana od kada opaka bolest odnese našu dragu

Година дана је од смрти

SENJA PEROVIĆ

U danima koje živimo bez tebe smjenjuju se emocije – tuge što te nemamo više, sreće što si srećna živjela sa nama i za nas. Tu si – u srcu, u treptaju dana, u kapi kiše, u pričama i blizu, najbliže.

SENJU

САВА ШАБОВИЋA Туга, бол и сузе мајке твоје не могу да те врате, вољено чедо моје, драги лик и топла душа твоја заувијек ће живјети у нама, срећо моја.

NIKOLINA, BAJO, MIHA i NIKA Neizmjerno nam nedostaješ. Očekujemo da se pojaviš svakog trenutka. Za nas nisi umrla, samo si promijenila adresu stanovanja.

ТВОЈА МАЈКА 1065

1048 Kada si otišla obećali smo da ćeš zauvek živeti u nama

23. 5. 2014 – 23. 5. 2021.

MUSIĆI

САВУ ШАБОВИЋ

MIRI Tugu vrijeme ne može da izbriše.

SENJA PEROVIĆ

Вријеме пролази, сјећања блиједе, на тебе сјећање никад изблиједити неће.

Sin VLADAN, kćerka ANĐELA, brat RADIVOJE, snaha SANJA 1053

1102

Твоје тетке МИЛИЦА и ЉУБИЦА

Četrdeset tužnih dana je prošlo… Suze ne mogu ublažiti tugu, ali pominjanje tvog imena i naših zajedničkih dana greju ranjena srca. Uspomena na tvoj smeh, tvoju vedrinu daje nam snagu da nastavimo bez tebe na ovom svetu.

1066

Dana 23. maja navršava se godina otkako sa nama nije naša voljena

GRACJELA STERNIŠA Voljena mama, prošla je prva tužna godina bez tebe. Teško je ostati bez oslonca i bol u našim srcima je neizmjerna. Tješi nas što si i na nebu anđeo. Počivaj u miru i bodri nas zauvijek.

GRACJELA STERNIŠA Misa i pomen će se održati u subotu, 22. maja, u 10 sati na gradskom groblju u Škaljarima.

Tvoj sin IGOR BOŽOVIĆ i snaha NEDA sa porodicom

Tvoje: MIRA, SAŠA i NAKI

1049 Četrdeset je dana od kada tužni gledamo tvoju sliku

1080

Tvoji voljeni, 1043

Porodice: BOŽOVIĆ, STERNIŠA, KOCEV i ŠOLJAK

Najdraža, vječno ćeš ostati nezamjenjiva

SENJA PEROVIĆ GRACJELA STERNIŠA

GRACJELA STERNIŠA

Draga baba, tužno je otkako nisi sa nama, ali ostajemo jaki kao što bi i ti htjela. Nikada te nećemo zaboraviti. Počivaj u miru, volimo te.

Znam da tamo gdje si sada živiš kao anđeo. Iako više nisi pored mene, ostaćeš temelj moje ličnosti. Zauvijek te volim.

Dani prolaze i ništa nije kao prije. U našim srcima velika praznina. Boljećeš dok budemo živi.

BEBA i BATO VOJINOVIĆ

DOLORES, VLADIMIR i VASILISA

Tvoja MAJDA 1044

1081

1047

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2021.

Godina dana je od smrti moga voljenog brata

Prođe 40 tužnih dana od kada nas je iznenada napustio naš voljeni

Navršava se 40 tužnih dana od kada nije sa nama naš voljeni

ALEKSANDRA - ACA JANINOVIĆA

dr JEVTO – MUSA NJUNJIĆ

Postoji ljubav koju smrt ne prekida i tuga koju vrijeme ne liječi. Tvoja ljubav prema meni i tvoje blage riječi nosiću u srcu do kraja života. Sa ponosom ću čuvati uspomenu na tebe. Počivaj u miru, dragi brate. Tvoja sestra KSENIJA i zet JANKO 1060

ALEKSANDAR - ACO JANINOVIĆ Voljeni ujo, protekla je godina dana u sjećanjima na tebe. Što pisati o čovjeku, čije su riječi i djela nadahnjivale ljudsko biće.Tvoj životni put bio je i ostao naše svjetlo i uzor, tvoja ljubav blagoslov i privilegija.

Zauvijek tvoje sestrične BILJANA i NATAŠA sa porodicama

stomatolog specijalista

DARKO Velimirov KALEZIĆ

Svakim danom nam je sve teže, prazninu koju osjećamo vrijeme ne može ublažiti. I dalje sa nevjericom čekamo svaki sljedeći dan, osluškujemo korake, očekujemo poznat glas, ali nas teška realnost uvijek vrati na početak. Čuvamo te u srcu, tu gdje si oduvijek bio i gdje ćeš zauvijek i ostati, ponosni što si bio naš. Ovim putem se zahvaljujemo svim dragim prijateljima, koji su putem telegrama, telefona i lično podijelili našu tugu i bol. Porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću u nedjelju, 23. maja 2021. godine, u 10 sati.

Vole te tvoji: majka ZAGORKA – ZAGA, supruga VERA, kćerke ANASTASIJA i ELENA, sin UROŠ, sestra DRAGICA i DALIBORKA, baba JELKA

Hvala ti za neizmjernu ljubav i podršku koju si nam pružao svih ovih godina. Bio si i ostao primjer dostojanstva i poštenja čime ćemo se ponositi. Čuvaćemo te zauvijek u našim srcima. Nedostaješ.

Vole te tvoji, Supruga NADEŽDA, sinovi PREDRAG i ĐORĐIJE, kćerka DRAGANA, sestra TATJANA, snahe JELENA i MAJA, unučad i ostala rodbina 1107

Voljena bako

1025

MILA

Četrdeset je tužnih dana od kada nije sa nama

1061

Hvala ti za svu ljubav i dobrotu koju si nam nesebično pružala. Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od zaborava.

Pola godine je od smrti našeg

Tvoji: JOVANA i LUKA VUJIČIĆ 1099

DARKO V. KALEZIĆ

ĐORĐIJE ĐOLE BOGDANOVIĆ

Sa ponosom Te pominjemo. Sa tugom živimo. Čuvamo te u našim srcima kao što si ti čuvao nas. Volimo te, Anđele naš. Tvoji: brat DRAŽEN, snaha IVANA, bratanična JOVANA i bratanić BOŠKO

Pamtićemo te po dobroti i plemenitosti.

MILA Prošla je godina dana kako nijesi među nama... Previše topline i ljubavi je otišlo sa tobom da bi vrijeme umanjilo tugu koju osjećamo. Odnijela si sa sobom roditeljsku ljubav ali si tu u svakom našem danu i tako će zauvijek biti.

1023 Dragi tata

Tvoja OLIVERA VUJIČIĆ sa porodicom 1100

Tvoji: DRAGANA, MILENA, MILOŠ i MILAN ĆUKOVIĆ

Godinu dana je od kada nas je napustila naša draga zaova i tetka

DARKO 1041 Navršava se pola godine od kada nije sa nama naš

Puni smo bola zbog tvog preranog odlaska. Neizmjerno si nam pružao ljubav i pažnju i sada nam ostade praznina i nedostajanje. Suviše smo mali da bi smo razumjeli tvoj iznenadni odlazak, ali dovoljno veliki da shvatimo da smo te zauvijek izgubili. Ostavio si nam puno uspomena i lijepih sjećanja i neka te anđeli čuvaju, a mi ćemo te zauvijek nositi u srcu. Zauvijek tvoji i ponosni: sin UROŠ, kćerke ANASTASIJA i ELENA i supruga VERA 1024

rođena Šuković Dani i godine prolaze ali sjećanje na tebe trajaće vječno. Porodica tvog pokojnog brata DRAGANA ŠUKOVIĆA 1112

U subotu 22. maja 2021. navršava se godina dana od smrti naše drage

ĐORĐIJE ĐOLE BOGDANOVIĆ

Uvijek ćemo te se sjećati i čuvati od zaborava.

MILA Batova VUKOVIĆ

Navršava se godina dana od kada nas napusti naša sestra, zaova i tetka

MILE Dragićeve VUKOVIĆ

MILA VUKOVIĆ

rođ. Šuković

Tvoji: RADMILA, KOKA, BOJANA, BOGDAN i BATO BOGDANOVIĆ

Toga dana u 10 časova posjetićemo njenu vječnu kuću na mjesnom groblju u Štitarici.

rođena Šuković S ponosom i ljubavlju ostaćeš zauvijek u srcima svih nas. Brat SLOBODAN, snaha VERA, bratanići MATIJA i MOMIR, bratanična DRAGANA 1055

Ožalošćene porodice VUKOVIĆ i ŠUKOVIĆ 1042

1098

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Mila naša

21, 22. i 23. maj 2021.

Četrdeset dana je od smrti našeg dragog

ANDRIJANA Vujova VUJOVIĆ

Dani prolaze, prođoše dvije godine... Vječnost koja se ne može ispriječiti između nas. Tvoj osmijeh ne blijedi, toplina tvoga dodira i dalje grije, tvoji savjeti su u našim odlukama, tvoja ljubav je u našim poljupcima i zagrljajima. Ima te u svemu lijepom. A nedostaješ, mnogo... I fale riječi da opišu ono što si ti bila i što jesi u našim životima, to beskrajno nedostajanje. Znamo da tamo gdje jesi sijaš najljepšim sjajem i bdiješ nad nama. Ostaješ zauvijek naša ljepota i ponos, voljena naša.

Tvoji: TATA, MAMA, TAKI, NADA, MARKO i ANA

MIOMIRA – MIJA JOVANOVIĆA

MIRA Mišova STARČEVIĆ

Vrijeme ne može ublažiti bol što više nijesi sa nama. Beskrajno nam nedostaje tvoja plemenitost, ljubav, vedrina i požrtvovanje. Živjećeš vječno u našim srcima, voljen i nikad zaboravljen. Uža porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću u subotu, 22. maja.

Vrijeme prolazi i ne smanjuje naš bol i tugu za tobom. Očekujemo te majko da se pojaviš da nas razveseliš, posavjetuješ, podariš radost i tvoju majčinsku ljubav kao što si stalno radila. Izgleda da su to naše puste želje, želje kojih se nikada mi nećemo odreći. Nikada te majko nećemo zaboraviti. Rano si pošla i nas ostavila, ali ti obećavamo da ćemo te zauvijek nositi u našim srcima. U subotu, 22. maja 2021. godine u 10 sati, posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Tvoji: supruga LEPA, kćer TANJA i sinovi STEVAN i SRĐAN - ŠEKI sa porodicama

1056

1052

Četrdeset je dana od smrti našeg voljenog oca

Navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog

RADOSLAVA RAKA MILIĆEVIĆA

Svakog dana si u našim mislima i u našim srcima. Neka te u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od zaborava. Dana 23. maja 2021. godine u 10 časova posjetićemo tvoju vječnu kuću.

Pola godine od kada nije sa nama naša majka i supruga

Tvoji voljeni sinovi MILOŠ i BOŠKO i suprug MIŠO

1077 TUŽNO SJEĆANJE 2001 – 2021.

2020 – 2021.

JOVAN Zekov

ZORKA Jovanova

RADOVIĆ

VLADIMIRA Radosavovog MILIĆA

Dana 23. maja u 10 časova posjetićemo njegovu vječnu kuću na seoskom groblju u Miločanima.

Ožalošćeni: sin ZORAN, kćerke TATJANA i VESELINKA i sestra BOSILJKA sa porodicama

Tvoji voljeni: NEBOJŠA, MAJA, NATAŠA, MARIJA i DANILO sa porodicama

Prošlo je tužnih dvadeset godina od preseljenja u vječnost našeg oca Jovana i šesnaest mjeseci, majke Zorke. Neprolazna je praznina koju ste ostavili za sobom. Bili ste naš oslonac, snaga i putokaz a vaše ime naša obaveza i ponos. Čuvajući uspomenu od zaborava ostajete u našim mislima i srcima zauvijek.

Kćer NADA, sinovi RADOVAN, NENAD i PREDRAG sa porodicama

1054 1110

1045

Četiri godine su od kada nije sa nama naša voljena

Dana 23. maja 2021. navršavaju se dvije godine od kada nije sa nama naš voljeni

Četrdeset je tužnih dana od kada nije sa nama

SLAVICA ŠUŠTER rođena Dabetić

MILOVAN Vasov BOŠKOVIĆ

DRAGOSLAV – DRAGO Milovanov KALEZIĆ Bila si dobar čovjek i oslonac naše porodice. Tugujemo za tobom.

Tvoji: GOJKO, DRAGOSLAV, VLADIMIR, IVA i tvoja miljenica STAŠA

Kada životni vir uvre ostaju samo sjećanja. Ona su draga, plemenita, nasmijana, ljudska. Onakva kakav si ti bio. Nedostaješ svakim danom sve više. U nedjelju, 23. maja 2021. godine uža porodica će posjetiti Dragovu vječnu kuću u Brijestovu – Danilovgrad. Porodica će ovim povodom dati prilog za uređenje seoskog groblja.

Čuvajući zajedničke uspomene zauvijek ostaješ dio naših života.

Tvoja porodica: supruga VERA, sin SAŠA i kćerka JASNA sa porodicama

Supruga MILODARKA - MIKA, sinovi DEJAN i DARKO, snahe SAVICA i BILJANA i unučad NIKOLA, ANJA, BOJAN i ANDREA 1113

1032

1031

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2021.

Dragoj babi

Četrdeset je tužnih dana od kada je preminula naša draga majka, svekrva, baba i prababa, snaha, strina, tetka i ujna

Bliži se četrdeset dana od kada nije sa nama naš voljeni

VASILJKI VUJOVIĆ Hvala ti za svu ljubav i dobrotu koju si nam nesebično davala.

RADOJE Radunov DRAŠKOVIĆ

Tvoja unuka SNEŽANA GOSTIĆ sa porodicom

STANKA Jovova NIKOVIĆ

1039

rođena Lukić U petak, 21. maja 2021. navršava se pola godine otkako nije sa nama naša majka, tašta i baba

VASILJKA VUJOVIĆ SLAVKA i PAVLE sa porodicom 1046 Pola godine od smrti moje voljene majke

VASILJKE VUJOVIĆ Vrijeme prolazi a bol i tuga za tobom ostaju zauvijek. Počivaj u miru, dobra i plemenita dušo. Ćerka ĐINA sa porodicom 1105

Prolaze tužni i dugi dani od kada si zauvijek otišla iz svog doma i našeg rastanka na pragu tvoje vječne kuće, draga majko. Otišla si iznenada, bez pozdrava, roditeljskog zagrljaja i stiska ruke, bez savjeta na rastanku kako majka zna da uči i blagosilja svoje najmilije. Bila si ponos naše porodice, sa tatom si izgradila skladan život i stvorila svoj topli dom. Sa tatinim odlaskom dobila si još jednu bolnu ranu koju si mudro čuvala i njegovala uspomene na svog životnog saputnika, ponosno spominjući tatino ime. Nalazio se u svakoj tvojoj riječi, kao i đeda Mićo, baba, striko, strina. Od malena život te naučio što je bol i tuga, vječito u crnini oplakujući i žaleći svoga oca i brata, sa kojima se zatvaraju vrata tvojeg roda. Gubitak majke i sestara u svojoj samoći oplakivala si, onako kako to priliči ponosnoj Crnogorki. Nijesi se mogla izboriti sa bolom kada si pošla po stvari u svoj rod u Krnjice, da bi se kuća počela popravljati, a toliko si željela da kuća za tvojega života ostane pod krovom. Nije ti imao ko vrata otvoriti i dočekati, nijesi izdržala. Zatvorena vrata kuće, roda mojeg glasovitog, Nema nikog da dočeka, najmilije da isprate, U crnini od malena, da sam kamen i on puca, Ne izdrža srce moje, mila majko, željo tata, željo brate. Tvoja unučad i praunuče kojima si podarila toliko srećnih trenutaka, imaće te za primjer poštenja i ljudskog dostojanstva, nosiće te u svojim srcima, jer voljeni nikad ne umiru. Draga majko, počivaj u miru, neka ti je laka crna zemlja i neka te čuvaju nebeski anđeli, jer si ti to svojim časnim životom zaslužila. Neizmjerno hvala svima koji su bili uz nas i na bratskoj pomoći koju su nam pružili od smrti do sahrane naše pokojnice. Hvala svima koji su putem telefona ili telegrama izjavili saučešće, kao i na priloženom cvijeću. Zbog novonastale situacije pomen će se obaviti 23. maja 2021. godine u 10 časova i u krugu porodice posjetiti vječnu kuću naše drage Stanke na gradskom groblju Gvozden brijeg. Sin SLOBODAN, snaha MAJA, unučad DEJANA, JELENA, MIĆO, praunuk BALŠA 1114

Pola godine od smrti moje majke

VASILJKE Đorđijeve VUJOVIĆ

VASILJKA VUJOVIĆ

Majko, vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i tugu, ali potvrđuje gorku istinu da si nas zauvijek napuštila. Svaki dan je teži u mojim mislima i srcu i sjećanja na tebe.

Majko, Šest mjeseci nisi među nama. Za tobom ostaje tuga i vječna praznina. Često te posjećujem, iako je sada mjesto tebe samo mermerna ploča. Hvala ti na iskrenoj ljubavi i pažnji, koju si nesebično davala. Nedostaješ nam.

Kćerka MIKA i zet DRAGO sa porodicama

Kćerka RADMILA, unuci MARKO i VASILIJE sa porodicom

rođ. Živković

1040

Ponosni i zahvalni nosimo te u srcu i mislima. Porodica će posjetiti njegovu vječnu kuću, a umjesto pomena priložiti sredstva Mjesnoj zajednici Blatina. Ovim putem zahvaljujemo se svima na izrazima saučešća i riječima utjehe.

OŽALOŠĆENA PORODICA

1091

Četrdeset tužnih dana od kada si nas napustila

STANKA NIKOVIĆ Draga majko, dani su tužni i neopisivo tužni za nas dvoje. Majko, nas dvoje se nadamo nemogućem da ćeš se pojaviti iznenada ali uzalud, draga majko – baba. Bol i tuga se ne pišu na papiru niti se liječe vremenom već se nose u srcu i duši; ti si to najbolje znala iz svoga života kako si patila za svojim voljenim bratom, ocem, majkom i svojim sestrama tako i mi patimo za tobom. Ti znaš, majko, da postoji nešto što ne može umrijeti a to je poštovanje i ponos što smo te imali, baš tebe za majku i babu. Uvijek ćemo te voljeti i čuvati u našim srcima od zaborava. Ne, ti nisi u grob pala, Nit’ je tvoje lice svelo: Ja osjećam kako i sad Kuca tvoje srce vrelo. Počivaj u miru.

Tvoja ćerka VESNA sa porodicom

1028

1115 Četrdeset dana je od smrti našeg voljenog

Voljenoj majci, babi i tašti Voljenoj majci, svekrvi i babi

VASILJKA Đorđijeva VUJOVIĆ

BOBANA BLAGOJEVIĆA Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

VASILJKI Majko, učila si me da budem jaka, da lakše podnosim bol, ali ne mogu jer teško se nositi sa prazninom bez tebe, utješnih riječi tvojih. Počivaj u miru, Anđele naš.

DRAGAN BLAGOJEVIĆ sa porodicom

Tvoja ćerka MIRA ROGANOVIĆ sa porodicom

Majko, teško je pisati drhtavom rukom i sa neizmjernom tugom koja srce steže. Bila si uzorna majka, plemenite duše i velikog srca. Puno mi nedostaje tvoja ljubav i doček u roditeljski dom. Počivaj u miru s Anđelima. Pazi nam Ivanu.

1094

1026

1095 Posljednji pozdrav dragom prijatelju

RADOJE, SNEŽANA i IVAN

Voljenoj majci, svekrvi i babi Voljenoj supruzi, majci, svekrvi i babi

VASILJKI RADOJU DRAŠKOVIĆU

Porodica ŠUKOVIĆ 1034

Majko, vrijeme ne može popuniti prazninu koju si mi ostavila. Istina je teška, tuga i bol veliki, a riječi malo da opišu koliko mi nedostaješ. Tvoja nesebična ljubav zaslužuje vječno poštovanje i sjećanje. Počivaj u nebeskom carstvu. 1096

VESKO, MIRA, ŽELJKO, LUKA, TEODORA i INA

VASILJKI VUJOVIĆ Ostaćeš zauvijek u našim srcima kao simbol velike ljubavi, nježnosti i ponosa. Tvoji: ĐOKA, VIDO, VUKO, DUŠKA, MILOŠ i ITANA 1106

e-mail: oglasno@t-com.me

Oglasi i obavještenja

21, 22. i 23. maj 2021.

21. 5. 1997 – 21. 5. 2021.

21. 5. 2010 – 21. 5. 2021.

Dana 22. maja 2021. navršava se godina dana od kada nije sa nama

ЖЕЉКО Шпиров БОЈАНИЋ

MIĆKO

Драги наш Жељко, много је лијепих успомена да те памтимо и никад не заборавимо. Увијек у срцу и мислима.

Voli te... Tvoja JADRANKA

KOSA Gojkova LAZOVIĆ

Твоја мајка РАДМИЛА са породицом

1038

rođ. Lalović

1037 Двадесет четири године од смрти

21. 5. 2010 – 21. 5. 2021.

Dragi

Godine ne čine zaborav, samoću ispunjavaju ljubav i sjećanje na tebe. Počivaj u miru.

MIĆKO

ЖЕЉКА Шпировог БОЈАНИЋА

Tvoji: DESKA i BOŠKO MILIĆEVIĆ

Пролази вријеме, али мој бол пркоси времену, вољени брате. У нашим срцима ћеш увијек бити вољен, а у мислима никад заборављен.

NEDOSTAJEŠ... 1070 Dragi tečo

Sin RANKO, kćerka DOBRILA, snaha IVANA, unučad JELENA i PAVLE i brojna porodica LAZOVIĆ i LALOVIĆ

Твој брат ЖАРКО и снаха ВАЊА

1036

Dvadeset i četiri godine su od smrti mog voljenog brata

1088

MIĆKO VUKAŠINOVIĆ

Dana 22. maja 2021. navršava se 3 godine od kada nije sa nama naša majka, supruga i baba

Hvala za sve oplemenjujuće i nezaboravne trenutke.

ŽELJKA BOJANIĆA Tvoji: DADO i NEMANJA ĐUROVIĆ Toliko neispričanih priča, toliko želja, toliko mi nedostaješ...

1116 Mojim roditeljima u sjećanje 21. maj 2014.

Sestra ŽELJKA sa porodicom

ZAGORKA – ZAGE MARIĆEVIĆ

U nedjelju, 23. maja, će biti 40 dana od kada si nas napustio, moj dragi brate

Živiš u svakoj našoj misli, priči, danu i u našim srcima. Vrijeme ne umanjuje bol i značaj onoga što si bila u našim životima. Praznina velika je ostala. Ne možemo utišati nemir uma. Nedostaješ.

1029 24. mart 2021.

Suprug RATKO, ćerke SUZANA, TANJA, LIDIJA i MILENA, unučad MIRKO, LUKA, PETAR i MLAĐAN 1097

JASMINA

MOMČILO Navršava se trinaest godina od kada nije sa nama

ROGOŠIĆ DIMITRIJE MIRKOVIĆ Kada smo djeca tražimo vas, vašu ljubav i brigu, vašu pažnju, vaš zagrljaj. Kada malo odrastemo, buntovni smo, ne razumijemo vaše „pretjerane“ strepnje, vaša očekivanja i vaše savjete, a onda opet, kada postanemo zreli i samostalni ljudi, opet vas tražimo, vašu podršku, vašu mudrost i iskustvo, vaš mir i vašu toplinu, i uvijek, ali uvijek, samo se vama vraćamo. S ljubavlju i velikim poštovanjem, čuvaću najljepše uspomene na vas i naše zajedničke trenutke.

Sa bolom u srcu i tugom u očima uvijek ćemo se sjećati tebe i tvog dragog lika. Tvoja sestra koja te neizmjerno voljela,

BIRKA Gojkova JANKOVIĆ Čuvamo sjećanje na ljubav koju si nam pružila, sjećanje na tvoju neizmjernu blagost i toplinu.

Vaša ponosna i neizmjerno zahvalna kćerka IRENA

BRANA sa porodicom

1086 Navršava se 40 tužnih dana od kada nas je napustila naša voljena majka, baba i svekrva

Tvoja porodica: NADA, NIKOLA, GOJKO, OGNJEN i TEODORA

1035

1079

TUŽNO SJEĆANJE

Četrdeset tužnih dana od kada nas je napustila naša baba

RADOJKA Đorđijeva MARKOVIĆ Hvala ti neizmjerno na ljubavi koju si nam podarila. Čuvaćemo te od zaborava, zauvijek ćeš ostati u našim srcima. Neka Bog podari mir i vječni spokoj Tvojoj plemenitoj duši. Počivaj u miru. PORODICA 1092

RADOJKA Đorđijeva MARKOVIĆ

BUDIMKA Vidova STRUGAR

Riječima se ne možemo odužiti Tvojoj dobroti i pažnji koju si nam poklanjala. Vječno ćeš živjeti u našim sjećanjima. Počivaj u miru. Tvoji unuci ĐORĐE, MIODRAG, MILOŠ i unuka LALA

23. 5. 2017 – 23. 5. 2021.

Vrijeme prolazi, ali ljubav i sjećanje na moju majku nikad proći neće!

1093 LJUBICA sa porodicom

e-mail: oglasno@t-com.me

1033

21, 22. i 23. maj 2021.

Oglasi i obavještenja

50 TV program Dnevni list

Petak

FILM

21, 22. i 23. maj 2021.

PRVA TV 23:15

SERIJA

RTCG 1 23:30

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 5PIB:03022480

Širom zatvorenih očiju

Biro III

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice)

06:30 Dobro jutro Crna Goro, vijesti svakog sata 07:35 Jutarnji program 09:10 Hronika Podgorice 10:05 Naučno – obrazovni program 11:05 Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom, r. 12:05 Art magazin, r. 13:05 Akcenti, r. 14:05 Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom, s. 15:00 Lajmet 15:10 Znaš ti to, kviz 15:30 Dnevnik 16:00 Hronika Podgorice, r. 16:30 Da je vječna, r. 17:40 Meridijani, e. 18:00 Dnevna soba, e. 19:00 Znaš ti to, kviz 19:30 Dnevnik 2 20:05 Koncert povodom Dana nezavisnosti 22:05 Bolnica nade V, s. 22:45 Dnevnik 3 23:15 Sportski dnevnik 23:30 Biro III, s. 00:20 Dnevna soba, r.

TV PRVA

RTCG 2

RTCG 1 06:00 06:15 06:30 07:00 08:30 08:45 09:30 10:30 11:30 12:00 14:00 15:00 15:15

17:15 19:00 19:30 20:05 21:00 22:00 23:15 00:15

Otkrij.me, r. Glas Amerike, r. Muzika Rukomet (m): Finale kupa, snimak Sportski dnevnik, r. Basket magazin, r. Dokumentarni program, r. Dnevna soba, r. Muzika Loh Nes, film Basket magazin, r. Princeza Ksenija, r. Rukomet: Crna Gora – Norveška, finale, snimak Vaterpolo: Crna Gora – Srbija, finale, snimak Malaga, dok. film Dnevnik 2 Narkos, s. Koncert Između dana i noći, film Dnevna soba, r. Glas Amerike

07:00 09:15 10:00 11:15 13:00 13:05 14:15 15:00 15:05 16:00 17:00 18:00 18:30 19:00 19:30 20:20 21:10 22:00 23:15 01:45

Jutro, e. Pogrešan čovjek, s. Praktična žena, r. Brusko, s. Dnevni žurnal Sanjalica, r. Tri muškarca i tetka, r. Dnevni žurnal Igra sudbine, r. Praktična žena, e. Koncert Ekskluziv, e. Kuhinja – Rat za hotel, s. Žurnal Sanjalica, s. Tri muškarca i tetka, s. Igra sudbine, s. Šok tok, e. Širom zatvorenih očiju, film Pogrešan čovjek, r.

NOVA M 07:15 08:00 08:05 08:30 09:00 11:00 11:30 13:00 13:20 13:50 15:00 15:50 16:25 16:45 17:10 18:00 18:40 20:30 22:00 00:00 00:05 02:00

Centralni dnevnik, r. Sportisimo, r. Domaćinske priče, r. Među nama, r. Nakit tv Vijesti Među nama, nastavak Vijesti Žigosani u reketu, r. Gunes i njene kćeri, r. Vijesti Gunes i njene kćeri, nastavak Sportisimo Domaćinske priče, e. Totalni obrt, e. Centralni dnevnik Među nama, e. Gunes i njene kćeri, s. Veče sa Ivanom Ivanovićem Sportisimo, r. Druga žena, film Svadbeno ludilo, film

VIJESTI 06:30 10:00 10:06 12:00 12:06 14:00 14:06 15:00 15:40 16:30 16:55 17:35 18:30 19:10 20:00 22:00 22:15 22:30 00:15 02:00

Boje jutra, e. Vijesti Zabranjena jabuka, r. Vijesti Načisto, r. Vijesti Zauvijek tvoja, r. Boje dana, e. U okovima ljubavi, s. Vijesti U okovima ljubavi, s. Zabranjena jabuka, s. Vijesti Zauvijek tvoja, s. Artur Njuman, film Vijesti Sport, e. Napad, film Čovjek iz sjenke, r. Boje dana, r.

VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19.decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

RTV BUDVA

PINK M 06:45 11:15 13:15 13:30 13:40 15:15 15:30 18:05 18:30 19:05 20:15 21:15 22:30 23:00

Novo jutro Zadruga, uživo Premijera Ekskluzivno Zadruga, uživo Scena Zadruga, uživo Scena Film Film Zakletva, s. Fatalna ljubav, s. Zadruga, nominacije Zadruga, nominacije

07:00 09:05 10:00 11:00 11:30 12:15 12:45 13:00 13:40 14:00 16:00 17:00

Jutrom iz Budve Serija Dječji program GlasAmerike, r. Dokumentarni program: Ulovi trofej Amfiteatar U susret igrama, e. Dokumentarni program Muzicki program Jutrom iz Budve, r. Serija Ćakule

777 18:10 18:35 18:50 19:00 20:05 21:05 22:00 22:35 22:35 23:10 23:40

Kuhinjica Crtani film: Gavra Skrivena kamera Polis Akt Bandolera, s. Polis Muzički program Ćakule, r. Glas Amerike Bandolera, r.

07:00 10:00 10:15 10:45 11:00 11:15 11:20 12:00 12:30 13:30 13:45 14:00 14:45

07:30 08:00 08:30 09:30 10:00 10:30 11:00 12:00 13:30 14:30 15:00 15:30 16:00 16:15 17:00 17:15 18:00 18:15 19:00 19.15 20:00 20:15 21:00 21:30 22:00 22:30 23:30

JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv)

A1 TV

Jutarnji program Muzika Mapet šou Ljepote i legende Crne Gore, r. Čuj, čuj to, r. Ekstremno Dokumentarac Sportske vijesti Humoristicka serija Ljepota je u oku Dogodilo se Legende Ljepota je u oku

Glas Amerike, r. Pljevaljska hronika Jelena, r. 11 minuta saTihom Vujovićem Život uživo Klub A, r. Dokumentarna serija Dječja TV Jelena, s. Život uživo Klub A, r. Pljevaljska hronika Kratke forme 11 minuta sa Tihom Vujovićem Top A1 Dokumentarna serija Top A1 Život uživo Top A1 11 minuta sa Tihom Vujovićem Top A1 Neđelja u petak Top A1 Prč Glas Amerike Al Jazeera news Klub A, r.

15:00 Dokumentarac 15:30 Vjerujte mi ja sam doctor, r. 15:45 Crnogorci u anegdotama 16:15 Teme i dileme, r. 16:30 Dokumentarac 17:30 Dogodilo se, r. 18:00 Druga strana sporta, r. 18:10 Kolacic sudbine, r. 18:15 Dokumentarac 19:00 Aktuelno 19:30 Muzika 20:00 U fokusu, r. 20:30 Kapetan Leši, film 21:50 Muzika 22:00 Skrinja 22:15 Partizanske pjesme 22:45 U gori raste zelen bor, film 00:45 Aktuelno, r.

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

21. мај 2021. | година II | број 64

ДРЖАВА ЈА, ТО САМ ДРЖАВА!

ISSN 2704-5226

− Добардан, друже попе! − Добра ти срећа, господине инжењеру. Којим добром, сине? − Ааа... сад, да је добро – није. Зато сам и дошао код тебе; рекох: дако ме што ти, друже, научиш... Поп си, свакаква си чуда, а и људе видио. − Аха? Јесам, јесам, и без сумње и без дилеме. Кхмм, ккххммм... Опрости, ова арија није за старије људе... кашљем свакичас... другојаче је код нас. Но, да видимо твоју ствар. Хм, хм... Пааа, добро, помоћи ћу. ‚Оћу, вала, ако знадем лијека. О чем’ је ријеч? − Ја, друже попе, уопште не знам како ћу радит’! Не знам, очију ми. Стра’ ме. А како и да знам, кад ми се ни у сан није снило да ћу оволико бит’ заузет. Није сваки терет за моја плећа, ал’ они запели: Ајде, па ајде; а ја навикао да слушам старије, више и важније од мене, особито ове искусније − из такве сам поштене и часне куће. Грдно су мене родитељи васпитали, мој попе, друже мој ратни и поратни, грдно. И сад сам ти награбусио ка’ сирак тужни без иђе икога. Ето. − А није то тако, господине инжењеру, ни дâ јаки бог?! − Јес’, вала, друже попе, ако не и црње. Исто ме стра’. − Аауууу... видим да су ти се вјеђе натмуриле, лице поцрнило, мука је на тебе. Помоћи ћу, нема што. Само, да те прво нешто упитам... − ’Ајде, друже попе, слободно...? − Мен’ се чини да си ти, машала, у’ватио година... − Јесам, како нијесам... − Ееее, виђу. Дабогда их још толико било, но... − Друже попе, ја ђецу за женидбу и удадбу имам, нијесам макања. То што ме стра’, то је друго... Нема везе са годинама. − Зато се и чудим: што си навро са тим: Друже попе, па друже попе? − Потпуно случајно и по навици. А како треба? − Па, ако не мож’ господине или оче, немој, вала, ни то друже. − Ааааа? У праву сте... Јес’, ја ка’ да сам од оних... Ауууу, опрости, попе, свега ти. − Добро, де, добро. Навика. ‚Ајмо на прече ствари: који су твоји конкретни проблеми? − Е, овако: урадим нешто, организујем, договорим, све провјерим, укључим стручњаке, укључим зналце и провјерени кадар – све људи са педигреом, страни студенти, из Европе и свијета, нијесу, дати, у Крушевац или Фочу студирали, ал’ опет испадне да није добро! Те одакле ми овај, те одакле ми онај, те како смо повезани, те јесмо ли род или помози бог, да нијесмо из истог села, из исте нахије, па све до пропитивања јесмо ли се пелцовали и јесмо ли сви истом вакцином. Велим ти, друже... пардон, само попе, ве-

ЈОВАНА МУГОША

НАДА БУКИЛИЋ

СТРА’ МЕ!

лим ти: чудо ме од народа нашло! Ја нијееесам знао да је наш народ тако неповјерљив, да толико сумња, да је тако заинтересован што ја чиним, да ме до те мјере проучавају и посматрају... Провјеравају, такорећи... − Ееееех... народ. Стока једна грдна. Са њима све треба шибом и страхом. Такви су. Три клетве бачиш и завршиш све. Просто, такви су. − А како да ја бачам клетве, брате попе? Клетве се од мене не могу у’ватит’. Бар ја тако мислим, а? −Што јес’, јес’. И за клетве треба таленат. Таленат, али и знање, искуство, поријекло, педигре... А, бога ми једнога, каткад и везе. Бог ће ми опростит’ што ти ово говорим, јер је истина. Конекције са некима су од пресудне важности. − Зато ја тебе и питам, мили попе и једини, како да то постигнем? − Јеси ли ти што учио од претходника својих? Јеси ли гледао како они раде, што чине, на који начин се повезују са базом, како се улажу и колико улажу у основне ћелије друштва, у базичне елементе развоја, у грађевинарство и споменике...? Јеси ли икада примијетио колико су кад уложили у најважнија здања по свијету и код нас? − Не ја, друже... овај, оче. Не, богами. Нијесам ни знао да то раде...

− Како, јадан не био? − Ето, тако... − Ништа од њих не научи? − А ја јесам – јесам учио, све ми се чини: што су они знали и радили, и ја знам и радим. Исто! Ал’ некако... некако ми фали... Мислим, фали ми тај final touch. − Што је то, забога милога? − Не знам ни ја, ал’ сам чуо да се тако каже. И биће да мени баш то фали. Или хвали, како ти је драго, оче премили. − Бар си, кроз овај разговор, зеру напредовао. Чујем, сад ми се обраћаш како треба. Богу великоме хвала. Очас посла ћемо ми провјерит’ што је тај... тај... фајн... Како оно рече? − Final touch. − Ето, тај. − Ђе ћеш то провјерит’? − Како ђе? Имам ја енглеско-руско-српски рјечник: што год Енглези изговоре, Руси преведу, а да наш народ разумије. Нијесу Руси ка’ ми... незнабошци... Дакле, да видим: фин... фина... финан... финансије... Нема тога финалнога ниђе. Ево, виђи, колико мене очи служе: финансије су посљедња ријеч рјечникова! Видиш? − Видим, бога ми једнога. И, што ћу сад, сирак тужни, без иђе икога? − А што сам ти ја? − Лише тебе, оче свети.

− Нâ... руку пољуби, ка’ човјек од соја и кољена јуначкога. − ’Оћу, бога ми једнога... Љубим руку, пресвијетли... − Ето, тако. То ти је ка’ да си се крстио. Ал’ ти морам искрено једно рећи: ништа ти нијеси од претходника научио! Ништа! Они су, бар, знали ђе је ријеч финансије, а ти, ја мним, ни рјечник енглеско-руско-српски немаш? − Не ја, богами. Опрости ми, оче свети. Немам. Све неке књиге о машинама, апаратима, металима, миксерима, топионицама жељеза, мјешалицама за бетон... мало нешто литаратуре о фармакологији и туризму... Признајем, и пред тобом и пред богом, грешан сам. Неупућен, оче свети, неупућен... − Знам, нијеси једини. Не чуди мене ништа. И са твојим претходницима сам ја посла имао док сам их у ред увео. Само Бог и Свети Петар знају муке моје. Спуштавах се ја низ разна ужа... а ниједно да се претргне!? Чудо?! Не знам како... Бог зна. − Не знам ни ја како, ал’ ми је некако лакше... − Ето видиш: то сам и њима говорио! Дајте, људи, освијестите се! Не замућујте народу памет некаквим госпоштинама, европским наклапањима, глупостима о грађанским слободама, идиотријама о индиви-

дуалном развоју, о умјетности и другим тричаријама! Бог је један и највећа умјетност! Кад жена иза мужа иде три метра; кад муж брани ђецу и жену од евроатланских утицаја; кад се зна ко је крштен, а ко не; кад се зна чије је које поријекло, колико кошта овај човјек, а колико онај храм – онда се све зна и онда је у нас свјетлост ушла и показала нам путеве божије и намјере његове... − Ееее, зато си ти отац, а не ја. Ја сам само раб божији. Знам своје мјесто под капом небеском. Стра’ ме... Неће мене, знам, на Ловћен сахрањивати... − О’кле, јадан не био, о’кле!? Неће ни мене. Ловћен заузет. Није ми јасно што и како, али могу да прихватим да је бог тако хтио... Могу. Него, виђи, од силне приче, не питах те најважније... − Е, љубим руке? − А што ти, уистину, радиш? Чиме се ти оно бавиш? Одакле потиче толика мука твоја? −Аааа, то? Ја сам, оче пресвијетли, предс́едник кућнога савјета у згради другој, на скверу трећем, пети округ у деветој бановини... Па бих, да буде ка’ и у другим зградама, улицама, бановинама... − Молим? − Јесам, бога ми једнога и руке ми твоје коју цјеливам и кад у сан тонем. − Уууу, богохулниче један! Ја мислим − ти државу водиш, а ти о кречењу и лифтовима?!? − Али, оче... Ја... − Боже мили, Боже једини, видиш ли ти ово? − Оче! Оче! Немој тако, свега ти... Оче... Очеее... Љубим руку... љубим... Зграде ми моје, оче... 

21. мај 2021.

лика побуњених органа једних против других води у државну кризу. У Езоповој басни, из једног другог, суровијег, али и присебнијег времена, владар је трбух и утроба. Он је тамно језгро државе, њен кључни орган који у себи похрањује, баштини, вари, троши, али и дијели храну и хранљиве састојке остатку организма. Руке и ноге тако захваљујући трбуху раде, очи гледају, уста у себе увлаче, а зуби гризу и жваћу намирнице насушне за опстанак бића као таквог. Стомак, међутим, осим што складишти и вари, не ради ништа друго вриједно помена. Он чека да буде опслужен, да прими плодове туђег рада и других органа у себе. Езоп види, тако, државу као једно тијело, као заједницу органа и изнад свега као једну органску цјелину у којој сваки њен дио има своје мјесто, а орган своју функцију. Али, мјесто дјелова унутар те јединствене цјелине је фиксирано и непромјењиво. Оно је, исто тако, неумољиво хијерархијски одређено по значају функција и реду виталности. А заплет Езопове басне почиње, управо зато, једним фантастичним обртом. Наиме, трауматична прекретница је овдје моменат самоспознаје у коме се дјелови организма, будећи се из свог свеорганског магновења у сазвјежђу трбуха, напрасно присјећају да постоје не само као дјелови цјелине већ и као индивидуални ентитети. Одједном, добијајући на индивидуацијској самосвијести они почињу да негодују због свог инфериорног положаја унутар система. Свађа органа, потом, води у њихово завјереничко домунђавање, тајно савјетовање једних са другима и на крају организовану побуну против централизоване и тиранске власти трбуха. Аргумент остатка тијела је то да је стомак ништа друго него лицемјерни паразит и самовољни егоцентрик. Он једини не ради ништа, а граби упорно све за себе. Сви плодови туђег прегнућа, све сакупљене прехрамбене драгоцјености и виталне сировине сливају се нон-стоп у њега и одлазе у његов желудац, у систем цријева и чудо тог мистичног празног лавиринтског ткива, које је, заправо, гомила шупљина и мишићних влакана и комора. Овај тренутак еманципације органа од једног, тлачитељског дијела организма унутар органског поретка је потенцијално ре-

ЈАНКО ЉУМОВИЋ

ржава или мноштво информација, слика и асоцијација које вас повезују са њеним бићем. Осјећај за мјесто или производ ума. Прича која прави разлику. Срећна веза или траума. Државе су и одређени број, количина. Заједница која тежи да буде призната од свих. Тренутно их постоји више од 200. Мноштво доживљаја, промишљања и наратива који детерминишу њен имиџ. Котлер и Гертнер (2005) истичу имиџ као ,,резултат њеног географског положаја, историје, службених проглашења, умјетности и музике, славних држављана и других обиљежја“. Аустрија. Довољно је само једно име, Мозарт. Или за Исланд Бјорк. Или за Црну Гору, Његош? Знак питања указује да нешто није у реду. Знак питања за Прешерна и Словенију не постоји. Прешерн је Словенија, кроз језик, кроз културу и идеје, и не само Прешерн. Зар није то све и нама Његош? Јесте, али… Дисонантно насљеђе на Балкану је и даље извор злоупотреба.

СТВАРНОСТ И ХОЛОГРАМСКЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ

ДРЖАВА НИЈЕ ТРБУХ ТАЈ И ТАКАВ ТРБУХ КАО УЛТИМАТИВНА АПСОЛУТИСТИЧКА ПРЕДСТАВА, АЛИ И КАО ОТУЂЕНИ ХОМО ЛУДЕНС, ИМПРОВИЗАТОР И ИМПРОВИЗОРИЈУМ, ИЗА ПРЕДСТАВЕ ЗАКОНОДАВНЕ ПРОЦЕДУРЕ ЈЕ ПРАВИ РАЗЛОГ, МНОГО ВИШЕ ОД ЛИТИЈА, КОЈЕ СУ ТУ САМО СИМПТОМ, ЗА ДРАМАТИЧНУ СИТУАЦИЈУ У КОЈОЈ СЕ ЦРНА ГОРА КАО ПОЛИТИЧКИ ОРГАНИЗАМ ДАНАС НАЛАЗИ imdb.com

РАЈКО РАДОВИЋ

ОСМИ ПУТНИК Ридли Скот, 1979.

волуционаран. Јер у басни „Трбух и органи“ руке напрасно почињу да штрајкују. Оне из чиста мира престају да купе храну. Слиједе их уста која одлуче да више не примају ништа у себе, а зуби одбијају да жваћу. Кроз дан-два, међутим, идеализам органске самобитности се саплиће о ширу логику материјалне стварности. Лишени енергије која долази из сварене хране, органи, један по један, почињу да копне и онда отказују. Руке се једва крећу, а уста постају испуцала и сува. Док ноге крену да клецају немоћне да саме себе одржавају у равнотежи. Оно што Езоп овим апсурдним заплетом хоће да каже је да они који издају свога суверена јесу издајници. Али Езоп је, исто тако, живио у доба робовласнишва, у доба екстрема атичких подјела, краљева и царева, и закона јачег. Његова метафора о држави као јединственом тијелу чији опстанак зависи од координиране политике његових саставних дјелова је зато бру-

тална, али је на извјестан начин и дан-данас актуелна. Оно што, при том, овдје дјелује као много мањи труизам је чињеница да Езоп своју басну о држави пише из перспективе античког свијета који је чињенице обичне, биолошке егзистенције искључивао из политичког живота који је за њих био једини прави живот. И управо одатле подјела тадашње људске стварности на зое и био, односно на голи и политички живот.

ЗООН ПОЛИТИКОН За Езопа човјек је, у ствари, човјек само у оној мјери у којој је и политичка животиња. Голи живот као такав, као пуста биолошка чињеница, није сфера његовог интересовања. Баш зато руке, ноге, уста, очи и зуби постају за Езопа вриједни митологизације кроз жанр басне тек онда када постану политички чиниоци у ширем заплету политичког преврата којим изражавање политичке воље може да, парадоксално, буде

кажњено и биолошким изумирањем. Истражујући управо ову античку визију свијета и идеализовану представу о реалности људског дјеловања Ђорђо Агамбен посвећује посебну пажњу феномену сиве зоне римског законодавства у којој се помаља случај homo sacera или светог човјека. Посриједи није персона нон грата, нити је ријеч о типичном преступнику, политичком осуђенику или обичном криминалцу. Свети човјек је лице које ништа конкретно није скривило пред законом и тиме не може да буде жртвовано унутар система тек тако, али ипак, парадоксално, може и те како да настрада сваког тренутка у институционалним маглинама и пукотинама бирократских структура. Homo sakera, другим ријечима, може да поједе мрак. Он може да нестане на ничијој земљи, у сивој зони законодавства, или да буде убијен насумице и случајно. То је, дакле, лице без папира - избјеглица, мигрант, протува, изгнаник,

или Џулијан Асанж у еквадорској амбасади док донкихотовским средствима брани право на слободу информисања, а невидљиве државне силе му спремају екстрадицију у трећу државу чије држављанство ни нема. Али шта се дешава са светим човјеком када оно политичко у њему зађе у оно по себи биолошко и када се политички и биолошки животи стопе и помијешају у оном хобсоновском смислу човјека који је човјеку вук? Па homo saker тада прераста у нултој тачки биополитке у нешто налик 8. путнику. У култном sci fi филму „Alien“ (1979) Ридлија Скота, туђинац из наслова није човјек у сивој зони земаљског законодавства већ је космичка сива зона у човјеколиком облику апсурдног чудовишта које исказује своју политичку самовољу злоупотребљавајући људске организме као привремено-насељиве био штеке које када једном употријеби одбацује брутално их масакрирајући. Посада од 7 чланова, а у sci fi жанру пуном квазинаучног мистицизма бројеви су и те како важни, путује на комерцијалном свемирском броду-тегљачу назад на земљу када прима сигнал за помоћ са неког оближњег мјесеца. Тај сигнал касније ће се испоставити као лажан, а чудни мјесец на коме као да умиру цивилизације је, заправо, космичка замка, врста мрестилишта ултимативног транс-васељенског homo sakera, протуве, али и монструма кога више никаква сива зона унутар постојећих закона природе и људског друштва не ограничава.

ЖРТВЕ ВЕЛИКИХ Осми путник је, тако, органска ноћна мора на крају политичке мисли лишене сваке био етике. А сам брод-тегљач на коме је посада у стању хиберанције контролисан је од стране компјутера који се зове Мајка и у кога су похрањне све информације. Мајка је тајни садржај брода и догађај од кога почиње заплет филма. Она доноси све кључне одлуке и овдје функционише као нека врста футуристичке варијације на тему езоповског стомака. У дугим, чудним кадровима празне вожње камере, њени ходници као цријева и шупљи-

У ЦИКЛИЧНИМ ПОНАВЉАЊИМА

ЗЛОУПОТРЕБА НАСЉЕЂА

То али, представља извор конфликата и интерпретација које откривају стратегије потирања државе, нове/старе државе, Црне Горе, у циклусима, периодично. Углавном без морала и пристојности. Забрињава да су неки изненађени. Као да то нијесу биле двадесете и тридесете или осамдесете и деведесете године XX вијека.

Географски положај и историја одредили су мјеста рођења два пјесника у сасвим различитим правцима развоја. Цетиње, та најмања пријестоница Европе XIX вијека није имала Плечника, кога је имала Љубљана. Љубљана је постала један од центара Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, данас један од пожељних градова удобног живота зелене и европске Словеније, која свој еколошки карактер није промовисала декларативно. Цетиње је тек обновом независно-

сти, на путу да поврати сјај, а том поправљању рупе по Његошевој улици свједоче нашу одомаћену површност или одговорност да неке важне ствари урадимо како треба. Добра је Словенија за поређење, баш као што није уништила своју солану у Пирану, већ је њене производе учинила доступним широм државе као свој бренд у лијепо дизајнираним радњама. Једна прича са пуно садржаја. Пиранска Солана на сунчаним сјеверном Јадрану. Нашу јужну, Улцињску солану, једну од највећих на Медитерану, и највећу на Јадрану уништили смо. Неуспјела приватизација. Неподношљива лакоћа одсуства кондиције за стварање вриједности. Прешерну и Његошу споменик, а со за живот. Попут соли из Стона која је значила живот за Дубровник, за Дубровачку Републику. Држава то су мале приче, испричане на лијеп начин. И не

морају нужно бити историјски факти и битке. Легенде рецимо. Три сестре на Прчању, или Пава и Ахмед, Владимир и Косара. Трифтари са Таре. Или тулипани за Холандију. Или Ујка Вања за Русију.

Па све до уједињења Њемачке 1989. године, или подсјећање на овдашње страхове тог уједињења у времену када су ти исти душебрижници и аналитичари брутално припремали распад Југославије.

Али, како не можемо живјети само од духовних или чулних осјећања, свједочимо и друге мање или више практичне аспекте или политике (политичке одлуке) које нам држава нуди. Проблеми настају када политичке одлуке постају експеримент који може да доведе до катастрофе. Њемачка доласком Хитлера на власт. Држава која је дала толико европских умова, преко ноћи постала је агонија Европе и читавог свијета. И преживјела је то искуство, јер су неке нове политичке одлуке довеле до катарзе и повратка вриједностима, понајвише достојанства припадности великој култури и нацији.

Тај распад и даље одређује животе држава на Западном Балкану, и старих и нових. Борба са тим духовима трајаће дуже него што смо се надали, и борба је вриједна уколико нам је стало до истине. Или суочавања са прошлошћу, без демагогије и без погрешних политичких одлука. И важно је путовати унутар државе. Рецимо на Цетиње или у Котор. Замислите доносиоце политичких одлука било које партије који никада нијесу билу у Поморском музеју или у неком од музеја на Цетињу, или на концерту Црногорског симфонијског оркестра, без обзира што Мозарт са почетка приче није наш. Можда

21. мај 2021.

КУЛТУРА, УМЈЕТНОСТ И ПОЛИТИКА

ни сами нијесмо проживјели атракцију музејске или изложбене поставке да народ хрли у галерије, али ћемо можда једног дана то урадити, баш онако како Њемци хрле у обновљене музеје у Дрездену, граду срављеном са земљом на крају Другог свјетског рата. И можда нећемо наредног пута толико дуго година чекати отварање врата неког новог објекта културе (Природњачког музеја рецимо), попут чекања на зграду Музичког центра Црне Горе и Црногорске кинотеке или Градског позоришта у Подгорици. Можда ћемо опет имати Министарство културе. Можда ће опет Бокељска морнарица имати своје турнеје по градовима Европе. Државе нема ако се само сјећамо. Држава живи у савремености, са људима и дјелима која настају у духу и са потребама времена, и у сталној потреби за еманципацијом. А то јесте прије свега култура или продукција значења која свједочи узбудљивост одређеног простора. 

УСЛОВИ ОПСТАНКА ДИМИТРИЈЕ ПОПОВИЋ

арод који има своју државу, поштује њене симболе, поноси се њеном традицијом, поистовјећује с њеном судбином, спреман је за њу и жртвовати. У том су смислу култура и умјетност пуно доприносили значају и угледу државе. У њену су славу умјетници и сликали и радили споменике и славолуке и, пјевали и компоновали, писали, снимали филмове умјетничке и пропагандне. Умјетност је славила државне успјехе на бојном пољу, овјековјечила устоличења владара, служила народу у оружаним побунама, као на примјер у Француској, Шпанији или Русији у драматичним друштвеним околностима када је један режим био смијењен другим. Славни француски сликар романтизма Ежен Делакроа је с поносом записао ,,...иако се нисам борио за своју земљу сликао сам за њу“. Тако су радили многи умјетници. Умјетност је такође била активна у служби разних идеологија, али и против њих. Треба такође рећи како се умјетност знала односити према држави слугански, под изговором да се ставља у службу ,,више идеје“, ,,вишег друштвеног циља“. Али тада, у таквим околностима, кад нужно губи онај минимум своје аутономности, како би рекао Михаил Набоков, ,,чим се стави у додир с политиком неминовно се спушта на ниво најобичнијег идеолошког бофла“. Однос државе према умјетности зна бити промјенљив зависно од интереса државне политике. Руска Октобарска револуција и руска авангарда су типичан примјер. Свједоци смо како је након Другог свјетског рата и у бившој Југославији доктрина соцреализма имала директан утицај на умјетност. Међутим, када се политички курс државе мијењао, када је соцреалистичку умјетност, социјалну по саржини, (радне акције, градилишта, угљенокопи...) и социјалистичку по форми, (патетични покрети ударнич-

ДРЖАВА ЦРНА ГОРА МОЖЕ ОПСТАТИ И ГРАДИТИ СВОЈУ БУДУЋНОСТ САМО КАО ГРАЂАНСКО ДРУШТВО КОЈЕ ЋЕ СЕ ЗАСНИВАТИ НА ОНИМ СТАНДАРДИМА КОЈИ УПРАВО ОМОГУЋАВАЈУ АФИРМАЦИЈУ ЊЕНЕ ЗАНИМЉИВЕ КУЛТУРНЕ РАЗЛИЧИТОСТИ И ОДРАЗА ТЕ РАЗЛИЧИТОСТИ НА САВРЕМЕНЕ ТОКОВЕ

ких здравих мушких и женских тијела), смјењивала, (у почетку етикетирана као декадентна), апстрактна умјетност, тај је културно-умјетнички инпорт са запада касније постао репрезентативна југословенска умјетност. Социјалистичка држава је великодушно показала свијету како је осјетљива за оно што је елементарно за сваку културу, дакле слободу стваралаштва, да би с друге стране, оно што није одговарало тадашњем укусу, односно оцијењено као политички проблематично, одбацивано је или маргинализирано.

ПЛАНСКО ДЈЕЛОВАЊЕ Економски моћне државе, посебно оне које имају богату културну традицији знају колико је важан утицај културе и умјетности и у том смислу имају прецизно дугорочно разрађене програме. Посебно су занимљив примјер у овом смислу Сједињене Америчке Државе. Традиција ове земље, стара тек двјестотињак година, успјела је остварити својеврсни културни империјализам. Својим концептима културне политике и својом умјетношћу (насталој доминантно на искуствима модерне европске умјетности), осим апстрактног експресионизма или поп арта те данашњих актуелних токова на тамошњој арт сцени, да не спомињемо улогу филмске индустрије, мјузикла, и уопште како би рекао Ги Дебор, производње ,,свијета спектакла“, оставља јак печат и препознатљив утицај на друге културе. Треба ли

овоме придодати важну чињеницу доминације енглеског језика који такође има велику улогу у свеопштем друштвеном утицају. Након 1945. године ситуација се и у подручју културе мијењала. Примат Париза као пријестонице умјетности преузео је Њујорк. Французи су отворено критиковали ,,американизацију европске културе“. У томе је посебно био експлицитан бивши француски министар културе Џак Ланг. Примјер јаког утицаја једне цултуре, односно умјетности на другу културу и умјетност показала је 2007. године велика изложба кинеске савремене умјетности у Лондону, коју сам имао прилике видјети. Ничег се није могло наћи на изложеним радовима од сензибилитета велике кинеске традиције преображене у савремени умјетнички израз. Осим портрета на којима су приказане типичне карактеристике кинеских физиономија, остало је све било у облицима владајуће униформности глобалне умјетничке сцене у којој доминира управо оно што су произвеле и наметнуле америчка и западноевропска култура и умјетност. Што се догађа у контексту овога проблема с малим државама, које имају своје културне и умјетничке потенцијале, али очито не налазе начина да у свијету моћних и богатих те вриједности пласирају по моделима какве те вриједности заслужују.

ПРЕДРАСУДЕ „ВЕЛИКИХ“ Подсјетимо овим поводом и на отежавајуће околности што их стварају предрасуде које велики свијет има према малим народима, на примјер према Балкану или истоку уопште, што се нажалост још увијек акцептира као мериторно мишљење. У књизи ,,Умјетност данас“ из 1976. године, пишући о сликарству Дада Ђурића и Ернста Фукса у оквиру веристичког надреализма, енглески ликовни критичар . дословно каже: ,,Можда би требало напоменути да Дадо долази из земље смјештене на маргинама свјетске модерне умјетности“. Ова је реченица веома знаковита у контексту ЏИМ СТЕЛЕН / dado.virtual.museum

не ширег организма упознају нас са органском влагом и органским излучевинама њеног иначе неорганског механизма. Мајка је та у коју се све слива. Она је та која такорећи „вари“ све податке и сигнале у влажним дубинама своје информатичке утробе. Али ће та утроба да се покаже као тек још једна сива зона коју корпорација као власник брода користи за неку врсту плутајуће експерименталне лабораторије. У тој лабораторији страве и ужаса на крају свемира људска посада и свемирски путници ће бити сведени на заморчиће страном организму, односно 8. путнику кога они, не слутећи о чему се заправо ради, купе из сиве зоне да би онда и сами постали њене жртве. Оно што остаје у сјећању, међутим, није само ужас раскомаданих тијела, већ и та влага машина и машинерија по ходницама у утроби брода. „Alien“ је влажан филм и као влажна ноћна мора спајања неспојивог, односно органског и неорганског, анималног и компјутерског, у сивој зони биополитике сталног дуплирања и непрестаног поништавања. Али, зар тај, у ствари, авангардни концепт дуплираних тијела, тијела у тијела, као државе у држави, није био на неки начин патентиран као модус вивенди ДПС власти док је још била апсолутна власт у Црној Гори? Хибридна држава, како је Црну Гору у више својих извјештаја окарактерисао Freedom house, није заправо, ништа друго до онај трбух из Езопове басне који је појео из предострожности, изнутра, све друге органе у тијелу да се не буне и онда умјесто њих посадио њихове холограмске пројекције за јавност и за стране посматраче, да стварају привид функционалне и хармоничне органске цјелине од органа којих ту одавно више нема и чија је мјеста све редом трбух лично заузео. Тај и такав трбух као ултимативна апсолутистичка представа, али и као отуђени homo ludens, импровизатор и импровизоријум, иза представе законодавне процедуре је прави разлог, много више од литија, које су ту само симптом, за драматичну ситуацију у којој се Црна Гора као политички организам данас налази. 

Дадо Ђурић слика Тикал

проблема о којем говоримо. Међутим, у државама које знају имати инфериоран однос према великом и моћном свијету, утицај свјетске културе зна бити плодотворан, али и погубан. Вођени силном жељом да буду актуелни или савремени, да се не осјећају ,,на маргини“ (иако је појам савременог у умјетности вишезначан и веома сложен), него да буду у корак са тим великим свијетом, културне политике таквих земаља као по аутоматизму знају усвајати креативне моделе других и тако под оправдањем савременог занемарују или потискују сопствене вриједности и потенцијале. Какво је стање с једном малом државом као што је Црна Гора? Држава се као и многе у регији налази пред сложеним проблемом који јој намећу токови неолибералног концепта свијета, односно свјетске културе. Или ће се покорити том систему униформног, општег стандарда и тако жртвовати или обезличити своју културну специфичност или ће успјети сачувати ту специфичност а самим тим и свој културни идентитет. Тако се пред државу поставља отворено питање; што с њеним културно-умјетничким вриједностима?. На који их начин не само сачувати пред савременим изазовима него их истаћи као специфичност, иако скромну у односу на велике културе других држава. Овај се проблем на извјестан начин удвостручује. Не само зато што држави недостаје конзистентна политика са прецизним планирањем дугорочне културне стратегије према свијету, него има проблема недовољне афирмације културе унутар црногорског националног корпуса богатог различитостима. Држава Црна Гора може опстати и градити своју будућност само као грађанско друштво које ће се заснивати на оним стандардима који управо омогућавају афирмацију њене занимљиве културне различитости и одраза те различитости на савремене токове. У том смислу сам често указивао, између осталог, на неопходност оснивања новог Етнографског музеја (садашњи је у непримјерено скромном и неприкладном простору) који би показао сво богатство различитости култура које баштини држава Црна Гора. Држава у основи треба подржати све оно што могу у афирмације њених вриједности учинити култура и умјетност. Јер, култура и умјетност произилазе из различитих традиција, али не да би разликама дијелили друштво него да би га оплемењивали. Оплемењивање значи имати смисла управо за прихватање различитости. Различитост је стимуланс за одјелотворење нових облика. Развој културе на свим разинама. Свијест државе о својој прошлости јест неопходан услов за изградњу њене будућности. Премда је ријеч о ноторној чињеници, није на одмет изнова на њу указати. Држава мора водити рачуна о улози и значају културе и умјетности, што значи и афирмацију њеног идентитета, а идентитет је услов њеног опстанка. 

21. мај 2021.

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

ПИЋОНИ и нема, бар не у нас и на овим просторима. То су ти новинари који на томе стијечу и граде повјерење и не губе га док повјерилац не издахне. Запела ми је за памћење приповијест о Титовом боравку у Дубровнику, мислим 1971. поводом конгреса ССОЈ (Савез социјалистичке омладине Југославије). Дакле, имали су госта највишег ранга који ће поздравити учеснике и отворити конгрес. У то вријеме америчка ,,Шеста флота“ је често крстарила Медитераном за сваки случај. Војна хунта на власти у Грчкој, вјечита Турска и подијељени Кипар, Блиски исток на пушкомет и СССР на топомет. Све неуралгичне тачке у једној зони... усред Медитерана. И наравно, изгледа оправдано да туда стратешки занима та гласовита флота... Да уредбу види како стоји да се вуци не преједу меса... Каткад Шеста флота заплови и у Јадран да мало протегне ноге уз обале Социјалистичке Југославије. И баш су јој се протезале тих дана кад је Тито арива у Дубровник. Одмах је обавијештен о флоти која намјерава да уплови у јадранске међународне воде, а може бити и да се мало очеше о територијалне СФРЈ. Све је праћено од обавјештајних до војних надлежности... како би се рекло

и рибе су биле озвучене. Титу је предочено ко ће имати незване госте бар два дана. Тито је гостопримство, са носачем бродова на челу и гомилом разарача, одбио из прве... само једном ријечју ,,Не може!“. Из друге се, на ту тему, са њим није имало што причати а камоли припитивати га. Ипак су га поново информисали да Американци исистирају! Са истом хладнокрвношћу наложио је да ЈНА наштива оружја и подеси одбрану. И сад вас сигурно интересује шта се десило? Ништа! Нијесу упловили. Касније је Броз иронично коментарисао намјеру: ,,Ма шта њима пада на памет. Ја у Дубровнику а они ми се шеткају иза леђа“. Тако нам је то испричао уредник и никакав non paper није требао... Потом нам је појаснио. Недалеко у залеђу Далмације, у БиХ, мали град Бихаћ имао је под земљом три града, из којих се на сваког противника, за само неколико минута, као туча могла обрушити сва могућа одбрана, артиљерија и авијација; земља-ваздух и обрнуто, копно-море и обратно, да не знаш откуд ти пуца... а уз то, наша обала пуна разарача и постројби за одбрану и навалу сваке врсте... па нека удари на нас коме баста. Мени није бастало ни потпитање да поставим. А ни осталим малољетни-

wikimedia.org

он пајпери све више постају конфекција у коју нас облаче, кад се времена наоблаче. Са њима уносе сумње у све што нас окружује, чак и у оно што има папире. И као да су модни хит већ неколико сезона, све се више (раз)носе на све стране. Свак може да их произведе и украси најнижим страстима и пласира на тржишта од Косова и Србије до САД-а. Једина разлика је у томе што су наши нон пајпери с брадом а амерички с главом. Један од скоројевићких политичких experta, кад је први пут видео синтагму ,,Non paper“ превео је као ,,без папра“… Додуше, ти пајпери знају да буду врло папрени и то има везе са њиховом поруком. Од њиховог значења понекад папри ка од најљуће паприке. Отров! Non paper се не да дословно превести ако се његова семантика не разумије на језику у коме су настали… А у ствари, то су нерегистровани папири, односно неозваничени персонално или институционално, али путују без пасоша и имају учинак без граница. Први non paper! Иако нијесу имали такав назив, неке не папире памтим одавно. Један старији уредник би нам причао пођекад, као почетницима шћућуреним у новинарском незнању, понеку истиниту легенду без папира. Хтио је да нас запањи снагом државе, али више снагом личности без којих државе

ЖИВОТ ЈЕ НОН ПЕЈПЕР

Поморска флота Абрахам Линколн

цима за ову професију. Знам и за један други non paper. Био је тада духовит а данас истинит у обрнутом смјеру. Тиче се опет Тита; Дубровника, Требиња и Никшића а може и обрнуто. Тито није планирао да посјети Требиње иако је та варош надомак града Св. Влаха, ђе је боравио. Онда су га Ерцеговци преко врха БиХ премолили за пос́ет. Овај се нагло одлучио. Данас за с́утра! Неочекиваност умало да избије на нос, Ерцеговцима. Како дочекати врховног команданта без обавезне уличне декорације? Дан је био на измаку а Тито зором стиже под Леотар. Зовите Никшић у помоћ! Он има сву оперативу и реквизиту за декорацију и мајстора за те свхе. Мајстор је имао домаће име, презиме и качкет... И инострани надимак, Пићони! Био је некад голман градског тима с качкетом међу стативама. Кад му зажди сунце међу очи чарне, с врх Пустога Лисца, ђавољу лопту није видио а камоли да је одбрани ако не засјенчи очи калпаком. С тим качкетом је живио и минуо. Био је декоратер у позоришту а истовремено је китио град уз пригодне празнике. Позван је у Требиње ка хитна помоћ да им интервентно украси град за Тита. Пићони је попаковао сав декор и стигао тамо са радницима кад је ноћ већ освојила. Разапињали су декор цијеле ноћи висећи с једне на другу страну улице, растежући црвене пароле са слоганима о братству и јединству, вјешајући заставе републике и СФРЈ на сваком ћошку. Црвенилу и тробојкама никад краја трасом куда ће проћи друг Тито. Пићони је био те ноћи командант параде са качкетом набијеном на очи, да му не прочитају поглед а да осигура ауторитет. Има је одријешене руке за спас образа Ерцегованаца. Ангажова је вод локалне милиције да рмбаче сву ноћ, да ствар не пропадне. Носили су му и држали стубе, разносили декор, држали лоповске да му радници приме заставу ђе он каже... Био је те ноћи први чоек Требиња. На крају су га чекале собе у хотелу и стима за цијелу екипу да душом дану двије-три уре пред зору кад сврше работу. Кад је свануло, Требиње је грануло у колору. Задовољству и захвалности Пићонију никад краја. Онда је све умукло у свечану тишину, чекајући највишег госта. Пићонијева надлежност ту није завршила. Наложио је народној милицији да дуж чита-

Јосип Броз Тито

ве свечане трасе држи засједу са флоберкама, да која мачка, злослутно, не мине пре’о пута којим ће друг Тито проћи. Пушке су пуцале а мачке јаукале ка с јебалишта. И друг Тито је стигао. Главна улица је била с обје стране овјечана родитељима и Титовим пионирима са црвеним марамама и партијским заставицама. Све се лелујало у црвеним валовима ка кукуријек на повјетарцу. Врховни командант је одсјео тамо ђе је пријем организован. Локални руководиоци-ћутуци 100% у радости, перманентно насмијани. Пошто Тито није волио несувисло распрђивање локалних полтрона, протокол је одредио тачно ко ће и што кратко рећи... Пожељели су му добродошлицу, у обрадованој вароши, окићеној у његову част на нишицки начин. Е одавде, из прикрајка, с́едок је Пићони и његов нон пајпер. Добио је пуно повјерење да декор изведе по свом нахођењу и извео га. Тито, стари мачак, прочита је из прве, Пићонијев декоративни манифест, иако Пићонија није знао нити икад видио. Маршал је узвратио на добродошлицу домаћину простопроширеном фразом... ,,Да је импресиониран срдачним дочеком!“... а потом наставио, да

ЕВРОПСКИ ПУТ

МНОГЕ АЛЕ НА НАС ЗИЈЕВАЈУ НЕ ТРЕБА СЕ БАШ МНОГО ЗАВАРАВАТИ ЕВРОПОМ. КАКО НАС ЈЕ ЈЕДНОМ СУРОВО ИЗДАЛА, НИЈЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ ДА ТО ПОНОВИ. КАД ЈЕ РИЈЕЧ О БУДУЋЕМ ЧЛАНСТВУ У ЕУ, ЕВРОПСКИ ФАВОРИТ ЈЕ, НЕ ЦРНА ГОРА, КОЈА ЈЕ ОТВОРИЛА СВА ПРЕГОВАРАЧКА ПОГЛАВЉА, НЕГО, НАРАВНО, СРБИЈА РАЈКО ЦЕРОВИЋ

икад нећу заборавити ону лијепу пјесму која завршава стиховима: „...Нигдје небо тако плаво/ Као изнад Црне Горе“. Због чега су ми ови једноставни народни стихови тако прионули за срце? Само због тога што су најчешће пјевани оне вечери кад су проглашени коначни резултати референдума 21. маја 2006. и сљедећег слављеничког дана. Свуда је одјекивала: на трговима, шеталиштима, улицама. Црна Гора је на сваком кораку, највише овом пјесмом, емитовала радост. Добијена је држава! По-

слије свих невоља, које смо као грађани Црне Горе скрушено трпјели деведесетих, ратујући за другога, уз обавезна сопствена понижења, засијало је сунце. Нико тог тренутка није ни слутио да ће се демократски и часно извојевана држава понашати некоме као мајка, другима маћеха, или носити собом неке друге недостатке. Дуго нас је вјера у сопствену државу гријала, дуго смо одлагали прилику да се суочимо са могућом тамнијом страном нашег сна, чврсто вјерујући да је сваки њен недостатак само привремен. У Београду, док су гледани на телевизији снимци црногорског славља, никако се нијесу могли начудити: ,,Добро, добили су државу, али зашто се толико радују“?

Добила је и Србија државу истог дана, али се понашала као да је добила карту за гробље? Прошле су године да од оног радосног дана данас заокружимо број петнаест. Борили се, у међувремену, са несхватљивом личном халапљивошћу, посебно горњег кадровског слоја ДПС-а, да би се изненада нашли у околностима у којима више ту исту, ипак нашу државу, дефинитивно не препознајемо. На њеном челу се шепури галерија рукољубаца, ђакона и ипођакона, четниконосталгичара и освједочених антиевропљана, који тврде да су као један за Европу, посебно захваљујући новооткривеном кадровском резервату у Требињу.

А Европом, тачније Западним Балканом, опет круже некакви нон пејпери? Не зна им се конкретни аутор, али, размислимо, ко то може бити? Свакако нико други него они који су некада давно могли да ојаде Црну Гору на Берлинској конференцији. Наравно, само Европљани, јер су Американци били, као и данас, против. Босни и Херцеговини слуте црне дане. Најрадије би, ваљда из захвалности што је започела рат деведесетих, нешто компензирали Србији? Ваљда за Косово? Као да је Србији Европа отела Косово, док је Србија на Косову водила онај племенити антигеноцидни рат? Нека, примјера ради, Црна Гора успјешно затвори сва преговарачка поглавља са Европ-

ском унијом, ипак неће бити примљена у њено чланство. Због чега? Разумије се да се чека Србија. Свуда у разним европским биљешкама и документима налазимо да земље Западног Балкана треба да убрзају реформе како би достигле европску перспективу и како би, примјера ради, Србија и Црна Гора постале пуноправне чланице срећног европског заједништва. То да се Србија очигледно и дрско мијеша у сваки црногорски изборни процес, да на сваком кораку нескривено ради на дестабилизацији црногорског друштва и државе, ЕУ никако да примијети. Ваљда су за примјећивање српске деструкције у Црној Гори задужени Американци као територијално ближи Црној Гори од Европе?

21. мај 2021.

alo.rs

ОСЈЕЋАЈИ ПРИПАДНОСТИ И БАЛКАН

НЕДОРЕЧЕНА ДРЖАВА СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

Како већина научника износи тезу о модерним нацијама (а нације јесу творевина модерног доба) да су више „производи“ државе него обрнуто, та тврдња у великој мјери може послужити у анализи разлога што држава Црна Гора ни у XXI стољећу није из градила свој недвосмислени идентитет, посебно у с́енци скоро непрекинутог историјског трајања од једног миленијума. Свака држава, од првобитних облика па до модерне државе, носи се са безбједносним проблемима, изложена разноврсним пријетњама, изазовима и ризицима различитог интензитета. Усљед историјских околности, економског статуса, угрожености од великих сила, блискости у религијском, језичком погледу, Црногорци су, посебно током обнове српске државе у XIX стољећу, тежили стварању шире заједнице, способне да надомјести све оно што је угрожавало тада малобројно становништво невелике територије. Обнова српске државе, нагли прилив околног становништва у њу, предан рад српске власти и елита на обнови српске нације, производња историје, распусна митоманија, подигле су амбиције Србије до империјалних. То се додат-

но одразило на политичко расуђивање доброг дијела становника Црне Горе, посебно након убиства књаза Данила, који је тежио стварању суверене државе и нације црногорске и који је то платио својом главом, након појачане српске пропаганде према Црној Гори и јањичарске стратегије образовањем младих Црногораца. Кад је у питању безбједност државе, по дефиницији она може бити угрожена дјеловањем споља од стране других држава или организација, дјеловањем организованих снага унутар ње и комбинованим дјеловањем снага унутар државе и изван ње. Црна Гора је била у огромним изазовима почетком XX стољећа када се нашла у шизофреној ситуацији, нападнута споља и изнутра под диригентском палицом оних који су се колоквијално називали „браћом“. Као дио империјалних амбиција Србије, усљед несразмјерне економске, пропагандне и сваке друге моћи, отказивањем послушности доброг дијела становништва и стављања на страну агресије, а под утицајем панславизма, религијских ос́ећања, засићености дуготрајном владавином краља Николе I Петровића и бјесомучном пропагандом Београда, Црна researchgate.net

није знао до јутрос ,,да се Херцеговина прикључила Црној Гори?“ Настао је мук и страх (шта се десило?), све док Тито није одријешио шаљив осмијех. Неки стари борац упитао је маршала, најкраће што је могао, ,,како то мисли?“ Маршал се опет преко муштикле са цигаретом, насмијао: ,,Па слушајте богати, вама се дуж улица лепршају црногорске заставе“. Пићони је нестао; не од страха већ задовољства. Касније ће пос́едочити. Сав декор у црногорским (републичким) заставама, који је покупио у Никшићу окачио је у Требињу а да му домаћини нијесу понудили ни заставицу а камоли своју заставу... а Титу се итало ка’ и мени! Више ни прстом мрднуо није. Кад је Тито отиша, Ерцеговци су се пентрали по дирецима и уличној расвјети да се што прије отарасе сваке црногорске крпице. P.S. Ето тако драги, иако минули Илија Пићони, лако ти било! Дошло је вријеме да се Црна Гора не може отарасити, не њихових крпица, већ ерцеговских крпеља, иако су им Црногорци и овога пута, ка и вазда, крпили и живот и опстанк. М.Р.Ш. 

о дефиницији државу чине становништво, територија и суверена власт на тој територији. Од својих почетака човјеку је преокупација опстанак и продужење своје врсте. У почетку је то био инстинкт самоодржања, да би временом, социјализацијом, добило форму заједничке бриге све већих скупина људи и организационе облике. Од породице, преко рода, до племена па до етницитета, народне заједнице, народа. Претварање у нацију је неодвојиво од појма државе и чини виши ниво трансформације територијално, биолошко и културно различитих група које тек располажу само могућношћу претварања у нацију. Врло је тешко пронаћи инхерентна својства једне нације, у суштини је ријеч о изузетно дифузном облику друштвене свијести и потреби људи за прихватањем идентитета који им пружа извјесну друштвену сигурност и обећања будућности. Самосталне државе које контролишу своју територију покрећу и појачавају процесе стварања националног и државног идентитета, учвршћујући тако однос грађана и државе. Е. Гелнер пише да државе подржавају национализам јер је повољан за њу „као средство хомогенизације које појачава оśећај припадности истој заједници у становништву“ (1994, стр. 1-4).

НАЖАЛОСТ, ГРАЂАНИ ЦРНЕ ГОРЕ ПОКАЗУЈУ НИСКУ ПОЛИТИЧКУ СВИЈЕСТ ПРИХВАТАЈУЋИ ДА ИМ СОПСТВЕНИ ИНТЕРЕСИ И ИНТЕРЕСИ ЗЕМЉЕ У КОЈОЈ ЖИВЕ БУДУ СЕКУНДАРНИ. ИЗЛИШНО ЈЕ ОБЈАШЊАВАТИ ДА ИМ НИКО ВАН ЦРНЕ ГОРЕ НЕЋЕ ДОНИЈЕТИ НИКАКАВ БОЉИТАК, ВЕЋ ДА ЈЕ ПРАВИЛО ДА ЈЕДИНИ РЕЗУЛТАТ ТАКВОГ ОДНОСА МОЖЕ БИТИ САМО КОЛОНИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ

Но, вратимо се тајанственим нон пејперима. Да ли се, забога, подразумијева да Србија, као одавно хумани и помиритељски центар на Балкану, треба да мало избије на море? Није искључено! Излазак досадашње Босне и Херцеговине на Јадран само је симболичан. Ту је, уосталом, Црна Гора чији дио становништва и тако и тако инклинира Србији?! Можда то треба озбиљније примити к знању, а не овако са благом иронијом као у овом тексту? Да ли би се Црногорци у том случају коначно присјетили начина којим су се вјековима одржали? Бојим се да бише се ипак пробудили. То је, наравно, сувише опасно. Знате ли због чега је пропао онај Божићни устанак? Преовладало је мишљење да не треба проливати братску крв. Братска крв је, наравно, обилно проливана, али у току и посебно послије пропасти устанка. 

ПОГРЕБНА ПОВОРКА ЦРНОГОРСКОГ КЊАЗА ДАНИЛА Антон Карингер, 1862.

Гора је, уз громки мук међународне заједнице, безочно анектирана. За такво нешто огромну одговорност сноси власт у Црној Гори, непостојање културних, образовних и других елита, способних да схвате да је недовољан рад на изградњи сопственог идентитета позив другима да попуне тај простор. Када усвојимо раширену научну тезу да су све нације настале дјеловањем елита, развојем штампе и других медија, увођењем митова у образовање, подизањем монумената и идолизирањем прошлости, онда добијамо слику о поријеклу националне подвојености код Црногораца, која до данашњих дана не дозвољава Црној Гори да изађе из оштро антагонизованих националних подјела унутар једног историјског бића. Самим тим политички живот се одвија кроз, не демократизацију земље, компетитивност, изградњу институција, правну сигурност, већ националне и идеолошке подјеле засноване на великосрпском национализму и одбрани од њега. Нажалост, грађани Црне Горе показују ниску политичку свијест прихватајући да им сопствени интереси и интереси земље у којој живе буду секундарни. Излишно је објашњавати да им нико ван Црне Горе неће донијети никакав бољитак, већ да је правило да једини резултат таквог односа може бити само колонијални положај. Након обнове независности, веома успјешне вањскополитичке стратегије и релативно озбиљног скока у националном производу, власт је, очито, сматрала да ће проток времена и нове генерације ублажити све антагонизме унутар црногорског друштва, посебно црквене, без проактивног дјеловања на свијест грађана, институција и медија који нијесу експозитуре вањских центара. Ако су медији, култура, интернет и образовање, па и религија, једни од најважнијих стубова изградње националне свијести, онда је Црна Гора доказ крајње неодговорности својом медијском и другом отвореношћу чак и према изразито непријатељским медијима и структурама, начинивши од Црне Горе јавни простор који се ни по чему не разликује од српског, или србијанског, како је коме драже. Укључујући и дјеловање Цркве чија је по законима Србије основна мисија ширење српске националне свијести. Свијест о себи, заједништву и својој држави, није само заштита земље од спољашње и унутрашње агресије, већ је услов опстанка и развоја свих елемената државе и друштва, присуство правде, морала и културе, као и заштите од болести, глади, незапослености, криминала, друштвених конфликата, политичке репресије, заштите културног идентитета и животне средине. Свега оног што државу чини успјешном. 

21. мај 2021.

ПРОГРЕС И МИ

ИМАО ПА НЕМАО

ЧЕСТО СЕ ЗАБОРАВЉА ДА ЈЕ НАСТАЈАЊЕ ДРЖАВЕ У КОЈОЈ ЋЕ БИТИ УВЕЗАНЕ МНОГЕ НАЦИЈЕ, ВЈЕРЕ, КУЛТУРЕ И РАСЕ, НАСТАЛО ДОСТА ПРИЈЕ САДАШЊЕ ЕУ. НЕ ВИШЕ НА ПРИНЦИПУ ЦАРСТВА И ПОД ВОЉОМ ЈЕДНОГ САМОДРШЦА ВЕЋ НА НАЧЕЛИМА ДЕМОКРАТИЈЕ И РАВНОПРАВНОСТИ НАРОДА, НАСТАЛЕ СУ ДВИЈЕ ДРЖАВНЕ ТВОРЕВИНЕ – СССР И ЈУГОСЛАВИЈА ВУКОТА ВУКОТИЋ

една од највећих творевина људске цивилизације је свакако – држава. Као таква, највећи је симбол реда, културе, правилности и законитости. Толико да није више ни замисливо живјети ван државног уређења, мада се сваког дана понешто љутимо на ту исту државу. Данас се изучава цијели предмет под називом „Историја државе и права“, као да то двоје некако природно иде руку под руку и чини јединствену цјелину. Неко је једном примијетио да је држава настала онда када је први пут ограђено парче земље и неко га прогласио својим. Данас се овакве сугестије чине помало превазиђеним. Огромни, комплексни системи који у себе убрајају милионе људи, попут данашњих држава, просто се чини немогућим да је све то кренуло са обичне ледине уз мало себичности. Било како било, откад постојимо, свака људска заједница тежила је томе да се претвори у државу.

Стварање државе био је тај ултимативни чин прогреса и достизање врхунца цивилизације. Од првих градова древне Месопотамије, општина у долини Нила и свих других прастарих народа, почиње да се рачуна државно уређење и прати развој државе. Временом почеле су да настају различите врсте држава према потребама различитих народа. Неки су наставили процес уједињавања локалних заједница, па се формирају моћна царства попут Египта, Кине, држава Индије, Персије, Маја, Инка... Са друге стране, одређене заједнице, као што су грчки полиси или критски градови прије њих, наставиле су да чувају своје посебности и локалне самоуправе. И поред једног општег и доста магловитог појма о јединственој Грчкој, заједничког језика, културе и штовања истих богова, сваки од хеленских градова, чак и њихове колоније, истрајавале су на одржању својих заједница независно једни од других. Тек је варварин са сјевера, у лику Филипа IV Македонског снагом оружја наметнуо политичко јединство хеленског свијета.

Но, Македонско, хеленистичко царство, иако је обухватило огроман простор, све до Инда, било је кратког даха. Након смрти Александра Великог, његови генерали подијелили су освојене територије и наставили да владају као посебне династије. Убрзо на историјској позорници, почиње да се појављује нова сила у виду Римске републике. Највећа сила Старог свијета успјела је да у себи сједини све познате системе управљања државом. Велика овлашћења конзула била су спутана олигархијском моћи Сената, а плебс задовољен одређеним демократским правима. Мудра законодавна политика и војна дисциплина учинили су један мали град на брежуљцима поред обале Тибра највећом државом на свијету. Гломазна, стара Република прерасла је у Царство, након низа грађанских ратова. Царство које ће остати симбол универзалне владавине и узор свима који долазе након њега. Још у доба антике постављени коријени државног уређења, остали су непромијењени

до дана данашњег. Олигархије, демократије, монархије прожимале су се током вјекова, како у Европи, тако и на осталим континентима. Свака од њих имала је свој зачетак, развој, а понеке и свој крај. Коначно у XIX вијеку појавиће се философски концепти и идеологије које ће прогласити државу превазиђеном творевином. Комунизам и његов насилнији млађи брат анархизам, стали су на идеји да је појам државе застарео концепт владања над људима и да на путу ка истинској слободи мора бити одбачен. На жалост, такве напредне идеје у пракси су резултирале само појавом нових деспотизама под кринком „диктатуре пролетеријата“. Још и прије њих, од краја XVIII вијека, понегдје још и прије, појављује се концепт националне државе, који односи превагу над мамутским колонијалним царствима у наредна два вијека. Прокламовање националних држава и националног уједињења неминовно је водило ка ширењу национализма и шовинизма и замишљању великодржавних пројеката.

Јакобинци су у Француској тражили излазак на „природне границе“, Кавур и гарибалдинци су од нове уједињене Италије замишљали ново Римско царство, док су се у Њемачкој отворено сукобљавали припадници „мало“ и „великоњемачке“ струје. Сукобљени интереси нових европских нација, идеолошки анимозитети и нетрпељивости, добили су крвави епилог у два свјетска рата у XX стољећу. Ипак, држава као појам превазишла је и те најстрашније епизоде у нашој историји. Идеја заједничког суживота под јединственим кишобраном правила и слобода, прије свега ради личне и колективне безбједности, остала је непревазиђена и једина пријемчива за све генерације. Пројекат наднационалне државе попут Европске уније полако почиње да замјењује државе народа и намеће се као цивилизацијски искорак за потребе XXI вијека. Међутим, данас се често заборавља да је настајање државе у којој ће бити увезане многе нације, вјере, културе и расе, настао доста прије садашње ЕУ. Не више на принципу царства и под вољом једног самодршца већ на начелима демократије и равноправности народа, настале су двије државне творевине – СССР и Југославија. И једна и друга нијесу издржале притисак времена и неславно су завршиле свој историјски пут у дезинтеграцији сопствених народа кроз призму повампирених национализама. Но, као што каже јеврејска изрека – имао, па немао. 

ПОСТНАЦИОНАЛНЕ КОНСТЕЛАЦИЈЕ

ОНАКВО ЈЕ КАКО ЈЕ МЕНИ Н

езаборавни Зуко Џумхур је једно од својих ходољубља започео на необичан начин, тако што је рекао: Да потоци памте…. могли би нам доста тога испричати. Тачно је тако, али нажалост, понекад и читави народи немају добро памћење. Заборављају се стихови чувеног пјесника који је клицао да од своје, нема боље мајке. Заборавимо ми и на ону истину да је своја кућа, своја слобода и да су зато пужеви, не голаћи, већ они су кућицом на леђима, најсрећнија божија створења на земљи. Због заборављања и заборава у друштвеној и политичкој теорији не постоји потпуна сагласност око времена настанка државе и отуда спорови и неслагања око утврђивања њене старости. Државе су, како нас то поучава историја, дуго важиле за вјечни принцип организовања људских заједница, који постоји од како је свијета и вијека. Зато се и сматра да је она прастара људска институција, настала у вријеме првих пољопривредних друштава у Месопотамији, неколико хиљада година прије нове ере, да би се, потом, такви обрасци организовања преносили и на другим мјестима. Обичан човјек, кога носе савремени ковитлаци, често није свјестан чињенице да свака држава има своју историју, као што је има свака индивидуа. Та историја може бити бурна или мање бурна, што свакако зависи од низа чинилаца, које овдје нећемо апострофирати. Наша Црна Гора јесте једна од оних држава за чију историју,

па и историју државотворности, можемо рећи да је преваљивала трновит и тежак пут. Баш зато они њени становници, који су иоле упућенији у ту прошлост, у стању су да макар наслуте и будућу стварност, која треба да нас опредијели да ли се за нешто треба борити или од те борбе одустати. Нећемо ништа ново рећи ако кажемо да се најчешће сматра да се државом може назвати политички поредак који испуњава три минимална услова: постојање територије са јасно омеђеним границама, становништво и суверену власт. Ако се осврнемо и отворимо било који уџбеник историје, јасно ћемо прочитати да је Црна Гора вјековна стара држава, израсла из античке Превалитане (Превалис), средњовјековне Дукље и Зете, нововјековне Црне Горе. Све те творевине имале су своје границе, становништво и суверену власт и све је то, мање-више, познато. Новија цр-

ногорска државотворност, у границама које сада посједује, заокружује се 1945. године. Црна Гора је од тада, па све до 1991. године била дио једне добро организоване и могло би се рећи снажне државе која се звала Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Након избијања оружаних сукоба на југословенском простору 27. априла 1992. године формирана је Савезна Република Југославија, коју су чиниле Србија и Црна Гора. Дестабилизација економских прилика, рат у окружењу и низ других догађаја, утицали су на политичка размишљања црногорског руководства о новом позиционирању Црне Горе, па је у том контексту, након бомбардовања територије СРЈ од стране НАТО снага 1999. године Црна Гора најавила обнову своје државне независности. Ипак, у том тренутку, притиснута захтјевима ЕУ, Црна Гора пристаје да марта 2002. године БОЈАНА ЋУПИЋ

САИТ Ш. ШАБОТИЋ

САВРЕМЕНА ЦРНОГОРСКА ДРЖАВА МОРА ДА УНАПРЕЂУЈЕ СВОЈЕ УПРАВЉАЧКЕ И ДЕМОКРАТСКЕ КАПАЦИТЕТЕ И ПЕРМАНЕНТНО РАЗВИЈА СВИЈЕСТ СВОЈИХ СТАНОВНИКА О ДРЖАВИ БЛАГОСТАЊА, ОДНОСНО ПРЕЦИЗНИЈЕ КАЗАНО, О ДРЖАВИ СОЦИЈАЛНЕ СИГУРНОСТИ

Конвенција За Црну Гору коју волимо

18. мај 2006.

остане у заједници са Србијом (Београдски споразум), чиме је њен пут ка самосталности, за кратко, био одложен. Али, од идеје о самосталној држави, није се одустало. Након обезбјеђивања међународне подршке и доношења низа правних прописа, тадашњи предсједник Црне Горе Филип Вујановић донио је одлуку о расписивању референдума о државноправном статусу, који се имао одржати 21. маја 2006. године. На истом је 55,5 одсто грађана Црне Горе подржало обнову државне независности Црне Горе. Са тим чином учињен је историјски корак и отворена нова страница у будућем животу црногорске државе. Многи становници су говорили да је коначно створена наша држава, мада је било и оних који су били против таквих ставова. Наравно, како држава није ничије етничко власништво, сам по себи се наметао један једини могући модел те нове црногорске збиље – концепт грађанске државе, такав да правни поредак, на цијелој њеној територији, подједнако важи за све њене становнике. Велики повратак државе, који се у Црној Гори поклопио са успоном етно-национализма, који је као историјски процес пратило формирање нових држава на тлу Европе, а посебно на територији бивше Југославије, и постнационалним констелацијама савремених држава, отворио је многа питања за чијим одговорима треба трагати у контексту глобализације и космополитизма, али и такозваног новог институционализма што подразумијева изградњу

институционалних капацитета државе на начин оснаживања постојећих и изградњи нових установа. Да би успјешно одговорила на ова и друга питања и изазове, савремена црногорска држава мора да унапређује своје управљачке и демократске капацитете и перманентно развија свијест својих становника о држави благостања, односно прецизније казано, о држави социјалне сигурности. Кажемо то тим прије јер стање у сваком друштву-држави је онакво како је мени. Све то захтијева да се редефинишу појам, улога и функције државе и простори и шансе социјално одговорне државе која, прије свега, подразумијева остваривање достојног квалитета живота, што је, опет, у непосредној вези са разумијевањем равноправности људи и социјалне правде. Једно од важних питања у мрежи постнационалних констелација са којим морамо бити начисто јесте и оно које се односи на питање о начину на који савремене државе доносе одлуке, односно ко је и на који начин у позицији да на њих одговара. Пред свој петнаести рођендан независности, црногорска држава и њени грађани су пред новим искушењима – наставити сигурним корацима ка ЕУ или друштво држати у неизвјесности. Можда су то исувише тешка питања за један скроман систем који се може брзо прилагодити ономе што доприноси напретку. На крају, ваља констатовати и добро познату чињеницу да је за стање у сваком друштву увијек одговорна власт, а много мање опозиција. 

21. мај 2021.

САСВИМ ЛИЧНО

ЦИЈЕНА КУКАВИЧЈИХ ЈАЈА ТИЈАНА ТОДОРОВИЋ

рви корак ка успјеху и неком иоле нормалном, здравом животу је прихватање себе са свим својим манама и врлинама. То је она нулта тачка која нам једина може омогућити даљи развој догађаја - живота (напредак). Уколико кренемо у негацију факата а не у побољшавање стања, то нам само отежава пут и чини живот мучним и несретним. Попут пластичних операција, незадовољни изгледом, трпимо бол и дубоке резове по тијелу (за неко веће добро), стављамо силикон, пресађујемо косу, вршимо операције али никада себи нећемо постати љепши, јер без обзира на резултате, у огледалу ћемо увијек видјети оно своје право лице које толико мрзимо. На крају, да ни не примијетимо постаћемо франкенштајн својих жеља и нереалних (болесних) амбиција. Умјесто тога, можда би паметније било да размотримо чињенице и стање и како оно са чим располажемо можемо учинити бољим, љепшим, успјешнијим без да га затрпавамо лажима и страним тијелима. Ако овај принцип пренесемо на породицу, пријатеље, околину, тиме би учинили и себе и друге срећнијим. У посљедње вријеме често се цитира један песник, па се може под окриљем активизма чути да се домовина брани ријеком, цвијетом и љепотом, изостављајући дио пјесме која каже и да се

fondeco

У ЗЕМЉИ КОЈА ГРАДИ СВОЈЕ ИДЕАЛЕ НА ПРИМЈЕРИМА ЧОЈСТВА И ЈУНАШТВА, БЕСОМУЧНО СЕ ЛАЖЕ, ПОДМЕЋЕ, ОТИМА У НАДИ ДА ОНАЈ ГОРЕ СВЕ ВИДИ И ДА ЋЕ ОПРОСТИТИ, АКО НЕ У ОВОМ ОНДА У ОНОМ НЕКОМ ДРУГОМ СВИЈЕТУ (С КОЈЕГ СЕ НИКО НИЈЕ ЖИВ ВРАТИО)

Луј XIV („Држава, то сам ја.“)

домовина брани књигом и чашћу и знањем, животом и лијепим васпитањем. Иако мени ни близу на листи омиљених пјесника, прије бих одабрала Александра Блока ,,домовина је налик на свога сина - човјека“, па би се тако вратила почетној мисли о љубави и прихватању себе, да тако једино истински можемо вољети и друге и околину. Према легенди 1655. године француски краљ Луј XIV је наводно обраћајући се паришком парламенту изрекао чу-

вену реченицу: ,,Држава то сам ја“ (fr. ,,L’état c’est moi“). Данас због немогућности да се докаже да ли је краљ заиста изговорио ову реченицу не сматрамо аутентичном, но ипак та изјава доста добро описује нарав његовог апсолутистичког владања. Па какав је то тај наш син - човјек на кога наличи домовина? Смијемо ли себи погледати у очи и признати ко смо? Сматрам да треба отпочети са разбијањем илузије о битности (појединачне и колек-

тивне), помиримо се с тим да уопште нијесмо битни као што сматрамо да јесмо. Такође је нужно да схватимо да оно што ми мислимо не значи нужно да је истина. У земљи која гради своје идеале на примјерима чојства и јунаштва, бесомучно се лаже, подмеће, отима у нади да онај горе све види и да ће опростити, ако не у овом онда у оном неком другом свијету (с којег се нико није жив вратио). На врху свете планине Ловћен лежи пјесник и владика, а ми се данас позивамо

на њега не поштујући ни његово умјетничко као ни државничко дјело (а то су два различита свијета и појма, свиђало се коме то или не). Ми данас док по поду клечимо, нијесмо баш ни писмени ни културни за народ који велича пјеснике (а и ратнике). Никада немамо времена а ниђе не журимо, вичемо и тучемо се, не поштујемо никога, ни закон а ни бога, а силу над слабијима показујемо. Мислимо да се без нас не може, а итекако може, мислимо да смо посебни, најљепши и најбољи, а ђе су резултати и докази? Вјерујем да дубоко сви ипак добро знамо ко смо и што смо, да баш зато мрзимо своју земљу и онда када је волимо, проклињемо је и кунемо зато што је она наше огледало, непријатни свједок наше издаје и похлепе, свједок који одолијева и времену и људима. И џаба нам и молитве и опрости, новци и поштење јер овај крш све памти и биљежи, како хероје и пјеснике, тако издајнике и криминалце, све се на крају то поравна и џаба клечање и заклињање, празна обећања и молитве неко (ОНА) ипак одозго види и памти све. Из стијења смо поникли као драче у стијење ћемо се претворити, а ,,тко је од вас без гријеха, нека на ЊУ први баци камен!“ (Јеванђеље по Јовану - на крају оста Исус сам и жена (грешница) која стајаше у средини). А једна од посљедњих записаних реченица Луја XIV супротно оној по којој је познат каже ,,Ја одлазим, али држава остаје заувијек“, зато у памет се (у огледало се) Црногорци. 

КОНТИНУИТЕТ ЦРНОГОРСКЕ ДРЖАВЕ

ДРАГАН Б. ПЕРОВИЋ

давно су основна црногорска идентитетска обиљежја на мети напада и асимилације, с крајњим циљем нестанка државе Црне Горе и Црногораца. Посебно се државни континутет, ријетка временска вертикала од преко једног миленијума, налази на удару. Преко тога се желе довести у сумњу и потријети све остале вриједности. Зато се Дукља, као синоним трајања и извора свих традиција, настоји присвојити и преобликовати да постане туђа прћија. На традицију дукљанске државе наслањају се фундаменталне етичке и етничке вриједности које су омогућиле Црној Гори вјековно трајање. Од средњовјековне Дукље наслијеђена је институција Општецрногорског збора или Збора једноимене браће, као највишег политичког органа. По Љетопису попа Дукљанина, сабори племства и општенародна скупштина бирали су владаре. Уз ово долазе чојство, слободарство и непокорност. Зато вриједи истаћи да само Црна Гора баштини права древне Диоклеје. Подćећамо на једно давно питање др Божидара Шекуларца: „Због чега оно чиме би се други народи поносили изазива отпор у дијелу данашње Црне Горе“? Можда због тога што им је истина највећи проблем, је им је угодно да живе у клерикалнонацистичким лажима, клањајући се туђим знамењима.

ИСКРА КОЈА СЕ НЕ ГАСИ КОЛИКО ГОЂ КРОЗ ВРИЈЕМЕ ПОНЕКАД ИЗГЛЕДАЛО ДА ЈЕ ТА ИСКРА УТРНУЛА ИЛИ СЕ ПОКУШАВА УГАСИТИ, КАО ШТО ТО ДАНАС ЧИНИ НАМЈЕСНИЧКА ВЛАСТ, ВАЗДА НАИЂЕ ДАШАК СЛОБОДАРСТВА КОЈИ ЈЕ РАЗГОРИ

Иначе, како смо и раније писали, име Дукља се најчешће изводи од имена римског муниципија Доклеа у облицима Диоклеа, Диоклиа, словенски Диоклитија. Каснији облик Диоклија повезује се са именом цара Диоклецијана. Константин Порфирогенит (X вијек) нешто прецизније ће дефинисати име, територију и народ у средњовјековној Дукљи, називајући је земљом Диоклејом, а њене становнике Диоклитанима. Прва црногорска држава, Краљевство Дукља, настала је на простору некадашње римске провинције Превалитане. Налазила се на простору око данашње Подгорице и Скадарског језера (области подијељене као Доња и Горња Зета и Подгорје). Од XI вијека Дукља се почиње називати Зетом, а касније Црном Гором. По неким изворима Црна Гора се као област на Балкану први пут спомиње 1053, а 1079. то је територија са Скадром као главним градом. Тај дио старе Дукље остао је вјековна окосница Црне Горе, без обзира што се током историје државни оквир мијењао. Разни освајачи су на дужи или краћи период окупирали и разарали поједине дјелове државе, подводећи их под своју управу, али је слободно језгро увијек опстајало.

Након периода досељавања Словена и оснивања кнежевина, између V и VIII вијека, као значајнији владар помиње се архонт Петар, из Х вијека. Потом имамо кнеза Владимира (рођен око 970. године), проглашеног за првог црногорског свеца. Крајем X вијека Дукља се простирала од Боке Которске до ријеке Бојане. Владимир је владао и неким суćедним областима. Дукљу је освојио и разурио цар Самуло, чија ће шћер Косара постати Владимирова жена. О њиховој легендарној љубави писано је раније. Прво црногорско краљевство је обиљежила династија Војислављевића. Послије величанствене побједе над Византијом, 1042. године у Барској бици (Туђемилска битка), кнез Војислав је обезбиједио признање самосталности од стране Византије, као првој од јужнословенских кнежевина. Током њихове владавине десио се историјски важан Раскол цркве 1054. године, подјела на источну и западну цркву, тј. на православне и католике. У Дукљи/Зети тада су претежно били католици. У Дукљи је било и ćедиште бискупије, над којом су превласт имале метрополије или главне цркве (надбискупије), које су биле у Скадру, Драчу, Сплиту или Дубровнику.

Свој врхунац Зета Војислављевића доживјела је под влашћу краља Михаила и његовог сина Константина Бодина. Михаило је од папе Гргура VII добио 1077/78. године краљевске знаке као „rex Sclavorum“ (краљ Словена), што је допринијело да порасте углед Зете. Након Михаилове смрти власт у Зети је 1081. преузео његов син Бодин. Својом умјешношћу и ратничком вјештином довео је Зету до врхунца. Освојио је околне земље, па је у састав његове државе ушао дио Хрватске, са Дубровником до иза Стона, Босна и Рашка (данашња Србија, дијелом). Зета се граничила са Бугарском. Уз то Бодин је постигао велики дипломатско-политички успјех. Изборио се за самосталност цркве пошто је Барска (Дукљанска) бискупија уздигнута на ранг надбискупије. Константин Бодин Војислављевић владао је Зетом и околним земљама од 1082. до 1108, што је пуних двјеста година прије него је рођен Душан, цар Грка, Срба, Бугара и Поморских земаља. Ово истичемо због честих сомнабулних тврдњи негатора црногорске повијести и посебности, који настоје да једним иćечком времена прекрију нашу хиљадугодишњу историју. За то им служи период окупације од стране Не-

мањића, односно „Душаново царство“. Прије двије године то смо прокоментарисали на сљедећи начин: „Е, сад замислите да почнем да пјевам: Не тражимо ништа ново, само царство Бодиново! Вјероватно би ме, прије упућивања у Доброту хоспитализовали, да се провјери да ме није сунчаница ударила, пошто сам почео да бунцам.“ Сличан је однос оних који не поштују државну традицију и остале периоде и династије. Балшићи, Црнојевићи и нарочито Петровићи настоје се ретроактивно посрбити. Онима који по сваку цијену желе доказати да Црна Гора почиње од Петровића, ради лакшег утапања у туђе „светове“, посебно је проблематична држава Црнојевића. Црнојевићи су континуитет са „краљевством од прва“ и утемељитељи савремене Црне Горе. Са Црнојевићима је продро дашак ренесансе. Од Ивана фактички почиње самосталност Црногорске православне цркве (1485) и Цетиње постаје пријестоница и непрекидна слободарска искра. И колико гођ кроз вријеме понекад изгледало да је та искра утрнула или се покушава угасити, као што то данас чини намјесничка власт, вазда наиђе дашак слободарства који је разгори. 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

21. мај 2021.

о је пјесник који је ближи смрти него филозофији, ближи болу него интелигенцији, ближи крви него мастилу. Пјесник пун тајанствених гласова, које, срећом, ни он сам не зна да одгонетне овако је мадридским студентима 1934. Лорка представио Пабла Неруду. Све је почело на југу Чилеа, године 1904. када је у породици сиромашног жељезничара, у граду Темуко, рођен дјечак Нефтали Рикардо Рејес. (Свијет ће га упамтити по псеудониму Пабло Неруда; узео га је по чешком писцу Јану Неруди, кога је читао у дјетињству.) Читавог живота памтиће дјечаштво у коме је незаборавна била киша, „која је пљуштала у млазевима попут дугих стаклених игала, што су се ломиле о кровове или ударале у прозирним таласима у прозорска окна, капљице артеријске крви зачараних чилеанских шума“, испарења из вулкана Љајма. Касније ће пјевати, заљубљен у своју земљу, да „тишина бијаше бијела, а свјетлост влажна, да је јуни дрхтао као неки шарени лептир и да је растао на посједу јужном из мора и стијења и прошао кроз зенит.“ Мајка, која пише поезију, умире брзо по његовом рођењу, измождена сушицом. Од ње је дар. Заувијек ће памтити таласе њених руку, „њену кожу недирнутог камена“. Послије њене смрти, њихова кућа постала је „сусјетка амбиса“, а њен лик заувијек застава мора пободена у пијесак сјећања, „која је донијела узбуркани поредак тишине“. Од оца, који је током живота био и лучки радник, наслиједио је снагу и бесконачну љубав према родној груди. Касније ће писати о „чедности гроздова јабуке што расту слушајући звук чисте воде и драгоцјености смоле свог мирисног краја“. Чиле за њега бијаше снажно заводљив, као страсни ,,посед пољубаца и вулкана“. Од оца је научио да је слабост друга страна јачине, да се живот такав какав јесте мора живјети свим силама, да поднесе огроман терет језика који је кључао у њему и – да пјева.

СВИЈЕТ КЊИГЕ „Као дијете, осјећао сам се као рањени кристал“, говорио је. Као што се осјећа свако дијете. Чита. Открива паралелни, утјешни свијет литературе, у којој добро бар понекад побјеђује. Воли Буфала Била, Салгарија. Прве пјесме посвећује ковачевој кћери у коју је заљубљен. Од ње заузврат добија дуње. „Најљепши хонорар који сам икада примио“. И додавао је да бијаше млад и „да је рањен ходао улицама, наједном схватајући да је нашао – љубав.“ У Неруди пулсира и цвјета језик, а око њега расцвјетава се болно лијепа природа Чилеа, осмјехују се акције, бунцају мирисаве јабуке, птице сијеку густ и сладак ваздух сјајних јутара, послије кишних ноћи. „Љубав и природа одувијек су били извори моје поезије“, обичавао је да говори. Као младић, лежи у пољима, увијек заљубљен у мирисе, укусе, жене, живот, Ерос сам, око њега бујају перунике, шумно дишу бршљан и орлови нокти, бунца лишће, а птице хипнотички понављају своје изванчулне, еденске напјеве. Пјева и Пабло. („Ја се зовем птица Пабло, птица с једним самим пером, ја, летач кроз јасну таму...“, пјеваће непрекидно: ,,Бијах осамљен као тунел, од мене бјежаху птице и ноћ је у мене надирала својом моћном најездом...

ВЕЛИКИ ЧИЛЕАНСКИ ПЈЕСНИК, ХРОНИЧАР СВОГ ВРЕМЕНА И ПОЛИТИЧАР: ПАБЛО НЕРУДА

МЕТАФИЗИКА ЗАСТРВЕНА МАКОВИМА У НЕРУДИ ПУЛСИРА И ЦВЈЕТА ЈЕЗИК, А ОКО ЊЕГА РАСЦВЈЕТАВА СЕ БОЛНО ЛИЈЕПА ПРИРОДА ЧИЛЕА, ОСМЈЕХУЈУ СЕ АКЦИЈЕ, БУНЦАЈУ МИРИСАВЕ ЈАБУКЕ, ПТИЦЕ СИЈЕКУ ГУСТ И СЛАДАК ВАЗДУХ СЈАЈНИХ ЈУТАРА, ПОСЛИЈЕ КИШНИХ НОЋИ. „ЉУБАВ И ПРИРОДА ОДУВИЈЕК СУ БИЛИ ИЗВОРИ МОЈЕ ПОЕЗИЈЕ“, ОБИЧАВАО ЈЕ ДА ГОВОРИ

Keystone Getty images / wyomingpublicmedia.org

САЊА ДОМАЗЕТ

Чилеански пјесник и дипломата Пабло Неруда у Стокхолму са супругом Матилдом након што је добио Нобелову награду за књижевност

али долази тренутак освете и ја љубим, тијело од коже, од маховине, од млијека чврстог и лакомог... Пехари груди... Очи одсутности, руже препона... глас спор и тужан... Моје тијело дивљег ратара копа у теби и избацује сина из дубине земље...“) Зна да ,,највећем броју људи живот је исувише јак. И због тога не могу да га поднесу без наркотика. Искапити га чистог веома је тешко. Од њега се постаје меланхолик, или се подивља и посрће. Само га најснажнији подносе без било каквог кривотворења, са свим његовим мирисима, само најснажнији умију да трезвено чисто живе опојност која извире из живота.“ Он бијаше од снажних. Његова мисао водиља као да бјеше: ,,Чини шта хоћеш. Али увијек ћеш знати од чега си се плашио. Плашити се значи умријети. Значи пропустити. Значи никада. Никада више. Схвати, никада, никада више.“

ПРИЗНАЊЕ ЗА ПОЕЗИЈУ Неруда студира у Сантјагу, (о топло краљевство тих небеса поцинкованих сунцем), почиње интензивно да се бави књижевним радом и 1924. излази му збирка Двадесет љубавних пјесама и једна очајна, која му доноси славу и признање. („Ево олујног јутра у срцу лета. Као бијеле мараме опроштаја путују облаци... И „март се враћа својом свјетлошћу скривеном и огромне рибе лагано клизе небом, залудна пара земље потајно напредује, једна по једна падају у тишину ствари... У том

преокрету луталачке атмосфере, спојила си живот мора са животом ватре, суро кретање зимске лађе и облик који је љубав утиснула гитари...“) Године 1927. именован је за конзула у Индији. Неруда, који је толико волио домовину, људе и свијет, почиње да путује. Живио је у Индији („заувијек ће у мени пулсирати хипнотичке, мјесечарске очи индијских жена“), Аргентини, Шпанији, гдје пријатељује са Албертијем, Лорком, Далијем. Пијанче, јутра сачекују бунцајући о новој умјетности, издају часопис Зелени коњ. Живе у складу са максимом: ,,А убијени трен, исцурела крв богова и претворена у отров, и никада неће бити друго до отров, никада пропуштено неће бити друго до пропуштено, страх друго до страх. Човјек је слободан, увијек је слободан да учини све и увијек је слободан да се плаши. Али никада смрт неће бити друго до само смрт, отров, страх и пропуштено…“ Када у Шпанији 1936. избија грађански рат, Неруда се ставља на страну републиканаца. Пише поему „Шпанија у срцу“, („Питаћете: А гдје су јорговани, гдје је метафизика застрвена маковима...“) Чим је влада у Сантјагу сазнала за његово деловање, Неруда је одмах премјештен у Париз. Постаје пријатељ са Пикасом. Кад им туристи траже аутограме, они мијењају идентитете и Неруда се потписује именом великог сликара, док Пикасо својим нечитким рукописом шкраба: „Неруда“. Кад их фотографишу

за ручком у неком од париских бистроа, Пикасо се буни, а Неруда га тјеши да то туристи заправо сликају румено пиле на њиховом столу. „Оно је ионако фотогеничније од нас двојице заједно“, одвраћа Пикасо. У Мексику 1941. Неруда почиње да пише Свеопшти спјев, своје најважније дјело, („Пожурите у моје вене и моја уста, говорите у мом гласу и у мојој крви“).

НЕПРЕСТАНО КРЕТАЊЕ Кад се завршио Други свјетски рат, Неруда је поново у непрестаном кретању, у дипломатској служби, на конгресима, на путовањима. Пише, заљубљује се у „нова поднебља, нове жене, другачије облаке, мирисава испарења земље натопљене стољетним кишама“. Страствени је колекционар разноразних, често бизарних предмета. Сав новац који заради обично потроши унапријед. (,,Ја знам да сам смртан и желим да живим пуним животом. Наше је само оно што потрошимо. Ми смо овдје да бисмо дали даље... све... поезију, љубав, радост, па и новац...“). Године 1971. добија Нобелову награду за књижевност. И тај ће новац потрошити унапријед, али слава ће трајати. Пјесник који је стихове говорио на фудбалском стадиону пред 70.000 људи био је кандидован за предсједника, али је функцију препустио Салвадору Аљендеу. Када 1973. године бива у Чилеу свргнута влада предсједника Аљендеа, који је био Нерудин пријатељ и сарадник, Неруда тоне

Љубав ка руској књижевности Упознаје Габријелу Мистрал (она ће добити Нобелову награду 1945), која га инфицира неизљечивом болешћу познатом као руска литература. Мистралова је посебно инспиративна за Неруду. Иако се учила на хиспаноамеричким модернистима, Мистралова је, баш као и сваки велики пјесник, пронашла свој оригинални пјеснички израз, или, музички речено, свој тоналитет. Понекад римује, понекад не, некада се у правилној плими и осјеци промјене стихова догоди прекид, јер се пјесникиња загрцне. ,,У књижевности шпанског језика представљам реакцију против чисте форме метрополског шпанског језика. Настојала сам да стварам са завичајним модификацијама. Не би требало да постоји препрека тежњи хиспаноамеричких народа да мијешају своје рјечнике, тамо гдје завичајне ријечи служе да означе предмете непознате Европи“, каже Габријела Мистрал. Путује и више времена проводи у иностранству него у својој земљи, али тамо се само увјерава да бескрајни мол воде у Венецији отпјевава само једну ријеч: ,,Сама“, а сфумато лондонског неба шапуће: „Never more“. Неруду учи да у умјетности пјесник мора бити сасвим слободан или – није пјесник.

у страхотну депресију: ,,Будим се у тунелу између несанице и крви, троше се таласи на небу, море је заборавило своја блага и јунаке и свијет је упао у мрачну мрежу“. Умире од туге и очајања што ће његовом земљом царевати сурова диктатура, поредак уобичајен за двадесети вијек или, како неки до данас сумњају, као једна од првих жртава диктатуре. Изузетност се на овој планети нигдје не прашта. Од Свеопштег спјева до своје смрти објавио је око двадесет пет збирки пјесама, међу којима се истичу три књиге Елементарних ода, Сто љубавних сонета, Екстравагарио, Подсјетник из Исле Негре. Пред крај живота, многе стихове посветио је својој трећој супрузи, Матилди Урутија Неруда. „Твоје очи вежу се за земљу, бјеже од великог мора и његових трзаја, прах јесмо и бићемо, ни зрак, ни вода, него земља, само земља ми ћемо бити и можда – неколико жутих цвјетова“, писао је. „Држала сам га чврсто колико год сам могла... И он је то знао... Али срце заиста и дословно може да препукне од прекомјерности туге... И њему се то и догодило“, касније је рекла. Он је слутио крај: ,,Немој отићи ни само један час, јер тада, у том часу, споје се капи несанице, и можда ће сав дим што тражи своју кућу, доћи да убије и моје изгубљено срце... нека се не убије твој лик на пјеску, нека не лете твоје обрве одсутности, љубљена, не иди од мене ни на тренутак, јер ћеш у том кретању отићи тако далеко, да ћу обићи земљу испитујући хоћеш ли се вратити или ме оставити да умрем...“ Много жутих цвјетова, геранијума, акација, увијек лежи на Нерудином гробу. Понекад, увече, љубитељи његове поезије се ту окупљају и тихо пјевуше чилеанске пјесме. Одозго се на њих осмјехује млади Бог мјесец. 

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

III

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

VII

VIII

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XII

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XIII

XIV

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XVI

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XVII

XVIII

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XIX

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XXI

XXII

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XXIII

XXIV

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XXV

XXVI

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XXVII

XXVIII

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XXIX

XXX

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.

Marketing

XXXI

XXXII

Marketing

21, 22. i 23. maj 2021.