Dnevni list Pobjeda 25.09.2021.

Subota, 25. septembar 2021. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVII/Broj 20062 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

BRUTALNI UDAR NA DRŽAVU: Ministarstvo prosvjete Vesne Bratić saopštilo da je SDT formiralo predmet protiv smijenjenog v. d. direktora Uprave za sport i mlade Vasilija Laloševića

ČISTKA KAKVA NIJE BILA NI DEVEDESETIH

Crnogorski sportisti uskoro bez takmičenja ili državnih obilježja?!

M.BABOVIĆ

REVANŠIZAM: Smijenjena kompletna uređivačka struktura u Javnom servisu

Boris Raonić

NOVO PONIŽENJE: Mitropolit Crkve Srbije Joanikije Mićović objelodanio da je Sabor SPC imao nejednak odnos prema svojim eparhijama u regionu

Porfirije ukinuo Amfilohijev Episkopski savjet, ali je ostavio ,,svoj“ u Hrvatskoj

Crnogorski predsjednik Milo Đukanović sastao se sa holandskim premijerom u Njujorku

Građanski aktivisti ogorčeni sadržajem izvještaja policije o događajima na Cetinju 4. i 5. septembra

Mrvaljević: Postupanje policije dovelo nas je na ivicu tragedije

STR. 4.

STR. 3.

Epidemiolog u penziji i član Komisije za zaštitu i unapređenje zdravlja građana Podgorice dr Novica Vujošević

STR. 12.

Nelegalna i podla igra protiv mene, podnijeću krivičnu prijavu protiv Bratić- ocijenio je smijenjeni vršilac dužnosti direktora Uprave za sport i mlade Vasilije Lalošević STR. 8. i 9.

I.BOŽOVIĆ

Profesionalcima, koji su minulih godina i decenija doprinosili misiji Javnog servisa i ugledu RTCG, pokrenuli nove programske sadržaje, osvojili brojne nagrade na domaćim i međunarodnim tv smotrama, osmislili strategiju za spašavanje ugrožene i decenijama zapostavljene arhivske baštine TVCG, uspjeli da organizuju kvalitetan program u složenim uslovima koje je nametnula pandemija virusa kovid-19 - ovih dana su ponuđena nižerangirana radna mjesta ili otkaz STR. 10. i 11.

Nijednom ljekaru koji nije vakcinisan ne bih dao da radi

Rute: Crna Gora da štiti demokratiju i ljudska prava

STR. 2.

2

Politika

Subota, 25. septembar 2021.

Crnogorski predsjednik Milo Đukanović se sastao sa holandskim premijerom u Njujorku (Od naše novinarke) NJUJORK - Nadam se da će Crna Gora i zemlje regiona štititi demokratiju i zašitu ljudskih prava u oblikovanju bolje budućnosti za građane - kazao je premijer Holandije Mark Rute nakon sastanka sa crnogorskim predsjednikom Milom Đukanovićem.

Naglasio da je juče u Njujorku imao odličan sastanak sa Đukanovićem - Nastavićemo blisko da sarađujemo na polju integracija i takođe nas čeka samit o Zapadnom Balkanu u Sloveniji 6. Oktrobra - kazao je Rute.

Holandski premijer, podsjetio je da se sa predsjednikom naše države sreo i ranije u Poljskoj na samitu u Katovicama 2018. i da su tada pričali o klimatskim promjenama i neophodnosti snaženja stabilnost u Evropi i da krucijalnu ulogu za Zapadni Balkan ima evropska perspektiva.

Na pitanje Pobjede o porastu nacionalizma u regionu i Crnoj Gori Rute kaže da mu je teško da komentariše društvene promjene u nekoj zemlji.

- Nadam se da će Crna Gora i zemlje regiona štititi demokrartiju i zašitu ljudskih prava u oblikovanju bolje budućnosti za građane. U tom smislu smo partner Crnoj Gori - kazao je Rute.

NEMA BLOKADE

Istakao je da proces proširenja nije blokiran i da je njegova zemlja veoma posvećena evropskoj perspektivi.

- A zemlje kandidati treba brzo da nastave da napreduju i postignu neophodne reforme.

Holandija pokušava da pomogne i omogući da zemlje regiona imaju otvorena vrata za dalji proces pristupanja. U ovom momentu pregovaramo sa Crnom Gorom i Srbijom, a otvorićemo što prije pregovore sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom. Ima još pitanja koja moramo riješiti u EU da nastavimo pregovarački process - kazao je Rute.

Pohvalio je napredak Crne Go-

Rute: Crna Gora da štiti demokratiju i ljudska prava re u unapređenju prava LGBT populacije i posebno pozdravio najavljeno otvaranje ambasade Crne Gore u Hagu, na šta je izuzetno ponosan.

- To je jasan signal vaše posvećenosti nama i EU, kazao je Rute. Holandija će sa druge strane ponovo razmotriti otvaranje ambasade u Podgorici.

Predsjednik Đukanović je zahvalio Ruteu na podršci Holandije da Crna Gora postane članica NATO, i na izuzetno dragocjenoj ekspertskoj pomoći na putu ka članstvu u EU. Istakao je da je taj put naš definitivni izbor kojim smo nakon obnove nezavisnosti odlučno krenuli i postavili ga kao strateški cilj.

- Integracija Zapadnog Balkana je ključni faktor stabilnosti regiona i teško je očekivati da zemlje regiona mogu dostići stabilnost životom van evropskih pravila i vrijednosti - kazao je crnogorski predsjednik.

ZABRINUTOST

Potvrdio je odlučnost Crne Gore da ispuni sve zahtjeve koje EU od nas očekuje, naročito u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode medija. Sa premijerom Ruteom podijelio je zabrinutost za stanje u regionu, što vidi kao refleks događanja na širem globalnom planu.

- Izvjestan zastoj u politici proširenja, bio je prilika za treće strane da penetriraju svoje interese u našem regionu, kazao je Đukanović i apelovao da se

Mark Rute i Milo Đukanović

spriječi dalja destrukcija. Đukanović je Ruteu zahvalio za pomoć u borbi sa pandemijom kroz mehanizam transporta i obostrane repatrijacije građana. Uz pohvale za saradnju u oblasti odbrane, crnogorski predsjednik je ocijenio da se saradnja dodatno može unaprijediti na polju ekonomije.

EKOLOŠKA AGENDA

Predsjednik naše države učestovao je i na skupu „Dijalog na visokom nivou o energiji: ubrzanje akcije za postizanje SDG 7 kao podrška Agendi 2030 i Pariškom sporazumu“ u okviru 76. zasijedanja UN-a.

Naglasio je da je Crna Gora podržala Agendu za održivi ra-

zvoj 2030 i Pariški sporazum o klimi.

- Slijedimo smjernice Okvirne konvencije o klimatskim promjenama. Mi smo mala zemlja, sa godišnjom proizvodnjom od oko 3.500 gigavat sati (GVh), ali je naša posvećenost zajedničkim ciljevima velika. Tokom posljednje decenije gradili smo isključivo manje energetske objekte koji koriste obnovljivu snagu vode, vjetra i sunca. To znači da smo veoma ozbiljno shvatili upozorenja naučnika širom svijeta o potrebi smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Preuzeli smo obavezu da do 2030., u odnosu na baznu 1990. godinu, smanjimo emisiju za 30%. Ovaj

Skrobanović: Nema saradnje sa ovakvom vladom - Crnogorski predsjednik ima našu punu podršku u borbi za očuvanje građanske i multietničke Crne Gore.

Najveći problem dijaspora vidi u izvršnoj vlasti, koja ne poštuje činjenicu da se svake godine u Crnu Goru slije 750 miliona eura od iseljenika. To je naša domovina, želimo da joj pomognemo i ulažemo u nju. Ali Vlada ne poštuje te

Đukanović i saradnici sa dijasporom

napore niti želi saradnju, čak žele da nam ukinu i pravo glasa - poručio je građevinski inžinjer, koji već dugo živi u Sjedinjenim Držvama, Pavle Ljuljđuraj.

On se zapitao koja demokratska zemlja to radi svojim iseljenicima.

I Majk Skrobanović, hoteski investitor, objašnjava da će učiniti sve da podrže

cilj smo već postigli. U susret konfrenciji Ujedinjenih nacija u Glazgovu, ažurirali smo nacionalno utvrđeni doprinos, i podigli ljestvicu na 35 odsto, s potencijalom za dalja unapređenja - zaključio je Đukanović.

Naša obaveza je, smatra Đukanović, da ohrabrimo sve koji ulažu ogroman napor da izmijene cijele proizvodne koncepte.

- Čista, niskokarbonska, bezbjedna ali efikasna energija, treba da bude osnov novog razvojnog zamaha. Zato je potrebno da snažnije podržimo prelazak na čistu energiju. Crna Gora pozdravlja inicijativu svih zemalja koje već rade na uvođenju potpuno čiste enerrazvoj Crne Gore u ovim izazovnim vremenima.

- Ali, jednostavno: nema saradnje sa ovom vladom.

Ako ostanu na vlasti, Crna Gora će izgubiti, ne samo građanski i multietnički karakter, nego i identitet.

Poseban problem je što izvršna vlast pokazuje toliku nekompetentnost da ozbiljno koči razvoj države. Đukanović ima našu punu podršku u odbrani multietničkih vrijednosti države - kazao je Skrobanović.

gije, i podržava formulisanje zajedničke vizije i saradnje sa zemljama koje se zalažu za proizvodnju čiste energije, naglašava predsjednik.

Kao ekološka država, poručio je on, Crna Gora snažno podržava aktivnosti na ublažavanju klimatskih promjena i jačanje svijesti da se ekonomski razvoj ostvaruje uz maksimalnu zaštitu životne sredine.

- Samo na taj način možemo obezbijediti bolju zaštitu globalnog biodiverziteta u godinama koje su pred nama - poručio je Đukanović.

ZAŠTITITI CRNU GORU

Đukanović se susreo u Njujorku sa predstavnicima naše dijaspore, od kojih su neki doputovali i iz udaljenijih američkih gradova. Predsjednika sa suprugom Lidijom i članovima delegacije u ime brojnih iseljenika u SAD pozdravio je ugledni, uspješni biznismen Refko Radončić.

- Glavni zadatak u ovom trenutku je da svi zajedno, bez obzira na nacionalnu i vjersku pripadnost, očuvamo vrijedne tekovine Crne Gore, da povratimo povjerenje investitora i ohrabrimo i naše ljude iz dijaspore da ulažu u zemlju svog porijekla, i da je vratimo na put napretka i razvoja. Za sve što je dobro u Crnoj Gori u značajnoj mjeri je zaslužna i naša dijaspora, čiji su privrženost, posvećenost i ljubav prema svojoj domovini realna osnova za optimizam s kojim gledamo na našu bolju, izvjesno evropsku budućnost - zaključio je Đukanović.

Radončić je poručio da je susret s predsjednikom države za njih poseban dan.

- Možemo iz prve ruke da se upoznamo sa zbivanjima u Crnoj Gori koja nas brinu, ali ne kolebaju da čvrsto ostanemo na pravom putu zaštite interesa svoje države -kazao je Radončić.

Poručio je da je ponosan na ogromnu većinu iseljeničke zajednice koja je u svim prelomnim trenucima bila i ostala uz svoju državu, i uz predsjednika.

- Moramo stati iza svoje države, vlasti će se mijenjati, ali država je neprolazna - poručio je Radončić i zahvalio predsjedniku između ostalog i zato što je održao riječ i bio uz svoj narod nedavno na Cetinju, i što svojim autoritetom uliva nadu da će se na pravi način odgovoriti nasrtajima na Crnu Goru. Taj odgovor, ističe Radončić, mora biti zajednički, jedinstven i u Crnoj Gori i u dijaspori. Đukanović je kazao da su trenutno u Crnoj Gori na udaru njeni fundamenti na kojima jedino može postojati i opstati kao građanska, sekularna i evropska država. M.JOVIĆEVIĆ

Predsjednik Skupštine prisustvovao desetom sastanku predsjednika parlamenata Jugoistočne Evrope o proširenju Evropske unije

Bečić: Nadam se da će do kraja ovog mandata EK Crna Gora postati članica EU PODGORICA – Na desetom sastanku predsjednika parlamenata Jugoistočne Evrope o proširenju Evropske unije, predsjednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić poručio je da se nada da će Crna Gora do kraja aktuelnog mandata Evropske komisije biti u prilici da postane nova članica EU. Komesar Evropske komisije za

proširenje Oliver Varhelji je u svom govoru istakao da je svoj mandat započeo sa jasnim ciljem da makar jedna država Zapadnog Balkana uskoro postane dio Evropske unije.

On je dodao da je Crna Gora otvorila sva pregovaračka poglavlja, te pohvalio to što se, uprkos tome, odlučila za novi, izazovniji, pregovarački model.

Osvrćući se na izlaganje komesara Varheljija, Bečić je kazao da Crna Gora ima sto odsto usklađenu spoljnu politiku sa politikom EU i da 80 odsto crnogorskih građana podržava proces EU integracija.

Poručio je i da samo ujedinjena Evropa, povezana zajedničkim vrijednostima, uspijeva da odoli savremenim zdravstvenim, socijalnim, bezbjednosnim i

drugim izazovima.

- Ono zašto integracija zemalja Jugoistočne Evrope u Evropsku uniju mora biti na listi prioriteta i zašto moramo dati svoj maksimum u ovim procesima jeste jačanje vladavine prava, unapređenje ekonomskog prosperiteta, usaglašavanje legislative sa legislativom EU, kao i osnaživanje međusobne saradnje

Aleksa Bečić

– istakao je predsjednik crnogorskog parlamenta.

Bečić je istakao i da bi usklađivanje pravnih tekovina ze-

malja pristupnica sa pravnim tekovinama Evropske unije, garantovalo pravnu sigurnost i podstaklo povećanje stranih investicija.

- Ovo bi imalo pozitivan uticaj na stare i nove članice Evropske unije, jer bi povećane kapitalne transakcije dovele do investicionog impulsa koji će ubrzati ekonomski rast i obezbijediti nova radna mjesta. Sve ovo će dovesti do smanjenja jaza po pitanju razvijenosti između zemalja EU i zemalja Jugoistočne Evrope koje nisu članice EU – kazao je predsjednik crnogorskog parlamenta. Ž.Z.

Politika

Subota, 25. septembar 2021.

3

NOVO PONIŽENJE: Mitropolit Crkve Srbije Joanikije Mićović objelodanio da je Sabor SPC imao nejednak odnos prema svojim eparhijama u regionu

Porfirije ukinuo Amfilohijev Episkopski savjet ali je ostavio „svoj“ u Hrvatskoj

PODGORICA - Srpska pravoslavna crkva, odlukom Sabora koja je donijeta 29. maja, ukinula je Episkopski savjet u Crnoj Gori ali ne i onaj u Hrvatskoj, iako sa zvaničnim Zagrebom ima potpisan Temeljni ugovor 2002. godine – kazao je u emisiji ,,Argumenti“ na Javnom servisu mitropolit crnogorsko-primorski Crkve Srbije Joanikije Mićović.

- Ukinut je Episkopski savjet (u Crnoj Gori) jer on u Ustavu nije zafiksiran, on je stvaran po potrebi. Sabor je našao za shodno da Episkopski savjet postoji i dalje u Hrvatskoj...Vjekovna je praksa da se episkopi jedne oblasti na kanonskom području SPC sastaju i donose odluke koje imaju značaja na lokalnom nivou. To ne mora da ima neku zakonsku osnovu jer je to prosto običaj od davnina - rekao je Joanikije.

Stav Joanikija se bitno razlikuje od zaključka Sabora Srpske pravoslavne crkve koji je 29. maja odlučio da ukine odluku o osnivanju episkopskih savjeta, što znači da se odnosi na sve episkopske savjete uključujući Crnu Goru, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

- Sabor je stavio van snage ranije saborsku odluku o osnivanju episkopskih savjeta u raznim crkvenim oblastima s obzirom na to da su ti savjeti i bili osnovani kao privremena savjetodavna crkvena tijela dok traju vanredne prilike i nemogućnost međusobnog susretanja naših episkopa u tadašnjim ratnim uslovima, a danas, hvala Bogu, više ne postoje prepreke

Porfirije Perić

Joanikije Mićović

Nepoznato je kad je Sabor SPC donio odluku da ne ukine Episkopski savjet u Hrvatskoj na čijem se čelu do skoro nalazio Porfirije Perić, ali takva odluka vrha Crkve Srbije otvoreno dovodi u pitanje odnos SPC prema državi Crnoj Gori ali i prema nasljeđu pokojnog mitropolita Amfilohija za redovne susrete i saradnju između naših arhijereja na čitavom njenom kanonskom području, navodi se u saopštenju sa Sabora SPC koje je objavljeno na zvaničnom sajtu Crkve Srbije.

Nepoznato je kad je Sabor SPC donio odluku da ne ukine Episkopski savjet u Hrvatskoj na čijem se čelu do skoro nalazio

Porfirije Perić, ali takva odluka vrha Crkve Srbije otvoreno dovodi u pitanje odnos SPC prema državi Crnoj Gori ali i prema nasljeđu pokojnog mitropolita Amfilohija.

Odlukom Beogradske patrijaršije o ukidanju Episkopskog savjeta u Crnoj Gori je izvršena jaka centralizacija nove uprave Crkve Srbije a Mitropolija cr-

nogorsko-primorska druga po rangu u SPC svedena je na nivo episkopije.

Osim toga, kako je pisala Pobjeda, novi mitropolit crnogorsko-primorski SPC Joanikije Mićović je ostao i bez titule arhiepiskop cetinjski i egzarh Pećkog trona koju je imao mitropolit Amfilohije.

Kako je Pobjeda ranije objavlji-

Savjetnik predsjednika Opštine Budva podnio krivičnu prijavu protiv šefa lokalnog parlamenta

DF: Radović nelegalno gradio i oštetio budžet za 600 hiljada BUDVA – Šef kabineta predsjednika Opštine Budva Nikola Jovanović podnio je juče Vrhovnom državnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv predsjednika lokalnog parlamenta Krsta Radovića, jer je, kako je saopštio na konferenciji za novinare, sa predstavnicima DPS-a stvorio organizovanu kriminalnu grupu koja je oštetila budžet Opštine Budva za oko 600 hiljada eura.

Jovanović tvrdi da je Radović zloupotrebom službenog položaja u produženom trajanju blokirao rad Skupštine Opštine i odbornicima onemogućio da odlučuju i govore sa namjerom da izazove političku krizu koja bi vodila ka šestomjesečnom neodržavanju sjednice, a potom i odluci Vlade da raspusti lokalni parlament. Kazao je da je prethodno odbornički klub DF-a podnio inicijativu Ministarstvu javne uprave za vršenje inspekcijskog nadzora protiv Radovića zbog blokade rada parlamenta.

Nikola Jovanović

Tvrdi da je Radović počinio krivična djela zloupotreba službenog položaja i nesavjestan rad u službi. Pokazao je niz dokume-

nata koja, kako ističe, dokazuju „kriminalno ponašanje Radovića i otkrivaju njegove stvarne motive za pokušaj rušenja vlasti u Budvi“. Tvrdi da Radović, izazivanjem krize vlasti u Budvi, vraća dugove DPS-u zbog ranije saradnje sa njima.

Radović je, prema tvrdnjama Jovanovića, u svom godišnjem izvještaju o prihodima i imovni lažirao podatke, jer nije prijavio da je jedan od osnivača i vlasnika firme „SIBMONT“ iz Petrovca, niti nepokretnu imovinu sa kojom ta firma raspolaže.

- Razlog za prikrivanje ovog podatka sadržan je u činjenici da je ta firma nelegalno izgradila zgradu, odnosno više od 1.000 kvadrata nelegalnog stambenog prostora – naveo je Jovanović. Šef Carevićevog kabineta kaže da je većina stavova u toj zgradi prodata, da Radovićeva firma Opštini duguje najmanje 5.145 eura poreza i da je komunalije izmirio livadama druge klase umjesto novcem, čime je budžet građana Budve oštetio za više stotina hiljada eura. Đ.Ć.

vala u seriji tekstova, Episkopski savjet Pravoslavne crkve u Crnoj Gori je konstituisan odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve (AS br. 95/zap. 208) od 26. maja 2006. godine kojom je predsjedavao pokojni patrijarh srpski Pavle što nije ratno vrijeme niti su tada bile bilo kakve vanredne okolnosti.

Ta činjenica ukazuje na pravi motiv odluke Sabora SPC da se ukidanjem Episkopskog savjeta u Crnoj Gori izvrši obračun sa ranijim odlukama Sabora iza kojeg su svojim autoritetom ali i potpisima stali mitropolit Amfilohije ali i patrijarh Pavle.

Ukidanjem Episkopskog savjeta Pravoslavne crkve u Crnoj Gori kao i činjenicom da mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije nema više titulu arhiepiskopa cetinjskog i egzarha Pećkog trona Sabor SPC je snažno udario na nasljeđe pokojnog mitropolita Amfilohija Radovića ali i patrijarha Pavla koji je svojim potpisom stao iza takve odluke Sabora u maju 2006. godine. Takav rasplet najavio je i Jonikije, koji je prije nego što je izabran Mitropoliju svrstao u red bilo koje episkopije SPC. Po toj odluci Sabora iz 2006. godine Pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori sačinjavaju eparhije Srpske pravoslavne crkve: Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljansko-nikšićka, kao i djelovi eparhija Mileševske i Zahumsko-hercegovačke. Po Odluci Sabora Episkopski savjet Pravoslavne crkve u Crnoj Gori sačinjavaju episkopi eparhija crnogorsko-primorske, budimljansko-nikšićke, mileševske i zahumsko-hercegovačke. Episkopskim savjetom predsjedava arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, navodi se u odluci kojom je Amfilohiju data nova titula a koja je novom odlukom Sabora sada ukinuta. N. ZEČEVIĆ

Član Glavnog odbora DPS-a reagovao na izjavu mitropolita SPC-a

Volkov: Koje službe pohranjuju informacijama mitropolita Joanikija?

PODGORICA – Član Glavnog odbora Demokratske partije socijalista Mihailo Volkov upitao je koje to službe pohranjuju informacijama sa terena mitropolita Srpske pravoslavne crkve Joanikija koji je, gostujući na Javnom servisu, saopštio kako raspolaže podacima koji se tiču stava Cetinjana o podršci njegovom ustoličenju i istakao da se o tome raspitivao kod nadležnih službi sa kojima je imao redovnu komunikaciju.

Volkov smatra da je takva izjava mitropolita SPC još jedan pokazatelj da je akciji ustoličenja Vlada Crne Gore stavila na raspolaganju sve

poluge vlasti.

- To je praktično potvrda onoga na šta smo ukazivali, da je ona svojom poniznošću i snishodljivošću prema SPC osim što je kršila brojne zakone i propise, zloupotrijebila gotovo sve državne resurse – ocijenio je Volkov.

Prilike u Crnoj Gori kojima građani svjedoče, dodao je, ukazuju da se javnost i ne iznenađuje informaciji da čelnik jedne vjerske organizacije, kako to sam ističe, održava redovnu komunikaciju sa službama.

- Vjerovatno to sebi može dati za pravo kada je učestvovao i u formiranju i kadriradnju ovakve marionetske Vlade – zaključio je Volkov. Ž.Z.

4

Politika

Subota, 25. septembar 2021.

Građanski aktivisti ogorčeni sadržajem izvještaja policije o događajima na Cetinju 4. i 5. septembra

Mrvaljević: Postupanje policije dovelo nas je na ivicu tragedije PODGORICA – Samo je prisebnost građana sačuvala mir na Cetinju i u Crnoj Gori. Doprinos vrha izvršne vlasti i dijela političkih aktera aktuelne većine je bio kontraproduktivan, nedorastao situaciji u kojoj su se našli. Jasan je i uticaj stranog faktora na političke aktere i ono što posebno plaši i mogući uticaj na pojedine policijske službenike koji su „dali poseban doprinos“ ovakvom razrješenju situacije – ocijenio je za Pobjedu građanski aktivista, koji je bio i dugogodišnji službenik Uprave policije Nebojša Mrvaljević.

Pobjeda je objavila detalje iz dokumenta Uprave policije ,,Poseban izvještaj sa analizom postupanja policijskih službenika Uprave policije, u cilju obezbjeđenja i uspostavljanja narušenog javnog reda i mira na Cetinju 4-5. septembra 2021. godine“, koji je dostavljen skupštinskom Odboru za bezbjednost i odbranu, a koji su potpisala šestorica polilcijskih funkcionera, prvih saradnika direktora ovog organa Zorana Brđanina.

Njih šestorica rukovodili su brutalnom policijskom intervencijom protiv građana u Prijestonici 5. septembra ujutro, koji su se dan ranije okupili na Cetinju kako bi mirno protestvovali zbog odluke Crkve Srbije da u Cetinjskom manastiru ustoliči svog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija Mićovića, što je podržala i aktuelna crnogorska vlast.

Prijestonica je 5. septembra ujutro duže od četiri sata bila zasuta ogromnim količinama suzavca, šok bombama, a na građane su ispaljivani i gumeni meci, što je potvrdila medicinska dokumentacija povrijeđenih. Grad je bio u dimu sve dok Mićović i patrijarh srpski Porfirije Perić, nijesu helikopterom Vojske Crne Gore, kojim su transportovani do Cetinja, napuštili grad.

Ovakva reakacija policije na mirne proteste izazvala je oštre kritike, a zvaničnici Vlade i menadžment policije od tada pokušavaju na razne načine da opravdaju brutalni napad na građane i grad iznoseći niz lažnih informacija.

Dokument koji su sačinila šestorica policijskih funkcionera, takođe, obiluje netačnim informacijama, nepreciznostima i nelogičnostima, u očiglednoj namjeri da se prikrije istina.

ZAKON NIJE POŠTOVAN

- Sve ukazuje na to da načela i cilj vršenja policijskih poslova (član 19 ZUP) i standardi policijskog postupanja (član 20 ZUP) nijesu ispoštovani i naknada tumačenja i ocjene policije, kada ona sama govori o svom postupanju u ovom događaju predstavljaju u najmanju ruku uvredu za struku

tima u pokušaju da odbiju napad policije.

- U daljini se čulo nekoliko pucnjeva i jedan ili dva kratka rafala. U haotičnoj situaciji je bilo teško odrediti pravac iz kog se puca i ko puca, policija ili demonstranti. Ništa nije ukazivalo da ima posljedica te upotrebe vatrenog oružja. Tada već dolazi i do korišćenja „fleš“ i „šok“ bombi. Nemamo podatke da su na ovoj lokaciji upotrijebili gumene metke – kaže Mrvaljević.

GRAĐEVINSKA MAŠINA

Na Adžića krivini policija je bez povoda nasrnula na mirne građane

Duže od dva sata pošto su zapaljene gume na Adžića krivini, građani su zapalili gume na Belvederu, a ne u pet ujutro kako to piše u izvještaju policije, ističe Nebojša Mrvaljević, ukazujući i na to da je u ovom dokumentu prećutana brutalnost policije u gradu gdje je organizovan „lov“ na građane Nebojša Mrvaljević

– kategoričan je Mrvaljević.

Dodaje da na isti način ocjenjuje i „pravdanje naredbodavaca ove policijske akcije povezane sa visokim rizikom i mogućim nesagledivim posljedicama“.

- U stabilnim društvima se političkim i sigurnosnim sredstvima stvaraju uslovi da ni u kom slučaju ne smije doći do ovakvih i sličnih situacija. Javnim okupljanjem na Cetinju 4. i 5. septembra nije bio ugrožen ničiji život i nijesu bila ugrožena materijalna dobra u većem obimu, dok je postupanje policije sve dovelo na ivicu tragedije – ističe on.

Dodaje da policija nije preko medija upozorila građane Prijestonice o mogućoj upotrebi hemijskih sredstava i nije preduzela nijednu mjeru da se život građana koji nijesu dio javnog okupljanja odvija nesmetano.

- Nadam se da nam se ovakve i slične „avanture“ nezrelih političara i kvazi policajaca neće više dešavati – poručio je Mrvaljević.

Komentarišući izvještaj šestorke iz Uprave policije on ukazuje na činjenicu da „sredstava posebne namjene“ - „šok bombe, „fleš bombe“, gumena municija i suzavac, čija je upotreba „definisana članovima 103, 111 i 112 su mogla biti primijenjena samo po odobrenju direktora Uprave policije“, a to, dodaje naš sagovornik, nije bio slučaj, bez obzira na tvrdnje iz izvještaja.

ADŽIĆA KRIVINA

Kategoričan je da je opis događaja na Adžića krivini u izvještaju potpuno iskonstruisan.

- U vremenu između 07:10 do 07:30 dolazi do grupisanja policijskih službenika kod

„Auto-mota“. Vozila se parkiraju u kolonu, policijski službenici se postrojavaju u višeredni kordon, podešavaju zaštitnu opremu i izdaju se pripremna naređenja. Iz pravca Polja, donjim pristupnim putem, prišlo je policijsko vozilo, koje se na povike građana i negodovanje, udaljilo malo dalje od pozicije i bilo je bazna stanica za policijski dron koji je izvršio osmatranje i snimanje okupljenih građana i prostora na Adžića krivini. Imao je dva leta u navedenom periodu – priča Mrvaljević.

Oko 07:30 sati, nastavlja on, policajci su laganim korakom krenuli prema postavljenoj prepreci od guma na magistralnom putu.

- Na pola rastojanja se zaustavljaju i stavljaju zaštitne maske. I taj čin jasno ukazuje na namjeru da će da upotrijebe hemijska sredstva prema građanima koji su čitavo vrijeme mirni, nema nikakvog

oblika napada ili agresivnosti prema policijskim službenicima – kaže Mrvaljević.

Na rastojanju od tridesetak metara od guma, dodaje naš sagovornik, pred policijski kordon je izašao jedan građanin sa podignutim rukama u pokušaju da ih zaustavi, glasno ponavljajući: „Ne braćo, nemojte na braću! Šta to radite ljudi, nemojte zbog nekih popova da krv padne među braćom, molim vas…“.

- Tada mu prilazi policijski službenik, vjerovatno starješina, koji na sebi ima zaštitnu masku i zaštitnu opremu, nešto mu govori tihim glasom, što niko nije mogao da čuje i tada bez najave i upozorenja počinje ispaljivanje suzavaca. Za kratko vrijeme je čitav prostor iza prepreke sa gumama bio u gustom dimu – rekonstruiše Mrvaljević događaje sa Adžića krivine.

Kategoričan je da su tek tada neki građani posegli za kamenicama i drugim predme-

Policija je, nakon što je okupljene zasula suzavcem građevinskom mašinom probila barikadu, odnosno gume koje su građani zapalili kada je krenuo napad policije.

- Ta građevinska mašina ni u kom slučaju ne može biti smatrana „specijalnim vozilom“ u smislu člana 103 ZUP – dodaje naš sagovornik.

Priča da su se građani, koji su bili goloruki i bez zaštitne opreme, okupili oko 300 metara dalje od Adžića krivine, prema kružnom toku.

- Svjesni da je helikopter već sletio i da držanje pravca prema Budvi gubi smisao, građani nijesu istrajavali na držanju pozicije Adžića krivine.

Jedan dio građana je bio u lošem stanju, kao posljedica upotrebe suzavca, pružena im je prva pomoć, a dio građana je potražio pomoć u bolnici – kaže Mrvaljević.

Posebno naglašava da su duže od dva sata kasnije zapaljene gume na Belvederu, a ne u pet ujutro kako to piše u izvještaju policije.

- A u gradu je organizovan „lov“ na građane. Svako kretanje građana je kažnjavano ispaljivanjem suzavca ili bacanjem „šok“ bombe. Čak i poslije odlaska helikoptera aktivnosti policije su nastavljene – dodaje on.

Ukazuje na činjenicu da je policija bila u obavezi da legitimiše građane, da snima primjenu ovlašćenja, pruža pomoć povrijeđenima koji se nijesu mogli smatrati demonstrantima, ali, naglašava Mrvaljević, ništa od toga nije urađeno.

Kaćuša KRSMANOVIĆ

Vušurović:: Srpski štitovi koje su zadužili ne mogu sakriti laž Izvještaj Uprave policije je loša i neubjedljiva slagalica, ocijenio je za Pobjedu građanski aktivista Predrag Vušurović, na koju je, ističe, uzaludno potrošeno ne malo vremena, ne bi li se opravdalo ono što se opravdati ne može i sakrilo ono što je sakriti nemoguće – zloupotreba represivnog aparata države crnogorske protiv sopstvenih građana, u cilju zaštite interesa Beograda i monopola njegove Patrijaršije, koja je, ništa drugo do njegova na druge zemlje i narode produžena ruka.

- Srpski štitovi koje su zadužili ne mogu sakriti laž, niti od nje štite: na Adžića krivini, đe sam bio, niko nije krenuo na policiju, ali ni bio spreman da joj se skrajne. Sa naše strane probano je do trenutka pokretanja kordona sve da do sukoba ne dođe, što ovu ordinarnu laž u izvještaju čini još prljavijom – naglasio je Vušurović.

Cinična „mudrost“ iz izvještaja šestorice policijskih funkcionera, dodaje on, da su prethodnog dana šteđeli od iscrpljivanja ljude koje su imali u svojim redovima i materijalno-tehnička sredstva, učinila je da ih śutradan mogu zloupotrijebiti nimalo domaćinski, već obilato i nemilosrdno.

- Sve nas je vezivala ne organizacija, već čvrsta namjera da se ne naudi nikom, a pruži otpor tuđoj crkvi. Mi nijesmo mogli odbraniti barikadu, ali jesmo Cetinje. Ovakav izvještaj ne može da pokrije laž i pokazano sluganstvo, a kamoli sve one ispromašivane satnice, odbijanje i kolebanje onih časnih u uniformi, koktele koji nijesu zapalili ništa i snajpere koje niko nije ni imao ni vidio, uprkos pokušaju koordincije iz jednog centra. Ne može da sakrije kontradiktorne izjave od Beograda do Podgorice, i od

Patrijaršije do „Vlade“ i njenih organa, svu smutnju oko ličnih uloga i stavova – kategoričan je Vušurović.

Crna Gora, poručuje naš sagovornik, pamti i nada se vremenu kada će se mnogi sa stidom uzalud odricati ovakvih „zasluga“ za zloupotrebu resursa sopstvene države protiv sopstvenih građana zarad hegemonije i ciljeva tuđe države i crkve.

Predrag Vušurović

Ekonomija

Subota, 25. septembar 2021.

Koordinaciono tijelo za pripremu i praćenje turističke sezone

Milatović: Planiranih 700 miliona eura od turizma već naplaćeno Zadovoljni što su poletjeli Milatović je kazao da je veliki uspjeh ovogodišnje sezone i to što je za kratko vrijeme pokrenuta nova nacionalna avio-kompanija, koja je u 800 letova prevezla 60.000 putnika.

Izvršni direktor Air Montenegra Predrag Todorović je zadovoljan što su uopšte uspjeli da polete do početka sezone. Po njegovoj evidenciji, kompanija je u 900 letova prevezla 70.000 putnika.

Sa sjednice Koordinacionog tijela za pripremu i praćenje turističke sezone

Ministar ekonomije tu tvrdnju bazira na podacima NTO o popunjenosti kapaciteta i policije o ulasku stranaca PODGORICA – Na jučerašnjoj sjednici Koordinacionog tijela za pripremu i praćenje turističke sezone ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović kazao je da su planirani prihodi od turizma od 700 miliona eura već ostvareni do kraja septembra.

Kao osnovu za tu tvrdnju navodi podatke Nacionalne turističke organizacije da je prosječna sedmična popunjenost od 1. maja do 31. avgusta ove godine bila sedam puta veća nego lani i 80 odsto u odnosu na 2019. Uz to navodi i podatke Uprave po-

licije da je u tom periodu u državu ušlo 2,3 miliona stranaca, odnosno pet puta više nego lani i 82 odsto u odnosu na 2019. i ističe da je u julu i avgustu ušlo 1,6 miliona stranaca, što je 95 odsto u odnosu na 2019. godinu.

- Prema podacima Centralne banke prihodi od turizma prošle godine su bili svega 144 miliona, odnosno 87 odsto manji nego 2019, što je 500 miliona eura manje od plana – rekao je Milatović i ocijenio da je ovogodišnji oporavak turizma značajno uticao na oporavak cjelokupne ekonomske aktivnosti u

Tripković-Marković: Premašena očekivanja Turistička posjeta Crnoj Gori tokom jula i avgusta približila se rezultatima iz rekordne 2019, kazala je direktorica NTO Ana Tripković-Marković na sjednici borda Evropske komisije za putovanja (ETC) u Dubrovniku. Kazala je da je tome doprinijela politika otvorenih granica, te besplatno PCR testiranje i bolničko liječenje za turiste.

Iz NTO-a je saopšteno da se okupljenima video porukom obratila ministarka turizma Hrvatske Nikolina Brnjac, dok je predsjednik ETC-a Luís Araújo iz Portugala kazao da je u ovim okolnostima najvažnije otvoriti turizam i zemlje.

zemlji i snažnu stabilizaciju javnih finansija.

- Ove godine Vlada projektuje rast ekonomije od deset odsto. Suficit budžeta za jun, jul i avgust je bio 100 miliona eura, što je više za 250 miliona u odnosu na deficit od 100

miliona eura u istom periodu prošle godine – izračunao je Milatović i istakao da su ponosniji na rezultate na sjeveru nego na jugu. Dodao je i da trenutno rade na pripremama za zimsku turiN.K. stičku sezonu.

Monstat objavio preliminarne podatke

BDP u drugom kvartalu porastao 19 odsto PODGORICA - Bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore u drugom kvartalu iznosio je 1,13 milijardi eura, što je rast od 19 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, pokazuju preliminarni rezultati koje je Monstat objavio juče.

Statistički podaci govore da je finalna potrošnja u drugom kvartalu porasla sa 979,4 miliona na 1,12 milijardi eura. Od toga je

rast lične potrošnje domaćinstava iznosio 128 miliona eura, a države 20.000 eura.

Porastao je i izvoz roba i usluga za 200 miliona eura i vrijedio je 398.658 miliona. Nešto manje, za 171 milion eura, povećana je vrijednost uvezenih proizvoda na 771.093 miliona.

Rast koji je zabilježila crnogorska ekonomija peti je u Evropi, iza Turske 21,7 odsto, Irske 21,6 odsto, Španije 19,9 odsto i Fran-

Premijer Zdravko Krivokapić dostavio medijima autorski tekst

Zdravko Krivokapić

Tvrdi da ekspertska Vlada nije propali eksperiment, već uspješna priča Napisao sam autorski tekst kako bih činjenicama odgovorio na ,,bučnost i tenzije koje proizvodi DPS, uključujući horsko solidarisanje pojedinih neodgovornih adresa koje poručuju da se ekspertska Vlada ispostavila kao propali eksperiment, koji nije dao rezultate“, naveo je premijer PODGORICA – Premijer Zdravko Krivokapić je u autorskom tekstu ocijenio da je ekspertska Vlada postigla izvanredne rezultate u nepunih deset mjeseci.

- Svjesni smo da uvijek može bolje. Zato naša vrata ostaju otvorena za sve dobronamjerne, poštene, vrijedne i stručne ljude, koji su spremni da doprinesu aktivnoj borbi protiv kriminala i korupcije, podizanju nacionalne ekonomije i životnog standarda svih građana, te našoj evropskoj agendi i zacrtanom spoljnopolitičkom kursu – naveo je premijer, koji je za sve probleme u državi okrivio bivšu vlast, sada opozicioni DPS. - Nedavni događaji su potvrdili da je uzrok svih incidenata koji su se događali u našoj zemlji u zadnjih godinu instruisan upravo od strane spomenute političko-kriminalne kaste – navodi premijer i ističe da je napisao autorski tekst kako bi činjenicama odgovorio na ,,bučnost i tenzije koje proizvodi DPS, uključujući horsko solidarisanje pojedinih neodgovornih adresa koje poručuju da se ekspertska vlada ispostavila kao propali eksperiment, koji nije dao rezultate“.

EKONOMIJA

cuske 19,1 odsto.

Prosječan rast ekonomije u zemljama EU bio je 14,2 odsto, dok je od zemalja regiona Hrvatska imala rast od 16,1 odsto, Srbija 13,7 odsto, a Sjeverna Makedonija 13,1 odsto.

Komentarišući preliminarne podatke Monstata, ministar finansija Milojko Spajić je kazao da se još bolji rezultati očekuju u trećem tromjesečju.

- Odličnih 19 odsto u drugom kvartalu, a tek će ljet-

nji mjeseci i treći kvartal pokazati nevjerovatan rezultat i da državu vodimo putem snažnog oporavka - napisao je Spajić na Tviteru, ocjenjujući da je Crna Gora među liderima po stopi rasta ekonomije, iako je prošle godine imala najveći pad u Evropi.

Da ekonomski rast u drugom kvartalu govori u prilog oporavka smatra i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović.

R.E.

5

- Zahvaljujući aktivnostima ove Vlade, Crna Gora će zabilježiti ekonomski rast od 10 odsto u 2021. godini: prihod od turizma je, umjesto lanjskih 144 iznosio 700 miliona eura, a u u periodu jun-avgust ostvaren je budžetski suficit od 100 miliona eura.

Ovosezonski prihodi od PDV-a (blizu 209 miliona eura) na većem su nivou od rekordne 2019. godine, kada su iznosili 196 miliona eura, što je rezultat odlične ljetnje turističke sezone, ali i povećane discipline usljed uvođenja elektronske fiskalizacije poreskih registar kasa. Depozit u bankama je u 2021. godini porastao za blizu 400 miliona, a izvoz robe za 60 miliona eura – naveo je premijer i istakao da je javni dug sa 103 posto BDP-a u junu smanjen na 88 odsto.

To je, veli, omogućilo uvođenje dječjeg dodatka za svu djecu do navršene šeste godine i besplatne udžbenike za sve osnovce, te povećanje minimalne zarade za 13 odsto, uk-

ljučujući i staračku nadokandu.

Naveo je i hedžing aranžman sa dvije evropske i dvije američke banke, kojim je premošćen valutni rizik i smanjena kamata za kredit kod kineske Eksim banke sa dva odsto u dolarima na 0,88 odsto u eurima, kao i osnivanje nove nacionalne avio-kompanije, koja leti na redovnim i sezonskim linijama do Beograda, Ljubljane, Istanbula, Ciriha i Sarajeva.

KORUPCIJA

- Formiran je Nacionalni savjet za borbu protiv korupcije na visokom nivou, koji je već demistifikovao procese nelegalnih dodjela stambenih kredita i stanova pod povoljnim uslovima, uključujući objavljivanje dijela dokumentacije o izgradnji prve dionice auto-puta – navodi premijer i naglašava da je njegov kabinet ,,organizovalo najveću zapljenu narkotika u istoriji države u Zeti i usvojio odluku o zabrani skladištenja duvanskih proizvoda u slobodnoj zoni Luke Bar. Podsjetio je da su Ulcinjska solana i budvanska luka vraćene u državno vlasništvo, a Valdanos prepušten bivšim vlansicima, dok su status parka prirode dobili još Platamuni i Katič. Podsjetio je da su raskinuli 12 koncesionih ugovora za izgradnju malih hidroelektrana i nabavili vakcinu protiv kovida, kojom je vakcinisano 45,4 odsto punoljetnih građana.

- Zbog revnosnog i predanog rada ova Vlada je dobila podršku, komplimente i čestitke od najznačajnih evropskih adresa – naveo je premijer i objasnio da je njemačka kancelarka Angela Merkel označila Crnu Goru kao najnapredniju državu kandidata za članstvo u EU, britanski premijer Boris Džonson izrazio podršku borbi protiv organizovanog kriminala, a francuski predsjednik Emanuel Makron najavio podršku od 50 miliona eura za finansiranje malih i srednjih preduzeća, i opština.

- Vlada je pripremila predloge brojnih zakona koji će omogućiti dalje reforme i unaprijediti pravni sistem. Crna Gora zaslužuje da bude najbolje mjesto pod kapom nebeskom. Mi radimo da tako bude – zaključio je Krivokapić.

6

Ekonomija

Subota, 25. septembar 2021.

Na presu povodom Dana rudara čelni ljudi pljevaljske kompanije poručili

U Ministarstvu smatraju da je ekološka rekonstrukc

Moraće ugasit ali ne znaju ka

Sa pres konferencije u Rudniku uglja

Neće nijemo posmatrati dešavanja od kojih zavise Rudnik uglja i Pljevlja PLJEVLJA – Rudnik uglja isporučio je potrebne količine uglja Termoelektrani, a prodaja za tržište uvećana je za 72 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštio je predsjednik Rudnika uglja Dušan Janjušević na presu povodom Dana rudara.

Osvrnuo se na najave o mogućem odustajanju od ekološke rekonstrukcije Termoelektrane, rekavši da rukovodstvo Rudnika neće biti nijemi posmatrač procesa od kojih zavisi život firme, a time i opštine Pljevlja.

- Budućnost Pljevalja bi morala da bude industrija građevinskog materijala. Pravedna tranzicija bi bila sprovedena na način da država obezbijedi stabilan izvor energije, nakon toga da ovdje obezbijedi

Medojević tvrdi da je TE u ilegali Predsjednik PzP-a Nebojša Medojević juče je ocijenio da je Crnoj Gori potrebno održivo i efikasno rješenje problema ekološke rekonstrukcije Termoelektrane (TE) Pljevlja, te da treba odbaciti način razmišljanja prema kojem je privatni važniji od interesa građana.

On je kazao da je TE, što se propisa tiče, zatvorena u novembru kada su potrošeni radni sati i da sada radi ilegalno, odnosno na štetu procesa evropskih integracija Crne Gore.

- Malo je vjerovatno da će Crna Gora dobiti saglasnost EU i ostalih partnera sa regionalnog tržišta da TE radi još neko vrijeme. Ne želimo da zamajavamo ljude u Pljevljima sa radnim mjestima koja se ne mogu održati. Promijenile su se međunarodne okolnosti u vezi klimatskih promjena – rekao je Medojević, koji smatra da niko neće izaći u susret Crnoj Gori i odobriti nastavak korišćenja TE

proizvodnju građevinskih materijala i da broj radnih mjesta bude u odnosu jedan prema jedan i po. Sve ostalo bi bilo neprihvatljivo. Zato još jednom apelujem na sve relevantne činioce u državi da se uozbilje i konačno krenu u ekološku rekonstrukciju, što je glavno pitanje energetske egzistencije Crne Gore – poručio je Janjušević.

Izvršni direktor kompanije Milan Lekić kazao je da stanje u Rudniku nije sjajno kako ga je predstavljalo prethodno rukovodstvo i optužio bivši menadžment za niz nezakonitosti, najavivši i krivične prijave.

- Formirao sam komisiju da utvrdi pravo stanje u površinskom kopu Potrlica i ispostavilo se da je eksploatisano 38 odsto više uglja nego što samo zato da bi se nastavilo sa sagorijevanjem uglja.

Medojević je prethodno kazao da TE treba zatvoriti, a ugalj prodavati Elektroprivredi Srbije. Nakon toga je Ministarstvo kapitalnih investicija saopštilo da je budućnost TE neizvjesna, što je izazvalo oštre reakcije čelnika EPCG i Rudnika uglja koji se tome protive.

Iz pljevaljskog odbora Demokrata na to su kazali da neće dozvoliti igranje sa egzistencijom radnika energetskog kompleksa u tom gradu. Čelni ljudi Rudnika uglja insistiraju da se uloži u rekonstrukciju termoelektrane, što će joj produžiti život, a državu spasiti od prevelikog uvoza struje.

Predstavnici NVO Green Home pozvali su juče predstavnike energetskog sektora da prestanu sa dnevnim medijskim prepucavanjima i pronađu rješenje za TE. - U cilju pronalaženja najboljih rješenja, neophodno je donijeti sistematsku i održivu strategiju budućih koraka. Model za postizanje tog cilja je otvoreni dijalog između institucija, stručne zajednice, građana i civilnog sektora - naveli su iz Green Home.

Najbolji radnici Povodom Dana rudnika uglja AD Pljevlja i Dana rudara Crne Gore dodijeljene su nagrade najboljim radnicima u ovoj godini. Nagrađeni su Milko Šundić, Dojčilo Malidžan, Željko Mentović, Božidar Ćaćić i Ivan Babić. Za posebno isticanje u poslu nagrađeni su Vitomir Ostojić, Vukomir Lisičić i Radoje Zuković.

je projektovano i jedan odsto više otkrivke. To je jedan od najoriginalnijih primjera raubovanja ležišta, što je krivično djelo nesavjestan rad. Osim toga, zbog neblagovremenog izmještanja 35 kilovoltnog dalekovoda trećina kopa bila je zarobljena, pa se nije mogao razvijati ni po širini ni po dubini i imamo potpuno poremećenu geometriju u kopu – kazao je Lekić i objasnio da su zatečeni problemi krivi što su imali loš rezultat u prvih osam mjeseci ove godine.

- Zbog remonta TE nije radila dva i po mjeseca, pa smo i tu izgubili oko 2,9 miliona eura.

Ali u avgustu smo proizveli 803.000 kubna metra mase i za široku potrošnju je prodato 43 odsto više uglja nego lani - kazao je Lekić i pohvalio se da su krenuli u uzgoj ljekobilja.

Apelovao je da se vodi računa da se TE ne ugasi, jer bi to koštalo državu milijardu eura za uvboz strruje u narednoj deceniji.

- Ako to uporedimo sa 65 miliona, što će se dati za rekonstrukciju, jasno je što treba raditi. Mi, Pljevljaci, moramo znati što odustajenje od ekološke rekonstrukcije znači za nas. Posljedice su katastrofalne – 1.200 porodica ostaje na ulici – upozorio je Lekić.

Zbog epidemije korona virusa izostala je tradicionalna Svečana akademija povodom A.S. Dana rudara.

Iz Ministarstva kapitalnih investicija ističu da CO2 danas postaje jako skup, te da moramo da prihvatimo da će proizvodna cijena struje iz TE biti ,,strašno velika“

PODGORICA - Ekološka rekonstrukcije Termoelektrane je neisplativa, smatraju predstavnici Ministarstva kapitalnih investicija, jer bi se dobio nekonkurentan proizvod, a proizvodna cijena struje iz TE bi bila ,,strašno velika. Oni su juče na Danu otvorenih vrata za medije saopštili da je neće naglo ugasiti, ali da će morati.

- Ne pada nam na pamet da gasimo TE tek tako. Obavezani smo da je u dogledno vrijeme ugasimo i moraćemo. Hoće li to biti za tri, pet, sedam ili deset godina, nastojaćemno da sve uradimo da to bude što prije, uz obezbjeđenje socijalnog i ekonomskog statusa zaposlenih. Ne pada mi na pamet da ih ostavim na ulici – kazao je resorni ministar Mladen Bojanić, ističući da u TE i Rudniku radi hiljadu ljudi.

Državni sekretar u ministarstvu Marko Perunović je kazao da neće naglo gasiti TE. - Mi smo tu da predstavimo opcije i najbolji način energetske tranzicije. Ugalj nema perspektivu, jednostavano je takav trend u svijetu i ide se na obnovljive izvore i traži se najbolji način za obezbjeđenje stabilnosti energetskog sistema – rekao je Perunović i objasnio da ekološka rekonstrukcija TE košta između 80 i 100 miliona eura.

- Je li pametno to uložiti za ne-

Sa presa u Ministarstvu kapitalnih investicija

Objaviće Todorovićev ugovor

Bojanić je kazao da će u narednih sedam dana Ministarstvo objaviti menadžerski ugovor direktora Air Montenegra Predraga Todorovića, ukoliko ga do tada ne objavi kompanija.

On smatra da je besmisleno što Air Montenegro neobjavljivanje pravda klauzulom povjerljivosti.

- Ne može niko u državnoj kompaniji da potpiše ugovor i

poziva se na povjerljivost kada treba da ga predstavi javnosti – ocijenio je Bojanić, dodajući da bord koji je potpisao ugovor sa Todorovićem treba da stane iza svoje odluke.

Na pitanje hoće li posredovati u ostvarivanju saradnje između Air Montenegra i Montenegro erlajnza u stečaju, državni sekretar Zoran Radunović je kazao da stečajna uprava mora to zvanično zatražiti.

što što neće biti konkurentno za tri godine, ili te pare preusmjeriti na zdrave projekte koji obezbjeđuju nova radna mjesta u Pljevljima. Dolazimo do situacije da po završenoj ekološkoj rekonstrukciji u suštini nijesmo uradili ono što je bitno, nijesmo se dotakli pitanja emisije ugljen-dioksida – kazao je Perunović i objasnio da je njihova ideja da sa Evropskom energetskom zajednicom i sa Evropskom komisijom razgovaraju da li je moguće tih 100 miliona bolje utrošiti za energetsku i tranziciju u Pljevljima.

- Mišljenja smo da možemo

dobiti dodatan život TE u postojećem režimu za tri-četiri godine, a poslije TE treba držati kao hladnu ili rezervnu elektranu, koja će se po potrebi uključivati kad je naš energetski sistem ugrožen – saopštio je Perunović.

Naveo je da je proizvodna cijena megavatsata u TE 45 do 50 eura i da treba dodati cijenu emitovanog CO2, koja je juče po toni na berzi dostigla 62 eura, a fjučersi 100 eura.

- Što znači da je realna cijena megavatsata iz TE danas 112 eura, a za pola godine 150, što znači da proizvedena energija neće biti konkurentna – naveo

Kaluđerović i Radović odgovorili bivšem menadžmentu i negirali poteškoće u poslovanju

Tvrde da traže 300 hiljada eura odštete zbog nezakonitih otkaza PODGORICA - Investicionorazvojni fond (IRF) trenutno ima ostvarenje godišnjeg plana od 90 odsto, dok sve projekcije ukazuju da će na kraju 2020. biti ostvaren pozitivan rezultat, za razliku od 11 miliona eura gubitka koje je napravilo bivše rukovodstvo prošle godine, saopštilo je rukovodstvo te institucije.

U odgovoru na navode bivšeg menadžmenta IRF-a da im se sprema smjena zbog neostvarenih rezultata, predsjednik borda Velizar Kaluđerović i

izvršna direktorka Irena Radović kazali su da je ta institucija danas stabilizovana i likvidna.

- To omogućava da se uredno izmiruju obaveze prema međunarodnim kreditorima i svi kreditni zahtjevi koji ispunjavaju propisane uslove za podršku razvoju i oporavku privrede, budu uredno i blagovremeno odobreni i isplaćeni. Obezbijeđena su i nova kreditna sredstva od međunarodnih kreditora od 220 miliona eura, od čega 60 miliona za zeleno finansiranje

- tvrde Kaluđerović i Radović.

Oni su optužili bivše rukovodstvo da kriju imena u reagovanju što, kako su ocijenili, slikovito govori sa koliko nesigurnosti pokušavaju da prikriju svoju, čvrstim dokazima potkrijepljenu, krivičnu odgovornost.

- U nedostatku argumenata da ospore svoju krivicu, služe se neistinima o trenutnom stanju u IRF-u i klevetanjem novog rukovodstva, koje je protiv njih pokrenulo krivični postupak naveli su Kaluđerović i Radović.

Javnost, ističu oni, treba da zna

Ekonomija

Subota, 25. septembar 2021.

Uveden stečaj u Uniprom Energy po zahtjevu kompanije Solbay Capital Partners

cija Termoelektrane neisplativa

ti TE, ad

r za sedam dana - Poslali smo im više dopisa na koja nemamo odgovor.

Očekivali smo da nam dostave izvještaj o radu. Ne smatramo da je ispravno njihovo mišljenje da odgovaraju samo Privrednom sudu, jer je sva imovina MA vlasništvo države. Tražili smo da navedu ponudu sa cijenama usluga.

Pomoći ćemo ako budemo znali šta hoće - naveo je Radunović.

B.D.

je Perunović.

Naveo je da nastoje da pokrenu cementaru, gdje bi trebalo da se zaposle rudari i radnici iz TE, a najavio i mogućnost izgradnje gasne elektrane, koja bi trebalo da garantuje stabilnost energetskom sistemu.

Naveo je da je ugovor za rekonstrukciju od 54 miliona eura upitan i da su podnijeli krivičnu prijavu protiv bivšeg menadžmenta zbog toga.

NAFTA

Perunović je naveo da je nafta svijetla tačka i da su optimisti vezano za bušotinu u podmorju kod Ulcinja. da su ,,bezimeni potpisnici reagovanja“ tužili IRF kod podgoričkog Osnovnog suda, koristeći falsifikovane ugovore o radu, a isplata bi iznosila 300.000 eura.

Kaluđerović i Radović prethodno su podnijeli krivičnu prijavu protiv bivšeg rukovodstva IRF-a zbog navodnog falsifikovanja ugovora o radu, kojim su sebi ugovorili pravo na isplatu otpremnine od 24 neto zarade u slučaju razrješenja sa funkcije ili podnošenja ostavke. To je bivše rukovodstvo negiralo, navodeći da Radović ima isti ugovor o radu sa zagarantovanom otpremninom od 24 zarade.

- Pozivamo staro rukovodstvo da situaciju u koju su sami sebe doveli ne potcjenjuju i suoče se sa svom njenom ozbiljnošću u ovom i novim slučajevima koji će biti uskoro aktuelizovani - zaključili su Kaluđerović i Radović.

R.E.

- Očekujemo taj rezervoar na 6,5 hiljada metara, a trenutno smo na 5,2 hiljade. Imali smo probleme sa alatom i očekujemo da za mjesec stignemo do ležišta - kazao je Perunović.

BRODOVI

Državni sekretar za saobraćaj i pomorstvo Zoran Radunović kazao je da su na 75 dana zaključili novi ugovor o najmu broda Crnogorske plovidbe po tri puta većoj cijeni od prethodne.

- To je kratkoročan ugovor, koji je napravljen da bismo obezbijedili servisiranje broda koje dolazi početkom januara - saopštio je Radunović.

Naveo je i da je drugi brod postigao veću cijenu najma, dok se za najam dva broda Barske plovidbe još pregovara.

V.d. generalnog direktora za državne puteve Miroslav Mašić je kazao da je izvjesno da će 30. novembra biti završeni građevinski radovi na auto-putu.

Mora se testirati cijeli sistemu, kao i naplata putarine, što bi moglo da prolongira rok puštanja u saobraćaj, ali u zavisnosti od toga što ostane nezavršeno možda će se moći dobiti dozvola za probni rad.

Bojanić je kazao da su nastavili pregovore sa tri ponuđača, koji su se javili na tender za aerodrome.

- Dogovorili smo da u oktobru omogućimo da sva tri ponuđača prezentuju svoje planove, jer su se promijenile stvari u avio-industriji, pa ćemo na sjednici Vlade to sve razmotriti - rekao je Bojanić, koji nije oduševljen radom kompanije Montenegro vorks, jer smatra da državnim kompanijama treba bolji nadzor.

- Ako se krene tim putem da neko DOO treba da upravlja ovim kompanijama, treba da se mijenja zakon. Mislim da je sistem malo naopako postavljen - saopštio je Bojanić.

V.d. generalnog direktora za energetiku i energetsku efikasnost Vladimir Durutović rekao je da je vjetroelektrana Gvozd u završnoj fazi projektovanja, nakon čega kreće ugovaranje sa izvođačima radova.

- Kada je riječ o Briskoj gori to je grandiozno zamišljen projekat, sa snagom od 250 megavata i tu je loše urađena priprema. Prostorni plan nije prošao u tom obuhvatu i prenosni kapaciteti na tom prostoru ne mogu da prihvate takvu snagu - objasnio je Durutović i dodao da je usljed lošeg planiranja došlo do problema u realizaciS.POPOVIĆ ji.

Kursna lista USD

1.17190

GBP

0.85703

JPY 129.49000 CHF AUD

7

1.08300 1.61650

CAD

1.48950

TRY

10.35900

CNY

7.58030

RUB

85.51040

PODGORICA – Uveden je stečaj u kompaniji Uniprom Energy u kojoj biznismen i vlasnik Uniproma koji gazduje KAP-om Veselin Pejović ima 40 odsto udjela.

Prijedlog za uvođenje stečaja zbog duga od 2,4 miliona eura podnijela je, početkom februara, kompanija Solbay Capital Partners (SCP) sa Britanskih Djevičanskih Ostrva.

Od toga se 988 hiljada eura odnosi na dug po osnovu više ugovora o zajmu koji su zaključivani tokom 2018. godine, 119,3 hiljade na kamate, dok se 1,2 miliona eura sa kamatama odnosi na dug za pozajmicu koju im je u više navrata davala kiparska kompanija Estpro Consulting Associates, od kojih je SCP preuzela potraživanje. Sudeći prema datumima ugovora, Uniprom Energy se od februara do juna 2018. zaduživao kod SCP, a od jula do kraja iduće godine kod druge kompanije.

ZADUŽIVANJE

Kako stoji u rješenju o otvaranju stečaja, Uniprom Energy je sa SCP dogovorio da se rok za izmirenje pomjeri do kraja marta 2019, a početkom 2020. godine potpisan je i sporazum o sravnanju obaveza kojim je, kako se navodi, dodatno potvrđeno postojanje duga. Ova kompanija je pokušala da naplati dio dospjelog duga prošle godine, kada je javni izvršitelj donio rješenje o naplati 1,5 miliona eura, ali je Vijeće Privrednog suda kojim je predsjedavao predsjednik suda Blažo Jovanić, usvojilo prigovor Uniproma i obustavilo izvršni postupak, jer fakture na osnovu kojih je određeno izvršenje, kako je navedeno, nijesu vjerodostojna isprava na način propisan zakonom. Osim toga, tim ugovorima je, kako je navedeno u prigovoru, bila predviđena primjena engleskog prava i obaveza mirnog rješavanja spora.

SCP je ukazala da je Uniprom Energy prezadužen, odnosno da je njegova imovina značajno manja od postojećih obaveza, te da su troškovi poslovanja dvije godine za redom viši od prihoda, a da su negativni neto rezultati doveli do

Partneru nijesu vratili 2,4 miliona eura zajma

Sudeći prema datumima ugovora, Uniprom Energy se od februara do juna 2018. zaduživao kod Solbay Capital Partners sa Britanskih Djevičanskih Ostrva, a od jula do kraja 2019. godine kod kiparske firme Estpro Consulting Associates postojanja negativnog kapitala.

IZVJEŠTAJ

Da dug postoji, potvrdila je i privremena stečajna upravnica koja je utvrdila da je Uniprom Energy tokom posljednje tri godine imao negativan finansijski rezultat, te da je gubitak od 2018. godine sa 183,9 hiljada prošle godine porastao na 527,5 hiljada eura.

Takvi rezultati, kako je navela, nijesu začuđujući, imajući u vidu da je tokom ovog perioda imao samo jednog kupca i to Uniprom Nikšić te da potraživanja od 624,8 hiljada eura nije naplatio.

- Radi se o privrednom društvu koje je povezano sa stečajnim dužnikom, budući da je osnivač Uniprom doo Nikšić Stevan Pejović, a članovi odbora direktora Ina Pejović, koja je suvlasnik stečajnog dužnika i Veselin Pejović koji je ujedno izvršni direktor i ovlašćeni zastupnik Uniprom Nikšić i stečajnog dužnika, te da je u ovom periodu pozajmljivao novac drugom povezanom licu Uniprom metali

čiji je vlasnik Stevan Pejović, a direktor i prethodni vlasnik Veselin Pejović, za šta se potraživanje u poslovnoj evidenciji Uniprom Energy po osnovu zajma vodi kao nenaplaćeno u iznosu od 699,9 hiljada eura – stoji u izvještaju.

Osim toga, utvrđeno je i da tokom 2018. i 2019. godine nije bilo transakcija na inostranom tržištu te da nije preduzeta nijedna radnja da se naplate potraživanja za avanse date firmama Cagzir Ins Isi Sistemleri, Innovather i Russian Cylinders. Prošle godine je, kako stoji u izvještaju, zatvoren avans kod Cagzira, što ukazuje da je isporučena cistijerna za prevoz tečnog prirodnog gasa, pa SCP sumnja da se ciljano na ovaj način postupalo kako bi im se izbjeglo plaćanje.

POSLOVANJE

U izvještaju stoji da je Uniprom Energy registrovan krajem 2017, za nabavku, skladištenje i prodaju prirodnog gasa u komprimovanom i tečnom stanju te da je prirodnim gasom snabdijevala Uniprom

KAP od kojih je i iznajmila poslovni prostor na 30 godina.

- Imajući u vidu pokazatelje likvidnosti, poslovne aktivnosti i zaduženost, društvo se od 2018. do 2020. godine suočava sa niskim nivoom likvidnosti, pokazatelji obrta ukupnih sredstava su loši, odnosno na euro uložen u aktivi se ostvaruje od 19 do 33 centa prihoda od prodaje, a iz pokazatelja zaduženosti se vidi da su ukupne obaveze u 2018. bile veće za šest odsto od ukupnih sredstva, u 2019. za 17 odsto, a u 2020. za 33 odsto – stoji u izvještaju stečajne upravnice.

Prema finansijskoj dokumentaciji kompanije Uniprom Energy, stečajna upravnica je utvrdila da dug prema SCP na posljednji dan prošle godine iznosi 2,7 miliona eura te da nije ni djelimično izmiren. Prema podacima iz katastra, ova kompanija nema nepokretnosti, a vlasnik je pet vozila. Sutkinja Danijela Vukčević je prvi sastanak povjerilaca zakazala za 1. novembar, a ročište za ispitivanje potraživanja za 8. novembar.

M.Lk.

Rezultati mjerenja kompanije Cable.co.uk u 224 države

Crna Gora na 57. mjestu po brzini interneta PODGORICA - Crna Gora je, prema ovogodišnjim rezultatima mjerenja kompanije Cable.co.uk, značajno povećala prosječnu brzinu pristupa internetu i na rang listi napredovala za šest mjesta, zauzevši 57. poziciju od 224 države. Iz Agencije za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP) su saopštili da je izmjerena prosječna brzina pristupa internetu od 40,14 megabita po sekundi (Mb/s).

- Srbija je na 62. mjestu sa prosječnom brzinom od 36,59 Mb/s, BiH na 70. sa 31,72 Mb/s, Kosovo na 81. sa 22,21 Mb/s, Albanija na 96. sa 19,36 Mb/s i Sjeverna Makedonija na 107. sa prosječnom brzinom od 15,38 Mb/s - navodi se u saopštenju.

U okruženju su od Crne Gore bolje rangirane Slovenija na 30. mjestu sa prosječnom brzinom prenosa podataka od 67,2 Mb/s i Hrvatska na 46.

poziciji sa 49,77 Mb/s.

Britanska kompanija Cable. co.uk je u saradnji sa otvorenom internet bazom podataka M-lab objavila rezultate istraživanja o brzinama pristupa internetu za ovu godinu, upoređujući podatke preko 1,16 milijardi testova iz 224 države.

- Globalna tabela prosječnih brzina pristupa internetu za ovu godinu pokazuje da Za-

Test brzine interneta

padna Evropa dominira sa prosječnom brzinom od 90,56 Mb/s, a osam od deset najbolje rangiranih zemalja na svijetu nalazi se u Zapadnoj Evropi - dodaje se u saopštenju.

Prema istraživanju Cable. co.uk iz 2018. godine, Crna Gora se nalazila na 74. mjestu, na listi koja je tada obuhvatala 200 zemalja, sa prosječnom brzinom pristupa

internetu od 6,74 Mb/s.

- To znači da smo ostvarili za 17 mjesta bolju poziciju u odnosu na 2018. godinu. Cijenimo da je jedan od najvažnijih uzroka ovako velikog i brzog napretka visok stepen investicija u razvoj sektora elektronskih komunikacija u Crnoj Gori, koji u posljednjih pet godina iznosi blizu 450 miliona eura, odnosno skoro 40 odsto ukupnog prihoda koji je ovaj sektor ostvario u tom periodu - objasnili su iz EKIP-a.

Predstavnici regulatora su kazali da su značajnom povećanju izmjerene prosječne brzine pristupa internetu i poboljšanju rezultata prije svega doprinijeli višegodišnji visok stepen investicija u razvoj elektronskih komunikacionih mreža i usluga, ponuda paketa usluga sa sve većim brzinama, povećani zahtjevi korisnika i adekvatan i predvidiv i tehnološki neutralan regulatorni okvir u Crnoj Gori.

R.E.

8

U fokusu

Subota, 25. septembar 2021.

JOŠ JEDAN BRUTALNI UDAR NA DRŽAVU: Ministarstvo prosvjete saopštilo da je SDT formiralo predmet p

Ne treba oprostiti ovaj šamar nacionalnom i sportskom obrazu Crne Gore Zbog skandala koji od juče potresa Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta i zbog čijeg je činjenja, odnosno nečinjenja upitna budućnost našeg sporta, da je Crna Gora pred isključenjem sportista iz svih takmičenja, brojne ličnosti iz sportskog i političkog života su pozvale resornu ministarku Vesnu Bratić da podnese ostavku.

- Fijasko i sramota! – napisao je na Tviteru proslavljeni vaterpolista i nekadašnji ministar sporta Nikola Janović, - Ko je i iz kakvih pobuda ovaj haos napravio – tek će se vidjeti. Jasno je, međutim, da vlast čini veliku štetu. Ovaj šamar nacionalnom i sportskom obrazu Crne Gore ne treba oprostiti. Moraju da idu - naveo je Janović.

Ogorčena je i legendarna rukometašica Maja Bulatović, koja je godinama širom svijeta pronosila slavu Crne Gore.

- Sama mogućnost da se to dogodi, najveće je poniženje u istoriji našeg sporta. Nema tog poraza koji može boljeti ni približno kao nestručnost i zla namjera ove vlasti koja od decembra do danas istrajno radi jedino protiv Crne Gore i svega crnogorskog. Odavno već upozoravamo kako je ministarka Vesna Bratić na poziciju postavljena kako bi se borila protiv svega na čemu počiva građanska Crna Gora. Identično rade i čuveni kadrovi ,,po dubini“ koji nemaju nikakve veze sa oblastima kojima rukovode, a Vasilije Lalošević samo je jedan u nizu primjera partijskog zapošljavanja i klasične zloupotrebe funkcija. Kao sportistkinja koja je za Crnu Goru osvajala najznačajnija odličja, koja zna kako je igrati srcem za svoju državu, stidim se u ime Vlade i svih njenih organa do čega su doveli crnogorski sport. Bilo, ne ponovilo se – stoji u saopštenju Maje Bulatović.

Od formiranja vlasti pod Ostrogom 23. septembra 2020, Liberalna partija upozorava da je Crna Gora okupirana država i da je kompletno društvo i ustavni poredak u opasnosti.

- Nova vlast sistematski uništava Crnu Goru, a na red je, izgleda, došao i sport. Nakon tjeranja stranih investitora i pokušaja podrijevanja prosvjete i kulture, urušava se i sport kao naš najbolji izvozni proizvod, posebno vrhunski i kvalitetni. Potezima Uprave za sport u okviru Ministarstva Vesne Bratić, dovedeno je u pitanje učešće države koja je u nekim sportovima u svjetskom vrhu. Šokanta je činjenica da naši sportisti vjerovatno neće moći da nastupaju, a posebno da neće moći niđe da nastupaju pod zastavom Crne Gore i sa himnom svoje države. Postavlja se pitanje da li eksperti toliko zaista neuki ili je pak u pitanju sistematsko uništavanje crnogorskog sporta sa namjerom.

Pozivamo da se ovaj skandal, jos jedan u nizu, hitno objasni crnogorskoj javnosti a ministarka Vesna Bratić mogla bi konačno da ponudi svoju ostavku Skupštini i građanima Crne Gore – stoji u saopštenju Liberalne partije - Najnovija dešavanja do kojih nas je dovela ekspertska Vlada, gdje se Crna Gora nalazi pred isključenjem njenih sportista iz svih takmičenja ili u situaciji da se sportisti mogu takmičiti, ali ne pod zastavom i himnom Crne Gore, pokazuje svu neodgovornost i nezainteresovanost ministarke Bratić prema sportu i našim sportistima.

Neodgovoran i neprofesionalan odnos prema najboljim reprezentima i ambasadorima Crne Gore u svijetu se može prevazići jedino ako ministarka podnese ostavku poručio je poslanik Bošnjačke stranke Amer Smailović Na saopštenje Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta reagovao je i poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Andrija Nikolić istakavši da se radi o lošoj namjeri, neznanju, ili slučajnom propustu.

- Ali ovo danas je ravno puzajućem državnom udaru.

Ukoliko nastupe očekivane posljedice po sportiste i državu, to će biti i formalni kraj antidržavne vlade - poručio je Nikolić na svom Tviter profilu.

Portparol Socijaldemokrata Nikola Zirojević je poručio Socijalističkoj narodnoj partiji da omogući smjenu ministarka posvjete, nauke, kulture i sporta Vesne Bratić.

- Sjajna vijest! Sada od SNP-a očekujemo da javno da podršku interpelaciji za pretresanje Vladine politike u oblasti prosvjete koja je u proceduri i svojim glasovima omogući smjenu ministarke Bratić. Evo prilike da odmah pređete sa riječi na djelo. Imate pruženu ruku s naše strane - poručio je Zirojević na Tviteru.

Generalni sekretar DPS-a Aleksandar Bogdanović saopštio je da šteta koju Vlada pravi u svim oblastima, odražava se i na sport.

- Tek usput, juče je pomenuto da našim sportistima prijeti suspenzija sa zvaničnih takmičenja i da je ta priča aktuelna još od avgusta. Šta još treba da se desi da ova nesposobna i netransparentna Vlada padne?- napisao je Bogdanović.

Skandal koji je kreiralo Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta predstavlja završni čin u poniženju države, kazao je šef Poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista (DPS) Danijel Živković.

- Ako se ispostavi tačnom informacija da sportisti ne mogu nastupati pod zastavom Crne Gore i bez himne države, ova skalamerija i nakaradnost od vlasti je u terminalnoj fazi svog nestanka - naveo je Živković na Tviteru.

J. T.

Crna Gora pred is sportista iz svih t

PODGORICA – Vlada Crne Gore nastavlja da brutalno razgrađuje državne institucije: Poslije serije štetnih poteza u sistematskom uništavanju zdravstva, obrazovanja, ekonomije, kulture, na red je došao i sport. Najnovija bruka pukla je juče ujutro kad je u 9.10 stiglo saopštenje Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta iz koga smo saznali da crnogorskim sportistima prijeti isključenje iz svih takmičenja. Saopštenje je, doduše, u 9.24 povučeno uz molbu da se isto ne objavljuje jer se planira dopuna, ali je gorak ukus ostao. I to bez najavljene dopune?! Potvrda da je prvi mejl i konačan stigla je u 12.12.

Prvo su iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta juče ujutro saopštili da je Specijalno državno tužilaštvo formiralo predmet protiv doskorašnjeg vršioca dužnosti direktora Uprave za sport i mlade Vasilija Laloševića, navodeći da je u obavljanju funkcije prekoračio jasno precizirana i definisana ovlašćenja, te da je svojim činjenjem doveo u nezavidan položaj sport u cijeloj Crnoj Gori, zbog čega, kako su kazali, MPNKS kao krovna institucija ima veoma kratak rok da odgovori na više veoma značajnih pitanja koja su od krucijalnog značaja za budućnost i sudbinu sportskih djelatnika u Crnoj Gori.

IGNORISANJE OBAVEZA

- Uprava za sport i mlade je ignorisala Svjetsku antidoping agenciju (WADA) jer nije dostavila Upitnik za prošlu godinu, niti su imali ikakav kontakt sa WADA, zbog čega je agencija internim kanalima pokušavala da stupi u kontakt sa vlastima u Crnoj Gori. Rezultat navedenog je da smo sada pred isključenjem naših sportista iz svih takmičenja, a u slučaju da nas ne isključe, sportisti se mogu takmičiti ali ne pod našom zastavom i himnom.

Odmah nakon ovog saznanja, MPNKS je kontaktiralo WADA

koja je imala sjednicu u Montrealu sredinom avgusta ove godine. Na toj sjednici trebalo je da se donese odluka o isključenju Crne Gore, međut i m , z b o g b r z e r e a kc i j e MPNKS, odluka je odložena.

Za sve ovo vrijeme, od sredine avgusta do danas, g. Lalošević nije ništa preduzimao po ovom pitanju. U septembru, tačnije 15. septembra, dobili smo nalog da u roku od 21 dan, promijenimo Zakon o sportu. MPNKS je u saradnji sa Komisijom za antidoping odmah krenulo u ispunjavanje ovog zadatka i narednih dana ćemo imati spreman dokument koji se traži. Komisija već ima spreman veliki broj potrebnih informacija, pa će rok od 21 dan, biti dostižan - navodi se u saopštenju.

Kako je rečeno, ,,koliko je WADA rigorozna i ozbiljna agencija u svom djelovanju primjer su i tek završene Olimpijske igre na kojima Ruskoj federaciji i

Begović: Prijeti nam suspenzija Svjetske antidoping agencije Novoimenovani vršilac dužnosti direktora Uprave za sport i mlade Marko Begović smatra da su ,,slabost horizontalnog sistema strateškog planiranja, te neusaglašenost sa međunarodno obavezujućim normama i standardima savremenog sporta, posljedica duge politizacije nadležnog državnog organa, ali i jednog dijela činilaca sportskog pokreta“.

- Za posljedicu imamo da Crnoj Gori prijeti suspenzija od strane Svjetske antidoping agencije (WADA), zbog činjenice da u dužem vremenskom periodu nije usklađen pravno-politički i institucionalni aranžman sa obavezujućim standardima u oblasti antidopinga. Posljedice eventualne suspenzije bi bitno ograničile nastupe naših sportista ali i organizaciju međunarodnih sportskih manifestacija - naveo je Begović.

Ističe da Crna Gora trenutno ,,kaska“ ne samo za razvijenim sistemima sporta, već i za zemljama iz okruženja, što, kako je kazao, predstavlja posebnu štetu, jer je naša država ,,zbilja rasadnik talentovanih sportista“. Rekao je da je prihvatio imenovanje za v. d. direktora jer želi da preuzme dio odgovornosti za društveno-političku zbilju, te poručio da će se u svom radu rukovoditi principima demokratičnosti, vladavine prava i javnosti u radu.

njihovim sportistima nije bilo dozvoljeno da se takmiče pod ruskom zastavom i himnom“.

SDT ISTRAŽUJE

Iz MPNKS, dalje ističu da je protiv Laloševića formiran predmet kod Specijalnog državnog tužioca u odnosu na njegov status i u odnosu na Odluku o dodjeli sredstava za sprovođenje programa sportskih organizacija u 2021. godinu.

- Gospodin Lalošević je suprotno Zakonu o sportu Crne Gore koji je važeći bez saglasnosti i učešća MPNKS donio odluku br. 01-2-105-614/21-1142-4 od 26. avgusta 2021. godine. O postojanju odluke, MPNKS je saznalo sa sajta Uprave za sport i mlade. Zbog sumnje da se radi o nezakonitom poslovanju, MPNKS je angažovalo nezavisnu reviziju 1. septembra 2021. godine. Međutim, g. Lalošević je kontinuirano izbjegavao da se revizija realizuje i do danas

revizorka nije uspjela da dobije nijedan dokument kako bi mogla da preduzme bilo koju aktivnost za koju je angažovana.

Sada su se stekli uslovi da se nezavisna revizija sprovede i izvještaj ćemo dostaviti SDT-u - ističe se u saopštenju.

Iz MPNKS su naveli da ,,ovo nije jedini konkurs koji je gospodin Lalošević sproveo bez učešća MPNKS, ali su jedan uspjeli da zaustave“.

- Barem bi trebalo da gospodin Lalošević taj konkurs nije okončao i novac raspodijelio, što ne bi bilo začuđujuće uzimajući u obzir dosadašnja iskustva sa njim. ,,Umjesto da djeluje proaktivno, blagovremeno i u koordinaciji sa rukovodećim kadrom“, kako ocjenjuju iz MPNKS, ,,gospodin Lalošević je kršeći sve zadate rokove i predviđene sastanke od vitalnog značaja djelovao samostalno, zanemarujući sva propisana pravila i procedure,

Predsjednik SNP-a po

Joković: Min Predsjednik Socijalističke narodne partije Vladimir Joković poručio je da najenergičnije staje iza onoga što je Vasilije Lalošević rekao i osuđuje one koji su htjeli da nanesu štetu jednom čestitom čovjeku.

- Oni od nas samo imaju jedan ogroman prezir. Na ovome sigurno nećemo stati. Mislili smo i mnogo energičnije poteze da povučemo, ali smo od toga na savjet nekih dobronamjernih ljudi odustali. Svi znamo da je Uprava za mlade i sport po raspodjeli pripala SNP-u. Ovdje nijesu čista posla - kazao je Joković.

U fokusu

Subota, 25. septembar 2021.

protiv smijenjenog v. d. direktora Uprave za sport i mlade Vasilija Laloševića zbog nezakonitog poslovanja

isključenjem takmičenja?!

 ušao u zonu krivične odgovornosti, te se oglušio o dobru poslovnu praksu i jačanje timsko g d u h a i o d l u č i v a n j a nanoseći tako značajnu štetu MPNKS, Upravi za sport, i što je najvažnije svim sportistima u Crnoj Gori“.

ŠTETA

- Gospodin Lalošević supstituisao je pravo i nije poštovao jasno razgraničenje nadležnosti i odgovornosti u sistemu odlučivanja, te je time nanio dodatnu štetu, koja se mora što prije sanirati, da bi se našim sportskim djelatnicima obezbijedilo ono što im, shodno svim važećim, kako domaćim, tako i međunarodnim pravilima, pripada. Ovo je samo jedan dio priče, o ostatku koji pripremamo, javnost i tužilaštvo će biti blagovremeno obaviješteni.

Iz MPNKS objašnjavaju da je ,,shodno načelima pravde i pravičnosti, po zakonu, po moralu,

Narod je birao slobodu i slobodu će i da dobije, barem dok je prof. dr Vesna Bratić na čelu ovog Ministarstva i Vlada Crne Gore, na čelu sa premijerom prof. dr Zdravkom Krivokapićem

po razumnom rasuđivanju, v. d. direktora Uprave za sport i mlade mora što hitnije biti razriješen državne funkcije koju je do sada obavljao“.

MPNKS dalje navodi da će uraditi sve da učinjene greške i propuste ispravi i sanira u najkraćem mogućem roku, kako bi se našim sportistima obezbijedili optimalni uslovi za rad i za postizanje vrhunskih rezultata na svim međunarodnim takmičenjima.

KAD NAROD BIRA

- MPNKS nije politička partija, i kod nas su javni funkcioneri promjenljivi, bez izuzetka.

Praksa koja izgleda i dalje postoji u partijskom sistemu, čast izuzecima, da je mjera kvaliteta rada nekog u Vladi da li se „dira“ u partijsku funkciju ili ne, za MPNKS ne postoji. Mjera rada svakog, bio član partije ili ne, su znanje, profesionalnost, moral - navodi se u

saopštenju.

- Narod je birao slobodu i slobodu će i da dobije, barem dok je prof. dr Vesna Bratić na čelu ovog Ministarstva. Vlada Crne Gore, na čelu sa premijerom prof. dr Zdravkom Krivokapićem ima jedno pravilo „Nećemo zamjene, hoćemo promjene“, tako će i ostati - istakli su iz Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta.

Ovo je saopštenje koje je Ministarstvo poslalo medijima u 9.10 časa, da bi petnaestak minuta kasnije uslijedio i naknadni mejl u kojem MPNKS moli medije da ne objavljuju prvo saopštenje jer ,,planiraju dopunu istog“.

Ne š t o n a k o n p o d n e v a , MPNKS je saopštilo da, ipak, u tom trenutku nemaju nikakvu dopunu prvog saopštenja, koje, kako su naveli, predstavlja konačni i zvanični stav tog resora.

S. JONČIĆ-J. TERZIĆ

Lalošević: Nelegalno, podlo, podnijeću krivičnu prijavu protiv Bratić Mučki i podlo dok sam bio na službenom putu u Sloveniji, uslijedila je inicijativa za moju smjenu.

Ovo što se dogodilo ne samo da je nelegitimno i nelegalno, nego i nečovječno - saopštio je smijenjeni vršilac dužnosti direktora Uprave za sport i mlade Vasilije Lalošević na konferenciji za medije Socijalističke narodne partije.

Najavio je da će podnijeti prijavu protiv ministarke prosvjete, nauke, kulture i sporta Vesne Bratić.

- Možda je moja greška što nikom nijesam davao otkaze u Upravi za sport i mlade, što sam napravio sjajnu saradnju sa svim savezima, što su svi dobili sredstva. Možda je greška što nijesam slušao savjete Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta da smjenjujem sportske funkcionere rekao je Lalošević.

Tri mjeseca unazad se, prema njegovim riječima, dešavaju stvari koje su naslućivale ovo.

- Kada se udruže dvije žene zlobne, obje sa eksternim savjetnicima, onda nailazi ovaj vid pritisaka - ocijenio je Lalošević.

Pet mjeseci, kako je kazao, piše zahtjeve.

- Ostali su gluvi na moje molbe da Ministarstvo napravi izmjene zakona. Sve poruke koje sam dobijao danas i sinoć od predsjednika nacionalnih saveza pokazuju da sam bio u pravu. Svi su bili zadovoljni i svi su otišli na takmičenja. Možda sam kriv što sam dodijelio 212 stipendija. Ako je to moj zločin, prihvatam - kazao je Lalošević.

Neće, kategoričan je, dozvoliti da ga osobe koje, prema njegovim riječima, nemaju pojma o sportu - diskredituju.

- Ovo je potpuna i klasična igra - ocijenio je Lalošević.

Kad je trebalo da ide u Tokio na Olimpijske igre testirao se i bio je pozitivan test iako se nekoliko puta prije toga testirao i bio je negativan.

- Moj odlazak tamo nekome je smetao. Neko je tamo rekao: ,,Ovaj se mnogo uzdigao“. Sve što sam radio, radio sam časno i pošteno - naglasio je Lalošević.

Spreman je da uloži snage da odbrani svoju i čast SNP-a.

- Kako je bilo ažurno Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, nikad sportisti pare dobili ne bi. Prijava Specijalnom državnom tužilaštvu je zato što nijesam uradio reviziju. Reviziju po zakonu mogu da rade samo revizorska ustanova i ministarstvo, a nikako nezavisna kuća koju je neko izabrao - istakao je Lalošević.

Ministarstvo je, prema njegovim riječima, Upravi za sport i mlade uzelo automobil i nikad Bratić nije potpisala revers za to.

- Kako je nezakonit moj potpis kada su pare na računu Uprave za sport i mlade? Pokušaj diskreditacije im neće proći, kunem vam se. Namjerno su htjeli da naprave puč - naglasio je Lalošević.

Ovakav princip rada Ministarstva, kako je rekao, nije racionalan i pokazuje sve svoje manjkavosti.

- Uprava za sport i mlade je bila svijetla tačka zato što tamo ima 20-ak sjajnih mladih ljudi koji znaju svoj posao. Možete pitati sve saveze kako smo radili - kazao je Lalošević.

Optužuju ga da, kako je rekao, nije poslao upitnik 2020. kad nije bio u Upravi za sport i mlade.

- Poslao sam ga 2021, ali nikada nije ugledao svjetlost dana - napominje Lalošević.

održava Laloševića

nistarka Bratić više nema našu podršku Imao je razgovor sa premijerom i sve mu je, kako je rekao, objasnio.

- SNP ne traži ništa tuđe i ne da ništa svoje. Nije ovo borba za funkcije i fotelje već za čast i dostojanstvo ljudi iz SNP-a - naglasio je Joković.

Odbacuju, kako je opisao, podle napade na SNP i Laloševića.

- SNP u potpunosti stoji iza Laloševića. Legalnim načinom ćemo se izboriti za ono što je SNP uvijek bio.

Za 24 godine ovo je prva optužba da je neko iz SNP-a nešto nečasno uradio. Za svakog našeg čovjeka ćemo se boriti po bilo koju cijenu i izborićemo za sve ono što nama pripada. Vesna Bratić apsolutno

više nema našu podršku - poručio je Joković.

Na pitanje da li će inicirati smjenu Bratić, odgovorio je da je pravo premijera da mijenja ministre.

- Razumni smo ljudi i nijesmo htjeli da povlačimo radikalne poteze, ali ako ne ispoštuju ono što smo tražili, SNP više neće učestvovati ni u kakvim pregovorima - rekao je Joković.

Premijeru Zdravku Krivokapiću kazao je da su ,,svi Vasko Lalošević“ i da ne dozvoljavaju da se kalja ime SNP-a.

- Za dostojanstvo i čast SNP-a ćemo dati sve. Vasilije Lalošević se nikada

nije vezao za funkciju. Mi samo hoćemo pravdu i poštovanje dogovora. Nikome nećemo dozvoliti da gleda u krvna zrnca naših kadrova - poručio je Joković.

Predsjednik SNP-a je rekao i da Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta nije raspisalo konkurs, uzimajući u obzir da je Laloševiću isticao mandat vršioca dužnosti direktora.

- Čuo sam se i sa ministarkom jutros i ona mi je rekla: ,,Pa što Vasko nije raspisao konkurs i on bi bio izabran“. Pa što ste ga smijenili kad bi bio izabran? Na Ministarstvu je da to raspiše - zaključio je Joković. Đ. Ć.

Krajem maja mu istekao mandat vršioca dužnosti Rješenjem od 29. decembra 2020. godine, Vasilije Lalošević je imenovan za v. d. direktora Uprave za sport i mlade na period ne duži od šest mjeseci.

Međutim, Lalošević je tu funkciju obavljao i po isteku tog perioda, i ako bez rješenja predstavljao se kao ,,direktor Uprave za sport i mlade“. U toj ulozi čestitao je brojnim crnogorskim sportistima na uspjesima, organizujući i prijeme za iste.

Vlada Crne Gore u junu i julu nije donijela novo rješenje, kao što ni Uprava za kadrove nije objavila javni konkurs za direktora Uprave za sport i mlade.



- Ministarka Bratić, državna sekretarka (Milica) Kadović ne zaslužuju da budu na tim pozicijama. To što oni rade ne rade dobri ljudi. To rade ljudi sa zlim namjerama – kategorično će Lalošević

Upitao je i zbog čega je Ministarstvo tražilo da se povuče saopštenje jutros nakon 10 minuta što je proslijeđeno medijima.

- Ministarka Bratić, državna sekretarka (Milica) Kadović ne zaslužuju da budu na tim pozicijama.

To što oni rade ne rade dobri ljudi. To rade ljudi sa zlim namjerama – kategorično će Lalošević.

Za pomoćnicu su mu, kako je dodao, odredili osobu koja ima tri mjeseca staža.

- Šta će biti ako ja podnesem krivičnu prijavu protiv lažnih insinuacija? Zaslužili su tu prijavu i Bratić i Kadović. Svaki dopis koji sam uradio slao sam Ministarstvu, a oni su nam vraćali te dopise kazao je Lalošević.

Izmjene Zakona o sportu, prema njegovim riječima, može da uradi samo Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta.

- Ako bi sada Skupština ekspresno usvojila taj zakon nastupanje sportista bez crnogorskih obilježja bi se moglo izbjeći. Nacionalni Savjet Rusije nije nastupao pod svojom zastavom zbog antidoping skandala. To nijesu iste stvari - rekao je Lalošević i dodao da je Uprava za sport i mlade upozoravala Ministarstvo četiri puta da se usvoje izmjene Zakona o sportu.

Izmjene, kako je precizirao, obuhvataju dva jednostavna člana.

- Koliko je danas, Vlada mora da traži izmjene tog zakona. Uslov je da nema politike u antidoping komisiji. Zašto ministarka i njen tim nijesu napravili te izmjene kad smo im četiri puta slali urgencije - upitao je Lalošević.

Prvi dopis poslat je u februaru. Đ.Ć.

Ministarstvo: Smjena nije usmjerena protiv SNP-a

nećemo, kako se to radilo decenijama unazad, zakon krojiti ,,ni po babu ni po stričevima“. Tog svog obećanja držaćemo se u sa bilo kojim političkim Ministarstvo prosvjete, potpunosti, bez obzira na činiocem, ovo je bila samo nauke, kulture i sporta se političke implikacije i bez juče u popodnevnim satima reakcija na loš rad i profesio- namjere da pravimo komnalne propuste pojedinca oglasilo i saopštilo da odlupromise.

- navodi se u saopštenju. ka o smjeni dosadašnjeg v.

- ,,Ko ne kažnjava prekršaj, d. direktora Uprave za sport Dodaju da ,,zakon treba da taj zapovijeda da se on čini“ bude jednak za sve, i kad i mlade Vasilija Lalošeje pravilo kojeg se držimo. vića, ,,nije usmjerena prema štiti i kad kažnjava“, te da Stoga, MNPKS želi još jedse Lalošević ,,ogriješio o Socijalističkoj narodnoj nom istaći da su informacije zakon“. partiji“. i podaci koje smo dostavili - Nakon promjena, koje su - Gospodin Lalošević nije i na uvid javnosti istiniti, nastupile 30. avgusta 2020. tačni i lako provjerljivi i da je ne može biti SNP u cjelosti.

Ovo je bio jedan odgovaran godine, obećali smo svim MNPKS reagovalo isključivo čin državnog organa kakav građanima Crne Gore da na stručan i profesionalan MPNKS jeste. Naša namjera ćemo poštovati i sprovonačin - zaključuje se u druditi zakon u potpunosti, da nije da se obračunamo gom saopštenju MPNKS.

9

10

Društvo

Subota, 25. septembar 2021.

Građanska pritužba protiv Uprave policije zbog širenja lažnih vijesti

REVANŠIZAM: Smijenjena kompletna uređivačka s PODGORICA – Četrdesetak dana nakon izbora novog generalnog direktora RTCG Borisa Raonića i nepunih mjesec od izbora Marije Tomašević za direktorku Televizije Crne Gore, u talasu „demokratskih promjena“ smijenjen je - ne samo rukovodeći tim, već i gotovo kompletna uređivačka struktura ove medijske kuće.

Policija na Belvederu

Državni organ ne smije biti anonimni izvor Građanin je zatražio da Odjeljenje za unutrašnju kontrolu policije MUP-a Crne Gore, Zaštitnik ljudskih prava i sloboda Crne Gore i Savjet za građansku kontrolu rada policije u postupcima utvrde da li je postupanje UP u skladu sa standardima komunikacija sa javnošću zasnovana na profesionalizmu PODGORICA – Pritužbu na način na koji je Uprava policije plasirala lažnu informaciju preko Radio Televizije Crne Gore u jutro 5. septembra o „pucanju na policiju“, podnio je Odjeljenju za unutrašnju kontrolu policije MUP-a Crne Gore, Zaštitniku ljudskih prava i sloboda Crne Gore i Savjetu za građansku kontrolu rada policije, građanin M.J, prevodilac sa Cetinja, a preko aktivista Crnogorskog helsinškog odbora.

On je zatražio da se u postupcima provjeri i utvrdi da li je postupanje Uprave policije u skladu sa standardima komunikacija sa javnošću zasnovana na profesionalizmu i zdravim osnovama, a pritužbu je podnio zato što je postupanjem državnog organa - Uprava policije Ministarstva unutrašnjih poslova - povrijeđeno njegovo pravo da uredno, kvalitetno, blagovremeno i objektivno bude informisan o bezbjednosti Crne Gore i poštovanju javnog reda i mira.

- Javni servis RTCG objavio je 5. septembra 2021. godine u 9:35 da je neko pucao na policiju. Usljed pritiska javnosti kasnije je RTCG objavila audio snimak na kojem se doista čuju pucnji, ali koji ne potvrđuju da je došlo do pucnjave na policijske službenike.

Izvorna informacija RTCG je glasila ,,Kako je potvrđeno Televiziji Crne Gore, pucano je na policiju iz vatrenog oružja, ali bez posljedica“ pojasnio je građanin.

M.J. navodi u pritužbi da je, kako se pritisak demokratske javnosti nastavio, generalni direktor RTCG Boris Raonić javnosti priznao da je tu informaciju Javni servis objavio zato što ju je dobio od Uprave policije. Te navode je priznala i Uprava policije, saopštavajući da su na zahtjev te medijske kuće dali informaciju u usmenoj komunikaciji.

- Televiziji Crne Gore potvr-

đeno je da je došlo do upotrebe vatrenog oružja u odnosu na policijske službenike, što je proizilazilo iz informacija kojim se u tom trenutku raspolagalo i objektivnih okolnosti koje su dovele i do izdavanja naredbi za zaštitu (u smislu adekvatnog zaklona) policijskih službenika nakon što su se začuli pucnji iz vatrenog oružja - saopštila je Uprava policije priznajući da je ona dala tu informaciju RTCG. Na interesovanje Pobjede oglasio se i Savjet za građansku kontrolu rada policije, čija su tri predstavnika bili neposredno uz kordon policije, negirajući upotrebu vatrenog oružja u smilsu pucanja na službenika policije.

Pobjeda je u srijedu objavila i da u Posebnom izvještaju Uprave policije o dešavanjima na Cetinju 4. i 5. septembra koji je dostavljen Odboru za bezbjednost i odranu Skupštine Crne Gore nema riječi o „pucanju u policiju“ kako je to javila RTCG, već se eksplicitno navodi da je „došlo do upotrebe vatrenog oružja pucnjima u vazduh“.

Citirani dio izvještaja Operativnog štaba, koji je formirao direktor UP Zoran Brđanin 24. avgusta, dodatno povećava značaj da javnost dobije odgovore od njega i resora kojim rukovodi, da odgovore na pitanja na kojima Pobjeda danima insistira povodom lažne informacije o „pucnjima na policiju“.

I otvara brojna pitanja. Ako u izvještaju decidirano piše da je pucano u vazduh, a ne na policiju, kako je to izvijestio jedino RTCG, onda se mora znati: ko je službenik ili zvaničnik UP koji je nacionalnom Javnom servisu dao lažnu vijest; po čijem nalogu i uz čije ovlašćenje je to uradio?

Vijest je mogla da prouzrokuje strah, paniku i da potencijalno dovede do nesagledivih posljedica, zato je izuzetno važno da se otkrije identitet policajca ili rukovodioca iz Uprave policije koji je ,,usme-

no“ dojavio generalnom direktoru Javnog servisa Borisu Raoniću o navodnom napadu na policiju.

Podnosilac pritužbe primjećuje da se u slučaju ove objave zaboravlja činjenica da je informaciju plasirao državni organ i stoga i on u pritužbi postavlja nekoliko pitanja na koje traži odgovore.

- Zašto se Uprava policije istog trenutka nije oglasila javnim saopštenjem ili na drugi prikladan način i sa svim medijima i javnosti Crne Gore podijelila tako važnu informaciju? Zašto je, iako je usmeno saopštila RTCGu na njen zahtjev, za ovu informaciju Uprava policije tražila anonimnost izvora?

Zar je prihvatljivo, dozvoljeno, opravdano da nadležni državni organ kada zvanično saopštava određene informacije na zahtjev određene medijske kuće bude anoniman i neidentifikovan? Da li je opravdano da zvanični državni organ proizvodi i širi, na bilo koji način, lažnu vijest – navodi građanin M.J. u svojim pritužbama.

On je od Odjeljenja za unutrašnju kontrolu policije MUP-a Crne Gore zatražio da kroz postupak kontrole u konkretnom slučaju utvrde odgovore na navedena pitanje i, konačno, da se provjeri da li je Uprava policije kreirala i širila lažnu vijest imajući u vidu niz činjenica, a posebno uzimajući i stav Savjeta za građansku kontrolu rada policije, za čije članove navodi da će se zbog javnog interesa sigurno odazvati i učestvovati u postupku kontrole postupanja Uprave policije.

Na kraju, podnosilac pritužbe je zatražio da se, zbog zaštite interesa građana Crne Gore i prevencije daljih sličnih događaja i nepotrebnog podizanja tenzija u ionako politički podijeljenom društvu, pruži potrebna instrukcija Upravi policije kako da kvalitetnije, objektivnije i zdravije komunicira sa javnošću Crne Gore.

D.M.

U najvećoj kadrovskoj sječi, koja nije zabilježena ni devedesetih godina prošlog vijeka, prema saznanjima Pobjede, sa pozicija su uklonjeni: pomoćnica generalnog direktora Vanja Šćekić, direktor TVCG Slavko Đurđić, direktor Radija Budo Raičević, savjetnik generalnog direktora Vladan Mićunović, urednica Prvog programa TVCG Aleksandra Pavićević, v.d. urednice Parlamentarnog kanala Slavica Kruščić, rukovodilac sektora Produkcije Dragan Tomašević, rukovodilac sektora Marketinga Mladen Vukčević, urednica Jutarnjeg programa Milica Babić, urednica Dokumentarnog programa Tanja Šuković, urednik Kulturno-umjetničkog programa Vlatko Simunović, urednica Programskog arhiva Snežana Rakonjac, urednica Redakcije za istoriografiju Nataša Baranin, komentator Branko Vojičić, koji je i devedesetih smijenjen sa mjesta urednika informativnog programa, nakon čega je uslijedio i otkaz.

IZA ZATVORENIH VRATA

Kadrovska čistka „po dubini“, za koju sagovornici Pobjede tvrde da još nije dobila konačnicu, sprovodi se iza zatvorenih vrata - bez argumentacije i obrazloženja.

Uređivačka struktura na meti se našla vjerovatno zbog nove uređivačke politike, ali koji su motivi za smjenu pomoćnice generalnog direktora RTCG Vanje Šćekić, koja, uz niz strateških projekata, nosi ponajviše zasluga za stabilno finansiranje Javnog servisa i kreiranje modela kojim su javni finansijski prihodi RTCG duplirani, nije jasno.

Prema informacijama Pobjede, priprema se i smjena urednice Naučno-obrazovnog programa TVCG Sanje Blečić.

Uklonjenim profesionalcima, koji su minulih godina i decenija doprinosili misiji javnog servisa i ugledu RTCG, pokrenuli nove programske sadrža-



RAKONJAC: Da li sam kriva što sam otkrila da je arhiv daleko najvredniji resurs naše kuće ,,težak“ više od 120 miliona eura? Ili zato što sam otkrila da je RTCG vlasnik prava za cjelokupno nasljeđe ,,Lovćen filma“, koje takođe ima višemilionsku vrijednost? Možda sam kriva za otvaranje Muzeja RTCG, ili pokretanje inicijative da se pet arhivskih zbirki iz naše programske riznice zaštite kao kulturno dobro

Čistka kak bila ni dev Profesionalcima, koji su minulih godina i decenija doprinosili misiji Javnog servisa i ugledu RTCG, pokrenuli nove programske sadržaje, osvojili brojne nagrade na domaćim i međunarodnim tv smotrama, osmislili strategiju za spašavanje ugrožene i decenijama zapostavljene arhivske baštine TVCG, ovih dana su ponuđena nižerangirana radna mjesta ili otkaz je, osvojili brojne nagrade na domaćim i međunarodnim tv smotrama, osmislili strategiju za spašavanje ugrožene i decenijama zapostavljene arhivske baštine TVCG, uspjeli da organizuju kvalitetan program u složenim uslovima koje je nametnula pandemija virusa kovid-19 - ovih dana su ponuđena nižerangirana radna mjesta ili otkaz.

KAŽNJENI ZA KOLEGIJALNOST

Prema riječima sagovornika Pobjede, povod za smjenu nekoliko urednika bilo je saopštenje koje su napisali kao podršku Tanji Šuković i Draganu Tomaševiću, koje menadžment nije zaštitio nakon brutalnih verbalnih napada kojima su bili izloženi tokom radnog zadatka ispred Cetinjskog manastira 1. septembra.

Oni su se prilikom snimanja pokrivalica, za dokumentarac o crnogorskom stradalniku Petru Zviceru, zatekli ispred Cetinjskog manastira u trenutku kada je grupa građanki imala performans.

Slijedeći novinarski impuls, kamerman Tomašević je krenuo da snima taj skup i ušao za njima u portu Manastira.

Tada je izbio incident, jer mu je rečeno da ne može da snima, a sveštena lica su brutalno izvrijeđala Tanju Šuković.

Verbalni napad ekipa TCG prijavila je policiji i obavijestila uredništvo.

Do sljedećeg jutra niko iz uprave RTCG nije kontaktirao Tanju Šuković, kada joj je iz kabineta direktorice Tomašević traženo da napiše izvje-

Snežana Rakonjac i Nataša Baranin

štaj o događaju. Šuković je u tom trenutku išla na zakazani ljekarski pregled nakon kog je i hospitalizovana i imala hiruršku intervenciju.

Od tog dana niko joj se više nije obratio. Makar kolegijalno ili ljudski zbog ozbiljnog zdravstvenog problema.

Menadžment kuće za koju rade, Šuković i Tomaševiću, ne da nije pružio podršku, već je izdao saopštenje u kome su naveli da će ih ispitati, te ustvrdili da na Cetinju 1. septembra nijesu bili po zadatku, iako je snimanje uredno bilo zavedeno u knjizi snimanja.

Nakon takvog stava menadžmenta, u odbranu je istupilo nekoliko kolega koji su javno kazali da se prvi put u višedecenijskoj istoriji crnogorske Televizije, dešava „da se rukovodstvo kuće unaprijed ogradi od najvrjednijeg što ima – svojih najčasnijih poslenika, profesionalaca koji su svojim djelima i nagrađenim emisijama obogatili programsku riznicu Javnog servisa dokumentima neprolazne vrijednosti“.

Istakli su da saopštenje menadžmenta RTCG i ćutanje Savjeta Javnog servisa, u kojem sjedi i predsjednica jednog novinarskog sindikata, doživljavaju kao javnu ili prećutnu izdaju novinarske profesije.

Potpisani su Snežana Rakonjac, Nataša Baranin, Sanja Blečić, Slavko Đurđić, Aleksandra Pavićević, Siniša Adamović, Jelena Dukaj, Vesna Terić, Vesna Banović, Zoran Š. Kovačević Kaćo, Rajko Cerović, Čedomila

Društvo

Subota, 25. septembar 2021.

kva nije vedesetih

Šuković će tužiti Raonića Tanja Šuković tužiće generalnog direktora Javnog servisa Borisa Raonića, jer je, kako je navela, pokušao da naruši njen lični i profesionalni dignitet izjavama sa posljednje sjednice Savjeta Javnog servisa koja je održana u četvrtak.

- Na posljednjoj sjednici Savjeta dio rasprave posvetili ste incidentu u Cetinjskom manastiru. Ovim putem, pod punom moralnom odgovornošću, želim da saopštim da sve što ste izrekli u vezi sa učešćem ekipe TVCG u tom događaju su laži, manipulacije i insinuacije. Budući da, iako ste bili dužni po Zakonu o medijima, nijeste objavili moje obraćanje javnosti o događaju u kojem smo mi bili žrtve brutalne verbalne agresije, prinuđena sam da i ovom prilikom ponovim: Zbog nedostojnih insinuacija, pokušaja javnog narušavanja ličnog i profesionalnog digniteta i ozbiljnog ugrožavanja zdravlja, a potom i laži, manipulacija i diskvalifikacija, koje ste izrekli na sjednici Savjeta u vezi sa incidentom u Cetinjskom manastiru, obavještavam vas, da ću satisfakciju potražiti na sudu - navela je Šuković u pismu Raoniću.

Odloženo sprovođenje rješenja izvršitelja Davora Vukovića na parkingu ispred kapele u Tuzima D.MALIDŽAN

struktura u Javnom servisu

11

Izvršitelj, advokat i stranke na spornom zemljištu

Dogovor bi bio najbolja opcija PODGORICA- Ograda na parkingu ispred kapele u Tuzima juče nije uklonjena, iako je to bilo planirano rješenjem javnog izvršitelja Davora Vukovića. On je izlaskom na lice mjesta konstatovao da izvršni dužnici, četvorica pripadnika bratstva Camaj, nijesu postupili po njegovom rješenju na osnovu pravosnažne presude kojom su obavezani da kompaniji Lovćeninvest vrate ovo zemljište.

Zgrada RTCG

Vujošević Đurđić i Dragoljub Čarli Ilić.

Bez obrazloženja...

Upravo to pismo, sumnjaju Snežana Rakonjac i Nataša Baranin, donedavno urednice u TVCG, bilo je razlog za smjenu.

I Šuković je nakon tog događaja sa pozicije urednice Dokumentarnog programa dobila premještaj na poziciju urednice redakcije na Parlamentarnom kanalu.

Doskorašnjoj urednici programskog arhiva Snežani Rakonjac je ponuđeno radno mjesto urednice redakcije za istoriografiju.

Obrazloženje za ovu odluku nije dobila, ali je ubijeđena da profesionalne propuste nije imala.

- Možda sam smijenjena zato što sam prije desetak godina pokrenula jednu od najvažnijih misija u istoriji ove kuće i zajedno sa koleginicama Dušankom Mićunović i Jelenom Dukaj osmislila strategiju za spašavanje ugrožene i zaboravljene arhivske baštine TVCG. Ili zato što sam otkrila da je arhiv daleko najvrjedniji resur naše kuće ,,težak“ više od 120 miliona eura? Ili zato što sam otkrila da je RTCG vlasnik prava za cjelokupno nasljeđe ,,Lovćen-filma“, koje takođe ima višemilionsku



Javni servis mora da se zalaže za slobodu misli i govora, kazala je Baranin, ali nije baš ubijeđena da je trenutno tako.

- Ova kuća treba da se zalaže za slobodu govora i misli, a niko od nas koji smo potpisali saopštenje nikad ničim nije ugrozio program.

Obavljali smo savjesno svoje zadatke i to je više nego jasno - kategorična je Baranin

vrijednost? Možda sam kriva za otvaranje Muzeja RTCG, ili pokretanje inicijative da se pet arhivskih zbirki iz naše programske riznice zaštite kao kulturno dobro od nacionalnog značaja, ili zato što sam obezbijedila 35.000 eura za restauraciju i digitalizaciju naših najstarijih emisija.

Dio krivice može se pripisati i mom novinarskom opusu od 60 dokumentarnih emisija i serija, od kojih su dvije prikazane na HRT-u i Televiziji BiH - rekla je Rakonjac.

Iako sumnja još se, kaže ona, nada da podrška kolegama, ipak, nije bila razlog za njenu smjenu.

- Na čelu RTCG je, ipak, donedavni NVO aktivista, koji zna da naš Ustav garantuje slobodu misli i da bi takav potez bio protumačen kao čisti revanšizam - zaključila je Rakonjac.

MEDIJ BEZ SLOBODE GOVORA

Doskorašnja urednica redakcije za istoriografiju Nataša Baranin dobila je prije dva dana ponudu da uređuje emisiju u okviru dokumentarnog programa. I ona je zaštitila kolege jer smatra da im je načinjena nepravda.

- Vrlo je lako moguće da se moje raspoređenje dovede u vezu sa podrškom koju sam pružila kolegama Tanji Šuković i Draganu Tomaševiću. Ne mogu to da tvrdim, ali sumnjam da je to moguće - navela je Baranin.

Javni servis mora da se zalaže za slobodu misli i govora, ocjenjuje ona, ali nije baš ubijeđena da je trenutno tako.

- Ova kuća treba da se zalaže za slobodu govora i misli, a niko od nas koji smo potpisali saopštenje nikad ničim nije ugrozio program. Obavljali smo savjesno svoje zadatke i to je više nego jasno - kategorična je Baranin.

Jedan od zaposlenih koji već godinama radi kao kamerman i producent je i Dragan Tomašević koji konstatuje da su se smjene desile na nekorektan i ružan način.

- Kada je novo rukovodstvo došlo pominjalo se da će na moje mjesto da dođu neki

Boris Raonić

ljudi, ali kad sam zatražio od Raonića da se sastanemo, kako bih znao na čemu sam, to se nije desilo. U međvremenu se dogodio incident kod Cetinjskog manastira. Nakon toga, promptno sam smijenjen. Da li je to bio okidač ne mogu da tvrdim, ali sumnjam da je taj događaj doveo do moje smjene – kazao je Tomašević.

Dodaje da mu nije žao zbog smjene, jer kako navodi, sa ljudima koji čine menadžment i sa Savjetom Javnog servisa ne bi mogao da finkcioniše sa pozicije rukovodioca produkcije koju je do skoro pokrivao.

- Kada sam slučajno sreo Raonića i sa njim razgovarao u hodniku u zgradi Javnog servisa, shvatio sam da 38 godina provedenih u TVCG koje su bile plodne i časne za mene, tim ljudima ne znače ništa razočaran je Tomašević.

Kako je istakao, samo jedna od stvari koje je uradio za tu kuću je da je ugovorio zakup reportažnih kola po znatno nižoj cijeni nego što su to činili oni koji su bili na njegovom mjestu.

- Dok Javni servis nije imao reportažna kola, ja sam ostvario uštedu od oko 60.000 eura. Zakup smo plaćali 12.000 eura i više, a ja sam našao kola za 6.000 eura – kazao je on Pobjedi.

MENADŽMENT BEZ KOMENTARA

Na Pitanje Pobjede da li je do raspoređivanja određenog dijela uredništva na nižerangirana mjesta došlo, između ostalog i zbog njihove podrške ugroženim kolegama, direktorica TVCG Marija Tomašević nije imala komentar.

Ona se javila na naš telefonski poziv ali je rekla da tako nešto ne bi komentarisala.

Bez komentara na naše upite bio je i prvi čovjek Javnog servisa Boris Raonić.

- Ne bih komentarisao - bilo je sve što nam je odgovorio.

Zamjenica predsjednika Savjeta Marijana Camović-Veličković zatražila je prekjuče, na posljednjoj sjednici tog tijela, objašnjenje od Raonića zbog čega nije pokrenut disciplinski postupak na kome bi



Na pitanje Pobjede da li je do raspoređivanja određenog dijela uredništva na nižerangirana mjesta došlo, između ostalog i zbog njihove podrške ugroženim kolegama, direktorica TVCG Marija Tomašević nije imala komentar. Bez komentara na naše upite bio je i prvi čovjek Javnog servisa Boris Raonić

se ustanovilo što se dogodilo 1. septembra u porti Cetinjskog manastira. Navela je da je Savjet dobio dopis u kojem piše da zapravo nije urađeno ništa u tom slučaju.

Istakla je da je trebalo pokrenuti i disciplinski postupak kako bi se dobilo više informacija, odnosno da li je došlo do povrede radne obaveze.

Raonić je na to odgovorio da disciplinski postupak nije pokrenut, jer kad su dobili informacije više nijesu imali zakonski rok da to učine, ali da je zaposlenima ukazano na propust.

- Ljudi koji su zaposleni u Televiziji Crne Gore, njih troje, otišli su na teren po njihovim informacijama da prave dokumentarni film kojeg nema u produkcionom planu. Otišli su bez službenog naloga, na svoju ruku i ta kamera nije ona koja se koristi u Televiziji – rekao je Raonić, pojasnivši da nakon tri dana od događaja nijesu mogli pokrenuti disciplinski.

Camović-Veličković mu je na to odgovorila da je zakonski rok za disciplinski postupak 15 dana, a ne tri.

Na pitanje Pobjede da li je menadžment upozorio, kako je to naveo Raonić na sjednici, Šuković je kazala je da od dana incidenta sa njom niko nije ni pričao.

K. JANKOVIĆ J. MARTINOVIĆ

Advokat Camaja Angjel Gojčaj je juče podnio zahtjev za prekid postupka u odnosu na jednog od njih, koji je preminuo, tražeći isto i za preostale dužnike navodeći da su nužni suparničari, ali je Vuković, kako je sam naveo, o tome već odlučio i postupak prekinuo samo u odnosu na preminulog.

Kako Gojčaju ta odluka još nije uručena, on je ukazao da ima pravo žalbe, što će svakako prolongirati sprovođenje ovog izvršenja. Osim toga, Gojčaj je, kako je kazao za Pobjedu, Osnovnom sudu u Podgorici podnio i zahtjev za skidanje klauzule pravosnažnosti i izvršnosti presude, navodeći da je ovaj postupak vođen protiv lica koje je lišeno poslovne sposobnosti bez njegovog staratelja. Ukoliko taj zahtjev bude usvojen, cijeli postupak bi morao da krene ispočetka, objasnio je on.

APEL ZA MIRNO RJEŠENJE

Juče su ispred kapele, osim izvršitelja Vukovića, advokata Gojčaja i advokatskog pripravnika Filipa Femića koji zastupa Lovćeninvest, bili i direktor ove kompanije Milenko Radmilović, Zef i Deda Camaj. Vuković je ukazao da presuda mora biti izvršena, ali i apelovao na obje strane da nađu način da ovaj problem riješe mirnim putem.

- Bilo bi dobro da se postigne dogovor. S obzirom na značaj objekta i imajući u vidu da je ovo sveto mjesto, nikome nije cilj da se ruši, ni meni ne bi bilo prijatno, ali će morati da se krene. Ovo će se najvjerovatnije odložiti najduže na mjesec, tako da imate rok do tada, jer kada se sledeći put dođe, moraće da se izađe sa građevinskom mehanizacijom, a ja ne bih volio da do toga dođe – poručio je Vuković Gojčaju i Camajima.

Femić je kazao da ni Lovćeninvestu nije u interesu rušenje ograde na ovakvom objektu i dodao da bi lokalni organi trebalo da se uključe u ovaj problem predlažući da im se isplati pravična nadoknada ili u, zamjenu za ovu, da druga parcela. Iako se nada da to toga neće doći, Femić je predložio da sledećeg puta izvršitelj pozove vještaka geodetske struke kako bi premjerio zemljište, nakon čega bi i građevinska mehanizacija izašla na teren.

-Mi vas čekamo. Sa životom ćemo je braniti, budite sigurni. Nikada popustiti nećemo, prije ćemo život dati – kazao je Deda Camaj na njihove najave za dovođenje mehanizacije za rušenje.

Na naše pitanje ko je sagradio kapelu i parking, on je naveo da su to uradili svi mještani.

Da je uzurpirano i zemljište na kom je sagrađena kapela, tvrdi vlasnik kompanije Carine Čedo Popović koji tužbu nije podnio protiv mještana, već države, tražeći odštetu jer mu nije zaštitila pravo svojine. On je ranije za Pobjedu kazao da je obavijestio inspekciju čim je započela izgradnja, ukazujući na nelegalnu gradnju, ali da je kapela ipak sagrađena.

Camaji su u postupku po tužbi Lovćeninvesta uzvratili protivtužbom tražeći da sud utvrdi da su oni vlasnici parcele, ali im je taj zahtjev odbijen. Tvrde da su pravo svojine stekli naslijeđem i održajem, da je riječ o imovini bratstva Camaj za koju nije vođen ostavinski postupak, zbog čega nemaju dokument kojim bi to potvrdili. Navode da ovo zemljište obrađuju od 1950. godine i da niko osim njih nije imao posjed, te da je njihovim precima oduzeto tokom komunizma bez ikakve naknade. Sud je ocijenio neosnovanim njihove navode, imajući u vidu da je zakonom iz 1949. godine sva imovina plemenskih, seoskih i bratstveničkih zajednica u Narodnoj Republici Crnoj Gori proglašena opštenaM.Lk. rodnom za koju im ne pripada naknada.

Mitropolit crnogorski Mihailo sjutra na Cetinju

Liturgija u Crkvi Svetog Ivana Crnojevića Svetu arhijerejsku liturgiju, služiće na Cetinju u crkvi Svetoga Ivana Crnojevića mitropolit crnogorski Mihailo, sjutra u 10 sati.

On će tom prilikom rukopoložiti u čin svještenika đakona Nikolu Poleksića.

R.D.

12

Društvo

Subota, 25. septembar 2021.

Prema broju datih vakcina u posljednje dvije nedjelje, IJZ može da tvrdi da su mjere zabrana ulaska bez kovid potvrda dale rezultat

Na pitanje Pobjede da prokomentariše tu tvrdnju, koju je premijer kazao na onlajn sastanku o borbi protiv kovida, organizovanom na marginama UN samita, prvi čovjek IJZ dr Igor Galić nije dao konkretan odgovor.

Kazao je da je u Crnoj Gori bolji obuhvat vakcinacije u odnosu na zemlje EU kao što su Bugarska i Rumunija, a od regiona u odnosu na Albaniju, Kosovo, Sjevernu Makedoniju...

- Dostizanje tog procenta, odnosno kolektivnog imuniteta u koji spadaju i oni koji su preležali koronu zavisi od trenutka do trenutka. Smatram da imamo dobre startne pozicije. Svaki drugi odrasli građanin Crne Gore je vakcinisan. To nisu loši rezultati, ali dok ne dosegnemo nivo koji će nam omogućiti da kao neke zemlje zapadne Evrope mjere relaksiramo, svakako se treba truditi – rekao je Galić.

Na naše pitanje koliko je vakcinisano građana u protekle dvije sedmice, otkad su na snazi strože mjere, a u tržne centre se ne može bez kovid potvrde, Galić je rekao da nema precizne podatke, ali da se po broju datih dnevnih doza može reći da su mjere dale rezultat.

S.VASILJEVIĆ

PODGORICA – Institut za javno zdravlje ne zna da li će se ispuniti projekcija premijera Zdravka Krivokapića koji je najavio da će se do idućeg septembra vakcinisati 70 odsto građana Crne Gore i da će se na taj način ostvariti kolektivni imunitet.

Devet od deset preminulih je nevakcinisano

Direktorica Kliničkog centra dr Ljiljana Radulović rekla je da se trenutno na bolničkom liječenju u cijeloj državi nalazi 377 kovid pacijenata.

Najveći broj pacijenata je hospitalizovan u KCCG - njih 113, što je, ističe Radulović, najniži broj hospitalizovanih u toj ustanovi u posljednjih mjesec.

- Na respiratorima je 13 pacijenata. Njih 11 je nevakcinisano. I ova činjenica odražava opšti presjek koji pokazuje da nevakcinisani pacijenti u oko 90 odsto slučajeva završavaju u bolnicama i imaju teže oblike bolesti - kazala je ona.

U Baru se liječi 49 pacijenata, Pljevljima 42, Bijelom Polju 26, Beranama 38, Kotoru 37, Nikšiću 21, a u bolnici u Brezoviku 51. Radulović je naglasila da na primorju opada broj pacijenata kojima je potrebno bolničko liječenje.

- U padu je i broj hospitalizovanih i u Podgorici i na sjeveru, pri čemu je u ovim gradovima ta tendencija sporija - kazala je Radulović.

cionisala u punom kapacitetu treba da ima 91 ljekara.

SIGURNA ZA TRUDNICE

MLADI U RIZIKU

Galić je istakao da je devet od deset preminulih kovid pacijenata nevakcinisano.

- Svi preminuli mlađi od 40 godina su bili nevakcinisani.

Ogromna većina hospitalizovanih su takođe nevakcinisani pacijenti – kazao je on.

On je apelovao na građane da se vakcinišu i dodao da se upravo na primjeru KCCG, gdje se liječi preko 100 pacijenata, jasno vidi da korona virus ne bira žrtve i da mladost, sama po sebi, ne garantuje da ćete ga savladati.

- U KCCG se liječi 10 pacijenata od 19 do 40 godina starosti. Svi su nevakcinisani. To nije slučajno. Ove grupe najviše obolijevaju i najmanje ih je vakcinisanih. U slučaju KCCG, kod mlađih zaraženih pacijenata je u 40 odsto slučajeva prisutna gojaznost, kod jednog pacijenta je ustanovljena intolerancija glukoze, dijagnoza dijabetesa i jedan pacijent imao je problem

U bolnicama 377 kovid pacijenata

POUKA: Često se govori o paroli ljudska prava, a najveće pravo je pravo na život koje se gubi nakon smrti

sa štitnom žlijezdom. Ovo su, između ostalih, rizične grupe – kazao je Galić I pored svega, dr Galić smatra da dobro što je oko 45 odsto odraslih vakcinisano jer je otpor prema vakcinaciji u našoj zemlji jačao godinama, što je jasno iz npr. odnosa prema MMR vakcini.

- Djeca koja su rođena 2016. godine vakcinisana su u 90 odsto slučajeva, dok mališani koji su 2019. godište vakcinisani su u samo dvadeset odsto slučajeva.

Ovo je pravi čas da i svi ostali punoljetni građani shvate značaj vakcinacije protiv korona virusa – rekao je dr Galić.

Septembar odnio 154 života Pet osoba je preminulo od posljedica korona virusa, a laboratorije su otkrile 419 novih slučajeva od 3.955 uzetih uzoraka.

Od početka septembra, u Crnoj Gori su umrle 154 osobe od posljedica korona virusa.

Udio novopozitivnih slučajeva u ukupnom broju testiranih za 23.09.2021. godine je iznosio 10,54 odsto.

Prijavljen je oporavak kod 566 pacijenata.

Najviše novih slučajeva je u Podgorici 162, Nikšiću 57, Budvi 26, Cetinju i Bijelom Polju po 21, Kotoru i Baru po 18, Pljevljima 17, Herceg Novom 16, u Beranama i Ulcinju po 11, Tivtu 10, Danilovgrad i Rožaje imaju po 9, Andrijevica 4, Tuzi 3, Mojkovac 2, Plav, Petnjica, Plužine i Žabljak po 1 slučaj.

Tokom jučerašnjeg dana IJZCG je prijavljeno pet smrtnih ishoda u Podgorici, Budvi, Rožajama, Nikšiću i Cetinju. Među preminulima najmlađi pacijent je imao 61, a najstariji 84 godine starosti. Ukupan broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 1.884.

Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve kao i broj oporavljenih, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva kovid-19 u Crnoj Gori iznosi 7.952.

Najviše ih je u Podgorici 2.838, Nikšić ima 937, Pljevlja 602, Bar 472, Berane 392, Budva 373, Bijelo Polje 317, Kotor 288, Danilovgrad 280, Herceg Novi 262, Ulcinj 217, Cetinje 185, Rožaje 180, Tivat 145, Tuzi 132, Kolašin 101, Andrijevica 53, Žabljak 48, Mojkovac 36, Petnjica 26, Plužine 21, Šavnik 21, Plav 18 i Gusinje 8.

Prema broju aktivnih slučajeva, tj. stopi kumulativne incidencije za posljednjih 14 dana na 100.000 stanovnika, samo Gusinje i Plav ne bi bile u lokdaunu, ukoliko bi se primjenjivao sistem semafora.

R.D.

Na konferenciji za novinare direktor Doma zdravlja Podgorica Danilo Jokić je kazao da je samo za liječenje pacijenata sa srednjom kliničkom slikom potrebna terapija koja podrazumijeva antibiotike, kortikosteroide i antikoagulantsku terapiju.

Istakao je da je na konsultacijama kovid Komisije i operativnog tima za klinički menad-

žment dogovoreno da kada specijalista procijeni da je potrebno uključiti terapiju, da se ona daje u kovid dnevnim centrima pod nadzorom ljekara.

Jokić je kazao da je cilj da se, kao i do sada, pacijenti sa blagim simptomima i bez osnovnih hroničnih oboljenja (respiratorne ili kardiovaskularne bolesti, hronične bolesti bubrega ili imunokompromitirajuća stanja) mogu

liječiti u kućnim uslovima.

Za one sa blažim oblikom kovida-19 preporučuje se simptomatsko liječenje, poput antipiretika za povišenu temperaturu i bol, adekvatna ishrana, vitamini i odgovarajuća rehidratacija.

Dr Jokić je kazao da Dom zdravlja Podgorica radi u punom kapacitetu i da radi 78 ljekara, a da bi Podgorica funk-

Govoreći o preporuci da se trudnicama nakon trećeg mjeseca može dati vakcina protiv kovida-19, Galić je, kazao da je nacionalno stručno tijelo za imunizacije sagledalo sve naučne studije, pa i specifikacije antikovid vakcina.

- Ne bih sumnjao u vjerodostojnost i njihovu odluku da se i trudnice vakcinišu. Vakcine nakon trećeg mjeseca trudnoće nemaju štetan efekat na plod, a da se time štiti i trudnica – rekao je on.

To, prema njegovim riječima potvrđuju i trudnice koje su se vakcinisale, a nisu znale da su trudne.

- One nisu imale nikakvih efekata od vakcine, a i bile su uključene u istraživanja - kazao je dr Galić.

Sl.RADONJIĆ

Bez potvrde se ne može u velike poslovne centre Nacionalna digitalna kovid potvrda od danas se dobija odmah poslije druge doze vakcine. Ona je neophodna za ulazak u tržne centre i unutrašnjost ugostiteljskih objekata. Bez nje se više ne može ući poslovne centre; poslovne zgrade u okviru kojih posluje više od tri privredna subjekta; objekte koji se bave trgovinom neprehrambene robe, a čija površina prelazi više od 1.000 metara kvadratnih.

- Vlasnici, korisnici i upravljači ovih objekata dužni su da vrše kontrolu i odrede odgovornu osobu za poštovanje ove mjere –

saopštio je Galić na konferenciji za medije.

Poslovni centri koji su izuzeti iz važećih mjera su oni u okviru kojih posluje više od tri privredna subjekta, ali svaki ima svoj poseban ulaz, pod uslovom da površina takvih subjekata nije veća od 1.000 m2.

Na svadbama i privatnim proslavama koje se organizuju u ugostiteljskim objektima ne može da bude više od 50 osoba, bez obzira da li se održavaju u zatvorenom ili na otvorenom. Svi prisutni moraju da imaju kovid potvrdu.

- Dozvoljava se izvođenje muzike uživo u

unutrašnjosti ugostiteljskih objekata, uz obavezu da svi zaposleni, muzičari i gosti posjeduju Nacionalnu digitalnu potvrdu – istakao je Galić.

Nacionalna digitalna kovid potvrda validna je samo ukoliko je osoba u cjelosti vakcinisana; da posjeduje negativan PCR test na kovid-19 koji nije stariji od 72 sata ili pozitivan PCR test koji je stariji od 14 i nije stariji od 180 dana ili negativan brzi antigenski test koji nije stariji od 48 sati.

Od 9. oktobra bez nacionalne kovid potvrde se neće moći trgovati u mega i hipermarketima.

Dr Vujošević: Nijednom nevakcinisanom ljekaru ne bih dao da radi Epidemiolog u penziji i član Komisije za zaštitu i unapređenje zdravlja građana Podgorice dr Novica Vujošević rekao je za Pobjedu da su u situaciji pandemije ograničenja u načelu dobra, ali da je ipak ključna vakcinacija.

Dr Vujošević, koji je bio epidemiolog u vrijeme ,,variole vere“, kada je u Crnoj Gori za osam dana vakcinisano 92 odsto stanovništva, a u našoj zemlji bio registrovan samo jedan slučaj, kazao je: - Nijednom zdravstvenom radniku koji nije revakcinisan ne bih dozvolio da radi. Ja sam vojnički raspoložen a i svi epidemiolozi su kao oficiri i vojnici od naredbe.

Lično mislim da nijedan zdravstveni radnik ne bi trebalo da obavlja svoj posao ako nije propisano vakcinisan sa dvije doze. Neka se ljuti ko god hoće, i to ne samo zdravstveni radnici, nego i prosvjetni. Treba da se vakcinišu svi koji nemaju kontraindikacije, pa čak i djeca starija od 12 godina. Često se govori o paroli ljudska

prava, a najveće pravo je pravo na život koje se gubi nakon smrti – poručio je dr Vujošević.

- Ograničenja dovode do manjka kontakata zaraženih sa nezaraženima tako da je to u načelu dobro. Ipak, teško je izbalansirati koje mjere odabrati kako bi se sačuvalo zdravlje, a da se ne ošteti ekonomija – rekao je dr Vujošević.

- Ako ja vama branim kontakt sa nekim, utičem na neke potrebe bilo u poslu, bilo u nekakvim društvenim aktivnostima ljudi su obično na to osjetljivi i reaguju.

Sve te mjere imaju neki uticaj, mada ne zanačajini. Osnovni uticaj ima vakcinacija, da je nema bila bi mrka kapa kazao je on.

Novica Vujošević

Hronika

Subota, 25. septembar 2021.

13

Sud za prekršaje donio odluku za Novljanina koji se nasilnički ponašao

Zbog prebijanja djevojke 40 dana zatvora

PODGORICA – R. A. (27) iz Herceg Novog prinudno je priveden, 24. septembra u 10.30 časova, u Sud za prekršaje u Budvi, Odjeljenju u Herceg Novom zato što je tri dana ranije svoju djevojku K. D, nakon kraće verbalne rasprave, fizički napao.

Kako se navodi u saopštenju, osumnjičeni je djevojci zadao udarac otvorenom šakom u predjelu glave, od kojeg je oštećena pala na pod i nakratko izgubila svijest.

- Oštećena je zbog povreda prevezena u zavod za HMP u

Policija ispituje napad na cetinjski lokal

Bombom na kafić „Ka’ doma“ CETINJE - Kafić „Ka’ doma“ potpuno je uništen u eksploziji koja se dogodila u ponedjeljak ujutro, oko 3.45 sati, u kojoj nije bilo povrijeđenih.

Kako je Pobjedi nezvanično saopšteno, aktivirana je eksplozivna naprava od koje je uništena unutrašnjost objekta.

Cetinjska policija je obavila uviđaj i sa slučajem upoznala osnovnog državnog tužioca na Cetinju.

C.H.

Uhapšena bezbjednosno interesantna osoba

U stanu i automobilu pronađeni pištolj, droga i novac PODGORICA – Emir Osmanagić (25), koji se u policijskim evidencijama vodi kao bezbjednosno interesantno lice, uhapšen je nakon što su pretresom dva stana i dva automobila koje koristi pronađeni pištolj, kokain i tablete sa liste opijata.

Kako je saopšteno iz Uprave policije, Osmanagić se sumnjiči za krivična djela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih naprava i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

- Policija je, po naredbi sudije za

istragu, izvršila pretres stanova na dvije lokacije od kojih je jedan bio tzv. štek stan, u kojem su pronađeni kokain i tablete sa spiska opijata. Pronađeno je više od 300 eura za koje se sumnja da su stečeni uličnom prodajom narkotika – kazali su iz policije.

Pretresom dva automobila koje je koristio Osmanagić, policija je u jednom pronašla skriveno vatreno oružje – pištolj u ilegalnom posjedu.

Osmanagić je uz krivičnu prijavu priveden državnom tužiocu u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici.

B.R.

Potvrđena optužnica protiv albanskih državljana

U Crnu Goru prokrijumčarili 11,5 kilograma konoplje BIJELO POLJE - Viši sud u Bijelom Polju potvrdio je optužnicu koju je Više državno tužilaštvo podiglo protiv albanskih državljana Alberta Vučinaja (34) koji je u pritvoru i Roberta Vukaja (42) koji je u bjekstvu , zbog krivičnog djela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Optužnicom im je stavljeno na teret da su 2. maja ove godine neovlašćeno, radi prodaje iz Republike Albanije u Crnu Goru, preko GP Grnčar – opština Gusinje, unijeli opojnu drogu konoplju, upakovanu u 12 pakovanja u ukupnoj količini 11.517, 94 grama. Droga je bila sakrivena u improvizovanim bunkerima ispod vozačevog i suvozačevog sjedišta, putničkog vozila marke „wolksvagen turan“ kojim je upravljao Vučinaj, dok je Vukaj vozio „passat cc“ i kretao se iza Vučinaja. Policija je prilikom kontrole u mjestu Sućeska, opština Andrijevica, kod Vučinaja pronašla i oduzela drogu.

B. Č.

Herceg Novom, kako bi joj se ukazala medicinska pomoć.

Okrivljeni je nakon ovog događaja napustio mjesto boravka i bio u bjekstvu do dana 24. 9. 2021 godine, kada se u jutarnjim časovima sam prijavio u stanicu policije u Herceg Novom, gdje je uhap-

šen – saopšteno je iz suda za prekršaje u Budvi.

Nakon prinudnog dovođenja u Sud, dežurni sudija Andrija Vojvodić mu je za počinjeni prekršaj iz člana 10 stav 2 Zakona o javnom redu i miru izrekao kaznu zatvora u trajanju od 40 dana. Istom

odlukom mu je izrekao mjeru bezbjednosti zabrana približavanja oštećenoj u tra-

janju od 3 mjeseca. Odluka suda je postala pravosnažna danom donošenja.

C. H.

Viši sud u trećem navratu uvažio zahtjev specijalne tužiteljke Lidije Vukčević da se sudi bivšem gradonačelniku Podgorice PODGORICA – Viši sud potvrdio je optužnicu protiv bivšeg gradonačelnika Podgorice Slavoljuba Stijepovića u slučaju ,,Koverta“, za krivično djelo pranje novca u saizvršilaštvu.

Odluku je nakon razmatranja dokaza na ročištu, koje je održano 13. septembra, donijela sutkinja Višeg suda Ana Vuković.

Advokat Lazar Aković kazao je za Pobjedu da su njegov branjenik Slavoljub Stijepović i on o odluci Višeg suda kojom je potvrđena optužnica saznali iz medija.

-Očito nam predstoji borba u kojoj ćemo dokazati ono što tvrdimo od početka - da Stijepović nije odgovoran za krivično djelo za koje se tereti. U procesu koji nam predstoji dokazaćemo da Stijepović nema veze sa konvertovanjem novca, kao ni da je znao da je novac koji mu je Duško Knežević predao stečen kriminalom - kazao je advokat Aković.

Viši sud je do sada dva puta obustavljao postupak protiv Stijepovića, koji je u aferi ,,Koverta“ optužen za pranje novca u saizvršilaštvu, dok je potvrdilo optužnicu protiv Duška Kneževića i zaposlenika u Atlas banci, zbog stvaranja kriminalne organizacije i pranja novca.

Optužnica je, osim protiv Kne-

Stijepoviću će se ipak suditi Knežević i Stijepović

ževića, potvrđena i protiv Branislava Todorovića, Živka Š l j i va n č a n i n a , Ta m a re Krdžić, Gorana Grujovića i Tomice Knežević.

Viši sud je tada zauzeo stav da SDT nije prikupilo, niti ponudilo sudu nijedan valjani dokaz koji bi bio na stepenu osnovane

sumnje da je okrivljeni Stijepović počinio pranje novca u saizvršilaštvu. Za tužiteljku Vukčević su bili nejasni razlozi prvostepenog suda da se nijednim predloženim dokazom Slavoljub Stijepović ne može na nedvosmislen način dovesti u vezu sa pranjem novca.

Stijepović se optužnicom SDT-a tereti da je u oktobru 2016. godine, po dogovoru, od Duška Kneževića preuzeo 110.000 američkih dolara, od kojih je najmanje 62.070 pribavljeno kriminalnim djelatnostima, sa namjerom da ih ubaci u legalne tokove – radi korišćenja tog novca za parlamentarne izbore. On je tražio od Kneževića da dolare zamijeni u eure, što je ovaj i učinio preko Vlatka Rašovića, koji u ovom predmetu ima status svjedoka saradnika. Konvertovani novac je predat predstavniku DPS-a i podijeljen uz potvrde, aktivistima te partije, a što prema ocjeni SDT-a ukazuje da je Stijepović znao da se radi o novcu stečenom kriminalnom djelatnošću, te da treba prikriti njegovo porijeklo i izbjeći svako njegovo evidentiranje, posebno njegovo evidentiranje kroz prihode DPS-a koji su B.R. podložni kontroli.

Na suđenju optuženima za šverc kokaina brodom „Jadran“ predočeni dokazi

Za odbranu DNK vještačenje ne potvrđuje da je Vojin Stupar pakovao drogu POBJEDA – Vještak Jelena Jovanović juče je, na suđenju optuženima za šverc 56 kilograma kokaina školskim brodom ,,Jadran“, kazala da je iz uzoraka sa rajfešlusa i glavne pregrade torbe i pištolja koji se nalazio u njoj, identifikovan DNK optuženog Vojina Stupara.

Ona je ostavila mogućnost da je DNK sa pištolja koji potiče od biološkog materijala Vojina Stupara mogao i bez ličnog kontakta ovog optuženog biti prenijet na torbu.

Potvrdila je i da se biološki trag optuženog Radomira Osmajića ne nalazi ni na jednom tragu koji je izuzet nakon zapljene droge.

Proces vodi sutkinja Biljana Uskoković.

Vještak Jovanović je na početku suđenja kazala da u cjelosti ostaje pri nalazu i mišljenju u slučaju DNK analiza, sa tragova koji su izuzeti sa školskog broda „Jadran“.

Odgovarajući na pitanja branioca stupara, advokata Marka Radovića, ona je pojasnila da je

analizom biološkog materijala izuzetog sa torbe i pištolja utvrđeno da potiče od optuženog Stupara.

Međutim, vještak Jelena Jovanović nije mogla da precizira da li DNK Stupara potiče sa pištolja ili sa rajfešlusa torbe.

-Tačno se ne mogu izjasniti sa kojeg je mjesta izuzet trag sa DNK tragom Stupara, jer se radi o jednom uzorku, uzetog sa tri mjesta – pojasnila je Jovanović.

Advokat Radović je predočio vještaku Jovanović i na mogućnost da je neko drugo lice dodirivalo pištolj prilikom otvaranja i zatvaranja ranca i upitao da li se na taj način mogao biološki materijal Stupara sa pištolja prenijeti na rajfešlus i glavnu pregradu torbe.

-Da je druga osoba bila u dodiru sa navedenim pištoljem, očekivalo bi se da ostavi veću količinu svog biološkog materijala od one koja je nađena na tragu 11/16-1 – pojasnila je Jovanović.

Nakon što je advokat Radović ukazao i na mogućnost da je ta druga osoba na rukama imala rukavice prilikom vađenja pišto-

lja iz torbe, vještak Jelena Jovanović je ostavila mogućnost da se biološki trag Stupara sa pištolja mogao prenijeti na rajfešlus i glavnu pregradu torbe.

Advokat Radović je prigovorio nalazu navodeći da se ne može na osnovu DNK traga pronađenog na jednoj torbi, u kojoj su se nalazili kokain i pištolj, nesumnjivo zaključiti da je optuženi Stupar pakovao drogu.

-Došlo je do kontaminacije tragova i prije dolaska ekipe za uviđaje i prije pretresanja po naredbi suda, na što ukazuje službena zabilješka Uprave policije CB Heceg Novi od 19. 4. 2019. godine – smatra advokat Radović.

Podsjećamo da Stupar prilikom davanja odbrane pred sudom nije sporio da je pronađeni pištolj bio njegov, pojašnjavajući da ga je prodao 20 dana prije događaja.

Međutim, ovaj optuženi je kazao da sa torbama i pronađenim kokainom nema nikakve veze. On je istakao i da ne poznaje ostale optužene u ovom predmetu, niti da ih je ikada vidio u životu.

Odgovarajući na pitanja advoka-

ta Ratka Pantovića, vještak Jovanović je navela da se biološki DNK trag optuženog Radomira Osmajića ne nalazi se ni na jednom mjestu na dva zamotuljka pvc kese sa drogom.

Advokat Pantović je podsjetio da je svjedok saradnik Miloš Kulić izjavio da mu je Osmajić predao dva zamotuljka sa drogom u mjesto Opatovo.

Vještak Jovanović je potvrdila da je nađen samo Kulićev i biološki trag još jedne osobe. Branilac je zatim dodao da je iz nalaza jasno da Osmajić nema veze sa drogom.

Prema navodima optužnice, podoficir Radenović se tereti da je u aprilu 2019. Godine, kao podoficir Vojske Crne Gore, na školski brod „Jadran“ unio 56 kilograma kokaina. Osim njega, za učestvovanje u švercu kokaina terete se još Vojin Stupar i Radomir Osmajić. U odsustvu se sudi Dejanu Rovčaninu i Vladimiru Račiću, koji su označeni kao organizatori ove kriminalne organizacije. Status svjedoka saradnika dobio je stariji vodnik B.R. Miloš Kulić.

14

Crnom Gorom

Subota, 25. septembar 2021.

PLJEvLJa: Ministarstvo ekologije angažovalo konsultanta za rješavanje problema Šuplje stijene

Spriječiće da vode iz jama rudnika zagađuju Ćehotinu

PODGORICA/PLJEVLJA – U Centru za ekotoksikološka ispitivanja počela je pripremna faza projekta čiji je cilj pronalaženje rješenja za problem rudničkih voda na području Šuplje stijene, u Šulima kod Pljevalja.

Iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma saopštili su da taj posao realizuju u saradnji sa kompanijama Gradir Montenegro i Tara Resources.

Toksične vode iz rudničkih jama ističu i zagađuju Mjedenički potok, okolno zemljište, a onda rijeku Ćehotinu.

U CETI-ju se sprovodi naučni eksperiment u okviru kojeg će se dobiti parametri za planiranje i projektovanje sistema za tretman voda koji bi trebalo da dovede do trajnog rješenja problema – saopšteno je iz Ministarstva u CETI-ju. Čitav eksperiment će pratiti stručni tim Centra za ekotoksikološka istraživanja, dok će se mjerenje svih parametara obavljati u specijalizovanim laboratorijima te institucije koja funkcioniše u sistemu državnog ekološkog klastera – pojasnili su iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma.

EKSPERIMENT

- Rudničke vode odlikuju se veoma nepovoljnim hemijskim sastavom - niskoj pH vrijednosti (3-3,5), kao i viskim koncentracijama jona gvožđa, mangana i aluminijuma.

Vode iz rudničkih jama ističu na širem prostoru današnjeg rudnika i ulivaju se u Mjedenički potok, koji se dalje uliva u rijeku Ćehotinu. Pojava tih voda na površini posljedica je vjekovnog jamskog iskopavanja rude na tom području, pa umjesto kroz sediment, ističu iz jama i zagađuju Mjedenički potok, okolno zemljište, a onda rijeku Ćehotinu – saopšteno je iz Ministarstva.

Vode su opterećene gvožđesulfatom, što prouzrokuje ekstremno zakiseljavanje Mjedeničkog potoka.

Dalje objašnjavaju da je uz pomoć stručnog konsultanta BeinnAnOr Exploration Ltd, Joe Crummy, osmišljeno idejno rješenje koje na održiv i ekonomičan način može da dovede do poboljšanja kvaliteta rudničkih voda koje, pored

ISTRAŽIVANJA

vODE iZviRU iZ STaRiH Oka: Zemljište u blizini rudnika

toga što utiču na kvalitet vode rijeke Ćehotine, utiču i na kvalitet okolnog zemljišta koje je u kontaktu sa njima.

- Za potrebe projektovanja sistema za tretman voda neophodno je sprovesti eksperiment tokom kojeg će se testirati

različiti parametri, uslovi i konstrukcioni elementi u cilju dobijanja podataka neophodnih za planiranje i projektovanje sistema u punoj veličini, a koji bi trebalo da dovede do trajnog rješenja problema. U toku je pripremna faza eksperimenta

U avgustu 2018. godine CETI je radio ispitivanje stanja segmenata životne sredine u okolini Rudnika olova i cinka Šuplja stijena i stanja ekosistema Mjedničkog potoka, na zahtjev firme Gradir Montenegro. U izvještaju je konstatovano da je Mjednički potok u potpunosti bez vidljivog života (iznad postrojenja za flotaciju i ispod njega) te da ima konstantan negativan uticaj na Ćehotinu od voda koje izlaze iz napuštenih rudničkih okana.

Ukazano je na činjenicu da nema cijevi koja bi sprovodila vode iz jalovišta ili iz postrojenja za flotaciju Rudnika u potok.

Ispitivanja su pokazala i da je sadržaj cinka u sedimentu Ćehotine uzvodno od ušća Mjedničkog potoka stotinu puta niži od sadržaja tog metala u Mjedničkom potoku.

D. Š.

PLJEvLJa: Druga faza projekta „Sewage Network Phase 2“

Unaprijediće kanalizacionu mrežu PLJEVLJA - Počela je druga faza projekta „Pljevlja Sewage Network Phase 2“ - Unapređenje kanalizacione mreže, koju finansira Evropska komisija preko mehanizma Investicioni fond za Zapadni Balkan.

Iz lokalne uprave saopšteno je da su u posao uvedeni izabrani konsultanti koji će za najduže 24 mjeseca, u bliskoj saradnji sa inženjerima iz Opštine i DOO Vodovod,

izraditi, odnosno revidovati i dopuniti Studiju izvodljivosti urađenu 2007. godine za upravljanje otpadnim vodama u Pljevljima, zatim pripremiti projektne zadatke i glavne projekte izgradnje i rekonstrukcije kanalizacionog sistema , kao i izvršiti pripremu tenderske dokumentacije koja će biti prihvatljiva za moguće finansijere, Evropsku investicionu banku i Evropsku komisiju.

- Opština je u okviru strateških planova definisala upravljanje otpadnim vodama jednim od prioriteta, s obzirom na to da grad leži na tri rijeke od kojih su Breznica i Ćehotina bile značajno opterećene ulivanjem otpadnih voda, što je dovelo da apsolutne devastacije i ugrožavanja ekosistema rijeka u dijelu grada – navedeno je u saopštenju.

A. S.

Šavnik: Opština pomaže uređenje centra grada

USkORO iZBOR iZvOĐaČa RaDOva: Zgrada u Šavniku

Za ljepše fasade i krovove 100.000 ŠAVNIK – Lokalna uprava najmanje crnogorske opštine odlučila je da sufinansira sanaciju fasada i zamjenu krovova u poddurmitorskoj varošici.

U te svrhe izdvojeno je 100.000 eura i uskoro se očekuje izbor izvođača radova, dok će poslovi adaptacije biti povjereni Komunalnom preduzeću. Kompletan projekat obuhvata četiri stambena objekta, radovima će biti obuhvaćene i ostale zgrade u Šavniku, pa će centar gradića, koji leži na rijekama, biti mnogo ugodniji za njegove stanovnike, a i ljepotom će plijeniti pažnju turista.

Oko 290.000 eura lokalna

uprava je odlučila da opredijeli i za uređenje prostora ispred kanjona Nevidio, jer to je najposjećeniji i najatraktivniji lokalitet u tom kraju.

Predsjednik Opštine Šavnik Jugoslav Jakić napominje da su već uradili glavni projekat, te da očekuju izbor izvođača radova.

- Pored Komarnice planirana je gradnja objekta namijenjenog za svlačionice, suvenirnice, upravu Parka prirode Komarnica -Dragišnica... Biće uređen i parking prostor, svoj kutak dobiće i kamperi, izletnici... kaže Jakić, uvjeren da će svi ovi sadržaji dati potpuno drugačiju sliku putnicima i namjerniRa. P. cima.

nikŠiĆ: Opština potpisala ugovor sa firmom ,,Laganoo“

Poklon građanima 70 vebsajtova

vRiJEDna DOnaCiJa: Sa potpisivanja ugovora

NIKŠIĆ – Predsjednik Skupštine opštine Nikšić potpisao je sa kompanijom ,,Laganoo“ ugovor o donaciji 70 vebsajtova - onlajn prodavnica, u vrijednosti od 77.000 eura.

Lokalna uprava će te sajtove, na konkursu, dodijeliti građanima i privrednicima.

Na taj način stvoriće se mogućnost da Nikšićani predstave svoj proizvod ili usluge i adekvatno iskoriste sve prednosti elektronske trgovine.

Vuković je zahvalio na donaciji i istakao njen značaj u cilju snaženja ukupnog privrednog ambijenta.

Prema ugovoru, kompanija ,,Laganoo“ besplatno će kreirati vebsajtove, odnosno onlajn prodavnice, a korišćenje i održavanje biće potpuno besplatno prve godine. Uz to, biće organizovana kompletna obuka, tokom koje će zainteresovanima biti prezentovano kako i u koje svrhe najefikasnije mogu koristiti platformu.

Ra. P.

kOLaŠin: Mjesna zajednica, Opština i Komunalno rekonstruišu put ka selu Blatina

Da Krivača ne bude jača KOLAŠIN - Put ka donjelipovskom selu Blatina je jedan od najfrekventnijih jer prolazi pored prigradskog naselja Drijenak koje je uz Trebaljevo, skoro zadržalo nekadašnje demografske brojeve. Blatina je još prije pola decenije imala razlog da se ka njoj više „vozi“ i saobraća – izgrađena je fabrika za proizvodnju cigle a proizvodi iz „Ciglane“ bili su među najkvalitetnijim na tadašnjem jugoslovenskom tržištu.

POSaO ĆE ZavRŠiTi PRiJE vELikiH kiŠa: Prokopan i pročišćen kanal

Ka Blatini se decenijama vozi asfaltom koji je prije 15 godina temeljno i većim dijelom „presvučen“ . Održavanje puta je trajna

obaveza, pa je MZ uz podršku lokalne uprave organizovala rekonstrukciju puta. Kako je istakla predsjednica MZ Blatina Radmila Šuković cilj je bio da se produbljivanjem kanala pored puta i postavljanjem novih propusta, saobraćajnica sačuva od jesenjih kiša koje uzrokuju izlivanje potoka od kojih put najviše ugrožava potok Krivača.

- Proteklih dana je mehanizacija Komunalnog preduzeća mašinskim iskopom produbila kanale. Ugrađene su i AB cijevi profila 500 dok je AB cijev profila 1.200 ugrađena umjesto polomljene cijevi kod potoka Krivača. Kod skretanja ka kući Lazovića ja zamijenjena stara cijev koja nije omoguća-

vala potrebni protok vode sa novom cijevi profila 1.000. Zamijenjena su i dva propusta a saniran je problem sa oticanjem vode kod kuće Obrenovića i Raičevića. Radove je finansirao Sekretarijat za uređenje prostora, komunalne poslove i saobraćaj, naišli smo na razumijevanje sekretarke Ljiljane Rakočević koja je prepoznala potrebe mještana s obzirom na to da se nalazimo nekoliko kilometara od centra grada. Radove je uspješno izvelo DOO Komunalno - istakla je Šuković, dodajući da planiraju krpljenje svih udarnih rupa na putu ka Blatini, od Grla Drijenka do Ciglane.

Dr. DRAŠKOVIĆ

Crnom Gorom

Subota, 25. septembar 2021.

Izvršni direktor Dragan Roganović o tvrdnjama lokalne uprave Herceg Novi da napuštaju Vodakom jer je to preduzeće loše vodilo projekte

15

KOtOR

Opština je mnoge odluke donijela bez konsultacija TIVAT / heRCeG nOVI - Nijesam iznenađen odlukom Skupštine opštine Herceg Novi o istupanju iz Vodakoma DOO Tivat jer je na sjednici 26. aprila donijet zaključak kojim se ovlašćuje predsjednik Opštine da pokrene proceduru. Međutim, smatramo da je donošenju takve odluke trebalo da prethodi zajednički rad na lociranju -utvrđivanju otvorenih pitanja kako bi taj proces prouzrokovao što manje štetnih posljedica na projekat, Opštinu i Vodakom – kaže izvršni direktor tog zajedničkog uslužnog i koordinacionog društva za vodosnabdijevanje i odvođenje otpadnih voda za Crnogorsko primorje i Cetinje Dragan Roganović.

Odluku o razdruživanju je donijela Skupština opštine Herceg Novi na sjednici u srijedu.

- Istupanje svake opštine osnivača Vodakoma je kao i osnivanje, dobrovoljno i legitimno.

Međutim, podrazumijeva pravne radnje shodno Statutu, Ugovoru o osnivanju i zakonskim propisima. Sačekaćemo da Opština Herceg Novi u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i Statutom društva pokrene proceduru. Nakon prijema inicijalnog zahtjeva kojim će biti definisani zahtjevi za istupanje, Vodakom će sprovesti sve propisane procedure. Odluku o istupanju člana donosi Skupština društva – kaže Roganović koji je na funkciji direktora od 2018. godine.

KRITIKE

Po njegovim riječima, nije moguće govoriti precizno o pravnim posljedicama istupanja jer nije poznato koje pravne radnje će preduzeti predsjednik Opštine Herceg Novi.

Obrazlažući odluku na sjedni-

On dodaje da se za sve projekte koji su realizovani posredstvom Vodakoma, kao i za one koji još nijesu završeni, Opštini Herceg Novi su dodijeljena značajna grant sredstva, kako od KFW-a, tako i od Vlade u iznosu većem od 30 odsto ukupnih investicija.

- Tako da ne stoji stav iz obrazloženja odluke o istupanju da su finansijske obaveze Opštine nesrazmjerne sa izvršenim uslugama – ističe Roganović.

PROJEKTI

NOVI IZVOĐAČ RADOVA NIJE IZABRAN: Postrojenje za tretman otpadnih voda

Dragan Roganović

ci lokalnog parlamenta predstavnici opštine naveli su da Vodakom loše vodi projekte među kojima je i izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda te da je to društvo Opštini Herceg Novoj ,,prouzrokovalo štetu, spriječilo je u ostvarivanju njenih prava i nametalo nesrazmjerne obaveze“.

Roganović demantuje takve tvrdnje.

- Pozicija i odgovornost Vodakoma nije takva da bi bila presudna za donošenje odluka potrebnih za uspješnu realizaciju projekata. Vodakom je uradio sve što je u njegovoj moći kako bi projekti u Herceg No-

BIJElO POlJE: Zakazan Mountain Biking

Pozicija i odgovornost Vodakoma nije takva da bi bila presudna za donošenje odluka potrebnih za uspješnu realizaciju projekata. Kod izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda insistirali smo, nakon raskida ugovora sa Mas Gintašom 2018. godine, da se izabere novi izvođač radova ali to do danas nije urađeno – kaže Roganović vom bili izgrađeni u skladu sa projektom i ugovorom. Međutim, u toku relizacije mnoge su odluke donijete a da Vodakom nije konsultovan. Neke od tih odluka nijesu pozitivno uticale na tok upravljanja i realizaciju projekata – kaže Roganović.

POSTROJENJE

Kada je u pitanju izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, Vodakom je, kaže on, bio podrška Opštini u pokušajima da se prevaziđu nagomilani problemi.

- Zbog niza propusta izvođača radova turske kompanije Mas Ginataš u novembru 2018. go-

dine, kada postrojenje nije bilo u cjelosti završeno, raskinut je ugovor sa njim. Nažalost i pored više prijedloga i urgencija Vodakoma, zbog neaktivnosti i potrebe donošenja odluka od strane investitora (Opštine) do danas nije izabran izvođač koji bi dovršio preostali dio radova i otklonio nedostatke koji su se vremenom počeli gomilati. Cijelo vrijeme, od raskida ugovora, Vodacom je bio podrška Opštini i preduzeću Vodovod i kanalizacija u pokušajima da se prevaziđe problem tako da iznenađuje konstatacija koju je Opština navela – kaže Roganović.

Posljednja dva krupna infrastrukturna projekta u Herceg Novom u čijoj realizaciji učestvuje Vodakom su: izgradnja 35,3 km vodovodne i kanalizacione mreže, 11 pumpnih stanica i podmorski ispust vrijednosti preko 21 milion eura.

- Radovi su završeni i objekti predati Opštini u junu 2019. godine. Međutim, izvođač nije u garantnom roku otklonio sve nedostatke a nakon toga su se pojavili i novi problemi. Razlikuje se stav investitora i izvođača o razlozima problema u funkcionisanju kanalizacionog sistema tako da je moguće očekivati spor. Projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta 65.300 ekvivalent stanovnika, vrijedan je preko devet miliona eura. Nažalost, kao što sam naveo, u novembru 2018. godine, kada postrojenje nije bilo u cjelosti završeno, raskinut je ugovor sa izvođačem – kaže Roganović te dodaje da će Vodakom bez obzira na odluku Skupštine opštine Herceg Novi, ostati na raspolaganju Opštini da se projekti privedu kraju.

Iz Vodakoma su ranije istupile opštine Budva jer je željela da sama vodi investicije i Bar nakon što su završeni ugovoreni D. Š. projekti.

Triatlon u nedjelju PODGORICA - Međunarodna triatlon trka Ocean Lava Montenegro biće održana u nedjelju u Kotoru saopštio je organizator manifestacije, kotorski triatlon klub Multisport akademija Majer.

Navodi se da se trka nalazi u okviru Ocean Lava serije takmičenja koja se održavaju u 15 država svijeta. Učesnici te trke plivaće 1,9 kilometara, voziće biciklom 90, a trčati 21 kilometar.

- Od ove godine učesnicima smo omogućili i takmičenje na olimpijskoj distanci, uz 1,5 kilometara plivanja, 50 kilometara biciklizma i deset kilometara trčanja. Prošlogodišnje izdanje trke odgodili smo zbog pandemije, a iz istih razloga ove godine sa nama će biti oko 300 takmičara iz 45 zemalja svijeta umjesto 600, koliko je bilo prijavljeno - piše u saopštenju.

Učestvovaće triatlonci, osim iz Crne Gore i država regiona, iz Brazila, Portugala, Francuske, Njemačke, Austrije, Švajcarske, Švedske, Rusije, Velike Britanije, Ukrajine i Grčke. To predstavlja sjajnu priliku za promociju Kotora, Bokokotorskog zaliva i Crne Gore kao turističke i sportske destinacije.

Start nedjeljne trke planiran je za sedam sati.

Plivanje će biti održano u akvatorijumu Kotorskog zaliva, vožnja bicikla planirana je na dionici Kotor - Kamenari, a trčanje duž cijele Dobrotske C. G. obale.

PlJEVlJA: Sprovedena odluka Opštine, boraca i antifašista

Sjutra biciklistička Batinijeva bista premještena na Trg 13. jul trka na Bjelasici BIJeLO POLJe – Mountain Biking, odnosno MTB biciklistička trka na Bjelasici, biće organizovana u nedjelju u dvije kategorije. Član organizacionog odbora manifestacije Demir Mulić saopštio je da je trka prvenstvo rekreativnog karaktera.

- Radi se o uspon trci, a biciklisti će biti podijeljeni u juniorsku i seniorsku ekipu. U mlađoj kategoriji biće oni od 14 do 20 godina, a u starijoj 20 i više. Dužina trke za juniore je pet kilometara, a za seniore 11 km - naveo je Mulić.

Zehra Balić iz Planinarskog kluba ,,Cmiljača“ kazala je da se za planinsku trku prijavilo već 80 učesnika, a očekuje da će ih biti i više.

Za sada imamo oko 80 takmičara, ali će svi koji žele moći da se prijave i na sami dan trke,

odnosno sve do njenog početka - saopštila je Balić. Dodaje da su učešće najavili i takmičari iz Rusije, Ukrajine, Bosne i Hercegovine, ali najviše ima naših sugrađana.

Dužina planinske trke je 18 km, a rekreativci će trčati onu od osam kilometara.

- Porodična trka je uvijek atraktivna za mlađi uzrast, tako da imamo veliki broj djece, ali, sa druge strane, i veterana dodala je Balić.

Obje trke se organizuju u sklopu događaja ,,Bjelasica za sve“. Direktor Centra za sport i rekreacij, Marko Maslovarić pozvao je sugrađane da uživaju u ovom sportskom druženju. U nedjelju u 7 i 8 časova biće organizovan i prevoz sa gradskog trga.

Suorganizator Evropske nedjelje sporta je i Turistička organizacija Bijelo Polje. B. Č.

PLJeVLJA – Inicijativom Opštine Pljevlja, Organizacije boraca NOR-a i Udruženja boraca NOR-a i antifašista Pljevlja da se sačuva antifašističko nasljeđe našeg kraja, spomen-bista Rafaela Batina (Miša Cvetkovića) - političkog sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Sandžak, strijeljanog 1942. godine od strane italijanskog okupatora na Senjaku, premještena je iz devastiranog prostora bivše vojne fabrike i postavljena na Trg 13. jul.

Početkom godine bista Miša Cvetkovića je slomljena i otuđena iz devastiranog prostora bivše vojne fabrike na Senjaku.

Brzom reakcijom predstavnika boračkih organizacija i Opštine, bista je pronađena i uskladištena.

Zajedničkim dogovorom odlučeno je da se spomen-obilježje premjesti sa stare lokacije, kako bi mu se dala dodatna vrijednost i stepen zaštite kao kultur-

NA PRAVOM MJEStU: Spomen-bista Miša Cvetkovića

no-istorijskom nasljeđu naše opštine.

Rafael Batini jedan je od više stotina partizanskih boraca, simpatizera i saradnika koje su

italijanski fašisti strijeljali od jula 1941. do 20. novembra 1944. godine u uvali između dva brda u mjestu Senjak u Pljevljima. U znak sjećanja i

poštovanja prema mladiću, Pljevljaci su mu podigli bistu nekoliko metara dalje od spomenika podignutom svim strijeljanim na tom mjestu.

Na bisti su ispisana dva imena Rafael Batini i Mišo Cvetković, a oba pripadaju istom čovjeku.

Prvo je dobio na rođenju, a drugo je koristio tokom Drugog svjetskog rata.

- Posljednjih nekoliko godina saradnjom sa Organizacijom boraca NOR-a i Udruženjem boraca NOR-a i antifašista Pljevlja uspješno je realizovano nekoliko projekata koji su pored ostalog uključivali radove na sanaciji spomenika palim borcima na Senjaku, radove na rekonstrukciji spomenika na Stražici, osvježavanju Trga 13. jula i Trga Đorđa Peruničića, kao i brojnih spomen-obilježja i bisti koje su svjedočanstvo vremena i ustanka svih rodoljuba protiv okupatora, koji su na ovaj način sačuvani od propadanja podsjetili su iz lokalne A. S. uprave.

16

Marketing

Subota, 25. septembar 2021.

Kultura

Subota, 25. septembar 2021.

17

Manifestacija Dani Mirka Kovača ni ove godine neće biti održana u Rovinju, ugašena i nagrada koja nosi ime pisca

SAMO PET GODINA

Pauza od 2019. godine, kad je posljednji put održana, nije začudila jer je svijet u međuvremenu pogodila pandemija korona virusa, međutim, dok su drugi organizatori u promijenjenim uslovima sprovodili svoje planove, Udruženje „Mirko Kovač“, koje je stajalo iza organizacije, nije se tim povodom oglašavalo.

Jergović je u pomenutom tekstu prošao kratko kroz istorijat manifestacije koja je utemeljena na godišnjicu smrti poznatog jugoslovenskog pisca, rođenog u crnogorskom selu Petrovići. Jergović je, zahvaljujući ličnim prijateljstvima, pronašao novac za petogodišnje finansiranje nagrade, budući da institucije kulture u Hrvatskoj, gdje je Kovač proveo dobar dio svog života i dočekao njegov kraj, nijesu imale razumijevanja za jednu ovakvu ideju.

- Nagrada je, kao što je i obećano, dodjeljivana punih pet godina.

Hrvatska država lijepo je zaradila na porezu koji su organizatori manifestacije i nagrađeni pisci morali platiti. Vjerovao sam da je pet godina dovoljno

Teška su vremena za sve što je kultura

Najvažniji savremeni autori među dobitnicima nagrade

Dosta je teško, traži sve to dosta truda, a nemam ni ja snage više da se bavim time. Vjerovatno u okviru Frakture, pošto oni vode Festival svjetske književnosti, imamo namjeru da obilježavamo neke stvari, imamo razne ideje, nije još definitivno – rekla je Slobodana Matić-Kovač za Pobjedu Glas Istre

PODGORICA – Dani Mirka Kovača u Rovinju, kao jedna od manifestacija koja je njegovala sjećanje na izuzetnog književnika, a u isto vrijeme i nagrađivala najbolje savremene pisce regiona, ne samo što neće ni ove godine biti organizovana, već je izvjesno da će biti i trajno ugašena. To je Pobjedi nagovijestila slikarka Slobodana Matić-Kovač, supruga preminulog pisca.

Tragom teksta Miljenka Jergovića pod nazivom „Mirko Kovač, život se ne svodi na memoare“ objavljenog u nedjeljniku Express 10. septembra, a kasnije i na piščevom blogu, gdje je potvrdio da nagrade „Mirko Kovač“ više neće biti dodjeljivane, dovelo se u pitanje ima li bez te nagrade i sama manifestacija smisla.

dugo da se pronađe sljedeći financijer, koji će na ime Mirka Kovača dati velike novce. Napokon, rojilo se i jatilo svakog listopada u Rovinju i VIP publike, zaklinjali su se u piščevo djelo i ljudi s novcima, ili barem oni koji dobro poznaju ljude s novcima, ali kako je stvar išla svome kraju, tako sam shvaćao da nije baš tako. Istek nagradbene petoljetke nekako se sretno potrefio s krajem jednoga doba. Nakon što je posljednji put dodijeljena nagrada „Mirko Kovač“, nekoliko mjeseci zatim izbila je epidemija korona virusa – navodi Jergović u svom tekstu.

POTREbAN NOvAc

Slobodana Matić-Kovač je u kratkom razgovoru za Pobjedu rekla da kako nagrade nema, a i pandemija je još uvijek na snazi, neće biti ni festivala.

- Mislim da smo u takvim nekakvim vremenima da masu stvari koje su duhovne i kulturne nisu na nekoj cijeni. Da bi se sve to održalo potrebno je i novaca i svega, tako da za sada ništa od toga. Mislili smo da ne prekidamo to drastično, onda je došla korona, pa eto dvije godine nema ničeg. Kako će biti dalje još ništa ne znamo, ali teška su vremena za sve što je kultura, pogotovo kad su potrebna još neka

Ivan Salatić, Kristina Gavran, Sinan Gudžević i Josip Mlakić na posljednjoj dodjeli nagrade „Mirko Kovač“, 2019. godine

sredstva. Imali smo uvijek sponzore – rekla je Matić-Kovač, čime je na mjesto velikog znaka pitanja za sada stavila tačku.

Na pitanje da li će odsustvo festivala napraviti izvjesnu rupu u kolektivnom sjećanju na poznatog književnika, budući da je festival na lijep način održavao uspomenu na Mirka Kovača i podsjećao na njegov kvalitet, a u isto vrijeme i stimulisao nagradom neke autore, gospođa Ma-

tić-Kovač ne vjeruje da će praviti razliku.

- Postoji u Zagrebu Festival svjetske književnosti na kome se spominje. Dosta je teško, traži sve to dosta truda, a nemam ni ja snage više da se bavim time. Vjerovatno u okviru Frakture, pošto oni vode Festival svjetske književnosti, imamo namjeru da obilježavamo neke stvari, imamo razne ideje, nije još definitivno – rekla je Matić-Kovač

Rukovoditeljka Muzeja kralja Nikole o smjeni Anastazije Miranović

Jović: Da li neko mašta da Filermosa bude na drugom mjestu?

Prema njenim riječima, Ikona Bogorodice Filermose izložena je i čuva se u „Plavoj kapeli“, uređenoj prema muzeološkim standardima i estetskim kriterijumima, u posebnoj odaji izložbenog prostora Umjetničkog muzeja Crne Gore.

- Mikroklimatske uslove od njenog izlaganja prati posebno za to formirana komisija sačinjena od kompetentnih ljudi iz NMCG. U vezi s tim, 2012. godine, izvršena su konzervatorska ispitivanja Ikone nedestruktivnim metodama, koja je sproveo profesor Jovan Pantić iz Beograda, kojom prilikom je, između ostalog, konstatovano da bi svaka promjena, tj. izmještanje ili pomjeranje ikone koje je bilo aktuelno i 2008. godine ugrozilo njeno

stanje, tako i konzervatorski tretman kojim bi se ugrozila njena istorijska i estetička komponenta. Tokom mandata nedavno razriješene direktorice, kao tehnološki iskorak u boljem čuvanju predmetnog nacionalnog blaga, NMCG je kod nadležnog ministartsva pokrenuo inicijativu u tom smjeru, i u kontinuiranoj komunikaciji nastojao iznaći najkvalitetnije dugoročno rješenje – kazala je Jović.

O načinu čuvanja i prezentaciji Ikone, kako je istakla, najbolje govore i nedavne izjave oduševljenja i pohvala Fra Govani Scrabeli-a, visokog predstavnika viteza Malteškog reda, za koje je Filermosa najvažnija relikvija.

- Da li neko mašta, znamo što neki žele, da Ikona iz fonda umjetničke zbirke Muzeja kralja Nikole (inv. br. 3024) bude na nekom drugom mjestu? Da li u kontituitetu rada kompleksne muzejske institucije evidentni rezultati u svim segmentima muzejske djelatnosti tokom trogodišnjeg mandata dr Miranović izazivaju toliku zavist i nesanicu „znavenih“ i suprotno stručnom obrazovanju i profesionalnom moralu podobnih „svemu i svakome“? Da

NEZGODNA vREMENA

Matić-Kovač nije preskočila ni izdavačku kuću Fraktura čiji je osnivač Sead Serdarević bio i umjetnički direktor festivala,

kao i autore koji su svojim prisustvom uveličavali manifestaciju, te učešće Crne Gore u svim dosadašnjim izdanjima.

- Takva su vremena, nezgodna vremena. Da nije došla korona možda bismo i nastavili na neki način, imali smo razne ideje ali onda je sve to presjeklo i sad treba ponovo da se vidi šta ćemo i kako – rekla je Slobodana MatićKovač.

Mirko Kovač je preminuo 19. avgusta 2013. u Zagrebu, u 75. godini, a prema sopstvenoj želji sahranjen je u Rovinju, gde je živio od početka devedesetih, po dolasku iz Beograda. Osim kao pisac, scenarista, dramatičar i esejista, bio je i oštar kritičar nacionalizama i društvenih devijacija posljednjih decenija na prostoru bivše Jugoslavije.

D. ERJAvŠEK

UCPDM poziva autore da pišu za „Osmijeh“

Otvoreni za djecu i iskusne pisce

Ikona Bogorodice Filermose izložena je i čuva se u „Plavoj kapeli“, uređenoj prema muzeološkim standardima i estetskim kriterijumima, u posebnoj odaji izložbenog prostora Umjetničkog muzeja Crne Gore PODGORICA - Nepostojanje uredno zavedenog dokumenta o stanju Depoa i uslovima u kojima se nalazi relikvija pod nazivom „Filermosa“, u arhivi Ministarstva kulture, ne može da bude razlog smjene direktorice Narodnog muzeja Crne Gore Anastazije Miranović, ocijenila je rukovoditeljka Muzeja kralja Nikole Tatjana Jović.

za Pobjedu i naglasila da je Miljenko Jergović, čiji je tekst bio i povod da se zapitamo zašto se manifestacija ne održava, bio prisutan u svemu od samog početka i dosta je učestvovao i kao moderator.

Nagradu „Mirko Kovač“ do sada su dobili neki od najvažnijih savremenih autora regiona, među kojima su Svetislav Basara, Semezdin Mehmedinović, Dragan Markovina, Bojan Krivokapić, Svetlana Slapšak, Vladimir Tabašević i drugi. Na posljednjim održanim Danima Mirka Kovača nagradu je dobio i crnogorski reditelj i scenarista Ivan Salatić. Ovo priznanje se dodjeljivalo u četiri kategorije: za roman, za knjigu mladog autora, za kratku priču i za scenario.

li im „oči bodu“ njene menadžerske sposobnosti i mogućnost da se u novom opredjeljenju vlade veće finansijske podrške institucijama kulture za njenog mandata realizuju investicioni projekti „na čekanju“? Da li „smeta“ što je sa pozicije istoričarke umjetnosti i direktorke NMCG podržavala i sudjelovala u nizu kvalitetnih i veoma posjećenih vizuelnih i izložbenih prezentacija fondova organizacionih jedinica NMCG, među kojima je i tokom pandemije realizovano više izložbi: crnogorski nacionalni instrument – gusle, nošnje nacionalnih manjina Crne Gore, tri izložbe art projetka Što je nama naša borba dala... „Argumentovano“ razrješenje i, vjerovatno na neodgovarajući način i uslove, rješenje o imenovanju novog direktora NMCG, koji ni nakon deset dana nije preuzeo dužnost stavili su, čak i neke uobičajne aktivnosti NMCG „na čekanju“ – kazala je, između ostalog, Jović.

R. K.

PODGORICA - Udruženje crnogorskih pisaca za djecu i mlade pozvalo je sve zainteresovane stvaraoce za djecu i mlade, kao i djecu stvaraoce, da pošalju svoje radove (tekstove, crteže, ilustracije) za novi broj časopisa „Osmijeh“.

Radovi se šalju na imejl adresu: casopisosmijeh@gmail.com.

Tema broja koji će izaći u decembru je: novogodišnji i božićni praznici. Mogu se dostaviti najviše tri priloga, od kojih jedan mora biti tematski.

Poziv je otvoren do 20. oktobra 2021. godine.

Udruženje crnogorskih pisaca za djecu i mlade sa sjedištem u Podgorici, krajem prošle godine, obnovilo je svoj rad. Udruženje baštini tradiciju dugu 28 godina u njegovanju i promociji književnosti za djecu i mlade, okupljajući najznačajnija imena iz te oblasti u Crnoj Gori. Radi na obnavljanju članstva, izdavaštva, festivala, a nakon višegodišnje pauze do Nove godine, izaći će iz štampe i novi broj časopisa za djecu i mlade „Osmijeh“, koji će se objavljivati četiri puta godišnje. „Osmijeh“ je kontinuirano izlazio od 1991. do 2004. godine, a objavljeno je 95 brojeva. Izabran je novi redakcijski tim u sastavu: Blaga Žurić, Svetlana Kalezić-Radonjić, Velimir Ralević, Dejan Đonović, Velisava Metđonaj, Ilija Nikčević i Branko Vuković.

- Cilj ovog poziva jeste da se stvori što širi korpus tekstova književnika za djecu i djece umjetnika. Tako ćemo obezbijediti kvalitet časopisa, s jedne, ali i motivisati i afirmisati stvaralaštvo za djecu i dječje stvaralaštvo, s druge strane – što je cilj i „Osmijeha“, ali i UCPDM – izjavio je za medije mr Goran Radojičić, glavni i odgovorni urednik časopisa.

D. E.

18

Hronika Podgorice

Subota, 25. septembar 2021.

Manifestacija „Tradicija ukusa“ okupila sinoć veliki broj građana na Trgu Bećir-bega Osmanagića

Manifestacija ,,Tradicija ukusa“ okupila je sinoć na Trgu Bećir-bega Osmanagića veliki broj ljubitelja strarogradske muzike i tradicionalnih specijaliteta.

Sugrađani su bili u prilici da degustiraju tradicionalne specijalitete, uživaju u predivnom ambijentu, uz zvuke starogradskog melosa u izvođenju klape.

NJ:BOŠKOVIĆ

Uživanje uz domaću hranu i zvuke starogradskog melosa PROMOCIJA

Direktorica Turističke organizacije Podgorice, koja je organizator manifestacije, Irena Rogošić kazala je da je cilj manifestacije promocija kulturno-istorijskih lokaliteta i bogate gastro ponude glavnog grada.

-U cilju unapređenja turističke ponude, radili smo na tri kulturno-istorijske rute. Jednu od njih, koja je okupila medije, promovisali smo u četvrtak. Sa promocijom ćemo nastaviti svakog petka, za građane i predstavnike privrede, diplomatski kor, za svakog ko bude zainteresovan – kazala je Rogošić, uz napomenu da su u ponudi tradicionalna jela – japraci, popeci, kačamak,

starogradski zvuci: Klapa „Assa Voce“

Kafa za merak u nedjelju bogata gastro ponuda: Sinoć ispred Sahat kule

priganice, sir, cicvara, rakija, pivo...

Na štandu Dragane Ražnatović mogla se probati domaća

rakija.

-U ponudi imamo lozovu rakiju, domaću, od proizvođača ,,Žar destilerija“. Građani su zainte-

U oktobru Festival vina i bal pod maskama U oktobru građane očekuje Festival vina, a kasnije možda i bal pod maskama.

-Najvjerovatnije će biti na Trgu nezavisnosti. U procesu smo dobijanja dozvola

za manifestaciju ,,Bal pod maskama“. On će biti tematski, jer je ideja u cilju promocije što više kulturnoistorijskih lokaliteta u gradu, svake godine manifesta-

cija se dešava na drugom lokalitetu. Sljedeća godina je planirana u Staroj Varoši – najavila je direktorica Turističke organizacije Irena Rogošić.

resovani – kazala je Ražnatović.

Mirisi tradicionalne kuhinje privukli su pažnju građana, pa se ispred štanda Ljunturije Gaši vrlo brzo stvorio red.

- Imamo japrake, kačamak, kuvane krompire, ćevape. Kao što vidite, svi hoće da probaju – kazala je Gaši.

DRUŽENJE

Bisera Mustafić iz NVO Bisera poručila je da je oduševljena manifestacijom.

-Srećna sam što je Turistička

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković obišao rekonstruisani kvart u Ulici Mitra Bakića

Novo mjesto za sport i odmor

Novo igralište u Ulici Mitra Bakića

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković, sa saradnicima, obišao je prije dva dana završene radove u kvartu, u blizini Ulice Mitra Bakića, koji je doživio potpunu transformaciju. Za te namjene Glavni grad je utrošio oko 102.000 eura.

Vuković je istakao da je riječ o jednom od starijih podgoričkih kvartova koji se, nažalost, dugo nalazio u nezadovoljavajućem stanju, a da je Glavni grad, imajući to u vidu, prije nekoliko mjeseci krenuo sa radovima koji su tekli fazno, od uređenja sportskog poligona, terena za

basket, dječjeg igrališta, parkinga i nove rasvjete.

- Sportski poligon, na kome su stasale mnoge sportske legende, uređen je u saradnji sa Fudbalskim savezom Crne Gore. S obzirom na to da se stari poligon koristio i za fudbal i za košarku, a da je sada sa vještačkom travom, namijenjen ljubiteljima fudbala, napravili smo i novi poligon za basket. Na preostalom prostoru izgrađeno je novo dječje igralište, a saniran je i veliki parking prostor u neposrednoj blizini sa 63 parking mjesta.

Nakon dugo godina i decenija, možemo da kažemo da je ovaj

kvart sada jedan od najljepših u Podgorici - istakao je Vuković i zahvalio kolegama iz gradskih preduzeća koji su u relativno kratkom roku postigli, kako je ocijenio, jedan fantastičan rezultat.

Zahvalio je i sugrađanima na podršci u nadi da će čuvati ove sadržaje, te da će na ovom mjestu stasavati neki novi sportski talenti, odnosno da će biti nastavljena lijepa tradicija koja je vezana baš za ovaj dio Podgorice. Vuković je istakao da je dječje igralište koje je otvoreno prije dva dana 30. igralište koje je Glavni grad izgradio u ovom

mandatu i da će u narednom periodu isto tako biti posvećen stvaranju što kvalitetnijih uslova za život u Podgorici.

Direktorica gradskog preduzeća Zelenilo Daca Popović kazala je da je Podgorica dobila još jedno savremeno dječje igralište.

- Izgradili smo još jedno dječje igralište, na prostoru od 400 kvadrata. Na bezbjednoj podlozi od tartana, postavljen je tobogan sa kulom, klackalica, njihalica i dupla vrteška. Postavljen je i parkovski mobilijar, šest parkovskih klupa i dvije korpe za otpatke. Posadili smo drveće i puzavice, a na 640 kvadrata posijali smo travu - kazala je Popović i dodala da je duž novog parkinga posađeno 10 odraslih sadnica lipe, kao i da je cijeli prostor pokriven sistemom za navodnjavanje.

Apelovala je na sugrađane da čuvaju zelene površine, dječja igrališta, poligone, kako bi naš grad bio zelen, uredan i čist.

Mještanin Dušan Radonjić istakao je da će ovaj multifunkcionalni prostor uljepšati mališanima djetinjstvo.

- Pored brojnih zelenih površina i naši najmlađi su dobili svoj prostor za njihovo bezbrižno djetinjstvo. Ovo je nešto što je nedostajalo ovom kvartu. Drago mi je što se u Podgorici u posljednje vrijeme izgradio veliki broj ovakvih sadržaja - zaključio je Radonjić.

Nj. B.

Direktorica TOP-a Irena Rogošić kazala je da se manifestacija nastavlja u nedjelju, kada će građani na istom mjestu biti u prilici da uživaju u „Kafi za merak“.

-U nedjelju od 11 do 13 sati posjetioci će uživati u mirisu i ukusu kuvane kafe sa ratlukom i drugim omiljenim orijentalnim poslasticama. Svi su dobrodošli – najavila je Rogošić.

organizacija pokrenula večeras ovakav događaj, i to na mojoj omiljenoj lokaciji. Oduševljena sam. Ponuda hrane je dobra, građani su tu – kazala je Mustafić.

Sugrađanka Iva Marić kaže da su joj se najviše svidjeli japraci.

-Nisam ih odavno jela, pa sam uzela njih. To mi je omiljeno jelo. Muzika je dobra, uživa-

mo. Treba više ovakvih događaja da bude u gradu – kazala je Marić.

Smail Turković došao je sa unucima.

-Vratili su me u mladalačke dane. U moje vrijeme smo se ovako okupljali, muzika, dobra hrana. Presrećan sam, uljepšali su mi dan – kazao je Turković.

NJ.BOŠKOVIĆ

Počelo uređenje odavno zapuštene zelene površine u Moskovskoj ulici

Dio parcele od 6.690 kvadratnih metara koja se uređuje

Formiraju park oko Prešernovog spomenika Gradsko preduzeće Zelenilo započelo je uređenje odavno zapuštene zelene površine u Moskovskoj ulici.

- Parcela je ukupne površine 6.690 kvadratnih metara, smještena neposredno uz parcelu na kojoj se nalazi spomenik Francu Prešernu. Uz bogat zeleni fond, te novu pješačku stazu, urbani mobilijar i rasvjetu, naši sugrađani uskoro će moći da uživaju u jedinstvenom ambijentu ovog prostora – objavio je gradonačelnik Ivan Vuković na Fejsbuk stranici.

Nj. B.

Zatvoren saobraćaj Zatvara se saobraćaj za sve vrste motornih vozila u Ulici lutovačkih barjaktara, od raskrsnice sa Ulicom Nikole Tesle do raskrsnice sa Ulicom Trifuna Đukića, radi izvođenja radova na izgradni instalacija vodovoda i fekalne kanalizacije.

- Zatvaranje važi do 26. oktobra ove godine – saopšteno je iz Sekretarijata za saobraćaj. H.P.

Hronika Podgorice

Subota, 25. septembar 2021.

Pri kraju izgradnja trotoara i biciklističkih staza uz bulevar prema Tuzima

Kompletan posao će biti gotov do kraja oktobra Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice u junu ove godine počela je izgradnju trotoara, biciklističkih staza i zelenih pojasa na bulevaru prema Tuzima, u dužini od 1.600 metara.

D. maliDžan

Do sada je izvedeno 8.200 kvadratnih metara od predviđenih 9.000 kvadrata trotoara i biciklističkih staza, 1.500 metara od predviđenih 1.650, TK kanalizacija i svi radovi na sistemu za navodnjavanje zelenih površina – kazali su iz Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice i dodali da je u toku humuziranje razdjelnog ostrva i oba zelena pojasa, koje treba da bude završeno do kraja sedmice

RADOVI

,,Luča“ će spajati Donju Goricu sa Dajbabama

Evropska neđelja sporta na dvije lokacije

Turniri i vježbe u sedam disciplina ZA ŠETNJU I VOŽNJU BICIKLA UZ VINOGRADE: Bulevar prema Tuzima

biti izmješteno, a predviđena je i izgradnja vodovoda duž puta Podgorica – Tuzi, kako bi se sistem za navodnjavanje (irigacioni sistem) priključio na vodovodnu mrežu.

- R‍adovi bi trebalo da budu završeni do kraja oktobra – zaključuju iz Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice.

ULAGANJA

Ugovorena vrijednost ovog posla je 603.533 eura, sa PDVom, a izvođač radova je „Indel inženjering“ iz Podgorice.

Podsjećamo, Uprava za saobraćaj investirala je izgradnju dijela bulevara od Podgorice ka Tuzima (kolovoz sa prate-

ćom komunalnom infrastukturom), od kraja granice DUPa „Konik – Stari aerodrom III“ do mosta preko Cijevne, koji su završeni prošle godine, dok su preostali radovi (izgradnja trotoara, biciklističkih staza, telekomunikacione kablovske kanalizacije, sistema za navodnjavanje i pejzažna arhitektura), koji su u nadležnosti Glavnog grada i Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice, započeli 2. juna ove godine.

U pitanju je moderna saobraćajnica sa četiri kolovozne trake, širokim razdjelnim ostrvom i savremenom rasvjetom, čiji su radovi u prvoj fazi izgradnje iznosili 2,2 miliona



Između kolovoza i biciklističkih staza predviđena je sadnja platana i borova

eura, a izgradnjom trotoara, biciklističkih staza i novih zelenih površina završiće se još jedna od veoma značajnih i vrijednih investicija u oblasti putne infrastrukture na teritoriji Podgorice.

I. MITROVIĆ

Memorandum o saradnji: Unapređenje položaja socijalno ranjivih kategorija stanovništva

Obuke za rad na šivaćim mašinama za 15 žena Sekretar Sekretarijata za socijalno staranje Glavnog grada Ivan Terzić i izvršni direktor humanitarne organizacije ,,ADRA“ Crna Gora Dragan Jelić potpisali su Memorandum o saradnji u oblasti unapređenja položaja i kvaliteta života socijalno ranjivih kategorija stanovništva.

Ovim memorandumom, prenosi PG biro, nastavljena je saradnja Sekretarijata i humanitarne organizacije „ADR‍A“ na aktivnostima koje se tiču una-

Savjet za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i trgova usvojio prijedlog gradonačelnika

Savjet za davanje prijedloga naziva naselja, ulica i trgova Skupštine Glavnog grada usvojio je juče prijedlog gradonačelnika Ivana Vukovića i njegovih zamjenika Slađane Vujačić i Časlava Vešovića da most na novoj saobraćajnici od Donje Gorice prema Dajbabama ponese ime ,,Luča“.

Kako prenosi PG biro, Savjet je razmatrao i niz drugih prijedloga.

- Usvojeni su i u dalju proceduru proslijeđeni prijedlozi da ulica podno Ljubovića ponese ime Ulica 9. maja, kao i prijedlozi za Islandsku ulicu, Ulicu Diane Budisavljević, Ulicu R‍ista Božovića i devet sinova, Ulicu Stojana Nikića, Ulicu Nikole Lekića Goranina, Ulicu Bora Ćetkovića i Ulicu Pera Ivanovića – navodi se u saopštenju Savjeta za davanje prijedloga naziva naselja.

I. M.

Sa obje strane kolovoza uređuje se zeleni pojas širine tri metra i grade biciklističke staze širine 1,2 metara i trotoari širine 1,8 metara.

- Do sada je izvedeno 8.200 kvadratnih metara od predviđenih 9.000 kvadrata trotoara i biciklističkih staza, 1.500 metara od predviđenih 1.650 metara, TK kanalizacija i svi radovi na sistemu za navodnjavanje zelenih površina – kazali su za Pobjedu iz Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice, investitori ovoga posla.

Kako dodaju, u toku je humuziranje razdjelnog ostrva i oba zelena pojasa, koje treba da bude završeno do kraja sedmice. Urađen je i dio saobraćajne signalizacije, a uskoro će započeti radovi na pejzažnom uređenju.

- U okviru pejzažnog uređenja, na razdjelnom ostrvu biće formirane travnate površine koje se smjenjuju sa grupacijama čempresa, dekorativnog žbunja, niskog drveća ( judino drvo), oleandera i dr. Između kolovoza i biciklističkih staza predviđena je sadnja platana i borova – poručuju iz Agencije za izgradnju i razvoj.

Preostala je i izgradnja pristupnog puta za carinsko skladište koje će zbog izgradnje bicklističkih staza i trotoara

19

pređenja rodne ravnopravnosti, ekonomskog osnaživanja žena kroz podršku njihovim preduzetničkim aktivnostima, samozapošljavanju i zapošljavanju - Na osnovu potpisanog memoranduma, Sekretarijat za socijalno staranje podržaće tri obuke za rad na šivaćim mašinama za 15 žena iz reda ranjivih kategorija društva i na taj način im pomoći u razvijanju vještina, koje im pružaju veće šanse da započnu samostalne preduzetničke djelatno-

sti. Obuke će trajati šest mjeseci i biće organizovane u prostorijama otvorenog centra za osnaživanje ženskih prava i preduzetništva humanitarne organizacije „ADR‍A“, a polaznice obuke će, osim stečenih znanja, dobiti i sertifikate, što će im otvoriti dodatne mogućnosti za zapošljavanje - poručuju iz Sekretarijata za socijalno staranje.

Podsjećaju da je u prethodnom periodu, uz dobru saradnju Sekretarijata sa ovom humanitarnom organizacijom, ospo-

sobljeno za rad na šivaćim mašinama 10 pripadnica R‍E zajednice sa područja Konika.

- U cilju sprovođenja lokalnog plana za unapređenje socijalne inkluzije, Sekretarijat za socijalno staranje će i u narednom periodu nastaviti da pruža podršku ranjivim kategorijama našeg društva i podržavati edukativne radionice namijenjene ekonomskom osnaživanju žena u procesu postizanja pune rodne ravnopravnosti - navodi se u saopštenju.

Nj. B.

Sekretarijat za kulturu i sport u saradnji sa Kancelarijom za mlade Glavnog grada obilježiće sjutra brojnim aktivnostima Evropsku neđelju sporta.

Očekuju nas turniri u fudbalu, košarci, odbojci, ragbiju, šahu, kao i pokazne vježbe iz gimnastike i atletike.

- Na otvorenim terenima kod SC „Morača“, od devet do 12 sati, zakazan je turnir u fudbalu i odbojci. U okviru fudbalskog turnira učešće će uzeti sljedeći klubovi: FK Arena, FK Bernabeu, FK Mondial, FK Karioke. U odbojkaškom turniru učešće će uzeti sljedeći klubovi: OK Budućnost, OK Top volej, OK Morača, OK Akademija. Za sve učesnike obezbijeđene su medalje, kao i pehar za pobjednike turnira – najavljuju iz Sekretarijata za kulturu i sport.

Na Stadionu malih sportova, od 16 do 19 časova, zakazan je veliki broj sportsko-rekreativnih aktivnosti.

- Na košarkaškom terenu očekuje nas basket turnir tri na tri, na kojem će učešće uzeti sljedeći klubovi: KK Junior, KK Milenijum, KK Morača, KK ALL STAR‍. Na drugoj polovini košarkaškog terena mališani iz školice sporta,,Kids fer plej“ i gimnastičarskog kluba ,,Enigma“ izvešće pokazne vježbe. Fudbalski teren rezervisan je za ragbi. Na ,,ouch rugby“ turniru učestvovaće pet klubova i to: R‍K Crvena stijena, R‍K Budućnost, R‍K Cetinje, R‍K Arsenal i R‍K Kotor – navodi se u saopštenju.

U okviru programa, takođe će biti održan i šahovski turnir polaznika ŠK „Budućnost“.

- Za sve učesnike obezbijeđene su medalje, pehari za pobjednike turnira, kao i drugi prikladni pokloni. Pozivamo vas da nam se pridružite, da zajedno ispratimo veliki broj aktivnosti, a zainteresovani se mogu oprobati u određenim aktivnostima – poručuju iz Sekretarijata za kulturu i sport.

Napominjući da Evropska neđelja sporta ima za cilj podizanje svijesti o zdravim stilovima života, važnosti sporta i fizičke aktivnosti, poručuju da pod zvaničnim sloganom ,,Budi aktivan“, žele skrenuti pažnja da budemo aktivni tokom čitave godine i I. M. steknemo zdrave navike.

Arena

FOTO: FSCG

20 Fudbal

Subota, 25. septembar 2021.

,,Vukovi“ osvojili bod protiv Iskre, koja je imala tri uz

KVALIFIKACIJE ZA EP KADETKINJA: Naše fudbalerke bolje od Albanije

,,Crvene“ raspucane u Elbasanu Albanija Crna Gora

1 8

ELBASAN - Stadion ,,Elbasan arena“. Sudija: Valentina Finci (Italija). Strijelci: Borči u 88. iz jedanaesterca (Albanija), Osmajić u 10, 69. i 74, Boričić u 14, Stanić u 30. i 52, Krivokapić u 60, Bambur u 90.+5 minutu (Crna Gora). Žuti karton: Pačariz (Crna Gora).

ALBANIJA: Sinaj, Coka, Madžalaku (od 77.

Muča), Tori (od 53. Mingo), Marku, Danaj (od 80. Bogdani), Kalbaći (od 46. Habilji), Metodža, Kodra, Borči, Aliaj (od 46. Biljiništa).

CRNA GORA: Kalač, Golubović, Malesija, Bulić, Rakočević, Pačariz (od 59. Krivokapić), Boričić (od 63. Đurković), Vukadinović (od 79. Milović), Čađenović (od 79. Baturan), Osmajić, Stanić (od 79. Bambur).

Ženska fudbalska kadetska reprezentacija Crne Gore uspješno je počela kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. ,,Crvene“ su u prvom meču grupe 6 Lige B bile ubjedljive na gostovanju Albaniji u Elbasanu 8:1. U jednoj od najubjedljvijih pobjeda naših ženskih selekcija u istoriji istakla se Tatjana Osmajić, autorka het-trika, dok je Lidija Stanić postigla dva gola. Mrežu domaće selekcije pogađale su i Ivana Boričić, Ana Krivokapić i Lidija Stanić.

- Bili smo mnogo bolji tokom cijele utakmice, o čemu najbolje govori i rezultat. U ovom momentu mnogo smo ozbiljnija i bolja reprezentacija od Albanije. Pored osam postignutih golova, mogli smo da damo još nekoliko jer smo imali dosta šansi. Sve čestitke djevojkama, zaslužile su ovakvu pobjedu - kazao je poslije meča selektor Marić.

Crna Gora je već u 14. minutu imala dva gola prednosti zahvaljujući pogocima Osmajić i Boričić.

U 30. je Stanić povisila na 3:0 i bilo je jasno da će naša selekcija upisati ubjedljiv trijumf.

Naredni meč Crna Gora igra protiv Azerbejdžana, u poneđeljak 27. septembra od 16 časova, takođe u Elbasanu.

Ukoliko osvoji prvo mjesto u grupi, Crna Gora će izboriti plasman u drugu rundu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Ne. K.

Mediji u Italiji pišu da bi reprezentativni golman mogao da se vrati na Apenine

Donaruma nije srećan u PSŽ-u Đanluiđi Donaruma nije srećan u PSŽ-u i mogao bi narednog ljeta da se vrati na Apeninsko poluostrvo - pišu italijanski mediji.

Reprezentativni golman ,,azura“ ljetos je kao slobodan agent iz Milana prešao na ,,Park prinčeva“, gdje se nadao da će biti prvi golman.

Ipak, ta uloga pripada Kejloru Navasu, dok je Donaruma branio u dvije ligaške utakmice.

Korijere dela Sera i Gazeta javljaju da je Donaruma nezadovoljan u Parizu, te da je od svog menadžera Mina Rajole zatražio da ga vrati u Italiju.

Isti izvori navode da bi sljedeća stanica u karijeri dvadeset dvogodišnjeg čuvara mreže mogao

Ronald Kuman (58), trener Barselone, nakon novog kiksa i remija sa Kadizom 0:0 prvi put je nagovijestio da je njegova smjena opcija.

Holanđanin je u nadoknadi vremena tog duela Primere isključen. To je drugi uzastopni

Iskra je vodila od 35. minuta kada je Đorđe Šaletić centrirao sa lijeve strane, Zvonko Ceklić loše reagovao u šesnaestercu i odbio loptu pravo do Vojina Pavlovića, koji ju je poslao u gornji desni ugao gola Aleksandra Karadžića.

Gosti su bili bolji rival u prvom poluvremenu, prije vodećeg pogotka imali i veliku šansu glavom Gorana Milojka, nekadašnjeg kapitena Zete, da bi u nastavku totalno podbacili protiv probuđenih ,,vukova“.

Iskra je napravila veliki broj grešaka, igrala sporo i dekocentrisano, a prilično neobjašnjivo je primila pogodak.

Srđan Krstović se u prijemu oslobio čuvara, potom neometan vukao loptu i uputio je u šesnaesterac, a Balša Rogošić se ubacio iz drugog plana, iza statične odbrane gostiju, i u prvom kontaktu s loptom dovoljno je skrenuo da završi iza leđa Marka Kordića.

Zeta prvi krug prvenstva završava na začelju, još nije osjetila slast pobjede, ali bi remi s rivalom iz vrha mogao da bude nagovještaj uspona.

- Nijesmo pobijedili Iskru zbog individualnih grešaka naših

Duel Tuzovića i Jamamota

odbrambenih igrača. Sve je to posljedica mladosti i neiskustva, neke situacije koje treba da riješe jednostavno oni iskomplikuju, tako smo i primili pogodak. Iskra je na taj način mogla i da povede 2:0. Protivnik nam stvori mali broj šansi, ali mi mu olakšamo posao. Znajući da smo se fizički podigli, tražio sam da u drugom poluvremenu napadnemo koliko budemo

mogli i koliko rival dozvoli. Pola sata su igra i trčanje bili na zavidnom nivou i smatram da smo zaslužili izjednačenje. Još smo bez pobjede, ali ako budemo imali pristup kao u prvom poluvremenu mislim da će taj trenutak brzo doći - rekao je trener Dragoljub Đuretić.

Iskra iz devet mečeva ima 17 bodova i drugi krug prvenstva dočekaće na drugom mjestu

Bivši menadžer Totenhema Tim Šervud tvrdi

da bude Juventus.

Rajola je nedavno pregovarao sa ,,starom damom“ oko transfera Donarume, koji je u ljetnjem prelaznom roku ipak pojačao PSŽ.

Kontakt će po svemu sudeći biti obnovljen, a mediji ističu da je Juve sada mnogo bliži Donarumi koji je odavno viđen kao dugoročno rješenje među stativama torinskog kluba. D. K.

Raskid saradnje katalonskog giganta sa holandskim trenerom očekuje se narednih dana

Kuman: Pričaću sa Laportom, ako bude želio...

Pobjednički niz Iskre zaustavljen je na ,,Trešnjici“.

Drugoplasirani tim Telekom 1. CFL poslije tri pobjede uzeo je samo bod na gostovanju Zeti, fenjerašu i jedinoj ekipi koja još ne zna za trijumf u aktuelnom prvenstvu (1:1).

M. BABOVIĆ

Zeta prekinula Danilovgrađa

remi Barse u mečevima u kojima je bila apsolutni favorit.

Kuman je u lošim odnosima sa predsjednikom kluba Đoanom Laportom, a veliki problem za klub je to što bi u slučaju eventualnog otkaza morao da plati odštetu od oko 12 miliona eura...

- Ne želim da analiziram svoj status. Želim da govorim o timu, o njegovom sjajnom ponašanju i posvećenosti. Što se moje budućnosti tiče, vidio sam predsjednika Laportu i pozdravio se sa njim nakon meča. Vjerovatno ćemo razgovarati u narednim danima, ako bude želio da razgovara – poručio je Kuman.

Nekada slavni vezista je igračka legenda Barselone i jedan od najzaslužnijih za prvu titulu kontinentalnog prvaka koji je katalonski klub osvojio 1992. godine.

R. A.

Ronaldo će biti trener Junajteda Nekadašnji menadžer Totenhema Tim Šervud tvrdi da će Kristijano Ronaldo po završetku igračke karijere postati trener Mančester junajteda.

Portugalac se nedavno vratio na ,,Old Traford“ kao veliko pojačanje za ekipu Ole Gunara Solskjera, čija budućnost na klupi zavisi od učinka ove sezone.

Mediji u Engleskoj tvrde da je Norvežanin u obavezi da osvoji makar jedan trofej.

- Mislim da će Ronaldo postati menadžer onog trenutka kada završi karijeru. On već posljednjih nekoliko godina daje instrukcije i sa klupe. Vidjeli ste u finalu EP 2016. kada je bio uz selektora Portugala, ali i tokom gostovanja ,,đavola“ u Švajcarskoj nedavno - rekao je Šervud i dodao: - Mogu da se kladim da će da bude menadžer Junajteda za 18 mjeseci ako Solskjer ne bude imao rezultate. To nije onaj Ronaldo iz prvog mandata. On sada zna šta je potrebno i ako ima

želju da stane pored menadžera i da određena uputstva vi mu to morate dozvoliti. Nijesam siguran da bi to radio sa nekim starijim trenerom, na primjer

da je Murinjo menadžer, ali isto tako morate da pitate Ronalda zašto smatra da je potrebno da ustaje - poručio je Šervud.

D. K.

Arena

Subota, 25. septembar 2021.

Podgorica juri prvu pobjedu na svom terenu, Dečić prekid loše serije

zastopne pobjede

a niz ana

Meč za izlaz iz krize Zeta

Iskra

10 1

1

Stadion: Trešnjica. Gledalaca: 200 Sudija: Miloš Savović (Podgorica) Golovi: 0:1 Pavlović u 35, 1:1 Rogošić u 77. Žuti karton: Šaletić (Iskra)

Zeta

Iskra

Karadžić Tuzović Ceklić Đurović Pupović S. Krstović Šimokava (od 84.

Popović) Đ. Vukčević (od 46.

Goranović) Nakazava (od 11.

Kukuličić) Burzanović (od 75. Rogošić) I. Vukčević

Kordić Đurišić (od 58.

Radunović) O. Obradović Bakrač Šaletić Šahman Milojko (od 84. Milić) Dijaš (od 58. Tučević) Pavlović (od 77. Grbović) Jamamoto Sekulić (od 77. Vuković)

Rezultati i tabela Zeta - Iskra

1:1

Subota 18.00 - Jezero - Rudar 19.00 - Podgorica - Dečić Neđelja 19.00 - Mornar - Sutjeska 20.00 - Petrovac - Budućnost 1. Sutjeska 2. Iskra 3. Mornar 4. Petrovac 5. Dečić 6. Rudar 7. Budućnost 8. Jezero 9. Podgorica 10. Zeta

ukoliko Mornar ne savlada Sutjesku. Činjenica je, ipak, da je na ,,Trešnjici“ mogla da uzme više od boda.

- Ne bih rekao da je ovo ,,samo“ bod, iz razloga što smo imali tri vezane pobjede i ovim remijem smo nastavili seriju bez poraza.

Došli smo svakako da pobijedimo iako smo znali da će biti teško. U prvom poluvremenu

8 9 8 8 8 8 8 8 8 3

6 5 5 4 3 3 2 2 1 0

2 2 1 2 3 2 3 1 1 3

0 2 2 2 2 3 3 5 6 6

13:2 15:9 9:5 15:14 11:7 9:10 12:10 5:10 7:15 5:19

20 17 16 14 12 11 9 7 4 3

smo dominirali, poveli i imali šanse da udvostručimo vođstvo.

Neshvatljiv je pad u drugom poluvremenu, vjerovatno se očekivalo da Zeta padne, a ne mi, ali rival je izašao odvažno i hrabro, kako i dolikuje tom klubu. Nije bio plan da se povučemo, ali kad se podvuče crta mislim da je ishod realan - prokomentarisao je trener Iskre Srđan Nikić.

Ne. K.

Potvrdio da je blizu potpisa novog ugovora

Dibala: Moja želja je Juventus Paulo Dibala (27) potvrdio je za italijanske medije da je blizu potpisa novog ugovora sa gigantom Serije A Juventusom.

Argentinski napadač je neprikosnovena zvijezda u najtrofejnijem klubu Kalća, koji je na startu nove sezone u rezultatskoj krizi. Prije dva dana iz uprave ,,stare dame“ iz Torina je nagovješteno da

21

Fudbal

će ugovor uskoro biti produžen.

- Obostrana je želja da nastavimo saradnju. U klubu znaju moj stav i nadam se da će se sve završiti kako treba.

Uvjeren sam da ostajem u Torinu – poručio je Dibala.

Već duže od šest godina Dibala je član Juventusa. Na startu nove sezone je na pet mečeva postigao dva gola, uz dvije asistencije.

R. A.

Dečić

(4-2-3-1)

PODGORICA - Podgorica će večeras ugostiti Dečić, a duel dva tima koja su minule sezone do kraja vodila grčevitu bitku za Evropu, predstavlja meč za izlaz iz krize.

Podgorica je u dosadašnjem dijelu ostvarila samo jednu pobjedu (protiv Jezera u Beranama), pa ovaj duel na kraju prvog kruga, prilika je da Lješkopoljci konačno trijumfuju na ,,DG areni“, dok sa druge strane reakciju traži i Dečić, koji će nakon četiri vezana meča bez pobjede (osvojena samo dva boda od mogućih 12), nastojati da izađe iz krize.

Nekada derbi za Evropu, sada po tabeli to ne predstavlja, ali je jasno da ovaj meč donosi neizvjesnost. Dečić je znao da slavi u Lješkopolju, Podgorica prošle godine prva je zaustavila Tuzane, pa je jasno da će i sada biti neizvjesno.

- Očekujem tešku utakmicu.

Kao što je poznato oba tima su izgubila u posljednja dva kola, tako da i jedni i drugi imaju tu želju da naprave pozitivnu reakciju. Mi smo u dodatnoj obavezi jer igramo na svom terenu i uz veliko poštovanje prema Dečiću, mislim da je to naša blaga prednost, iako do sada nijesmo blistali u ulozi domaćina. S druge strane, Tuzani su bez šefa stručnog štaba i nadam se da možemo iskoristiti tu situaciju kod njih, kada su donekle poljuljani, da napravi-

Podgorica

(4-2-3-1)

Stadion: DG ,,Arena“.

Kapacitet: 2.500. Sudija: M. Bošković.

Pomoćnici: D. Dević i V. Ostojić.

Početak: 19 časova Ivezić

Ukšanović

Čelebić

Cicmil

Muharemović

Suzuki

Popović

Boljević

Maraš

Jovanović Krivokapić Camaj Vuljaj

Rudović

Kojašević Adžović

Božović Novović

Drešaj Nikolić

Tući Popović

Trener Hasim Đoković

Trener Nenad Vukčević

mo dobar rezultat - rekao je mladi čuvar mreže Podgorice Nikola Ivezić.

ČEKA SE REAKCIJA

Dečić je vezao dva remija protiv šampiona i vicešampiona, a onda neočekivano doživio poraze od Petrovca i Mornara.

Slaba partija i poraz u meču protiv Barana ,,upalio“ je alarm u Tuzima, zbog čega je došlo do raskida saradnje sa Edisom Mulalićem. Iako još nije imenovan novi šef stručnog štaba, Tuzani se nadaju reakciji i izlazu iz krize...

- Idemo ekipi koja po meni ne zaslužuje mjesto na kojem se nalazi na tabeli, koja je u seriji

loših rezultata ali koja ima dosta dobrih individualaca i sigurno je da neće biti lako. Posebno zato sto ni mi, nakon odličnog početka sezone, u posljednjih par mečeva ne igramo najbolje, iako možda postoje objektivni razlozi za to, jer smo u posljednje dvije tri nedjelje imali dosta kadrovskih problema. Međutim, i pored toga mislim da smo morali pružiti više u posljednje dvije utakmice. Nijesmo bili na očekivanom nivou, tako da je utakmica sa Podgoricom pravi test da pokažemo reakciju objasnio je golman Stefan Popović.

Pouzdani čuvar mreže nije za-

boravio da pomene i dosadašnjeg šefa stručnog štaba, uvjeren da će novi trener preuzeti ekipu sa boljim bodovnim seldom.

- Hvala šefu Edisu Mulaliću na svemu što je učinio za ovu ekipu, jer ima velike zasluge za rezultate Dečića i za lični napredak svakog od nas. Na nama je da i zbog te činjenice napravimo dobar rezultat protiv Podgorice kako bi novi trener od ponedjeljka imao još bolji bodovni saldo i kako ne bi morali od starta da jurimo neke izgubljene bodove, već kako bi mogli u miru da krenemo da radimo i idemo ka cilju - dodao je Popović.

R. P.

POBJEDE PODIGLE SAMOPOUZDANJE: Jezero u Beranama dočekuje Rudar

Forma adut sa obje strane Utakmica u Beranama ima pobjedničku najavu - Jezero nakon dva uzastopna trijumfa dočekuje Rudar, koji je u još boljem ritmu, sa tri vezana slavlja.

Duel ekipa koje su u formi, s tim što će nečija serija biti prekinuta u direktnom sudaru.

- Iskreno se nadam da će naša potrajati još neko vrijeme kaže trener Jezera, Mladen Lambulić, koji nastavlja: - Nema lakih mečeva. Možda dvije ekipe odvajaju kvalitetom, dok su ostale ujednačene. Često odlučuju nijanse. Trenutna inspiracija, raspoloženje individualca, neki potez, prekid, greška…

Vjerujem da će neki od ključnih faktora biti na našoj strani - dodao je Lambulić.

Plavljani su pobjegli sa začelja, ali su i dalje u opasnoj zoni - osmi na tabeli.

- Ovaj i naredni meč mogu da odrede naš put u ligi. Ukoliko napravimo pozitivne reztultate, smatram da možemo biti van zone baraža na polusezoni. Naš cilj je opstanak bez baraža. Siguran sam da ovaj tim ima kvalitet za bolji plasman od trenutnog. Naravno, to treba da dokažemo na terenu - poručio je strateg prvoligaša sa sjevera.

Jezero je savladalo Zetu na ,,Trešnjici“, a potom priredilo senzaciju protiv Budućnosti pod Goricom.

Ima li straha od večerašnje utakmice?

- Trudio sam se da kanališemo euforiju. Mislim da sam u tom uspio. Dvije pobjede koje smo ostvarili dobiće na značaju samo ako večeras na-

Jezero

Rudar

(4-3-3)

(4-2-3-1)

Stadion: u Beranama. Kapacitet: 5.000.

Sudija: M. Bešović.

Pomoćnici: A. Đukanović i M. Gojković.

Početak: 18 časova.

Asanović Radenović

Dedić

Račić

Bošković

Vuković

Adžović Lambulić

Mendi

Mujeci

Đurđević

Suraka Živković

Gašević

Vujanović Peličić

Zečević Čavor

Prenkočević Kašćelan

Kartal Agović

Trener Mladen Lambulić

dovežemo pozitivan epilog.

Pobjeda je prva opcija.

Uradićemo sve da upišemo nova tri boda. Svjesni smo koliko bi nam to značilo - odgovorio je Lambulić.

U sastav se vraća štoper Radoš Dedić koji je odradio kaznu nakon isključenja protiv Podgorice, a van kombinacije je Nikola Đurković zbog povrede.

Defanzivac Nikola Jovićević je blago pomilovan - umjesto osam, pauziraće još jednu, šestu utakmicu nakon grubog starta u Nikšiću kada je slomio nogu desnom beku Sutjeske - Draganu Griviću.

VAŽNO JE DA SE BODOVI DOPISUJU

Sa tri vezane pobjede Rudar je uhvatio priključak za ekipama koje konkurišu za Evropu.

U krajnjem, i Pljevljaci imaju

isti cilj, koji će za nijansu biti bliži u slučaju pozitivnog rezultata u Beranama.

- Ukoliko ponovimo igru iz prethodnih nekoliko utakmica, a uz to budemo disciplinovani, imaćemo više šansi za uspjehom. Pobjeda bi bila najbolja moguća stvar, ali ni remi nije loš. Važno je da se bodovi dopisuju. Pokušaćemo da se odvojimo od opasne zone, a i da uđemo u trku za mjesta koja vode na evropsku scenu.

Mnogo je do kraja sezone, a ovaj mladi tim ima prostora za napredak. Tek ćemo pokazati koliko možemo - rekao je golman Jasmin Agović.

Rudar nije najbolje počeo sezonu, ali se brzo pridigao…

- Ovdje atmosfera nikada nije bila sporna. Dosta je mladih momaka, uz nas nekoliko iskusnijih. Svi se družimo i čuvamo timski duh. Sada je i sa-

Trener Zoran Govedarica

mopouzdanje na visokom nivou. Pobjede donose dobre stvari. Na nama je da nastavimo ovim ritmom - kaže Agović. Što očekuješ u Beranama?

- Jezero je dobra ekipa, vezali su i oni dva trijumfa. Igraju dobar fudbal. Biće teško, ali vjerujem da možemo do uspjeha - kazao je Agović.

Tridesetogodišnji Podgoričanin je u septembru dobio poziv za crnogorsku ,,A“ reprezentaciju.

Nije stao na gol u kvalifikacijama za Mundijal, ali je doživio da bude dio nacionalnog tima.

- Poseban osjećaj. Cijelog života sam čekao taj trenutak. Nijesam branio, ali biti u reprezentaciji je nešto što se pamti. Zaista sam srećan zbog toga. Mnogo mi to znači i daje motiv da radim jače i bolje zaključio je Agović.

D. K.

22

Arena

Fudbal

Subota, 25. septembar 2021.

Košarkaši Mornara poraženi od Cibone, na startu nove sezon

,,Cibosi“ držali čas u Crnogorski bokser večeras u Londonu boksuje za titulu šampiona u WBO verziji

Dilanov meč karijere PODGORICA - Crnogorski bokser Dilan Prašović boriće se večeras u Londonu protiv domaćeg boksera Lorensa Okolija za titulu WBO šampiona u kruzer kategoriji.

Meč će biti održan na stadionu Totenhema i biće glavna uvodna borba za okršaj Entonija Džošue i Aleksandra Usika. Britanac i Ukrajinac boriće se za pojas u verzji WBA, WBO i IBF teškoj kategoriji.

- Ne znam da li je zbog 100 dana zahtjevnih priprema u Njemačkoj, ili zbog nečeg drugog, ali kako sam kročio na tlo Londona osjetio sam pozitivnu energiju, koja će mi, nadam se, još više otvoriti vrata ka osvajanju pojasa svjetskog šampiona - kazao je Prašović.

Zanimljivo je da su Prašović i Okoli bez poraza na profi ringu - rival Prašovića je od 16 borbi na profesionalnom ringu 13 dobio nokautom, a titulu je osvojio u martu ove godine, pobjedom protiv Poljaka Kšištofa Glovackog. Bez poraza na profesionalnom ringu je i Prašović, sa 15 pobjeda, od čega 12 nokautom.

- Za mene je ovo velika šansa.

Niko ne može da me zaustavi da ostvarim moj san i osvojim pojas svjetskog prvaka. Okoli je sjajan borac, strašan udarač, ali ja vjerujem u sebe. Uostalom, i on je čovjek kao i ja.

Znam da sam spreman da pobijedim Okolija - samouvjeren je Prašović.

Bokserski spektakl na stadionu Totenhema biće održan pred 60 hiljada ljubitelja bok-

Tim Ambasade Crne Gore uz Prašovića Dilan Prašović imao je juče i posjetu - privremeni otpravnik poslova u Ambasadi Crne Gore u Ujedinjenom Kraljevstvu Mladen Dragašević posjetio je Dilana i poželio mu sreću u meču karijere.

- Tokom srdačnog susreta, crnogorski diplomata Dragašević poželio je našem borcu puno uspjeha, sa željom da titulu šampiona odnese u Crnu Goru. Uz uručeni poklon, naznačena je i simbolična posveta našem sportisti - ,,Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“.

Dilan je zahvalio na ovim riječima rekavši koliko je za njega značajna posjeta zvaničnog predstavnika naše zemlje, te da mu ovaj gest daje još veću snagu i motiv za subotnji meč - stoji u saopštenju Dilanovog tima.

Menadžer našeg boksera Ivan Nikolić pozvao je predstavnike Ambasade u Londonu da večeras pored ringa zajedno daju podršku našem pretendentu za svjetski tron.

sa, a planirano je da počne u 19 č a s ova , a b o r b a D i l a n a R. P. Prašovića oko 21 čas.

Drugi dan bokserskog turnira ,,Mustafa Hajrulahović Talijan“

Gojković slavila prekidom, Savković podijeljenom odlukom sudija PODGORICA - Dvije pobjede i dva poraza učinak je crnogorske reprezentacije na bokserskom turniru drugog dana 19. međunarodnog turnira ,,Mustafa Hajrulahović Talijan“, koji se održava u Sarajevu.

Bojana Gojković, u kategoriji do 57 kg, prekidom od strane sudija dobila je meč protiv Rumunke Banciu Martine, a pobjedu je upisao i Stefan Savković. Član Podgorice je, u kategoriji do 75 kg, podjeljenom odlukom sudija dobio meč protiv reprezentativca Velsa Tejlora Bevana. Poraze su upisali Edin Alković i Nikola Radenović.

Alković je u kategoriji do 60 kg jednoglasnom odlukom sudija izgubio meč protiv Poljaka Pavela Brača, dok je Nikola Radenović u kategoriji do 63,5 kg, ta-

Nakon što su sezonu otvorili ubjedljivim porazom u Talinu od estonskog Kaleva, u kvalifikacijama za FIBA Ligu šampiona, košarkaši Mornara neuspješno su startovali i u ABA ligi. Sa još jednim blijedim izdanjem – izabranici Mihaila Pavićevića su izgubili od mladog, talentovanog, nadahnutog i borbenog sastava Cibone (87:77), koji je u ,,Topolici“ držao čas košarke.

Barani nijednog trenutka nijesu bili u igri za pobjedu, bilo je evidentno da su još uvijek daleko od željene igre, i da će trebati vremena da se ,,kockice“ poslože, imajući u vidu velike ljetošnje promjene u igračkom kadru.

Međutim, više od igre u oba pravca, za brigu kod ,,Ponosa Bara“ je bio voljni momenat, koji protiv Cibone nije bio na potrebnom nivou, jer je utisak bio da su gosti više željeli pobjedu. A i znali su kako do nje da dođu.

Cibona je bila bolja u svim elementima, prednjačila je u skoku i asistencijama, dok je Mornaru uzalud bilo 11 pogođenih trojki, kad je u odbrani bio ispod potrebnog nivoa…

SVE JASNO NAKON PRVE ČETVRTINE

Kako su Barani odigrali prvo poluvrijeme, naročito prvu četvrtinu dovoljno govori podatak da u prvih 10 minuta nijesu imali nijedan skok, što je prava rijetkost!

Mornar je solidno otvorio meč, nakon dva minuta igre je poveo 7:4, nakon trojke Strahinje Mićovića, ali je onda neshvatljivo ,,nestao“sa parketa. Plej gostiju Lovro Gnjidić je pokazao zašto je Mornar ovog ljeta bio dobro ,,zagrizao“ da ga dovede u Bar (sa igračem je bio postignut dogovor, ali ga na kraju Cibona nije pustila), s lakoćom je komandovao igrom, pogađao, ali više upošljavao saigrače. Prkačin, Branković i

Pavićević: Utakmicu smo izgubili u prvom poluvremenu Mihailo Pavićević, trener Mornara, čestitao je Ciboni na potpuno zasluženoj pobjedi.

- Oni su ušli u utakmicu sa daleko većom energijom i potpuno zasluženo dobili. Mi smo izgubili utakmicu u prvom poluvremenu, treba da vidimo šta je razlog onako mekane igre. Bili smo totalno neagresivni u prvom poluvremenu, dozvolili smo im mnogo lakih poena, kasnili smo stalno u rotacijama, što je za mene bilo iznenađenje.

Jer, rekao sam im pred meč da odigraju

Gegić su bez problema pogađali ispod koša i unutar reketa, pošto je Mornar bio nemoćan u defanzivi, ali i u napadu. Cibona je, tako, serijom 16:0, za nepunih pet minuta, povela 20:7 i već na skoro tri i po minuta prije kraja kvartala nagovijestila konačan epilog.

samo onako kako su trenirali u posljednja dva dana, nema tu neke filozofije. Pitanje je koji je razlog što na treningu igramo drugačije od utakmice, jer nam se u drugoj zvaničnoj utakmici ponavlja ista stvar. A to je da se povučemo, umjesto odbranom da probamo da napravimo rezultat, mi odigramo nešto što nismo trenirali. I onda razigrate rivala, a kad se to dogodi, bez obzira ko je protivnik, i date mu prednost od 20 razlike kao mi u prvom poluvremenu, onda je to jako teško stići – rekao je Pavićević.

Uzalud je mijenjao Pavićević, tražeći najbolju petorku domaćih, kada ni šut iz igre nije služio Barane (16-7, uz dvije pogođene trojke iz šest pokušaja). Cibona je, zato bila skoro savršena za dva poena (14-12), čime je neutralisala loš šut sa distance (3-0) u prvom kvarta-

lu. Uz devet skokova i osam asistencija (Mornar tri), Zagrepčani su lako kontrolisali dešavanja na parketu, čak i kada je Mornar početkom druge četvrtine, sa šest uzastopnih poena Vladimira Mihailovića priprijetio (28:22), ali samo rezultatski.

Danas prvenstvo Crne Gore u atletici za osobe sa invaliditetom

U Podgorici nastupa 20 takmičara

PODGORICA - Prvenstvo Crne Gore u atletici za osobe sa invaliditetom biće održano danas u Podgorici.

Najavljeno je učešće oko 20 takmičara u kategorijama 11-13 (osobe bez i sa smetnjama vida), 31-38 (osobe sa cerebralnom paralizom),40-47 (osobe niskog rasta i osobe sa amputacijom) i 51-57 (osobe sa povredom kičme).

Organizatori takmičenja su Paraolimpijski komitet Crne Gore, Savez slijepih Cr-

ne Gore, uz tehničku organizaciju atletskog kluba OSI Vihor iz Podgorice.

Početak manifestacije zakazan je za 16 ča-

sova u Resursnom centru za djecu i mlade Podgorica.

- Prvenstvo se organizuje u saradnji sa Upravom za sport i mlade u okviru Evropske nedjelje sporta, čiji su osnovni ciljevi usmjereni na podsticanje građana na bavljenje fizičkom aktivnošću, bez obzira na startost, fizičku spremnost, ili bilo koju drugu karakteristiku pojedinca, kao i na edukaciju građana o zdravom načinu života - saopštili su iz Paraolimpijskog komiteta Crne Gore.

R. P.

Vozač Ferarija uporedio kandidate za titulu Formule 1

kođe jednoglasnom odlukom sudija, izgubio meč protiv Bosanca Bojana Zečevića.

Danas će se na turniru u polufinalnim mečevima nastupiti Bojana Gojković, koja će raditi meč protiv Italijanke Ćaćamo Mšel, Stefan Savković, kojeg očekuje duel protiv Manfredija Marioija, takođe iz Italije, a rivala iz Italije imaće i Petar Marčić - Komeuja Alfreda. R. P.

Lekler: Ferstapen agresivniji od Hamiltona Za Šarla Leklera, konkurenti za titulu Formule 1 Maks Ferstapen i Luis Hamilton su vozači različitih karakteristika.

Vozač Ferarija Lekler nije želio da kaže koga više cijeni i čiji mu je stil miliji, ali je detaljno uporedio kvalitete zvijezda

Red Bula i Mercedesa.

- U pitanju su dva različita stila vožnje.

Maks je mnogo agresivniji, Luis „čistije“ vozi. Volim da se borim sa obojicom. Hamilton je veoma pametan i stavlja vas tokom vožnje u nezgodnu situaciju. I pretiče uglavnom u situacijama kada je siguran da prolazi. Maks uvijek vozi na „granici“. Ne

odustaje i iskreno meni to ne smeta. Maks ili Luis, svejedno mi je – poručio je Lekler.

Uoči Velike nagrade Rusije ovog vikenda, Ferstapen je prvi u generalnom plasmanu sa 226,5 poena, pet više od Hamiltona.

Maks je ove sezone pobijedio na sedam, a sedmostruki prvak svijeta Luis na četiri trke.

R. A.

Arena

Subota, 25. septembar 2021.

ne u Admiralbet ABA ligi

Sportski miks

23

Novljani bolji od jednog od favorita na prvom kvalifikacionom turniru LŠ

u Topolici Dvorana: „Topolica“ Gledalaca: 300 Sudije: Nikolić, Jovčić i Obrknežević

Mihailović 18 Luis 5 Mićović 10 Dejvis 6 Jeremić 18 Živanović 3 Šehović Smit 5 Gordić 3 Rakočević 4 Lazić 3 Miković 2



77

87

Radovčić 3 Vranković Mustapić 82% (22-18) za 1 60% (10-6) Prkačin 24 38% (34-13) za 2 79% (42-33) Gegić 17 35% (31-11) za 3 33% (15-5) Vildoza 2 Skokovi 31 (6+25) Majcunić 20 (7+13) Blokade 1 8 Gnjidić 10 Asistencije 16 25 Branković 10 12 Ukradene lopte 8 Drežnjak 3 10 Izgubljene lopte 18 Rovers 18 Faulovi 18 19 Nakić (16:28, 16:23, 27:16, 18:20)

Meč u Baru, kao i svaki u prvom kolu, počeo je minutom ćutanja u znak sjećanja na preminulog legendarnog jugoslovenskog i srpskog trenera Dušana Dudu Ivkovića

Već nakon tajm-auta gostiju, Cibona je nastavila tečnu i raznovrsnu igru, ali i borbenu, dajući utisak da više želi pobjedu. ,,Cibosi“ su sredinom dionice vratili 14 poena prednosti (38:24), koje su imali i u finišu prvog kvartala (28:14), ali se nijesu time zadovoljili, pa su u posljedjem minute prvog poluvremena, košem Gegića, stigli i do rekordnih ,,plus 21“ (51:30), na krilima Prkačina (18 poena), Gegića (11, uz sedam asistencija), Branković i Roversa (po osam). Kod Mornara se jedino Mihailović (osam poena) primakao dvocifrenom učinku…

ŠANSA SE UKAZALA NA ,,MINUS SEDAM“

Treća četvrtina je bila najbolja za Mornar, i to, prije svega, zbog šest pogođenih trojki.

Mihailović je na startu kvartala vezao osam uzastopnih poena, Barani su veliki minus iz prvog poluvremena uspjeli da svedu na prihvatljivih sedam razlike (58:51), sredinom ove dionice, a imali su šansu i da dodatno smanje zaostatak. Međutim, u kontri tri na jedan, Nemanja Gordić

je pogriješio, izgubio loptu, a Gegić je bio precizan u kontri.

Uslijedila su dva nova neuspješna napada domaćih, pa je Cibona ponovo vratila dvocifrenu prednost (63:51).

Mornar je uspio da u posljednju dionicu uđe sa osam poena zaostatka (67:59), ali su Gnjidić i Rovers (na asistenciju Gnjidića) nakon minut i po igre ,,digli“ prednost Cibone na nedostižnih 72:59, jer su svi pokušaji Mornara do kraja meča bili bezuspješni…

U barskoj ekipi bolji od ostalih bili su Mihailović i Marko Jeremić sa po 18 poena, dvocifren učinak imao je i Strahinja Mićović. Ostali su podbacili, posebno novi američki dvojac, Trej Luis i Kori Dejvis, koji su zajedno upisali 11 poena, iako je Dejvis imao sedam asistencija.

Zagrebački tim do pobjede vodio je Roko Prkačin sa 24 poena, Nejtan Rovers ubacio je 18, a poen manje Amar Gegić, dok su Lovro Gnjidić i Danko Branković dodali po 10 poena, a Gnjidić osam asistencija i četiri skoka.

Mornar u narednom kolu, 2. oktobra, gostuje Krki.

S. J.

Oduševili i prošli dalje Jadran Sintez

12 6

PODGORICA - Bazen SC ,,Morača“. Utakmica odigrana bez prisustva publike.

Sudije: Gomez (Španija) i Šedel (Njemačka). Rezultat po četvrtinama: 3:1, 3:4, 3:1, 3:0.

JADRAN: Đurović, Vujičić, Vučurović 1, Obradović, Vujović 1, D. Radović 2, Murišić 1, Gardašević 1, Muskat 1, V. Radović 2, Ča-

raj, Petković 3, I. Radović.

SINTEZ: Kostrov, Šukov, Odintsov 2, Pronin, Dereviankin, Bikov, Zinurov, VAsiljev 1, Alenikev 1, Lusunov 2, Šepelev, Kirkov.

U teškoj grupi Jadran je ostvario cilj na dva kola prije kraja prvog kvalifikacionog turnira Lige šampiona. Novljani su sinoć u derbiju sa Sintezom iz Kazanja slavili 12:6 pa će potpuno rasterećeni odigrati i današnji (18.30 h) duel sa Apolonom i

posljednji sa moćnim mađarskim OSC-om.

Novljani su do cilja stigli najboljom igrom u dosadašnjem dijelu turnira, a odbranom su potpuno, od treće do posljednje četvrtine, nadigrali ruski tim. Vaterpolisti Sinteza u posljednjih 16 minuta dali su samo gol! Da mogu do iznenađenja igrači šampiona Crne Gore najavili su već na manje od četiri minuta prije kraja prve četvrtine golovima Danila Lazovića, a do kraja se u stri-

Vaterpolisti Primorca stigli do drugog trijumfa na prvom turniru kvalifikacija LŠ

Kotorani na korak do cilja Primorac Gimaraeš

18 6

SAVONA - Gradski bazen. Gledalaca: 100.

Sudije: Putniković (Srbija) i Hentel (Njemačka). Rezultat po četvrtinama: 3:2, 5:1, 6:2, 4:1.

PRIMORAC: Isljamović, Drašković 1, Paunović 1, Gopčević, Mačić 3, Vukasović 1, Šekarić 1, Vukšić 1, Stanojević 2, Baštrica 3, MAtković 4, Janović 1.

GIMARAEŠ: Dome, Teikseira, Kastro, MAtoš, Sobeki 1, Kosta, Ramos 2, Lopez, Suoza 3, Fernadi, Pereira, Kamahov, Hamargo.

Primorac je na korak od druge runde kvalifikacija Lige šampiona. Kotorani su juče nakon poraza od Terase (11:8), savladali Gimaraeš (18:6) i sa dvije pobjede (na premijeri bolji od Varšave 22:4) približili se cilju.

Ključnu prednost Kotorani su napravili u

drugoj četvrtini kada su poveli 8:3.

Reprezentativac Dušan Matković bio je najefikasniji sa četiri gola.

Vicešampion Crne Gore danas će od 17 sati igrati sa Monpeljeom, a u neđelju posljednji meč sa domaćinom Savonom. A. M.

Budućnost Bemax sjutra gostuje Esbjergu u 3. kolu grupne faze Lige šampiona

Bilo kakav pomak biće velika motivacija PODGORICA - Budućnost Bemax u neđelju, od Danske, kreće u seriju najtežih mečeva grupne faze Lige šampiona.

Uoči reprezentativne pauze ,,plave“ će sa Esbjergom odigrati treću utakmicu grupe A i probati da isprave greške u defanzivi i poprave utisak iz poraza od Podravke i Borusije.

Domaćin je favorit, gošće iz Podgorice znaju na koji način mogu i moraju da igraju protiv izuzetno brze ekipe. Skandinavski rukomet odlično poznaju Bojana Popović i Maja Savić, ali i Ilda Kepić koja upozorava i na snagu klupe Esbjerga.

- Jaka ekipa na svim pozicijama. Nijesu samo kvalitetne igračice one koje igraju najviše, već je i klupa ta koja često donosi prednost. Naravno, kao i u svakoj utakmici imamo šansu, a konkretno u ovoj je najbitnije da domaćinu pokvarimo ritam. Znamo da će kod njih biti veći stres i pritisak, jer žele daleko da doguraju u Ligi šampiona. Nama je želja da im uđemo u glavu i probamo, prije svega, da na bolji način odgovorimo zadacima u

jelce upisao i Vasilije Radović. Dominacija u odbrani donijela je Novljanima prvo vođstvo od tri gola (6:3, 3.33) u drugoj dionici. Pokušavali su gosti da brzom igrom da dođu do egala, ali su prvo kapiten Marko Petković, zatim i Martin Gardašević bili precizni za 11:6. Tačku na na meč stavio je Muskat.

- Ostvarili smo cilj i veoma bitnu pobjedu. Ova ekipa može mnogo, što je potvrdila - poručio je kapiten Petković. A. M.

odbrani. U svakom slučaju, čeka nas težak meč - kazala je Kepić koja je prošle sedmice, nakon što je preskočila prvi meč, debitovala u plavom dresu.

Po č e t a k n i j e b i o n a j b o l j i z a crnogorske šampionke. Mnoge slabosti iskazale su igračice u oba pravca, najviše u defanzivi. Očigledno je da fali kvalitet, ali i više uigranosti do ko-

je žele što prije da dođu kroz treninge i mečeve LŠ.

- Treba nam vremena da se uigramo kao ekipa, specijalno u odbrani gdje smo pravile puno grešaka, a što ne bi smjelo da se dešava u LŠ. Žao mi je zbog poraza od Borusije, jer sam imala specijalan osjećaj da možemo do pobjede. Baš mi je bilo teško nakon meča. Ali u toj utakmici pali smo u de-

fanzivi, a gošće su lako davale golove.

Ima pomaka u napadu - protiv njemačke ekipe ovaj segmenat je bio na visokom nivou.

- Treba nam zaista vremena da se upoznamo i da se pomažemo. A u posljednjem meču izgubile smo neke situacije. Zato kažem, kada se pomažemo dobro je, kada nije tako, onda nam prolaze laki golovi iza leđa.

Mislim da polako rastemo, vidi se napredak na treninzima.

I za ovaj meč, ali i za one koji dolaze ,,plave“ ne mogu da računaju na ljevoruku Katarinu Džaferović i golmanku Armel Antigre. Crnogorska reprezentativka nedavno je operisala prednje ukrštene ligamente, dok se francuska internacionalka oporavlja već duže od operacije. Uz mlad i neiskusan tim, koji polako ulazi u sistem, ovo je ogroman hendikep. Uz sve to, Budućnost nije imala ni optimalan broj kvalitetnih utakmica u pripremnom periodu.

- Na dva poraza presudilo je i to što nijesmo imali dovoljan broj pripremnih utakmica. Ali vjerujem da ćemo iz meča u meč da rastemo i da ćemo biti

bolje. Nadam se da ćemo se podići u Danskoj protiv ekipe koja ima sjajne igračice – istakla je Ivona Pavićević.

Možda Esbjersg nije adresa gdje ,,plave“ mogu da garantuju i kvalitetnu igru i bodove, ali bilo kakav pomak je motivacija za dalje obaveze.

- To je veoma zahtjevna ekipa. Oslanja se na trčanje, lake golove, zato moramo da odgovorimo u odbrani kroz vraćanje. Samo na taj način dobar osjećaj možemo da prenesemo u napad. U neđelju nas svakako čeka veliki izazov, a mi jedva čekamo početak meča. Sigurna sam da možemo odigrati kvalitetnije, opuštenije i karakterom popraviti utisak.

U odbrani je ključ, tvrdi Pavićević.

- U prva dva meča podbacile smo u defanzivi i vraćanju, moraćemo da se popravimo. Konkretno, zadatak protiv danske ekipe je da smanjimo broj lakih golova i da što bolje zaustavimo tranziciju. Odnosno ono u čemu su igračice danske ekipe najbolje.

Esbjerg je na startu Lige šampiona bio uspješniji od Bukurešta (22:21), a očekivano su bekovi Tranborg i Rejštad, sa ukupno 10 golova, vodili ekipu do iznenađenja. U posljednjem meču u Brestu doživjeli su poraz 26:23, uz ponovo odličan učinak bekovske linije, a i najiskusnije sa crte Frafjord.

A. M.

24

Feljton

Subota, 25. septembar 2021.

KAKO JE SKUPŠTINA OPŠTINE CETINJE PRIJE POLA VIJEKA ODGOVORILA NA TUŽBU MITROPOLIJE CRNOGORSKO-PRIMORSKE ZBOG GRADNJE NJEGOŠEVOG MAUZOLEJA (NASTAVAK OBRAĆANJA SKUPŠTINE OPŠTINE CETINJE USTAVNOM SUDU CRNE GORE – PRIM. PR.) Njegoševi posmrtni ostaci počivali su u njegovoj zadužbini od 1955. do 1916. godine. Za vrijeme okupacije 1916. godine, po naređenju austrijskih vlasti ondašnji Mitropolit Mitrofan je odredio svoje zastupnike pri ekshumaciji i prenosu Njegoševih kostiju (Dr Lazara Tomanovića, pretsjednika Velikog suda, Mihaila Popovića, državnog savjetnika u penziji, Sima Martinovića, svještenika i Ivana Kaluđerovića, đakona). Njegoševe kosti su tada prenesene i sahranjene u cetinjski manastir. Prilikom vađenja Njegoševih kostiju nađena su i dugmad sa odežde u kojoj je Njegoš bio sahranjen.

Neka od njih su bila izrešetana gromovima, koji su udarali u kapelu za vrijeme oluja. Ni sve kosti nijesu bile iskopane tada i odnešene na Cetinje. Lazar Matković, tada austrijski oficir, docnije srpski poglavar u Duvnu uspeo se sjutradan poslije ovog događaja sa svojim pisarom i jednim zastavnikom (obojica Česi), na Jezerski vrh da vidi kako je razrušen grob pjesnika Njegoša. „I čim je Matković skočio unutra našao je jedan kralještak, koji je virio iz zemlje. Kostur vladike Rada bio je rasut. Prekopavši gnjilu zemlju, ti ljudi nađoše sa otpacima drveta – petu i zatiljak pjesnika, i vladara velikog kao bog. Tri kosti ponijeli su iz groba. Tri kosti koje bi bile ostale tamo rasute i oskrnavljene, uvrijeđene i izgubljene“. Matković ih je čuvao kao svetinju i poslije oslobođenja uputio ih Mitropoliji na Cetinju. Iza oslobođenja posjetila je Lovćen Jelena Lazarević, profesor iz Beograda. I ona je našla u Njegoševom grobu jednu kost koja je takođe predala Mitropoliji.

Zahvaljujući ovim ljudima Njegošev kostur se tek poslije 1921. godine ponovo cjelovit našao u Cetinjskom manastiru.

Svjesna nečuvenog vandalizma Austrija je željela da sve to ispravi. U Cetinjskim novinama broj 212. od 5. oktobra 1918. godine Okupatorsko oružano zapovjedništvo izdalo je ovu objavu: „Urudžb. zap. br. 7888.

B. A. 573 Obnova Kapelice Jezerski vrh. Objava C. I Kr. okružno zapovjedništvo na Cetinju namjerava temeljem odluke V.g.B.A. 2240 u kratkom vremenu kapelicu Jezerski vrh temeljito obnoviti. Topogledni poslovi (radi se u glavnom o zidarskim radovima) izdati će se putem javne jeftimbe. Pobliži uvjeti za izdanje toga posla mogu se saznati u građevnom uredu potpisanog zapovjedništva. Cetinje, 20. avgusta C. i kr. okružno zapovjedništvo 1918. godine Letz. pukovnik.“ Mitropolit Mitrofan je na ovu objavu uložio protest, jer „saglasno crkvenim kanonima nikakve obnove na crkvama ne mogu se činiti bez sporazuma i blagoslova nadležnog arhijereja“. Tako „zahvaljujući“ mitropolitu do obnove Njegošve grobnice nije došlo iako je ona tada mogla zadržati isti oblik, formu i biti potpuno dovedena u prvobitno stanje sa istim materijalom koji se nalazio tu na dohvat poslije njenog oštećenja (…) Nakon oslobođenja jugoslovenskih zemalja poslije Prvog svetskog rata došlo je do njihovog „ujedinjenja“. Drug

4.

Tito: Otpor „ujedinjenju“ 1918. bio je ugušen u krvi

Donosimo dio članka objavljenog u časopisu Matica (ljeto 2012, str. 621-678) u kome se iznosi odluka opštinskih organa na Cetinju iz 1968. godine o izgradnji Mauzoleja na Lovćenu, kao i obraćanje Skupštine opštine Cetinje Ustavnom sudu Crne Gore 1970. godine povodom tužbe Mitropolije cetinjsko-primorske „kao organa Srpske pravoslavne crkve“ protiv SR Crne Gore i SO Cetinje

Karađorđevići na Lovćenu 1925. godine



Lazar Matković se uspeo na Jezerski vrh da vidi kako je razrušen grob pjesnika Njegoša. I čim je skočio unutra našao je jedan kralještak. Prekopavši gnjilu zemlju, ti ljudi nađoše sa otpacima drveta – petu i zatiljak pjesnika. Tri kosti ponijeli su iz groba.

Matković ih je poslije oslobođenja uputio Mitropoliji na Cetinju. Iza oslobođenja posjetila je Lovćen Jelena Lazarević, koja je našla u Njegoševom grobu jednu kost i takođe je predala Mitropoliji

Tito je rekao u referatu na V kongresu KPJ: „U Crnoj Gori i Hrvatskoj došlo je do jakog otpora protiv takvog nacionalnog ujedinjenja; taj otpor bio je u krvi ugušen kako u Crnoj Gori, tako i u Hrvatskoj.“ Crnogorski narod ugnjeten, obespravljen, iznevjeren pružio je otpor takvom „ujedinjenju“.

Nakon tog „ujedinjenja“ bila je pokrenuta i akcija o obnovi spomenika velikog Njegoša, u prvom redu iz pijeteta prema njegovoj nacionalnoj veličini.

Na Njegušima je na primjer formiran Odbor za obnovu i restauraciju Njegoševe kapele na Lovćenu. Svakako to nije odgovaralo „ujedinjenju“, oni nasiljem rastjeruju taj odbor, prisvajaju Njegoša i prisvajaju ideju da oni – „ujedinitelji“ obnove Njegošev grob. Godine 1920. Mitropolit Gavrilo na Svetom arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve po-

Mitrofan Ban

kreće akciju za obnovu Njegoševe grobnice s tim u vezi prihvaćen je njegov predlog da se formira odbor od crkvenih i građanskih predstavnika. U februaru 1921. godine osniva se Državni odbor, kojemu je u prvom redu bio zadatak, da nađe potrebna sredstva, dok se ovaj posao završi. Odbor je postojao sve do 1925. godine, ali nije ništa preduzeo. Potrebna su bila ogromna sredstva, Odbor ih nije mogao stvoriti i tako je pitanje prenosa vladičinih kostiju i izgradnja mauzoleja ostavljena za bolja vremena.

Vjerovatno ova „bolja vremena“ trebalo je čekati još dugo da nije preuzeo inicijativu u svoje ruke Aleksandar Karađorđević. On se obratio Ivanu Meštroviću sa željom da napravi to veliko delo. Po želji kraljevoj Meštrović je napravio projekat tadašnjeg mauzoleja. „Ali je proračun za gradnju kralju

bio odviše velik, pa je za sada odustao od namjere da ovaj spomenik dâ podići na Lovćenu. Tako će zamisao umjetnikova ostati za sad, a možda i za uvijek na hartiji“ (komentariše jugoslovenska štampa iz 1924. i početka 1925. godine); vidi Novu Evropu od 1. januara 1925. godine. Niko se tada nije protivio kraljevoj namjeri podizanja mauzoleja na mjestu stare kapele. Ali pošto nijesu bila obezbijeđena sredstva i ideja Meštrovićeva se nije pretvorila u stvarnost. Kralj Aleksandar je onda pristupio brzopletom rješenju. Odlučio je da se umjesto mauzoleja podigne kapela, koja bi podsjećala na nekadašnju, ali je uz to odlučeno da se ukloni svaki trag nekadašnje kapele koju je sam Njegoš sazidao. Tako se kralj Aleksandar „odužio“ velikom pjesniku. Po njegovom nalogu iznad vrata isklesane su u kamenu ove ri-

Aleksandar Karađorđević

Josip Broz Tito i Ivan Meštrović

ječi: „U ime oca i Sina i Svetog duha Amin. Mi Aleksandar I. Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, praunuk Karađorđa Petrovića vođe i početnika oslobođenja Srbije, unuk Knjaza Aleksandra Karađorđevića a sin Kralja Petra I Velikog Oslobodioca i Ujedinioca našeg naroda i Knjeginje Zorke Petrović-Njegoš, obnovismo ovaj sveti hram, koji je na Lovćenu blizu Cetinja podigao i za vječnu kuću odabrao slavni naš predak Petar Petrović-Njegoš, vladika i gospodar Crne Gore, poklonik heroju topolskom Karađorđu, besmrtni apostol i vesnik jedinstva našeg naroda, a koji bi godine 1916. razoren u ratu za oslobođenje i ujedinjenje. Neka je mir pepelu Petra II Petrovića – Njegoša i neka je slava njegovom velikom imenu. Njegov sveti blagoslov neka se izlije na naš dom i naš narod kroz sve vjekove. Amin.



Kralj Aleksandar je pristupio brzopletom rješenju. Odlučio je da se umjesto mauzoleja podigne kapela, koja bi podsjećala na nekadašnju, ali je uz to odlučeno da se ukloni svaki trag nekadašnje kapele koju je sam Njegoš sazidao. Tako se kralj Aleksandar „odužio“ velikom pjesniku

Na Lovćenu, 21. septembra 1925. godine“. Grobnica je napravljena o kraljevom trošku, u čast rođenja njegovog sina prestolonasljednika Petra. Sa kakvom neodgovornošću i nepoštovanjem je rađena današnja kapela, dokazuje ovaj odlomak iz Memoara umjetnika Uroša Predića, koji je ukrašavao njenu unutrašnjost: „God. 1925. imao sam čast da svojim slikama ukrasim nadgrobnu kapelu našeg najvećeg pesnika na vrhu Lovćena. Predviđeno je četiri lokalna sveca: Sv. Vasilije Ostroški, Sv. Petar Cetinjski, Sv. Stevan Piperski i Sv. Jovan Vladimir. Sem toga u apsidi oltara Isus Pantokrator. Na zaravni bio je logor jednog odreda pionira koji su imali da na brzu ruku pretvore vratolomnu kozju stazu: u primitivne stepenice, da bi stari patrijarh, dvor i cela pratnja ka Njegoševim kovčegom mogla da se uspenje do vrha. Kad sam sa svojim stvarima stigao do kapele, zateče me sve zakrčeno, jer su po srpskim običajima svi završni poslovi odlagani do krajnjeg roka. Ni vrata, ni prozora, pod razoren, da bi keramičari postavili svoje pločice. Grede i daske su se izukrštale, te jedva unesemo moje mramorne slike, i pokušavamo uzalud, da ih uklopimo u uramljenja za njih stvorena. Ali slike ne mogoše da uđu, mada su rađene po „tačnim“ mjerama dobivenim i kontrolisanim od stručnih odgovornih lica.

Moramo mramorne ploče da suzimo sa gubitkom vremena.

Petu sliku, Pantokratora, imao sam da izradim takođe kajmovim bojama na zidu u apsidi, teskobnoj i zakrčenoj skelom.

(Nastavlja se)

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. septembar 2021.

25

Навршава се шест мјесеци од када није са нама наша вољена мајка

ДРАГИЦА Васова ЂУКАНОВИЋ Твој частан и достојанствен живот, безрезервна подршка и огромна љубав које си уградила у своју породицу и учинила нас срећним, заувијек нас обавезује да са поносом помињемо твоје име.

С вјечном љубављу,

Твоја ПОРОДИЦА

1444

Вољеној баби

ДРАГИЦИ

Неисказиво је ријечима наше осјећање захвалности за сву љубав и пожртвовање, које си нам несебично пружала и наше одрастање учинила срећним. У нашем бићу остаћеш вјечно вољена.

Твоји: ЖЕЉКО и САШКА

1445

26

Oglasi i obavještenja

Dragi moj

Subota, 25. septembar 2021.

S bolom i tugom opraštamo se od našeg brata, đevera, strica i đeda

Obavještavamo da je dana 24. septembra 2021. godine preminuo naš

GOKI

Ima na svijetu mirnih, dobrih ljudi što kroz svijet nečujno i tiho gaze kao da nogom stupaju po pamuku, a naše oči nikad ne opaze ni njih ni njihovu tihu radost ili muku. Leso te opisao i prije nego si se rodio.

Kao sestra ponosna sam što sam te imala i ovako malo, ali ostale riječi koje bih ti rekla gube se u moru suza koje ne mogu i neću da zaustavim. Reći da sam tužna malo je, reći da sam zatečena malo je, reći da sam te i ja i moja porodica obožavali malo je, reći da ću i ja i moji najbliži žaliti za tobom dok postojimo tačno je.

Počivaj u miru, dragi naš.

Počivaj u miru, dobra dušo.

Brat od strica DRAGOLJUB sa porodicom

Tvoja sestra EVICA, zet BRANISLAV, sestrične MINA i KATARINA sa porodicama

1441

1443 Posljednji pozdrav dragom tetku

VELJKO Milivojev AŠANIN

RATKA TOMAŠEVIĆA

Sahrana će se obaviti u krugu najuže porodice, 25. septembra u selu Uskočke Bare – Boan.

Kuća žalosti: Ulica Bratstva i jedinstva br. 6/II, Podgorica.

Ožalošćeni: sin PEĐA, snaha TANJA, unuka MILICA, sestra DARINKA, bratanići, sestričine i ostala rodbina

1430

Dragom i poštovanom zetu i tetku

Umro je moj dugogodišnji nerazdvojni drug

RATKU TOMAŠEVIĆU

RATKO TOMAŠEVIĆ

RATKU TOMAŠEVIĆU MILICA, ANĐA i DUŠAN sa porodicama

Naše drugarstvo je bilo iskreno i nesebično.

Zbogom, prijatelju moj.

Posljednji pozdrav,

1436 MILAN STANIĆ sa porodicom Posljednji pozdrav dragom zetu

od porodice LAKIĆ SONJA, MIHAILO, OLGICA i DANILO

1439

Dana 27. septembra navršava se godina dana, a 19. decembra šest godina od kada nas napustiše naši dragi 1440

RATKU TOMAŠEVIĆU Posljednji pozdrav dragom zetu i tetku

SPASOJE i JELENA MIJOVIĆ

RADULE POPOVIĆ

1437

27. 9. 2020.

GOJKO POPOVIĆ 19. 12. 2015.

Navršava se godina dana od smrti našeg voljenog

RATKU TOMAŠEVIĆU

RADISLAVA ĆIPOVIĆA

Tošo, ostao si borac do kraja.

Zauvijek će ostati u sjećanju tvoja dobrota, ljubav i briga prema porodici i široj familiji i tvoja nesebična požrtvovanost za prijatelje.

Vrijeme koje prolazi ne umanjuje bol i sjećanje na tvoju plemenitu dušu. Uvijek ćeš biti prisutan u našim snovima, pričama i sjećanjima.

Nema riječi koje mogu opisati bol i prazninu koju osjećamo.

Ponosni smo što smo vas imali. Neka vas u tišini vječnog mira prati naša ljubav jača od svih zaborava.

Počivajte u miru.

Uža porodica će posjetiti njihovu vječnu kuću u nedjelju u 10 časova.

SVETLANA-BELA, MILOŠ i MARKO i snaha MILENA SEKULOVIĆ

OŽALOŠĆENA PORODICA

Porodica će u nedjelju, 26. septembra 2021, u 10 časova, obići vječnu kuću na seoskom groblju u Novom Selu.

PORODICA 1442

1438

1435

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. septembar 2021.

Sa tugom obavještavamo rodbinu i prijatelje da je u 82. godini preminuo

27

Posljednji pozdrav našoj dragoj koleginici

NEVENKI BOLJEVIĆ

RATKO Bogdanov TOMAŠEVIĆ dip. maš. ing.

S poštovanjem se opraštamo od Tebe, čuvajući uspomenu i sjećanje na Tvoj lik.

Zbog epidemiološke situacije, sahrana je obavljena u užem krugu porodice, dana 24. septembra 2021. na gradskom groblju Čepurci.

KOMPANIJA VOLI

Ožalošćeni: SLAVICA – CACA, NIKOLA, DRAŠKO, JELENA, SAŠA, BOGDAN, ANA, unučad ORJEN, ANDRIJA, MINA, ĐINA, HANA, MARA, IVA, IGOR, BORKO, JANA, JAKOV, PETRA i NEBOJŠA, snahe IVANA, ANA i VANJA

1429 Posljednji pozdrav prijatelju i dugogodišnjem fizioterapeutu našeg Kluba

1422 Posljednji oproštaj od najboljeg dede

ZORANU VUKOVIĆU

LJILJA MILIĆ Pola godine tišine, bola, tuge...

Pola godine gdje je svaki tren vječnost, a svaki dan predug bez tebe, bez dobro poznatog glasa, osmijeha...

Ne dam te zaboravu i živiš sa svakim mojim dahom...

Tvoja neutješna majka DARE 1431

RATKA TOMAŠEVIĆA Ostao je žal za bar još jednim zagrljajem koji već fali. Bio si i ostao uzor cijeloj porodici. Umnogome doprinio da, pored mojih roditelja, imam srećno i bezbrižno djetinjstvo prepuno ljubavi i pažnje.

Zahvalna sam ti na svemu, a prvenstveno Gospodu što mi je podario tu čast da budem baš tvoja unuka.

Sa velikim ponosom ću govoriti o svom dedi.

Neka ti je vječno carstvo nebesko. Volim te.

Zahvalni na svemu što si učinio za naš i Tvoj Klub, s posebnim poštovanjem ćemo čuvati uspomenu na Tebe.

KOŠARKAŠKI KLUB BUDUĆNOST VOLI

Tvoja IVA BURIĆ sa suprugom KRSTOM i sinom UROŠEM 1402 Posljednji pozdrav sestri

1428

LJILJO Pola godine je prošlo, ali praznina i dalje, u svakoj misli si tu. Svaki detalj podsjeti na tebe, svaki dan isto pitanje... više sa nama, ali ćeš zauvijek biti naš anđeo čuvar.

Tvoji: MARINA, MARIJANA i NIKOLA sa porodicama 1432

MILJI

Дана 23. септембра 2021. у 67. години живота напустила нас је наша драга

Počivaj u miru pored svog brata Jagoša.

Nikada te nećemo zaboraviti.

Sestra SEKA ĆERANIĆ sa porodicom 1409

Pet godina je prošlo od kada nije sa nama

МИЉА Вукашинова БРАДИЋ рођ. Јуришевић

Сходно епидемиолошким мјерама, сахрана је обављена у кругу уже породице на мјесном гробљу Загорич, дана 24. септембра. Кућа жалости: Булевар Саве Ковачевића 62.

VUKO J. TATAR Vrijeme koje je prošlo nije umanjilo bol i tugu za tobom. Tvoj lik, plemenitost, častan i dostojanstven život pruža nam utjehu i čini nas ponosnim što smo te takvog imali.

VOJISLAV – DUJO JOVANOVIĆ 2020 – 2021.

S ponosom te pominjemo i čuvamo od zaborava, dragi zete Dujo.

VLADO ZINDOVIĆ sa porodicom

Tvoja PORODICA 1433

Ожалошћени: синови ПРЕДРАГ и ДЕЈАН, снахе ИВАНА и МАРИЈА, унучад СТЕФАН, ТЕОДОРА и ЈЕФИМИЈА и остала многобројна породица БРАДИЋ и ЈУРИШЕВИЋ

1434

1394

28

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. septembar 2021.

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav našem zetu

RAJKU VUKSANOVIĆU

RAJKU VUKSANOVIĆU

predsjednik Odbora direktora

Sa neizmjernim bolom i tugom opraštamo se od tebe, dragi Rajko.

Bio si dobar i plemenit čovjek i naša podrška u teškim životnim situacijama.

Ponosni što si postao dio naše porodice, čuvaćemo te u našim sjećanjima i srcima.

Počivaj u miru na tvome voljenom Bioču.

Iznenadnim odlaskom izgubili smo dobrog čovjeka, kolegu i prijatelja.

Pamtićemo tvoju kreativnost, nesebičnost i drugarski odnos.

Počivaj u miru.

„GRAĐEVINSKI NADZOR I LABORATORIJSKA ISPITIVANJA“ AD – PODGORICA

Tvoja tazbina: RADENKO, BILJANA i JAGODA ŠOŠKIĆ

1401

1407 Posljednji pozdrav kumu

Dragi tečo

Sa pijetetom se opraštamo od našeg dragog kuma

RAJKU VUKSANOVIĆU Bila je čast i privilegija imati Vas za prijatelja. Neka Vaša plemenita i čestita duša počiva u miru.

RAJKO

PREDRAG, MARIJA, ALEKSANDAR i UNA ČAĐENOVIĆ 1417

Nadali smo se da imamo još vremena za susrete, za razgovore.

Otišao si prebrzo i ostavio nas u nevjerici, ali znamo da si se borio svom snagom do kraja.

Hvala ti za sve vrijeme, svu ljubav i pažnju koju si nam posvetio sve ove godine, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

SLOBODAN A. NENEZIĆ

Kume, bila je privilegija družiti se sa tobom!

Mir i pokoj tvojoj plemenitoj duši…

S tugom se opraštamo od VUKO VUKČEVIĆ sa porodicom

1404

S ljubavlju,

GORANA

BISERA sa UROŠEM, VIKTOROM i LAVOM

Opraštamo se od

VLADAN, DRAGANA i ANDRIJA ĐURANOVIĆ

1408

GORANA

1405

Posljednji pozdrav

Posljednji pozdrav

Bio si dio naše mladosti.

MICA ĐUROVIĆ i DRAGANA ĐURANOVIĆ

DUŠANKI GOGIĆ Počivaj u miru.

1400

MILAN i LJUBINKA JANJUŠEVIĆ sa porodicom

GORANU PEJAKOVIĆU Neka tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

1399

Porodica JABLAN

1406

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. septembar 2021.

Posljednji pozdrav dragom kolegi

GORANU PEJAKOVIĆU

KOLEKTIV KOMUNALNE POLICIJE GLAVNOG GRADA PODGORICA

1391

29

30 Oglasi i obavještenja Preminula je moja draga sestra

Subota, 25. septembar 2021.

Pet dana je otkako se u carstvo nebesko preselio naš voljeni

RADOSAV - RACO PEJOVIĆ

OLGA KRUNIĆ rođena Kustudić Hvala ti za sve lijepe zajedničke dane i uspomene.

Neka je mir tvojoj plemenitoj duši.

DRAGAN KUSTUDIĆ sa porodicom

Prvog oktobra je šest mjeseci od smrti moga brata jedinog

Sa neizmjernim bolom te ispratismo na vječni počinak, u tvoju voljenu grudu Orašku. Sudbina je tako htjela da izgubiš posljednju bitku sa bolešću, za sve nas jako bolnu i tešku, i da te odvoji od tvojih najdražih. Uvijek si bio naša snaga, oslonac, podrška i zvijezda vodilja. Prazninu koju ostavljaš za sobom pokušaćemo popuniti divnim uspomenama i sjećanjima na tebe. Dragi tajo, počivaj u miru dok te mi u srcima čuvamo od zaborava. Uvijek ćeš biti tu sa nama.

Tvoji najmiliji: MICA, JELENA, MILENA i NIKOLA

1410

1423

Dana 24. septembra 2021. godine preselio je na Ahiret naš dragi

Posljednji pozdrav dragom

ZORANA – TOTE RAIČEVIĆA Prošlo je 179 dana od kada te nema, rano moja. Moja željo, moj neprebolu.

Tražim te u svemu, očekujem te od svukud i ne mogu da se pomirim da te nema. Ne mogu da prihvatim ovu bespomoćnost, ne mogu da pričam sa slikama, a da te ne čujem, ne mogu da te ne želim, ne mogu da te ne vidim, ne mogu da prepuštim vremenu sve. Ne mogu, jer smo rasli kao jedno, jer smo uvijek bili skupa, ne mogu jer me boli da se gušim. Liježem i ustajem sa tvojom slikom, liježem i ustajem razgovarajući sa tobom.

Fališ mi, sunce moje. Fališ mi, brate moj. Fališ mi i svaki dan mi je sve teži.

Obećala sam da ti neću remetiti mir. Da ću pustiti da uživaš u nebeskim dvorima, jer si izabran kao najbolji. Obećala sam da ću biti jaka, radi tebe, iako nisam, iako ne mogu.

Jedan dan, jedan dan, Bože, daj mi još, jednu noć, samo jednu noć da se ispričam…

Tvoja LJIŠO

RADOVANU

ŠABAN Zubera LJULJANOVIĆ

Počivaj u miru sa svojim najdražima.

1392 Hajtar primamo od 10 do 14 časova, u selu Dinoša, kada će se i obaviti dženaza.

Porodica pok. TOMAŠA GARDAŠEVIĆA

1424 Prošlo je pola godine od kad nisi tu da me posavjetuješ, da me nasmiješ

POMENI Навршава се четрдесет дана од када нас је напустила наша драга

Ožalošćeni: supruga HAMIDIJA, sinovi FARO i EDIN, ćerka SAFIRA, brat DŽEMAL i ALIJA, sestre MERJEMA, NAFIJA i ostala mnogobrojna rodbina

TOTA 1384

ЈУЛКА Николина МИЛИЋ

Boli me kao i prvog dana Mešter, nedostaješ mi!!!

Posljednji pozdrav dragom bratu, šuri i ujaku Пролазе дани испуњени тугом. Празнина је на сваком кораку, све подјсећа на тебе. Оставила си нам бол и тугу, али и дивне успомене и сјећања. У суботу, 25. септембра, у 10 часова, ужа породица ће посјетити Јулкину вјечну кућу.

1425

BLAGOTI V. JEKNIĆU

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Vječno će živjeti sjećanje na tvoju dobrotu i zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

SENIJA, BOGDAN, RATKO i IVANA ĆOSOVIĆ 1395

Tvoj IĆO

Navršava se godina od kada je svoju plemenitu dušu ispustila naša voljena 1426 Дана 27. септембра 2021. навршава се година дана од смрти наше драге мајке и таште

Posljednji pozdrav dragom

ROKSANDA VUKMIROVIĆ rođ. Strugar

РОКСАНДЕ ВУКМИРОВИЋ рођ. Стругар

BLAGOTI V. JEKNIĆU U našim srcima živjećeš vječno. Neka Tvoja dobra i plemenita duša počiva u miru.

OLGA, SUZANA, ALEKSANDAR i KRISTIJAN

Већ је годину дана како нам недостају твоја бескрајна доброта и племенитост. Драга мама, вријеме никада неће избрисати љубав и дивне успомене на тебе.

1396

Otišla si dostojanstveno, isto kao što si i živjela. Veliki su praznina i bol koje osjećamo zbog tvog odlaska, a tvoja plemenitost, nježnost i dobrota su svugdje oko nas sve dok mi živimo.

Umjesto godišnjeg pomena uplatićemo prilog Hramu Svetog Petra Cetinjskog, crkvi u Bobiji, a mi ćemo u subotu, 25. septembra, posjetiti Tvoju vječnu kuću u krugu najuže porodice.

Tvoje LJILJA i GOGA sa porodicama

Твоји ЉИЉА и МИШО

Posljednji pozdrav dragom ujaku

1419

1418

Годину је од када нас је напустила наша драга пријатељица

Годину дана од одласка наше драге куме

BLAGOTI V. JEKNIĆU РОКСАНДА пок. Ђура ВУКМИРОВИЋ

РОКСАНДЕ пок. Ђура ВУКМИРОВИЋ

Твојим одласком изгубиле смо љубав и пажњу коју си само Ти знала да пружиш. Много нам недостају твоја мудрост и племенитост.

Драга Росо, много смо проживјеле заједно, али нам је опет било премало времена с тобом. Тако нам недостајеш, ти и твоја мудрост.

Tvoj dragi i plemeniti lik ćemo kroz sjećanje na zajedničke uspomene čuvati od zaborava. Počivaj u miru.

MARKO, TEA i SOFIJA 1397

e-mail: oglasno@pobjeda.me

Воли те твоја кума МИЛА са породицом

Твоје КОВА и НАДА 1421

1420

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA” 020-202-455, 020-202-456

Oglasi i obavještenja

Subota, 25. septembar 2021.

Četrdeset dana je od smrti

i dvadeset devet godina od smrti

Sedam dugih godina je od smrti našeg dragog supruga i oca

31

Година је дана од када нас је напустио наш вољени

DRAGANA - RAJA RAIČEVIĆ ZORE DAMJANOVIĆ

SLAVA DAMJANOVIĆA

Čuvaćemo uspomenu na naše voljene roditelje.

LJUPKA i GORAN sa porodicama

САВО Милосавов ЈОВАНОВИЋ I dalje jednako boli. Ljubav, sigurnost i zaštita koju si nam pružao nedostaje nam svakog dana, svakog trena. Ponosni smo i privilegovani što si bio sa nama. Živjećeš u našim srcima vječno.

Vole te tvoje:

Отишао си изненада, а нама оста да те по добру памтимо и чувамо успомену на тебе. Са тугом у срцу, за мир твоје душе.

GIGA, ANA i MILENA

Породица ЈОВАНОВИЋ

1386

1393

Dragi tata 1390 Дана 26. септембра навршава се година дана од када нас је напустила и преселила се у вјечност наша вољена

Navršava se 40 dana

16 godina

i

RAJO RAIČEVIĆ Na današnji dan prije sedam godina među Anđele je otišla dobra, nježna i plemenita duša mog oca.

Tvoj lik nikad neće izblijedjeti u mom srcu.

Ponosna što sam tvoja ćerka 1387

MILODARKA Belova

ĐUROVIĆ

VUKAŠIN – BELO

Sedam godina tuge za voljenim bratom

od kada su nas napuštili draga tetka i tetak.

Tamo su vas sigurno dočekali vaši najmiliji.

Nadam se da vas je i Gašoni obišao i da će brižno paziti na vas, kao što je to radio ovamo.

Vječno ću pamtiti vašu dobrotu, velika srca i plemenite duše.

Hvala vam za svu ljubav i toplinu koju ste nam nesebično davali.

Počivajte u miru, a tamo će vas moj Gašoni čuvati.

Vaša LINA JOVANOVIĆ sa porodicom

ЗОРИЦА Светозарова БУЛАТОВИЋ

ANA sa porodicom

професорица биологије Била си украс наше сложне, срећне породице. Тугу и бол због твог прераног одласка носимо у срцима заједно са снагом духа, љубави и доброте којима си живјела и живјећеш заувијек у нама. Вјечан ти спомен! Твоји: мајка КРСТИЊА, браћа ВЕСЕЛИН и ЗОРАН, снаха ЉИЉАНА, братанична ИВАНА, братанић ИВАН и ПЕТАР 1398

DRAGAN RAJO RAIČEVIĆ Znao si koliko moje srce pjeva i plače, koliko tuge i sreće u njemu ima, ali ne znaš koliko boli od kada si otišao!

Fališ mi previše.

1388

Dana 25. septembra 2021. godine navršava se četrdeset dana od kako nije sa nama

Sestra MACA

Četrdeset je dana od smrti naše voljene majke

1385 Našoj najmilijoj majci i babi

MILEVA Mitrova KAVAJA Dok smo živi pamtićemo tvoju dobrotu, ljubav i plemenitost. Velika je praznina koju si ostavila u našim životima. Sa ljubavlju ćemo čuvati uspomenu na tebe.

Počivaj u miru.

Uža porodica će posjetiti njenu vječnu kuću.

ANKE LAČIĆ

MILEVI

rođene Vasiljević Neka tvoja plemenita duša počiva u miru, a naše sjećanje na tebe ostaće vječno.

Tvoji najmiliji: ćerka ŽELJKA i sin BRANKO 1411

Prošlo je četrdeset tužnih dana od kada je Tvoja duša otišla među anđele.

Sjaj Tvoga lika i sunce Tvoga srca obasjavaće nam put, da nastavimo onako kako si Ti vjerovala u nas.

1416

Tvoji: MIRA, MAJA i ĐORĐE

Tvoja PORODICA 1412

Navršava se četrdeset dana od kako nije sa nama

Našoj voljenoj majci, babi i svekrvi

MIRKO JOVANOVIĆ MILEVA Mitrova KAVAJA

Puno je lijepih uspomena da Te pamtimo, da o Tebi sa ponosom govorimo i da Te nikada ne zaboravimo.

MILEVI Mitrovoj KAVAJI Tvoja PORODICA 1389 Navršava se četrdeset dana od smrti naše voljene

Hvala ti za ljubav, pažnju i vrijeme koje si nesebično pružala svima.

Sa ljubavlju i ponosom ćemo te se zauvijek sjećati.

Tvoji: MLADEN, LUKA, TOMO i BILJANA 1415

Bila si oličenje dobrote i velike nesebične majčinske ljubavi.

Dok smo živi bićeš nam uzor i ponos.

MIODRAG, BILJANA, BALŠA i LAZAR 1413 Četrdeset je tužnih dana kako nije sa nama naša majka

Dragom

MILEVA Mitrova KAVAJA

MILEVE Radomana BLAGOJEVIĆA rođene Mijičić Porodica će 26. septembra 2021. godine u 10 sati posjeti njenu vječnu kuću na novom groblju u Nikšiću.

1427

OŽALOŠĆENA PORODICA

MILOŠU KNEŽEVIĆU Danas je trebao da bude tvoj 31. rođendan, ali ...

1403

Vole te tvoji NAJMILIJI

Vrijeme prolazi, a nama nedostaje tvoja topla riječ i neizmjerna ljubav.

Bila si velika podrška i oslonac u svemu. Zauvijek ćeš ostati u našim srcima.

1414

Tvoje ćerke SLAVICA, MILJA i LJILJA

32

Oglasi i obavještenja

Na osnovu člana 14, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta „ALLIANCE“ d.o.o. iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: 08-UPI-331/21-548 od 23.09.

2021. godine, kojim je odlučeno da za izgradnju objekta mali hotel i vinarija, na katastarskim parcelama broj 2578, 2581 i 2587 KO Ubli, u Podgorici, nije potrebna izrada Elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu.

Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića broj 41, kancelarija broj 1, svakog radnog dana, u vremenu od 12h-15h, od dana objavljivanja ovog obavještenja.

Subota, 25. septembar 2021.

Dnevni list

Javni izvršitelj: MARKO ĐAKOVIĆ Herceg Novi, ul. Sava Ilića (zgrada tržnog centra ,,Zevs”) Broj: I.br.280/2021 U izvršnoj stvari izvršnog povjerioca A.D NOVI PRVOBORAC, Zemunska br.134, Herceg Novi, PIB: 02314223 Protiv izvršnih dužnika: 1. BIJELIĆ JOSO, Braće Grakalića 5, Herceg Novi, JMBG: 2706965240028 2. ROGANOVIĆ ŽELJKO, Manastirska br.7, Herceg Novi, JMBG: 1911965240019 Javni izvršitelj je u smislu odredbe čl.169-177 ZIO-a, donio

Elektronska pošta: desk@pobjeda.me

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ

ZAKLJUČAK O PRODAJI Određuje se prva prodaja usmenim javnim nadmetanjem nepokretnosti izvršnog dužnika Roganović Željka, upisanih u LN br. 3080 KO Topla, kat.parcela br.2019/3, u naravi voćnjak 2. klase, površine194 m2, u obimu prava susvojina 1/3 Ukupna vrijednost procijenjene nepokretnosti suvlasničkog dijela 1/3 iznosi 6,233.00 eura, Prvo javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se dana 22.10.2021.godine u 14.00 časova, u kancelariji Javnog izvršitelja.

Predmetne nepokretnosti izvršnog dužnika su predmet prodaje po pravosnažnom i izvršnom rješenju o I.br. 280/2021 od 02.03.2021.godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 105,600.00 eura sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.07.2018. godine pa do isplate, iznosa od 20,901,75 eura na ime troškova parničnog postupka, troškova izvršnog postupka u iznosu od 176,00 eura, nagrade za sprovođenje izvršenja u iznosu od 1,320.00 eura, te svih troškova koji nastanu u toku sprovođenja izvšenja, Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrđena je rješenjem o utvrđivanju vrijednosti I.br. 280/2021 od 20.07.2021. godine na iznos od 6,233.00 eura. Na prvom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se ne može prodati ispod utvrđene vrijednosti. Stranke i založni povjerioci se mogu sporazumjeti izjavom datom na zapisnik kod Javnog izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem Javnog nadmetanja, po cijeni nižoj od utvrđene vrijednosti.

Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom Javnom nadmetanju, Javni izvršitelj će zakazati drugo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.st.3.ZIO-a.

Ponudioci su dužni da prije početka nadmetanja polože jemstvo na račun Javnog izvršitelja br. 53518596-53 kod Prve banke, u iznosu od 623,30 eura, što predstavlja 10% utvrđene vrijednosti nepokretnosti.

Ponudiocima čija ponuda ne bude prihvaćena vratiće se novac položen na ime jemstva odmah po zaključenju nadmetanja.

Zainteresovanim kupcima Javni izvršitelj će omogućiti razgledanje nepokretnosti 8 dana prije održavanja javnog nadmetanja, na pisani predlog zainteresovanog kupca.

Najbolji ponudilac-kupac je dužan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na račun Javnog izvršitelja br. 535-18596-53 kod Prve banke, u roku od 10 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne položi cijenu prodaja će se oglasiti nevažećom i odrediti nova prodaja. U tom slučaju iz položenog jemstva od strane kupca izmiriće se troškovi nove prodaje i naknaditi razlika između cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

Ako je kupac izvršni povjerilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, dužan je da na ime cijene položi samo razliku između potraživanja i postignute cijene.

Zaključak o prodaji će se objaviti, na predlog izvršnog povjerioca ili izvršnog dužnika u medijima o trošku predlagača.

Pozivaju se Roganović Stanka i Roganović Vladimir, u smislu čl 170. i čl. 171.ZIO-a, kao nosioci prava preče kupovine, da pristupe na ročištu za održavanje prodaje koja je zakazana za dan 22.10.2021.godine u 14.00 h Zaklučak o prodaji dostaviti strankama i založnim povjeriocima.

U Herceg Novom, dana 22.09.2021.godine Javni izvršitelj Marko Đaković

Na osnovu člana 69. Zakona o igrama na sreću ( Sl.list RCG br. 52/2004 ) i odluke kolegijuma firme „Enter“ d.o.o. od 20.09.2021 godine, izvršni direktor dana 20.09.2021. godine, donosi sledeći

PRAVILNIK za nagradnu igru „Velika Lavazza nagradna igra“

NEKRETNINE IZDAJEM jednosoban stan pored Delte namješten.

Tel: 067/832-020 1 IZDAJEM LUX opremljenu garsonjeru na I spratu sa garažnim mjestom – Delta City kvart. Cijena 280 eura, depozit obavezan.

Tel: 067/561-976 2 CENTAR - Hercegovačka ulica – jedinstvena poslovna zgrada 717 m2 sa prostranim parkingom i garažom. Objekat je vrhunske arhitekture, izuzetan, reprezentativan. Nešto najbolje u centru. Radi se nova Hercegovačka.

Tel. 069/ 867-791 3 IZDAJEM namještenu garsonjeru prva zgrada preko puta hrama Blok 5. Struja, voda, internet sve plaćeno cijena 200e Tel.069/014-771 4

OGLASNO ODJELJENJE “POBJEDA”

020-202-455, 020-202-456.

RAZNO PRODAJEM “MAZDA5” Dizelproizvodnja 2007.

Tel. 067/832-020 5 PRODAJEM korišćen kao nov kazan za rakiju.Proizvođač Slovenija Tel.069/312-430 6 KUĆNI SERVIS Odčepljenje kanalizacije el.sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica-Primorje. Tel 069/269-550 , 067/579-709 7 OTČEPLJENJE kanalizacije električnom sajlom WC šolja, sudopera, kada, umivaonika i šahti. Dolazim odmah.

Povoljno.Vukčević.

Tel. 069/991-999 , 067/000-008 8

Zamjenica izvršnog direktora: MILENA GOLUBOVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) JELENA MARTINOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura)

Protiv navedenog zaključka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO

MALI OGLASI

Naziv osnivača: Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge, export-import ,,Nova Pobjeda“ - Podgorica Sjedište osnivača: 19. decembar br. 5 PIB:03022480

1. Priređivač nagradne igre je privredno drustvo „ Enter“ doo sa sjedistem u Podgorici u Ul. Janka Djonovica 34 , sa matičnim brojem 02818345 sa ciljem unapredenja prodaje .

2. Vrijeme trajanja nagradne igre: Nagradna igra počinje 27.09.2021. godine i traje do 26.11.2021 godine.

3. Fond nagrada: Ukupan fond nagrada iznosi .........36989,59€ sa PDV-om 4. Nagradni fond sastoji se : • 1 nagrada (opis) u iznosu od 24132,22€ bez PDV odnosno 29200,00€ sa PDV-om.

• 32 nagrade (opis) u iznosu od 6437,68€ bez PDV odnosno 7789,59€ sa PDV-om.

5. Uslovi za učestvovanje u nagradnoj igri i opis nagradne igre Pravo učešća u nagradnoj igri imaju učesnici koji ostvare jedan od dva uslova • Ukupno 2 računa. Slanjem jednog racuna izdatog u bilo kom ugostiteljskom objektu na kom se nalazi Lavazzin napitak i jednog racuna iz maloprodaje: RACUN UGOSTITELJSTVO + RACUN MALOPRODAJA • Jednom obavljenom kupovinom preko sajta www.ekafeterija.me, takodje se kandidujete za neku od super nagrada.

Uslov za učešće u nagradnoj igri je ispunjen jedan od dva gore navedena uslova kao i i pošalje prijavu putem SMS poruke na broj 069113112 sledećeg sadržaja: JIKR koda/ova sa računa, ime i prezime. Slanjem ispravne poruke, sa svim potrebnim podacima, učesnik stiče pravo da učestvuje u jednom izvlačenju nedjeljnih nagrada, kao i u izvlačenju glavne nagrade.

Troškove slanja SMS-a snosi pošiljalac, odnosno učesnik u nagradnoj igri, a cena SMS poruke se naplaćuje po redovnim cijenama za korisnike mobilnih mreža.

Jedno lice može učestvovati u nagradnoj igri neograničenim brojem SMS, ali sa različitim fiskalnim računima.

Jednom prijavom (jedan od dva uslova gore navedena) lice može biti dobitnik samo jedne nedjeljne i jedne glavne nagrade. Dobitnik nedjeljne nagrade za tu nedjelju ucestvuje u izvlačenju za glavnu nagradu. Svaki pojedini fiskalni račun može biti iskorišćen samo jednom. U slučaju da fiskalni račun s istim brojem (sa istog fiskalnog isječka) bude ponovo poslat od strane istog ili drugog lica (sa istog ili drugog mobilnog telefona), ta će prijava biti proglašena nevažećom.

Učesnik je dužan da čuva fiskalni račun kao dokaz kupovine i provjere broja fiskalnog računa prilikom uručivanja nagrade.

6. Pravo da učestvuju u Nagradnoj igri u robi i uslugama imaju sva fizička lica, državljani Crne Gore sa prebivalištem na teritoriji Crne Gore. U Nagradnoj igri ne mogu da učestvuju lica zaposlena kod Priređivača nagradne igre, niti članovi njihovih najužih porodica (roditelji, djeca i bračni drugovi).

Ukoliko je dobitnik neke od nagrada lice lišeno poslovne sposobnosti ili maloljetno lice, nagradu će za njega i u njegovo ime primiti zakonski zastupnik odnosno roditelj ili staratelj, nakon potpisivanja izjave kojom se Priređivač oslobađa svake odgovornosti koja može nastati u vezi dodjeljivanja nagrade, kao i plaćanja štete ili zahijteva ma kakve prirode u vezi sa tim. Svojstvo zastupnika se dokazuje važećom originalnom dokumentacijom (Odluka o starateljstvu, ovjeren dokument od Suda ili Notara…). Priređivač zadržava pravo da, po sopstvenom nahođenju, izvrši mjere provjere gore navedenih činjenica.

7. Praćenje izvlačenja nagrada vrši tročlana komisija Kristina Jovanović, Nikola Kažić i Milena Vujošević, koju imenuje izvršni direktor priređivača nagradne igre. Organizator nagradne igre se obavezuje da odluku o imenovanju komisije i izvještaj komisije sa izvlacenja dostavi Upravi za igre na srecu .

8. Nagradno izvlačenje će se obaviti automatski, putem posebnog programa na principu slučajnog kompjuterskog odabira. Izvlačenje dobitnika će se obaviti u prisustvu tročlane komisije sastavljene od predstavnika Priređivača.

9. Preuzimanjem nagrade prestaju sve dalje obaveze organizatora nagradne igre prema dobitniku.

10. Nagradni fond u vrijednosti većoj od 500 €, koji nakon završetka nagradne igre nije podijeljen, priređivač je dužan prodati na javnom nadmetanju, a sredstva ostvarena prodajom uplatiti u budžet Republike. Nagradni fond u nižoj vrijednosti ostaje u vlasništvu priređivača nagradne igre.

11. Stupanje na snagu pravila: Pravila nagradne igre „VELIKA LAVAZZA NAGRADNA IGRA“ bice objavljena u dnevnim novinama „Pobjeda“ prije pocetka nagradne igre , a nakon dobijanja saglasnosti od Uprave za igre na srecu .

MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv) VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn) DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija) LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik BORISLAV VIŠNJIĆ OBJEKTIV

Urednica MARIJA IVANOVIĆ -NIKIČEVIĆ KULT

Urednica TANJA PAVIĆEVIĆ TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno Vlasnička struktura osnivača medija ,,Media NEA” d.o.o. Podgorica -100 odsto Tiraž: 3.150 Adresa sjedišta medija: Ulica 19. decembra broj 5, Podgorica PIB 02842777 Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

25. септембар 2021. | година II | број 82

СКОПОСТ НЕШТО, КОБАЈАГИ ЖЕНСКИ

ЛОВЦИ И ЗМАЈЕВИ „МАЛО ЈЕ ЉУДИ КОЈИ ИМАЈУ МАШТУ ЗА РЕАЛНОСТ.“ (Ј. В. ГЕТЕ)

Д

ISSN 2704-5226

авно сам од једног Ирачанина чула необичну причу о његовој породици: два дана након што је залутала ракетна бомба ударила у њихову кућу, комшије и спасиоци су га пронашли испод рушевине. Љекари су успјели да га врате међу живе, а он се постарао и да оздрави. Имао је јак разлог за то: у међувремену је сазнао да му је од осмочлане породице преживјела још само најмлађа сестрица. Имала је седам година, била је тешко повријеђена, али ју је екипа Љекара без граница пронашла и одвела са собом. Тај једва видљиви трачак свјетлости, танка али чврста нит наде, навела га је да сљедећих петнаест година посвети проналажењу сестрице. Што је све млади човјек морао учинити за толико година, вјероватно ни сам не може навести, али је успио у свом науму. Имао је цијелих тридесет и пет година када је закуцао на врата породице која је усвојила његову сестру, мислећи да она нема више никог свог. Сусрет је морао бити превише потресан за њега, али и за све остале. Лијепи, тамнокоси човјек је на одличном енглеском испричао своју страну приче. Његова сестра, сада одрасла дјевојка са потпуно новим животом у земљи предалеко од Ирака и без иједне старе успомене, збуњено и уплашено је гледала у његове очи и ослушкивала тон његовог гласа. Залуд се трудила да се бар нечег сјети. На концу је питала само: „Зашто?“ Хтијући да зна зашто ју је толико дуго и тако упорно тражио. Брат ју је гледао топло и њежно, препознајући на њеном лицу оне давно упамћене боје у очима и мали, тамни младеж између обрве и ока. Рекао је: „Зато што сам обећао оцу да ћу се бринути за тебе...“ Неколико минута су сви ћутали. Дјевојка је гледала кроз прозор, неспособна да разумије значење и посљедице овог сусрета. А онда ју је брат изненада позвао оним њеним старим именом... Амира... И све се вратило. *** Наравно, цијела ова прича је гола измишљотина. Ђе бих то ја срела Ирачанина, и како би то он баш мени испричао ову причу? Па, ја бих прије, попут сваке пристојне плавуше, питала: „Пише ли се Ирак или Иран“,

Међутим, још је разлога због којих је лако повјеровати у приче попут ове моје о Ирачанину и његовој сестрици: ми смо народ одгајан на приповиједањима, на причама, легендама и анегдотама, и нас је стога лако слагати. Са друге стране, све те трауме које смо преживјели „чувајући мир и међунационални склад“, сваки комадић који је стрцнуо из пакла нашег окружења и забио нам се у мисли, све оне силне вијести и ратни извјештаји, она ђеца без родитеља и мајке без ђеце, људи без дома, слике неизбрисиве несреће и очаја, свака ријеч о територији и гробовима... све нас је то учинило рањивим. Чини се – захваљујући квалитету нашег менталитета – да смо саосјећајни и да су наша срца дубока и снажна, и Ирачанин нам је брат рођени, радујемо се што је изнашао снаге и истрајно трагао, и срећни смо што је загрлио своју сестрицу... и желимо им све најбоље – све док је Ирак довољно далеко. У ствари, ми умиремо од страха и вјерујемо у ирачку причу јер одлично знамо, без обзира на то што је измишљена, да истинитија не може бити! Само, нама је доста и то што је могућа.

Трауме су искористив материјал за јачање већ успостављеног менталитетског склопа. Као зачини за кашу у главама. Што дуже трају, зачини су јачи. И сад замислите да овако како живимо данас, наставимо још петсто година? Нема приче у коју не бисмо повјеровали! И да је Александар Македонски брат од тетке цара Душана, и да је Краљевић Марко унук Владимиров и Косарин, и да је Иван Црнојевић палио Цетиње, и да је Гутемберг из Куча... и да су Ирачани све сестре удали довољно далеко, само да би населили Америку... и да је први Рус био крилат, и да је жена љепша кад се замота и да је мушкарац глупљи кад се ожени... и да су Анти измислили позориште и да је то тврдио баш Никола Тесла, јер је тако сањао, и да је Дубровник озидан први пут прије осам хиљада година, таман кад се Јадран стао пунити водом, а да је стијење код Кућа Ракића старо тачно 5 000 632 године! Свака глупост може бити истинита прича ако сте заглибили у дуговјеку трауму. Ипак, без прича се не би дало живјети. Зато што свако од нас, без обзира на менталитет, тре-

ба потврду да је још неко жив на овом свијету, и да је још неко осјетио љубав или крв или истину и лаж на начин на који то осјећамо ми сами. Да не бисмо били сами. Вјерујемо у страшне приче, али и у лијепе – ни оне не морају бити истините, нама је довољно да су могуће. Што год нам било у главама, сви у грудима носимо понеку гладну алу која иште храну. Неке але су мале, безначајне и једнаке обичним црвима, али има оних који у себи носе читавог ватреног змаја. И лове около све што могу да им се змај засити. Чак и онај тужни старац у врху балканске планине, баш као рибар на ободу Баренцовог мора или какав биједник испод мостова Њујорка, имају своје але и змајеве. То је једина разлика међу људима – што лове, чиме их хране? Докле досеже њихова машта? *** На концу, ако вам кажем да је прича о Ирачанину у ствари истинита, да ју је баш мени испричао у кафеу на крају моје подгоричке улице, бисте ли ми повјеровали? Што ће ваша машта уловити: крв, љубав, истину или, просто, причу? Чиме храните свог змаја у грудима?  ЈОВАНА МУГОША

НАДА БУКИЛИЋ

него што бих дату државу уопште пронашла на мапи! А Ирачани нијесу Кинези и не шетају мојом подгоричком улицом. Али, признајте да сте повјеровали у сваку ријеч! Неко зато што вјерује да је крв крв, неко зато што вјерује да љубав никада не умире, а неко, просто, зато што вјерује мени која приповиједа. Тако то иде и са опасним измишљотинама: најприје вам звизну право у лице огромну лаж, и прије него се освијестите и над реченим замислите, бржебоље је допуне детаљима, ситним и ефектним моментима, једном лијепом и једном страшном ријечју, па потом придају и надодају, закаче још понешто, ушију и на крају свежу, и ви сте већ у чвору тешке опсјене. Туђа машта запосједне простор у вашој глави, лијепо се раскомоти, опусти, изује ципеле и стане ударати у ганглије све док их не претвори у једноличну кашу. То се, касније, назове менталитетским карактеристикама – све што из те каше излази ван и све на што та каша прсне или се истисне. И онда знате да припадате одређеном менталитету. И немате појма да неки други људи имају менталитет заснован на истини.

2

25. септембар 2021.

ГРАЂАНСКО ДРУШТВО И ЊЕГОВИ (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ

Н

ека врста историјске закономјерности је да се у периодима друштвених криза и разноликим варијантама тоталитаристичког насиља, као логичне посљедице или донкихотовски рефлекси, догађају мање или више масовне манифестације бодрости, снаге и противљења. Све те појединачне или групно артикулисане манифестације у савременом политичком жаргону називају се грађанском храброшћу и, у најопштијим дефиницијама, подразумијевају став и спремност за одбрану вриједности без обзира на цијену и ризик. Јула 2020. године BBC је објавио занимљив текст Дејвида Робсона о ненасилним демонстрацијама и „правилу од 3,5%“, са индикативним поднасловом – Како мала мањина на протестима може да промијени свијет. Маркантним примјерима, попут оног када су 1986. године милиони Филипинаца изашли на улице Маниле и мирним протестима након четири дана срушили Маркосов режим; или оног када је 2003. године у Грузији свргнут режим Едуарда Шеварнадзеа Револуцијом ружа, након упада демонстраната у зграду скупштине, „наоружаних“ цвијећем; или оног 2019. године у Судану и Алжиру, када су се након неколико деценија владавине, захваљујући мирним демонстрацијама, предсједници ових држава повукли са функција, показало се да је отпор „обичних грађана“ надјачао актуелне државне власти и довео до промјена. У тексту се наводи истраживање Ерике Ченовет, политиколошкиње са Харвардског универзитета, која потврђује да су грађански отпори и грађанска непослушност

ПИТАЊЕ КАРАКТЕРА

ну циљеве од насилних, као и да је потребно да око 3,5% популације активно учествује у протестима да би се осигурала озбиљна политичка промјена. Према њеном истраживању, ненасилне кампање биле су двоструко успје-

шније од насилних управо због тога што ненасилни могу да регрутују много више учесника из много шире демографске групе, што потенцијално може да доведе до озбиљних блокада које паралишу нормални урбани жи-

вот и функционисање друштва. Било би, дакле, умјесно поставити питање како у репресивним државним системима регрутовати 3,5% грађана спремних да учествују у отпору... Да ли су тих 3,5% храбрих грађана заправо револуционари или само они којима не недостаје бодрости и спремности на борбу против тираније. Они који се баве теоријом револуције, неизбјежно се и често враћају Фромовој експликацији револуционарног карактера. А према Фрому, најважнија карактеристика револуционарног карактера јесте да је независан и слободан, онај који се идентификује са човјечанством и који има дубоко поштовање према животу, као дубоку склоност и љубав за Друге. „То“, писао је Фром, „можда постаје још јасније узмемо ли у обзир чињеницу да постоји тип личности који више привлачи смрт, разарање или распадање него живот (Хитлер је добар историјски примјер за то). Овакав би се тип карактера могао назвати некрофилом...“ Као илустрацију, Фром је употријебио Унамунов израз из његовог одговора једном Франковом генералу 1936. године, чији је омиљени мото био „Живјела смрт!“ Револуционарни карактер је и у сталном критичком расположењу које не наликује цинизму који је управо супротно... Нешто попут виталне сумње, преиспитивајућег увида у стварност, супротстављен фикцијама којима се стварност симулира и супституише. За разлику од револуционарног, нереволуционарни карактер је склон вјеровању већине. И страно му је

спремни обранити своје светиње на плану моралних вриједности? Јесу ли поступили у свим повијесним изазовима исправно? Има ли у народној повијести момената који упућују на кризу духа, на кризу морала? Како ће се најновије генерације носити с одговорношћу пред хисторијом у поимању дубровачког ратишта и црногорског судјеловања на страни агресора 90-их година прошлог вијека? Има ли у сувременим црногорским уџбеницима о томе иједне биљешке? Кад је ријеч о Другом свјетском рату, црногорски повјесничари не заборављају на јединствени допринос црногорског народа устанку и ослободилачкој борби. С правом истичу судиоништво партизанских бораца из Црне Горе, која у односу према броју становника, има највишу стопу доприноса заједничкој ствари, ослобађању од нацифашизма и конституирању нове социјалистичке државе. Број високоодликованих ратника из Црне Горе је увјерљиво највиши. Је ли то био израз интернационалистичког духа Црногораца или реализација исконске потребе за слободом? Антифашизам као modus vivendi. Поратни прегаоци понијели су штафету ентузијазма, елана и високе одговорности у стварању нове заједничке државе Југославена. Њихов допринос, свих народа па онда и црногорског, у обнови земље разрушене до пепела, енорман је. Тиме је сваки од њих показао замјетну скопост, физичку и моралну снагу, храброст да се носи с изазовима времена које је жељело ићи под руку с развијенима. Црногорски су грађани одољели храбро и онда кад им је након ратних разарања било највјеројатније најтеже, у љето 1948. кад су се требали одлучити за или против моћног Совјетског савеза и

Стаљина лично. Сви они који су се сврстали на страну Совјетског савеза морали су проћи катарзу љубави и заблуда своје „идеје водиље“ и лијечити је кроз голготу Голог отока. Страшне посљедице физичког и моралног пропадања обиљежиле су голооточке затворенике. Најбројнији међу њима били су Црногорци. Они који су

остали досљедни себи и који су остали вјерни великом савезнику, ако су и преживјели заробљеништво, нису више могли остати на висини своје традицијске скопости. Након Голога, они су сви прихватили самоизолацију и живот у потпуној анонимности. Сада, на почетку трећег десетљећа трећег миленија, Црногорци су

У ЦРНОЈ ГОРИ СУ, ОВОГ СЕПТЕМБРА, НЕКИ ГРАЂАНИ ДЕМОНСТРИРАЛИ МОРАЛНУ ХРАБРОСТ И ПРОТЕСТНИМ АКЦИЈАМА ПРАКТИЧНО ПОТВРДИЛИ ВАЉАНОСТ ЊЕНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ – КАО ХРАБРОСТИ ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ АКЦИЈА ИЗ МОРАЛНИХ РАЗЛОГА, УПРКОС РИЗИКУ ОД ШТЕТНИХ ПОСЉЕДИЦА. СА ДРУГЕ СТРАНЕ, ОСТАЛИ СУ, КАО И УВИЈЕК, КАО И СВУДА, И НЕКИ ИЗ ВЈЕЧИТЕ СКУПИНЕ НЕОПРЕДИЈЕЉЕНИХ

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

AЛЕКСАНДРА БОСНИЋ-ЂУРИЋ

Белведер, Цетиње 5. септембар 2021.

истовремено и етички избори и најмоћнији начин да се утиче на глобалну политику. Након што је проучавала стотине кампања из двадесетог вијека, открила је да ненасилни покрети имају два пута веће шансе да постиг-

КРОЗ ЛАВИРИНТЕ МИШЉЕЊА

СКОПОСТ И КОПОС

САДА, НА ПОЧЕТКУ ТРЕЋЕГ ДЕСЕТЉЕЋА ТРЕЋЕГ МИЛЕНИЈА, ЦРНОГОРЦИ СУ СЕ МОРАЛИ ПОНОВО СУЧЕЛИТИ С PAR EXCELLENCE ХИСТОРИЈСКИМ ЗАДАТКОМ. ОДОЉЕТИ И ОБРАНИТИ СВОЈЕ ЦРНОГОРСТВО ПРЕД РАСТУЋИМ КЛЕРОФАШИСТИЧКИМ ПОКРЕТИМА И ЕКСПАНЗИОНИЗМОМ СРПСКЕ ДЕСНИЦЕ КОЈА СЕ СВЕ ЈАЧЕ УМНОЖАВА И УМРЕЖАВА НА ПРОСТОРУ ЦРНЕ ГОРЕ. МОРАЛИ СУ РЕЋИ НЕ СВОЈИМ СУГРАЂАНИМА КОЈИ ПО НЕ ЗНАМ КОЈИ ПУТ ДОВОДЕ У ПИТАЊЕ ОПСТАНАК ЦРНЕ ГОРЕ ЛИДИЈА ВУКЧЕВИЋ

У

вријеме мојег студија филозофије на загребачком Филозофском факултету, на првој години се слушао колегиј Предсократици, у склопу предмета Грчка филозофија. Водио га је угледни филозоф Бранко Бошњак, који је докторирао тезом о кршћанству и марксизму. На семинарима бисмо разговарали о идејама античке филозофије и њиховој живости тада, средином 70-их година. Професор је волио етимолошка рефлектирања и често смо у поријеклу појмова налазили њихов смисао. Једном је приликом на јутарњем семинару упитао: Има ли Црногораца међу вама? Ја сам се јавила. Питао ме знам ли што значи ријеч скопост. Рекла сам да значи моралну снагу, храброст, али и тјелесну моћ којом човјек одолијева бременитостима

живота. Тражио је могућу блискост не само звучну него и значењску с грчком ријечју скопос која означава сврху, смисао. Тиме нас је успјешно методички водио кроз захтјевне лабиринте мишљења. Иако је отад прошло подоста времена, увијек се, кад се спомене ова наглашено црногорска ријеч, скопост, сјетим изузетне теоријске и филозофске угоде са семинара о старогрчком мишљењу. Тада сам спознала дубоку повезаност између античке мисли и црногорског поимања етике и морала, али и његошевске дијалектике Игумана Стефана с хераклитовским и сократовским зачецима филозофирања. Ваљало би данас истражити, истражити и спознати, у којој су мјери сувремени Црногорци баштиници староцрногорског поимања добра и етичности понашања и дјеловања управо кроз овакав појам који их многоструко обавезује на исправност чињења. Јесу ли данашњи црногорски грађани

КОНСТРУКЦИЈЕ

Лидија Вукчевић

3

25. септембар 2021.

ШТИТ ОД СРПСКОГ СВЕТА: ОД ПРУЖЕНЕ РУКЕ ДО СТУИСНУТЕ ПЕСНИЦЕ

се морали поново сучелити с par exellence хисторијским задатком. Одољети и обранити своје црногорство пред растућим клерофашистичким покретима и експанзионизмом српске деснице која се све јаче умножава и умрежава на простору Црне Горе. Морали су рећи НЕ својим суграђанима који по не знам који пут доводе у питање опстанак Црне Горе и Црногораца. Који су након десетљећима припремане инфилтрације у све друштвене облике и установе, у судство и у школство, у здравство и у привреду, у законодавство и у позитивне акте, унаточ огромним напорима, једва прескочили изборни праг с једним јединим гласом више на прошлогодишњим парламентарним изборима. И отад врло нетранспарентно управљају свим облицима живота у Црној Гори, користећи атавистичку свијест о свијету, засновану на давно превладаним конзервативним обрасцима политичког понашања. Они заиста немају ништа с правим Црногорцима које краси витешки дух и који оличавају част, достојанство, поштење и храброст, скопост и ваљаност у дјеловању и чињењу, у зборењу и мишљењу. Они су непокориви и непобједиви. Они зазиру од издаје народних симбола. Они све дају за Црну Гору, а Црну Гору низашто. И треба ли рећи, они су луча непрестана, која стољећима свијетли, казујући путе и Црногорцима и свим другим грађанима Црне Горе. Који изабиру слободу умјесто ропства, слободарство и слободоумље умјесто диктатуре. Јер знају да „тирјанству стати ногом за врат, то је људска дужност најсветија!“ Која је само један од скопоса, један од циљева, једна од сврха људскости и чојства у великој лепези црногорских скопости, црногорског обновљеног морала и етичности. 

О СКОПОСТИ С ОДБРАНОМ ВЕЗАНОЈ ПЕЂА НИНОВ ВУШУРОВИЋ

А

ко пролазиш кроз пакао, само настави - говорио је британски Премијер – повратник, цинични и сичијави сер Винстон, лак да обећа реално - “крв, зној и сузе”, стамен у безизлазу, довољно тврдоглав и чврст да први на планети и посљедњи слободан на европском западу покаже да се фашизму бар трипут јачег ипак могу сломити зуби. Јако и мотивишуће. Сервирано са ледом, кратко и жестоко, како је уосталом сам Черчил, за разлику од неких данас актуелних локалних бућкуриша, не само говорио, него и пио читавог живота. Кад нам се чини да падамо, да смо без скопости да наставимо кроз свој актуелни пакао у продуженом трајању, овакве изјаве и животописи су као вода у пустињи. Шећерна водица коју Леди Медокс од Британије у Црној Гори справља, као једна од марљивијих у квинта кужини садржи и састојке попут оног откровења да “коалициони партнери морају бити у стању да се сагласе око питања која су заиста важна”, те “да је насиље, ипак, незаконито” , а у свој смути микса и обавезан састојак “за све вјерске заједнице, укључујући и СПЦ”, тачније и болно директно да је “важна улога коју религија може да одигра… у томе да људима пружи осјећај заједништва, да повеже људе да се међусобно подржавају и да им пружи оквир вриједности.” Какав је бренд и сировински састав “заједништва”, “подршке” и “вриједности”, знаћете по тегобама. Овакви газирани и горчином цукра засићени дипломатски напици чине вас тромијим, поспаним, убијају горепоменуту скопост, али и религију, пардон вјеру да Запад на домаћем терену не касни да макар препозна, а потом и реагује на сламање грађанског и европског концепта црногорског друштва. Политичким партијама дојучерашње, пале и посрнуле већине, суверенистичким и мањинским, скопост да не поклекну, ни кривима ни дужнима, даје и мора дати грађанска Црна Гора изнад партија, свијест о заједничкој опасности и једина пољуљана, али обдржана харизма и још институционално утемељена брана – она Ђукановићева.

ТМИНА НАД НАМА Но, ђе да је тражи и налази грађанин црногорски, којом скопошћу до реалнога штита од могуће śутрашњице и освита тмине “српскога света”, данас кад широм затворене очи Европе и даљина Америке на дубоку и дугу кушњу мећу све вриједности за које вјерујемо да су нам заједничке и у рату и након њега скупа исковане? Ђе да пође по снагу на измаку, коју храни инатом, васпитањем и ставом ријешен да не буде „ happy“, но само остане нормалан? Којима је Црна Гора Света Гора, а долазак на Цетиње њихово грађанско и патриотско ходочашће? Добро де, да пође на изборе, знам, свакако, и као на устанак поведе апстиненте, преко чијих су скрштених руку и склопљених очију, ништа мање него преко моста поплочаног гријесима и опијеношћу собом пале власти, Београд и црква Србије попут Јадранских трупа под литијашким

ПОЛИТИЧКИМ ПАРТИЈАМА ДОЈУЧЕРАШЊЕ, ПАЛЕ И ПОСРНУЛЕ ВЕЋИНЕ, СУВЕРЕНИСТИЧКИМ И МАЊИНСКИМ, СКОПОСТ ДА НЕ ПОКЛЕКНУ, НИ КРИВИМА НИ ДУЖНИМА, ДАЈЕ И МОРА ДАТИ ГРАЂАНСКА ЦРНА ГОРА ИЗНАД ПАРТИЈА, СВИЈЕСТ О ЗАЈЕДНИЧКОЈ ОПАСНОСТИ И ЈЕДИНА ПОЉУЉАНА, АЛИ ОБДРЖАНА ХАРИЗМА И ЈОШ ИНСТИТУЦИОНАЛНО УТЕМЕЉЕНА БРАНА – ОНА ЂУКАНОВИЋЕВА

маскама прешли сваку границу и појахали ову земљу. Но до тад, одакле скопости? Одакле скопости да се безмало хиљаду година одржи тако жилава и непокорна државна и национална супстанца насупрот асимилационом таласу већег и бројнијег, којем за то није сметала сопствена неслобода? Одакле нам скопости да се, част свима, једини од несрпских народа онако дуго, здушно и крваво одупиремо понижењу и нестанку у новосклепаној версајској скаламерији Карађорђевића, са 2.5% “њеног” становништва? Награђеног са 0,1% запослених у Краљевини и пошаствованог са чак 5 министара од 819 колико је београдским владама продефиловало у 23 године боловања прве Југославије? Са чак и до 13 посланика од 419 колико је највише с́еђело у окрвављеној београдској Скупштини до слома? Награђеног са минимум 35.000 гладних сваке године? Њених барем 75% сеоског становништва, које је са овога крша купило цијелих 0,3% пољопривредне производње и преко 7% задужења у грборођеној Регентовој држави, којој је вријеме само истицало и просуло је у 11 ратних дана, не исправљајући ништа, неправду у њеном темељу понајмање…

БИЛО ЈЕ... Гениј Владике Рада, “идеализатор Црногорства” (1923) није помагао: својевремено за Србе “вампир под митром” и “франзави крвник”, по Београду и његовом слугама “најсрамотнији хришћански свештеник” (1899), чије им кости, препаковане, данас толико требају за киљане “српског света”, већ је од 1925. био у Александровој капели: Господар црногорски Петар II у новом гробу Црне Горе, подигнутом у част српског Петра II, рођеног да, по предачком гријеху, никоме не буде краљ и ни од чега господар… Није више било ни великога и с црногорском државом сраслога Николе Миркова, никога до свјеже успомене на већ одавно пропагандом и сопственим грешкама испирану и овешталу харизму неприкосновеног и “наживо ископаног” Господара, вјештог свему до да одгоји насљедника и одговори на ново вријеме и старе непријатеље. Политички преци данашњих бораца за “традиционалну Црну Гору Петровића”, односно да је нема, посљедњем великом Петровићу, пишу од куће, из Београда, у бивши завичај: “Височанство, зашто да не будемо искрени, и зашто да не признамо и јавно оно што радимо тајно, тј. да је Ваш дом”, остаде за историју у “Неколико крвавих слика”, “почео систематски још од доба Петра II радити, да на уштрб српских интереса постави темељ ономе убитачном сепаратизму, који се тек сад почео са свом својом наготом испољавати у Вашој особи”. Један од таквих, Симо Шобајић, ће и 1928. и Београду, не без огорчења, одштампати да је “Црногорство и Црногорци формира-

СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

„критичко расположење“, она специфична осјетљивост на клише, на, како каже Адорно, такозвани здрав разум, на „онај здрав разум који понавља и понавља исте глупости које имају смисла само зато што их сви понављају“. Револуционарни карактер је, најзад, личност која је способна да буде непокорна и, обрнуто - онај кога морално импресионира моћ, никада не може бити критички расположен. Уз експликације револуционарног карактера, Фром је поставио и можда најважније питање када је ријеч о слободи или покорности. Како се, наиме, може размишљати о непокоравању када нисмо чак ни свјесни да смо покорени: „Гдје је тај мали човјек који смије рећи Не, нечему што је хиљаду пута увећано по величини и моћи у односу на ауторитет какав је био само прије педесет или сто година?“ У оних 3,5% свјесних и грађански храбрих, свакако нема заплашених и задовољних прихватањем ауторитета и оних, мање или више софистицирано а свакако манипулативно формулисаних, клишеа изречених „у име здравог разума и разборитости“, који симулирају осјећај потчињавања. У Црној Гори су, овог септембра, неки грађани демонстрирали моралну храброст и протестним акцијама практично потврдили ваљаност њене дефиниције – као храбрости за предузимање акција из моралних разлога, упркос ризику од штетних посљедица. Са друге стране, остали су, као и увијек, као и свуда, и неки из вјечите скупине неопредијељених, они због којих је у старом Риму настала изрека QUI TACET, CONSENTIRE VIDETUR - ко ћути, слаже се. А можда је, баш као у Фромовој теорији, све одувијек било и јесте питање карактера. 

Белведер, Цетиње

5. септембар 2021.

но у народу све јаче као засебна цјелина, као народност и надмоћ и превласт” не прескачући да примијети: “И данас Црногорац каже: “Помага Бог, Црногорци”, “Како сте, Црногорци?”, “Ми смо Црногорци” – не изговара то само као фразу, него сваки помен “Црногорци” кипи у његовој души као увјерење: Ви, најбољи, ви засебни, ви који сте у овим границама, иза њих, ви који живите и гинете за славу Црне Горе и њене династије”. И то, гле чуда, у вријеме кад је сила, слава и “дуга пушка Петровића” одавно и занавијек окачена о клин, Ђилас није ни пунољетан, Титов металски и политички рад у повоју, још без моћи да оствари Маршалову завјетну мисао и раздроби српство, а да ће се оваква неман родити у Ђукановића нијесу претпостављали, а камоли толковали чак ни Тарабићи.

НЕ НИШТЕЊУ Шта је онда и ко, гладној и обесправљеној Црној Гори, без икога и ишта на ништа, давао скопости да се отима ништењу, јарму Београда и тад актуелној верзији српске хегемоније, чији никад клерикалнији, самим тим и црњи упдате ево опет живимо? Толико црн, да би и црвен могао бити… Одговор је јасан – управо опасност од тог јарма којем се Црна Гора није дала нити намјеравала дати… пред њом, у годинама мука измећу Великог и Највећег рата, док те политички, територијално и национално формално нема, до краја сазријева и кали се још чвршћа свијест о сопственој посебности, које да нема, не би имали ни шта да браните, нити они имали шта да узму. Колико си и да ли си другачији, било је лако и могуће видјети тек у непосредном контакту два народа, док си након часног и наивног страдања у на силу навученим прњама “капитуланта”, у конфронтацији менталитета, насљеђа, начина владања и опхођења, те система вриједности, далеких од раније поетизоване и романсиране верзије “братства”, колико Косово од по емиграцији - “великоцрногорске песме” “Онам’, онамо“. Никад црногорски национални нагон за самоодржањем и опстанком новијег времена није нашао толико скопости пред већом и трајније присутном опасношћу

до у међуратном времену, до Васкрса државе и народнога имена кроз побједу над фашизмом. Нове нужде родиле су нове силе. Као што некад раније, по Зоговићу, борба против освајача „на првом мјесту, у великој мјери, у процесу збијања црногорских племена у трајан савез и прерастања њихова у црногорску народност, надокнађује дуготрајну спорост унутрашњег економског и социјалног развитка“. Земљу украденог имена са 0.56% индустријске производње Александрове Југославије, ништа јачим пролетеријатом и малтене двије трећине неписмених пред за вјечни срам брзи разур версајске крпљавине, у онакав Устанак и толики допринос побједи над фашизмом нијесу кренули помно тумачење „Капитала“ и сан о диктатури пролетеријата. Неђе друго, у тмини вјекова и горчини ратног и још више поратног искуства је Црна Гора нашла скопости и мотива да Титовој војсци на цијелој територији на којој се рађала нова земља, и по њеној мјери – са традиције и од срца да од 50 до 90% командног састава побједничке армаде свих, и ловором овјенчана васкрсне на сопственој крви и заслугама. Под оним петокракама сашивених од крсташ барјака са Белведера, прије 85 година. Различита знамења, а исти ђаво. Ђаво непокора и немирења са ропством, у нама самима, и Богу и нашеме поимању Бога угодан. Да, да, од крсташ барјака са Белведера. Крста изнад вјера, који не смета никоме у грађанској Црној Гори, и ван ње, ко јој добро мисли. Крсташу, под којим се 1918. учинио и преседан и јуриш у немогуће за Част, Право и Слободу Црне Горе, на једновјернога разбрата и крвника црногорске независности и трајања. Барјаку и знамењу, које је и овоме пасу, и након новога Белведера „носити суђено“, са истом скопошћу и кад је нема откуд наћи, „носити суђено“. “Свијет је опасно место за живот, не због људи који су зли, већ због добрих људи који ништа не предузимају” тврдио је, сем тога да је све релативно, један српски зет. Апсолутна је потреба тренутка да морамо наћи скопости за жесток, промишљен и упоран отпор овом “светском” злу, да не постане наше, добри људи… 

4

25. септембар 2021.

ЦРНОГОРСКА СТВАРНОСТ antenam.net

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

Ј

ош су се могле гајити извјесне илузије да наш актуелни премијер, наравно инсталиран од Цркве Србије и београдских дворских кругова, са обилним четничким ресантиманом, ипак не мисли да је потребно Црну Гору до краја растурити и претворити у такозвани „српски свет“. Још се могло повјеровати да премијер Кривокапић искрено води Црну Гору према сигурном чланству у Европској унији, још се мислило да и поред тога што му је цетињска младост на његов амбициозни пројекат опште србизације црногорског друштва дефинитивно показала средњи прст, још је, дакле, постојала извјесна шанса за каквом таквом грађанском будућношћу Црне Горе громогласно доведеном у питање изборним тријумфом претежно црногорских неофашиста 30. августа 2020. године. Уосталом, да је бар извјесним илузијама и сада дефинитивно изјаловљеним надама у људскију будућност Црне Горе, под садашњом владајућом већином, алијас оваквим владиним вођством, било извјесног мјеста за могући оптимизам - упућује чињеница да је господин Здравко Кривокапић, академски човјек, универзитетски професор и, поред властите вјерске затуцаности, коју на сваком кораку демонстрира, интелектуалац, ваљда знатно ширих интересовања од властите струке? Очекивало се, у најмању руку, да ће, без обзира на чињеницу да у властитим јавним иступањима пажљиво избјегава да помене црногорски национални, културни, уско језички, па чак и само менталитетски идентитет, ипак као релативно васпитан човјек бар увијек настоји да избјегне евентуалне значењске синтагме из области национално идентитетске или општекултурне идентификације које би директно вријеђале неки од домаћих националних колектива или етничких група? Тим прије што му је, сплетом ових или оних околности, тај исти етнитет, поред осталих, пао на демократску управу.

Здравко Кривокапић је предизборну кампању започео у манастиру Света Тројица у Пљевљима

ДОКТОР НАУКА

Очекивало би се, али узалуд. Здравко Кривокапић, универзитетски професор, особа очекивано деликатније културе од просјека, бубнуо је елементарну глупост тврдњом да је Црногорска православна црква такозвана? Пљунуо је, да даље не говоримо, на историјско постојање једног Његоша или Петра I, који су, ваљда то зна и свако ко је бар успио да заврши некадашњу четвороразредну основну школу, били црногорски митрополити, дакле старјешине своје аутокефалне православне цркве са, додајмо и то, обавезним сједиштем на Цетињу, ближе баш у Цетињском манастиру.

Тако је то кад себи наметнути идеолошки јарам, посебно закићен четништвом, постане особи толико опсесиван да се један савремени универзитетски професор, чак кад је ријеч о недостатку опште културе или познавања историје, спушти до испод нивоа Мандића или Кнежевића, од којих би, кад се ради о познавању историје ових простора, несумњиво ваљало јести.

НИЈЕ НАШ АКТУЕЛНИ ПРЕМИЈЕР ТОГА 5. СЕПТЕМБРА САМО УСПИО ДА, ПО НАРЕДБИ ВУЧИЋА, ДОПРЕМИ ХЕЛИКОПТЕРОМ У ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР НОВОГ МИТРОПОЛИТА ЦРКВЕ СРБИЈЕ ЈОАНИКИЈА И У ПОМЕНУТОМ ХРАМУ ГА СИЛЕЏИЈСКИ ИНТРОНИЗУЈЕ, НЕГО ЈЕ КОЈИ ДАН КАСНИЈЕ УСПИО ДА ДЕГРАДИРА СЕБЕ ТВРДЊОМ ДА ЈЕ ЦРНОГОРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ТАКОЗВАНА

Није више бивши господин Здравко Кривокапић особа и за какво уважавање. Док су се национални Црногорци, или опште речено сви убијеђени присталице грађанског концепта црногорске садашњости и будућности од Кривокапића само разликовали по основној идеолошкој боји, односно осјећању, у првом реду националне припадности, човјек је у сваком демократском друштву једноставно био дужан да га поштује и уважава. Но од тренутка кад је читав један народ Кривокапић почео да најгрубље вријеђа, као да је, не дај боже, Вучуровић, који ће и кад Косово постане чланица Уједињених нација, тврдити да се ради о

лажној држави, Кривокапић је дефинитивно изгубио право на пијетет према властитој персони и то не само као политичару, него укупно као људској особи. Не признавати хиљадугодишњу црногорску историју, још више мартирску улогу Црногорске православне аутокефалне цркве у вјековној ослободилачкој епопеји градње и коначне изградње црногорске државе, још мање не признавати реално историјско постојање великих црногорских историјских инивидуалности, попут Његоша или Петра I, значи не само багателисање постојања формално већинског народа у постојећим црногорским државним границама, него и буквалну

мржњу и презир према једном од изборима повјерених му националних колектива. Стекли су се, коначно, историјски, морални и божански разлози да се Цетињски манастир удоми тамо гдје му је мјесто. Сам је Бог, али вјероватно не онај фолирантски Здравков, видио како су окупаторски силници на Цетињу „Божју давно преступили“. Можемо мислити што је све из свога провјерено окупационог силеџијског материјала СПЦ спремна да употријеби у одбрану наводног свога власништва над цетињском светињом? Да није, послије недавног дивљачког устоличења све сувише касно? Шта нам хитно, послије више него легалне и правно засноване историјске Одлуке цетињске општине о коначној предаји Цетињског манастира осиротјелој, обесправљеној и до сада пониженој и понижаваној Црногорској православној цркви, даље предстоји? Не треба заборавити да је у поменутом објекту, још од трагичне 1920. године газдовала примитивна, да не кажемо варварска Српска православна црква, која је недавно покушала да импровизује и како тако тобожњом оправком отаља, односно оспособи за употребу заходске просторије, не дај Боже, сувише близу ћивота. Зна се да овог тренутка, у првом реду захваљујући енормној неукости старе власти, оборене изборима од 30. августа прошле године, Црногорска православна црква још не располаже довољно бројним свештеничког кадра да може, поред свих других обавеза, да успјешно води институцију таквог духовног и националног значаја као што је Цетињски манастир, који је и културно-историјски споменик и истовремено музеј од највећег репрезентативног ранга, али и вјерски дјелујући објекат. Нема више импровизација: Цетињски манастир, више од свих других домаћих музејских установа, мора постати и огледало данашње цивилизоване Црне Горе! Ко тај задатак, а запане га, не буде како треба испуњавао нека је проклет и од она два најзначајнија ћивота на којима Црна Гора почива. 

ПРИЧА О ,,НАШИМА“

imdb.com

МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ЗАЛУДЊИ КРУГ РАЈКО РАДУЛОВИЋ

К

ада споменемо наслов комедије ,,Маратонци трче почасни круг“ неминовно се појављују слике и асоцијације, цитати из једног од најгледанијих филмова на просторима бивше Југославије. Филму је претходио драмски текст који је Душан Ковачевић написао 1972. године, а десетак година касније Слободан Шијан је режирао филм. Све остало, можемо слободно рећи, је историја. Погребна банда Топаловића је перцепција конзервативне самодостатности и упорног одбијања да се као друштво коначно отворимо за политичке, културне, социјалне, економске процесе који у међувремену развијени свијет чине комфорним - удобнијим мјестом за живот. Али за такво што треба имати скопости у сваком смислу и по свим нивоима. Прича о ,,фамилији“ која се бави погребним услугама је свевремена метафора свих система или режима на свијету, а нарочито ових који егзистира-

МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ Слободан Шијан, 1982.

ју на Балкану. Читаоцима остављам на вољу да направе конкретну паралелу (поређење) између ликова у филму (драмском тексту) и стварних личности у реалном животу. ,,Наши“ Топаловићи и њима слични не препознају никако себе у ономе што нападају или критикују, чак и онда када бјелодано и лицемјерно раде исте лоше ствари као њихови претходници, а иду и више корака даље, пробијајући свако границу. Можемо рећи да су

,,насликани“ - прави репрезенти карактера времена у којем живимо. А, треба имати скопости или нечег другог, када се у свеопштој, намјерној ерозији темеља државе, неприхватљиви или катастрофални обрасци понашања приказују као исправни и једино могући. Поглед на свијет ,,наших“ Топаловића, ако изоставимо комичне елементе, је мрачан и ретроградно морбидан, што неђе и приличи ,,гробарском“ послу којим се баве. И све функционише у скла-

ду са идеологијом чија су правила врло јасна, до у детаље разрађивана дужи временски период. Мртвачки сандуци, које Топаловићи – фирма ,,Дуго коначиште“, изнова и изнова ископавају, а затим фарбају – крече и продају заинтересованима клијентима као ново, је и политичка парадигма за споља (ако прође), а заправо испод новог лака, крије се стара трулеж национализма и клерофашизма. Није то скопост, рађе бих то назвао прикладнијим именом, нећу да шпоркам (прљам) папир, нека читаоци пронађу адекватну ријеч или појам. Но, не треба бити пажљив гледалац, да би се закључило како су сви чланови породице Топаловић чврсто запосјели позиције, додуше међу њима постоји одређених трвења – јер би сваки желио да буде Број - 1, али су такође свјесни да се ниједан од њих не може осамосталити и бити Главни. А треба имати скопости мислити својом главом, под својим кровом. Најмлађи или најмањи члан ,,наше“ породице Топаловић је посебно интересантан, јер има

великих проблема у прилагођавању спољњем свијету, будући да му старији чланови фамилије побуђују комплекс ниже вриједности, што код њега подстиче машту о великим постигнућима које би га учиниле видљиво битним. Али све остаје на маштању, самоувјерености без покрића, јер увијек има неки диктат који се мора спровести и извршити. Што га у крајњем претвара у човјека без скопости! Сваки излазак ,,наших“ Топаловића пред лице јавности, значи стављање адекватне маске, са циљем да се остави задовољавајући утисак!? Трагикомично! ,,Наши“ Топаловићи причају једно, раде друго, мисле треће, стварајући амбијент параноичне садашњости, са још гором перспективом будућности. Анализа сваког лика понаособ као и компарација захтијевала би простор једне омање књиге, због тога ћу се овђе зауставити. Неком другом приликом ћу наставити – скопости ми неће фалити сигурно! Умјесто закључка, цитат Топаловића из филма: ,,Што ће бити са кућом?! Запалићемо је !!!“ (не дај Боже!) 

5

25. септембар 2021.

КРОЗ ВРИЈЕМЕ

М

ихаел Хоп је записао: ,,Тешка времена стварају јаке људе. Јаки људи стварају добра времена. Добра времена стварају слабе људе. Слаби људи стварају тешка времена“. Тако су вјекови тешког живота обликовали народ у Црној Гори. Црногорци су једини у пет вјекова владавине Османскога царства на Балкану били слободни. Тешко вријеме које је носило славну слободу, пратили су стални ратови, глад, болести, културно заостајање и тежак живот. Када размишљамо о нашим прецима, нијесмо ни свјесни кроз што су све пролазили. Али, они су тада изабрали свој пут. Необичан, рекли би јединствен. Док су све државе свијета биле стална мјешавина особина које су се сријетале у народу, Црногорци су ту направили јасну линију. Хируршки прецизно, одвојено је оно што дефинише правог Црногорца. На првом мјесту је била породица, па чојство, дата ријеч, понос, слава, пркос и јунаштво. Особине, супротне овима, које су биле неприхватљиве и код цијелог народа изазивале осуду биле су страх, покорност, калкулација и издаја. Тешка времена створила су јаке људе. Због тога је народ Црне Горе стотинама година одолијевао моћним царствима која су покушавала да га покоре. Иако је противник био неупоредиво бројнији, боље организован и много више наоружан, никада се Црногорци нијесу предавали. Између лакшег, мање опасног и дужег живота са једне стране и слободе са друге, Црногорци су увијек бирали слободу. Живјела је Црна Гора тај процес негативне селекције. Нај-

МИХАИЛО РАДОЈИЧИЋ ШОК

О

ДОШЛИ СМО У СИТУАЦИЈУ КАДА СУ ДОБРА ВРЕМЕНА СТВОРИЛА ЛОШЕ ЉУДЕ. ТАКО БРЗО. ПРЕБРЗО. ЈОШ СЕ НА ДОБРО НИЈЕСМО НИ НАВИКЛИ, А ВЕЋ ЈЕ ЛОШЕ. СВЕ ОНО ШТО СУ СТВОРИЛЕ СТОТИНЕ ГОДИНА НАШЕГ РАТОВАЊА А НЕЧИЈЕГ РОБОВАЊА, УРУШИЛО СЕ ЗА НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА ГОДИНА. ПОНОВО СМО У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ бољи, најхрабрији и најпоштенији су годинама гинули први. Тада је било важно имати скопости. Снага, живот, дух, јачина и воља, све је то сабијено у тој једној необичној ријечи, коју су данашње генерације потпуно избачиле из употребе. Важно је било не обрукати претке и оставити славу за потомке. И то је имало своју цијену. Остало је много, много славе, а врло мало потомака. Тај период одласка у јуначку смрт за свијетлу слободу, трајао је је више од пет вјекова. Коначно су јаки људи које су створила тешка времена, почели да стварају добра времена. Вријеме послије 1945. захтијевало је од Црногораца да буду другачији. Одједном се створила потреба за особинама које генерацијама прије нас нијесу требале. Постала нам је неопходна писменост, култура, одговорност на послу, дугорочна планирања и прилагођавање неком новом начину живота, какав никада раније нијесмо живјели. И успјели смо. Имали смо друштво које је било по нашој мјери. Живјели смо у држави која нам је гарантовала мир, сигурност, кров над главом, школовање за ђецу и пристојан живот. Све оно што Црногорци кроз историју нијесу имали. Када уз све то иде и слобода, што се више пожеље-

ТУ СМО…

ЕКО Д. ЗА 30 ГОДИНА У ЦРНОЈ ГОРИ НИЈЕ ПРОЦВЈЕТАО НИЈЕДАН ЦВ(ИЈ)ЕТ КАО СРПСКИ СВ(ИЈ)ЕТ. РАЗМНОЖАВАО СЕ БРЗИНОМ ПРОСТЕ ДИОБЕ НАЈПРИМИТИВНИЈИХ ОРГАНИЗАМА-АМЕБА

у два примјерка’’. Боље је у смислу овог датума слиједити записано, које је дјелимично објављивано без икаквог ефекта, него се ослоњати на сумњиво ćећање. Родитељи су ми рекли, да је прије неки дан млађи брат мобилисан и да неђе занима с војском. „Послао је абер“, каже отац с иронијом, „ да неће занимати изван Црне Горе.“

Посланик Демократског фронта Славен Радуновић у Скупштини Црне Горе

ти може. Уљуљкани у лагодном животу, мислили смо да ће све то трајати вјечно. Али није свима држава била потаман. Свако разлоге разбијања и нестанка Југославије види на свој начин. Је ли је разбила жеља једних да управљају другима, комплекси тлачених кроз историју, страни интереси, финансијски планови унутрашњих центара моћи, планови великих сила, или просто наша глупост, вјероватно никада нећемо сазнати. Остали смо на балканској ледини подијељени, осиромашени,

„Оће, стари. Та је иста војска занимала у Словенији а сад занима у Хрватској. Много се занимају!“ „Ево добио је позив од црногорских власти да се јави на Жабљак.“ „Шта ће тамо?“ „Видиш шта пише? Оснивају Еколошку државу!“ „Усред ратног загађења оснивају еколошку?“ „А коју другу?“, каже отац. „Другу никакву нити умију, нити смију.“ „Па шта да радим са овим позивом?“ „Нађи брата и дај му га, па ћемо виђет шта га више занима?“ Позвао сам неке новинаре и сазнао ђе је војска. „Прије Вукова моста скренеш лијево иза кланице. Наставиш напријед, поред Студеначких главица. Табор им је иза војних магацина.“ Стигао сам тамо према упутству. На мјесту скретања име фирме. Црвена табла, црна слова. Кланица. Јавио сам се дежурном официру, показао му позив и на кога гласи. Испољио је неку набуситост или већ какав карактер имају војни чиновници. „Ко pholder

вај текст пишем на дан проглашења ‚’Еколошке државе Црне Горе’’. Кад су је прогласили, прије равно три деценије, кренула је Црна Гора у загађивање околине најцрњим загађивачем Слободана Милошевића, ратом! Рат је изгубљен али је загађивање допрло до даншњих дана. Погубио је стотине хиљада људи на простору Ex YU, или их прогнао на пут без повратка. Губитници ратова су побједници који и даље губе али владају. За 30 година у Црној Гори није процвјетао ниједан цв(иј)ет као српски св(иј)ет. Размножавао се брзином просте диобе најпримитивнијих организама-амеба. Од тада сам објавио пет књига. Прва ‚’Шок’’ је најавила рат а остале углавном немир. Живјели смо живот у два и више примјерака а прва коју сам тада почео да пишем, на данашњи дан, остала је у наслову романа ‚’Живот

ЛОША ВРЕМЕНА ИГОР ШЉИВАНЧАНИН

РАЈКО ПЕРОВИЋ

Резервисти Југословенске народне армије из Црне Горе током опсаде Дубровника 1991. године

Из наше позиције нам се чини да је теже но икад. Често се сјетимо Његоша: ,,Да је иђе брата у свијету, да пожали, ка да би помога“. Али у Европи сви имају своје интересе. Не видимо ми то добро и прећерујемо мислећи да је сад најтеже. Пуно је теже било кроз историју када су наши преци гладни и боси по љутом камену, са јатаганом и џефердаром гинули за слободу. Превише смо се били опуштили, па нам ова ружна времена изгледају гора него што стварно јесу. Наравно, мораћемо се сами извући из проблема у којем смо се нашли. ,,Нада нема право ни у кога, до у Бога и у своје руке“, поново нас учи пјесник. Сада би нам добро дошла скопост, али нам уз њу највише требају додатне вјештине, које кроз историју нијесу много требале. Треба нам мудрост, јер сада морамо јасно да видимо ђе смо гријешили. Треба нам истанчани осјећај за дипломатију и преговарање, како са противницима тако и са истомишљеницима. Треба нам визија да препознамо интересе јаких и да им се прилагодимо, не рушећи свој интегритет. Треба нам памет, да све уклопимо у слободну Црну Гору. Треба нам стрпљење, да исхитрено и непромишљено не направимо неки погрешан корак.

посвађани, културно разбијени… Несигурни и зависни од других, размишљамо коме је најсигурније окренути леђа. Ко нам је мањи непријатељ. Ко нема неке скривене намјере. Ко не жели да нам напакости. Да препознамо ко из нашег лошег види своје добро. Дошли смо у ситуацију када су добра времена створила лоше људе. Тако брзо. Пребрзо. Још се на добро нијесмо ни навикли, а већ је лоше. Све оно што су створиле стотине година нашег ратовања а нечијег робовања, урушило се за неколико десетина година. Поново смо у средњем вијеку.

Пуно тога је на црногорским плећима. Морају се у овом тешком времену појавити јаки људи, који ће све поставити на своје мјесто. Који ће поново направити добра времена. А онда ћемо ваљда коначно умјети да учимо из својих грешака и да учинимо да та добра времена трају вјековима. Изгледа немогуће, али нас историја учи да смо били највећи, кад је било најтеже. Скупиће довољно скопости Црна Гора! 

је војник кога тражиш?“ „Инжењер заштите. Траже га, пише због чега.“ Мало је читао, мало ме је гледао сумњичаво. „Бежи бре, која еколошка држава. Ми треба да очистимо целу земљу од ових који су је загадили а ви хоћете еколошку државу. Бежи! Нама требају ти инжењери. Има, бре, да отворимо депоније да сав тај отпад сместимо.“ Видим које је феле и наставим његовом логиком, мекано, готово сагласно, да ми се још отвори… па му кажем: „Боље онда отворите логоре, ради лакше контроле.“ „Свега ће бити, бато, само неких бити неће.“ Отишао сам према паркингу. Пришао ми је резервиста који ме је упутио на дежурног: „Вечерас боцу вињака под мишку и наћи ћемо га.“ Тако сам и поступио. Вињак, септембар, мјесечина. Све прилично видно. Одлазимо иза брда. Велика ледина. Тенкови, камиони, борна кола, топови. Стотине возила. Војници на каросеријама, под церадама. Сва возила у поретку за покрет. (Али ови ниђе не могу кренути.) Спавају у камионима, поред камиона, испод камиона. Кроз камионске цераде, ту и тамо, тиња свјетло батеријских лампи и жамор. Пију, једу, псују и никакве контроле немају. Доминирају пијани гласови. Резервиста који ме води поред сваког камиона извикне име које тражимо. Нема одзива. Прошли смо десетину редова. Свуда понеко пијан. Један такав уперио ми је лампу у лице и закомандовао: „Натраг! Шта ће овде цивил?“ Уперио је и пушку. „Стој!“ Из гласа му није избила војничка отреситост, већ пијана храброст. Стао сам. Резервиста му је објаснио о чему се ради и он је спуштио пушку. Вратили смо се натраг. Захвалио сам се резервисти. „Доћи ћу поново с́утра. Ово

је бесмислено. Боље је по дану. Треба ли поново боца?“ „Вазда.“ Ујутро шансе није било. Мравињак добровољаца. Ријеке војника. Куљају однекуд под пуном ратном спремом. Отворени магацини. Задужења. Укрцај. Камиони се пуне и устројавају за покрет. Покрет! Поред сточне кланице излазе на Вуков мост. Прелазе ријеку Зету и хватају главни пут Требиње–Дубровник, Билећа–Мостар. Остао сам заробљен на паркингу више од два сата. Сива колона зашла је у брда на крају аеродрома, али јој се реп истезао још пола сата, док су и посљедњи напуштили базу код кланице. Репу се придао и прирепак. Аутобуси градског саобраћаја пуни доборовољаца. За њима два шлепера пиваре Требјеса. Пуни пива за јунаке. Тога дана није јављено ђе је војска упућена, нити ђе је стигла, али су предвече стигле вијести о првим жртвама. Ако нијесу пријешли границу, онда је први противник био пиво и вињак а не војник. Вијести су гласиле: ’несрећан случај’?! Није јављено мјесто несреће? Несрећа је што вјероватно не знају како то да саопште. Ако кажу да је са ове стране границе, онда је то несрећа војске, која већ саму себе бије. Ако кажу да је са оне стране, онда их други бију! На крају спас: ’Дао је живот на бранику домовине’. Зашто на бранику, кад није нападнут браник. Али ко се то пита!?

P.S. А ви се сигурно питате, шта би с братом, нађох ли га? Не!... Тек након 15-ак дана добио сам абер. Био је у Мостару који је пао у ропство од стране ЈНА. Пробијао сам се ваздан до тамо кроз четничку ордију која је успут запосјела све друмове и крчме до Мостара. Брата сам затекао унапријеђеног… од инжењера у шофера. Управљао је ФАП-ом заплијењеним од неког приватника који се није одазвао на мобилизацују. М.Р.Ш. 

6

25. септембар 2021.

У ЗЕМЉИ ЧУДА

ИМАЛИ СМО ЕКСПЕРТА И

скрено, када сам добила тему, нисам знала шта је скопост па сам се обратила Гуглу. Није баш било једноставно пронаћи значење које ми је требало. И за све вас ћу да га преведем као јачину. Толико о мом познавању архаизама, а сматрам да сам прилично писмена. Као што нијесам знала шта значи ријеч, па сам научила, и даље не могу да прихватим инсистирање на идентитету кроз архаизме. И на неки начин, оно нас је до овога довело. А тек неколико година раније све је изгледало тако „фенси“. Што не значи да је било јако, а камоли здраво. Не могу да научим ништа што не могу да разумијем. Учим са разумијевањем. Зато лако учим, али треба много јачине без логике да бих прихватила разлике у интерпретацији. Знате ли шта је интерпретација? Једнако страна ријеч као – axsios. Али то су сада традиционалности, прихватили их као домаће. А нетрадиционалисти - као зезање. Не традиционалисти користе иронију. Посљедњих дана нијесам била довољно јака да се браним иронијом, и релативизацијом, и схватила сам да сам заштитом праве идеје и професионализма, вриједног рада кроз одбрану идентитета, одабрала страну. Па ком опанци, ком обојци.

А и не знам у тумачењу архаичног језика, да ли могу да напишем... била сам скопна. Ако је поменути термин јачина, онда би то био синоним за јака. Да ли треба посебна јачина да се одредим према урушавању једине, пишем једине 100 посто смислене институције у Црној Гори, која се зове Филмски центар? Лако се одредити јер тамо ради мали број људи, и лако се одредити јер су резултати видљиви на свјетском или европском нивоу. Када пишем свијет, не мислим на српски, иако сам дуго мислила да је то политикантско зезање које ми је било досадно, док ми неке озбиљне особе, професионалци из Србије нијесу објаснили да то јесте идеја. А мени је свијет шири појам. Можда зато и правим филмове. Филмови имају универзалан језик. То се некако знало од прапочетака филма и врло брзо постао је достојан свим пропагандним машинеријама. Најпознатија је она под Стаљином, а онда нацистичка под Хитлером. Холивуд у тој „трулој Америци“, ово се шалим, никада није био стриктан. Увијек је имао одмак, ту су европски трендови били много

artsy.net

МАРИЈА ПЕРОВИЋ

ДА ЛИ ТРЕБА ПОСЕБНА ЈАЧИНА ДА СЕ ОДРЕДИМ ПРЕМА УРУШАВАЊУ ЈЕДИНЕ, ПИШЕМ ЈЕДИНЕ 100 ПОСТО СМИСЛЕНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, КОЈА СЕ ЗОВЕ ФИЛМСКИ ЦЕНТАР? ЛАКО СЕ ОДРЕДИТИ ЈЕР ТАМО РАДИ МАЛИ БРОЈ ЉУДИ, И ЛАКО СЕ ОДРЕДИТИ ЈЕР СУ РЕЗУЛТАТИ ВИДЉИВИ НА СВЈЕТСКОМ, ИЛИ ЕВРОПСКОМ НИВОУ. КАДА ПИШЕМ СВИЈЕТ, НЕ МИСЛИМ НА СРПСКИ, ИАКО САМ ДУГО МИСЛИЛА ДА ЈЕ ТО ПОЛИТИКАНТСКО ЗЕЗАЊЕ

САТ

Кристијан Марклеј, 2010.

„тврђи“. Али филм је моћно оружје. И даље, поготово ако је добар. И смислен. Превазилази границе локалног свијета или света. Е зато ми није требала велика скопост да се огласим, око урушавања једне институције са Међународним кредибилитетом у малој Црној Гори, која се зове Филмски центар. И јесте ми безвезе што је најмоћнија опозициона партија преузела ствари у своје руке да одбрани

сопствени идентитет, поуздано знам да ни њој до филма није било нарочито стало. Једини политичар од свих наших који је искрено волио филм био је друг Тито. Сви остали су имали „паметнија“ посла. Можда смо зато у доба друга Тита, тако различити и „утрпани“ на гомилу, једино и били међународно признати. Јер је он волио филм. И то је управа Филмског центра Црне Горе до прије пар дана јако успјешно

радила, тако различити и утрпани на гомилицу, јер нас нема пуно, постајали смо међународно релевантни. А онда се све то промијенило. Нисам ја видовита, и немам визије, али знам да је пукло. Ако остане овако како је у форми закона које је донијела тренутно најјача опозициона партија раније, мислећи да ће га интерпретирати смислене особе, законом зацртала, а закон спровели бесмислени, неће бити добро. По међународни идентитет Црне Горе, који се у филмским круговима оличавао и у имену Сехада Чекића. И онда сам се онако јако оглашавала, као права представница дигиталне ере, изражавала ставове по друштвеним мрежама, и порталима, и немам визију да ли ће све остати исто у тренутку изласка овог текста. Јер ми је много стало да се одлуке пониште. Да се изборимо да останемо дио свијета. Филмског. И теоретски не мислим ја да је битно држављанство, по закону о култури није, гуглала сам као и термин скопост, и не мислим ја да филм дефинише држављанство, али ме страх, јер филм је моћна пропагадна машинерија. Више су за јеврејско питање урадили сви сјајни филмови и на професионалном и емотивном нивоу, да филмови баратају са емоцијама, него сви правни акти и судови који су можда важнији, али обичним смртницима досадни. И зато је јако важно да институцију на турбуленом тлу које се дефинише

БАРДАЊОЛТ НА ВИДИКУ

ЈУНАЦИ СЕ ОПЕТ НЕ ДАЈУ! О

днос снаге и величине у историји никада није био пропорционалан. Јачина нечега или некога увијек је зависила од многих фактора, па се често дешавало да бројчано инфериорнији побиједе оне веће. Што би рекао наш владика Раде: „Ја би воли’ да надјача мањи, а ти ага, браде ти Свечеве?“ И управо се много пута у историји показало да је некога џабе Бог вишијем дао, и да се слабији противник показивао заправо као непремостива препрека. О томе свједоче бројни примјери међу разним народима, још од најранијих времена. Можда и најбољи примјер за скопост и вољу једног народа да преживи и опстане на једној територији је Стари завјет. Ова древна света књига приповиједа о повијести античких Јевреја и њиховој жељи да одбране своју вјеру и државу кроз многе вјекове. А заиста је било тешко опстати, како тада тако и дан-данас, на простору Блиског истока, окружен великим царствима и ратоборним сусједима. Египат, Вавилон, Асирија, Персија и Рим, сви су се током времена смјењивали у жељи да загосподаре долином ријеке Јордана и областима око Мртвог мора. Са друге стране, ту је увијек био јеврејски народ који је непрестано трпио њихове нападе и постојано се борио за очување своје вјере и државе. Сви пророци и сви краљеви током јеврејске историје били су посвећени том једином задатку, опстати и преживјети на

том „страшном“ поднебљу, очувати себе и своју традицију, културу и пренијети насљеђе предака потомцима. Није јеврејска историја једини примјер одлучности неког народа да одбрани себе и свој начин живљења. Узмимо само најсвјежији примјер Авганистана, који се током 2500 година одупирао бројним завојевачима. Од Александра Македонског, Џингис кана и шахова Персије, па све до модерних царстава Велике Британије и Русије, до коначно и САД-а, Авганистанци су се одупрли свима. Или узмимо примјер Вијетнама, који се храбро више деценија борио против француског колонијализма и америчког империјализма, како би повратио своју државу и независност. Зар нијесу примјер скопости и самосвијести све борбе, ма како биле узалудне, старосједилачких народа обје Америке, који су се упорно одупирали бијелом човјеку који је дошао да их покори. Један од народа који се уписао у странице свјетске историје, управо својом скопошћу и вољом да одбрани своју слободу је црногорски народ. Толико да је својом одлучношћу задивио многе веће народе, па ће и њемачки кајзер Вилхелм II испратити своје војнике у Први свјет-

ски рат са ријечима: „Очекујем од вас да будете као Црногорци на Бардањолту!“ Свега двије године касније, 1916. године, и аустроугарски генерали послије битке на Мојковцу признаће у својим извјештајима команди у Бечу, „борили смо се против ју-

нака из бајки!“ Неугасива жеља и вјечита тежња за слободом учинила је Црногорце надалеко познатим и признатима у свијету. Та жеља их је носила кроз вјекове да се супротстављају свакоме освајачу који је наилазио у ове планине. У својим борбама

за слободу, изњедрили су специфични морални кодекс којим је овјековјечен однос према својему и туђему, као и поштовања према непријатељима. Као и код других бројно малих народа, и на примјеру Црне Горе, испоставило се да је пресудни фактор за опстанак величина идеје која надахњује народ, а не његово бројно стање или обим територије коју запрема. Искра слободарства којом су били прожети припадници црногорског народа кроз вјекове огорчене борбе како са непријатељима, тако и са ћудима природе, коначно је изњедрила пламен самосвојности и независности, упркос свим преСТЕВО ВАСИЉЕВИЋ

ВУКОТА ВУКОТИЋ

БАШ ОВИХ ДАНА ПРИСУСТВУЈЕМО ЈЕДНОМ НАСИЛНОМ ПОКУШАЈУ ДА СЕ ЦРНОГОРСКА ИЗВИИСКРА СЛОБОДЕ УГАСИ. И ТО НА ЦЕТИЊУ, ОДАКЛЕ СЕ И ВИНУЛА. МЕЂУТИМ, ТА БЕСРАМНА ИДЕЈА НАИШЛА ЈЕ НА ОТПОР И ЦЕТИЊАНА И СВИХ ОНИХ КОЈИМА ЈЕ ЦРНА ГОРА НА СРЦУ. ЗАТО СЕ САДА ЧУДЕ, ЈАДНИ ИЗВРШИТЕЉИ ОВОГ НАОПАКОГ НАУМА, КАКО ТО ДА СЕ ПОРОБЉАВАЊЕ МИРНО НЕ ПРИХВАТА. КАКАВ ЈЕ ТО НАРОД КОЈИ НА СЕБЕ НЕ ЖЕЛИ НИКАКВЕ СТЕГЕ НИ САМАРА, ПА НИ СТАТУС ПАСТВЕ НЕ ПРИХВАТА

Белведер, Цетиње 5. септембар 2021.

7

25. септембар 2021.

прекама. Јер и једном када се зажари луч слободе на једном мјесту тешко се гаси. Баш ових дана присуствујемо једном насилном покушају да се црногорска извиискра слободе угаси. И то на Цетињу, одакле се и винула. Међутим, та бесрамна идеја наишла је на отпор и Цетињана и свих оних којима је Црна Гора на срцу. Зато се сада чуде, јадни извршитељи овог наопаког наума, како то да се поробљавање мирно не прихвата. Какав је то народ који на себе не жели никакве стеге ни самара, па ни статус пастве не прихвата. Стога јадикују новоустоличени пастири, како им нема благородног стада и како се морају са непокорним духом црногорским носити. Они који желе да затру и угасе сваки помен црногорске слободе, перфидно се позивају на традиције и историју Црне Горе. И онда нас питају коме смета Његош и црногорска историја? Њима! Свима који на све могуће начине покушавају да фалсификују црногорску историју, да нас претворе у нешто што нијесмо и што никад били нијесмо, што нас проглашавају екстремистима и терористима када бранимо своје културне тековине и насљеђе. Њима, који су заогрнути окупаторским шињелом газили и рушили све црногорско, тражећи од нас да се одрекнемо себе. Онима, који кажу да нијесу ту да било што узму, а овамо отимају оно што нам је најсветије. Тима и таквима смета црногорски владика Раде, пјесник и философ слободе и проносилац искре црногорског слободарства кроз све еоне неба и ријечју и дјелом. Њима смета и скопост, коју смо ових дана виђели на Крушевом ждријелу, да се одбрани слобода и име црногорско. Зато и кроз сав дим сузаваца и шок бомби, тога јутра се помолио и изашао нови црногорски Белведер! 

ОТПОР ОБЕСМИШЉАВАЊУ ПРАВНОГ СИСТЕМА slobodnaevropa.org

културном политиком води особа која разумије и филм и хаотичан идентитет, која је, заиста не псујем, а и тај термин је израубован, експерт. А експерта смо имали. И сада - шта. У колоплету свега, није ни важно. Али јесте, јер филмови су памћење. Иако бивша локална власт није подржала посљедни филм и серију коју сам радила, кадрови тог града видјели су се и у Сеулу, питање је какви кадрови ће долазити и да ли ће долазити из Црне Горе. А мени је било важно да то буде тај град јер сам у њему одрасла. И јер га познајем. Зато је за филм и за Филмски центар, и за културну политику важно да познајете простор за који сте кандидовани. А поразно је када то не виде и не схватају они који о кандидатури одлучују. И зато ми није требало много скопости да напишем овај текст. Лако је бити храбар када вам је до нечега стало. А како се каже - о мом будућем професионалном ангажману и раду у мојој држави, одлучиваће моја биографија, и радови. А тога имам. Звучи наивно, зар не? Али ова прича јесте серијал у наставцима. И зато је неопходно бити - јак. Додуше, филмски ствараоци увијек су најлакше емигрирали. Јер је њихов језик свјетски и разумије се и у другим срединама. Ако имају професионалну биографију и не служе тренутном политичком интересу. Јер то филм не трпи. И то се у Филмском центру као кровној институцији – знало. И зато је једина која је била експертска, ко не разумије нек гугла. Ако зна како. И ако га то суштински занима. А требало би, јер се многе државе, и веће и важније од ове мале, памте баш по филмским причама. 

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

Т

ајна слободе почива у храбрости. (Перикле) Стари Индијанац учио је свог унука о унутрашњој борби која се води у сваком човјеку, представљајући је као борбу два вука. Један, рече му, представља Зло: бијес, љубомора, завист, похлепа, надменост, кривица, комплекси, лагање, митоманија, гордост, лажни понос, неспособност праштања… Други Добро: радост, љубав, праштање, нада, уљудност и доброта, сталоженост, разумијевање других, великодушност, истинитост. Који је јачи, који побјеђује, пита знатижељно унук. Онај којег храниш, одговори старац. Ако бисмо ову персонификацију примијенили на црногорско друштво, несумњиво да бисмо у њој пронашли одговор за његову садашњу потпуну вриједносну и социо-политичку разореност и сплетеност у самртном међусобном загрљају између добра и зла. Једноставно, хранили смо све вријеме злог вука, док смо добром бацали остатке са трпезе. Може ли се тај однос добра и зла промијенити у догледно вријеме? Тешко је на то дати одговор док ђеца у двориштима црногорских школа пјевају химне злочинаца, чији су крвави трагови остали по свим ратиштима бивше земље. Шелтон је писао „пуно је лакше едуковати неуке људе него ли поновно едуковати људе који су лажи узели за истину“. Дужност морално одговорне индивидуе је да се залаже за оно што је конструктивно, што је истинито, што је израз општеприхваћених цивилизацијских вриједности и што подиже вриједност егзистенције. Недопустиво је незаинтересованошћу, индиферентношћу и кукавичлуком доприносити умножавању зла. Цвијет увене, иако смо њиме очарани; коров сам израсте, иако га презиремо. Цвијет се рађа само ако га култивишемо, коров се сузбија радикалним мјерама. Један будистички мудрац каже да су бића власници својих поступака и насљедници својих поступака, те да су поступци ти који бића дијеле на ниска и узвишена. Зло има своје многобројне појавне облике и своју неумитну деструктивну динамику. Понекад се чини да је његово дјеловање плод стихије и неорганизованости, али су његови плодови, свеједно, рђави плодови, јер нема „стабла неваљала које би рађало добре плодове“.

АДРЕСИРАНЕ ЛАЖИ Ништа друго није до лаж не хтјети виђети нешто што се види, што је очигледно, не хтјети нешто виђети онако како се види, не назвати га својим правим именом. Увјеравањем грађана да постоји неки „виши циљ“ оправдавају се сва средства на путу до његовог тобожњег остварења. Слободи не треба оправдање. Лажи, спиновања, ескапизам, циничне изјаве којима се жели обесмислити истина, измјестити одговорност, другоме адресирати кривица, свакодневно се чују са највиших политичких истанци у држави. Причају о слободи коју су тобоже донијели, иако је слобода у тијесној вези са моралом и моралним начелима. Њу може донијети само неко усађених моралних вјеровања. А морал не станује у садашњим владајућим структурама. Успостава демократских образаца, система контроле власти и државних институција, орган-

Ученици на молебану у Храму Светог Јована Владимира у Бару

ЗЛИ ВУК

ХРАНИЛИ СМО СВЕ ВРИЈЕМЕ ЗЛОГ ВУКА, ДОК СМО ДОБРОМ БАЦАЛИ ОСТАТКЕ СА ТРПЕЗЕ. МОЖЕ ЛИ СЕ ТАЈ ОДНОС ДОБРА И ЗЛА ПРОМИЈЕНИТИ У ДОГЛЕДНО ВРИЈЕМЕ? ТЕШКО ЈЕ НА ТО ДАТИ ОДГОВОР ДОК ЂЕЦА У ДВОРИШТИМА ЦРНОГОРСКИХ ШКОЛА ПЈЕВАЈУ ХИМНЕ ЗЛОЧИНАЦА, ЧИЈИ СУ КРВАВИ ТРАГОВИ ОСТАЛИ ПО СВИМ РАТИШТИМА БИВШЕ ЗЕМЉЕ. ШЕЛТОН ЈЕ ПИСАО: „ПУНО ЈЕ ЛАКШЕ ЕДУКОВАТИ НЕУКЕ ЉУДЕ НЕГО ЛИ ПОНОВНО ЕДУКОВАТИ ЉУДЕ КОЈИ СУ ЛАЖИ УЗЕЛИ ЗА ИСТИНУ“ ски је начин демократизације јавног и политичког простора. Умјесто обећаних слобода, правне, уређене државе, поштовања закона и закона који важе за све грађане подједнако, Црна Гора је добила феудално поимање државе у којој је законито и уставно све што власт чини. Конституционализам је заснован на базичним увјерењима, прије свега на увјерењу у достојанство човјека и увјерењу у човјекову склоност ка злоупотреби власти. Ријечи премијера Црне Горе да је све оно што по њему исправља неправде, у чему он неправдом сматра све оно што се не уклапа у његов свјетоназор, не може бити незаконито и неуставно - обесмишљавање је правног устројства државе. Брутално кршећи Устав и законе земље чији је премијер, не поштујући ни елементарне правне стандарде у области којом се бави, својим изјавама показује елементарну политичку, правну и општеобразовну неписменост, што може довести дио грађана у неравноправан положај, угрожавајући им елементарна људска права, гарантована међународним повељама, Уставом Црне Горе и позитивним правним прописима.

НЕЗАКОНИТОСТИ Арбитрирањем у области својине налозима катастру да противузаконито мијења титулара, јавним признањем премијера да је он наредио хапшење и напад на протестанте на Цетињу доводи се у питање правни систем Црне Горе и може се чак говорити о својеврсном државном удару. То што премијер и његови сараднице крше Устав и законе можда из незнања, никако их не аболира. Нажалост, очито нема ко да му предочи које су ингеренције извршне власти и да својим непромишљеним поступањем крши

основно уставно и демократско правило о подјели власти. Тек измјенама закона о тужилаштву улазимо у зону успостављања самовоље власти, партијске државе и суспензије демократских институција. Умјесто да се власт врши на линији односа легислатива-егзекутива, она се врши на линији односа опозиције и владајуће већине, покушавајући узурпацијом тужилаштва да недемократским путем ослаби или потпуно сузбије опозиционо дјеловање. Притиском на правосудни систем власт покушава да исконструише непостојећа кривична дјела или да им припише потпуно неадекватан смисао. Инструментализација државног апарата неминовно води ауторитатизму. Мандатним казнама, притвором, суспензијама, отказима, смјенама нарушава се правна сигурност, покушавају се заплашити грађани Црне Горе и сијањем страха одузети им гарантовано уставно и међународним повељама право на протест против кршења грађанских, националних, вјерских, права из радног односа и права на слободан и достојанствен живот. Политичка теологија, која се може сматрати иманентним начелом по којем функционише премијер и влада на чијем је челу, покушава у вођењу људских послова да се повеже с мислима о егзистенцији Бога, његовом моћи, природи душе, метафизичким вјеровањем у божју наклоност вјерујућем народу и теократизованој држави, умјесто у професионалне способности њених чланова.

ОД МИСЛИ ДО ДЈЕЛА „Не веруј онима који много говоре о својој праведности“ – каже Фридрих Ниче. Етничко чишћење се увијек прво одвија у главама, тј. на подручју културе, образовања, језика и симбо-

ла. Опстанак и будућност једног народа и нације снажно су повезани са очувањем националног идентитета. Постављањем на чело министарстава чији дјелокруг има директног утицаја на изградњу националног идентитета, особа из ултранационалистичког, великосрпског миљеа директно је у функцији етничког чишћења путем мијењања националне свијести. Сталним понављањем да су подјеле у Црној Гори вјештачке, имајући на уму будаласту тезу по којој се нације праве декретима и да је црногорска нација по том принципу вјештачки створена, избјегавањем помињања црногорске нације, црногорског језика, нападима на ЦПЦ, власт показује отворено своје намјере. „Ми из искуства знамо да тлачитељ никада слободном вољом не даје слободу, дакле она мора бити захтјев потлачених“, цитираћу црначког вођу Мартина Лутера Кинга. Постоји ли та спремност у црногорској и грађанској Црној Гори да тај захтјев јасно и гласно испостави властима и читавој свјетској заједници? Свакодневно слушамо са државних говорница пријетње о „снази државе“, обрачуну са онима који тобоже коче развој Црне Горе, онима који уносе подјеле зато што не ћуте на дискриминацију и кршење основних људских и националних права, са намјером застрашивања и одвраћања од грађанске побуне и отпора. То говори о нестабилној власти и страху од њеног свргавања, очито проузроковане свијешћу да више немају већину у бирачком тијелу. Власт која је у страху од губитка власти склона је непромишљеној употреби силе, репресији. Зато се мора развијати филозофија колективног и индивидуалног отпора и међусобне солидарности. Херојски став индивидуалног отпора завређује поштовање и памћење и има високу, непролазну вриједност, али масован отпор је тај који прекида ужасни каузални ланац у којем се из једне негативности иде у другу. Четири свијеће у једној древној причи су горјеле лагано док се три нису утулиле саме од себе. Једна је била - мир, друга - вјера, трећа – љубав и све су се утулиле због немања мира, вјере и љубави у свијету. Наишавши човјек приупита зар није требало да горите до краја? Тада се огласила четврта свијећа: „Не бој се, док год ја горим, моћи ћемо да упалимо остале свијеће. Ја сам НАДА“. Док год вјерујемо у бољу Црну Гору, она ће доћи. Само не смијемо изгубити вјеру и одлучност да се изборимо за њу! 

ИЗДАВАЧ „НОВА ПОБЈЕДА“ Д.О.О. ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ДРАШКО ЂУРАНОВИЋ УРЕДНИЦА ТАЊА ПАВИЋЕВИЋ ЛЕКТУРА ЉИЉАНА КРАЧКОВИЋ УРЕДНИЦА ФОТОГРАФИЈЕ ИВАНА БОЖОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈА ЈОВАНА МУГОША ГРАФИЧКО ОБЛИКОВАЊЕ МАРКО МИЛОШЕВИЋ

8

25. септембар 2021.

НАЈВОЉЕНИЈА ЛИЧНОСТ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА XX ВИЈЕКА: ВЛАДИМИР ВИСОЦКИ

МУЗИКАЛНО ЗЛАТО МОСКОВСКИХ НЕБЕСА АНАТОЛИЈ ГАРАНИН / RIA novosti / rbth.com

В

релог летњег дана, са небом као високо подигнутом белом заставом предаје, милион људи стајало је у реду дугом десет километара. Сви су ћутали. Одјекивала је - тишина. Од позоришта на Тагањки до Баганковског гробља, громко је ћутао ред у коме су били заједно глумци, уметници, радници, кондуктери, сељаци, старице и тек расцвале девојке, старци који памте ратове и дечаци на чијим лицима време још није утиснуло своје страшне знаке. Стајали су и чекали да му се поклоне. У театру на Тагањки, лежао је он, утонуо у воду вечности, са неким одсутним и тврдим изразом око усана. Склопљене очи му беху провидне, смирене, лишене туге растанка. Чинило се да ће његови мирни дланови сада полетети и помиловати небеса. Висоцки је и у смрти деловао благо, као неко ко и у одласку не престаје са даровањима. Немо, крај њега пролазише жене расплетених коса, у црним сукњама и дрхтавих руку, лучки радници у одрпаним оделима и дивног стаса, пијани војници који су гласно јецали и старице у чијим је зеницама стајао страшан запис. Једна жена, тела помазаног младошћу и сјајем метафизичког, вечитог пролећа, клекла је на тренутак и бесвесно шапнула: ,,Мој Боже, Волођа, порушио си звезде... Тек тако... Пропаст...“ Русија је испраћала на вечити пут свог Хамлета, песника, глумца, писца, Владимира Висоцког. Заједно са Јуријем Гагарином, Висоцки је био највољенија личност Совјетског Савеза у двадесетом веку. За смрт се сазнало одмах пошто се догодила, 25. јула 1980, тихи там-тамови улице јављали су брзојавом руку вест да је са свега 42 године нестао онај ко је могао да опише читав руски живот, а он тада беше „заточеништво неизмерног“, утопија јесењих киша на булеварима где нису долазили ни срећа ни слобода. Трајао је мимоход социјалистичке вечности, комунистички кич у коме су снови сами себе издавали, а језик, утонуо у последњу фазу назадовања, постао је мумифициран, непробојан. Таквом језику у лице је бацио шампњизирану поетску мисао, стих, узвишен, „бременит, набијен енергијом, изнутра зрачеће“, музикалне реченице. У току су биле 22. Олимпијске игре, које су бојкотовале 64 земље због рата у Авганистану. Али, када се пронео глас о његовој смрти, трибине беху испражњене. Милион људи, два милиона руку, желело је

Марина Влади и Владимир Висоцки

да се поклони оном који је Русији враћао осећај озарености, метафизички смисао, сурову, дивљу нежност и магијску праксу стихова на гитари. Висоцки је био као олуја - чинило се да је стрчао из облака пуних анђеоске прашине, на јарболу естетизације сиротињске свакодневице. И као и свака природна непогода, доносио је радост, усхићење и прочишћење и – није дуго трајао.

ОДУЗЕТА ЉУБАВ Пре него што је постао уметник ренесансног дара, руски Боб Дилан, како су га звали на Западу, кантаутор, Хамлет, поета, посттеолог, постфилозоф, постметафизичар, био је само нежни дечак, положен у ватру једног снежног зимског јутра у Москви, 1939. Мати му беше преводилац, а отац совјетски официр. По оцу је био Јеврејин, а флуктуација магнетног поља љубави између родитеља већ беше нарушена. Живео је првих година уз оца и маћеху Јерменку, тетка Јевгенију („ја сам дете које су миловале туђе матере“, говорила је Исидора Секулић). И туга рашчупане, миле, дечачке косе Висоцког, пламтећи сјај у његовом оку, наводњавао се из тог тихог и предубоког извора у детињству, који никада није престајао да веје прах самоће и transyl2014.blogspot.com

САЊА ДОМАЗЕТ

ДАНАС, РУСКОГ ДИЛАНА СЛАВЕ ШИРОМ СВИЈЕТА. ЈЕЗИЧКА НЕИЗБЈЕЖНОСТ ЊЕГОВИХ СТИХОВА ЈЕ СВЕПРИСУТНА, НА МУЗИКУ ЊЕГОВИХ ПЈЕСАМА ДАРОВИТО ПЛЕШЕ БАРИШЊИКОВ, А ЊЕГОВО ДОБА ЛИЧИ НА ВРИЈЕМЕ ТАМНЕ ГАЛАКСИЈЕ, КОЈЕ ЈЕ ОСВИЈЕТЛИО ЗВЈЕЗДАНИ, ВРЕЛИ ВИХОР ЊЕГОВОГ ДАРА. ГАГАРИН ЈЕ ПУТОВАО У КОСМОС, ВИСОЦКИ ДУБОКО У ПОНОРЕ ЉУДСКОГ СРЦА. ВИСОЦКИ ЈЕ ПУТОВАО И ОПАСНИЈЕ И ДУБЉЕ

туге. „У мени толико често пада киша“, говорио је трећој супрузи, француској глумици руског порекла Марини Влади. Прве године живота провео је у војној бази Еберсфелд, у тадашњој Источној Немачкој. Онда се враћа у Москву, у окриље матерњег језика, његове дурскомолске мелодије. Страсно се идентификује са руским народом, његовим логосом, биткама, метафорама, монохромном, опором стварношћу тадашњег Совјетског савеза. Уписује Грађевински факултет, на њему остаје један семестар, полаже један испит и - заувек одлази. „Нисам осећао радост срца тамо, умирао сам стиснут између два аксиома, бивао опкољен бројевима. Волео сам шуштање тафта у театру, фине, свилене усне глумица, дугине боје бензина што се разлива на кишом поквашеном асфалту, у поноћ, после представа...“ Сакупљао је књиге, плоче, позоришне меморабилије, свирао је гитару, одсечно, као да је тек са њом постајао целовит. Из ове хармоније настала је квинтесенција његовог бића, ослободио је пролаз за испољавање дара, фаталистичког по својој снази и метафизичког по својој природи. Био је песник – јарки крик народа. У њему су били сублимисани и оштри гласови улице и најфинија шекспировска шапутања, налик на шуштање лишћа од небеске свиле, провидне, рањиве, расењене, у којој су од снаге сјаја попуцали њени танани крвни судови. „Волођа, ти штипкаш гитару“, говорила му је Марина Влади. Заправо је свирао истовремено и дивље и стилизивано, са господством Хамлета и очајањем осуђеника на стварност.

БЛИСТАВА ЗВИЈЕЗДА Испочетка је играо у Пушкиновом позоришту мање улоге, а онда га је Јуриј Љубимов просто препознао на сцени и довео у позориште на Тагањки, које је било у немилости тадашњих власти – репертоар им је био разно-

врсан, а састав глумаца мешовит. „Ја сам прљави Јеврејин и то је тако узбудљиво“, понављао је Висоцки. Убрзо је заблистао. Као да је процветавао управо у кризним моментима. Одиграо је Хамлета сасвим различито од осталих интерпретација ове најизазовније улоге у театрима широм света. Тврдио је да збиља, док игра Хамлета, види дух оца и да тумачити Шекспира заправо значи стати у простор потпуно прочишћен, где се јасно осећа струјање сила добра и зла. Са овом представом гостовали су на београдском БИТЕФ-у. Тадашња власт Леонида Брежњева све је учинила да спречи путовање Висоцког у Београд. Објаснили су да могу на позив Мире Траиловић отпутовати, али не и са Владмиром као Хамлетом, да му редитељ мора наћи замену. Редитељ Љубимов је одвратио да је сагласан и да је као замену одабрао министра културе. Тражио је само да министар четрнаест дана вежба са њим и тврдио да ће бити одличан Хамлет. Власт није имала куда. Висоцки, песник који је знао тајну да је поезија – „реорганизовано време“, одиграо је у Београду Хамлета и - победио. Играо је у шекспировски радосном времену осаме без часовника, уроњен у вечност. Збивања на сцени била су стварна, рањива и до краја релатизовала бол такозване стварности. Ноћу, по наступу, под светлом пругом меких звезда над Београдом, певао је у узвишеном расположењу, гласом храпавим, тамним, побуђеним светлошћу и алкохолом. Његов следећи велики успех беше низ филмских улога и позоришна рола у Брехтовом „Галилеју“. А ипак, највише је волео своје наступе уз гитару. По читаву ноћ је компоновао. Висоцки је сматрао да је, пре свега, песник – прве песме написао је пре но што је почео да игра у театру на Тагањки. У његовој гитари спавао је волшебни хор, пун нарастајуће словенске чежње, љутине, опорости, сарказма, желео

је да га пробуди... После два брака која су се развезала, Марина Влади, коју упознаје на снимању руско-француског филма, била је љубав његовог живота, сведок, сапутница, лагум, лука, радосна љубавна осама. Да би могли чешће да се виђају, она се учланила у Комунистичку партију Француске. Висоцки јој је писао неколико писама дневно, сазидао и малу дачу близу Подмосковља, у којој никада нису успели да живе заједно.... Његов моћан глас, који је пратио вихор руку на гитари, тајно је одјекивао Русијом на безброј у тишини преснимаваних магнетофонских трака. За живота, дозволили су му само да сними две сингл плоче и почесто му забрањивали да изађе из земље. Тако је брак са Марином био много више чежња него остварење... Сам, написао је преко 600 песама, 317 пута изводио Хамлета у театрима у Русији и по Европи, одиграо блиставе филмске роле, које је совјетска власт одлучила да ћутањем – поништи. Говорио је да му није стало до јавног признања, али се количина алкохола и опијата које је узимао, из годину у годину само повећавала... „Каткад сам због ноћних мора потпуно одустајао од спавања... Тада сам само писао поезију, под белом светлошћу коју је лучила лампа... временом, после четрдесете, избегавао сам огледала... схватао сам да регистратура мог бола почиње да се опажа на лицу...“

НЕЗАБОРАВНЕ НОЋИ Његове снимке са магнетофонских трака слушали су оперски певачи, студенти, кројачки радници, глумци, службеници, радници, читава Русија... А затим су снимци стигли и у свет. У кафеу „Распућин“, у Паризу, Висоцки је изводио читаве ноћи репертоар. Још се памти лепет његових руку на гитари и глас набрекао од снаге и лепоте – као пагански љубавни култ, који је присутне приковао за столице оним сјајним, меким магнетизмом словенске колористичке гаме. Када је завршио са наступом, баналан сукоб претворио се у свеопшту тучу. Све што је имало и најмање стакла у себи беше поломљено. Касније је објаснио да је сво стакло полупало његово закаснело високо це. Онда је освануо 25. јул 1980. Висоцки је, по извештају власти, преминуо од срчаног удара, после кога је уследило гушење сопственим језиком, тела високо токсинираног алкохолом. Но, све ово оспоравају две чињенице: удар се догодио на улици, у време када је трајала Олимпијада и лекара је било на сваком кораку. Упркос томе, Висоцки је, умирући, на помоћ чекао док није издахнуо. Затим, лекар-мртвозорник, који је прегледао тело Висоцког после смрти, рекао је да је ово убиство које је смислила и организовала КГБ служба. Убрзо је под чудним околностима преминуо и сам лекар Федотов. Данас, руског Дилана славе широм света. Језичка неизбежност његових стихова је свеприсутна, на музику његових песама даровито плеше Баришњиков, а његово доба личи на време тамне галаксије, које је осветлео звездани, врели вихор његовог дара. Гагарин је путовао у космос, Висоцки дубоко у поноре људског срца. Висоцки је путовао и опасније и дубље.