Dnevni list Pobjeda 10.01.2020.

Petak, 10. januar 2020. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVI/Broj 19451 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

Operaciju GRU-a u Crnoj Gori nadgledao lično Vladimir Putin

U Podgorici prekinut najveći lanac trgovine ljudima na Balkanu, uhapšeno osam tajvanskih državljana

Držali ljude zatvorene i tjerali ih na internet prevare I.BOŽOVIĆ

Ruski portal objavio sve detalje plana „Adriatika“, koji je rezultirao pokušajem terorizma u Podgorici na dan parlamentarnih izbora 2016. godine

Prikupljeni su i materijalni dokazi koji potvrđuju sumnje istražitelja da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi koja je oformljena radi eksploatacije radne snage STR. 10. i 11.

Savjet za građansku kontrolu zadovoljan odgovorom policije na dešavanja prije i nakon usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti

I.BOŽOVIĆ

Propali pokušaji da se manipulacijama ugrozi bezbjednost Crne Gore Mi podižemo čašu za crnogorsku braću koja su se potrudila i koja su uspjela.

Sada su zauvijek, ili makar na veoma dugi rok, zaštićeni od bilo kakvih nasrtaja „русского мира“ – poručio je Petar Šuklinov, urednik portala Liga.net MINI INTERVJU: Nikola Gegaj, član Glavnog odbora Demokratske partije socijalista

Gegaj: Dobro je što albanske partije Crnu Goru doživljavaju kao svoju kuću

STR. 2. i 3.

Nikola Janjušević, pomoćnik direktora Uprave policije i Aleksandar Zeković, predsjednik Savjeta za građansku kontrolu rada policije, na protestu STR. 6. i 7.

Predsjednica Odbora direktora CGES-a Vesna Bracanović ukazala na značaj i opravdanost energetskog povezivanja Crne Gore i Italije

Od kabla već prihodovali tri miliona eura

STR. 2.

Direktor OŠ ,,Mahmut Lekić“ u Tuzima Redžep Đokaj više nije na čelu ustanove

Pregled izdanja sa crnogorske autorske muzičke scene u prošloj godini

Naviknuti da smo zadovoljni minimumom STR. 7.

O sudbini Stankovića na sljedećoj sjednici

STR. 6. i 7.

STR. 4. i 5.

Podnio ostavku nakon niza afera

Tužilački savjet

STR. 16. i 17.

2

Politika

Petak, 10. januar 2020.

MINI INTERVJU: Nikola Gegaj, član Glavnog odbora DPS

Gegaj: Dobro je što albanske partije Crnu Goru doživljavaju kao svoju kuću

PODGORICA – Član Glavnog odbora Demokratske partije socijalista Nikola Gegaj ocijenio je u razgovoru za Pobjedu da je dobro što, za razliku od nekih drugih stranaka, albanske političke partije Crnu Goru doživljavaju kao svoju kuću i što svoj politički interes podređuju tome.

-Demokratska partija socijalista se neće miješati u to kako će nastupati manjinske stranke na parlamentarnim izborima. Naravno, u političkom životu koalicije se stvaraju kada za to postoje politički interesi – kazao je Gegaj za Pobjedu komentarišući najavu jedinstvenog nastupa albanskih stranaka.

On je povodom zahtjeva dijela albanskih stranaka za garantovane mandate kazao da je DPS spremna da uvaži sve zahtjeve manjinskih partija koji su u skladu sa najvišim evropskim i demokratskim standardima.

POBJEDA: Albanski političari i državnici pozdravili su usvajanje zakona o nacionalnim simbolima i izmjene zakona o javnom redu i miru po kome nema više kazni za

isticanje nacionalnih simbola. Vaš komentar?

GEGAJ: U pitanju je demokratsko i kvalitetno zakonsko rješenje. Donosi potpunu slobodu u upotrebi nacionalnih simbola. Crna Gora je i ovim zakonom pokazala da gradi društvo jednakih uz uvažavanje svih evropskih standarda.

Očigledno da je Crna Gora posvećena unapređenju i zaštiti prava manjinskih naroda i drugih manjinskih zajednica i konstantno ulaže napore u promovisanju zaštite ovih prava. Takođe, jedan od osnovnih ciljeva države Crne Gore je i puna integracija manjinskih naroda, uz očuvanje njihove nacionalne posebnosti i zaštite njihovih prava. Crna Gora je zajednička kuća svih nacija i vjera koje u njoj žive, a multietnički sklad i tolerancija njena najveća vrijednost koju svi zajedno moramo čuvati i njegovati.

POBJEDA: Iz albanskih stranaka dolazi

najava o jedinstvenom nastupu na parlamentarnim izborima. Da li je dobro da takva sugestija dolazi iz Tirane?

GEGAJ: Demokratska partija socijalista se neće miješati u to kako će nastupati manjinske stranke na parlamentarnim izborima. Naravno, u političkom životu koalicije se stvaraju kada za to postoje politički interesi. Dobro je što za razliku od nekih drugih stranaka, albanske političke partije Crnu Goru doživljavaju kao svoju kuću i što svoj politički interes podređuju tome.

POBJEDA: Kako komentarišete zahtjev albanskih stranaka za izmjenu izbornog zakonodavstva i traženje četiri zagarantovana mandata albanskim partijama?

GEGAJ: Izborni zakoni se mijenjaju dvotrećinskom većinom. Demokratska partija socijalista je spremna da uvaži sve zahtjeve manjinskih partija koji su u skladu sa najvišim evropskim i demokratskim standardima.

N. ZEČEVIĆ

Ruski portal objavio sve detalje plana „Adriatika“, k terorizma u Podgorici na dan parlamentarnih izbo PODGORICA - Glavna uprava Ruske Federacije, GRU, očajnički je pokušala da ubije svog glavnog političkoga neprijatelja u Crnoj Gori i vrati malobrojnu državu od 600 hiljada u rusku orbitu uticaja, dobijajući pristup Jadranskome moru, poligonu NATO-a – objavio je Petar Šuklinov, urednik portala na ruskom jeziku Liga.net.

U tekstu koji je objavljen u srijedu pod naslovom „Istorija obavještajnih službi: Kako je završen neuspjeh Putina u Crnoj Gori“ autor, istaknuti ruski novinar izričito navodi da je operacijom rukovodila ruska služba GRU kao i da je uvid u tu operaciju imao lično – Vladimir Putin, predsjednik Ruske Federacije, prenosi Antena M.

KOGA SU ŽELJELI DA UBIJU RUSI

– Najzanimljivija figura u ovoj priči uopšte nije među osrednjim ruskim funkcionerima.

Zaista, to je istorija poslije istorije; trebalo bi da vam je jasno da su zlatne godine ruske špijunaže stvar daleke prošlosti.

Ova priča uglavnom govori o političkome lideru Crne Gore, bivšem komunisti Đukanoviću.

Ako ga odmah ne izviždite, razjasniću vam da je on sada glavni ideološki neprijatelj Kremlja u ovoj zemlji, pristalica NATO-a i Evropske unije – piše autor analize.

Tradicionalno je Crna Gora hodala za politikom Srbije, glavnog strateškog saveznika Rusije na Balkanu. Crna Gora je odavno omiljena za ruske turiste. A ruski uticaj u ovoj zemlji bio je izuzetno visok. Prema različitim procjenama, oko polovine skupih nekretnina u zemlji pripada ruskim oligarsima. Sam Đukanović dugi niz godina govorio je o prijateljstvu sa Rusijom i potrebi za najjačim vezama.

Sve se, kako navodi autor teksta, promijenilo 2006. godine, kada je zemlja napuštila konfederaciju sa Srbijom. To je ozbiljno zabrinulo Rusiju. Ali, odlučila je da podrži mladu zemlju, nadajući se da će kupiti njezinu naklonost. Sve dok nije shvatila da počinje da gubi Crnu Goru.

Rusi su, na primjer, tražili da im daju luku u vojne svrhe kako bi dobili pristup Jadranskom moru – ali su odbijeni.

Početkom rusko-ukrajinskoga rata u Donbasu postalo je jasno da je Crna Gora napuštila orbitu uticaja Moskve: zvanične vlasti male zemlje pridružile su se sankcijama EU protiv Ruske Federacije. Tako je Crna Gora, dok čeka u redu za članstvo u EU, odlučila da podrži politiku EU, navodi se u tekstu.

A kasnije, 2015. godine, Đukanović je udario posljednji ekser u odnosima s Rusijom: vlasti su proglasile integraciju u NATO svojim zadatkom, piše Šuklinov u svojoj analizi. Đukanović je nevjerovatno popularan političar kod kuće.

U različitim je statusima vladao zemljom od 1991. godine.

Mnogo stvari u zemlji zavisi od njega, jer je zaista voljen – 54 odsto glasova na posljednjim izborima, konstatuje Šuklinov i dodaje: – Ako uklonite Đukanovića, snažan uticaj Srbije i Rusije, pomnožen sa kontrolom nad vladom, pomogao bi da se preokrene plima. Na primjer, apsolutno pro-

Operacij u Crnoj G nadgleda Vladimir Mi podižemo čašu za crnogorsku braću koja su se potrudila i koja su uspjela.

Sada su zauvijek, ili makar na veoma dugi rok, zaštićeni od bilo kakvih nasrtaja „русского мира“ – poručio je Petar Šuklinov, urednik portala Liga.net

ruska stranka ima 20 odsto parlamentarnih mjesta, a za nju uglavnom glasaju lokalni Srbi kojih je oko 30 u zemlji prema popisu stanovništva iz 2003. godine. Šuklinov u tekstu navodi kako je formirana mreža za podršku.

U 2014. godini Glavna uprava Ruske Federacije (GRU) počinje da formira posebnu agenturnu mrežu u Crnoj Gori. Baza za njezine aktivnosti je susjedna Srbija, odakle se rade svi praktični poslovi, uključujući kupovinu opreme i regrutovanje ljudi. Osnovni zadatak je zaustaviti proces integracije Crne Gore u NATO i, ako je moguće, uništiti trenutnu političku elitu zemlje.

PLAN: „ADRIATIKA“

– Odmah po razdvajanju Crne Gore i Srbije, Rusi su uz pomoć novca počeli da formiraju ruski lobi u Crnoj Gori. Vrlo slična priča sa Ukrajinom, kada neki Medvedčuk leti u Moskvu i tamo se pretvara da na nešto utiče. Tako su crnogorski političari počeli letjeti u Moskvu – zbog novca i podrške proruskim biračima u Crnoj Gori. Zabavna činjenica: jedan od organizatora prevrata trebao je da leti na sastanak u Moskvu. Tražio je novac za kartu. Poslano mu je 800 dolara preko poslovnice „Western Union“ koja se nalazila... u obližnjoj ulici sa sjedištem GRU-a u Moskvi.

Brojni pregovori, stvaranje agenturnih mreža, finansiranje protesta – svi dogovori o

Vladimir Putin

Politika

Petak, 10. januar 2020.

koji je rezultirao pokušajem ora 2016. godine

ju GRU-a Gori dao lično r Putin

Nakon toga, zemlja je trebala da pređe pod potpunu kontrolu Rusije kroz srpski centar uticaja. To bi, na primjer, značilo rusku vojnu bazu na Jadranskome moru, zemlji na Balkanu koja bi postala zarobljenica ruskih ambicija.

AGENTI

Četiri dana prije izbora jedan od agenata regrutovanih u Crnoj Gori uspaničio se i pogriješio, a policija je presrela njegov telefonski razgovor: „Imam problema sa svojim ljudima...

Nervozni su... Što da radimo?

Danas, śutra?“ Na dan izbora počeli su prepadi. Uhapšeno je 20 srpskih nacionalista na teritoriji zemlje, uključujući bivšega generala policije Srbije. Ostali članovi zavjere su pobjegli. Lokalni poslanici opozicije, koji su radili po planu Kremlja, privedeni su.

Kako se ispostavilo, crnogorska obavještajna služba ,,provalila“ je Ruse i regrutovala agente. Širokov, službenik GRU-a, uputio je jednoga od podređenih agenata u Crnu Goru da ubije premijera. Ali, agent se predao specijalnim službama i sve priznao, dobivši zaštitu kao svjedok.

Obavještajne agencije brzo su utvrdile ko su Širokov i Mojsejev. I od Srbije traže da izruči ruske agente. Sekretar Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev žurno je otputovao u Srbiju da skloni agente. Naravno, Srbija ih je puštila. Sada su Širokov i Mojsejev osuđeni u odsustvu, ali su i na Interpolovoj potjernici.

EPILOG

tome kasnije će biti objavljeni od strane specijalnih službi. U međuvremenu, u Rusiju su poslata dva ruska državljanina: osoblje GRU-a Ruske Federacije, Eduard Širokov bio je vojni ataše u Ambasadi Rusije u Poljskoj, deportovan 2014. kao agent ruske vlade, i Vladimir Mojsejev.

Od ovoga trenutka, Rusi sa teritorije Srbije počinju da nadgledaju projekat pod uslovnim nazivom „Adriatika “. Cilj je svrgavanje Đukanovića i njegove političke grupe kako bi se na vlast dovelo prorusko političko krilo, navodi se u opsežnoj analizi.

Među kontaktima Rusa su i generali i pukovnici i nacionalisti i u Srbiji i u Crnoj Gori. „Vlada bi trebala biti odmah smijenjena, a narod Crne Gore treba da ustane“ – glavni je lajtmotiv tajnih sastanaka i rasprava u grupi.

KAKO JE OTKRIVEN PLAN MOSKVE

Sve je planirano da krene na dan izbora 2016. godine. Prvo,

opozicija je trebala da prikupi 5.000 Crnogoraca za proteste.

Drugo, sa teritorije Srbije osoblje GRU-a moralo je da obezbijedi oko 500 ljudi iz reda srpskih nacionalista koji bi bili obučeni u policijske uniforme (sva oprema je unaprijed kupljena i smještena – palice, uniforme, gas maske, toki-vokiji), navodi se u analizi.

Ideja je bila da se stvori obmana: bezbjednosni zvaničnici stali su na stranu demonstranata. Takođe, naoružani ljudi su morali da obezbijede vatrenu podršku demonstranata protiv specijalnih policijskih jedinica. Još jedna grupa je bila zadužena da puca u policiju ispred parlamenta i da organizuje osvajanje zgrade.

Za operaciju su izdvojena dva dana. Tokom 48 sati opozicija je trebalo da zauzme parlament, formira novu vladu, uhapsi premijera („Ako ne uspijete da ga uhapsite – ubijte ga“) i sprovede masovna hapšenja širom zemlje protiv prozapadne političke elite.

Crna Gora je danas punopravna članica NATO-a. Tokom narednih pet godina pridružiće se Evropskoj uniji.

Ali, uz to, sada se sve rusko u toj zemlji, korak po korak, uklanja. Ruski lobi je izbačen iz politike od izbora do izbora, podrška proruske stranke pada i iz ekonomije uključujući posljedice uzajamnoga režima sankcija između Ruske Federacije i Crne Gore. Crna Gora se izbavlja iz „русского мира“ i u javnome životu – pa čak i u religiji.

Na primjer, jedna od posljednjih ruskih patnji povezana je sa smanjivanjem uticaja Srpske pravoslavne crkve u zemlji.

Crna Gora nema svoju priznatu crkvu, ali se aktivno stvara. Đukanović je usvojio zakon kojim će vlasti moći da preuzmu 650 objekata od SPC i prenijeti ih Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Usput, patrijarh Filaret uspostavio je kontakte s njom i podržavao je. Mada Carigrad još ne želi da joj podari tomos, to je samo pitanje od 1015 godina.

Nakon što je postala članica NATO-a, Crna Gora je dozvolila Alijansi da potpuno blokira Jadransko more. Sada su sve zemlje sa pristupom ovome moru članice jedinstvenoga odbrambenoga bloka.

Zemlja je takođe na korak od ugovora vrijedna 36 miliona dolara za isporuku više od 150 „Humvee“ vozila za potrebe crnogorskih oružanih snaga.

– Nikakvu radost ne izaziva približavanje NATO-a našim granicama... Pa, zašto im je NATO potreban – sa žalošću je komentarisao Vladimir Putin neuspjeh ruskih specijalnih službi u Crnoj Gori.

– A mi podižemo čašu za crnogorsku braću koja su se potrudila i koja su uspjela. Sada su zauvijek, ili makar na veoma dugi rok, zaštićeni od bilo kakvih nasrtaja „русского мира“, zaključuje autor analize. R. P.

3

Ocjena Digitalnog forenzičkog centra Atlantskog saveza

Apel za osudu ugrožavanja mira u Crnoj Gori je autentična inicijativa PODGORICA - ,,Apel za osudu ugrožavanja mira u Crnoj Gori i regionu od strane Beograda“ dobronamjerna je i autentična inicijativa organizovana od strane Helsinškog odbora za ljudska prava iz Beograda, a koja je kod nas i u Srbiji izazvala talas uvreda na račun potpisnika od strane dijela javnosti, saopšteno je iz Digitalnog forenzičkog centra Atlantskog saveza Crne Gore.

Iz DFC-a su reagovali na stavove iznešene na stranici Fidelity Consulting na Fejsbuku, a koji je pokrenuo debatu

koja je pokušala dovesti u pitanje autentičnost ,,Apela 88“.

Kako navode u DFC, radi se o autentičnoj inicijativi koju su potpisale brojne ličnosti od integriteta sa prostora bivše Jugoslavije, pisci, intelektualci, glumci i u većini slučajeva, riječ je o autentičnim potpisima.

– Ipak, organizovanom kampanjom nakon prve objave u medijima, veliki broj tzv. trolova je sa podrugljivim porukama i uvredama potpisao peticiju, da bi nakon toga, posebno na društvenim mrežama u Crnoj Gori isti iskoristili kako bi se diskreditovala

peticija i njena suština. Analizom je utvrđeno da peticiju na ovoj platformi može potpisati bilo ko, pa čak i lažni profili.

Peticija se može potpisati koristeći Fejsbuk profil, ali postoji i drugi način pogodniji za falsifikovanje i uvećavanje broja potpisnika. Dovoljno je unijeti bilo koje ime, prezime, grad i državu da biste se našli na listi potpisnika. Rubrika za unošenje razloga zbog kojeg se potpisuje peticija je opciona, a moguće je i ostati anoniman potpisnik (ime i prezime neće biti vidljivi na listi) - saopštavaju iz DFC-a.

R. P.

Zakon o biračkom spisku usvojen u Skupštini krajem prošle godine predvidio novine

MUP ima pet dana da dostavi DIK-u izvode iz biračkog spiska

PODGORICA – Ministarstvo unutrašnjih poslova priprema, štampa i ovjerava izvode iz biračkog spiska razvrstane po jedinicama lokalne samouprave i biračkim mjestima i dostavlja ih Državnoj izbornoj komisiji u roku od pet dana od kada je donijeto rješenje o zaključenju biračkog spiska – predviđeno je izmjenama i dopunama Zakona o biračkom spisku, koji je usvojen krajem prošle godine. Taj rok, po ranijem zakonu, bio je 72 sata.

Izmjene i dopune Zakona o biračkom spisku usvojen je glasovima vladajuće koalicije, u odsustvu opozicije, a formalni predlagači bili su Danijel Živković, Ervin Ibrahimović, Miloš Nikolić, Adrijan Vuksanović, Nikola Divanović, Andrija Popović i Predrag Sekulić. Prethodno je tekst zakona pripremio Radni odbor 2 Odbora za sveobuhvatnu reformu izbornog i drugog zakonodavstva.

-Glavni razlozi za izmjenu i dopunu Zakona o biračkom spisku su preciziranje zakonskih rješenja kada su u pitanju

promjene u biračkom spisku, produžavanje rokova za pripremanje i dostavljanje izvoda iz biračkog spiska, problemi u vezi sa nadzorom nad biračkim spiskom i pravno-tehnička usklađenost zakonskih normi – obrazložili su predlagači.Promijenjen je član 27 prethodnog zakona, pa će, umjesto da učesnici izbornog procesa i ovlašćeni posmatrači podnose zahtjev za davanje mišljenja u vezi sa primjenom ovog zakona Državnoj izbornoj komisiji, to činiti Ministarstvu unutrašnjih poslova. Propisano je da Državna izborna

komisija vrši uvid u birački spisak i ako utvrdi postojanje nepravilnosti u njemu, dužna je bez odgađanja ukazati Ministarstvu na potrebu njihovog otklanjanja.Dodat je u izmjenama novi član, po kojem podaci iz biračkog spiska mogu da se koriste u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti ili na osnovu pisane saglasnosti osoba na koje se podaci odnose.

Vlada je, kada je u pitanju prijedlog izmjena i dopuna Zakona o biračkom spisku, sugerisala samo pravno-tehničko unapređenje teksta.

I. K.

Poslanik DPS-a Nikola Divanović o stavovima lidera vladajuće koalicije u Srbiji

Vučić i Dačić su radikali novog doba PODGORICA – Pitanje odbrane „srpskih“ manastira u Crnoj Gori postalo je goruće spoljno-političko pitanje Srbije, pa bi bilo sasvim logično da se njime bavi ministar inostranih poslova, dok bi pitanje prevođenja etničkih Crnogoraca u Srbe, i mjerenje njihovog odnosa prema matičnoj državi Crnoj Gori, kao par ekselans unutrašnje pitanje, po pravilu trebalo pripadati predsjedniku držve - saopštio je poslanik DPS-a Nikola Divanović.

- Sudeći po ponašanju lidera vladajuće koalicije u Srbiji, dva su politička pitanja koja opterećuju ovu susjednu prijateljsku zemlju: kako etničke Crnogorce koji žive u Srbiji na popisu prevesti u Srbe ili im oduzeti državljanstvo? I na koji način, mimo svih standarda međunarodnog prava, ostvariti eksteritorijalnost ‘srpskih’ manastira u ‘bratskoj’ Crnoj Gori? Pošto su za-

hvaljujući Crnoj Gori i oni 2006. dobili državu, sa kojom očigledno ne znaju šta će, logično je da im Crna Gora bude stalni predmet interesovanja.

Odgovor na oba pitanja je isti i glasi - na silu - saopštio je Divanović.

Prema njegovim riječima, dva vodeća političara, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, od velike brige za Srbe ‘u svim srpskim krajevima’, „ne stižu da se bave jedino problemima Srba u Srbiji, koji su za njihovu nacionalnu politiku izgleda manje važni“.

- Predstavlja se da tandem Vučić - Dačić jedini ima kredibilitet, i znanje, da odgovori na ova pitanja - silom, a da to izgleda nenasilno. Jer, ne treba zaboraviti, obojica su stari radikali, dokazani u odnosu prema Crnoj Gori. A ‘gdje su srpske zemlje tu su srpski radikali’. Dačić pripada skupini čuvenih slobodnih ili Slobodanovih radikala, dok je Vučić napredniji radikal – tzv. af-

tersheshelj – smatra Divanović.

On kaže da u Crnoj Gori tu nema neke razlike, jer nam jednako misle, i rade i tradicionalno „izvoze krizu“ u okruženje, „rodoljubivo“ prikrivajući nacionalnu nemoć posebnom brigom za Srbe van Srbije.

- Ljudi čija se politika zasniva na ugroženosti prava Srba pod parolom „svi nas mrze“. Političari koji naš Zakon o slobodi vjeroispovijesti proglašavaju antisrpskim, dok u pokušaju paljenja crnogorskog parlamenta od strane srpskih političara u Crnoj Gori ne vide ništa anticrnogorsko - saopštio je poslanik DPS-a.

On smatra da je u Srbiji ovih dana u toku programirana zloupotreba emocija časnih ljudi.

- U istoj rečenici se izjednačava položaj Srba u Crnoj Gori i na Kosovu, i težim prikazuje status vjerskih objekata u našoj zemlji, uz redovnu žalopojku ko je i kako dozvolio da Crna Gora „ode“ 2006. Naravno, radikali novoga doba su toliko uznapredovali da ova i druga pitanja hoće da riješe miješajući se u unutrašnje stvari Crne Gore „nemiješanjem“ – kaže Divanović. R. P.

4

Ekonomija

Petak, 10. januar 2020.

Najava iz Luke Kotor za ovu godinu D. M

Predsjednica Odbora direktora CGES-a Vesna Bracanov opravdanost energetskog povezivanja Crne Gore i Italij

Od kabla već prihodovali tr miliona eura Očekuju 540 kruzera Luka Kotor

PODGORICA - Tokom 2020. godine u Luku Kotor će uploviti 540 kruzera, prenosi Radio Kotor. Prvi dolazak ove godine zabilježen je 3. januara kada je uplovio ,,Costa Deliziosa“.

– Prvi veći brod ponovo će uploviti 1. aprila. Radi se o kruzeru ,,Aida blu“, a u međuvremenu

imamo stalne dolaske ,,Atene“ i ,,Artemisa“, manjih brodova dužine 58,80 metara i 1.206 brt - kazao je Radio Kotoru direktor Luke Branko Kovačević.

Prošle godine u Boku Kotorsku je uplovilo 529 manjih i većih brodova na kružnim putovanjima, sa kojima je doputovalo više od 600.000 turista.

S. P.

CGES je lani investirao 18 miliona eura u projekte koji prenosnu mre čine jačom, pouzdanijom i sigurnijom, što garantuje kvalitetniju uslu prenosa električne energije i bolju pristupačnost za korisnike, navel predsjednica Odbora direktora CGES-a Vesna Bracanović

Domaće tržište naftnih derivata

CRNOGORSKO PRIMORJE TOKOM LJETA PRIMARNO NAPAJANO IZ OVE TRAFOSTANICE: TS Lastva

Cijene goriva bez promjene PODGORICA - Cijene goriva će ostati nepromijenjene narednih desetak dana, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije.

Građani će litar eurosupera 95 i 98 plaćati po nepromijenjenoj cijeni od 1,31 euro, odnosno 1,35 eura.

Litar eurodizela koštaće 1,26

eura, a lož ulje za veleprodaju 1,22 eura.

Posljednje promjene cijena goriva bile su 24. decembra, kada je lož ulje za veleprodaju poskupilo dva centa.

Prema odredbama Uredbe o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih cijena naftnih derivata, naredni obračun će se obaviti 20. januara, a eventualno izmijenjene vrijednosti naftnih derivata važiće od 21. januara.

S. P.

U ponedjeljak

OPRAVDANOST

Aukcija 18 miliona eura zapisa PODGORICA – Aukcija državnih zapisa vrijednih 18 miliona eura, prva ovogodišnja, biće održana u ponedjeljak.

Rok dospjeća zapisa je 182 dana, odnosno 14. jul. Prošle godine održano je šest aukcija sa rokom dospjeća od 182 dana.

Zapisi se prodaju kao diskontovane hartije,

PODGORICA - Dajući na raspolaganje trgovcima električne energije samo dio svog kapaciteta u podmorskom energetskom kablu između Crne Gore i Italije, kompanija Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) je već prihodovala oko tri miliona eura, saopštila je u intervjuu Pobjedi predsjednica Odbora direktora CGES-a Vesna Bracanović.

Komercijalna upotreba kabla počela je krajem prošle godine.

metodom aukcije, po cijeni nižoj od nominalne vrijednosti, dok se otplaćuju po nominali na dan dospjeća. Razlika između nominalne vrijednosti i kupovne cijene predstavlja zarađenu kamatu na investiciji. Ministarstvo finansija obavezno je da na dan dospjeća isplati obaveze po emitovanim državnim zapisima.

M.P.M.

Kursna lista USD

1.11100

JPY

121.54000

GBP

0.85285

CHF

1.08080

AUD

1.61930

CAD

1.45050

– Prva potvrda opravdanosti ovog poduhvata je stigla već u decembru prošle godine sa puštanjem podmorskog kabla između Italije i Crne Gore u komercijalni rad, u kojem CGES raspolaže sa 200 MW. Dajući na raspolaganje trgovcima električne energije samo dio svog kapaciteta na ovoj novoj granici (70 MW), CGES je već na godišnjim aukcijama za 2020. godinu prihodovao oko tri miliona eura – kazala je Bracanović Pobjedi.

Prema njenim riječima, to znači da je komercijalnom eksploatacijom jedne trećine kapaciteta na novoj granici između Crne Gore i Italije, CGES prihodovao više od polovine ukupnog prihoda koji je ostvario u prošloj godini na već postojećim električnim granicama.

– Dosadašnji rezultati govore da projekat koji smo realizovali kroz strateško partnerstvo sa Ternom daje dobre rezultate, a nastavljamo dalje intenzivno da radimo na Transbalkanskom koridoru, odnosno

400 kV dalekovodu od Čeva do Pljevalja – rekla je Bracanović.

Podsjetila je da je CGES izgradnjom trafostanice Lastva i njenim povezivanjem na postojeću elektroenergetsku mrežu dalekovodom 400 kV Podgorica 2 – Trebinje, odnosno izgradnjom dvosistemskog dalekovoda 400 kV Lastva - Čevo, stvorio preduslove za puštanje u rad podmorske interkonekcije sa Italijom.

– Intenzivno smo radili na projektu povezivanja prenosnih sistema Crne Gore i Italije, uložili velike napore i opravdali očekivanja. Izgradili smoprvo 400 kV postrojenje u posljednjih 30 godina, po najsavremenijoj tehnologiji i to na Crnogorskom primorju gdje je bilo najpotrebnije – istakla je Bracanović.

Ona je navela da je povezivanjem sa ostalim dijelom elektroenergetskog sistema naponskog nivoa 400 kV, ovaj objekatpostao njegova nova vitalna tačka, koja je, kako je kazala, istovremeno ključna

za stabilno napajanje Primorja.

TRAFOSTANICA

– Već tokom prethodne ljetnje turističke sezone ostvareni su pozitivni efekti izgradnje ove trafostanice, pa je Crnogorsko primorje tokom ljeta primarno napajano iz trafostanice Lastva.

Prema njenim riječima, i trafostanica i 400 kV dalekovod od Lastve do Čeva građeni su po najvišim tehničko-tehnološkim propisima i uz preduzimanje svih mjera zaštite životne sredine.

– Efikasnim radom i uspješnim završetkom ovog poduhvata CGES je dokazao kadrovsku, tehničku i stručnu osposobljenost da se uhvati u koštac sa brojnim izazovima i uspješno ih riješi. Pokazali smo da smo dorasli da rame uz rame sa najvećim operatorom prenosnog sistema u Evropi, italijanskom Ternom završimo ono što smo dogovorili – naglasila je Bracanović.

Ona je dodala da je CGES lani

U 2020. planiraju 21 milion eura investicija Bracanović je najavila da će CGES nastaviti sa intenzivnim investicionim ciklusom.

– U ovoj godini su planirane aktivnosti na ukupno 58 investicionih projekata, ukupne vrijednosti od 21 milion eura. Osim daljih aktivnosti na projektima kao što su 400 kV dalekovod Čevo / Pljevlja, odnosno Trans – balkanskikoridor, planirani su projekti čija će realizacija doprinijeti pouzdanijem i sigurnijem napajanju električnom energijom područja Podgorice, Nikšića, Vilusa, Kotora, Bara, Budve, poluostrva Luštica – rekla je Bracanović.

Protiv rješenja Fonda za zaštitu depozita Upravnom sudu predate 24 tužbe

vić ukazala na značaj i je

Čeka se odluka o 428,5 hiljada eura

ri

ežu ugu la je

5

Ekonomija

Petak, 10. januar 2020.

Nakon uvođenja stečaja u IBM i Atlas banku, Fond za zaštitu depozita je donio 396 rješenja o isključenju deponenata iz prava na isplatu garantovanih depozita. Podnijete su 24 tužbe Upravnom sudu na rješenja o isključenju i postupci su i dalje u toku PODGORICA – Protiv rješenja Fonda za zaštitu depozita o isključenju iz prava na isplatu garantovanog depozita Upravnom sudu su se žalila 24 klijenta.

Radi se o 428.545 eura za koje se čeka odluka Upravnog suda, kazao je Pobjedi direktor Fonda za zaštitu depozita Predrag Marković.

Očekuju 3,5 miliona profita Za prvih devet mjeseci prošle godine CGES je ostvario neto dobit u iznosu od 2,8 miliona eura. Bracanović očekuje da će neto dobit za prošlu godinu iznositi oko 3,5 miliona eura.

– Sa aktivacijom najvećeg infrastrukturnog projekta naše kompanije, kao i uz planirani i kontinuiran rad i nastavak realizacije najvećih razvojnih projekata, CGES će zasigurno imati pozitivan poslovni rezultat i u godinama koje slijede – poručila je Bracanović.

uložio 18 miliona eura i završio 16 investicionih projekata.

– Pored projekta podmorske interkonekcije sa Italijom, CGES je u prošloj godini radio i na projektima koji prenosnu mrežu činejačom, pouzdanijom i sigurnijom, što garantuje kvalitetniju uslugu prenosa električne energije i bolju pristupačnost za sadašnje i buduće korisnike – tvrdi Bracanović. Prema njenim riječima, značajan broj investicija CGES-a se odnosi na kompleksne projekte koji zahtijevaju angažovanje timova uskospecijalizovanih eksperata.

– Ne treba zanemariti činjenicu da je njihova realizacija često uslovljena i drugim faktorima koji nijesu predvidivi i nerijetko van mogućnosti uticaja na njih. U tim uslovima, mogu reći da sam zadovoljna realizacijom investicija od blizu 70 odsto od onoga što je planirano – kazala je Bracanović.

Govoreći o prošlogodišnjim investicijama, ona je izdvojila projekat SCADA sistema i povezivanje sa 28 objekata prenosne infrastrukture, koji doprinosi kvalitetnijem nadzoru i upravljanju prenosnim sistemom.

– U prošloj godini smo nastavili sa izgradnjom dalekovoda 400 kV prema Pljevljima, kao i rad na projektu Trans-balkanskog koridora za koji je je dobijen grant Evropske unije u iznosu od 25 miliona eura. Započete su aktivnosti na pripremi tehničke dokumentacije, kao i aktivnosti rekonstrukcije 15 trafostanica – navela je Bracanović. Dodala je i da CGES kontinuirano ulaže u razvoj i jačanje interne prenosne i prekogranične mreže, kao i u rekonstrukciju i poboljšanje operativne spremnosti njihovih objekata.

– U održavanje, koje se realizuje kroz preventivne, planirane i interventne aktivnosti, kao i kapitalna ulaganja u revitalizaciju dalekovoda i trafostanica u prošloj godini uložili smo oko 3,5 miliona eura – saopštila je Bracanović. Navela je da se investicije CGESa finansiraju kako iz kreditnih

sredstava međunarodnih finansijskih institucija,tako i iz sopstvenih sredstava.

– Realizacija trafostanice Lastva i dalekovoda Lastva-Čevo-Pljevlja je u značajnoj mjeri finansirana iz kreditnih linija EBRD i KfW banke, u ukupnom iznosu od 85 miliona eura – podsjetila je Bracanović.

Dodala je da je u prethodnom periodu obezbijeđeno finansiranje projekata iz bespovratnih sredstava, dodijeljenih od strane Evropske komisije, u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan, u iznosu od 25 miliona eura.

– Kroz kreditni aranžman sa KfW bankom u iznosu od 20 miliona eura, realizujemo izgradnju prenosne infrastrukture na poluostrvu Luštica – kazala je Bracanović.

REMONTI

Navela je da su lani ekipe CGES-a realizovale sve planirane remonte, revizije i preglede i otklonile uočene nedostatke.

– Može se sa sigurnošću konstatovati da je kvalitet elektroprenosne mreže na zadovoljavajućem nivou – ocijenila je Bracanović.

Navela je da je za CGES od vitalnog značaja stabilan i predvidiv regulatorni okvir koji omogućava razvoj sistema u skladu sa potrebama postojećih i budućih kupaca.

– Stoga CGES cijeni ažurnost i transparentnost Regulatorne agencije za energetiku u sprovođenju postupaka utvrđivanja regulatorno dozvoljenog prihoda i odobravanju planova razvoja, a što, čini mi se, predstavlja benefit za sve zainteresovane strane – rekla je Bracanović.

Saopštila je da je u CGES-u zaposleno 311 radnika.

– Naša strategija je jasna, nastavak jačanja kadrovskih kapaciteta kompanije, jer je to jedini način da se postižu dobri rezultatii u budućnosti.

Upravo rezultati koje CGES kontinuirano ostvaruje su najbolja potvrda kvaliteta i stručnosti naših zaposlenih – zaključila je Bracanović.

S. POPOVIĆ

– Nakon uvođenja stečaja u IBM i Atlas banku, Fond je donio 396 rješenja o isključenju deponenata iz prava na isplatu garantovanih depozita. Podnijete su 24 tužbe Upravnom sudu na rješenja o isključenju iz prava na isplatu garantovanog depozita i postupci su i dalje u toku – objašnjava Marković.

ŽALBE

On podsjeća da se protiv rješenja Fonda kojim se deponent isključuje iz prava na isplatu ne ulaže žalba već se direktno pokreće upravni spor pred Upravnim sudom.

Marković kaže da sada nije moguće procijeniti da li će Fond morati da isplati dodatno novca.

– Kako je postupak u toku za kompletan iznos sporova od 428.545 eura, ne možemo procijeniti da li će i koliko novca trebati za eventualnu isplatu - ukoliko Upravni sud presudi u korist podnosioca tužbe – kaže direktor.

Pored žalbi sudu bilo je i prigovora koji su upućeni Fondu.

– Deponenti su Fondu podnijeli 22 prigovora na isplatu garantovanog depozita od kojih su 4 prihvaćena, a 18 odbijeno – precizirao je direktor Fonda.

Fond je na kraju prošle godine raspolagao sa 60 miliona eura.

– Uz naplatu redovne premije od ukupno 17 miliona i povrat iz stečajne mase, očekujemo da bi na kraju 2020. godine Fond raspolagao sa ukupno 110 miliona eura – ističe on.

Iz stečajne mase ove dvije banke vraćeno je 36,8 miliona eura.

– Očekujemo da će tokom ove godine biti vraćeno još 40 miliona eura – najavljuje

Marković.

On kaže da nema razloga za brigu u stabilnost banaka.

– Imajući u vidu izvještaje Centralne banke da su svi parametri, na osnovu kojih se ocjenjuje stabilnost pojedinačne banke, iznad propisanih, nema razloga za bilo kakvu zabrinutost vezanu za mogući stečaj neke od banaka iz sistema – kazao je našoj redakciji direktor Fonda za zaštitu depozita.

CBCG je u aprilu pokrenula stečaj u Atlas banci, jer nije mogla da ispuni zahtjeve za adekvatnošću kapitala kako je to propisano Zakonom o bankama. Stečaj u IBM je uveden 4. januara prošle godine.

NOVINE

U međuvremenu, odnosno početkom decembra prošle godine usvojen je i novi zakon o zaštiti depozita kojim je predviđeno da kada Crna Gora uđe u EU garantovani depozit bude do 100 hiljada eura, umjesto sadašnjih do 50.000 eura.

Od januara 2021. ovaj depozit, u slučaju da banka ode u stečaj ili bankrotira, Fond za zaštitu depozita moraće da isplati u roku od deset radnih dana, umjesto sadašnjih 15.

Predviđene su promjene i u klasifikaciji garantovanih depozita.

Novim zakonom je proširen i obim zaštite pored ostalog i na depozite koji predstavljaju privremeni visoki saldo. Ti depoziti imaju pravo na isplatu u dodatnom iznosu do 30.000 eura, šest mjeseci nakon knjiženja ili od trenutka kada ti depoziti postanu

pravno prenosivi. Pod depozitima koji imaju privremeni veliki saldo podrazumijevaju se depoziti koji potiču od prodaje stambene nepokretnosti u kojoj je deponent imao prebivalište, transakcija vezanih za: sklapanja braka, razvod, otpremnine za penzionisanje, otpuštanje, invaliditet ili smrt. Na tom spisku su i isplate naknade iz osiguranja ili odštete za žrtve krivičnih djela ili grešaka pravosudnih organa, državnih organa, organa državne uprave i organa lokalne. To praktično znači da bi do ulaska Crne Gore u EU deponenti sa depozitima koji imaju „privremeni veliki saldo“ imali pravo na isplatu do 80 hiljada eura (50 plus 30 hiljada) a nakon ulaska u EU 130 hiljada eura.

Novim zakonom skraćeni su rokovi za isplatu garantovanih depozita na sedam dana do kojih će se dostupno dolaziti. Novina je i to što će Fond za zaštitu depozita učestvovati u sanaciji banaka, a uvedena je i premija koje banke plaćaju – na bazi rizika.

Fond može pozajmiti novac i od drugih fondova u slučaju da u stečaj ode ili bankrotira neka ili neke od velikih banaka u kojima su visoki depoziti.

M.P.M.

Predrag Marković

Unija pomoraca kandidovala projekat državnim organima

Država da plati zarade za 250 kadeta na stranim brodovima

Iz Unije pomoraca podsjećaju da su po završetku školovanja, mladi pomorci dužni da obave praksu na brodu u trajanju od ukupno 12 mjeseci, prije nego što pristupe stručnom ispitu za sticanje zvanja oficira palube ili stroja PODGORICA - Unija pomoraca kandidovala je državnim organima projekat po kome bi se iz državnog budžeta izmirivale plate mladim crnogorskim pomorskim pripravnicima – kadetima palube i asistentima stroja i na taj način im se pomoglo da brže dođu do zaposlenja kod stranih poslodavaca, prenosi portal Boka News.

Iz Unije pomoraca su predložili da se dio sredstava koje država već izdvaja uz svog budžeta za plate pripravnika u svim drugim oblastima privrede i društvene uprave u Crnoj Gori, preusmjeri na izmirivanje plata našim mladim pomorskim pripravnicima – ka-

detima i time strane brodarske kompanije motiviše da ih uzmu na svoje brodove i pruže im priliku da završe neophodnu praksu.

Iz Unije pomoraca podsjećaju da država svake godine plaća oko 12.000 stažista preko programa o stažiranju i svakome od njih izmiruje platu od oko 230 eura u trajanju od devet mjeseci.

-Kada završe tu praksu, stažisti ostaju velikom većinom nezaposleni i opet na teret države. Naš je predlog da umjesto tih 12.000 stažista, država nastavi da plaća njih 11.000, a umjesto ovih 1.000 preostalih, da taj novac preusmjeri na izmirivanje plata za barem 200 do 250 kadeta i asistenata. Na taj način bi naše početnike pri-

male pomorske firme, omogućavale im da pređu ključni, prvi stepenik i vjerovatno bi poslije toga većina tih kadeta i asistenata i započinjala radni odnos kod istih tih kompanija – objasnili su iz Unije pomoraca.

Iz Unije pomoraca podsjećaju da su po završetku školovanja, mladi pomorci dužni da obave praksu na brodu u trajanju od ukupno 12 mjeseci, prije nego što pristupe stručnom ispitu za sticanje zvanja oficira palube ili stroja.

-Tokom te kadeture, oni primaju relativno niske zarade koje se u prosjeku kreću u iznosu manjem od 500 dolara.

Crna Gora svake godine ima sve više mladih ljudi koji završavaju srednju pomorsku ško-

lu ili Pomorski fakultet i kojima je, da bi nastavili profesionalnu karijeru na brodu, nužno da obave kadeturu - naveli su iz Unije pomoraca.

Oni upozoravaju da je mjesta za kadete na dvije domaće brodarske kompanije Crnogorskoj plovidbi i Barskoj plovidbi malo, iako se na svaki od njihova ukupno četiri broda ukrcavaju po dva kadeta palube, odnosno asistenta stroja.

-Sa druge strane pomorske kompanije nerado ukrcavaju mlade pomorske pripravnike, što našim kadetima i asistentima značajno otežava obavljanje obavezne stručne prakse i time prilike da konačno dođu do stalnog zaposlenja na mjestu oficira – rekli su iz Unije.

S. P.

6

Društvo

Petak, 10. januar 2020.

Predstavljeno istraživanje o pravosudnom sistemu

Savjet za građansku kontrolu zadovoljan odgovorom policije na dešavanja pov

Propali pokuš manipulacijam bezbjednost C

PODGORICA – Crnogorska policija i svi njeni službenici nakon usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica pokazali su profesionalan i odgovoran odnos prema veoma osjetljivoj situaciji, koju neminovno prate i određeni bezbjednosni izazovi i rizici – saopštili su juče iz Savjeta za građansku kontrolu rada policije.

Većina građana smatra da je rad tužilaštva PRITISCI veoma ili uglavnom neefikasan (50,2 odsto), a - Pristupilo se različitim maniključne stvari koje, prema njihovom mišljenju, pulacijama kako bi se, između ostalog, dovela u pitanje i beutiču na rad tužilaca, jesu korupcija (29 odsto) zbjednost Crne Gore i komi politička nepodobnost (27,6 odsto) promitovali njeni nacionalni PODGORICA – Gotovo polovina građana Crne Gore ima negativan stav o sudstvu, dok isto toliko sudija smatra da javnost uglavnom ima povjerenja u njihov rad, pokazuje istraživanje o stavovima sudija i građana o pravosudnom sistemu.

Istraživanje je realizovano u periodu od 1. do 25. decembra prošle godine, a radilo ga je Udruženje sudija Crne Gore u saradnji sa Građanskom alijansom.

U izvještaju se navodi da 48,26 odsto građana ima manje ili više negativan stav o sudstvu, dok uglavnom pozitivan ili veoma pozitivan stav ima 33 odsto njih.

- Svoj stav o sudstvu građani u velikoj mjeri - 46 odsto, baziraju na iskustvima onih kojima vjeruju, a 41,4 odsto njih na osnovu onoga što su čuli na televiziji i radiju ili onome što su pročitali u novinama, odnosno na tome šta se generalno priča o sudstvu. Istraživanje pokazuje da je opao procenat onih koji smatraju da sudije uvijek ili uglavnom sude po zakonu, sa 42,3 na 35,6 odsto - piše u izvještaju.

Broj anketiranih građana koji smatraju da sudije ne sude po zakonu ili ne donose zakonite odluke kumulativno je 42,9 odsto.

- Da je rad sudstva uglavnom neefikasan, odnosno veoma neefikasan, smatra 53,8 odsto građana, dok 43,7 odsto smatra da je uglavnom efikasan ili veoma efikasan. Upoređujući rezultate istraživanja iz prethodnih godina, primjetno je da se procenat građana koji smatraju da je sudstvo uglavnom neefikasno povećava sa 34,9 odsto u 2013. godini na 42,2 odsto u 2015. do 44,4 odsto u 2017.



Procenat onih koji smatraju da politička nepodobnost ima ili donekle ima uticaja na rad sudstva je i dalje izražen, 58,7 odsto, a isto važi i za korupciju (56 odsto)

godini - piše u izvještaju.

Na pitanje da li su čuli za Etički kodeks sudija i tužilaca, 43,9 odsto građana je reklo da jeste, a 36 odsto da nije.

Istraživanje je pokazalo da i dalje većina građana, 49,9 odsto, nije upoznata sa radom Komisije za etički kodeks sudija i tužilaca, dok je 20,9 odsto ispitanika odgovorilo da ne zna ni da ona postoji.

Po mišljenju ispitanika, tri su ključna problema u sudstvu: politika/politički pritisci na sudije, korišćenje veza i poznanstava kao načina pritiska na sudije, korupcija i nepotizam.

Procenat onih koji smatraju da politička nepodobnost ima ili donekle ima uticaja na rad sudstva je i dalje izražen, 58,7 odsto, a isto važi i za korupciju (56 odsto).

Generalno, stav građana prema radu tužilaštva je više negativno ocijenjen.

- Uglavnom negativan, odnosno veoma negativan stav ima 47,4 odsto, dok uglavnom pozitivan ili veoma pozitivan stav ima 34,3 odsto navodi se u izvještaju.

Većina građana smatra da je rad tužilaštva veoma ili uglavnom neefikasan (50,2 odsto), a ključne stvari koje, prema njihovom mišljenju, utiču na rad tužilaca, jesu korupcija (29 odsto) i politička nepodobnost (27,6 odsto).

Kada su u pitanju stavovi sudija, prema mišljenju većine, stanje u sudstvu je uglavnom dobro (72,6 odsto).

Oko 67 odsto sudija kazalo je da su zadovoljni funkcionisanjem pravosudnog informacionog sistema (PRIS).

- Međutim, sudije naročito sa sjevera Crne Gore izrazile su ozbiljne kritike na funkcionisanje ovog sistema, jer je internet konekcija slaba i to im u značajnoj mjeri otežava rad – piše u izvještaju.

Na pitanje kako ocjenjuju ulogu drugih organa u sprovođenju pravde i efikasnosti postupka, najveći procenat sudija (70,8 odsto) je odgovorio da doprinose, ali da bi njihovo učešće moralo biti znatno efikasnije.

Prema mišljenju sudija, kako piše u izvještaju, na usporavanje postupka i efikasnost rada sudova najviše utiču drugi organi državne uprave i lokalne samouprave, policija i ministarstva.

K. J.

interesi i bezbjednosna politika - ocijenio je Zeković za agenciju Mina.

Zakon je 8. januara stupio na snagu, a nakon svakodnevnih protesta koji su trajali od 26. decembra prošle godine, Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, koja je organizovala protestne šetnje nakon molebana u crkvama u više gradova naše zemlje, od Božića, 7. januara, odlučila je da svoje pristalice na ulice ubuduće izvodi dva puta sedmično – četvrtkom i nedjeljom.

Tako su sinoć u nekoliko gradova nastavljene protestne litije i sve su prošle bez incidenata.

Osim Podgorice, šetnje su organizovane u Herceg Novom, Kotoru, Baru i Plužinama.

Crnogorski Zakon o slobodi vjeroispovijesti u žiži je i u susjednoj Srbiji odakle ne prestaju pritisci na našu zemlju i vlasti da povuku Zakon.

U Beogradu su tokom protesta organizovanih tim povodom u dva navrata huligani pokušali i da zapale crnogorsku zastavu na zgradi Ambasade Crne Gore. Nijesu uspjeli, ali su je oskrnavili vatrometima kojima su je pogodili. Prema dostupnim informacijama, za ta nedjela

Aleksandar Zeković ocijenio je da se pokušao osporiti, odnosno reguliše važno društveno pitanje - slobodu i ravnopravnost svih I. BOŽOVIĆ

Radom sudstva je nezadovoljna skoro polovina građana

Predsjednik ovog tijela Aleksandar Saša Zeković ocijenio je da se pokušao osporiti, odnosno ograničiti suverenitet Crne Gore da uredi i reguliše važno društveno pitanje - sloboda i ravnopravnost svih vjeroispovijesti i njihov pravni položaj.

POLICIJA REAGOVALA PROFESIONALNO: Nikola Janjušević, pomoćnik direktora UP i Aleksandar Zeković

niko nije odgovarao, niti je inicirana istraga.

Protiv Zakona je i prosrpski blok u Crnoj Gori, a poslanici Demokratskog fronta u Skupštini su u noći između 26. i 27. decembra, kada je Zakon usvajan, pokušali da onemoguće glasanje. Izazvali su skandal u parlamentu – uz prijetnje i vrijeđanje nasrnuli su na neke poslanike, pokušali da aktiviraju suzavac ili dimnu

petradu, lomili inventar.

Uhapšeni su i sprovedeni u policiju, 17 poslanika i još pet osoba koje su ih podržavale u nasilju. Poslije nekoliko sati su pušteni, osim Andrije Mandića, Milana Kneževića i Miluna Zogovića kojima je određeno zadržavanje, ali su i oni sjutradan bili na slobodi. Protiv njih trojice inicirani su istražni postupci.

Demokratski front za svoje ak-

cije ima podršku dijela Srpske crkve uz patrijarha srpskog Irineja, od koga su i dobili blagoslov da ,,pruže otpor“ u Skupštini. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije takav blagoslov im nije dao, već je 24. decembra pozvao da se ne prave neredi i ne ometa glasanje.

Iz DF-a su kazali da će uvažiti mitropolitov zahtjev, ali sjutradan 25. decembra im je sti-

Tužilački savjet

O sudbini Stankovića na PODGORICA – Vršilac dužnosti vrhovnog državnog tužioca Ivica Stanković za danas je zakazao sjednicu Tužilačkog savjeta ali na njoj, kako Pobjeda nezvanično saznaje, neće biti riječi o eventualnom uskraćivanju povjerenja njemu za ostanak na ovoj funkciji.

Nezvaničan sagovornik Pobjede kazao je da se za sjednicu na kojoj će se raspravljati o tome da li Stanković treba da se povuče sa čelne funkcije u tužilačkoj organizaciji potrebno da se razmotre materijali koje će Savjet tražiti od Tužilaštva u slučajevima istraga u kojima su akteri Stanković i još neki tužioci.

Tužilačka organizacija u takozvanom „v.d. stanju“ je nakon što je Ivici Stankoviću 7. oktobra prošle godine istekao mandat, a na konkurs koji je raspisan u avgustu niko se nije

prijavio. S obzirom na to da je za izbor vrhovnog tužioca potrebna dvotrećinska većina poslanika u crnogorskom parlamentu, odnosno tropetinska u drugom krugu glasanja, šanse za bilo kojeg kandidata su minimalne.

Na drugi konkurs koji je raspisan u oktobru javila su se tri kandidata prof. dr Blagota Mitrić, nekadašnji sudija i predsjednik Ustavnog suda, redovni profesor Pravnog fakulteta UCG u penziji, koji je kasnije povukao kandidaturu, Danijela Marković i zamjenica specijalnog tužioca Lidija Vukčević.

Savjet je jednoglasno, krajem decembra, za vrhovnu državnu tužiteljku predložio Vukčević. Parlament tek treba da se izjasni o njenoj kandidaturi.

Pobjeda je još u avgustu objavila da će Stanković i nakon što mu istekne mandat ostati na čelu tužilačke organizacije, ali

se on u međuvremenu, u septembru, našao u žiži afere koju je konstruisao odbjegli crnogorski biznismen i bankar Duško Knežević.

On je 5. septembra počeo da objavljuje audio zapise svojih razgovora sa generalnim sekretarom Vrhovnog tužilaštva Nenadom Vujoševićem koji je, navodno, bio kurir preko kojeg je Knežević podmićivao Stankovića i još neke tužioce.

U jednom od tih razgovora Knežević konstatuje i kako Stanković nakon objavljivanja snimaka više neće imati nikakvu šansu da bude izabran za vršioca dužnosti vrhovnog tužioca.

Vujošević, koji je pobjegao iz zemlje prije nego je Knežević počeo da objavljuje snimke, nakon hapšenja izjavio je pred istražiteljima da je lagao da je novac predavao Stankoviću i da je samo ,,zamajavao“ Kneževića.

ČLANOVI SAVJETA RASPRAVLJAĆE O „TEKU

Stanković je kategorično negirao da je primao novac i poručio da se neće povući.

Društvo

Petak, 10. januar 2020.

vodom Zakona o slobodi vjeroispovijesti

šaji da se ma ugrozi Crne Gore

o ograničiti suverenitet Crne Gore da uredi i h vjeroispovijesti i njihov pravni položaj gao poziv iz Beograda i avion Vlade Srbije kojim su odvedeni u ovu susjednu zemlju na razgovor sa Irinejom. Kada su kasno uveče vraćeni, takođe avinom Vlade Serbije, preko društvenih mreža mobilizovali su članstvo i najavili nerede, te da neće dozvoliti glasanje.

KAMPANJA

Ni Rusija i njeni zvaničnici nijesu ostali po strani. I oni su u više navrata pozivali na odbranu srpskih interesa u Crnoj Gori.

U odbranu državnih interesa naše države i neprihvatljivog uplitanja susjedne zemlje Srbije u naše unutrašnje stvari stalo je i 88 intelektualaca iz regiona koji su organizovali potpisivanje peticije, odnosno apela međunarodnoj zajednici da se Srbiji ne dozvoli atak na našu zemlju.

Veliki broj medija u našoj zemlji uključio se u kampanju podrške Srpskoj crkvi i Demokratskom frontu, a jedan od njih FOS media lažnom informacijom koju je objavio pokušao je da izazove paniku i podigne tenzije dan pred tradicionalno loženje badnjaka na Cetinju dvije pravoslavne crkve u Crnoj Gori – Srpske i Crnogorske. Glavna urednica tog portala Anđela Đikanović, pozivajući se na diplomatske izvore, objavila je kako je specijalna jedinica Kosova

ROSU stavljena na raspolaganje Crnoj Gori tokom održavanja reda za Badnji dan, zbog navodne mogućnosti da dio crnogorske policije otkaže poslušnost. Najavili su i moguće incidente ispred Ambasade Srbije. Odmah je reagovala Vlada Crne Gore i na svom Tviter nalogu objavila da je portal FOS media plasirao lažnu vijest i zatražila od Tužilaštva hitnu reakciju. Upozorili su da ta lažna informacija ima cilj da uznemiri javnost i izazove nerede.

FOS je ubrzo povukao lažnu informaciju, uz izvinjenje javnosti i obavještenje da Đikanović više nije glavna urednica. Đikanović je uhapšena, nije htjela da saopšti ko joj je dao lažnu informaciju, a u postupku se brani sa slobode.

Ustavnom sudu Crne Gore u srijedu, 8. januara, stigla je ustavna žalba na Zakon o slobodi vjeroispovijesti i to iz Beograda. Dvojica beogradskih advokata podnijeli su inicijativu za ocjenu saglasnosti Zakona sa Ustavom i međunarodnim ugovorima.

Inicijativom, u koju je Tanjug imao uvid, traži se od Ustavnog suda da donese odluku kojom će osam odredbi Zakona, spornih za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vjernike, proglasiti neustavnim i nesaglasnim sa međunarodnim K. K./K. J. ugovorima.

Direktor Osnovne škole ,,Mahmut Lekić“ u Tuzima Redžep Đokaj više nije na čelu ustanove

Podnio ostavku nakon niza afera Ostavka stvara prostor za promjene u ovoj školi koje je tražio i dio javnosti, nakon što se ona u negativnom kontekstu našla u žiži interesovanja zbog otvorenih pitanja oko zapošljavanja, ali i vršnjačkog nasilja – kazao je naš nezvaničan sagovornik PODGORICA - Direktor Osnovne škole ,,Mahmut Lekić“ u Tuzima Redžep Đokaj, za koga je prethodno inspekcijskim nadzorom utvrđeno da je učinio niz nepravilnosti, te ,,neosporno time prekršio zakon“ podnio je ostavku, iz kako je navedeno objektivnih razloga, potvrđeno je zvanično Pobjedi iz Ministarstva prosvjete.

Prethodno je ovom resoru, krajem godine, nakon niza utvrđenih nepravilnosti u postupanju uprave škole, odnosno direktora, Prosvjetna inspekcija dostavila prijedlog za razrješenje Đokaja. Tada je iz Ministarstva saopšteno da će prijedlog inspekcije u najkraćem roku biti razmotren.

INSPEKCIJA

Kako je Pobjedi nezvanično rečeno, Đokaj bi izvjesno bio smijenjen i da nije podnio ostavku.

- Ostavka stvara prostor za promjene u ovoj školi koje je tražio i dio javnosti, nakon što se škola u negativnom kontekstu našla u žiži interesovanja zbog otvorenih pitanja oko zapošljavanja,

Priču u vezi nezakonitog postupanja direktora Redžepa Đokaja pokrenuo je profesor fizičkog vaspitanja Selman Šabotić koji je, kako je ranije ispričao Pobjedi, dvije godine radio kao zamjena u OŠ ,,Mahmut Lekić“, nakon čega je tražio da nastavi radni angažman, ali je odbijen.

Tužilačka organizacija u takozvanom „v.d. stanju“ je nakon što je Ivici Stankoviću 7. oktobra prošle godine istekao mandat

Nakon izbijanja afere četvoro članova Tužilačkog savjeta, među kojima i predstavnica

Ministarstva pravde, bili su protiv Stankovića i on je, zahvaljujući glasu prof. dr Veli-

ali i vršnjačkog nasilja – kazao je naš nezvaničan sagovornik.

Nadzorom Prosvjetne inspekcije, kako je Pobjeda ranije pisala, utvrđeno je da je direktor Osnovne škole ,,Mahmut Lekić“ u Tuzima Redžep Đokaj zaposlio suprotno Opštem zakonu o obrazovanju i vaspitanju profesora fizičkog vaspitanja Fatmira Bećiraja, koji nije položio stručni ispit, niti ima licencu za rad u obrazovnovaspitnoj ustanovi, i time nesporno prekršio Zakon.

Inspektor Vesko Joksimović je u izvještaju naveo da Đokaj

mira Rakočevića, dobio većinu jer su ga podržali i svih pet članova ovog tijela iz reda tužilaca.

Rakočević je tada obrazložio da je Stankoviću dao uslovnu podršku, na tri mjeseca, do kada očekuje da istraga u čijem je on fokusu da rezultate. Poručio je da će za tri mjeseca inicirati da Tužilački savjet opet raspravlja o vršiocu dužnosti, ako do tada ne bude izabran vrhovni tužilac na osnovu javnog oglasa.

K. K.

Šabotić je kazao da nije dobio posao jer je ,,slobodne časove direktor škole sačuvao za svoj kadar“. Kako je rekao, ,,direktor škole prilikom zapošljavanja ne vodi računa o stručnosti osoba koje zapošljava, već angažuje članove političke partije čiji je član, te školu u Tuzima, nekoliko godina unazad napuštaju

Inspektor onemogućen da uradi kontrolni inspekcijski nadzor Pobjeda je došla i do nezvaničnih saznanja da je inspektor Vesko Joksimović bio onemogućen da obavi kontrolni inspekcijski nadzor u školi, nakon čega smo uputili pitanja Upravi za inspekcijske poslove još 3. decembra na koja do danas nijesmo dobili odgovore.

Iz inspekcije nam je tada rečeno da je postupak nadzora u toku i da ništa više od toga ne mogu reći.

obavljanja obrazovno-vaspitnog rada nastavniku Fatmiru Bećiraju“.

Redžep Đokaj

Šabotić: Direktor slobodne časove ,,čuvao“ za svoj kadar

a sljedećoj sjednici 

UĆIM“ PITANJIMA: Sa jedne od ranijih sjednica

7

nije, shodno zakonu, uručio Bećiraju rješenje o prestanku radnog odnosa, što je, kako je naveo Joksimović, ukazivalo na zaključak da je Bećiraj, koji nema uslove za ostvarivanje radnog odnosa, tim propustom direktora „preveden u stalni radni odnos“.

Inspekcija je utvrdila i da je Fatmir Bećiraj, bez raspisivanja konkursa, dodatno angažovan ove školske godine, što je, prema ocjeni inspektora, takođe, protivzakonito, pa je Joksimović ,,shodno zakonu donio rješenje o privremenoj zabrani kvalitetni nastavnici, a njihova mjesta zauzimaju osobe sa sumnjivom dokumentacijom, koji uz navedeno imaju krajnje skromno znanje crnogorskog jezika“. Šabotić je ispričao i da je 25. oktobra kada je došao u školu ,,Mahmut Lekić“ u Tuzima, da dopuni dokumentaciju za oglas za slobodno radno mjesto, Redžep Đokaj mu prijetio i izazivao na fizički sukob.

Incident je prijavio policiji.

OBUKA

U izvještaju je zaključeno da je zbog utvrđenih nepravilnosti „subjektu nadzora (direktoru škole) inspektor u obavezi da izda prekršajni nalog ili podnese zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka“, a nakon čega su iz Ministarstva poručili da će svako postupanje za koje se dokaže da je nezakonito biti sankcionisano.

U međuvremenu, inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da Đokaj nije prošao ni obuku za obavljanje posla direktora, koju je po zakonu bio dužan da prođe. Kako je saopšteno, ,,Prosvjetna inspekcija je konstatovala da Đokaj nije počeo odgovarajući oblik osposobljavanja i usavršavanja za direktora ustanove“. Đokaj je u negativnom kontekstu pominjan i u izvještajima koji su aktuelizovali priču o vršnjačkom nasilju u ovoj školi.

Nakon incidenta između dva učenika, roditelj jednog od đaka u prostorijama škole prijetio je drugom učeniku. Iz škole je tada saopšteno da nije bilo fizičke agresije roditelja nad djetetom, kao i da je škola preduzela neophodne mjere.

I. KRUNIĆ

Indeks kompanije ,,Henley & Partners“

Pasoš Japana najmoćniji, crnogorski na 46. poziciji PODGORICA - Najjači pasoš na svijetu je japanski, čiji vlasnici bez vize mogu putovati u 191 zemlju, dok se iz regiona najbolje kotira pasoš Hrvatske koji je na 20. mjestu, a prema indeksu kompanije ,,Henley & Partners“ za ovu godinu, Crna Gora je na 46. poziciji.

Istraživanje kompanije jačinu pasoša mjeri prema tome u koliko zemalja njegovi vlasnici mogu da putuju bez vize, prenosi Index.hr.

Pasoš Crne Gore je na 46. poziciji, odmah ispod na 47. mjestu je pasoš Sjeverne Makedonije, Srbija je na 39. poziciji, 52. poziciju zauzima pasoš Bosne i Hercegovine, dok je pasoš Kosova na 99. mjestu.

Poslije japanskog pasoša, sli-

jede pasoši Singapura, Južne Koreje, Njemačke, Italije, Finske, Španije, Luksemburga i Danske.

Najslabiji pasoš je avganistanski, sa kojim se bez vize može putovati samo u 26 zemalja.

Nešto bolje se rangiraju irački i sirijski pasoši, somalijska i pakistanska dokumenta, kao i

pasoši iz Jemena i Libije.

U odnosu na protekle godine, američka i britanska putna dokumenta padaju na ljestvici, pa su sada obje zemlje na osmom mjestu i sa njihovim pasošima se može putovati bez vize u 184 zemlje.

Prije pet godina, obje zemlje nalazile su se na prvom mjestu.

N. K.

8

Društvo

Petak, 10. januar 2020.

Viši sud odbacio žalbu osnovnog državnog tužioca u slučaju suspendovane profesorice Bojane Lakićević-Đuranović

Izvještaj Komisije Pravnog fakulteta neće biti dio dokaza D. Mijatovic

Profesorici Bojani Lakićević-Đuranović sudi se zbog sumnje da je plagirala naučni rad objavljen u časopisu ,,Pravni život“ Udruženja pravnika Srbije. Optužena je da je prepisala specijalistički rad svog studenta Đorđija Drinčića

Bojana Lakićević-Đuranović

PODGORICA – Viši sud u Podgorici odbacio je žalbu osnovnog državnog tužioca u Podgorici i potvrdio rješenje podgoričkog Osnovnog suda u krivičnom postupku koji se vodi protiv suspendovane profesorice Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore Bojane Lakićević-Đuranović da izvještaj komisije ovog fakulteta ne može biti dio dokazne građe, saznaje Pobjeda.

Branilac profesorice Lakićević-Đuranović, advokat Goran Velimirović potvrdio je za naše novine ovu informaciju, podsjećajući da je sutkinja Osnovnog suda Nada RabrePODGORICA – Crna Gora ima nisku stopu zastupljenosti HIV infekcije, a razlog za to je postojanje kontinuiranih programa - rekla je predstavnica NVO CAZAS Sanja Šišović.

Ona je u izjavi za PR centar kazala da Cazas na godišnjem nivou ima od 700 do 800 klijenata. Pojasnila je da ta organizacija programe smanjenja štete u odnosu na HIV i hepatitis, između ostalog, realizuje od 2006. godine, kroz rad dva drop in centra u Podgorici i Baru. U Crnoj Gori se ti programi sprovode tako što se, kako je pojasnila, pruža set sveobuhvatnih usluga, koje mogu dati rezultat samo ukoliko su kontinuirane.

- Javlja se potreba da se set usluga, koje nude nevladine organizacije u okviru programa, proširi. Tu, prije svega mislimo, na mogućnost uvođenja testiranja u zajednici, kao nečega što je praksa u svijetu.

Važno je razmotriti i uvođenje

nović na suđenju u decembru prihvatila zahtjev odbrane da se iz spisa predmeta izdvoji izvještaj komisije Pravnog fakulteta koja je utvrdila ranije da je profesorica plagirala naučni rad.

Sutkinja je tada pojasnila da se radi o dokazu na kom se ne može zasnivati sudska odluka, jer je Zakonom o akademskom integritetu, koji je stupio na snagu 27. marta prošle godine, propisano da Etički komitet odlučuje po predmetu kršenja akdemskog integriteta za građane Crne Gore čiji je rad objavljen, odnosno kvalifikacija stečena van naše države, a ne komisija.

Protiv tog rješenja žalbu je

podnio osnovni državni tužilac zbog ,,bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja“, predlažući da Viši sud rješenje ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, što nije prihvaćeno.

- Viši sud je razmotrio cjelokupne spise predmeta, ispitao pobijano rješenje, ocijenio navode izjavljene žalbe. Žalba nije osnovana. Pobijano rješenje je donijeto na zakonit način, a prilikom donošenja istog nije počinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, o čemu ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti, što znači da nije počinjena niti bitna povreda na koju se uka-

zuje žalbom – istaknuto je u rješenju suda u koje je Pobjeda imala uvid.

Prvostepeni sud je, kako navode, za svoju odluku dao dovoljne i valjane razloge.

- Razloge u svemu prihvata i ovaj sud. Prvostepeni sud pravilno zaključuje da je komisija Pravnog fakulteta nenadležna za sprovođenje postupka utvrđivanja plagijata okrivljene profesorice – naveli su u rješenju.

Precizirali su, između ostalog, da je profesorica objavila rad u decembru 2018. godine, a da je Zakon o akademskom integritetu, kojim je uređeno osnivanje Etičkog komiteta, stupio na snagu 27. marta prošle godine, te da je potpuno zakonit i ispravan zaključak prvostepenog suda da komisija nije bila nadležna za sprovođenje postupka utvrđivanja plagijata.

- Ovu činjenicu mogao je utvrditi samo Etički komitet - zaključili su oni.

Osnovno državno tužilaštvo, po prijavi NVO Centar za građansko obrazovanje, krajem septembra je Osnovnom sudu u Podgorici podnijelo optužni prijedlog protiv profesorice zbog sumnje da je plagirala naučni rad ,,Uloga i značaj suda pravde Evropske unije u stvaranju i primjeni prava Evropske unije - primjeri iz prakse“ koji je objavljen u naučnom časopisu ,,Pravni život“ Udruženja pravnika Srbije, koji se publikuje u sklopu Kopaoničke škole prirodnog prava. Optužena je da je prepisala specijalistički rad svog studenta Đorđija Drinčića, te joj se na teret stavlja krivično djelo povreda moralnih prava autora i interpretatora. Profesorica Lakićević-Đuranović ranije je negirala krivicu, navodeći da će na sudu dokazati da je u pravu. N. ĐURĐEVAC

Fondacija „Budi human“

Prikupljen novac za liječenje djevojčice PODGORICA – Novac za liječenje Sofije Đukanović prikupljen je – 30.000 eura, saopšteno je juče iz Fondacije „Budi human“.

Naveli su da su koristili servis - Viber poruku, kako bi dosegli do što većeg broja ljudi i zajedno obezbijedili sredstva za liječenje mališana.

– Malena Sofija je rođena u januaru 2017. godine i nalazi se u

Podaci Uprave policije

Lani registrovano 91 samoubistvo PODGORICA – Za prvih 11 mjeseci prošle godine 91 osoba počinila je samoubistvo u Crnoj Gori, a najviše ih je zabilježeno u Podgorici – 27.

Kako je Mini saopšteno iz Uprave policije, najviše samoubistava u ovom periodu, nakon Podgorice, zabilježeno je u Nikšiću - 16.

U Herceg Novom bilo je 12 sa-

Nikšićko pivo – Product of Serbia PODGORICA - Zamislite da ste u SAD-u, tačnije San Francisku i baš vam se pije ,,nikšićko pivo“. I usred San Franciska ga nađete! To se desilo jednom čitaocu Antene M, međutim, ono što je vidio na omotu flaše natjeralo ga je da im se obrati i zatraži objašnjenje od kompanije.

Na omotu ,,nikšićkog piva“ piše da je - srpski proizvod!

U pojašnjenju nikšićke Pivare „Trebjesa“ Anteni M su saopštili da su ova pivara i „Apatinska“ iz Srbije dio iste međunarodne pivarske kompanije „Molson Coors“, što podrazumijeva da se „nikšićko“ proizvodi u Srbiji isto kao i „jelen“

Niska stopa HIV infekcija

brzih testova u okviru ovih programa smanjenja štete – rekla je Šišović.

Za to trenutno, kako je rekla, postoje određene političke i zakonske barijere koje je po-

Sanja Šišović

trebno prevazići.

- Njihovo prevazilaženje je moguće uz volju i uz spremnost na multisektorsku saradnju. Kroz uvođenje testiranja u zajednici možemo

povećati obuhvat testiranih i možemo povećati stopu testiranja na HIV i hepatitis, a samim tim možemo brže i lakše omogućiti osobama koje su u riziku da znaju svoj status i da

moubistava, Bijelom Polju - 11, a u Baru devet.

Kako su naveli, na području Berana registrovano je osam samoubistava, Pljevalja pet, dok su u Budvi registrovana tri samoubistva.

Kada je u pitanju polna struktura, od registrovanog broja izvršioci samoubistava u 76,6 odsto slučajeva su osobe muškog pola.

R. D.

„Trebjesa“ i „Apatinska pivara“ u istoj grupaciji

Nevladine organizacije Juventas i CAZAS

Marija Mijović

Italiji, na Institutu Karlo Beste, gdje se liječi od rijetke genetske bolesti - spinalne mišićne atrofije. Uprkos nevolji u kojoj se nalazi, Sofija je jedna nasmijana i plemenita djevojčica. Spinalna mišićna atrofija slabi sve mišiće, a utiče i na hodanje, disanje, gutanje. Vjerujemo da će i u 2020. naši borci napraviti velike stvari, kao što su i do sada, jer su to superheroji, a oni mogu sve – ističe se u saopštenju.

R. D.

što prije pristupe procesu liječenja - istakla je Šišović.

Koordinatorka programa direktne asistencije u NVO Juventas Marija Mijović smatra da je smanjenje štete program

u Crnoj Gori.

- Pivo u Srbiji proizvodi se po licenci i istoj recepturi po kojoj i originalno „nikšićko“ i pod strogom je kontrolom „Trebjese“. Jedan od razloga za ovo je smanjenje logističkih troškova transporta, što u značajnoj mjeri utiče na cijenu piva. Proizvedeno pivo ne gubi ni na ukusu, ni na kvalitetu, imajući u vidu da se koristi originalna receptura i odabrani sastojci za proizvodnju te vrste piva. Na identičan način, „nikšićko pivo“ se proizvodi i u „Zagrebačkoj pivari“, koja je članica iste grupacije. Tako se u Crnoj Gori proizvodi „jelen pivo“ i još neka piva Molson Coors grupe, za naše tržište naveli su iz pivare.

N. K. koji treba da bude održiv i u svakom trenutku dostupan klijentima. Do decembra je, prema njenim riječima, drop in centar posjetilo 438 individualnih klijenata.

- Podijeljeno je više od 11.000 igala i 7.000 špriceva, odrađena su savjetovanja sa terenskim, socijalnim radnicima, medicinskim radnicima i psiholozima - navela je Mijović.

Potrebno je da testiranje u zajednici bude, kako je rekla, dio svakodnevnih servisa Juventasa.

- I to je nešto što ćemo pokušati da radimo u narednom periodu - rekla je Mijović.

Ona je kazala da se u okviru drop in centra servisi pružaju samo punoljetnim osobama, navodeći da su potrebne preventivne aktivnosti u okviru osnovnih škola, kao i da se nevladine organizacije dodatno uvežu sa institucijama sistema i da ,,zajedno naprave krug primarne prevencije koji će biti od značaja za buduću generaciju“. N. Đ.

Petak, 10. januar 2020.

Marketing

9

Hronika

Petak, 10. januar 2020.

Podgorica: Nakon sedam dana bjekstva lisice stavljene osumnjičenom za oružje

Uhapšen Pajović PODGORICA – Dvadeset šestogodišnji Vuk Pajović iz Danilovgrada uhapšen je sinoć zbog krivičnog djela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

Policija je za njim tragala od 2. januara.

Kako se navodi u saopštenju policije, Pajović će biti priveden na saslušanje u Više državno tužilaštvo.

– Sumnja se da je V. P. 2. januara odbacio pištolj u kojem se

nalazilo 15 komada municije kalibra 9 milimetara – piše u saopštenju policije.

Podsjećamo, Pajović je sa Markom Šakovićem i Slobom Novakovićem krenuo u posjetu prijatelju Bobanu Vuksanoviću. Inspektori su pronašli odbačeni pištolj koji je, kako se sumnja, pripadao Pajoviću.

Pajović se teretio za pokušaj ubistva Bobana Lakovića u decembru 2014. godine.

C. H.

Jedan od vođa navijača Budućnosti traži odštetu od države

Ivanović podnio tužbu zbog pretrpjelih duševnih bolova PODGORICA – Jedan od vođa navijača Budućnosti Aleksandar Čaka Ivanović tužio je državu i Ministarstvo unutrašnjih poslova zbog povrede časti i ugleda i pretrpjelih duševnih bolova na utakmici 3. aprila 2019. godine.

Visinu naknade štete, kako se navodi, preciziraće nakon nalaza i mišljenja vještaka medicinske struke.

U tužbi koju je podnio advokat Srđan Lješković piše da je Ivanović 3. aprila prošle godine zajedno sa organizovanom grupom navijača fudbalskog kluba Budućnost, došao da posmatra utakmicu i bili su smješteni na istočnoj tribini, gdje nije bilo incidenata.

- Po završetu utakmice mladi navijači, od kojih su većina maloljetnici, preskočili su ogradu da se pozdrave sa fud-

balerima. U tom trenutku nekoliko službenika policije, potiskuje navijače i udara ih palicama po nogama. Ivanović preskače ogradu u namjeri da zaštiti maloljetne navijače i tada pendrekom zadobija udarac u čelo – piše u tužbi.

Kako se navodi, kada je Ivanović došao do vrata autobusa, neko ga je od policajaca ubacio kao ,,vreću, a drugi navijači su bili prskani sprejom“.

U tužbi je precizirano i da je u incidentu Ivanović zadobio deset povreda. Ivanović je prošle godine osuđen na godinu zatvora presudom nikšićkog Osnovnog suda što je podgorički Viši i potvrdio.

Presuda mu je izrečena zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Ivanović je u Osnovnom sudu u Nikšiću negirao krivicu.

M. L.

Zakazano suđenje optuženom za pokušaj ubistva

Leon Drešaj pred sudom 22. januara PODGORICA - Suđenje Leonu Drešaju (47) iz Tuzi zbog sumnje da je 6. juna prošle godine pokušao da ubije Franja Nikolića (37), zakazano je za 22. januar pred sudijom Višeg suda Predragom Tabašem.

Drešaju se optužnicom stavlja na teret da je počinio krivično djelo pokušaj ubistva na mah u sticaju sa nedozvoljenim držanjem oružja i eksplozivnih materija.

Prema navodima optužnice Višeg državnog tužilaštva, Drešaj se sumnjiči da je 6. juna u Tuzima oko 21.30 sati, na terasi ugostiteljskog objekta ,,prethodno doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost“, pokušao na mah da ubije Nikolića.

– F. N. je vrijeđao optuženog, nakon čega je L. D. zaustavio vozilo ispred ugostiteljskog objekta. F. N. je ustao od stola gdje je sjedio, krenuo u njegovom pravcu, počeo da mu

psuje oca, majku, kćerku, nakon čega je optuženi postupajući na mah pokušao da ga ubije. L. D. je izvadio pištolj nepoznate marke kalibra devet milimetara, koji je neovlašćeno nosio, a potom ispalio tri projektila u pravcu F. N. nanoseći mu tešku tjelesnu povredu – navodi se u optužnici Višeg državnog tužilaštva. Da je Drešaj počinio krivično djelo pokušaj ubistva na mah, proizilazi iz uviđajne dokumentacije i iskaza svjedoka U. D. koji je ispričao da je optuženi izvadio pištolj i da je pucao u pravcu Nikolića.

– Optuženi je ispričao da mu je pao mrak na oči kada mu je F. N. uputio psovke. Nakon toga je izvadio pištolj i tek kada su ljudi počeli da vrište, vidio je F. N. kako leži u bašti lokala – piše u optužnici.

Drešaj je bio u bjekstvu i predao se 17. septembra tužilaštvu u pratnji advokata.

C. H.

U Podgorici prekinut najveći lanac trgovine ljudima na Balkanu, uha

Držali ljude zatvorene tjerali ih na internet pr Prikupljeni su i materijalni dokazi koji potvrđuju sumnje istražitelja da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi koja je oformljena radi eksploatacije radne snage.

Inspektori su prikupili dokaze koji nesumnjivo ukazuju da su žrtve po nalogu osumnjičenih skidale novac sa računa i u daljim danima istrage biće jasnije o kojim sumama se radi PODGORICA – Osam tajvanskih državljana uhapšeno je zbog sumnje da su trgovali ljudima koje su tjerali da za njih čine internet prevare i tako im ostvaruju materijalnu dobit. Policija je za sada identifikovala 12 žrtava, koje su, kako saznajemo, mlađe dobi, a sumnja se da ih ima još 85.

Prikupljeni su i materijalni dokazi koji potvrđuju sumnje istražitelja da se radi o organi-

i.božović

10

Privođenje osumnjičenih na saslušanje u Tužilaštvo

zovanoj kriminalnoj grupi koja je oformljena radi eksploatacije radne snage.

Kako je našem listu potvrđeno iz više izvora, inspektori su prikupili dokaze koji nesumnjivo ukazuju da su žrtve po nalogu osumnjičenih skidali novac sa računa i u daljim danima istrage biće jasnije o kojim sumama se radi. Osumnjičeni su sinoć nešto poslije 22 sata privedeni u Specijalno državno tužilaštvo gdje je saslušanje trajalo do zaključenja broja našeg lista.

Prema saznanjima Pobjede, žrtve trgovine ljudima ispričale su policiji da su bile zatvorene, da su im oduzeti pasoši i da su tjerani da vrše internet prevare. Detaljnom analizom utvrđeno je i da su neki od privedenih prešli granicu legalno, dok je određen broj njih ilegalno stigao u našu zemlju.

Nezvanično nam je saopšteno da za sada nema indicija da je neko od crnogorskih državljana bio uključen u ovu kriminalnu organizaciju.

Povodom višemjesečne akcije, kojom je otkriven i prekinut najveći lanac trgovine ljudima na Balkanu u posljednje vrijeme, oglasila se i crnogorska policija saopštivši da radi identifikovanja još eventualnih izvršilaca i žrtava trgovine ljudima ili drugih krivičnih djela, preduzima dalje istražne aktivnosti.

Saopštili su da je ovo bila međunarodna akcija koja je realizovana u saradnji sa Interpolom gdje su NCB Interpolu Podgorica putem Generalnog sekretarijata Interpola dostavljena značajna saznanja o ovom krivičnom djelu, te da je u ostvarenoj saradnji sa Europolom, izvršena identifikacija ovog specifičnog modus

operandi za koji je utvrđeno da se u ranijem periodu pojavljivao u zemljama Zapadne Evrope.

– Uključivanjem crnogorske policije u ovu akciju ukazano je povjerenje ove dvije međunarodne organizacije našoj policiji, što nam predstavlja dodatnu potvrdu statusa u međunarodnim okvirima kao dosljednog, pouzdanog i kredibilnog partnera u najtežim policijskim istragama – saopšteno je iz policije.

Kako je Pobjeda objavila, prekjuče tokom dana, preduzimajući istražne aktivnosti na ovom predmetu, službenici Uprave policije su pretresli tri kuće na Zabjelu u kojima su zatekli 93 osobe sa Tajvana.

– U tim objektima zatečena su 93 lica sa Tajvana kojima je bilo ograničeno kretanje, oduzeti pasoši i oni su, kako se sumnja, držani pod prisilom u objektima u kojima je vladala

Predsjednik Savjeta Aleksandar Saša Zeković o pritužbama na postupanje policajaca

Više pritužbi ne znači manjak profesionalizma PODGORICA – Predsjednik Savjeta za građansku kontrolu rada policije Aleksandar Saša Zeković govoreći o pritužbama na postupanje policijskih službenika u protekloj godini kazao je da su radili na oko 110 predmeta, koji su formirani na osnovu obraćanja građana, novinara, nevladinih organizacija, političkih partija ili po sopstvenoj inicijativi. Dodao je da u Savjetu smatraju da je 2019. najuspješnija godina u reformisanju i napretku crnogorske policije.

- Došlo je do određenog povećanja broja pritužbi, ali je korektno da istaknem da veći broj pritužbi ne mora da znači da je posrijedi porast neprofesionalizma i devijantnosti u policiji - kazao je Zeković.

Pritužbe su se, kako je objasnio, odnosile na prekoračenje policijskih ovlašćenja i ne-

Zeković je naveo da u Savjetu smatraju da je 2019. najuspješnija godina u reformisanju i napretku crnogorske policije srazmjernu upotrebu sredstava prinude.

-Bilo je prigovora i povodom neadekvatnog postupanja, odnosno nepotpune i nedovoljne primjene policijskih ovlašćenja. U ovoj godini nijesmo imali u radu nijedan slučaj koruptivnog ponašanja policijskih službenika što nas posebno raduje. Značajno smo se zanimali kulturom ponašanja u policiji i slučajevima (ne) priznavanja zlostavljanja građana u samoj policiji - kazao je Zeković.

Savjet je, dodao je Zeković, provjerio svakodnevno postupanje u brojnim i različitim situacijama primjene zakona, što podrazumijeva jednostavne, ali i složene policijske operacije.

- Blagovremeno i dosljedno

smo raspravili svaku javnu primjedbu prema policiji i pokazali, tako da bude vidljivo i stručnjacima i društvu uopšte, da ne pristajemo na simulaciju kontrole - istakao je Zeković.

Na pitanje šta Savjet preduzima kad dobije pritužbe, on je pojasnio da se po prijemu pritužbe uspostavlja dijalog između građanina i policije.

- Sprovodi se osnovno razmatranje primjedbi, a građanin se kontaktira u cilju dobijanja eventualnih pojašnjenja i dodatnih dokaza - naveo je Zeković.

Zatim se, kako je kazao, formira lista pitanja na koja je policija dužna detaljno da se izjasni, kako bi se razumio kontekst i posljedice svake pojedinačne situacije, a Savjet često zatraži uvid u službenu dokumenta-

ciju kao i neposredno izjašnjenje policijskih službenika koji se dovode u vezu sa konkretnim slučajem.

- Kada nam odgovori nijesu dovoljno razumljivi, mi to otvoreno i kažemo direktoru Uprave policije, nakon čega se nastavljaju provjere. Po prijemu odgovora iz policije odgovarajuće jasnoće oni se dostavljaju na upoznavanje i izjašnjenje podnosiocu pritužbe. Tada se nastavlja dijalog sa policijskom organizacijom i pristupa zaključenju predmeta - naveo je Zeković.

Prema njegovim riječima, u praksi često, pri radu po pritužbi, Savjet izdaje preporuku da se ostvari direktna komunikacija pretpostavljenih starješina sa podnosiocem pritužbe.

K. J.

Hronika

Petak, 10. januar 2020.

ei revare stroga hijerarhija osumnjičenih lica, a koja su raspolagala velikim sumama novca. Preduzimajući dalje radnje, službenici policije su izuzeli više elektronskih uređaja koji će biti predmet daljeg vještačenja u cilju otkrivanja krivičnih djela – navodi se iz policije.

Akciju su realizovali službenici Uprave policije u koordinaciji sa Specijalnim državnim tužilaštvom i tajvanskom policijom.

– Tokom sprovođenja ove istrage ostvarivana je i kontinuirana policijska i tužilačka saradnja sa policijom zemlje iz koje potiču izvršioci i žrtve izvršenih krivičnih djela, u okviru čega su organizovani i zajednički operativni sastanci na kojima su razmijenjena ključna saznanja u vezi izvršilaca, žrtava ali i samog modus operandia, što je svakako doprinijelo uspješnoj realizaciji istrage – navedeno je iz policije.

Oni dodaju da je borba protiv trgovine ljudima u vrhu prioriteta rada Uprave policije.

Pomoćnik direktora za Sektor kriminalističke policije Enis

Baković sastao se juče sa kolegama iz Tajvana. Zaključeno je da se samo kvalitetnom međunarodnom saradnjom može stati na put transnacionalnom kriminalu, a da je ova aktivnost dobar pokazatelj kvalitetne međunarodne saradnje.

Kolege su se zahvalile na profesionalnoj saradnji i istakli da je crnogorska policija efikasna i da posjeduje izuzetne istražne vještine.

– Radi daljeg sprečavanja otvaranja sličnih centara i proaktivnog djelovanja u cilju predupređenja izvršenja ovih krivičnih djela sa akcentom na borbu protiv trgovine ljudima, dalja i obimnija saradnja sa Europolom tek slijedi – zaA. R. ključili su iz policije.



Iz Uprave policije su saopštili da je ovo bila međunarodna akcija koja je realizovana u saradnji sa Interpolom i Europolom koji su dostavili crnogorskim istražiteljima značajna saznanja o ovom krivičnom djelu, kada je identifikovan modus operandi za koji je utvrđeno da se u ranijem periodu pojavljivao u zemljama Zapadne Evrope

Potvrđena presuda okrivljenom za pokušaj ubistva

Bjelopoljcu dvije godine i dva mjeseca zatvora

- Prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio sve činjenice – piše u odluci Apelacionog suda.

Prema stavu ovog vijeća, prvostepeni sud je u toku postupka više puta pozivao E. J. radi svjedočenja na adresu koja se nalazi u spisima predmeta, ali se na te pozive nije odazivao, o čemu su dokaz povratnice pošte.

- Pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je na glavnom pretresu od 26. septembra prošle godine, bez saglasnosti odbrane, pročitao iskaz E. J. uzet u ovom krivičnom postupku u fazi istrage, jer se

Đedović i saradnici osnovano sumnjivi da su krijumčarili ljude PODGORICA – Apelacioni sud produžio je pritvor dva mjeseca Ljubomiru Đedoviću i još sedam osoba zbog osnovane sumnje da su od početka 2019. godine u više navrata za novčane iznose krijumčarili migrante. Đedović je označen kao šef kriminalne grupe čiji članovi su postali Darko Mijušković, Milenko Dragutinović, Mitar Kecojević (50), Željko i Dragan Dragutinović, Ratko Kadović (66), Vladimir Perošević (33) i njima je produžen pritvor. Sa slobode se brane Svetlana Aleksić (40) i Anđela Perošević. U ovoj akciji pod kodnim imenom ,,Monika“ uhapšeni su i policajci Radomir Stojović (49) i Aleksandar Kalpačina (46) iz Danilovgrada. Oni su nakon saslušanja pušteni da se brane sa slobode. Terete se za zloupotrebu položaja, ali njihova imena nijesu se našla u naredbi za sprovođenje istrage.

Prema nalazima iz istrage, Đedović je početkom januara 2019. godine organizovao kriminalnu organizaciju koja je djelovala duže vrijeme u međunarodnim razmjerama, a svi članovi imali su jasne uloge i zadatke.

- Iz do sada prikupljenih dokaza sadržanih u spisima predmeta proizilazi osnovana sumnja da je Đ. Lj. početkom januara 2019. godine u Crnoj

Privođenje jednog od osumnjičenih

Gori organizovao kriminalnu organizaciju koja je djelovala na Crnoj Gori i BiH, čiji su članovi postali okrivljeni D. M, D. Ž, M. D, P. V, K. M, A. S, K. R, D. D. i okrivljena P. A. i više za sada NN osoba iz Bosne i Hercegovine. Djelatnost je planirana i sprovođena duže vrijeme u međunarodnim razmjerama, na teritoriji više država radi vršenja krivičnog djela za koje se može izreći kazna zatvora od četiri godine ili teža - piše u odluci Apelacionog suda.

Đedoviću se na teret stavlja da je počinio krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije, nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

Milinko i Željko Dragutinović, Mijušković, Perošević, Kecojević, Aleksić i Kadović terete se da su izvršili krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije, nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, dok se Dragan Dragutinović i Perošević sumnjiče za stvaranje kriminalne organi-

zacije. U naredbi za sprovođenje istrage navodi se da je prokrijumčareno 250 stranih državljana od kojih je 32 identifikovano. Istražitelji vjeruju da je svaki član grupe imao jasne uloge i zadatke u realizaciji kriminalnog plana – krijumčarenja stranih državljana porijeklom iz Sirije, Pakistana i Eritreje. Strane državljane su, kako se sumnja, nelegalno prevozili za Bosnu i Hercegovinu kako bi ušli u zemlje M. L. Evropske unije.

Apelacioni sud ovjerio presudu okrivljenima zbog dva razbojništva

Sastanak čelnika crnogorske i tajvanske policije

PODGORICA – Apelacioni sud odbio je žalbe odbrane i potvrdio presudu kojom je H. H. iz Bijelog Polja osuđen na dvije godine i dva mjeseca zatvora zbog pokušaja ubistva sugrađanina E. J.

Apelacioni sud obrazložio odluku o pritvoru sedam osoba

d.mijatović

apšeno osam tajvanskih državljana

11

radilo o osobi koja se prije održavanja tog pretresa, nalazila na radu u inostranstvu bez bliže adrese stanovanja i bez izvjesnosti dolaska u Crnu Goru – piše u rješenju Apelacionog suda.

Takođe, kako se dodaje, neosnovani su navodi žalbe da je činjenično stanje u ovoj krivičnoj stvari pogrešno utvrđeno.

- Činjenično stanje prvostepenog suda temelji se na iskazu E. J. koji je u prethodnom postupku na jasan i ubjedljiv način posvjedočio da je kritičnom prilikom u ugostiteljskom objektu imao verbalnu prepirku sa optuženim. E. J. je objasnio situaciju koja se kasnije odvijala ispred tog objekta kada je optuženi iz pištolja pucao u njegovom pravcu i pogodio ga – zaključeno je u rješenju Apelacionog suda.

M. L.

Trojici mladića ukupno deset i po godina zatvora PODGORICA – Apelacioni sud potvrdio je presudu kojom su Vehbija Murić (20), Samir Curoli (20) i maloljetni H. B. osuđeni na ukupno deset i po godina robije zbog dva razbojništva i nedozvoljeno držanje oružja počinjenih u julu 2018. godine.

Prvostepenu presudu je 21. juna prošle godine izrekla sutkinja Višeg suda u Podgorici Vesna Moštrokol.

Murić je osuđen na tri, Curoli na pet godina zatvora, a H. B. koji je u vrijeme izvršenja krivičnog djela imao šesnaest godina osuđen je na dvije godine maloljetničkog zatvora.

Prema navodima prvostepene presude, tokom postupka dokazano je da su Murić, Curoli i H. B. kao saizvršioci uz prijetnju noža, šrafcigera i lovačke puške opljačkali taksiste S. Z. i C. D. u ljeto 2018. godine.

Oni su, prema pisanju medija, 1. jula 2018. godine od taksiste D. Ć. tražili da ih vozi prema

Tuzima. Usput su ga natjerali da stane, izađe iz auta i legne na zemlju. Jedan od njih trojice držao je nož ispod grla taksiste, drugi je u rukama držao lovačku pušku kako bi ga više uplašili i natjerali da im preda sav novac koji je imao kod sebe. Murić je tom prilikom od taksiste uzeo 100 eura.

Prilikom pljačke taksiste, optuženi Curoli je od njega zahtijevao da mu preda novac prijeteći da će ga povrijediti šrafcigerom koji je držao u rukama dok je maloljetni H. B. prijetio nožem.

Vijeće sudija Apelacionog suda utvrdilo je da u postupku donošenja presude kao ni u samoj presudi nijesu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

– Nasuprot navodima žalbe branioca optuženog izreka presude je u jasna i razumljiva i sadrži sve one činjenice i okolnosti koje predstavljaju elemente bića krivičnog djela, a za koje su optuženi i ogla-

šeni krivim – piše u odluci.

Prilikom određivanja visine kazne prvostepeni sud je kao olakšavajuće okolnosti kod Murića cijenio to što je u bitnom priznao izvršenje krivičnih djela, prihvatio krivicu i izrazio žaljenje što je u bitnom doprinijelo bržem i efikasnijem okončanju krivičnog postupka.

Sud je uzeo u obzir i to što je ovaj optuženi nezaposlen i da je u vrijeme izvršenja predmetnih krivičnih djela imao 18 godina. Kao otežavajuću okolnost sud je cijenio to što je Murić kao maloljetnik dva puta evidentiran kao izvršilac krivičnih djela.

Nezaposlenost, loše imovno stanje su olakšavajuće okolnosti koje je sud uzeo u obzir kada je određivao visinu kazne optuženom Curoliju.

Kao otežavajuću okolnost sud je cijenio njegov raniji život koji se ogleda u tome da je 18 puta evidentiran kao maloljetni izvršilac krivičnih djela protiv imovine (kradje i teške krađe).

– Kada se ima u vidu navedena otežavajuća okolnost, pravilan je zaključak prvostepenog suda da na strani ovog optuženog postoji sklonost ka vršenju krivičnih djela protiv imovine, pa se kazna od 5 godina zatvora za dva krivična djela pokazuje kao neophodna da bi se ostvarila svrha kažnjavanja u odnosu na ovog optuženog – navodi se u obrazloženju Apelacionog suda.

Apelacioni sud je ocijenio da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je H. B. osudio na dvije godine maloljetničkog zatvora s obzirom da je ovaj optuženi 17 puta evidentiran u Centru za socijalni rad, između ostalog i zbog krivičnih djela protiv imovine.

– Prvostepeni sud je pravilno postupio jer na osnovu navedenih činjenica nije opravdano izreći vaspitnu mjeru, jer očigledno nije postigla svoj cilj prilikom ranijeg izricanja – zaključuje Apelacioni sud.

B. R.

12

Crnom Gorom

Petak, 10. januar 2020.

Potpisan memorandum o saradnji bjelopoljskog zatvora i NVO Novi poredak

Znanjem do većih prava

BIJELO POLJE – Nevladina organizacija Novi poredak realizuje projekat ,,Znanjem do većih prava“ koji je finansijski podržalo Ministarstvo pravde Crne Gore, a potpisivanjem memoranduma o saradnji između te NVO i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija - Zatvor u Bijelom Polju, nastavljena je konstruktivna saradnja u realizaciji projekta iz domena zaštite i promovisanja ljudskih prava u Crnoj Gori.

Memorandum o saradnji potpisali su načelnica zatvora u Bijelom Polju Vesna Pa-

vićević i izvršni direktor NVO Novi poredak Radivoje Bogavac. Cilj projekta je pojačana edukacija u vezi implementacije prava osuđenih lica u bjelopoljskom zatvoru.

Prema riječima načelnice Vesne Pavićević, projekat podrazumijeva i anketiranje osuđenih lica u bjelopoljskom zatvoru i to u vezi njihove percepcije ostvarivanja prava u zatvoru, ali i sa njihovim pravima i po izlasku na slobodu. Projektom je predviđena realizacija edukativnih radionica čijom realizacijom će predavači omogućiti osuđenim licima da unaprijede znanja koja su

im zakonom propisana.

Samostalni savjetnik u sektoru za tretman Goran Živković ističe korisnost projekta koji sadrži više faza. On je istakao da će NVO Novi poredak imati punu saradnju zapošljenih službenika, što će biti kvalitetan doprinos realizaciji projekta.

Izvšni direktor NVO Novi poredak Radivoje Bogavac naglasio je da će predavanja i edukativne radionice biti realizovani savremenim metodama, prezentacijama i pratećim brošurama, što će osuđenim licima olakšati dodatnu edukaciju. On je naveo da će osuđena lica u upitnicima unositi svoje

Radivoje Bogavac i Vesna Pavićević

stručne reference i u skladu sa stručnom spremom i preporukom uprave zatvora, NVO Novi poredak će u kontaktu sa zavodima za zapošljavanje posredovati u za-

HERCEG NOVI: Izgradnjom garaža biće rasterećen mirujući saobraćaj

pošljavanju ovih lica nakon odslužene kazne.

Prilikom potpisivanja memoranduma o saradnji konstantovan je značaj pospješivanja međusektorske saradnje pod

okriljem Ministarstva pravde, što će u narednom periodu dodatno uticati na sinergiju i kooperativnost organizacija civilnog društva i bjelopoljskog zatvora.

B. Č.

Predstavnici Crnogorskog društva za borbu protiv raka obišli Dom za stare u Petrovcu

Grad će dobiti 900 Nastavljena lijepa tradicija parking mjesta PODGORICA, PETROVAC – Predstavnici Crnogorskog društva za borbu protiv raka (CDPR) nastavili su tradiciju posjeta Domu za stare u Petrovcu, koji vode časne sestre franjevke sa Benediktom, upraviteljicom Samostana Sveti Vid na čelu.

HERCEG NOVI – Nedostatak parking prostora koji je posljednjih godina hronični problem u Herceg Novom, nadležni u lokalnoj upravi planiraju da ublaže izgradnjom nekoliko garaža i parking prostora na više lokacija. Na taj način, tvrde, dobilo bi se više od 900 mjesta za parkiranje.

Prva javna garaža u centru grada biće izgrađena na platou ispred zgrade opštine, na Trgu maršala Tita. Predsjednik opštine Stevan Katić kazao je da bi do polovine januara trebalo da opštinska komisija donese konačnu odluku o ispravnosti dostavljene ponude kompanije ,,Briv konstrakšn“.

– Ukoliko sve neophodno bude potvrđeno kroz zakonsku proceduru, Herceg Novi bi do jeseni mogao da ima završen objekat gdje bi se, uz poslovne sadržaje, dobilo oko 150 parking mjesta. Biće to prva javna garaža, koja je planirana na tri nivoa – dva podzemna i postojeći, iznad koga bi se dobio trg sa novim ugostiteljskim sadržajima - kazao je Katić.

Planirano je i da na parceli u Meljinama, koja je u vlasništvu opštine, bude izgrađena

Sekretar CDPR-a Domagoj Žarković kazao je da je posjeta iskorišćena kako bi časnim sestrama uručili skromnu donaciju koju čini komplet knjiga naših pisaca i stvaralaca iz regiona (Marko Miljanov, Petar Petrović Njegoš, Miloš Crnjanski, Bora Stanković, Meša Selimović, Jovan Sterija Popović, Milovan Glišić, Petar Kočić, Radoje Domanović, Laz--a Lazarević).

- Knjigama koje donosimo svake godine obogaćuje se

knjižni fond Doma i nadamo se da to predstavlja pomoć u njegovom daljem radu. Uz knjige smo pripremili i ono što ide za ove blage dane, slatke poklon-pakete za sve stanare Doma i časne sestre koje brinu o njima. Nadamo se da smo ovom posjetom pokazali svima u Domu da nijesu napušteni i zaboravljeni, a časnim sestrama koje nesebično i brižljivo brinu o njima u prelijepom Petrovcu makar malo zahvalili na tome. Istovremeno smo poželjeli i skori završetak izgradnje novog Doma i njegovo stavljanje u funkciju u ovoj godini, jer takvih objekata svakako nedostaje – rekao je sekretar CDPR-a Domagoj Žarković.

Upraviteljica Samostana Sveti Vid i Doma za stare Benedikta toplo je zahvalila na posjeti i darovima.

R. R.

U PLANU PODZEMNA GARAŽA: Plato ispred zgrade opštine Herceg Novi

garaža sa oko 60 mjesta.

- Postoji još nekoliko lokacija gdje smo imali aktivnu ulogu u pregovorima sa privatnicima koji su iskazali interesovanje da sa opštinom uđu u javno-privatno partnerstvo.

Jedna od njih je ispod semafora na Toploj, koja je sada u privatnom vlasništvu. Opština Herceg Novi ima pravo raspolaganja nad prostorijom mjesne zajednice koja se nalazi u budućem zahvatu

tog kompleksa. Tu je takođe predviđeno 250 podzemnih parking mjesta, tako da bismo kroz naše učešće i ovdje mogli da dobijemo značajan broj dodatnih parking mjesta. I u dijelu kompleksa planiranog za izgradnju autobuske stanice u Igalu, u sklopu budućeg tržnog centra predviđeno je između 250 i 300 parking mjesta, plus oko autobuske stanice - kazao je Katić i naglasio da je sve to u pla-

novima i najavama za ovu godinu.

U Herceg Novom trenutno ima oko 1.100 parking mjesta kojima raspolaže ,,Parking servis Herceg Novi“ i još oko 1.500 u privatnom vlasništvu.

Studija koja je rađena prije nekoliko godina pokazala je da je u širem gradskom jezgru neophodno oko 8.000 parking mjesta u periodu najveće saobraćajne opterećenosti. Ž. K.

NIJESU SAMI: Posjeta Domu u Petrovcu

Tivat: Maloljetnik lakše povrijeđen

TIVAT – Nakon što je u srijedu policiji prijavljen slučaj napada na maloljetnog Tivćanina D.M, slučaj je juče dobio epilog. Tokom istrage u kojoj su izuzeti i snimci sa okolnih kamera video nadzora, utvrđeno

je da nije bilo osnova za krivično gonjenje, jer nije bilo napada, kako je bilo prvobitno saopšteno. Naime, utvrđeno je da nije bilo druge grupe koja je napala D. M, već je došlo do sitnih nesuglasica među dru-

govima, a lake povrede oštećenom D.M. nanio je M.A. - Istragom je utvrđeno da nije bilo nikakve druge grupe maloljetnika koji su navodno gađali palicom povrjeđenog dječaka, već da mu je povrede nanio njegov drug M.A.

sa kojim se prethodno sporječkao.

Oni su uplašili od nastalih posljedica povrijeđivanja i dogovorili da roditeljima ispričaju izmišljenu priču o tome da su ih navodno gađali neki drugi momci. O slučaju je obaviješten dežurni tužilac u

Osnovnom državnom tušilaštvu u Kotoru koji se izjasnio da u radnjama M.A. nema elemenata krivičnog djela koje bi se gonilo po službenoj dužnosti jer je on povredu svom drugu nanio nehotice.

U svakom slučaju, protiv M.A. će biti podnešena prekršajna prijava - kazao je načelnik Odjeljenja bezbjednosti Tivat Dragan Kontić.

S. K.

Crnom Gorom

Petak, 10. januar 2020.

13

Omiljeni prodavac knjiga u Nikšiću

Draganova putujuća biblioteka NIKŠIĆ – Ljubitelji dobre knjige u Nikšiću često imaju priliku da naiđu na Dragana Brisnopoljca, čovjeka koji sa sobom nosi svojevrsnu pokretnu biblioteku. Kao ulični prodavac knjiga, nekada česta pojava, a danas rijetkost, Dragan već tri decenije traga za pravim poklonicima pisane riječi. Sa improvizovanim štandom okačenim na ramenima ovaj Bijeljinjanin obišao je do sada veliki broj gradova u Bosni i Hercegovinim, Srbiji i Crnoj Gori.

- Kao mlad čovjek pitao sam gdje ću i šta ću, oprobao se u mnogim zanatima i onda sam odlučio da se bavim prodajom knjiga. Početak je bio stidljiv, krenuo sam iz Vrnjačke Banje, a jedan drugar kojem je to bio sporedni posao, uputio me je na naslove koji su se tada mogli najbolje prodati – priča Dragan.

CRNA GORA U Crnoj Gori je od 2001. godine - prvo u Baru, a zatim u Kotoru, Budvi, Tivtu, Podgorici, dok ga put prije deset godina nije doveo u Nikšić. A u gradu bogate kulturne tradicije, gradu pisaca nije teško pronaći istinske čitaoce.

- Bar je kao lučko mjesto u početku bio najzanimljiviji, mnogi moreplovci znaju da kupe knjigu i ponesu sa so-

Knjiga je najbolji prijatelj Za knjigu Dragan kaže da je čovjekov najbolji prijatelj, a preko nje je upoznao mnogo ljudi.

- Knjiga je spona ili sredstvo da se održava taj kontinuitet zajedništva, da se njeguje prijateljstvo, jer svi smo mi socijalna bića. Ona je sredstvo koje nikad ne zataji, tu je i kad nam je dobro i kad nam je loše. Svi oni koji imaju tu kulturu čitanja znaju koliki mir uživaju sa dobrom knjigom u ruci – kaže Brisnopoljac.

Dragan Brisnopoljac

bom, da ubiju dosadu, nešto doznaju. Uvijek sam im bio na ruci, uslužan. Samo oni znaju koliko je taj njihov rad naporan i stresan, a opet knjiga ih opušta. Kasnije, obilazeći i druge gradove u Crnoj Gori dočuo sam da je u Nikšiću čitanje knjiga tradicija, da ima jedan krug ljudi koji voli dobru knjigu. Mnogi su mi iskreno priznali da imaju bogate biblioteke, jedan poznanik mi je kazao da ima 3.000 knjiga.

KOLAŠIN: Služba zaštite i spašavanja ovih dana ima dosta posla

On mi se obratio i kupio je knjige jer u njima nalazi zadovoljstvo – nastavlja priču Dragan.

ISKUSTVA Najbolje, kaže, prolazi laka literatura, a trudi se da ponudi knjige koje donose istinita iskustva. Ukoliko su kupci u nedoumici, preporuči im nešto praktično, o zdravlju, psihološke knjige, a kako dodaje, na taj način želi da unaprijedi

Neočišćeni kumini su velika prijetnja KOLAŠIN - Niske temperature posljednjih dvadesetak dana donijele su dosta problema pripadnicima Službe zaštite i spašavanja. Nijesu, međutim, pripadnici te službe nikoga spašavali od smrzavanja, već im je nevolje zadavala - vatra.

Komandir Službe zaštite i spašavanja Željko Darmanović kaže da se ponavlja situacija iz prethodnih godina kada su veliki mrazevi dovodili do problema u kućnim sistemima grijanja.

- Niske temperature uvijek povećaju intenzitet loženja drva u svim kućama i stanovima koji koriste takvu vrstu grijanja i onda dolazi do problema. Tako smo imali problem sa dimnjacima u stambenoj zgradi u Ulici generala Anđelića, gdje je preko kumina došlo do paljenja greda. Takođe, bilo je sličnih

problema i u nekoliko porodičnih kuća. Koristimo svaku priliku da opomenemo i ukažemo građanima da je neophodno da čiste i održavaju kumine - istakao je Darmanović.

On ističe da je neophodno blagovremeno očistiti kumine, jer je dosta stambenih objekata koji su stari i više od pola stoljeća. Posebnu pažnju, naglašava Darmanović, treba obratiti u danima kada se intenzivnije loži.

- Ekstremno niske temperature koje idu i do 20 stepeni ispod nule, znatno povećavaju intenzitet loženja. Dosta je i kuća i stanova gdje se loženje ne prekida. Zbog takvih situacija neophodno je blagovremeno očistiti kumine. Na taj način se predupređuje opasnost da dođe do požara, čime se i nama pomaže jer su takve intervencije vrlo komplikovane i rizične upozorio je Darmanović. Dr. P.

DOGOVOR Sa ljubiteljima dobre knjige lako se dogovori o cijeni i naslovu koji će prodati, pa na kraju svi budu zadovoljni.

Priznaje da je nošenje knjiga teško, da ponekad pauzira zbog bola u leđima, ali ipak ne skida osmijeh sa lica. Odavno

je prihvatio da mu je to poziv od kojeg zarađuje za porodicu.

- Povezujem kraj s krajem. Po meni je ovo biznis za one koji se bave izdavaštvom, a za mene je ovo normalan posao koji zahtijeva snagu, zdravlje i veliku vjeru. Bude dana kada pogledate kroz prozor i kažete sebi da je bolje da sjedite, jer je to mnogo lakše. Ali, onda kažete sebi: Ja imam porodicu i želim da radim, jer ako ne odradim svoj posao ne mogu planirati svoju budućnost.

Moja žena i moj sin to vrlo dobro znaju koliko je ovaj posao i psihički i fizički naporan – govori Dragan i dodaje da knjige za prodaju obično nabavlja na sajmovima.

Omiljena knjiga mu je Sveto pismo, u njoj pronalazi duševni mir, utjehu i sreću. Ljudima poručuje da otvore svoje biblioteke i redovno čitaju, ne zaboravljajući vrijednost S. D. knjige.

Primjer primitivizma i nečovještva pored puta od Nikšića ka Vučju NIKŠIĆ – Koliba pokraj puta kojim se od Nikšića ide ka Vučju i Krnovu, pošivena slamom, decenijma je bila inspiracija za dobru fotografiju hiljadama putnika i namjernika. Plijenila je ljepotom pažnju i onih koji se samo kao kroz maglu sjećaju tradicionalne arhitekture i katuna. O inostranim turistima da se i ne govori.

GASE POŽARE I NA -20: Vatrogasci u akciji

kulturu čitanja dobre knjige.

- Danas je na tržištu knjiga mnogo šunda i nju ejdž literature. Ima ljudi koji ne prave razliku između dobre i loše literature. Imate psihologiju i parapsihologiju, ljudi to miješaju, pa za ono što se reklamira na radiju, televiziji i novinama misle da je to dar božji, a to nije rajska hrana. S druge strane, trudim se da im preporučim prave dobre knjige i onda oni kasnije budu zahvalni

– pojašnjava on.

Dragan smatra da loša literatura negativno utiče i na razvoj djece.

- Meni je žao što škole ne povedu više računa o tome šta naša djeca čitaju. Roditelji često nemaju izgrađenu kritičku svijest pa onda prepuštaju svoju djecu profesorima, misleći da će se oni postarati za dobrobit njihovog doma, a u stvari porodica je baza i osnova sreće. Ako su roditelji angažovaniji oko svoje djece onda je i društvo bolje i ljepše i ta djeca su srećnija i bolja.

Zato, čovjek mora da se založi i žrtvuje – poručuje Dragan.

Nema više takvih krovova (ili su rijetki), kao ni ražane slame pod kojom su se podizale generacije Crnogoraca. I zbog toga se koliba na Bukoviku našla u kadrovim mnogih filmova, gotovo neizostavna je bila u TV špicama, na turističkim razglednicama, u muzičkim spotovima...

Braća Đukanović iz Lukova lani su odlučila da joj udahnu novi život, posijali su raž, požnjeli je, iščešljali slamu i kolibu pošili. Ne koriste je decenijama, ali su, svjesni vrijednosti očuvanja tradicije, a pogurani emocijama, željeli da je vide u novom ruhu.

Koliba na Bukoviku zavrijedila je da se nađe i na listi kulturno-istorijskih spomenika.

Njenoj restauraciji obradovali su se znani i neznani, vjerovalo se da će biti makar lijepa scenografija za još tri decenije.

O tome je pisala i Pobjeda.

Ali...

Nije sa nje pokradena slama da bi se od nje napravile razne rukotvorine, suveniri, umjetnička djela, niti stelja za samar cijelo zdanje progutao je plamen. A požar nije mogao izazvati strujni udar. Nije slučajno izgorjela koliba koja je mnogima i živote spašavala kada zaviju krnovske mećave.

Kome je smetala koliba na Bukoviku

DANAS: Ostaci izgorjele kolibe

Nije niko ostao bez krova nad glavom. Materijalna šteta je mjerljiva sa nekoliko hiljada eura. Prolaziće se ka Vučju, Krnovu i Šavniku i ako nema te kolibe. Nije smak svijeta...

Ali, nameću se, ipak, neka pitnja - koliko je pomračenje uma imao „dobronamjernik“ koji je gurnuo šibicu u kolibu na Bukoviku? Je li mu išta sveto? Zapita li se nakon prespavane noći kakvu je sebi korist pribavio ovim nedjelom?

Eto, istina je - ima i takvih. Prevaziđena je i ona stara narodna ,,Samo da komšiji crkne kraRa. P. va“.

LANI: Rekonstrukcija kolibe na Bukoviku

14

Marketing

Petak, 10. januar 2020.

Svijet

Petak, 10. januar 2020.

15

Iranski ambasador u UN kaže da njegova zemlja, ako SAD budu uzdržane, neće preduzimati nove akcije

Odmazda Teherana je završena TEHERAN – Raketnim napadom na dvije američke vojne baze u Iraku, Iran se osvetio Sjedinjenim Državama zbog ubistva generala Kasema Sulejmanija i, ukoliko Amerika bude uzdržana, neće preuzimati nove vojne akcije, saopštio je iranski ambasador u Ujedinjenim nacijama Madžid Taht Ravanči.

On je, u pismu koje je uputio Savjetu bezbjednosti UN, naveo kako Teheran, nakon što je iskoristio pravo na samoodbranu, ne traži eskalaciju sukoba ili rat. Rekao je i da je njegova zemlja raketiranjem američkih baza preuzela „odmjeren i odgovarajući odgovor“, prenosi Rojters.

Ambasador Taht Ravanči je ocijenio i da je operacija njegove zemlje bila precizna i da su ciljane isključivo vojne mete.

- Tako da nije bilo kolateralne štete za civile i njihovu imovinu u tom području. Naša akcija je bila proporcionalna ubistvu Kasema Sulejmanija i sada je završena. Ako Amerikanci ne budu vojno djelovali protiv Irana, što se nas tiče, nećemo uzvratiti - rekao je Taht Ravanči agenciji Tas. Iranski diplomata je, takođe, dodao da je Teheran postupio u skladu sa Članom 51 Povelje UN koji govori o pravu na samoodbranu.

- Ako Amerika ipak odluči da djeluju vojno, Iran neće imati izbora nego da odgovori - zaprijetio je on.

Naša akcija je bila proporcionalna ubistvu Kasema Sulejmanija i sada je završena. Ako Amerikanci ne budu vojno djelovali protiv Irana, što se nas tiče, nećemo uzvratiti - rekao je ambasador Ravanči

Crna Gora osudila potez Irana Crna Gora oštro osuđuje nedavne iranske akcije protiv Sjedinjenih Američkih Država i snaga koalicija u Iraku koje su dovele u opasnost živote crnogorskih partnera i saveznika.

- Mir i stabilnost ne mogu prevladati na Bliskom istoku sve dok vidimo nastavak nasilja, nemira, mržnje i rata. Žao nam je što je Iran izjavio da namjerava da nastavi sa nuklearnim ambicijama, doprinoseći regionalnoj nestabilnosti - saopštilo je crnogorsko Ministarstvo vanjskih poslova na zvaničnom Tviter nalogu.

Građani Irana fotografijama generala Sulejmanija pozdravili osvetu zbog njegovog ubistva

Savjetu bezbjednosti UN pisala je i američka ambasadorka pri toj međunarodnoj organizaciji Keli Kraft nudeći obrazloženje za akcije SAD, u kojima je prošle sedmice ubijen general Sulejmani.

- Ubistvo Sulejmanija bilo je u samoodbrani i Amerika je spremna da preduzme dodatne slične akcije radi zaštite našeg osoblja i interesa na Bliskom istoku. Spremni smo i da bez preduslova počnemo pregovore sa Iranom u cilju sprečavanja daljeg

ugrožavanja mira i stabilnosti u svijetu - navela je Kraft u pismu.

U međuvremenu se oglasio i

potpredsjednik Amerike Majk Pens, koji je u intervjuu za BBC kazao da Vašington raspolaže sa obavje-

štajnim podacima koji ukazuju na to da je Teheran od iračkih milicija, svojih saveznika u toj zemlji, tražio da ne napadaju američke ciljeve.

Ocijenio je i da je američki narod sigurniji nakon ubistva Kasema Sulejmanija, ali i ponovo optužio Iran da je, kako je rekao, najveći sponzor terorizma u svijetu.

- Imamo posla sa zemljom koja je vodeći državni sponzor terorizma više od 20 godina. Ne želimo promjenu režima u toj zemlji, već da

Kongres glasa o ograničavanju vojnih akcija Trampa Predstavnički dom američkog Kongresa glasaće o rezoluciji koja ima cilj da ograniči ovlašćenja predsjednika Donalda Trampa da pokreće vojne akcije protiv Irana, najavila je predsjedavajuća tog doma Nensi Pelosi.

Pelosi je saopštila i da je ubistvo generala Sulejmanija koje je izvela Trampova administracija, ugrozilo američke vojnike i diplomate „rizikujući ozbiljnu eskalaciju tenzija sa Iranom“.

Početna istraga o padu ukrajinskog aviona ukazuje na tehnički kvar

Posada imala probleme već tokom uzlijetanja TEHERAN/KIJEV – Iranski stručnjaci, angažovani na istrazi o padu ukrajinskog aviona u Teheranu, utvrdili su da se posada odmah nakon polijetanja sa teheranskog aerodroma „Imam Homeini“ suočila sa problemima u radu letilice i pokušala da se vrati na aerodrom.

Boingov model aviona „737“ ukrajinske kompanije „Međunarodne avio-linije“ koji je sa 176 putnika i članova posade

Neimenovani iranski zvaničnik je izjavio da su crne kutije oštećene, ali da se vjeruje da se podaci mogu očitati letio na rekaciji Teheran - Kijev, srušio se u noći između utorka i srijede neposredno nakon polijetanja sa teheranskog aerodroma. U padu aviona poginulo je svih 167 putnika i devet članova posade. Nesreća se dogodila u isto vrijeme kada je Teheran, u sklopu odmazde zbog ubistva generala Kesema Sulejmanija, raketirao ame-

ričke vojne baze u Iraku, što je otvorilo sumnje da je avion pogodila jedna od tih raketa.

Pravila avio-saobraćaja nalažu da istragu avionskih nesreća sprovodi ona zemlja u kojoj se nesreća dogodila.

Portparol iranske službe za saobraćaj Kasem Binijaz izjavio je da se jedan od motora na avionu zapalio. Dvije crne kutije

pronađene su na mjestu pada aviona, objavila je državna iranska televizija. Međutim, kako je izjavio načelnik iranske organizacije civilnog vazduhoplovstva Ali Abedzadeh, crne kutije neće biti predate proizvođaču aviona. Istovremeno, Abedzadeh je rekao da za sada nije jasno u koju zemlju će Iran poslati crne kutije gde će podaci biti analizirani, prenosi Independent.

Inicijalna istraga iranskih stručnjaka pokazala je da je posada ukrajinskog aviona naišla na probleme već tokom napuštaja zone aerodroma, te da je

 Dio olupine palog aviona

Među putnicima palog aviona bila su 82 državljanina Irana, 63 Kanađanina, 11 Ukrajinaca, 10 Šveđana, četvoro Avganistanaca i po troje Njemaca i Britanaca

uzrok pada najvjerovatnije tehnički kvar.

Američki zvaničnici uvjereni su da je iranska raketa oborila ukrajinski avion iznad Teherana, a predsjednik SAD Donald Tramp smatra da je neko to mogao učiniti i greškom, piše Skaj njuz Skaj prenosi navode Rojtersa da je neimenovani američki zvaničnik kazao da su njihovi sateliti detektovali lansiranje dvije rakete malo prije nego se ukrajinski boing ,,737“ srušio u Teheranu, a da je nakon lansiranja evidentirana i eksplozija.

Navodi se i da su dva druga američka zvaničnika kazala da Vašington vjeruje da se obaranje aviona u kojem je stradalo 176 putnika desilo slučajno.

Među putnicima palog aviona bila su 82 državljanina Irana, 63 Kanađanina, 11 Ukrajinaca, 10 Šveđana, četvoro Avganistanaca i po troje Njemaca i Britanaca. Ukrajina je zbog ove tragedije 9. januar proglasila danom žalosti, a predsjednik te zemlje Volodimir Zelenski saopštio je da vlada razmatra nekoliko mogućih uzroka nesreće.

Zelenski je tokom televizijskog obraćanja sve strane pozvao da se uzdrže od manipulacija, spekulacija, teorija zavjere i preuranjenih ocjena o padu aviona, prenosi Rojters.

Ukrajinski predsjednik je najavio i da će sa iranskim kolegom razgovarati o unapređenju saradnje i otkrivanju uzroka nesreće. On je juče telefonom razgovarao i sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom i tokom razgovora sugerisao da i Britanija treba da se uključi u istragu.

tamošnja vlast promijeni svoje ponašanje - rekao je Pens.

Najavio je i da će predsjednik SAD Donald Tramp od američkih saveznika tražiti da se povuku iz, kako je rekao, katastrofalnog iranskog nuklearnog sporazuma.

- Zatražićemo od Irana da napusti svoju dugu istoriju sijanja terorističkog nasilja, da napusti svoje nuklearne ambicije i pridruži se porodici nacija - rekao je Pens, a prenio AP. Š e f t u r s ke d i p l o m a t i j e Mevlut Čavušoglu koji boravi u zvaničnoj posjeti Bagdadu, poručio je da Irak ne smije da postane „arena konfrontacije stranih sila“.

Ocijenio je i da su napadi na vojne baze u Iraku pokrenuli ozbiljna pitanja u regionu, te poručio da je Turska u kontaktu sa Amerikom i svim stranama u regionu, u cilju deeskalacije tenzija.

Britanski poslanici odobrili zakon o Bregzitu LONDON - Poslanici Donjeg doma britanskog parlamenta odobrili su juče zakon koji će omogućiti izlazak države iz Evropske unije 31. januara.

Za zakon je glasalo 330 poslanika, dok je 231 bio protiv.

Zakonom će biti sproveden sporazum o izlasku Velike Britanije iz EU koji je prošle godine postignut sa Unijom, prenosi Tanjug.

Ministar za Bregzit Stiven Barkli rekao je u parlamentu da je vrijeme da se Bregzit završi i da ovaj zakon to omogućava.

Zakon će biti upućen Gornjem domu i očekuje se da će biti usvojen na vrijeme da Britanija izađe iz EU do planiranog roka, 31. januara, i minimizira ekonomske poremećaje.

Portparol britanskog premijera Borisa Džonsona prethodno je kazao da će usvajanje zakona biti ,,značajan pozitivan korak”.

Očekuje se da će 31. januara Džonson odvojiti Britaniju od 27 drugih zemalja članica EU i time postati prva nacija koja je ikada napustila taj blok.

Priredila: Đurđica ĆORIĆ

16

Kultura

Petak, 10. januar 2020.

Dobitnik Ninove nagrade biće poznat 20. januara

PODGORICA - Ime 66. dobitnika Ninove nagrade biće saopšteno 20. januara oko podneva, a u ovogodišnji uži izbor ušlo je 10 romana.

U trci za ovo priznanje, kako prenosi Blic.rs, našli su se Elvedin Nezirović s romanom „Ništa lakše od umiranja“ (Laguna), Stevo Grabovac za „Mulat albino komarac“ (Imprimatur) i Vidosav Stevanović s knjigom „Paučina“ (Službni glasnik). Među deset najboljih djela našao se i roman Slobodana Tišme „Grozota ili...“ (Čarobna knjiga), kao i „Čvor na omči“ Draška Sikimića (Lom). U užem izboru je ovog puta i jedna žena - Ana Vučković s romanom „Yugoslav“ (Partizanska knjiga). Još jedan je naslov koji se bori za Ninovu nagradu je „Bliblija“ Nenada Rackovića u izdanju Lagune, kao i „Po šumama i gorama“ Milenka Bodirogića (Orfelin), te „Pas i kontrabas“ Saše Ilića (Orfelin) i roman Nemanje Jovanovića „Rudi“ (Partizanska knjiga). Žiri Ninove nagrade kritike za najbolji roman godine, u sastavu Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Marija Nenezić i Teofil Pančić (predsjednik) do 16. decembra dobio je 201 roman koji ulazi u konkurenciju za

FOTO: Tanjug/Dragan Kujundžić

U uži izbor ušlo deset romana

Prošlogodišnji lauerat Vladimir Tabašević

roman godine.

Aktuelni laureat je Vladimir Tabašević za roman „Zabluda Svetog Sebastijana“. Prestižno priznanje dodjeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Tokom proteklih godina nagrada je dodjeljivana piscima sa prostora cijele bivše Jugoslavije. Njen trostruki laureat bio je jedino Oskar Davičo koji je bio i jedini laureat Ninove nagrade dvije godine uzastopno (1963. i 1964). Dvostruki dobitnici nagrade bili su Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić, koji ovoga puta nije dobio priliku da bude trostruki dobitnik, jer nije prošao u uži izbor.

Priredila S. V.

Problemi sa muzikom za najnovijeg ,,Bonda”

Cimer u zadnji tren zamijenio Romera

Danijel Krejg ponovo će igrati Džejmsa Bonda

LOS ANĐELES - Legendarni filmski kompozitor Hans Cimer radiće na novom filmu o Džejmsu Bondu „No Time To Die“. On je u produkciju uskočio u posljednjem trenutku, samo tri mjeseca prije planiranog izlaska, jer je originalni izbor, kompozitor Dan Romer dao otkaz.

Romer je, kako prenosi Večernji list, od filma odustao „zbog kreativnih razlika“, a to je prvi put u istoriji franšize da se tako nešto dogodilo i to dok je film u postprodukciji. Hans Cimer, višestruko nagrađivani kompozitor 11 puta nominovan za nagradu Oskar, najpoznatiji je po muzici za filmove „Gladiator“, „Da Vinci Code“, „The Lion King“ i „Pirates of the Cribbean“.

Kruže glasine i da zbog vrlo kratkog roka na novom „Bondu“ neće raditi sam, kako bi soundtrack mogao biti gotov do 3. aprila kada film stiže u kina. Tim više, Zimer već radi i na muzici za novi „Wonder Woman“ film, filmsku adaptaciju SF romana „Dina“ te nastavak „Top Guna“ s Tomom Kruzom. „No Time To Die“ u problemi-

ma je od prvog dana, a otkaz na mjesto reditelja već je dao Dani Bojl da bi ga zamijenio Džoji Fukunaga. Javnost se bunila i zbog angažmana scenaristkinje Fibi Voler-Bridž koja je navodno angažovana kako bi Bondovi filmovi prestali da budu karneval šovinizma. Ovo će biti i posljednji Džejms u kojem će slavnog tajnog agenta glumiti Danijel Krejg, koji je, prije nego što je pristao na taj zadnji poduhvat, tvrdio da bi „radije prerezao žile nego opet bio Bond“.

Filmovi o Džejmsu Bondu oduvijek su poznati po izvanrednoj muzici i hit pjesmama koje izvode svjetske muzičke zvijezde, no zbog kompozitorske zavrzlame, naslovna pjesma još nije najavljena. Naslovnu pjesmu za film „Skyfall“ tako je izvela Adel, Kris Kornel pjevao je numeru „You Know My Name“ za „Casino Royale“, a iako je Radiohead trebalo da snimi pjesmu za pretposljednji film „Spectre“, odbili su ih jer je navodno bila „premelanholična“. Na kraju je angažovan Sem Smit s pjesmom „Writing’s on the Wall“. R. K.

Pregled izdanja sa crnogorske autorske muzičke scene u pro Trebalo bi jednom ući u trag fenomenima koji nam, pored brojnih talentovanih muzičara, ne pružaju dovoljno kvalitetnih pjesama, da ne bude da je svaki put glavni razlog siromaštva jedne scene nedostatak finansija PODGORICA - Govoriti o zamiranju crnogorske muzičke scene bi bilo nezahvalno prema pojedincima koji nikada ne dižu ruke od svojih vizija. Ipak, popisi na kraju svake godine nam rijetko daju prostora za emisiju otvorenog optimizma.

Trebalo bi jednom ući u trag fenomenima koji nam, pored brojnih talentovanih muzičara, ne pružaju dovoljno kvalitetnih pjesama, da ne bude da je svaki put glavni razlog siromaštva jedne scene nedostatak finansija. Baš smo zbog toga u ovaj pregled značajnijih izdanja iz 2019. godine uključili i neka demo/live izdanja.

ČEKAJUĆI ALBUM

Naviknuti da se zadovoljavamo minimumima, u neproduktivnoj godini nam bude značajno kad Gospoda Glembajevi puste glas u oviru svojih omaža pjesnicima, iako bi nam bilo draže da su se javili s cjelovitim originalnim materijalom. Nije da ne postoji osnova za album koji ćemo, s rezervom, očekivati do kraja ove godine, ali zaokružiti jedan diskografski ciklus samo „Leptirovom pjesmom“ i jednom ili dvije svirke na godišnjem nivou je šteta koja se jednom može nadoknaditi.

Dominacija elektronske scene pravi razliku i tamo gdje joj nije donedavno bilo prostora, u masovni(ji)m medijima. Dolaze do izražaja nekim odolijevanjima postulatima koje su sirovi i (skoro pa) surovi začetnici pravaca nekad postavili. Mješavina žanrova ili makar diskretna prelivanja po granicama zacrtanih normi njihovih, su doveli do toga da se publika omasovljava bez velikog pritiska.

Nastup benda Manitou

Naviknuti da smo zadovoljni minimumom Nikšićki reper Manitou na taj način može da odgovori potrebama i strogo isprofilisanih slušalaca koji nikad nijesu imali sluha za rep i hip-hop.

Negdje je stvar u bogatim instrumentalnim podlogama ili pažljivo osmišljenom konceptu atmosferičnosti koja preslikava poznatu stvarnost na još poznatije negiranje iste. Možda se radi i o nenametljivosti kojom Marko Janjušević sklapa ključne riječi u sintagme koje nije moguće ignorisati. Sve te posebnosti dovode do toga da Manitou, što je Janjuševićev autorski alter ego i onda kad je sam, i onda kad nam nudi opciju da ga posmatramo u okviru benda, postane svijetleća reklama za svaki od života ponaosob u njegovom gradu (Nikšić) i u svim gradovima koji se ne otimaju kad ih pritisne teret nepodnošljivosti

opšteg postojanja. Radi se o filmskoj atmosferi koju je teško odvojiti od okvira u kojima provodimo dane i stoga je ovaj album možda i najbolje uhvatio ključne momente savremenosti koju živimo.

Nešto drugačiji je pristup ritmičkom recitovanju kod podgoričkog repera Nemanje Ćalasana koji nastupa pod imenom Simple. Njegova pjesma „Lud“ je na pragu meditativnog lelujanja u međuprostoru između sirovih podupirača stvarnosti i otklona od kolektiva, s dozom subjektivizma iz kog se razvija predivna melodičnost lirskog čovjeka spremnog da se izbori za sebe, pa za sve ostale. Nažalost, ostale dvije pjesme s istog mini-izdanja („Brate, neću“ i „Bez brata osta“) nemaju tu posebnost koja će ih izdići iznad žanrovske tipičnosti, i

odgovaraju na uspostavljene obrasce rep muzike do te mjere da zvuče prežvakano i tipično. „Pas odlazi u raj“ je singl koji potpisuje Stefan Pantović pod pseudonimom Stega.

Senzualnost u načinu (i instrumentalno i vokalno) sugeriše letargiju koja se neće depulsirati u okviru singla, pa ta prenaglašenost poznatosti postaje nova komforna zona kojoj slušalac počinje da teži, nesvjesno i bez opiranja.

Na polju elektronske instrumentalistike se izdvojio singl „Ukiyo“ koji je pod imenom Martel objavio član podgoričkog benda Freedom Rade Vukčević. Kombinacija gitare i zaustavljenog uzdaha sa strujanjem koje može biti jednako i život i životarenje u metaforičkoj igri će, onog trenutka kad dođe do kulminacije, negdje prije polovine, postati način na koji svaki pojedinačni slušalac diše.

PET SINGLOVA

Članovi benda Light Under The Black Mountain

Kotorski bluzeri Light Under The Black Mountain su u prošloj godini objavili pet singlova, pa se čini da se pred nama otvara cijeli album bez pompeznih najava i bez pretencioznosti. Ako je to razlog zbog kog je ovakav materijal sve vrijeme negdje ispod radara, onda se promociji njihove atmosferičnosti koju s lakoćom iskusnih bluzera uspijevaju da prenesu i na debelo uho, mora pristupiti agresivno. „Smells Like Home“ je posljednji u nizu (nakon „Breakin the Blues“, „Blue“, „Waking Up the Flame“ i „Black“) i ostvaruje se na gitarskoj pod-

Kultura

Petak, 10. januar 2020.

ošloj godini

Američki predsjednik povukao najavu da će bombardovati lokacije iranskog kulturnog nasljeđa

Sjajan spot pjesme „Tatoo“, podgoričkog benda Neon Kad je riječ o spotovima, ekipa Mediataga je dala sjajan video potpis pjesmi „Tatoo“ podgoričkog benda „Neon“. Igre svjetova, jednog realnog koji je od sjenki i nesvjesnog, i drugog, digitalnog, koji je probran tako da separatiše emocije ne povezujući ih s cijelim istinama, pa time stvara distancu između čovjeka i onog što bi moglo da ga zaboli. Pjesma u realizatorskom dijelu potvrđuje da su oko imena Neon okupljeni izuzetni muzičari, prije svega vrstan gitarista (Ilija Pejović) i precizan, prijatan i prodoran glas Marka Vukčevića, ali najviše u onom lirskom dijelu, opšta mjesta su toliko izrazita, da ponekad zvuči kao da smo se ovakvih pjesama jednom već naslušali.

lozi, snažno poput poznatih utisaka i kulminativno poput uzbuđenja koje se ne može sakriti. Isti osjećaj za odmjerenu dramatizaciju se provlači kroz svih pet singlova, pa u tom smislu možemo govoriti o ustanovljenoj poetici koja će, iako sve vrijeme oslonjena na poznate uzore (onako kako bluz uvijek nosi neku upečatljivu toplinu kuće u kojoj smo jednom boravili), imati svoje distinktivne momente u načinu na koji segmentira pozadinske zvukove, tehniku pjevanja (dojmljivu posebno u melodičnim šaputanjima) i raskošne melodije koje ponekad odaju utisak da mogu da se rasplinu do beskonačja.

Veterani crnogorske/nikšićke pank scene nikad nijesu u zoni tematskog rizika, budući da se radi o hroničarima društvenih prilika koji stvaraju u jezgru društvenih neprilika. Ipak, nikšićki Punkreas je malo odstupio od ustaljene socijalne kritike i singlom „Elizabeth“ uspio i da nas zabavi. Poigravanje poznatim stihovima je pokazalo da iskusni muzičari mogu da naprave instant hit, da zvuče originalno na temelju nečega što smo već čuli i zarobili u prozorskom oknu kolektivnog nesvjesnog. Sami kraj godine ih je vratio na poznatu stazu himnične društvene angažovanosti možda i ponajboljim singlom do sada.

Produkcijski besprijekorna (a važno je naglasiti da takve uratke nerijetko potpisuje Vladimir Perišić), maštoviti gitarski zvuk, razigraniji nego ikada, kao da popušta pod teretom poruke koja se mora prenijeti i na publiku koja nije strogo pankerska. Naravno da ovakav pristup nije postao pitanje kompromisa, već je produkt narastajuće sile nezadovoljstva koja je pomjerila svijet muzike ka sopstvenim potrebama. „Za vas“ je i poruka i ljutnja u isto vrijeme, ali i želja da se istupi iz učmalosti koja će biti podloga ovakvim pjesmama. Čini se da je ova pjesma više nego obećavajuća najava albuma.

A kad smo kod društvene angažovanosti, naznake obnovljenog krvotoka se naziru i na sjeveru Crne Gore. Tamo „Alternaiva“, bjelopoljski bend, svojim demo i live snimcima ostavlja trag u prošloj godini s dva singla, „Panika“ i „Car“, u

17

kojima dominira ritam sekcija na ivici agresivne predstave kolektivnog nezadovoljstva čijem se rastućem ludilu ne može stati na rep. Nijesu to teme koje su nove, niti je način na koji su filterisane i realizovane posebniji kad se uporedi sa sličnim, ali u načinu na koji se razlivaju kroz zvučnike, tehnikom neke ljenosti koja je odlučila da se izvuče na površinu, ostaju upečatljive načinom, više nego porukom samom.

Nešto više optimizma je u pjesmi „Dan kad biće sve u redu“ benda Parampaščad, ali kao da je taj optimizam u poetskom smislu dio samoodbrane, više nego samoobmane, jer nema silinu konkretnog stanja, nego otpora koji je neophodan da bi se domaklo pravom stanju stvari, poretku koji je ustanovio neko drugi, nikako lirski junak ove pjesme. Ključ može biti u neverbalnom, onoj muzičkoj predstavi koja drži tenzije gitarskom simulacijom panike, a ponegdje nam i zanimljiv spot sugeriše tu istu tenziju.

NJEŽNO I DRČNO

Domišljata igra riječi u naslovu pjesme „Zapadni balkon“ benda Mikrokozma, te atmosfera prošlosti koja je poput toplog vazduha okupirala jednu noć u jednom gradu, ne s namjerom da ostane, već samo da zategne disajne puteve i pređe na novi nivo stapanja na nekom drugom mjestu. Nije ovo najbolje od Mikrokozme, niti se radi o pjesmi koja nosi poetiku njihovog opusa, ali zarazno usmjerava misli i zviždi prateće vokale i nakon što pjesma odradi svoje.

Posebno nas u svakom smislu raduje i što nam je prošla diskografska godina predstavila mladu kantautorku Anju Zagorac, djevojku koja uspijeva da zvuči nježno i drčno u istoj pjesmi, poput nužne samoodbrane i onda kad napad nije u najavi. Radi se o albumu koji u svom jezgru pati od silnih opštih tačaka izvučenih od mnogih uzora koji se potkradaju podsvjesno, ali i generalno dobro upakovane gitarske verzije melodičnog pop roka koju su nam, bar kad se radi o studijskim snimcima, pokrili iskusni crnogorski muzičari sa Ivanom Ivanovićem na čelu.

Dragana ERJAVŠEK

Tramp popustio zbog osude stručne javnosti VAŠINGTON – Dan prije nego što je Iran ispalio rakete na američke baze u Iranu, predsjednik SAD-a Donald Tramp povukao je prijetnje napadima na lokacije iranskog kulturnog nasljeđa. To je, kako prenosi portal SEEcult, uslijedilo nakon što su američke muzejske institucije i organizacije oštro osudile takvu ideju, a odbacio ju je i ministar odbrane Mark Esper.

Iako je prvobitnu prijetnju na Tviteru, koja je izazvala lavinu reakcija, ponovio tokom proteklog vikenda i pred medijima, Tramp je 7. januara izjavio da bi SAD, na osnovu različitih zakona, trebalo da budu „veoma pažljive prema njihovom (iranskom) nasljeđu…“ - Ako su zakoni takvi kakvi su, volio bih da se povinujem zakonu - izjavio je Tramp tokom sastanka sa grčkim premijerom Kiriakosom Micotakisom u Bijeloj kući, prenijeli su američki mediji.

BURNE REAKCIJE

Američki ministar odbrane Mark Esper prethodno se suprotstavio Trampovoj prijetnji, izrečenoj nakon burnih reakcija koje je izazvalo ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija. Trampovu prijetnju osudile su vodeće kulturne institucije i organizacije, uključujući Metropoliten muzej, Asocijaciju direktora muzeja umjetnosti, Američku muzejsku alijansu, Svjetski fond spomenika… Iranska strana pokrenula je kampanju na Tviteru kojoj su se priključile i brojne javne ličnosti #iranculturalsites, pokazujući fotografije svojih omiljenih ar-

Dio arheološkog kompleksa Persepolis u Iranu

heoloških lokacija u Iranu, kao što su Persepolis ili Nasir Ol Molk džamija u Širazu.

Direktor Muzeja lijepih umjetnosti u Bostonu Metju Teitelbaum objavio je na Tviteru da je umjetničko i kulturno nasljeđe ukorijenjeno u narativima određenih nacija, ali pripada čitavom svijetu.

- To je snažan podsjetnik na naše zajedničko čovječanstvo i svaki napad na mjesta kulture je napad na sve nas - dodao je on.

Asocijacija direktora muzeja umjetnosti (AAMD) koja okuplja 225 muzejskih institucija u SAD, Kanadi i Meksiku, pozvala je na zaštitu kulturnog nasljeđa i u Iraku, i u Iranu.

- AAMD osuđuje taktiku targetiranja ili uništavanja lokacija, kao dio bilo kojeg rata ili oružanog konflikta - saopštila je ta organizacija, ukazujući

da je Iran mjesto jedinstvenog i nezamjenljivog kulturnog nasljeđa, zbog čega poziva na međunarodno angažovanje u njegovoj zaštiti i očuvanju. Američka alijansa muzeja (AAM) upozorila je u saopštenju da su napadi na kulturne objekte i lokacije suprotni međunarodnim ugovorima koje su SAD potpisale, a tiču se zaštite svjetskog kulturnog nasljeđa. Među njima su i Haška konvencija o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog konflikta iz 1954. godine, Rezolucija 2347 Savjeta bezbjednosti UN i Unesko Konvencija o zaštiti svjetskog kulturnog i prirodnog nasljeđa.

- Očekujemo da se Vlada SAD povinuje međunarodnom zakonu i pozivamo je da potvrdi posvećenost svojoj dugogodišnjoj praksi nenapadanja kulturnih mjesta u miru i u ratu - saopštila je AAM, kojoj

se sličnim saopštenjem pridružila i Asocijacija kustosa muzeja umjetnosti.

RATNI ZLOČIN

Američki sekretar za odbranu Mark Esper 6. januara je na brifingu u Pentagonu odbacio mogućnost napada na iransko kulturno nasljeđe, priznajući da bi tako nešto predstavljalo ratni zločin.

Državni sekretar Mark Pompeo prethodno je ocijenio da takva akcija ne bi predstavljala kršenje međunarodnog prava, ponovivši stav američke administracije da je ubistvo Sulejmanija u Iraku akt odbrane.

- Ako je potrebno da branimo američke interese, učinićemo to - rekao je Pompeo, koji je u odvojenom intervjuu Foks njuzu iznio i tvrdnju da Tramp nikada nije rekao da će narediti napade na kulturne lokacije u Iranu.

R. K.

Slovenački glumac i reditelj Boris Kobal osuđen zbog plagiranja

Rad italijanskog pisca potpisao kao svoj LJUBLJANA - Popularni slovenački glumac i reditelj Boris Kobal osuđen je na godinu i tri mjeseca uslovnog zatvora zbog plagiranja italijanske komedije koju je preveo i prijavio sebe kao autora, čime je osvojio drugo mjesto na konkursu za originalnu slovensku komediju.

Kobal je na konkurs, kako prenosi Večernji list, poslao svoj pevod komedije „La prova generale“ („Generalna proba“) autora Alda Nikolaja, unijevši samo manje izmjene u originalni tekst. Predstava „Profesionalci SP“ u sezoni 2018/2019. bila je postavljena na repertoar pozorišta u Celju, ali je nakon nekoliko mjeseci skinuta s programa, a teatar je protiv Kobala podnio prijavu zbog kaznenog djela prevare i kršenja materijalnih autorskih prava.

Tada se neslužbeno pisalo da je plagijat otkriven pošto je ljubitelj pozorišta iz Celja u Veneciji pogledao predstavu rađenu po tekstu italijanskog autora, te se prisjetio da je nešto vrlo slično već gledao kod

BIO U DEPRESIJI: Boris Kobal

kuće, u celjskom pozorištu.

Bio je to najveći kulturni skandal u Sloveniji u prošloj godini, a Kobal je nakon otkrića vratio teatru honorar od 13.000 eura.

Uz to, bio je prisiljen da podnese ostavku direktora i umjetničkog direktora pozorišta Šentjakobsko gledališče u Ljubljani.

Za svoj se čin tada izvinio, kako prenosi Index.hr, tvrdeći da je tako postupio jer se zbog ma-

njeg angažmana u pozorištima i na televiziji našao u materijalnim neprilikama i psihičkim tegobama.

- Želim da se izvinim slovenskoj javnosti što sam prevod drugog autora potpisao svojim imenom, što je bilo pogrešno.

Jednako je loše je i to što sam sve do sada ćutao, ne pojasnivši što se događalo, umjesto da sam odmah preuzeo odgovornost - napisao je Kobal u izjavi

za javnost, koju su prenijeli slovenački mediji.

Kao razlog zbog kog je u 63. godini mogao da uradi nešto tako neprihvatljivo, naveo je tešku ličnu nevolju u kojoj se našao.

- Teatar mi je pružio dosta satisfakcije, ali mi je potpuno oduzeo privatnost jer sam zbog njega zanemario dio svog života. Zato sam, usamljen i ogorčen, prije više godina pao u tešku depresiju zbog čega sam morao da potražim pomoć - naveo je Kobal u izjavi.

Upravnica Slovenskog ljudskog gledališča (SLG) u Celju Tina Kosi kazala je da su do otkrića došli nakon ispitivanja anonimne prijave, koja je pokazala da nije riječ o Kobalovom autorskom djelu. Pozorištu je na taj način nanesena moralna, ali i materijalna šteta.

Između ostalog, teatar je morao da plati tri i po hiljade eura pravnim nasljednicima italijanskog pisca zbog kršenja autorskih prava, te da otkaže ugovore sa glumcima u predstavi koja je trebalo da bude na repertoaru do kraja sezone.

Priredila S. V.

18

Hronika Podgorice

Petak, 10. januar 2020.

Program rada Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice za 2020. godinu

RADOVI

Za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnica, mostova i garaža u ovoj godini Agencija je planirala iznos od 26,8 miliona eura, od čega će 10,8 miliona eura koštati radovi u toku i ugovoreni, a 16 miliona planirani radovi.

Najviše novca biće utrošeno za izgradnju druge dionice jugozapadne obilaznice, odnosno mosta preko rijeke Morače pet miliona eura, kao i prve i treće faze jugozapadne obilaznice - 3,2 miliona eura, čija će sredstva biti obezbijeđena iz kredita. Za rekonstrukciju Ulice Vuka Karadžića planirano je 500.000 eura, izgradnja zidova za zaštitu od buke na trasi jugozapadne obilaznice koštaće 375.000 eura, dok je za izgradnju četvrtog koridora biciklističkih staza planirano 220.000 eura, a za rekonstrukciju prve faze Ulice Vojislavljevića milion eura.

Za ovu godinu planirana je izgradnja podvožnjaka ispod jugozapadne obilaznice, na dijelu Ulice AVNOJ-a u koji će biti uloženo 700.000 eura, zatim rekonstrukciju Ulice Dušana Milutinovića, vrijednu 430.000 eura, kao i izgradnju kružne raskrsnice ulica

U infrastrukturu ulažu 26,8 miliona 

M. BABOVIĆ

Programom rada Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice za 2020. godinu. Planirano je da za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnica, mostova i garaža bude uloženo 26,8 miliona eura, izrada glavnih projekata saobraćajnica i drugih objekata koštaće milion eura, dok je će za detaljne urbanističke planove biti izdvojeno 96.447 eura.

Najviše novca biće utrošeno za izgradnju druge dionice jugozapadne obilaznice, odnosno mosta preko rijeke Morače - pet miliona eura, kao i prve i treće faze jugozapadne obilaznice - 3,2 miliona

kapitalni projekat: Jugozapadna zaobilaznica

Baku i Meše Selimovića, gdje je planirano ulaganje od 600.000 eura. Ove godine uslijediće i rekonstrukcija Ulice 18. jula vrijedna 490.000 eura, zatim treća faza rekonstrukcije Ulice Miloja Pavlovića u vrijednosti od 1,2 miliona eura, potom rekonstrukcija raskrsnice Skopske ulice, Đulje Jovanova, Sarajevske i ulice Carevog laza, kao i mosta preko Savinog potoka, čiji će radovi koštati 280.000 eura.

ULAGANJA

U planu je i rekonstrukcija raskrsnice ulica Drugog crnogorskog bataljona, Vaka Đurovića i Gavra Vukovića, kao i proširenje Ulice drugogog crnogorskog bataljona, u koju će biti uloženo 800.000 eura.

Agencija planira ove godine planira da izgradi ulicu pored Stadiona malih sportova, radnog naziva Ulica 17 u zahvatu DUP-a ,,Nova varoš“, vrijednu 400.000 eura, kao i izgradnju

dodatne saobraćajne trake u Dalmatinskoj ulici, od Bulevara D ž o r d ž a Va š i n g t o n a d o Moskovske ulice sa izgradnjom kružne raskrsnice Bulevara D ž o r d ž a Va š i n g t o n a i Moskovske ulice u vrijednosti od 300.000 eura. U planu je i rekonstrukcija Bokeške, (200.000 eura), Ulice Branka Ćopića (400.000 eura), Husinjskih rudara (300.000 eura), Miodraga Bulatovića (300.000), Žarka Zrenjanina

(300.000), Sava Lubarde i Spasa Nikolića u Staroj varoši (250.000), kao i rekonstrukcija Hercegovačke, od Ulice slobode do Ulice Marka Miljanova (300.000). Takođe, planirana je i sanacija nadvožnjaka i puta za aerodrom u Golubovcima u vrijednosti od 1,5 miliona eura, kao i rekonstrukcija četvrte faze puta Golubovci – Mataguži do stadiona „Trešnjica“ u koju je planirano ulaganje od 1,1 milion eura. Tri nove garaže ukupne vrijednosti 920.000 eura biće izgrađene u Bloku sedam u zahvatu DUP-a ,,1.maj“, zatim za potrebe Gradskog pozorišta u zahvatu DUP-a ,,Drač-Nova varoš“, kao i u zahvatu DUP-a ,,PC Kruševac, zona B“.

Milion eura Agencija je plani-

Za izradu detaljnih urbanističkih planova 96.447 eura Za izradu planske dokumentacije Agencija za izgradnju i razvoj Podgorice je za ovu godinu planirala 96.447 eura, od čega je 56.447 eura namijenjeno za dokumentaciju 14 detaljnih urbanističkih planova čija je izrada započeta u prethodnom periodu – DUP ,,Donja Gorica“, DUP,,Tološi 2“, DUP ,,Poslovni centar Kruševac – zona B“, DUP ,,Konik - Vrela ribnička“, DUP ,,Kakaricka gora“, DUP ,,Zabjelo 9“, DUP,,DračVatrogasni dom“, DUP ,,Nova varoš - Blok R“, DUP ,,Čepurci“, ,,Zagorič 3 i 4“, ,,Momišići A“, DUP ,,Stara varoš – blok 7, DUP ,,Ibričevina“ i DUP ,,Stambena jedinica VI-Kruševac“. Za plansku dokumentaciju za koju se ukaže potreba naredne godine opredijeljeno je 25.000 eura, a za preostale obaveze po osnovu izrade planske dokumentacije 15.000 eura.

rala za izradu tehničke dokumentacije za saobraćajnice i ostale objekte. Najviše novca biće utrošeno za glavne projekte rekonstrukcije mosta na trasi Ulice Vojislavljevića i kružnog toka na raskrsnici puteva Cetinje i Nikšić (78.135 eura), kao i za rekonstrukciju saobraćajnice od „Trešnjice“ do Tuzi (skoro 33.000 eura) i Bulevara Oktobarske revolucije (blizu 24.000 eura). Nj. BOŠKOVIĆ

Hronika Podgorice

Petak, 10. januar 2020.

Preduzeće ,,Parking servis“ prošle godine ostvarilo rekordan profit

Novi parkinzi, led table i parkomati Preduzeće ,,Parking servis“ prošle godine ostvarilo je rekordan profit, kao i dobit, proširilo kapacitete za dva nova zatvorena parkirališta u dijelu grada Preko Morače. Za ovu godinu najavili su još 270 parking mjesta Preko Morače, dodatna zoniranja širom grada, proširenje mrežu parkomata, ugradnju novih led tabli…

M. BABOVIĆ

Prošle godine prihodovali smo 1,7 miliona eura, što je za skoro 200.000 više nego 2018. godine koja je bila rekordna. Ostvarena je i duplo veća dobit. Prošle godine iznosila je oko 250.000 eura, dok je 2018. godine bila oko 130.000 – kazao je direktor ,,Parking servisa“ Nusret Canović

19

Danas u gradu KIC ,,BUDO TOMOVIĆ“ ,,Happy Spring Festival“ u organizaciji Instituta ,,Konfučije“ Velika sala u 20 sati

CENTAR SAVREMENE UMJETNOSTI CRNE GORE GALERIJA ,,CENTAR“ Izložba „Wrapped Space“, autora Jovana Miloševića Radno vrijeme: od ponedjeljka do petka - od devet do 21 sat Subota - od deset do 14 sati

Radno vrijeme: od ponedjeljka do petka - od osam do 20 sati Subota - od 10 do 14 sati

DVORAC PETROVIĆA, KRUŠEVAC B. B. Izložba ,,Izbor iz zbirki Centra savremene umjetnosti Crne Gore“ u izložbenom prostoru Dvorca Radno vrijeme: od ponedjeljka do petka - od osam do 20 sati Subota – od deset do 14 sati

PERJANIČKI DOM, KRUŠEVAC BB

GALERIJA „KLUB“, KRUŠEVAC B. B. Izložba ,,Dinner Party“, autora Hansa Kristijana van Nijkera i Hiroka Cučimote

Izložba ,,Zov praznine“ autorke Evamarije Miler u 20 sati

PROFIT

Kako je kazao za Pobjedu direktor Parking servisa Nusret Canović, 2019. godine ostvarili su prihod u iznosu od 1,7 miliona eura, što je za skoro 200.000 više nego 2018. godine, koja je bila rekordna.

- Ostvarena je i duplo i veća dobit. Prošle godine ona je iznosila oko 250.000 eura, dok je 2018. godine bila oko 130.000 – istakao je Canović.

Podsjetivši da su prošle godine uredili dva nova zatvorena parkirališta (u Moskovskoj i Ulici Vladimira Terzića).

Preduzeće Parking servis ove godine će u dijelu grada Preko Morače proširiti kapacitete sa još oko 270 parking mjesta.

Direktor Parkinga je najavio da će već početkom godine

VAŽNIJI TELEFONI

ŠIRE KAPACITETE: Parkiralište u Moskovskoj ulici

urediti novo posebno parkiralište sa oko 200 mjesta ispred Rektorata Univerziteta Crne Gore, na Cetinjskom putu (oko 200 metara zapadno od bivšeg koje je zatvoreno u oktobru prošle godine). Kako dodaje, izvjesno je da će i na obali Morače, prekoputa Ekonomskog fakulteta i TC Palada u Ulici serdara Jola Pi-

Glavni grad naplaćuje parking u skladu sa zakonom Radi objektivnog informisanja, a reagujući na pisanja pojedinih medija prethodnih dana da Glavni grad nezakonito naplaćuje parking, iz PG biroa juče je saopšteno da Glavni grad naplaćuje parking apsolutno u skladu sa zakonom i važećim propisima.

- Skupština Glavnog grada je na sjednici održanoj 23. decembra 2019. godine, na osnovu Zakona o komunal-

nim djelatnostima, donijela novu Odluku o javnim parkiralištima na teritoriji glavnog grada koja je već stupila na snagu. Odluka Ustavnog suda se odnosi na Odluku o javnim parkiralištima iz 2015. godine, koja je prestala da važi usvajanjem nove Odluke na sjednici od 23. decembra 2019. godine, i uopšte ne tretira naplatu parkinga, već samo usaglašenost Odluke sa Zakonom o komu-

letića, takođe urediti posebno parkiralište gdje će dobiti oko 60-70 mjesta.

- Planiramo da u prvoj polovini godine zoniramo još parking mjesta u Novoj varoši, oko TC Mol of Montenegro, u Siti kvartu, na Kruševcu – najavio je Canović, uz napomenu da trenutno raspolažu sa oko 5.000 parking mjesta. nalnim djelatnostima – saopšteno je iz PG biroa.

Oni su podsjetili da je Zakonom o komunalnim djelatnostima predviđeno da jedinice lokalne samouprave propisuju način i uslove organizovanja i obavljanja komunalne djelatnosti i uslove za pružanje komunalnih usluga, a nova Odluka o javnim parkiralištima na teritoriji glavnog grada bila je na javnoj raspravi u novembru 2019. godine, dok je centralna javna rasprava je održana 25. novembra.

ULAGANJA

Podsjetivši da za sada imaju osam parkomata širom grada, direktor Parkinga najavljuje da ove godine planiraju da prošire mrežu za još desetak parkomata. Navodeći da su led table, koje informišu korisnike o broju slobodnih parking mjesta, postavljene na svim zatvorenim parkiralištima, on kaže da će ih ugrađivati i na zoniranim parkiralištima i postaviti na aplikaciji i veb stranici.

- Naredna faza je da tu informaciju postavimo na našu aplikaciju i veb stranicu. Takođe, postavljaćemo led table i po gradu, stubovima javne rasvjete, koje će pokazivati broj slobodnih parking mjesta i upućivati korisnike do njih objašnjava Canović.

Kako naglašava, programom rada za ovu godinu izdvojen je najveći iznos za investicije.

- Imaćemo na raspolaganju više od 300.000 eura – zaključio je direktor Parking servisa, uz napomenu da su to ubjedljivo najveća ulaganja do sada. I.M.

Neodgovorni pojedinci ostavili hrastove grane na više lokacija u gradu

Radnici uklanjali badnjake Osim toga što prodavci badnjaka nijesu ispoštovali lokacije koje su iz Glavnog grada odredili za izlaganje hrastovih grana, zaposleni u nadležnim službama i gradskim preduzećima suočili su se i sa velikom količinom badnjaka koji su ostali na ulicama nakon praznika i koje je bilo neophodno ukloniti.

- Zbog nepoštovanja komunalnog reda gradske službe dodatno su angažovane i pored obavještenja nadležnih u Glavnom gradu da su određene lokacije za izlaganje badnjaka, te poziva da se u cilju jednostavnijeg i efikasnijeg održavanja komunalnog reda poštuje navedena odluka, ona nije naišla na razumijevanje pojedinih naših sugrađana – objavljeno je na Fejsbuk

stranici Glavnog grada.

Iz Glavnog grada su 3. januara obavijestili sve pravoslavne vjernike da su u Podgorici određene sljedeće lokacije za izlaganje badnjaka: Bulevar Džordža Vašingtona -ispred Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja, iza gradskog stadiona – kod Crkve Svetog Đorđa, prekoputa TC ,,Pobrežje“, na ulazu u Podgoricu iz pravca Kolašina i kod „Našeg diskonta“ – lokacija koja je određena i za prodaju drva.

- Budući da se radi o zaposlenima koji vode računa o izgledu našeg grada kontinuirano, tokom cijele godine, u svim vremenskim uslovima, smatramo da je najmanje što možmo da učinimo za njih da kao pojedinci imamo savjestan odnos prema javnim površinama u gradu – poručuju iz Glavnog grada. I. M.

POSLJEDICA NEODGOVORNIH POJEDINACA: Radnici Čistoće na Starom aerodromu

Policija Vatrogasci Hitna pomoć Tačno vrijeme Telegrami Sigurnost na moru

122 123 124 125 126 129

Crnogorski Telekom - info.

1181 Crnogorski Telekom -kol cen. 1500 Telenor - kol centar 1700 M-tel - kol centar 1600 Telemah - kol centar 1800 Orion Telekom 12777

Klinički centar 412-412 MUP - žalbe i pritužbe građana 19-821,069-349-000 Komunalna policija 0800 81222 ; 237-861 Montenegro Call centar (turistički serfvis) 080001300 Auto moto savez 19807 i 020/ 234-999 Autobuska stanica 620-430 Željeznička stanica 441-211 Montenegro erlajns, buking služba 19804 Montenegro erlajns, poslovnica 664-433 i 664-411 Aerodrom Podgorica, informacije 020/444-244 Carinska otvorena linija 080-081-333 Centar za zaštitu potrošača 210-670 Sigurna ženska kuća 020/ 234-253 Centar za djevojke „Ksenija“ 256-865 Centar za rehabilitaciju i resocijalizaciju korisnika psihoaktivnih supstanci 611-847 Kancelarija za prevenciju narkomanije 611-534 NVO „4 life“ 068/818 - 181 Kancelarija za pomoć samohranim majkama 646-090 Podrška LGBT osobama - Juventas 020/230 - 474 Jedinstveni evropski broj za pozive u nevolji 112 Univerzalna služba za davanje informacija o tel. br. pretplatnika 1180 SOS broj za žrtve trafikinga 116666

DOMOVI ZDRAVLjA Kol centar

19816

Blok 5: Izabrani doktori za odrasle 481-911 izabrani doktor za djecu 481-912 ginekologija (izabrani doktori za žene) 481-925 Centar za mentalno zdravlje 481-928 laboratorija 481-933 „Centar“: Izabrani doktor za odrasle 201-955 izabrani doktor za djecu (pedijatar) 201-956 Stari Aerodrom: Izabrani doktor za odrasle 481-940 izabrani doktor za djecu (pedijatar) 481-961 izabrani doktor za žene (ginekolog) 481-955 ATD 481-958 i ultrazvuk 481-954 „Nova varoš“: Izabrani doktor za odrasle 230-410 izabrani doktor za djecu (pedijatar) 230-418 Iinterna medicina 428-922 „Stara varoš“: Izabranidoktor za odrasle 648-823 izabrani doktor za djecu (pedijatar) 648-836 fizikalna medicina 481-991 Konik 607-120 Golubovci 603-310 Tuzi 603-940

INSPEKCIJE Republička Tržišna 230-529 i 230-921 Sanitarna 608-015 Ekološka 618-395 Veterinarska 234-106 Odjeljenje inspekcije zaštite prostora 281-055 Inspekcija rada 230-374 Turistička inspekcija 647-562 Inspekcija Uprave za igre na sreću 265 – 438 Fito - sanitarna 621-111 Metrološka 601-360 DEŽURNE SLUŽBE Biro glavnoga grada za komunikaciju sa građanima (svakog dana od 08-24h) 080-081-081 Vodovod 440-388 Agencija za stanovanje 623-493 Komunalne usluge 655- 313 Čistoća 625-349 Elektrodistribucija 633-979 Pogrebno 662-480 APOTEKE Kruševac 241-441 (NON-STOP) Podgorica 230-798 Ribnica 627-739 Sahat kula 620-273 Galenika Crna Gora 245-019 Sanatea 248-677

20 Zapis

Petak, 10. januar 2020.

ПРИМЈЕРИ ЧОЈСТВА ПИВСКОГ ХАЈДУКА: Бајo Пивљанин

Пише: Божидар И. МИЛИЧИЋ Његош међутим понекад не види Баја како га види хрватски пјесник. У антологији усмене десетерачке епике Огледало српско, штампане у Београду 1845. године, пјесама које се тeматски вежу за слободарство, изворни патриотизам и многе бојеве са Турцима, као убједљиву најаву за коначно ослобођење, објавио је пјесму Освета Бајова (37. по реду) која одсликава сасвим негативну, Вук би рекао „злу“, страну хајдука. Новак Килибарда, критички приређивач Огледала за удружене издаваче – београдску Просвету и цетињски Обод (1974), није дошао до сазнања одакле је Његош антологичар преузео пјесму Освета Бајова и зашто се баш за њу опредијелио ако је имао и других много бољих и љепших пјесама које пјевају о Пивљаниновом јунаштву и слободарству? А требало би да је на Благовијести 1845. године, када пише Предисловије за своју антологију, имао у библиотеци све Вукове до тада објављене збирке и у њима пјесме о Пивљанину Бају. Дајући предност црногорским јунацима који заслужују пјесму, Његош ође не помиње витезове вртијељске ни Пивљанина, већ велику предност даје, како истиче, „најславнијем витезу црногорском“, Никцу од Ровина, који је живио и војевао послије Баја (рођен је око 1690. године), и у своју антологију уврштава све пјесме које је знао о чувеном црногорском јунаку чији су аутори непознати (Никац од Ровинах, Овце Никца од Ровинах, Смрт Никца од Ровинах), а о Бају једну једину - Освета Бајова. Велика је сличност хајдучких и историјских позиција двојице црногорских јунака, који су били кадри стићи и утећи и на страшном мјесту постојати, Никца и Баја. Разлика је у томе што је Никац „сав свој живот провео у четовању прoтив Турака или у одбрани од њихових чета и напада“, запазио је Павле Аполонович Ровински, док су Бајове чете дјеловале на много већем простору, дуж цијелог Приморја, од Боке до Истре и биле су че сто ангажоване у рјешавању међудржавних сукоба између Млетачке и Турске. То што се Освета Бајова нашла у Огледалу да ли је објашњење у томе што је Његош бирао пјесме сходно њиховој близини „историјској истини“, како је процијенио Радосав Меденица, или сходно „идеолошко-политичкој“ матрици, како је запазио Новак Килибарда? Запажање овог д ру го г и с то р и ч а р а к њ и же в н о с т и поткрепљује чињеница да се у Огледалу нашло девет ауторских пјесама босанског пјесника Филипа Вишњића, (од укупно тринаест, тематски везаних за Први српски устанак) преузетих из Вукових збирки, а ниједна, рецимо, нашег Старца Милије Колашинца, чији се стихови по умјетничком и естетском замаху и универзалним дометима могу мјерити са Хомеровим у Одисеји и Илијади. Чуди, заиста, да у Огледалу нема ни Милијине пјесме Женидба Максима Црнојевића. Пјесме о Бају Пивљанину су од стране Његоша антологичара, нема сумње, заслуживале много бољи третман него што су га добиле, тим прије што пјесма Освета Бајова не пружа довољно подршке стиховима које је о овом јунаку соколу срочио у Горском вијенцу. Као да је у одабиру пјесама ријеч освета, коју налазимо у насловима пет пјесама у Огледалу (поред Бајове освете, ту су и Освета Батрића Перовића, Освета братска, Освета за невјеру турску, Освета ускочка, Освета Јакше капетана) одиграла пресудну улогу. Његошево виђење освете је утолико специфичније што је повезано са основном темом његовог епа - историческог собитија при свршетку XVII вијека. У Освети Бајовој ради се о освети Бајове чете на почетку хајдуковања због тешког пораза који је доживјела приликом напада на село Грдијевиће у Босни 1663. године (близу Таре, наспрам пивског села Бријега), насељеног углавном исламизираним и небрањеним Босанцима. Осветничку иницијативу покреће Вујошев Шабан (историјски Шабан Каљевић), кнез

3

Епски јунак над јунацима

Пјесма Бајо Пивљанин и бег Љубовић бави се не само снагом и вјештином мегданџија, већ највећим својим дијелом и њиховим чојством, истиче праштање и милосрђе као најзначајније људске врлине. Да би му одагнао мржњу која је јача од разума, биранијем ријечима и уз пуно поштовање, пивски четобаша настоји да код Љубовића подстакне господске навике, поштује његов беговски статус, подćећа га на господство које је стекао као исламизирани херцеговачки хришћанин међу својим хришћанским поданицима и ословљава га господару, беже Љубовићу

и пл̓ јенише овце и говеда, и велике коње и волове. Ту велики шићар задобише и одоше здраво и весело.

ВРТИЈЕЉКА, Петар Лубарда

дробњачког села Тепаца у кањону Таре и зове у помоћ Мијата сердара (историјски Мијат Дуловић) познатог харамбашу из Горње Мораче и упозорава га да не смију нипошто да забораве пораз Бајове хајдучке чете у Грдијевићима и да га што прије треба осветити уз добар плијен. У писму га подćећа: „Ој Мијате, драги побратиме, јеси̓ л чуо јеси̓ л разумио, побратиме, што је прије било, кад је Пивски Бајо ударио, ударио на Грдијевића,

те му грдно и жалосно било? Тадер му је друштво погинуло, он утече у Приморје равно – већ се амо не поврну Бајо, остаде нам неосвећен Бајо...“ Пјесма одсликава ону најлошију страну хајдучког четовања у приграничним подручјима – беспоштедну зликовачку пљачку муслиманских села по Босни и Херцеговини и масовно убијање недужних људи. Наводна освета Бајова је управо нови напад морачке чете Мијата сердара на потарско село због плијена стоке. Ође се

ради о узвратном осветничком обрачуну са сељацима који бране своју имовину, који нимало не личи уобичајеним хајдучким нападима на турске караване из заćеда, са што мањим губицима а добрим плијеном. Пјесник, чије име не знамо, сукоб описује: Да је коме стати те гледати: пушке брече, а јунаци јече, нож сијева, крвца се прољева! Таман тридест глава поćекоше и доста им јада направише, и паланке турске похараше, похараше па их запалише,

Освета Бајова ни једним својим стихом не популарише стил хајдучке борбе и дио је наше усмене књижевности којег сваки достојанствен усмени пјесник треба да се стиди. Њеном аутору је било, чини се, веома важно истаћи каква освета чека сваког оног који побиједи хајдука и да истакне да је народ њихове поразе примао као велику племенску срамоту. Баја су, јасно се каже, приликом првог напада и пљачке побиједили Грдијевљани, остао је без планираног плијена, а пљедбено друштво му је десетковано. Тај његов пораз наводи се и као главни разлог да оде у Љевишта и да се прикључи елитним морачким ускоцима о којима се памти анегдота да су их на путу по правилу надлијетали гавранови јер су знали да ће се најести људског меса тамо ђе они застану, запуцају и потегну каме. Ускоци су радо прихватили Баја у своје друштво вјероватно што су га већ добро познавали као хајдука, али и као доброг познаваоца терена према Босни. Није познато колико се Пивљанин задржао у Љевиштима. Морачки ускоци су му вјероватно дали хајдучко презиме – Пивљанин. И данас у Црној Гори и Херцеговини обичај је да се људи ословљавају сходно њиховом племену, па се човјеку из Бањана каже – Бањанин, из Пипера – Пипер, из Чева – Чевљанин, из Куча – Куч, из Мораче – Морачанин, из Катунске нахије – Катуњанин и сл. Бајово бјежање што даље од мјеста пораза у Грдијевићима помиње и пјесник краљ Никола I у Пивском колу, посматрајући га као бјежање од окупаторске силе и тражење спаса, не у Приморју равном, како се каже у Освети Бајовој, већ у Црној Гори што ближе Цетињу. Никола у свом политички патетичном стилу пјева: Јер кад Босна под притиском освајача силног леже -

Zapis

Petak, 10. januar 2020.

кога нема правог боја, првенство држи и као хајдук и као човјек од принципа и морала. У пјесми Тешана Подруговића Ришњанин хаџија и Лимун трговац, коју Новак Килибарда уноси у своју антологију усмене поезије Црне Горе Виша је гора од горе, пјесник истиче једну Бајову врлину блиску пивском пат ријархалном одгоју и менталитету према традицији успостављеној на породичној етици, која иде од генерације до генерације као аманет. Бајо је са својим хајдуцима притекао у помоћ Лимуну трговцу да сачекају сватове Ришњанина хаџа коме Лимун хоће да се освети зато што му је на превару отео скупоцјено оружје. Лимун поручује Ришњанину:



И преда мном стално лебде два питања: прво, да ли је Вишњић дошао у Пиву са сижеом пјесме о двобоју Баја Пивљанина и бега Љубовића, и, друго, да ли је Вишњић, хомерски опсерватор историје, током своје гусларске прошње код Пивског манастира чуо причу или пјесму о сукобу Пивљанина и Љубовића, па је то што је чуо сазрело у његовој пјесничкој души и испоручило се Вуку у перо – каже Килибарда

пут Ловћена с џевердаром витез Бајо твој побјеже да настави, да продужи Косарића бој Стефана, да се земља Херцегова не напушта без мегдана... НИЈЕ ХАЈДУК РАЗБИО СВАТОВА Од морачких ускока Пивљанин је имао шта да научи да не би радио као они. Застидио се њихове суровости према невјести приликом напада на турске сватове неђе у кањону Таре. На исти начин ће реаговати и кад буду растурили сватове Ришњанина хаџа (пјесма Ришњанин хаџија и Лимун трговац), што је доказ да је пјесник у Бајовој личности препознао моралне вриједности од традиционалног националног етичког значаја. Суровост морачких хајдука према турској невјести вјероватно је био главни разлог Бајовог одласка у Приморје и Далмацију да хајдукује и своје борбено умијеће понуди Млетачкој Републици која је стално имала проблема на граници са Турском Царевином па је ангажовала и плаћала хајдуке да се боре за њене интересе. У усменој епици Бајо Пивљанин је јунак без

Филип Вишњић



„Чекаћу те у Коритим̓ равним кад хаџија, пођеш за ђевојку, па што коме бог и срећа даде; ја л’повратит шалу за срамоту, јали своју изгубити главу.“ Бајо је одлично разумио свог другара и показао је спремност да му помогне да поврати шалу за срамоту, али није спреман да нападне сватове са ђевојком и да изневјери своја морална убјеђења: „Ој Лимуне, драги побратиме! Ја сам чуо ђе говоре људи: ʹОд како је гавран поцрњео, није хајдук разбио сватова.ʹ Гријота је уд̓ рит на сватове и ђевојци срећу укинути; да сватове данас пропустимо, чекаћемо Ришњанин-хаџију, кад хаџија у пунице пође.“ У овој пјесми истакнута је једна важна особеност пивског хајдука, какву немају други јунаци хајдучко-ускочког циклуса епских пјесама, који у току напада на своје жртве размишља о својој позицији, свјестан да ни у чину освете све противнике не треба бацити под нож. Пјесник сматра веома важним овај рационални фактор једног јунака како би указао на различитости међу хајдуцима. Није сваки хајдук исти; има и оних који, без обзира на мотив борбе, сматрају да свако не смије бити њихова жртва. Бајо мисли да је невјеста Ришњанина хаџије ни крива ни дужна и да она нема никакве везе са односима између хајдука Лима и њеног ђувегије. Бајо се конкретно супротставља дивљаштву у хајдучким редовима током осветничких похода. Усмени пјесници су то уочили као одлике стечене у народу које су неки хајдуци цијенили и његовали у оквирима моралних дилема. Ође је Пивљанин представљен као потомак пивског краја у коме се ђеца од малена уче да о свему унапријед ваља добро размислити и приćетити се ријечи својих старијих. Утицај традиције и народне филозофије на једног хајдука посебно је дошао до изражаја у пјесми Бајо Пивљанин и бег Љубовић. НА САЛАШУ ЗМАЈА ОД НОЋАЈА Вук је пјесму Бајо Пивљанин и бег Љубовић записао од босанског усменог пјесника и гуслара Филипа Вишњића (Трнова на Мајевици 1767. – Грк, сада Вишњићево 1834) познатог по томе што је опјевао све важније бојеве везане за Први српски устанак, почев од догађаја када су јањичарске вође одметници од актуелне власти у Београду убиле везира Мустаф-пашу и завладале Београдским пашалуком коме је Вишњић савременик. Поред пјесме о Бају, Вук је од Филипа записао још три пјесме (Опет Свети Саво, Смрт Марка Краљевића, Свети Саво и Хасан-паша) које не припадају том времену, а које је слијепи гуслар имао у свом репертоару и често их пјевао уз гусле на саборима и другим обредним скуповима путујући по Босни, Херцеговини, Србији и Црној Гори, а ноге су га носиле и до Скадра. „Честа путовања по нашим земљама довела су Вишњића у могућност да упозна многа места и крајеве. И то познавање било је толико да се с њим у том погледу не може да

Велики босански усмени пјесник је о мегдану Пивљанина и Љубовића могао чути и запамтити у Мачви, управо из уста Пивљанина, Стојана Чупића (Добриловића), рођеног у Пишчу, једног од војвода Првог српског устанка, познатог као Змај од Ноћаја

Тешан Подруговић, уз гусле

мери ни један наш народни песник“ – сматра Божидар Томић. Имајући у виду ову Томићеву тврдњу, намеће се питање кад је и ђе пјесму о Бајову мегдану са бегом Љубовићем могао осмислити Вишњић и од кога је за њу добио материјал? Најбољи познавалац црногорске усмене књижевности Новак Килибарда сматра да је ову пјесму могао чути управо у Пиви, у конацима Пивског манастира. „Милорад Панић - Суреп у својој одличној књизи Филип Вишњић, песник буне, приложио је, у Вуково вријеме мапу Вишњићевих путовања из које се види да му је једно од проćачко-сљепачких одстојишта био и Пивски манастир... И преда мном стално лебде два питања: прво, да ли је Вишњић дошао у Пиву са сижеом пјесме о двобоју Баја Пивљанина и бега Љубовића, и пред окупљеним Пивљанима код манастира онако поетски наједрао пјесму о њиховом славном племенику и, друго, да ли је Вишњић, хомерски опсерватор историје, током своје гусларске прошње код Пивског манастира чуо причу или пјесму о сукобу Пивљанина и Љубовића, па је то што је чуо сазрело у његовој пјесничкој души и испоручило се Вуку у перо“ – каже Килибарда. Килибардиним питањима има мјеста тим прије што се ова пјесма и временски, и тематски, и концепцијски, и поетски знатно разликује од других Вишњићевих пјесaма, а не треба сметнути с ума да је велики босански усмени пјесник о мегдану Пивљанина и Љубовића могао чути и запамтити у Мачви, управо из уста Пивљанина, Стојана Чупића (Добриловића), рођеног у Пишчу, једног од војвода Првог српског устанка, познатог као Змај од Ноћаја, на чијем је салашу у Ноћајима једно вријеме боравио јер кад је прешао Дрину у Србији није имао своје стално станиште. Вишњић је од доласка у Србију 1809. до одласка из ње у Сријем 1813. био добро прихваћен од свих српских војвода, а испунила му се жеља да се сретне и са вождом Карађорђем Петровићем, главним јунаком у његовој пјесми Почетак буне против дахија, у нади да ће се вождова устаничка порука преко његове пјесме брзо чути и у његовој Босни: „Дрино водо, племенита међо измеђ̓ Босне и измеђ̓ Србије!

Наскоро ће и то вр̓ јеме доћи, када ћу ја и тебека прећи и честиту Босну полазити!“ Чињеница на коју указује Божидар Томић у књизи Песме Филипа Вишњића драгоцјен је податак у трагању за доказивањем аутентичности четири Вишњићеве пјесме које Томић назива старе, прерађене, међу којима и Бајо Пивљанин и бег Љубовић, скрећући пажњу читалаца да се оне разликују од оних тринаест нових, оригиналних песама, уврштених у књигу као ауторске, међу којима је и Хвала Чупићева. Вишњић је добро знао ко су србијански хајдуци и да су се четобаше Станоје Главаш и хајдук Вељко одмах прикључили у организацију устанка и у њему одиграли запажену улогу, али да је тако добро познавао какав је јунак Пивљанин да би га у пјесми опјевао, сигурно није. Пивљанин је историјски и временски ван простора који је Вишњићу био познат. Наравно да је пјесму о Бају, од било кога да је чуо, прилагођавао својим гусларским потребама и мјестима ђе је пјевао, али површном упоредбом двије врсте објављених, оригиналних и прерађених, пјесaма из Томићеве књиге, лако је утврдити да нијесу дјела истог аутора. ШТЕТА ТЕБИ ПОГИНУТ ОД МЕНЕ Унапријед ваља напоменути да се у пјесми Бајо Пивљанин и бег Љубовић не ради о историјском догађају, али да су њени главни актери историјске личности: бег Љубовић, Бајо Пивљанин и Мато Његовановић. Љубовићи су позната херцеговачка беговска породица, поријеклом из Стоца у Херцеговини, у народу познати као „бегови над беговима“. Пјесник не наводи име бега Љубовића, било их је више. Његошевић Мато је харамбаша бокељских хајдука и друг Баја Пивљанина. Није познато како је завршио живот. Историја не зна ко је био Шабан-ага. Пјесма почиње изливом снажних братских оćећања која бег Љубовић износи у писму Бају Пивљанину, позивајући га на мегдан. Бег наступа силовито, демонстрира васколику турску моћ у својој индивидуалности, али се нимало не понаша беговски. Турчин је у осветничкој љутњи, чини се, заборавио свој беговски положај и да хајдуку коме се обраћа подиже цијену и сматра га себи равним, зна му и адресу у Пиви.

21

(Бегов позив би био много логичнији да се каже ђе, када, у каквом обрачуну и како му је Бајо погубио брата. Овако је тешко повјеровати да један турски званичник високог ранга директно позива једног хајдука да се са њим обрачуна. Обрен Благојевић у монографији Пива објашњавајући топониме са Бајовим именом пише: „У то вријеме бијаху се истакла два брата Љубовића, из Невесиња. Један је отишао на пљачку у Голију, а други у Пиву. Бајо срете у Голији њиховог гласника, убије га и тако постане харамбаша. Онда хајдуци ударе прво на онај дио Турака који су били дошли у Пиву и растјерају их, затим пређу у Голију и ту, заједно са тридесет Голијана, засретну Турке, који су већ били заплијенили голијску стоку, отму им плијен и једног брата Љубовића убију. Бајо се тада врати са дружином на терен Пиве, преко мјеста које се од тада зове Бајово ждријело или Бајова струга“. Бег позив на мегдан Пивљанину шаље у Пиву, мада нема доказа да се послије 1663. Бајо враћао у родни крај и да је у њему хајдуковао и живио. Он је 1675. до 1684. боравио у Истри и Задру до повратка у Боку, као ратник-хајдук за потребе Млетака.) Одмах ваља рећи да се ова пјесма бави не само снагом и вјештином мегданџија, већ највећим својим дијелом и њиховим чојством, истиче праштање и милосрђе као најзначајније људске врлине. За разлику од грубог односа бега према њему, хајдук се према бегу односи крајње људски и тражи међусобно уважавање, чува бега од себе. Да би му одагнао мржњу која је јача од разума, биранијем ријечима и уз пуно поштовање, пивски четобаша настоји да код Љубовића подстакне господске навике, поштује његов беговски статус, подćећа га на господство које је стекао као исламизирани херцеговачки хришћанин међу својим хришћанским поданицима и ословљава га господару, беже Љубовићу. Претпоставља да ће тражећи помирење, уваженом господару дати до знања да му се не гине, да је он као „одбјегли од власти“ још потребан раји и да је он њена једина нада коју вјековима гаји да скине завојевачки јарам господара са грбаче. При том изазивача упозорава на историјску чињеницу да је црногорско-херцеговачки хајдук велика загонетка за све освајаче и да га ваља посматрати из више углова и не само као огорчени осветник. Прије свега, у њему тражити човјека од крви и меса. Запажа да бег не рачуна на истину да сви који живе једном умиру, и бегови и хајдуци, и зашто се онда препуштати ризику због освете, кад већ има других рјешења без двобоја. Бајо се пита зашто све рјешавати оружјем, може ли се неки проблем међу јунацима ријешити мирним путем, док оружје мирује и одмара? Обазриви Пивљанин је узео себи право да на вријеме оголи јунаштво дрчног бега и да своју хајдучку биографију употпуни урођеним блаженством које немају сви хајдуци његовог времена. Пивљанин хоће да до танчина разоткрије личност једног турског бега и да га најави као човјека који своју самоувјереност гради на преварама. У сваком случају, Бајов однос према беговом изазову је више господски, односно беговски, него што је бегов према њему, набусит и примитиван. Познавајући добро себе и своју незамјењиву улогу у хајдучији као слободара, не потцјењујући при том ни друштвену и јавну п о з и ц и ј у н е ве с и њ с ко г бе г а , Б а ј о дипломатски и мудро наслућује борбу мегданџија којој се исход унапријед не зна и одмјерава до каквог губитка може доћи; куртоазно сматра да турски бег заслужује часнију смрт од ударца његовог хајдучког мача, што ће рећи да га сматра бољим јунаком од себе. И поред тога, искрено признаје да му се не гине и да хоће још да живи. Пивљанин је спреман на успостављање пријатељства и загриженом осветнику нуди лијепу јабуку (такви су били обичаји приликом помире) и богат откуп за своју главу. „Господару, беже Љубовићу, штета теби погинут од мене, мени жао умријет од тебе; него хајде да се помиримо: ако сам ти брата погубио, мене јесте младост занијела, и ја сам се давно покајао; него хајде да се помиримо: послаћу ти лијепу јабуку, уз јабуку стотину дуката“. (Наставиће се)

22

Feljton

Petak, 10. januar 2020.

KOMITSKO-NARODNA BORBA - DECEMBAR 1919 – JANUAR 1921.

23.

Ustanici su 17. januara 1920. razbili i zarobili tri jedinice » Piše: Slobodan ČUKIĆ Načelnik sreza Čevskog javio je Miloradu Mihailoviću da je 14. januara 1920. u Cucama vođena borba između komita i ,,omladinaca“ u blizini sela Oboda i Kućišta. Okršaj je trajao od 2 sata po podne do mraka. Komita je bilo oko 150, a ,,omladinaca“ 120. Okupaciona vojska je bila po visovima više sela Kućišta i Brateša, a komite na visovima Vlainje.

Borbu je prekinuo mrak, ali je okršaj nastavljen 15. januara oko 7 sati i trajao je jedan sat. „Primetilo se, da su banditi napadnuti s boka u Trešnjevo od strane Đura Bigovića. Rezultati ove borbe su još nepoznati ... Ratna sadašnja situacija izgleda mi da je ovakva: Banditi isterani iz sela i kuća od posada i patrola prinuđeni su da se grupišu u planinama i da i protivu svoje volje prime borbu“ („Skrivana strana istorije“, Tom III, 1260-1261).

Krsto Zrnov Popović piše o borbama u januaru 1920. godine: „U neprekidnim borbama, naročito po Katunskoj nahiji i oko Nikšića, čitavi bataljoni Srbijanaca uništavati su – a čitave jedinice robjene, razoružavate i često puta opet svučene i razoružavane puštene pod garancijom da više neće u borbu dolaziti. Naročito su puštani Maćedonci – Arbanasi i ostali iz raznih jugoslovenskih krajeva“

Nastavljamo s objavljivanjem djelova knjige „Početak srpske okupacije – komitska borba i narodna golgota 1918-1920“.

Prvih osam poglavlja objavili smo krajem 2018, deveto i deseto u maju i junu 2019, jedanaesto i dvanaesto u avgustu i septembru 2019, trinaesto, četrnaesto, petnaesto i šesnaesto u oktobru i novembru 2019.

Sada pred čitaoce donosimo period od decembra 1919. do januara 1921. godine (17-22. poglavlje)

U borbi na Vršanju 17. januara 1920. komite su zarobile jedinicu kojom je komandovao potporučnik Žarko Pivnički.

Komite su zarobljenike svukle do gola. Iz okupacionih izvještaja o materijalnim gubicima vidi se da je zarobljena jedinica brojala oko 50 ljudi, te da je u borbi poginuo jedan redov a četvorica ranjena

Dobroljež dola, Petar Riste Krivokapić bivši dobrovoljac naš bjegunac, i svi ostali iz celog kraja Cuca zvanog Zaljut“ („Skrivana strana istorije“, Tom III, 1303).

ŠTIT OD CIVILA

Međutim, crnogorski ustanici nijesu samo „primili borbu“, već su tih dana više puta porazili i vojnički osramotili okupacionu vojsku. Krsto Zrnov Popović u vezi toga piše: „U neprekidnim borbama, naročito po Katunskoj nahiji i oko Nikšića, čitavi bataljoni Srbijanaca uništavati su – a čitave jedinice robjene (zarobljavane), razoružavate i često puta opet svučene i razoružavane puštene pod garancijom da više neće u borbu dolaziti. Naročito su puštani Maćedonci – Arbanasi i ostali iz raznih jugoslovenskih krajeva. Poslije mnogo poraza srbijanskih trupa, upotrijebili su način te su čitavo stanovništvo đe se vodi borba, bez razlike pola i godina, gonili pred sobom da



Filip M. Krivokapić

bi se bolje zaštitili pred ustaničkom vatrom (ovo je bilo u januaru 1920, S.Č.). Od svih događaja t.j. borba u Crnoj Gori, učinio sam i poslao vladi na vrijeme te bi se podrobnosti borbe u njima mogle naći“ („Skrivana strana istorije“, Tom III, 1558-1559).

RASTURENO ODJELJENJE

Potvrdu Popovićevih riječi nalazimo i u okupacionim dokumentima, s tim što treba imati u vidu da se u njima uvijek teži u m a n j i va n j u ko m i t s ko g uspjeha. Tako srpski kapetan

Spasoje Tešić, kasnije brigadni general

Dušan Stajić izvještava da su komite 17. januara razoružale jedinicu kojom je komandovao potporučnik Žarko Pivnički. „Položaj je bio planina Vršanj ... Borba je počela oko 9 časova 17. I 1920. god. ... Odmetnici su već ranije zauzeli položaje i poseli ih ... čim su patrole krenule napred da zauzmu svoje položaje, odmetnici su otvorili vatru sa sviju strana i počeli sa njihovih položaja da se približavaju ka odelenju. Patrole su se povlačile natrag ka položaju gde je bila veća snaga kod ppo-

ručnika Pivničkog, na to su odmetnici pojurili ka odelenju pucajući i vičući predajte se ...

Borba se završila oko 10 časova posle što je odelenje opkoljeno i zarobljeno“.

Stajić izvještava da je u toj borbi jedan redov poginuo a četiri ranjena. Komite su zarobljenike svukle do gola. Iz izvještaja o materijalnim gubicima vidi se da je zarobljena jedinica brojala oko 50 ljudi (56 opasača, 56 šinjela, 50 pari cokula itd). Stajić zatim kaže da se „odelenje svo rasturilo“, a da su „odmetnici ostali do 17 časova na položaju pa su onda otišli“. Dodaje da su bili iz Ćeklića, Bjelica i Njeguške nahije, a da su njihove vođe bili kap e t a n D u š a n Vu kov i ć , Andrija Dragutinović i potporučnik Marko Savov Popović („Skrivana strana istorije“, Tom III, 1288-1290).

SUPERIORNOST

Rukopis Krsta Popovića

Krsto Z. Popović

Nije to bila jedina demonstracija ustaničke borbene nadmoći. Istog dana, 17. januara, zbio se još jedan okršaj u kome su crnogorske komite pokazale superiornost. Srpski potpukovnik Spasoje Tešić u izvještaju o borbama od 17. do 22. januara u Cucama oko sela Pišteta, Lipovca i Grkovca, opisuje zarobljavanje jedinice koju je vodio kapetan Antonije Branković. Srpske jedinice su 17. januara nastupale u tri kolone. Oko podneva na terenu oko Lipovačkog vrha izbila je jaka borba sa srednjom kolonom. Kapetan Branković „kada je došao u jednu dolju između dva krša u blizini Kutlačeve rupe (grupe kuća sela Grubin dola) oko 13 časova dobije vatru sa oba boka a uskoro i iz pozadine sa uzvikom „dole

oružje predaj se“. Neopreznost dovela ih je do iznenađenja. Prisebni vojnici otvorili su vatru i pošto su nišandžije poslužioci mitraljeza ranjeni kao i još nekoliko vojnika, slabiji su položili oružje i kada su položili oružje svučeni su goli ...

Narednik čete i jedan redov ... su se probili u pozadinu odmetnika i presretnuti su i ubijeni kod sela Rpavca, a kapetan Branković sretno se spasao“ („Skrivana strana istorije“, Tom III, 1301).

FILIP KRIVOKAPIĆ

Nešto kasnije istog dana 17. januara, oko 17 sati, na istom terenu istočno od sela Pišteta, potučena je i jedinica koju je vodio poručnik Radivoje Kuljanski. Jedna ustanička grupa „njih ne više od deset videći ga iz daleka privuku se i sačekaju ga pri izlasku iz sela Pišteta, otvore vatru, nekoliko vojnika rane, pa i samog poručnika g. Kuljanskog. Daljina je bila tako mala da nije bio sumrak, a zatim noć, malo bi se ko izvukao. Borba je trajala čitav sat...“ („Skrivana strana istorije“, Tom III, 1302). Komite su „posle pola noći izvršili napad na Lipovački vrh gde je bila 1 četa 1 batalj. 9 puka“ (isto, 1303). Potpukovnik Spasoje Tešić dalje izvještava da su u borbama 17. januara poginuli 1 narednik i 1 redov, kao i da su ranjeni poručnik Kuljanski i 10 redova, dok su komite imale „dva poginula i ranjena“ (isto, 1303). „Računa se da je na raznim tačkama tog dana učestvovalo oko 150 odmetnika. Govori se da je bio Krsto Popović a pozitivno se zna da je baš protiv kapetana Brankovića vođa bio barjaktar Filip Milošev Krivokapić iz

JAKA PRESIJA

Ustanici su se nakon toga povukli. Potpukovnik Tešić kaže da su u zoru 18. januara otišli od sela Pišteta ka Vršaniku, te da ih kasnije poćere niđe nijesu mogle pronaći, iza čega je naredio da mu se privedu „sva sumnjiva lica“ – što znači da je 18. januara započeto šikaniranje stanovništva.

Tešićeve trupe su sjutradan 19. januara detaljno prečešljavale zemljište i „ispitivale meštane i svako sumnjivo lice“. Taj potpukovnik dalje navodi da je u kretanju preko Grubin dola i sam „ispitivao meštane i naređivao pretres kuća pored puta“ („Skrivana strana istorije“, Tom III, 1303-1304). U selu Kutlačina je naišao na jednog ranjenika, a iz razgovora s mještanima se uvjerio da su u borbi 17. januara „učestvovali svi sposobni građani pa čak i neke žene“. „Danas nigde nikog nema sve se posakrivalo, a ostale su kod kuće samo žene i deca i po neki starac“ (isto, 1304).

Potpukovnik Tešić izvještava da je 20. januara komandiru 2. čete naredio da „sa jednim vodom siđe u Kutlačinu rupu, te da jakom presijom nad zaostalim življem sazna što o odmetnicima“ (isto, 1304-1305).

Bio je to treći dan šikaniranja civila. „Komandir 2. čete kapetan Branković sišao je na određeno mesto ispitao meštanke i saznao da je izvestan broj odmetnika skriven u pećine negde u pravcu Veljeg sela. Jedan meštanin iz Pišteta saopštio mi je da bi neki odmetnici želeli da se predaju ...

Preko noći jedan vojnik 2. čete okliznuo se i pao u jednu duboku jamu i na mestu ostao mrtav“ (isto, 1305).

(Nastavlja se)

Drugi pišu

Petak, 10. januar 2020.

23

Vlaška posla

Famozno

Istraga posrbica » Piše: Svetislav BASARA Ivica Dačić, ministar ćoravih spoljnih poslova Srbije, baš ima „osećaj za momenat“. Kad treba da se pucapuca, kad treba da se peva – peva. Osetivši sedmim čulom – koje samo on ima – da je Vučić zbog crnogorskog zakona o verskim zajednicama pao u nadsaharski amok, a rešen da se što dublje uvuče u Visoko Dupe (bliže se izbori), Dačić je izašao u javnost sa predlogom za istragu Posrbica, imbecilni projekat verovatno nadahnut u vladikinom epu opevanom istragom Poturica, s tom razlikom što Dačić ne bi da se istraže Srbi/Crnogorci koji su primili islam (hm, da li baš ne bi) nego građani „poreklom iz Crne Gore, koji su se iz njima znanih razloga opredelili za državljanstvo Srbije.

Saglasno Dačiću, ti i takvi sumnjivci treba da se „izjasne“ da li su protivni Milovom antisrpskom i anticrkvenom zakonu, pa ih onda, ukoliko se „izjasne“ da nisu, promptno kazniti, ako baš ne odsecanjem glava, a ono oduzimanjem državljanstva Srbi-

Ostalo je nedorečeno da li će oni koji se izjasne „protiv“ biti nagrađivani titulom Počasni Srbin ili, možda, Zaslužni državljanin Srbije s pravom na nacionalnu penziju je, što je kaznena mera koja meni više liči na nagradu.

Ostalo je nedorečeno da li će oni koji se izjasne „protiv“ biti nagrađivani titulom Počasni Srbin ili, možda, Zaslužni državljanin Srbije s pravom na nacionalnu penziju. Da, da, tako to ide, osim (čisto deklarativnog) članstva u SPC, šajkače, opanka i ajvara, državljanstvo Srbije je bitan deo srpskog identiteta, a kome je Mile Dodik, sve se češući po guzičetini, izgovorio mnoga trogatelna dubokomislija.

I vaistinu, Srbi ra-

Svetislav Basara

suti po „srpskim zemljama“, koje se igrom nepravednih istorijskih okolnosti nalaze u stranim zemljama, bez srpskog državljanstva se osećaju nekompletnim Srbima, što je stvar koja bi se lako mogla kompletirati preseljenjem u atar Republike Srbije, ali – viđi vraga – rečeni Srbi očekuju da Republika Srbija dođe u te strane zemlje, da ih pretvori u Srbiju i lično im uruči državljanstvo. Treba li uopšte reći da ih Republika Srbija u svim njenim alotropskim modifikacijama (sa izuzet-

kom komunističke), ohrabruje u tom očekivanju.

Ali viđi i tu vraga. Kad je 1918 – nakon što je prepolovila mušku populaciju Srbije – Srbija zakoračila na prag ostvarenja vekovnog sna da svi Srbi imaju srpsko državljanstvo, nekim hokus pokusom je izgubila državu i u toj izgubljenosti pregurala devedesetak godina, sve dok je crnogorski referendum na silu nije naterao da ponovo postane suverena država, koja doduše nema suverenitet nad Marakanom i još nekim lokacijama, ali ipak ima – državljanstvo.

Naravoučenije: nacionalni identitet koji se gradi spajanjem stvari koje treba da stoje odvojeno – vera, nacionalnost, državljansvo, na primer – ne donosi nikakvo nacionalno jedinstvo, nego za posledicu ima gubitak ličnih identiteta, pretvaranje ljudi u beslovesnu biomasu, koja se čudi zašto stalno „nikada ovako nije bilo“.

Andrej Plenković

Plenković se sad čudi, ali sve mu je džaba » Piše: Ante TOMIĆ U jesen dvije tisuće četrnaeste, pamtite kako je to bilo, SDP je bio na vlasti. Ratni veterani došli su ispred Ministarstva branitelja u Savskoj ulici, ogorčeni da ih država zanemaruje, zaboravlja, zapostavlja, obezvrjeđuje, omalovažava, ponižava i vrijeđa, a ministar Predrag Matić čudio se zašto to govore, ne shvaćajući čime im se zamjerio? Uzrujano je tvrdio da je nevin, da ništa krivo nije napravio.

PODRŠKA HDZ-OVACA

I zaista, ni danas nitko živ ne zna koji je bio smisao toga prosvjeda, ali je on, bogme, potrajao.

Veterani su ostali dulje od godine, podigli i šator na pločniku, ponosno mahali zastavama gardijskih brigada i domobranskih pukovnija, svirali harmoniku, kartali šnaps, pili domaću lozu i pekli kobasice, zahtijevajući prava i povlastice koja im nikad nisu bila uskraćena i nazivajući neke ispravne, dobronamjerne, domoljube četnicima.

Bilo je to podlo i lažljivo, ali hadezeovci, tada u opoziciji, nisu se zgražali. Naprotiv, usrdno su poticali pobunjenike, grlili se s njima i nazdravljali im. Kolinda Grabar-Kitarović došla im je u šator kad je pobijedila na izborima, a koji mjesec ranije u Vukovaru, kao predsjednička kandidatkinja HDZ-a, nije se htjela rukovati s Predragom Matićem. „Oba su pala, oba će pasti“, istaknuto je velikim slovima preko šatora u Savskoj na početku dvije tisuće petnaeste.

Nakon što su s Pantovčaka otjerali Ivu Josipovića, prosvjednici su pobjednički najavili i smjenu esdepeovske vlasti. I tako je uskoro i bilo.

Pet godina kasnije, političke prilike u državi potpuno su jednake, samo što je, kao u zrcalu, ono lijevo desno, a ono desno je lijevo.

Pod jedan, veterani ponovno, iz razloga koje nitko zdrave pameti pravo ne razumije, osjećaju da ih država, ovaj put hadezova, zanemaruje, zaboravlja, zapostavlja, obezvrjeđuje, omalovažava, ponižava i vrijeđa, još jed-

nom traže prava i povlastice koje im nitko ne uskraćuje.

Pod dva, Kolinda Grabar-Kitarović upravo je izgubila utrku za drugi predsjednički mandat, dobrim dijelom zaslugom onih iz šatora, koji su joj pomogli da pobijedi Josipovića.

Pod tri, najavljuje se i skoro rušenje Andreja Plenkovića, a Andrej Plenković se, napokon, pod četiri, kao i Predrag Matić prije njega, čudi. On, siroče, k sebi ne može doći. „O ovim temama koje se odnose na dignitet Domovinskog rata, koji to element ima da nam bilo tko s desnice, krajnje desnice, centra, može zamjeriti?“ izjadao se predsjednik Vlade jučer u Parizu. „Što smo učinili krivo? Stalno čujem da smo previše desno ili lijevo, ali recite mi što smo krivo učinili. Borit ću se protiv floskula, laži i dezinformacija“, povikao je premijer istinoljubivo.

PIŠTOLJ NA VODU

Kao što znamo, to mu neće osobito pomoći. Sve mu je džaba. Kad je, zaboga, Hrvatima smetalo da netko podlo laže i mulja? Boriti se istinom ovdje ima smisla koliko i boriti se pištoljem na vodu.

Našem je narodu draže slušati floskule, laži i dezinformacije nego se hljeba najesti, i već se sada s velikim pouzdanjem može reći da premijera Plenkovića za koji mjesec čeka žalosna sudbina njegove predsjedničke kandidatkinje. Ta je oklada sigurnija nego pobjeda Real Madrida nad zagrebačkim Dinamom. Da parafraziramo onaj transparent sa šatora, „Oba su pala, oboje će pasti.“ I pravo im budi, ni Grabar-Kitarović ni Plenković nisu bolje zaslužili. Kad su već pomoću laži došli na vlast, red je da laž i njima samima dođe glave. Ne trebate plakati zbog njihova pada, baš kao što se ne trebate ni zabrinjavati ako vas proganja čudni osjećaj da ste ovo već negdje vidjeli. Sve je u redu s vama, niste poludjeli.

Sve je na početku dvije tisuće dvadesete ovdje jednako kao na početku dvije tisuće petnaeste. Krećemo se u krugovima. Vrtimo se kao neki budalasti pas za svojim repom. I tko zna, možda ne bismo trebali bacati ni stare haljine i jakete, ili stari kredenac iz seoske kuće. Jednom će se to neizbježno vratiti u modu.

Sve se u Hrvatskoj vraća.

24

PODGORICA TEL: 020/406-800, 020/406-801

BONA MENTE PZU Adresa: KRALJA NIKOLE 108

Tel.: 067-355-301

Oglašava potrebu za: 1. MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme kraće od punog, bez obzira na radno iskustvo, provjera sposobnosti nije predviđena, mjesto rada Podgorica Uslovi: Medicinska sestra Trajanje oglasa: 7 dana 2. MEDICINSKA SESTRA/TEHNIČAR, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 6 mjeseci, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, provjera sposobnosti nije predviđena, mjesto rada Podgorica Uslovi: Medicinska sestra Trajanje oglasa: 7 dana

ŽELJEZNIČKA INFRASTRUKTURA CRNE GORE AD PODGORICA Adresa: TRG GOLOOTOČKIH ŽRTAVA 13

Tel.: 020-441-356 Email: filip.jankovic@zicg.me Oglašava potrebu za: 1. SAMOSTALNI/A STRUČNI/A SA-

Petak, 10. januar 2020.

RADNIK/CA ZA ZASTUPANJE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme u trajanju od 12 mjeseci, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 24 mjeseca, provjera sposobnosti nije predviđena, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani pravnik (VII/1 SSS), Pravne nauke - stepen specijaliste, Pravosudni ispit Trajanje oglasa: 8 dana 2. SAMOSTALNI/A STRUČNI/A SARADNIK/CA ZA DISCIPLINSKE I PRAVNE POSLOVE, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, provjera sposobnosti nije predviđena, mjesto rada Podgorica Uslovi: Diplomirani pravnik (VII/1 SSS), Pravne nauke - stepen specijaliste Trajanje oglasa: 8 dana Napomena: -do povratka zaposlenog sa bolovanja

CETINJE TEL: 041/236-064, 041/236-065

JU LOVĆEN BEČIĆI

poslodavac, mjesto rada Cetinje Uslovi: Lica bez zanimanja i stručne spreme (Zavrsena osnovna skola) Trajanje oglasa: 8 dana

HERCEG NOVI TEL: 031/323-711

ŠKORPION DOO Adresa: TREBINJSKA BB, IGALO

Tel.: 067/226-778, 031/335-115 Email: info@skorpion.co.me Oglašava potrebu za: 1. VOZAČ/ICA TERETNIH VOZILA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, provjeru vrši poslodavac, mjesto rada Herceg Novi Uslovi: Vozač teretnjaka Trajanje oglasa: 8 dana Napomena: Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme u trajanju od 7 (sedam) mjeseci.

ROŽAJE

Adresa: BAJOVA 2

Tel.: 041-233-700 Oglašava potrebu za: 1. FIZIČKI RADNIK/ICA, 3 izvršioca, sezonski rad, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, provjeru vrši

TEL: 051/271-343

IKRE Adresa: MARŠALA TITA B.B.

Tel.: 73739

Oglašava potrebu za:

1. ADMINISTRATOR/KA, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, bez obzira na radno iskustvo, probni rad u trajanju od 1 mjesec, provjeru vrši poslodavac, mjesto rada Rožaje Uslovi: VSS društvenog smjera, Engleski jezik -Nivo A 1, Poznavanje rada na računaru Trajanje oglasa: 8 dana Napomena: iskustvo u rad u NVO sektor,poznavanje tehnike kreiranja sadržaja za društvene mreže,prijave (CVI montivaciono pismo) slati na e-mai:hvelida@t/com. me

JPU ,,BOŠKO BUHA“ ROŽAJE Adresa: MARŠALA TITA B.B.

Tel.: 087-271-519 Raspisuje konkurs za: 1. VASPITAČ/ICA, 3 izvršioca, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom, probni rad u trajanju od 1 mjesec, provjera sposobnosti nije predviđena, mjesto rada Rožaje Uslovi: Profesor vaspitanja predškolske djece, Vaspitač predškolske djece, Položen stručni ispit Trajanje oglasa: 15 dana Napomena: Radi se o sledećim radnim mjestima:

1vaspitač/ica u Matičnoj jedinici i 2 vaspitača/ice u vaspitnim jedinicama :Biševo i Lučice,na određeno vrijeme a najduže do 30.06.2020 godine.

JU ,,DNEVNI CENTAR ZA DJECU I OMLADINU SA SMETNJAMA I TEŠKOĆAMA U RAZVOJU“ OPŠTINE ROŽAJE Adresa: ROŽAJE

Tel.: 068516461

Oglašava potrebu za: 1. PSIHOLOG/ŠKINJA ZA RAD SA DJECOM SA SMETNJAMA U RAZVOJU, 1 izvršilac, na određeno vrijeme, radno vrijeme puno, sa radnim iskustvom u trajanju od 12 mjeseci, probni rad u trajanju od 2 mjeseca, provjeru vrši poslodavac, mjesto rada Rožaje Uslovi: Psiholog, Položen stručni ispit Trajanje oglasa: 8 dana Napomena: Posjedovanje licence za rad u oblasti socijalne i dječije zaštite.Radni odnos se zasniva na određeno vrijeme do povratka zaposlene sa porodiljskog/roditeljskog odsustva.Svi kandidati,osim posebnih,moraju ispunjavati i opšte uslove koji su istaknuti u uovirenom dijelu pod naznakom opšti uslovi.

Petak, 10. januar 2020.

Oglasi i obavjeĹĄtenja

25

26

Oglasi i obavjeĹĄtenja

Petak, 10. januar 2020.

Petak, 10. januar 2020.

Oglasi i obavjeĹĄtenja

27

28

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. januar 2020.

I.br. 1297/2016 JAVNI IZVRŠITELJ U ROZAJAMA,i to Armin Camić, u predmetu izvršenja po predlogu izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, protiv izvršnih dužnika Murić Sabahudina i Hasić Zurife oboje iz Rozaja, radi naplate novcanog potrazivanja izvrsnog povjerioca prodajom nepokretnosti izvrsnog duznika, na osnovu čl.169-177 Zakona o izvrsenju i obezbedjenju, dana 09.01.2020 .godine donio je

ZAKLJUCAK O PRODAJI Odredjuje se peta prodaja usmenin javnim nadmetanjem nepokretnosti izvrsnih duznika Murić Sabahudina i Hasić Zurife oboje iz Rozaja upisane u: List nepokretnosti broj 1268 KO Rozaje i to: -kat.parcela broj 2306, upisano dvoriste povrsine 400m2, porodicna stambena zgrada broj 1 -kat.parcela broj 2306, upisana porodicna stambena zgrada broj 1, sa posebnim djelovima i to: PD1, po kulturi nestambeni prostor porodicne zgrade povrsine 70m2 i PD2, po kulturi stambeni prostor povrsine 70 m2, spratnosti P1, sve u svojini Muric Sabahudina 1/1 List nepokretnosti broj 1709 KO Rozaje i to : -kat.parcela broj 1676, upisana porodicna stambena zgrada broj 2, povrsine 112 m2 sa posebnim djelovima i to:PD1, po kulturi poslovni prostor u privredi povrsine 54m2, spratnosti P, PD2, po kulturi poslovni prostor povrsine 80 m2, spratnosti P1 i PD2, po kulturi poslovni prostor povrsine 80 m2, spratnosti PN, sve u svojini Hasic Zurife 1/1Peto javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti odrzace se dana 27.01.2020.godine u 11,00 casova, u kancelariji Javnog izvrsitelja u Rožajama,ul.M.Tita bb.

Vrijednost opisanih nepokretnosti utvrdjena je Zakljuckom ovog izvrsitelja I.br.1297/2016 od 29.05.2019.godine u smislu čl.Odredbe 168 ZIO i iznosi 135.500,00 eura.Na petom javnom nadmetanju za prodaju, nepokretnost se moze prodati ispod 50% utvrdjene vrijednosti, ali ne ispod visine potrazivanja izvrsnog povjerioca Ako se nepokretnost nije mogla prodati na petom javnom nadmetanju, Javni izvrsitelj ce zakazati novo javno nadmetanje pod uslovima iz čl.173.st.3.ZIO.Ponudioci su duzni da prije pocetka nadmetanja poloze jemstvo na racun Javnog izvrsitelja broj 510-81594-86 koji se vodi kod Crnogorske komercijalne banke u iznosu od 13.550,00 eura, sto predstavlja 10% utvrdjene vrijednosti nepokretnosti. Ponudiocima cija ponuda ne bude prihvacena vratice se novac polozen na ime jemstva odmah po zakljucenju nadmetanja.Zainteresovanim kupcima Javni izvrsitelj ce omoguciti razgledanje nepokretnosti svakog radnog dana od 14 – 16 casova Najbolji ponudilac-kupac je duzan da cijenu za koju je kupio nepokretnost uplati na poseban racun Javnog izvrsitelja broj 510-81593-89 koji se vodi kod Crnogorske komercijalne banke AD Podgorica-filijala Rozaje u roku od 15 dana od dana prodaje. Ako kupac u tom roku ne polozi cijenu prodaja ce se oglasiti nevazecom i odrediti nova prodaja. U tom slucaju iz polozenog jemstva od strane kupca izmirice se troskovi nove prodaje i naknaditi razlika izmedju cijene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

Ako je kupac izvrsni povjerilac cije potrazivanje ne dostize iznos postignute cijene na javnom nadmetanju i ako bi se obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz prodajne cijene, duzan je da na ime cijene polozi samo razliku izmedju potrazivanja i postignute cijene.

Zakljucak o prodaji ce se objaviti u dnevnim novinama Pobjeda dana 10.01.2020.godine,dok stranke o svom trosku o sadrzini istog mogu obavijestiti lica koja se bave posredovanjem o prodaji nepokretnosti.

JAVNI IZVRSITELJ U ROŽAJAMA,dana 09.01.2020.godine JAVNI IZVRSITELJ Armin Camic Protiv navedenog zakljucka nije dozvoljen prigovor čl.8.ZIO.

Javni izvršitelj Dejan Čogurić Iv .br.2394/2019

Bijelo Polje Ul.Slobode br.10,II sprat

Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja , ul.Slobode br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca D.O.O. “SCANIA SRBIJA” Kršnjevci, Republika Srbija, koga zastupaju punomoćnici Pešić Novica i Bajčeta Zorica, advokati iz Podgorice , protiv izvršnog dužnika “DŽIS” D.O.O iz Bijelog Polja , Industrijska bb, radi naplate novčanog potraživanja , u smislu čl.45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku “DŽIS ” D.O.O sa , sa poslednjom poznatom adresom Industrijska bb, Bijelo Polje, vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju IV 2394/2019 od 10.12.2019 .godine sa predlogom i prilozima ,te rješenje o troškovima izvršnog postupka IV 2394/2019 od 03.01.2020. godine.

Izvršni dužnik “DŽIS” D.O.O može se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju , i to u roku od 5 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena.

Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u štampanom mediju.

Bijelo Polje 03.01.2020.godine JAVNI IZVRŠITELJ Čogurić Dejan

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. januar 2020.

Posljednji pozdrav svome drugu i pašenogu

TEUFIKU – TUFI VODOPIĆU

SADO DŽAFERADŽOVIĆ sa porodicom

429

Посљедњи поздрав другу и комшији

ТУФИ Нека твоја племенита душа почива у миру. ДУШКО ЧЕЈОВИЋ са породицом 432

29

30 Oglasi i obavještenja

Petak, 10. januar 2020.

Obavještavamo rodbinu i prijatelje da je 6. januara 2020. godine, preminuo naš dragi

PETAR Simonov ČUKIĆ

Po njegovoj želji, sahranjen je u krugu najuže porodice 8. januara.

Zauvijek zahvalni što smo ga imali, njegovi najbliži: supruga STANKA, sin STANKO, ćerke SVETLANA i LJILJANA, snaha SANJA, zetovi VITOMIR i ADRIANO, unuci NIKOLA, DANILO, KSENIJA, ĐORĐIJE, PETAR i SOFIJA, snaha NIKOLINA, praunuci VIKTOR i TODOR

431

Посљедњи поздрав

Dana 9. januara 2020. poslije duge i teške bolesti preminuo je u 53. godini

S tugom i poštovanjem opraštamo se od našeg dragog kolege

ДУШАНУ ŽARKO Miloradov VELIMIROVIĆ „Посљедњи боем више се не рађа“. ОСОБЉЕ КАФЕ БАРА „ВУК“ 425 Sa neizmjernom tugom opraštamo se od iskrenog prijatelja

Saučešće će se primati 9. januara od 14 do 17 časova i 10. januara od 9 do 15 časova u kapeli Donji Zagarač nakon čega će se obaviti sahrana.

Ožalošćeni: supruga MARICA, sinovi JANKO i BOJAN, šćer RADMILA, braća DRAGAN i ZORAN, sestra VESNA, stric NOVAK, strina BOSE i ANA, braća od strica DRAŠKO i DRAGOSLAV, sestre od strica DRAGANA i TANJA, snahe ŽAKLINA i BILJANA, braća od tetke MINJA i MIŠKO STAMATOVIĆ, braća od stričeva, bratanići, bratanične, sestrići, sestrične i ostala porodica VELIMIROVIĆ

ŽARKA VELIMIROVIĆA

Otišao je divan čovjek, prijatelj i kolega čiji će lik zauvijek živjeti u našim srcima.

Počivaj u miru, plemenita dušo.

406

DUŠKA BACKOVIĆA Tvoju pažnju, dobrotu i plemenitost nikada nećemo zaboraviti.

Počivaj u miru, dragi Dule.

Dana 9. januara 2020. poslije duže bolesti u 76. godini, preminuo je

KOLEKTIV DOO KOMUNALNO DANILOVGRAD

MAJA i NINA 424

BLAGOTA Milunov PANTOVIĆ

Saučešće primamo u gradskoj kapeli u Mojkovcu, 9. januara od 17.30 do 19 časova i 10. januara od 9 do 15 časova, kada će se obaviti sahrana na gradskom groblju u Mojkovcu.

423

Posljednji pozdrav

Ožalošćena porodica: supruga NADA, ćerke SANJA i ANĐA, brat VUKALICA, sestra GRANICA i ostala rodbina

422

BOSILJKI – BOSI RADUNOVIĆ Od ujaka LJUBA BOŽOVIĆA sa porodicom 430

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. januar 2020.

Posljednji pozdrav našoj

31

Posljednji pozdrav

Opraštamo se od cijenjenog druga

BOŠKO ŠARAC ANĐELKI Jedinstvenom anđelu naše porodice, koja je svakim svojim djelom, svojom srčanošću i toplinom ostavila neizbrisiv trag u našim srcima.

Tuga će trajati dok je nas.

U nevjerici zbog preranog odlaska, s tugom u srcu se opraštamo od tebe.

DRAGA STOJOVIĆA

DRAGUTIN - MILUTIN, VIDOSAVA, DARKO i DEJAN ŠIPČIĆ sa porodicama

nosioca „Partizanske spomenice 1941“

412 Ujak RAJKO PAJOVIĆ sa porodicom Tužni posljednji pozdrav našem dragom 426

Njegov doprinos razvoju naše domovine ostaje trajno u našim sjećanjima.

Posljednji pozdrav velikom drugu i prijatelju

UDRUŽENJE BORACA NOR-A i ANTIFAŠISTA DANILOVGRADA

BOŠKU ŠARCU Čuvaćemo u mislima tvoj vedar i dječački lik i beskrajnu plemenitost.

Tvoji: JOVANA, MILAN, DRAGAN i JELENA POPOVIĆ

396

427

BOŠKU

Posljednji pozdrav dragom Hvala ti za nesebičnost i iskreno prijateljstvo. Vječno ćeš živjeti u našim mislima i srcima.

Hvala za sve.

Iz slobodarskog stroja odlazi

OGNJEN IVANOVIĆ sa porodicom

BOŠKU od kumova FILIPOVIĆA

377

382

Posljednji pozdrav dragoj

DRAGO Jagošev STOJOVIĆ

Navršava se 40 tužnih i pretužnih dana od prerane i tragične smrti našeg voljenog i nikad prežaljenog

nosilac „Partizanske spomenice 1941“

Časnim radom i životom zaslužio je duboko poštovanje kao patriota i borac Prve proleterske brigade, ministar unutrašnjih poslova, organizacioni sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista, predsjednik SUBNOR-a Crne Gore, kao čovjek i prijatelj.

BOSILJKI RADUNOVIĆ SAVEZ BORACA NOR-a i ANTIFAŠISTA CRNE GORE

Od MIRA, LJILJE, FILIPA i ANĐELE

415

DUŠANA Zoranovog VUJAČIĆA Dragi naš Dule, ne znamo u ovom teškom, bolnom i tužnom trenutku što da ti kažemo. Ne možemo nikako da vjerujemo da moramo da se rastanemo i oprostimo zauvijek sa tobom. Ti si uvijek, u svakom momentu u našim mislima i srcima. Pitamo se stalno, zašto je Bog, ako ga ima, morao tako surovo da kazni tebe i nas?

Dragi Dule, ne znamo da li nas je više zaboljela tvoja prerana smrt ili sada ovi teški dani i noći što dolaze jedni za drugima, svaki sve teži i teži. Boli nas praznina koja nikad neće biti popunjena, bole nas suze, bole nas uspomene i sjećanja na tebe, našeg razdraganog, veselog dječaka, kasnije momka, boema, druga, prijatelja. Iznad svega, vječno će biti živa uspomena na pravog brata svojoj sestri i dragog sina svojih neutješnih roditelja.

Dragi naš Dule, dok ovo pišemo duša nam se cijepa, a srce puca od tuge i bola za tobom. Vječno će te pamtiti tvoji najmiliji.

Uvijek će te se sjećati i tvoji drugovi i svi oni koji su te tako dobroga i dragoga poznavali.

Ovim putem porodica želi da se zahvali Hitnoj službi i osoblju Bolnice Kotor koji u prvim teškim trenucima pružiše pomoć našem Dušanu.

Zahvaljujemo se osoblju Bolnice Risan, posebno doktoru Vladu Popoviću, koji je uložio sve svoje ljudske i profesionalne napore u pokušajima da spasi našeg Dušana.

Zahvalnost dugujemo svima koji su bili uz nas u teškim danima borbe za život našeg Dušana.

Hvala svima koji su nam iskazali svoje saučešće lično i putem telegrama.

Zahvalnost dugujemo komšijama, a posebno porodici Buzdovan, koji su nesebično i stalno uz nas i svih ovih pretužnih četrdeset dana.

Porodica će u nedjelju, 12. januara 2020. godine u 10 časova na Novom groblju u Cetinju posjetiti Dušanovu vječnu kuću, pa pozivamo rođake, kumove, prijatelje i komšije da budu sa nama.

Ožalošćeni: majka LIDIJA, otac ZORAN – ĆINI, sestra MARIJA, babe BOSE i MILEVA, ujak ĐURO, tetke VJERA, ZORICA,MARINA i ĆAKA, brat od tetke ĐORĐE i sestra IVA 428

395

Dana 8. januara 2020. godine umro je

DRAGO Jagošev STOJOVIĆ

Dugogodišnji iskreni drug i prijatelj moj i moje porodice.

Hvala mu na svemu, sa poštovanjem,

DRAGAN i JULIJANA VUKSANOVIĆ sa porodicom

403

32

Oglasi i obavještenja

Posljednji pozdrav mojoj dragoj bratanični

Petak, 10. januar 2020.

Posljednji pozdrav dragoj sestri

Povodom smrti našeg dugogodišnjeg igrača i člana rukovodstva kluba opraštamo se

ZOJI

ZOJI

JOVO i SLOBO ALEKSIĆ sa porodicama

Tetka NINA 383

405

Дана 9. јануара 2020. године преминула је наша драга мајка, сестра, свекрва, баба и прабаба у 80. години

Posljednji pozdrav dragoj zaovi i tetki

MIODRAG – LATO LATKOVIĆ

MILENI MILIĆ

МИЛЕНА Драгова МИЛИЋ рођена Драшковић

Саучешће примамо у капели на Новом гробљу 9. јануара од 12 до 15 часова и 10. јануара од 11 до 13 часова, када са посмртним остацима крећемо за Бјелице - Ресна гдје ће се обавити сахрана у 15 часова. Ожалошћена породица: синови ВУКАШИН и ВЛАДО, брат ДРАГАН, сестре БОСИЉКА, НЕВЕНКА и ДРАГИЦА, снахе НАДА, СЛАВИЦА и ГОЈКА, јетрва МИЛОСАВА, ђеверичићи МИЛОРАД и МИОДРАГ, братанићи, братаничне, сестрићи, сестричне, ђеверичне, унучад, праунука и остала родбина МИЛИЋ и ДРАШКОВИЋ

Od snahe GOJKE, bratanića DRAŠKA i bratanična LJILJANE, MAJE i MIRJANE sa porodicama

Sa zahvalnošću i poštovanjem

390 Posljednji pozdrav dragoj komšinici

KK BUDUĆNOST VOLI

375

MILENI MILIĆ Dana 8. januara 2020. nakon duže bolesti u 78. godini preminuo je naš dragi

RADE MILJENOVIĆ sa porodicom

400 394

Posljednji pozdrav majci, svekrvi, babi i prababi

Posljednji pozdrav voljenoj sestri

SAVO Mitrov BERILAŽIĆ Saučešće primamo u porodičnoj kući u selu Ponari (Zeta) 9. i 10. januara 2020. do 13 časova, kada će biti obavljena sahrana na mjesnom groblju.

Ožalošćeni: supruga RADMILA, kćerke SNEŽANA i VESNA, unučad TODOR, STEFAN i NEMANJA, snaha KOSA, bratanići VESKO, VOJO i ŽARKO, brat od strica STEVO i ostala rodbina

MILENI MILIĆ Počivaj u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

389

Sin VLADO, snaha SLAVICA, unuke SAŠKA i IVANA i praunuka MARIJA

Posljednji pozdrav majci, svekrvi i babi

MILENI MILIĆ

Tvoju plemenitost i ljubav čuvaću u srcu i duši.

Počivaj u miru.

374

Posljednji pozdrav dragoj bratanični

Od BOSILJKE JOVIĆEVIĆ sa porodicom

Напустила нас је наша драга

MILENI MILIĆ

Počivaj u miru.

388

BRANKI KOVAČEVIĆ od tetke NADE PETROVIĆ sa porodicom 384

БРАНКА

Sin VUKAŠIN, snaha NADA i unuk NIKOLA

Posljednji pozdrav

392 Voljenoj tetki

С љубављу и поштовањем чуваћемо успомену на твој драги лик. Комшије РАДУЛОВИЋИ 380

MILENI

Посљедњи поздрав драгој комшиници

od ZORANA VUKADINOVIĆA sa porodicom

MILENI MILIĆ

410 Posljednji pozdrav našoj dragoj strini Posljednji pozdrav

BRANKA БРАНКИ

Tužan je ovaj pozdrav, draga naša Babo. Čuvaće te od zaborava.

ВЛАДО и ДРАГИЊА БИЈЕЛОВИЋ

Tvoji: SIMO, JELENA, VASILIJE i NADA 385

381

od sestrića NENA i IVICE JOVIĆEVIĆA i sestrične NATAŠE KAŠĆELAN

MILENI MILIĆ S ljubavlju i poštovanjem čuvaćemo te od zaborava.

414

Porodica pok. LJUBA MILIĆA

393

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. januar 2020.

33

Navršava se 40 dana od smrti našeg voljenog

VASILIJA - MIKA Petrovog MUGOŠE

Ponosni smo što smo te imali, neizmjerno tužni što više nisi sa nama.

Ljubav i sjećanje na tebe uvijek će živjeti u našim srcima i mislima.

Obavještavamo rođake, kumove, prijatelje i komšije da ćemo u subotu, 11. januara 2020. godine u 10 časova posjetiti njegovu vječnu kuću na groblju u Tološima.

Sinovi BORIS i IGOR, snahe SNEŽANA i MARIJA, unučad DANILO, PETAR, SOFIJA i HELENA

418

Dana 3. januara 2020. godine u Kladovu preminula je moja voljena sestra

Posljednji pozdrav dragoj

DESANKA Ljubova STOJOVIĆ

Uspomene na naše drage

JELICA Đurova PEROVIĆ

ANĐELKI ĐURIŠIĆ

rođena Perović

GOJKO Đurov PEROVIĆ

i

14. 1. 2018 – 14. 1. 2020.

15. 2. 2011 – 15. 2. 2020.

od prvih komšija porodice MITROVIĆ

Draga sestro, jedna pored druge ili miljama daleko uvijek smo bile povezane mislima i srcem. Neka mi sada naše lijepe uspomene pruže utjehu u ovim teškim trenucima tugovanja.

Sve časno, pošteno i plemenito bilo je u vašoj duši.

Uvijek ćemo se sjećati vaše blage naravi i nećemo vas zaboraviti.

404

Čuvaju, vaši NAJMILIJI

Tvoja sestra LJUBINKA sa porodicom Posljednji pozdrav dragoj 401

417

Posljednji pozdrav voljenoj ujni

Četrdeset je dana od smrti naše voljene majke, sestre i bake

ZORI Milanovoj VLAOVIĆ Draga Zore, neka tvoja dobra, plemenita i iskrena duša počiva u miru, a mi ćemo te čuvati od zaborava.

ANIKA, ŽELJKA i MILAN ĐUKANOVIĆ 386

MILENI MILIĆ

dr stom. LJILJANE Dragišine VUKOVIĆ

LJILJANA i RADMILA sa porodicom 419 Posljednji pozdrav tetki i babi

Posljednji pozdrav dragoj i voljenoj drugarici

rođene Bulajić

POMENI

Porodica će posjetiti njenu vječnu kuću na gradskom groblju Čepurci u subotu, 11. januara u 11 časova.

Dana 12. januara 2020. navršava se godina od smrti naše drage Porodice VUKOVIĆ i BULAJIĆ 416

MILENI

ZORI

Tvoj plemeniti lik i nesebična dobrota vječno će ostati u našim srcima.

Uz iskrenu zahvalnost za sve lijepe trenutke koje smo provele zajedno.

SLAVKO DRAŠKOVIĆ sa porodicom 421

Tvoje drugarice LOLA ĆURČIĆ i LUCIJA JOVOVIĆ 402

MILEVE Perove BEGOVIĆ rođene Domazetović Tvoje veliko srce, dobrota, požrtvovanost, toplina, častan i dostojanstven život obavezuju na vječno sjećanje i poštovanje.

Porodica će u neđelju, 12. januara u 10 časova posjetiti tvoju vječnu kuću.

420

Tvoji NAJMILIJI

34

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. januar 2020.

Desetog januara 2020. navršavaju se četiri godine od kada nije sa nama naša MAJKA

СЈЕЋАЊЕ 10. 1. 1975 – 10. 1. 2020.

Danas se navršavaju dvije godine od kada nije sa nama naš voljeni suprug, otac, đed i tast

PLANA ĐURIČKOVIĆ

НИКО Симов МАРТИНОВИЋ

SLOBODAN – BOBO BASTAĆ

Zaborav ne postoji za one koji su te iskreno voljeli. Živjećeš sa nama dok god živimo i mi. Bila nam je čast što smo te imali za MAJKU. Nedostaješ...

Године пролазе, а успомене на његов драги лик и братску љубав трајно у нама живе.

Kćeri MILKA, DRAGICA i DARA sa porodicama

ВЕЉКО, ДАНИЦА и СЕНКА

Vrijeme prolazi, ali bol i tuga ostaju zauvijek. Tužan je ovaj januar jer podsjeća na vječni rastanak od tebe. Tvojim odlaskom smo izgubili veliki oslonac, sigurnost i neizmjernu toplinu. Traže te unučad, još su mali, ali pitaju zašto deda ne siđe sa neba da ga vidimo... Kako im objasniti? Živiš sa nama u pričama, uspomenama, sjećanjima i nikada te nećemo zaboraviti.

387

379

Godina je od smrti našeg dragog

SJEĆANJE Dana 10. januara 2020. godine su četiri godine od smrti moje majke

i Dana 27. februara 2020. godine navršava se 15 godina od smrti moga oca

Tvoji najmiliji: supruga STOJANKA, kćerke SANDRA i SUZANA, sin MIHAILO, unučad MAŠA, MIA, ANJA i DANILO, zet BORIS

407 Dedice, tata

VESELINA

PLANE ĐURIČKOVIĆ

RAJKA BAĆKA Petrovog ČELEBIĆA

Sve što je ljudsko i plemenito krasilo Vas je, sve što bih rekao bilo bi manje od onoga što osjećam u duši.

Moji čestiti roditelji.

DRAGOLJUB sa porodicom 376 TUŽNO SJEĆANJE 10. 1. 2016 – 10. 1. 2020.

SLOBODANU – BOBU BASTAĆU Vrijeme prolazi, ali tvoju ljubav, podršku i razumijevanje koje si nam pružao nikada nećemo zaboraviti.

Mi koji te volimo i poštujemo, znamo koliko je teško živjeti bez tebe. Bio si primjer kako se hrabro i dostojanstveno živi do posljednjeg časa.

Tvoj Petar će te sa ponosom pominjati i uvijek voljeti. Tvoj lik i duh živjeće u njemu i dati mu snagu da nastavi tvoj put. Od smrti te nijesmo mogli sačuvati, ali čuvaćemo te od zaborava.

Tvoja plemenitost i dobrota zaslužuju naše vječno sjećanje i ljubav prema tebi.

U srcu tuga, na grobu tišina a u domu našem velika praznina.

Ne vidimo ti oči, ne čujemo glas al znam da ćeš biti uvijek tu između nas.

Tvoje MAŠA i SANDRA 408 Djedi, tati i tastu

JAKE

Tvoja PORODICA

Nedostaješ mi puno.

Tvoja NEĐE 413

BOBU

399

Danas se navršavaju četiri godine od smrti naše drage 10. 1. 2016 – 10. 1. 2020.

Gledamo te na slikama, tražimo na nebu, nikako da čujemo tvoj glas, da vidimo tvoj lik...

Uvijek ćemo čeznuti za još jedan tvoj pogled, za još neku tvoju riječ, još jedan zagrljaj, makar i u tišini, iz daleka... uvijek željeti da si tu, da te još jednom zagrlimo.

Govorio si da je vječna Crna Gora, ali za nas si vječan ti i naša ljubav prema tebi.

Tvoji: MIA, ANJA, DANILO, SUZANA i BORIS 409

JASNE Tvoja ljubav i dobrota se ne zaboravljaju.

373

JASNA TATAR

DRAGO i VESNA

TUŽNO SJEĆANJE 10. 1. 2014 – 10. 1. 2020.

Dana 10. januara 2020. godine navršavaju se tri godine od kada nije sa nama naš dragi

Četiri godine...

Bol i tugu ne možemo mjeriti riječima, ni vremenom koje prolazi, već prazninom koja je ostala posle tebe.

Ponosni na Tebe, vječno ćemo te voljeti.

Tvoji: ACO, NATAŠA, NINA, MARIJA i MIHAILO 398

MIHAILO MIŠKO Ilijin MILONJIĆ Šest godina je od kada nijesi sa nama.

Nedostaješ!

Zauvijek u našim srcima i mislima.

S ljubavlju, Tvoja porodica NENAD, NINA i MACA 391

Danas se navršava petnaest godina otkako nas prerano, iznenada ostavi naš jedinac sin i brat

RAJKO Milanov PEJANOVIĆ Tvog lika nema među nama, ali u našim mislima, pričama, uspomenama, suzama ti i dalje živiš. Tvoja plemenitost, čestitost, poštenje kroz nas je protkano. Živimo kako si nas učio, ali bez tebe sa nama jako je teško.

Nedostaješ!!!

U 10 časova porodica će posjetiti tvoju vječnu kuću.

Počivaj u miru.

Tvoja VOLJENA PORODICA 411

ŽELJKO Radev ŽARIĆ Voljeni Željko, još jedan za nas sumorni januar, jednako bolan kao onaj prije petnaest godina, kada nam zla sudbina crnim krilima smrti zauvijek zatvori tvoja vrata.

Od tada nam dolaziš samo u snove, no san pusti kratak je, a mi te do neba željne. Što da ti napišemo, majčin neprebolu i sestrina zvijezdo ugašena, ovdje pristoji samo ćutanje, ovdje tišina govori sve.

U vječnom bolu za tobom majka RAJKA i sestra DANIJELA 397

Pet godina je od smrti moje sestre

DARINKE POPOVIĆ Sjećanje na tebe uvijek je prisutno.

378

Tvoja sestra JOŠE sa porodicom

Oglasi i obavještenja

Petak, 10. januar 2020.

Na osnovu člana 62, stav 1 Zakona o javnim nabavkama („Službeni list CG“, br. 42/11, 57/14, 28/15 i 42/17) naručilac Crnogorski elektroprenosni sistem AD Podgorica, Bulevar Svetog Petra Cetinjskog 18, oglašava

OBAVJEŠTENJE O OGLAŠAVANJU POSTUPKA JAVNE NABAVKE nabavka usluge godišnjeg osiguranja imovine CGESa AD Podgorica, u svemu prema specifikaciji datoj u tenderskoj dokumentaciji, ukupne procijenjene vrijednosti sa PDV-om 377.400,00 €. Tenderska dokumentacija broj 01/20 objavljena je na Portalu javnih nabavki, na adresi www.ujn.gov.me, dana 03.01.2020. godine. Lice za davanje informacija Ivan Kuzman, dipl. pravnik, telefon +382 (20) 407 698, e-mail ivan.kuzman@cges.me

Javni izvršitelj Dejan Čogurić Iv .br.1886/2019

Bijelo Polje Ul.Slobode br.10,II sprat

Javni izvršitelj Dejan Čogurić Iv .br.2250/2019

Bijelo Polje Ul.Slobode br.10,II sprat

Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja , ul.Slobode br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca D.O.O. “DEPONIJA” Ul.Španskih boraca bb, Podgorica , protiv izvršnog dužnika D.O.O. “REBORN TURIZM MARKETING” , Ul.Slobode bb, Bijelo Polje, radi naplate novčanog potraživanja , u smislu čl.45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku D.O.O. “REBORN TURIZM MARKETING” sa , sa poslednjom poznatom adresom Ul.Slobode bb , Bijelo Polje, vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju IV 2250/2019 od 16.12.2019 .godine sa predlogom i prilozima ,te rješenje o troškovima izvršnog postupka IV 2250/2019 od 03.01.2020. godine.

Izvršni dužnik D.O.O. “REBORN TURIZM MARKETING” može se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju , i to u roku od 5 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena.

Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u štampanom mediju.

Bijelo Polje 03.01.2020.godine JAVNI IZVRŠITELJ Čogurić Dejan

Javni izvršitelj Dejan Čogurić Iv .br.2099/2019

Bijelo Polje Ul.Slobode br.10,II sprat

Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja , ul.Slobode br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca ADDIKO BANK AD, Bulevar Džordža Vašingtona br.98, Podgorica , protiv izvršnog Šebek Mirka, iz Bijelog Polja, Ul.Kneza Miroslava br.12, radi naplate novčanog potraživanja , u smislu čl.45 ZIO-a, donio je

Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja , ul.Slobode br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca MFI MonteCredit D.O.O. Podgorica, protiv izvršnih dužnika Radovan (Andrija) Žujović iz Kolašina, Dragan Madžgalj iz Bijelog Polja , radi naplate novčanog potraživanja , u smislu čl.45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

Izvršnom dužniku Šebek Mirku sa , sa poslednjom poznatom adresom Ul.Kneza Miroslava br.12, Bijelo Polje, vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju IV 1886/2019 od 29.10.2019 .godine sa predlogom i prilozima ,te rješenje o troškovima izvršnog postupka IV 1886/2019 od 03.01.2020. godine.

Izvršni dužnik Šebek Mirko iz Bijelog Polja može se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju , i to u roku od 5 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena.

Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u štampanom mediju.

Bijelo Polje 03.01.2020.godine JAVNI IZVRŠITELJ Čogurić Dejan

Izvršnim dužnicima Radovan (Andrija) Žujović , sa poslednjom poznatom adresom Rozino bb , Budva , i Draganu Madžgalju , sa posljednjom poznatom adresom Pisana Jela, Bijelo Polje , vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju IV 2099/2019 od 11.11.2019 .godine sa predlogom i prilozima ,te rješenje o troškovima izvršnog postupka IV 2099/2019 od 03.01.2020 godine.

Izvršni dužnici Radovan ( Andrija) Žujović i Dragan Madžgalj , mogu se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju , i to u roku od 5 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena.

Upozoravju se izvršni dužnici da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u štampanom mediju.

Bijelo Polje 03.01.2020 .godine JAVNI IZVRŠITELJ Čogurić Dejan

Javni izvršitelj Dejan Čogurić Iv .br.2097/2019

I.br.1297/2016 JAVNI IZVRSITELJ U ROŽAJAMA, i to Armin Camiću postupku izvrsenja izvršnog povjerioca OTP Debt Collection DOO Podgorica, protiv izvršnih duznika Hasić Zurife i Murić Sabahudina oboje iz Rožaja, radi naplate novcanog potrazivanja,dana 09.01.2020.godine, vrsi D

MALI OGLASI NEKRETNINE CENTAR – Hercegovačka ulica jedinstvena ,savremena poslovna zgrada (rezidencija)727m2 sa parkingom i garažom za 12 vozila.

Prodajem.

Tel. 069/867-791 1 LOKAL 415m2- centar 10m od raskrsnice ulice Slobode i Hercegovacke. Privatni parking za 8 auta. Prodajem.

Tel. 069/871-452 2 PRODAJEM magacin, Njegoševa centar 37 m2, povoljno 17.000 E, prazan.

Tel. 069/744-197, 00352691839209viber 3 IZDAJEM magacin, Njegoševa centar 37 m2, 150 E, povoljno.

Tel. 069/744-197, 069/879-584, 00352691839209viber 4

KUĆNI SERVIS OTČEPLJENJE kanalizacije el. sajlom, zamjena dotrajalih cijevi, sve sitne popravke.

Podgorica - Primorje Tel. 069/269-550, 067/579-709

5

Bijelo Polje Ul.Slobode br.10,II sprat

Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja , ul.Slobode br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca MFI MonteCredit D.O.O. Podgorica, protiv izvršnog dužnika Bojan (Živko) Žujović iz Bijelog Polja , radi naplate novčanog potraživanja , u smislu čl.45 ZIO-a, donio je

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Izvršnom dužniku Bojan (Živko) Žujović , sa poslednjom poznatom adresom Lješnica bb , Bijelo Polje , vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju IV 2097/2019 od 11.11.2019 .godine sa predlogom i prilozima ,te rješenje o troškovima izvršnog postupka IV 2097 /2019 od 03.01.2020 godine.

Izvršni dužnik Bojan (Živko) Žujović , može se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju , i to u roku od 5 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena.

Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u štampanom mediju.

Bijelo Polje 03.01.2020 .godine JAVNI IZVRŠITELJ Čogurić Dejan

UNIVERZITET CRNE GORE MEDICINSKI FAKULTET Na osnovu člana 16 Pravilnika o specijalizacijama (“Sl. list Crne Gore”, br.

17/14 od 04.04.2014) a u vezi sa članom 29 i 30 Pravilnika o organizaciji specijalizacija Medicinskog fakulteta Univerziteta Crne Gore broj: 1664 od 07.07.2014. godine, Medicinski fakultet u Podgorici, raspisuje

KONKURS ZA IZBOR MENTORA I GRANE ZA MEDICINE ZA KOJE SE BIRAJU MENTORI: Sve grane medicine utvrđene članom 3 Pravilnika o specijalizacijama („Službeni list RCG“, broj 17/14).

II USLOVI Doktor medicine specijalista iste specijalističke grane za koju se specijalizant usavršava, sa najmanje 5 godina specijalističkog staža ili doktor medicine specijalista srodne grane za koju se izvodi dio programa specijalističkog usavršavanja, s najmanje 5 godina specijalističkog staža; radni odnos na klinici, odnosno odjeljenju na kojem se obavlja specijalistički staž; Licenca za rad III KONKURSNA DOKUMENTACIJA Zainteresovani kandidati uz prijavu na Konkurs su dužni da podnesu sledeću dokumentaciju: - Ovjerenu kopiju Diplome ili Uvjerenja o završenoj specijalizaciji; - Potvdu da je u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi - Potvrda o dužini rada u zvanju specijaliste; - Ovjerenu kopiju Licence za rad izdatu od Ljekarske komore Crne Gore i - fotokopiju Odluke o izboru u zvanje mentora na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ukoliko kandidat istu poseduje.

Neblagovremene prijave i prijave sa nepotpunom dokumentacijom, neće se uzimati u razmatranje.

Prijave na konkurs sa potrebnom dokumentacijom podnose se u roku od 8 dana od dana objavljivanja Konkursa na sajtu Medicinskog fakulteta www.ucg.ac.me/med, na adresu Medicinski fakultet, Kruševac bb ili lično na arhivi Fakulteta.

Kontakt telefon: 020-246-651

OSTAVLJANJE JAVNIM OBJAVLJIVANJEM Zaključak o petoj prodaji I.br.1297/2016 od 09.01.2020.godine izvršnom duzniku Murić Sabahudinu iz Rožaja,sada na nepoznatoj adresi, koji se poziva da se u roku od 5 dana od dana javnog objavljivanja preko dnevnog štampanog medija koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore, obrati ovom Javnom izvršitelju radi prijema naznačenog pismena. Ovakav način dostavljanja smatra se urednom dostavom u smislu čl.45. Zakona o izvršenju i obezbedjenju, a da negativne posledice koje mogu nastati snosi izvršni dužnik Murić Sabahudin.

Javno objavljivanje se vrši preko dnevnog štampanog medija”Pobjeda”koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore i to 10.01.2020.godine. Dostavljanje se smatra izvršenim danom objavljivanja.

Javni izvršitelj u Rožajama 09.01.2020.godine JAVNI IZVRŠITELJ Armin Camić

Javni izvršitelj Dejan Čogurić Iv .br.2029/2019

Bijelo Polje Ul.Slobode br.10,II sprat

Izdavač: „NOVA POBJEDA“ d.o.o.

PODGORICA 19. decembar br. 5

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

DRAŠKO ĐURANOVIĆ

Zamjenik direktora: LAZAR MIŠUROVIĆ

Direktorica marketinga: ŽELJKA RADULOVIĆ

REDAKCIJSKI KOLEGIJUM

Zamjenica glavnog i odgovornog urednika RADMILA USKOKOVIĆIVANOVIĆ

Pomoćnici glavnog i odgovornog urednika NENAD ZEČEVIĆ (politika) JADRANKA RABRENOVIĆ (ekonomija) KAĆUŠA KRSMANOVIĆ (društvo) MARIJA JOVIĆEVIĆ (nedjeljno izdanje)

Urednici JOVAN NIKITOVIĆ (kultura) MARIJA ŽIŽIĆ (crna hronika) DRAGICA ŠAKOVIĆ (Crnom Gorom) NIKOLA SEKULIĆ (hronika Podgorice) JOVAN TERZIĆ (Arena) SLOBODAN ČUKIĆ (feljton i arhiv)

Javni izvršitelj Čogurić Dejan iz Bijelog Polja , ul.Slobode br.10, u pravnoj stvari izvršnog povjerioca D.O.O. “FRANCA MARKETI” iz Bijelog Polja , protiv izvršnog dužnika “MARTINOVIĆ AUTO CENTAR ” D.O.O iz Bijelog Polja ,Ul.Kneza Miroslava bb, radi naplate novčanog potraživanja , u smislu čl.45 ZIO-a, donio je

VUKMAN IVANOVIĆ (dizajn)

ODLUKU O DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEM

DRAGAN MIJATOVIĆ (fotografija)

Izvršnom dužniku “MARTINOVIĆ AUTO CENTAR ” D.O.O sa , sa poslednjom poznatom adresom Ul.Kneza Miroslava bb, Bijelo Polje, vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju IV 2029/2019 od 29.10.2019.godine sa predlogom i prilozima ,te rješenje o troškovima izvršnog postupka IV 2029/2019 od 09.01.2020 godine.

Izvršni dužnik “MARTINOVIĆ AUTO CENTAR ” D.O.O može se obratiti Javnom izvršitelju Čogurić Dejanu na adresi Slobode br.10 u Bijelom Polju , i to u roku od 5 dana od dana objavljivanja oglasa radi podizanja navedenih pismena.

Upozorava se izvršni dužnik da se ovakav način dostave smatra urednim, a dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda, nakon što je izvršeno objavljivanje u ovom štampanom mediju.

Bijelo Polje 09.01.2020 .godine JAVNI IZVRŠITELJ Čogurić Dejan

35

LOGOTIP POBJEDE Miloš Milošević i Nikola Latković (2019), inspiracija Anton Lukateli (1944) PORTAL POBJEDE

Urednica JOVANA ĐURIŠIĆ

Zamjenik Na osnovu člana 24, a u vezi člana 28 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu („Sl. list CG“, br. 75/18), Sekretarijat za planiranje prostora i održivi razvoj Glavnog grada Podgorica

OBAVJEŠTAVA zainteresovanu javnost da je nosiocu projekta, „Crnogorski Telekom“ a.d., iz Podgorice, donijeto Rješenje broj: UP.08-353/19-832 od 09. januara 2020. godine, kojim je data saglasnost na Elaborat procjene uticaja objekta bazne stanice mobilne telefonije ‘’City I’’ na životnu sredinu, koji će biti lociran na dijelu katastarske parcele broj 1372/33 KO Podgorica I, u Podgorici.

Uvid u navedenu odluku može se izvršiti u prostorijama Sekretarijata, ulica Vuka Karadžića 41, kancelarija 2, u vremenu od 12 h-15 h, u vremenskom okviru od petnaest (15) dana od dana objavljivanja obavještenja.

DARVIN MURIĆ www.pobjeda.me portal@pobjeda.me TELEFON: 020/409-520 - redakcija 020/409-536 - marketing 020/202-455 - oglasno desk@pobjeda.me

Broj žiro računa: 560-822-77 Universal Capital Bank

36

Magazin

Petak, 10. januar 2020.

Bubnjar benda Pankreas Đorđije Njunjić o numeri „Za nas“

PODGORICA – Nikšićki bend zaključio je prošlu godinu kako je i započeo – novom pjesmom. Nakon ,,Elizabete“ u januaru prošle godine njihov muzički krug, pored uspješnih nastupa, zatvoren je numerom ,,Za nas“ koja je objavljena 31. decembra.

U razgovoru za Pobjedu, bubnjar benda Đorđije Njunjić priča o poruci pjesme, otkriva planove za ovu godinu, kao i ko potpisuje numeru ,,Za nas“.

- Obično krene od ideje, ovog puta Bojana Kandića, koji je gitarista, pa se to razradilo, ja sam bubanj odmah imao u glavi jer nema nekog komplikovanja. Gitarska tema i poruka je u ovoj pjesmi glavna. Tekst se nekoliko puta mijenjao, pa je basista Veljko Vučurović reagovao, a vokal Goran Dabović Dabo davao sugestije oko teksta i na kraju je Mihailo Bulajić Bula, takođe gitarista i „high“ prateći vokal osmisio prateće koji su dali šmek cijeloj pjesmi, i to je to - svi smo dali ponešto i došlo se do gotove pjesme, kako inače i treba da bude – kazao je Njunjić.

Pjesma je objavljena neposredno pred Novu godinu, a Njunjić kaže da datum nije izabran namjerno, te da je pjesma snimljena još u novembru.

- Nije bilo primarno odmah da je izbacimo po svaku cijenu, malo smo razmišljali, a pošto je naš drugar koji je miksao

Objavljena prva lista izvođača na dodjeli muzičkih nagrada

Ajliš i Lizo prvi put na Gremi bini LOS ANĐELES - Američka Akademija za diskografsku umjetnost i nauku objavila je prvu listu izvođača na 62. dodjeli muzičke nagrade Gremi.

Bili Ajliš i Melisa Vivijen Džeferson poznatija kao Lizo prvi put će nastupati na bini Gremija, a sa druge strane ljubavni par Blejk Šelton i Gven Stefani prvi put u duetu.

CBS još nije objavio izbor pjesama, međutim, pretpostavlja se da će Šelton i Gven Stefani izvesti duet ,,Nobody But You“.

Nagrada MuciCares Osoba godine na ovogodišnjoj dodjeli Gremi nagrada biće uručena američkoj rok grupi Aerosmith koja će izvesti miks svojih najvećih hitova, a uskoro će biti najavljeno još izvođača.

Najveća muzička noć, ceremonija dodjela nagrada Gemi 2020, održaće se 26. januara. Pjevačica Ališa Kiz će voditi program.

N. ABRAMOVIĆ

Angažovana pjesma za svakog i ni za kog Ceremonija uručenja filmskih nagrada ponovo nema voditelja

Oskar bez domaćina LOS ANĐELES - Ceremonija dodjele Oskara ponovo će biti održana bez voditelja, javlja CNN.

Pankreas

pjesmu Vladimir Perišić van zemlje, pogodilo se da pjesma bude objavljena 31. decembra.

Kad je već gotova bila 27. ili 28, svejedno je bilo, i onda smo odlučili da bude kao novogodišnji poklon od nas – objašnjava on. ,,Za nas“ nosi jaku poruku.

Društveno angažovana pjesma, ističe bubnjar upućenja je svima, ali nikome lično.

- Upućena je društvu u kojem se nalazimo i u kakvom se nalazimo. Prije svega se ljudi politički vezuju za nju što vidimo iz komentara, i to dnevno politički, što nije nama bio cilj. Niti je bio cilj da se vežemo za jedan događaj. Kao autorski bend i

kao pojedinci koji promišljamo, a sigurno ne razmišljamo svi jednako šaljemo jedinstvenu poruku da živimo i dalje u raslojenom društvu po svim pitanjima, a mi kao jedna generacija nijesmo uspjeli gotovo ništa da promijenimo po tom pitanju. Raslojavanje je ekonomsko, nacionalno, vjersko, političko, sportsko, gotovo svaka pora društvenog djelovanja je polarizovana. Živimo u duboko podijeljenom društvu, što mi kao grupa ljudi, kao bend nikako ne podržavamo i to je glavna poruka. Naravno čuje se i ta crta zabrinutosti, kakvo u stvari društvo ostavljamo onima koji dolaze

poslije nas? – navodi on.

Za njih je protekla godina bila radna, a kako kaže, zadovoljni su postignutim.

- Odsvirali smo koliko smo mogli i upoznali nove ljude, što je najvažnije. Dva singla, koja su otvorila nova vrata i mogućnosti da se prezentujemo kao bend, i što dobijamo pozitivne komentare na to što smo uradili – rekao je Njunjić dodajući da će u ovoj biti još novih pjesama i koncerata.

- Ideja ima, kao i poziva. U martu imamo koncerte u Beogradu, Novom Sadu, neke kontakte imamo u Hrvatskoj i uglavnom tu smo aktivni – zaključuje Njunjić.

Z. K.

P r e d s j e d n i k A B C e n t rtejnmenta Keri Burke je to potvrdio u srijedu, a odluku je objasnio rekavši da želi ,,ponoviti ono što je uspjelo prošle godine“. Kao što je poznato, prošlogodišnja ceremonija je bila prva u istoriji bez voditelja, a nagrade se dodjeljuju od 1929. godine.

Prošlogodišnju dodjelu Oska-

ra je trebalo da vodi slavni komičar Kevin Hart, ali se on povukao nakon što su se u javnosti pojavili njegovi stari Tvitovi.

Koncept bez voditelja je pozitivno uticao na gledanost pa je prošlogodišnju ceremoniju gledalo 29,6 miliona ljudi, što je povećanje za 12 posto u odnosu na godinu ranije kada je zabilježena najmanja gledanost u istoriji.

Dodjela Oskara će biti održana 9. februara, a prikazivaće se na ABC-u.

Makedonska diva počastila fanove

Kaliopi obradila pjesmu ,,Mrvica“

SKOPLJE - Makedonska muzička zvijezda Kaliopi u pauzi od koncerata ušla je u studio.

Obradovala je fanove informacijom da snima pjesme sa svojim bivšim suprugom i saradnikom Romeom Grilom.

Dok se čeka novi materijal, Kaliopi je pratioce na Instagramu ,,počastila“ obradom pjesme ,,Mrvica“ - I dok se spremamo za nove koncertne priče, ponovo smo ušli u studio sa Romeom. Dok maštam o novom susretu sa vama, poklanjam vam ovu verziju ,,Mrvice“ kao mrvicu moje čežnje za sve ono što me očekuje - poručila je pjevačica na Instagram profilu.

Požari u Australiji ujedinili zvijezde u humanitarnoj akciji LOS ANĐELES - Britanski muzičar ser Elton Džon, koji je na Božić nastupio u Sidneju, na svojoj ,,Oproštajnoj turneji“, rekao je publici da će donirati milion dolara onima koji su najviše pogođeni požarima u Australiji.

On je posljednji u nizu slavnih ličnosti koje su donirale novac kako bi pomogle ljudima, životinjama i prirodi u Australiji, ugroženim požarima koji bijesne na ovom kontinentu.

Američki hevi metal bend Metalika donirao je 750.000 dolara preko svoje fondacije „All Within My Hands“. U zvaničnoj izjavi grupa je navela da će novac otići vatrogasnim službama kako bi pomogli u naporima u pružanju pomoći: - Potpuno smo užasnuti vijestima o divljanjima požara koji se prostiru na milionima hektara širom Australije, a koji imaju veliki uticaj na Novi Južni Vels i Viktoriju. Razorna dejstva na sve stanovnike, životinje, okolinu i nevjerovatnu zemlju Australiju zaista su srceparajući.

Australijski glumac Kris Hemsvort dao je milion dolara za oporavak od požara, dok se katastrofa u njegovoj domovini nastavlja. Njegova koleginica Nikol Kidman, takođe Australijanka, donirala je pola miliona dolara zajedno sa suprugom kantri pjevačem Kitom Urbanom.

Australijska „džepna Venera“, kako zovu pop zvijezdu Kajli

Elton Džon donira milion, Pink i Minog pola miliona

Elton Džon

Minog, takođe je donirala pola miliona dolara i pozvala sve preko društvenih mreža da se pridruže i pomognu onima koji su pogođeni razornim požarima. I američka pop pjevačica Pink odlučila je da pomogne u borbi protiv požara.

- Šokirana sam onim što se dešava u Australiji. Doniraću 500.000 dolara direktno lokalnim vatrogasnim službama koje se snažno bore na terenu - napisala je Pink na društvenim mrežama.

Jedan od najboljih tenisera

Pink

Novak Đoković uključio se u akciju na poziv koleginice, ruske teniserke Marije Šarapove koja je donirala 25.000 dolara.

- Australija je moj dom proteklih 15 godina - tvitovala je Šarapova.

- Srce mi se slama kada gledam kako požari uništavaju zemlju, porodice i predivne životinje.

Zato ću donirati 25.000 dolara. Novače Đokoviću, hoćeš li da se pridružiš donaciji?

Trenutno drugi teniser na planeti odgovorio je pozitivno

Kajli Minog

Šarapovoj, dao je 25.000 dolara i tako udvostručio svotu.

Australiji je poručio da ,,stoji uz nju“.

Australijanac Rasel Krou koji je u nedjelju veče dobio Zlatni globus za najboljeg glumca u mini-seriji ,,The Loudest Voice“, nije bio na ceremoniji dodjele nagrada jer je štitio svoju porodicu i dom od požara koji su zahvatili državu. Njegov govor pročitala je Dženifer Aniston: - Nema sumnje da je tragedija koja se odvija u Australiji po-

sljedica klimatskih promjena.

Moramo djelovati na osnovu znanja, da našu radnu snagu prebacimo na obnovljivu energiju i da poštujemo našu planetu kao jedinstveno i nevjerovatno mjesto. Na taj način ćemo imati budućnost – piše u govoru.

Među donatorima je najmlađa milijarderka na svijetu Kajli Džener koja je donirala milion dolara humanitarnim organizacijama u Australiji koje pomažu da se sanira šteta od vatrene stihije.