ЧОВЕК У ДРАМИ ХРИСТОВА СТРАДАЊА И ВАСКРСЕЊА Вера у страдање и васкрсење Господа Исуса Христа је темељ хришћанства. Страдање Исуса Христа и Његово славно Васкрсење су осмишљење Његове појаве у телу човечијем и врхунац Његовог првог боравка на земљи. За нас, пак, слабе људе, „малу браћу” Његову, драма која се одиграла у Страсној недељи са радосним разрешењем својим - Васкрсом Господа - представљала је, представља и до краја света ће представљати камен: камен спотицања за маловерне и неверне и камен темељац вере за верне. На том камену се разбијала, разбија се и разбијаће се вера маловерних или се челичила, челичи се и челичиће се вера побожних у сва времена - од првог до другог доласка Господњег. Две су жиже у тој драми - Бог и човек. То су хероји драме и носиоци њени. Бог са Својом милошћу према човеку, са Својом љубављу за човека - бескрајном и, зато, неизмерном, учествује у тој драми „пасивно” и активно. Узевши на себе облик и тело човека Господ Исус Хирстос се свесно и добровољно у Страсној недељи спушта до тога да постаје објект на коме ће се сва беда и грешност људског рода показати. Он постаје предмет у рукама људи, предаје им се на милост и немилост, не ограничавајући ничим слободу њихову. На Њега, носиоца љубави и Љубав саму, диже се сва људска мржња. На Њега, Свезнање и Свемудрост, у Страсној недељи, обара се људско незнање и глупост. На Њега, оличење скромности и смерности, кротости и смирења, послушности и несебичности - устају људска гордост и разметљивост, охолост и бес, себичност и таштина. Његова верност Оцу сусреће се са издајством човека. Према Њему непоколебивост у испуњењу онога „што Му ваља чинити” судара се са колебљивошћу и страхом људским. Завршним актом Страсне недеље, чудесним Васкрсењем Својим, Господ Исус Христос активно завршава драму свога страдања и своје мисије на земљи. После четрдесет дана Он ће се узнети на небо и сешће „на десну страну Оца Својега”.
своје овоземаљске историје? Блаженоупокојени Владика Николај је говорио да ништа од онога што је о Исусу Христу нама пренето преко светих књига Новог завета није случајно било и није случајно до нас дошло. Све има свој смисао у плану спасења рода људског, нас, „мале браће” Христове. Па тако и све личности које су ма на који начин учествовале у драми Страсне недеље, нису се ту нашле случајно и без плана. Све оне стоје ту као представници целог човечанства и ми ћемо их касније сретати у свакој ситуацији и у свакој генерацији рода људског. До данашњег дана. Почнимо од масе народа. Иако је од Христова боравка на земљи прошло већ две хиљаде година, народне масе какве их доживљавамо читајући извештаје апостола о догађајима Страсне недеље и данас су такве. Упркос измењеним духовним, културним, друштвеним, економским и техничким условима, народне масе су остале исте: спремне да се брзо загреју како за добру тако и за лошу ствар, како за правду тако и за неправду, како за љубав тако и за мржњу. Оне са истим убеђењем и са истом усрдношћу певају „Осана, осана...” као што урлају: „Распни га, распни га!” Глас народа није увек глас Бога. Он може бити и глас сатане. Све зависи од тога да ли народ у једном моменту покрећу на акцију силе добра или силе зла. Не видети ту истину значи остати слеп пред поуком Страсне недеље. У даљој конзеквенци то значи презрети жртву Господњу, коју је Он узео на себе нас ради. Пример Понтија Пилата је речит за то. Он је убеђен да је Исус Христос невин... Али нема усеби снаге да се одупре маси. Он, као представник моћног Рима, има на расположењу силу да се супротстави маси и да заштити Невиног. Али недостатак снаге у њему самоме приморава га да се приклони гомили. Он мисли да ће се спасти тиме што ће опрати своје руке и рећи: „Крв овога праведника на вас и на вашу децу”. Али га то не спасава вечног проклетства. Велика је галерија личности уплетених у драму Страсне недеље. Стражари који га хапсе, туку и разапињу и који Му се ругају; па они други што су имали срећу да лично доживе Васкрсење Његово, па се ипак дадоше поткупити да причају лаж о крађи тела Господњег. Они што Га ухапсише видеше својим очима како исцели ухо једноме од њихових другова, што му га један од ученика
А људи ће остати. Остаће осиромашени чињеницом да Он више неће и физички бити са Њима овде, на земљи нашој грешној, али и обогаћени Науком Његовом, коју им остави за сва времена. Како се човек држао у том судбоносном тренутку
Свим својим читаоцима, претплатницима и сарадницима честитамо радосни празник Христовог Васкрсења. Сретан Ускрс! Христос Воскресе! - Искра.