Рат против Ирака виђен
КРОЗ ПРИЗМУ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА Америка је већ од почетка 2002 г. у ратној кампањи против сила познатијих боље под именом „осовине зла” (Ирак, Иран и Северна Кореја) како их је председник Џорџ Буш млађи тада назвао. Међутим, од пре два месеца, тачније од говора потпредседника САД Дик Чејнија пред америчким ветеранима у Нешвилу, та пропагандна кампања % сад само за рат против Ирака % добила је еуфоричне размере. Садам Хусеин, председник Ирака, оптужује се да поседује хемијско, биолошко па чак и нуклеарно оружје за масовно уништење. Како је он, наводно, ментално неуравнотежен % други Хитлер, има и таквих квалификација % он се неће колебати да то оружје употреби против својих непријатеља укључујући ту и саму Америку. Да би се, дакле, таква једна опасност спречила, неопходно је не само уништење тог оружја већ и свргнуће самог Хусеина и успостављање у Ираку једног демократског режима. Рат против Ирака је, дакле, по том сценарију, неминован и САД ће га водити, уз помоћ коалиције, ако је могуће да се таква једна коалиција оформи, ако не, оне ће ратовати самостално. Напори да се оформи коалиција Једном кад су циљеви ратне кампање обзнањени, огромни напори се сад улажу да се ипак оформи та међународна коалиција. Како, пак, ни на самом САД унутрашњем плану нема сагласности са ратним намерама администрације, екстра напори су уложени да се за акцију придобије Конгрес. Једну резолуцију повољну за администрацију је већ изгласао Представнички дом. Сенат, пак, у ком демократи имају већину, још увек затеже. У међувремену Сенат је такође изгласао исту резолуцију као и Доњи дом, па Буш, бар са те стране, у погледу припрема за рат, може да буде миран. Председник Буш је 12. септембра отворио кампању за придобијање међународне заједнице за рат против Ирака својим говором пред Генералном скупштином УН-а. Он је тада, једним крајње арогантним тоном, буквално поручио УН-ма да ова организација постаје беспредметна (ирелевантна) уколико њен Савет безбедности својом резолуцијом не одобри рат против Ирака. Међутим, и поред једне овакве претње, Савет безбедности никако да донесе за Бушову администрацију жељену резолуцију. Један од разлога јесте и чињеница што је Ирак, одмах по Бушовом говору, „безусловно” пристао да се инспектори УН-а, које је Хусејин још 1998 г. истерао, одмах врате у Ирак . Стални чланови Савета безбедности, који имају права вета, а који су против САД намераване акције (Француска, Русија и Кина), искористили су овај Хусејинов иступ, ставивши се на позицију да никаква нова резолуција није потребна пошто једна (о инспек-
торима) већ постоји, што је све успорило доношење одлуке о резолуцији. Шта ће на крају бити остаје још да се види. Стварни САД разлози за рат У вези поменуте САД кампање за рат у Ираку, поставља се питање који су амерички стварни разлози за намеравани рат. Ово због тога, јер већ и председник Буш старији, отац садашњег председника, пре дванаест година, објављујући рат том истом Ираку, обзнанио је да то САД чине због Хусејиновог напада на Кувајт. Испоставило се, међутим, да је до рата дошло не због Кувајта већ због контроле кувајтског уља. САД интереси нису дозвољавали да огромна налазишта кувајтске нафте буду под Хусејиновом контролом. И сад се о нафти ради Па тако и сад. Јер бар један од америчких разлога за рат против Ирака јесте нафта. С том разликом што се пре 12 година радило о кувајтској нафти, док се сад ради о САД намери да, ослобађајући се од Хусејина, ставе под своју контролу ирачко уље. Ту сад, међутим, долази до врло интересантних сукоба између великих сила, а и један је од разлога зашто су Французи и Руси против рата у Ираку тј. зашто су они у УН противни америчкој жељи да Савет безбедности одобри рат против Ирака. Наиме, и једни и други имају са Хусејином склопљене уговоре о експлоатацији ирачке нафте, што значи да ће ирачка нафта бити „монета за поткусуривање”, специјално између Француза и Американаца (јер Руси, сем уља, имају и друге примедбе на рачун америчког намераваног рата). Да ли ће САД пристати да деле контролу ирачког уља са Французима (и евентуално Русима) да би их придобили за њихов глас у Савету безбедности, тешко је рећи, јер и сами Американци имају своје додатне разлоге зашто хоће апсолутну контролу над ирачким уљем. Да их споменем, међутим. Ослободити се зависности од јужноарабијске нафте Добро је познато да Америка директно зависи од увоза уља (ради се о око 25%) из Јужне Арабије. До сад, тачније до 11.9 прошле године, то „савезништво” је добро функционисало. После, пак, 11.9., најблаже речено, ти односи су захладнели. Разлог? Највећи број терориста на Њујорк и Вашингтон су дошли из ове земље. И сам бин Ладен је Јужноарабијац. Као што су, такође, већина Арапа који су у организацији Алкаиде у Авганистану и другде у свету. Најзад, феудално-монархистички режим Јужне