Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.
Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!
TRIK DE FAKTO PRIZNAWA KOSOVA Pitawe postizawa sporazuma izmeu Beograda i Priπtine, sve viπe poprima globalni karakter. Po podacima izvora iz sediπta EU, ovaj problem je dobio kquËan znaËaj u dnevnom redu razgovora u balkanskim prestonicama Ketrin Eπton, Visokog komesara EU za spoqnu politiku i bezbednost. I ne radi se samo o wenom (ne)poseÊivawu Beograda i Priπtine, veÊ o sastancima u okviru celokupne balkanske turneje. „Saznati πto viπe o viewu trenutne situacije od strane balkanskih zemaqa” - tako je bio formulisan zadatak baronese Eπton, vaæniji Ëak i od posete Srbiji i pokrajini Kosovo. SudeÊi po raspoloæivim podacima, glavni napori EU i Ketrin Eπton liËno, u ovom trenutku su usmereni na dostizawe, kako oni kaæu, odluËujuÊih ustupaka od strane kosovskih vlasti. Zapravo - obezbeewe wihovog pristanka na predloæene principe delegacije Srbije po pitawu formirawa sudova i policije na severu Kosmeta, a takoe i obeÊawe da tamo neÊe rasporeivati jedinice „Kosovskih bezbednosnih snaga”, „tokom odreenog perioda”. U skladu sa scenarijem Brisela, upravo ustupci u ovim pozicijama Êe omoguÊiti ne samo da vlasti Srbije potpiπu dugo oËekivani dokument, nego i da dovedu do te same „normalizacije meusobnih odnosa” koja Êe omoguÊiti SAD i EU da zatvore celokupan kosovski projekt kao uspeπno zavrπen. Meutim, ovakav pristup ne samo da je nepotpun, veÊ i svesno okreÊe glavu od glavnog problema. A glavni problem sadaπweg dijaloga ne ogleda se u traæewu i fiksirawu principa za formirawe i delatnost sudova i policije na severu Kosmeta. Tim pre problem nije u rokovima, za kosmetske Srbe potpuno neprihvatqivog razmeπtawa u tom rejonu „Kosovskih bezbednosnih snaga”, veÊ u razradi svestranog modela uzajamnih odnosa metropole i wene buntovne pokrajine, Ëiju nezavisnost ne priznaje Centar (u naπem sluËaju Beograd). Trenutak je izuzetan. Upravo aktuelni ministar po pitawu funkcionisawa „Kosovskih bezbednosnih snaga” i bivπi „premijer Kosova” Agim »eku, moæe veoma brzo znaËajno proπiriti svoja ovlaπÊewa. On za sada na sve naËine prikriva svoje ambicije, usredsredivπi se na napore za dobijawe πto boqeg imixa potËiwenih mu jedinica. „Uveren sam da Êe srpska zajednica znaËajno promeniti svoj stav prema „Bezbednosnim snagama Kosova” - uveren je »eku . Ipak, albanski izvori na Kosovu uvereni su u neπto drugo. Upravo u to, da je baπ Agim »eku joπ 2006. godine postao glavna figura SAD na Kosmetu. Po slikovitim reËima priπtinske „Tribune”, „Amerikanci su »ekua pripremali za premijera nezavisnog Kosova” i samo splet okolnosti na koje Vaπington nije raËunao, doveli su do toga da sav kredit ode na Haπima TaËija. I danas nije neosnovana pretpostavka da Êe
u sluËaju konaËne propasti dijaloga Beograda i Priπtine, Zapad poæuriti da se oslobodi Haπima TaËija, kako bi se vratio svojoj boqe proverenoj i sigurnijoj kreaturi. Meutim, ova „priπtinska” dimenzija pregovaraËkog procesa - u kojoj se svaki ustupak srpskoj strani tretira kao napad na „suverenitet” i „teritorijalni integritet” Kosova, pruæa nove predizborne poene radikalima iz „Samoopredeqewa”. ©to se tiËe „srpske” dimenzije, za wihov glavni problem u ovoj etapi smatra se podela unutar samog srpskog druπtva. Ako su za vladu Srbije pregovori sa Priπtinom praktiËno jedino sredstvo za promociju srpskog zahteva za prijem u EU, to za kosmetske Srbe takav motiv nema apsolutno nikakvog smisla. Zato za wih ima smisla „ugradwa” sporazuma u πiri statusni kontekst. Jer svako, na Briselskom papiru zafiksirano formalno proπirewe punomoÊja srpskih lokalnih opπtina na Kosmetu, istovremeno znaËi i wihovo praktiËno pokoravawe centralnim vlastima u Priπtini. Drugim reËima - „Zajednica srpskih opπtina” Êe funkcionisati u de fakto nezavisnom Kosovu, ali sad veÊ uz priznavawe te Ëiwenice od strane Beograda. Da li su u Srbiji svesni ovog momenta, vaænog za shvatawe celokupne situacije? SudeÊi po aktivnim pokuπajima premijera Ivice DaËiÊa da organizuje „razmenu teritorija” izmeu Kosova i juænih srpskih opπtina Preπevo, Bujanovac, Medvea - ovo shvatawe je delimiËno prisutno. Ipak, sudbina euro kandidature uprkos svemu i daqe dominira u odnosu na sve ostalo u glavama srpske politiËke elite. GovoreÊi reËima tog istog premijera DaËiÊa - „Ciq Srbije je da se postigne sporazum”, pritom, sporazum o tom samom „statusu srpskih opπtina na severu Kosova”. Odreeno razjaπwewe odnosno otreæwewe, moæe nastupiti 22. aprila. Toga dana baronesa Eπton Êe morati da referiπe ministrima inostranih poslova zemaqa Ëlanica EU o tekuÊem stawu i perspektivama dijaloga Beograda i Priπtine, sa taËke glediπta postizawa „kompromisa”. Od sadræaja izveπtaja zavisiÊe i ocena realnosti perspektiva evropskih integracija Srbije. Ako se sliËne perspektive pokaæu negativnim - to moæe pobuditi vlasti zemqe da podstaknu preispitivawe svog pristupa prema kosovskom i drugim problemima - u tom smislu i onih koji se tiËu uzajamnih odnosa sa SAD, EU i Rusijom. Sada nam ostaje da se sloæimo sa izvorima u Briselu koji konstatuju da je „sporazum izmeu Kosova i Srbije izgleda mawe realan”. Ëetvrtak, 18 april 2013 15:48 Sajt: <srpskenovinecg> 18.4.2013.
Petar ISKENDEROV (Podvukla - Iskra)
God. LX|V
1. maj 2013.
Broj 1224
NI SUDBONOSNIJIH DANA ZA SRBIJU NITI WENOG GOREG `DRÆAVNOG VRHA` `Vrh` je izopaËen veÊ po svom sastavu. Hijerarhijski najniæi i najneiskusnji je `glavna` karika u lancu vlasti. Predsednik vlade je samo zahvaqujuÊi partijsko-demokratskoj strukturi vlasti i wihovoj kombinatorici doπao na Ëelo heterogene stranaËke koalicije i vlade, mada nije `glavni` ni u vladi ni u zemqi. Predsednik republike je u svakom pogledu `ograniËen` i posle poËetnog trπewa sveden, doduπe po Ustavu, na fi-gurativnog predstavnika dræave. PoËnimo od `glavnoga`, Aleksandra VuËiÊa, skorojeviÊa u svakom smislu. Do stvarne vlasti doπao je, po partijskom kquËu, kao predsednik stranke sa najveÊim brojem poslanika. Svoj uticaj je ojaËao, borbom protiv korupcije, na insistirawe EU i tako postao nesumwivo najpopularniji politiËar. Neki optuæuju VuËiÊa da borbom protiv korupcije maskira `izdaju` Kosova. S obzirom da je on izgleda iskreno zapoËeo tu borbu, pre Êe biti da Zapad wenim forsirawem u prvi plan, koristi VuËiÊa i spuπta `dimnu zavesu`, iza koje Êe lakπe da dokraj-Ëi otimawe Kosova. VuËiÊa je Zapad napravio `glavnim` jer ga smatra neophodnim i traæi wegovo uËeπÊe u svim razgvorima o Kosovu, jer svoje namere wegovom saglasnoπÊu najbræe ostvaruju. Odmah po dolasku na vlast, a posle prvih razgvora u Stejt departmanu SAD, VuËiÊ je poËeo da priprema naπu javnost na `teπka reπewa` u vezi Kosova. Pred Skupπtinom je izjavio, da je pred vladom da bira ili da prihvati uslove EU za datum pregovora o pristupawu, ili da odræi `Ëvrst` stav u odnosu na KiM i teritorijalnu celovitost Srbije. Vlada mora da se prilagodi tim zahtevima i nae najboqi put za dobijawe datuma, inaËe Srbija postaje bankrot, dovodi u pitawe isplatu, penzija i plata, strane investicije, beg stranog kapitala i banaka iz zemqe, boqe æivotne uslove naπih qudi... Moramo da se opredeli za boqi æivot qudi, a time i bezbednije i boqe uslove srpskog æivqa na Kosovu, investicije, otvarawe novih radnih mesta, smawewe nezaposlenosti, πto bræe dobijawe datuma, a time i pristup evropskim fondovima za razvoj. ReËju, `boqi æivot nas i naπe dece`. BraneÊi VuËiÊa od najcrwih pretpostavki, ne moæe se poreÊi da je on u svemu skorejeviÊ. Visok `rejting` i popularnost, izgleda gode wegvoj sujeti.
Malo mu je veÊ steËene vlasti - prvi potpredsednik vlade, ministar odbrane, πef svih bezbednosnih sluæbi, predsednik najjaËe stranke... Pohotqivo πiri svoju moÊ i uticaj. Uzurpira nadleænost predsednika vlade ili ministra spoqnih poslova, `dræavniËki` pregovara sa najuticajnijim dræavama Zapada - SAD, NemaËkom, Britanijom. `Bori` se za investicije bogatih emirata. Naivno veruje u sve πto od wih Ëuje. Neiskusan ne zna da je tim `vidrama` sve dozvoqeno u ostvarivawu svojih ciqeva. Kaæu da je Nemcima prepustio da mu `kroje` spoqni imix i nastup po uzoru na Merkelovu. Na konferencijama za πtampu i intervjuima ne zadovoqava se time πto je on stvarno `glavni`, veÊ dozvoqava voditeqima ili sopstvenim nastupom, da se to podvuËe, bez obzira πto time ruπi autoritet svojih nominalo pretpostavqenih, predsednika vlade ili πefa dræave, a time ugled vlasti uopπte. Lider `socijalista`, DaËiÊ, predsednik vlade, je verovatno najsposobniji od vrhunske `trojke`. Shvatio je kako se najboqe preæivqava u partijsko-demokratskoj organizaciji vlasti. Ideologija malo znaËi na izborima, mnogo vaænije je veπto manipulisati tzv, narodnom voqom. Rezultati izbora najmawe su izraz stvarnih briga i htewa nemuπtog i neupuÊenog naroda, ali jesu presudan Ëinilac u borbi partija za golu vlast. Sprega partija i vlasti i pored wegovih sposobnosti, ne Ëine ga dræavnikom, niti politiarem u boqem smislu reËi, veÊ samo veπtim politikantom. Shvativπi da je na posledwim republiËkim izborima postao znaËajan jeziËak na vagi stranaËke kombinatorike, pripremio se za `goluba prevrtaËa`i to odmah jasno najavio: „Ne zna se ko Êe biti predsednik republike, ali je veÊ izvesno ko Êe postati predsednik vlade”. Sa svojih 40+ poslanika, izraËunao je da nijedna meupartijska koalicija ne moæe da opstane bez wegovoga uËeπÊa, stoga u poziciji da dobije ono πto traæi, ili nema planirane koalicije. Prethodni koalicioni partneri, poraæene DS nisu pristali na wegov zahtev. Napredwaci (SNS}, da bi se doËepali vlasti - jesu. Tako je DaËiÊ postao predsednik vlade. Takav je partijski poredak, predsednik vlade iz mawinske stranke, nikad ne uæiva punu vlast. Kad je uz to i `prevrtaË`, nigde ni potpuno poverewe. Tako i naπ DaËiÊ. Napredwaci mu