Iskra1224

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

TRIK DE FAKTO PRIZNAWA KOSOVA Pitawe postizawa sporazuma izmeu Beograda i Priπtine, sve viπe poprima globalni karakter. Po podacima izvora iz sediπta EU, ovaj problem je dobio kquËan znaËaj u dnevnom redu razgovora u balkanskim prestonicama Ketrin Eπton, Visokog komesara EU za spoqnu politiku i bezbednost. I ne radi se samo o wenom (ne)poseÊivawu Beograda i Priπtine, veÊ o sastancima u okviru celokupne balkanske turneje. „Saznati πto viπe o viewu trenutne situacije od strane balkanskih zemaqa” - tako je bio formulisan zadatak baronese Eπton, vaæniji Ëak i od posete Srbiji i pokrajini Kosovo.

SudeÊi po raspoloæivim podacima, glavni napori EU i Ketrin Eπton liËno, u ovom trenutku su usmereni na dostizawe, kako oni kaæu, odluËujuÊih ustupaka od strane kosovskih vlasti. Zapravo - obezbeewe wihovog pristanka na predloæene principe delegacije Srbije po pitawu formirawa sudova i policije na severu Kosmeta, a takoe i obeÊawe da tamo neÊe rasporeivati jedinice „Kosovskih bezbednosnih snaga”, „tokom odreenog perioda”. U skladu sa scenarijem Brisela, upravo ustupci u ovim pozicijama Êe omoguÊiti ne samo da vlasti Srbije potpiπu dugo oËekivani dokument, nego i da dovedu do te same „normalizacije meusobnih odnosa” koja Êe omoguÊiti SAD i EU da zatvore celokupan kosovski projekt kao uspeπno zavrπen.

Meutim, ovakav pristup ne samo da je nepotpun, veÊ i svesno okreÊe glavu od glavnog problema. A glavni problem sadaπweg dijaloga ne ogleda se u traæewu i fiksirawu principa za formirawe i delatnost sudova i policije na severu Kosmeta. Tim pre problem nije u rokovima, za kosmetske Srbe potpuno neprihvatqivog razmeπtawa u tom rejonu „Kosovskih bezbednosnih snaga”, veÊ u razradi svestranog modela uzajamnih odnosa metropole i wene buntovne pokrajine, Ëiju nezavisnost ne priznaje Centar (u naπem sluËaju Beograd). Trenutak je izuzetan. Upravo aktuelni ministar po pitawu funkcionisawa „Kosovskih bezbednosnih snaga” i bivπi „premijer Kosova” Agim »eku, moæe veoma brzo znaËajno proπiriti svoja ovlaπÊewa. On za sada na sve naËine prikriva svoje ambicije, usredsredivπi se na napore za dobijawe πto boqeg imixa potËiwenih mu jedinica. „Uveren sam da Êe srpska zajednica znaËajno promeniti svoj stav prema „Bezbednosnim snagama Kosova” - uveren je »eku . Ipak, albanski izvori na Kosovu uvereni su u neπto drugo. Upravo u to, da je baπ Agim »eku joπ 2006. godine postao glavna figura SAD na Kosmetu. Po slikovitim reËima priπtinske „Tribune”, „Amerikanci su »ekua pripremali za premijera nezavisnog Kosova” i samo splet okolnosti na koje Vaπington nije raËunao, doveli su do toga da sav kredit ode na Haπima TaËija. I danas nije neosnovana pretpostavka da Êe

u sluËaju konaËne propasti dijaloga Beograda i Priπtine, Zapad poæuriti da se oslobodi Haπima TaËija, kako bi se vratio svojoj boqe proverenoj i sigurnijoj kreaturi.

Meutim, ova „priπtinska” dimenzija pregovaraËkog procesa - u kojoj se svaki ustupak srpskoj strani tretira kao napad na „suverenitet” i „teritorijalni integritet” Kosova, pruæa nove predizborne poene radikalima iz „Samoopredeqewa”. ©to se tiËe „srpske” dimenzije, za wihov glavni problem u ovoj etapi smatra se podela unutar samog srpskog druπtva. Ako su za vladu Srbije pregovori sa Priπtinom praktiËno jedino sredstvo za promociju srpskog zahteva za prijem u EU, to za kosmetske Srbe takav motiv nema apsolutno nikakvog smisla. Zato za wih ima smisla „ugradwa” sporazuma u πiri statusni kontekst. Jer svako, na Briselskom papiru zafiksirano formalno proπirewe punomoÊja srpskih lokalnih opπtina na Kosmetu, istovremeno znaËi i wihovo praktiËno pokoravawe centralnim vlastima u Priπtini. Drugim reËima - „Zajednica srpskih opπtina” Êe funkcionisati u de fakto nezavisnom Kosovu, ali sad veÊ uz priznavawe te Ëiwenice od strane Beograda.

Da li su u Srbiji svesni ovog momenta, vaænog za shvatawe celokupne situacije? SudeÊi po aktivnim pokuπajima premijera Ivice DaËiÊa da organizuje „razmenu teritorija” izmeu Kosova i juænih srpskih opπtina Preπevo, Bujanovac, Medvea - ovo shvatawe je delimiËno prisutno.

Ipak, sudbina euro kandidature uprkos svemu i daqe dominira u odnosu na sve ostalo u glavama srpske politiËke elite. GovoreÊi reËima tog istog premijera DaËiÊa - „Ciq Srbije je da se postigne sporazum”, pritom, sporazum o tom samom „statusu srpskih opπtina na severu Kosova”.

Odreeno razjaπwewe odnosno otreæwewe, moæe nastupiti 22. aprila. Toga dana baronesa Eπton Êe morati da referiπe ministrima inostranih poslova zemaqa Ëlanica EU o tekuÊem stawu i perspektivama dijaloga Beograda i Priπtine, sa taËke glediπta postizawa „kompromisa”. Od sadræaja izveπtaja zavisiÊe i ocena realnosti perspektiva evropskih integracija Srbije. Ako se sliËne perspektive pokaæu negativnim - to moæe pobuditi vlasti zemqe da podstaknu preispitivawe svog pristupa prema kosovskom i drugim problemima - u tom smislu i onih koji se tiËu uzajamnih odnosa sa SAD, EU i Rusijom. Sada nam ostaje da se sloæimo sa izvorima u Briselu koji konstatuju da je „sporazum izmeu Kosova i Srbije izgleda mawe realan”. Ëetvrtak, 18 april 2013 15:48 Sajt: <srpskenovinecg> 18.4.2013.

Petar ISKENDEROV (Podvukla - Iskra)

God. LX|V

1. maj 2013.

Broj 1224

NI SUDBONOSNIJIH DANA ZA SRBIJU NITI WENOG GOREG `DRÆAVNOG VRHA` `Vrh` je izopaËen veÊ po svom sastavu.

Hijerarhijski najniæi i najneiskusnji je `glavna` karika u lancu vlasti. Predsednik vlade je samo zahvaqujuÊi partijsko-demokratskoj strukturi vlasti i wihovoj kombinatorici doπao na Ëelo heterogene stranaËke koalicije i vlade, mada nije `glavni` ni u vladi ni u zemqi. Predsednik republike je u svakom pogledu `ograniËen` i posle poËetnog trπewa sveden, doduπe po Ustavu, na fi-gurativnog predstavnika dræave.

PoËnimo od `glavnoga`, Aleksandra VuËiÊa, skorojeviÊa u svakom smislu. Do stvarne vlasti doπao je, po partijskom kquËu, kao predsednik stranke sa najveÊim brojem poslanika. Svoj uticaj je ojaËao, borbom protiv korupcije, na insistirawe EU i tako postao nesumwivo najpopularniji politiËar.

Neki optuæuju VuËiÊa da borbom protiv korupcije maskira `izdaju` Kosova. S obzirom da je on izgleda iskreno zapoËeo tu borbu, pre Êe biti da Zapad wenim forsirawem u prvi plan, koristi VuËiÊa i spuπta `dimnu zavesu`, iza koje Êe lakπe da dokraj-Ëi otimawe Kosova. VuËiÊa je Zapad napravio `glavnim` jer ga smatra neophodnim i traæi wegovo uËeπÊe u svim razgvorima o Kosovu, jer svoje namere wegovom saglasnoπÊu najbræe ostvaruju.

Odmah po dolasku na vlast, a posle prvih razgvora u Stejt departmanu SAD, VuËiÊ je poËeo da priprema naπu javnost na `teπka reπewa` u vezi Kosova. Pred Skupπtinom je izjavio, da je pred vladom da bira ili da prihvati uslove EU za datum pregovora o pristupawu, ili da odræi `Ëvrst` stav u odnosu na KiM i teritorijalnu celovitost Srbije.

Vlada mora da se prilagodi tim zahtevima i nae najboqi put za dobijawe datuma, inaËe Srbija postaje bankrot, dovodi u pitawe isplatu, penzija i plata, strane investicije, beg stranog kapitala i banaka iz zemqe, boqe æivotne uslove naπih qudi... Moramo da se opredeli za boqi æivot qudi, a time i bezbednije i boqe uslove srpskog æivqa na Kosovu, investicije, otvarawe novih radnih mesta, smawewe nezaposlenosti, πto bræe dobijawe datuma, a time i pristup evropskim fondovima za razvoj. ReËju, `boqi æivot nas i naπe dece`.

BraneÊi VuËiÊa od najcrwih pretpostavki, ne moæe se poreÊi da je on u svemu skorejeviÊ. Visok `rejting` i popularnost, izgleda gode wegvoj sujeti.

Malo mu je veÊ steËene vlasti - prvi potpredsednik vlade, ministar odbrane, πef svih bezbednosnih sluæbi, predsednik najjaËe stranke... Pohotqivo πiri svoju moÊ i uticaj. Uzurpira nadleænost predsednika vlade ili ministra spoqnih poslova, `dræavniËki` pregovara sa najuticajnijim dræavama Zapada - SAD, NemaËkom, Britanijom. `Bori` se za investicije bogatih emirata. Naivno veruje u sve πto od wih Ëuje. Neiskusan ne zna da je tim `vidrama` sve dozvoqeno u ostvarivawu svojih ciqeva.

Kaæu da je Nemcima prepustio da mu `kroje` spoqni imix i nastup po uzoru na Merkelovu. Na konferencijama za πtampu i intervjuima ne zadovoqava se time πto je on stvarno `glavni`, veÊ dozvoqava voditeqima ili sopstvenim nastupom, da se to podvuËe, bez obzira πto time ruπi autoritet svojih nominalo pretpostavqenih, predsednika vlade ili πefa dræave, a time ugled vlasti uopπte.

Lider `socijalista`, DaËiÊ, predsednik vlade, je verovatno najsposobniji od vrhunske `trojke`. Shvatio je kako se najboqe preæivqava u partijsko-demokratskoj organizaciji vlasti.

Ideologija malo znaËi na izborima, mnogo vaænije je veπto manipulisati tzv, narodnom voqom.

Rezultati izbora najmawe su izraz stvarnih briga i htewa nemuπtog i neupuÊenog naroda, ali jesu presudan Ëinilac u borbi partija za golu vlast. Sprega partija i vlasti i pored wegovih sposobnosti, ne Ëine ga dræavnikom, niti politiarem u boqem smislu reËi, veÊ samo veπtim politikantom.

Shvativπi da je na posledwim republiËkim izborima postao znaËajan jeziËak na vagi stranaËke kombinatorike, pripremio se za `goluba prevrtaËa`i to odmah jasno najavio: „Ne zna se ko Êe biti predsednik republike, ali je veÊ izvesno ko Êe postati predsednik vlade”. Sa svojih 40+ poslanika, izraËunao je da nijedna meupartijska koalicija ne moæe da opstane bez wegovoga uËeπÊa, stoga u poziciji da dobije ono πto traæi, ili nema planirane koalicije. Prethodni koalicioni partneri, poraæene DS nisu pristali na wegov zahtev.

Napredwaci (SNS}, da bi se doËepali vlasti - jesu.

Tako je DaËiÊ postao predsednik vlade.

Takav je partijski poredak, predsednik vlade iz mawinske stranke, nikad ne uæiva punu vlast. Kad je uz to i `prevrtaË`, nigde ni potpuno poverewe. Tako i naπ DaËiÊ. Napredwaci mu

Ni sudbonosnijih... svakodnevno nagoveπtavaju da wegovo predsedniπtvo od wih zavisi; `mrdne` li - mogu da ga i bez izbora, zbace. U inostranstvu joπ gore prolazi. Kao dokaz da mu se veruje u SAD, navodi kako su ga lepo primile sve wihove bezbednosne sluæbe. Kad god se pregovara o vaænim stvarima sa EU. Eπtonova traæi da doe ceo dræavni `vrh`, ili bar i VuËiÊ. Da se NikoliÊ i VuËiÊ nisu veÊ iskompromitovali svojom dvoliËnoπÊu u odnosima sa Rusijom, slati DaËiÊa tamo u trenutku kad se `vrh` kolebao, da li da potpiπe ultimatum o Kosovu, bio bi to teæak `gaf` naπih `dræavnika`. Ovako je uËinak bio isti. Rusi su podelili uloge i `prevrtaËa` spremno primili.

Medvedev je DaËiÊa doËekao `hladnim tuπem`, otvoreno ukazjuÊi na mawkavost srpske iskrenosti u odnosima. Putin je to ublaæio `mlakim oblogom`, u posledwoj nadi da Êe Srbi uvideti gde su im pravi prijateqi i kojim putem da krenu. Ali, avaj! Uzalud je gluvom govoriti i zavisniku priËati o πtetnosti droge.

Predsednik NikoliÊ je sebe ograniËio, predajuÊi vostvo SNS-a VuËiÊu, da bi bio `predsednik svih Srba`. Ali on se pokazao i prirodno `ograniËen` - nedorastao poloæaju koji zauzima.

Drugi krug predsedniËkih izbora dobio je teπkom izbornom prevarom, moguÊom samo u najprimitivnijim `demokratijama`. Narod koji `odluËuje` sve proguta, pa nikom niπta. ObeÊavao je `drugi list` u vezi Kosova.

Proveru Borkovih `sporazuma`, itd. Odmah posle izbora je izjavio: ozbiqna i pravna dræava ne moæe da ne poπtuje obaveze prethodne dræavne vlasti. Ubrzo je naπao da u Borkovim nagodbama sa ©iptarima nema `niËega` πto se ne moæe prihvatiti. Kasnije se ispostavilo da Borkovi `sporazumi` nisu pisani, niti potpisivani; sve je bilo usmeno, pa za novu vlast i neobavezujuÊe.

TadiÊ je kao `posveÊeni` vernik Novog svetskog poretka (NSP) radio, pripremao i sprovodio ono u πta je verovao. U odnosu na KiM, pripremao je wegovu prvo de facto, a onda i de jure predaju ©iptarima. Ali je bio oprezan i Ëekao `punoÊu vremena` najpovoqnijeg da se to uËini. Za svoje vladavine niπta konkretno nije uËinio, `kupovo je vreme`, izuzev πto je, na SAD i EU zahtev, izmestio predmet Kosova iz nadleænosti UN na Euleks, tj. EU. NikoliÊ i wegovih dvojica `juriπlija`, revnosnije od najboqih tadiÊevaca, krenuli su da `sada`, `odmah` i `za uvek` ostvaruju TadiÊeve namere i `trajno` reπe Kosovsko pitawe, `za boqi æivot naπih qudi; buduÊnost nas i naπe dece; evropski put kojim nuæno mora da idemo`.

DaËiÊ je bio agresivan i najhrabriji u svom oportunistiËkom `realizmu` izgovarajuÊi razliËite blasfemije: `Nikakva Deklaracija (prvobitna Tomina) nije Sv. Pismo. Moæe se prilagoavti prilikama i stvarnosti. Ko misli da je Ustav neprikosnoven, neka ga stavi pod miπku i proπeta Kosovom i vidi kako Êe proÊi. Dugo se lagalo i laæe da je Kosovo naπe`. To partijaπkom demagogu nije smetalo, da koliko juËe u intervju-u na RTS izjavi: Parafiran Sporazum u 15 taËaka je etapno reπwe. O statusnim pitawima nismo uopπte razgovarali. Ovo je zapravo poËetak. O Kosovu Êe se joπ razgovarati`. A `istraæujuÊi` novinar, voditeq, nikako da zapita ni VuËiÊa ni DaËiÊa, kritiËno pitawe taËke 14: Nijedna strana

2

neÊe jedna drugoj smetati, niti uticati na druge da to Ëine, na wihovom putu u EU. I naπim qudima i inostranstvu je sasvim jasno, da je to de fakto priznawe nezavisnosti Kosova. U EU ne ulaze niËije provincije, veÊ samo nezavisne dræa-ve.

TadiÊ je Ëesto davao izjave. Uvek smiπqeno i odmereno. Nikad nije sam sebi protivureËio.

NikoliÊ, predsednik iz naroda - za narod, joπ ËeπÊe govori, spontano i bez potsetnika. Ustvari brbqa.

Laskawe sagovorniku mu je standardni pristup.

Svakom kaæe ono πto æeli da Ëuje. U dræavnim posetama laskawem domaÊinu pretera, πto ostavqa bqutav ukus, a onda ne kontrolisanim reËima, uvredi drugog prijateqa ili dræavu. Nastaje nepotreban diplomatski `dar-mar`.

TadiÊa su optuæivali da se Ëesto pojavquje na televiziji i da svaku priliku koristi za svoje popularisawe. NikoliÊ se ne skida sa tv ekrana.

Obavezan smeπak mu je usiqen, a qubaznost nameπtena; ne stvara opuπtenost za prigodan razgovor. »esto je `πlampavo` odeven.

Bez obzira πta je i za koga TadiÊ radio, kad je `stil u radu` u pitawu, pojavom, ponaπawem i nastupom, dostojno je predstavqao dræavu. NikoliÊ daleko izostaje, nastup mu je pre voditewa nekog populistiËkog programa, nego presednika dræave.

Dvojica mlaih Ëlanova vladajuÊeg trijumvirata, i pored meusobnog trvewa, su izgleda NikoliÊa `skrajnuli` na pravo mesto. Okupiran je odlikovawima i wihovim delewem. Razna odlikovawa, lente sa `podvezicom` i bez we, izgledaju luksuzno, bez obzira koliko vrede. NikoliÊ ih obavezno dodequje sa poveqom, uz rukovawe i zagrqaj, a pred kamerama. Ali i tu mu nedostaju, stil i mera. »ini se da ih nemilice deli, svakom ko mu ue u predsedniËku palatu, naroËito strancima, te ih tako profaniπe i obezvreuje. Otvorio je i radionicu koja proizvodi to silno ordewe, pa je i wu prigodno odlikovao.

Sa takvim neiskusnim , izazovima nedoraslim, meunarodno naivnim, partijsko-demagoπkim i populistiËki nejedistvenim vostvom, Srbija se suoËava sa dalekoseænim i sudbonosnim pitawima wene sadaπwice i buduÊnosti, sudbinom Kosova i ulaska u EU, i `reπava` ih `za uvek`.

Potpisuje Sporazum o de fakto nezavisnom Kosovu `za datum` poËetka pregvora sa EU. Od `datuma` do

IZ SADRÆAJA Analiza Sporazuma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Demokratski ponor qudskih prava, . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Vlast primorana da odbije ultimatum. . . . . . . . . . . . . . 9

PRILOZI ISKRI U znak seÊawa na moje preminule drage dugove srpske dobrovoqce: Milinka NovakoviÊa, Pavla KosiÊa, Trajana JovanoviÊa, Branka JovanoviÊa, Miloπa JovanoviÊa, Acu JovanoviÊa, Srbu BoπkoviÊa, Duπana PetroviÊa, Boru TodoroviÊa, Milivoja ∆ordaπa, Acu BogojeviÊa, Voju MiletiÊa, Miodraga MitroviÊa, Branka PetroviÊa, Borislava TomiÊa, Stojadina DamjanoviÊa.

Nikolu VujinoviÊa i wegovu braÊu Milana i »edu, Milorada Suxuma i Bogdana Bavequ.

Slava im i hvala. Neka ih Gospod udostoji naseqa u cvarstvu svome! £ 50 Stanko VasiqeviÊ Umesto voπtanice na grob Mije TodoroviÊa Ana VasiÊ $ 25

Za pokoj duπe o. Jovana Hiladarca, mog GroËanina, Ëuvara Srpstva i Pravoslavqa, pisca i pesnika, istoriËara, baπtovana Hilandara...

Wegovi Dragan i Bosa SuqiÊ $ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Geopolitika zlostavqawa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Kiparski recept za Sloveniju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Leva kritika ulaska Hrvatske u EU. . . . . . . . . . . . . . 27 O NediÊu i QotiÊu ili panegirik.. . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. maj 2013.

Beograd i Priπtina su se dogovorili o principima normalizacije odnosa, otvorivπi time put ka EU, ali su u isto vreme poveÊali stepen unutraπwe politiËke napetosti, ocewuje ruska agencija RIA Novosti.

Bez obzira na mnogobrojne optimistiËke izjave povodom sporazuma, on se ne moæe smatrati dokumentom koji u potpunosti reguliπe odnose, jer zahvata samo ograniËenu sferu, ne predlaæuÊi, na primer reπewe za mnogobrojne srpske enklave na

+ Quba ∆elper Za pokoj duπe naπeg druga Voje MiletiÊa £ 20 Hranislav i Beti –oreviÊ

Debata u UN o Hagu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Panika zbog neispuwenih obeÊawa. . . . . . . . . . . . . . . . 17

Prva ruska reagovawa na Sporazum

Iskra 1. maj 2013.

DobrovoqaËka zajednica u Kanadi izgubila je nedavno joπ jednog Ëlana. Preminula je u 87. godini æivota Quba ∆elper, supruga pokojnog istaknutog Srpskog dobrovoqca Duπana (Duπka) ∆elpera. U subotu 6. aprila opelo je sluæio protojerej stavrofor Prvoslav PuriÊ.

Istakao je pokojnicu kao primer Srpkiwe i pravoslavke koja je darivala naπu crkvu u Misisagi poklonom od 30.000 dolara. U ime Srpskih dobrovoqaca oprostio se Bora DragaπeviÊ. VeËan joj spomen!

Draga DragaπeviÊ U spomen dragim i poπtovanim drugovima, Milivoja ∆ordaπa i Aleksandra Rubeπe Marko Pivac $ 100 Umesto cveÊa na grobove Mije TodoroviÊa, wegove supruge Seke roene SokaËiÊ, wenog brata Drage i sestre Evice; Vlade BikiÊa, Fileta BonaËiÊa, Josipa MaruπiÊa i Race ProtiÊa Mira RadoviÊ E 50

Kosovu i Metohiji, ocewuje agencija.

RIA dodaje da, pored toga, i u Srbiji i na Kosmetu ima nezadovoqnih koji prete da spreËe primenu sporazuma. Srbija je kapitulirala, a ruska diplomatija moæe samo da kaæe "πta je, tu je" i da prizna nezavisnost Kosova, ocewuje agencija Regnum.

"Sporazum izmeu Kosova i Beograda joπ jedan je neuspeh ruske diplomatije", ocewuje se u komentaru.

Regnum ocewuje da su se posledwih godinu dana, posle izbora Tomislava NikoliÊa, ruske diplomate "pravile da imaju poseban odnos prema srpskom rukovodstvu", koje se u svojoj spoqnoj politici orijentiπe i na Rusiju.

"Sada ruska diplomatija moæe da raπiri ruke, kaæe neπto pristojno o suverenoj voqi Beograda, i da kao i Rumunija, potrËi da prizna suverenost Kosova", ocewuje se u komentaru.

19.4.2013 .

Vesti-on.line

StranaËka reagovawa Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koπtunica je saopπtio da su predstavnici vlasti Srbije, parafirawem predloga sporazuma u Briselu, prihvatili da ukinu dræavu Srbiju na Kosovu i Metohiji, izruËe srpski narod na milost i nemilost albanskim separatistima i prodaju teritoriju Kosova za niπtavni datum za poËetak pregovora sa EU.

Svim naπim Ëitaocima, pretplatnicima i saradnicima pravoslavne vere sretan Uskrs!

Hristos voskrese - Vaistinu voskrese!

Iskra PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

O NediÊu... da jer u ovaj broj nisu ukquËeni raweni Nemci, niti srpski muπkarËiÊi.

TaËno na tom pitawu, pitawu bioloπkog oËuvawa Srba kao naroda, postao je predsednik srpske vlade „narodnog spasa” general NediÊ krajem avgusta 1941. godine. Pogotovo, kad su Nemci Srbima rekli: ako vi ne uvedete red u Srbiji, prepuπtamo je Hrvatima, Maarima, Arnautima, Bugarima ...”

Ili, da pojednostavim i poπtedim napora kalkulante, stratege, heroje spremne da uludo ginu i ostale romantiËare: da nije bilo NediÊa i QotiÊa, ne bi bilo ni srpskog naroda. Zato pomalo Ëudi da dr DikiÊ, kako kaæe, pored svih sagledavawa, joπ nije uspeo da razluËi da li je puË od 27. marta 1941. bio greπka ili veliËanstven dogaaj. Wegove tvrdwe da Srbi nemaju „definisan odnos prema tom dogaaju”, kao i da martovski prevrat moramo da sagledamo i iz „centrifugalne” perspektive, to jest perspektive odnosa meu svetskim silama, bojim se, mogu samo da nas dovedu do toga da nam se „zavrti u glavi”, ako ne i da je „opet uludo izgubimo”.

Kako drugaËije tumaËiti stav da „neutralnost Srbije kneza Pavla moæda i nije bila odræiva”, kao i da je „poznato da Hitler nije umeo da dræi reË, pa nas moæda ne bi napao 1941. ali bi nas, opet moæda, napao 1942. ili 1943. godine”, sem kao joπ jedno suludo kockawe sa æivotima Srba.

To „herojsko” tumaËewe pojma „moæda”, u kontekstu odnosa meu svetskim silama, koπtalo je tada Srbiju preko milion i 600.000 duπa, a kasnije i gubitka dræavnosti, dostojanstva i potpunog raspada svih tradicionalnih vrednosti, Ëega plodove ubiramo i danas, a zbog Ëega i dr DikiÊ lupa glavu, ne bi li raπËivijao πta to nama Srbima fali. Kako je tuæno kada shvatiπ da nas 27. mart, a ni „osloboewe” 1945. godine nisu priveli pameti, pa Mate MeπtroviÊ, sin masona Ivana MeπtroviÊa, skoro da ima pravo kada kaæe: „Nije mi jasno, dvjesta godina mi koqemo Srbe i πto ih viπe koqemo, oni hoÊe da æive sa nama. Taj fenomen ja ne mogu da shvatim”.

Zaista, πto viπe uludo ginemo, to nam je istina o ludosti ratovawa za ciqeve Britanaca, Amerikanaca i Sovjeta daqa. Sve nas je mawe, ali nas zato, kako kaæe dr DikiÊ, „ceo svet ceni”.

SluπajuÊi emisiju vidimo da Vladislavu –oreviÊu „viπi ciqevi” nisu zamaglili videlo, pa se skoro iz dubine liturgijskog seÊawa prisetio svih stradalih duπa i straviËnih posledica koje su nakon 27. marta usledile, a koje su, kako sa bolom u srcu primeÊuje, „toliko straviËne, da se ta strahota reËima ne da ni opisati”. Da li je Milan NediÊ izdajnik, kako tvrdi voditeq, ili rodoqub koji je „upozoravao vlasti da se ne igraju sa vatrom i da ne ruπe pakt sa NemaËkom, pitawe je na koje Êe nam odgovor dati samo srce i duπa naπa, uko-

30

liko paæqivo budemo sluπali zdravorazumsku argumentaciju –oreviÊa.

Wegova lepa misao, u poreewu sa razmetqivoπÊu voditeqa, koji nam je prikazao znawe o „viπijevskoj” Francuskoj, istoËnom frontu i ulozi Italije u deπavawima u Albaniji, prijala je naπim uπima, a kako se Ëini, podsvesno je uticala i na voditeqa koji je, kako se emisija bliæila kraju, polako ublaæavao, pa Ëak i korigovao neke svoje oπtro izreËene stavove. Mogli smo da Ëujemo da je Dimitrije QotiÊ faπista, da su srpski Dobrovoqci streqali nevin srpski narod po formuli „100 Srba za jednog Nemca”, da je Milan NediÊ, ako nije punio, a onda barem aminovao postojawe logora na Bawici, pa se zato „ni ne moæe smatrati velikanom, ma koliko spaπavao izbeglice iz NDH, ma koliko bio zasluæan za IstoËni front bez Srba”, i na kraju, ali ne mawe vaæno, da je „NediÊ pobio viπe pripadnika NOP na teritoriji Srbije od Nemaca”.

stvarnog ulaska godine prou, pa da je EU sam `med i mleko` (a nije), taj meu-period treba preæiveti. Ne uËi se primerima iz okruæewa, Turske i Makedonije, koje `datum` odavno imaju, a od wega `mrdnule` nisu.

SluËaj ©panije, Portugalije, GrËke, sada Kipra i Slovenije, svetske i euro krize, niπta im ne kaæe.

EU i da hoÊe da ih primi, zbog kritiËnih problema sopstvenog opstanka - to ne moæe.

Zanimqiva obrt nastaje nakon iznoπewa ovakve koliËine neistina, duboko verujem zbog neznawa, kada se –oreviÊ zahvalio zbog Ëiwenice da u 21. veku, eto, moæemo barem slobodno o svemu tome da razgovaramo i objasnio tragiËnu poziciju u kojoj se Srbija naπla 1941. zbog banditizma, kako Ëetnika, tako i partizana.

Voditequ je tada, verujem, proradila savest, pa priznaje da je „NediÊ samo æeleo da oËuva kakvu-takvu dræavnost i onako male Srbije”, kao i da je „uspeo da primiri dva gerilska pokreta”. Zaista, kako emisija promiËe, sve je viπe ovakvih situacija. Vladislav se jednostavno ni u jednom trenutku nije dao isprovocirati i na najlepπi moguÊi naËin svedoËio je istinu o delovawu srpskih dobrovoqaca i Vlade narodnog spasa, kojih da nije bilo, ponavqam, ne bi bilo danas ni nas.

©tetnost partijskog sistema najboqe pokazuje raskorak koji danas postoji izmeu stvarne `voqe naroda` i vlastodræaca u vezi Sporazuma koji su oni parafirali. Vlada je jednoglasno usvojila Sporazum, a sutra Êe to uËiniti i Skupπtina `nabijena`, izuzev DSS-a, `politiËki-korektnim` partijama.

Istraæivawa javnog mwewa pokazuju da je narod u najmawu ruku podeqen, ako ne i protiv, po svim bitnim odredbama, parafiranog Sporazuma. Kogod je `skrojio` partijski sistem i povezao ga sa wegovom vladavinom kroz skupπtinu, nije to uËinio da on bude odraz stvarne `voqe naroda`, a time ni izraz suπtinskog i trajnog narodnog i nacionalnog interesa. Naprotiv. Kosovski Srbi, Ëak i pripadnici SNSa, su jednoduπno, odbacili Sporazum i traæe referendum. Savesni Ëinbenici, kao predsednik vladine Kancelarije za Kosovo i Ëlan pregovaraËog tima, Aleksandar Vulin, traæio je da se Sporazum odbije, a onda se izvinio Srbima na Kosovu, i dao ostavku na poloæaj.

I ja se zahvaqujem Aleksandru DikiÊu πto je omoguÊio da se o ovoj „zabrawenoj istoriji” i „zatomqenoj misli” slobodno razgovara, eto, na jednom javnom servisu, kakav je Radio Oxaci. Neka mi oprosti zamerke koje sam mu uputio i koje nisam mogao da preÊutim. Pozivam ga da proËita barem neki od naslova iz sekcije Biblioteka sa sajta Novo Videlo i da onda da sud da li su puËisti od 27. marta bili „luËonoπe slobode” ili bedni plaÊenici i nerazumni avanturisti.

Ovom prilikom najavqujem da Êe se na sajtu Novog Videla, ako Bog da, uskoro naÊi zanimqiva studija na engleskom jeziku Marka Pivca, muæa upravnice Zavoda u Smederevskoj Palanci dr Dragojle OstojiÊ Pivac, koji je godinama vredno pretraæivao britanske i ameriËke arhive i doπao do nepobitnih dokaza da je britanska obaveπtajna sluæba stajala iza puËa 1941. godine.

`Mudri` sporazumaπi nisu uzeli u obzir, da je DaËiÊevo umiqavawe Rusima u kritiËnom trenutku, moæda razlog da im Eπtonova ponudi, navodno boqu taËku 9 i 14 Spoprazuma. Mesto da preuzmu inicijativu u tom smeru, ukazujuÊi EU da je Rusija uvek alternativa, pojurili su da parafiraju Sporazum.

Prve ruske reakcije su negativne. Najmawe Êe im se dopasti NATO (usmena garancija na 10 godina) Sporazuma. ©ta Êe biti posle - ©iptarska okupacija? NikoliÊevo hvalisawe da Êe Sporazum otvoriti put VuËiÊevoj `paradnoj` Srpskoj vojsci uËeπÊe u UN `mirovnim` misijama, na Ëelu sa NATOM, Rusi mogu shvatiti kao pribliæavawe Srbije wemu, ili sam ulazak u NATO, πto bi bio siguran kraj rusko-srpskom prijateqstvu.

Srpksi kulturni klub 1.4.2013.

Nikola VelimiroviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2013.

Srbija je klasiËan primer πtetnosti partijskog sistema vlasti. ZahvaqujuÊi monopolu na kandidaciju, stranaËki kandidati za poslanike i partijski korteπi, uoËi izbora odlaze u izborne jedinice, i suπtinski neobaveπtenom narodu, povrπno `obraenom` unisonom, potiËki-korektnom, propagandom `nezavisnih` medija, mahom u rukama stranaca i kapitala, narodu priËaju o pitawima koje on malo ili nimalo razume, koji `bage veze` nemaju sa stvarnim æivotnim, problemima seqaka, radenika, slobodnih profesija, itd. ObeÊavaju `kule i gradove`, koje u naπem sluËaju i ne pokuπavaju, a i da hoÊe zbog `partijske discipline` ne mogu, da ostvare. Posle izbora narod ih obiËno retko, ako uopπte, via.

Ne prave li naπi `dræavnici` ovakvim riskantnim potezima `od gotovog - veresiju`? Jer, bio bi to kraj veÊ ugovorenom ruskom finansirawu izgradwe celog Juænog toka, ulagawa 800 miliona dolara u srpske æeqeznice, buxetskom zajmu od 500 miliona na 10 godina po 3.5 odsto, bezcarinskom uvozu srpske robe u Rusiju...

V. DimitrijeviÊ

Iskra 1. maj 2013.

Dveri: Izgovor za izdaju je da su dobili boqu ponudu Dovoqno je pogledati naslove danaπwih dnevnih novina: „Boqa ponuda za Srbiju” („Politika”), „Ponudili nam viπe” („VeËerwe novosti”), „Postignut okvirni dogovor” („Danas”), „TaËija saterali u Êoπak” („Alo”), „Srbi Êe dobiti vlast na severu Kosova, TaËi pobesneo” („Kurir”), „Dogovor nikad bliæi” („Informer”), „Bez πiptarske vojske na severu Kosova” („Naπe novine”) - i shvatiti da se priprema definitivna predaja Kosova i Metohije od strane Vlade DaËiÊVuËiÊ-DinkiÊ. Ova vrsta medijske pripreme terena predstavqa vreawe inteligencije i zdravog razuma graana Srbije, iz viπe razloga: 1. Naπi pregovaraËi su oËito definitivno odustali od Kosova i Metohije u sastavu Srbije i pregovaraju iskquËivo o pravima tzv. „srpske zajednice” u nezavisnom Kosovu, i to samo na severu Kosova i Metohije. To je antiustavni Ëin, takvu politiku nisu kandidovali na izborima i nemaju pravo da je sprovode. Ivica DaËiÊ zbog toga mora da podnese ostavku!

2. Kao πto smo i nagovestili, reæimski plan odbijawa potpisivawa sporazuma proπle nedeqe imao je za ciq da ga ove nedeqe potpiπu pod izgovorom da su dobili boqu ponudu i napra-vili ogroman diplomatski uspeh i istorijski dogo-vor sa ©iptarima. Sada uz pomoÊ svih medija koji su pod kontrolom vlasti poËiwu da πire ova sramna obrazloæewa iza koji stoji krπewe Ustava Srbije i izdaja Kosova i Metohije.

3. ©to je posebno smeπno, Srbi na severu Kosova i Metohije sada imaju svoju vlast, svoje πkolstvo, zdravstvo i sudstvo, tamo nema πiptarske vojske, i πta onda znaËi da su naπi vrli pregovaraËi izdejstvovali ono πto Srbi veÊ imaju na severu Kosova i Metohije, uz to priznajuÊi nezavisno Kosovo, wegov Ustav, zakone, vojsku, policiju, predsednika, premijera...?

Kao πto smo u viπe navrata nagoveπtavali: famozna Zajednica srpskih opπtina je samo maska za priznawe nezavisnosti Kosova od strane DaËiÊevog reæima. Ako su krenuli u tom pravcu, u narednim danima moæemo oËekivati daqu pripremu terena za dræavni puË, ukidawe Ustava Srbije i izdaju Kosova i Metohije.

18.4.2013.

Dveri

3

Engleski tekst parafiranog Sporazuma sa Priπtinom i wegova ocena

PRELIMINARNA ANALIZA SPORAZUMA Napomena Iskre

Vaænost ove anonimne analize je πto donosi taËan engleski tekst zakquËenog Sporazuma. Do 21. aprila, nikakav detaq onoga πto je zakquËeno i DaËiÊ parafirao, nije saopπteno srpskoj javnosti i Skupπtini, izuzev liËnih objaπwewa nekih zakquËaka tzv. `dræavnog vrha`.

Ocene analitiËara ostavqamo taËno onakvim kako ih je on izneo. »ine nam se uglavnom umesnim, a one su u velikoj veÊini negativne ili pod znakom pitawa. Iskra je za naπe Ëitaoce prevela (u zagradi) smisao svake taËke Sporazuma na engleskom.

Tekst analize Sporazuma 1. posle naslova i svake taËke dato je miπqewe analitiËara da li je u tekstu sadræana povoqna okolnost kao +, nepovoqna kao - i nejasna kao ?

2. uz izviwewe onima koji ne znaju engleski, tekst je namerno ostavqen u originalu upravo da prevod, koliko god bio adekvatan ili neadekvatan, ne bi uticao na tumaËewe 3. ograda: ovde polazim od Ëiwenice da je sporazum parafiran, ne ulazeÊi u pitawe da li jeste ili nije trebalo da bude parafiran, da li jeste ili nije trebalo da se parafira u ovom tekstu odnosno da li se moglo isposlovati neπto boqe, pa neka svako donese zakquËak za sebe da li je koristan ili nije, da li ga treba podræati ili ne treba First Agreement of Principles Governing the Normalization of Relations (PoËetni sporazum o naËelima normalizacije odnosa) - govori o normalizaciji odnosa, πto se lako moæe tumaËiti da su odnosi izmeu dva subjekta meunarodnog prava, koja su jednaka samim time πto "normalizuju odnose" bez neke rezerve, i zaista moæe podrazumevati posredno priznavawe, jer nema poziva na R 1244, nema zvezdice.. + govori o naËelima, πto ostavqa mesta: 1. za daqe potvrivawe na nivou dræavnih politiËkih aktera, πto bi znaËilo da joπ nije sve gotovo, 2. za daqu operacionalizaciju kojom bi se eventualno moglo neπto popraviti, ALI: 1. dræavno potvrivawe u Srbiji moæe dodatno da preÊutno ukaæe na ratifikaciju koja se radi samo za sporazume sa validnim i legitimnim meunarodno pravnim subjektima, 2. prema dosadaπwem

4

iskustvu, srpska strana je veoma nespretna da iskoristi nedoreËene klauzule, za razliku od albanske koja je tome daleko viËnija i ima podrπku struËwaka sa zapada 1. There will be an Association/Community of Serb majority municipalities in Kosovo. Membership will be open to any other municipality provided the members are in agreement. (BiÊe ustanovqena Udru’ewe/Zajednica opπtina sa srpskom veÊinom na Kosovu. »lanstvu se mogu pridruæiti druge opπtine ako se Ëlanice sa tim slaæu) + prihvaÊena je ideja za formirawe ovog tela + bar u startu Ëlanstvo nije ograniËeno samo na 4 opπtine na severu i nije brojËano ograniËeno + uËeπÊe je ograniËeno samo na veÊinski srpske opπtine + otvoreno je uËeπÊe i za druge, ako se Ëlanice saglase, πto otvara put za opπtinu Gora - dualizam naziva, da li udruæewe ili zajednica, moæe ostaviti prostora za nekontrolisane interpretacije albanske strane Ëemu su oni skloni 2. The Community/Association will be created by statute. Its dissolution shall only take place by a decision of the participating municipalities. Legal guarantees will be provided by applicable law and constitutional law (including the 2/3 majority rule).

(Zajenica/Udruæewe biÊe ustanovqeni statutom.

Weno ukidawe mogu da odluËe samo opπtine Ëlanice. Pravne garancije daÊe vaæeÊi zakon i ustavni zakon (koji Êe ukquËivati pravilo 2/3 veÊine). ? da li Êe postojati neki preduslovi u smislu davawa saglasnosti na tekst statuta, ? na koju pravnu osnovu Êe se pozivati preambula statuta, da li na srpske ili kosovske zakone ili samo na konaËan dogovor strana? Odgovor je moæda, ali ne sasvim izvesno, dat u sledeÊoj reËenici koja se poziva na pravne garancije koje Êe davati "vaæeÊi zakon" i "ustavni zakon".

- fraza "vaæeÊi zakon" se koristi da oznaËi skup vaæeÊih propisa na KiM koji obuhvata i UNMIK propise ali i zakone koje je donela wihova skupπtina posle JPNK. ? "ustavni zakon" bi vaqda trebalo da donese Srbija, πto znaËi u skupπtinskoj proceduri i bez referenduma. + Zajednica/udruæewe moæe da se rasformira samo na osnovu odluke Ëlanica 3. The structures of the Association/Community will be established on the same basis as the existing statute of the Association of Kosovo municipalities e.g. President, vice President, Assembly,

Iskra 1. maj 2013.

Odgovor Aleksandru DikiÊu, voditequ programa „Med i æaoka”

O NEDI∆U I QOTI∆U ILI PANEGIRIK SRPSKOM NARODU Da voditeq moæe da „oπteti” sopstvenu emisiju, ali ne sasvim, jer mu je gost pomogao tokom razgovora, tako da iznoπewe stavova nije izgledalo kao uvreda za inteligenciju, veÊ kao teæwa da se doe do istine, videlo se tokom gostovawa profesora Vladislava –oreviÊa u emisiji „Med i æaoka”, koja se emituje na Radio Oxaci, a koja je bila posveÊena Zavodu za prinudno vaspitawe omladine koji je postojao u Smederevskoj Palanci od 1942. do 1944. godine.

Da ne bude zabune, „Med i æaoka” je meu retkim emisijama u javnom medijskom prostoru u kojima je dozvoqeno, bez cenzure, izneti svoj stav.

Ono πto je „zaparalo uπi” jeste nerazumevawe konteksta u kojem se desio graanski rat u Srbiji 1941 - 1945, a da voditeq, doktor medicine Aleksandar DikiÊ, nije pronaπao u sebi barem toliko smirewa da ne vrea pojedine uËesnike tog rata, koji su svoju duπu, Ëast, a Boga mi, i æivot poloæili na oltaru Otaxbine, tako da i poπtovani dr DikiÊ i ja i moja deca danas postojimo, æivimo i moæemo da se borimo za boqe sutra u kakvoj-takvoj Srbiji.

Zbuwenost voditeqa, koja se pokazala na pitawu razdvajawa „æita od kukoqa” meu uËesnicima Drugog svetskog rata, uostalom toliko karakteristiËna za mnoge Srbe, i u onom kriznom trenutku pre i tokom bratoubilaËkog rata 1941 1945, i tokom nedavnog krvavog raspada zemqe, najboqe se oslikala u wegovim izjavama, kada ga je, kako je sam izjavio, „uhvatio romantiËarski talas” i kada smo mogli da Ëujemo to da „smo mi Srbi, zbog otpora okupatoru, herojski narod”, da „ne trpimo tuu Ëizmu”, da se borimo i „protiv spoqaπwe i protiv unutraπwe okupacije”, da „nekada i uludo dajemo svoj æivot zarad nekih viπih ciqeva, ali da su nam namere dobre”, kao i da je „bila Ëast boriti se protiv okupatora i biti protivnik nacistiËke NemaËke, kada su i Holanani, pa i Danci i Norveæani mirni”.

Ali onaj trenutak kada sluπalac poËiwe da se hvata za glavu i viπe ne zna da li da plaËe ili da se smeje, nastao je nakon izjave dr DikiÊa da, zbog svega prethodno reËenog, „Srbe cene svuda πirom planete”, da smo zato i „pobednici u Dva svetska rata”, da smo zato „mi Srbi - Srbi, luËonoπe slobode na Balkanu” i „lideri u regionu u moralnom i istorijskom smislu”. Da ne bi smirenog i skromnog Vladislava –oreviÊa, koji je, zamiπqam, spuπtenog pogleda sluπao taj, kako ga je sam nazvao, panegirik srpskom narodu, mislio bih da nam nema spasa. Ne mogu, a da se ne setim preko 700.000 preklanih Srba u Jasenovcu, baËene dece u jame Golubinka, Πaranova jama, Iskra 1. maj 2013.

Bivoqe brdo, onda muËenika prebilovaËkih, Srba stradalih od arnautske kame, bugarske puπke, maarskog maqa i nemaËkih veπala. Ne znam, ali slutim da bi dr DikiÊ, samo kada bi siπao sa tog svog „romantiËarskog talasa”, shvatio da su svi ovi zloËini direktna posledica baπ tih „viπih ciqeva, zarad kojih Srbi, ponekad, uzalud daju svoj æivot”.

Ako je demografskom statistiËkom metodom utvreno da su, usvajawem proseËne godiπwe stope rasta 1,70 odsto za period 19311941 i 1,95 odsto za period 1941-1948, ukupni demografski gubici (Srba) u Drugom svetskom ratu iznosili 1.820.000, od kojih je 156.000 neroenih, 57.000 odseqenih i 1.607.000 ubijenih. Ako je Srba u Jugoslaviji 1948. bilo 8.282.000, πto je Ëinilo 46,25 odsto od ukupnog broja stanovnika, onda 1.607.000 ubijenih Srba Ëini 16,25 odsto od wihovog ukupnog broja. U Drugom svetskom ratu Englezi su imali gubitke od 0,8 odsto, Italijani 0,9 odsto, Francuzi 1,4 odsto, Nemci 6,1 odsto, a SSSR 8,8 do 12,9 odsto.

Upravo su ti lukavi Britanci, koji su nas zarad svojih imperijalnih ciqeva i uvukli u rat, poruËivali Srbima tokom celog rata preko BiBi-Si-ja da „πto se trava viπe kosi, viπe raste”, a Draæa MihailoviÊ, taj „luËonoπa slobode na Balkanu” i „prvi gerilac u okupiranoj Evropi”, pre nego πto se opametio, zajedno sa komunistima iz zasede je ubijao nemaËke vojnike, vadio im oËi i odsecao polne organe u leto i jesen 1941. godine, tako da je sam bioloπki opstanak srpskog naroda doveden u pitawe.

CitiraÊu gospodina Nikolu QotiÊa, sina (kako voditeq tvrdi) „faπiste” Dimitrija QotiÊa:

„Po jednoj tadaπwoj statistici, raËuna se, da je u tom antifaπistiËkom obraËunu Ëetnika i partizana sa Nemcima, do decembra 1941. (padom partizanske „UæiËke republike”) poginulo oko 150 Nemaca, a postreqano skoro 20 hiqada nevinih Srba (nesrazmera otpada verovatno na rawene). Ova straviËna statistika je prinudila srpske rodoqube da se upitaju, koliko je Nemaca trebalo da pogine u Srbiji (jedva da je u woj tada bilo oko Ëetiri miliona stanovnika, od kojih je bilo oko dva miliona æena koje Nemci normalno nisu streqali).

Prosta raËunica im je nedvosmisleno rekla da je samo 20 hiqada Nemaca bilo potrebno da pogine, da bi se ostvarila kritiËna teoretska cifra bioloπkog uniπtewa od oko dva miliona postreqanih Srba muπkaraca. Stvarno potreban broj poginulih Nemaca bi bio mawi od 20 hiqa

Lica i organizacije koja pomaæu promociju zabrawenih GMO proizvoda

Пошто се ради о својеврсном подмуклом рушењу постојећег закона који је недвосмислен у вези ГМО, одређене људе и институције можемо слободно да назовемо криминалцима, и непријатељима свога народа, и државности. Људи који се јавно залажу за ово криминално дело, али наравно кроз легалне и институционализоване органе, а што је већини људи тешко да то препозна, и јасно уочи, логично постављамо себи питање: па ко то гура, ко је конкретно за ГМО, ко жели да једе неприродну храну. Зато су набројани неки од њих испод. Надамо се да ће и други појединци и институције који се залажу за легализацију ГМО бити јавности предочени. А свакако да ни би волели да их има више. Србија може да живи без ГМО! А са ГМО? Галерија сумњивих физичких и правних лица , која директно или индиректно, релативизацијом опасности и стварањем забуне доприносе легализацији доказано геноцидне исхране на бази генетски модификованих организама (ГМО). Списак није коначан и биће допуњаван у складу са предстојећим понашањем јавних личности, организација и фирми. На њему ће бити и сви народни посланици који буду гласали за промену Закона о ГМО у правцу легализације увоза тог отрова. Иначе, сва овде наведена физичка лица су окупаторски службеници, а правна лица, организације и фирме, у служби окупаторских интереса. Наши окупатори су плутопатократи, којима је средиште у САД, земљи коју су такође окупирали, и којима је лично богаћење алфа и омега мишљења и понашања. Ивана Дулић Марковић - Бивша министарка пољопривреде, која је прва, пре десетак година, увезла генетски модификовано семе соје. Борис Тадић - Председник Србије у два мандата, у предизборној кампањи за председничке изборе 2012. године најдиректније подржао производњу хране на бази ГМО. Млађан Динкић - „Вечити” министар економије и-или финансија, који је још пре неколико година обећао окупаторима да ће се у Србији легализовати ГМО. Расим Љајић - Актуелни министар трговине, који тврди да се мора мењати Закон о забрани ГМО, зарад уласка у СТО и ЕУ и, успут, као и низ њему сличних прича бајке о могућности контроле, иако зна да је недавно и Европска комисија за безбедност - под притиском ГМО-окупатора, упркос стотинама независних научних истраживања која указују на опасност од њега, прогласила ГМО нештетним. Бојана Тодоровић - Помоћник актуелног министра трговине, која прича исте бајке као и министар, а иначе је врло агилна по питању убеђивања да се постојећи Закон о забрани ГМО мора мењати у правцу легализације увоза ГМО. Милош Миловановић - Помоћник актуелног министра пољопривреде, напредњак, чувен по лажи да не могу да пронађу десетине хиљада хектара засејаних ГМО-сојом. Индиректно, али упорно се залаже за промену постојећег Закона о ГМО и легализацију увоза ГМО-производа, уз све пропратне лажи о строгој контроли, која ће се тобоже вршити приликом увоза.

28

Исток Павловић - Популарни веб-дизајнер и публициста, чувен по изјави да је на интернету пронашао доказе да ГМО није штетан, а прескочио да напомене да сви ти „докази” потичу од Монсанта, фирме која производи ГМО и оних које та фирма очито плаћа да шире лаж о безбедности ГМО Миодраг Костић - Контроверзни бизнисмен, који има Уговор са фирмом „Монсанто”, који је најпре тврдио да ГМО-храну треба и увозити и производити, што он највероватније већ ради, а онда, када је у јавности дигнуто нешто гласа против ГМО, причао сасвим супротне приче... Петар Матијевић - Власник фирме „Индустрија меса – Матијевић”, који већ увелико крши постојећи Закон о ГМО, увозећи и прерађујући месо на бази ГМО, има продавнице широм Србије. Алексеј Тарасјев - „Експерт УН за биолошку сигурност”, са титулом Др, највећи релативизатор опасности од ГМО, што је опаснији поступак чак и од директног залагања за ГМО. Јованка Миљуш Ђукић - Молекуларни биолог, са титулом Др, која се најдиректније залаже и за увоз и за производњу хране на бази ГМО, при томе, као у емисији „Зашто се плашимо ГМО?” не преза ни од најбезочнијих лажи у доказивању својих неодрживих тврдњи Захарије Трнавчевић - Медијски и политички ГМО лобиста, чувен по несувислој изјави да ће се тек за 150 година моћи поуздано тврдити да ли је ГМО штетан и опасан по људе. Демократска странка - Странка које се неједном и јавно залагала за увоз и производњу прехрамбених артикала на бази ГМО. Српска напредна странка - Странка одакле је и помоћник министра пољопривреде који се залаже за мењање Закона о ГМО, лаже да не могу да пронађу површине засејане ГМО-семеном, а и иначе странка позната по сваковрсним лажима и издајама. Социјалистичка партија Србије - Странка којој је на челу Ивица Дачић, човек који је испунио сваки досадашњи захтев окупатора, па нема разлога за сумњу да ли ће испунити и онај везан за промену „рестриктивног” закона о забрани ГМО Индустрија меса –. Матијевић - Приватnа фирма, на челу са Петром Матијевићем, која већ увелико крши Закон о забрани ГМО и несметано трује своје потрошаче. МК Група - Фирма, којој је на челу Миодраг Костић, која има Уговор са „Монсантом” и у чије стварно пословање јавност нема увид. Блиц - Један од два најјача медија који по питању ГМО своју читалачку публику или обмањује или збуњује, чиме доприноси реалтивизацији опасности од ГМО. Радио телевизија Србије - Медиј који ради исто што и „Блиц”, а своје право лице је показао у емисији „Зашто се бојимо ГМО?”, којом је читаву проблематику око ГМО намерно представио на неадекватан и збуњујући начин и тиме већину гледалаца довео у позицију да не знају шта да мисле о ГМО.

9.1. 2013.

Сајт:<ekopatrioti.rs>

Iskra 1. maj 2013.

Council. (Struktura Udruæewa/Zajednice biÊe utvrena na osnovu postojeÊeg statuta o Udruæewu kosovskih opπtina, tj. Predsednik, potpredsednik, Skupπtina, Uprava).

PostojeÊa Asocijacija kosovskih opπtina je klasiËna asocijacija, nema izvrπna ovlaπÊewa o kojima su nam priËali. Wena struktura moæe naizgled da bude prihvatqiva, ali je bilo reËi da zajednica naπih opπtina ima izvrπnu strukturu u smislu tela/sluæbi/sekretarijata koji bi bili zaduæeni za konkretne nadleænosti tipa πkolovawa, zdravstva, prostornog planriawa itd. Iz ove formulacije se to ne vidi niti proizilazi.

4. In accordance with the competences given by the European Charter of Local Self Government and Kosovo law the participating municipalities shall be entitled to cooperate in exercising their powers through the Community/Association collectively. The Association/Community will have full overview of the areas of economic development, education, health, urban and rural planning. (U saglasnosti sa ovlaπÊewima u Evropskoj poveqi o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opπtine Ëlanice mogu se udruæivati kroz Udruæewe/Zajednicu i imati pun uvid u sferi ekonomskog razvoja, obrazovawa, zdravstva, gradskog i seoskog planirawa).

- Za detaqniju analizu Evropske poveqe o lokalnoj samoupravi treba viπe prostora, ali treba znati da je Poveqa smiπqena za redovne situacije u kojima nema straha od institucionalnog delovawa vlasti po etniËkim osnovama, a da je snovna ideja za zajednicu srpskih opπtina bila traæewe dodatne zaπtite za srpsku zajednicu kroz posebna ovlaπÊewa.

- poziva se na nadleænosti sadræane u Evropskoj poveqi i kosovskim zakonima, πto znaËi podreenost zajednice kosovskim zakonima - a time se zajednica svodi na ovlaπÊewa za redovno stawe stvari takvih asocijacija, odnosno nema dodatnih ovlaπÊewa, ili bar stvara pravniËku zavrzlamu i otvara put za razne interpretacije.

Treba podsetiti da je i ceo proces povratka bio podvrgnut raznim pravnim aktima koja su zatim "kreativno" tumaËena do taËke kad je wima povratak ustvari zaustavqen.

- pomiwu se reËi "vrπewe vlasti" (exercising powers) ali je opπti kontekts vrπewa vlasti Evropska poveqa i kosovski zakon.

- za razliku od TaËke 2 gde se uz kosovski zakon pomiwe i ustavni zakon (neizgovorena pretpostavka je srpski), ovde ga nema.

- taËno da se pomiwu reËi "ekonomski razvoj, obrazovawe, zdravstvo, prostorno planirawe" ali im prethodi odrednica da Êe zajednica imati "pun pregled" (full overview) nad tim oblastima.

Pregled nikako ne znaËi ovlaπÊewa ni izvrπnu vlast.

Iskra 1. maj 2013.

5. The Association/Community will exercise other additional competences as may be delegated by the central authorities. ( Udruæewe/Zajednica vrπiÊe druge nadleænosti koje joj mogu biti dodeqene od centralne vlasti).

- ovde se pomiwu druge dodatne nadleænosti, koje moæe (ne mora) da im delegira centralna vlast (neizgovoreni deo je ona iz Priπtine). Opet se zajednica stavqa u poloæaj da zavisi od centralne vlasti iz Priπtine. Ne vidim kako to moæe biti povoqno.

6. The Community/Association shall have a representative role to the central authorities and will have a seat in the communities’ consultative council for this purpose. In the pursuit of this role a monitoring function is envisaged. ( Udruæewe /Zajednica imaÊe reprezentativnu ulogu pred centralnim vlastima i imati u ovomu ciqu svoje sediπte u savetodavnom veÊu zajednice. U ostvarewu ove uloge predvia se jedna `prateÊa` funkcija).

- reprezentativna uloga kod centralnih vlasti (u Priπtini) i mesto u odboru uz funkciju monitoringa - apsolutno nedovoqno. Viπe poËasna i prazna titula. Nema Ëak ni prava da stopira, zatraæi preispitivawe ili stavi veto na predloge pravnih propisa koji bi mogli (a biÊe takvih) da budu πtetni po interese zajednice i graana obuhvaÊenih zajednicom.

7. There shall be one police force in Kosovo called the Kosovo Police. All police in northern Kosovo shall be integrated in the Kosovo Police framework. Salaries will be only from the KP. (Na Kosovu Êe postojati jedinstvena policija pod imenom Policija Kosova. Sva policija na severu Kosova biÊe u sastavu Policije Kosova. PlaÊaÊe se samo iz Policije Kosova).

- Sva policija okupqena u jednu, integrisanu u okvir kosovske policije - to znaËi policiju koja radi prema kosovskim zakonima i πtiti teritoriju i poredak utvren kosovskim ustavom. Ako se plate isplaÊuju samo iz fonda kosovske policije, to je apsolutni prekid sa Beogradom i MUP RS. To podrazumeva promenu lojalnosti. Pod maskom sluæewa zajednici sluæiÊe se onome πto definiπe kosovski ustav. ? da li to podrazumeva obavezno prihvatawe kosovskog dræavqanstva? Da li mogu da prihvate posao oni koji odbiju takav uslov? ? πta je sa onima koji ne prihvate posao? Da li Êe biti kriviËno goweni ili proterani? Da li Êe ih zaπtititi MUP RS odnosno RS? 8. Members of other Serbian security structures will be offered a place in equivalent Kosovo structures. (»lanovima srpskih bezbednosnih struktura biÊe ponueno mesto u odgovarajuÊim

5

Preliminarna analiza...

kosovskim ustanovama).

- ovo mi se ne Ëini kao ustupak Srbima - kakve bi to bile druge srpske bezbednosne strukture osim policijskih? Zaπto je prihvaÊen ovakav tekst? Ëini se kao da Priπtina æeli da dodatno zaπtiti lea ili ostavi prostor za optuæivawe. Ako ima takvih bezbednosnih struktura, tu bi se pretpostavila neka lojalnost i profesionalnost. Da li se to zaista moæe preko noÊi promeniti drugim radnim mestom i drugom lojalnoπÊu. ? opet, πta sa onima koji ne prihvate i opet da li bi dræavqanstvo bilo uslov?

9. There shall be a Police Regional Commander for the four northern Serb majority municipalities (Northern Mitrovica, Zvecan, Zubin Potok and Leposavic). The Commander of this region shall be a Kosovo Serb nominated by the Ministry of Interior from a list provided by the four mayors on behalf of the Community/Association. The composition of the KP in the north will reflect the ethnic composition of the population of the four municipalities. (There will be another Regional Commander for the municipalities of Mitrovica South, Skenderaj and Vushtrri). The regional commander of the four northern municipalities will cooperate with other regional commanders.

(PostojaÊe Oblasni policijski komandant za Ëetiri opπtine sa srpskom veÊinom (Severna Mitrovica, ZveËan, Zubin Potok i LeposaviÊ).

Komandant ove oblasti biÊe kosovski Srbin koga Êe imenovati Ministar unutraπwih poslova sa liste predloæene od strane Ëetiri predsednika opπtina Zajednice/Udruæewa. Sastav KP na severu Êe odraæavati etniËku sadræinu Ëetiri opπtine. (BiÊe drugi oblasni policijski komandant za opπtine Juæna Mitrovica, Skenderija i VuËitrn. Oblasni komandant Ëetri sevevrnih opπtina Êe saraivati sa drtugim oblasnim komandantima) - u kolikoj je meri srpski komandir policije na severu zaista ustupak, ako se iz prethodnih taËaka vidi da je u radu obavezan kosovskim zakonima i ustavom i okvirima kosovske polciije?

- u ime Zajednice, kandidate za komandira predlaæu u vidu spiska radonaËelnici Ëetiri opπtina ali ga nominuje kosovski MUP. ReË "nominovati" ne znaËi izabrati veÊ samo zvaniËno izaÊi sa predlogom - prema tome, ko bira komandira? ? zaπto je uopπte u ovaj tekst uneta odredba o posebnom komandiru policije za juæni deo kosovsko-mitrovaËkog regiona? πta tu traæi? ? isto pitawe vaæi za klauzulu da komandir sa severa sarauje sa drugim regionalnim komandirima. Da li ta saradwa podrazumeva poπtovawe internih pravila i procedura kosovske policije? lako je zamisliti da tu moæe biti sukoba interesa, a nema unapred datog meha-

6

nizma koji bi takav sukob razreπio u smislu zaπtite prava Srba na severu (oni sa juga se ne pomiwu...)

10. The judicial authorities will be integrated and operate within the Kosovo legal framework. The Appellate Court in Pristina will establish a panel composed of a majority of K/S judges to deal with all Kosovo Serb majority municipalities. (Sudske vlasti Êe biti integrisane i raditi u okviru pravnog poretka Kosova. Apelacioni sud u Priπtini Êe ustanoviti granu satavqenu od veÊine KS sudija nadleænu za sve opπtine sa srpskom veÊinom).

- integrisawe sudske grane vlasti u kosovski pravni okvir je definitivno presecawe veza sa pravnim i sudskim sistemom RS + sudsko veÊe Apelacionog suda iz Priπtine sastavqeno od veÊine sudija kosovskih Srba jeste ustupak, naroËito zato πto se odreuje nadleænost za sve opπtine sa veÊinom kosovskih Srba - ALI: - sud bi radio u kosovskom pravnom okviru, πto je dovoqno πtetno - pored toga, neki od novo donetih kosovskih zakona su definitivno loπi i πtetni (npr. novi kriviËni zakon, odredbe o odræaju, odredbe o otkupu stanova pod stanarskim pravom, itd) Ëime bi bili primorani da postupaju na πtetu srpskih interesa ? odredba o veÊini srpskih sudija ali ne i iskquËivo srpske sudije ostavqa prostora za manipulisawe ? uprkos ovome πto piπe ovde, svi sudovi u svom radu imaju pravila koja odreuju wihove stvarne i mesne nadleænosti, Ëime se realno i vrlo lako moæe neutralisati ova ideja.

11. A division of this Appellate Court, composed both by administrative staff and judges will sit permanently in northern Mitrovica (Mitrovica District Court). Each panel of the above division will be composed by a majority of K/S judges. Appropriate judges will sit dependant on the nature of the case involved. (Jedno odelewe Apelacionog suda, sa osobqem i sudijama stalno Êe zasedati u Severnoj Mitrovici (Mitrovica okruæni sud). Svako sudsko veÊe ovog okruga biÊe u veÊini K/S sudije.

Izbor odgvarajuÊih sudija zavisiÊe od prirode svakog sluËaja u pitawu). ? u prethodnoj taËki pomiwe se (jedno) sudsko veÊe Apelacionog suda, a ovde se pomiwe da Êe odeqewe tog suda biti sa stalnim sediπtem u Okruænom sudu u K. Mitrovici, i da Êe svako sudsko veÊe (vaqda prema vrsti postupka) tog odeqewa imati veÊinu srpskih sudija. Nije jasno.

- ostaje ista primedba u vezi rada prema kosovskom pravnom okviru (Kraj na str. 8/2)

Iskra 1. maj 2013.

Povodom izbora u Hrvtaskoj za EU parlament

Leva kritika ulaska Hrvatske u EU i razmatrawe o sveslovenskoj Êirilici Hrvatska se nalazi pred zavrπnim Ëinom jednog vrlo πtetnog projekta, zbog kojeg Êe weni graani snosit dalekoseæne posqedice. Hrvatski vlastodrπci koji dominiraju u posqedwa dva desetqeÊa taj dogaaj nazivaju ulaskom ili primawem u EU. Ali o ulasku ili primawu u neku asocijaciju moæe biti rijeËi kada se radi o ravnopravnim partnerima, a Hrvatska u ovom trenutku to definitivno nije. Stoga je za tu transakciju prikladniji izraz - anschluss.

Nakon prikquËewa ili prisvajawa Hrvatske od strane imperijalne EU biti Êe dodatno ugroæen poloæaj radnika i veÊeg dijela sredweg sloja, selo i proizvodwa hrane mogli bi biti izbrisani, a zemqa i izvori pitke vode prodani ili predani stranom kapitalu. Iako smo u SRP-u bili argumentirano protiv ulaska Hrvatske u EU, a to smo i danas, mi nismo protiv suradwe sa svim narodima ne samo Evrope nego i svim slobodoqubivim narodima svijeta, ali na ravnopravnim osnovama. Stoga i prihvaÊamo izazov koji pruæa moguÊnost ulaska u evropski Parlament, da bi se zajedno sa komunistima i ostalim istinskim borcima za ravnopravne odnose meu qudima, suprotstavili Evropi kapitala, nezaposlenosti, imperijalizma, neokolonijalizma i izrabqivawa vlastitih radnika.

Nacionalni decibeli i korporativna retorika, nisu interesi naroda, veÊ to mogu biti nosioci klasnih i socijalnih vrijednosti, koji se bore za ukidawe prevazienih druπtvenih odnosa na kapitalistiËkim osnovama izrabqivawa Ëovjeka po Ëovjeku. A to moæe biti socijalistiËka Evropa, zajednica ravnopravnih naroda i zemaqa, na Ëijem tlu su i ponikle prve klice najprije utopijskog socijalizma, a zatim i onog znanstvenog.

Pozivamo hrvatske graane koji ne gaje iluzije da nam iz Evrope slijedi med i mlijeko ili Ëarobni πtapiÊ kojim bismo rijeπili naπe probleme, pogotovo onu veÊinu koji su bili i ostali svjesni da ulaskom u EU gubimo, a nisu izaπli na referendum, pa je zahvaqujuÊi i wihovoj pasivnosti mawina izvojevala pobjedu, da isprave taj propust time πto Êe izaÊi na izbore 14. travwa i svoj glas dati listi SocijalistiËke radniËke partije pod rednim brojem 25.

DEMONSTRACIJE PROTIV ∆IRILICE Iako je sezona kestena joπ daleko 'beraËi kestena' su u nedequ 7. travwa preplavili centralni zagrebaËki trg, sa kojega je dovoqno jasno odaslana prijetwa pravnom poretku zemqe.

Meutim to nije sve, okupqena gomila je protiveÊi se uvoewu upotrebe ÊiriliËnog pisma u

Iskra 1. maj 2013.

Vukovaru, kako je to zakonom propisano, pokazala i zavidan nivo neznawa. InterpretirajuÊi Êirilicu, koja je kulturoloπki pojam sa nekim samo wima poznatim parametrima i kvalifikacijama, oni su osramotili i dio vlastite povijesti i vlastitog identiteta. Jer se varijanta Êirilica nekoliko stoqeÊa koristila kao glavno pismo u hrvatskim zemqama. I ne samo to veÊ Êirilicu moæemo smatrat kao prvi slavenski 'software'. Doduπe prvi je 'software' bio glagoqica , ali je Êirilica koja joj je slijedila ostala u upotrebi veÊine slavenskog naroda do danas. A Hrvatska je uz joπ neke slavenske zemqe prihvatila neslavensko latinsko pismo putem katolicizma i ono nije dio wenog originalnog identiteta. Ako pak to druπtvo koje se u nedjequ tamo okupilo to nezna, a veÊina nezna, onda su im manipulatori to trebali objasniti, umjesto da ih svjesno dovode u situaciju da sramote sebe i druge.

Osim toga toj ekipi bi netko trebao objasniti da je 1893. godine u Puli osnovana Êirilometodska druæba, nazvana imenom osobe za koju se veæe postanak Êirilice, koja je imala zadatak prikupqat sredstva i inicirat podizawe hrvatskih πkola u Istri, a koju su vodila imena poput Vjekoslava SpinËiÊa, Dinka ViteziÊa, Viktora Cara Emina, Matka Lagiwe i drugih...

NAORUÆAVAWE SIRIJSKIH POBUWENIKA Informacija o prodaji hrvatskog oruæja, koje je zavrπilo u rukama sirijskih pobuwenika i wihovih inozemnih pomagaËa-plaÊenika i jako zakaπwelo priznawe hrvatske oligarhije, koje bi bilo potpuno izostalo, da informaciju nisu otkrili vawski nezavisni izvori, je joπ jedan u nizu pokazateqa o nepostojawu hrvatske suverenosti i wene vazalne podËiwenosti svojim gospodarima, koje traje od same secesije 90-ih pa do danas...

Posipawe pepelom wenog predsjednika da nisu mogli znati da Êe prodajom tog oruæja u ratnu zonu ono biti upotrebqeno u agresiji na Siriju, je uvreda zdravom razumu onih kojima se ta poruka πaqe.

Osim πto je hrvatsko vodstvo ovime okrvavilo svoje ruke, ono nije u interesu Hrvatske, veÊ od toga moæemo imati samo πtete. U tradiciji veÊine hrvatskih graana nije uËeπÊe ili podræavawe vojne intervencije svjetskih moÊnika u treÊe zemqe, veÊ graewe meunarodne koegzistencije suradwe,sa svim slobodoqubqivim narodima, u Ëemu i Hrvatska ima 30-godiπwe iskustvo, kroz Pokret nesvrstanih, kojeg je i sama bila dio.

Sajt: <advance.hr>, Pula, 9.4.2013.

Vladimir Kapuralin (Podvukla - Iskra)

27

Kiparski recept... awe dugova neke zemqe postaje nemoguÊa misija.

TALI»NI TOM Ne bi trebalo prenebregnuti ni tvrdwe profesora qubqanskog Ekonomskog fakulteta Joæe P. Damijana, nekadaπweg ministra finansija (u Janπinoj vladi), autora plana o „loπoj banci” koja bi trebalo da spase NLB. Damijan vatreno hvali odvaæan (i niπta mawe opasan) plan pqaËke koju je na Kipru izvela EU Trojka, i ne krije da bi i u Sloveniji, ako nastavi sadaπwim putem, uskoro moglo da se dogodi ono πto se desilo Kipru. On piπe: „Svi koji su Ëitali TaliËnog Toma znaju kako izgleda `metod neænog ubeivawa`. To je kada Xo, najmawi, najnervozniji i najbistriji meu Ëetiri brata Dalton pretuËe najveÊeg i najglupqeg Averela kako bi ubedio preostala, sredwa dva brata, da je u pravu.

Tako bismo mogli da opiπemo i `kiparsku lekciju` koju je Brisel i Sloveniji `oËitao` reπavawem kiparskog problema: Kada je kiparski parlament odluËno i veoma emocionalno odbacio osnovni predlog `spasilaËkog paketa` Trojke, to je izazvalo reakciju EU, koja je bila neuporedivo gora od prvobitnog predloga Trojke.

SeÊate se - prvi predlog je bio priliËno blag.

Kiparska vlada je trebalo da prikupi πest milijardi evra vlastitih sredstava, i to jednokratnim oporezivawem depozita u kiparskim bankama. Predlog poreskih stopa je bio veoma nizak: 6,75 odsto za depozite niæe od 100.000 evra, i 9,9 odsto za depozite viπe od 100.000 evra. Odbacivπi taj predlog, kiparski parlament je navukao sebi na vrat bes evropskih voa, pre svega Merkelove...

Posle novog kruga mukotrpnih `pregovora` (koje bismo mogli plastiËnije da opiπemo kao hvatawe za guπu) tokom vikenda, Kipar je na kraju morao da pristane na mnogo gore uslove; u drugoj najveÊoj banci, `Laiki`, svoje depozite Êe izgubiti svi iznad garantovanih 100.000 evra, dok Êe u najveÊoj banci, `Bank of Cyprus`, ulagaËi sa ulozima iznad 100.000 evra morati da se `odreknu` 30-40 odsto svog novca... EU je iskoristila `kiparsku lekciju` da oËita bukvicu ostalim dræavama.

Po uzoru na braÊu Dalton, EU je ostalim dræavama `dala neæno do znawa` πta ih Ëeka ako budu neposluπne i ukoliko ne budu dovoqno kooperativne prilikom reπavawa krize u svojim dræavama. To je bila oËigledna i gruba lekcija i za Sloveniju. Ukoliko nova vlada do sredine maja ne uspe da ubedi finansijska træiπta da joj pozajme novac za refinansirawe starih obaveza (a poËetkom maja stiæe na naplatu joπ 1,1 milijarde evra obveznica), Slovenija Êe morati da se pripremi na ucewivawe Trojke, koja veÊ sad moæe da zahteva kresawe plata u javnom sektoru

26

za joπ 10 odsto, dodatno smawewe broja zaposlenih za 10 odsto, sniæavawe penzija za 10 odsto, kao i privatizaciju dræavnih preduzeÊa poput `Triglava`, `Telekoma`, `Petrola` i `Energetike`, likvidaciju `Abanke` i tako daqe.

Ali ni sve to neÊe biti dovoqno. Sve to bi bio samo `startni` predlog Trojke. Konkretan predlog (za reπavawe krize) biÊe joπ brutalniji. Koliko viπe vlada ili parlament budu probirqive i probaju da izmiπqaju nove uslove, toliko Êe brutalniji biti novi predlozi Trojke.”

Prema Damijanovim procenama, opisani scenario poËeÊe veÊ za mesec-dva. Tvrdi da tu neÊe pomoÊi ni protesti na ulicama, ni gnev (u Sloveniji moÊnih) sindikata, jer Trojka ima ponudu koja se ne sme odbiti. Jedina alternativa je bankrot.

Da je Slovenija ponovo na ivici bankrota otkrivaju i podaci koje objavquju slovenaËke „Finance”. Odnos neto duga i profita nefinansijskih kompanija pokazuje da je Slovenija daleko najzaduæenija privreda u Evropi, a istovremeno ima najmawu sposobnost vraÊawa dugova iz tekuÊeg poslovawa; slovenaËki odnos duga i profita je 17,1, a to je mnogo viπe od evropskog proseka (3,6), dok je u NemaËkoj isti faktor samo 1,6. Drugim reËima, slovenaËka preduzeÊa su bez kapitala.

Nema sumwe da Sloveniju Ëekaju velika iskuπewa. Zemqu - koja je prva pobegla iz SFRJ u kojoj je navodno bila „iskoriπÊavana” i „ugwetavana” od strane juænoslovenske braÊe, a naroËito „veÊinskog naroda” (Srba), a koju su briselski funkcioneri wenoj „balkanskoj braÊi” godinama nametali kao „uzornog aka” - sada Ëekaju teπke ekonomske, evropske batine. To je dobar putokaz i za Srbiju, i upravo tu lekciju bi trebalo da ima na umu i srpska politiËka elita, koja se sprema da za obeÊani „datum poËetka pregovora o ulasku u EU” de facto prizna Kosovo kao nezavisnu dræavu.

Ne samo da bi Srbija time „prodala” neπto neprocewivo za neπto potpuno bezvredno, veÊ se takva trgovina, kako dokazuje i slovenaËki primer, ne isplati ni na nivou proste ekonomske raËunice. Jer ako Sloveniju, koja se utopila u EU pod firmom ulaska u novu, sreÊnu „civilizovanu” porodicu, sada umesto solidarnosti i pomoÊi od strane ostalih dræava Ëlanica Unije Ëeka puko suoËavawe sa evropskom realnoπÊu, taËnije „brutalno neæno ubeivawe” od strane NemaËke, najjednakije meu jednakima u EU, onda nema niËeg razumnijeg od pitawa πta u tom druπtvu Ëeka tek Srbiju, koja u „evropski klub” ulazi sa oreolom loπeg aka i ne sa pridevom poæeqnog πtrebera, πto je, sve do sada, za Uniju bila Slovenija.

PeËat, 30.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

Svetlana VasoviÊ-Mekina

Iskra 1. maj 2013.

ДЕМОКРАТСКИ ПОНОР ЉУДСКИХ ПРАВА Либералno-демократски концепт „заштите" личности, као јемство моралног и физичког пропадања нације

Свакидашња партијска, јефтина и често псеудопатриотска демагогија, која се између осталог могла чути и видети и током протеклих дана и недеља, представља одавно познату манипулацију интересних група, окупљених под окриљем политичких партија организација са фактичким монополом на руковођење државним органима. Кроз међусобну и огољену борбу за власт, оне не воде рачуна о националном интересу нити о истинској заштити човека, премда је управо етикета наводне борбе за људска права, заштитни знак готово свих учесника демократске политикантске фарсе.

Њихове препознатљиве манипулације, биле су учестале у последње време, и током такозваних бриселских „преговора", као и током најновијих дешавања у Новом Саду, где издајнички властодржци покушавају да на таласу народног антисепаратизма изврше само просту међупартијску смену власти у АП Војводина. Јер целокупна политичка слика данашњих власти, и њихово срамно држање према косовско-метохијском проблему, јасно указује да у њиховој наводној бризи за растући војвођански сепаратизам, нема ни трунке родољубиве искрености, већ се искључиво ради о партијско-котеријашком рачуну оних који манипулишу мислима и осећањима нашег народа у корист својих личних прохтева и пуног залогаја својих надређених моћника. У таквој корелацији „чекића и наковња", интереси обичног човека и његова заштита бивају запостављени и препуштени стихији тржишта, како у духовно-моралној тако и у материјалној сфери. Медијски јавни (не)морал

Ту долазимо до савремених појава чије постојање потпуно разобличава демократску лицемерну бајку о наводној борби за људска права. Наиме, између редова политичких актуелности, а међу медијски актуелним штивом, пажњу поново изазивају тзв. „рeалити шоу” програми као посебан вид модерне експлоатације човека и врхунац медијске накарадности. Њихово постојање је доказ да су у мондијалистичко-демократском брлогу правне норме о заштити јавног поретка и јавног морала, само мртво слово на папиру. Заправо, либерална демократија, у свом концепту људских права и заштите личности, одувек је и негирала духовну димензију човека, сводећи заштитни елемент права искључиво на заштиту Iskra 1. maj 2013. .

од класичног физичког напада, а чак и у том смислу врло условљено и релативно.

Ваљан доказ за такву тезу јесте деценијска глобалистичка тенденциозна политика производње нездраве хране, уз истовремено гушење домаћинске пољопривредне производње. То нас доводи и до наше актуелне приче о млеку и отрову, која је усталасала овдашњу јавност. Та заврзлама која се месецима не смирује, за своје медијске промотере представља тек средство за политикантске обрачуне, без икаквих тенденција и жеља да се проблем реши, премда је реч о веома озбиљној ствари која отвара и многа друга питања, која се постављају пред данашњег човека. Прича о млеку и отрову

Колико познајете људи оболелих од рака? Свако од нас познаје макар једног, а можда и неколико њих. Број људи оболелих од рака прети да достигне размере епидемије. Нема више никакве разлике између оболелих. Умиру млади, средовечни и старији. Канцерогене материје више се не налазе само у цигаретама и издувним гасовима аутомобила. Има их у разним адитивима, конзервансима, пластичним амбалажама, а од овог пролећа, опште је познато да их има и у млеку. С обзиром да се ради о намерници коју из објективних разлога није могуће избећи у свакодневној исхрани, нарочито деце и младих, може се рећи да су услови живота слични онима који владају у ратном стању. Технократски монструм глобалног села, који прождире природно село и домаћу пољопривредну производњу, одавно је у већој или мањој мери загадио прехрамбене производе који се продају у градским трговинама, а које су нужно место снадбевања за већину грађана. С обзиром да је реч о процесу који већ подуже траје, проналажење хране која није затрована пестицидима, конзервансима, адитивима или отровима биогеног порекла, као што је афлатоксин, данас је постало свакодневни изазов. Иако је актуелна прича о загађености овдашњег млека свакако претерана и у служби је партијских препуцавања, као и припремања терена да страни произвођачи и на овом пољу у догледно време прогутају „домаће”, ситуација у којој се налазимо и здравствене околности нису ни мало безазлени. За њих су одговорне владе Републике Србије (и актуелна и претходне), као и либерал-демократски пoрe-

7

Demokratski ponor...

дак у коме живимо, али и већи део житеља данашње Србије. Наиме, републичка влада ни на који начин није спречила производњу млека које садржи поменуту врсту отрова, а производња млека одвија се највећим делом унутар организма краве и зависи од тога каква се храна даје кравама. Примера ради, ако мајка почне да конзумира дуван у току периода дојења, дете ће осетити разлику у квалитету млека и одбиће даље дојење. Контрола квалитета сточне хране није спречила употребу кукуруза зараженог афлатоксином, тако да се он сада појављује у млеку али и на свим осталим местима где се тај кукуруз користио. Од исхране домаћих животиња па до производње пива где кукурузни слад замењује јечмени, ради смањења трошкова производње. Националистичким бунтом против либерал-капиталистичког конц-логора

Капиталистичко друштво заснива се на само једној идеји - зарадити максималну могућу количину новца у датим условима. У великим компанијама то је суштина пословне политике, а у главама становника капиталистичких држава то је једини и основни животни циљ. Са таквим приоритетима јасно је да ће интерес појединца надвладати интерес народа, што ће у наредном периоду довести до нестајања народа. Уместо тога добићемо скупину људи у којој сваки појединац води неку врсту рата са другим људима, борећи се да сакупи и сачува што је могуће већу количину материјалних добара. Овако уређен систем може нас врло брзо довести на ивицу егзистенције. Примера ради, ако се докаже да генетски модификована храна захтева мање заливања током сазревања, сви ће зарад већег профита производити њу. Док ће цена нормалне органске хране бити дупло већа од генетски модификоване.

Међутим, оно што највише збуњује у целој причи јесте чињеница да ни једна млекара није пропала због продаје канцерогеног млека. Чиме се ово може објаснити? Ничим другим осим апатичним стањем духа нашега народа. Као што многи гласају за вишеструко компромитоване политиканте, плаћају телевизиску претплату или прихватају да се возе са окаченом Бус-Плус картицом око врата, тако исто се прихвата и испијање канцерогених супстанци. Одсуство воље за животом и прихватање свега што се намеће представља једну од последњих фаза у одумирању једног народа. Зато је један свеобухватни националистички бунт као животни стил, нужан предуслов препорода у свим животним областима. Ј. Алексић

8

Preliminarna analiza... (sa str. 6) 12. Municipal elections shall be organized in the northern municipalities in 2013 with the facilitation of the OSCE in accordance with Kosovo law and international standards. (Opπtinski izbori u se-vernim opπtinama biÊe 2013. uz pomoÊ OSCE, a prema Kosovskom zakonu i meunarodnim standardima).

- izbori u skladu sa kosovskim zakonima (i ustavom) znaËe definitivan prekid veze sa ustavnim i pravnim sistemom RS. - Ëak i pod uslovom da graanstvo prihvati te izbore, odrednica o meunarodnim standardima je vrlo nejasna: ko bi imao pravo glasa, ko bi mogao da se kandiduje, da li samo oni sa stalnim ili prijavqenim mestom boravka, ili samo oni sa kosovskim liËnim kartama i dræavqanstvom, πta je sa raseqenim licima, πta u sluËaju bojkota izbora, da li bi partije morale da se registruju shodno kosovskim zakonima, da li bi u sluËaju bojkota bio izabran kandidat koji osvoji stotinak glasova, da li bi izabrani predstavnici mroali da poloæe zakletvu shodno kosovskom ustavu, itd.

13. Discussions on Energy and Telecoms will be intensified by the two sides and completed by June 15. (Pregvori o Energiji i Telekomu Êe se ubrzati od obe strane i biti zakquËeni do 15. juna).

- Ovo je pritisak da se donese odluka i ostavqa prostora Priπtini za nerazumne i maksimalistiËke zahteve i odricawe bilo kakvog ustupka 14. It is agreed that neither side will block, or encourage others to block, the other side’s progress in their respective EU path. (ZakquËeno je da nijedna od strana neÊe blokirati, niti podstrekivati druge da blokiraju, napredak druge strane na wenom putu ka EU).

- ovo jeste mawe zlo od pomiwawa mesta u UN, svakako, ali realno zna se ko je miqenik zapada. Ovim Srbija - moæda - dobije datum ali Ëak i tada do Ëlanstva i daqe ostaje jako mnogo uslova i vremena, dok Priπtina dobija de fakto priznawe, konkludentnom radwom. Tom klauzulom gubimo pravo da traæimo od drugih dræava da ne priznaju JPNK, jer na putu ka pristupawu EU jasno je da Unija u svoje Ëlanstvo ne prima nevladine organizacije ili udruæewa graana veÊ samo dræave kao subjekte meunarodnog javnog prava.

15. An implementation committee will be established by the two sides, with the facilitation of the EU. (Obe strane Êe formirati uz pomoÊ EU Komitet za primenu ovih zakquËaka).

19.4.2013.

Verovatni izvor, Sajt: <Yahoo!

Iskra 1. maj 2013.

Otreznite se EU-zavisnici, ako ovo Ëeka Slovence...

KIPARSKI RECEPT ZA SLOVENIJU Nekadaπweg „najboqeg aka” iz bivπe SFRJ, prema procenama najboqih slovenaËkih ekonomista, oËekuje brutalno briselsko „neæno ubeivawe” da se gorkim odricawima spase bankrota i izbegne „grËki scenario” - preko „kiparskog recepta”. ©ta tek oËekuje Srbiju?

stranog kapitala i banaka. Stoga EU analitiËari zlurado objaπwavaju danaπwu privrednu situaciju Slovenije `nekonkurentnoπÊu` wenih proizvoda na euro-træiπtu, a stvarni uzrok, kao i u celom svetu, je spekulativno bankarstvo. Ëije gubitke plaÊa `guravi narod`. - Iskra).

Zaboravite na Kipar, Slovenija je na redu. Kada je novinar „Vaπington posta” Dilan Metjuz napisao tekst sa tim naslovom na vrhuncu kiparske finansijske krize, ni slutio nije kakvu Êe pometwu wegova prognoza uneti, ne samo u slovenaËku javnost. Jer, s obzirom na trenutno stawe u Sloveniji i EU uopπte, nije teπko poverovati u proroËanstvo sroËeno u Ëetiri reËi - „Slovenija da se spremi” - jer upravo je Slovenija sledeÊa dræava iz zone evra koja Êe biti prisiqena da zamoli za finansijsku pomoÊ EU, ukoliko se ne dogodi neko Ëudo. Koje nije na vidiku.

EVROPSKA PRETWA Iako se verovalo da je Slovenija umakla proπlogodiπwim crnim najavama bankrota, to je opovrgla i najnovija izjava holandskog finansijskog ministra i ujedno πefa Evrogrupe Jerona Dijselbloma, koji je 25. marta izjavio da bi kiparski model ubuduÊe mogao da bude primenqiv i za druge dræave s evrom koje se nau u πkripcu, na primer Sloveniju.

Prema procenama EU, u Sloveniji se zaduæenost, poËevπi od 2007, poveÊala za 23,5 odsto, a nefinansijskog privatnog sektora Ëak za 40 odsto. VeÊinu tih zaduæivawa Ëine „loπi krediti” koje je prethodna vlada (a Ëini se i aktuelna) probala da skine”, kako bi NLB oËistila balasta proπlosti.

Dijselblomove reËi su u ponedeqak izazvale pad evra od jedan odsto (zajedno sa akcijama evropskih preduzeÊa) i potres na evropskim berzama. Momentalno je poskupelo i zaduæivawe Slovenije na svetskim træiπtima, gde investitori za slovenaËke deonice sada oËekuju oko πest odsto nagrade (umesto prethodnih pet).

Uprkos Ëiwenici da se Slovenija iz napredne tehnoloπke dræave (bar u eks-Ju okvirima) u nepunih devet godina boravka „pod EU kapom” pretvorila u zemqu „koja je na dnu privredne lestvice i viπe niπta ne proizvodi” (ocena izreËena u Jutarwem programu TV Slovenija, 27. marta 2013. godine), domaÊi ekonomisti pokuπavaju da smire nervozu zemqaka tvrdwama da „Slovenija ipak nije Kipar”, jer joπ uvek izvozi oko 70 odsto (preostale, skromne) proizvodwe. Problem je, meutim, πto su slovenaËka preduzeÊa prezaduæena, a zaduæivawe se konstantno poveÊava od 2008. Bankarski sektor, na Ëelu sa „Novom qubqanskom bankom” (NLB), potonuo je u gubitke koji se mere u stotinama miliona evra i veÊ mesecima je pred slomom, zbog Ëega nijesposoban da servisira potrebe posrnule privrede. (Slovenija je jedna od retkih Ëlanica EU koja nije pristupila nagloj liberalizaciji i privatizaciji svojih preduzeÊa, ukquËjuÊi banaka, tj. wihovoj jeftinoj kupovini od strane ino-

Iskra 1. maj 2013.

Nije Dilan Metjuz otkrio niπta novo kada je zapisao da tri najveÊe slovenaËke banke viπe nisu u stawu da kreditiraju slovenaËku privredu. To je Ëiwenica koja se u Sloveniji smatra rak-ranom veÊ godinu dana. I jednako dugo se traæi reπewe i politiËki konsenzus za sprovoewe velike dræavne prevare u vidu „slabe banke” koja bi, , KoËnica tom planu su i razjareni demonstranti koji su na ulicama Qubqane i drugih slovenaËkih varoπica proteklih meseci demonstrirali nameru da ne plate cenu krize, ni spasavawa banaka. I da ne æele da dozvole aktuelnoj politiËkoj eliti, bilo da je na wenom Ëelu Janez Janπa ili Alenka Bratuπek, nova premijerka, da ceh krize prevali na lea „obiËnih malih qudi”. A to se upravo sada odvija na Kipru. Dijselblomove reËi otkrivaju nameru EU da isti diktat nametne i drugima; Sloveniji, u prvom redu.

Jeste prethodna slovenaËka vlada smawila javni dug za oko 3,5 odsto, ali to smawewe postignuto je uz velike rezove u socijalna davawa i javni sektor, a kresawe plata i otpuπtawa doveli su do masovnih demonstracija na ulicama slovenaËkih gradova. Prema procenama MMF-a, Sloveniji nedostaje joπ oko 3,8 milijarde evra, od toga treÊina za „pokrivawe” dugova banaka. A novca niotkuda. Dobra vest je samo podatak da depoziti u slovenaËkim bankama predstavqaju svega 125 odsto BDP-a, a ne Ëitavih 800, kao u sluËaju Kipra.

Ali to je bedna uteha za 70.000 radnika koji su izgubili posao od poËetka krize i vojsku od oko 140.000 nezaposlenih, πto je za dvomilionsku Sloveniju stresna brojka.

Brojke su neumoqive: slovenaËki BDP se joπ koliko 2008. dræao na 91 odsto proseka u EU, da bi 2010. pao na oko 84 odsto. I tu nije kraj.

Kamate na obveznice su, zbog kiparske krize, dostigle nivo od πest odsto, πto je tik uz „magiËnu granicu” od sedam odsto, kada finansir

25

©ta je...

zajedniËkog interesa koji spadaju u dole navedene nadleænosti opπtina.

svoju kritiku samo na DaËiÊa i SPS, a paæqivo izbegavajuÊi da se previπe zameri napredwacima.

Mediji su opet u ogromnoj veÊini pod direktnom ili indirektnom kontrolom vlasti - a i ono malo πto nije oduπevqeno vladajuÊim dvojcem takoe je na istoj evro-atlantskoj liniji, tako da, eventualno, moæe da proziva vladu (i pojedine "nepodobne" ministre) zbog zaduæivawa i mleka, ali ne i zbog kosovske predaje i kapitulantskog prozapadnog kursa. Dakle, u principu, svi oboæavaju VuËiÊa i SNS. A i oni koji ih ne oboæavaju (na primer, demokrate i LDP-ovci) ne smeju da ih ozbiqno kritikuju sve dok tako odluËno napreduju na "evropskom putu".

Pa, opet, stvar ide teπko. Ne zato πto je otpor gorenavedenih i nenavedenih "retrogradnih" elemenata - ukquËujuÊi i crkvu - naroËito snaæan (nije ni izdaleka onakav kakav bi trebalo da bude), veÊ zato πto su, suoËeni sa preko svake mere kooperativnom srpskom stranom, apetiti Berlina, Brisela i Priπtine enormno porasli. Pa umesto da nastave sa taktikom "korak-po-korak" implementacije kosovske nezavisnosti izgleda da su malo prebrzo i previπe dodali gas u pravcu potpune i oËigledne kapitulacije i tako malËice trgli, uplaπili i zabrinuli ovdaπwe "kosovske junake" koji sada svoje oklevawe da iz prve prihvate ovaj poniæavajuÊi, antiustavni i antidræavni sporazum pokuπavaju da predstave kao akt vrhunske dræavotvornosti i patriotizma.

Ali ako. Neka ga samo odbiju - pa makar narednih meseci morali da sluπamo ode wihovoj hrabrosti i ærtvovawu potencijalno veÊem i od onog kneza Lazara i Miloπa ObiliÊa. Jer i to je boqe, odnosno mawe loπe i mawe πtetno, nego da wihovo prihvatawe - u suπtini - neznatno modifikovanog Ahtisarijevog plana moramo da slavimo kao vrhunac diplomatskog i pregovaraËkog umeÊa.

NSPM, 28.3.2013.

-------------------

–ore VukadinoviÊ

Briselski papir Tokom sedme runde pregovora Beograda i Priπtine Evropska unija ponudila je okvir za Zajednicu srpskih opπtina za koji je Vlada Srbije rekla da je - neprihvatqiv. „Politika” donosi tekst predloga briselske administracije: Za opπtine sa veÊinskim srpskim stanovniπtvom biÊe uspostavqena asocijacija (zajednica) opπtina. Ona Êe obuhvatiti opπtine sa srpskom veÊinom na Kosovu. Asocijacija (zajednica) biÊe otvorena za bilo koju drugu opπtinu koja bude htela da joj se pridruæi. Opπtina moæe da reπi da napusti asocijaciju (zajednicu) u bilo kom trenutku.

Struktura asocijacije (zajednice) i Ëlanstvo wenih tela biÊe ustanovqeni po istim modalitetima kao πto su oni iz postojeÊeg Statuta asocijacije kosovskih opπtina. Asocijacija (zajednica) imaÊe sopstveni statut i biÊe registrovana po istim procedurama.

U skladu sa Evropskom poveqom o lokalnoj samoupravi i zakonima Kosova, asocijacija (zajednica) imaÊe ovlaπÊewa da izvrπava poslove od

24

Ta ovlaπÊewa su sledeÊa: a) lokalni ekonomski razvoj b) urbanistiËko i ruralno planirawe c) upotreba i namena zemqiπta d) sprovoewe propisa o gradwi i standarda u kontroli gradwe e) zaπtita æivotne sredine na lokalnom nivou f) obezbeewe i odræavawe javnih usluga i servisa, ukquËujuÊi snabdevawe vodom, kanalizaciju, tretirawe otpada, lokalne puteve, lokalni saobraÊaj i lokalne sisteme grejawa g) odgovor na vanredne situacije na lokalnom nivou h) obezbeivawe javnog predπkolskog, osnovnoπkolskog i sredwoπkolskog obrazovawa, ukquËujuÊi registrovawe i licencirawe obrazovnih ustanova, zapoπqavawe, plaÊawe i obuku nastavnika i rukovodilaca i) unapreewe i zaπtita qudskih prava j) obezbeewe javne primarne zdravstvene zaπtite k) obezbeewe porodiËnih i drugih usluga socijalne sluæbe, kao πto su briga za nemoÊne, hraniteqstvo, nega dece, nega starih, ukquËujuÊi registrovawe i davawe dozvola za ove centre za negu, zapoπqavawe, isplatu plata i obuku radnika u oblasti socijalne zaπtite l) socijalno stanovawe m) javno zdravqe n) davawe dozvola za lokalne sluæbe i ustanove, ukquËujuÊi one koje se odnose na zabavu, kulturne i slobodne aktivnosti, hranu, smeπtaj, pijace, uliËnu prodaju, lokalni javni saobraÊaj i taksisluæbu o) davawe naziva ulicama, putevima i drugim javnim mestima p) ureivawe i odræavawe javnih parkova i prostora k) turizam r) kulturne i slobodne aktivnosti s) bilo πta πto nije eksplicitno iskquËeno iz wihove nadleænosti ili dodeqeno nekim drugim vlastima SledeÊe nadleænosti mogu biti dodeqene asocijaciji (zajednici) od strane centralnih vlasti: a) katastarski podaci b) matiËne kwige c) biraËki spiskovi d) registar vozaËkih dozvola i registracija e) raspodela socijalne pomoÊi (ne raËunajuÊi penzije) f) zaπtita πuma na teritoriji opπtine Asocijacija (zajednica) se uspostavqa na neodreeni vremenski period. Moæe da se raspusti samo odlukom wenih nadleænih tela i u skladu sa procedurama predvienim statutom.

Opπtinski izbori biÊe organizovani u Ëetiri opπtine na severu Kosova 2013. godine uz pomoÊ OEBS-a u skladu sa zakonima Kosova.

23.03.2013.

(Podvukla - Iskra)

Politika

VLAST PRIMORANA DA ODBIJE ULTIMATUM EU ,,Neka ga samo odbiju - pa makar narednih meseci morali da sluπamo ode wihovoj hrabrosti i ærtvovawu potencijalno veÊem i od onog kneza Lazara i Miloπa ObiliÊa. Jer i to je boqe, odnosno mawe loπe i mawe πtetno, nego da wihovo prihvatawe - u suπtini - neznatno modifikovanog Ahtisarijevog plana moramo da slavimo kao vrhunac diplomatskog i pregovaraËkog umeÊa”.

Ovim reËima zavrπio sam posledwi tekst uoËi „odluËujuÊe” osme runde briselskih „pregovora” izmeu Beograda i Priπtine. Uzgred, navodnike bi verovatno trebalo staviti i ovde, kod „Beograda” i „Priπtine”, jer je u pitawu eufemizam za unutraπwu upotrebu, s obzirom na to da je viπe nego jasno - i tako se to i Briselu i u svetskim medijima predstavqa - da se radi o dijalogu na najviπem nivou izmeu dræavnih delegacija Srbije i Kosova. Tuæno ali istinito.

U svakom sluËaju, osma runda je doπla i proπla, a srpski pregovaraËki tim (mogli bi i ovde pokoji navodnici) u woj doæiveo je neku vrstu tehniËkog nokauta. Po wihovim sopstvenim reËima, u Briselu im nije ponueno niπta, a traæeno je praktiËno sve. Na prvom mestu, likvidirawe srpskih institucija na severu KiM, odnosno uspostava suvereniteta republike Kosovo na Ëitavoj teritoriji. Dakle, æeqe Priπtine i ultimatum nemaËkih parlamentaraca pretoËeni u zvaniËan zahtev Brisela, uz bahatost i tvrdoÊu koja ostavqa prostor za osnovanu sumwu da se moæda Ëak od poËetka iπlo na to da predlog bude apsolutno neprihvatqiv.

Mada se ne moæe iskquËiti ni moguÊnost da je takav postao, pored ostalog, i zato πto su, suoËeni sa srpskom spremnoπÊu da zarad dobijawa datuma poËetka pregovora sa EU progutaju svaku ponuenu æabu, u Priπtini, Briselu i Vaπingtonu neprestano podizali lestvicu.

I tu dolazimo do, u ovom trenutku, kquËnog pitawa. Zaπto onda naπi „pregovaraËi” nisu do kraja poklekli i javno prihvatili ono πto je od wih zahtevano, kao πto su to, na „nevieno”, bili spremni da potpiπu Vuk DraπkoviÊ, DinkiÊ, Palma i veÊina srpskih analitiËara i novinara?

Naæalost, svakako najmawe zbog dobronamernih i ubedqivih argumenata zbog Ëega bi prihvatawe bilo pogubno. Takoe, ne naroËito ni zbog straha od masovnih protesta i problema koje bi ovdaπwa parlamentarna ili vanparlamentarna opozicija mogla da im napravi. DSS je priliËno pacifikovan, a i inaËe im, ni u boqe vreme, energija, ulica i protesti nisu bili jaËa strana. A ostali su, uz Ëasne izuzetke, dovoqno neatraktivni, kompromitovani, razjediweni, kontrolisani ili ludi da bi - sem baπ kakvim epohalnim „boæjim Ëudom” mogli pokrenuti neki ozbiqniji talas. Pa Ëak i da se udruæe svi pomenuti i nepomenuti, stvar bi se samo neznatno popravila.

Na kraju, biÊe da je glavni problem u tome

Iskra 1. maj 2013.

Iskra 1. maj 2013.

πto, Ëak i posle dugogodiπwe pripreme, posle tolikog truda, stipendija i projekata na „promeni nacionalne paradigme” i „promeni svesti”, ubeivawa da je Kosovo ionako veÊ nezavisno i da je to najboqe za sve, dakle, posle svega toga i decenijskog rada na nacionalnoj lobotomiji izgleda da, ipak, nije lako izdati. Pogotovo izdati na Kosovu. Uz sve javno ismevawe „nebeske Srbije”, nije lako potpisati bezuslovnu kapitulaciju nakon πto je i Crkva javno iznela svoj stav, nakon πto se oglasio Putin i nakon πto su Srbi sa severa jasno rekli da oni ni po koju cenu neÊe prihvatiti da budu izruËeni u nadleænost Priπtine. „To ni »eda JovanoviÊ ne bi mogao da potpiπe”, vajkao se u trenutku iskrenosti jedan od pregovaraËa.

OËigledno da ovog puta u Briselu nisu hteli da daju Ëak ni kakav-takav alibi, Ëak ni najmawi smokvin list koji bi onda u zdruæenoj medijskoj operaciji prozapadnih lobista i reæimskih agitatora bio proglaπen za „pobedu razuma”, „realistiËno reπewe” i „bolan kompromis” koji „podjednako (ne) zadovoqava obe strane”.

Ali πta su oni mislili i Ëemu su se drugom nadali? Zar su mislili da su imperiji miliji i draæi od Borisa TadiÊa ili Vojislava Koπtunice, pa Êe sada wima, MiloπeviÊevim i ©eπeqevim naslednicima, Ëiniti ustupke davati koncesije koje nisu hteli da Ëine ovim svojim svojevremenim miqenicima? Ne, gospodo. Oni su dozvolili da na vlast doete, samo zato πto ste dali obeÊawe - ili makar namignuli i „dali nagoveπtaj” - da Êete povodom pitawa Kosova biti efikasniji i kooperativniji od TadiÊa (koji je, opet, bio kooperativniji od Koπtunice, koji je, makar u poËetku, bio kooperativniji od MiloπeviÊa - koji je, uzgred reËeno, takoe povremeno umeo da bude vrlo kooperativan).

I to je to. Wih zanima samo bezuslovna kapitulacija, a ne TadiÊeva karijera, NikoliÊev obraz ili VuËiÊevi rejtinzi. Svakoga Êe podræati onda i onoliko koliko moæe da im koristi i koliko usluga je u stawu da im „deliveruje”.

Naæalost, veÊina naπih „lidera” to shvati tek onda kada odrade zadatak, odnosno kada budu iskoriπÊeni i odbaËeni. A neki Ëak ni tada.

Pa, opet - posle svega i uprkos svemu treba podræati svaki koliko-toliko ozbiqan i dræavoliki potez svoje vlasti, ma koliko on moæda bio nevoqan i iznuen, πto sopstvenim prethodnim greπkama, πto liËnim vlastodræaËkim interesom, ili protivniËkom brutalnoπÊu.

Jedino me brine to πto je bila potrebna tako velika i tako teπka artiqerija za jedno tako malo i tako nemuπto „ne”. Ali boqe i jedno mlako „ne”, nego „junaËka” kapitulacija.

Politika, 9.4.2013.

(Podvukla - Iskra)

–ore VukadinoviÊ Glavni urednik NSPM

9

Dve decenije od uspostavqawa Tribunala u Hagu...

Eksplozija "realizma”

JAVNA DEBATA U UN O RADU ME–UNARODNIH KRIVI»NIH SUDOVA Izlagawe predsednika NikoliÊa

"Србија и ја спремни смо да не чекамо 70 година да бисмо се помирили са комшијама са којима смо некада живели у истој држави или са којима, мислим на Косово и Метохију, и данас живимо у једној земљи. Дубоко сам уверен да је Хашки трибунал одмогао када је тај процес у питању и да га је, вероватно, непотребно одложио на наредна поколења. Свакако га је, у великој мери, успорио и отежао", указао је председник Србије.

По Николићевим речима, Трибунал је изазвао код једног народа осећај да му је почињена неправда, а код другог тријумфализам. Говорећи као први од 50 представника држава који су пријављени за расправу, Николић је подсетио да је укупна висина казни до сада изречених Србима у том суду око 1.150 година, док су представници других народа за злочине над Србима осуђени на укупно 55 година.

Председник је подсетио да су хрватски генерали Маркач и Готовина ослобођени - а хрватске трупе протерале су преко 300.000 Срба из крајева које су вековима настањивали њихови преци. Више од 2.000 жртава из Братунца, Кравице и околних места у Источној Босни у којима су деловале бошњачке снаге под командом Насера Орића, чека да се макар неко од учинилаца казни.

Срби са Косова и Метохије организовано су киднаповани, а потом су им вађени органи који су продавани на црном тржишту. Историја не памти такве злочине. Хашки суд, уместо да их процесуира, уништио је доказе.

"Стотине хиљада протераних, хиљаде убијених и киднапованих на Косову и Метохији нису били довољан разлог Хашком суду да команданте и припаднике тзв. Ослободилачке војске казни, него је, током поступка, Харадинају, што је случај без преседана, дозволио да се бави политиком. А дозволио му је, заправо, да уклања и застрашује сведоке", додао је Николић. Наметнуто и неискрено помирење

По његовим речима, пресуде Трибунала изазивају фрустрираност и депресију код Срба, а код Хрвата и Бошњака подстичу егзалтираност и тријумфализам.

"Хашка суђења, чини се, углавном неће успети да досегну праву и потпуну истину, па ће

10

и помирење бити наметнуто и неискрено. Не може се бити праведан према некима, а према другима не. Како објаснити да скоро нико, осим у једном случају у Босни и у једном случају на Косову, није био правноснажно осуђен за злочине над Србима", истакао је Николић. На дебати - коју бојкотују Сједињене Државе, а нису присутни ни представници Трибунала - Николић се посебно осврнуо на изостанак представника суда, примећујући: "Ако не поштују најдревније правно правило, 'Audiater et altera pars' (саслушајмо и другу страну), како да од њих очекујемо и минимум права и правде?" "Хашки трибунал није испунио основни прокламовани циљ - помирење у региону, и зато не може бити ни будућност међународне правде, већ само њена ружна прошлост. Корист од Хашког трибунала постоји само утолико што је сада потпуно јасно да је начин његовог оснивања, његов целокупни рад показао да се тако више никада не сме радити", истакао је Николић. Србија се готово одрекла суверенитета

Трибуналу је Србија изручила 46 окривљених, међу којима и двојицу бивших председника, чланове владе, тројицу начелника Генералштаба своје војске и више полицијских и војних генерала, укључујући и директора обавештајне службе што је, каже Николић, незабележен случај у свету. Такође, додао је, Србија се "готово одрекла свог суверенитета" ослободивши више од 750 сведока чувања државне тајне.

"Сарадња са Хашким судом била је наша искрена жеља да допринесемо помирењу на просторима бивше Југославије, а не резултат притисака. Зато је Србија, често угрожавајући своје националне интересе, у потпуности одговорила на скоро све захтеве за помоћ коју су тражили Тужилаштво из Хага или оптужени, а ниједан захтев да се оствари увид у архиве није одбијен."

Истовремено, указао је, "Срби се као жртве у делатностима Хашког трибунала готово уопште не појављују... тек само у неколико случајева: Харадин Бала на Косову је за злочине над Србима осуђен и добио казну затвора од 13 година; Здравко Муцић, 9 година, Хазим Делић 18 и Есад Ланџо 15 година затвора" "Ови подаци могли би сугерисати следећи

Iskra 1. maj 2013.

©TA JE ODVRATILO `DRÆAVNI VRH` OD SPREMNOSTI DA KAPITULIRA Nalazimo se negde na polovini onih "jedanaest dana pakla" koje je prvi potpredsednik Aleksandar VuËiÊ najavio svojim kolegama iz vlade nakon posledwe maratonske runde briselskih pregovora, na kojima je, kako se iz konfuznih izveπtaja da razabrati, od strane domaÊina ponuen "radni papir" (Vidi niæe `Briselski papir` - Iskra) koji je bio apsolutno neprihvatqiv Ëak i za naπe, u principu, na sve spremne pregovaraËe.

Uzgred, ne vidim πta je tu "pakleno" - sem Ëiwenice da je srpska vlast u prethodnim rundama doπla do situacije da je sa svih strana ucewuju i da svi raËunaju da Êe morati da prihvati sve πto joj se ponudi. Pa im zato i nisu ponudili praktiËno niπta, odnosno, ponudili su Ëak i mawe od onoga πto je famozni Ahtisarijev plan nudio Srbima unutar nezavisnog Kosova.

Poenta je da ne samo u Briselu, Vaπingtonu i Priπtini, nego veÊ gotovo svuda u svetu pretpostavqaju da je vlast u Beogradu spremna da prihvati dakle, ne formalno "prizna", nego faktiËki prihvati - kosovsku nezavisnost i da se sad samo razgovara o malo veÊim ili malo mawim pravima lokalne srpske zajednice. Da je tako potvruje i Volfgang Iπinger, nemaËki diplomata i saradnik RiËarda Holbruka i Martija Ahtisarija koji je, kako kaæe, "siguran da Êe u Beogradu preovladati realizam i da Êe spor oko Kosova biti ostavqen po strani, kako bi vrata Evropske unije mogla da budu πirom otvorena... Fasciniran sam kada vidim da iz Beograda sada dolaze nove i uzbudqive ekspresije realizma", veli Iπinger. I dodaje da "dobro je πto su Srbi poËeli viπe da misle o buduÊnosti nego o proπlosti".

Bilo je posledwih nedeqa bezbroj sliËnih izjava i poniæavajuÊih "ohrabrewa" iz zapadnih politiËkih krugova. Ali se ova Iπingerova izdvaja po svojoj jezgrovitosti, brutalnosti i terminoloπkom cinizmu, sa kojim se moæe meriti samo nedavni zahtev (opet!) nemaËkih parlamentaraca da Beograd, u pisanoj izjavi ili usmeno, pred kamerama, iskaæe "vidqivu voqu" za pravno obavezujuÊom normalizacijom odnosa sa Kosovom!?

No, πampion cinizma i gotovo sadistiËkog sladostraπÊa u poniæavawu "Beograda" ipak ostaje Jelko Kacin sa svojom "pohvalom" srpskoj slozi i zahtevom da se prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar VuËiÊ sretne sa "zamenikom premijera Kosova" Slobodanom PetroviÊem.

A πta ovih dana rade srpski politiËki akteri i komentatori? Isto πto pre. Uz malu modifikaciju πto sada dojuËeraπwe drugosrbijanske perjanice marπiraju ruku pod ruku sa prononsiranim SNS agitatorima. I jedni i drugi govore o

Iskra 1. maj 2013.

"realizmu", s tim da nas jedni ubeuju kako je ovo πto gledamo jedan novi VuËiÊ (DaËiÊ), dok drugi, pak, nastoje da malo ublaæe efekat te "novine" sugeriπuÊi da se radi samo o novom, modernijem i lukavijem pokuπaju da se ostvare stari nacionalni ciqevi. TreÊi se, pak, bave kremqoloπkim analizama odnosa u trouglu NikoliÊ-VuËiÊ-DaËiÊ, koje moæda i nisu besmislene - buduÊi da odnosi u tzv. "srpskom politiËkom vrhu" zaista nisu idiliËni - ali, u krajwoj liniji takoe sluæe prvenstveno za uzajamno prebacivawe odgovornosti i preventivnu pacifikaciju moguÊeg otpora kosovskoj kapitulaciji. No, barem za sada i barem kada je Kosovo u pitawu, srpski politiËki trojac vesla priliËno sloæno i, naæalost, gotovo u potpunosti u skladu sa zadatim taktom i oËekivawima Priπtine, Brisela i Vaπingtona. KonaËno, Ëetvrti, rezignirano konstatuju kako je "sve propalo", "Kosovo definitivno izgubqeno", te da se sad treba okrenuti drugim vaænijim i dostiænim ciqevima evro-integracije, boqi æivot itd.

Sve je u æivotu uvek teæe naknadno popravqati. Ovom istinom su prvih meseci Ëelnici nove vlasti pokuπavali da opravdaju svoju politiku popuπtawa po pitawu Kosova. Ali treba poπteno reÊi da je stvar veÊ poodavno otiπla daleko preko implementacije "Borkovih sporazuma" i to vidi svako sem onih kojima su vlast i interesi zamaglili vidik.

Ideoloπki konvertiti su uvek najæeπÊi vernici nove ideologije, od bivπih udbaπa teπko je naÊi revnosnije i "ortodoksnije" pravoslavce kao i obrnuto. Tako je, negde poËetkom novembra, kada je veÊ svima postalo jasno da Êe nova vlast zarad datuma poËetka pregovora sa EU pristajati Ëak i na ono na πta Boris TadiÊ nije hteo - ili nije smeo - da pristane, Svetislav Basara seirio: "Vreme je da se poradi na poboqπawu æivotnih uslova za kosovske Srbe i - uopπte - Ëemerni kosovski æivaq svih naroda i narodnosti. PaπÊe tu i neka koordinaciona tela, takozvani `oficiri` za vezu izmeu dveju strana, koji Êe (nadajmo se) doprineti smirivawu situacije. Vesna PeπiÊ je to lepo objasnila u PeπËaniku. Moæe im se, brate. Ko Êe da im se usprotivi? Sila boæja: Koπtunica, VukadinoviÊ, AntoniÊ i Ëetrdeset guslara."

Tako je pisao i gotovo iπingerovski novu vlast na "hrabre" poteze podsticao svojevremeno quti srpski nacionalista i desniËar Basara. I, naæalost, greπio mawe nego πto inaËe greπi. Iz razliËitih razloga, sila nabrojanih "remetilaËkih" faktora zaista nije prevelika. (Bez obzira πto npr. osvedoËenu moÊ gusala, odnosno kolektivnog narodnog seÊawa nipoπto ne bih potcewivao.) πtaviπe, i DSS se doskora ponaπao priliËno autistiËno i ziheraπki, usmeravajuÊi

23

Rusko viewe... (sa str. 19)

Treba istrajati... u Novom Sadu protiv separatizma vojvoanske vlasti.

* Preti se i zaustavqawem investicija, ako Srbija ne popusti?

- Svaka strana firma Êe doÊi u Srbiju ako ima profit, a nijedna, koja je veÊ tu, neÊe otiÊi zbog toga πto smo odbacili ultimatum da predamo Kosovo. * OËekujete li vanredne parlamentarne izbore u narednim mesecima? ©ta bi oni mogli da promene u Srbiji?

- Sada vlast, pre svega, treba da ostane pri svojoj odluci da odbacuje ultimatum i da uspostavi novo nacionalno jedinstvo. Nije dobro da vlast padne zato πto ne prihvata strani diktat. Posle toga, u jednoj mirnijoj atmosferi treba razgovarati kada je najboqe da se raspiπu izbori, kako bi Srbija uËvrstila svoju samostalnost i razvijala se kao slobodna i politiËki neutralna zemqa.

* Tokom dramatiËne faze pregovora sa Priπtinom, Bojan PajtiÊ je otvorio i „vojvoansko pitawe”...

- PajtiÊev zahtev da se, u trenutku kada su zapadne sile skoËile da nam otmu Kosovo, otvori, kako kaæete, „vojvoansko pitawe”, stvorilo je u narodu gorak utisak o spoqnoj i unutraπwoj sprezi u napadu na Srbiju. Zbog toga je PajtiÊ izgubio svaki legitimitet da ostane na vlasti.

Graani ne mogu posle ovoga viπe da mu veruju.

* Kakav bi stav trebalo da zauzme dræave prema zahtevima iz Pokrajine da im se „zaπtite ustavna i zakonska prava”?

- Ako Ustavni sud joπ uvek postoji, morao bi konaËno da donese odluku da je Statut Vojvodine protivustavan, kao πto je ocenio da su brojne odredbe Zakona o nadleænostima Vojvodine protivustavne. Proπlo je veÊ Ëetiri godine od kada je DSS pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Statuta Vojvodine. * Verujete li da nove odluke dræave otvaraju put za bliæu, a u buduÊnosti i koalicionu saradwu DSS sa Aleksandrom VuËiÊem i SNS? - Sada je velika, odnosno najveÊa odgovornost na SNS da obezbedi najpre opstanak Srbije, a onda i wen miran razvoj. Dobro je da SNS ne prihvati dosadaπwe ultimatume stranaca, jer sudbina i buduÊnost Srbije zavise od toga kako Êemo se odnositi prema vlastitoj dræavi, prema naπoj teritoriji i prema Kosovu i Metohiji.

11.4.2013.

(Podvukla - Iskra)

22

Novosti

da protestvuje, zahtevajuÊi oduzimawe zemqe koja pripada manastiru”. Takoe: „Mi smo vrlo uznemireni izjavama da Êe u ovoj godini da bude izvrπena transformacija Snaga bezbednosti Kosova u punovaæne oruæane snage. Snage bezbednosti Kosova su skoro u potpunosti saËiwene od Albanaca, od kojih je veÊi deo ranije bio meu pobuwenicima. To smatramo za potencijalnu pretwu regionalnoj stabilnosti” i „Ne sme da se ne obrati paæwa na rast velikoalbanske retorike! Nisu ostale neprimeÊene ni izjave o namerama Priπtine da πtiti etniËke Albance ma u kojoj zemqi æiveli. To je direktan korak prema destabilizaciji ne samo Kosova, veÊ i svih dræava sa kojima se graniËi Srbija - Makedonije, Crne Gore i GrËke”.

Ruski predstavnik je potpuno jasno izjavio da „odluke u vezi sa Severnim Kosovom moraju da uzmu u obzir i miπqewe lokalnog srpskog stanovniπtva”. U zavrπnom delu svog izlagawa Vitalij »urkin je joπ jednom izriËito podvukao: bilo kakvo meunarodno prisustvo mora da prati jedinstvenu liniju u okviru napora da se u potpunosti ispoπtuju stavovi rezolucije 1244 iz 1999 g. Saveta bezbednosti UN. Kako se istiËe u novoj redakciji Koncepciji spoqne politike Ruske Federacije koju je predsednik Rusije V. V. Putin ratifikovao 12.februara o.g., za idealan model razvoja svetskih procesa rusko rukovodstvo smatra Ëvrst, samoregulacioni policentriËni sistem meuna-rodnih odnosa. Pri tom, kaæe ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, „Mi imamo svoje miπqewe o dogaajima, do koga dolazimo na osnovu principa prava i pravde”.

ReËi o „policentriËnom sistemu” treba da prate i konkretni postupci. Rusija naglo poveÊava ekonomsku i vojno-tehniËku saradwu sa zemqama BRIKS-a. Konkretno, na posledwem sastanku ruskog predsednika sa predsednikom JuænoafriËke Republike u Durbanu potpisan je niz ugovora o proπirewu energetske, vojne i vojno-tehniËke saradwe, uz potpisivawe deklaracije o strateπkom partnerstvu, sporazuma o razvoju komunikacija i izgradwi nuklearnih elektrana. A u svemu je najvaænije da su se dva predsednika, ruski i juænoafriËki, dogovorili i o koordinaciji svojih prilaza reπavawu kquËnih problema iz meunarodnih odnosa, ukquËujuÊi tu i re-gulisawe situacija u „vruÊim taËkama” - u Siriji i drugim podruËjima.

Ruski prilaz viπeplanskom meudræavnom uzajamnom delovawu na bazi meunarodnog prava i principa ravnopravnog dijaloga, koji se princi-pijelno razlikuje od ameriËkog prilaza sa wegovom teæwom da diktira, veÊ poËiwe da opπtu meunarodnu klimu okreÊe ka pozitivnoj strani.

Fond strateπke kulture 31.3.2013.

Ana FILIMONOVA (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2013.

закључак: међу учиниоцима ратних злочина на простору бивше Југославије скоро искључиво су Срби, а што је посебно интересантно, међу жртвама трагичних ратова, скоро да уопште нема Срба. Неко покушава да утемељи констатацију да је српска страна бестијално, оргијастички убијала и спроводила геноцид, док је друга седела скрштених руку и бавила се свакодневним пословима и хуманитарним радом", нагласио је председник Србије. Председник Николић је такође истакао: "Србија не негира кривицу, да су у ратном вихору Срби чинили злочине и апострофирам злочин у Сребреници. Србија осуђује злочине својих сународника, али то треба да учине државе у име којих су такође чињени ужасни злочини према српском народу". Тужилаштво и одбрана неравноправни

По Николићевим речима, "нису у том рату који нас је све уништио једни само гинули, а други само убијали" и "можда је све било увертира за отимање Косова и Метохије од Србије које је сада на делу, и у које је умешана организација најмодернијих и требало би да буде, најправеднијих земаља": "Да, али и најмоћнијих, из чијих редова је правда побегла."

"Ако неки будући истраживач, будући историчар, само на основу броја оптужених и осуђених Срба, Хрвата и мусимана буде закључивао о рату у БиХ, закључиће да су само Срби убијали Хрвате и муслимане (Бошњаке), да скоро уопште није било убијених Срба, а да су ту и тамо Хрвати убијали Бошњаке, а скоро нимало Бошњаци Хрвате. Ово на врло упечатљив начин одсликава стање ствари када је у питању необјективност и пристрасност самог Трибунала", нагласио је Николић. Кад је реч о самим процесима, Николић се посебно осврнуо на недостатак равноправности две стране - тужилаштва и одбране - у којем је "тужилачка страна, у свим поступцима и у сваком смислу, била фаворизована на штету одбране окривљеног", кад је реч о средствима, приступу медијима.

Као пример најгрубље повреде људских права окривљених Николић је истакао случај Војислава Шешеља који, како је казао, "проводи 11. годину у притвору, без преседана у светској историји, а да се не отпочиње са суђењем, јер тужилачка страна није била у стању да прибави доказе за своју унапред, дакле без доказа, сачињену оптужницу". Николић је још рекао да Србија гарантује да Срби који су осуђени пред Хашким судом, ако им се дозволи да казне затвора издржавају у Србији, неће имати повлашћени третман и да је спремна да прихвати међународни надзор.

Амбасадори земања чланица УН изнели су различита мишљења током дебате која на Iskra 1. maj 2013. .

тему рада међународних кривичних судова.

Бан Ки Mун : Сачувати међународно кривично правосуђе

Говорећи на расправи "Улога међународног кривичног правосуђа у остваривању помирења", генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Mун рекао је да се не могу остварити мир, помирење и развој без промовисања међународног кривичног правосуђа и позвао да се рад међунароних судова не доводи у питање. Помагање и подршка међународних трибунала значи да се не доводи у питање њихов рад и да се сачувају од оних који желе да их подрију из разлога који имају више веза с политиком него правдом, рекао је Бан Ки Mун. Помирење је неопходно у покушајима да се поправи ситуација после кризе, оценио је Бан и навео да међународни кривични судови доприносе напорима за успостављање мира и безбедности и поштовању људских права.

"Врло често, иако су сукоби престали, чак и после извесног времена и великог напора, осећања и тензије су високе. Због тога је битно истинско помирење. Уптраво овде међународно кривично правосуђе може да помогне", рекао је генерални секретар УН.

Он је поводом оснивања међународих судова за бившу Југлсавију, Руанду и друге земље рекао да је "свет одлучан у напорима да се починиоци злочина у ратовима приведу правди". Ти судови су започели еру одговорности, рекао је Бан Кимун и оценио да некажњивост више није прихатљива нити се толерише. Инцидент за време дебате

Председница Удружења Мајке Сребренице Мунира Субашић изведена је из сале у којој се одржава јавна дебата о раду међународних кривичних судова, јер је током говора председника Србије Томислава Николића подигла транспарент на коме је писало "Република Српска, геноцидна". Она је скупу присуствовала у својству посматрача, на позив председника Генералне скупштине УН Вука Јеремића и није имала право да се обраћа. Док је председник Србије Томислав Николић говорио, она је открила мајицу са натписом Сребреница и покушала да подигне транспарент на коме је писало "Република Српска, геноцидна", али су јој тада пришли припадници обезбеђења УН и извели је из сале. Субашић је после тога испраћена из зграде УН и није дозвољено да у њој борави. Председник Србије током овог инцидента није прекидао говор.

10. 4.2013.

(Podvukla - Iskra)

RTS

11

Javna debata...

JeremiÊ: Tribunali bili sveta krava U Generalnoj skupπtini UN juËe je pao jedan veliki tabu, a to je pitawe nedodirqivosti meunarodnog kriviËnog pravosua, kaæe predsednik GSUN Vuk JeremiÊ.

Predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ rekao je u Wujorku da Srbija danas oseÊa da je tom sudu neopravdano dala legitimitet, u nadi da Êe primenom istih merila pravda biti zadovoqena za sve ærtve sukoba.

Dodik: Selektivna pravda

JeremiÊ je, u izjavi dopisniku Tanjuga, istakao da je meunarodno kriviËno pravosue do sada bilo "neka vrsta svete krave, koju se niko nije usuivao da kritikuje".

Uz zahvalnost Vuku JeremiÊu za organizaciju debate, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je ocenio da je ona vaæna za daqu praksu ovog suda koji "nije ostvario svoju misiju osude zloËina".

"Ono πto je danas izreËeno je jedna vrsta kritike, ne samo suda za bivπu Jugoslaviju, veÊ i suda u Ruandi i drugih kriviËnih tribunala. Po prvi put se u Generalnoj skupπtini Ëuju kritiËki tonovi o radu ad hok kriviËnih tribunala, pogotovo kada je reË o Haπkom sudu", dodao je on.

- Zbog prakse Haπkog suda nepoverewe meu narodima je joπ veÊe - kazao je Dodik i istakao da je selektivnost suda je doprinela oseÊaju nepravde koji je narode joπ viπe udaqio, jer je jedne ohrabrio, a druge definitivno uverio i doveo do oËaja i rezignacije.

JeremiÊ je naveo da se za ovu javnu raspravu javio rekordan broj uËesnika, 49 govornika koji predstavqaju preko 80 zemaqa.

"Pokazuje se da Srbija nije jedina zemqa u svetu koja kritikuje rad tog suda. Izuzetno ugledni pravni eksperti i druge javne liËnosti, su izneli stavove koji se u dobroj meri poklapaju sa miπqewem u Srbiji. Iako smo mislili da smo usamqeni u tome, ali se ispostavilo da nije tako", ocenio je predsednik GSUN. Prema wegovim reËima, ova debata je izazvala veliku paæwu i veliki diplomatski æamor u UN. "Ne oËekujem da Êe ova stvar biti zavrπena sutra, veÊ mislim da Êe biti novih epizoda u diskusiji meunarodnog kriviËnog pravosua.

Zadatak srpskog predsedavawa biÊe da napravi zavrπni papir, nakon πto svi budu rekli ono πto imaju da kaæu i da se to podeli dræavama Ëlanicama", pojasnio je prvi Ëovek Generalne skupπtine. On je dodao da ostaje da se vidi "πta Êe posle toga dræave Ëlanice da rade sa tim", i da li Êe se odluËiti da pokreÊu neke inicijative.

"Otvorili smo vrata i upalili svetlo na jednoj temi koja do sada nije smela da se dodiruje u UN", zakquËio je JeremiÊ.

11.4.2013.

-------------------Ban Ki Mun branio sud

Tanjug

Jake tonove kritiËnosti rada Meunarodnog pravosua za ratne zloËine, pokuπao je da relativizuje generalni sekretar UN Ban Ki Mun koji je u obraÊawu kazao da nema mira i pomirewa i bez promocije tih sudova i pozvao da se wihov rad ne dovodi u pitawe i da budu saËuvani od onih koji æele da ih podriju iz politiËkih razloga.

Za debatu se i pored poziva SAD-a na wen bojkot, javilo rekordnih 49 govornika iz viπe od 80 zemaqa, a ameriËki glas protiv diskusije posluπali su joπ samo Jordan i Kanada.

Satanizacija Srba Savetnik premijera Ivice DaËiÊa Toma Fila smatra da je Haπki tribunal satanizovao Srbe i da zabrawuje da se kritiËki odnose prema wemu. Podsetio je da su iz Srbije u Tribunalu osuena dva predsednika, dva naËelnika Generalπtaba, tri generala, ministri, dok Hrvatska nema nijednog izvrπioca ratnog zloËina.

IstoriËar »edomir AntiÊ, jedan od predstavnika iz Srbije na debati, koji je formirawe Tribunala nazvao "golom silom", smatra da je rasprava bila veoma uspeπna i da danas Haπki tribunal viπe nema ko da brani.

Po wegovim reËima, presude Tribunala izazivaju frustriranost i depresiju kod Srba, a kod Hrvata i Boπwaka podstiËu egzaltiranost i trijumfalizam.

- Haπka suewa, Ëini se, uglavnom neÊe uspeti da dosegnu pravu i potpunu istinu, pa Êe i pomirewe biti nametnuto i neiskreno - rekao je NikoliÊ koji je haπka suewa uporedio s procesima inkvizicije.

Takoe, predsedavajuÊi Predsedniπtva BiH Nebojπa RadmanoviÊ ukazao je da kod sva tri naroda u BiH postoje sumwe u delovawe Tribunala.

U RS, kako je naveo, se smatra da je rad diskriminatorski, a oseÊaj da su Srbi ærtve zbog nesrazmernih kazni, selektivnosti i manipulacije brojem ærtava.

Ruski ambasador Vitalij »urkin optuæio je Tribunal za pristrasnost i kao primer naveo suewe Ramuπu Haradinaju, gde pravda nije sprovedena, a svedoci su bili izlagani otvorenim ucenama i poniæavawu.

Ministar pravde Ruande Tarkis Karugarama ukazao je da nije ispuwena uloga nacionalnog pomirewa i istakao selektivnost u procesuirawu, dok je ministar pravde Namibije Utoni Nujoma ukazao na vaænost UN debate zbog mana kriviËnog prava πirom sveta.

Koπtunica: Vlast konaËno Ëuje narod...

TREBA ISTRAJATI PROTIV ULTIMATUMA Lider DSS Vojislav Koπtunica: Ne moæe nam neko pred kim smo morali da kapituliramo biti prijateq i saveznik u EU. U mirnijoj atmosferi treba razgovarati kada je najboqe da se raspiπu izbori VLAST je posluπala glas naroda, a kada vlast brani dræavne i nacionalne interese odbijajuÊi strane ultimatume, ona donosi suπtinski vaæne odluke u korist dræave. Ponuda, zapravo ultimatum EU, ima za svoj ciq da sama Srbija ukine svoju dræavnost na Kosovu i Metohiji.

Nijedan slobodan narod i nijedna suverena dræava ne mogu da pristanu na takav ultimatum.

Tako je Vojislav Koπtunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, za „Novosti”, prokomentarisao odluku Vlade i kompletnog dræavnog vrha da se odbaci usmena ponuda Brisela za „sporazum” Beograda i Priπtine.

* Je li Srbija sada na putu da uspostavi novo nacionalno jedinstvo oko kosovske politike?

- Uslov golog opstanka Srbije jeste da se ponovo uspostavi nacionalno jedinstvo u zaπtiti legitimnih interesa srpskog naroda i u zaπtiti ustavnog poretka zemqa. Velika je odgovornost na novoj vlasti da ponudi i pronae naËin da se izgradi nacionalno jedinstvo. Nacija se ne moæe sabrati i ujediniti na ruπewu Srbije, nego samo na odbrani Ustava i teritorijalnog integriteta zemqe. Svako ko odbije da zajedniËki radi na oËuvawu i dobrobiti Srbije, i ima neki drugi i preËi interes, ne moæe da bude deo nacionalnog jedinstva. ÆELIMO DA VU»I∆ ISTRAJE PROTIV ULTIMATUMA

*IMA li politiËke kalkulacije u tome πto ne kritikujete oπtro politiku napredwaka?

- Postoje brojne stvari u kojima se SNS i DSS politiËki razlikuju ali, pogotovo u ovom Ëasu, nismo æurili da napadnemo SNS i pored brojnih prigovora i spletki - kako ih ne napadamo zato πto toboæe od toga imamo neku korist.

Istina je da DSS na ove dogaaje oko Kosova gleda kao na prelomne za celu zemqu i naπu buduÊnost kao naroda i dræave, i iskreno bismo æeleli da, zbog Srbije, SNS i daqe ostane pri svojoj odluci da ne prihvata ultimatume. To Êe imati vaæan uticaj i na buduÊe odnose naπih stranaka.

* OËekujete li da se u narednim danima, u „produæetku” dijaloga pod okriqem EU, ipak doe do nekakvog dogovora sa Priπtinom?

- ©ta je ciq Evropske unije kada je u pitawu Kosovo? Ciq je stvarawe nezavisnog Kosova i normalizacija odnosa izmeu dve dræave, Srbije i Kosova. S druge strane, prirodni ciq Srbije je da saËuva svoju teritoriju, kao πto to rade sve druge dræave. Naπ interes i interes Evropske unije su zato direktno suprotstavqeni. Poπto je EU neuporedivo veÊa i jaËa, svaki sporazum sa wom bi znaËio da je Srbija kapitulirala. Bilo je u srpskoj istoriji i kapitulacija, ali nije bilo sluËajeva da se onaj pred kim se kapitulira naziva prijateqem i da se ue u savez dræava koji nam otima Kosovo.

* Na Ëemu bi Srbija morala da insistira i ako se pregovori nastave?

- Uveren sam da srpski narod ne æeli da kapitulira, a da kao nagradu za kapitulaciju dobije datum za pregovore sa EU. Narod æeli da Srbija ravnopravno vodi razgovor, a takav razgovor je moguÊ samo pod mandatom Saveta bezbednosti. Ne treba nikada zaboraviti da Savet bezbednosti svaka tri meseca raspravqa o Kosovu i da wegov mandat nije zavrπen. Kao πto ne treba zaboraviti ni da je Rezolucija 1244 i daqe na snazi. Pokroviteqstvo EU za razgovore o Kosovu je jednokratno i kada se iscrpe moguÊnosti ovakvog razgovora, ostaje da se, pod mandatom Saveta bezbednosti, nastave pregovori.

* Koliko su realna upozorewa da bi ekonomski razvoj zemqe mogao da bude ugroæen ako se zakoËe evropske integracije zbog kraha dijaloga sa Priπtinom?

- To je izuzetno vaæna tema i najveÊi pritisak upravo ide u pravcu da Srbija ima nekakvu ogromnu korist od evropskih integracija. Ako pogledamo kakva je situacija kod brojnih Ëlanica Evropske unije, od GrËke do ©panije, moæemo se lako uveriti da je tamo zastraπujuÊa kriza. Mi treba da razvijamo najboqu ekonomsku saradwu sa svakom dræavom Evropske unije, ali ne treba sebi da stavqamo okove oko nogu time πto æelimo da, oËigledno na svoju πtetu, postanemo Ëlanica EU. IZBORIMA STATI NA PUT SEPARATIZMU

* O»EKUJETE li da danaπwi protest u Novom Sadu natera PajtiÊa da povuËe kontraverznu deklaraciju? Koliko su realni prevremeni izbori u Vojvodini?

- Uveren sam da su graani Vojvodine za smenu PajtiÊa i to Êe mu oni saopπtiti i na izborima i pre wih. Vojvodini su neophodni izbori na kojima Êe graani moÊi da izaberu novu vlast koja neÊe voditi separatistiËku politiku, nego politiku razvoja Vojvodine i Srbije. Zbog toga DSS podræava i uËestvuje na danaπwem skupu

(Kraj na str. 14/2) 12

Iskra 1. maj 2013.

Iskra 1. maj 2013.

21

Rusko viewe: Logika je jedno, a stvarnost drugo...

NEUSPEH SA EU, A VLAST NEODLU»NA NA KOJU ∆E STRANU Predsednik Vlade Srbije Ivica DaËiÊ je u samo nekoliko dana sumirao suπtinu srpskih odnosa sa drugim zemqama, kada je prvo rekao da „Srbija nema nijednog pravog prijateqa na Zapadu”, da bi juËe u Moskvi izjavio da je „Rusija najveÊi prijateq Srbije”. A sa svoje strane, ruski predsednik Vladimir Putin je u susretu sa DaËiÊem konstatovao da je Rusija najveÊi investitor u srpsku privredu. Otuda bi neupuÊeni sluπalac mogao u prvom trenutku pomisliti da Srbija u skladu sa tim Ëiwenicama sasvim sigurno stremi prema evroazijskim integracijama koje se odvijaju na Istoku, ali to uopπte nije tako - jer logika je jedno, a stvarnost neπto sasvim drugo.

zadovoqstvo.

Dakle, osvrnimo se na juËeraπwi sadræaj susreta koje je u Moskvi imala visoka delegacija iz Srbije na Ëelu sa wenim premijerom.

Meutim, ovo posledwe deluje pomalo zbuwujuÊe, s obzirom da i sama Srbija ide ka Evropskoj uniji, pa stoga zaπto bi onda trebalo da se oseÊa sama u takvom okruæewu i izolovana meu zemqama koje teæe tom istom ciqu. Ali moæda se zapravo radi o tome da je Evropska unija nevoqna da integriπe Srbiju u svoj prostor, a kao mali dokaz u prilog tome govore rezultati upravo odræane posete nemaËkih parlamentaraca Beogradu, koji su saopπtili da Srbija treba da se fokusira na reforme, a ne na datum poËetka pregovora sa EU. Vicepremijer Aleksandar VuËiÊ je rekao da takva wihova izjava verovatno znaËi da Srbija neÊe dobiti datum za pregovore u junu, te da je razoËaran takvim ishodom.

Najvaæniji ekonomski rezultati DaËiÊeve posete Ruskoj Federaciji su realizacija ruskog kredita u iznosu od pola milijarde dolara, pri Ëemu Êe Srbija odmah dobiti prvih 300 miliona dolara, a naroËito je vaæno da su uslovi pod kojima je on odobren, povoqniji od træiπnih. To konkretno znaËi da je ruski kredit odobren Srbiji na rok od 10 godina sa kamatom od 3,5 odsto, a bitno je i to da za wega nisu postavqeni bilo kakvi politiËki uslovi.

Pored toga, na predlog Gasproma, dogovoreno je da Rusija sama finansira Ëitavu deonicu Juænog toka koja prolazi kroz Srbiju, u vrednosti od 1,7 milijardi evra. Po prvobitnom dogovoru, Srbija je trebalo da plati 30% od ukupne vrednosti investicije, ali na ovaj naËin Êe srpska dræavna kasa biti poπteena tog troπka. Meutim, taj iznos Êe Srbija vratiti preko popusta za tranzit gasa preko svoje teritorije.

Takoe, potpisan je i duæi niz bilateralnih sporazuma, a najvaæniji su oni koji se tiËu uzajamnog priznavawa fakultetskih diploma i akademskih zvawa, kao i sporazum koji Êe obezbediti daqi rad i razvoj Rusko-srpskog humanitarnog centra u Niπu, zatim sporazum iz oblasti æelezniËkog saobraÊaja, o razmeni statistiËkih podataka, o trgovinsko-ekonomskoj saradwi, i drugi sporazumi. A sa Sberbankom, najveÊom ruskom bankom koja odnedavno posluje i u Srbiji, bilo je razgovora o izdvajawu posebne kreditne linije za srpske firme koje bi izvozile svoje proizvode u Rusiju.

Realno je pretpostaviti da Êe sve to pogodovati da se u buduÊnosti joπ viπe poveÊa robna razmena izmeu Rusije i Srbije, koja je inaËe ove godine imala snaæan rast od skoro 40% u poreewu sa proπlogodiπwim obimom robne razmene, a zbog te izuzetno pozitivne Ëiwenice je i sam ruski predsednik Putin izrazio posebno

20

Naravno, pored ekonomskih tema, neizbeæno je bilo i aktuelno stawe povodom briselskih pregovora sa Priπtinom, a tim povodom je premijer DaËiÊ rekao da Srbija viπe neÊe biti sama na meunarodnoj sceni kada je reË o Kosovu i Metohiji, i doslovno dodao sledeÊe: „Siguran sam da Êe to mnogo doprineti, da i oni”, misleÊi na lidere vodeÊih zapadnih zemaqa, „vide da neko stoji iza nas, jer je ovako izgledalo da je Srbija sama na meunarodnoj sceni, okruæena zemqama koje su gotovo sve Ëlanice NATO pakta, ili idu ka NATO paktu, ili idu ka Evropskoj uniji”.

Pa ipak, bez obzira na sve, i daqe je vaæeÊa logika po kojoj evropski put nema alternativu, iako po miπqewu premijera DaËiÊa „Srbija na Zapadu nema nijednog pravog prijateqa”, a na Istoku je, takoe po DaËiÊu, „wen najveÊi prijateq” i investitor u srpsku ekonomiju. Jer Ëini se da logika i stvarnost u Srbiji ne moraju uvek da se poklapaju.

Sajt: <serbian.ruvr.ru>, 12.4.2013.

(Podvukla - Iskra) -------------------Komentar Iskre

ГЕОПОЛИТИКА ЗЛОСТАВЉАњА

BlaÊewe i ucewivawe Srbije - strani i domaÊi `sprovodnici`

Ratko PaiÊ

Gledali smo `uæivo` DaËiÊev susret sa ruskim premijerom Medvedevim, a zatim i predsednikom Putinom. Medvedev je bio upadqivo zvaniËan i hladan. Naglasio je da æeli da razgovara samo o konkretnim stvarima. Na uzgredan pomen Kosova, uzvratio je standardnim ruskim odgovorom na srpsku dvoliËnost: Ne mogu Rusi da budu veÊi Srbi od Srba, te da vlast nije pozvala Ruse na pregovore sa EU i TaËijem.

Susret sa Putinom bio je znatno topliji mada je inicijativa za zagrqaj i qubqewe izgleda doπla od DaËiÊa, πto je Putin sa osmehom prihvatio da ga ne bi zbunio. Na kraju dvoËasovnog razgvora, Putin je potvrdio da bi rado ponovo doπao u Srbiju, kad ga NikoliÊ pozove.

Iskra 1. maj 2013.

Да велике земље умеју да злостављају и понижавају мале, то није ништа ново у светској политици. Само су методе различите.

Када је Колумбија, 1903, одбила да потпише са САД уговор о уступању на 99 година зоне будућег панамског канала, САД су једноставно отцепиле најсевернију колумбијску покрајину Панаму, и са представницима нове државе склопиле истоветни споразум (Роберт Д. Шулцингер, Америчка дипломатија од 1900. године. Београд: Удружење за студије САД у Србији, 2011, стр. 51). Колумбија није хтела да се одрекне зоне од 10 километара. Зато јој је узета цела Панама...

Србија је често била у прилици да буде злостављана, поготово последњих двадесетак година. Али, ово што нам се већ неко време дешава у нашим односима са Бриселом и Вашингтоном посебна је врста злостављања, за коју не верујем да је забележена у међународним релацијама.

Најпре, код овог злостављања нема коначне листе захтева које жртва треба да испуни да би са злостављањем престало. То је она чувена епизода коју, у својој књизи Правила ћутања, описује Момир Булатовић. Слободан Милошевић тражи од Ворена Кристофера да напише услове које Србија треба да испуни како би САД престале да нас киње, а овај каже: „Нема посебних услова. Морате увек и на сваком месту да урадите оно што се од вас очекује”.

Штавише, не само да нема коначне листе, нема ни јасних захтева. Морамо „урадити оно што се од нас очекује”, али чак ни конкретна очекивања нису баш сасвим јасно одређена. Жртва мора стално да осећа кривицу да нешто једноставно није урадила како треба. Зато јој се не дају коначни задаци. Сваки виши чиновник Брисела, Вашингтона, Берлина или Хага може да Србији износи своје примедбе на урађено, да јој мења задатке, да јој задаје нове „обавезе” или да јој ресетује старе. Тако се успоставља типична „настрана комуникација” (Јасмина Ахметагић, Приче о Нарцису злостављачу: злостављање и књижевност, Београд: Службени гласник, 2011, стр. 20). Ту је жртва непрестано у нејасном и несигурном положају. Она је по дефиницији крива и шта год да уради, она се своје кривице не може ослободити. Настраност бриселско-вашингтонског односа према Србији види се и по томе што се од жртве тражи да ради не само све што од њега злостављач захтева („успостави границу према Косову”; „размонтирај институције на Север”; Iskra 1. maj 2013.

„прими приштинског официра за везу”, итд), већ и да погађа његове скривене жеље и потребе. Злостављач очекује од жртве да са њим игра својеврсну патолошку игру. У тој игри, наиме, злостављач не изриче жртви баш све своје уцене. Јер, злостављач је по сопственој дефиницији „цивилизован и пристојан”, а уцене, прљаве жеље и захтеви тешко иду уз такву дефиницију. Од жртве се зато очекује да осети, наслути, погоди, шта је то што злостављач заправо жели. Шта је још услов за ЕУ? Шта је то што се не тражи отворено од Србије (јер се није тражило ни од других земаља), али се очекује да Србија погоди и испуни? Геј парада? Још новца из буџета људскопавашким НВО-има? Конфедерални статус за Војводину? Још награда Србљановићки и Басари?... Списак је неограничен и неодређен. Али, злостављач ништа од тога неће отворено тражити. Само ће жртву немим знацима „охрабривати“ да је „на добром путу”, и да „само тако настави”.

Затим, жртва мора ћутке, без примања наређења, без расправљања, али и без било какве дискурзивне рефлексије, да уради то „што треба”. О већини ствари које Србија испуњава, погађајући жеље својих злостављача, чак се не сме ни писати, нити разговарати. Тајна злостављања мора остати неизречена, несазната, скривена под тепихом дипломатских салона Београда, Стразбура или Брисела. Сада, мисли злостављач, када нема бомбардовања или санкција, када се насиље над Србијом стога више не види, то насиље постаје чисто, прозрачно, невидљиво. Тако злостављање прелази у небиће. Јер, са тим страшним ћутањем жртве, са том страшном сарадњом коју жртва мора да показује према злостављачу, злостављање постаје регуларни, легитимни третман жртве. Кроз ћутање и сарадњу жртве, перверзни злостављач постаје легитимни васпитач несрећне жртве. Има ли веће несреће за жртву? Уз то, да би злостављач лакше кињио, од суштинске је важности да разбије жртвино самопоуздање (Ахметагић, стр. 23). Жртва мора прво да буде дезоријентисана, распамећена, да започне са самоокривљавањем, да за себе почне да мисли да ништа није у стању да уради како треба, те да је злостављање некако заслужена и природна казна за њену „неспособност” и „кривицу”. Томе, у случају Србије, служе другосрбијански медији и компрадорски интелектуалци. Они су, наравно, плаћени да вечито производе аутошовинистичку хистерију, и тако да збуњују и обесхрабрују жртву.

Но, не разара се само жртвино самопоуздање, разара се и њено сећање на прошлост, разара се и цео њен идентитет. Прошлост, наиме, мора бити тако реинтерпретирана (ревидирана) да се жртвина кривица протегне што даље. Жртва више не сме да памти ниједно про

13

Geopolitika zlostavqawa... шло стање у коме није била „крива за нешто”. И опет на позорницу ступају другосрбијански историчари и медији. Србији се проналази антисемитизам у раном 19. веку, фашизам у раном 20. веку, а корени геноцидности и етничког чишћења датирају се чак у 14. век. Пошто се утврди да је жртва одувек „крива за нешто”, постаје јасно да она мора бити крива и за своје садашње злостављање. Подразумева се да и сама жртва мора да верује како је она једини кривац за властиту злосрећну судбину. Стога самоокривљавање мора бити толико развијано да се природно претапа у позив злостављачу да „успостави правду” и још једном казни жртву. Самоокривљавањем, тако, жртва постаје саучесник злостављача у свом сопственом понижењу. Жртва мора не само да прогласи властиту кривицу. Она има себи да одреди и казну, те да лично измоли злостављача да је на одговарајући начин казни. За ту наказну игру опет ће бити задужени и плаћени другосрбијански медији и интелектуалци - од неоусташких Е-новина до неоколонијалног Пешчаника.

Најгоре је што сваки посебан квалитет које поседује жртва још више распомамљује злостављача (Ахметагић, стр. 21). Жртва никако не сме бити лепа, добра или племенита, јер ће се онда видети права природа злостављача. Зато се жртва мора срозати у ружноћу, зло и никост. Заправо, жртва сама има да призна да је таква, да у то поверује, како би злостављачу било лакше да изврши злостављање. И опет је то посао за Еновине, и остале другосрбијанске „машине за прљање”. И тако се до краја успоставља однос перманентног, структуралног злостављања. У том послу, као што смо видели, (са)учествују бриселски и хашки службеници, београдске и вашингтонске дипломате, неоколонијални новинари и компрадорски интелектуалци, уметници-наркомани и (ауто)шовинистички блогерски башибозук (који се такмичи ко ће оставити „креативнији” и прљавији „антисрбијански” коментар у Е-новинама)...

Нужан је одговор истинске критичке јавности у Србији на ово што нам се догађа. Јачање културне самосвести и националног самопоуздања први је корак у одбрани себе и здраве памети нашег друштва. Други корак треба да буде наш активан отпор агресији коју доживљавамо у овом необјављеном медијском и културном рату. Трећи корак, коначно, треба да буде јасна идентификација и социјална осуда не само главних злостављача, већ и њихових плаћених или добровољних саучесника. „Србија није шака пиринча да је позоба свака врана коју донесе ветар”, рече песник. Вратимо самопоуздање и пружимо отпор. И те речи ће бити истините. Геополитика, јануар 2013.

(Podvukla - Iskra)

14

Slobodan AntoniÊ

Javna debata... (sa str.12) Zapad kritikuje JeremiÊa Zapadne agencije istiËu bojkot SAD zbog "zapaqivog" poteza predsedavajuÊeg GS Vuka JeremiÊa da organizuje skup. Zapad je ocenio da je JeremiÊ "zloupotrebio funkciju generalnog sekretara”. Tako je britanski Rojters JeremiÊev potez naziva "potpaqivaËkim", kao i ameriËki AP koji ukazuje da na debati nisu bili ni predstavnici meunarodnih kriviËnih sudova. Francuski AFP navodi da je predsednik Srbije oπtro napao meunarodne sudove za ratne zloËine.

12.4.2013.

(Podvukla - Iskra) --------------------

Vesti-online

Komentar Iskre Debata u UN nije euforiËni trijumf istine, od znaËajnog uticaja na svetsko `javno mwewe`, kakvim su naπi mediji i Ëinbenici skloni da ga prikazuju. Kad se trenutna buka stiπa, pre `tresla se gora - rodio se miπ`.

To je tipiËno zapadno kontrolisano `otpuπtawe ventila`, `naknadne istine`, `selektivne ispovesti` i licemernog `prawa savesti`. U svim sluËajevim poπto je odavno `voz proπao`, sam Ëin u potpunosti ostvario svoju namenu, u saznawu da se niti moæe niti hoÊe suπtinski iπta da promeni. ObiËno sa `zadrπkom` i objaπwewem koja bar delimiËno treba i da opravda poËinioca. Uvek sa ciqem da reklamira zapadnu `slobodu miπwewa`, `nezavisnost sudstva` i `slobodu i objektinost medija`, nepostojawe tzv. nedodirqivih i `tabu` tema. Uprkos Ëiwenice da to mogu da posvedoËe hiqade æivih qudi, izmeu straviËnih nepoËinstava i masovnih zloËina do wihovog navodnog `otkrivawa` i prodora u javnost, obiËno prou decenije, a neretko i stoleÊa. Kako to dugoroËno zatomqavawe Ëiwenica i istine pomiriti sa `slobdom savesti i govora`?

Za one koji ne podleæu povrπnoj propagandi i svednevnoj masaæi `slobodnih i nezavisnih` medija i `tempiranih` analitiËara, i hoÊe da vide, istraæuju i traæe istinu - istorija je puna takvih `sluËajeva`, pa i naπe narodno i istorijsko iskustvo daqe i nedavne proπlosti. Ova debata u UN je upravo takav primer. SAD , veÊi broj NATO zemaqa i tribunali su je otvoreno bojkotovali. Ban Ki Mun, generalni (opπti) sekretar `Ujediwenih` Nacija, odmah se suprotstavio kritiËnom tonu rasprave o uËinku Meunarodnih kriviËnih sudova, a potom napustio debatu, jasno pokazujujuÊi Ëiji je on stvarni nameπtenik. NikoliÊ je jedini πef dræave koji je prisustvovao i govorio u debati.

Jordan je optuæio JeremiÊa da je zloupotrebio poloæaj predsednika u promociji svoje `nacionalne stvari`. HoÊe da nam kaæu: Dobro je i za nas da date oduπka i izæivite svoju istinu. UËinak `bure u Ëaπi vode` brzo Êe minuti, a namena i namera Ëina ostati netaknuta.

Iskra 1. maj 2013.

Zaπto je VuËiÊ `glavni` za Zapad u Briselu?

RUSKO VI–EWE PREGOVORA BEOGRADA I PRI©TINE U Srbiji je uoËi 2. aprila, kada treba se odræi osma, zakquËna runda pregovora Beograda i Priπtine, zacarila, kako to konstatuju beËke novine „Sandart”, atmosfera nacionalne drame.

Predstavnici SAD i EU bez prestanka ubeuju Srbe: Beograd mora da preæali Kosovo - kompletno i zauvek. Diktat zapadnog bloka sa jedne strane i bezpogovorno prihvatawe Beograda, sa druge, doveli su do toga da se ovlaπÊewa srpskih opπtina u granicama nezavisnog Kosova u sve veÊoj meri ukidaju, tako da sada praktiËno nije ostalo niπta od plana Martija Ahtisaarija, a Zapad Beogradu predlaæe da se zadovoqi Ëak i mawim nego πto to garantuju Ustav i zakoni Kosova.

Dosadaπwe runde je vodio Ivica DaËiÊ, premijer. Meutim, uoËi odluËujuÊe runde Brisel i Vaπington su izriËito zatraæili da ovoj rundi prisustvuje i A. VuËiÊ, konstatujuÊi da on predstavqa „glavnu liËnost Srbije”, i da „samo on poseduje autoritet koji Êe dilemu da razreπi u evropskom duhu”. Onaj, koji „dilemu moæe da razreπi u evropskom duhu” je izrazio ubeewe da pregovorima treba obavezno da prisustvuju i „predstavnici ministarstava inostranih poslova najuticajnijih zemaqa EU - πefovi diplomatije NemaËke ili Velike Britanije, Gvido Vestervele ili Vilijam Hejg, koji Êe predstavqati joπ jaËu garanciju i podrπku za postizawe dogovora”. Baπ te zemqe se predlaæu kao „odluËujuÊi faktori u vezo sa Kosovom” A u vezi sa tim Moskva je veÊ privukla paæwu uËesnika pregovora zbog Ëiwenice da se uËeπÊe Rusije u pregovorima zbog neËega Ëak ne pomiwe ni kao moguÊnost (izjava stalnog predstavnika Rusije pri EU V. »iæova).

Zato poziv za ukquËewe anglosaksonske i nemaËke diplomatije - tih tradicionalnih srpskih duπmana - ne moæe da izazazove niπta, osim jakog Ëuewa. Posebno sada, kada Berlin sve viπe teæi da svoju voqu naturi Balkanu, izmeu ostalog i preko nevladinih organizacija, Ëija sve jaËa aktivnos izgleda neprikriveno sumwiva.

Nedavno je tuæilaπtvo Rusije poËelo istragu aktivnosti dva nemaËka fonda koji rade na teritoriji Ruske Federacije: Konrad Adenauer Foundation, koji zastupa interese HriπÊanskodemokratskog saveza, i Friedrich Ebert Foundation, koja uæiva podrπku Socijal-demokratske partije NemaËke. U predstavniπtvima te dve fondacije u Sankt-Peterburgu i Moskvi je izvrπen pretres, oduzeti su nosaËi informacija, proverava se finansijska dokumentacija.

U situaciji kada Priπtina sebe vidi kao zaπtiÊenu ne samo od strane ameriËke diplomatije, veÊ i ameriËke vojne baze „Bondstil”, Rusija se beskompromisno zalaæe za poπtovawe

Iskra 1. maj 2013.

principa meunarodnog prava i za interese srpskog naroda i srpske dræavnosti. Moæemo samo da æalimo πto su srpski mediji praktiËno izbrisali izlagawe Vitalija »urkina, stalnog predstavnika Rusije u OUN, od 22. marta 2013. g. u kome je on vrlo jasno saopπtio prilaz Rusije „kosovskom pitawu”.

Glavne taËke ruske pozicije koje su na potpuno nejasan naËin „isparile” iz dnevnog reda pregovora Beograd - Priπtina su: (1) nepriznavawe jednostranog proglaπewa nezavisnosti Kosova, (2) oËuvawe u potpunosti snage Rezolucije 1244 (1999.) Saveta Bezbednosti i (3) za regulisawe kosovskog pitawa - za sve obaveznu meunarodnu pravnu bazu. »urkin je podvukao da u regulisawu kosovskog problema posledwa reË mora da bude reË Saveta Bezbednosti.

Jer - ignorisawe Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija pri reπavawu kosovskog problema Êe doneti vrlo teπke posledice ne samo Srbiji i Balkanu, veÊ i celoj Evropi, i istovremeno Êe da predstavqa joπ jedan korak na putu podrivawa meunarodno-pravnog poretka.

Osnovno meunarodno civilno prisustvo na Kosovu predstavqa Misija Organizacije ujediwenih nacija, i ona mora da u punom obimu izvrπava svoje funkcije u skladu sa mandatom koji joj je dao Savet bezbednosti Organizacije ujediwenih nacija. Ruski predstavnik je kao ozbiqnu greπku naveo odluku Priπtine da formira „novu administrativnu kancelariju za Severnu Mitrovicu, kao i poveÊavawe broja incidenata na meuetniËkoj i meureligioznoj bazi i izjavio: „Talas antisrpskih akcija koje su se u januaru ove godine provaqao Kosovom liËi na tragiËne dogaaje iz marta 2004.”

Citiram najvaænije stavove iz istupawa Vitalija »urkina: „Vrlo uznemiruju masovni pogromi srpskih grobaqa - preko 150 grobova i petnaestak srpskih naseobina je oskrnavqeno!

Zapaqena je crkva u ObiliÊu! Pokuπana je i paqevina srpske opπtine u Kosovskoj Mitrovici! »ak i u takvom spisku izdvojeno stoji eksplozija spomenika ærtvama Drugog svetskog rata u Vitini.

Taj postupak smatramo za korak koji skrnavi uspomenu na borce protiv faπizma i wegove ærtve”. Svesno se stvaraju uslovi da se sa Kosova istisnu ostaci srpskog stanovniπtva pod pretwom najokrutnijeg obraËuna - svojevrsnog etniËkog ËiπÊewa „mirnim sredstvima”, sa svim posledicama koje Êe on doneti. Predstavnik Rusije je naveo i apsolutno nedopustive postupke: „Nikako se ne sme trpeti situacija koja je stvorena u vezi sa manastirom Visoki DeËani koji su uπli u spisak objekata kulture u svetskoj baπtini UNESKO-a. Vlasti Kosova podstiËu stanovniπtvo 9 (Kraj na str. 22/2)

19

©TA JE BUGARSKA DOBILA, A ©TA IZGUBILA ULASKOM U EU Posle pet godina u EU Bugarska PREVARENA i izgubila 10 odsto stanovniπtva Bugarska - Ëiwenice: 1993. -godine potpisla Sporazum o pridruæivawu 2000. -status kandidata 2004. -poËetak pregovora (Srbija ga joπ nema dok ne prizna nezavisno Kosovo) 2007. -postaje Ëlanica EU

POSLEDWA PRILIKA ZA ZAOKRET SRBIJE U ODNOSIMA SA EU I RUSIJOM

pribliæan dugu Srbije. Meutim, veÊ 2011. godine je bio veÊi od spoqnog duga Srbije.

Rast spoqnog duga Bugarske pre i posle stupawa u EU: Godina u milijardama dolara 2000. - 10,4 2011. - 46,8 6.Rast Bugarske.

spoqnotrgovinskog

deficita

1. Prema podacimi Nacionalne sluæbe za zapoπqavawe Republike Srbije i Unije poslodavaca: Bugarski dræavqani masovno dolaze u Srbiju da rade kao nadniËari na poqima, konobari i graevinski radnici. Na primer, Dimitar ManiËev, mladiÊ od 36 godina je 2012. godine radio na wivi u MrËajevcima, zajedno sa grupom svojih sunarodnika. Na pitawe novinara zaπto se prihvatio tog teπkog posla van svoje zemqe, mladiÊ iz EU je odgovorio: "Nema veze πto smo u Evropskoj uniji, nama je isti avo. Kod kuÊe nema posla. I da ima, cene su nemaËke, a plate bugarske. Da mi je dobro, ne bih dolazio u MrËajevce da vadim krompir".

7. Bugarski buxetski deficit u periodu 2000-2011 porasto za preko 15 put Godina u dolarima 2000. - 70 miliona 2011. - 1,1 milijardi

2. Iako je Bugarska veÊ pet godina Ëlanica EU, u NemaËkoj, Francuskoj, Britaniji, Austriji, Holandiji. Luksemburgu, Belgiji, Irskoj i Malti od bugarskih radnika se zahteva da imaju radne dozvole. Ne vaæe poznate i decenijama glorifikovane "Ëetri velike slobode" EU: "Slobodno kretawe radnika je osigurano unutar Unije... Ono obuhvata ukidawe svake diskriminacije, zasnovane na dræavqanstvu, izmeu radnika dræava Ëlanica u pogledu zapoπqavawa, nagraivawa i drugih uslova rada".

MI SMO SIGURNI DA ∆E SRBIJA BITI BOQE TRETIRANA, ZAR NE?

8. Bugarska nije dobila obeÊana sredstva od Brisela. Opravdawa Brisela su razna, mewaju se iz godine u godinu. Na primer, iako je 2007. godine uspeπno okonËala razgovore o stupawu u EU (jedna od tema pregovora o Ëlanstvu je bila i borba protiv korupcije), Bugarskoj su veÊ sledeÊe 2008. godine blokirana sredstva u visini od 500 miliona evra. Opravdawe za takav postupak je bila nedovoqna "borba" protiv korupcije u Bugarskoj.

Ali, kako ta korupcija u bugarskom dræavnom aparatu nije bila uoËena u Briselu samo godinu dana ranije, kada je Bugarska stupila (uz veliko slavqe i obeÊawa) u EU?

3.Broj qudi ispod granice siromaπtva: Populacija ispod granice siromaπtva u Bugarskoj pre i posle stupawa u EU. Godina u procentima 2002. - 13,4 % 2008.- 21%

U istom (jednostranom) kontekstu Brisel je i u junu 2010. godine blokirao 106 miliona evra novca namewnih za program "Ribarstvo", koji je trebalo da traje do 2013. godine. Opravdawe je tada bilo naeno u "neaæurnosti Ëinovnika" u Sofiji.

KonaËno, u izveπtaju o Bugarskoj, koji je u julu 2012. godine uradila komisija francuskog Senata za evropske poslove, kaæe da je (kada je reË o evropskim fondovima) Bugarska iskoristila samo 19 odsto svih sredstava koja su joj obeÊana za period 2007-2013. (Radi se o sumi od 6,9 milijardi evra). Dakle, od obeÊanih iz Brisela 6,9 milijardi evra Bugarska Êe nakon uslaska u EU da do 2013. godine dobije samo oko 1,3 milijarde (ako se nastavi sadaπwi trend u relacijama izmeu Sofije i Brisela). Ili u proseku, umesto obeÊanih 1,3 milijarde godiπwe, Bugarska Êe moÊi da raËuna u praksi na oko 250 miliona evra.

4. BUGARI NAPU©TAJU ZEMQU. Gubqewu skoro 10 odsto stanovniπtva samo u jednoj deceniji pokazuju i da bi stopa nezaposlenosti (koja je takoe skoro dvocifrena) bila joπ veÊe da nema iseqavawa iz Bugarske. TaËnije, nekoliko stotina hiqada Bugara radi u Italiji, ©paniji i drugim zemqama EU. (Uglavnom se radi o graevinskim radnicima i bolniËarima za negu starijih osoba priznaju i izvori bliski EU).

Pad broja stanovnika u Bugarskoj pre i posle stupawa u EU. Godina u milionima 2001. - 7,7 2012. - 7

Rast spoqnotrgovinskog deficita Bugarske u ameriËkim dolarima pre i posle stupawa u EU. Godina u milijardama dolara 2000. - 1,1 2011. - 2

5.4.2013.

5. Spoqni dug Bugarske. Godine. 2000 bio

Izvor: Srpski mediji (nejasan) (Podvukla - Iskra)

U samo nekoliko aprilskih dana Srbija je dala nagoveπtaj svog politiËkog zaokreta, koji bi mogao da zaustavi ili bar uspori weno viπegodiπwe dræavno rastakawe i daqi proces gubitka dræavnih pozicija na Kosovu i Metohiji.

Prilika za to otvorila se 2. aprila, na osmoj finalnoj rundi pregovora o Kosovu i Metohiji izmeu srpskog premijera Ivice DaËiÊa i πefa kosovskih Albanaca Haπima TaËija, uz posredovawe Ketrin Eπton, evropskog komesara za inostrane poslove bezbednost.

Iako je Srbija tokom prethodnih rundi razgovora uËinila neverovatno neumerene ustupke, koji su znaËili weno odustajawe od dræavne tapije na Kosovo, dozvoqavajuÊi uspostavqawe Kosova kao nezavisne dræave pregovori su zapeli zbog odbijawa TaËija da Srbima na severu Kosova da minimalnu autonomiju, koja bi mogla da im obezbedi makar privid bezbednosti. TaËija su u toj tvrdoj poziciji podræale i Evropska unija i SAD. Naterana na neverovatne ustupke TaËiju, Beogradska trojka - Tomislav NikoliÊ, predsednik Srbije, premijer Ivica DaËiÊ i prvi vicepremijer Aleksandar VuËiÊ - mesecima je trpela najveÊa poniæewa na meunarodnoj sceni, ne pokazujuÊi nikakvu nameru da ih zaustavi.

Najpre su u decembru bili prisiqeni da se saglase sa postavqawem granice izmeu Srbije i wene juæne pokrajine da bi potom wihov sunovrat u kosovskim pregovorima postao sasvim oËigledan. Pristali su i da se odreknu dræavnog prava Srbije nad Kosovom i da grubo prekrπe srpski ustav. Potom su, da bi poniæewe bilo kompletno, nemaËki diplomate naterali DaËiÊa da javno kaæe da je pravo Srbije nad Kosovom obiËna laæ. Ni tu nije bio kraj: nemaËki parlamentarci doneli su srpskoj vladi ultimatum od sedam uslova, gde se zahtevalo uspostavqawe dobrosusedskih odnosa sa nezakonito otcepqenim Kosovom. U tom dokumentu pojavili su se i tako apsurni zahtevi poput onog da obavezno javno ispovedaju da su srpske snage nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. godine poËinili genocid iako je dokazano da je reË o propagandnoj floskuli. Takoe, od srpskog vrha se zahtevalo da „promeni svest” Srba na Severu Kosova, koji se suprotstavqaju da budu deo nezavisnog albanskog Kosova.

Srpsko ispuwavawe poniæavajuÊih zadataka bilo je uslov da Srbija dobije datum za poËetak pregovora o ulasko zemqe u Evropsku uniju. Kako je srpska vlast veÊ duboko zaπla u prostor koji se moæe objasiti izdajom i potpunim uruπavawem dræave, a iz Brisela nisu stizale

garancije za datum, DaËiÊ i VuËiÊ su na pregovorima 2. aprila odbili da se saglase sa potpisom na dogovor kojim bi se definitvno odrekli prava na Kosovo, a zauzvrat ne bi dobili niπta.

Koliko su srpski pregovaraËi æeleli da postignu dogovor, govorilo je i to πto su od predstavnika Albanaca, EU i SAD zauzvrat traæili „bar neπto”, ali ni ti wihovi oËajniËki neodgovorni zahtevi nisu naiπli na odgovor.

Umesto kompromisa, Eπtonova im je dala joπ nedequ dana da joπ jednom razmisle o svemu.

U tom trenutku do tada jedinstvena kosovska politika srpskog vostva se, po svoj prilici, raspala. Naime, DaËiÊ je, kako je izgledalo, bio spreman da joπ 2. aprila potpiπe krajwe rav sporazum. VuËiÊ, najbliæi zapadni silama u srpskoj trojci, koji je tog dana odbio da pristane na dogovor, verovao je da Êe uspeti da u tom roku da dobije neπto boqu ponudu, koja bi kasnije mogla da se predstavi kao veliki pregovaraËki uspeh.

Ali, naravno, nije je dobio.

Najtvrim se pokazao NikoliÊ, koji se, kako se moæe saznati iz wegovog okruæewa, veoma pokajao πto je pristao na ustupke vladi, koja ga je zimus naterala da izmeni svoju pregovaraËku platformu elementima koji su znaËili odustajawe Srbije od severa Kosova. UoËavajuÊi da takav odnos meu pregovaraËkim stranama ne moæe da dovede do sporazuma, koji bi Srbiji doneo bilo πta, NikoliÊ je tokom nedeqe za razmiπqawe u celoj seriji dugih sastanaka sa DaËiÊem i VuËiÊem odluËno stao protiv ultimativnih uslova. Na taj naËin on, koji je pre redovno popuπtao pred zahtevima vlade i zapadnih sila, prvi put je pokazao nepokolebqiv otpor.

U razmatrawu πta je, osim oseÊawa da Ëini πtetu svojoj zemqi, bilo to πto je moglo da dovede do NikoliÊevog preokreta, najpre se dolazi do uticaja ruskog predsednika Vladimira Putina. Naime, NikoliÊ je pre viπe od mesec dana, kada je, Ëini se, shvatio da Êe se pregovori zavrπiti loπe po Srbiju, zahtevao pomoÊ iz Moskve. Prvi odgovori koje je dobio nisu mu ulivali nadu. Naime, reËeno mu da Srbi nisu konsultovali Rusiju tokom prethodnih poteza sa Kosovom, da ponavqaju greπke svojih prethodnika da se Rusije sete samo kada dospeju u πkripac i Rusija zbog toga ima nameru da se dræi podaqe od Kosova. PodseÊawa radi, tokom vlade Vojislava Koπtunice (2004-2008) Rusija je bila veoma aktivan akter kosovskih pregovora, kada, zahvaqujuÊi pretwi ruskog veta u Savetu bezbednosti UN, nije proπao zapadni plan za nezavisno Kosovo Martija Ahtisarija. Meutim, Boris TadiÊ je tokom svoje vladavine (2008-

.

18

\

Iskra 1. maj 2013.

Iskra 1. maj 2013.

15

Posledwa prilika...

2012) izbacio Rusiju kada je pristao da se kosovski problem ne reπava viπe u okviru UN, nego u EU, Ëije kquËne zemqe su bile veoma neprijateqski raspoloæene prema srpskim interesima na Kosovu.

U nedeqi koju je Beogradu Eπtonova dala za dodatno razmiπqawe NikoliÊ je imao telefonski razgovor sa Putinom. Naravno, sadræaj wihovog razgovora ostao je javnosti nedostupan, ali su svi mogli da vide da se posle toga NikoliÊevo ponaπawe promenilo. U nedequ 7. aprila posetio ga je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, za koga je do tada vaæilo da nije u najboqim odnosima sa novom srpskom vlasti. Dodik je posle sastanka veoma oπtrim reËima podræao NikoliÊa u nameri da odbije Brisel. NikoliÊ je opet sa svoje strane podigao lestvicu, govoreÊi o vraÊawu kosovskog problema u UN, prvi put posle septembra proπle godine, kada je to isto govorio posle sastanka sa Putinom u SoËiju. O kakvom se zaokretu radi dovoqno ilustruje to πto je ta lestvica daleko iznad one koju je NikoliÊ postavio svojom pregovaraËkom Platformom za Kosovo, koja je usvojena u parlamentu.

VuËiÊ je takoe bio protivnik postizawa sporazuma, s tim πto on, za razliku od NikoliÊa, nije dao nagoveπtaje uverewa da je Srbija prethodno dala previπe. Umesto toga, kao Ëovek sa najboqim zapadnim vezama u srpskom vostvu, on je nastojao da iznudi ustupke druge strane.

Kada je, meutim, odbio Eπtonovu, VuËiÊ, koj je i ministar odbrane, stavio je srpske vojne snage na administrativnoj granici sa Kosovom u stawe pripravnosti.

Posle srpskog odbijawa, ostala je nedoumica hoÊe li pregovori biti nastavqeni. U sredu, 10. aprila, VuËiÊu je na sastanku sa nemaËkim parlamentarcima postalo sasvim jasno da se Berlin protivi tome da Srbija dobije datum za poËetak pregovora za ulazak u EU, koji je sve vreme imao ulogu „πargarepe” za omekπavawe srpskih stavova u kosovskim pregovorima. Ëinilo se da od sporazuma nema niπta.

U Ëetvrtak je visoki ameriËki diplomata Filip Riker joπ jednom pozvao Beogad da prihvati ponudu iz Brisela. Sa druge strane, Vaπington je, nastojeÊi da spasi pregovore, krenuo sa pritiskom na Berlin da Srbima da datum, veπto plasirajuÊi u marionetskim srpskim medijima kako su sve zemqe EU osim NemaËke za to.

Dok je VuËiÊ sve vreme od ponedeqka na vezi sa zapadnim diplomatama u nastojawu da napravi sporazum, za to vreme NikoliÊ i DaËiÊ dali su nagoveπtaje da viπe ne stoje na starim pozicijama. NikoliÊ, koji posle kontakta sa

16

Putinom zaustavio dotadaπwi trend pregovora, u sredu je u Generalnoj skupπtini UN odræao upeËatqiv govor o Tribunalu za ratne zloËine u Hagu, optuæujuÊi taj sud, iza koga veÊ dve decenije Ëvrsto stoji Vaπington, da je spreËio pomirewe na Balkanu i da je antisrpski. Kako je i veÊina ostalih diskusija u raspravi o tom sudu, koju je organizovao predsedavajuÊi Generalne skupπtine UN Vuk JeremiÊ, sledila NikoliÊev stav i kako su u Vaπingtnu u svemu tome prepoznali „ruski prst”, bio je to veliki diplomatski udarac interesima SAD. Utisak je da Amerikanci to neÊe zaboraviti ni JeremiÊu ni NikoliÊu, ali, πto je joπ vaænije, oËigledno je da je srpski predsednik u posledwe vreme imuniji na uticaje vodeÊe zemqe Zapada. I tu se moæe govoriti o naglom zaokretu, buduÊi da je svega dve nedeqe pre rasprave u Wujorku NikoliÊ bio spreman da odustane od svog uËeπÊa pod uslovom da Hag dozvoli osuenim Srbima da svoje kazne izdræavajnu u matiËnoj zemqi.

Pod znakom pitawa je sada i mera DaËiÊeve spremnosti da pristane na kosovske uslove Zapada. On je u sredu u Moskvi dobio podrπku ruskog predsednika Putina za svoju vladu, koju Zapad sve vreme dræi na kratkom uæetu uslovqavajuÊi wen opstanak popuπtawima na Kosovu. Istovremeno, DaËiÊ je rekao kako mu je Putin obeÊao da Êe sa zapadnim liderima da razgovara o Kosovu kao i da Êe Srbija ubuduÊe da se konsultuje sa Rusijom o Kosovu. Naravno, teπko je pomisliti da bi mogao da dobije Putinovu podrπku za dosadaπwu kapitulantsku politiku Srbije prema svojoj juænoj pokrajini.

Kako nove pozicije NikoliÊa i DaËiÊa postaju enigma za zapadne sile, tako wihovi predstavnici shvataju da se nalaze u problemu.

Ako dosadaπwi pregovori budu zavrπeni neuspehom, oni Êe biti vraÊeni na poËetak i ogromni ustupci koje su do sada napravili Srbi mogli bi da odu u nepovrat. Ako DaËiÊ i NikoliÊ ostanu na svojim „ruskim” pozicijama, Ëak i kada bi zapadne sile ubedile VuËiÊa, dogovora ne bi moglo da bude.

Sa druge strane, nekoliko dana Êe u opasnosti biti i srpska strana. Naime, ukoliko dobiju neki ustupak sa svoje liste zahteva, pa joπ ako Vaπington ubedi Berlin da Srbima da datum, Beogradu bi bilo veoma teπko da tada odbije dogovor. A taj dogovor, vaæno je uvek znati, u svakom sluËaju nije za Srbe samo loπ veÊ je direktna pretwa opstanku wihove dræave.

Srpska nada danas je u tome da je Zapad, kao i svaki put pre toga, igrajuÊi na strahove, slabosti i rave karaktere srpskih lidera, zaboravio da prevelik i dugotajan pritisak moæe da dovede do otpora materijala.

Fond strateπke kulture 14.4.2013.

Æeqko CVIJANOVI∆ (Podvukao - Autor)

Iskra 1. maj 2013.

Zaπto se Srbiji nameÊe nezdrava psihoza u vezi pregvora sa EU?

PANIKA `VRHA` ZBOG NEISPUWENIH OBE∆AWA Ako se Ëitaocu kvalifikacija iz naslova Ëini preoπtrom, neka sebi postavi jedno pitawe: zaπto se u Srbiji izbor izmeu prihvatawa nemoguÊih uslova jednog dobrovoqnog kluba zvanog EU i okretawa ostatku ËoveËanstva - predstavqa kao „biti ili ne biti”? Neπto tu definitivno nije uredu.

Zaπto se „ultimatumom” naziva neπto πto je samo uslov koji EU ispostavqa Srbiji - ako æeli da jednog lepog, ali joπ nedefinisanog dana pristupi toj organizaciji? »ak se i sami Nemci, bar zvaniËno, ograuju od ovakvog pristupa: „Spomiwawe ultimatuma znaËi potpuno neshvatawe nemaËke pozicije.

Ultimatum jednostavno ne postoji, radi se o tehniËkom procesu”, izjavio je Izvestilac nemaËkog Bundestaga za Srbiju i Crnu Goru Peter Bajer. On je, prema dræavnoj agenciji Tanjug, „objasnio da je i prilikom posledwe posete Beogradu i Priπtini naglaπeno da aktuelni saziv nemaËkog Parlamenta radi do juna, da tada poËiwe letwa pauza i da Êe se nemaËki politiËari, nakon we, baviti iskquËivo saveznim parlamentarnim izborima koji se odræavaju u septembru. `Dakle`, zakquËuje Bajer, `ne radi se ni o kakvom ultimatumu, veÊ o cajtnotu`”.

Naravno, ne treba da budemo naivni. Jedno je πta se govori iza zatvorenih vrata, a drugo πta se govori javno. No, to ne znaËi da nam vlasti ne duguju objaπwewe. Dakle, ako se iza „dobronamernih” ili, pak, „zabrinutih” reËi koje dolaze iz EU, odnosno wene najmoÊnije Ëlanice, ustvari kriju pretwe, nisu li nosioci najviπih funkcija duæni da o tome obaveste javnost? Da je obaveste u Ëemu se sastoje te pretwe. Da Êe se iznenada povuÊi novac iz zapadnih banaka koje posluju u Srbiji? Da Êe πiptarske ili neke druge teroriste „ohrabriti” da malkice pojaËaju svoje „aktivnosti”? Ili neπto treÊe?

Ako su eventualne pretwe ove prirode, onda su, uz svo duæno poπtovawe diplomatskog ponaπawa i diskrecije, vlasti duæne da ih saopπte.

Jer, narod ima pravo da zna ako je izloæen pretwi neposredne ratne ili bar teroristiËke opasnosti ili, πto je u danaπwem svetu praktiËno isto neposredne ekonomske kataklizme. I narodu se mora ponuditi izbor - da li je spreman da prihvati borbu, ili smatra da je „boqe rob nego grob”.

Pametna vlast bi upravo tako neπto i uradila. Ne samo radi potrebe mobilizacije svih druπtvenih i privrednih resursa, radi animirawa potencijalnih saveznika - veÊ i radi efekta odvraÊawa, makar on bio i minimalan. Neprijateq se malo teæe odluËuje na napad ako zna da ga Ëeka mobilisani protivnik. Ima tu joπ neπto: u danaπwem svetu u kojem se sve polaæe na πto licemernije izlive „miroqubivosti”, „dobronamernosti” i „brige za opπte dobro” - javno obelodawivawe Ëiwenice da neki deklarisani „πampioni demokratiËnosti i qudskih prava” brutalno prete i ucewuju neku dræavu ili narod, predstavqalo bi prvorazredni skandal, i ogroman udar na meunarodnu reputaciju zemqe ili organizacije koja se takvim pretwama sluæi.

Iskra 1. maj 2013.

No, ako ovakvih pretwi nema, onda nema druge nego doneti sledeÊi zakquËak: da vlast neπto krije. I to neπto oËigledno nije povoqno za wu. Zaπto bi se inaËe, pragmatiËni kakve ih je Bog dao, odricali orua o kojem svaki vlastodræac pod pritiskom sawa: mobilizacije i homogenizacije stanovniπtva protiv spoqnog neprijateqa, makar i izmiπqenog? Osim, moæda, ako neke pretwe stvarno postoje - ali se viπe tiËu wih samih, a mawe naroda i dræave? Da li su moæda sadaπwi nosioci vlasti prihvatili neke posebne obaveze, a u zamenu dobili „preurawene Ëestitke” tri sata pre zatvarawa biraliπta u drugom krugu predsedniËkih izbora?

Ova sumwa bi moæda bila samo puka teorija, pa moæda Ëak i „nepravedna insinuacija” - da ponaπawe samih vlasti nije dalo ozbiqne naznake za takvu moguÊnost. Najpouzdanija naznaka, a ustvari najava da su biraËi (ponovo) prevareni, poËela je da se pojavquje joπ krajem proπlog leta, kada je, usled prvih pomena „bolnih ustupaka” koje Êe „morati” da napravi, postalo oËigledno da je nova Vlada „naprasno” poËela da tretira tzv. Borkove parafe - kao potpise, reËima poput onih da je Vlada „duæna da sprovede ono πto su predstavnici prethodne vlasti potpisali u dijalogu sa Priπtinom”. Ovo uprkos predizbornih obeÊawima poput ovog da „πta god da je (tadaπwi predsednik Srbije TadiÊ) potpisao a da je na πtetu Srbije to mene ne obavezuje”. Ili kad se, tokom sastanka sa ruskim predsednikom Putinom 11. septembra 2012. u SoËiju, Tomislav NikoliÊ pod budnim okom ruske i srpske proruske javnosti (kojoj je u velikoj meri i dugovao svoju pobedu) sloæio da „Ujediwene nacije treba da imaju primarnu ulogu u reπavawu pitawa Kosova”, da bi samo dve sedmice kasnije, pred Generalnom skupπtinom UN, „propustio priliku” da ulogu UN u pregovorima o KiM uopπte i pomene.

Dakle, πta moæe da bude odgovor na to zaπto se u Srbiji danas pitawe da li treba prihvatiti odricawe od najvaænijeg dela svoje teritorije, identiteta i, najverovatnije, nacionalnog bogatstva, u zamenu za jedno neodreeno, niËim obavezujuÊe „obeÊawe buduÊeg obeÊawa” - tretira kao izbor maltene izmeu æivota i smrti, odnosno gladi? Zaπto se izbor (ne)uËlawewa u jednu obiËnu meunarodnu organizaciju tretira kao „ultimatum”?

Da li je ipak reË o posledicama koje Ëekaju ne toliko Srbiju nego one koji su moæda obeÊali viπe neto πto su u stawu da ispune? I da ti isti svoje strahove od dolaska avola po svoje sada projektuju na celu naciju, kako bi, poput pokvarenih bankara sa Vol strita, svoje gubitke socijalizovali - a dobitke, kako je i red, privatizovali. Kada nam neprekidno predstavqaju izbor koji faktiËki glasi „Evropa ili smrt” - treba se zapitati: Ëija li im se to smrt privia? I zatim traæiti odgovor?

Fond strateπke kulture 10.4.2013.

Aleksandar PAVI∆ (Podvukla - Iskra)

17

Posledwa prilika...

2012) izbacio Rusiju kada je pristao da se kosovski problem ne reπava viπe u okviru UN, nego u EU, Ëije kquËne zemqe su bile veoma neprijateqski raspoloæene prema srpskim interesima na Kosovu.

U nedeqi koju je Beogradu Eπtonova dala za dodatno razmiπqawe NikoliÊ je imao telefonski razgovor sa Putinom. Naravno, sadræaj wihovog razgovora ostao je javnosti nedostupan, ali su svi mogli da vide da se posle toga NikoliÊevo ponaπawe promenilo. U nedequ 7. aprila posetio ga je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, za koga je do tada vaæilo da nije u najboqim odnosima sa novom srpskom vlasti. Dodik je posle sastanka veoma oπtrim reËima podræao NikoliÊa u nameri da odbije Brisel. NikoliÊ je opet sa svoje strane podigao lestvicu, govoreÊi o vraÊawu kosovskog problema u UN, prvi put posle septembra proπle godine, kada je to isto govorio posle sastanka sa Putinom u SoËiju. O kakvom se zaokretu radi dovoqno ilustruje to πto je ta lestvica daleko iznad one koju je NikoliÊ postavio svojom pregovaraËkom Platformom za Kosovo, koja je usvojena u parlamentu.

VuËiÊ je takoe bio protivnik postizawa sporazuma, s tim πto on, za razliku od NikoliÊa, nije dao nagoveπtaje uverewa da je Srbija prethodno dala previπe. Umesto toga, kao Ëovek sa najboqim zapadnim vezama u srpskom vostvu, on je nastojao da iznudi ustupke druge strane.

Kada je, meutim, odbio Eπtonovu, VuËiÊ, koj je i ministar odbrane, stavio je srpske vojne snage na administrativnoj granici sa Kosovom u stawe pripravnosti.

Posle srpskog odbijawa, ostala je nedoumica hoÊe li pregovori biti nastavqeni. U sredu, 10. aprila, VuËiÊu je na sastanku sa nemaËkim parlamentarcima postalo sasvim jasno da se Berlin protivi tome da Srbija dobije datum za poËetak pregovora za ulazak u EU, koji je sve vreme imao ulogu „πargarepe” za omekπavawe srpskih stavova u kosovskim pregovorima. Ëinilo se da od sporazuma nema niπta.

U Ëetvrtak je visoki ameriËki diplomata Filip Riker joπ jednom pozvao Beogad da prihvati ponudu iz Brisela. Sa druge strane, Vaπington je, nastojeÊi da spasi pregovore, krenuo sa pritiskom na Berlin da Srbima da datum, veπto plasirajuÊi u marionetskim srpskim medijima kako su sve zemqe EU osim NemaËke za to.

Dok je VuËiÊ sve vreme od ponedeqka na vezi sa zapadnim diplomatama u nastojawu da napravi sporazum, za to vreme NikoliÊ i DaËiÊ dali su nagoveπtaje da viπe ne stoje na starim pozicijama. NikoliÊ, koji posle kontakta sa

16

Putinom zaustavio dotadaπwi trend pregovora, u sredu je u Generalnoj skupπtini UN odræao upeËatqiv govor o Tribunalu za ratne zloËine u Hagu, optuæujuÊi taj sud, iza koga veÊ dve decenije Ëvrsto stoji Vaπington, da je spreËio pomirewe na Balkanu i da je antisrpski. Kako je i veÊina ostalih diskusija u raspravi o tom sudu, koju je organizovao predsedavajuÊi Generalne skupπtine UN Vuk JeremiÊ, sledila NikoliÊev stav i kako su u Vaπingtnu u svemu tome prepoznali „ruski prst”, bio je to veliki diplomatski udarac interesima SAD. Utisak je da Amerikanci to neÊe zaboraviti ni JeremiÊu ni NikoliÊu, ali, πto je joπ vaænije, oËigledno je da je srpski predsednik u posledwe vreme imuniji na uticaje vodeÊe zemqe Zapada. I tu se moæe govoriti o naglom zaokretu, buduÊi da je svega dve nedeqe pre rasprave u Wujorku NikoliÊ bio spreman da odustane od svog uËeπÊa pod uslovom da Hag dozvoli osuenim Srbima da svoje kazne izdræavajnu u matiËnoj zemqi.

Pod znakom pitawa je sada i mera DaËiÊeve spremnosti da pristane na kosovske uslove Zapada. On je u sredu u Moskvi dobio podrπku ruskog predsednika Putina za svoju vladu, koju Zapad sve vreme dræi na kratkom uæetu uslovqavajuÊi wen opstanak popuπtawima na Kosovu. Istovremeno, DaËiÊ je rekao kako mu je Putin obeÊao da Êe sa zapadnim liderima da razgovara o Kosovu kao i da Êe Srbija ubuduÊe da se konsultuje sa Rusijom o Kosovu. Naravno, teπko je pomisliti da bi mogao da dobije Putinovu podrπku za dosadaπwu kapitulantsku politiku Srbije prema svojoj juænoj pokrajini.

Kako nove pozicije NikoliÊa i DaËiÊa postaju enigma za zapadne sile, tako wihovi predstavnici shvataju da se nalaze u problemu.

Ako dosadaπwi pregovori budu zavrπeni neuspehom, oni Êe biti vraÊeni na poËetak i ogromni ustupci koje su do sada napravili Srbi mogli bi da odu u nepovrat. Ako DaËiÊ i NikoliÊ ostanu na svojim „ruskim” pozicijama, Ëak i kada bi zapadne sile ubedile VuËiÊa, dogovora ne bi moglo da bude.

Sa druge strane, nekoliko dana Êe u opasnosti biti i srpska strana. Naime, ukoliko dobiju neki ustupak sa svoje liste zahteva, pa joπ ako Vaπington ubedi Berlin da Srbima da datum, Beogradu bi bilo veoma teπko da tada odbije dogovor. A taj dogovor, vaæno je uvek znati, u svakom sluËaju nije za Srbe samo loπ veÊ je direktna pretwa opstanku wihove dræave.

Srpska nada danas je u tome da je Zapad, kao i svaki put pre toga, igrajuÊi na strahove, slabosti i rave karaktere srpskih lidera, zaboravio da prevelik i dugotajan pritisak moæe da dovede do otpora materijala.

Fond strateπke kulture 14.4.2013.

Æeqko CVIJANOVI∆ (Podvukao - Autor)

Iskra 1. maj 2013.

Zaπto se Srbiji nameÊe nezdrava psihoza u vezi pregvora sa EU?

PANIKA `VRHA` ZBOG NEISPUWENIH OBE∆AWA Ako se Ëitaocu kvalifikacija iz naslova Ëini preoπtrom, neka sebi postavi jedno pitawe: zaπto se u Srbiji izbor izmeu prihvatawa nemoguÊih uslova jednog dobrovoqnog kluba zvanog EU i okretawa ostatku ËoveËanstva - predstavqa kao „biti ili ne biti”? Neπto tu definitivno nije uredu.

Zaπto se „ultimatumom” naziva neπto πto je samo uslov koji EU ispostavqa Srbiji - ako æeli da jednog lepog, ali joπ nedefinisanog dana pristupi toj organizaciji? »ak se i sami Nemci, bar zvaniËno, ograuju od ovakvog pristupa: „Spomiwawe ultimatuma znaËi potpuno neshvatawe nemaËke pozicije.

Ultimatum jednostavno ne postoji, radi se o tehniËkom procesu”, izjavio je Izvestilac nemaËkog Bundestaga za Srbiju i Crnu Goru Peter Bajer. On je, prema dræavnoj agenciji Tanjug, „objasnio da je i prilikom posledwe posete Beogradu i Priπtini naglaπeno da aktuelni saziv nemaËkog Parlamenta radi do juna, da tada poËiwe letwa pauza i da Êe se nemaËki politiËari, nakon we, baviti iskquËivo saveznim parlamentarnim izborima koji se odræavaju u septembru. `Dakle`, zakquËuje Bajer, `ne radi se ni o kakvom ultimatumu, veÊ o cajtnotu`”.

Naravno, ne treba da budemo naivni. Jedno je πta se govori iza zatvorenih vrata, a drugo πta se govori javno. No, to ne znaËi da nam vlasti ne duguju objaπwewe. Dakle, ako se iza „dobronamernih” ili, pak, „zabrinutih” reËi koje dolaze iz EU, odnosno wene najmoÊnije Ëlanice, ustvari kriju pretwe, nisu li nosioci najviπih funkcija duæni da o tome obaveste javnost? Da je obaveste u Ëemu se sastoje te pretwe. Da Êe se iznenada povuÊi novac iz zapadnih banaka koje posluju u Srbiji? Da Êe πiptarske ili neke druge teroriste „ohrabriti” da malkice pojaËaju svoje „aktivnosti”? Ili neπto treÊe?

Ako su eventualne pretwe ove prirode, onda su, uz svo duæno poπtovawe diplomatskog ponaπawa i diskrecije, vlasti duæne da ih saopπte.

Jer, narod ima pravo da zna ako je izloæen pretwi neposredne ratne ili bar teroristiËke opasnosti ili, πto je u danaπwem svetu praktiËno isto neposredne ekonomske kataklizme. I narodu se mora ponuditi izbor - da li je spreman da prihvati borbu, ili smatra da je „boqe rob nego grob”.

Pametna vlast bi upravo tako neπto i uradila. Ne samo radi potrebe mobilizacije svih druπtvenih i privrednih resursa, radi animirawa potencijalnih saveznika - veÊ i radi efekta odvraÊawa, makar on bio i minimalan. Neprijateq se malo teæe odluËuje na napad ako zna da ga Ëeka mobilisani protivnik. Ima tu joπ neπto: u danaπwem svetu u kojem se sve polaæe na πto licemernije izlive „miroqubivosti”, „dobronamernosti” i „brige za opπte dobro” - javno obelodawivawe Ëiwenice da neki deklarisani „πampioni demokratiËnosti i qudskih prava” brutalno prete i ucewuju neku dræavu ili narod, predstavqalo bi prvorazredni skandal, i ogroman udar na meunarodnu reputaciju zemqe ili organizacije koja se takvim pretwama sluæi.

Iskra 1. maj 2013.

No, ako ovakvih pretwi nema, onda nema druge nego doneti sledeÊi zakquËak: da vlast neπto krije. I to neπto oËigledno nije povoqno za wu. Zaπto bi se inaËe, pragmatiËni kakve ih je Bog dao, odricali orua o kojem svaki vlastodræac pod pritiskom sawa: mobilizacije i homogenizacije stanovniπtva protiv spoqnog neprijateqa, makar i izmiπqenog? Osim, moæda, ako neke pretwe stvarno postoje - ali se viπe tiËu wih samih, a mawe naroda i dræave? Da li su moæda sadaπwi nosioci vlasti prihvatili neke posebne obaveze, a u zamenu dobili „preurawene Ëestitke” tri sata pre zatvarawa biraliπta u drugom krugu predsedniËkih izbora?

Ova sumwa bi moæda bila samo puka teorija, pa moæda Ëak i „nepravedna insinuacija” - da ponaπawe samih vlasti nije dalo ozbiqne naznake za takvu moguÊnost. Najpouzdanija naznaka, a ustvari najava da su biraËi (ponovo) prevareni, poËela je da se pojavquje joπ krajem proπlog leta, kada je, usled prvih pomena „bolnih ustupaka” koje Êe „morati” da napravi, postalo oËigledno da je nova Vlada „naprasno” poËela da tretira tzv. Borkove parafe - kao potpise, reËima poput onih da je Vlada „duæna da sprovede ono πto su predstavnici prethodne vlasti potpisali u dijalogu sa Priπtinom”. Ovo uprkos predizbornih obeÊawima poput ovog da „πta god da je (tadaπwi predsednik Srbije TadiÊ) potpisao a da je na πtetu Srbije to mene ne obavezuje”. Ili kad se, tokom sastanka sa ruskim predsednikom Putinom 11. septembra 2012. u SoËiju, Tomislav NikoliÊ pod budnim okom ruske i srpske proruske javnosti (kojoj je u velikoj meri i dugovao svoju pobedu) sloæio da „Ujediwene nacije treba da imaju primarnu ulogu u reπavawu pitawa Kosova”, da bi samo dve sedmice kasnije, pred Generalnom skupπtinom UN, „propustio priliku” da ulogu UN u pregovorima o KiM uopπte i pomene.

Dakle, πta moæe da bude odgovor na to zaπto se u Srbiji danas pitawe da li treba prihvatiti odricawe od najvaænijeg dela svoje teritorije, identiteta i, najverovatnije, nacionalnog bogatstva, u zamenu za jedno neodreeno, niËim obavezujuÊe „obeÊawe buduÊeg obeÊawa” - tretira kao izbor maltene izmeu æivota i smrti, odnosno gladi? Zaπto se izbor (ne)uËlawewa u jednu obiËnu meunarodnu organizaciju tretira kao „ultimatum”?

Da li je ipak reË o posledicama koje Ëekaju ne toliko Srbiju nego one koji su moæda obeÊali viπe neto πto su u stawu da ispune? I da ti isti svoje strahove od dolaska avola po svoje sada projektuju na celu naciju, kako bi, poput pokvarenih bankara sa Vol strita, svoje gubitke socijalizovali - a dobitke, kako je i red, privatizovali. Kada nam neprekidno predstavqaju izbor koji faktiËki glasi „Evropa ili smrt” - treba se zapitati: Ëija li im se to smrt privia? I zatim traæiti odgovor?

Fond strateπke kulture 10.4.2013.

Aleksandar PAVI∆ (Podvukla - Iskra)

17

©TA JE BUGARSKA DOBILA, A ©TA IZGUBILA ULASKOM U EU Posle pet godina u EU Bugarska PREVARENA i izgubila 10 odsto stanovniπtva Bugarska - Ëiwenice: 1993. -godine potpisla Sporazum o pridruæivawu 2000. -status kandidata 2004. -poËetak pregovora (Srbija ga joπ nema dok ne prizna nezavisno Kosovo) 2007. -postaje Ëlanica EU

POSLEDWA PRILIKA ZA ZAOKRET SRBIJE U ODNOSIMA SA EU I RUSIJOM

pribliæan dugu Srbije. Meutim, veÊ 2011. godine je bio veÊi od spoqnog duga Srbije.

Rast spoqnog duga Bugarske pre i posle stupawa u EU: Godina u milijardama dolara 2000. - 10,4 2011. - 46,8 6.Rast Bugarske.

spoqnotrgovinskog

deficita

1. Prema podacimi Nacionalne sluæbe za zapoπqavawe Republike Srbije i Unije poslodavaca: Bugarski dræavqani masovno dolaze u Srbiju da rade kao nadniËari na poqima, konobari i graevinski radnici. Na primer, Dimitar ManiËev, mladiÊ od 36 godina je 2012. godine radio na wivi u MrËajevcima, zajedno sa grupom svojih sunarodnika. Na pitawe novinara zaπto se prihvatio tog teπkog posla van svoje zemqe, mladiÊ iz EU je odgovorio: "Nema veze πto smo u Evropskoj uniji, nama je isti avo. Kod kuÊe nema posla. I da ima, cene su nemaËke, a plate bugarske. Da mi je dobro, ne bih dolazio u MrËajevce da vadim krompir".

7. Bugarski buxetski deficit u periodu 2000-2011 porasto za preko 15 put Godina u dolarima 2000. - 70 miliona 2011. - 1,1 milijardi

2. Iako je Bugarska veÊ pet godina Ëlanica EU, u NemaËkoj, Francuskoj, Britaniji, Austriji, Holandiji. Luksemburgu, Belgiji, Irskoj i Malti od bugarskih radnika se zahteva da imaju radne dozvole. Ne vaæe poznate i decenijama glorifikovane "Ëetri velike slobode" EU: "Slobodno kretawe radnika je osigurano unutar Unije... Ono obuhvata ukidawe svake diskriminacije, zasnovane na dræavqanstvu, izmeu radnika dræava Ëlanica u pogledu zapoπqavawa, nagraivawa i drugih uslova rada".

MI SMO SIGURNI DA ∆E SRBIJA BITI BOQE TRETIRANA, ZAR NE?

8. Bugarska nije dobila obeÊana sredstva od Brisela. Opravdawa Brisela su razna, mewaju se iz godine u godinu. Na primer, iako je 2007. godine uspeπno okonËala razgovore o stupawu u EU (jedna od tema pregovora o Ëlanstvu je bila i borba protiv korupcije), Bugarskoj su veÊ sledeÊe 2008. godine blokirana sredstva u visini od 500 miliona evra. Opravdawe za takav postupak je bila nedovoqna "borba" protiv korupcije u Bugarskoj.

Ali, kako ta korupcija u bugarskom dræavnom aparatu nije bila uoËena u Briselu samo godinu dana ranije, kada je Bugarska stupila (uz veliko slavqe i obeÊawa) u EU?

3.Broj qudi ispod granice siromaπtva: Populacija ispod granice siromaπtva u Bugarskoj pre i posle stupawa u EU. Godina u procentima 2002. - 13,4 % 2008.- 21%

U istom (jednostranom) kontekstu Brisel je i u junu 2010. godine blokirao 106 miliona evra novca namewnih za program "Ribarstvo", koji je trebalo da traje do 2013. godine. Opravdawe je tada bilo naeno u "neaæurnosti Ëinovnika" u Sofiji.

KonaËno, u izveπtaju o Bugarskoj, koji je u julu 2012. godine uradila komisija francuskog Senata za evropske poslove, kaæe da je (kada je reË o evropskim fondovima) Bugarska iskoristila samo 19 odsto svih sredstava koja su joj obeÊana za period 2007-2013. (Radi se o sumi od 6,9 milijardi evra). Dakle, od obeÊanih iz Brisela 6,9 milijardi evra Bugarska Êe nakon uslaska u EU da do 2013. godine dobije samo oko 1,3 milijarde (ako se nastavi sadaπwi trend u relacijama izmeu Sofije i Brisela). Ili u proseku, umesto obeÊanih 1,3 milijarde godiπwe, Bugarska Êe moÊi da raËuna u praksi na oko 250 miliona evra.

4. BUGARI NAPU©TAJU ZEMQU. Gubqewu skoro 10 odsto stanovniπtva samo u jednoj deceniji pokazuju i da bi stopa nezaposlenosti (koja je takoe skoro dvocifrena) bila joπ veÊe da nema iseqavawa iz Bugarske. TaËnije, nekoliko stotina hiqada Bugara radi u Italiji, ©paniji i drugim zemqama EU. (Uglavnom se radi o graevinskim radnicima i bolniËarima za negu starijih osoba priznaju i izvori bliski EU).

Pad broja stanovnika u Bugarskoj pre i posle stupawa u EU. Godina u milionima 2001. - 7,7 2012. - 7

Rast spoqnotrgovinskog deficita Bugarske u ameriËkim dolarima pre i posle stupawa u EU. Godina u milijardama dolara 2000. - 1,1 2011. - 2

5.4.2013.

5. Spoqni dug Bugarske. Godine. 2000 bio

Izvor: Srpski mediji (nejasan) (Podvukla - Iskra)

U samo nekoliko aprilskih dana Srbija je dala nagoveπtaj svog politiËkog zaokreta, koji bi mogao da zaustavi ili bar uspori weno viπegodiπwe dræavno rastakawe i daqi proces gubitka dræavnih pozicija na Kosovu i Metohiji.

Prilika za to otvorila se 2. aprila, na osmoj finalnoj rundi pregovora o Kosovu i Metohiji izmeu srpskog premijera Ivice DaËiÊa i πefa kosovskih Albanaca Haπima TaËija, uz posredovawe Ketrin Eπton, evropskog komesara za inostrane poslove bezbednost.

Iako je Srbija tokom prethodnih rundi razgovora uËinila neverovatno neumerene ustupke, koji su znaËili weno odustajawe od dræavne tapije na Kosovo, dozvoqavajuÊi uspostavqawe Kosova kao nezavisne dræave pregovori su zapeli zbog odbijawa TaËija da Srbima na severu Kosova da minimalnu autonomiju, koja bi mogla da im obezbedi makar privid bezbednosti. TaËija su u toj tvrdoj poziciji podræale i Evropska unija i SAD. Naterana na neverovatne ustupke TaËiju, Beogradska trojka - Tomislav NikoliÊ, predsednik Srbije, premijer Ivica DaËiÊ i prvi vicepremijer Aleksandar VuËiÊ - mesecima je trpela najveÊa poniæewa na meunarodnoj sceni, ne pokazujuÊi nikakvu nameru da ih zaustavi.

Najpre su u decembru bili prisiqeni da se saglase sa postavqawem granice izmeu Srbije i wene juæne pokrajine da bi potom wihov sunovrat u kosovskim pregovorima postao sasvim oËigledan. Pristali su i da se odreknu dræavnog prava Srbije nad Kosovom i da grubo prekrπe srpski ustav. Potom su, da bi poniæewe bilo kompletno, nemaËki diplomate naterali DaËiÊa da javno kaæe da je pravo Srbije nad Kosovom obiËna laæ. Ni tu nije bio kraj: nemaËki parlamentarci doneli su srpskoj vladi ultimatum od sedam uslova, gde se zahtevalo uspostavqawe dobrosusedskih odnosa sa nezakonito otcepqenim Kosovom. U tom dokumentu pojavili su se i tako apsurni zahtevi poput onog da obavezno javno ispovedaju da su srpske snage nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. godine poËinili genocid iako je dokazano da je reË o propagandnoj floskuli. Takoe, od srpskog vrha se zahtevalo da „promeni svest” Srba na Severu Kosova, koji se suprotstavqaju da budu deo nezavisnog albanskog Kosova.

Srpsko ispuwavawe poniæavajuÊih zadataka bilo je uslov da Srbija dobije datum za poËetak pregovora o ulasko zemqe u Evropsku uniju. Kako je srpska vlast veÊ duboko zaπla u prostor koji se moæe objasiti izdajom i potpunim uruπavawem dræave, a iz Brisela nisu stizale

garancije za datum, DaËiÊ i VuËiÊ su na pregovorima 2. aprila odbili da se saglase sa potpisom na dogovor kojim bi se definitvno odrekli prava na Kosovo, a zauzvrat ne bi dobili niπta.

Koliko su srpski pregovaraËi æeleli da postignu dogovor, govorilo je i to πto su od predstavnika Albanaca, EU i SAD zauzvrat traæili „bar neπto”, ali ni ti wihovi oËajniËki neodgovorni zahtevi nisu naiπli na odgovor.

Umesto kompromisa, Eπtonova im je dala joπ nedequ dana da joπ jednom razmisle o svemu.

U tom trenutku do tada jedinstvena kosovska politika srpskog vostva se, po svoj prilici, raspala. Naime, DaËiÊ je, kako je izgledalo, bio spreman da joπ 2. aprila potpiπe krajwe rav sporazum. VuËiÊ, najbliæi zapadni silama u srpskoj trojci, koji je tog dana odbio da pristane na dogovor, verovao je da Êe uspeti da u tom roku da dobije neπto boqu ponudu, koja bi kasnije mogla da se predstavi kao veliki pregovaraËki uspeh.

Ali, naravno, nije je dobio.

Najtvrim se pokazao NikoliÊ, koji se, kako se moæe saznati iz wegovog okruæewa, veoma pokajao πto je pristao na ustupke vladi, koja ga je zimus naterala da izmeni svoju pregovaraËku platformu elementima koji su znaËili odustajawe Srbije od severa Kosova. UoËavajuÊi da takav odnos meu pregovaraËkim stranama ne moæe da dovede do sporazuma, koji bi Srbiji doneo bilo πta, NikoliÊ je tokom nedeqe za razmiπqawe u celoj seriji dugih sastanaka sa DaËiÊem i VuËiÊem odluËno stao protiv ultimativnih uslova. Na taj naËin on, koji je pre redovno popuπtao pred zahtevima vlade i zapadnih sila, prvi put je pokazao nepokolebqiv otpor.

U razmatrawu πta je, osim oseÊawa da Ëini πtetu svojoj zemqi, bilo to πto je moglo da dovede do NikoliÊevog preokreta, najpre se dolazi do uticaja ruskog predsednika Vladimira Putina. Naime, NikoliÊ je pre viπe od mesec dana, kada je, Ëini se, shvatio da Êe se pregovori zavrπiti loπe po Srbiju, zahtevao pomoÊ iz Moskve. Prvi odgovori koje je dobio nisu mu ulivali nadu. Naime, reËeno mu da Srbi nisu konsultovali Rusiju tokom prethodnih poteza sa Kosovom, da ponavqaju greπke svojih prethodnika da se Rusije sete samo kada dospeju u πkripac i Rusija zbog toga ima nameru da se dræi podaqe od Kosova. PodseÊawa radi, tokom vlade Vojislava Koπtunice (2004-2008) Rusija je bila veoma aktivan akter kosovskih pregovora, kada, zahvaqujuÊi pretwi ruskog veta u Savetu bezbednosti UN, nije proπao zapadni plan za nezavisno Kosovo Martija Ahtisarija. Meutim, Boris TadiÊ je tokom svoje vladavine (2008-

.

18

\

Iskra 1. maj 2013.

Iskra 1. maj 2013.

15

Geopolitika zlostavqawa... шло стање у коме није била „крива за нешто”. И опет на позорницу ступају другосрбијански историчари и медији. Србији се проналази антисемитизам у раном 19. веку, фашизам у раном 20. веку, а корени геноцидности и етничког чишћења датирају се чак у 14. век. Пошто се утврди да је жртва одувек „крива за нешто”, постаје јасно да она мора бити крива и за своје садашње злостављање. Подразумева се да и сама жртва мора да верује како је она једини кривац за властиту злосрећну судбину. Стога самоокривљавање мора бити толико развијано да се природно претапа у позив злостављачу да „успостави правду” и још једном казни жртву. Самоокривљавањем, тако, жртва постаје саучесник злостављача у свом сопственом понижењу. Жртва мора не само да прогласи властиту кривицу. Она има себи да одреди и казну, те да лично измоли злостављача да је на одговарајући начин казни. За ту наказну игру опет ће бити задужени и плаћени другосрбијански медији и интелектуалци - од неоусташких Е-новина до неоколонијалног Пешчаника.

Најгоре је што сваки посебан квалитет које поседује жртва још више распомамљује злостављача (Ахметагић, стр. 21). Жртва никако не сме бити лепа, добра или племенита, јер ће се онда видети права природа злостављача. Зато се жртва мора срозати у ружноћу, зло и никост. Заправо, жртва сама има да призна да је таква, да у то поверује, како би злостављачу било лакше да изврши злостављање. И опет је то посао за Еновине, и остале другосрбијанске „машине за прљање”. И тако се до краја успоставља однос перманентног, структуралног злостављања. У том послу, као што смо видели, (са)учествују бриселски и хашки службеници, београдске и вашингтонске дипломате, неоколонијални новинари и компрадорски интелектуалци, уметници-наркомани и (ауто)шовинистички блогерски башибозук (који се такмичи ко ће оставити „креативнији” и прљавији „антисрбијански” коментар у Е-новинама)...

Нужан је одговор истинске критичке јавности у Србији на ово што нам се догађа. Јачање културне самосвести и националног самопоуздања први је корак у одбрани себе и здраве памети нашег друштва. Други корак треба да буде наш активан отпор агресији коју доживљавамо у овом необјављеном медијском и културном рату. Трећи корак, коначно, треба да буде јасна идентификација и социјална осуда не само главних злостављача, већ и њихових плаћених или добровољних саучесника. „Србија није шака пиринча да је позоба свака врана коју донесе ветар”, рече песник. Вратимо самопоуздање и пружимо отпор. И те речи ће бити истините. Геополитика, јануар 2013.

(Podvukla - Iskra)

14

Slobodan AntoniÊ

Javna debata... (sa str.12) Zapad kritikuje JeremiÊa Zapadne agencije istiËu bojkot SAD zbog "zapaqivog" poteza predsedavajuÊeg GS Vuka JeremiÊa da organizuje skup. Zapad je ocenio da je JeremiÊ "zloupotrebio funkciju generalnog sekretara”. Tako je britanski Rojters JeremiÊev potez naziva "potpaqivaËkim", kao i ameriËki AP koji ukazuje da na debati nisu bili ni predstavnici meunarodnih kriviËnih sudova. Francuski AFP navodi da je predsednik Srbije oπtro napao meunarodne sudove za ratne zloËine.

12.4.2013.

(Podvukla - Iskra) --------------------

Vesti-online

Komentar Iskre Debata u UN nije euforiËni trijumf istine, od znaËajnog uticaja na svetsko `javno mwewe`, kakvim su naπi mediji i Ëinbenici skloni da ga prikazuju. Kad se trenutna buka stiπa, pre `tresla se gora - rodio se miπ`.

To je tipiËno zapadno kontrolisano `otpuπtawe ventila`, `naknadne istine`, `selektivne ispovesti` i licemernog `prawa savesti`. U svim sluËajevim poπto je odavno `voz proπao`, sam Ëin u potpunosti ostvario svoju namenu, u saznawu da se niti moæe niti hoÊe suπtinski iπta da promeni. ObiËno sa `zadrπkom` i objaπwewem koja bar delimiËno treba i da opravda poËinioca. Uvek sa ciqem da reklamira zapadnu `slobodu miπwewa`, `nezavisnost sudstva` i `slobodu i objektinost medija`, nepostojawe tzv. nedodirqivih i `tabu` tema. Uprkos Ëiwenice da to mogu da posvedoËe hiqade æivih qudi, izmeu straviËnih nepoËinstava i masovnih zloËina do wihovog navodnog `otkrivawa` i prodora u javnost, obiËno prou decenije, a neretko i stoleÊa. Kako to dugoroËno zatomqavawe Ëiwenica i istine pomiriti sa `slobdom savesti i govora`?

Za one koji ne podleæu povrπnoj propagandi i svednevnoj masaæi `slobodnih i nezavisnih` medija i `tempiranih` analitiËara, i hoÊe da vide, istraæuju i traæe istinu - istorija je puna takvih `sluËajeva`, pa i naπe narodno i istorijsko iskustvo daqe i nedavne proπlosti. Ova debata u UN je upravo takav primer. SAD , veÊi broj NATO zemaqa i tribunali su je otvoreno bojkotovali. Ban Ki Mun, generalni (opπti) sekretar `Ujediwenih` Nacija, odmah se suprotstavio kritiËnom tonu rasprave o uËinku Meunarodnih kriviËnih sudova, a potom napustio debatu, jasno pokazujujuÊi Ëiji je on stvarni nameπtenik. NikoliÊ je jedini πef dræave koji je prisustvovao i govorio u debati.

Jordan je optuæio JeremiÊa da je zloupotrebio poloæaj predsednika u promociji svoje `nacionalne stvari`. HoÊe da nam kaæu: Dobro je i za nas da date oduπka i izæivite svoju istinu. UËinak `bure u Ëaπi vode` brzo Êe minuti, a namena i namera Ëina ostati netaknuta.

Iskra 1. maj 2013.

Zaπto je VuËiÊ `glavni` za Zapad u Briselu?

RUSKO VI–EWE PREGOVORA BEOGRADA I PRI©TINE U Srbiji je uoËi 2. aprila, kada treba se odræi osma, zakquËna runda pregovora Beograda i Priπtine, zacarila, kako to konstatuju beËke novine „Sandart”, atmosfera nacionalne drame.

Predstavnici SAD i EU bez prestanka ubeuju Srbe: Beograd mora da preæali Kosovo - kompletno i zauvek. Diktat zapadnog bloka sa jedne strane i bezpogovorno prihvatawe Beograda, sa druge, doveli su do toga da se ovlaπÊewa srpskih opπtina u granicama nezavisnog Kosova u sve veÊoj meri ukidaju, tako da sada praktiËno nije ostalo niπta od plana Martija Ahtisaarija, a Zapad Beogradu predlaæe da se zadovoqi Ëak i mawim nego πto to garantuju Ustav i zakoni Kosova.

Dosadaπwe runde je vodio Ivica DaËiÊ, premijer. Meutim, uoËi odluËujuÊe runde Brisel i Vaπington su izriËito zatraæili da ovoj rundi prisustvuje i A. VuËiÊ, konstatujuÊi da on predstavqa „glavnu liËnost Srbije”, i da „samo on poseduje autoritet koji Êe dilemu da razreπi u evropskom duhu”. Onaj, koji „dilemu moæe da razreπi u evropskom duhu” je izrazio ubeewe da pregovorima treba obavezno da prisustvuju i „predstavnici ministarstava inostranih poslova najuticajnijih zemaqa EU - πefovi diplomatije NemaËke ili Velike Britanije, Gvido Vestervele ili Vilijam Hejg, koji Êe predstavqati joπ jaËu garanciju i podrπku za postizawe dogovora”. Baπ te zemqe se predlaæu kao „odluËujuÊi faktori u vezo sa Kosovom” A u vezi sa tim Moskva je veÊ privukla paæwu uËesnika pregovora zbog Ëiwenice da se uËeπÊe Rusije u pregovorima zbog neËega Ëak ne pomiwe ni kao moguÊnost (izjava stalnog predstavnika Rusije pri EU V. »iæova).

Zato poziv za ukquËewe anglosaksonske i nemaËke diplomatije - tih tradicionalnih srpskih duπmana - ne moæe da izazazove niπta, osim jakog Ëuewa. Posebno sada, kada Berlin sve viπe teæi da svoju voqu naturi Balkanu, izmeu ostalog i preko nevladinih organizacija, Ëija sve jaËa aktivnos izgleda neprikriveno sumwiva.

Nedavno je tuæilaπtvo Rusije poËelo istragu aktivnosti dva nemaËka fonda koji rade na teritoriji Ruske Federacije: Konrad Adenauer Foundation, koji zastupa interese HriπÊanskodemokratskog saveza, i Friedrich Ebert Foundation, koja uæiva podrπku Socijal-demokratske partije NemaËke. U predstavniπtvima te dve fondacije u Sankt-Peterburgu i Moskvi je izvrπen pretres, oduzeti su nosaËi informacija, proverava se finansijska dokumentacija.

U situaciji kada Priπtina sebe vidi kao zaπtiÊenu ne samo od strane ameriËke diplomatije, veÊ i ameriËke vojne baze „Bondstil”, Rusija se beskompromisno zalaæe za poπtovawe

Iskra 1. maj 2013.

principa meunarodnog prava i za interese srpskog naroda i srpske dræavnosti. Moæemo samo da æalimo πto su srpski mediji praktiËno izbrisali izlagawe Vitalija »urkina, stalnog predstavnika Rusije u OUN, od 22. marta 2013. g. u kome je on vrlo jasno saopπtio prilaz Rusije „kosovskom pitawu”.

Glavne taËke ruske pozicije koje su na potpuno nejasan naËin „isparile” iz dnevnog reda pregovora Beograd - Priπtina su: (1) nepriznavawe jednostranog proglaπewa nezavisnosti Kosova, (2) oËuvawe u potpunosti snage Rezolucije 1244 (1999.) Saveta Bezbednosti i (3) za regulisawe kosovskog pitawa - za sve obaveznu meunarodnu pravnu bazu. »urkin je podvukao da u regulisawu kosovskog problema posledwa reË mora da bude reË Saveta Bezbednosti.

Jer - ignorisawe Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija pri reπavawu kosovskog problema Êe doneti vrlo teπke posledice ne samo Srbiji i Balkanu, veÊ i celoj Evropi, i istovremeno Êe da predstavqa joπ jedan korak na putu podrivawa meunarodno-pravnog poretka.

Osnovno meunarodno civilno prisustvo na Kosovu predstavqa Misija Organizacije ujediwenih nacija, i ona mora da u punom obimu izvrπava svoje funkcije u skladu sa mandatom koji joj je dao Savet bezbednosti Organizacije ujediwenih nacija. Ruski predstavnik je kao ozbiqnu greπku naveo odluku Priπtine da formira „novu administrativnu kancelariju za Severnu Mitrovicu, kao i poveÊavawe broja incidenata na meuetniËkoj i meureligioznoj bazi i izjavio: „Talas antisrpskih akcija koje su se u januaru ove godine provaqao Kosovom liËi na tragiËne dogaaje iz marta 2004.”

Citiram najvaænije stavove iz istupawa Vitalija »urkina: „Vrlo uznemiruju masovni pogromi srpskih grobaqa - preko 150 grobova i petnaestak srpskih naseobina je oskrnavqeno!

Zapaqena je crkva u ObiliÊu! Pokuπana je i paqevina srpske opπtine u Kosovskoj Mitrovici! »ak i u takvom spisku izdvojeno stoji eksplozija spomenika ærtvama Drugog svetskog rata u Vitini.

Taj postupak smatramo za korak koji skrnavi uspomenu na borce protiv faπizma i wegove ærtve”. Svesno se stvaraju uslovi da se sa Kosova istisnu ostaci srpskog stanovniπtva pod pretwom najokrutnijeg obraËuna - svojevrsnog etniËkog ËiπÊewa „mirnim sredstvima”, sa svim posledicama koje Êe on doneti. Predstavnik Rusije je naveo i apsolutno nedopustive postupke: „Nikako se ne sme trpeti situacija koja je stvorena u vezi sa manastirom Visoki DeËani koji su uπli u spisak objekata kulture u svetskoj baπtini UNESKO-a. Vlasti Kosova podstiËu stanovniπtvo 9 (Kraj na str. 22/2)

19

Rusko viewe: Logika je jedno, a stvarnost drugo...

NEUSPEH SA EU, A VLAST NEODLU»NA NA KOJU ∆E STRANU Predsednik Vlade Srbije Ivica DaËiÊ je u samo nekoliko dana sumirao suπtinu srpskih odnosa sa drugim zemqama, kada je prvo rekao da „Srbija nema nijednog pravog prijateqa na Zapadu”, da bi juËe u Moskvi izjavio da je „Rusija najveÊi prijateq Srbije”. A sa svoje strane, ruski predsednik Vladimir Putin je u susretu sa DaËiÊem konstatovao da je Rusija najveÊi investitor u srpsku privredu. Otuda bi neupuÊeni sluπalac mogao u prvom trenutku pomisliti da Srbija u skladu sa tim Ëiwenicama sasvim sigurno stremi prema evroazijskim integracijama koje se odvijaju na Istoku, ali to uopπte nije tako - jer logika je jedno, a stvarnost neπto sasvim drugo.

zadovoqstvo.

Dakle, osvrnimo se na juËeraπwi sadræaj susreta koje je u Moskvi imala visoka delegacija iz Srbije na Ëelu sa wenim premijerom.

Meutim, ovo posledwe deluje pomalo zbuwujuÊe, s obzirom da i sama Srbija ide ka Evropskoj uniji, pa stoga zaπto bi onda trebalo da se oseÊa sama u takvom okruæewu i izolovana meu zemqama koje teæe tom istom ciqu. Ali moæda se zapravo radi o tome da je Evropska unija nevoqna da integriπe Srbiju u svoj prostor, a kao mali dokaz u prilog tome govore rezultati upravo odræane posete nemaËkih parlamentaraca Beogradu, koji su saopπtili da Srbija treba da se fokusira na reforme, a ne na datum poËetka pregovora sa EU. Vicepremijer Aleksandar VuËiÊ je rekao da takva wihova izjava verovatno znaËi da Srbija neÊe dobiti datum za pregovore u junu, te da je razoËaran takvim ishodom.

Najvaæniji ekonomski rezultati DaËiÊeve posete Ruskoj Federaciji su realizacija ruskog kredita u iznosu od pola milijarde dolara, pri Ëemu Êe Srbija odmah dobiti prvih 300 miliona dolara, a naroËito je vaæno da su uslovi pod kojima je on odobren, povoqniji od træiπnih. To konkretno znaËi da je ruski kredit odobren Srbiji na rok od 10 godina sa kamatom od 3,5 odsto, a bitno je i to da za wega nisu postavqeni bilo kakvi politiËki uslovi.

Pored toga, na predlog Gasproma, dogovoreno je da Rusija sama finansira Ëitavu deonicu Juænog toka koja prolazi kroz Srbiju, u vrednosti od 1,7 milijardi evra. Po prvobitnom dogovoru, Srbija je trebalo da plati 30% od ukupne vrednosti investicije, ali na ovaj naËin Êe srpska dræavna kasa biti poπteena tog troπka. Meutim, taj iznos Êe Srbija vratiti preko popusta za tranzit gasa preko svoje teritorije.

Takoe, potpisan je i duæi niz bilateralnih sporazuma, a najvaæniji su oni koji se tiËu uzajamnog priznavawa fakultetskih diploma i akademskih zvawa, kao i sporazum koji Êe obezbediti daqi rad i razvoj Rusko-srpskog humanitarnog centra u Niπu, zatim sporazum iz oblasti æelezniËkog saobraÊaja, o razmeni statistiËkih podataka, o trgovinsko-ekonomskoj saradwi, i drugi sporazumi. A sa Sberbankom, najveÊom ruskom bankom koja odnedavno posluje i u Srbiji, bilo je razgovora o izdvajawu posebne kreditne linije za srpske firme koje bi izvozile svoje proizvode u Rusiju.

Realno je pretpostaviti da Êe sve to pogodovati da se u buduÊnosti joπ viπe poveÊa robna razmena izmeu Rusije i Srbije, koja je inaËe ove godine imala snaæan rast od skoro 40% u poreewu sa proπlogodiπwim obimom robne razmene, a zbog te izuzetno pozitivne Ëiwenice je i sam ruski predsednik Putin izrazio posebno

20

Naravno, pored ekonomskih tema, neizbeæno je bilo i aktuelno stawe povodom briselskih pregovora sa Priπtinom, a tim povodom je premijer DaËiÊ rekao da Srbija viπe neÊe biti sama na meunarodnoj sceni kada je reË o Kosovu i Metohiji, i doslovno dodao sledeÊe: „Siguran sam da Êe to mnogo doprineti, da i oni”, misleÊi na lidere vodeÊih zapadnih zemaqa, „vide da neko stoji iza nas, jer je ovako izgledalo da je Srbija sama na meunarodnoj sceni, okruæena zemqama koje su gotovo sve Ëlanice NATO pakta, ili idu ka NATO paktu, ili idu ka Evropskoj uniji”.

Pa ipak, bez obzira na sve, i daqe je vaæeÊa logika po kojoj evropski put nema alternativu, iako po miπqewu premijera DaËiÊa „Srbija na Zapadu nema nijednog pravog prijateqa”, a na Istoku je, takoe po DaËiÊu, „wen najveÊi prijateq” i investitor u srpsku ekonomiju. Jer Ëini se da logika i stvarnost u Srbiji ne moraju uvek da se poklapaju.

Sajt: <serbian.ruvr.ru>, 12.4.2013.

(Podvukla - Iskra) -------------------Komentar Iskre

ГЕОПОЛИТИКА ЗЛОСТАВЉАњА

BlaÊewe i ucewivawe Srbije - strani i domaÊi `sprovodnici`

Ratko PaiÊ

Gledali smo `uæivo` DaËiÊev susret sa ruskim premijerom Medvedevim, a zatim i predsednikom Putinom. Medvedev je bio upadqivo zvaniËan i hladan. Naglasio je da æeli da razgovara samo o konkretnim stvarima. Na uzgredan pomen Kosova, uzvratio je standardnim ruskim odgovorom na srpsku dvoliËnost: Ne mogu Rusi da budu veÊi Srbi od Srba, te da vlast nije pozvala Ruse na pregovore sa EU i TaËijem.

Susret sa Putinom bio je znatno topliji mada je inicijativa za zagrqaj i qubqewe izgleda doπla od DaËiÊa, πto je Putin sa osmehom prihvatio da ga ne bi zbunio. Na kraju dvoËasovnog razgvora, Putin je potvrdio da bi rado ponovo doπao u Srbiju, kad ga NikoliÊ pozove.

Iskra 1. maj 2013.

Да велике земље умеју да злостављају и понижавају мале, то није ништа ново у светској политици. Само су методе различите.

Када је Колумбија, 1903, одбила да потпише са САД уговор о уступању на 99 година зоне будућег панамског канала, САД су једноставно отцепиле најсевернију колумбијску покрајину Панаму, и са представницима нове државе склопиле истоветни споразум (Роберт Д. Шулцингер, Америчка дипломатија од 1900. године. Београд: Удружење за студије САД у Србији, 2011, стр. 51). Колумбија није хтела да се одрекне зоне од 10 километара. Зато јој је узета цела Панама...

Србија је често била у прилици да буде злостављана, поготово последњих двадесетак година. Али, ово што нам се већ неко време дешава у нашим односима са Бриселом и Вашингтоном посебна је врста злостављања, за коју не верујем да је забележена у међународним релацијама.

Најпре, код овог злостављања нема коначне листе захтева које жртва треба да испуни да би са злостављањем престало. То је она чувена епизода коју, у својој књизи Правила ћутања, описује Момир Булатовић. Слободан Милошевић тражи од Ворена Кристофера да напише услове које Србија треба да испуни како би САД престале да нас киње, а овај каже: „Нема посебних услова. Морате увек и на сваком месту да урадите оно што се од вас очекује”.

Штавише, не само да нема коначне листе, нема ни јасних захтева. Морамо „урадити оно што се од нас очекује”, али чак ни конкретна очекивања нису баш сасвим јасно одређена. Жртва мора стално да осећа кривицу да нешто једноставно није урадила како треба. Зато јој се не дају коначни задаци. Сваки виши чиновник Брисела, Вашингтона, Берлина или Хага може да Србији износи своје примедбе на урађено, да јој мења задатке, да јој задаје нове „обавезе” или да јој ресетује старе. Тако се успоставља типична „настрана комуникација” (Јасмина Ахметагић, Приче о Нарцису злостављачу: злостављање и књижевност, Београд: Службени гласник, 2011, стр. 20). Ту је жртва непрестано у нејасном и несигурном положају. Она је по дефиницији крива и шта год да уради, она се своје кривице не може ослободити. Настраност бриселско-вашингтонског односа према Србији види се и по томе што се од жртве тражи да ради не само све што од њега злостављач захтева („успостави границу према Косову”; „размонтирај институције на Север”; Iskra 1. maj 2013.

„прими приштинског официра за везу”, итд), већ и да погађа његове скривене жеље и потребе. Злостављач очекује од жртве да са њим игра својеврсну патолошку игру. У тој игри, наиме, злостављач не изриче жртви баш све своје уцене. Јер, злостављач је по сопственој дефиницији „цивилизован и пристојан”, а уцене, прљаве жеље и захтеви тешко иду уз такву дефиницију. Од жртве се зато очекује да осети, наслути, погоди, шта је то што злостављач заправо жели. Шта је још услов за ЕУ? Шта је то што се не тражи отворено од Србије (јер се није тражило ни од других земаља), али се очекује да Србија погоди и испуни? Геј парада? Још новца из буџета људскопавашким НВО-има? Конфедерални статус за Војводину? Још награда Србљановићки и Басари?... Списак је неограничен и неодређен. Али, злостављач ништа од тога неће отворено тражити. Само ће жртву немим знацима „охрабривати“ да је „на добром путу”, и да „само тако настави”.

Затим, жртва мора ћутке, без примања наређења, без расправљања, али и без било какве дискурзивне рефлексије, да уради то „што треба”. О већини ствари које Србија испуњава, погађајући жеље својих злостављача, чак се не сме ни писати, нити разговарати. Тајна злостављања мора остати неизречена, несазната, скривена под тепихом дипломатских салона Београда, Стразбура или Брисела. Сада, мисли злостављач, када нема бомбардовања или санкција, када се насиље над Србијом стога више не види, то насиље постаје чисто, прозрачно, невидљиво. Тако злостављање прелази у небиће. Јер, са тим страшним ћутањем жртве, са том страшном сарадњом коју жртва мора да показује према злостављачу, злостављање постаје регуларни, легитимни третман жртве. Кроз ћутање и сарадњу жртве, перверзни злостављач постаје легитимни васпитач несрећне жртве. Има ли веће несреће за жртву? Уз то, да би злостављач лакше кињио, од суштинске је важности да разбије жртвино самопоуздање (Ахметагић, стр. 23). Жртва мора прво да буде дезоријентисана, распамећена, да започне са самоокривљавањем, да за себе почне да мисли да ништа није у стању да уради како треба, те да је злостављање некако заслужена и природна казна за њену „неспособност” и „кривицу”. Томе, у случају Србије, служе другосрбијански медији и компрадорски интелектуалци. Они су, наравно, плаћени да вечито производе аутошовинистичку хистерију, и тако да збуњују и обесхрабрују жртву.

Но, не разара се само жртвино самопоуздање, разара се и њено сећање на прошлост, разара се и цео њен идентитет. Прошлост, наиме, мора бити тако реинтерпретирана (ревидирана) да се жртвина кривица протегне што даље. Жртва више не сме да памти ниједно про

13

Javna debata...

JeremiÊ: Tribunali bili sveta krava U Generalnoj skupπtini UN juËe je pao jedan veliki tabu, a to je pitawe nedodirqivosti meunarodnog kriviËnog pravosua, kaæe predsednik GSUN Vuk JeremiÊ.

Predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ rekao je u Wujorku da Srbija danas oseÊa da je tom sudu neopravdano dala legitimitet, u nadi da Êe primenom istih merila pravda biti zadovoqena za sve ærtve sukoba.

Dodik: Selektivna pravda

JeremiÊ je, u izjavi dopisniku Tanjuga, istakao da je meunarodno kriviËno pravosue do sada bilo "neka vrsta svete krave, koju se niko nije usuivao da kritikuje".

Uz zahvalnost Vuku JeremiÊu za organizaciju debate, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je ocenio da je ona vaæna za daqu praksu ovog suda koji "nije ostvario svoju misiju osude zloËina".

"Ono πto je danas izreËeno je jedna vrsta kritike, ne samo suda za bivπu Jugoslaviju, veÊ i suda u Ruandi i drugih kriviËnih tribunala. Po prvi put se u Generalnoj skupπtini Ëuju kritiËki tonovi o radu ad hok kriviËnih tribunala, pogotovo kada je reË o Haπkom sudu", dodao je on.

- Zbog prakse Haπkog suda nepoverewe meu narodima je joπ veÊe - kazao je Dodik i istakao da je selektivnost suda je doprinela oseÊaju nepravde koji je narode joπ viπe udaqio, jer je jedne ohrabrio, a druge definitivno uverio i doveo do oËaja i rezignacije.

JeremiÊ je naveo da se za ovu javnu raspravu javio rekordan broj uËesnika, 49 govornika koji predstavqaju preko 80 zemaqa.

"Pokazuje se da Srbija nije jedina zemqa u svetu koja kritikuje rad tog suda. Izuzetno ugledni pravni eksperti i druge javne liËnosti, su izneli stavove koji se u dobroj meri poklapaju sa miπqewem u Srbiji. Iako smo mislili da smo usamqeni u tome, ali se ispostavilo da nije tako", ocenio je predsednik GSUN. Prema wegovim reËima, ova debata je izazvala veliku paæwu i veliki diplomatski æamor u UN. "Ne oËekujem da Êe ova stvar biti zavrπena sutra, veÊ mislim da Êe biti novih epizoda u diskusiji meunarodnog kriviËnog pravosua.

Zadatak srpskog predsedavawa biÊe da napravi zavrπni papir, nakon πto svi budu rekli ono πto imaju da kaæu i da se to podeli dræavama Ëlanicama", pojasnio je prvi Ëovek Generalne skupπtine. On je dodao da ostaje da se vidi "πta Êe posle toga dræave Ëlanice da rade sa tim", i da li Êe se odluËiti da pokreÊu neke inicijative.

"Otvorili smo vrata i upalili svetlo na jednoj temi koja do sada nije smela da se dodiruje u UN", zakquËio je JeremiÊ.

11.4.2013.

-------------------Ban Ki Mun branio sud

Tanjug

Jake tonove kritiËnosti rada Meunarodnog pravosua za ratne zloËine, pokuπao je da relativizuje generalni sekretar UN Ban Ki Mun koji je u obraÊawu kazao da nema mira i pomirewa i bez promocije tih sudova i pozvao da se wihov rad ne dovodi u pitawe i da budu saËuvani od onih koji æele da ih podriju iz politiËkih razloga.

Za debatu se i pored poziva SAD-a na wen bojkot, javilo rekordnih 49 govornika iz viπe od 80 zemaqa, a ameriËki glas protiv diskusije posluπali su joπ samo Jordan i Kanada.

Satanizacija Srba Savetnik premijera Ivice DaËiÊa Toma Fila smatra da je Haπki tribunal satanizovao Srbe i da zabrawuje da se kritiËki odnose prema wemu. Podsetio je da su iz Srbije u Tribunalu osuena dva predsednika, dva naËelnika Generalπtaba, tri generala, ministri, dok Hrvatska nema nijednog izvrπioca ratnog zloËina.

IstoriËar »edomir AntiÊ, jedan od predstavnika iz Srbije na debati, koji je formirawe Tribunala nazvao "golom silom", smatra da je rasprava bila veoma uspeπna i da danas Haπki tribunal viπe nema ko da brani.

Po wegovim reËima, presude Tribunala izazivaju frustriranost i depresiju kod Srba, a kod Hrvata i Boπwaka podstiËu egzaltiranost i trijumfalizam.

- Haπka suewa, Ëini se, uglavnom neÊe uspeti da dosegnu pravu i potpunu istinu, pa Êe i pomirewe biti nametnuto i neiskreno - rekao je NikoliÊ koji je haπka suewa uporedio s procesima inkvizicije.

Takoe, predsedavajuÊi Predsedniπtva BiH Nebojπa RadmanoviÊ ukazao je da kod sva tri naroda u BiH postoje sumwe u delovawe Tribunala.

U RS, kako je naveo, se smatra da je rad diskriminatorski, a oseÊaj da su Srbi ærtve zbog nesrazmernih kazni, selektivnosti i manipulacije brojem ærtava.

Ruski ambasador Vitalij »urkin optuæio je Tribunal za pristrasnost i kao primer naveo suewe Ramuπu Haradinaju, gde pravda nije sprovedena, a svedoci su bili izlagani otvorenim ucenama i poniæavawu.

Ministar pravde Ruande Tarkis Karugarama ukazao je da nije ispuwena uloga nacionalnog pomirewa i istakao selektivnost u procesuirawu, dok je ministar pravde Namibije Utoni Nujoma ukazao na vaænost UN debate zbog mana kriviËnog prava πirom sveta.

Koπtunica: Vlast konaËno Ëuje narod...

TREBA ISTRAJATI PROTIV ULTIMATUMA Lider DSS Vojislav Koπtunica: Ne moæe nam neko pred kim smo morali da kapituliramo biti prijateq i saveznik u EU. U mirnijoj atmosferi treba razgovarati kada je najboqe da se raspiπu izbori VLAST je posluπala glas naroda, a kada vlast brani dræavne i nacionalne interese odbijajuÊi strane ultimatume, ona donosi suπtinski vaæne odluke u korist dræave. Ponuda, zapravo ultimatum EU, ima za svoj ciq da sama Srbija ukine svoju dræavnost na Kosovu i Metohiji.

Nijedan slobodan narod i nijedna suverena dræava ne mogu da pristanu na takav ultimatum.

Tako je Vojislav Koπtunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, za „Novosti”, prokomentarisao odluku Vlade i kompletnog dræavnog vrha da se odbaci usmena ponuda Brisela za „sporazum” Beograda i Priπtine.

* Je li Srbija sada na putu da uspostavi novo nacionalno jedinstvo oko kosovske politike?

- Uslov golog opstanka Srbije jeste da se ponovo uspostavi nacionalno jedinstvo u zaπtiti legitimnih interesa srpskog naroda i u zaπtiti ustavnog poretka zemqa. Velika je odgovornost na novoj vlasti da ponudi i pronae naËin da se izgradi nacionalno jedinstvo. Nacija se ne moæe sabrati i ujediniti na ruπewu Srbije, nego samo na odbrani Ustava i teritorijalnog integriteta zemqe. Svako ko odbije da zajedniËki radi na oËuvawu i dobrobiti Srbije, i ima neki drugi i preËi interes, ne moæe da bude deo nacionalnog jedinstva. ÆELIMO DA VU»I∆ ISTRAJE PROTIV ULTIMATUMA

*IMA li politiËke kalkulacije u tome πto ne kritikujete oπtro politiku napredwaka?

- Postoje brojne stvari u kojima se SNS i DSS politiËki razlikuju ali, pogotovo u ovom Ëasu, nismo æurili da napadnemo SNS i pored brojnih prigovora i spletki - kako ih ne napadamo zato πto toboæe od toga imamo neku korist.

Istina je da DSS na ove dogaaje oko Kosova gleda kao na prelomne za celu zemqu i naπu buduÊnost kao naroda i dræave, i iskreno bismo æeleli da, zbog Srbije, SNS i daqe ostane pri svojoj odluci da ne prihvata ultimatume. To Êe imati vaæan uticaj i na buduÊe odnose naπih stranaka.

* OËekujete li da se u narednim danima, u „produæetku” dijaloga pod okriqem EU, ipak doe do nekakvog dogovora sa Priπtinom?

- ©ta je ciq Evropske unije kada je u pitawu Kosovo? Ciq je stvarawe nezavisnog Kosova i normalizacija odnosa izmeu dve dræave, Srbije i Kosova. S druge strane, prirodni ciq Srbije je da saËuva svoju teritoriju, kao πto to rade sve druge dræave. Naπ interes i interes Evropske unije su zato direktno suprotstavqeni. Poπto je EU neuporedivo veÊa i jaËa, svaki sporazum sa wom bi znaËio da je Srbija kapitulirala. Bilo je u srpskoj istoriji i kapitulacija, ali nije bilo sluËajeva da se onaj pred kim se kapitulira naziva prijateqem i da se ue u savez dræava koji nam otima Kosovo.

* Na Ëemu bi Srbija morala da insistira i ako se pregovori nastave?

- Uveren sam da srpski narod ne æeli da kapitulira, a da kao nagradu za kapitulaciju dobije datum za pregovore sa EU. Narod æeli da Srbija ravnopravno vodi razgovor, a takav razgovor je moguÊ samo pod mandatom Saveta bezbednosti. Ne treba nikada zaboraviti da Savet bezbednosti svaka tri meseca raspravqa o Kosovu i da wegov mandat nije zavrπen. Kao πto ne treba zaboraviti ni da je Rezolucija 1244 i daqe na snazi. Pokroviteqstvo EU za razgovore o Kosovu je jednokratno i kada se iscrpe moguÊnosti ovakvog razgovora, ostaje da se, pod mandatom Saveta bezbednosti, nastave pregovori.

* Koliko su realna upozorewa da bi ekonomski razvoj zemqe mogao da bude ugroæen ako se zakoËe evropske integracije zbog kraha dijaloga sa Priπtinom?

- To je izuzetno vaæna tema i najveÊi pritisak upravo ide u pravcu da Srbija ima nekakvu ogromnu korist od evropskih integracija. Ako pogledamo kakva je situacija kod brojnih Ëlanica Evropske unije, od GrËke do ©panije, moæemo se lako uveriti da je tamo zastraπujuÊa kriza. Mi treba da razvijamo najboqu ekonomsku saradwu sa svakom dræavom Evropske unije, ali ne treba sebi da stavqamo okove oko nogu time πto æelimo da, oËigledno na svoju πtetu, postanemo Ëlanica EU. IZBORIMA STATI NA PUT SEPARATIZMU

* O»EKUJETE li da danaπwi protest u Novom Sadu natera PajtiÊa da povuËe kontraverznu deklaraciju? Koliko su realni prevremeni izbori u Vojvodini?

- Uveren sam da su graani Vojvodine za smenu PajtiÊa i to Êe mu oni saopπtiti i na izborima i pre wih. Vojvodini su neophodni izbori na kojima Êe graani moÊi da izaberu novu vlast koja neÊe voditi separatistiËku politiku, nego politiku razvoja Vojvodine i Srbije. Zbog toga DSS podræava i uËestvuje na danaπwem skupu

(Kraj na str. 14/2) 12

Iskra 1. maj 2013.

Iskra 1. maj 2013.

21

Rusko viewe... (sa str. 19)

Treba istrajati... u Novom Sadu protiv separatizma vojvoanske vlasti.

* Preti se i zaustavqawem investicija, ako Srbija ne popusti?

- Svaka strana firma Êe doÊi u Srbiju ako ima profit, a nijedna, koja je veÊ tu, neÊe otiÊi zbog toga πto smo odbacili ultimatum da predamo Kosovo. * OËekujete li vanredne parlamentarne izbore u narednim mesecima? ©ta bi oni mogli da promene u Srbiji?

- Sada vlast, pre svega, treba da ostane pri svojoj odluci da odbacuje ultimatum i da uspostavi novo nacionalno jedinstvo. Nije dobro da vlast padne zato πto ne prihvata strani diktat. Posle toga, u jednoj mirnijoj atmosferi treba razgovarati kada je najboqe da se raspiπu izbori, kako bi Srbija uËvrstila svoju samostalnost i razvijala se kao slobodna i politiËki neutralna zemqa.

* Tokom dramatiËne faze pregovora sa Priπtinom, Bojan PajtiÊ je otvorio i „vojvoansko pitawe”...

- PajtiÊev zahtev da se, u trenutku kada su zapadne sile skoËile da nam otmu Kosovo, otvori, kako kaæete, „vojvoansko pitawe”, stvorilo je u narodu gorak utisak o spoqnoj i unutraπwoj sprezi u napadu na Srbiju. Zbog toga je PajtiÊ izgubio svaki legitimitet da ostane na vlasti.

Graani ne mogu posle ovoga viπe da mu veruju.

* Kakav bi stav trebalo da zauzme dræave prema zahtevima iz Pokrajine da im se „zaπtite ustavna i zakonska prava”?

- Ako Ustavni sud joπ uvek postoji, morao bi konaËno da donese odluku da je Statut Vojvodine protivustavan, kao πto je ocenio da su brojne odredbe Zakona o nadleænostima Vojvodine protivustavne. Proπlo je veÊ Ëetiri godine od kada je DSS pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti Statuta Vojvodine. * Verujete li da nove odluke dræave otvaraju put za bliæu, a u buduÊnosti i koalicionu saradwu DSS sa Aleksandrom VuËiÊem i SNS? - Sada je velika, odnosno najveÊa odgovornost na SNS da obezbedi najpre opstanak Srbije, a onda i wen miran razvoj. Dobro je da SNS ne prihvati dosadaπwe ultimatume stranaca, jer sudbina i buduÊnost Srbije zavise od toga kako Êemo se odnositi prema vlastitoj dræavi, prema naπoj teritoriji i prema Kosovu i Metohiji.

11.4.2013.

(Podvukla - Iskra)

22

Novosti

da protestvuje, zahtevajuÊi oduzimawe zemqe koja pripada manastiru”. Takoe: „Mi smo vrlo uznemireni izjavama da Êe u ovoj godini da bude izvrπena transformacija Snaga bezbednosti Kosova u punovaæne oruæane snage. Snage bezbednosti Kosova su skoro u potpunosti saËiwene od Albanaca, od kojih je veÊi deo ranije bio meu pobuwenicima. To smatramo za potencijalnu pretwu regionalnoj stabilnosti” i „Ne sme da se ne obrati paæwa na rast velikoalbanske retorike! Nisu ostale neprimeÊene ni izjave o namerama Priπtine da πtiti etniËke Albance ma u kojoj zemqi æiveli. To je direktan korak prema destabilizaciji ne samo Kosova, veÊ i svih dræava sa kojima se graniËi Srbija - Makedonije, Crne Gore i GrËke”.

Ruski predstavnik je potpuno jasno izjavio da „odluke u vezi sa Severnim Kosovom moraju da uzmu u obzir i miπqewe lokalnog srpskog stanovniπtva”. U zavrπnom delu svog izlagawa Vitalij »urkin je joπ jednom izriËito podvukao: bilo kakvo meunarodno prisustvo mora da prati jedinstvenu liniju u okviru napora da se u potpunosti ispoπtuju stavovi rezolucije 1244 iz 1999 g. Saveta bezbednosti UN. Kako se istiËe u novoj redakciji Koncepciji spoqne politike Ruske Federacije koju je predsednik Rusije V. V. Putin ratifikovao 12.februara o.g., za idealan model razvoja svetskih procesa rusko rukovodstvo smatra Ëvrst, samoregulacioni policentriËni sistem meuna-rodnih odnosa. Pri tom, kaæe ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, „Mi imamo svoje miπqewe o dogaajima, do koga dolazimo na osnovu principa prava i pravde”.

ReËi o „policentriËnom sistemu” treba da prate i konkretni postupci. Rusija naglo poveÊava ekonomsku i vojno-tehniËku saradwu sa zemqama BRIKS-a. Konkretno, na posledwem sastanku ruskog predsednika sa predsednikom JuænoafriËke Republike u Durbanu potpisan je niz ugovora o proπirewu energetske, vojne i vojno-tehniËke saradwe, uz potpisivawe deklaracije o strateπkom partnerstvu, sporazuma o razvoju komunikacija i izgradwi nuklearnih elektrana. A u svemu je najvaænije da su se dva predsednika, ruski i juænoafriËki, dogovorili i o koordinaciji svojih prilaza reπavawu kquËnih problema iz meunarodnih odnosa, ukquËujuÊi tu i re-gulisawe situacija u „vruÊim taËkama” - u Siriji i drugim podruËjima.

Ruski prilaz viπeplanskom meudræavnom uzajamnom delovawu na bazi meunarodnog prava i principa ravnopravnog dijaloga, koji se princi-pijelno razlikuje od ameriËkog prilaza sa wegovom teæwom da diktira, veÊ poËiwe da opπtu meunarodnu klimu okreÊe ka pozitivnoj strani.

Fond strateπke kulture 31.3.2013.

Ana FILIMONOVA (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2013.

закључак: међу учиниоцима ратних злочина на простору бивше Југославије скоро искључиво су Срби, а што је посебно интересантно, међу жртвама трагичних ратова, скоро да уопште нема Срба. Неко покушава да утемељи констатацију да је српска страна бестијално, оргијастички убијала и спроводила геноцид, док је друга седела скрштених руку и бавила се свакодневним пословима и хуманитарним радом", нагласио је председник Србије. Председник Николић је такође истакао: "Србија не негира кривицу, да су у ратном вихору Срби чинили злочине и апострофирам злочин у Сребреници. Србија осуђује злочине својих сународника, али то треба да учине државе у име којих су такође чињени ужасни злочини према српском народу". Тужилаштво и одбрана неравноправни

По Николићевим речима, "нису у том рату који нас је све уништио једни само гинули, а други само убијали" и "можда је све било увертира за отимање Косова и Метохије од Србије које је сада на делу, и у које је умешана организација најмодернијих и требало би да буде, најправеднијих земаља": "Да, али и најмоћнијих, из чијих редова је правда побегла."

"Ако неки будући истраживач, будући историчар, само на основу броја оптужених и осуђених Срба, Хрвата и мусимана буде закључивао о рату у БиХ, закључиће да су само Срби убијали Хрвате и муслимане (Бошњаке), да скоро уопште није било убијених Срба, а да су ту и тамо Хрвати убијали Бошњаке, а скоро нимало Бошњаци Хрвате. Ово на врло упечатљив начин одсликава стање ствари када је у питању необјективност и пристрасност самог Трибунала", нагласио је Николић. Кад је реч о самим процесима, Николић се посебно осврнуо на недостатак равноправности две стране - тужилаштва и одбране - у којем је "тужилачка страна, у свим поступцима и у сваком смислу, била фаворизована на штету одбране окривљеног", кад је реч о средствима, приступу медијима.

Као пример најгрубље повреде људских права окривљених Николић је истакао случај Војислава Шешеља који, како је казао, "проводи 11. годину у притвору, без преседана у светској историји, а да се не отпочиње са суђењем, јер тужилачка страна није била у стању да прибави доказе за своју унапред, дакле без доказа, сачињену оптужницу". Николић је још рекао да Србија гарантује да Срби који су осуђени пред Хашким судом, ако им се дозволи да казне затвора издржавају у Србији, неће имати повлашћени третман и да је спремна да прихвати међународни надзор.

Амбасадори земања чланица УН изнели су различита мишљења током дебате која на Iskra 1. maj 2013. .

тему рада међународних кривичних судова.

Бан Ки Mун : Сачувати међународно кривично правосуђе

Говорећи на расправи "Улога међународног кривичног правосуђа у остваривању помирења", генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Mун рекао је да се не могу остварити мир, помирење и развој без промовисања међународног кривичног правосуђа и позвао да се рад међунароних судова не доводи у питање. Помагање и подршка међународних трибунала значи да се не доводи у питање њихов рад и да се сачувају од оних који желе да их подрију из разлога који имају више веза с политиком него правдом, рекао је Бан Ки Mун. Помирење је неопходно у покушајима да се поправи ситуација после кризе, оценио је Бан и навео да међународни кривични судови доприносе напорима за успостављање мира и безбедности и поштовању људских права.

"Врло често, иако су сукоби престали, чак и после извесног времена и великог напора, осећања и тензије су високе. Због тога је битно истинско помирење. Уптраво овде међународно кривично правосуђе може да помогне", рекао је генерални секретар УН.

Он је поводом оснивања међународих судова за бившу Југлсавију, Руанду и друге земље рекао да је "свет одлучан у напорима да се починиоци злочина у ратовима приведу правди". Ти судови су започели еру одговорности, рекао је Бан Кимун и оценио да некажњивост више није прихатљива нити се толерише. Инцидент за време дебате

Председница Удружења Мајке Сребренице Мунира Субашић изведена је из сале у којој се одржава јавна дебата о раду међународних кривичних судова, јер је током говора председника Србије Томислава Николића подигла транспарент на коме је писало "Република Српска, геноцидна". Она је скупу присуствовала у својству посматрача, на позив председника Генералне скупштине УН Вука Јеремића и није имала право да се обраћа. Док је председник Србије Томислав Николић говорио, она је открила мајицу са натписом Сребреница и покушала да подигне транспарент на коме је писало "Република Српска, геноцидна", али су јој тада пришли припадници обезбеђења УН и извели је из сале. Субашић је после тога испраћена из зграде УН и није дозвољено да у њој борави. Председник Србије током овог инцидента није прекидао говор.

10. 4.2013.

(Podvukla - Iskra)

RTS

11

Dve decenije od uspostavqawa Tribunala u Hagu...

Eksplozija "realizma”

JAVNA DEBATA U UN O RADU ME–UNARODNIH KRIVI»NIH SUDOVA Izlagawe predsednika NikoliÊa

"Србија и ја спремни смо да не чекамо 70 година да бисмо се помирили са комшијама са којима смо некада живели у истој држави или са којима, мислим на Косово и Метохију, и данас живимо у једној земљи. Дубоко сам уверен да је Хашки трибунал одмогао када је тај процес у питању и да га је, вероватно, непотребно одложио на наредна поколења. Свакако га је, у великој мери, успорио и отежао", указао је председник Србије.

По Николићевим речима, Трибунал је изазвао код једног народа осећај да му је почињена неправда, а код другог тријумфализам. Говорећи као први од 50 представника држава који су пријављени за расправу, Николић је подсетио да је укупна висина казни до сада изречених Србима у том суду око 1.150 година, док су представници других народа за злочине над Србима осуђени на укупно 55 година.

Председник је подсетио да су хрватски генерали Маркач и Готовина ослобођени - а хрватске трупе протерале су преко 300.000 Срба из крајева које су вековима настањивали њихови преци. Више од 2.000 жртава из Братунца, Кравице и околних места у Источној Босни у којима су деловале бошњачке снаге под командом Насера Орића, чека да се макар неко од учинилаца казни.

Срби са Косова и Метохије организовано су киднаповани, а потом су им вађени органи који су продавани на црном тржишту. Историја не памти такве злочине. Хашки суд, уместо да их процесуира, уништио је доказе.

"Стотине хиљада протераних, хиљаде убијених и киднапованих на Косову и Метохији нису били довољан разлог Хашком суду да команданте и припаднике тзв. Ослободилачке војске казни, него је, током поступка, Харадинају, што је случај без преседана, дозволио да се бави политиком. А дозволио му је, заправо, да уклања и застрашује сведоке", додао је Николић. Наметнуто и неискрено помирење

По његовим речима, пресуде Трибунала изазивају фрустрираност и депресију код Срба, а код Хрвата и Бошњака подстичу егзалтираност и тријумфализам.

"Хашка суђења, чини се, углавном неће успети да досегну праву и потпуну истину, па ће

10

и помирење бити наметнуто и неискрено. Не може се бити праведан према некима, а према другима не. Како објаснити да скоро нико, осим у једном случају у Босни и у једном случају на Косову, није био правноснажно осуђен за злочине над Србима", истакао је Николић. На дебати - коју бојкотују Сједињене Државе, а нису присутни ни представници Трибунала - Николић се посебно осврнуо на изостанак представника суда, примећујући: "Ако не поштују најдревније правно правило, 'Audiater et altera pars' (саслушајмо и другу страну), како да од њих очекујемо и минимум права и правде?" "Хашки трибунал није испунио основни прокламовани циљ - помирење у региону, и зато не може бити ни будућност међународне правде, већ само њена ружна прошлост. Корист од Хашког трибунала постоји само утолико што је сада потпуно јасно да је начин његовог оснивања, његов целокупни рад показао да се тако више никада не сме радити", истакао је Николић. Србија се готово одрекла суверенитета

Трибуналу је Србија изручила 46 окривљених, међу којима и двојицу бивших председника, чланове владе, тројицу начелника Генералштаба своје војске и више полицијских и војних генерала, укључујући и директора обавештајне службе што је, каже Николић, незабележен случај у свету. Такође, додао је, Србија се "готово одрекла свог суверенитета" ослободивши више од 750 сведока чувања државне тајне.

"Сарадња са Хашким судом била је наша искрена жеља да допринесемо помирењу на просторима бивше Југославије, а не резултат притисака. Зато је Србија, често угрожавајући своје националне интересе, у потпуности одговорила на скоро све захтеве за помоћ коју су тражили Тужилаштво из Хага или оптужени, а ниједан захтев да се оствари увид у архиве није одбијен."

Истовремено, указао је, "Срби се као жртве у делатностима Хашког трибунала готово уопште не појављују... тек само у неколико случајева: Харадин Бала на Косову је за злочине над Србима осуђен и добио казну затвора од 13 година; Здравко Муцић, 9 година, Хазим Делић 18 и Есад Ланџо 15 година затвора" "Ови подаци могли би сугерисати следећи

Iskra 1. maj 2013.

©TA JE ODVRATILO `DRÆAVNI VRH` OD SPREMNOSTI DA KAPITULIRA Nalazimo se negde na polovini onih "jedanaest dana pakla" koje je prvi potpredsednik Aleksandar VuËiÊ najavio svojim kolegama iz vlade nakon posledwe maratonske runde briselskih pregovora, na kojima je, kako se iz konfuznih izveπtaja da razabrati, od strane domaÊina ponuen "radni papir" (Vidi niæe `Briselski papir` - Iskra) koji je bio apsolutno neprihvatqiv Ëak i za naπe, u principu, na sve spremne pregovaraËe.

Uzgred, ne vidim πta je tu "pakleno" - sem Ëiwenice da je srpska vlast u prethodnim rundama doπla do situacije da je sa svih strana ucewuju i da svi raËunaju da Êe morati da prihvati sve πto joj se ponudi. Pa im zato i nisu ponudili praktiËno niπta, odnosno, ponudili su Ëak i mawe od onoga πto je famozni Ahtisarijev plan nudio Srbima unutar nezavisnog Kosova.

Poenta je da ne samo u Briselu, Vaπingtonu i Priπtini, nego veÊ gotovo svuda u svetu pretpostavqaju da je vlast u Beogradu spremna da prihvati dakle, ne formalno "prizna", nego faktiËki prihvati - kosovsku nezavisnost i da se sad samo razgovara o malo veÊim ili malo mawim pravima lokalne srpske zajednice. Da je tako potvruje i Volfgang Iπinger, nemaËki diplomata i saradnik RiËarda Holbruka i Martija Ahtisarija koji je, kako kaæe, "siguran da Êe u Beogradu preovladati realizam i da Êe spor oko Kosova biti ostavqen po strani, kako bi vrata Evropske unije mogla da budu πirom otvorena... Fasciniran sam kada vidim da iz Beograda sada dolaze nove i uzbudqive ekspresije realizma", veli Iπinger. I dodaje da "dobro je πto su Srbi poËeli viπe da misle o buduÊnosti nego o proπlosti".

Bilo je posledwih nedeqa bezbroj sliËnih izjava i poniæavajuÊih "ohrabrewa" iz zapadnih politiËkih krugova. Ali se ova Iπingerova izdvaja po svojoj jezgrovitosti, brutalnosti i terminoloπkom cinizmu, sa kojim se moæe meriti samo nedavni zahtev (opet!) nemaËkih parlamentaraca da Beograd, u pisanoj izjavi ili usmeno, pred kamerama, iskaæe "vidqivu voqu" za pravno obavezujuÊom normalizacijom odnosa sa Kosovom!?

No, πampion cinizma i gotovo sadistiËkog sladostraπÊa u poniæavawu "Beograda" ipak ostaje Jelko Kacin sa svojom "pohvalom" srpskoj slozi i zahtevom da se prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar VuËiÊ sretne sa "zamenikom premijera Kosova" Slobodanom PetroviÊem.

A πta ovih dana rade srpski politiËki akteri i komentatori? Isto πto pre. Uz malu modifikaciju πto sada dojuËeraπwe drugosrbijanske perjanice marπiraju ruku pod ruku sa prononsiranim SNS agitatorima. I jedni i drugi govore o

Iskra 1. maj 2013.

"realizmu", s tim da nas jedni ubeuju kako je ovo πto gledamo jedan novi VuËiÊ (DaËiÊ), dok drugi, pak, nastoje da malo ublaæe efekat te "novine" sugeriπuÊi da se radi samo o novom, modernijem i lukavijem pokuπaju da se ostvare stari nacionalni ciqevi. TreÊi se, pak, bave kremqoloπkim analizama odnosa u trouglu NikoliÊ-VuËiÊ-DaËiÊ, koje moæda i nisu besmislene - buduÊi da odnosi u tzv. "srpskom politiËkom vrhu" zaista nisu idiliËni - ali, u krajwoj liniji takoe sluæe prvenstveno za uzajamno prebacivawe odgovornosti i preventivnu pacifikaciju moguÊeg otpora kosovskoj kapitulaciji. No, barem za sada i barem kada je Kosovo u pitawu, srpski politiËki trojac vesla priliËno sloæno i, naæalost, gotovo u potpunosti u skladu sa zadatim taktom i oËekivawima Priπtine, Brisela i Vaπingtona. KonaËno, Ëetvrti, rezignirano konstatuju kako je "sve propalo", "Kosovo definitivno izgubqeno", te da se sad treba okrenuti drugim vaænijim i dostiænim ciqevima evro-integracije, boqi æivot itd.

Sve je u æivotu uvek teæe naknadno popravqati. Ovom istinom su prvih meseci Ëelnici nove vlasti pokuπavali da opravdaju svoju politiku popuπtawa po pitawu Kosova. Ali treba poπteno reÊi da je stvar veÊ poodavno otiπla daleko preko implementacije "Borkovih sporazuma" i to vidi svako sem onih kojima su vlast i interesi zamaglili vidik.

Ideoloπki konvertiti su uvek najæeπÊi vernici nove ideologije, od bivπih udbaπa teπko je naÊi revnosnije i "ortodoksnije" pravoslavce kao i obrnuto. Tako je, negde poËetkom novembra, kada je veÊ svima postalo jasno da Êe nova vlast zarad datuma poËetka pregovora sa EU pristajati Ëak i na ono na πta Boris TadiÊ nije hteo - ili nije smeo - da pristane, Svetislav Basara seirio: "Vreme je da se poradi na poboqπawu æivotnih uslova za kosovske Srbe i - uopπte - Ëemerni kosovski æivaq svih naroda i narodnosti. PaπÊe tu i neka koordinaciona tela, takozvani `oficiri` za vezu izmeu dveju strana, koji Êe (nadajmo se) doprineti smirivawu situacije. Vesna PeπiÊ je to lepo objasnila u PeπËaniku. Moæe im se, brate. Ko Êe da im se usprotivi? Sila boæja: Koπtunica, VukadinoviÊ, AntoniÊ i Ëetrdeset guslara."

Tako je pisao i gotovo iπingerovski novu vlast na "hrabre" poteze podsticao svojevremeno quti srpski nacionalista i desniËar Basara. I, naæalost, greπio mawe nego πto inaËe greπi. Iz razliËitih razloga, sila nabrojanih "remetilaËkih" faktora zaista nije prevelika. (Bez obzira πto npr. osvedoËenu moÊ gusala, odnosno kolektivnog narodnog seÊawa nipoπto ne bih potcewivao.) πtaviπe, i DSS se doskora ponaπao priliËno autistiËno i ziheraπki, usmeravajuÊi

23

©ta je...

zajedniËkog interesa koji spadaju u dole navedene nadleænosti opπtina.

svoju kritiku samo na DaËiÊa i SPS, a paæqivo izbegavajuÊi da se previπe zameri napredwacima.

Mediji su opet u ogromnoj veÊini pod direktnom ili indirektnom kontrolom vlasti - a i ono malo πto nije oduπevqeno vladajuÊim dvojcem takoe je na istoj evro-atlantskoj liniji, tako da, eventualno, moæe da proziva vladu (i pojedine "nepodobne" ministre) zbog zaduæivawa i mleka, ali ne i zbog kosovske predaje i kapitulantskog prozapadnog kursa. Dakle, u principu, svi oboæavaju VuËiÊa i SNS. A i oni koji ih ne oboæavaju (na primer, demokrate i LDP-ovci) ne smeju da ih ozbiqno kritikuju sve dok tako odluËno napreduju na "evropskom putu".

Pa, opet, stvar ide teπko. Ne zato πto je otpor gorenavedenih i nenavedenih "retrogradnih" elemenata - ukquËujuÊi i crkvu - naroËito snaæan (nije ni izdaleka onakav kakav bi trebalo da bude), veÊ zato πto su, suoËeni sa preko svake mere kooperativnom srpskom stranom, apetiti Berlina, Brisela i Priπtine enormno porasli. Pa umesto da nastave sa taktikom "korak-po-korak" implementacije kosovske nezavisnosti izgleda da su malo prebrzo i previπe dodali gas u pravcu potpune i oËigledne kapitulacije i tako malËice trgli, uplaπili i zabrinuli ovdaπwe "kosovske junake" koji sada svoje oklevawe da iz prve prihvate ovaj poniæavajuÊi, antiustavni i antidræavni sporazum pokuπavaju da predstave kao akt vrhunske dræavotvornosti i patriotizma.

Ali ako. Neka ga samo odbiju - pa makar narednih meseci morali da sluπamo ode wihovoj hrabrosti i ærtvovawu potencijalno veÊem i od onog kneza Lazara i Miloπa ObiliÊa. Jer i to je boqe, odnosno mawe loπe i mawe πtetno, nego da wihovo prihvatawe - u suπtini - neznatno modifikovanog Ahtisarijevog plana moramo da slavimo kao vrhunac diplomatskog i pregovaraËkog umeÊa.

NSPM, 28.3.2013.

-------------------

–ore VukadinoviÊ

Briselski papir Tokom sedme runde pregovora Beograda i Priπtine Evropska unija ponudila je okvir za Zajednicu srpskih opπtina za koji je Vlada Srbije rekla da je - neprihvatqiv. „Politika” donosi tekst predloga briselske administracije: Za opπtine sa veÊinskim srpskim stanovniπtvom biÊe uspostavqena asocijacija (zajednica) opπtina. Ona Êe obuhvatiti opπtine sa srpskom veÊinom na Kosovu. Asocijacija (zajednica) biÊe otvorena za bilo koju drugu opπtinu koja bude htela da joj se pridruæi. Opπtina moæe da reπi da napusti asocijaciju (zajednicu) u bilo kom trenutku.

Struktura asocijacije (zajednice) i Ëlanstvo wenih tela biÊe ustanovqeni po istim modalitetima kao πto su oni iz postojeÊeg Statuta asocijacije kosovskih opπtina. Asocijacija (zajednica) imaÊe sopstveni statut i biÊe registrovana po istim procedurama.

U skladu sa Evropskom poveqom o lokalnoj samoupravi i zakonima Kosova, asocijacija (zajednica) imaÊe ovlaπÊewa da izvrπava poslove od

24

Ta ovlaπÊewa su sledeÊa: a) lokalni ekonomski razvoj b) urbanistiËko i ruralno planirawe c) upotreba i namena zemqiπta d) sprovoewe propisa o gradwi i standarda u kontroli gradwe e) zaπtita æivotne sredine na lokalnom nivou f) obezbeewe i odræavawe javnih usluga i servisa, ukquËujuÊi snabdevawe vodom, kanalizaciju, tretirawe otpada, lokalne puteve, lokalni saobraÊaj i lokalne sisteme grejawa g) odgovor na vanredne situacije na lokalnom nivou h) obezbeivawe javnog predπkolskog, osnovnoπkolskog i sredwoπkolskog obrazovawa, ukquËujuÊi registrovawe i licencirawe obrazovnih ustanova, zapoπqavawe, plaÊawe i obuku nastavnika i rukovodilaca i) unapreewe i zaπtita qudskih prava j) obezbeewe javne primarne zdravstvene zaπtite k) obezbeewe porodiËnih i drugih usluga socijalne sluæbe, kao πto su briga za nemoÊne, hraniteqstvo, nega dece, nega starih, ukquËujuÊi registrovawe i davawe dozvola za ove centre za negu, zapoπqavawe, isplatu plata i obuku radnika u oblasti socijalne zaπtite l) socijalno stanovawe m) javno zdravqe n) davawe dozvola za lokalne sluæbe i ustanove, ukquËujuÊi one koje se odnose na zabavu, kulturne i slobodne aktivnosti, hranu, smeπtaj, pijace, uliËnu prodaju, lokalni javni saobraÊaj i taksisluæbu o) davawe naziva ulicama, putevima i drugim javnim mestima p) ureivawe i odræavawe javnih parkova i prostora k) turizam r) kulturne i slobodne aktivnosti s) bilo πta πto nije eksplicitno iskquËeno iz wihove nadleænosti ili dodeqeno nekim drugim vlastima SledeÊe nadleænosti mogu biti dodeqene asocijaciji (zajednici) od strane centralnih vlasti: a) katastarski podaci b) matiËne kwige c) biraËki spiskovi d) registar vozaËkih dozvola i registracija e) raspodela socijalne pomoÊi (ne raËunajuÊi penzije) f) zaπtita πuma na teritoriji opπtine Asocijacija (zajednica) se uspostavqa na neodreeni vremenski period. Moæe da se raspusti samo odlukom wenih nadleænih tela i u skladu sa procedurama predvienim statutom.

Opπtinski izbori biÊe organizovani u Ëetiri opπtine na severu Kosova 2013. godine uz pomoÊ OEBS-a u skladu sa zakonima Kosova.

23.03.2013.

(Podvukla - Iskra)

Politika

VLAST PRIMORANA DA ODBIJE ULTIMATUM EU ,,Neka ga samo odbiju - pa makar narednih meseci morali da sluπamo ode wihovoj hrabrosti i ærtvovawu potencijalno veÊem i od onog kneza Lazara i Miloπa ObiliÊa. Jer i to je boqe, odnosno mawe loπe i mawe πtetno, nego da wihovo prihvatawe - u suπtini - neznatno modifikovanog Ahtisarijevog plana moramo da slavimo kao vrhunac diplomatskog i pregovaraËkog umeÊa”.

Ovim reËima zavrπio sam posledwi tekst uoËi „odluËujuÊe” osme runde briselskih „pregovora” izmeu Beograda i Priπtine. Uzgred, navodnike bi verovatno trebalo staviti i ovde, kod „Beograda” i „Priπtine”, jer je u pitawu eufemizam za unutraπwu upotrebu, s obzirom na to da je viπe nego jasno - i tako se to i Briselu i u svetskim medijima predstavqa - da se radi o dijalogu na najviπem nivou izmeu dræavnih delegacija Srbije i Kosova. Tuæno ali istinito.

U svakom sluËaju, osma runda je doπla i proπla, a srpski pregovaraËki tim (mogli bi i ovde pokoji navodnici) u woj doæiveo je neku vrstu tehniËkog nokauta. Po wihovim sopstvenim reËima, u Briselu im nije ponueno niπta, a traæeno je praktiËno sve. Na prvom mestu, likvidirawe srpskih institucija na severu KiM, odnosno uspostava suvereniteta republike Kosovo na Ëitavoj teritoriji. Dakle, æeqe Priπtine i ultimatum nemaËkih parlamentaraca pretoËeni u zvaniËan zahtev Brisela, uz bahatost i tvrdoÊu koja ostavqa prostor za osnovanu sumwu da se moæda Ëak od poËetka iπlo na to da predlog bude apsolutno neprihvatqiv.

Mada se ne moæe iskquËiti ni moguÊnost da je takav postao, pored ostalog, i zato πto su, suoËeni sa srpskom spremnoπÊu da zarad dobijawa datuma poËetka pregovora sa EU progutaju svaku ponuenu æabu, u Priπtini, Briselu i Vaπingtonu neprestano podizali lestvicu.

I tu dolazimo do, u ovom trenutku, kquËnog pitawa. Zaπto onda naπi „pregovaraËi” nisu do kraja poklekli i javno prihvatili ono πto je od wih zahtevano, kao πto su to, na „nevieno”, bili spremni da potpiπu Vuk DraπkoviÊ, DinkiÊ, Palma i veÊina srpskih analitiËara i novinara?

Naæalost, svakako najmawe zbog dobronamernih i ubedqivih argumenata zbog Ëega bi prihvatawe bilo pogubno. Takoe, ne naroËito ni zbog straha od masovnih protesta i problema koje bi ovdaπwa parlamentarna ili vanparlamentarna opozicija mogla da im napravi. DSS je priliËno pacifikovan, a i inaËe im, ni u boqe vreme, energija, ulica i protesti nisu bili jaËa strana. A ostali su, uz Ëasne izuzetke, dovoqno neatraktivni, kompromitovani, razjediweni, kontrolisani ili ludi da bi - sem baπ kakvim epohalnim „boæjim Ëudom” mogli pokrenuti neki ozbiqniji talas. Pa Ëak i da se udruæe svi pomenuti i nepomenuti, stvar bi se samo neznatno popravila.

Na kraju, biÊe da je glavni problem u tome

Iskra 1. maj 2013.

Iskra 1. maj 2013.

πto, Ëak i posle dugogodiπwe pripreme, posle tolikog truda, stipendija i projekata na „promeni nacionalne paradigme” i „promeni svesti”, ubeivawa da je Kosovo ionako veÊ nezavisno i da je to najboqe za sve, dakle, posle svega toga i decenijskog rada na nacionalnoj lobotomiji izgleda da, ipak, nije lako izdati. Pogotovo izdati na Kosovu. Uz sve javno ismevawe „nebeske Srbije”, nije lako potpisati bezuslovnu kapitulaciju nakon πto je i Crkva javno iznela svoj stav, nakon πto se oglasio Putin i nakon πto su Srbi sa severa jasno rekli da oni ni po koju cenu neÊe prihvatiti da budu izruËeni u nadleænost Priπtine. „To ni »eda JovanoviÊ ne bi mogao da potpiπe”, vajkao se u trenutku iskrenosti jedan od pregovaraËa.

OËigledno da ovog puta u Briselu nisu hteli da daju Ëak ni kakav-takav alibi, Ëak ni najmawi smokvin list koji bi onda u zdruæenoj medijskoj operaciji prozapadnih lobista i reæimskih agitatora bio proglaπen za „pobedu razuma”, „realistiËno reπewe” i „bolan kompromis” koji „podjednako (ne) zadovoqava obe strane”.

Ali πta su oni mislili i Ëemu su se drugom nadali? Zar su mislili da su imperiji miliji i draæi od Borisa TadiÊa ili Vojislava Koπtunice, pa Êe sada wima, MiloπeviÊevim i ©eπeqevim naslednicima, Ëiniti ustupke davati koncesije koje nisu hteli da Ëine ovim svojim svojevremenim miqenicima? Ne, gospodo. Oni su dozvolili da na vlast doete, samo zato πto ste dali obeÊawe - ili makar namignuli i „dali nagoveπtaj” - da Êete povodom pitawa Kosova biti efikasniji i kooperativniji od TadiÊa (koji je, opet, bio kooperativniji od Koπtunice, koji je, makar u poËetku, bio kooperativniji od MiloπeviÊa - koji je, uzgred reËeno, takoe povremeno umeo da bude vrlo kooperativan).

I to je to. Wih zanima samo bezuslovna kapitulacija, a ne TadiÊeva karijera, NikoliÊev obraz ili VuËiÊevi rejtinzi. Svakoga Êe podræati onda i onoliko koliko moæe da im koristi i koliko usluga je u stawu da im „deliveruje”.

Naæalost, veÊina naπih „lidera” to shvati tek onda kada odrade zadatak, odnosno kada budu iskoriπÊeni i odbaËeni. A neki Ëak ni tada.

Pa, opet - posle svega i uprkos svemu treba podræati svaki koliko-toliko ozbiqan i dræavoliki potez svoje vlasti, ma koliko on moæda bio nevoqan i iznuen, πto sopstvenim prethodnim greπkama, πto liËnim vlastodræaËkim interesom, ili protivniËkom brutalnoπÊu.

Jedino me brine to πto je bila potrebna tako velika i tako teπka artiqerija za jedno tako malo i tako nemuπto „ne”. Ali boqe i jedno mlako „ne”, nego „junaËka” kapitulacija.

Politika, 9.4.2013.

(Podvukla - Iskra)

–ore VukadinoviÊ Glavni urednik NSPM

9

Demokratski ponor...

дак у коме живимо, али и већи део житеља данашње Србије. Наиме, републичка влада ни на који начин није спречила производњу млека које садржи поменуту врсту отрова, а производња млека одвија се највећим делом унутар организма краве и зависи од тога каква се храна даје кравама. Примера ради, ако мајка почне да конзумира дуван у току периода дојења, дете ће осетити разлику у квалитету млека и одбиће даље дојење. Контрола квалитета сточне хране није спречила употребу кукуруза зараженог афлатоксином, тако да се он сада појављује у млеку али и на свим осталим местима где се тај кукуруз користио. Од исхране домаћих животиња па до производње пива где кукурузни слад замењује јечмени, ради смањења трошкова производње. Националистичким бунтом против либерал-капиталистичког конц-логора

Капиталистичко друштво заснива се на само једној идеји - зарадити максималну могућу количину новца у датим условима. У великим компанијама то је суштина пословне политике, а у главама становника капиталистичких држава то је једини и основни животни циљ. Са таквим приоритетима јасно је да ће интерес појединца надвладати интерес народа, што ће у наредном периоду довести до нестајања народа. Уместо тога добићемо скупину људи у којој сваки појединац води неку врсту рата са другим људима, борећи се да сакупи и сачува што је могуће већу количину материјалних добара. Овако уређен систем може нас врло брзо довести на ивицу егзистенције. Примера ради, ако се докаже да генетски модификована храна захтева мање заливања током сазревања, сви ће зарад већег профита производити њу. Док ће цена нормалне органске хране бити дупло већа од генетски модификоване.

Међутим, оно што највише збуњује у целој причи јесте чињеница да ни једна млекара није пропала због продаје канцерогеног млека. Чиме се ово може објаснити? Ничим другим осим апатичним стањем духа нашега народа. Као што многи гласају за вишеструко компромитоване политиканте, плаћају телевизиску претплату или прихватају да се возе са окаченом Бус-Плус картицом око врата, тако исто се прихвата и испијање канцерогених супстанци. Одсуство воље за животом и прихватање свега што се намеће представља једну од последњих фаза у одумирању једног народа. Зато је један свеобухватни националистички бунт као животни стил, нужан предуслов препорода у свим животним областима. Ј. Алексић

8

Preliminarna analiza... (sa str. 6) 12. Municipal elections shall be organized in the northern municipalities in 2013 with the facilitation of the OSCE in accordance with Kosovo law and international standards. (Opπtinski izbori u se-vernim opπtinama biÊe 2013. uz pomoÊ OSCE, a prema Kosovskom zakonu i meunarodnim standardima).

- izbori u skladu sa kosovskim zakonima (i ustavom) znaËe definitivan prekid veze sa ustavnim i pravnim sistemom RS. - Ëak i pod uslovom da graanstvo prihvati te izbore, odrednica o meunarodnim standardima je vrlo nejasna: ko bi imao pravo glasa, ko bi mogao da se kandiduje, da li samo oni sa stalnim ili prijavqenim mestom boravka, ili samo oni sa kosovskim liËnim kartama i dræavqanstvom, πta je sa raseqenim licima, πta u sluËaju bojkota izbora, da li bi partije morale da se registruju shodno kosovskim zakonima, da li bi u sluËaju bojkota bio izabran kandidat koji osvoji stotinak glasova, da li bi izabrani predstavnici mroali da poloæe zakletvu shodno kosovskom ustavu, itd.

13. Discussions on Energy and Telecoms will be intensified by the two sides and completed by June 15. (Pregvori o Energiji i Telekomu Êe se ubrzati od obe strane i biti zakquËeni do 15. juna).

- Ovo je pritisak da se donese odluka i ostavqa prostora Priπtini za nerazumne i maksimalistiËke zahteve i odricawe bilo kakvog ustupka 14. It is agreed that neither side will block, or encourage others to block, the other side’s progress in their respective EU path. (ZakquËeno je da nijedna od strana neÊe blokirati, niti podstrekivati druge da blokiraju, napredak druge strane na wenom putu ka EU).

- ovo jeste mawe zlo od pomiwawa mesta u UN, svakako, ali realno zna se ko je miqenik zapada. Ovim Srbija - moæda - dobije datum ali Ëak i tada do Ëlanstva i daqe ostaje jako mnogo uslova i vremena, dok Priπtina dobija de fakto priznawe, konkludentnom radwom. Tom klauzulom gubimo pravo da traæimo od drugih dræava da ne priznaju JPNK, jer na putu ka pristupawu EU jasno je da Unija u svoje Ëlanstvo ne prima nevladine organizacije ili udruæewa graana veÊ samo dræave kao subjekte meunarodnog javnog prava.

15. An implementation committee will be established by the two sides, with the facilitation of the EU. (Obe strane Êe formirati uz pomoÊ EU Komitet za primenu ovih zakquËaka).

19.4.2013.

Verovatni izvor, Sajt: <Yahoo!

Iskra 1. maj 2013.

Otreznite se EU-zavisnici, ako ovo Ëeka Slovence...

KIPARSKI RECEPT ZA SLOVENIJU Nekadaπweg „najboqeg aka” iz bivπe SFRJ, prema procenama najboqih slovenaËkih ekonomista, oËekuje brutalno briselsko „neæno ubeivawe” da se gorkim odricawima spase bankrota i izbegne „grËki scenario” - preko „kiparskog recepta”. ©ta tek oËekuje Srbiju?

stranog kapitala i banaka. Stoga EU analitiËari zlurado objaπwavaju danaπwu privrednu situaciju Slovenije `nekonkurentnoπÊu` wenih proizvoda na euro-træiπtu, a stvarni uzrok, kao i u celom svetu, je spekulativno bankarstvo. Ëije gubitke plaÊa `guravi narod`. - Iskra).

Zaboravite na Kipar, Slovenija je na redu. Kada je novinar „Vaπington posta” Dilan Metjuz napisao tekst sa tim naslovom na vrhuncu kiparske finansijske krize, ni slutio nije kakvu Êe pometwu wegova prognoza uneti, ne samo u slovenaËku javnost. Jer, s obzirom na trenutno stawe u Sloveniji i EU uopπte, nije teπko poverovati u proroËanstvo sroËeno u Ëetiri reËi - „Slovenija da se spremi” - jer upravo je Slovenija sledeÊa dræava iz zone evra koja Êe biti prisiqena da zamoli za finansijsku pomoÊ EU, ukoliko se ne dogodi neko Ëudo. Koje nije na vidiku.

EVROPSKA PRETWA Iako se verovalo da je Slovenija umakla proπlogodiπwim crnim najavama bankrota, to je opovrgla i najnovija izjava holandskog finansijskog ministra i ujedno πefa Evrogrupe Jerona Dijselbloma, koji je 25. marta izjavio da bi kiparski model ubuduÊe mogao da bude primenqiv i za druge dræave s evrom koje se nau u πkripcu, na primer Sloveniju.

Prema procenama EU, u Sloveniji se zaduæenost, poËevπi od 2007, poveÊala za 23,5 odsto, a nefinansijskog privatnog sektora Ëak za 40 odsto. VeÊinu tih zaduæivawa Ëine „loπi krediti” koje je prethodna vlada (a Ëini se i aktuelna) probala da skine”, kako bi NLB oËistila balasta proπlosti.

Dijselblomove reËi su u ponedeqak izazvale pad evra od jedan odsto (zajedno sa akcijama evropskih preduzeÊa) i potres na evropskim berzama. Momentalno je poskupelo i zaduæivawe Slovenije na svetskim træiπtima, gde investitori za slovenaËke deonice sada oËekuju oko πest odsto nagrade (umesto prethodnih pet).

Uprkos Ëiwenici da se Slovenija iz napredne tehnoloπke dræave (bar u eks-Ju okvirima) u nepunih devet godina boravka „pod EU kapom” pretvorila u zemqu „koja je na dnu privredne lestvice i viπe niπta ne proizvodi” (ocena izreËena u Jutarwem programu TV Slovenija, 27. marta 2013. godine), domaÊi ekonomisti pokuπavaju da smire nervozu zemqaka tvrdwama da „Slovenija ipak nije Kipar”, jer joπ uvek izvozi oko 70 odsto (preostale, skromne) proizvodwe. Problem je, meutim, πto su slovenaËka preduzeÊa prezaduæena, a zaduæivawe se konstantno poveÊava od 2008. Bankarski sektor, na Ëelu sa „Novom qubqanskom bankom” (NLB), potonuo je u gubitke koji se mere u stotinama miliona evra i veÊ mesecima je pred slomom, zbog Ëega nijesposoban da servisira potrebe posrnule privrede. (Slovenija je jedna od retkih Ëlanica EU koja nije pristupila nagloj liberalizaciji i privatizaciji svojih preduzeÊa, ukquËjuÊi banaka, tj. wihovoj jeftinoj kupovini od strane ino-

Iskra 1. maj 2013.

Nije Dilan Metjuz otkrio niπta novo kada je zapisao da tri najveÊe slovenaËke banke viπe nisu u stawu da kreditiraju slovenaËku privredu. To je Ëiwenica koja se u Sloveniji smatra rak-ranom veÊ godinu dana. I jednako dugo se traæi reπewe i politiËki konsenzus za sprovoewe velike dræavne prevare u vidu „slabe banke” koja bi, , KoËnica tom planu su i razjareni demonstranti koji su na ulicama Qubqane i drugih slovenaËkih varoπica proteklih meseci demonstrirali nameru da ne plate cenu krize, ni spasavawa banaka. I da ne æele da dozvole aktuelnoj politiËkoj eliti, bilo da je na wenom Ëelu Janez Janπa ili Alenka Bratuπek, nova premijerka, da ceh krize prevali na lea „obiËnih malih qudi”. A to se upravo sada odvija na Kipru. Dijselblomove reËi otkrivaju nameru EU da isti diktat nametne i drugima; Sloveniji, u prvom redu.

Jeste prethodna slovenaËka vlada smawila javni dug za oko 3,5 odsto, ali to smawewe postignuto je uz velike rezove u socijalna davawa i javni sektor, a kresawe plata i otpuπtawa doveli su do masovnih demonstracija na ulicama slovenaËkih gradova. Prema procenama MMF-a, Sloveniji nedostaje joπ oko 3,8 milijarde evra, od toga treÊina za „pokrivawe” dugova banaka. A novca niotkuda. Dobra vest je samo podatak da depoziti u slovenaËkim bankama predstavqaju svega 125 odsto BDP-a, a ne Ëitavih 800, kao u sluËaju Kipra.

Ali to je bedna uteha za 70.000 radnika koji su izgubili posao od poËetka krize i vojsku od oko 140.000 nezaposlenih, πto je za dvomilionsku Sloveniju stresna brojka.

Brojke su neumoqive: slovenaËki BDP se joπ koliko 2008. dræao na 91 odsto proseka u EU, da bi 2010. pao na oko 84 odsto. I tu nije kraj.

Kamate na obveznice su, zbog kiparske krize, dostigle nivo od πest odsto, πto je tik uz „magiËnu granicu” od sedam odsto, kada finansir

25

Kiparski recept... awe dugova neke zemqe postaje nemoguÊa misija.

TALI»NI TOM Ne bi trebalo prenebregnuti ni tvrdwe profesora qubqanskog Ekonomskog fakulteta Joæe P. Damijana, nekadaπweg ministra finansija (u Janπinoj vladi), autora plana o „loπoj banci” koja bi trebalo da spase NLB. Damijan vatreno hvali odvaæan (i niπta mawe opasan) plan pqaËke koju je na Kipru izvela EU Trojka, i ne krije da bi i u Sloveniji, ako nastavi sadaπwim putem, uskoro moglo da se dogodi ono πto se desilo Kipru. On piπe: „Svi koji su Ëitali TaliËnog Toma znaju kako izgleda `metod neænog ubeivawa`. To je kada Xo, najmawi, najnervozniji i najbistriji meu Ëetiri brata Dalton pretuËe najveÊeg i najglupqeg Averela kako bi ubedio preostala, sredwa dva brata, da je u pravu.

Tako bismo mogli da opiπemo i `kiparsku lekciju` koju je Brisel i Sloveniji `oËitao` reπavawem kiparskog problema: Kada je kiparski parlament odluËno i veoma emocionalno odbacio osnovni predlog `spasilaËkog paketa` Trojke, to je izazvalo reakciju EU, koja je bila neuporedivo gora od prvobitnog predloga Trojke.

SeÊate se - prvi predlog je bio priliËno blag.

Kiparska vlada je trebalo da prikupi πest milijardi evra vlastitih sredstava, i to jednokratnim oporezivawem depozita u kiparskim bankama. Predlog poreskih stopa je bio veoma nizak: 6,75 odsto za depozite niæe od 100.000 evra, i 9,9 odsto za depozite viπe od 100.000 evra. Odbacivπi taj predlog, kiparski parlament je navukao sebi na vrat bes evropskih voa, pre svega Merkelove...

Posle novog kruga mukotrpnih `pregovora` (koje bismo mogli plastiËnije da opiπemo kao hvatawe za guπu) tokom vikenda, Kipar je na kraju morao da pristane na mnogo gore uslove; u drugoj najveÊoj banci, `Laiki`, svoje depozite Êe izgubiti svi iznad garantovanih 100.000 evra, dok Êe u najveÊoj banci, `Bank of Cyprus`, ulagaËi sa ulozima iznad 100.000 evra morati da se `odreknu` 30-40 odsto svog novca... EU je iskoristila `kiparsku lekciju` da oËita bukvicu ostalim dræavama.

Po uzoru na braÊu Dalton, EU je ostalim dræavama `dala neæno do znawa` πta ih Ëeka ako budu neposluπne i ukoliko ne budu dovoqno kooperativne prilikom reπavawa krize u svojim dræavama. To je bila oËigledna i gruba lekcija i za Sloveniju. Ukoliko nova vlada do sredine maja ne uspe da ubedi finansijska træiπta da joj pozajme novac za refinansirawe starih obaveza (a poËetkom maja stiæe na naplatu joπ 1,1 milijarde evra obveznica), Slovenija Êe morati da se pripremi na ucewivawe Trojke, koja veÊ sad moæe da zahteva kresawe plata u javnom sektoru

26

za joπ 10 odsto, dodatno smawewe broja zaposlenih za 10 odsto, sniæavawe penzija za 10 odsto, kao i privatizaciju dræavnih preduzeÊa poput `Triglava`, `Telekoma`, `Petrola` i `Energetike`, likvidaciju `Abanke` i tako daqe.

Ali ni sve to neÊe biti dovoqno. Sve to bi bio samo `startni` predlog Trojke. Konkretan predlog (za reπavawe krize) biÊe joπ brutalniji. Koliko viπe vlada ili parlament budu probirqive i probaju da izmiπqaju nove uslove, toliko Êe brutalniji biti novi predlozi Trojke.”

Prema Damijanovim procenama, opisani scenario poËeÊe veÊ za mesec-dva. Tvrdi da tu neÊe pomoÊi ni protesti na ulicama, ni gnev (u Sloveniji moÊnih) sindikata, jer Trojka ima ponudu koja se ne sme odbiti. Jedina alternativa je bankrot.

Da je Slovenija ponovo na ivici bankrota otkrivaju i podaci koje objavquju slovenaËke „Finance”. Odnos neto duga i profita nefinansijskih kompanija pokazuje da je Slovenija daleko najzaduæenija privreda u Evropi, a istovremeno ima najmawu sposobnost vraÊawa dugova iz tekuÊeg poslovawa; slovenaËki odnos duga i profita je 17,1, a to je mnogo viπe od evropskog proseka (3,6), dok je u NemaËkoj isti faktor samo 1,6. Drugim reËima, slovenaËka preduzeÊa su bez kapitala.

Nema sumwe da Sloveniju Ëekaju velika iskuπewa. Zemqu - koja je prva pobegla iz SFRJ u kojoj je navodno bila „iskoriπÊavana” i „ugwetavana” od strane juænoslovenske braÊe, a naroËito „veÊinskog naroda” (Srba), a koju su briselski funkcioneri wenoj „balkanskoj braÊi” godinama nametali kao „uzornog aka” - sada Ëekaju teπke ekonomske, evropske batine. To je dobar putokaz i za Srbiju, i upravo tu lekciju bi trebalo da ima na umu i srpska politiËka elita, koja se sprema da za obeÊani „datum poËetka pregovora o ulasku u EU” de facto prizna Kosovo kao nezavisnu dræavu.

Ne samo da bi Srbija time „prodala” neπto neprocewivo za neπto potpuno bezvredno, veÊ se takva trgovina, kako dokazuje i slovenaËki primer, ne isplati ni na nivou proste ekonomske raËunice. Jer ako Sloveniju, koja se utopila u EU pod firmom ulaska u novu, sreÊnu „civilizovanu” porodicu, sada umesto solidarnosti i pomoÊi od strane ostalih dræava Ëlanica Unije Ëeka puko suoËavawe sa evropskom realnoπÊu, taËnije „brutalno neæno ubeivawe” od strane NemaËke, najjednakije meu jednakima u EU, onda nema niËeg razumnijeg od pitawa πta u tom druπtvu Ëeka tek Srbiju, koja u „evropski klub” ulazi sa oreolom loπeg aka i ne sa pridevom poæeqnog πtrebera, πto je, sve do sada, za Uniju bila Slovenija.

PeËat, 30.3.2013.

(Podvukla - Iskra)

Svetlana VasoviÊ-Mekina

Iskra 1. maj 2013.

ДЕМОКРАТСКИ ПОНОР ЉУДСКИХ ПРАВА Либералno-демократски концепт „заштите" личности, као јемство моралног и физичког пропадања нације

Свакидашња партијска, јефтина и често псеудопатриотска демагогија, која се између осталог могла чути и видети и током протеклих дана и недеља, представља одавно познату манипулацију интересних група, окупљених под окриљем политичких партија организација са фактичким монополом на руковођење државним органима. Кроз међусобну и огољену борбу за власт, оне не воде рачуна о националном интересу нити о истинској заштити човека, премда је управо етикета наводне борбе за људска права, заштитни знак готово свих учесника демократске политикантске фарсе.

Њихове препознатљиве манипулације, биле су учестале у последње време, и током такозваних бриселских „преговора", као и током најновијих дешавања у Новом Саду, где издајнички властодржци покушавају да на таласу народног антисепаратизма изврше само просту међупартијску смену власти у АП Војводина. Јер целокупна политичка слика данашњих власти, и њихово срамно држање према косовско-метохијском проблему, јасно указује да у њиховој наводној бризи за растући војвођански сепаратизам, нема ни трунке родољубиве искрености, већ се искључиво ради о партијско-котеријашком рачуну оних који манипулишу мислима и осећањима нашег народа у корист својих личних прохтева и пуног залогаја својих надређених моћника. У таквој корелацији „чекића и наковња", интереси обичног човека и његова заштита бивају запостављени и препуштени стихији тржишта, како у духовно-моралној тако и у материјалној сфери. Медијски јавни (не)морал

Ту долазимо до савремених појава чије постојање потпуно разобличава демократску лицемерну бајку о наводној борби за људска права. Наиме, између редова политичких актуелности, а међу медијски актуелним штивом, пажњу поново изазивају тзв. „рeалити шоу” програми као посебан вид модерне експлоатације човека и врхунац медијске накарадности. Њихово постојање је доказ да су у мондијалистичко-демократском брлогу правне норме о заштити јавног поретка и јавног морала, само мртво слово на папиру. Заправо, либерална демократија, у свом концепту људских права и заштите личности, одувек је и негирала духовну димензију човека, сводећи заштитни елемент права искључиво на заштиту Iskra 1. maj 2013. .

од класичног физичког напада, а чак и у том смислу врло условљено и релативно.

Ваљан доказ за такву тезу јесте деценијска глобалистичка тенденциозна политика производње нездраве хране, уз истовремено гушење домаћинске пољопривредне производње. То нас доводи и до наше актуелне приче о млеку и отрову, која је усталасала овдашњу јавност. Та заврзлама која се месецима не смирује, за своје медијске промотере представља тек средство за политикантске обрачуне, без икаквих тенденција и жеља да се проблем реши, премда је реч о веома озбиљној ствари која отвара и многа друга питања, која се постављају пред данашњег човека. Прича о млеку и отрову

Колико познајете људи оболелих од рака? Свако од нас познаје макар једног, а можда и неколико њих. Број људи оболелих од рака прети да достигне размере епидемије. Нема више никакве разлике између оболелих. Умиру млади, средовечни и старији. Канцерогене материје више се не налазе само у цигаретама и издувним гасовима аутомобила. Има их у разним адитивима, конзервансима, пластичним амбалажама, а од овог пролећа, опште је познато да их има и у млеку. С обзиром да се ради о намерници коју из објективних разлога није могуће избећи у свакодневној исхрани, нарочито деце и младих, може се рећи да су услови живота слични онима који владају у ратном стању. Технократски монструм глобалног села, који прождире природно село и домаћу пољопривредну производњу, одавно је у већој или мањој мери загадио прехрамбене производе који се продају у градским трговинама, а које су нужно место снадбевања за већину грађана. С обзиром да је реч о процесу који већ подуже траје, проналажење хране која није затрована пестицидима, конзервансима, адитивима или отровима биогеног порекла, као што је афлатоксин, данас је постало свакодневни изазов. Иако је актуелна прича о загађености овдашњег млека свакако претерана и у служби је партијских препуцавања, као и припремања терена да страни произвођачи и на овом пољу у догледно време прогутају „домаће”, ситуација у којој се налазимо и здравствене околности нису ни мало безазлени. За њих су одговорне владе Републике Србије (и актуелна и претходне), као и либерал-демократски пoрe-

7

Preliminarna analiza...

kosovskim ustanovama).

- ovo mi se ne Ëini kao ustupak Srbima - kakve bi to bile druge srpske bezbednosne strukture osim policijskih? Zaπto je prihvaÊen ovakav tekst? Ëini se kao da Priπtina æeli da dodatno zaπtiti lea ili ostavi prostor za optuæivawe. Ako ima takvih bezbednosnih struktura, tu bi se pretpostavila neka lojalnost i profesionalnost. Da li se to zaista moæe preko noÊi promeniti drugim radnim mestom i drugom lojalnoπÊu. ? opet, πta sa onima koji ne prihvate i opet da li bi dræavqanstvo bilo uslov?

9. There shall be a Police Regional Commander for the four northern Serb majority municipalities (Northern Mitrovica, Zvecan, Zubin Potok and Leposavic). The Commander of this region shall be a Kosovo Serb nominated by the Ministry of Interior from a list provided by the four mayors on behalf of the Community/Association. The composition of the KP in the north will reflect the ethnic composition of the population of the four municipalities. (There will be another Regional Commander for the municipalities of Mitrovica South, Skenderaj and Vushtrri). The regional commander of the four northern municipalities will cooperate with other regional commanders.

(PostojaÊe Oblasni policijski komandant za Ëetiri opπtine sa srpskom veÊinom (Severna Mitrovica, ZveËan, Zubin Potok i LeposaviÊ).

Komandant ove oblasti biÊe kosovski Srbin koga Êe imenovati Ministar unutraπwih poslova sa liste predloæene od strane Ëetiri predsednika opπtina Zajednice/Udruæewa. Sastav KP na severu Êe odraæavati etniËku sadræinu Ëetiri opπtine. (BiÊe drugi oblasni policijski komandant za opπtine Juæna Mitrovica, Skenderija i VuËitrn. Oblasni komandant Ëetri sevevrnih opπtina Êe saraivati sa drtugim oblasnim komandantima) - u kolikoj je meri srpski komandir policije na severu zaista ustupak, ako se iz prethodnih taËaka vidi da je u radu obavezan kosovskim zakonima i ustavom i okvirima kosovske polciije?

- u ime Zajednice, kandidate za komandira predlaæu u vidu spiska radonaËelnici Ëetiri opπtina ali ga nominuje kosovski MUP. ReË "nominovati" ne znaËi izabrati veÊ samo zvaniËno izaÊi sa predlogom - prema tome, ko bira komandira? ? zaπto je uopπte u ovaj tekst uneta odredba o posebnom komandiru policije za juæni deo kosovsko-mitrovaËkog regiona? πta tu traæi? ? isto pitawe vaæi za klauzulu da komandir sa severa sarauje sa drugim regionalnim komandirima. Da li ta saradwa podrazumeva poπtovawe internih pravila i procedura kosovske policije? lako je zamisliti da tu moæe biti sukoba interesa, a nema unapred datog meha-

6

nizma koji bi takav sukob razreπio u smislu zaπtite prava Srba na severu (oni sa juga se ne pomiwu...)

10. The judicial authorities will be integrated and operate within the Kosovo legal framework. The Appellate Court in Pristina will establish a panel composed of a majority of K/S judges to deal with all Kosovo Serb majority municipalities. (Sudske vlasti Êe biti integrisane i raditi u okviru pravnog poretka Kosova. Apelacioni sud u Priπtini Êe ustanoviti granu satavqenu od veÊine KS sudija nadleænu za sve opπtine sa srpskom veÊinom).

- integrisawe sudske grane vlasti u kosovski pravni okvir je definitivno presecawe veza sa pravnim i sudskim sistemom RS + sudsko veÊe Apelacionog suda iz Priπtine sastavqeno od veÊine sudija kosovskih Srba jeste ustupak, naroËito zato πto se odreuje nadleænost za sve opπtine sa veÊinom kosovskih Srba - ALI: - sud bi radio u kosovskom pravnom okviru, πto je dovoqno πtetno - pored toga, neki od novo donetih kosovskih zakona su definitivno loπi i πtetni (npr. novi kriviËni zakon, odredbe o odræaju, odredbe o otkupu stanova pod stanarskim pravom, itd) Ëime bi bili primorani da postupaju na πtetu srpskih interesa ? odredba o veÊini srpskih sudija ali ne i iskquËivo srpske sudije ostavqa prostora za manipulisawe ? uprkos ovome πto piπe ovde, svi sudovi u svom radu imaju pravila koja odreuju wihove stvarne i mesne nadleænosti, Ëime se realno i vrlo lako moæe neutralisati ova ideja.

11. A division of this Appellate Court, composed both by administrative staff and judges will sit permanently in northern Mitrovica (Mitrovica District Court). Each panel of the above division will be composed by a majority of K/S judges. Appropriate judges will sit dependant on the nature of the case involved. (Jedno odelewe Apelacionog suda, sa osobqem i sudijama stalno Êe zasedati u Severnoj Mitrovici (Mitrovica okruæni sud). Svako sudsko veÊe ovog okruga biÊe u veÊini K/S sudije.

Izbor odgvarajuÊih sudija zavisiÊe od prirode svakog sluËaja u pitawu). ? u prethodnoj taËki pomiwe se (jedno) sudsko veÊe Apelacionog suda, a ovde se pomiwe da Êe odeqewe tog suda biti sa stalnim sediπtem u Okruænom sudu u K. Mitrovici, i da Êe svako sudsko veÊe (vaqda prema vrsti postupka) tog odeqewa imati veÊinu srpskih sudija. Nije jasno.

- ostaje ista primedba u vezi rada prema kosovskom pravnom okviru (Kraj na str. 8/2)

Iskra 1. maj 2013.

Povodom izbora u Hrvtaskoj za EU parlament

Leva kritika ulaska Hrvatske u EU i razmatrawe o sveslovenskoj Êirilici Hrvatska se nalazi pred zavrπnim Ëinom jednog vrlo πtetnog projekta, zbog kojeg Êe weni graani snosit dalekoseæne posqedice. Hrvatski vlastodrπci koji dominiraju u posqedwa dva desetqeÊa taj dogaaj nazivaju ulaskom ili primawem u EU. Ali o ulasku ili primawu u neku asocijaciju moæe biti rijeËi kada se radi o ravnopravnim partnerima, a Hrvatska u ovom trenutku to definitivno nije. Stoga je za tu transakciju prikladniji izraz - anschluss.

Nakon prikquËewa ili prisvajawa Hrvatske od strane imperijalne EU biti Êe dodatno ugroæen poloæaj radnika i veÊeg dijela sredweg sloja, selo i proizvodwa hrane mogli bi biti izbrisani, a zemqa i izvori pitke vode prodani ili predani stranom kapitalu. Iako smo u SRP-u bili argumentirano protiv ulaska Hrvatske u EU, a to smo i danas, mi nismo protiv suradwe sa svim narodima ne samo Evrope nego i svim slobodoqubivim narodima svijeta, ali na ravnopravnim osnovama. Stoga i prihvaÊamo izazov koji pruæa moguÊnost ulaska u evropski Parlament, da bi se zajedno sa komunistima i ostalim istinskim borcima za ravnopravne odnose meu qudima, suprotstavili Evropi kapitala, nezaposlenosti, imperijalizma, neokolonijalizma i izrabqivawa vlastitih radnika.

Nacionalni decibeli i korporativna retorika, nisu interesi naroda, veÊ to mogu biti nosioci klasnih i socijalnih vrijednosti, koji se bore za ukidawe prevazienih druπtvenih odnosa na kapitalistiËkim osnovama izrabqivawa Ëovjeka po Ëovjeku. A to moæe biti socijalistiËka Evropa, zajednica ravnopravnih naroda i zemaqa, na Ëijem tlu su i ponikle prve klice najprije utopijskog socijalizma, a zatim i onog znanstvenog.

Pozivamo hrvatske graane koji ne gaje iluzije da nam iz Evrope slijedi med i mlijeko ili Ëarobni πtapiÊ kojim bismo rijeπili naπe probleme, pogotovo onu veÊinu koji su bili i ostali svjesni da ulaskom u EU gubimo, a nisu izaπli na referendum, pa je zahvaqujuÊi i wihovoj pasivnosti mawina izvojevala pobjedu, da isprave taj propust time πto Êe izaÊi na izbore 14. travwa i svoj glas dati listi SocijalistiËke radniËke partije pod rednim brojem 25.

DEMONSTRACIJE PROTIV ∆IRILICE Iako je sezona kestena joπ daleko 'beraËi kestena' su u nedequ 7. travwa preplavili centralni zagrebaËki trg, sa kojega je dovoqno jasno odaslana prijetwa pravnom poretku zemqe.

Meutim to nije sve, okupqena gomila je protiveÊi se uvoewu upotrebe ÊiriliËnog pisma u

Iskra 1. maj 2013.

Vukovaru, kako je to zakonom propisano, pokazala i zavidan nivo neznawa. InterpretirajuÊi Êirilicu, koja je kulturoloπki pojam sa nekim samo wima poznatim parametrima i kvalifikacijama, oni su osramotili i dio vlastite povijesti i vlastitog identiteta. Jer se varijanta Êirilica nekoliko stoqeÊa koristila kao glavno pismo u hrvatskim zemqama. I ne samo to veÊ Êirilicu moæemo smatrat kao prvi slavenski 'software'. Doduπe prvi je 'software' bio glagoqica , ali je Êirilica koja joj je slijedila ostala u upotrebi veÊine slavenskog naroda do danas. A Hrvatska je uz joπ neke slavenske zemqe prihvatila neslavensko latinsko pismo putem katolicizma i ono nije dio wenog originalnog identiteta. Ako pak to druπtvo koje se u nedjequ tamo okupilo to nezna, a veÊina nezna, onda su im manipulatori to trebali objasniti, umjesto da ih svjesno dovode u situaciju da sramote sebe i druge.

Osim toga toj ekipi bi netko trebao objasniti da je 1893. godine u Puli osnovana Êirilometodska druæba, nazvana imenom osobe za koju se veæe postanak Êirilice, koja je imala zadatak prikupqat sredstva i inicirat podizawe hrvatskih πkola u Istri, a koju su vodila imena poput Vjekoslava SpinËiÊa, Dinka ViteziÊa, Viktora Cara Emina, Matka Lagiwe i drugih...

NAORUÆAVAWE SIRIJSKIH POBUWENIKA Informacija o prodaji hrvatskog oruæja, koje je zavrπilo u rukama sirijskih pobuwenika i wihovih inozemnih pomagaËa-plaÊenika i jako zakaπwelo priznawe hrvatske oligarhije, koje bi bilo potpuno izostalo, da informaciju nisu otkrili vawski nezavisni izvori, je joπ jedan u nizu pokazateqa o nepostojawu hrvatske suverenosti i wene vazalne podËiwenosti svojim gospodarima, koje traje od same secesije 90-ih pa do danas...

Posipawe pepelom wenog predsjednika da nisu mogli znati da Êe prodajom tog oruæja u ratnu zonu ono biti upotrebqeno u agresiji na Siriju, je uvreda zdravom razumu onih kojima se ta poruka πaqe.

Osim πto je hrvatsko vodstvo ovime okrvavilo svoje ruke, ono nije u interesu Hrvatske, veÊ od toga moæemo imati samo πtete. U tradiciji veÊine hrvatskih graana nije uËeπÊe ili podræavawe vojne intervencije svjetskih moÊnika u treÊe zemqe, veÊ graewe meunarodne koegzistencije suradwe,sa svim slobodoqubqivim narodima, u Ëemu i Hrvatska ima 30-godiπwe iskustvo, kroz Pokret nesvrstanih, kojeg je i sama bila dio.

Sajt: <advance.hr>, Pula, 9.4.2013.

Vladimir Kapuralin (Podvukla - Iskra)

27

Lica i organizacije koja pomaæu promociju zabrawenih GMO proizvoda

Пошто се ради о својеврсном подмуклом рушењу постојећег закона који је недвосмислен у вези ГМО, одређене људе и институције можемо слободно да назовемо криминалцима, и непријатељима свога народа, и државности. Људи који се јавно залажу за ово криминално дело, али наравно кроз легалне и институционализоване органе, а што је већини људи тешко да то препозна, и јасно уочи, логично постављамо себи питање: па ко то гура, ко је конкретно за ГМО, ко жели да једе неприродну храну. Зато су набројани неки од њих испод. Надамо се да ће и други појединци и институције који се залажу за легализацију ГМО бити јавности предочени. А свакако да ни би волели да их има више. Србија може да живи без ГМО! А са ГМО? Галерија сумњивих физичких и правних лица , која директно или индиректно, релативизацијом опасности и стварањем забуне доприносе легализацији доказано геноцидне исхране на бази генетски модификованих организама (ГМО). Списак није коначан и биће допуњаван у складу са предстојећим понашањем јавних личности, организација и фирми. На њему ће бити и сви народни посланици који буду гласали за промену Закона о ГМО у правцу легализације увоза тог отрова. Иначе, сва овде наведена физичка лица су окупаторски службеници, а правна лица, организације и фирме, у служби окупаторских интереса. Наши окупатори су плутопатократи, којима је средиште у САД, земљи коју су такође окупирали, и којима је лично богаћење алфа и омега мишљења и понашања. Ивана Дулић Марковић - Бивша министарка пољопривреде, која је прва, пре десетак година, увезла генетски модификовано семе соје. Борис Тадић - Председник Србије у два мандата, у предизборној кампањи за председничке изборе 2012. године најдиректније подржао производњу хране на бази ГМО. Млађан Динкић - „Вечити” министар економије и-или финансија, који је још пре неколико година обећао окупаторима да ће се у Србији легализовати ГМО. Расим Љајић - Актуелни министар трговине, који тврди да се мора мењати Закон о забрани ГМО, зарад уласка у СТО и ЕУ и, успут, као и низ њему сличних прича бајке о могућности контроле, иако зна да је недавно и Европска комисија за безбедност - под притиском ГМО-окупатора, упркос стотинама независних научних истраживања која указују на опасност од њега, прогласила ГМО нештетним. Бојана Тодоровић - Помоћник актуелног министра трговине, која прича исте бајке као и министар, а иначе је врло агилна по питању убеђивања да се постојећи Закон о забрани ГМО мора мењати у правцу легализације увоза ГМО. Милош Миловановић - Помоћник актуелног министра пољопривреде, напредњак, чувен по лажи да не могу да пронађу десетине хиљада хектара засејаних ГМО-сојом. Индиректно, али упорно се залаже за промену постојећег Закона о ГМО и легализацију увоза ГМО-производа, уз све пропратне лажи о строгој контроли, која ће се тобоже вршити приликом увоза.

28

Исток Павловић - Популарни веб-дизајнер и публициста, чувен по изјави да је на интернету пронашао доказе да ГМО није штетан, а прескочио да напомене да сви ти „докази” потичу од Монсанта, фирме која производи ГМО и оних које та фирма очито плаћа да шире лаж о безбедности ГМО Миодраг Костић - Контроверзни бизнисмен, који има Уговор са фирмом „Монсанто”, који је најпре тврдио да ГМО-храну треба и увозити и производити, што он највероватније већ ради, а онда, када је у јавности дигнуто нешто гласа против ГМО, причао сасвим супротне приче... Петар Матијевић - Власник фирме „Индустрија меса – Матијевић”, који већ увелико крши постојећи Закон о ГМО, увозећи и прерађујући месо на бази ГМО, има продавнице широм Србије. Алексеј Тарасјев - „Експерт УН за биолошку сигурност”, са титулом Др, највећи релативизатор опасности од ГМО, што је опаснији поступак чак и од директног залагања за ГМО. Јованка Миљуш Ђукић - Молекуларни биолог, са титулом Др, која се најдиректније залаже и за увоз и за производњу хране на бази ГМО, при томе, као у емисији „Зашто се плашимо ГМО?” не преза ни од најбезочнијих лажи у доказивању својих неодрживих тврдњи Захарије Трнавчевић - Медијски и политички ГМО лобиста, чувен по несувислој изјави да ће се тек за 150 година моћи поуздано тврдити да ли је ГМО штетан и опасан по људе. Демократска странка - Странка које се неједном и јавно залагала за увоз и производњу прехрамбених артикала на бази ГМО. Српска напредна странка - Странка одакле је и помоћник министра пољопривреде који се залаже за мењање Закона о ГМО, лаже да не могу да пронађу површине засејане ГМО-семеном, а и иначе странка позната по сваковрсним лажима и издајама. Социјалистичка партија Србије - Странка којој је на челу Ивица Дачић, човек који је испунио сваки досадашњи захтев окупатора, па нема разлога за сумњу да ли ће испунити и онај везан за промену „рестриктивног” закона о забрани ГМО Индустрија меса –. Матијевић - Приватnа фирма, на челу са Петром Матијевићем, која већ увелико крши Закон о забрани ГМО и несметано трује своје потрошаче. МК Група - Фирма, којој је на челу Миодраг Костић, која има Уговор са „Монсантом” и у чије стварно пословање јавност нема увид. Блиц - Један од два најјача медија који по питању ГМО своју читалачку публику или обмањује или збуњује, чиме доприноси реалтивизацији опасности од ГМО. Радио телевизија Србије - Медиј који ради исто што и „Блиц”, а своје право лице је показао у емисији „Зашто се бојимо ГМО?”, којом је читаву проблематику око ГМО намерно представио на неадекватан и збуњујући начин и тиме већину гледалаца довео у позицију да не знају шта да мисле о ГМО.

9.1. 2013.

Сајт:<ekopatrioti.rs>

Iskra 1. maj 2013.

Council. (Struktura Udruæewa/Zajednice biÊe utvrena na osnovu postojeÊeg statuta o Udruæewu kosovskih opπtina, tj. Predsednik, potpredsednik, Skupπtina, Uprava).

PostojeÊa Asocijacija kosovskih opπtina je klasiËna asocijacija, nema izvrπna ovlaπÊewa o kojima su nam priËali. Wena struktura moæe naizgled da bude prihvatqiva, ali je bilo reËi da zajednica naπih opπtina ima izvrπnu strukturu u smislu tela/sluæbi/sekretarijata koji bi bili zaduæeni za konkretne nadleænosti tipa πkolovawa, zdravstva, prostornog planriawa itd. Iz ove formulacije se to ne vidi niti proizilazi.

4. In accordance with the competences given by the European Charter of Local Self Government and Kosovo law the participating municipalities shall be entitled to cooperate in exercising their powers through the Community/Association collectively. The Association/Community will have full overview of the areas of economic development, education, health, urban and rural planning. (U saglasnosti sa ovlaπÊewima u Evropskoj poveqi o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opπtine Ëlanice mogu se udruæivati kroz Udruæewe/Zajednicu i imati pun uvid u sferi ekonomskog razvoja, obrazovawa, zdravstva, gradskog i seoskog planirawa).

- Za detaqniju analizu Evropske poveqe o lokalnoj samoupravi treba viπe prostora, ali treba znati da je Poveqa smiπqena za redovne situacije u kojima nema straha od institucionalnog delovawa vlasti po etniËkim osnovama, a da je snovna ideja za zajednicu srpskih opπtina bila traæewe dodatne zaπtite za srpsku zajednicu kroz posebna ovlaπÊewa.

- poziva se na nadleænosti sadræane u Evropskoj poveqi i kosovskim zakonima, πto znaËi podreenost zajednice kosovskim zakonima - a time se zajednica svodi na ovlaπÊewa za redovno stawe stvari takvih asocijacija, odnosno nema dodatnih ovlaπÊewa, ili bar stvara pravniËku zavrzlamu i otvara put za razne interpretacije.

Treba podsetiti da je i ceo proces povratka bio podvrgnut raznim pravnim aktima koja su zatim "kreativno" tumaËena do taËke kad je wima povratak ustvari zaustavqen.

- pomiwu se reËi "vrπewe vlasti" (exercising powers) ali je opπti kontekts vrπewa vlasti Evropska poveqa i kosovski zakon.

- za razliku od TaËke 2 gde se uz kosovski zakon pomiwe i ustavni zakon (neizgovorena pretpostavka je srpski), ovde ga nema.

- taËno da se pomiwu reËi "ekonomski razvoj, obrazovawe, zdravstvo, prostorno planirawe" ali im prethodi odrednica da Êe zajednica imati "pun pregled" (full overview) nad tim oblastima.

Pregled nikako ne znaËi ovlaπÊewa ni izvrπnu vlast.

Iskra 1. maj 2013.

5. The Association/Community will exercise other additional competences as may be delegated by the central authorities. ( Udruæewe/Zajednica vrπiÊe druge nadleænosti koje joj mogu biti dodeqene od centralne vlasti).

- ovde se pomiwu druge dodatne nadleænosti, koje moæe (ne mora) da im delegira centralna vlast (neizgovoreni deo je ona iz Priπtine). Opet se zajednica stavqa u poloæaj da zavisi od centralne vlasti iz Priπtine. Ne vidim kako to moæe biti povoqno.

6. The Community/Association shall have a representative role to the central authorities and will have a seat in the communities’ consultative council for this purpose. In the pursuit of this role a monitoring function is envisaged. ( Udruæewe /Zajednica imaÊe reprezentativnu ulogu pred centralnim vlastima i imati u ovomu ciqu svoje sediπte u savetodavnom veÊu zajednice. U ostvarewu ove uloge predvia se jedna `prateÊa` funkcija).

- reprezentativna uloga kod centralnih vlasti (u Priπtini) i mesto u odboru uz funkciju monitoringa - apsolutno nedovoqno. Viπe poËasna i prazna titula. Nema Ëak ni prava da stopira, zatraæi preispitivawe ili stavi veto na predloge pravnih propisa koji bi mogli (a biÊe takvih) da budu πtetni po interese zajednice i graana obuhvaÊenih zajednicom.

7. There shall be one police force in Kosovo called the Kosovo Police. All police in northern Kosovo shall be integrated in the Kosovo Police framework. Salaries will be only from the KP. (Na Kosovu Êe postojati jedinstvena policija pod imenom Policija Kosova. Sva policija na severu Kosova biÊe u sastavu Policije Kosova. PlaÊaÊe se samo iz Policije Kosova).

- Sva policija okupqena u jednu, integrisanu u okvir kosovske policije - to znaËi policiju koja radi prema kosovskim zakonima i πtiti teritoriju i poredak utvren kosovskim ustavom. Ako se plate isplaÊuju samo iz fonda kosovske policije, to je apsolutni prekid sa Beogradom i MUP RS. To podrazumeva promenu lojalnosti. Pod maskom sluæewa zajednici sluæiÊe se onome πto definiπe kosovski ustav. ? da li to podrazumeva obavezno prihvatawe kosovskog dræavqanstva? Da li mogu da prihvate posao oni koji odbiju takav uslov? ? πta je sa onima koji ne prihvate posao? Da li Êe biti kriviËno goweni ili proterani? Da li Êe ih zaπtititi MUP RS odnosno RS? 8. Members of other Serbian security structures will be offered a place in equivalent Kosovo structures. (»lanovima srpskih bezbednosnih struktura biÊe ponueno mesto u odgovarajuÊim

5

Engleski tekst parafiranog Sporazuma sa Priπtinom i wegova ocena

PRELIMINARNA ANALIZA SPORAZUMA Napomena Iskre

Vaænost ove anonimne analize je πto donosi taËan engleski tekst zakquËenog Sporazuma. Do 21. aprila, nikakav detaq onoga πto je zakquËeno i DaËiÊ parafirao, nije saopπteno srpskoj javnosti i Skupπtini, izuzev liËnih objaπwewa nekih zakquËaka tzv. `dræavnog vrha`.

Ocene analitiËara ostavqamo taËno onakvim kako ih je on izneo. »ine nam se uglavnom umesnim, a one su u velikoj veÊini negativne ili pod znakom pitawa. Iskra je za naπe Ëitaoce prevela (u zagradi) smisao svake taËke Sporazuma na engleskom.

Tekst analize Sporazuma 1. posle naslova i svake taËke dato je miπqewe analitiËara da li je u tekstu sadræana povoqna okolnost kao +, nepovoqna kao - i nejasna kao ?

2. uz izviwewe onima koji ne znaju engleski, tekst je namerno ostavqen u originalu upravo da prevod, koliko god bio adekvatan ili neadekvatan, ne bi uticao na tumaËewe 3. ograda: ovde polazim od Ëiwenice da je sporazum parafiran, ne ulazeÊi u pitawe da li jeste ili nije trebalo da bude parafiran, da li jeste ili nije trebalo da se parafira u ovom tekstu odnosno da li se moglo isposlovati neπto boqe, pa neka svako donese zakquËak za sebe da li je koristan ili nije, da li ga treba podræati ili ne treba First Agreement of Principles Governing the Normalization of Relations (PoËetni sporazum o naËelima normalizacije odnosa) - govori o normalizaciji odnosa, πto se lako moæe tumaËiti da su odnosi izmeu dva subjekta meunarodnog prava, koja su jednaka samim time πto "normalizuju odnose" bez neke rezerve, i zaista moæe podrazumevati posredno priznavawe, jer nema poziva na R 1244, nema zvezdice.. + govori o naËelima, πto ostavqa mesta: 1. za daqe potvrivawe na nivou dræavnih politiËkih aktera, πto bi znaËilo da joπ nije sve gotovo, 2. za daqu operacionalizaciju kojom bi se eventualno moglo neπto popraviti, ALI: 1. dræavno potvrivawe u Srbiji moæe dodatno da preÊutno ukaæe na ratifikaciju koja se radi samo za sporazume sa validnim i legitimnim meunarodno pravnim subjektima, 2. prema dosadaπwem

4

iskustvu, srpska strana je veoma nespretna da iskoristi nedoreËene klauzule, za razliku od albanske koja je tome daleko viËnija i ima podrπku struËwaka sa zapada 1. There will be an Association/Community of Serb majority municipalities in Kosovo. Membership will be open to any other municipality provided the members are in agreement. (BiÊe ustanovqena Udru’ewe/Zajednica opπtina sa srpskom veÊinom na Kosovu. »lanstvu se mogu pridruæiti druge opπtine ako se Ëlanice sa tim slaæu) + prihvaÊena je ideja za formirawe ovog tela + bar u startu Ëlanstvo nije ograniËeno samo na 4 opπtine na severu i nije brojËano ograniËeno + uËeπÊe je ograniËeno samo na veÊinski srpske opπtine + otvoreno je uËeπÊe i za druge, ako se Ëlanice saglase, πto otvara put za opπtinu Gora - dualizam naziva, da li udruæewe ili zajednica, moæe ostaviti prostora za nekontrolisane interpretacije albanske strane Ëemu su oni skloni 2. The Community/Association will be created by statute. Its dissolution shall only take place by a decision of the participating municipalities. Legal guarantees will be provided by applicable law and constitutional law (including the 2/3 majority rule).

(Zajenica/Udruæewe biÊe ustanovqeni statutom.

Weno ukidawe mogu da odluËe samo opπtine Ëlanice. Pravne garancije daÊe vaæeÊi zakon i ustavni zakon (koji Êe ukquËivati pravilo 2/3 veÊine). ? da li Êe postojati neki preduslovi u smislu davawa saglasnosti na tekst statuta, ? na koju pravnu osnovu Êe se pozivati preambula statuta, da li na srpske ili kosovske zakone ili samo na konaËan dogovor strana? Odgovor je moæda, ali ne sasvim izvesno, dat u sledeÊoj reËenici koja se poziva na pravne garancije koje Êe davati "vaæeÊi zakon" i "ustavni zakon".

- fraza "vaæeÊi zakon" se koristi da oznaËi skup vaæeÊih propisa na KiM koji obuhvata i UNMIK propise ali i zakone koje je donela wihova skupπtina posle JPNK. ? "ustavni zakon" bi vaqda trebalo da donese Srbija, πto znaËi u skupπtinskoj proceduri i bez referenduma. + Zajednica/udruæewe moæe da se rasformira samo na osnovu odluke Ëlanica 3. The structures of the Association/Community will be established on the same basis as the existing statute of the Association of Kosovo municipalities e.g. President, vice President, Assembly,

Iskra 1. maj 2013.

Odgovor Aleksandru DikiÊu, voditequ programa „Med i æaoka”

O NEDI∆U I QOTI∆U ILI PANEGIRIK SRPSKOM NARODU Da voditeq moæe da „oπteti” sopstvenu emisiju, ali ne sasvim, jer mu je gost pomogao tokom razgovora, tako da iznoπewe stavova nije izgledalo kao uvreda za inteligenciju, veÊ kao teæwa da se doe do istine, videlo se tokom gostovawa profesora Vladislava –oreviÊa u emisiji „Med i æaoka”, koja se emituje na Radio Oxaci, a koja je bila posveÊena Zavodu za prinudno vaspitawe omladine koji je postojao u Smederevskoj Palanci od 1942. do 1944. godine.

Da ne bude zabune, „Med i æaoka” je meu retkim emisijama u javnom medijskom prostoru u kojima je dozvoqeno, bez cenzure, izneti svoj stav.

Ono πto je „zaparalo uπi” jeste nerazumevawe konteksta u kojem se desio graanski rat u Srbiji 1941 - 1945, a da voditeq, doktor medicine Aleksandar DikiÊ, nije pronaπao u sebi barem toliko smirewa da ne vrea pojedine uËesnike tog rata, koji su svoju duπu, Ëast, a Boga mi, i æivot poloæili na oltaru Otaxbine, tako da i poπtovani dr DikiÊ i ja i moja deca danas postojimo, æivimo i moæemo da se borimo za boqe sutra u kakvoj-takvoj Srbiji.

Zbuwenost voditeqa, koja se pokazala na pitawu razdvajawa „æita od kukoqa” meu uËesnicima Drugog svetskog rata, uostalom toliko karakteristiËna za mnoge Srbe, i u onom kriznom trenutku pre i tokom bratoubilaËkog rata 1941 1945, i tokom nedavnog krvavog raspada zemqe, najboqe se oslikala u wegovim izjavama, kada ga je, kako je sam izjavio, „uhvatio romantiËarski talas” i kada smo mogli da Ëujemo to da „smo mi Srbi, zbog otpora okupatoru, herojski narod”, da „ne trpimo tuu Ëizmu”, da se borimo i „protiv spoqaπwe i protiv unutraπwe okupacije”, da „nekada i uludo dajemo svoj æivot zarad nekih viπih ciqeva, ali da su nam namere dobre”, kao i da je „bila Ëast boriti se protiv okupatora i biti protivnik nacistiËke NemaËke, kada su i Holanani, pa i Danci i Norveæani mirni”.

Ali onaj trenutak kada sluπalac poËiwe da se hvata za glavu i viπe ne zna da li da plaËe ili da se smeje, nastao je nakon izjave dr DikiÊa da, zbog svega prethodno reËenog, „Srbe cene svuda πirom planete”, da smo zato i „pobednici u Dva svetska rata”, da smo zato „mi Srbi - Srbi, luËonoπe slobode na Balkanu” i „lideri u regionu u moralnom i istorijskom smislu”. Da ne bi smirenog i skromnog Vladislava –oreviÊa, koji je, zamiπqam, spuπtenog pogleda sluπao taj, kako ga je sam nazvao, panegirik srpskom narodu, mislio bih da nam nema spasa. Ne mogu, a da se ne setim preko 700.000 preklanih Srba u Jasenovcu, baËene dece u jame Golubinka, Πaranova jama, Iskra 1. maj 2013.

Bivoqe brdo, onda muËenika prebilovaËkih, Srba stradalih od arnautske kame, bugarske puπke, maarskog maqa i nemaËkih veπala. Ne znam, ali slutim da bi dr DikiÊ, samo kada bi siπao sa tog svog „romantiËarskog talasa”, shvatio da su svi ovi zloËini direktna posledica baπ tih „viπih ciqeva, zarad kojih Srbi, ponekad, uzalud daju svoj æivot”.

Ako je demografskom statistiËkom metodom utvreno da su, usvajawem proseËne godiπwe stope rasta 1,70 odsto za period 19311941 i 1,95 odsto za period 1941-1948, ukupni demografski gubici (Srba) u Drugom svetskom ratu iznosili 1.820.000, od kojih je 156.000 neroenih, 57.000 odseqenih i 1.607.000 ubijenih. Ako je Srba u Jugoslaviji 1948. bilo 8.282.000, πto je Ëinilo 46,25 odsto od ukupnog broja stanovnika, onda 1.607.000 ubijenih Srba Ëini 16,25 odsto od wihovog ukupnog broja. U Drugom svetskom ratu Englezi su imali gubitke od 0,8 odsto, Italijani 0,9 odsto, Francuzi 1,4 odsto, Nemci 6,1 odsto, a SSSR 8,8 do 12,9 odsto.

Upravo su ti lukavi Britanci, koji su nas zarad svojih imperijalnih ciqeva i uvukli u rat, poruËivali Srbima tokom celog rata preko BiBi-Si-ja da „πto se trava viπe kosi, viπe raste”, a Draæa MihailoviÊ, taj „luËonoπa slobode na Balkanu” i „prvi gerilac u okupiranoj Evropi”, pre nego πto se opametio, zajedno sa komunistima iz zasede je ubijao nemaËke vojnike, vadio im oËi i odsecao polne organe u leto i jesen 1941. godine, tako da je sam bioloπki opstanak srpskog naroda doveden u pitawe.

CitiraÊu gospodina Nikolu QotiÊa, sina (kako voditeq tvrdi) „faπiste” Dimitrija QotiÊa:

„Po jednoj tadaπwoj statistici, raËuna se, da je u tom antifaπistiËkom obraËunu Ëetnika i partizana sa Nemcima, do decembra 1941. (padom partizanske „UæiËke republike”) poginulo oko 150 Nemaca, a postreqano skoro 20 hiqada nevinih Srba (nesrazmera otpada verovatno na rawene). Ova straviËna statistika je prinudila srpske rodoqube da se upitaju, koliko je Nemaca trebalo da pogine u Srbiji (jedva da je u woj tada bilo oko Ëetiri miliona stanovnika, od kojih je bilo oko dva miliona æena koje Nemci normalno nisu streqali).

Prosta raËunica im je nedvosmisleno rekla da je samo 20 hiqada Nemaca bilo potrebno da pogine, da bi se ostvarila kritiËna teoretska cifra bioloπkog uniπtewa od oko dva miliona postreqanih Srba muπkaraca. Stvarno potreban broj poginulih Nemaca bi bio mawi od 20 hiqa

O NediÊu... da jer u ovaj broj nisu ukquËeni raweni Nemci, niti srpski muπkarËiÊi.

TaËno na tom pitawu, pitawu bioloπkog oËuvawa Srba kao naroda, postao je predsednik srpske vlade „narodnog spasa” general NediÊ krajem avgusta 1941. godine. Pogotovo, kad su Nemci Srbima rekli: ako vi ne uvedete red u Srbiji, prepuπtamo je Hrvatima, Maarima, Arnautima, Bugarima ...”

Ili, da pojednostavim i poπtedim napora kalkulante, stratege, heroje spremne da uludo ginu i ostale romantiËare: da nije bilo NediÊa i QotiÊa, ne bi bilo ni srpskog naroda. Zato pomalo Ëudi da dr DikiÊ, kako kaæe, pored svih sagledavawa, joπ nije uspeo da razluËi da li je puË od 27. marta 1941. bio greπka ili veliËanstven dogaaj. Wegove tvrdwe da Srbi nemaju „definisan odnos prema tom dogaaju”, kao i da martovski prevrat moramo da sagledamo i iz „centrifugalne” perspektive, to jest perspektive odnosa meu svetskim silama, bojim se, mogu samo da nas dovedu do toga da nam se „zavrti u glavi”, ako ne i da je „opet uludo izgubimo”.

Kako drugaËije tumaËiti stav da „neutralnost Srbije kneza Pavla moæda i nije bila odræiva”, kao i da je „poznato da Hitler nije umeo da dræi reË, pa nas moæda ne bi napao 1941. ali bi nas, opet moæda, napao 1942. ili 1943. godine”, sem kao joπ jedno suludo kockawe sa æivotima Srba.

To „herojsko” tumaËewe pojma „moæda”, u kontekstu odnosa meu svetskim silama, koπtalo je tada Srbiju preko milion i 600.000 duπa, a kasnije i gubitka dræavnosti, dostojanstva i potpunog raspada svih tradicionalnih vrednosti, Ëega plodove ubiramo i danas, a zbog Ëega i dr DikiÊ lupa glavu, ne bi li raπËivijao πta to nama Srbima fali. Kako je tuæno kada shvatiπ da nas 27. mart, a ni „osloboewe” 1945. godine nisu priveli pameti, pa Mate MeπtroviÊ, sin masona Ivana MeπtroviÊa, skoro da ima pravo kada kaæe: „Nije mi jasno, dvjesta godina mi koqemo Srbe i πto ih viπe koqemo, oni hoÊe da æive sa nama. Taj fenomen ja ne mogu da shvatim”.

Zaista, πto viπe uludo ginemo, to nam je istina o ludosti ratovawa za ciqeve Britanaca, Amerikanaca i Sovjeta daqa. Sve nas je mawe, ali nas zato, kako kaæe dr DikiÊ, „ceo svet ceni”.

SluπajuÊi emisiju vidimo da Vladislavu –oreviÊu „viπi ciqevi” nisu zamaglili videlo, pa se skoro iz dubine liturgijskog seÊawa prisetio svih stradalih duπa i straviËnih posledica koje su nakon 27. marta usledile, a koje su, kako sa bolom u srcu primeÊuje, „toliko straviËne, da se ta strahota reËima ne da ni opisati”. Da li je Milan NediÊ izdajnik, kako tvrdi voditeq, ili rodoqub koji je „upozoravao vlasti da se ne igraju sa vatrom i da ne ruπe pakt sa NemaËkom, pitawe je na koje Êe nam odgovor dati samo srce i duπa naπa, uko-

30

liko paæqivo budemo sluπali zdravorazumsku argumentaciju –oreviÊa.

Wegova lepa misao, u poreewu sa razmetqivoπÊu voditeqa, koji nam je prikazao znawe o „viπijevskoj” Francuskoj, istoËnom frontu i ulozi Italije u deπavawima u Albaniji, prijala je naπim uπima, a kako se Ëini, podsvesno je uticala i na voditeqa koji je, kako se emisija bliæila kraju, polako ublaæavao, pa Ëak i korigovao neke svoje oπtro izreËene stavove. Mogli smo da Ëujemo da je Dimitrije QotiÊ faπista, da su srpski Dobrovoqci streqali nevin srpski narod po formuli „100 Srba za jednog Nemca”, da je Milan NediÊ, ako nije punio, a onda barem aminovao postojawe logora na Bawici, pa se zato „ni ne moæe smatrati velikanom, ma koliko spaπavao izbeglice iz NDH, ma koliko bio zasluæan za IstoËni front bez Srba”, i na kraju, ali ne mawe vaæno, da je „NediÊ pobio viπe pripadnika NOP na teritoriji Srbije od Nemaca”.

stvarnog ulaska godine prou, pa da je EU sam `med i mleko` (a nije), taj meu-period treba preæiveti. Ne uËi se primerima iz okruæewa, Turske i Makedonije, koje `datum` odavno imaju, a od wega `mrdnule` nisu.

SluËaj ©panije, Portugalije, GrËke, sada Kipra i Slovenije, svetske i euro krize, niπta im ne kaæe.

EU i da hoÊe da ih primi, zbog kritiËnih problema sopstvenog opstanka - to ne moæe.

Zanimqiva obrt nastaje nakon iznoπewa ovakve koliËine neistina, duboko verujem zbog neznawa, kada se –oreviÊ zahvalio zbog Ëiwenice da u 21. veku, eto, moæemo barem slobodno o svemu tome da razgovaramo i objasnio tragiËnu poziciju u kojoj se Srbija naπla 1941. zbog banditizma, kako Ëetnika, tako i partizana.

Voditequ je tada, verujem, proradila savest, pa priznaje da je „NediÊ samo æeleo da oËuva kakvu-takvu dræavnost i onako male Srbije”, kao i da je „uspeo da primiri dva gerilska pokreta”. Zaista, kako emisija promiËe, sve je viπe ovakvih situacija. Vladislav se jednostavno ni u jednom trenutku nije dao isprovocirati i na najlepπi moguÊi naËin svedoËio je istinu o delovawu srpskih dobrovoqaca i Vlade narodnog spasa, kojih da nije bilo, ponavqam, ne bi bilo danas ni nas.

©tetnost partijskog sistema najboqe pokazuje raskorak koji danas postoji izmeu stvarne `voqe naroda` i vlastodræaca u vezi Sporazuma koji su oni parafirali. Vlada je jednoglasno usvojila Sporazum, a sutra Êe to uËiniti i Skupπtina `nabijena`, izuzev DSS-a, `politiËki-korektnim` partijama.

Istraæivawa javnog mwewa pokazuju da je narod u najmawu ruku podeqen, ako ne i protiv, po svim bitnim odredbama, parafiranog Sporazuma. Kogod je `skrojio` partijski sistem i povezao ga sa wegovom vladavinom kroz skupπtinu, nije to uËinio da on bude odraz stvarne `voqe naroda`, a time ni izraz suπtinskog i trajnog narodnog i nacionalnog interesa. Naprotiv. Kosovski Srbi, Ëak i pripadnici SNSa, su jednoduπno, odbacili Sporazum i traæe referendum. Savesni Ëinbenici, kao predsednik vladine Kancelarije za Kosovo i Ëlan pregovaraËog tima, Aleksandar Vulin, traæio je da se Sporazum odbije, a onda se izvinio Srbima na Kosovu, i dao ostavku na poloæaj.

I ja se zahvaqujem Aleksandru DikiÊu πto je omoguÊio da se o ovoj „zabrawenoj istoriji” i „zatomqenoj misli” slobodno razgovara, eto, na jednom javnom servisu, kakav je Radio Oxaci. Neka mi oprosti zamerke koje sam mu uputio i koje nisam mogao da preÊutim. Pozivam ga da proËita barem neki od naslova iz sekcije Biblioteka sa sajta Novo Videlo i da onda da sud da li su puËisti od 27. marta bili „luËonoπe slobode” ili bedni plaÊenici i nerazumni avanturisti.

Ovom prilikom najavqujem da Êe se na sajtu Novog Videla, ako Bog da, uskoro naÊi zanimqiva studija na engleskom jeziku Marka Pivca, muæa upravnice Zavoda u Smederevskoj Palanci dr Dragojle OstojiÊ Pivac, koji je godinama vredno pretraæivao britanske i ameriËke arhive i doπao do nepobitnih dokaza da je britanska obaveπtajna sluæba stajala iza puËa 1941. godine.

`Mudri` sporazumaπi nisu uzeli u obzir, da je DaËiÊevo umiqavawe Rusima u kritiËnom trenutku, moæda razlog da im Eπtonova ponudi, navodno boqu taËku 9 i 14 Spoprazuma. Mesto da preuzmu inicijativu u tom smeru, ukazujuÊi EU da je Rusija uvek alternativa, pojurili su da parafiraju Sporazum.

Prve ruske reakcije su negativne. Najmawe Êe im se dopasti NATO (usmena garancija na 10 godina) Sporazuma. ©ta Êe biti posle - ©iptarska okupacija? NikoliÊevo hvalisawe da Êe Sporazum otvoriti put VuËiÊevoj `paradnoj` Srpskoj vojsci uËeπÊe u UN `mirovnim` misijama, na Ëelu sa NATOM, Rusi mogu shvatiti kao pribliæavawe Srbije wemu, ili sam ulazak u NATO, πto bi bio siguran kraj rusko-srpskom prijateqstvu.

Srpksi kulturni klub 1.4.2013.

Nikola VelimiroviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2013.

Srbija je klasiËan primer πtetnosti partijskog sistema vlasti. ZahvaqujuÊi monopolu na kandidaciju, stranaËki kandidati za poslanike i partijski korteπi, uoËi izbora odlaze u izborne jedinice, i suπtinski neobaveπtenom narodu, povrπno `obraenom` unisonom, potiËki-korektnom, propagandom `nezavisnih` medija, mahom u rukama stranaca i kapitala, narodu priËaju o pitawima koje on malo ili nimalo razume, koji `bage veze` nemaju sa stvarnim æivotnim, problemima seqaka, radenika, slobodnih profesija, itd. ObeÊavaju `kule i gradove`, koje u naπem sluËaju i ne pokuπavaju, a i da hoÊe zbog `partijske discipline` ne mogu, da ostvare. Posle izbora narod ih obiËno retko, ako uopπte, via.

Ne prave li naπi `dræavnici` ovakvim riskantnim potezima `od gotovog - veresiju`? Jer, bio bi to kraj veÊ ugovorenom ruskom finansirawu izgradwe celog Juænog toka, ulagawa 800 miliona dolara u srpske æeqeznice, buxetskom zajmu od 500 miliona na 10 godina po 3.5 odsto, bezcarinskom uvozu srpske robe u Rusiju...

V. DimitrijeviÊ

Iskra 1. maj 2013.

Dveri: Izgovor za izdaju je da su dobili boqu ponudu Dovoqno je pogledati naslove danaπwih dnevnih novina: „Boqa ponuda za Srbiju” („Politika”), „Ponudili nam viπe” („VeËerwe novosti”), „Postignut okvirni dogovor” („Danas”), „TaËija saterali u Êoπak” („Alo”), „Srbi Êe dobiti vlast na severu Kosova, TaËi pobesneo” („Kurir”), „Dogovor nikad bliæi” („Informer”), „Bez πiptarske vojske na severu Kosova” („Naπe novine”) - i shvatiti da se priprema definitivna predaja Kosova i Metohije od strane Vlade DaËiÊVuËiÊ-DinkiÊ. Ova vrsta medijske pripreme terena predstavqa vreawe inteligencije i zdravog razuma graana Srbije, iz viπe razloga: 1. Naπi pregovaraËi su oËito definitivno odustali od Kosova i Metohije u sastavu Srbije i pregovaraju iskquËivo o pravima tzv. „srpske zajednice” u nezavisnom Kosovu, i to samo na severu Kosova i Metohije. To je antiustavni Ëin, takvu politiku nisu kandidovali na izborima i nemaju pravo da je sprovode. Ivica DaËiÊ zbog toga mora da podnese ostavku!

2. Kao πto smo i nagovestili, reæimski plan odbijawa potpisivawa sporazuma proπle nedeqe imao je za ciq da ga ove nedeqe potpiπu pod izgovorom da su dobili boqu ponudu i napra-vili ogroman diplomatski uspeh i istorijski dogo-vor sa ©iptarima. Sada uz pomoÊ svih medija koji su pod kontrolom vlasti poËiwu da πire ova sramna obrazloæewa iza koji stoji krπewe Ustava Srbije i izdaja Kosova i Metohije.

3. ©to je posebno smeπno, Srbi na severu Kosova i Metohije sada imaju svoju vlast, svoje πkolstvo, zdravstvo i sudstvo, tamo nema πiptarske vojske, i πta onda znaËi da su naπi vrli pregovaraËi izdejstvovali ono πto Srbi veÊ imaju na severu Kosova i Metohije, uz to priznajuÊi nezavisno Kosovo, wegov Ustav, zakone, vojsku, policiju, predsednika, premijera...?

Kao πto smo u viπe navrata nagoveπtavali: famozna Zajednica srpskih opπtina je samo maska za priznawe nezavisnosti Kosova od strane DaËiÊevog reæima. Ako su krenuli u tom pravcu, u narednim danima moæemo oËekivati daqu pripremu terena za dræavni puË, ukidawe Ustava Srbije i izdaju Kosova i Metohije.

18.4.2013.

Dveri

3

Ni sudbonosnijih... svakodnevno nagoveπtavaju da wegovo predsedniπtvo od wih zavisi; `mrdne` li - mogu da ga i bez izbora, zbace. U inostranstvu joπ gore prolazi. Kao dokaz da mu se veruje u SAD, navodi kako su ga lepo primile sve wihove bezbednosne sluæbe. Kad god se pregovara o vaænim stvarima sa EU. Eπtonova traæi da doe ceo dræavni `vrh`, ili bar i VuËiÊ. Da se NikoliÊ i VuËiÊ nisu veÊ iskompromitovali svojom dvoliËnoπÊu u odnosima sa Rusijom, slati DaËiÊa tamo u trenutku kad se `vrh` kolebao, da li da potpiπe ultimatum o Kosovu, bio bi to teæak `gaf` naπih `dræavnika`. Ovako je uËinak bio isti. Rusi su podelili uloge i `prevrtaËa` spremno primili.

Medvedev je DaËiÊa doËekao `hladnim tuπem`, otvoreno ukazjuÊi na mawkavost srpske iskrenosti u odnosima. Putin je to ublaæio `mlakim oblogom`, u posledwoj nadi da Êe Srbi uvideti gde su im pravi prijateqi i kojim putem da krenu. Ali, avaj! Uzalud je gluvom govoriti i zavisniku priËati o πtetnosti droge.

Predsednik NikoliÊ je sebe ograniËio, predajuÊi vostvo SNS-a VuËiÊu, da bi bio `predsednik svih Srba`. Ali on se pokazao i prirodno `ograniËen` - nedorastao poloæaju koji zauzima.

Drugi krug predsedniËkih izbora dobio je teπkom izbornom prevarom, moguÊom samo u najprimitivnijim `demokratijama`. Narod koji `odluËuje` sve proguta, pa nikom niπta. ObeÊavao je `drugi list` u vezi Kosova.

Proveru Borkovih `sporazuma`, itd. Odmah posle izbora je izjavio: ozbiqna i pravna dræava ne moæe da ne poπtuje obaveze prethodne dræavne vlasti. Ubrzo je naπao da u Borkovim nagodbama sa ©iptarima nema `niËega` πto se ne moæe prihvatiti. Kasnije se ispostavilo da Borkovi `sporazumi` nisu pisani, niti potpisivani; sve je bilo usmeno, pa za novu vlast i neobavezujuÊe.

TadiÊ je kao `posveÊeni` vernik Novog svetskog poretka (NSP) radio, pripremao i sprovodio ono u πta je verovao. U odnosu na KiM, pripremao je wegovu prvo de facto, a onda i de jure predaju ©iptarima. Ali je bio oprezan i Ëekao `punoÊu vremena` najpovoqnijeg da se to uËini. Za svoje vladavine niπta konkretno nije uËinio, `kupovo je vreme`, izuzev πto je, na SAD i EU zahtev, izmestio predmet Kosova iz nadleænosti UN na Euleks, tj. EU. NikoliÊ i wegovih dvojica `juriπlija`, revnosnije od najboqih tadiÊevaca, krenuli su da `sada`, `odmah` i `za uvek` ostvaruju TadiÊeve namere i `trajno` reπe Kosovsko pitawe, `za boqi æivot naπih qudi; buduÊnost nas i naπe dece; evropski put kojim nuæno mora da idemo`.

DaËiÊ je bio agresivan i najhrabriji u svom oportunistiËkom `realizmu` izgovarajuÊi razliËite blasfemije: `Nikakva Deklaracija (prvobitna Tomina) nije Sv. Pismo. Moæe se prilagoavti prilikama i stvarnosti. Ko misli da je Ustav neprikosnoven, neka ga stavi pod miπku i proπeta Kosovom i vidi kako Êe proÊi. Dugo se lagalo i laæe da je Kosovo naπe`. To partijaπkom demagogu nije smetalo, da koliko juËe u intervju-u na RTS izjavi: Parafiran Sporazum u 15 taËaka je etapno reπwe. O statusnim pitawima nismo uopπte razgovarali. Ovo je zapravo poËetak. O Kosovu Êe se joπ razgovarati`. A `istraæujuÊi` novinar, voditeq, nikako da zapita ni VuËiÊa ni DaËiÊa, kritiËno pitawe taËke 14: Nijedna strana

2

neÊe jedna drugoj smetati, niti uticati na druge da to Ëine, na wihovom putu u EU. I naπim qudima i inostranstvu je sasvim jasno, da je to de fakto priznawe nezavisnosti Kosova. U EU ne ulaze niËije provincije, veÊ samo nezavisne dræa-ve.

TadiÊ je Ëesto davao izjave. Uvek smiπqeno i odmereno. Nikad nije sam sebi protivureËio.

NikoliÊ, predsednik iz naroda - za narod, joπ ËeπÊe govori, spontano i bez potsetnika. Ustvari brbqa.

Laskawe sagovorniku mu je standardni pristup.

Svakom kaæe ono πto æeli da Ëuje. U dræavnim posetama laskawem domaÊinu pretera, πto ostavqa bqutav ukus, a onda ne kontrolisanim reËima, uvredi drugog prijateqa ili dræavu. Nastaje nepotreban diplomatski `dar-mar`.

TadiÊa su optuæivali da se Ëesto pojavquje na televiziji i da svaku priliku koristi za svoje popularisawe. NikoliÊ se ne skida sa tv ekrana.

Obavezan smeπak mu je usiqen, a qubaznost nameπtena; ne stvara opuπtenost za prigodan razgovor. »esto je `πlampavo` odeven.

Bez obzira πta je i za koga TadiÊ radio, kad je `stil u radu` u pitawu, pojavom, ponaπawem i nastupom, dostojno je predstavqao dræavu. NikoliÊ daleko izostaje, nastup mu je pre voditewa nekog populistiËkog programa, nego presednika dræave.

Dvojica mlaih Ëlanova vladajuÊeg trijumvirata, i pored meusobnog trvewa, su izgleda NikoliÊa `skrajnuli` na pravo mesto. Okupiran je odlikovawima i wihovim delewem. Razna odlikovawa, lente sa `podvezicom` i bez we, izgledaju luksuzno, bez obzira koliko vrede. NikoliÊ ih obavezno dodequje sa poveqom, uz rukovawe i zagrqaj, a pred kamerama. Ali i tu mu nedostaju, stil i mera. »ini se da ih nemilice deli, svakom ko mu ue u predsedniËku palatu, naroËito strancima, te ih tako profaniπe i obezvreuje. Otvorio je i radionicu koja proizvodi to silno ordewe, pa je i wu prigodno odlikovao.

Sa takvim neiskusnim , izazovima nedoraslim, meunarodno naivnim, partijsko-demagoπkim i populistiËki nejedistvenim vostvom, Srbija se suoËava sa dalekoseænim i sudbonosnim pitawima wene sadaπwice i buduÊnosti, sudbinom Kosova i ulaska u EU, i `reπava` ih `za uvek`.

Potpisuje Sporazum o de fakto nezavisnom Kosovu `za datum` poËetka pregvora sa EU. Od `datuma` do

IZ SADRÆAJA Analiza Sporazuma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Demokratski ponor qudskih prava, . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Vlast primorana da odbije ultimatum. . . . . . . . . . . . . . 9

PRILOZI ISKRI U znak seÊawa na moje preminule drage dugove srpske dobrovoqce: Milinka NovakoviÊa, Pavla KosiÊa, Trajana JovanoviÊa, Branka JovanoviÊa, Miloπa JovanoviÊa, Acu JovanoviÊa, Srbu BoπkoviÊa, Duπana PetroviÊa, Boru TodoroviÊa, Milivoja ∆ordaπa, Acu BogojeviÊa, Voju MiletiÊa, Miodraga MitroviÊa, Branka PetroviÊa, Borislava TomiÊa, Stojadina DamjanoviÊa.

Nikolu VujinoviÊa i wegovu braÊu Milana i »edu, Milorada Suxuma i Bogdana Bavequ.

Slava im i hvala. Neka ih Gospod udostoji naseqa u cvarstvu svome! £ 50 Stanko VasiqeviÊ Umesto voπtanice na grob Mije TodoroviÊa Ana VasiÊ $ 25

Za pokoj duπe o. Jovana Hiladarca, mog GroËanina, Ëuvara Srpstva i Pravoslavqa, pisca i pesnika, istoriËara, baπtovana Hilandara...

Wegovi Dragan i Bosa SuqiÊ $ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Geopolitika zlostavqawa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Kiparski recept za Sloveniju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Leva kritika ulaska Hrvatske u EU. . . . . . . . . . . . . . 27 O NediÊu i QotiÊu ili panegirik.. . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. maj 2013.

Beograd i Priπtina su se dogovorili o principima normalizacije odnosa, otvorivπi time put ka EU, ali su u isto vreme poveÊali stepen unutraπwe politiËke napetosti, ocewuje ruska agencija RIA Novosti.

Bez obzira na mnogobrojne optimistiËke izjave povodom sporazuma, on se ne moæe smatrati dokumentom koji u potpunosti reguliπe odnose, jer zahvata samo ograniËenu sferu, ne predlaæuÊi, na primer reπewe za mnogobrojne srpske enklave na

+ Quba ∆elper Za pokoj duπe naπeg druga Voje MiletiÊa £ 20 Hranislav i Beti –oreviÊ

Debata u UN o Hagu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Panika zbog neispuwenih obeÊawa. . . . . . . . . . . . . . . . 17

Prva ruska reagovawa na Sporazum

Iskra 1. maj 2013.

DobrovoqaËka zajednica u Kanadi izgubila je nedavno joπ jednog Ëlana. Preminula je u 87. godini æivota Quba ∆elper, supruga pokojnog istaknutog Srpskog dobrovoqca Duπana (Duπka) ∆elpera. U subotu 6. aprila opelo je sluæio protojerej stavrofor Prvoslav PuriÊ.

Istakao je pokojnicu kao primer Srpkiwe i pravoslavke koja je darivala naπu crkvu u Misisagi poklonom od 30.000 dolara. U ime Srpskih dobrovoqaca oprostio se Bora DragaπeviÊ. VeËan joj spomen!

Draga DragaπeviÊ U spomen dragim i poπtovanim drugovima, Milivoja ∆ordaπa i Aleksandra Rubeπe Marko Pivac $ 100 Umesto cveÊa na grobove Mije TodoroviÊa, wegove supruge Seke roene SokaËiÊ, wenog brata Drage i sestre Evice; Vlade BikiÊa, Fileta BonaËiÊa, Josipa MaruπiÊa i Race ProtiÊa Mira RadoviÊ E 50

Kosovu i Metohiji, ocewuje agencija.

RIA dodaje da, pored toga, i u Srbiji i na Kosmetu ima nezadovoqnih koji prete da spreËe primenu sporazuma. Srbija je kapitulirala, a ruska diplomatija moæe samo da kaæe "πta je, tu je" i da prizna nezavisnost Kosova, ocewuje agencija Regnum.

"Sporazum izmeu Kosova i Beograda joπ jedan je neuspeh ruske diplomatije", ocewuje se u komentaru.

Regnum ocewuje da su se posledwih godinu dana, posle izbora Tomislava NikoliÊa, ruske diplomate "pravile da imaju poseban odnos prema srpskom rukovodstvu", koje se u svojoj spoqnoj politici orijentiπe i na Rusiju.

"Sada ruska diplomatija moæe da raπiri ruke, kaæe neπto pristojno o suverenoj voqi Beograda, i da kao i Rumunija, potrËi da prizna suverenost Kosova", ocewuje se u komentaru.

19.4.2013 .

Vesti-on.line

StranaËka reagovawa Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koπtunica je saopπtio da su predstavnici vlasti Srbije, parafirawem predloga sporazuma u Briselu, prihvatili da ukinu dræavu Srbiju na Kosovu i Metohiji, izruËe srpski narod na milost i nemilost albanskim separatistima i prodaju teritoriju Kosova za niπtavni datum za poËetak pregovora sa EU.

Svim naπim Ëitaocima, pretplatnicima i saradnicima pravoslavne vere sretan Uskrs!

Hristos voskrese - Vaistinu voskrese!

Iskra PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

TRIK DE FAKTO PRIZNAWA KOSOVA Pitawe postizawa sporazuma izmeu Beograda i Priπtine, sve viπe poprima globalni karakter. Po podacima izvora iz sediπta EU, ovaj problem je dobio kquËan znaËaj u dnevnom redu razgovora u balkanskim prestonicama Ketrin Eπton, Visokog komesara EU za spoqnu politiku i bezbednost. I ne radi se samo o wenom (ne)poseÊivawu Beograda i Priπtine, veÊ o sastancima u okviru celokupne balkanske turneje. „Saznati πto viπe o viewu trenutne situacije od strane balkanskih zemaqa” - tako je bio formulisan zadatak baronese Eπton, vaæniji Ëak i od posete Srbiji i pokrajini Kosovo.

SudeÊi po raspoloæivim podacima, glavni napori EU i Ketrin Eπton liËno, u ovom trenutku su usmereni na dostizawe, kako oni kaæu, odluËujuÊih ustupaka od strane kosovskih vlasti. Zapravo - obezbeewe wihovog pristanka na predloæene principe delegacije Srbije po pitawu formirawa sudova i policije na severu Kosmeta, a takoe i obeÊawe da tamo neÊe rasporeivati jedinice „Kosovskih bezbednosnih snaga”, „tokom odreenog perioda”. U skladu sa scenarijem Brisela, upravo ustupci u ovim pozicijama Êe omoguÊiti ne samo da vlasti Srbije potpiπu dugo oËekivani dokument, nego i da dovedu do te same „normalizacije meusobnih odnosa” koja Êe omoguÊiti SAD i EU da zatvore celokupan kosovski projekt kao uspeπno zavrπen.

Meutim, ovakav pristup ne samo da je nepotpun, veÊ i svesno okreÊe glavu od glavnog problema. A glavni problem sadaπweg dijaloga ne ogleda se u traæewu i fiksirawu principa za formirawe i delatnost sudova i policije na severu Kosmeta. Tim pre problem nije u rokovima, za kosmetske Srbe potpuno neprihvatqivog razmeπtawa u tom rejonu „Kosovskih bezbednosnih snaga”, veÊ u razradi svestranog modela uzajamnih odnosa metropole i wene buntovne pokrajine, Ëiju nezavisnost ne priznaje Centar (u naπem sluËaju Beograd). Trenutak je izuzetan. Upravo aktuelni ministar po pitawu funkcionisawa „Kosovskih bezbednosnih snaga” i bivπi „premijer Kosova” Agim »eku, moæe veoma brzo znaËajno proπiriti svoja ovlaπÊewa. On za sada na sve naËine prikriva svoje ambicije, usredsredivπi se na napore za dobijawe πto boqeg imixa potËiwenih mu jedinica. „Uveren sam da Êe srpska zajednica znaËajno promeniti svoj stav prema „Bezbednosnim snagama Kosova” - uveren je »eku . Ipak, albanski izvori na Kosovu uvereni su u neπto drugo. Upravo u to, da je baπ Agim »eku joπ 2006. godine postao glavna figura SAD na Kosmetu. Po slikovitim reËima priπtinske „Tribune”, „Amerikanci su »ekua pripremali za premijera nezavisnog Kosova” i samo splet okolnosti na koje Vaπington nije raËunao, doveli su do toga da sav kredit ode na Haπima TaËija. I danas nije neosnovana pretpostavka da Êe

u sluËaju konaËne propasti dijaloga Beograda i Priπtine, Zapad poæuriti da se oslobodi Haπima TaËija, kako bi se vratio svojoj boqe proverenoj i sigurnijoj kreaturi.

Meutim, ova „priπtinska” dimenzija pregovaraËkog procesa - u kojoj se svaki ustupak srpskoj strani tretira kao napad na „suverenitet” i „teritorijalni integritet” Kosova, pruæa nove predizborne poene radikalima iz „Samoopredeqewa”. ©to se tiËe „srpske” dimenzije, za wihov glavni problem u ovoj etapi smatra se podela unutar samog srpskog druπtva. Ako su za vladu Srbije pregovori sa Priπtinom praktiËno jedino sredstvo za promociju srpskog zahteva za prijem u EU, to za kosmetske Srbe takav motiv nema apsolutno nikakvog smisla. Zato za wih ima smisla „ugradwa” sporazuma u πiri statusni kontekst. Jer svako, na Briselskom papiru zafiksirano formalno proπirewe punomoÊja srpskih lokalnih opπtina na Kosmetu, istovremeno znaËi i wihovo praktiËno pokoravawe centralnim vlastima u Priπtini. Drugim reËima - „Zajednica srpskih opπtina” Êe funkcionisati u de fakto nezavisnom Kosovu, ali sad veÊ uz priznavawe te Ëiwenice od strane Beograda.

Da li su u Srbiji svesni ovog momenta, vaænog za shvatawe celokupne situacije? SudeÊi po aktivnim pokuπajima premijera Ivice DaËiÊa da organizuje „razmenu teritorija” izmeu Kosova i juænih srpskih opπtina Preπevo, Bujanovac, Medvea - ovo shvatawe je delimiËno prisutno.

Ipak, sudbina euro kandidature uprkos svemu i daqe dominira u odnosu na sve ostalo u glavama srpske politiËke elite. GovoreÊi reËima tog istog premijera DaËiÊa - „Ciq Srbije je da se postigne sporazum”, pritom, sporazum o tom samom „statusu srpskih opπtina na severu Kosova”.

Odreeno razjaπwewe odnosno otreæwewe, moæe nastupiti 22. aprila. Toga dana baronesa Eπton Êe morati da referiπe ministrima inostranih poslova zemaqa Ëlanica EU o tekuÊem stawu i perspektivama dijaloga Beograda i Priπtine, sa taËke glediπta postizawa „kompromisa”. Od sadræaja izveπtaja zavisiÊe i ocena realnosti perspektiva evropskih integracija Srbije. Ako se sliËne perspektive pokaæu negativnim - to moæe pobuditi vlasti zemqe da podstaknu preispitivawe svog pristupa prema kosovskom i drugim problemima - u tom smislu i onih koji se tiËu uzajamnih odnosa sa SAD, EU i Rusijom. Sada nam ostaje da se sloæimo sa izvorima u Briselu koji konstatuju da je „sporazum izmeu Kosova i Srbije izgleda mawe realan”. Ëetvrtak, 18 april 2013 15:48 Sajt: <srpskenovinecg> 18.4.2013.

Petar ISKENDEROV (Podvukla - Iskra)

God. LX|V

1. maj 2013.

Broj 1224

NI SUDBONOSNIJIH DANA ZA SRBIJU NITI WENOG GOREG `DRÆAVNOG VRHA` `Vrh` je izopaËen veÊ po svom sastavu.

Hijerarhijski najniæi i najneiskusnji je `glavna` karika u lancu vlasti. Predsednik vlade je samo zahvaqujuÊi partijsko-demokratskoj strukturi vlasti i wihovoj kombinatorici doπao na Ëelo heterogene stranaËke koalicije i vlade, mada nije `glavni` ni u vladi ni u zemqi. Predsednik republike je u svakom pogledu `ograniËen` i posle poËetnog trπewa sveden, doduπe po Ustavu, na fi-gurativnog predstavnika dræave.

PoËnimo od `glavnoga`, Aleksandra VuËiÊa, skorojeviÊa u svakom smislu. Do stvarne vlasti doπao je, po partijskom kquËu, kao predsednik stranke sa najveÊim brojem poslanika. Svoj uticaj je ojaËao, borbom protiv korupcije, na insistirawe EU i tako postao nesumwivo najpopularniji politiËar.

Neki optuæuju VuËiÊa da borbom protiv korupcije maskira `izdaju` Kosova. S obzirom da je on izgleda iskreno zapoËeo tu borbu, pre Êe biti da Zapad wenim forsirawem u prvi plan, koristi VuËiÊa i spuπta `dimnu zavesu`, iza koje Êe lakπe da dokraj-Ëi otimawe Kosova. VuËiÊa je Zapad napravio `glavnim` jer ga smatra neophodnim i traæi wegovo uËeπÊe u svim razgvorima o Kosovu, jer svoje namere wegovom saglasnoπÊu najbræe ostvaruju.

Odmah po dolasku na vlast, a posle prvih razgvora u Stejt departmanu SAD, VuËiÊ je poËeo da priprema naπu javnost na `teπka reπewa` u vezi Kosova. Pred Skupπtinom je izjavio, da je pred vladom da bira ili da prihvati uslove EU za datum pregovora o pristupawu, ili da odræi `Ëvrst` stav u odnosu na KiM i teritorijalnu celovitost Srbije.

Vlada mora da se prilagodi tim zahtevima i nae najboqi put za dobijawe datuma, inaËe Srbija postaje bankrot, dovodi u pitawe isplatu, penzija i plata, strane investicije, beg stranog kapitala i banaka iz zemqe, boqe æivotne uslove naπih qudi... Moramo da se opredeli za boqi æivot qudi, a time i bezbednije i boqe uslove srpskog æivqa na Kosovu, investicije, otvarawe novih radnih mesta, smawewe nezaposlenosti, πto bræe dobijawe datuma, a time i pristup evropskim fondovima za razvoj. ReËju, `boqi æivot nas i naπe dece`.

BraneÊi VuËiÊa od najcrwih pretpostavki, ne moæe se poreÊi da je on u svemu skorejeviÊ. Visok `rejting` i popularnost, izgleda gode wegvoj sujeti.

Malo mu je veÊ steËene vlasti - prvi potpredsednik vlade, ministar odbrane, πef svih bezbednosnih sluæbi, predsednik najjaËe stranke... Pohotqivo πiri svoju moÊ i uticaj. Uzurpira nadleænost predsednika vlade ili ministra spoqnih poslova, `dræavniËki` pregovara sa najuticajnijim dræavama Zapada - SAD, NemaËkom, Britanijom. `Bori` se za investicije bogatih emirata. Naivno veruje u sve πto od wih Ëuje. Neiskusan ne zna da je tim `vidrama` sve dozvoqeno u ostvarivawu svojih ciqeva.

Kaæu da je Nemcima prepustio da mu `kroje` spoqni imix i nastup po uzoru na Merkelovu. Na konferencijama za πtampu i intervjuima ne zadovoqava se time πto je on stvarno `glavni`, veÊ dozvoqava voditeqima ili sopstvenim nastupom, da se to podvuËe, bez obzira πto time ruπi autoritet svojih nominalo pretpostavqenih, predsednika vlade ili πefa dræave, a time ugled vlasti uopπte.

Lider `socijalista`, DaËiÊ, predsednik vlade, je verovatno najsposobniji od vrhunske `trojke`. Shvatio je kako se najboqe preæivqava u partijsko-demokratskoj organizaciji vlasti.

Ideologija malo znaËi na izborima, mnogo vaænije je veπto manipulisati tzv, narodnom voqom.

Rezultati izbora najmawe su izraz stvarnih briga i htewa nemuπtog i neupuÊenog naroda, ali jesu presudan Ëinilac u borbi partija za golu vlast. Sprega partija i vlasti i pored wegovih sposobnosti, ne Ëine ga dræavnikom, niti politiarem u boqem smislu reËi, veÊ samo veπtim politikantom.

Shvativπi da je na posledwim republiËkim izborima postao znaËajan jeziËak na vagi stranaËke kombinatorike, pripremio se za `goluba prevrtaËa`i to odmah jasno najavio: „Ne zna se ko Êe biti predsednik republike, ali je veÊ izvesno ko Êe postati predsednik vlade”. Sa svojih 40+ poslanika, izraËunao je da nijedna meupartijska koalicija ne moæe da opstane bez wegovoga uËeπÊa, stoga u poziciji da dobije ono πto traæi, ili nema planirane koalicije. Prethodni koalicioni partneri, poraæene DS nisu pristali na wegov zahtev.

Napredwaci (SNS}, da bi se doËepali vlasti - jesu.

Tako je DaËiÊ postao predsednik vlade.

Takav je partijski poredak, predsednik vlade iz mawinske stranke, nikad ne uæiva punu vlast. Kad je uz to i `prevrtaË`, nigde ni potpuno poverewe. Tako i naπ DaËiÊ. Napredwaci mu