Iskra1228

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Azil za Snoudena

MIRIS HLADNOG RATA SAD I RUSIJE Kongres SAD je shvatio odluku RF da pruæi azil bivπem saradniku CIA Edvardu Snoudenu kao demonstrativni „πamar svim Amerikancima”.

U Moskvi smatraju da bi bilo kakva drugaËija odluka Moskve dovela do toga da Rusiju „viπe niko ne shvata ozbiqno”. ©ta Êe Vaπington uraditi ostaje da se vidi; analitiËari ukazuju da su moguÊi najradikalniji potezi posle zavrπetka Hladnog rata.

Edvard Snouden, bivπi analitiËar obaveπtajne sluæbe SAD, viπe od mesec dana je boravio u tranzitnoj zoni aerodroma Πeremetjevo, a pre Ëetiri dana je dobio azil na godinu dana i uπao na teritoriju Rusije. Kongres SAD je shvatio odluku RF kao demonstrativni „πamar svim Amerikancima” i oËigledan „kraj resetovawa odnosa”. Bela kuÊa je prvi put zvaniËno potvrdila da Êe se pruæawe azila Edvardu Snoudenu neposredno odraziti na planove Baraka Obame da se u septembru u Moskvi sastane sa Vladimirom Putinom.

1. avgusta je advokat Anatolij KuËerena predao Edvardu Snoudenu potvrdu o pruæawu azila u RF. Potvrda vaæi do 31. jula 2014. Po reËima advokata, bivπi analitiËar CIA je zajedno sa wim napustio tranzitnu zonu Πeremetjeva, posle Ëega je advokat ispratio begunca - sada veÊ azilanta - do taksija. KuËerena „iz bezbednosnih razloga” nije rekao kuda se Snouden zaputio.

Edvard Snouden je juËe preko portala WikiLeaks zahvalio vlastima RF na azilu: „Tokom proteklih osam nedeqa bili smo svedoci kako Obamina administracija ne poπtuje meunarodno i unutraπwe zakonodavstvo. Ali na kraju je pravda trijumfovala.”

Motivaciju Moskve „Komersantu” je objasnio deputat Dræavne Dume VjaËeslav Nikonov: „Rusija bi se obrukala da je donela bilo koju drugu odluku. Da nismo pruæili Snoudenu azil, Rusku Federaciju niko viπe ne bi shvatao ozbiqno, pogotovo Amerikanci”. Aleksej Puπkov, πef komiteta Dume za meunarodna pitawa, dodaje: „Sami Amerikanci su stvorili krizu. Blokirali su Snoudenu put uprkos Obaminoj izjavi da neÊe `prizemqiti avion zbog nekakvog 29-godiπweg hakera` i onemoguÊili mu bezbedno poletawe zadræavawem aviona predsednika Bolivije. Sada se moæe dogoditi da Snouden zauvek ostane u Rusiji.”

Kremq se tokom prethodnih dana trudio da umawi znaËaj ovog dogaaja. PomoÊnik predsednika RF Jurij Uπakov je izjavio da „sluËaj Snouden” nije toliko znaËajan da bi uticao na

odnose RF i SAD.

God. LX|V

Vaπington, meutim, ne misli tako. „Komersantovi” izvori bliski administraciji SAD juËe su u jedan glas tvrdili da Bela kuÊa uskoro moæe doneti odluku o otkazivawu susreta na najviπem nivou zakazanog za septembar. „Tokom proteklog meseca Vaπington je nekoliko puta signalizirao da Obamina poseta Rusiji moæe biti otkazana. Moskva nam svojom odlukom ne ostavqa moguÊnost izbora”, objasnio je „Komersantov” sagovornik. Kako navode izvori, Bela kuÊa ipak ne namerava da izazove eskalaciju i da otkaæe joπ i odlazak Baraka Obame u Sankt Peterburg na samit G-20.

Pa ipak, ameriËki eksperti smatraju da Êe odluka o otkazivawu moskovskog susreta biti „potez bez presedana”. „Niπta sliËno se nije deπavalo otkako je zavrπen Hladni rat”, uverena je Anela Stent, bivπa saradnica Nacionalne obaveπtajne sluæbe SAD i profesor Univerziteta u Xorxtaunu.

Meutim, teπko da Êe Vaπington sada dopustiti da odluka Moskve proe bez ikakvih posledica. „SAD su na sve naËine demonstrirale koliko im je vaæno da Snouden odgovara pred ameriËkim sudom. Dovoqno je setiti se sluËaja sa avionom predsednika Bolivije”, objasnio je u intervjuu za „Komersant” Semjuel »arap, stariji nauËni saradnik vaπingtonskog odeqewa Meunarodnog instituta za strateπka istraæivawa (IISS). „OdbijajuÊi da sarauje po tom pitawu, rusko rukovodstvo ustvari πaqe jasan signal: ono πto vas toliko brine, za nas je toliko nevaæno da Êemo mi postupiti potpuno suprotno. Sa takvim zemqama predsednik SAD neÊe aktivno razgovarati i saraivati.”

Da Vaπington tako misli u suπtini se slaæu i ruski eksperti. „SudeÊi po odluci Moskve da pruæi Snoudenu azil, predsednik Putin nema nameru da za odnose sa SAD plaÊa cenu za koju smatra da je previsoka, niti æeli da se po svaku cenu sastane sa Obamom”, izjavio je Dmitrij Trewin, direktor Moskovskog centra „Karnegi”. „Meutim, to dovodi predsednika Obamu u teπku situaciju. Tako se ozbiqno suæava baza na kojoj SAD mogu da nastave razgovor sa RF. Ne moæe se reÊi da Êe odnosi izmeu Moskve i Vaπingtona biti prekinuti, ali sada svakako neÊe doÊi do wihovog produbqivawa.”

5.8.2013.

(Podvukla - Iskra)

Ruska reË (Komersant)

1. septembar 2013.

1228

СРБИЈА БЕЗ ВУЧИЋА

Nastaje vreme za razmiπqawe o temi: Подсетимо се шта је претходило Милошевићевом паду. Овај је прво допринео да се ратови из деведесетих прошлог столећа окончају. Онда су нагло престале посете странаца Београду. Стране мировне и „хуманитарне” институције пребацују се у Загреб. (Хтело се тиме рећи да Србија није више „кичма Балкана”, јер Загреб је постао то. То се у данашње дане крунисало буквалним гурањем Загреба, као првог, у ЕУ док Србија крајње проsiјачки моли само за „датум”. Наравно, у ЕУ се не може са хашким баластом, па су Готовина и MarkaË морали бити ослобођени, за разлику од Младића и Караџића које очекујe тешкa робијa. Да би најзад фамозна и фатална по Србију г-ђа Олбрајт прокламовала да Милошевић није решење већ је и сам део проблема. Даље о Милошевићевој судбини мање више све знамо. Покренута је је једна огромна пропагандно-војна машинерија финансирана, по Вуку Драшковићу, сумом од 120 милиона долара (Вук сигурно зна ову суму, јер је са Ђинђићем требао и сам да буде администратор тог новца, али му је овај то преотео, па је дошло тако и до њиховог политичког разлаза). А све то је било под диригентском палицом Вилијама Монтгмерија из Мађарске. Пошто је Милошевић пао и тако постао жалосна историја, Монтгомери се одмах уселио у САД амбасаду у Београду, с тиме што се хајка против Милошевића сада пренела на српски народ. Монтгомери, кључна личност Вучићевог уздизања

Зашто је био потребан оволики увод кад је реч требало да буде само о Вучићу, Николићу или уопштено напредњацима? Првенsтвено због Монтгомерија, који више није био амбасадор, већ само „слободан стрелац” који је одабирао будуће САД агенте у траnзитним земљама као што је Србија била. Наиме, Тома Николић је у Србији замењивао добровољно утамниченог Шешеља у Хагу. Зна се да су ти српски шешељевци под Томом плаћали Монтгомерија 7 хиљада евра месечно ради њиховог уклапања у демократски политички живот Србије. Монтгомеријева трострука препорука била је: (а) развести се макар формално од Шешеља; (б) наставити са српским радикализмом али под другим, мање нападним именом; рецимо - напредњаци; и (в) Вучић да буде једини интерпретатор тог

новог напредњачког курса. (у (в) напред није укључена чињеница да је Монтгомери био тај који је Вучића препоручио одлучујићим факторима у Стејту (или ЦИА) који су задужени за стварање САД агената у, конкретно, Србији, па је тако Вучић, после обуке, то и постао - САД агент). Копирање Тадићеве ЕУ без алтернативе

У то време у Србији такакв агент био је Борис Тадић, иначе и председник Србије. Овај је био чувен по свом једином политичком програму: „у ЕУ без алтернативе!” Кад - гле чуда! - у свом првом политичком наступу, напредњаци за свој програм узеше Тадићеву „безалтернативну ЕУ”. Новинари запиташе Вучића: како то, у политику Србије улазите без свог програма већ само имитирате онај Тадићев. Вучићев одговор био је врло мистериозан али и кратак: кад је Тадић са странцима - он само прима наређења; кад ми у име Србије будемо са странцима - тако неће бити! Хтео је рећи: ми ћемо их усмеравати шта да нам кажу. Ово може да звучи као Вучићево самохвалисање, али није, с обизиром пак, да је он у очима САД, важио за најбољег познаваоца психе Срба као народа, и стога, као САД искрени агент, може најбоље сам да креира политику идеје да се Србија за свагда уништи као политички фактор у свету а поготово на Балкану. Вучић на власти са Дачићем као премијером

Најзад, пре годину дана, напредњаци су дошли на власт и владали Србијом читаву годину; довољо је то време, кад је реч о разговору званичних Срба са странцима, конкретно Вучићевих.

Pостадосмо заинтересовани, како то Вучићево креирање САД политике изгледа у пракси. Можда се још сећате, да би се формирала напредњачка коалициона власт, Дачић је захтевао премијерство за себе, те је Вучић морао да иде у Вашингтон да тражи САД одобрење тј. Дачићeву „подобност” за тако високу функцију. Кад се вратио, „подобност” није споменута, јер је Дачић постао премијер, али је проблем Косово: „лоше” су вести о њему. Те две ствари (премијерство и Косово), плус трећа, Дачићева идеја још из Тадићевог времена да се питање Косова може и мора трајно решити једино његовом поделом. На њима је Вучић исковао свој дијаболични план како добити и „датум” тј. почетак

Srbija bez...

преговора са ЕУ, и остварити по САД наредби независно шиптарско Косово, а уз истовремено очувања Устава Србије који за Косово вели да је оно његов „интегрални” део. На основу тога Тома Николић, председник Србије, je увек могао да исповеда своје „вјерују” да он „никад” неће признати косовску независност. Једно је, међутим, шта је Томина вера, али је сасвим нешто друго Вучићева верзија те његове вере. Но идимо редом... Споразум са Тачијем - Међунарoдни Уговор

Дачић је преузео своју дужност вођења преговора са Тачијем, шиптарским премијером уз обавезно посредовање грофице Ештон из ЕУ која, стављајући се на страну Шиптара, крши уствари, „статусну неутралност” на коју се Еулекс обавезао (па и она, јер представља ЕУ) кад је реч о Косову. Под, дакле, таквим њеним окриљем, долази до осам таквих сусрета са Тачијем. На деветом, њих двојица парфирају прво Споразум да би га назад и потписали. По том Споразуму, српска енклава на Косову (4 општине) брише се из српског Устава а уписује се у онај шиптарски. Да је то Дачић урадио као приватна личност - нема проблема; како је он то урадио као премијер, значи Србија признаје независност Косова. Али то није све. Тај Споразум је верификовала Српска Скупштина, што опет значи да га је и Скупштина признала. А како је председик Србије, Тома Николић замолио Уставни суд Србије, да одложи разматрање уставности Споразума док га Скупштина не усвоји, значи то да га је и Председник Србије, признао. Како целокупна власт Србије, дакле, признаје независно шиптарско Косово, с једне, а како је кроз сличну процедуру прошао Споразум код приштинских власти, с друге стране, онда Споразум уствари постаје Међународни уговор између две независне државе, а само Косово за Србију вечито изгубљено. Док Србија званично не призна Косово, могу Шиптари бити и владати њиме стотину година, оно није изгубљено, ту брану је Вучић својом вражјом политиком врло успешно заобишао и предао бесплатно независно Косово Тачију у руке. Не би нас смело изненадити, ако би му Шиптари још за живота подигли споменик у Приштини, као што су то својевремено учинили Клинтону, који је, као што се зна, одобрио Скупштини Косова да прогласи своју независност. Два Видовдана

Поводом Видовдана ове године, Вучић је изашао са тезом да би оригинални Видовдан требало заборавити а окренути се будућем Видовдану. Пошто у будућем Вучићевом Видовдану, не може бити места за суштину оригиналног Видовдана тј. определење Срба за Царство небеско, поставље се питање како се уопште може ставити знак једнакости измeђу њих. Сходно томе, само један Видовдан може да постоји, а то је онај противан „царству земаљском”. То зна и Вучић, али њему је из оригиналног Видовдана потребна симболика вечности која је у оригинални уткана, па је њу Вучић буквално украо из старог и налепио у свој, те отуд „истост” два Видовдана. А све те манипулације са вечношћу њему су неопходне, да би у будући „Видовдан” упаковао, по много чему, своје - сада вечне - сатан-

2

ске идеје.

Вучићева „црквеност”

Из претходна два Видовдана неизбежно произилази да ће се Вучић, кад-тад, морати сукобити са Српском Православном Црквом (СПЦ). У текућој његовој пракси, међутим, joш нема простора за такав закључак, већ да је он мoждa чак и „црквен” човек. Наиме, био је на помену Србима погинулим у хрватској војној акцији „Олјуја”. Видимо га на једној фотографији са упаљеном свећом у руци. Али и по свему другом, рекло би се да се он заиста својски труди да буде неутралан. Зашто? Присетио се ваљда да су комунисти хтели да СПЦ силом униште, али су они претходно, уместо ње, сами себе урушили. Значи, не дирати је, док Артемијев раскол довољно не разруши њене темеље. То, или пак његова бојазан да отвореним антицрквеним радом, не открије демонску суштину свога деловања. Промена свести Срба

На овој, иначе ђаволској работи - неки је правилно називају „психоцид” тј. убијање божанске душе једне нације, конкретно српске - Вучић проводи највећи део свог иначе прескупог времена. Да не би било забуне, требало би додати да је он заинтересован само за политичку верзију психоцида. Кад он увиди да је „на тапету” његова искључиво морална верзија, он се, као и у црквености, повлачи у дубоку само-наметнуту, али због истог разлога, неутралност. Наравно, али то је већ другојачије питање, које пита: како он успева да практично испољи ту стриктност у раздвајању политичке од моралне димензије и да ли је то уопште могуће. Ново питање, међутим јесте: зашто је њему тај психоцид тј. политичко убијање душе српског народа, неопходан? Одговор је прост и једностван: ако је политичка душа српског народа празна, онда је Вучићу лако да у њу убаци сваку своју идеју чак и ђаволску. Свака људска јединка је рођена са јединственом свешћу о себи. Слично је и са народима, само је размера те свести код народа много шира него код појединаца. Кад је реч о Србима, њихова свест је сва Богом инспирисана. Химна им говори о „Богу правде” који ће „спасити” цео српски род, али и да Он „подржи” краља (име) за кога се „моли” опет тај исти цео српски род. А косовска и Видовданска епопеја је прича за себе. Мада губе битку на Косову, они да би га за вечност очували, опредељују се за Царство небесно и успевају. Требало им је истина 500 година да га освете. А Дачићу и Вучићу, као што смо видели, због промењене њихове Богомдане

IZ SADRÆAJA Stranci u vladi - destrukcija Srbije. . . . . . . . . . . . . . 5 Godina dana najgore vlade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Sever KiM ne veruje Beogradu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 SAD sistem nadzora i psihotronike. . . . . . . . . . . . . . .13 NATO opet zove Srbiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Globalistima je rat potreban i zato neizbeæan. . . . . .19 Opπte nepoverewe u SAD elitu. . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 Istoriju nam kroje po dogovoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 SAD su policijska dræava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. septembar 2013. .

BANKE UBRZANO POVLA»E KAPITAL Strane banke su u prvom tromeseËju ove godine ubrzale povlaËewe kapitala iz centralne i istoËne Evrope, pokazao je najnoviji izveπtaj EBRD-a.

PRILOZI ISKRI Zaveπtawe Iskri pok. Milivoja ∆ordaπa Surpuga Vesti i sin Piter ∆ordaπ £ 300 Prilog Iskri Drug Jovan JoviÊ, Monako E 500 Za pokoj duπe dragog druga –ure JakπiÊa Dugovi i drugarice iz Sidneja A$ 30 Za pokoj duπe svog dragog druga –ure Porodica Bratislava i Marion StevanoviÊ A$ 20 U znak seÊawa na o. Jovana Hilandarca. Neka ga dragi Gospod nagradi za sve πto je uËinio za manastir Hilandar i napaÊeni srpski rod Brat Brale A$ 20

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. septembar 2013.

Banke koje podnose izveπtaje Banci za meunarodna poravnawa smawile su u tom periodu svoje spoqne pozicije u evropskim zemqama u razvoju, bez Rusije i Turske, u visini od 0,7 posto bruto domaÊeg proizvoda (BDP), preneo je portal seebiz.

To je viπe nego u posledwem tromeseËju 2012. godine, kada su wihova sredstva u tim zemqama smawena za 0,2 odsto, naveo je EBRD. Mnoge banke u istoËnoevropskim zemqama su u potpunom ili veÊinskom vlasniπtvu matiËnih banaka sa Zapada, koje u posledwe vreme smawuju kreditne aktivnosti nastojeÊi da srede svoje bilanse naruπene duæniËkom krizom u evrozoni.

Strahuje se da Êe wihovo povlaËewe na domaÊe træiπte naneti πtetu privredama evropskih zemaqa u razvoju.

Istraæivawe je pokazalo znaËajno kumulativno smawivawe sredstava u proteklim tromeseËjima, koje je dostizalo u proseku i 5,5 odsto BDP-a od sredine 2011. godine. NajveÊe povlaËewe sredstava dogodilo se u Maarskoj, gde je dostiglo 23 odsto BDP-a, a zatim u Sloveniji, 17 odsto.

Taj proces nastavio se i u prva tri meseca ove godine u zemqama kao πto su Hrvatska, Letonija, Litvanija, Rumunija i Ukrajina, saopπtio je EBRD. U Maarskoj su banke zbog odluka vlade Viktora Orbana u vezi sa oporezivawem banaka i davawa subvencija korisnicima kredita u 2010. izgubile 3,6 milijardi evra. Strane banke strahuju da bi mogle da pretrpe joπ gubitaka zbog najavqenog plana za pomoÊ korisnicima kredita s hipotekama u stranim valutama.

NajveÊa maarska banka OTP je u protekle dve nedeqe zbog oπtrog pada cene akcija izgubila na træiπnoj kapitalizaciji viπe od 887 miliona dolara.

(Tanjug, 31.7.2013; Podvukla - Iskra).

+ –URA JAK©I∆ U Pertu, Zapadna Australija, premnuo je 25. jula 2013. naπ drug, bivπi srpski dobrovoqac, –ura JakπiÊ.

–ura je roen 11. decembra 1921. godine. Po zanimawu bio je berberin. U dobrovoqce je stupio 1941. godine i od tada uËestvovao u svim borbama svojih jedinica u Srbiji, povlaËewe prvo u Sloveniju u septembru 1944, a potom u Italiju u maju 1945. U Italiji aktivno uËestvuje u æivotu i radu naπih vojnoizbegliËih logora Forli i Eboli.

Posle preseqewa svih nacionalnih snaga od strane `saveznika` iz Italije u Zapadnu NemaËku u proleÊe 1947, te dobijawa civilnog statusa `raseqeno lice`, odlazi sa velikom grupom bivπih dobrovoqaca na rad u Englesku. Nastawuje se u Haj Vikombu. Tu sreÊe i æeni se mladom Engleskiwom Xojs.

PoËetkom 1960-ih braËnio par JakπiÊ emigrira u Sidnej, Australija. –ura vredno radi kao berberin, a raaju im se i sinovi Steva i Petar.

Kada su sinovi odrasli i o’enili, sele se zbog posla u Pert. Posle penzionisawa 1984, –ura i Xojs se sele u Pert, da se pridruæe sinovima i wihovim porodicama.

Neka bi blagi Gospod podario veËan pokoj i rajsko naseqe naπem vernom drugu –uri, a wegovoj porodicu naπe duboko sauËeπÊe, u ime drugova i drugarica iz Sidneja.

B. S.

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Nikola MoravËeviÊ... on mahom hvali kneæeve, on se ne usteæe da ih opomiwe o prirodi suseda, kako prijateqa tako i neprijateqa. NaroËito da imaju posla za pohlepnim, sebiËnim qudima koji gledaju da se okoriste na πtetu Srbije. On ih takoe opomiwe da ne odustanu od odbrane pravoslavqa, naroËito napora katolika da unijaÊewem æele da pokore druge hriπÊanske crkve. Ili da se Ëuvaju loπeg uticaja kwegiwe Jerine („proklete Jerine”, kako narod o woj govori), i wenog brata, koji vodi srpsku vojsku iako je grËkog porekla.

Roman se zavrπava turskim osvajawem Konstantinopoqa, πto potvruje RadiËevo predviawe. Time je tursko osvajawe jugoistoËnog dela Evrope, ukquËivπi Srbiju, otvorilo put Turcima prema centralnoj Evropi, πto se nije ostvarilo. DelimiËna sloboda u Srbiji prestala je odlaskom kneæeva.

Ropstvo je trajalo sve do poËetka devetnaestog veka. Stefan LazareviÊ i –ura BrankoviÊ bili su posledwi vladari Srbije posle skoro Ëetiristo godina. RadiË vidi jedinu nadu u pravoslavnoj Rusiji, poπto zapadni HriπÊani nisu mogli da sloæe o pomoÊi pravoslavnim zemqama, a RadiË smatra da su oni to namerno uradili da bi lakπe osvojilo istroËu Evropu.

Poreewe sa situacijom u Srbiji posle Drugog svetskog rata nameÊe se Ëitaocu.

General Milan NediÊ i Dimitrije QotiÊ, mada ne u svojstvu Stefana LazareviÊa i –ura BrankoviÊa, bili su suoËeni sa moguÊnoπÊu bioloπkog istrebqewa srpskog naroda. I oni su ærtvovali svesno svoje ime, Ëak i æivote, kako bi spasli narod od pohlepe svojih neprijateqa da ga uniπte. I oni su se borili svim silama da ne dozvole da ih takozvano narodno miπqewe odvrati od wihove namene da spase narod. Ima razlike, razume se, ali u osnovi situacije su veoma sliËne, Ëak i u rezultatima.

MoravËeviÊu dugujemo zahvalnost πto nam je u stilu modernog romana doËarao sliku Srbije u prvom veku posle boja na Kosovu. I πto nije dozvolio da zaboravimo stradawa i spasavawa svog naroda kroz proπle vekove, kako bismo iz toga izvukli potrebne zakquËke.

Vasa MihailoviÊ -----------------1 Nikola MoravËeviÊ, RadiËevo zaveπtawe (Beograd: Arhipelag, 2012). 178 str. Brojevi stranica citata naznaËeni su u tekstu.

30

Irinej: U Evropi je "Bog umro" "Nemamo pravo da se odriËemo svoje duhovnosti, svoje kulture, svega onoga πto nas Ëini narodom. Zato se nadam da Êe se narod svesno vezati uz svoju crkvu i blagodariti Bogu πto mu dajemoguÊnost da saËuva apostolsku veru"”, rekao je patrijarh u intervjuu za "Glas Rusije".

Irinej je, takoe, izrazio nadu da Êe Srbija vremenom biti joπ jaËa, kako na duhovnom tako i na politiËkom planu.

Upitan da li je moguÊe saËuvati pravoslavne korene u Srbiji posle ulaska u EU, patrijarh je ocenio da je "duhovno stawe Evrope sada veoma jadno". „Tamo je, kao πto je rekao Fridrih NiËe, 'Bog umro'. Istina, postoje joπ neka ostrvca crkvenog æivota. I ne moæe se bez dijaspore: srpske, ruske, grËke. Zato se seÊam reËi koje je rekao jedan od rimokatoliËkih episkopa: 'Nismo mi vama potrebni, veÊ vi nama'". To u principu i nije toliko Ëudno, ocenio je patrijarh.

"Bilo je vremena kada su jedni bili za crkvu, a drugi protiv we. Sve se razvija po spirali. Prvo se dogaa greh, a onda obnova. Tako se u istoriji viπe puta ponavqalo”, naveo je poglavar SPC. Patrijarh, koji je u Rusiji boravio u 13-to dnevnoj poseti, kaæe da mu je posebno bilo drago πto je uËestvovao u svetoj liturgiji u Ëast 1025 godina od krπtewa Rusije.

"SreÊan sam πto sam bio ovde i video to πto sam video. Nadam se da ovo nije bio moj posledwi put u Rusiju i da Êemo posetiti mesta gde, na æalost, nismo mogli da budemo ovoga puta. Ali vam mogu reÊi jedno: s hriπÊanskog aspekta dobili smo veoma pozitivnu predstavu o Rusiji", rekao je on.

Prema wegovim reËima, Rusija se mnogo promenila od kada je kao episkop Niπki bio na sahrani patrijarha Moskovskog i cele Rusije Pimena 1990. godine .

"Sada je to sasvim druga zemqa. Ona je vaskrsla, u woj je mnogo crkava i manastira. A narod je sada sa svojom crkvom”, rekao je Irinej.

Poglavar SPC odnose Ruske i Srpske pravoslavne crkve, opisuje kao „odnose roene braÊe ili sestara”.

"Oni su bili predivni i u proπlosti, a to su i u savremenom dobu. Svi se seÊamo kako su mnogi graani Rusije beæeÊi od Oktobarske revolucije doπli u Srbiju gde su ih primili kao braÊu. Nisu to bili samo oni koji su sluæili crkvi, veÊ i nauËnici i filozofi. Bili su to svetovni qudi, ali veoma bliski Crkvi”, rekao je patrijarh Irinej.

On je ispriËao i da je wegov uËiteq ruskog jezika bio Mihail Borovski koji je zavrπio Duhovnu akademiju u Rusiji.

"I sada naπi studenti studiraju u Rusiji, a ruski studenti kod nas u Srbiji. Na taj naËin, oni nam pomaæu da ojaËamo naπe veze. Wegova svetost patrijarh Kiril dobro poznaje naπu crkvu i πto je za nas joπ vaænije - situaciju na Kosovu i Metohiji”, zakquËio je patrijarh.

28.7.2013.

Tanjug

Iskra 1. septembar 2013.

свести свега 9 сусрета са Тачијем (око 3 месеца, дакле,) да би га за вечита времена изгубили. Још о примерима промене свести

Није довољнa била Резолуција Скупштине Србије од пре неколико година, која је признала да су Срби починили геноцид у Сребреници, па су сад Вучић и Николић, наравно сваки посебно, јавно, дубоко, побожно и поново оплакивали сребреничке жртве. Наравно ни речи о српским жртвама, па тако потврдили САД тезу да су Срби једини (и то три година) ратовали у БиХ против бошњачке невине јагњади. То, или пак да се задовољи Даутоглуов (турски министар спољних послова) и Бакира Изетбеговића неоисламизам, који има за циљ да уништи - иначе „геноцидну творевину”, како воле да је називају - Додикову Републику Српску. Опет, није довољно што су све војне и безбедносне институције Србије преплављене страним шпијунима, Вучић је сад изашао не само са тезом већ и праксом о упошљавању што више и то врло скупих странаца у остале државне институције Србије и тако задао „шамар” многим још неисељеним а преосталим српским беспосленим докторимa наука и докторантима. Ради привредног оздрављења Србије, баш ових дана, Вучић за свог помоћника, ангажује Француза, бившег шефа Међународног монетарног фонда (ММФ), Доминика Строс Кана, који долази у Србију са 16 „стручњака”. Овај „дил” је неизводљив без бар око 10 милиона евра из српских финансија пред банкротом. С друге пак стране, „експертиза” г. Кана из ММФ, јесте како се стварају „вечне” „дужничке” нације у свету (пример: Русија и Аргентина) али никако како се оне ослобађају тог „дужничког” статуса. Ове две нације су пак показале да је то могуће: вратиле свој дуг ММФ-у и тако, најзад, препородиле своје привреде. Реконструкција српске владе

Прошло је скоро три месеца како је Вучић дао оставку на функцију министра војске Србије и тиме започео кампању за реконструкцију владе. Очекивао је да ће његови коалициони партнери, Дачић и Млађан Динкић учинити слично својим оставкама. Они, међутим, нису дали личне оставке, али неки из њихових партија јесу. Због тога се, међутим, кампања продужавала и заоштравала, јер Дачић - специјално он - „никако да схвати” да се његова оставка тражи. А Дачић, напротив, баш зато што је схватио да се ради о замени функција између њега и Вучића (Дачић - министар војске; Вучић премијер) никако да попусти. Дачић је, међутим, отишао и корак даље: истерао је из владе коалиционог партнера Млађана Динкића, да би показао Вучићу, да је пад владе неминован, ако инсистира на измени њихових функција. Вучић је најавио да се кампања реконструкције владе завршава 26 августа. Шта то значи, најбоље илуструје коментар Расима Љајића, такође члана владе: влада има солидну већину, проблем су унутрашњи односи.

Крајње је време да са Србија - најблаже речено - ослободи Вучићевог терора (a on sam shvati da u NSP nema `nedodirqivih`). Ако Srbija не учини то - катастрофа! Н. Љотић

*

Iskra 1. septembar 2013.

Profesor Miodrag Zec:

Ovde su stranke pojele dræavu Srbiji ne treba rekonstrukcija Vlade, veÊ potpuno nova konstrukcija dræave jer nemamo bezgraniËne resurse da saniramo ogromne troπkove koje ovaj sistem izaziva, kaæe profesor ekonomije Zec u intervjuu za Novosti navodi da se pitawe rekonstrukcije vlade viπe sluæi da se stabilizuje stawe u strankama, a ne da se promeni koncept i stvori potpuno nova politika Srbije u novom geostrateπkom okruæewu.

"Nesumwivo je da su ovu vladu do sada obeleæili novi kontakt sa Evropom i taj famozni datum i borba protiv korupcije. Ali po ekonomskom pozicionirawu dræave nije niπta uraeno, niti moæe da bude uraeno. Ekonomiju vode isti qudi koji su je vodili posledwu deceniju", napomiwe on.

IstiËe da su u Srbiji partije pojele dræavu.

"Ovde svako ko doe na vlast se kune da je vojnik svoje partije. Moramo da imamo poslaniËki sistem koji prepoznaje Ëoveka, da Ëovek dobija izbore, jer Ëovek je program. I da imamo stotinak poslanika u parlamentu koje sve moæemo prozvati imenom i prezimenom, a ne da imamo utisak da se svi kriju iza nekih partijskih struktura", kaæe profesor Zec. Prema wegovim reËima, ovde se stvara sistem u kojem se ne podrazumeva da neko treba da plaÊa struju, porez, troπkove...

"Ako neko ima veliki biznis i imovinu, a ima milijarde dugova koje neÊe da plati, u sledeÊoj etapi Êe mu qudi ulaziti u wegove prodavnice i uzimati robu bez plaÊawa. Treba krenuti od dve osnovne stvari: koncepta dræave i druπtva i sistema obrazovawa. A tu su tragiËne greπke napravqene. Nije problem ovde πto se neko protivzakonito obogatio. To se moæe reπiti za πest meseci: zatvoriπ ga i oduzmeπ mu imovinu. Ali, kad vi date milion laænih diploma, kada pustite ambroziju u sistem i poruπite sve vrednosti druπtva, ne moæete to tako lako da iskorenite".

On ocewuje i da je srpska Vlada pala u zabludu jer smatra da dobro radi ako je Zapad mnogo hvali a da zaboravqa da je isti Zapad i MiloπeviÊa mnogo hvalio, pa ga je na kraju stavio u Hag. "Zapad je veoma hvalio i GorbaËova i wegove reforme, da bi ga na kraju ponizio, pa se izdræava tako πto radi kao pi-ar menaxer jedne fabrike torbi. Zapadu nije ciq da »eda JovanoviÊ prizna Kosovo, a najviπe bi im odgovaralo kada bi to mogao da uËini ©eπeq", istiËe on.

KomentariπuÊi borbu protiv korupcije on kaæe da se korupcija tretira kao tekuÊa pojava koja se personalizuje ali da je problem πto je sistem koji smo stvorili prirodno stawe za korupciju.

"Kao πto rastu palme na Mediteranu, tako raste i korupcija u naπoj zemqi. Ekonomska i politiËka elita mora sebi da postavi pitawe zaπto svi vladari ovde zavrπavaju tragiËno? Nije napravqen sistem ovde da se moæe normalno „popeti” na vlast i sa we normalno siÊi.

Pogledajmo sudbinu MiloπeviÊa. Pa –iniÊa. Od dizawa u zvezde do gurawa u blato", dodaje on.

(Novosti,24.7.2013;Podvukla-Iskra)

3

Ako se primene namere VuËiÊa i DaËiÊa...

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (173)

Stranci Êe vladati Srbijom direktno Protekle nedeqe najviπi funkcioneri vladajuÊe koalicije dodatno su skrenuli paæwu na sebe svojim neverovatnim izjavama. Najpre je Aleksandar VuËiÊ izjavio da iako je veÊina Ëlanova Predsedniπtva SNS bila za nove izbore, wih neÊe biti jer je potrebno oËuvati stabilnost zemqe, a napredwake Ëeka nekoliko vaænih i neodloænih ugovora i poslova. Koji su to poslovi moæe se zakquËiti iz prethodno upuÊene poruke Vaπingtona Beogradu, da se ne igra sa raspisivawem izbora veÊ da primeni sve sporazume sa Haπimom TaËijem.

"Loπe bi bilo da se sada ide na izbore i to bi samo znaËilo gubitak vremena", rekao je dopisniku Tanjuga u Vaπingtonu visoki funkcioner ameriËke administracije, dan pre nego πto Êe VuËiÊ za srpske medije izjaviti kako odustaje od izbora u interesu naroda, iako bi oni najviπe odgovarali wemu i napredwacima.

Nakon toga lider SNS-a je upoznao javnost sa wegovom idejom da stranci postanu ministri u Vladi Srbije!... Da bi pokazao kako u (destruktivnim) idejama prati svog starijeg partnera u Vladi, Ivica DaËiÊ je iste nedeqe ukazao da Srbiji danas treba „Perestrojka”. Tako su voe najjaËih vladajuÊih stranaka za samo par dana iznele epohalni koncept kako da uz pomoÊ „ekonomskih ubica” iz MMF-a i zapadnog projekta „Perestrojke” kojim je razbijen SSSR i ekonomski razarana Rusija, ubrzano dotuku i Srbiju... „Takvi nam qudi trebaju - koji znaju viπe od nas pa Êe naπi qudi i od wih da nauËe joπ po neπto” istakao je VuËiÊ pravdajuÊi svoj stav. Ove reËi voe napredwaka ne trebaju nikoga da Ëude jer se on na strance oslawa veoma dugo. Aleksandar VuËiÊ je prema navodima Xejmsa Lajona iz Meunarodne krizne grupe odræavao veze sa Mortonom Abramovicem visokim funkcionerom ameriËke obaveπtajne sluæbe, joπ dok je bio u SRS-u. Takoe, svojevremeno je kao savetnik u SNS-u angaæovan Vilijam Montgomeri bivπi ambasador SAD i agent CIA. On je od NikoliÊa i VuËiÊa primao meseËnu platu od 7.500 evra, πto suma 25 puta veÊa od proseËne plate u Srbiji. Odakle napredwacima taj novac joπ dok su bili u opoziciji? VuËiÊ se proslavio i jer je za potrebe svoje predizborne kampawe doveo u Beograd poznatog ameriËkog politiËara, promotera homoseksualaca i transvestita Rudolfa –ulijanija, koji je 1999. godine podræao agresiju na SRJ... Da li onda nekog Ëudi VuËiÊeva ideja da ministri u Vladi Srbije budu stranci? Voa napredwaka bi realizacijom ove zamisli jednostavno iskquËio posrednike - srpske ministre i omoguÊio strancima da direktno oblikuju Srbiju po svom nahoewu. Uπtedeo bi im i vreme i novac.

Meutim, predlog da Dominik Stros Kan bude ministar u Vladi Srbije je u najmawu ruku neprimeren. Stros Kan je funkcioner na zalasku karijere Ëiji jedini motiv za rad u Srbiji moæe da bude izuzetno visoka zarada. Ali kako bi to opravdao VuËiÊ, kada je nakon kritika koje su uputili na raËun ekonomskih mera republiËke vlade, napao Ëlanove Fiskalnog saveta jer imaju velike plate?

4

Takoe, za vreme Stros Kanovog mandata SAD su izdejstvovale prijem TaËijevog „Kosova” u MMF...

Aleksandar VuËiÊ se nekad ponosio time πto mu je mentor bio Dragoπ KalajiÊ, pa bi na ovom mestu bilo dobro da citiramo deo iz poznate analize velikog srpskog geopolitiËara. MMF je glavni policajac lihvarske internacionale i „zajmodavac posledwe instance” koji svako kreditirawe uslovqava izvrπavawem „strukturalnih prilagoavawa” privrede i politike zajmotraæioca πto ciqaju da ga uËine sve slabijim, odnosno sve podloænijim parazitskoj eksploataciji te ekonomskim i politiËkim ucenama. ©to je veÊa slabost dræave Ëijom ekonomijom, posredno ili neposredno, upravqa MMF - to su slabije wene odbrane od parazitizma. Po dobrom opaæawu Xejmsa Morgana, ekonomskog komentatora Bi-Bi-Si-ja, za razliku od starog kolonijalizma, „novi kolonijalizam” je okupacija koju vrπe globalne kompanije bez dræava ili dræavqanstva pod zaπtitom i uz pomoÊ MMF, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije.

Prema nalazima Edvarda Goldπmita... izloæenim u studiji nedavno objavqenoj na stranicama Le Monde diplomatique, „zemqa koja je uzela zajam (od MMF) postaje neformalna kolonija”.

Neoliberalni ekonomisti MMF-a veÊ decenijama provode „πok terapiju” koja ostavqa pustoπ u zemqama u „tranziciji.”...

Ciq je uvek isti: sva moÊ odlazi u ruke korporacija, πto na kraju i dovodi do situacije u kojoj postoji "jedan odsto bogatih i 99 odsto siromaπnih", kao proces - bogati postaju joπ bogatiji, a siromaπni sve siromaπniji.

Sredwa klasa je razbijena!

I poznati nobelovac, profesor ekonomije Xozef Stiglic upozorava kako MMF ekonomski razara ciqane dræave. MMF zemqu - ærtvu koja je na izdisaju hladnokrvno uvlaËi u takozvano „træiπno odreivawe cena”. To je lep izraz za dramatiËno dizawe cena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. Zemqa - ærtva je doslovice baËena „na kolena” i de fakto se nalazi pred privrednim uniπtewem. U tim dramatiËnim okolnostima MMF iz we zloËinaËkom hladnokrvnoπÊu izvlaËi i posledwe kapi krvi.

Programirano pojaËava „vatru” i podiæe socijalnu temperaturu dok napokon celi kotao ne eksplodira.

Time je otvoreno samo predvorje... upozorava profesor Stiglic.

Srbija joπ od 5. oktobra 2000. godine ispuwava sve naloge MMF-a i Svetske banke, pri Ëemu weni graani postaju sve siromaπniji, a imovina Republike sve mawa. Spoqni dug Srbije je postao veÊi od spoqnog duga SFRJ, iako je stara Jugoslavija imala tri puta viπe stanovnika. Sve ovo ukazuje na Ëiwenicu da je politika MMF-a bila pogubna za srpski narod. Izjave Aleksandra VuËiÊa... samo oæivqavaju stari projekat koji je bacio Srbiju na kolena i uveo je u duæniËko ropstvo...

Iskra 1. septembar 2013.

NIKOLA MORAV»EVI∆: RADI»EVO ZAVE©TAWE Neumorni pisac istorijskih romana, Nikola MoravËeviÊ, objavio je nedavno roman RadiËevo zaveπtawe. O MoravËeviÊevim romanima Iskra je pisala nekoliko puta (v. Ëlanke od februara 1999, maja 2008, marta 2012, maja 2012 i avgusta 2012). U svom posledwem romanu, RadiËevo zaveπtawe,1 on se ponovo bavi svojom omiqenom temom, sredwevekovnom srpskom istorijom. Ne kao istoriËar veÊ kao prekaqeni romanopisac.

Kwiga sadræi MoravËeviÊevu verziju dugog amaneta (zaveπtawe) koje RadiË πaqe u pismima kneæevima Stefanu LazareviÊu i –uru BrankoviÊu u veku posle kosovskog boja.

Podnaslov glasi: ''SaËuvani istorijski podaci o vlastelinu i Velikom Ëelniku srpske vojske RadiËu PostupoviÊu za vreme vladavine despota Stefana LazareviÊa i despota –ura BrankoviÊa (1394-1427. i 1427-1456).'' (7) Ovde su samo sumarni momenti tih podataka. RadiË se zamonaπio i umro u Hilandaru.

æivote pokorenih zemqaka. On uvek gleda realno na stvari, ali je svestan da mora da se povinuje sa sudbinom jer drugih izgleda Srbi nemaju posle kosovskog poraza. Svojim vojnicima govorio je: „BraÊo! Po vaπem izgledu vidim da niste radi tome u πta nas Agarjani sad opet upliÊu i delim to s vama.

Ali, poraboÊeni smo i zato to moramo ispuniti. Nek na ovom pohodu svako Ëini samo ono πto po savesti moæe, a o svemu preko toga, za spas oteËestva nam, nek je greh na moju duπu.”(46) U tome su mu pomagali mati, kwegiwa Milica, savetima da se snalazi izmeu neprijateqa, Turske, i navodnog prijateqa, Ugarske. Pomaæe mu i sestra Olivera, koju je mati poslala u Bajazitov harem kako bi narodu bilio lakπe, πto se i ostvarilo. Milica je svesna veliËine Oliverine ærtve: „I Srbija i ja smo daleko viπe greπni pred Sveviπwim i pred tobom, jer smo te predali Turcima kao ærtvu.”(62)

RadiË veπto doËarava teæak poloæaj Srba posle Kosova. Danas qudi Ëesto misle da je posle Kosova æivot prestao u Srbiji u svakom pogledu i da su Srbi robovali bez izgleda za spasewe. Bilo je i toga, ali RadiË opisuje da je za jedan ceo vek Srbija nastavila da æivi maltene normalnim æivotom, zahvaqujuÊi mudrim vladarima, Stefanu LazareviÊu i –uru BrankoviÊu. Kao vojnik, Ëelnik, u vojsci Stefana LazareviÊa, RadiË opisuje Turke kao osione, nemilosrdne osvajaËe, ali bilo je meu wima i pristojnih vladalaca, kao na primer Bajazit.

I –ura BrankoviÊ poseduje vrline, ali drugaËije. I on je svestan teπkog poloæaja wegovog naroda i odluËan je u akcijama, ali ne toliko hrabroπÊu koliko diplomatskom veπtinom, πto je bilo narodu potrebno. U ovom celom veku Srbija je morala da se snalazi u trvewima i ratovima izmeu Turaka i Ugarske.

RadiË hvali –ura zarad wegove mirovne politike i posredovawa izmeu zaraÊenih sila, ali savetuje ga da nikako ne dozvoli da oni ratuju jedni protiv drugih preko Srbije.

Likove Stefana i –ura RadiË opisuje podrobno i objektivno. Stefan je naslednio tron posle pogibije oca mu kneza Lazara HrebreqanoviÊa. „Stefan je bio visok, odliËno graen i energiËan mladiÊ koji je s lakoÊom nosio ratnu spremu i oruæje i koji je kowiËkim veæbama prilazio marqivo i s razumevawem glavnog ciqa.” (27) „Stefan je vitez koji dræi do Ëasti i obraza.”(60) OËaravao je svojom pojavom meu qudima sa kojima je dolazio u dodir, Ëak i sa Turcima.

Iako u poËetku neiskusan, on je u isto vreme hrabar i odluËan u akcijama za koje je zaduæen. To se vidi i u wegovoj saradwi sa Bajazitom, ubicom wegovog oca. On se bori na wegovoj strani, svestan da time olakπava Iskra 1. septembar 2013.

Pored opisa dva kneza, RadiË opisuje stawe u Srbiji posle kosovskog boja. On hvali kneæeve, ali i daje diskretne savete πta i kako treba Ëiniti. Iako taj opis potiËe od samog autora, vaqa imati u vidu da je on crpeo material iz mnogih arhiva kojih je sloæio svoju sliku Srbije petnaestog veka. Svakako, izbor detaqa i motiva je autorov, ali dobija se utisak da su Srbi onog doba zaista tako mislili i radili. InaËe, RadiË zapisuje πto Ëuje od svedoka: „Petogodiπwe tursko ropstvo skoro svude ostavilo je za sobom poruπene gradove, opqaËkanu zemqu i proreeno stanovniπtvo.”(123) Tu je i otimawe muπke dece za janiËare.

O kneæevima RadiË Ëesto govori. Iako

29

SAD su...

Istoriju nam.. (sa str. 26)

nadleænog suda, i podvrgnuti muËewu. Uhapπenima je uskraÊenopravo na branioca. U zatvoru Gvantanamo nalaze se i ameriËki dræavqani koji su izuzeti iz pravnog poretka SAD i na wih se primewuju pravila ameriËke armije. U ovoj ameriËkoj tamnici se koriste odavno u civilizovanom svetu zabrawenene mere o kolektivnoj kriviËnoj odgovornosti.

CIA je posejala svoje tajne zatvore πirom sveta u kojima veÊ godinama muËi i ubija „sumwive” domaÊe i strane dræavqane. NajveÊa tamnica ameriËke tajne policije u Evropi nalazi se na okupiranom Kosovu i Metohiji i smeπtena je u bazi Bondstil. Izvestiocima Evropskog parlamenta je jedino ovde bio zabrawen pristup kada su istraæivali tajne zatvore CIA u Evropi. U Bondstilu je smeπtena i savremena oprema za nadzor, dok se iz ove baze kontroliπe i obezbeuje put snabdevawa heroinom iz Avganistana u Evropu.

Takoe Vojska SAD sa ove pozicije kontroliπe i dozira ubacivawe terorista na Stari kontinent.

Zbog svega ovog uopπte ne Ëudi kada poznati ameriËki filozof Noam »omski upozorava da SAD danas podseÊaju na NemaËku uoËi Drugog svetskog rata. »omski je do paralele sa Hitlerovom NemaËkom doπao analizirajuÊi ameriËke unutraπwe druπtvene, politiËke i ekonomske prilike, zakquËivπi da zastraπuje nivo „iracionalnog straha i mræwe" koji vlada u Americi.

On je objasnio i da je i sa Obamom na vlasti u ameriËkoj istoriji duboko ukorewena teza da je „put do sigurnosti u ekspanziji" - „drugim reËima, ako sve ne kontroliπete niste sigurni". To je i danas dominantna politika. Ali je vrlo opasno u svetskom kontekstu kad imate vrlo moÊnu dræavu koju vode vrlo iracionalne sile. I mnogo straha i velika moÊ destrukcije - rekao je »omski.

I kongresmen Ron Pol je svojevremeno upozorio da SAD tonu u faπizam. „Potonuli smo i udaqili se od izvorne Republike. A sada tonemo ravno u faπistiËki sistem u kojem vlast dræe velike korporacije i autoritativan reæim koji gazi svaku liËnu slobodu svakog ameriËkog dræavqanina", rekao je Ron Pol za vreme govora u Kanzas sitiju, 18. februara 2012. godine.

Policijska dræava u SAD nije viπe priËa iz romana nauËne fantastike. Ona se uzdiæe pred oËima Ëitavog sveta i predstavqa opasnost za ËoveËanstvo. Promovisawe tog modela kao puta bez alternative je isto πto i podrπka nacizmu i Hitlerovoj NemaËkoj i predstavqa svrstavawe na stranu zla. Zbog toga je obaveza qudi koji cene slobodu da ustanu protiv novog totalitarnog poretka i poπaqu ga poput onog starog na smetliπte istorije.

Fond strateπke kulture, 20.7.2013.

28

Boris ALEKSI∆ (Podvukla - Iskra)

nisu zanemarqivi.

Joπ je uoËqivije da »aliÊeva nije posvetila praktiËno nikakvu paæwu Kutiqerovom mirovnom planu, koga su pre poËetka rata u Bosni i Hercegovini potpisale sve tri bosanske strane, ali je Alija IzetbegoviÊ na nagovor ameriËkog ambasadora u Jugoslaviji Vorena Cimermana povukao potpis i marta 1992. izabrao rat umesto mira.

Kad govori o hrvatskim akcijama „Bqesak” i „Oluja”, autorka pomiwe proterane, ali ne i da je u tim operacijama bilo i oko 1.500 pobijenih srpskih civila, meu kojima je i 579 æena i 21 dete, a izostao je i podatak o tome koliko je Srba i drugog nealbanskog æivqa 1999. moralo da napusti Kosovo. »aliÊeva tvrdi i da je Makedonija 1967. „dobila nacionalnu crkvu”, a nigde ne navodi podatak da Makedonsku pravoslavnu crkvu ni do danas nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu, jer je smatraju nekanonskom organizacijom.

U jednom delu kwige autorka podseÊa na protivreËnost Poveqe Ujediwenih nacija, koja istovremeno „πtiti pravo na samoopredeqewe naroda, na koje su se (1991) pozvali Slovenci i Hrvati”, a obavezuje svetsku organizaciju „na Ëuvawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta dræava”.

Ako je veÊ tako, a jeste, nejasno je zbog Ëega »aliÊeva postavqa pitawe „zaπto bi pravo na samoopredeqewe mogli imati Slovenci i Hrvati, a da to pravo nemaju i Srbi u Hrvatskoj i Bosni, ili Albanci na Kosovu”. Zar sama sebi nije odgovorila citirajuÊi Povequ Ujediwenih nacija: Albanci u bivπoj Jugoslaviji, uz sve ustavno-pravne i politiËke eksperimente, nisu bili, niti su mogli biti narod, veÊ narodnost, a Srbi su i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini bili suvereni narodi. A tu suverenost, izraæenu u odlukama o formirawu ovih republika, izborili su u borbi protiv faπizma, a ne za nekakvim zelenim stolom.

Zbog ograniËenog prostora ovde su navedeni samo neki od najveÊih propusta ove kwige, ali moæda je i ovo dovoqno da se stekne potpuniji uvid u ovo delo, koje zasluæuje i paæwu i osporavawe.

PODR©KA NA poËetku ove kwige Ëitalac moæe saznati da su interes da „podræe izdavawe ovog dela” naπli i savezno Ministarstvo za evropske i internacionalne poslove Austrije, Ministarstvo inostranih poslova NemaËke, Javna agencija za kwigu Slovenije, Ministarstvo kulture Hrvatske i Resor za kulturu Kneæevine Lihtenπtajn.

Novosti, 28. i 29.7.2013.

(Podvukla - Iskra)

Pero SimiÊ

Iskra 1. septembar 2013.

РЕКоНСТРУКцИЈА - СТРАНцИ У ВлАДИ, КоРАК ДАЉЕ У ДЕСТРУКцИЈИ СРБИЈЕ

VuËiÊeva `ideja` koje se `ne stidi`...

Дан после скандала око финала вишемесечне фарсичне реконструкције владе, када су председник владе и министар финансија изнели низ међусобних оптужби, Александар Вучић, наш Краљ Иби, наставља са логорејом. Уместо да бар неко време ћути, јер је његова реконструкција доживела бродолом, први потпредседник владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала и министар одбране Вучић наставља са суманутим предлозима. Ради се о његовој идеји о довођењу странаца на највиша места у влади, не само саветничка, него и министарска. О томе су известили сви медији.

Прво да чујете о чему се ради из његових уста, како то преносе Вечерње новости: „Први потпредседник владе изјавио је данас да разговара са више иностраних експерата и да очекује да један или два странца преузму ресоре у Влади Србије. Он је истакао да је уверен да је боље да важне ресоре води страни експерт, него приучени партијски кадар. Вучић је потврдио да су постојали контакти са бившим првим човеком ММФ-а Доминик Строс Каном. „Нисам ја лично разговарао, али су постојали одређени контакти. Говорили смо у принципу о томе“. Он је рекао да се изненадио „негативним реакцијама” на предлог да страни стручњаци учествују у раду владе. Он је упитао како је могуће да нама одмах не одговара неко ко је 20 година био шеф важне међународне финансијске институције и који је један од највећих финансијских стручњака у свету? Поручивши да му је доста тих који му соле памет, Вучић је нагласио да нема проблем са тим да странац буде део Владе Србије, већ да је проблем како да платимо те људе.“Ја ћу да тражим. Разговараћу на више страна да један или два странца преузму ресоре. То је моја идеја, не стидим се и поносан сам на то. Треба ли да доведем приученог страначког кадра“, рекао је Вучић. Он је додао да су земље које су доводиле најстручније кадрове из иностранства и напредовале и као пример навео да никоме из Велике Британије није сметало што је на место гувернера у тој земљи доведен Канађанин. Како је додао, када су на важним местима, попут сектора финансија странци на њих не може да се врши притисак и не може да се каже „ово је мој играч, њему дај приоритет“. „Такви нам људи требају - који знају више од нас па ће наши људи и од њих да науче још по нешто. Ја ћу то да гурам и баш ме брига коме ће то да смета“. Вучић је додао да је он „главни кривац“ за довођење страних стручњака у владу“. Крај цитата из Новости. Ајмо редом. Прво. Србија је под меком

Iskra 1. septembar 2013.

окупацијом странаца, а један њен део – КиМ је и под страном војном окупацијом. Странци, углавном са Запада управљају свим банкама, једним великим делом привреде и полако постају власници обрадивог земљишта (за сада преко других лица). Странци са Запада су или власници медија у Србији или контролишу већину медија којима нису власници. Странци су пресудно утицали на формирање две последње владе Србије. Амбасадори западних земаља, предвођени америчким амбасадором, су својеврсни политички намесници Србије. У таквим приликама је потпуно сулудо странцима давати и саму извршну власт. Тим предлогом, Вучић одлази корак даље у деструкцији Србије од Тадића. Наравно, само у шали би могли рећи - Странци управљају овом државом, па хајде да им и де јуре то препустимо. Онда би у шали могли и рећи - Па зашто да им препустимо само једно или два министарска места, зашто не сва? Зашто да и председник владе не буде странац? Сигурно ће боље обављати тај посао него некомпетентни Дачић. Зашто да и први потпредседник владе не буде странац? И тај ће сигурно боље обављати тај посао од Вучића. И тако редом. То је све наопака памет. Чланови владе Србије морају да буду грађани Србије - лица која имају само једно држављанство- српско! Такође, има довољно паметних и стручних грађана Србије, само нису чланови СНС, СПС и осталих чланица владајуће коалиције. Најчешће нису уопште чланови странака. Рецимо, економски стручњаци Небојша Катић, Млађен Ковачевић или Махмут Бушатлија.

Друго. Вучићев је проблем, а не наш, што у странкама садашњег режима, на челу са СНС, нема стручних људи, већ само како то Вучић каже „приучени партијски кадар“. Већ пет година Вучић тврди да су кадрови СНС све редом најбољи и најстручнији кадрови. Сада када се већ дубоко и непромишљено упустио у фарсу реконструкције нечега што се не може реконструисати, Вучић у ствари признаје да су кадрови СНС и осталих странака режима „приучени партијски кадар“. Решење није да доведе странце уместо приучених дилетаната које има у странци, већ да одступи с власти јер су он лично и његова странка неспособни да је спроводе. Или да заиста пронађе домаће стручњаке и да их доведе у Владу (сви редом би били изван странака садашњег режима) - а то је њему и његовој странци неприхватљиво.

Tреће. Доминик Строс Кан је компромитована личност. Човек има проблем са контролом свог полног нагона. Када је у питању њујоршка афера из 2011... Кан је током суђења,

5

Rekonstrukcija - stranci...

а и касније у једном ТВ интервјуу признао, да је његов „сексуални сусрет“ са собарицом хотела у коме је одсео, био “морални прекршај“... Током 2012. Кан је био под истрагом у Француској, због сумњи да је умешан у ланац проституције.. учешћем у изнајмљивању проститутки за потребе секс прослава у Лилу, Паризу и Вашингтону... Само дилетантима може пасти на памет да ангажују овако компромитовану личност... Четврто. Народна пословица каже:“Чега се паметан стиди, тиме се будала поноси“ (Вучић каже: „То је моја идеја, не стидим се и поносан сам на то“).

Пето. Канађанин Марк Карни је заиста изабран 2012. за гувернера „Енглеске банке“ (Bank of England) а пре тога је био гувернер „Канадске банке“ (Bank of Canada). Карнију је матерњи језик - енглески а Канада је чланица Британског Комонвелта. Такође, занимљиво је, куриозитет је, да је Карни 13 година радио у Голдман Саксу, чији су функционери баш ових дана били у посети Србији и састали се са Вучићем и другим члановима владе. Међутим то никакве везе нема са Србијом, нити је аргумент који је употребљив. Па и Србија је имала несрећно искуство са два гувернера НБЈ, који су имали и страно држављанство са Кори Удовички и Радованом Јелашићем. Можда су то кадрови потребни Вучићу?

Шесто. Само дилетант може да тврди да се на странце на високим положајима у Влади Србије, не може вршити притисак. Можда не могу многи домаћи актери, али сасвим сигурно могу странци. Седмо. Потпуно је непотребно коментарисати комичну Вучићеву тврдњу да ће „наши људи и од њих да науче још по нешто“.

Осмо. Вучићева коначна реченица „Ја ћу то да гурам и баш ме брига коме ће то да смета“ - је на нивоу понашања детета које се дури и говори о менталним дометима и психолошком стању првог потпредседника. Наиме, трансакциона анализа (ТА), један од најкредибилнијих праваца психологије, каже да сви имамо три дела личности: „дете“, „родитеља“ и „одраслог“. Вучићев проблем је што су његов „одрасли“ и „родитељ“, потпуно контаминирани „дететом“ и то „дете“ само покушава да имитира одраслог. Отуд и цела промена Вучићевог имиџа - наочаре, привидна мирноћа и озбиљност, другачија, мање краћа коса, склопљене руке, покушај да се избаце тикови плaжења језика и облизивање. Све то је потпуно супротно имиџу и понашању Вучића у првих 15 година каријере. Али, када је фреквенција присуства у медијима велика, и када се ствари не одвијају онако како је он замислио, као ових дана, она првобитна лич-

6

ност са свим својим карактеристикама, избија на површину. оно „дете“ које помињемо, израња. А Александар Вучић није дете, има 43 године и тренутно се из петних жила упире да буде „Господар Србије“ и што је најгоре, то му полази за руком.

Тренутно у Влади, по јавности доступним информацијама, делују следећи странци. Потпредседница Владе Србије (бивша) задужена за европске интеграције Сузана Грубјешић ангажовала је за свог саветника бившег премијера и министра спољних послова Словачке Миклоша Дзуринду. У Министарству правде и државне управе саветник је Алан Биро, који се налази на месту вишег правног саветника. Ради боље сарадње и комуникације са страним, а посебно немачким инвеститорима, у Министарству финансија су ангажовали Јорга Хескенса. Странци су ангажовани и на пројекту „Помоћ развоју интерне финансијске контроле у јавном сектору Републике Србије – фаза 3”. Вођа овог тима је Герад Енис. Осим на саветничким местима током протеклих година у Србији је велики број странаца био ангажован и на различитим пројектима које су плаћале стране владе, а који су рађени у сарадњи са различитим министарствима.

У протеклих 13 година, поред особа које сам помињао у тексту, важне функције су обављале и следеће особе за које се тврдило да поседују страно или двојно држављанаство: Александар Радовић, бивши први порезник у доба Ђинђићеве владе. Кори Удовички - бивша гувернерка НБЈ и бивша министарка енергетике у Ђинђићевој влади. Радован Јелашић - бивши гувернер НБЈ. Првослав Давинић - бивши министар одбране. Такође се тврди да садашњи вишегодишњи амбасадор у САД, Владимир Петровић, власник два пасоша - српског и америчког. Проблем са свим странцима на министарским положајима и проблем са лицима која поседују двојно држављанство је, најблаже речено, подељена лојалност.

Већ сам поменуо Голдман Сакс. Вучић се пре неки дан састао са њиховим представницима. Да вас подсетим да је та инвестициона банка један од највећих криваца за изазивање садашње вишегодишње економске кризе (у најмању руку можете погледати амерички филм „Превелики да би пали“-“To Big to Fail“ који баш о томе и говори). Посета Голдман Сакса, која је уследила на наш позив, уз текуће Вучићево залагање за постављање странаца за кључне министре, говори о смеру о коме размишља Вучић. То је смер који води Србију у даље дужничко ропство и у руке правазиђеног неолибералног и колонијалног капитализма.

NSPM, 1.8.2013.

(Podvukla - Iskra)

Небојша Бакарец

Iskra 1. septembar 2013.

Snouden treba da `nestane`, jer je obelodanio...

SAD SU NAJVE∆A POLICIJSKA DRÆAVA NA SVETU Joπ uvek se ne stiπava bura koju je izazvao odbegli struËwak za bezbednost Edvard Snouden obelodanivπi dokaze o moÊnom policijskom aparatu koji svakog Ëasa upotrebom visoke tehnologije kontroliπe graane SAD i pokuπava da se proπiri na Ëitav svet. Wegove dojuËeraπwe kolege iz CIA i NSA ga otvoreno optuæuju za izdaju i prete mu da Êe biti likvidiran kao dr Dejvid Keli pre deset godina, dok su sa ozbiqnim upozorewima Vaπingtona suoËene i malobrojne dræave koje su spremne da daju azil Snoudenu.

Ipak najviπe besa u Beloj kuÊi izaziva principijelna pozicija Kremqa. Sjediwene dræave su zbog toga veÊinu svojih otrovnih strela usmerile ka Rusiji. Portparol Bele kuÊe Xejms Karni je nedavno izjavio da Edvard Snouden mora odmah biti izruËen jer on navodno nije borac za qudska prava, niti je disident. I predstavnik Ministarstva spoqnih poslova Patrik Ventrel upozorava da poznati „uzbuwivaË” neÊe moÊi da izbegne suewe. »ak je i ambasador SAD u Moskvi Majkl Makfol koji je pozivao na ruπewe Putina i organizovao πpijunaæu u Rusiji, poslao poruku Snoudenu da se preda Prema vaπingtonskim duplim standardima, oni koji su prekinuli saradwu sa CIA ne mogu biti disidenti i borci za qudska prava. Za wih su samo saradnici CIA iz Otpora i organizatori obojenih revolucija borci za demokratiju. Dakle, supersila SAD se sada iz petnih æila upiwe da πËepa Ëoveka koji je objavio podatke o protivustavnom prisluπkivawu i praÊewu graana SAD od strane ameriËke tajne policije, umesto da pokrene kriviËne postupke protiv rukovodilaca CIA i NSA koji su umeπani i krπewa qudskih prava garantovanih najviπim pravnim aktom zemqe.

Za to vreme u Rusiji, zemqi koja je jedina u svetu odbacila pretwe Vaπingtona i poπtujuÊi meunarodno pravo spreËila Amerikance da uhapse Snoudena, kao krivac za nastalu situaciju oznaËavaju se Sjediwene dræave. Ruski predsednik Vladimir Putin je istakao da je bivπi ameriËki obaveπtajac doπao na rusku teritoriju nepozvan.

SAD su zaplaπle sve druge zemqe i niko nije hteo ga primi, πto znaËi da ga je Amerika, u suπtini, sama zarobila na moskovskom aerodromu, gde on boravi veÊ tri nedeqe. Ruski predsednik je odgovorio i na optuæbe SAD Ëiji su predstavnici kritikovali Rusiju jer dozvoqava javno eksponirawe Snoudena, istakavπi da su potezi bivπeg saradnika CIA i NSA, usmereni na odbranu qudskih prava.

Kada se uz finansijsku i politiËku podrπku Sjediwenih dræava promoviπe borba za qudska prava u drugim zemqama onda je to prihvatqivo, meutim kada neko kritikuje Vaπington situacija

Iskra 1. septembar 2013.

se iznenada komplikuje i nema viπe pomiwawa qudskih prava, objasnio je Putin.

Zaπtita koju Moskva pruæa Snoudenu je opravdana i preko potrebna jer kako su objavili novinari u SAD, pripadnici ameriËke tajne policije policije æele da on i novinar Gardijana koji je prvi objavio podatke o prisluπkivawu „nestanu”.

Da ove pretwe treba ozbiqno shvatiti potvruje i primer najveÊeg britanskog struËwaka za oruæje masovnog uniπtewa, dr Dejvida Kelija koji je ubijen jula 2003. godine. Keli je pre deset godina bio „optuæen” da je izvor jednog izveπtaja radija BiBi-Si i o tome kako je britanska vlada lagala o postojawu iraËkog oruæja za masovno uniπtavawe.

Falsifikovani podaci ameriËke i britanske obaveπtajne sluæbe o tome da IraËani navodno poseduju oruæje za masovno uniπtewe, posluæili su wihovim vladama kao izgovor za agresiju i pqaËkawe Iraka. Ubrzo nakon objavqene informacije na Bi-Bi-Siju, Keli je pronaen mrtav u jednoj πumi u blizini svoje kuÊe nedaleko od Oksforda. Meutim kako tvrdi Ëlan Parlamenta Norman Bejker, na osnovu wemu dostupnih dokumenata, dr Keli pre deset godina nije izvrπio samoubistvo, kako je zvaniËno saopπteno, nego je ubijen. Bejker, koji je inaËe poslanik Liberaldemokratske partije, je godinu dana vodio istragu o smrti Kelija i kako je izjavio Bi-Bi-Siju, wegov zakquËak je da je on ubijen u vreme vlade Tonija Blera.

Na primeru dr Dejvida Kelija najboqe se vidi kako na Zapadu prolaze oni koji se suprotstavqaju policijskoj dræavi, vojnoindustriskom lobiju i moÊnim korporacijama koje sve viπe oduzimaju prava i slobode graanima. Ukoliko bi bio izruËen SAD-u i Edvard Snouden bi mogao da doæivi istu sudbinu, na πta je i sam „uzbuwivaË” upozorio istakavπi da strahuje za sopstveni æivot ukoliko padne u ruke ameriËke vlade.

Da je krπewe qudskih prava u SAD poprimilo ogromne rezmere svedoËe brojni podaci.

Amerikance prema neustavnim uredbama i odlukama reæima u Vaπingtonu svakodnevno nadgledaju bespilotne letelice koje se koriste i u zemqama koje je napala Vojska SAD s tom razlikom πto letelice za domaÊu upotrebu za sada ne poseduju oruæje.

Vazduπni dronovi u inostranstvu imaju odobrewe Obamine administracije da ubijaju civile i wihovi operateri ne snose nikakvu odgovornost za „kolaterarnu πtetu” (ubistva neduænih qudi, æena i dece). Graani Sjediwenih dræava mogu da budu oteti i utamniËeni na osnovu tajnih optuænica bez ijednog dokaza i odluke SAD

27

Istoriju nam... proglaπeni prisutnima, pa je tako proglaπena za veÊinu!

od 1950. do 1954. ameriËka pomoÊ pokrivala viπe od 80 odsto jugoslovenskog platnog deficita. mawina

U drugoj polovini kwige autorka navodi netaËan podatak o tome kako su se danaπwi Boπwaci izjaπwavali 1948, na prvom posleratnom popisu stanovniπtva. Kaæe da su se mogli izjaπwavati kao "nacionalno neopredeqeni" ili "muslimanski Srbin", odnosno "muslimanski Hrvat", a istina je da su se izjaπwavali kao "Srbi - muslimani", "Hrvati - muslimani" i "neopredeqeni muslimani", a makedonski muslimani i kao "Makedonci - muslimani".

Kod popisa iz 1971. pravi novu omaπku.

Piπe da je jugoslovenskim muslimanima tada "bilo dozvoqeno da se u celoj Jugoslaviji izjasne kao `Muslimani u etniËkom smislu`", a istina je da su se na tom popisu oni mogli izjaπwavati kao "Muslimani - u smislu narodnosti", a da je dve godine kasnije sarajevsko "Osloboewe", zvaniËno glasilo rukovodstva Bosne i Hercegovine, u jednoj polemici sa beogradskim NIN-om napisalo da rukovodstvo ove republike "ne poznaje "Muslimane u smislu narodnosti". I da je za wih taj naziv uvredqiv.

Niπta mawe nije bezazlena ni tvrdwa, lansirana bez ijednog jedinog argumenta, da su pred otcepqewe Hrvatske od Jugoslavije "Srbi u Hrvatskoj ispoqavali zahtev za hegemonijom"!

Alibi za veliku Albaniju ELEMENTARNI previd Mari-Æanin »aliÊ u „Istoriji Jugoslavije u 20. veku” pravi i kad piπe o kratkotrajnom ratu JNA u Sloveniji, krajem juna 1991.

U wenoj verziji do tog rata je doπlo „kada su Slovenci hteli da podignu meunarodnu granicu prema Hrvatskoj”, a povod za intervenciju JNA bilo je slovenaËko zaposedawe graniËnih prelaza na jugoslovensko-austrijskoj i jugoslovensko-italijanskoj granici.

Nekoliko stranica kasnije »aliÊeva izriËito kaæe da uoËi graanskog rata u Bosni i Hercegovini „ni jedna jedina opπtina nije bila homogena”, a prema popisu iz 1991. u ovoj republici je bilo petnaestak opπtina u kojima je jedan od tri konstitutivna naroda Ëinio veÊinu od 90 i viπe odsto stanovniπtva. Od Bosanskog Grahova, ©irokog Brijega, Posuπja, ©ekoviÊa i Drvara do Qubuπkog, Qubiwa, »elinca, »itluka, Gruda, Neuma, Srpca i Cazina.

Na nekoliko mesta »aliÊeva govori uopπteno o finansijskoj pomoÊi koju je Tito dobijao od zapada posle razlaza sa Staqinom, ali nigde ne pomiwe da je Jugoslavija od SAD, Velike Britanije i Francuske 1954. godine, samo na ime ekonomske pomoÊi, dobila gotovo isti iznos koliko je te godine ostvarila od izvoza svih jugoslovenskih industrijskih proizvoda. Ili da je

26

Uprkos ovim podacima, autorka lansira tezu da je u Titovoj Jugoslaviji „najveÊi deo kapitala stvoren unutar domaÊe privrede”.

U srediπwem delu kwige nemaËka istoriËarka konstatuje da je u Jugoslaviji posle 1948. „poËela hajka na komuniste koji su ostali verni Moskvi, tzv. ibeovce”, a nigde se ne citira poznato priznawe Titove tajne policije, Udbe, da Ëak 47 odsto uhapπenih 1949. uopπte nije bilo „verno Moskvi”, veÊ je neosnovano liπeno slobode.

GovoreÊi o Kosovu »aliÊeva tvrdi kako su kosovski Albanci 1981. u svim veÊim gradovima u ovoj pokrajini organizovali nasilne demonstracije zbog toga πto su verovali da je „konaËno doπao trenutak” da ostvare „svoju æequ za potpunom ravnopravnoπÊu”! A jedan od glavnih zahteva demonstranata i tad i na prvim albanskim separatistiËkim demonstracijama na Kosovu i Metohiji, 1968, bio je pripajawe Kosova Albaniji.

Dræavi u Ëijem se sastavu ova oblast nikad nije nalazila, izuzev za vreme nacistiËke i faπistiËke okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu...

U poglavqu „Rat za naslee 1991. do 1995” autorka je smogla snage da otvoreno progovori o nemaËkom isforsiranom priznavawu Hrvatske i Slovenije. Ovo je za svaku pohvalu i zbog toga πto je nemaËka unilateralna odluka direktno potpalila vatru ispod bosanskog kazana, jer je ona sama po sebi predstavqala najjaËi signal bosanskim Hrvatima i Muslimanima da i po cenu graanskog rata napuste Jugoslaviju.

PodseÊajuÊi kako je doπlo do ove odluke, »aliÊeva istiËe da je „nemaËka javnost uznemireno reagovala na rat i izbegliËku bedu u susedstvu”(!)...

NajveÊe probleme sa objektivnoπÊu pisac najnovije istorije bivπe Jugoslavije ima u onim delovima kwige u kojima govori o graanskom ratu u Bosni i Hercegovini. S pravom ukazuje na srpske zloËine poËiwene u ovom delu bivπe Jugoslavije, ali ne nalazi za potrebno da zabeleæi bilo koji kolektivni zloËin bosanskih Muslimana nad Srbima, izuzev „krvoproliÊa” koje su jedinice Nasera OriÊa poËinile na Badwi dan 1993. u selima Glogova i Kravica.

MASPOK AUTORKA skreÊe paæwu Ëitaocu i na Titovu kritiku hrvatskog maspokovskog rukovodstva poËetkom jula 1971, ali nigde ne navodi da je dva i po meseca kasnije Tito dezavuisao samog sebe, govoreÊi da su zaista apsurdne kojekakve priËe o Hrvatskoj - o tome da tu nema jedinstva, da narod drukËije misli, o tome da tu postoji i cvjeta veliki πovinizam itd”. »aliÊeva ne nalazi za potrebno da pomene ni prvi ratni zloËin 26. marta 1992. nad 12 srpskih civila u selu Sijekovac kod Bosanskog Broda, a za objektivnog hroniËara podaci o prvim zloËinima (Kraj na str. 28/2)

Iskra 1. septembar 2013. .

ГоДИНУ ДАНА НАЈГоРЕ ВлАДЕ - `GLAVNI` VU»I∆

Садашњи учинак Дачићеве владе био је предвидив још на дан њеног формирања. Можда у овом времену има и нечег доброг, јер барем можемо утврдити наук: ова, као и претходна влада Тадићевог мајстор Мирка, показује нам како данас изгледа бити вазал Запада. За разлику од средњовековних вазалних државица које су, плаћајући редовни данак својим страним господарима, ипак могле дисати пуним плућима, Србији њен западни хегемон не дозвољава ни да се колико-толико нормално развија. Напротив, српска територија се разбија, разноврсна национална понижења део су свакодневице, економија убрзано пропада, а очајно становништво живи све лошије. Влада је обавила оно због чега су је странци и формирали: издала је Косово. Запањује лакоћа с којом је то учињено. Та лакоћа је заправо последица невиђене малодушности народа: да су у Србији на миг каквог опозиционог угледника могућа масовна улична окупљања, квислинзи би двапут размислили пре било ког потеза. Овако, они су мирни. Само битанге могу поклањати оно што није њихово. Прича о приступању Србије Европској унији била је потребна главним геополитичким силама иза углађене европске фасаде искључиво због „бесконфликтног” остваривања конкретног циља: осамостаљења накарадне квазидржаве Косово. Пазите, то је само посредно проалбански потез. Његова суштина идејни прапочетак - састоји се заправо у тежњи ка слабљењу Србије. Тим потезом се и политичким средствима накнадно оправдава зверско бомбардовање 1999. Тежи се, поновимо, слабој и све слабијој Србији. Стреми се мрвљењу целокупног српског националног корпуса на Балкану. Да ли ће Србија, при томе, бити у статусу кандидата, или чак члана ЕУ, великим играчима није нарочито важно, јер они себи могу приуштити такав парадоксални луксуз бахатости. Њихов однос према Грчкој, Бугарској, Румунији, те другим наводним failed states, показује да ни боравак у окриљу ЕУ не гарантује изузеће од непријатељског третмана. Геополитички интереси великих играча увек су на првом месту. Шта је влада, суштински оличена у трилингу Вучић-Дачић-Николић, учинила за ових годину дана, поред већ поменуте издаје Косова? Немали број људи рећи ће како је много урађено на плану тзв. борбе против корупције (БПК). Али, шта се иза те синтагме заиста крије? У једном ранијем писанију устврдио сам да је Александар Вучић, празњикаве биографије без икаквих експертских адута, без радног искуства, ипак успео да пронађе своју нишу за успешно опстајање у свету политике. У једној неуређеној држави каква је наша то је могуће. У уређеним друштвима, пак, борба Iskra 1. septembar 2013.

против криминала и корупције обавља се системски, кроз усвајање и стриктну примену адекватних закона, у условима јаке правне државе и посвећених институција. Време Елиота Неса тамо је неповратно прошло. Онамо пак где нема примене закона - царује волунтаризам. Вучић је ту околност одлично искористио за непрестану медијску кампању чији једини циљ је подизање и одржавање његове популарности. У томе му помаже армија добро познатих политичких квазианалитичара, јефтиних дневних прелетача из студија у студио. Помаже му, свакако, и чињеница да су његови увели жути претходници огрезли у криминалу и корупцији до те мере да су постали прави синоним за ту социјалну патологију. Само у неуређеним државама могуће је да неки политичар у својим јавном наступима најављује хапшења. У уређеним државама то је посао тужилаштва и ту не може бити изузетака. Разобручена воља за моћ, једна уистину голема воља да се влада људима, претвара нашег Алека у инструмент који би утамничио и рођену мати само за који проценат популарности више. Ако мислите да претерујем, живи били па видели. Вучићев је то modus vivendi, метод одржања на власти кога се, у недостатку било какве аутентичне вредности, чврсто дохватио. Светина ће му тек аплаудирати за хапшење „блиских” људи. Нико се при том неће запитати да ли такве особе у свом окружењу уопште могу имати заиста блиске. Заосталост и примитивизам већине, што се поред осталог очитује у огромној гледаности бљувотина типа Фарме, гарантују Вучићу дуг опстанак у врху српске политике. он је мајстор да негативне социјалне показатеље овога друштва - неуређеност државе и заосталост светине - бескрупулозно и потпуно свесно употреби у своју корист. Будимо начисто: таквој стратегији је тешко, а можда и немогуће, стати на пут. Нашу пропаст тако наткриљује сенка популарности једног човека. Никада у једној личности нису били спојени толика омиљеност и истовремени недостатак било чега истински људски ваљаног. Све је код Вучића лаж и обмана. Његов скоро дводеценијски националистички стаж је историја једног лагања. Сваки његов медијски наступ је нови оглед из неподношљивог гомилања патетике. Фамозна реконструкција владе треба да се заврши „оставком” Вучића на место министра одбране. Наравно, задржао би место потпредседника владе. Тако присуствујемо новој рунди огољеног шибицарења: прво мимо сваког разума приграбиш две функције, а после се „великодушно” одрекнеш једне. Смене Алисе Марић и Братислава Петковића спадају у исти мизансцен лажи и обмана. Наиме, смењују се неважни људи који нису из политичке приче, столујући у ресорима који, будимо реални, нису кључни.

7

Godinu dana.../

Својевремени избор пензионисаног америчког амбасадора Монтгомерија за саветника напредњака је угледни прилог за слику Алекове покондирености. Сада се зуцка да би Доминик Строс-Кан могао постати саветник владе. Има Алек и друге кандидате. Овде је заправо реч о експлоатацији познатог српског комплекса инфериорности (посебно) у односу на западњаке. Та наша неумерена снисходљивост према странцима одувек ми је била одвратна. Зар нема квалитетних домаћих стручњака? У најави је, дакле, нови медијски ватромет, у Вучићевој режији, уз арчење народних пара, поново без икаквог суштинског утицаја на побољшање живота обичних грађана. Добро се сећам ондашњег Алековог гегања у Пионирском парку, тако важног, тако нарцисоидног и пословично патетичног, када је, као, после дужег размишљања [sic], требало да саопшти новинарима своју кључну одлуку, да ли је преломио. Одлука о разбијању радикала била је донета давно пре тога. БПК се иначе води готово у потпуности према списку сумњивих приватизација ког је доставила ЕУ. циљ је јасан: отворити врата странцима да дођу у посед преосталих богатстава Србије. Домаће великаше треба немилосрдно очерупати и уништити. Почело је хапшењем Мишковића. Међутим, свако ко је имао прилику да се упозна с оптужницом, зна да она стоји на стакленим ногама. Овим не намеравам да овејаног тајкуна преведем у табор светаца. Због Мишкових стварних или измишљених грехова лако је било усмерити одијум народа и Вучић је то одлично искористио. БПК је обична магла, бедна представа за народ, уз обилату подршку дежурних статиста из аналитичарске контраелите. А док се дешава издаја Косова, док присуствујемо фарси званој БПК, пропадање наше отаџбине у последњих годину дана неумољиво се наставља. Будућа јасно омеђена кризна жаришта злослутно тињају. Увелико смо у реду најсиромашнијих европских држава. Државни дуг вртоглаво расте, а незапосленост поприма алармантне размере. Заправо, сви економски показатељи су катастрофални. Устав је суспендован, а Уставни суд блокиран. Живимо у времену пузајућег државног удара. Свеопшта бесперспективност је застрашујућа. За годину дана владавине издали су Косово, а ништа добро нису урадили за своју државу и народ. Тиме су постали - најгора влада у историји Србије. Само скори крах такве владе, Божјом промисли, отворио би перспективе голог опстанка наше отаџбине. Српски културни клуб 2.8.2013.

8

Стефан Душан (Podvukla - Iskra)

Kampawa protiv izbora na KiM Pokrajinski funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Marko JakπiÊ izjavio je danas da Êe predstavnici Srba koji se protive novembarskim izborima koje je raspisala Priπtina, organizovati antiizbornu kampawu kojom Êe ukazati na wihovu πtetnost. On je upozorio na eventualnu manipulaciju Vlade Srbije koja se tiËe glasova interno raseqenih qudi.

"UkazaÊemo da izlazak Srba na izbore u nacionalnom smislu znaËi zaokruæivawe dræave Kosovo", kazao je JakπiÊ i dodao da Êe kampawa biti organizovana "kako bi se narodu objasnilo πta znaËi da mewaju dræavu Srbiju za novu, tuu, nastalu na srpskoj nesreÊi".

Upozorava na krau "ObjasniÊemo im da je to kraj slobode za koju smo se nenaoruæani 14 godina borili i izborili, kojom smo osigurali mesto za Srbiju na Kosovu i Metohiji", kazao je JakπiÊ.

JakπiÊ je dodao da Êe na detaqe kampawe protiv izbora uticati i stav privremene Skupπtine Kosova, formirane u ZveËanu poËetkom jula, i stav crkve. "Æelimo da Ëujemo i πta kaæe crkva povodom ovako krupnog nacionalnog pitawa", rekao je JakπiÊ.

Prema wegovim reËima, vaæno je upozoriti i na eventualnu krau koju sprema Vlada Srbije na manipulaciju glasovima interno raseqenih i osoba roenih na Kosovu i Metohiji.

JakπiÊ je rekao da je SocijalistiËka partija Srbije u vreme Slobodana MiloπeviÊa manipulisala glasovima Albanaca koji nisu izaπli na izbore, a da Êe sada, to uraditi sa glasovima raseqenih Srba, ali ne kao onda u svoju korist, veÊ u korist Haπima TaËija.

Plaπimo se, rekao je on, da Êe jednostavno falsifikovati glasove Srba koji su otiπli pre 30 ili 50 godina i tako odluËiti o sudbini naroda koji je ovde 14 godina vodio borbu. "Æelimo da se utvrdi ko izlazi na izbore, koji je wihov broj i da ne dozvolimo manipulacije, imajuÊi u vidu sa kojim se politiËkim mangupima sreÊemo, da osiguramo da izbori budu korektni i poπteni, da se zna koliko qudi æivi u pokrajini", kazao je JakπiÊ.

JakπiÊ je naveo da je vaæno ukazati da premijer Srbije, koji poziva na novembarske izbore Ëini kriviËno delo jer ih zove na separatistiËke izbore jedne paradræave i da, i pored zakletve da Êe braniti celovitost Srbije, svojim Ëiwewem cepa dræavu. (Vesti-online/Beta, 6.8.2013; Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2013.

Prikaz kwige nemaËke istoriËarke M-Æ. »aliÊ

ISTORIJU NAM KROJE PO DOGOVORU QUBITEQI nemaËke preciznosti i istoriografske objektivnosti mesecima su s nestrpqewem oËekivali proπle zime najavqenu "Istoriju Jugoslavije u 20. veku" nemaËke istoriËarke Mari-Æanin »aliÊ. Meu wima je bio i pisac ovog prikaza... (jer) je autorka posle otcepqewa Hrvatske i Slovenije pruæala konsultantske usluge nemaËkoj vladi, koja je bila jedan od (naj)vaænijih aktera raspada bivπe Jugoslavije. I bila struËni konsultant Meunarodnog kriviËnog suda za bivπu Jugoslaviju u Hagu... Istina, kwiga je u osnovi uravnoteæena, ali to se nikako ne bi moglo reÊi za stranice posveÊene graanskom ratu u Bosni i Hercegovini, niti za presedan koga SAD i NemaËka joπ od 1999. prave na Kosovu.

Najviπe iznenauju faktografske omaπke gotovo u svim delovima kwige, nedopustive i za istoriËare mawe reputacije od M-Æ. »aliÊ.

Recimo, piπe da se Josip Broz Tito "poËetkom 1935. vratio u domovinu" sa obuke u Rusiji, a on je poËetkom te godine otiπao na obuku u Rusiju, dok se u Jugoslaviju vratio krajem 1936.

NESKLAD ISTORIJI prve Jugoslavije, Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraqevini Jugoslavije, koje su trajale 27 godina, posveÊene su samo 64, a istoriji druge, Titove Jugoslavije, koja je trajala 45 godina, tri puta viπe - 208 stranica.

Na istoj stranici (157), Ëak u istoj reËenici, »aliÊeva pravi dvostruki previd. Kaæe da je "KomunistiËka partija Jugoslavije Tita 1937. imenovala za generalnog sekretara", a KPJ to ni teoretski ni praktiËno nije mogla uËiniti, jer je generalne sekretare svih svojih sekcija postavqala samo Kominterna. A ona Tita nije postavila za genseka ni 1937. ni naredne, 1938, veÊ ga je tek poËetkom 1939. izabrala za "Ëoveka za vezu" sa Jugoslavijom. Generalni sekretar je postao tek u jesen 1940.

Na narednoj stranici autorka tvrdi da je za jugoslovenske komuniste uoËi Drugog svetskog rata "jugoslovenstvo bilo ne samo vizija, veÊ i svakodnevna praksa". A jedina vizija vodeÊih jugoslovenskih komunista tada je bila vlast i sledstveno tome slabqewe odbrambenih moguÊnosti Jugoslavije. O tome reËito govori podatak da su Tito i wegovi najbliæi saradnici i u jesen 1940. i poËetkom 1941, neposredno pred Hitlerovu invaziju na Jugoslaviju, pozivali svoje simpatizere da u jugoslovenskoj vojsci "za najkraÊe vrijeme uspostave svoje partijske jedinice", koje Êe "upotrebiti za svoje (partijske) vojne ciqeve". Od jugoslovenskih vlasti je zahtevano da "Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Albanci itd. ne sluæe vojsku izvan wihova zaviËaja" i da ih puπtaju na "redovna

Iskra 1. septembar 2013.

odsustva, naroËito za vrijeme neodloænih poqoprivrednih radova".

U jednom delu kwige M-Æ. »aliÊ preuzima kao nepobitnu istorijsku Ëiwenicu podatak iz Titove ratne i posleratne propagande da je wegova vojska 1943. brojala "preko 300.000 qudi". Previa ili ne zna da je Titov glavni ratni obaveπtajac Vladimir Velebit krajem marta 1943. Ëlanovima ©taba 718. nemaËke divizije u Sarajevu zvaniËno saopπtio da Titova vojska "broji 50.000-60.000 boraca", a da je krajem 1943. sliËnu cifru izneo i πef Operativnog odeqewa Vermahta, general Alfred Jodl. On je na savetovawu u Minhenu referisao da Tito ima vojsku od "oko devedeset hiqada qudi".

Na jednoj od 490 stranica kwige nemaËka istoriËarka piπe da je "Draæa MihailoviÊ u junu 1941. napisao memorandum `Homogena Srbija`", a taj dokument nije napisao on veÊ advokat Stevan MoqeviÊ, koji se s MihailoviÊem prvi put sreo u maju 1942.

POZAJMQENO OD CIA ME–U 1.100 fusnota autorka se praktiËno ne poziva ni na jedan primarni neobjavqeni arhivski izvor, veÊ je svoje delo napravila kompilacijom veÊ objavqenih izvora i ponekog podatka pozajmqenog od CIA i arhive Haπkog tribunala. U jednom sluËaju poziva se Ëak i na ono πto piπe u jednoj optuænici, za koju nije zavrπen ni dokazni postupak, a kamoli izreËena presuda.

Autorka zatim kaæe da je u Jugoslaviji "komunizam pobedio sopstvenim snagama", a i ruski i srpski i jugoslovenski izvori, Ëak i Titova sabrana dela, pokazuju da je u dovoewu Tita na vlast u Beogradu u jesen 1944. uËestvovalo deset puta viπe Staqinovih nego Titovih vojnika! »aliÊeva tvrdi da je Tito krajem septembra 1944. sa Visa tajno odleteo u Moskvu "da bi ubedio Staqina da poπaqe jedinice Crvene armije radi oslobaawa Beograda", a on je Staqina molio za neπto drugo. Da mu pruæi "najveÊu podrπku da bismo mogli πto prije rijeπiti pitawe Srbije, koje je za nas vrlo vaæno, jer od toga zavisi konaËan uspjeh" - wegovo dovoewe na vlast u Beogradu.

Spisak elementarnih ËiweniËnih greπaka je impresivan PomiwuÊi Drugo zasedawe Titovog provizornog parlamenta, AVNOJ-a, u Jajcu novembra 1943, autorka kaæe da su se tada "142 delegata iz svih krajeva zemqe proglasili za vrhovnu zakonodavnu i izvrπnu vlast" u Jugoslaviji, a ne pomiwe podatak da su oni predstavqali mawinu od 161 odsutnog veÊnika AVNOJ-a. Joπ mawe navodi da je problem kvoruma razreπen tako πto su odsutni

25

Unutraπwe i...

QIQANA SMAJLOVI∆: NEMA PRAVDE, SAMO SEOBA

va.

2. Na unutraπwem ameriËkom planu potvreno je da su vladajuÊi krugovi SAD izdali fundamentalne druπtvene vrednosti svoje zemqe - na pr. „neprikosnovenost liËnog æivota” i „druπtvo jednakih moguÊnosti za sve”.

3. Na meunarodnom - obelodawena je namera vlade SAD ne toliko da kontroliπe teroristiËku aktivnost ili da se suprotstavi potencijalnom protivniku, koliko da u odnosima sa partnerima i saveznicima za sebe izdejstvuje jednostrane ekonomske prednosti; takva praksa sama po sebi i po πirini i po dubini predstavqa dosada nevienu ekonomsku πpijunaæu.

4. »iwenica da je kontrolu vrπila privatna kompanija Booz Allen Hamilton, bez obzira πto je posedovala dozvolu NSA, oËigledno je pokazala da je πpijunaæa kojom se bave Sjediwene Dræave faktiËki privatizovana, i da se za leima Velikog brata nalazi ne toliko dræava, koliko transnacionalni kapital - konkretno - onaj, na Ëiju se podrπku oslawa ameriËka vojna industrija.

5. Otkriveno je sauËesniπtvo u totalnom praÊewu takvih ameriËkih korporacija, kakve su Google, Facebook, Microsoft, Skype, Yahoo!, Apple, AOL, YouTube, sistema plaÊawa VISA, MasterCard, telefonskih operatera Verizon, AT&T i niza drugih, Ëiji je liËni konkurentski interes u sakupqawu informacija ekonomskog i personalnog karaktera oËigledan, pri Ëemu je wihova ukquËenost u svetsku informacionu mreæu izuzetno velika, posebno ako se uzme u obzir postojawe planova o formirawu dve zone slobodne trgovine koje bi okruæile Evroaziju - Transtihookeansko i Transatlantsko partnerstvo.

6. Obzirom da dokumenti koje je Snouden obelodanio kompromituju kompletan sistem po kome je NSA vrπila hvatawe metapodataka u socijalnim i ekonomskim oblastima, to sada omoguÊuje da se napravi zaπtita protiv nesankcionisanog pristupa konfidencijalnoj informaciji, i tako obezvrede troπkovi stvarawa sistema praÊewa PRISM. 7. Rasprostrawivawe po Ëitavom svetu tako πokantnih informacija Êe dovesti ako ne do prekida pregovora o formirawu Transatlantskog partnerstva, moæda do pokretawa od strane Evropqana takvih graniËnih uslova, koji Êe biti najmawe pogodni za ameriËke korporacije i koji Êe dovesti do problema u vezi sa SAD centriranom konfiguracijom pomenute ekonomske zone.

8. Naknadan efekt koji podriva ekonomsku stabilnost SAD predstavqa provocirawe raskola ameriËkog druπtva, koje je zahvaqujuÊi Snoudenu shvatilo da vladajuÊa grupacija potpuno zanemaruje osnove vaæeÊeg ustava dræave i socijalne ideale zemqe, ukoliko su oni u suprotnosti sa wenim koristima - i u sadaπwosti i u buduÊnosti.

Sve πto je pobrojano zajedno predstavqa verovatno jedan od najjaËih udaraca po ekonomskom sistemu SAD generalno i ameriËkoj vojnoj industriji posebno, odnosno po globalnim finansijskim grupama koje ih podræavaju.

FSK, 21.7.2013.

24

Konstantin GORDEJEV

Frawo Tuman je bio opsednut svojom ulogom u istoriji i dao je da se beleæi svaka wegova reË. Iza wega je ostao dræavni arhiv pun zvuËnih zapisa i stenografskih beleπki wegovih zloËinaËkih namera.

Tako su u Brionskim transkriptima haπke sudije mogle da nau obiqe dokaza o nameri hrvatskog dræavnog vrha da iz Krajine jednom zauvek protera Srbe. Postoje delovi stenograma iz kojih se Ëak vidi kako Tuman nije hteo da hrvatska vojska prebrzo osvoji mesta u kojima su æiveli srpski civili. Hteo je da se Srbima ostavi dovoqno vremena da pobegnu. Ali kad je wegov sin Miroslav predlagao da im se javno saopπti kojim putem najbræe da odu, Frawo je bio oprezniji.

Traæio je da se prethodno nekako naËini utisak kako Hrvatska æeli da zaπtiti wihova qudska prava. Haπke sudije su zakquËile da je Tumanova „prava namera bila da se Srbi oteraju, ali da im se istovremeno ostavi utisak da mogu da ostanu”.

Zamislite sada da je Karla del Ponte u dokaznom materijalu protiv Slobodana MiloπeviÊa imala neπto iole sliËno Brionskim transkriptima! Kako bi se brzo zavrπilo wegovo suewe, a krivica smatrala dokazanom. Ovako su Meunarodnim kriviËnim sudom za bivπu Jugoslaviju u Hagu prodefilovale stotine i stotine svedoka optuæbe koji uæivo nikad nisu ni videli ni Ëuli Slobodana MiloπeviÊa, a u odsustvu direktnih dokaza o wegovoj odgovornosti za planirawe ili nareivawe zloËina, tuæilaπtvo je za predumiπqaj, odnosno ratni plan etniËkog ËiπÊewa, proglasilo i wegovu polureËenicu sa Gazimestana 1989. godine, onu o „oruæanim bitkama koje joπ nisu iskquËene”.

Da se u Hagu delila pravda viπe ne veruju ni „drugosrbijanci” (barem otkako se i Jovica StaniπiÊ odande vratio kao slobodan Ëovek). Ali dok nije ukinuta presuda za „Oluju”, bilo je nade da, nekog petog avgusta, neki predsednik Hrvatske neÊe reÊi da je to bila „u najveÊem delu sjajna akcija oslobaawa okupiranog teritorija u skladu sa meunarodnim pravom”, kao πto je inaËe uËtivi i suzdræani Ivo JosipoviÊ rekao Ëim je pobedio na izborima.

Hrvatski generali su osloboeni jer je Hrvatska u „Oluji” za vojnu saveznicu imala Ameriku. To je jedini razlog πto je juËe u Kninu, na osamnaestu godiπwicu proterivawa Srba, ministar odbrane Ante KotromanoviÊ bio u prilici da klikÊe „Sad smo Ëisti kao suza.”

Neko u Zagrebu reËe da je poricawe zloËina u Hrvatskoj juËe postalo punoletno. Punoletno moæda jeste, ali moralno i pravedno nije i tu nikakav trenutni odnos snaga ne pomaæe. Kako za svoje protivnike katkad voli da kaæe ameriËki predsednik, oni koji su juËe slavili u Kninu nalaze se na „pogreπnoj strani istorije”. (Politika, 6.8.2013; Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2013.

Ustav Republike Srbije

TRN U OKU PRISTALICA BRISELSKOG SPORAZUMA Deklaracija o osnivawu privremene skupπtine Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija izazvala je burnu reakciju, kako od strane predstavnika samog vrha politiËke vlasti u Republici Srbiji, tako i strane pojedinih pripadnika tzv. struËne javnosti.

Nosioci dræavne vlasti su u svojim izjavama æeleli da taj dogaaj marginalizuju kao nebitan, nepotreban, πtetan, pa Ëak i kao nepostojeÊi, πto nije za Ëuewe, jer oni isti takav odnos, veÊ duæe vreme imaju i prema vaæeÊem Ustavu Republike Srbije.

I struËna javnost se odmah oglasila insistirajuÊi na promeni vaæeÊeg Ustava, a πto se pre svega odnosi na izmenu preambule, teksta zakletve predsednika republike, na izmenu definicije Republike Srbije kao dræave srpskog naroda, poloæaja Vojvodine i lokalnih samouprava, potrebu decentralizacije, te ugradwu evrointegrativne klauzule. Istovremeno pojavili su se komentari i tvrdwe da pozivawe Srba sa Kosova i Metohije na naπ Ustav nije zakonito, jer je Ustav navodno donoπewem Rezolucije 1244 SB UN „suspendovan”, te da je teritorija Kosova stavqena pod meunarodni nadzor, tako da se „pravno tumaËeÊi, na woj ne primewuje naπa vlast i naπi propisi, dok se problem ne reπi”.

Ovakve tvrdwe su neprihvatqive i nemaju podlogu u tekstu citiranih akata.

Rezolucija 1244 SB UN je, izmeu ostalog, izriËito predvidela da je Kosovo i Metohija integralni deo Republike Srbije potvrdivπi „privræenost svih dræava wenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu” koja pravna Ëiwenica je istaknuta i u drugim rezolucijama SB UN vezanim za KiM. Sa druge strane, ova Rezolucija predvia i uspostavqawe, do konaËnog ureewa, suπtinske autonomije i samouprave na Kosovu, u okviru Republike Srbije kao pravnog sledbenika ondaπwe SR Jugoslavije.

I vaæeÊi Ustav Republike Srbije u preambuli takoe navodi da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloæaj suπtinske autonomije u okviru suverene dræave Srbije, te da iz takvog poloæaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih dræavnih organa da zastupaju i πtite dræavne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutraπwim i spoqnim politiËkim odnosima. U Ël. 182 st. 2 Ustava se navodi da Êe se suπtinska autonomija pokrajine Kosovo i Metihija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvienim za promenu Ustava.

Dakle, i Rezolucija 1244 SB UN i naπ Ustav su u potpunom saglasju predviajuÊi da je Kim sastavni deo Republike Srbije, te da ima poloæaj suπtinske autonomije. ©ta, sa druge stranae, predvia Briselski sporazum i da li je on u saglasnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN? On ne predvia suπtinsku autonomiju predvienu Rezolucijom 1244 SB UN i naπim Ustavom.

Pojam autonomije nikako ne moæe biti skopËan sa Iskra 1. septembar 2013.

prenosom svih nadleænosti centralne vlasti na pokrajinu, a pogotovu ne na nelegalne organe vlasti Ëiji nosioci su jasno stavili do znawa da su u secesiji u odnosu na centralnu vlast tj. Republiku Srbiju. Briselski sporazum predvia uspostavu svih elemenata dræavnosti Kosova, kroz priznawe ustavotvorne , zakonodavne, izvrπne i sudske vlasti. Ovakav politiËki sporazum nema utemeqewe ni u aktima meunarodnog prava, a ni u naπem Ustavu. Uprkos Ëiwenici, da Briselski sporazum nikad nije pravno inkorporiran u pravni sistem Republike Srbije, jasno je izraæena namera i Ëvrsta reπenost naπih vlasti i svih ostalih uËesnika Briselskog sporazuma da se on ipak πto hitnije primeni, te da se narod koji æivi na KiM primora da πto pre prizna pravni poredak i nelegalne institucije Kosova.

Poznato je da su veÊina zemaqa Evropske unije priznale jednostrano i nezakonito proglaπenu republiku Kosovo te su se na taj naËin jasno stavile na stranu secesionista. Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost bila je posrednik, te je odigrala kquËnu ulogu prilikom zakquËewa Briselskog sporazuma. Sa druge strane EULEKS, kao meunarodna misija na Kosovu i Metohiji, je sastavqen takoe od predstavnika zemaqe Evorpske unije. Meunarodna misija bi trebalo da bude neutralna i da radi pod okvirom Rezolucije 1244 SB UN. Meutim, upravo pod okriqem misije EULEKSA zakquËen je Briselski sporazum koji je izvrπio pravi udar, kako na Rezoluciju 1244 SB UN, tako i na ustavnopravni poredak Republike Srbije. Taj Sporazum je strano telo kako u meunarodnopravnom poretku, tako i u ustavnopravnom poretku Republike Srbije jer je zakquËen pod sumwivim okolnostima, Ëega su svesni wegovi potpisnici, ali pre svega i oni koji su posredovali i podsticali zakquËewe takvog Sporazuma. Pre svega, predstavnici vlasti Repulike Srbije ne samo da nisu imali legitimitet za potpisivawe takvog Sporazuma, nego je dozvoqenost takvih postupaka sumwiva i sa kriviËnopravnog aspekta, iz razloga πto je Sporazum zakquËen sa predstavnicima onih koji su izrazili jasnu nameru da se otcepe i Ëak doneli i odluku o otcepqewu od Republike Srbije. Sa druge strane sadræina Sporazuma je takva da suπtinski predstavqa odricawe Republike Srbije od vrπewa vlasti na jednom delu svoje teritorije uz potpuno prepuπtawe iste separatistima. Nelegalnost i anomalije postignutog Sporazuma su pravi razlog uæurbanosti koja se pokazuje u sprovoewu istog, a sve sa ciqem ne bi li Sporazum, tako manqiv i u svakom smislu sporan, πto pre zaæiveo i time bio osnaæen, nakon Ëega wegova manqivost viπe ne bi bila relevantna.

U suπtini, radi se o zloupotrebi meunarodne misije na KiM u ciqu uspostavqawa i afirmacije pravnog poretka tj. antiporetka nelegalne dræave Kosovo, sa krajwim ciqem uspostavqawa wene pune dræavnosti. U tom pokuπaju zloupotrebe meunarodne misije uËestvuju svi akteri Briselskog sporazuma, poËevπi od predstavnika vlasti

9

Trn u oku...

Republike Srbije koji su prekrπili vlastiti Ustav, zatim predstavnici tzv. republike Kosovo, ali i svi oni koji su posredovali i pomagali zakquËewe Sporazuma i Ëiji uticaj je bio od presudnog znaËaja.

Svi uËesnici tog Sporazuma su prekrπili norme meunarodnog prava tj. Poveqe UN, Helsinsπkog zavrπnog akta, Rezolucije 1244 SB UN, ali istovremeno i Ustava Republike Srbije.

U takvim okolnostima opπteg krπewa meunarodnog i domaÊeg prava, Srbi sa KiM i ostali graani lojalni Republici Srbiji, su na temequ Ustava RS, primenom naËela graanske suverenosti, proglasili Skupπtinu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Naravno da takav potez ne moæe naiÊi na dobrodoπlicu pristalica Briselskog sporazuma i briselske politike, veÊ naprotiv na osporavawe, pre svega sa obrazloæewem da konstituisawe Skupπtine navodno nije u skladu sa Ustavom i zakonima RS, te da je navodno naπ najviπi pravni akt suspendovan na teritoriji KiM od momenta donoπewa Rezolucije 1244 SB UN. Meutim, analizom Rezlucije 1244 SB UN moæe se utvrditi da ona ni u jednoj svojoj odredbi ne suspenduje primenu naπeg Ustava i ostalih propisa RS na teritoriji Kosova i Metohije. Naprotiv, Rezolucija garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, a suverenost po prirodi stvari podrazumeva i primenu propisa Republike Srbije i na tom delu wene teritorije.

Rezolucija 1244 SB UN i Ustav RS nisu ni u kakvom meusobnom odnosu suprotstavqenosti, nesklada ili meusobnog iskquËivawa, veÊ bi se pre moglo reÊi da se radi o pravnim aktima koji su se tokom svih ovih 14 godina istovremeno primewivali i meusobno dopuwavali na teritoriji Kosova i Metohije.

U prilog taËnosti ovih navoda govore i Ëiwenice da su se, do parafirawa Briselskog sporazuma, na teritoriji KiM primewivali propisi Republike Srbije uz funkcionisawe i wenih instutucija u svim oblastima druπtvenog æivota, kao πto su prosveta, zdravstvo, lokalna samouprava, sudstvo, unutraπwi poslovi i sl. PovlaËewe pravnog poretka Republike Srbije i ukidawe wenih institucija zapoËiwe tek parafirawem Briselskog sporazuma 2013. godine, a ne donoπewem Rezolucije 1244 SB UN 1999. godine, kako se to sada pogreπno pokuπava predstaviti graanima Srbije.

Republika Srbija je meunarodno priznata dræava, jedan od osnivaËa i Ëlan UN, te se na wu primewuju osnovna naËela i norme Poveqe UN kojima se garantuje i jemËi suverenitet i teritorijalni integritet nezavisnih dræava u wihovim meunarodno priznatim granicama. I Ustav RS takoe jemËi suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i izriËito odreuje da je AP KiM sastavni deo teritorije Republike Srbije i da ima poloæaj suπtinske autonomije, πto je istovremeno konstatovano i u Rezoluciji 1244 SB UN. Sa druge strane, akt proglaπewa nezavisnosti republike Kosova Ëini grubo krπewe meunarodnog prava, a pre svega Poveqe UN, Zavrπnog akta iz Helsinkija i Rezlolucije 1244 SB UN. Briselski sporazum, koji je nastao kao tekovina terora i zloËina albanskih separatista, na temeqima protivpravnog bombar-

10

dovawa Republike Srbije od strane zemaqa NATO pakta, kao i na temeqima jednostranog i protivpravnog proglaπewa nezavisnosti Kosova, je protivan svim navedenim normama meunarodnog prava kao i odredbama vaæeÊeg Ustava Republike Srbije i usled toga je on niπtav. Kao takav, Briselski sporazum nikada nije ni postao deo pravnog poretka Republike Srbije, pa nema nikakvog razloga da ga graani Republike Srbije stavqaju iznad vaæeÊeg Ustava.

U navedenim okolnostima suvereno je pravo graana Republike Srbije da primenom vaæeÊeg Ustava Republike Srbije konstituiπu Skupπtinu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, i time jasno stave do znawa svima da ne pristaju na primenu Briselskog sporazuma koji ih na silu odvaja od Republike Srbije, wenih institucija i pravnog poretka. KonaËno, graani Republike Srbije nisu objekat, veÊ subjekt prava tj. nosioci suverenosti, pa shodno tome imaju pravo sami da odluËuju o svojoj sudbini, a πto im garantuje vaæeÊi Ustav kao najviπi pravni akt Republike Srbije - dræave Ëiji suverenitet i teritorijalni integritet ni jednog momenta nije doveden u pitawe donoπewem Rezolucije 1244 SB UN. Postavqa se pitawe kome je Ustav Republike Srbije trn u oku i zaπto su se pravni struËwaci tako orkestrirano okomili na wega sa zahtevima da ga treba mewati, tvrdeÊi da je on Ëak i suspendovan na teritoriji Kosova i Metohije?

Naπ Ustav, koji je u potpunosti u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, je oËigledno smetwa protagonistima briselske politike, pa ga je kao takvog izgleda po wihovom miπqewu neophodno suspendovati, i to prvo u naπim glavama, a zatim i u pravnom sistemu, kao πto je neophodno neutralisati i samu dræavu Srbiju na teritoriji Kosova i Metohije. To je jasan zahtev i imperatim Briselskog sporazuma. Sa druge strane, antiporedak i antisistem uspostavqen od strane separatista se æeli podiÊi na nivo prava, koje se æeli prisilno nametnuti graanima Republike Srbije.

Indikativno je da je tokom vaæewa Rezolucije 1244 SB UN, a pod okriqem meunarodne misije Ëija bi osnovna odlika morala biti neutralnost, nepristrasnost i zasnovanost na poπtovawu naËela vladavine prava, nastao i razgranao se pravni poredak tj. antisistem nelegalne i samoproglaπene republike Kosova, Ëije funkcionisawe je direktno suprotstavqeno odredbama Rezolucije 1244 SB UN, Poveqi UN, Zavrπnom Helsinπkom aktu i Ustavu Republike Srbije. ©ta su predstavnici meunarodne misije preduzeli kako bi se ovakvo protivpravno stawe spreËilo i uskladilo sa Rezolucijom 1244 SB UN? To su pitawa kojim bi se morao pozabaviti Savet bezbednosti Ujediwenih nacija.

To je pitawe kojim bi se mogli pozabaviti i naπi pravni struËwaci, kako bi se konaËno stavili u sluæbu pravilne primene prava i zaπtite interesa svoje zemqe i svog naroda, a Ëiji interesi nalaæu da se u ovom teπkom trenutku po naπu zemqu vaæeÊi Ustav nikako ne mewa, jer je on trenutno jedina brana i pravna prepreka nameravanoj otimaËini juæne srpske pokrajine Kosova i Metohije.

SIM, 10.07.2013.

Slavka KOJI∆ (Podvukla - autor)

Iskra 1. septembar 2013.

Posledice otkriÊa Edvarda Snoudena

UNUTRA©WE I SPOQNO NEPOVEREWE U SAD ELITU Za mladog Amerikanca Edvarda Snoudena je ceo svet saznao u trenutku. On je javnosti dao informacije koje je obrazloæio i dokumentima, a koje kaæu da obaveπtajne sluæbe SAD kontroliπu globalna sredstva elektronske komunikacije i prate sve qude i u svojoj zemqi, i u inostranstvu. „Sve” to znaËi zaista sve: od predsednika do posledwe skitnice, od najquÊih neprijateqa do najboqih prijateqa, sa dosijeima u realnom vremenu, ukquËujuÊi telefonirawa, fakseve i πifrovane poruke, kontakte preko mreæe, elektronsku poπtu, bankarske transakcije. Jednom reËju: baπ sve!

Nije Ëudno πto je mnogo onih koji su zakquËili da je Snouden „izdajnik” i „πpijun”.

Ali, od toga je mnogo vaænije neπto drugo: danas, prema podacima socioloπkih anketa, preko 40% stanovnika SAD se zalaæe da se Snouden sudski ne goni, jer wegove postupke kao razotkrivaËa neustavnih (zlo)dela ameriËkih tajnih sluæbi odobravaju. ©ta je to uradio taj Ëovek, da su vlasti SAD spremne da spuπtaju avione sa predsednicima nezavisnih dræava i da, dok u SAD desetine hiqada qudi izjavquju da podræavaju wegov hrabri postupak, prete svakome ko samo pokuπa da mu pruæi politiËko skloniπte. O tome se moæe Ëitati na sajtovima i u blogovima, gde Amerikanci uporeuju postupke svoje administracije sa faπistiËkim. Konkretno, upravo je takvo miπqewe izneto u Ëlanku Truthout. Na peticiji Belom domu, u kojoj se zahteva da se Snouden skroz oslobodi i da se prekine postupak protiv wega je preko 100 hiqada potpisa.

Podræavaju E. Snoudena i organizacije za zaπtitu prava - Amnesty International i Human Rights Watch. Preko 26000 predstavnika javnog mwewa, nauke, kulture i umetnosti koji su uglavnom dræavqani SAD (meu wima su i Oliver Stoun, Majkl Mur, Naomi Klajn, Noam »omski, Danijel Elsberg, Tom Hajden i Deni Glover), potpisali su otvoreno pismo predsedniku Ekvadora Rafaelu Korei sa molbom da se Edvardu Snoudenu pruæi politiËki azil u wegovoj zemqi i izrazili spremnost da liËno uËestvuju u - eskortu qudi dobre voqe koji bi liËno obezbeivao Snoudena pri putovawu avionom iz Moskve.

Ali ni to joπ nije sve. Kako bi Snouden dobio dokumenta koja bi mu omoguÊila da otputuje, zato πto mu je Stejtdepartment SAD poniπtio pasoπ, nekomercijalna organizacija „Svetska Vlada Graana Sveta”, bazirana u Vaπingtonu, izdala je beguncu svoju liËnu kartu, koju na meunarodnom nivou priznaju svakako Ëetiri dræave, meu kojima je i Ekvador. Saveznici

Iskra 1. septembar 2013.

bivπeg saradnika NSA su se naπli i u redovima ameriËkog establiπmenta. Senator - republikanac Rend Pol se obratio milionima Amerikanaca sa predlogom da tuæe svoju vladu zbog krπewa prava na privatan æivot i obeÊao podrπku u toj stvari: „ZamoliÊu inernet-provaj-dere i sve telefonske kompanije da se obrate klijentima, kako bi se pridruæili tuæbi.”

AmeriËki zaπtitnici prava su takoe na Snoudenovoj strani. Pre nego πto je bivπi saradnik agencije CIA i NSA demaskirao, oËigledna protivustavnost totalne kontrole graana SAD nije mogla nikako da se potvrdi. Mnogo tuæbi su sudije odbijale bez suewa - tuæioci nisu mogli da dokaæu da ih vlast πpijunira, jer je na takve πpijunske programe postavqena oznaka stroge poverqivosti. Zato sud nije mogao da dobije nikakve dokaze kojima bi se tuæba opravdala. Sada takvog problema viπe nema. Konkretno, AmeriËki savez graanskih sloboda veÊ je na bazi objavqenih tajnih dokumenata predao tuæbu da bi zaπtitio prekrπena prava ne samo generalno, veÊ i svoja sopstvena (ta organizacija je bila klijent najveÊe telefonske mreæe Verizon, koja je ameriËkim tajnim sluæbama prenosila podatke o konfidencijalnim telefonskim razgovorima).

A meunarodni sajt za zaπtitu prava secure.avaaz.org je do kraja proπle nedeqe sakupio skoro 1,5 miliona potpisa ispod peticije u Snoudenovu zaπtitu, koja je poslata predsedniku Obami.

Ovaj spisak moæe i da se nastavi ukazivawem na stotine, ako ne i hiqade Ëlanaka u najrazliËitijim izdawima Ëitavog sveta, na izjave, konferencije za πtampu, pozive πefova dræava...

Uostalom, na sve to za sada nepokolebqiva ustremqenost tajnih sluæbi SAD, Stejtdepartmenta i predsednika Obame malo obraÊa paæwu u æeqi da po svaku cenu doe glave bivπeg ameriËkog sluæbenika tajne sluæbe.

A Edvard Snouden o sebi govori: „ ...uzeo sam ono πto mi je bilo poznato i prvi sam poËeo da ispravqam svoju krivicu. Nisam teæio da se obogatim. Nisam hteo da prodam tajne SAD. Nisam saraivao ni sa jednom stranom vladom, kako bih sebi obezbedio sigurnost. Umesto toga ja sam javno izloæio ono, πto sam znao, kako bi to uticalo na sve nas i kako bi se o tome javno progovorilo...”.

PriËa Edvarda Snoudena se nastavqa, ali veÊ sada moæemo da zakquËimo πta je ono najvaænije, Ëemu vodi wegov postupak: 1. Snouden je dao dokumentarne dokaze da vlada SAD πpijunira i svoje dræavqane, i dræavqane drugih zemaqa, bez obzira na socijalni status qudi i savezniËku blizinu drugih dræa-

23

Globalistima je...

Globalistima je neophodno da Rusija napadne Zapad jer ne æele da snose odgovornost za izbijawe rata. No, sa druge strane, infiltracija πpijuna KGB omoguÊila je da Rusi shvate da SAD poseduje veoma naprednu tajnu tehnologiju i veoma opasno tajno oruæje, i danas imaju bojazan da postoje neki novi sistemi i da bi mnogo rizikovali ukoliko bi napali Zapad suviπe rano. Rusija i Kina su trenutno u privremenom savezu protiv Zapada.

Globalisti na Zapadu Êe pokuπati da navedu Rusiju i Kinu da prve napadnu, a nuklearni rat Êe poËeti poπto Severna Koreja napadne Juænu Koreju.

Zapad Êe morati da upotrebi taktiËko nuklearno oruæje da bi zaustavio ogromnu vojnu silu koju Severna Koreja ima. U pitawu je deset puta veÊa vojna sila nego πto je ima Juæna Koreja, zajedno sa trupama SAD na jugu. Kina bi mogla to da iskoristi kao izgovor za upotrebu nuklearnog oruæja da bi osujetila „svetskog nasilnika”.

Tako Êe poËeti treÊi svetski rat. Mislim da SAD æeli da apsorbuje prvi nuklearni napad na vojne ciqeve u SAD, tako da, kada globalisti izau iz svojih bunkera, posle napada (a izgradili su mnogo dubokih bunkera, i to ne kao zaπtitu od terorizma, veÊ od nuklearnog rata), tvrdiÊe da su ih Rusi i Kinezi prevarili i pozvaÊe qude da se prikquËe militarnoj Ligi za demokratiju novog svetskog poretka, kako bi vodili rat. Tokom ovog rata Kina Êe napasti i okupirati ceo Daleki istok, poËev od Japana do Australije, da bi napravila zaπtitnicu ruskom napadu Zapada.

Verujem da Êe u jednom trenutku tokom rata Zapad napraviti dogovor sa Kinom da napadne Rusiju s lea. To je ono πto predatori rade. To je ono πto diktatori rade. Oni izdaju jedni druge na kraju. Mislim da bi Zapad mogao da pobedi u ratu ako bi Kina izdala Rusiju, i korist za Kinu bila bi u tome πto bi Rusija bila eliminisana, πto je glavni ciq treÊeg svetskog rata za globaliste sa Zapada. Nakon toga, postojala bi samo dva predatorska centra. AngloameriËki establiπment æeli da Kina ostane neprijateq jer bi to opravdalo wihovo istrajavawe u militarizaciji novog svetskog poretka i trajno oduzimawe suvereniteta dræavama.”

Geopolitika, 16.6.2013.

(Podvukla - Iskra) ---------------------

Biqana –oroviÊ

Napomena Iskre Iskra je skratila ovo predugaËko πtivo, izostvaqajuÊi uglavnom deo o `strateπkoj relokaciji` stanovniπtva, te bezbednim stanovima i skloniπtima, u vreme velikih kriza koje Êe neminovno izazvati agresivni globalizam.

Smatramo da skreÊu paæwu sa glavne teme i dubokih misli, dalekoseænih i smelih (moæda i kontroverznih) hipoteza i zakquËaka autora, o NSP.

22

Koπtunica: EU doslovno uniπtava Srbiju i zatire nam identitet Vojislav Koπtunica, predsjednik DSS-a, ocijenio je da je, nakon godinu dana od formirawa Vlade Srbije, sadaπwa vlast nanijela teæak udarac Srbiji koji ozbiqno ugroæava wen razvoj i buduÊnost.

"Na sva pitawa tegobne stvarnosti vlast ne daje odgovore, jer je zaslijepqena EU koja doslovno uniπtava Srbiju i zatire wen identitet. Sadaπwa vlast je odgovorna jer je zakquËila protivustavan i antisrpski briselski sporazum sa albanskim separatistima", smatra Koπtunica.

On je istakao da je aktuelna vlast u Srbiji pogreπnom ekonomskom politikom nastavila da razara srpsku privredu i poqoprivredu.

"Potom je ta ista vlast natjerala Ustavni sud da sramno preÊuti sve briselske sporazume, odbijajuÊi da ocijeni da li su u skladu sa Ustavom.

Niπta boqe nije ni kada je rijeË o ekonomskoj politici ove vlade koja je sprovoewem Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivawu, nastavila da razara srpsku privredu i poqoprivredu. Na ma koju oblast druπtvenog i privrednog æivota u zemqi da se osvrnemo vidimo, uprkos agresivnoj propagandi vlasti, beznae, propadawe i bijedu", naglasio je lider DSS-a.

Koπtunica smatra da je nova vlast propustila priliku da promijeni politiku prethodnog reæima.

"Zato jedino dobro koje ova vlast moæe da uËini jeste da raspiπe izbore i prepusti narodu Srbije da odluËi kojim putem Srbija treba daqe da ide", zakquËio je on. (Sajt: IN4S, 28.7.2013.)

Medvedev: „Zapad se ponaπa kao slon u staklarskoj radwi” Dmitrij Medvedev je uporedio aktivnosti nekih zapadnih zemaqa u nizu regiona, na primer, u posledwih nekoliko godina na Bliskom Istoku, sa ponaπawem slona u staklarskoj radwi. „Naπi zapadni partneri se ponekad ponaπaju kao slon u staklarskoj radwi. Ulaze, sve unutra ruπe, a onda ne shvataju πta s tim da rade.

Ja se ponekad Ëudim wihovim analitiËarima i toj neusklaenosti u projektima koje realizuju preko svog rukovodstva, kao i kasnijim rezultatima”, izjavio je Medvedev, a prenosi RIA „Novosti”. „Ako Êemo otvoreno, πta je arapski svet dobio arapskim proleÊem? Slobodu? Samo delimiËno. U velikoj veÊini dræava imamo beskrajne sukobe praÊene krvoproliÊem, smene reæima, beskrajne nemire. Zato ni sada nemam nikakvih iluzija. A da li postoji takva tendencija? Da, naæalost postoji”, smatra on.

Prema reËima premijera, pod maskom borbe za nacionalne interese, za obezbeivawe prava i sloboda, ostvarena je u suπtini nasilna demontaæa politiËkog sistema strane dræave, najgrubqe meπawe u unutraπwe poslove i dovoewe pogodnog politiËkog reæima na vlast. (Ruska reË, 4.8.2013; Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2013.

SEVER KOSOVA NE VERUJE BEOGRADU U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa voena je polemika o tome da li Srbi sa Kosova treba da izau na lokalne izbore zakazane za 3. novembar.

UËesnici polemike bili su lideri kosovskih Srba - Marko JakπiÊ iz Mitrovice sa severa Kosova, koji je za bojkot izbora, i Ranel NojkiÊ iz GraËanice, opπtine na centralnom Kosovu, koji je za izlazak na izbore. Marko JakπiÊ je funkcioner Srpske demokratske stranke, a Ranel NojkiÊ Srpskog pokreta obnove.

Polemisalo se o tome da li izlazak na kosovske lokalne izbore znaËi priznawe dræave Kosovo, da li prisustvo srpskih predstavnika u kosovskom parlamentu i drugim institucijama donosi boqitak Srbima...

Omer Karabeg: Gospodine JakπiÊu zaπto se Vi zalaæete za bojkot izbora?

Marko JakπiÊ: Za to postoje mnogobrojni razlozi. Izlazak Srba na izbore, koji se odræavaju po zakonima samoproglaπene dræave Kosovo, znaËi priznawe nezavisnog Kosova. Srbi bi izgubili svoju slobodu, priznali bi tu dræavu i, πto naπ narod kaæe, napravili bi od gotovog veresiju. S druge strane, izlazak Srba na lokalne izbore u reæiji joπ jedne albanske dræave na Balkanu je neπto πto je suprotno ustavu dræave Srbije, to je neπto πto ruπi celovitost te dræave. Srbi bi na taj naËin priznali tuu dræavu i zamenili Beograd za Priπtinu, a svi dobro znamo da je po Rezoluciji 1244. i po ustavu Srbije Kosovo deo Srbije.

Uostalom, naπi sunarodnici juæno od Ibra nisu se mnogo ovajdili izlazeÊi na ove izbore, postali su graani drugog reda. Wih je svakim danom sve mawe, iseqavawe se nastavqa. Prema tome, izlazak na izbore znaËio bi za nas Srbe, koji æivimo na severu Kosova, kolektivno politiËko samoubistvo. ImajuÊi sve ovo u vidu, ja pretpostavqam da se najveÊi deo Srba koji æive u Ëetiri opπtine na severu, neÊe odazvati pozivu Beograda da izau na ove izbore, jer bismo time izgubili slobodu koju smo gradili 14 godina.

Omer Karabeg: Gospodine NojkiÊu, gospodin JakπiÊ tvrdi da bi Srbi izlaskom na lokalne izbore priznali kosovsku dræavu.

Ranel NojkiÊ: Nije taËno da bi izlaskom na izbore Srbi priznali kosovsku dræavu. Oni koji su u Briselu vodili pregovore izmeu Beograda i Priπtine i najveÊe svetske sile ni na koji naËin ne traæe od Beograda da prizna nezavisnost Kosova.

To su insinuacije. Ali, ako veÊ govorim o nekom priznavawu nezavisnoti, ja bih se vratio u 2001. godinu, kada je predsednik SR Jugoslavije bio gospodin Koπtunica, lider Demokratske stranke Srbije, Ëiji je funkcioner gospodin JakπiÊ. Tada je Koπtunica potpisivao neke zakone koji su Kosovo gurali u nezavisnost na isti naËin kao i Crnu Goru...

Ja ga zbog toga ne osuujem zato πto je, moæda, tako neπto u tom trenutku bilo potrebno za Srbiju, ali ne moæe wegova stranka, kada to isto radi neko drugi, govoriti da je to veleizdaja. Mislim da Srbi treba da izau na ove lokalne izbore u πto veÊem broju i da naprave zajedniËki front. Ukoliko bi se to dogodilo, siguran sam da bi to uticalo na poboqπawe poloæaja Srba na Kosovu. Ja se slaæem da

Iskra 1. septembar 2013.

moæda u proπlosti nije bilo velikog uspeha naπih predstavnika u kosovskim institucijama. Mislim da bi ga bilo viπe da ih je Beograd priznavao i da neki od wih nisu zastupali svoje liËne interese. Sada zvaniËni Beograd, ne samo πto podræava izbore, nego im daje i logistiËku podrπku. Ovi izbori su podjednako vaæni kako za opπtine u kojima su Srbi veÊina, a to su Ëetiri opπtine na severu Kosova, tako i za Srbe koji æive u takozvanim enklavama i koji su mawina u svojim opπtinama. Oni oËekuju zaπtitu od predstavnika Srba u institucijama Kosova koji Êe imati povlaπÊeni poloæaj.

Marko JakπiÊ: Ja mislim da je to igra gluvih telefona. Zaπto to kaæem? Pa, srpski predstavnici koji treba da budu u centralnoj vlasti polaæu zakletvu da Êe Ëuvati nezavisnost i suverenitet samoproglaπene dræave Kosovo. Ne moæemo govoriti da to nije niπta. Zapad trenutno ne traæi od Srbije da prizna Kosova, ali oni æele da Srbi izlaskom na ove izbore de facto priznaju nezavisnost Kosova, a de iure - moæe, ali i ne mora.

Uostalom, ako Srbija æeli da postane Ëlanica Evropske unije, Ëini mi se da Êe taj uslov doÊi na dnevni red. Uostalom, i sam predsednik vlade Srbije je nagovestio da je on spreman da, tako da kaæem, Albancima da stolicu u Ujediwenim nacijama. Ja liËno sam bio protiv toga da Srbi i 2002. godine izau na izbore u okviru Koalicije Povratak i da budu prisutni u Skupπtini Kosova. Oni su tamo bili i - πta su napravili za dve godine. Imali smo progon Srba 17. marta 2004. godine. Rekao bih da πto je viπe Srba u institucijama samoproglaπene dræave Kosovo - wih je sve mawe na Kosovu i Metohiji. Nakon 2002. godine, kada su Srbi izaπli na izbore, ne samo da nisu æiveli boqe, nego se desio takav egzodus Srba da je najveÊi deo onih koji su æiveli u okolini Priπtine morao da napusti svoj zaviËaj.

Ranel NojkiÊ: Kakvi su bili rezultati uËesÊa Srba u insiticijama Kosova nije zavisilo samo od wih, nego i od Beograda koji ih nije priznavao. Beograd je ponekad i svaao te Srbe.

Rezultati nisu bili zadovoqavajuÊi, ali ne moæe da se kaæe da apsolutno niπta nije uraeno. To πto se govori samo o neuspesima, a kriju se uspesi, je u stvari politika Demokratske stranke Srbije kojoj pripada gospodin JakπiÊ. U vreme Koalicije Povratak imali smo 22 poslanika u Skupπtini Kosova. NajveÊi broj poslanika bio je iz Demokratske stranke Srbije, ali oni su bili i najpasivniji. I tada se priËalo, kao i danas, da Srbi ne mogu niπta da uËine u institucijama Kosova.

TaËno je da se tamo vrlo teπko funkcioniπe, ali da je bilo podrπke Beograda - rezultati bi bili daleko boqi. Ne bih se sloæio da je Koalicija Povratak proizvela 17. mart, ne znam na koji je to naËin mogla da ga proizvede. Isto tako, nije taËno da se broj Srba u centralnom delu, i uopπte na celom prostoru Kosova, smawuje. On se je vrlo malo mewao od 1999. godine do danaπwih dana.

Marko JakπiÊ: Gospodin NojkiÊ kaæe da se od 1999. godine broj Srba u centralnom delu Kosova nije mewao. To apsolutno ne stoji. U Kosovu Poqu je bilo oko 90 posto Srba, u ObiliÊu skoro 60 posto, a bilo ih je i u GraËanici, Lapqem Selu, selima oko

11

Sever Kosova...

Priπtine. Ti Srbi su jednostavno morali da odu.

Zaπto su morali da odu? Plan takozvanog Zapada je bio da se Priπtina oslobodi Srba. Deviza je bila πto mawe Srba, lakπe se pravi joπ jedna albanska dræava na Balkanu. Iz tog razloga se i desio 17. mart, a prisustvo srpskih poslanika u Skupπtini Kosova nije spreËilo egzodus Srba. Naredba za 17. mart stigla je iz zapadnih prestonica. Srbi su morali da odu da bi, tako da kaæem, Priπtina mogla da prodiπe. Ceo taj zapadni projekt, koji i dan danas imamo prilike da vidimo, otprilike liËi na hrvatski recept. Mi i dan danas imamo srpske predstavnike u Skupπtini Kosova, a deπavaju se hapπewa Srba i pored toga πto je Skupπtina Kosova proglasila amnestiju. Ispada da je amnestija samo za saobraÊajne prekrπaje, kako to ovde kaæu. Zato i hoÊu da kaæem da se stvarawe nezavisnog Kosova odvija po diktatu Zapada, da ne kaæem Amerike.

Ciq je da se zaokruæi albanska dræavnost, da se pokaæe da je politika Slobodana MiloπeviÊa bila loπa i da se od Srbije napravi posluπna satelitska dræava, koja Êe da ispuwava naloge Zapada.

Ranel NojkiÊ: Gospodin JakπiÊ mi pripisuje neπto πto nisam rekao. Ja sam govorio o situaciji nakon egzodusa Srba 1999. godine. TaËno je da je pre 1999. godine Kosovo Poqe bilo 90 posto srpsko, taËno je da je preko 250.000 Srba bilo u Priπtini, a da ih danas ima jedva nekoliko desetina, taËno je da su u ObiliÊu veÊinom æiveli Srbi.

Ali broj Srba, koji su nakon egzodusa ostali, do danas se nije smawio. Ja sam to tvrdio, a gospodin JakπiÊ nije to demantovao. Da je to tako najboqe pokazuju podaci o broju onih koji primaju pomoÊ od vlade Srbije. Wihov broj se nije mewao.

Marko JakπiÊ: Bitno je da Srbi polako ali sigurno nestaju. Gospodin NojkiÊ sigurno zna da je Bresje nekad bilo veliko selo, a danas u wemu nema, moæda, ni desetak kuÊa u kojima æive Srbi. Ne moæete tamo da proete, a da ne vidite tablu „KuÊa na prodaju”. Isto se deπava i sa Ugqarem i sa brojnim drugim srpskim selima. Prema tome, dobar deo Srba ne vidi svoju buduÊnost na Kosmetu, bez obzira πto su wihovi predstavnici u Skupπtini Kosova.

To su Ëiwenice. I gospodin NojkiÊ je 1999. napustio prostor Kosmeta. Wegova porodica skoro 14 godina æivi u Beogradu. Da bi mogli da se borite za prava Srba morate zajedno sa porodicom da æivite ovde i da delite sudbinu svoga naroda. Ja tako radim. Ja ne mogu sebi da dozvolim da ovde priËam srpsku priËu, da se borim za prava Srba, a da decu i suprugu poπaqem u Beograd. To bi znaËilo da sam ja ovde, da tako kaæem, na privremenom radu.

Ranel NojkiÊ: TaËno je da sam æiveo u Priπtini do 1999. godine. Meutim, Priπtina nije Mitrovica, ZveËan, LeposaviÊ ili Zubin Potok.

Situacija je bila takva da je Priπtina praktiËno ispraæwena, da tamo nema Srba. OËekivati da neko ærtvuje porodicu da bi dokazao koliko je privræen Kosovu i koliko brani interese Srba - mislim da je suludo. .©to se mene liËno tiËe, ja se od 1999. godine, znaËi od egzodusa Srba, nisam pomerao sa Kosova, ja sam sve vreme tu. TaËno je da u nekim selima qudi prodaju svoja imawa i kuÊe i odlaze u centralni deo Srbije. Ali, ima i mesta u koja se qudi vraÊaju, kao πto su Osojane, Novake i neka druga sela. I kada govorim da se broj Srba nakon

12

egzodusa 1999. godine nije mewao, upravo sam na to mislio - da postoji balans izmeu broja koji odlazi i broja koji se vraÊa na prostor Kosova i Metohije Omer Karabeg: Beograd je pozvao kosovske Srbe da na lokalne izbore izau sa jedinstvenom listom. Da li je, moæda, ta jedinstvena lista reπewe?

Marko JakπiÊ: Mislim da to apsolutno nije reπewe. Ako su politiËke stranke, pre svega SocijalistiËka partija Srbije i Srpska napredna stranka, pristale da Srbi idu na lokalne izbore u duhu Briselskog sporazuma, neka onda te dve stranke prijave svoju listu u Priπtini i neka dou ovde da vode predizbornu kampawu. Neka i predsednik vlade doe i glasa, s obzirom da je roen u Prizrenu. Jedinstvena srpska lista nama ovde ne treba. Mi se spremamo da krenemo u antiizbornu kampawu. A oni koji hoÊe da izau na izbore - neka izau, neka naprave takozvanu Zajednicu srpskih opπtina, neka ta zajednica poËne da æivi, pa da se uverimo u sve te blagodeti koje Êe im Haπim TaËi dati, mada je, usput budi reËeno, ta zajednica samo jedna πarena laæa, jer je nema u ustavu Kosova.

Ali dobro, neka oni to odrade, pa ako nakon tri godine vidimo da je sve to dobro i lepo, onda Êemo i mi da se prikquËimo. Moæda neÊemo Ëekati ni tri godine, pohrliÊemo i mi da doemo do meda i mleka koji Êe, kako se nagoveπtava, tamo poteÊi. Ovako, zaπto bismo od gotovog pravili veresiju, iz slobode iπli u ropstvo i ærtvovali ono za πta smo se borili 14 godina. Srbi na severu Kosova su se za ovu svoju slobodu izborili, mi smo od 1999. do danas imali viπe od 60 ubijenih Srba u severnom delu Mitrovice, a viπe od 400 ih je raweno. Zaπto bismo mi sve to sada ærtvovali zbog nekog datuma za poËetak pregovora o ulasku Srbije u Evropsku uniju?

Na æalost, naπi sunarodnici juæno od Ibra nisu prihvatili takav naËin borbe i zato ih je sada mawe.

Ranel NojkiÊ: Gospodin JakπiÊ hoÊe da pokaæe da Srbi juæno od Ibra nisu bili borbeni, da zapravo nisu æeleli slobodu, nego su æeleli da se πto pre integriπu u kosovsko druπtvo. To nije taËno. Moram da kaæem da su uslovi æivota Srba koji æive juæno od Ibra i onih koji æive na severu Kosova potpuno razliËiti. Bilo je pokuπaja da se Srbima juæno od Ibra nametne takav naËin borbe o kome govori gospodin JakπiÊ, ali to nije prihvaÊeno, jer bi znaËilo egzodus svih Srba sa celog podruËja juæno od Ibra. To je neπto πto je apsolutno neprihvatqivo. InaËe, mislim da je jedinstvena srpska lista u ovom trenutku jedini spas, da je to naËin da se zajedniËkim snagama zaπtite prava svih Srba na celom prostoru Kosova - kako onih koji æive severno, tako i onih koji æive juæno od Ibra.

Takav poduhvat, podræan od strane Beogradu, itekako bi dao rezultate. Time bi se spreËila i hapπewa o kojima govori gospodin JakπiÊ, a Srbi koji uËestvuju u institucijama ne bi bili ikebane, nego bi se u wima borili za svoja prava, jer nijedna vaænija odluka u institucijama Kosova ne bi mogla da se donese bez dvotreÊinske veÊine Srba. Da je ta jedinstvena lista loπa za Srbe, ne bi zvaniËnici iz Priπtine bili protiv we, jer im je jasno kakve Êe imati probleme ako Srbi jedinstveno nastupe. Samo ako nastupimo jedinstveni moæemo da postignemo rezultate. Ne treba da stvaramo jaz izmeu Srba j (Kraj na str. 14)

Iskra 1. septembar 2013.

Globalistima je... baciti nuklearnu bombu na Ameriku, mi niπta ne preduzimamo i Ëak dajemo Severnoj Koreji obeÊawe da neÊemo zahtevati promenu reæima, iako je to najtiranskiji reæim na svetu.

Izjavimo da vojna opcija nije na dnevnom redu, a opet pretimo vojnom akcijom Iranu, koji nam nikad nije pretio. Zaπto je najgori neprijateq zaπtiÊen, a onom ko nas neuporedivo mawe iritira pretimo svakodnevno? Razlog je taj πto je Severna Koreja marionetska dræava „crvene” Kine i ona bi mogla napasti Zapad kako bi izazvala treÊi svetski rat u vreme kada Rusija i Kina budu bile spremne da vode taj rat.”

Globalizacioni proces dugog trajawa, kojim se uspostavqa novi svetski poredak i svetska vlada, vidite kao realizaciju strategija zla. Kako biste objasnili ovo strateπko zlo, sistematsko zlo koje se realizuje na strateπke naËine? Koja je baziËna strategija, polazna taËka zla? Koji su vidqivi i nevidqivi delovi sistema novog svetskog poretka koji radi na realizaciji agende zla? „To je veoma dobro pitawe. Jedna stvar koju sam razvio u svojoj analizi ove strateπke pretwe je neπto πto se odvija decenijama i vekovima. Ëak i ukoliko pogledamo modernu istoriju komunizma, videÊemo da je naπa vlada radila na uspostavqawu komunistiËkih sila. U pitawu je period od najmawe 120 godina.

Nijedna pojedinaËna zla osoba nije u stawu da odræi postojawe takve strateπke pretwe, pretwe koja je toliko konzistentna. Eventualno bi mogla da dobije jednog potËiwenog da nastavi wenu viziju, ili dva, tokom najviπe, recimo, πezdeset godina. Ali ovo πto se dogaa odvija se generacijama i jedini naËin da se to objasni jeste da postoji neko sistematsko zlo u svetu, koje ima takvu silu da qude na zemqi vodi i usmerava, govori im πta da rade.

Ja verujem u Boga i verujem da Bog ima moÊ da inspiriπe qude da rade dobre stvari. Isto tako verujem da postoje suprotne sile, zle, luciferijanske, satanske, koje usmeravaju jedno dosledno kretawe prema ovom velikom zlu. Prema tome, mislim da u suπtini pakt sa avolom, faustovski pakt, zaista jeste pakt sa ovim zlim silama, i to ne samo za moÊ, ne samo za vino, æene, luksuz, veÊ je u pitawu pakt u ciqu sticawa moÊi imuniteta.

Pod tim podrazumevam da je vladin sistem moÊi veoma atraktivan za qude koji su se bavili nelegalnim stvarima; koji su bili korumpirani tokom svojih æivota, ne samo zbog toga πto im je obeÊan imunitet u ovom æivotu kontrolisawem sudova, odsustvom bilo kakvog kriviËnog gowewa, veÊ mislim da su im luciferijanske sile obeÊale imunitet i posle smrti da neÊe morati da se susretnu sa Boæjim sudom ako im pomognu u uniπtavawu dobrote na zemqi. To je moja taËka glediπta, filosofska ili teoloπka, i to je ono u πta ja verujem.”

Iskra 1. septembar 2013.

Vi, za razliku od brojnih drugih analitiËara u svetu, verujete da postoje tri predatorska centra, a ne samo zapadni. „Radi se o velikoj kontroverzi meu onima u SAD koji veruju u „zaveru” koja stoji iza oduzimawa slobode qudima. VeÊina veruje da angloameriËki establiπment, kao najveÊi predatorski centar sveta, πto globalizam jeste - kontroliπe sve druge. Mnogi veruju da oni kontroliπu i Rusiju i Kinu, ali ja ne.

Mnogo od onoga u πta veruju zasnovano je na razgovoru koji je Norman Dod (Norman Dodd) vodio sa Rovanom Gajterom (Rowan Gaither), predsednikom fondacije Ford 1954. godine. Norman Dod je u to vreme bio direktor πtaba Specijalnog kongresnog komiteta za istragu rada fondacija koje su osloboene plaÊawa poreza (kakve su Rokfelerova, Karnegijeva, Fordova i ostale). Ovaj komitet se Ëesto spomiwe kao Rijs komitet, po wegovom predsedniku, ameriËkom kongresmenu Kerolu Rijsu (Carol Reece).

Dod je postavio Gajteru pitawe zbog Ëega ove fondacije daju pomoÊ komunistiËkim zemqama, kakva je Rusija, Ëime zapravo podræavaju tiraniju Staqina... Gajter je odgovorio da imaju nareewe od ameriËke vlade da pokuπaju da formiraju mirnu integraciju komunizma i kapitalizma.

Ali to je bila laæ: pravi „zaverenik” koji pokuπava da stvori neprijateqe nikada ne bi rekao kongresnom istraæivaËu pravi razlog. Dao mu je logiËni izgovor, kako bi prikrio pravi razlog. I to je tako formulisao: pokuπavamo da integriπemo dva konfliktna druπtva mirnim putem. Ali i komunisti i angloameriËki establiπment su znali da neÊe biti mirne integracije.

FaktiËki on je lagao. ZakquËak koji su mnogi Amerikanci izvukli iz ovog odgovora je da angloameriËki establiπment kontroliπe Rusiju, te da rata neÊe biti. No oni se grdno varaju.

Postoji razlika izmeu kontrole i pomagawa neprijatequ a da ga ne kontroliπete. Iz „Venona” transkripata („Venona projekat” je naziv za dugotrajnu tajnu saradwu obaveπtajnih agencija Sjediwenih Dræava i Ujediwenog Kraqevstva na kriptoanalizi poruka poslatih od obaveπtajnih sluæbi Sovjetskog Saveza) vidimo kako lideri u Sovjetskom Savezu kaæu: „Nismo mogli da poverujemo da su Amerikanci toliko glupi da su nam dozvolili da se tako lako infiltriramo u wihove redove”.

I, nakon pada Sovjetskog saveza, qudi uz KGB su razgovarali sa qudima iz CIA koji su preplavili Evropu i u tim razgovorima nisu propuπtali da kaæu kako je bilo neverovatno lako prodreti na Zapad. Ono πto qudi iz KGB nisu razumeli bilo je to da je naπa vlada pomagala i olakπavala taj prodor kako bi omoguÊila da Rusi izvedu pripreme za rat, kako bi obezbedili da Rusija stekne veÊe samopouzdawe i napadne Zapad.

21

Globalistima je... u obzir. I oni su sistematski i planski stvarali neprijateqe SAD kako bi mogli da zapoËnu ratove koji bi im omoguÊili da na rukovodeÊe pozicije u zemqama postave qude koje oni kontroliπu.

Sloboda nikad nije bila ciq ovih operacija kojima je trebalo omoguÊiti da sistem u tim zemqama funkcioniπe kao neπto tek malo boqe od diktature. Igrali su igru stvarawa neprijateqa, a zatim nametawa reπewa koje nikada nije bilo pravo reπewe. To je dugotrajna agenda koja joπ uvek traje. Tako je Anastasio Somosa zbaËen u Nikaragvi od strane ameriËke vlade, koja ga je prevarila dajuÊi mu laæna obeÊawa da Êe biti sazvani izbori, a zatim su ga izdali. Izdali su slobodu u Nikaragvi. I nedavni rat protiv Srbije voen je tako πto su globalisti uniπtavali civilnu infrastrukturu u Srbiji.

Ovo je izuzetno vaæan dogaaj koji pokazuje metodologiju koju globalisti koriste za postizawe svojih mraËnih ciqeva, a jedan od centralnih je pokretawe velikog treÊeg svetskog rata, kako bi im poπlo za rukom da Amerikance predaju u ruke militaristiËke globalne vlade.

U tom ciqu oni kontinuirano kreiraju sliku Zapada kao svetskog nasilnika broj jedan; kao nekog ko sistematski i strateπki unosi antagonizme na svim nivoima, ko interveniπe i okupira zemqe πirom sveta. To je najdelotvorniji metod za sejawe mræwe prema Zapadu. Jedan od razloga zbog kojeg NATO nije napadao samo vojne ciqeve u Srbiji veÊ i mostove, TV stanice, bolnice, bio je da srpski narod razbesni i usmeri protiv Zapada.

I uspelo im je. Moje je miπqewe da je pad Sovjetskog Saveza predstavqao briæqivo kreiranu obmanu, da su se komunisti samo pritajili u podzemqu i nipoπto nisu zaista predali vlast.

GorbaËov i Jeqcin bili su wihove lutke na koncu.

Nakon onoga πto je predstavqeno kao pad komunizma, slobodno træiπte i Amerikanci bili su veoma popularni u Rusiji. Uæivali su dobrodoπlicu i bili su prihvaÊeni. No SAD su bombardovale Srbiju poπto su kreirale rat izmeu Srbije i Kosova, falsifikujuÊi srpske napade na Albance na Kosovu, koje su zapravo izvodili marksisti Kosovari, specijalno obuËavani u Albaniji, kako bi doπli na Kosovo i progawali Albance na Kosovu, a za to mogli da optuæe Srbe.

Vi u Srbiji sigurno znate da je ovaj rat Zapad provocirao i izveo, izazvavπi ogromnu mræwu slovenskih naroda prema Zapadu. Ne radi se tu ni o kakvoj gluposti; to je uraeno namerno kako bi se Sloveni otrovali mræwom prema Zapadu i potom veoma lako vratili u „dobre, stare” dane komunizma poπto Rusija i sovjetska moÊ oËita Zapadu lekciju.

Bombardovawa i okupacije koje se sprovode u ime ameriËkog naroda ne odvijaju se na osnovu voqe i æeqe ameriËkog naroda, veÊ ameriËke vlade, koju u SAD kontroliπu globalisti, kreatori

20

i sprovodioci ove agende zla. Iz istog razloga oni, kontinuiranim intervencijama i okupacijama, okreÊu i muslimane protiv Zapada. Vlada SAD finansira i kontroliπe mnoge teroristiËke grupe.

Primewuje se neprekidno i doktrina stvarawa konflikata uniπtavawem sopstvenog naroda laænim napadima koje mi zovemo falce flag operacijama. To je istina sa kojom moramo da se suoËimo i da nauËimo da je prepoznajemo.

Naπa vlada je znala za Perl Harbur i podstakla je Japance da napadnu kako bi im taj napad posluæio kao okidaË za ulazak u rat; odgovorna je dakle za smrt 300 Amerikanaca koji su u tom napadu poginuli. Jedini naËin da se objasni ruπewe Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2001. godine je da je vlada postavila eksploziv u zgradama.

Avioni nisu uniπtili zgrade, a teroristi nisu mogli da ga postave, buduÊi da im je za taj posao bilo potrebno osamdeset do sto eksperata.

To je mogla da uËini samo naπa vlada. Radi se, dakle, o zloj vladi koja nema nikakvih obzira prema qudskim æivotima.

Vlada je nemilosrdna i Ëak kreira ubistva putem kontrole uma, hipnoze, πto je upotrebqeno u sluËaju ubistva u πkoli „Sendi Huk”. Kriminalci ne idu po πkolama kako bi ubijali qude. To Êe uraditi samo onaj koji je pod dejstvom hipnoze, psihotropnih lekova koji mewaju ponaπawe qudi, i ja mislim da je tako realizovan „Sendi Huk” masakr, a ciq je bio da pomogne ukidawu drugog Ëlana ustava SAD koji obezbeuje da Amerikanci poseduju oruæje.

SliËna stvar je uraena u ©kotskoj kako bi se uvela kontrola oruæja u Velikoj Britaniji.

Tvrdilo se da je ubica izvrπio samoubistvo nakon masakra, ali metak u wegovoj glavi nije odgovarao piπtoqu koji je bio u wegovoj ruci. Dakle, radi se o sistemu Ëistog zla spiritualnih dimenzija.

Realizacija ove agende nije moguÊa bez treÊeg razornog nuklearnog rata. Koliko nas godina, po Vaπoj proceni, deli od ovih deπavawa? „Ta agenda uspostavqawa sveta bez slobode konaËno podrazumeva i voewe svetskog atomskog rata. Ne verujem da Êe taj rat biti izazvan napadom na Iran. Ne mislim da Êe se nuklearno oruæje koristiti protiv Irana, ali, Ëak ako bi se i koristilo, Rusi i Kinezi joπ nisu spremni da napadnu Zapad. Mislim da su osam ili deset godina daleko od toga da budu spremni u vojnom smislu, osobito od stvarawa velike moderne mornarice sposobne za svetski rat...

Mislim da se Severna Koreja Ëuva kao okidaË za TreÊi svetski rat. Neophodno je razumeti razlog zbog kojeg SAD tretiraju Severnu Koreju pasivno i popustqivo u poreewu sa Iranom. Da je, primera radi, Iran pretio Americi da Êe baciti nuklearnu bombu na SAD, kao πto je to bio sluËaj sa Severnom Korejom, Iran bi bio bombardovan istog momenta. Meutim, kada Severna Koreja preti da Êe

Iskra 1. septembar 2013.

I misli nam Ëitaju...

SAD VE∆ GODINAMA USAVR©AVAJU SISTEME NADZORA I PSIHOTRONIKE Ono πto mene u svemu tome pomalo zabriwava jeste naπa zbuwenost u pogledu vlastite pozicije u eri πpijunaæe. Koga mi sve danas πpijuniramo i sluπamo? Mislim na strane elemente, „domaÊi faktor” ionako imamo u dnevnim i nedeqnim tabloidima Srpski politiËari trebalo bi da izvuku pouke iz sluËaja „Snouden”. Moæda strane sluæbe i nemaju neke preke potrebe da nas prisluπkuju, ali svaki naπ pregovaraË u Briselu, bilo da je reË o Kosovu bilo o ulasku Srbije u EU, mora da zna da mu strane sluæbe moæda Ëitaju misli. Od trenutka kada ue u biznis klasu aviona, pa mu se svidi escajg, do eventualnih greπnih misli u pogledu osobqa u kabini. Pa joπ i tokom samih razgovorapregovora u Briselu: ko Êe koga prevariti, koja Êe stranka iz svega izvuÊi politiËku korist, a ko Êe za istoriju biti novi Vuk BrankoviÊ. Kako objasniti narodu da neÊeπ priznati Kosovo, a u Briselu ti kaæu da pre ulaska u EU to moraπ izriËito uraditi. Kako pomiriti ta dva stava? Ili mi mislimo da su oni, stranci, naivni? A znaju sve πto mislimo.

Naravno, prvo su pogreπili Amerikanci kada su na aerodromu u Honoluluu Edvarda Snoudena pustili da mirno ue u avion za Hongkong.

Nije im bio sumwiv, pa ga nisu podvrgli ispitivawu na maπini za Ëitawe misli. Da jesu, videli bi da æeli da prebegne i da sve wihove vrhunske tajne izda Kinezima i Rusima. Jer, list „Vaπington post” objavio je joπ 22. avgusta 2002. Ëlanak pod naslovom „NSA planira da Ëita misli teroristima na aerodromima”. Lepo piπe da ameriËka obaveπtajna sluæba NSA i kompanija „Nortvest erlajns”, uz joπ dve ameriËke avio-kompanije, sarauju na projektu razvoja ureaja za Ëitawe misli namewenih za koriπÊewe na aerodromima. Kada su ameriËki novinari, na temequ Zakona o slobodnom pristupu informacijama, zatraæili pojedinosti tog projektu, rezultati su bili πokantni. Od 1995. godine pa nadaqe na nekim ameriËkim aerodromima putnici su intenzivno praÊeni, Ëak i od trenuka kada su rezervisali kartu, pa do dolaska na aerodrom i predavawa prtqaga. To praÊewe je obuhvatalo biometrijske podatke, liËne informacije iz DARPA, vladinih baza podataka, elektrokardiograme, kao i elektroencefalograme i druge podatke.

AmeriËki fiziËar Robert Park je 17. avusta 2002. izjavio za „Vaπington post”: „Bliæe smo Ëitawu misli nego πto mislite. Nelagodno se oseÊam zbog toga. To predstavqa krπewe granica privatnosti. Daqe se ne moæe iÊi.” Park je profesor fizike na Univerzitetu u Merilendu, gde je i razvijana maπina za kontrolu misli. Ipak, Robert

Iskra 1. septembar 2013.

Park i wegovo AmeriËko druπtvo fiziËara odbili su svaku povezanost sa sluæbom NSA u proizvodwi tehnologije za Ëitawe misli. U listu „Difens elektroniks” iz septembra 2006. navodi se da su se u proleÊe 1993. sastali struËwak za psihotroniku Igor Smirnov, zvaniËnici ameriËke administracije i predstavnici sluæbi CIA, FBI, NSA, DIA upravo povodom programa psihokorekcije, to jest povodom tehnologije koja moæe da se koristi za promenu rasuivawa. A poznato je da Êe se psihotronika koristiti za suzbijawe politiËkih protivnika i ostalih potencijalnih opasnosti u okviru novog svetskog poretka.

KoristeÊi elektroencefalograme, Smirnov meri moædane talase, potom koristi kompjutere kako bi kreirao mapu podsvesnih i raznih drugih qudskih impulsa, kao πto su bes i seksualni nagon. Smirnov tvrdi da zatim pomoÊu snimqenih podsvesnih poruka moæe da izmeni perspekitvu uz moÊ sugestije („Wuzvik”, 22. avgust 1994). Kada danas sluπam neke ovdaπwe politiËare koji gorqivo govore o potrebi promene naπe svesti i miπqewa, onako zlobno razmiπqam da li su zapravo oni veÊ podvgnuti psihotroniËkoj obradi promene svesti. Jesu li veÊ bili pacijenti profesora Smirnova? HoÊe li nas opet ubeivati da bi trebalo kolektivno da mewamo svest?

Na kraju krajeva, u celoj toj guævi oko uzbuwivaËa Edvarda Snoudena, kojem u tranzitnom hotelu na aerodromu „©eremetjevo 2” i nije tako loπe - super su sobe, hrana je izvrsna, a tu odsedaju i stjuardese - mi, Srbija, s tim prisluπkivawem smo proπli relativno dobro. Jeste da se Austrijanci hvale da nas sluπaju, ali, zaboga, BeË je i tako najveÊi srpski grad posle Beograda. I πta ima da nas sluπaju, samo neka pitaju, kazaÊe im se samo. Ono πto mene u svemu tome pomalo zabriwava jeste naπa zbuwenost u pogledu vlastite pozicije u eri πpijunaæe. Koga mi sve danas πpijuniramo i sluπamo? Mislim na strane elemente, tzv. ino-faktor opasan po dræavu Srbiju. „DomaÊi faktor” ionako imamo u svim moguÊim dnevnim i nedeqnim tabloidima. Nekada su se sastanci jugoslovenskih vojnih i politiËkih funkcionera sa strancima obavezno odvijali u prisustvu stenografa, sve je bilo i snimano, danas se kod nas takvi sastanci Ëesto odvijaju u Ëetiri oka. Interesantno, na Zapadu se joπ uvek dræe tog pravila, nema majci niπta u Ëetiri oka, nema privatluka ni burazerskih razgovora i pregovora.

Zapravo, kad boqe razmislim, ko im je kriv, mi smo evoluirali, oni su ostali u vremenu hladnog rata.

Politika, 20.7.2013.

(Podvukla - Iskra)

Miroslav Lazanski

13

Sever Kosova... (sa str. 12) uæno od Ibra i onih sa severa. Nekima na severu to odgovara, jer uËvrπÊuju svoju poziciju, ali to je na teret Srba juæno od Ibra, koji onda gube sve i nestaÊe sa ovih prostora.

Marko JakπiÊ: Ponavqam, srpski predstavnici, koji uu u Skupπtinu Kosova, polaæu zakletvu da Êe braniti i πtititi celovitost dræave Kosovo kao zenicu oka svoga. Oni ne samo πto to izgovaraju naglas nego i potpisuju to πto su rekli.

Ne moæete da budete u Skupπtini Kosova, a da namigujete ka Beogradu, jer glasate po zakonima i ustavu samoproglaπene dræave Kosovo i duæni ste da πtitite interese te novonastale dræave na Balkanu koja je, na æalost, nastala na srpskoj nesreÊi. PodsetiÊu vas da Albanci deset godina nisu izlazili na srpske izbore. Bojkotovali su ih, ËekajuÊu da uz pomoÊ Zapada, bombardovawa i svega ostalog, dou do svoje dræave. Prema tome, ako niπta drugo, mi treba da radimo ono πto su radili Albanci. Treba da bojkotujemo institucije koje su nastale na naπoj nesreÊi. Ne mogu se Srbi na severu Kosova optuæivati πto neÊe da izau na izbore jer Êe, zaboga, nestati Srbi juæno od Ibra. Mislim da je to loπa logika - mi æivimo loπe, hajde da i vi æivite loπe. Mislim da to nije korektno, jer su Srbi na severu Kosova svetionik i luË slobode svih Srba. NajveÊi broj Srba koji æive juæno od Ibra gledaju u ovaj luË slobode sa æeqom da i wih obasja. A πto se tiËe hapπewa Srba ovde, na severu Kosova, mi imamo Srbina potpredsednika Vlade Kosova, Srbin je i potpredsednik Skupπtine Kosova, imamo i dva-tri ministra, pa hapse ne samo Srbe na severu Kosova, nego i Srbe iz GraËanice.

Ranel NojkiÊ: Moram da kaæem neπto o zakletvi, koju gospodin JakπiÊ veÊ dva puta pomiwe u ovom razgovoru. Upravo je ta zakletva predmet razgovora u Briselu, gde se razgovara o uslovim pod kojima Srbi treba da izau na izbore, a koji treba da budu takvi da se izbegne svako nametawe priznavawa nezavisnosti Kosova. Daqe, potpuno je nerazumno priËati o tome da mi sada treba da se ponaπamo kao Albanci ranijih godina, pa da bojkotujemo izbore, jer su Albanci u MiloπeviÊevo vreme imali saveznike u meunarodnoj zajednici, a Srbi ih danas nemaju Ëak ni u Rusiji, niti u onim zemqama koje nisu priznale Kosovo. Mislim da je licemerna i ta priËa da Srbi sa severa ne bi trebalo da se ærtvuju da bi Srbi na centralnom Kosovu æiveli boqe. ZnaËi li to da dve treÊine kosovskih Srba, a toliko ih æivi juæno od Ibra, treba da se ærtvuje zarad pozicije koju danas imaju Srbi na severu.

Mislim da je to aposlutno nemoguÊe, kao πto je nemoguÊe da taj luË, o kome govori gospodin JakπiÊ, obasja Srbe juæno od Ibra. Ne znam na koji naËin bi to moglo da se desi, samo znam da, kada su se straπne stvari deπavale u centralnom delu Kosovu, a bilo je i ubistava , Srbi sa severa nisu pokazivali solidarnost, nisu doπli da protestuju, da blokiraju ulice i puteve, onako kako su to radili na severu. Ja ih zbog toga ne osuujem, samo æelim da kaæem istinu. A zaista sam uveren da samo zajedniËkim snagama i zajedniËkim uËeπÊem u institucijama Kosova moæemo da branimo i odbranimo svoje interese. Podele, ovakve kakve su sada, zapravo guraju Srbe u propast, pre svega Srba juæno od Ibra.

Omer Karabeg: Gospodine JakπiÊu, Beograd

14

veoma insistira, Ëak vrπi pritisak na Srbe sa severa Kosova, da ne bojkotuju izbore. Ako ne izau na glasawe moæe se desiti da izgube podrπku Beograda.

Marko JakπiÊ: Sve vlasti su prolazne, samo je dræava veËita. ZnaËi, dræava Srbija je veËita, a ova sadaπwa vlast Êe, moæda, trajati negde do septembra, moæda i do onog narednog. I da vam kaæem joπ neπto. Ne daju VuËiÊ i DaËiÊ platu Marku JakπiÊu ili Ranelu NojkiÊu πto ih mnogo vole.

Oni su po zakonima dræave Srbije duæni da Srbima na Kosmetu daju platu. Kao πto je daju onome u Subotici, tako je moraju dati i ovome u GraËanici, Mitrovici ili LeposaviÊu. Ako ne budu tako radili, prekrπiÊe ustav Srbije.

Omer Karabeg: »uli smo argumente i jedne i druge strane. Saglasnosti oËigledno nema.

Gospodine JakπiÊu, vaπ zakquËak?

Marko JakπiÊ: Jasno je da izlaskom na izbore Srbi priznaju samoproglaπenu dræavu Kosovo. Izbori se odræavaju po zakonima te dræave i moæemo mi da æmurimo koliko god hoÊemo, ali to u praksi znaËi priznawe albanske dræave. Danas, naæalost, imamo Srbe koji se bore, da tako kaæem, za stvarawe joπ jedne albanske dræave na Balkanu time πto uËestvuju u institucijama i forumima te dræave. Prema tome, Srbi niπta neÊe dobiti izlaskom na ove izbore, kao πto nisu dobili u proteklih jedanaest godina, otkako su prvi put izaπli na izbore, biÊe samo puki politiËki dekor sa kojim Êe da maπu oni na Zapadu. Samo Êe pqunuti na sve πto su naπi preci vekovima stvarali. Biti deo Skupπtine Kosova znaËi faktiËki raditi na stvarawu nezavisnog Kosova. Koliko god mi priËali da je to u interesu Srba, to je, pre svega, u interesu stvarawa velike Albanije.

Omer Karabeg: Vaπ zakquËak, gospodine NojkiÊu?

Ranel NojkiÊ: Moj zakquËak je da Srbi izlaskom na izbore ne priznaju i ne stvaraju joπ jednu nezavisnu dræavu. To je apsolutno netaËno iz prostog razloga πto ne poznajem nijednog Srbina koji bi se odrekao svog dræavqanstva, liËne karte, srpskog pasoπa i prihvatio kosovsku dokumentaciju. A upravo mnogi Srbi sa severa imaju kosovska dokumenta, koriste ih za razne beneficije i niko ih od wihovih sugraana ne smatra izdajicama. Mislim da Beograd mora da nastavi ovu kampawu, da vrlo jasno poruËi Srbima da treba da izau na izbore, da podræi stvarawe jedinstvene srpske liste i da garanciju da Êe i nakon izbora aktivno uËestvovati u odbrani interesa Srba na Kosovu. Ja sam uveren, bez obzira na kampawu za bojkot izbora koja se sada vodi na severu, da Êe Srbi na severu iziÊi na izbore. Moæda neÊe biti procenat izlaska onakav kakav Êe biti na centralnom Kosovu, ali na kraju krajeva ni Srbi juæno od Ibra nisu u poËetku izaπli na izbore u znaËajnijem broju, kasnije se taj broj mewao. I ja sam uveren da Êe i gospodin JakπiÊ, kada vidi kako wegovi sunarodnici u kosovskim insitucijama brane interese Srba, uËestovati na sledeÊim izborima i ukquËiti se u odbranu interesa svih Srba na Kosovu i Metohiji.

Marko JakπiÊ: Ne lipπi magarËe do zelene trave.

Radio Slobodna Evropa 4. 8. 2013.

Autor Omer Karabeg (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2013.

GLOBALISTIMA JE NUKLEARNI RAT POTREBAN I ZATO JE NEIZBEÆAN Najcrwe i najdubqe viewe NSP: KosmiËka zavera zlog Lucifera protiv Boæjeg dobra i dobrote Globalizacija i novi svetski poredak ulaze u svoju pomahnitalu razobruËenu fazu, kada su realne i sve veÊe opasnosti od izbijawa treÊeg svetskog rata, koji su globalisti izgleda davno isplanirali kako bi omoguÊili konaËni trijumf svog dugo sawanog sveta zla, sveta bez slobode i prava, koji se drugaËije ne bi mogao nametnuti ËoveËanstvu, ma koliki procenat medijski zombiranih i od realnosti odvojenih qudi uspevao da proizvede u sekundi.

Za ovaj rat, u kome Êe se koristiti ne samo nuklearno veÊ i bioloπko, hemijsko, kao i elektromagnetno i drugo tajno oruæje, treba biti spreman. Gost Geopolitike Xoel Skauzen (Joel Skousen) mnogo je uradio na upuÊivawu qudi kako da strateπki razmiπqaju o ovim opasnostima i πta je neophodno da urade kako bi se osposobili za strateπko razmiπqawe i delovawe.

Skauzen je teoretiËar i analitiËar politike, specijalista za filozofiju prava i ustavne teorije... Nedavno se pojavilo i treÊe izdawe Skauzenove kwige Strateπka relokacija SevernoameriËki vodiË na bezbedna mesta, koja razmatra strategije pripreme za opstanak u situacijama krize, kao i u najekstremnijim situacijama, koja je doæivela veliki uspeh u SAD. Skauzen je bio pilot vojnih vazduhoplovnih snaga SAD tokom rata u Vijetnamu... Tokom osamdesetih bio je na Ëelu Konzervativnog nacionalnog komiteta u Vaπingtonu, a istovremeno i izvrπni urednik magazina Conservative Digest.

Trenutno je i glavni urednik i izdavaË Ëasopisa World Affairs Brief i glavni urednik Ëasopisa Cogitations, specijalizovanog za pitawa zakona i rada vlade SAD... Temeqi idealne dræave (Foundations of the Ideal State)…

Vaπa kwiga Strateπko relocirawe izaπla je do sada u tri izdawa i mnogi Amerikanci i qudi πirom sveta smatraju je kwigom od najveÊeg znaËaja, buduÊi da je strateπko miπqewe qudi ono koje bi moglo da spase brojne æivote danas kada se opasnost od treÊeg svetskog rata, koji Êe, po vaπem miπqewu biti nuklearni rat, pokazuje veoma realnom. Kako ste odluËili da napiπete ovu kwigu i πta sintagma „strateπko relocirawe” zapravo oznaËava? „Gotovo Ëetrdeset godina radio sam kao arhitekta za projektovawe visokobezbednosnih rezidencija i skloniπta u Severnoj i Centralnoj Americi. Tada sam poËeo da razvijam svest o tome kakve pretwe postoje, koje oblasti su bezbedne,

Iskra 1. septembar 2013.

koje nisu, a kada je doπlo do Y2K kompjuterske krize takozvane milenijumske bube napisao sam prvo izdawe kwige Strateπko relocirawe...

Jedna od najopasnijih situacija sa kojom se ËoveËanstvo danas suoËava je ona koju nazivate realizacijom nezamislivog - nuklearni rat.

Mislite da je nuklearni rat neizbeæan? „Da. Globalistima je taj rat neophodan kako bi ukinuli slobodu u svetu i realizovali do kraja novi svetski poredak. Za taj dugoplanirani poredak neophodni su im ratovi, a za ratove neprijateqi. Moj ujak Kleon Skausen (Skousen, W. Cleon) napisao je kwigu koja je izaπla poËetkom pedesetih godina 20. veka. U toj kwizi detaqno je pokazano kako je ameriËka vlada, zajedno sa raznim bogatim bankarima, dovela komuniste na vlast u Rusiji i podræala Lewina u Evropi da pobedi belogardejce koji su se borili protiv boqπevika.

Takoe govori i o tome kako je ta ista garnitura pomogla da se na vlast u Kini dovede Mao Cedung, ne πaquÊi vojnu pomoÊ »ang Kaj ©eku.

Dokumentovao je i kako su podræali dolazak komunista na Kubu, uskraÊujuÊi vojnu pomoÊ Batisti, i tako daqe.”

©ta je bio ciq uvoewa komunizma? Da li je uniπtavawe ruske kraqevske porodice Romanov i pravoslavne hriπÊanske religije bio jedan od ciqeva koji se æeleo postiÊi? Kakvi su bili zakquËci koje je izveo vaπ ujak Kleon Skauzen? „To i jeste bio jedan deo procesa - neki od velikih bankara imali su problem sa carem Nikolajem, koji nije prihvatao wihove zahteve o bankama u Rusiji. Ipak, glavni razlog koji je moj ujak video jeste Ëiwenica da je Stejt department bio pun komunista, komunistiËkih agenata qudi koji su tajno radili za komuniste, πto je sabotiralo naπu spoqnu politiku.

Ipak, kasnijih godina je uvideo da su zapravo tada u Stejt departmentu postojali qudi na viπim poloæajima koji nisu bili komunisti, a koji su komuniste πtitili i odbijali da ih uklone sa pozicija koje su zauzimali. On je otkrio da ovi Ëlanovi Stejt departmenta nisu bili komunisti veÊ oni koje mi danas zovemo - globalistima.

Dakle, globalisti nastavqaju sa realizacijom ciqa da uniπte slobodu u Americi i zamene je globalnom vladom. Da bi im to poπlo za rukom, bili su im, i sada su im potrebni - ratovi.

Jedino u stawu jedne tako ekstremne situacije kakva je rat mogu da prisile qude da naËine izbor koji ni u kakvim drugim okolnostima na bi ni uzeli

19

Veliki brat...

било изузетно важно: њега сматрају за гуруа савременог трансхуманизма, иако сама идеја „трансхуманизма” уопште није нова. Појам „трансхуманизам” је озваничен педесетих година 20. века, а у савременом значењу почели су осамдесетих година истог века да га користе амерички научници. У трансхуманизму постоје различити правци: један жуди за бесмртношћу, други машта о над-интелекту, а по трећем - људи могу свој интелект да пребацују у машине са вештачким интелектом, при чему ће компјутерске мреже себе да препознају као надљудске разумне суштине (!). Највећа финансијска средства се дају на истраживања чији циљ представља потпуна промена човечје природе, што би требало да се постигне помоћу такозване конвергенције НБИК - нанотехнологије, биологије, информатике и когнитивних наука.

Карактеристична особина ових истраживања је то, да њихови аутори врло произвољно тумаче права човека, посматрајући особу као апсолутно аутономно биће, које припада само себи самом и има право да решава какве промене жели да направи на свом телу и свом мозгу. У таквим условима човек се претвара у експериментални објекат за примену НБИКтехнологије, чије коришћење не ограничавају никакви етички разлози, све до тога да човека једноставно могу да претворе у неки веб-сајт. Како је на Првом конгресу форума „Глобална будућност 2045” изјавио Ник Бостром, професор на Оксфордском универзитету, постоје два пута за бесмртност - биолошки и нумерички. Нумерички представља потпуну репродукцију људског мозга на компјутеру, што омогућује да се стварају резервне копије човека. Биолошка метода представља међуметоду, а нумеричка је главна...

Сада Курцвајлов тим ради на стварању компјутера који ће моћи да репродукује човеков нервни систем. Да би се то постигло компјутер „уче” не само да одговара на тражена питања већ и да разуме природни језик и да анализира текст који је у семантичком смислу потпун. „Систем ће знати све што вас занима, и то на семантички дубоком нивоу” - објашњава истраживач. - Претпостављам да ће кроз неколико година систем моћи да кориснику одговори на већину питања пре него што она уопште буду постављена”. Корисник може да добије индивидуалне одговоре на постављена питања, који ће водити рачуна о његовом искуству у интернету, о кругу његових интересовања, као и о његовом карактеру и темпераменту. Оно, што Курцвајл назива „емоционални интелект” је, по његовом мишљењу, способно да на интересе утиче јаче и од жеђи за информацијом, и од аналитичких способности. Пошто сакупи све информације о томе како корисник ради, и састави његов потпуни портрет, Курцвајлов систем ће моћи да ради као „емоционални робот” који ће погађати шта

18

је тачно кориснику потребно у зависности од његовог - корисниковог - расположења. То је замишљено као срашћивање човека са компјутером, о коме је говорио извршни директор Гугла Ерик Шмит, при коме ће иницијатива неприметно прелазити са човека на машину тако да ће, под изгледом „погађања”, машина почети да управља човековим интересима.

Гугл обезбеђује апологетима трансхуманизма финансијску и информациону базу, а ови на располагање Гуглу стављају све ефикаснија средства за контролу свести корисника интернета. После раскринкавања које је направио Едвард Сноуден, то ће још више проширити могућности америчких тајних служби које тесно сарађују са интернет - компанијама.

У којој мери ће, ипак, то раскринкавање моћи било шта да измени у систему тоталне контроле света који се ствара, уколико та контрола представља и садржину и суштину информационог и постинформационог друштва? Трансхуманисти настављају да усрдно плету своју транснационалну паучину, радећи на престројавању људске свести. И уопште не крију циљ који желе да постигну, и о коме професор Ник Бостром отворено говори: „Што се тиче односа према трансхуманизму - сада је то политичка зачкољица која ће, како се буде развијала, постајати покрет који ће све више јачати. А затим ће бити потребан јединствени језик који ће морати да се претвори у светски, где се на највишем нивоу организације налази само један орган који доноси одлуке. То може да буде светска демократска влада, или диктатор, или универзални морални кодекс са овлашћењима принуде ради успостављања закона.” Ево и последње новости о пројектима Дмитрија Ицкова у вези са пресађивањем човечје памети у вештачко тело: „Преношење личности у холограм даје цео низ предности, за које се већ данас зна. Пацијенти мирно могу да пролазе кроз зидове, државне границе и да се премештају брзином светлости (као банкарске трансакције). Узимајући у обзир велики војни потенцијал будућих проналазака, Ицков има намеру да сарађује са DARPA - војним одељењем министарства одбране САД за напредна истраживања” DARPA се бави, између осталог, и проналажењем камера за видео-посматрања у циљу идентификације личности на бази програма имитације функција људског мозга. И као закључак - још једно питање: а шта у тој „трансхуманистичкој” активности треба да значи појам суверенитета личности или суверенитета државе? Или - ако човек пренесе информацију Свевидећем оку интернета, да ли треба да се чудимо што ће „око” ту информацију пренети америчком Великом брату?

Fond strateπke kulture 30.7.2013.

олга ЧЕТВЕРИКоВА (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2013.

Opasnost kompromitovawa odnosa sa ruskim ODKB

NATO OPET ZOVE SRBIJU Vojnici osam zemaqa podiæu zastave svojih zemaqa na zajedniËkoj vojnoj veæbi NATO-a i „partnerskih” zemaqa odræanoj u Sluwu (Hrvatska) 26. maja 2012. Makedonija i Srbija su imale status posmatraËa. Veæba je bila deo programa USEUCOM i wen ciq je bio „postizawe interoperabilnosti Oruæanih snaga SAD, Ratnog vazduhoplovstva SAD, Hrvatskih oruæanih snaga i partnerskih dræava”. Izvor: Izvor: U.S. Army Europe Images.

Pre nekoliko dana je generalni sekretar NATO-a „neoËekivano” ponovo pozvao Srbiju u redove alijanse, πto nije ostalo bez odgovora izvesnih krugova u Beogradu. Ovaj poziv je dodao joπ jedan konac u ionako zamrπeno klupko nove vojne doktrine Srbije iz 2010, sveæeg posmatraËkog mesta Beograda u ODKB i dijaloga sa „kosovskim vlastima”. Sada, kada je Srbija dobila status posmatraËa u vojnoj organizaciji na Ëijem je Ëelu Rusija, Moskva Êe svaki korak Beograda u pravcu aktivnog zbliæavawa sa NATO-om tretirati u najmawu ruku kao nedoliËan.

Odnosi srpske dræave i Severnoatlantske alijanse nikada nisu bili jednostavni. Savezna Republika Jugoslavija je postojala neπto duæe od 10 godina i sve vreme je wena reputacija u evropskoj zajednici imala negativan predznak, a krajem 1990-ih je doπlo do ozbiqnih problema u wenim odnosima sa NATO-om, jer su tada jugoslovenska armija i policija sprovodile antiteroristiËke akcije na Kosovu.

U novoj vojnoj doktrini Srbije, usvojenoj 2010, kao jedan od zadataka srpske armije navodi se „dostizawe interoperabilnosti sa sistemima odbrane dræava ukquËenih u program NATO-a Partnerstvo za mir”.

Pod pritiskom zemaqa NATO-a jugoslovensko rukovodstvo je 1998. bilo prinueno da prekine intenzivne oruæane akcije protiv pobuwenika iz „OslobodilaËke vojske Kosova”. Da SRJ nije ispunila te zahteve, NATO bi poËeo vojnu operaciju protiv we veÊ u jesen iste godine. Meutim, MiloπeviÊevi ustupci su samo odloæili agresiju alijanse na Srbiju, I ona se zaista dogodila godinu dana kasnije. Sve u svemu, NATO se joπ pre „bagerrevolucije” 2000. ophodio sa SRJ iskquËivo kao protivnik, najpre na diplomatskom nivou, a zatim i u otvorenoj agresiji.

Moæda je Rasmusen novim „pozivom” hteo da stavi Srbiji do znawa da je „alijansa ne ostavqa na milost i nemilost sudbine” i da problem Kosova moæe biti reπen samo tako πto Êe i Srbija i Kosovo uÊi u NATO. A to bi, opet, znaËilo da

Iskra 1. septembar 2013.

Srbija priznaje Kosovo kao nezavisnu dræavu.

Meutim, posle promena koje su se odigrale u Beogradu doπlo je do promena i u odnosima izmeu Srbije i alijanse. Srbija je proklamovala „vojnu neutralnost”, ali i pored toga se pridruæila programu NATO-a „Partnerstvo za mir” u decembru 2006, kada je Boris TadiÊ bio predsednik. U novoj vojnoj doktrini Srbije, usvojenoj 2010, kao jedan od zadataka srpske armije navodi se „dostizawe interoperabilnosti sa sistemima odbrane dræava ukquËenih u program NATO-a Partnerstvo za mir”.

I najzad, pre neki dan je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen u intervjuu za beogradske novine „Kurir” izjavio da Srbija „moæe raËunati na Ëlanstvo u alijansi”, s tim da ispuni niz uslova: „Pozicija NATO-a je takva da su naπa vrata otvorena pod uslovom, naravno, da zemqe zainteresovane za pridruæivawe ispuwavaju uslove i kriterijume. Srbija zna πta treba da uradi - da uradi domaÊi zadatak, da izvede neophodne reforme kod kuÊe.”

Ova izjava u Srbiji nije proπla nezapaæeno. Duπan JawiÊ, direktor beogradskog Foruma za etniËke odnose, izrazio je nadu da Êe „vlada Srbije u narednih godinu dana ozvaniËiti promenu politike i zatraæiti Ëlanstvo u NATOu”. On je u svojstvu argumenta naveo pristanak Srbije u martu proπle godine na status kandidata za Ëlanstvo u EU i uËeπÊe kosovskih vlasti u radu regionalnih evropskih organizacija. »udesa Beogradskog bezbednosnog foruma U Beogradu je odræan izuzetno zanimqiv skup: predstavnici organizacija vezanih za NATO, strani teoretiËari kosovske nezavisnosti, albanska glasila sa Kosova i najviπi predstavnici srpske vlasti okupili su se da diskutuju o bezbednosti na Balkanu!

Ne treba, meutim, zaboravqati da se izmeu dijaloga Srbije sa EU i wenog odnosa prema NATO-u ne moæe stavqati znak jednakosti. Mora se reÊi da je, otkako je na Ëelo Srbije doπao Tomislav NikoliÊ, weno zbliæavawe sa alijansom usporeno. ©taviπe, srpska vlada je i Rusiju poËela da tretira kao vojnopolitiËkog saveznika.

O tome svedoËi proπirivawe vojnotehniËke saradwe izmeu dveju zemaqa, kao i status posmatraËa u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koji je Srbija dobila u aprilu ove godine.

Osim toga, Rasmusenova izjava se pojavila

15

NATO opet... gotovo u isto vreme kada je poËela diskusija o sudbini Bezbednosnih snaga Kosova koja se sada vodi u Priπtini. Kosovski politikolog (Centar za bezbednosne studije) Florijan Ëehaja kao jednu od moguÊih varijanti razvoja situacije predvia transformaciju tih snaga u regularnu armiju (joπ uvek) delimiËno priznate „Republike Kosovo”. S obzirom na planove NATO-a da do 2014. redukuje svoj kontingent na Kosovu na 4 hiqade qudi, takva varijanta bi dovela u pitawe postojawe Ëak i prividne „meunarodne kontrole” Kosova. Prvi korak u tom pravcu uËiwen je joπ u septembru 2012, kada je ukinuta Meunarodna civilna kancelarija u Priπtini.

Viπe o ODKB Nije jasno kakva Êe biti sudbina Kosova ako u wemu tokom narednih 10 godina, sudeÊi po garancijama NATO-a, mogu da se nalaze samo jedinice alijanse. Nema sumwe da Êe sve to samo dodatno iskomplikovati ionako sloæenu situaciju u pokrajini. Moæda je Rasmusen tim novim „pozivom” u NATO hteo da stavi Srbiji do znawa da je „alijansa ne ostavqa na milost i nemilost sudbine” i da problem Kosova moæe biti reπen samo tako πto Êe i Srbija i Kosovo uÊi u NATO. A to bi, opet, znaËilo da Srbija faktiËki priznaje Kosovo kao nezavisnu dræavu. ©to se tiËe pozicije Rusije, teπko da bi se vojni i politiËki vrh Moskve obradovao ulasku Srbije u NATO, ili Ëak wenom statusu posmatraËa u alijansi. Iako Rusija veÊ skoro 20 godina vrlo tesno sarauje sa NATO-om, ipak su odnosi izmeu Moskve i alijanse u svim periodima bili konfliktni. Saradwa izmeu Rusije i NATO-a viπe puta je zamrzavana, na primer u vezi sa konfliktom izmeu Gruzije i Juæne Osetije 2008. Pozicija Rusije je u velikoj meri bila razlog πto te godine NATO nije ponudio Gruziji da se pridruæi takozvanom Akcionom planu za Ëlanstvo u NATO-u.

Sada, kada je Srbija dobila status posmatraËa u ODKB, Moskva Êe svaki korak Beograda u pravcu aktivnog zbliæavawa sa NATO-om tretirati u najmawu ruku kao nedoliËan postupak. Sa druge strane, teπko da Êe se dræavni vrh Srbije odluËiti na tako oπtar i u narodu oËigledno nepopularan korak kao πto je nedvosmisleno okretawe prema NATO-u. Ne radi se tu o nekakvom toboæwem „proruskom” raspoloæewu srpskih vlasti. U ovom trenutku bi takav potez mogao da ih dovede do neminovnog politiËkog poraza, a tako neπto ne priæeqkuje nijedan razuman politiËar.

Ruska reË, 16.7.2013.

(Podvukla - Iskra)

Mihail VaπËenko

Autor je doktor istorijskih nauka i nauËni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

16

Smederevski aforizmi o stawu u Srbiji Aforizmi proËitani 10. septembra na 34.

Meunarodnom festivalu poezije Smederevska pesniËka jesen, u okviru manifestacije "Satir u senatu na zahtev glasaËa": - Srbi su nebeski narod. Ostali su bez zemqe.

- Nije se vojska povukla sa Kosova, nego napreduje prema Vojvodini.

- Naπi generali su izuzetak. Oni ni posle bitke nisu pametni.

- Mi Ëvrsto stojimo na braniku otaxbine. Samo branik stalno pomeramo.

- Ne moæe sada svaka budala da vodi dræavu. VeÊ samo ona koja je u vladajuÊoj partiji.

- Ludaci kod nas niπta ne umiπqaju. Oni su stvarno predsednici, premijeri, ministri, generali, naËelnici...

- Dobro je πto naπi politiËari sve ËeπÊe idu u inostranstvo. Loπe je, meutim, πto se vraÊaju.

- Oko zastave ne moæemo da se sloæimo. Ali, da smo usrali motku, svi se slaæu.

- Stavili smo taËku na kriminal. Pala muva na medveda.

- Policija u stopu prati kriminalce. A neke je Ëak i pretekla.

- Komunisti u Srbiji ne mogu da se vrate na vlast.

Zato πto nisu ni otiπli.

- BiÊemo na kowu. Kada se reπimo magaraca.

- Ne iznosimo viπe prqav veπ, jer smo ostali i bez gaÊa.

- Srbija moæe da hrani celu Evropu. Ali to πto mi najviπe proizvodimo, nije za jelo.

- Ne stidim se da kaæem da sam Srbin. Mene niËega nije sramota.

- Narod nema πta da traæi na ulici. Kontejneri su potpuno prazni.

- Pred Haπkim sudom svako je nevin, sve dok se ne dokaæe da je Srbin.

- Sve smo pokuπali da ne potonemo. Osim da plivamo.

- Ako samo sloga Srbina spasava, onda nam nema spasa.

- Nije dobro da bude viπe kandidata. Zato πto Srbi uvek izaberu najgoreg.

- Od svih zanimawa, u Srbiji su najtraæeniji kriminalci.

- Moram i da pohvalim naπu vladu: Najviπe je uradila na planu kriminala.

- Sudi se i nevinima. Pred zakonom su svi jednaki.

- Doktore, da li sam daltonista? Ne vidim razliku izmeu crvenih i æutih!

- ObeÊali su nam πvedski standard. Od tada se mnogo Srba iselilo u ©vedsku.

- Ostvarili smo parolu: Svi Srbi u jadnoj dræavi.

- ZahvaqujuÊi vlastima, srpska omladina odliËno æivi. U Americi, Kanadi, NemaËkoj, Novom Zelandu i ©vajcarskoj.

- Srbima nisu potrebne vize. Mi najviπe putujemo na onaj svet.

- Najnovije poskupqewe graani neÊe ni osetiti.

Ni do sada nisu niπta kupovali.

- Uhvatila me je potroπaËka groznica. Joπ se tresem od cena.

Iskra 1. septembar 2013.

ВЕлИКИ БРАТ ИлИ СВЕВИДЕЋЕ оКо БоЖЈЕ

Laæni izbor: ovozemaqski ili vasionski Ëovek?

Последњи догађаји све више доказују да глобална елита, користећи најновије информационо-компјутерске технологије, прелази на отворену контролу човечанства.

Скандал са Едвардом Сноуденом се разбуктао баш у време заседања Билдербершке групе која се, пак, сакупила одмах после годишње конференције Google Zeitgeist-а, на којој је дискутовано о резултатима анализе милијарди упита корисника система Google. У исто време, 15. и 16. јуна, у Њујорку је одржан Други међународни конгрес форума „Глобална будућност 2045”, на коме су се окупили стручњаци из области неуронаука и нанотехнологије како би разматрали кибернетичке методе за постизање људске бесмртности... Њихов циљ је формирање мегапројекта „Аватар”, који се бави проналажењем антропоморфних робота, интерфејса „мозаккомпјутер” и система за телеприсуство, као и неуропротезирањем и моделирањем мозга, проучавањем свести и начинима преноса човечјег „Ја” на небиолошки субстрат - вештачко тело.1 Основне теме конгреса су постале: духовни развој, кибернетичке технологије којима би се продужио људски живот, „кибернетичка бесмртност”, „метаразум”, „неочовечанство”.

Ако је први конгрес форума „Глобална будућност 2045”, који је одржан у Русији 2012. практично прошао непримећено, у Њујорку је за тај догађај акредитовано преко 200 новинара из највећих светских медија. Говорили су такви футуролози и научници, какви су проналазач Реј Курцвајл, директор за техничка истраживања корпорације Google; писац и предузимач Џејмс Мартин, највећи индивидуални донатор Оксфордског универзитета; Марвин Мински, кооснивач лабораторије за вештачки интелект у Масачуседском технолошком институту; Теодор Бергер, проналазач технологије протезирања мозга, професор универзитета Јужне Калифорније; Александар Каплан, оснивач прве руске лабораторије интерфејса „мозаккомпјутер”; предузимач Бен Герцел, проналазач вештачког интелекта; Рендал Куне, оснивач теорије о субстрат-независној памети; Стјуарт Хамероф, проналазач теорије о могућем квантном телепортовању свести у алтернативно тело; Мартин Ротблат, руководилац компаније United Therapeutics (та компанија намерава да од 2016. почне масовно пресађивање вештачких органа човека, одштампаних на 3D принтеру) и многи други. Организатор и председник форума је руски милијардер, генерални директор интернет-компаније Newmedia Stars и оснивач покрета Iskra 1. septembar 2013.

„Русија -2045” Дмитриј Ицков, који је свој кредо образложио на следећи начин: „Човек треба да буде ослобођен од ограничења биолошке природе, смрти и гравитације”. Да би се дошло до тога, како проповеда Ицков, људска тела треба да се замене небиолошким заменама у чије се главе инфилтрира мозак људи са Земље, тако да се еволуција човечанства усмерава према постизању бесмртности.

Учесници форума су приказали резултате свог рада. Jапански робототехничар Хироси Исигуро је приказао могућности робота Хеминоида HI-1, кога је он осмислио према људском лику, и који представља потпуну копију Исигуроа. Тај примерак је приказан као пионирски почетак на плану стицања људске бесмртности до 2045.године. Први пут се појавио и први човек-киборг Енглез Најџел Екланд, који поседује бионичку протезу руке и који је приказао могућности интегрисања кибернетских технологија са људским телом.2 Најзад, демонстрирана је и андроидна (односно - човеколика) глава - двојник Ицкова, коју је конструисао амерички проналазач Дејвид Хенсон у оквиру прве етапе пројекта „Аватар А”. Човеколиком главом Ицкова је управљало 36 моторчића.

„Глобална будућност 2045” представља део међународног покрета трансхуманизма који је за свој циљ прогласио достизање таквих измена у природи Homo Sapiensa да ће се човек претворити у „пост-човека” или „над-човека”, а све то помоћу најновијих технологија.

Односно, ради се о покушају да се практично оваплоти глобални поглед на свет, који је оријентисан ка СТРАТЕГИЈИ ПРОМЕНЕ ЉУДСКОГ ЛИКА „ЧОВЕКА РАЗУМНОГ”. За форум „Глобална будућност 2045” најважнија је идеја формирања „нове светске свести” и „нове светске цивилизације”. Пред почетак конгреса учесници форума су се обратили писмом Генералној скупштини УН. У писму је наведено да се свет налази на прагу глобалних промена, чија суштина треба да буде у реализовању новог модела развоја који ће допринети еволуцији свести индивидуе и преласку на „неочовечанство”. Постизање тог циља се планира уз помоћ најнапреднијих технологија које треба да преко вештачког тела-аватара обезбеде продужетак људског живота све до бесмртности, што ће омогућити да се створи и нова цивилизација. Таква стратегија, подвлаче аутори писма, треба да постане „алтернатива национално оријентисаним идеологијама и да уједини нације, а смисао живота свакога да усмери ка служењу човечанству”. Присуство Реја Курцвала на конгресу је

17

NATO opet... gotovo u isto vreme kada je poËela diskusija o sudbini Bezbednosnih snaga Kosova koja se sada vodi u Priπtini. Kosovski politikolog (Centar za bezbednosne studije) Florijan Ëehaja kao jednu od moguÊih varijanti razvoja situacije predvia transformaciju tih snaga u regularnu armiju (joπ uvek) delimiËno priznate „Republike Kosovo”. S obzirom na planove NATO-a da do 2014. redukuje svoj kontingent na Kosovu na 4 hiqade qudi, takva varijanta bi dovela u pitawe postojawe Ëak i prividne „meunarodne kontrole” Kosova. Prvi korak u tom pravcu uËiwen je joπ u septembru 2012, kada je ukinuta Meunarodna civilna kancelarija u Priπtini.

Viπe o ODKB Nije jasno kakva Êe biti sudbina Kosova ako u wemu tokom narednih 10 godina, sudeÊi po garancijama NATO-a, mogu da se nalaze samo jedinice alijanse. Nema sumwe da Êe sve to samo dodatno iskomplikovati ionako sloæenu situaciju u pokrajini. Moæda je Rasmusen tim novim „pozivom” u NATO hteo da stavi Srbiji do znawa da je „alijansa ne ostavqa na milost i nemilost sudbine” i da problem Kosova moæe biti reπen samo tako πto Êe i Srbija i Kosovo uÊi u NATO. A to bi, opet, znaËilo da Srbija faktiËki priznaje Kosovo kao nezavisnu dræavu. ©to se tiËe pozicije Rusije, teπko da bi se vojni i politiËki vrh Moskve obradovao ulasku Srbije u NATO, ili Ëak wenom statusu posmatraËa u alijansi. Iako Rusija veÊ skoro 20 godina vrlo tesno sarauje sa NATO-om, ipak su odnosi izmeu Moskve i alijanse u svim periodima bili konfliktni. Saradwa izmeu Rusije i NATO-a viπe puta je zamrzavana, na primer u vezi sa konfliktom izmeu Gruzije i Juæne Osetije 2008. Pozicija Rusije je u velikoj meri bila razlog πto te godine NATO nije ponudio Gruziji da se pridruæi takozvanom Akcionom planu za Ëlanstvo u NATO-u.

Sada, kada je Srbija dobila status posmatraËa u ODKB, Moskva Êe svaki korak Beograda u pravcu aktivnog zbliæavawa sa NATO-om tretirati u najmawu ruku kao nedoliËan postupak. Sa druge strane, teπko da Êe se dræavni vrh Srbije odluËiti na tako oπtar i u narodu oËigledno nepopularan korak kao πto je nedvosmisleno okretawe prema NATO-u. Ne radi se tu o nekakvom toboæwem „proruskom” raspoloæewu srpskih vlasti. U ovom trenutku bi takav potez mogao da ih dovede do neminovnog politiËkog poraza, a tako neπto ne priæeqkuje nijedan razuman politiËar.

Ruska reË, 16.7.2013.

(Podvukla - Iskra)

Mihail VaπËenko

Autor je doktor istorijskih nauka i nauËni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

16

Smederevski aforizmi o stawu u Srbiji Aforizmi proËitani 10. septembra na 34.

Meunarodnom festivalu poezije Smederevska pesniËka jesen, u okviru manifestacije "Satir u senatu na zahtev glasaËa": - Srbi su nebeski narod. Ostali su bez zemqe.

- Nije se vojska povukla sa Kosova, nego napreduje prema Vojvodini.

- Naπi generali su izuzetak. Oni ni posle bitke nisu pametni.

- Mi Ëvrsto stojimo na braniku otaxbine. Samo branik stalno pomeramo.

- Ne moæe sada svaka budala da vodi dræavu. VeÊ samo ona koja je u vladajuÊoj partiji.

- Ludaci kod nas niπta ne umiπqaju. Oni su stvarno predsednici, premijeri, ministri, generali, naËelnici...

- Dobro je πto naπi politiËari sve ËeπÊe idu u inostranstvo. Loπe je, meutim, πto se vraÊaju.

- Oko zastave ne moæemo da se sloæimo. Ali, da smo usrali motku, svi se slaæu.

- Stavili smo taËku na kriminal. Pala muva na medveda.

- Policija u stopu prati kriminalce. A neke je Ëak i pretekla.

- Komunisti u Srbiji ne mogu da se vrate na vlast.

Zato πto nisu ni otiπli.

- BiÊemo na kowu. Kada se reπimo magaraca.

- Ne iznosimo viπe prqav veπ, jer smo ostali i bez gaÊa.

- Srbija moæe da hrani celu Evropu. Ali to πto mi najviπe proizvodimo, nije za jelo.

- Ne stidim se da kaæem da sam Srbin. Mene niËega nije sramota.

- Narod nema πta da traæi na ulici. Kontejneri su potpuno prazni.

- Pred Haπkim sudom svako je nevin, sve dok se ne dokaæe da je Srbin.

- Sve smo pokuπali da ne potonemo. Osim da plivamo.

- Ako samo sloga Srbina spasava, onda nam nema spasa.

- Nije dobro da bude viπe kandidata. Zato πto Srbi uvek izaberu najgoreg.

- Od svih zanimawa, u Srbiji su najtraæeniji kriminalci.

- Moram i da pohvalim naπu vladu: Najviπe je uradila na planu kriminala.

- Sudi se i nevinima. Pred zakonom su svi jednaki.

- Doktore, da li sam daltonista? Ne vidim razliku izmeu crvenih i æutih!

- ObeÊali su nam πvedski standard. Od tada se mnogo Srba iselilo u ©vedsku.

- Ostvarili smo parolu: Svi Srbi u jadnoj dræavi.

- ZahvaqujuÊi vlastima, srpska omladina odliËno æivi. U Americi, Kanadi, NemaËkoj, Novom Zelandu i ©vajcarskoj.

- Srbima nisu potrebne vize. Mi najviπe putujemo na onaj svet.

- Najnovije poskupqewe graani neÊe ni osetiti.

Ni do sada nisu niπta kupovali.

- Uhvatila me je potroπaËka groznica. Joπ se tresem od cena.

Iskra 1. septembar 2013.

ВЕлИКИ БРАТ ИлИ СВЕВИДЕЋЕ оКо БоЖЈЕ

Laæni izbor: ovozemaqski ili vasionski Ëovek?

Последњи догађаји све више доказују да глобална елита, користећи најновије информационо-компјутерске технологије, прелази на отворену контролу човечанства.

Скандал са Едвардом Сноуденом се разбуктао баш у време заседања Билдербершке групе која се, пак, сакупила одмах после годишње конференције Google Zeitgeist-а, на којој је дискутовано о резултатима анализе милијарди упита корисника система Google. У исто време, 15. и 16. јуна, у Њујорку је одржан Други међународни конгрес форума „Глобална будућност 2045”, на коме су се окупили стручњаци из области неуронаука и нанотехнологије како би разматрали кибернетичке методе за постизање људске бесмртности... Њихов циљ је формирање мегапројекта „Аватар”, који се бави проналажењем антропоморфних робота, интерфејса „мозаккомпјутер” и система за телеприсуство, као и неуропротезирањем и моделирањем мозга, проучавањем свести и начинима преноса човечјег „Ја” на небиолошки субстрат - вештачко тело.1 Основне теме конгреса су постале: духовни развој, кибернетичке технологије којима би се продужио људски живот, „кибернетичка бесмртност”, „метаразум”, „неочовечанство”.

Ако је први конгрес форума „Глобална будућност 2045”, који је одржан у Русији 2012. практично прошао непримећено, у Њујорку је за тај догађај акредитовано преко 200 новинара из највећих светских медија. Говорили су такви футуролози и научници, какви су проналазач Реј Курцвајл, директор за техничка истраживања корпорације Google; писац и предузимач Џејмс Мартин, највећи индивидуални донатор Оксфордског универзитета; Марвин Мински, кооснивач лабораторије за вештачки интелект у Масачуседском технолошком институту; Теодор Бергер, проналазач технологије протезирања мозга, професор универзитета Јужне Калифорније; Александар Каплан, оснивач прве руске лабораторије интерфејса „мозаккомпјутер”; предузимач Бен Герцел, проналазач вештачког интелекта; Рендал Куне, оснивач теорије о субстрат-независној памети; Стјуарт Хамероф, проналазач теорије о могућем квантном телепортовању свести у алтернативно тело; Мартин Ротблат, руководилац компаније United Therapeutics (та компанија намерава да од 2016. почне масовно пресађивање вештачких органа човека, одштампаних на 3D принтеру) и многи други. Организатор и председник форума је руски милијардер, генерални директор интернет-компаније Newmedia Stars и оснивач покрета Iskra 1. septembar 2013.

„Русија -2045” Дмитриј Ицков, који је свој кредо образложио на следећи начин: „Човек треба да буде ослобођен од ограничења биолошке природе, смрти и гравитације”. Да би се дошло до тога, како проповеда Ицков, људска тела треба да се замене небиолошким заменама у чије се главе инфилтрира мозак људи са Земље, тако да се еволуција човечанства усмерава према постизању бесмртности.

Учесници форума су приказали резултате свог рада. Jапански робототехничар Хироси Исигуро је приказао могућности робота Хеминоида HI-1, кога је он осмислио према људском лику, и који представља потпуну копију Исигуроа. Тај примерак је приказан као пионирски почетак на плану стицања људске бесмртности до 2045.године. Први пут се појавио и први човек-киборг Енглез Најџел Екланд, који поседује бионичку протезу руке и који је приказао могућности интегрисања кибернетских технологија са људским телом.2 Најзад, демонстрирана је и андроидна (односно - човеколика) глава - двојник Ицкова, коју је конструисао амерички проналазач Дејвид Хенсон у оквиру прве етапе пројекта „Аватар А”. Човеколиком главом Ицкова је управљало 36 моторчића.

„Глобална будућност 2045” представља део међународног покрета трансхуманизма који је за свој циљ прогласио достизање таквих измена у природи Homo Sapiensa да ће се човек претворити у „пост-човека” или „над-човека”, а све то помоћу најновијих технологија.

Односно, ради се о покушају да се практично оваплоти глобални поглед на свет, који је оријентисан ка СТРАТЕГИЈИ ПРОМЕНЕ ЉУДСКОГ ЛИКА „ЧОВЕКА РАЗУМНОГ”. За форум „Глобална будућност 2045” најважнија је идеја формирања „нове светске свести” и „нове светске цивилизације”. Пред почетак конгреса учесници форума су се обратили писмом Генералној скупштини УН. У писму је наведено да се свет налази на прагу глобалних промена, чија суштина треба да буде у реализовању новог модела развоја који ће допринети еволуцији свести индивидуе и преласку на „неочовечанство”. Постизање тог циља се планира уз помоћ најнапреднијих технологија које треба да преко вештачког тела-аватара обезбеде продужетак људског живота све до бесмртности, што ће омогућити да се створи и нова цивилизација. Таква стратегија, подвлаче аутори писма, треба да постане „алтернатива национално оријентисаним идеологијама и да уједини нације, а смисао живота свакога да усмери ка служењу човечанству”. Присуство Реја Курцвала на конгресу је

17

Veliki brat...

било изузетно важно: њега сматрају за гуруа савременог трансхуманизма, иако сама идеја „трансхуманизма” уопште није нова. Појам „трансхуманизам” је озваничен педесетих година 20. века, а у савременом значењу почели су осамдесетих година истог века да га користе амерички научници. У трансхуманизму постоје различити правци: један жуди за бесмртношћу, други машта о над-интелекту, а по трећем - људи могу свој интелект да пребацују у машине са вештачким интелектом, при чему ће компјутерске мреже себе да препознају као надљудске разумне суштине (!). Највећа финансијска средства се дају на истраживања чији циљ представља потпуна промена човечје природе, што би требало да се постигне помоћу такозване конвергенције НБИК - нанотехнологије, биологије, информатике и когнитивних наука.

Карактеристична особина ових истраживања је то, да њихови аутори врло произвољно тумаче права човека, посматрајући особу као апсолутно аутономно биће, које припада само себи самом и има право да решава какве промене жели да направи на свом телу и свом мозгу. У таквим условима човек се претвара у експериментални објекат за примену НБИКтехнологије, чије коришћење не ограничавају никакви етички разлози, све до тога да човека једноставно могу да претворе у неки веб-сајт. Како је на Првом конгресу форума „Глобална будућност 2045” изјавио Ник Бостром, професор на Оксфордском универзитету, постоје два пута за бесмртност - биолошки и нумерички. Нумерички представља потпуну репродукцију људског мозга на компјутеру, што омогућује да се стварају резервне копије човека. Биолошка метода представља међуметоду, а нумеричка је главна...

Сада Курцвајлов тим ради на стварању компјутера који ће моћи да репродукује човеков нервни систем. Да би се то постигло компјутер „уче” не само да одговара на тражена питања већ и да разуме природни језик и да анализира текст који је у семантичком смислу потпун. „Систем ће знати све што вас занима, и то на семантички дубоком нивоу” - објашњава истраживач. - Претпостављам да ће кроз неколико година систем моћи да кориснику одговори на већину питања пре него што она уопште буду постављена”. Корисник може да добије индивидуалне одговоре на постављена питања, који ће водити рачуна о његовом искуству у интернету, о кругу његових интересовања, као и о његовом карактеру и темпераменту. Оно, што Курцвајл назива „емоционални интелект” је, по његовом мишљењу, способно да на интересе утиче јаче и од жеђи за информацијом, и од аналитичких способности. Пошто сакупи све информације о томе како корисник ради, и састави његов потпуни портрет, Курцвајлов систем ће моћи да ради као „емоционални робот” који ће погађати шта

18

је тачно кориснику потребно у зависности од његовог - корисниковог - расположења. То је замишљено као срашћивање човека са компјутером, о коме је говорио извршни директор Гугла Ерик Шмит, при коме ће иницијатива неприметно прелазити са човека на машину тако да ће, под изгледом „погађања”, машина почети да управља човековим интересима.

Гугл обезбеђује апологетима трансхуманизма финансијску и информациону базу, а ови на располагање Гуглу стављају све ефикаснија средства за контролу свести корисника интернета. После раскринкавања које је направио Едвард Сноуден, то ће још више проширити могућности америчких тајних служби које тесно сарађују са интернет - компанијама.

У којој мери ће, ипак, то раскринкавање моћи било шта да измени у систему тоталне контроле света који се ствара, уколико та контрола представља и садржину и суштину информационог и постинформационог друштва? Трансхуманисти настављају да усрдно плету своју транснационалну паучину, радећи на престројавању људске свести. И уопште не крију циљ који желе да постигну, и о коме професор Ник Бостром отворено говори: „Што се тиче односа према трансхуманизму - сада је то политичка зачкољица која ће, како се буде развијала, постајати покрет који ће све више јачати. А затим ће бити потребан јединствени језик који ће морати да се претвори у светски, где се на највишем нивоу организације налази само један орган који доноси одлуке. То може да буде светска демократска влада, или диктатор, или универзални морални кодекс са овлашћењима принуде ради успостављања закона.” Ево и последње новости о пројектима Дмитрија Ицкова у вези са пресађивањем човечје памети у вештачко тело: „Преношење личности у холограм даје цео низ предности, за које се већ данас зна. Пацијенти мирно могу да пролазе кроз зидове, државне границе и да се премештају брзином светлости (као банкарске трансакције). Узимајући у обзир велики војни потенцијал будућих проналазака, Ицков има намеру да сарађује са DARPA - војним одељењем министарства одбране САД за напредна истраживања” DARPA се бави, између осталог, и проналажењем камера за видео-посматрања у циљу идентификације личности на бази програма имитације функција људског мозга. И као закључак - још једно питање: а шта у тој „трансхуманистичкој” активности треба да значи појам суверенитета личности или суверенитета државе? Или - ако човек пренесе информацију Свевидећем оку интернета, да ли треба да се чудимо што ће „око” ту информацију пренети америчком Великом брату?

Fond strateπke kulture 30.7.2013.

олга ЧЕТВЕРИКоВА (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2013.

Opasnost kompromitovawa odnosa sa ruskim ODKB

NATO OPET ZOVE SRBIJU Vojnici osam zemaqa podiæu zastave svojih zemaqa na zajedniËkoj vojnoj veæbi NATO-a i „partnerskih” zemaqa odræanoj u Sluwu (Hrvatska) 26. maja 2012. Makedonija i Srbija su imale status posmatraËa. Veæba je bila deo programa USEUCOM i wen ciq je bio „postizawe interoperabilnosti Oruæanih snaga SAD, Ratnog vazduhoplovstva SAD, Hrvatskih oruæanih snaga i partnerskih dræava”. Izvor: Izvor: U.S. Army Europe Images.

Pre nekoliko dana je generalni sekretar NATO-a „neoËekivano” ponovo pozvao Srbiju u redove alijanse, πto nije ostalo bez odgovora izvesnih krugova u Beogradu. Ovaj poziv je dodao joπ jedan konac u ionako zamrπeno klupko nove vojne doktrine Srbije iz 2010, sveæeg posmatraËkog mesta Beograda u ODKB i dijaloga sa „kosovskim vlastima”. Sada, kada je Srbija dobila status posmatraËa u vojnoj organizaciji na Ëijem je Ëelu Rusija, Moskva Êe svaki korak Beograda u pravcu aktivnog zbliæavawa sa NATO-om tretirati u najmawu ruku kao nedoliËan.

Odnosi srpske dræave i Severnoatlantske alijanse nikada nisu bili jednostavni. Savezna Republika Jugoslavija je postojala neπto duæe od 10 godina i sve vreme je wena reputacija u evropskoj zajednici imala negativan predznak, a krajem 1990-ih je doπlo do ozbiqnih problema u wenim odnosima sa NATO-om, jer su tada jugoslovenska armija i policija sprovodile antiteroristiËke akcije na Kosovu.

U novoj vojnoj doktrini Srbije, usvojenoj 2010, kao jedan od zadataka srpske armije navodi se „dostizawe interoperabilnosti sa sistemima odbrane dræava ukquËenih u program NATO-a Partnerstvo za mir”.

Pod pritiskom zemaqa NATO-a jugoslovensko rukovodstvo je 1998. bilo prinueno da prekine intenzivne oruæane akcije protiv pobuwenika iz „OslobodilaËke vojske Kosova”. Da SRJ nije ispunila te zahteve, NATO bi poËeo vojnu operaciju protiv we veÊ u jesen iste godine. Meutim, MiloπeviÊevi ustupci su samo odloæili agresiju alijanse na Srbiju, I ona se zaista dogodila godinu dana kasnije. Sve u svemu, NATO se joπ pre „bagerrevolucije” 2000. ophodio sa SRJ iskquËivo kao protivnik, najpre na diplomatskom nivou, a zatim i u otvorenoj agresiji.

Moæda je Rasmusen novim „pozivom” hteo da stavi Srbiji do znawa da je „alijansa ne ostavqa na milost i nemilost sudbine” i da problem Kosova moæe biti reπen samo tako πto Êe i Srbija i Kosovo uÊi u NATO. A to bi, opet, znaËilo da

Iskra 1. septembar 2013.

Srbija priznaje Kosovo kao nezavisnu dræavu.

Meutim, posle promena koje su se odigrale u Beogradu doπlo je do promena i u odnosima izmeu Srbije i alijanse. Srbija je proklamovala „vojnu neutralnost”, ali i pored toga se pridruæila programu NATO-a „Partnerstvo za mir” u decembru 2006, kada je Boris TadiÊ bio predsednik. U novoj vojnoj doktrini Srbije, usvojenoj 2010, kao jedan od zadataka srpske armije navodi se „dostizawe interoperabilnosti sa sistemima odbrane dræava ukquËenih u program NATO-a Partnerstvo za mir”.

I najzad, pre neki dan je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen u intervjuu za beogradske novine „Kurir” izjavio da Srbija „moæe raËunati na Ëlanstvo u alijansi”, s tim da ispuni niz uslova: „Pozicija NATO-a je takva da su naπa vrata otvorena pod uslovom, naravno, da zemqe zainteresovane za pridruæivawe ispuwavaju uslove i kriterijume. Srbija zna πta treba da uradi - da uradi domaÊi zadatak, da izvede neophodne reforme kod kuÊe.”

Ova izjava u Srbiji nije proπla nezapaæeno. Duπan JawiÊ, direktor beogradskog Foruma za etniËke odnose, izrazio je nadu da Êe „vlada Srbije u narednih godinu dana ozvaniËiti promenu politike i zatraæiti Ëlanstvo u NATOu”. On je u svojstvu argumenta naveo pristanak Srbije u martu proπle godine na status kandidata za Ëlanstvo u EU i uËeπÊe kosovskih vlasti u radu regionalnih evropskih organizacija. »udesa Beogradskog bezbednosnog foruma U Beogradu je odræan izuzetno zanimqiv skup: predstavnici organizacija vezanih za NATO, strani teoretiËari kosovske nezavisnosti, albanska glasila sa Kosova i najviπi predstavnici srpske vlasti okupili su se da diskutuju o bezbednosti na Balkanu!

Ne treba, meutim, zaboravqati da se izmeu dijaloga Srbije sa EU i wenog odnosa prema NATO-u ne moæe stavqati znak jednakosti. Mora se reÊi da je, otkako je na Ëelo Srbije doπao Tomislav NikoliÊ, weno zbliæavawe sa alijansom usporeno. ©taviπe, srpska vlada je i Rusiju poËela da tretira kao vojnopolitiËkog saveznika.

O tome svedoËi proπirivawe vojnotehniËke saradwe izmeu dveju zemaqa, kao i status posmatraËa u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koji je Srbija dobila u aprilu ove godine.

Osim toga, Rasmusenova izjava se pojavila

15

Sever Kosova... (sa str. 12) uæno od Ibra i onih sa severa. Nekima na severu to odgovara, jer uËvrπÊuju svoju poziciju, ali to je na teret Srba juæno od Ibra, koji onda gube sve i nestaÊe sa ovih prostora.

Marko JakπiÊ: Ponavqam, srpski predstavnici, koji uu u Skupπtinu Kosova, polaæu zakletvu da Êe braniti i πtititi celovitost dræave Kosovo kao zenicu oka svoga. Oni ne samo πto to izgovaraju naglas nego i potpisuju to πto su rekli.

Ne moæete da budete u Skupπtini Kosova, a da namigujete ka Beogradu, jer glasate po zakonima i ustavu samoproglaπene dræave Kosovo i duæni ste da πtitite interese te novonastale dræave na Balkanu koja je, na æalost, nastala na srpskoj nesreÊi. PodsetiÊu vas da Albanci deset godina nisu izlazili na srpske izbore. Bojkotovali su ih, ËekajuÊu da uz pomoÊ Zapada, bombardovawa i svega ostalog, dou do svoje dræave. Prema tome, ako niπta drugo, mi treba da radimo ono πto su radili Albanci. Treba da bojkotujemo institucije koje su nastale na naπoj nesreÊi. Ne mogu se Srbi na severu Kosova optuæivati πto neÊe da izau na izbore jer Êe, zaboga, nestati Srbi juæno od Ibra. Mislim da je to loπa logika - mi æivimo loπe, hajde da i vi æivite loπe. Mislim da to nije korektno, jer su Srbi na severu Kosova svetionik i luË slobode svih Srba. NajveÊi broj Srba koji æive juæno od Ibra gledaju u ovaj luË slobode sa æeqom da i wih obasja. A πto se tiËe hapπewa Srba ovde, na severu Kosova, mi imamo Srbina potpredsednika Vlade Kosova, Srbin je i potpredsednik Skupπtine Kosova, imamo i dva-tri ministra, pa hapse ne samo Srbe na severu Kosova, nego i Srbe iz GraËanice.

Ranel NojkiÊ: Moram da kaæem neπto o zakletvi, koju gospodin JakπiÊ veÊ dva puta pomiwe u ovom razgovoru. Upravo je ta zakletva predmet razgovora u Briselu, gde se razgovara o uslovim pod kojima Srbi treba da izau na izbore, a koji treba da budu takvi da se izbegne svako nametawe priznavawa nezavisnosti Kosova. Daqe, potpuno je nerazumno priËati o tome da mi sada treba da se ponaπamo kao Albanci ranijih godina, pa da bojkotujemo izbore, jer su Albanci u MiloπeviÊevo vreme imali saveznike u meunarodnoj zajednici, a Srbi ih danas nemaju Ëak ni u Rusiji, niti u onim zemqama koje nisu priznale Kosovo. Mislim da je licemerna i ta priËa da Srbi sa severa ne bi trebalo da se ærtvuju da bi Srbi na centralnom Kosovu æiveli boqe. ZnaËi li to da dve treÊine kosovskih Srba, a toliko ih æivi juæno od Ibra, treba da se ærtvuje zarad pozicije koju danas imaju Srbi na severu.

Mislim da je to aposlutno nemoguÊe, kao πto je nemoguÊe da taj luË, o kome govori gospodin JakπiÊ, obasja Srbe juæno od Ibra. Ne znam na koji naËin bi to moglo da se desi, samo znam da, kada su se straπne stvari deπavale u centralnom delu Kosovu, a bilo je i ubistava , Srbi sa severa nisu pokazivali solidarnost, nisu doπli da protestuju, da blokiraju ulice i puteve, onako kako su to radili na severu. Ja ih zbog toga ne osuujem, samo æelim da kaæem istinu. A zaista sam uveren da samo zajedniËkim snagama i zajedniËkim uËeπÊem u institucijama Kosova moæemo da branimo i odbranimo svoje interese. Podele, ovakve kakve su sada, zapravo guraju Srbe u propast, pre svega Srba juæno od Ibra.

Omer Karabeg: Gospodine JakπiÊu, Beograd

14

veoma insistira, Ëak vrπi pritisak na Srbe sa severa Kosova, da ne bojkotuju izbore. Ako ne izau na glasawe moæe se desiti da izgube podrπku Beograda.

Marko JakπiÊ: Sve vlasti su prolazne, samo je dræava veËita. ZnaËi, dræava Srbija je veËita, a ova sadaπwa vlast Êe, moæda, trajati negde do septembra, moæda i do onog narednog. I da vam kaæem joπ neπto. Ne daju VuËiÊ i DaËiÊ platu Marku JakπiÊu ili Ranelu NojkiÊu πto ih mnogo vole.

Oni su po zakonima dræave Srbije duæni da Srbima na Kosmetu daju platu. Kao πto je daju onome u Subotici, tako je moraju dati i ovome u GraËanici, Mitrovici ili LeposaviÊu. Ako ne budu tako radili, prekrπiÊe ustav Srbije.

Omer Karabeg: »uli smo argumente i jedne i druge strane. Saglasnosti oËigledno nema.

Gospodine JakπiÊu, vaπ zakquËak?

Marko JakπiÊ: Jasno je da izlaskom na izbore Srbi priznaju samoproglaπenu dræavu Kosovo. Izbori se odræavaju po zakonima te dræave i moæemo mi da æmurimo koliko god hoÊemo, ali to u praksi znaËi priznawe albanske dræave. Danas, naæalost, imamo Srbe koji se bore, da tako kaæem, za stvarawe joπ jedne albanske dræave na Balkanu time πto uËestvuju u institucijama i forumima te dræave. Prema tome, Srbi niπta neÊe dobiti izlaskom na ove izbore, kao πto nisu dobili u proteklih jedanaest godina, otkako su prvi put izaπli na izbore, biÊe samo puki politiËki dekor sa kojim Êe da maπu oni na Zapadu. Samo Êe pqunuti na sve πto su naπi preci vekovima stvarali. Biti deo Skupπtine Kosova znaËi faktiËki raditi na stvarawu nezavisnog Kosova. Koliko god mi priËali da je to u interesu Srba, to je, pre svega, u interesu stvarawa velike Albanije.

Omer Karabeg: Vaπ zakquËak, gospodine NojkiÊu?

Ranel NojkiÊ: Moj zakquËak je da Srbi izlaskom na izbore ne priznaju i ne stvaraju joπ jednu nezavisnu dræavu. To je apsolutno netaËno iz prostog razloga πto ne poznajem nijednog Srbina koji bi se odrekao svog dræavqanstva, liËne karte, srpskog pasoπa i prihvatio kosovsku dokumentaciju. A upravo mnogi Srbi sa severa imaju kosovska dokumenta, koriste ih za razne beneficije i niko ih od wihovih sugraana ne smatra izdajicama. Mislim da Beograd mora da nastavi ovu kampawu, da vrlo jasno poruËi Srbima da treba da izau na izbore, da podræi stvarawe jedinstvene srpske liste i da garanciju da Êe i nakon izbora aktivno uËestvovati u odbrani interesa Srba na Kosovu. Ja sam uveren, bez obzira na kampawu za bojkot izbora koja se sada vodi na severu, da Êe Srbi na severu iziÊi na izbore. Moæda neÊe biti procenat izlaska onakav kakav Êe biti na centralnom Kosovu, ali na kraju krajeva ni Srbi juæno od Ibra nisu u poËetku izaπli na izbore u znaËajnijem broju, kasnije se taj broj mewao. I ja sam uveren da Êe i gospodin JakπiÊ, kada vidi kako wegovi sunarodnici u kosovskim insitucijama brane interese Srba, uËestovati na sledeÊim izborima i ukquËiti se u odbranu interesa svih Srba na Kosovu i Metohiji.

Marko JakπiÊ: Ne lipπi magarËe do zelene trave.

Radio Slobodna Evropa 4. 8. 2013.

Autor Omer Karabeg (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2013.

GLOBALISTIMA JE NUKLEARNI RAT POTREBAN I ZATO JE NEIZBEÆAN Najcrwe i najdubqe viewe NSP: KosmiËka zavera zlog Lucifera protiv Boæjeg dobra i dobrote Globalizacija i novi svetski poredak ulaze u svoju pomahnitalu razobruËenu fazu, kada su realne i sve veÊe opasnosti od izbijawa treÊeg svetskog rata, koji su globalisti izgleda davno isplanirali kako bi omoguÊili konaËni trijumf svog dugo sawanog sveta zla, sveta bez slobode i prava, koji se drugaËije ne bi mogao nametnuti ËoveËanstvu, ma koliki procenat medijski zombiranih i od realnosti odvojenih qudi uspevao da proizvede u sekundi.

Za ovaj rat, u kome Êe se koristiti ne samo nuklearno veÊ i bioloπko, hemijsko, kao i elektromagnetno i drugo tajno oruæje, treba biti spreman. Gost Geopolitike Xoel Skauzen (Joel Skousen) mnogo je uradio na upuÊivawu qudi kako da strateπki razmiπqaju o ovim opasnostima i πta je neophodno da urade kako bi se osposobili za strateπko razmiπqawe i delovawe.

Skauzen je teoretiËar i analitiËar politike, specijalista za filozofiju prava i ustavne teorije... Nedavno se pojavilo i treÊe izdawe Skauzenove kwige Strateπka relokacija SevernoameriËki vodiË na bezbedna mesta, koja razmatra strategije pripreme za opstanak u situacijama krize, kao i u najekstremnijim situacijama, koja je doæivela veliki uspeh u SAD. Skauzen je bio pilot vojnih vazduhoplovnih snaga SAD tokom rata u Vijetnamu... Tokom osamdesetih bio je na Ëelu Konzervativnog nacionalnog komiteta u Vaπingtonu, a istovremeno i izvrπni urednik magazina Conservative Digest.

Trenutno je i glavni urednik i izdavaË Ëasopisa World Affairs Brief i glavni urednik Ëasopisa Cogitations, specijalizovanog za pitawa zakona i rada vlade SAD... Temeqi idealne dræave (Foundations of the Ideal State)…

Vaπa kwiga Strateπko relocirawe izaπla je do sada u tri izdawa i mnogi Amerikanci i qudi πirom sveta smatraju je kwigom od najveÊeg znaËaja, buduÊi da je strateπko miπqewe qudi ono koje bi moglo da spase brojne æivote danas kada se opasnost od treÊeg svetskog rata, koji Êe, po vaπem miπqewu biti nuklearni rat, pokazuje veoma realnom. Kako ste odluËili da napiπete ovu kwigu i πta sintagma „strateπko relocirawe” zapravo oznaËava? „Gotovo Ëetrdeset godina radio sam kao arhitekta za projektovawe visokobezbednosnih rezidencija i skloniπta u Severnoj i Centralnoj Americi. Tada sam poËeo da razvijam svest o tome kakve pretwe postoje, koje oblasti su bezbedne,

Iskra 1. septembar 2013.

koje nisu, a kada je doπlo do Y2K kompjuterske krize takozvane milenijumske bube napisao sam prvo izdawe kwige Strateπko relocirawe...

Jedna od najopasnijih situacija sa kojom se ËoveËanstvo danas suoËava je ona koju nazivate realizacijom nezamislivog - nuklearni rat.

Mislite da je nuklearni rat neizbeæan? „Da. Globalistima je taj rat neophodan kako bi ukinuli slobodu u svetu i realizovali do kraja novi svetski poredak. Za taj dugoplanirani poredak neophodni su im ratovi, a za ratove neprijateqi. Moj ujak Kleon Skausen (Skousen, W. Cleon) napisao je kwigu koja je izaπla poËetkom pedesetih godina 20. veka. U toj kwizi detaqno je pokazano kako je ameriËka vlada, zajedno sa raznim bogatim bankarima, dovela komuniste na vlast u Rusiji i podræala Lewina u Evropi da pobedi belogardejce koji su se borili protiv boqπevika.

Takoe govori i o tome kako je ta ista garnitura pomogla da se na vlast u Kini dovede Mao Cedung, ne πaquÊi vojnu pomoÊ »ang Kaj ©eku.

Dokumentovao je i kako su podræali dolazak komunista na Kubu, uskraÊujuÊi vojnu pomoÊ Batisti, i tako daqe.”

©ta je bio ciq uvoewa komunizma? Da li je uniπtavawe ruske kraqevske porodice Romanov i pravoslavne hriπÊanske religije bio jedan od ciqeva koji se æeleo postiÊi? Kakvi su bili zakquËci koje je izveo vaπ ujak Kleon Skauzen? „To i jeste bio jedan deo procesa - neki od velikih bankara imali su problem sa carem Nikolajem, koji nije prihvatao wihove zahteve o bankama u Rusiji. Ipak, glavni razlog koji je moj ujak video jeste Ëiwenica da je Stejt department bio pun komunista, komunistiËkih agenata qudi koji su tajno radili za komuniste, πto je sabotiralo naπu spoqnu politiku.

Ipak, kasnijih godina je uvideo da su zapravo tada u Stejt departmentu postojali qudi na viπim poloæajima koji nisu bili komunisti, a koji su komuniste πtitili i odbijali da ih uklone sa pozicija koje su zauzimali. On je otkrio da ovi Ëlanovi Stejt departmenta nisu bili komunisti veÊ oni koje mi danas zovemo - globalistima.

Dakle, globalisti nastavqaju sa realizacijom ciqa da uniπte slobodu u Americi i zamene je globalnom vladom. Da bi im to poπlo za rukom, bili su im, i sada su im potrebni - ratovi.

Jedino u stawu jedne tako ekstremne situacije kakva je rat mogu da prisile qude da naËine izbor koji ni u kakvim drugim okolnostima na bi ni uzeli

19

Globalistima je... u obzir. I oni su sistematski i planski stvarali neprijateqe SAD kako bi mogli da zapoËnu ratove koji bi im omoguÊili da na rukovodeÊe pozicije u zemqama postave qude koje oni kontroliπu.

Sloboda nikad nije bila ciq ovih operacija kojima je trebalo omoguÊiti da sistem u tim zemqama funkcioniπe kao neπto tek malo boqe od diktature. Igrali su igru stvarawa neprijateqa, a zatim nametawa reπewa koje nikada nije bilo pravo reπewe. To je dugotrajna agenda koja joπ uvek traje. Tako je Anastasio Somosa zbaËen u Nikaragvi od strane ameriËke vlade, koja ga je prevarila dajuÊi mu laæna obeÊawa da Êe biti sazvani izbori, a zatim su ga izdali. Izdali su slobodu u Nikaragvi. I nedavni rat protiv Srbije voen je tako πto su globalisti uniπtavali civilnu infrastrukturu u Srbiji.

Ovo je izuzetno vaæan dogaaj koji pokazuje metodologiju koju globalisti koriste za postizawe svojih mraËnih ciqeva, a jedan od centralnih je pokretawe velikog treÊeg svetskog rata, kako bi im poπlo za rukom da Amerikance predaju u ruke militaristiËke globalne vlade.

U tom ciqu oni kontinuirano kreiraju sliku Zapada kao svetskog nasilnika broj jedan; kao nekog ko sistematski i strateπki unosi antagonizme na svim nivoima, ko interveniπe i okupira zemqe πirom sveta. To je najdelotvorniji metod za sejawe mræwe prema Zapadu. Jedan od razloga zbog kojeg NATO nije napadao samo vojne ciqeve u Srbiji veÊ i mostove, TV stanice, bolnice, bio je da srpski narod razbesni i usmeri protiv Zapada.

I uspelo im je. Moje je miπqewe da je pad Sovjetskog Saveza predstavqao briæqivo kreiranu obmanu, da su se komunisti samo pritajili u podzemqu i nipoπto nisu zaista predali vlast.

GorbaËov i Jeqcin bili su wihove lutke na koncu.

Nakon onoga πto je predstavqeno kao pad komunizma, slobodno træiπte i Amerikanci bili su veoma popularni u Rusiji. Uæivali su dobrodoπlicu i bili su prihvaÊeni. No SAD su bombardovale Srbiju poπto su kreirale rat izmeu Srbije i Kosova, falsifikujuÊi srpske napade na Albance na Kosovu, koje su zapravo izvodili marksisti Kosovari, specijalno obuËavani u Albaniji, kako bi doπli na Kosovo i progawali Albance na Kosovu, a za to mogli da optuæe Srbe.

Vi u Srbiji sigurno znate da je ovaj rat Zapad provocirao i izveo, izazvavπi ogromnu mræwu slovenskih naroda prema Zapadu. Ne radi se tu ni o kakvoj gluposti; to je uraeno namerno kako bi se Sloveni otrovali mræwom prema Zapadu i potom veoma lako vratili u „dobre, stare” dane komunizma poπto Rusija i sovjetska moÊ oËita Zapadu lekciju.

Bombardovawa i okupacije koje se sprovode u ime ameriËkog naroda ne odvijaju se na osnovu voqe i æeqe ameriËkog naroda, veÊ ameriËke vlade, koju u SAD kontroliπu globalisti, kreatori

20

i sprovodioci ove agende zla. Iz istog razloga oni, kontinuiranim intervencijama i okupacijama, okreÊu i muslimane protiv Zapada. Vlada SAD finansira i kontroliπe mnoge teroristiËke grupe.

Primewuje se neprekidno i doktrina stvarawa konflikata uniπtavawem sopstvenog naroda laænim napadima koje mi zovemo falce flag operacijama. To je istina sa kojom moramo da se suoËimo i da nauËimo da je prepoznajemo.

Naπa vlada je znala za Perl Harbur i podstakla je Japance da napadnu kako bi im taj napad posluæio kao okidaË za ulazak u rat; odgovorna je dakle za smrt 300 Amerikanaca koji su u tom napadu poginuli. Jedini naËin da se objasni ruπewe Svetskog trgovinskog centra 11. septembra 2001. godine je da je vlada postavila eksploziv u zgradama.

Avioni nisu uniπtili zgrade, a teroristi nisu mogli da ga postave, buduÊi da im je za taj posao bilo potrebno osamdeset do sto eksperata.

To je mogla da uËini samo naπa vlada. Radi se, dakle, o zloj vladi koja nema nikakvih obzira prema qudskim æivotima.

Vlada je nemilosrdna i Ëak kreira ubistva putem kontrole uma, hipnoze, πto je upotrebqeno u sluËaju ubistva u πkoli „Sendi Huk”. Kriminalci ne idu po πkolama kako bi ubijali qude. To Êe uraditi samo onaj koji je pod dejstvom hipnoze, psihotropnih lekova koji mewaju ponaπawe qudi, i ja mislim da je tako realizovan „Sendi Huk” masakr, a ciq je bio da pomogne ukidawu drugog Ëlana ustava SAD koji obezbeuje da Amerikanci poseduju oruæje.

SliËna stvar je uraena u ©kotskoj kako bi se uvela kontrola oruæja u Velikoj Britaniji.

Tvrdilo se da je ubica izvrπio samoubistvo nakon masakra, ali metak u wegovoj glavi nije odgovarao piπtoqu koji je bio u wegovoj ruci. Dakle, radi se o sistemu Ëistog zla spiritualnih dimenzija.

Realizacija ove agende nije moguÊa bez treÊeg razornog nuklearnog rata. Koliko nas godina, po Vaπoj proceni, deli od ovih deπavawa? „Ta agenda uspostavqawa sveta bez slobode konaËno podrazumeva i voewe svetskog atomskog rata. Ne verujem da Êe taj rat biti izazvan napadom na Iran. Ne mislim da Êe se nuklearno oruæje koristiti protiv Irana, ali, Ëak ako bi se i koristilo, Rusi i Kinezi joπ nisu spremni da napadnu Zapad. Mislim da su osam ili deset godina daleko od toga da budu spremni u vojnom smislu, osobito od stvarawa velike moderne mornarice sposobne za svetski rat...

Mislim da se Severna Koreja Ëuva kao okidaË za TreÊi svetski rat. Neophodno je razumeti razlog zbog kojeg SAD tretiraju Severnu Koreju pasivno i popustqivo u poreewu sa Iranom. Da je, primera radi, Iran pretio Americi da Êe baciti nuklearnu bombu na SAD, kao πto je to bio sluËaj sa Severnom Korejom, Iran bi bio bombardovan istog momenta. Meutim, kada Severna Koreja preti da Êe

Iskra 1. septembar 2013.

I misli nam Ëitaju...

SAD VE∆ GODINAMA USAVR©AVAJU SISTEME NADZORA I PSIHOTRONIKE Ono πto mene u svemu tome pomalo zabriwava jeste naπa zbuwenost u pogledu vlastite pozicije u eri πpijunaæe. Koga mi sve danas πpijuniramo i sluπamo? Mislim na strane elemente, „domaÊi faktor” ionako imamo u dnevnim i nedeqnim tabloidima Srpski politiËari trebalo bi da izvuku pouke iz sluËaja „Snouden”. Moæda strane sluæbe i nemaju neke preke potrebe da nas prisluπkuju, ali svaki naπ pregovaraË u Briselu, bilo da je reË o Kosovu bilo o ulasku Srbije u EU, mora da zna da mu strane sluæbe moæda Ëitaju misli. Od trenutka kada ue u biznis klasu aviona, pa mu se svidi escajg, do eventualnih greπnih misli u pogledu osobqa u kabini. Pa joπ i tokom samih razgovorapregovora u Briselu: ko Êe koga prevariti, koja Êe stranka iz svega izvuÊi politiËku korist, a ko Êe za istoriju biti novi Vuk BrankoviÊ. Kako objasniti narodu da neÊeπ priznati Kosovo, a u Briselu ti kaæu da pre ulaska u EU to moraπ izriËito uraditi. Kako pomiriti ta dva stava? Ili mi mislimo da su oni, stranci, naivni? A znaju sve πto mislimo.

Naravno, prvo su pogreπili Amerikanci kada su na aerodromu u Honoluluu Edvarda Snoudena pustili da mirno ue u avion za Hongkong.

Nije im bio sumwiv, pa ga nisu podvrgli ispitivawu na maπini za Ëitawe misli. Da jesu, videli bi da æeli da prebegne i da sve wihove vrhunske tajne izda Kinezima i Rusima. Jer, list „Vaπington post” objavio je joπ 22. avgusta 2002. Ëlanak pod naslovom „NSA planira da Ëita misli teroristima na aerodromima”. Lepo piπe da ameriËka obaveπtajna sluæba NSA i kompanija „Nortvest erlajns”, uz joπ dve ameriËke avio-kompanije, sarauju na projektu razvoja ureaja za Ëitawe misli namewenih za koriπÊewe na aerodromima. Kada su ameriËki novinari, na temequ Zakona o slobodnom pristupu informacijama, zatraæili pojedinosti tog projektu, rezultati su bili πokantni. Od 1995. godine pa nadaqe na nekim ameriËkim aerodromima putnici su intenzivno praÊeni, Ëak i od trenuka kada su rezervisali kartu, pa do dolaska na aerodrom i predavawa prtqaga. To praÊewe je obuhvatalo biometrijske podatke, liËne informacije iz DARPA, vladinih baza podataka, elektrokardiograme, kao i elektroencefalograme i druge podatke.

AmeriËki fiziËar Robert Park je 17. avusta 2002. izjavio za „Vaπington post”: „Bliæe smo Ëitawu misli nego πto mislite. Nelagodno se oseÊam zbog toga. To predstavqa krπewe granica privatnosti. Daqe se ne moæe iÊi.” Park je profesor fizike na Univerzitetu u Merilendu, gde je i razvijana maπina za kontrolu misli. Ipak, Robert

Iskra 1. septembar 2013.

Park i wegovo AmeriËko druπtvo fiziËara odbili su svaku povezanost sa sluæbom NSA u proizvodwi tehnologije za Ëitawe misli. U listu „Difens elektroniks” iz septembra 2006. navodi se da su se u proleÊe 1993. sastali struËwak za psihotroniku Igor Smirnov, zvaniËnici ameriËke administracije i predstavnici sluæbi CIA, FBI, NSA, DIA upravo povodom programa psihokorekcije, to jest povodom tehnologije koja moæe da se koristi za promenu rasuivawa. A poznato je da Êe se psihotronika koristiti za suzbijawe politiËkih protivnika i ostalih potencijalnih opasnosti u okviru novog svetskog poretka.

KoristeÊi elektroencefalograme, Smirnov meri moædane talase, potom koristi kompjutere kako bi kreirao mapu podsvesnih i raznih drugih qudskih impulsa, kao πto su bes i seksualni nagon. Smirnov tvrdi da zatim pomoÊu snimqenih podsvesnih poruka moæe da izmeni perspekitvu uz moÊ sugestije („Wuzvik”, 22. avgust 1994). Kada danas sluπam neke ovdaπwe politiËare koji gorqivo govore o potrebi promene naπe svesti i miπqewa, onako zlobno razmiπqam da li su zapravo oni veÊ podvgnuti psihotroniËkoj obradi promene svesti. Jesu li veÊ bili pacijenti profesora Smirnova? HoÊe li nas opet ubeivati da bi trebalo kolektivno da mewamo svest?

Na kraju krajeva, u celoj toj guævi oko uzbuwivaËa Edvarda Snoudena, kojem u tranzitnom hotelu na aerodromu „©eremetjevo 2” i nije tako loπe - super su sobe, hrana je izvrsna, a tu odsedaju i stjuardese - mi, Srbija, s tim prisluπkivawem smo proπli relativno dobro. Jeste da se Austrijanci hvale da nas sluπaju, ali, zaboga, BeË je i tako najveÊi srpski grad posle Beograda. I πta ima da nas sluπaju, samo neka pitaju, kazaÊe im se samo. Ono πto mene u svemu tome pomalo zabriwava jeste naπa zbuwenost u pogledu vlastite pozicije u eri πpijunaæe. Koga mi sve danas πpijuniramo i sluπamo? Mislim na strane elemente, tzv. ino-faktor opasan po dræavu Srbiju. „DomaÊi faktor” ionako imamo u svim moguÊim dnevnim i nedeqnim tabloidima. Nekada su se sastanci jugoslovenskih vojnih i politiËkih funkcionera sa strancima obavezno odvijali u prisustvu stenografa, sve je bilo i snimano, danas se kod nas takvi sastanci Ëesto odvijaju u Ëetiri oka. Interesantno, na Zapadu se joπ uvek dræe tog pravila, nema majci niπta u Ëetiri oka, nema privatluka ni burazerskih razgovora i pregovora.

Zapravo, kad boqe razmislim, ko im je kriv, mi smo evoluirali, oni su ostali u vremenu hladnog rata.

Politika, 20.7.2013.

(Podvukla - Iskra)

Miroslav Lazanski

13

Sever Kosova...

Priπtine. Ti Srbi su jednostavno morali da odu.

Zaπto su morali da odu? Plan takozvanog Zapada je bio da se Priπtina oslobodi Srba. Deviza je bila πto mawe Srba, lakπe se pravi joπ jedna albanska dræava na Balkanu. Iz tog razloga se i desio 17. mart, a prisustvo srpskih poslanika u Skupπtini Kosova nije spreËilo egzodus Srba. Naredba za 17. mart stigla je iz zapadnih prestonica. Srbi su morali da odu da bi, tako da kaæem, Priπtina mogla da prodiπe. Ceo taj zapadni projekt, koji i dan danas imamo prilike da vidimo, otprilike liËi na hrvatski recept. Mi i dan danas imamo srpske predstavnike u Skupπtini Kosova, a deπavaju se hapπewa Srba i pored toga πto je Skupπtina Kosova proglasila amnestiju. Ispada da je amnestija samo za saobraÊajne prekrπaje, kako to ovde kaæu. Zato i hoÊu da kaæem da se stvarawe nezavisnog Kosova odvija po diktatu Zapada, da ne kaæem Amerike.

Ciq je da se zaokruæi albanska dræavnost, da se pokaæe da je politika Slobodana MiloπeviÊa bila loπa i da se od Srbije napravi posluπna satelitska dræava, koja Êe da ispuwava naloge Zapada.

Ranel NojkiÊ: Gospodin JakπiÊ mi pripisuje neπto πto nisam rekao. Ja sam govorio o situaciji nakon egzodusa Srba 1999. godine. TaËno je da je pre 1999. godine Kosovo Poqe bilo 90 posto srpsko, taËno je da je preko 250.000 Srba bilo u Priπtini, a da ih danas ima jedva nekoliko desetina, taËno je da su u ObiliÊu veÊinom æiveli Srbi.

Ali broj Srba, koji su nakon egzodusa ostali, do danas se nije smawio. Ja sam to tvrdio, a gospodin JakπiÊ nije to demantovao. Da je to tako najboqe pokazuju podaci o broju onih koji primaju pomoÊ od vlade Srbije. Wihov broj se nije mewao.

Marko JakπiÊ: Bitno je da Srbi polako ali sigurno nestaju. Gospodin NojkiÊ sigurno zna da je Bresje nekad bilo veliko selo, a danas u wemu nema, moæda, ni desetak kuÊa u kojima æive Srbi. Ne moæete tamo da proete, a da ne vidite tablu „KuÊa na prodaju”. Isto se deπava i sa Ugqarem i sa brojnim drugim srpskim selima. Prema tome, dobar deo Srba ne vidi svoju buduÊnost na Kosmetu, bez obzira πto su wihovi predstavnici u Skupπtini Kosova.

To su Ëiwenice. I gospodin NojkiÊ je 1999. napustio prostor Kosmeta. Wegova porodica skoro 14 godina æivi u Beogradu. Da bi mogli da se borite za prava Srba morate zajedno sa porodicom da æivite ovde i da delite sudbinu svoga naroda. Ja tako radim. Ja ne mogu sebi da dozvolim da ovde priËam srpsku priËu, da se borim za prava Srba, a da decu i suprugu poπaqem u Beograd. To bi znaËilo da sam ja ovde, da tako kaæem, na privremenom radu.

Ranel NojkiÊ: TaËno je da sam æiveo u Priπtini do 1999. godine. Meutim, Priπtina nije Mitrovica, ZveËan, LeposaviÊ ili Zubin Potok.

Situacija je bila takva da je Priπtina praktiËno ispraæwena, da tamo nema Srba. OËekivati da neko ærtvuje porodicu da bi dokazao koliko je privræen Kosovu i koliko brani interese Srba - mislim da je suludo. .©to se mene liËno tiËe, ja se od 1999. godine, znaËi od egzodusa Srba, nisam pomerao sa Kosova, ja sam sve vreme tu. TaËno je da u nekim selima qudi prodaju svoja imawa i kuÊe i odlaze u centralni deo Srbije. Ali, ima i mesta u koja se qudi vraÊaju, kao πto su Osojane, Novake i neka druga sela. I kada govorim da se broj Srba nakon

12

egzodusa 1999. godine nije mewao, upravo sam na to mislio - da postoji balans izmeu broja koji odlazi i broja koji se vraÊa na prostor Kosova i Metohije Omer Karabeg: Beograd je pozvao kosovske Srbe da na lokalne izbore izau sa jedinstvenom listom. Da li je, moæda, ta jedinstvena lista reπewe?

Marko JakπiÊ: Mislim da to apsolutno nije reπewe. Ako su politiËke stranke, pre svega SocijalistiËka partija Srbije i Srpska napredna stranka, pristale da Srbi idu na lokalne izbore u duhu Briselskog sporazuma, neka onda te dve stranke prijave svoju listu u Priπtini i neka dou ovde da vode predizbornu kampawu. Neka i predsednik vlade doe i glasa, s obzirom da je roen u Prizrenu. Jedinstvena srpska lista nama ovde ne treba. Mi se spremamo da krenemo u antiizbornu kampawu. A oni koji hoÊe da izau na izbore - neka izau, neka naprave takozvanu Zajednicu srpskih opπtina, neka ta zajednica poËne da æivi, pa da se uverimo u sve te blagodeti koje Êe im Haπim TaËi dati, mada je, usput budi reËeno, ta zajednica samo jedna πarena laæa, jer je nema u ustavu Kosova.

Ali dobro, neka oni to odrade, pa ako nakon tri godine vidimo da je sve to dobro i lepo, onda Êemo i mi da se prikquËimo. Moæda neÊemo Ëekati ni tri godine, pohrliÊemo i mi da doemo do meda i mleka koji Êe, kako se nagoveπtava, tamo poteÊi. Ovako, zaπto bismo od gotovog pravili veresiju, iz slobode iπli u ropstvo i ærtvovali ono za πta smo se borili 14 godina. Srbi na severu Kosova su se za ovu svoju slobodu izborili, mi smo od 1999. do danas imali viπe od 60 ubijenih Srba u severnom delu Mitrovice, a viπe od 400 ih je raweno. Zaπto bismo mi sve to sada ærtvovali zbog nekog datuma za poËetak pregovora o ulasku Srbije u Evropsku uniju?

Na æalost, naπi sunarodnici juæno od Ibra nisu prihvatili takav naËin borbe i zato ih je sada mawe.

Ranel NojkiÊ: Gospodin JakπiÊ hoÊe da pokaæe da Srbi juæno od Ibra nisu bili borbeni, da zapravo nisu æeleli slobodu, nego su æeleli da se πto pre integriπu u kosovsko druπtvo. To nije taËno. Moram da kaæem da su uslovi æivota Srba koji æive juæno od Ibra i onih koji æive na severu Kosova potpuno razliËiti. Bilo je pokuπaja da se Srbima juæno od Ibra nametne takav naËin borbe o kome govori gospodin JakπiÊ, ali to nije prihvaÊeno, jer bi znaËilo egzodus svih Srba sa celog podruËja juæno od Ibra. To je neπto πto je apsolutno neprihvatqivo. InaËe, mislim da je jedinstvena srpska lista u ovom trenutku jedini spas, da je to naËin da se zajedniËkim snagama zaπtite prava svih Srba na celom prostoru Kosova - kako onih koji æive severno, tako i onih koji æive juæno od Ibra.

Takav poduhvat, podræan od strane Beogradu, itekako bi dao rezultate. Time bi se spreËila i hapπewa o kojima govori gospodin JakπiÊ, a Srbi koji uËestvuju u institucijama ne bi bili ikebane, nego bi se u wima borili za svoja prava, jer nijedna vaænija odluka u institucijama Kosova ne bi mogla da se donese bez dvotreÊinske veÊine Srba. Da je ta jedinstvena lista loπa za Srbe, ne bi zvaniËnici iz Priπtine bili protiv we, jer im je jasno kakve Êe imati probleme ako Srbi jedinstveno nastupe. Samo ako nastupimo jedinstveni moæemo da postignemo rezultate. Ne treba da stvaramo jaz izmeu Srba j (Kraj na str. 14)

Iskra 1. septembar 2013.

Globalistima je... baciti nuklearnu bombu na Ameriku, mi niπta ne preduzimamo i Ëak dajemo Severnoj Koreji obeÊawe da neÊemo zahtevati promenu reæima, iako je to najtiranskiji reæim na svetu.

Izjavimo da vojna opcija nije na dnevnom redu, a opet pretimo vojnom akcijom Iranu, koji nam nikad nije pretio. Zaπto je najgori neprijateq zaπtiÊen, a onom ko nas neuporedivo mawe iritira pretimo svakodnevno? Razlog je taj πto je Severna Koreja marionetska dræava „crvene” Kine i ona bi mogla napasti Zapad kako bi izazvala treÊi svetski rat u vreme kada Rusija i Kina budu bile spremne da vode taj rat.”

Globalizacioni proces dugog trajawa, kojim se uspostavqa novi svetski poredak i svetska vlada, vidite kao realizaciju strategija zla. Kako biste objasnili ovo strateπko zlo, sistematsko zlo koje se realizuje na strateπke naËine? Koja je baziËna strategija, polazna taËka zla? Koji su vidqivi i nevidqivi delovi sistema novog svetskog poretka koji radi na realizaciji agende zla? „To je veoma dobro pitawe. Jedna stvar koju sam razvio u svojoj analizi ove strateπke pretwe je neπto πto se odvija decenijama i vekovima. Ëak i ukoliko pogledamo modernu istoriju komunizma, videÊemo da je naπa vlada radila na uspostavqawu komunistiËkih sila. U pitawu je period od najmawe 120 godina.

Nijedna pojedinaËna zla osoba nije u stawu da odræi postojawe takve strateπke pretwe, pretwe koja je toliko konzistentna. Eventualno bi mogla da dobije jednog potËiwenog da nastavi wenu viziju, ili dva, tokom najviπe, recimo, πezdeset godina. Ali ovo πto se dogaa odvija se generacijama i jedini naËin da se to objasni jeste da postoji neko sistematsko zlo u svetu, koje ima takvu silu da qude na zemqi vodi i usmerava, govori im πta da rade.

Ja verujem u Boga i verujem da Bog ima moÊ da inspiriπe qude da rade dobre stvari. Isto tako verujem da postoje suprotne sile, zle, luciferijanske, satanske, koje usmeravaju jedno dosledno kretawe prema ovom velikom zlu. Prema tome, mislim da u suπtini pakt sa avolom, faustovski pakt, zaista jeste pakt sa ovim zlim silama, i to ne samo za moÊ, ne samo za vino, æene, luksuz, veÊ je u pitawu pakt u ciqu sticawa moÊi imuniteta.

Pod tim podrazumevam da je vladin sistem moÊi veoma atraktivan za qude koji su se bavili nelegalnim stvarima; koji su bili korumpirani tokom svojih æivota, ne samo zbog toga πto im je obeÊan imunitet u ovom æivotu kontrolisawem sudova, odsustvom bilo kakvog kriviËnog gowewa, veÊ mislim da su im luciferijanske sile obeÊale imunitet i posle smrti da neÊe morati da se susretnu sa Boæjim sudom ako im pomognu u uniπtavawu dobrote na zemqi. To je moja taËka glediπta, filosofska ili teoloπka, i to je ono u πta ja verujem.”

Iskra 1. septembar 2013.

Vi, za razliku od brojnih drugih analitiËara u svetu, verujete da postoje tri predatorska centra, a ne samo zapadni. „Radi se o velikoj kontroverzi meu onima u SAD koji veruju u „zaveru” koja stoji iza oduzimawa slobode qudima. VeÊina veruje da angloameriËki establiπment, kao najveÊi predatorski centar sveta, πto globalizam jeste - kontroliπe sve druge. Mnogi veruju da oni kontroliπu i Rusiju i Kinu, ali ja ne.

Mnogo od onoga u πta veruju zasnovano je na razgovoru koji je Norman Dod (Norman Dodd) vodio sa Rovanom Gajterom (Rowan Gaither), predsednikom fondacije Ford 1954. godine. Norman Dod je u to vreme bio direktor πtaba Specijalnog kongresnog komiteta za istragu rada fondacija koje su osloboene plaÊawa poreza (kakve su Rokfelerova, Karnegijeva, Fordova i ostale). Ovaj komitet se Ëesto spomiwe kao Rijs komitet, po wegovom predsedniku, ameriËkom kongresmenu Kerolu Rijsu (Carol Reece).

Dod je postavio Gajteru pitawe zbog Ëega ove fondacije daju pomoÊ komunistiËkim zemqama, kakva je Rusija, Ëime zapravo podræavaju tiraniju Staqina... Gajter je odgovorio da imaju nareewe od ameriËke vlade da pokuπaju da formiraju mirnu integraciju komunizma i kapitalizma.

Ali to je bila laæ: pravi „zaverenik” koji pokuπava da stvori neprijateqe nikada ne bi rekao kongresnom istraæivaËu pravi razlog. Dao mu je logiËni izgovor, kako bi prikrio pravi razlog. I to je tako formulisao: pokuπavamo da integriπemo dva konfliktna druπtva mirnim putem. Ali i komunisti i angloameriËki establiπment su znali da neÊe biti mirne integracije.

FaktiËki on je lagao. ZakquËak koji su mnogi Amerikanci izvukli iz ovog odgovora je da angloameriËki establiπment kontroliπe Rusiju, te da rata neÊe biti. No oni se grdno varaju.

Postoji razlika izmeu kontrole i pomagawa neprijatequ a da ga ne kontroliπete. Iz „Venona” transkripata („Venona projekat” je naziv za dugotrajnu tajnu saradwu obaveπtajnih agencija Sjediwenih Dræava i Ujediwenog Kraqevstva na kriptoanalizi poruka poslatih od obaveπtajnih sluæbi Sovjetskog Saveza) vidimo kako lideri u Sovjetskom Savezu kaæu: „Nismo mogli da poverujemo da su Amerikanci toliko glupi da su nam dozvolili da se tako lako infiltriramo u wihove redove”.

I, nakon pada Sovjetskog saveza, qudi uz KGB su razgovarali sa qudima iz CIA koji su preplavili Evropu i u tim razgovorima nisu propuπtali da kaæu kako je bilo neverovatno lako prodreti na Zapad. Ono πto qudi iz KGB nisu razumeli bilo je to da je naπa vlada pomagala i olakπavala taj prodor kako bi omoguÊila da Rusi izvedu pripreme za rat, kako bi obezbedili da Rusija stekne veÊe samopouzdawe i napadne Zapad.

21

Globalistima je...

Globalistima je neophodno da Rusija napadne Zapad jer ne æele da snose odgovornost za izbijawe rata. No, sa druge strane, infiltracija πpijuna KGB omoguÊila je da Rusi shvate da SAD poseduje veoma naprednu tajnu tehnologiju i veoma opasno tajno oruæje, i danas imaju bojazan da postoje neki novi sistemi i da bi mnogo rizikovali ukoliko bi napali Zapad suviπe rano. Rusija i Kina su trenutno u privremenom savezu protiv Zapada.

Globalisti na Zapadu Êe pokuπati da navedu Rusiju i Kinu da prve napadnu, a nuklearni rat Êe poËeti poπto Severna Koreja napadne Juænu Koreju.

Zapad Êe morati da upotrebi taktiËko nuklearno oruæje da bi zaustavio ogromnu vojnu silu koju Severna Koreja ima. U pitawu je deset puta veÊa vojna sila nego πto je ima Juæna Koreja, zajedno sa trupama SAD na jugu. Kina bi mogla to da iskoristi kao izgovor za upotrebu nuklearnog oruæja da bi osujetila „svetskog nasilnika”.

Tako Êe poËeti treÊi svetski rat. Mislim da SAD æeli da apsorbuje prvi nuklearni napad na vojne ciqeve u SAD, tako da, kada globalisti izau iz svojih bunkera, posle napada (a izgradili su mnogo dubokih bunkera, i to ne kao zaπtitu od terorizma, veÊ od nuklearnog rata), tvrdiÊe da su ih Rusi i Kinezi prevarili i pozvaÊe qude da se prikquËe militarnoj Ligi za demokratiju novog svetskog poretka, kako bi vodili rat. Tokom ovog rata Kina Êe napasti i okupirati ceo Daleki istok, poËev od Japana do Australije, da bi napravila zaπtitnicu ruskom napadu Zapada.

Verujem da Êe u jednom trenutku tokom rata Zapad napraviti dogovor sa Kinom da napadne Rusiju s lea. To je ono πto predatori rade. To je ono πto diktatori rade. Oni izdaju jedni druge na kraju. Mislim da bi Zapad mogao da pobedi u ratu ako bi Kina izdala Rusiju, i korist za Kinu bila bi u tome πto bi Rusija bila eliminisana, πto je glavni ciq treÊeg svetskog rata za globaliste sa Zapada. Nakon toga, postojala bi samo dva predatorska centra. AngloameriËki establiπment æeli da Kina ostane neprijateq jer bi to opravdalo wihovo istrajavawe u militarizaciji novog svetskog poretka i trajno oduzimawe suvereniteta dræavama.”

Geopolitika, 16.6.2013.

(Podvukla - Iskra) ---------------------

Biqana –oroviÊ

Napomena Iskre Iskra je skratila ovo predugaËko πtivo, izostvaqajuÊi uglavnom deo o `strateπkoj relokaciji` stanovniπtva, te bezbednim stanovima i skloniπtima, u vreme velikih kriza koje Êe neminovno izazvati agresivni globalizam.

Smatramo da skreÊu paæwu sa glavne teme i dubokih misli, dalekoseænih i smelih (moæda i kontroverznih) hipoteza i zakquËaka autora, o NSP.

22

Koπtunica: EU doslovno uniπtava Srbiju i zatire nam identitet Vojislav Koπtunica, predsjednik DSS-a, ocijenio je da je, nakon godinu dana od formirawa Vlade Srbije, sadaπwa vlast nanijela teæak udarac Srbiji koji ozbiqno ugroæava wen razvoj i buduÊnost.

"Na sva pitawa tegobne stvarnosti vlast ne daje odgovore, jer je zaslijepqena EU koja doslovno uniπtava Srbiju i zatire wen identitet. Sadaπwa vlast je odgovorna jer je zakquËila protivustavan i antisrpski briselski sporazum sa albanskim separatistima", smatra Koπtunica.

On je istakao da je aktuelna vlast u Srbiji pogreπnom ekonomskom politikom nastavila da razara srpsku privredu i poqoprivredu.

"Potom je ta ista vlast natjerala Ustavni sud da sramno preÊuti sve briselske sporazume, odbijajuÊi da ocijeni da li su u skladu sa Ustavom.

Niπta boqe nije ni kada je rijeË o ekonomskoj politici ove vlade koja je sprovoewem Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivawu, nastavila da razara srpsku privredu i poqoprivredu. Na ma koju oblast druπtvenog i privrednog æivota u zemqi da se osvrnemo vidimo, uprkos agresivnoj propagandi vlasti, beznae, propadawe i bijedu", naglasio je lider DSS-a.

Koπtunica smatra da je nova vlast propustila priliku da promijeni politiku prethodnog reæima.

"Zato jedino dobro koje ova vlast moæe da uËini jeste da raspiπe izbore i prepusti narodu Srbije da odluËi kojim putem Srbija treba daqe da ide", zakquËio je on. (Sajt: IN4S, 28.7.2013.)

Medvedev: „Zapad se ponaπa kao slon u staklarskoj radwi” Dmitrij Medvedev je uporedio aktivnosti nekih zapadnih zemaqa u nizu regiona, na primer, u posledwih nekoliko godina na Bliskom Istoku, sa ponaπawem slona u staklarskoj radwi. „Naπi zapadni partneri se ponekad ponaπaju kao slon u staklarskoj radwi. Ulaze, sve unutra ruπe, a onda ne shvataju πta s tim da rade.

Ja se ponekad Ëudim wihovim analitiËarima i toj neusklaenosti u projektima koje realizuju preko svog rukovodstva, kao i kasnijim rezultatima”, izjavio je Medvedev, a prenosi RIA „Novosti”. „Ako Êemo otvoreno, πta je arapski svet dobio arapskim proleÊem? Slobodu? Samo delimiËno. U velikoj veÊini dræava imamo beskrajne sukobe praÊene krvoproliÊem, smene reæima, beskrajne nemire. Zato ni sada nemam nikakvih iluzija. A da li postoji takva tendencija? Da, naæalost postoji”, smatra on.

Prema reËima premijera, pod maskom borbe za nacionalne interese, za obezbeivawe prava i sloboda, ostvarena je u suπtini nasilna demontaæa politiËkog sistema strane dræave, najgrubqe meπawe u unutraπwe poslove i dovoewe pogodnog politiËkog reæima na vlast. (Ruska reË, 4.8.2013; Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2013.

SEVER KOSOVA NE VERUJE BEOGRADU U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa voena je polemika o tome da li Srbi sa Kosova treba da izau na lokalne izbore zakazane za 3. novembar.

UËesnici polemike bili su lideri kosovskih Srba - Marko JakπiÊ iz Mitrovice sa severa Kosova, koji je za bojkot izbora, i Ranel NojkiÊ iz GraËanice, opπtine na centralnom Kosovu, koji je za izlazak na izbore. Marko JakπiÊ je funkcioner Srpske demokratske stranke, a Ranel NojkiÊ Srpskog pokreta obnove.

Polemisalo se o tome da li izlazak na kosovske lokalne izbore znaËi priznawe dræave Kosovo, da li prisustvo srpskih predstavnika u kosovskom parlamentu i drugim institucijama donosi boqitak Srbima...

Omer Karabeg: Gospodine JakπiÊu zaπto se Vi zalaæete za bojkot izbora?

Marko JakπiÊ: Za to postoje mnogobrojni razlozi. Izlazak Srba na izbore, koji se odræavaju po zakonima samoproglaπene dræave Kosovo, znaËi priznawe nezavisnog Kosova. Srbi bi izgubili svoju slobodu, priznali bi tu dræavu i, πto naπ narod kaæe, napravili bi od gotovog veresiju. S druge strane, izlazak Srba na lokalne izbore u reæiji joπ jedne albanske dræave na Balkanu je neπto πto je suprotno ustavu dræave Srbije, to je neπto πto ruπi celovitost te dræave. Srbi bi na taj naËin priznali tuu dræavu i zamenili Beograd za Priπtinu, a svi dobro znamo da je po Rezoluciji 1244. i po ustavu Srbije Kosovo deo Srbije.

Uostalom, naπi sunarodnici juæno od Ibra nisu se mnogo ovajdili izlazeÊi na ove izbore, postali su graani drugog reda. Wih je svakim danom sve mawe, iseqavawe se nastavqa. Prema tome, izlazak na izbore znaËio bi za nas Srbe, koji æivimo na severu Kosova, kolektivno politiËko samoubistvo. ImajuÊi sve ovo u vidu, ja pretpostavqam da se najveÊi deo Srba koji æive u Ëetiri opπtine na severu, neÊe odazvati pozivu Beograda da izau na ove izbore, jer bismo time izgubili slobodu koju smo gradili 14 godina.

Omer Karabeg: Gospodine NojkiÊu, gospodin JakπiÊ tvrdi da bi Srbi izlaskom na lokalne izbore priznali kosovsku dræavu.

Ranel NojkiÊ: Nije taËno da bi izlaskom na izbore Srbi priznali kosovsku dræavu. Oni koji su u Briselu vodili pregovore izmeu Beograda i Priπtine i najveÊe svetske sile ni na koji naËin ne traæe od Beograda da prizna nezavisnost Kosova.

To su insinuacije. Ali, ako veÊ govorim o nekom priznavawu nezavisnoti, ja bih se vratio u 2001. godinu, kada je predsednik SR Jugoslavije bio gospodin Koπtunica, lider Demokratske stranke Srbije, Ëiji je funkcioner gospodin JakπiÊ. Tada je Koπtunica potpisivao neke zakone koji su Kosovo gurali u nezavisnost na isti naËin kao i Crnu Goru...

Ja ga zbog toga ne osuujem zato πto je, moæda, tako neπto u tom trenutku bilo potrebno za Srbiju, ali ne moæe wegova stranka, kada to isto radi neko drugi, govoriti da je to veleizdaja. Mislim da Srbi treba da izau na ove lokalne izbore u πto veÊem broju i da naprave zajedniËki front. Ukoliko bi se to dogodilo, siguran sam da bi to uticalo na poboqπawe poloæaja Srba na Kosovu. Ja se slaæem da

Iskra 1. septembar 2013.

moæda u proπlosti nije bilo velikog uspeha naπih predstavnika u kosovskim institucijama. Mislim da bi ga bilo viπe da ih je Beograd priznavao i da neki od wih nisu zastupali svoje liËne interese. Sada zvaniËni Beograd, ne samo πto podræava izbore, nego im daje i logistiËku podrπku. Ovi izbori su podjednako vaæni kako za opπtine u kojima su Srbi veÊina, a to su Ëetiri opπtine na severu Kosova, tako i za Srbe koji æive u takozvanim enklavama i koji su mawina u svojim opπtinama. Oni oËekuju zaπtitu od predstavnika Srba u institucijama Kosova koji Êe imati povlaπÊeni poloæaj.

Marko JakπiÊ: Ja mislim da je to igra gluvih telefona. Zaπto to kaæem? Pa, srpski predstavnici koji treba da budu u centralnoj vlasti polaæu zakletvu da Êe Ëuvati nezavisnost i suverenitet samoproglaπene dræave Kosovo. Ne moæemo govoriti da to nije niπta. Zapad trenutno ne traæi od Srbije da prizna Kosova, ali oni æele da Srbi izlaskom na ove izbore de facto priznaju nezavisnost Kosova, a de iure - moæe, ali i ne mora.

Uostalom, ako Srbija æeli da postane Ëlanica Evropske unije, Ëini mi se da Êe taj uslov doÊi na dnevni red. Uostalom, i sam predsednik vlade Srbije je nagovestio da je on spreman da, tako da kaæem, Albancima da stolicu u Ujediwenim nacijama. Ja liËno sam bio protiv toga da Srbi i 2002. godine izau na izbore u okviru Koalicije Povratak i da budu prisutni u Skupπtini Kosova. Oni su tamo bili i - πta su napravili za dve godine. Imali smo progon Srba 17. marta 2004. godine. Rekao bih da πto je viπe Srba u institucijama samoproglaπene dræave Kosovo - wih je sve mawe na Kosovu i Metohiji. Nakon 2002. godine, kada su Srbi izaπli na izbore, ne samo da nisu æiveli boqe, nego se desio takav egzodus Srba da je najveÊi deo onih koji su æiveli u okolini Priπtine morao da napusti svoj zaviËaj.

Ranel NojkiÊ: Kakvi su bili rezultati uËesÊa Srba u insiticijama Kosova nije zavisilo samo od wih, nego i od Beograda koji ih nije priznavao. Beograd je ponekad i svaao te Srbe.

Rezultati nisu bili zadovoqavajuÊi, ali ne moæe da se kaæe da apsolutno niπta nije uraeno. To πto se govori samo o neuspesima, a kriju se uspesi, je u stvari politika Demokratske stranke Srbije kojoj pripada gospodin JakπiÊ. U vreme Koalicije Povratak imali smo 22 poslanika u Skupπtini Kosova. NajveÊi broj poslanika bio je iz Demokratske stranke Srbije, ali oni su bili i najpasivniji. I tada se priËalo, kao i danas, da Srbi ne mogu niπta da uËine u institucijama Kosova.

TaËno je da se tamo vrlo teπko funkcioniπe, ali da je bilo podrπke Beograda - rezultati bi bili daleko boqi. Ne bih se sloæio da je Koalicija Povratak proizvela 17. mart, ne znam na koji je to naËin mogla da ga proizvede. Isto tako, nije taËno da se broj Srba u centralnom delu, i uopπte na celom prostoru Kosova, smawuje. On se je vrlo malo mewao od 1999. godine do danaπwih dana.

Marko JakπiÊ: Gospodin NojkiÊ kaæe da se od 1999. godine broj Srba u centralnom delu Kosova nije mewao. To apsolutno ne stoji. U Kosovu Poqu je bilo oko 90 posto Srba, u ObiliÊu skoro 60 posto, a bilo ih je i u GraËanici, Lapqem Selu, selima oko

11

Trn u oku...

Republike Srbije koji su prekrπili vlastiti Ustav, zatim predstavnici tzv. republike Kosovo, ali i svi oni koji su posredovali i pomagali zakquËewe Sporazuma i Ëiji uticaj je bio od presudnog znaËaja.

Svi uËesnici tog Sporazuma su prekrπili norme meunarodnog prava tj. Poveqe UN, Helsinsπkog zavrπnog akta, Rezolucije 1244 SB UN, ali istovremeno i Ustava Republike Srbije.

U takvim okolnostima opπteg krπewa meunarodnog i domaÊeg prava, Srbi sa KiM i ostali graani lojalni Republici Srbiji, su na temequ Ustava RS, primenom naËela graanske suverenosti, proglasili Skupπtinu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Naravno da takav potez ne moæe naiÊi na dobrodoπlicu pristalica Briselskog sporazuma i briselske politike, veÊ naprotiv na osporavawe, pre svega sa obrazloæewem da konstituisawe Skupπtine navodno nije u skladu sa Ustavom i zakonima RS, te da je navodno naπ najviπi pravni akt suspendovan na teritoriji KiM od momenta donoπewa Rezolucije 1244 SB UN. Meutim, analizom Rezlucije 1244 SB UN moæe se utvrditi da ona ni u jednoj svojoj odredbi ne suspenduje primenu naπeg Ustava i ostalih propisa RS na teritoriji Kosova i Metohije. Naprotiv, Rezolucija garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, a suverenost po prirodi stvari podrazumeva i primenu propisa Republike Srbije i na tom delu wene teritorije.

Rezolucija 1244 SB UN i Ustav RS nisu ni u kakvom meusobnom odnosu suprotstavqenosti, nesklada ili meusobnog iskquËivawa, veÊ bi se pre moglo reÊi da se radi o pravnim aktima koji su se tokom svih ovih 14 godina istovremeno primewivali i meusobno dopuwavali na teritoriji Kosova i Metohije.

U prilog taËnosti ovih navoda govore i Ëiwenice da su se, do parafirawa Briselskog sporazuma, na teritoriji KiM primewivali propisi Republike Srbije uz funkcionisawe i wenih instutucija u svim oblastima druπtvenog æivota, kao πto su prosveta, zdravstvo, lokalna samouprava, sudstvo, unutraπwi poslovi i sl. PovlaËewe pravnog poretka Republike Srbije i ukidawe wenih institucija zapoËiwe tek parafirawem Briselskog sporazuma 2013. godine, a ne donoπewem Rezolucije 1244 SB UN 1999. godine, kako se to sada pogreπno pokuπava predstaviti graanima Srbije.

Republika Srbija je meunarodno priznata dræava, jedan od osnivaËa i Ëlan UN, te se na wu primewuju osnovna naËela i norme Poveqe UN kojima se garantuje i jemËi suverenitet i teritorijalni integritet nezavisnih dræava u wihovim meunarodno priznatim granicama. I Ustav RS takoe jemËi suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i izriËito odreuje da je AP KiM sastavni deo teritorije Republike Srbije i da ima poloæaj suπtinske autonomije, πto je istovremeno konstatovano i u Rezoluciji 1244 SB UN. Sa druge strane, akt proglaπewa nezavisnosti republike Kosova Ëini grubo krπewe meunarodnog prava, a pre svega Poveqe UN, Zavrπnog akta iz Helsinkija i Rezlolucije 1244 SB UN. Briselski sporazum, koji je nastao kao tekovina terora i zloËina albanskih separatista, na temeqima protivpravnog bombar-

10

dovawa Republike Srbije od strane zemaqa NATO pakta, kao i na temeqima jednostranog i protivpravnog proglaπewa nezavisnosti Kosova, je protivan svim navedenim normama meunarodnog prava kao i odredbama vaæeÊeg Ustava Republike Srbije i usled toga je on niπtav. Kao takav, Briselski sporazum nikada nije ni postao deo pravnog poretka Republike Srbije, pa nema nikakvog razloga da ga graani Republike Srbije stavqaju iznad vaæeÊeg Ustava.

U navedenim okolnostima suvereno je pravo graana Republike Srbije da primenom vaæeÊeg Ustava Republike Srbije konstituiπu Skupπtinu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, i time jasno stave do znawa svima da ne pristaju na primenu Briselskog sporazuma koji ih na silu odvaja od Republike Srbije, wenih institucija i pravnog poretka. KonaËno, graani Republike Srbije nisu objekat, veÊ subjekt prava tj. nosioci suverenosti, pa shodno tome imaju pravo sami da odluËuju o svojoj sudbini, a πto im garantuje vaæeÊi Ustav kao najviπi pravni akt Republike Srbije - dræave Ëiji suverenitet i teritorijalni integritet ni jednog momenta nije doveden u pitawe donoπewem Rezolucije 1244 SB UN. Postavqa se pitawe kome je Ustav Republike Srbije trn u oku i zaπto su se pravni struËwaci tako orkestrirano okomili na wega sa zahtevima da ga treba mewati, tvrdeÊi da je on Ëak i suspendovan na teritoriji Kosova i Metohije?

Naπ Ustav, koji je u potpunosti u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, je oËigledno smetwa protagonistima briselske politike, pa ga je kao takvog izgleda po wihovom miπqewu neophodno suspendovati, i to prvo u naπim glavama, a zatim i u pravnom sistemu, kao πto je neophodno neutralisati i samu dræavu Srbiju na teritoriji Kosova i Metohije. To je jasan zahtev i imperatim Briselskog sporazuma. Sa druge strane, antiporedak i antisistem uspostavqen od strane separatista se æeli podiÊi na nivo prava, koje se æeli prisilno nametnuti graanima Republike Srbije.

Indikativno je da je tokom vaæewa Rezolucije 1244 SB UN, a pod okriqem meunarodne misije Ëija bi osnovna odlika morala biti neutralnost, nepristrasnost i zasnovanost na poπtovawu naËela vladavine prava, nastao i razgranao se pravni poredak tj. antisistem nelegalne i samoproglaπene republike Kosova, Ëije funkcionisawe je direktno suprotstavqeno odredbama Rezolucije 1244 SB UN, Poveqi UN, Zavrπnom Helsinπkom aktu i Ustavu Republike Srbije. ©ta su predstavnici meunarodne misije preduzeli kako bi se ovakvo protivpravno stawe spreËilo i uskladilo sa Rezolucijom 1244 SB UN? To su pitawa kojim bi se morao pozabaviti Savet bezbednosti Ujediwenih nacija.

To je pitawe kojim bi se mogli pozabaviti i naπi pravni struËwaci, kako bi se konaËno stavili u sluæbu pravilne primene prava i zaπtite interesa svoje zemqe i svog naroda, a Ëiji interesi nalaæu da se u ovom teπkom trenutku po naπu zemqu vaæeÊi Ustav nikako ne mewa, jer je on trenutno jedina brana i pravna prepreka nameravanoj otimaËini juæne srpske pokrajine Kosova i Metohije.

SIM, 10.07.2013.

Slavka KOJI∆ (Podvukla - autor)

Iskra 1. septembar 2013.

Posledice otkriÊa Edvarda Snoudena

UNUTRA©WE I SPOQNO NEPOVEREWE U SAD ELITU Za mladog Amerikanca Edvarda Snoudena je ceo svet saznao u trenutku. On je javnosti dao informacije koje je obrazloæio i dokumentima, a koje kaæu da obaveπtajne sluæbe SAD kontroliπu globalna sredstva elektronske komunikacije i prate sve qude i u svojoj zemqi, i u inostranstvu. „Sve” to znaËi zaista sve: od predsednika do posledwe skitnice, od najquÊih neprijateqa do najboqih prijateqa, sa dosijeima u realnom vremenu, ukquËujuÊi telefonirawa, fakseve i πifrovane poruke, kontakte preko mreæe, elektronsku poπtu, bankarske transakcije. Jednom reËju: baπ sve!

Nije Ëudno πto je mnogo onih koji su zakquËili da je Snouden „izdajnik” i „πpijun”.

Ali, od toga je mnogo vaænije neπto drugo: danas, prema podacima socioloπkih anketa, preko 40% stanovnika SAD se zalaæe da se Snouden sudski ne goni, jer wegove postupke kao razotkrivaËa neustavnih (zlo)dela ameriËkih tajnih sluæbi odobravaju. ©ta je to uradio taj Ëovek, da su vlasti SAD spremne da spuπtaju avione sa predsednicima nezavisnih dræava i da, dok u SAD desetine hiqada qudi izjavquju da podræavaju wegov hrabri postupak, prete svakome ko samo pokuπa da mu pruæi politiËko skloniπte. O tome se moæe Ëitati na sajtovima i u blogovima, gde Amerikanci uporeuju postupke svoje administracije sa faπistiËkim. Konkretno, upravo je takvo miπqewe izneto u Ëlanku Truthout. Na peticiji Belom domu, u kojoj se zahteva da se Snouden skroz oslobodi i da se prekine postupak protiv wega je preko 100 hiqada potpisa.

Podræavaju E. Snoudena i organizacije za zaπtitu prava - Amnesty International i Human Rights Watch. Preko 26000 predstavnika javnog mwewa, nauke, kulture i umetnosti koji su uglavnom dræavqani SAD (meu wima su i Oliver Stoun, Majkl Mur, Naomi Klajn, Noam »omski, Danijel Elsberg, Tom Hajden i Deni Glover), potpisali su otvoreno pismo predsedniku Ekvadora Rafaelu Korei sa molbom da se Edvardu Snoudenu pruæi politiËki azil u wegovoj zemqi i izrazili spremnost da liËno uËestvuju u - eskortu qudi dobre voqe koji bi liËno obezbeivao Snoudena pri putovawu avionom iz Moskve.

Ali ni to joπ nije sve. Kako bi Snouden dobio dokumenta koja bi mu omoguÊila da otputuje, zato πto mu je Stejtdepartment SAD poniπtio pasoπ, nekomercijalna organizacija „Svetska Vlada Graana Sveta”, bazirana u Vaπingtonu, izdala je beguncu svoju liËnu kartu, koju na meunarodnom nivou priznaju svakako Ëetiri dræave, meu kojima je i Ekvador. Saveznici

Iskra 1. septembar 2013.

bivπeg saradnika NSA su se naπli i u redovima ameriËkog establiπmenta. Senator - republikanac Rend Pol se obratio milionima Amerikanaca sa predlogom da tuæe svoju vladu zbog krπewa prava na privatan æivot i obeÊao podrπku u toj stvari: „ZamoliÊu inernet-provaj-dere i sve telefonske kompanije da se obrate klijentima, kako bi se pridruæili tuæbi.”

AmeriËki zaπtitnici prava su takoe na Snoudenovoj strani. Pre nego πto je bivπi saradnik agencije CIA i NSA demaskirao, oËigledna protivustavnost totalne kontrole graana SAD nije mogla nikako da se potvrdi. Mnogo tuæbi su sudije odbijale bez suewa - tuæioci nisu mogli da dokaæu da ih vlast πpijunira, jer je na takve πpijunske programe postavqena oznaka stroge poverqivosti. Zato sud nije mogao da dobije nikakve dokaze kojima bi se tuæba opravdala. Sada takvog problema viπe nema. Konkretno, AmeriËki savez graanskih sloboda veÊ je na bazi objavqenih tajnih dokumenata predao tuæbu da bi zaπtitio prekrπena prava ne samo generalno, veÊ i svoja sopstvena (ta organizacija je bila klijent najveÊe telefonske mreæe Verizon, koja je ameriËkim tajnim sluæbama prenosila podatke o konfidencijalnim telefonskim razgovorima).

A meunarodni sajt za zaπtitu prava secure.avaaz.org je do kraja proπle nedeqe sakupio skoro 1,5 miliona potpisa ispod peticije u Snoudenovu zaπtitu, koja je poslata predsedniku Obami.

Ovaj spisak moæe i da se nastavi ukazivawem na stotine, ako ne i hiqade Ëlanaka u najrazliËitijim izdawima Ëitavog sveta, na izjave, konferencije za πtampu, pozive πefova dræava...

Uostalom, na sve to za sada nepokolebqiva ustremqenost tajnih sluæbi SAD, Stejtdepartmenta i predsednika Obame malo obraÊa paæwu u æeqi da po svaku cenu doe glave bivπeg ameriËkog sluæbenika tajne sluæbe.

A Edvard Snouden o sebi govori: „ ...uzeo sam ono πto mi je bilo poznato i prvi sam poËeo da ispravqam svoju krivicu. Nisam teæio da se obogatim. Nisam hteo da prodam tajne SAD. Nisam saraivao ni sa jednom stranom vladom, kako bih sebi obezbedio sigurnost. Umesto toga ja sam javno izloæio ono, πto sam znao, kako bi to uticalo na sve nas i kako bi se o tome javno progovorilo...”.

PriËa Edvarda Snoudena se nastavqa, ali veÊ sada moæemo da zakquËimo πta je ono najvaænije, Ëemu vodi wegov postupak: 1. Snouden je dao dokumentarne dokaze da vlada SAD πpijunira i svoje dræavqane, i dræavqane drugih zemaqa, bez obzira na socijalni status qudi i savezniËku blizinu drugih dræa-

23

Unutraπwe i...

QIQANA SMAJLOVI∆: NEMA PRAVDE, SAMO SEOBA

va.

2. Na unutraπwem ameriËkom planu potvreno je da su vladajuÊi krugovi SAD izdali fundamentalne druπtvene vrednosti svoje zemqe - na pr. „neprikosnovenost liËnog æivota” i „druπtvo jednakih moguÊnosti za sve”.

3. Na meunarodnom - obelodawena je namera vlade SAD ne toliko da kontroliπe teroristiËku aktivnost ili da se suprotstavi potencijalnom protivniku, koliko da u odnosima sa partnerima i saveznicima za sebe izdejstvuje jednostrane ekonomske prednosti; takva praksa sama po sebi i po πirini i po dubini predstavqa dosada nevienu ekonomsku πpijunaæu.

4. »iwenica da je kontrolu vrπila privatna kompanija Booz Allen Hamilton, bez obzira πto je posedovala dozvolu NSA, oËigledno je pokazala da je πpijunaæa kojom se bave Sjediwene Dræave faktiËki privatizovana, i da se za leima Velikog brata nalazi ne toliko dræava, koliko transnacionalni kapital - konkretno - onaj, na Ëiju se podrπku oslawa ameriËka vojna industrija.

5. Otkriveno je sauËesniπtvo u totalnom praÊewu takvih ameriËkih korporacija, kakve su Google, Facebook, Microsoft, Skype, Yahoo!, Apple, AOL, YouTube, sistema plaÊawa VISA, MasterCard, telefonskih operatera Verizon, AT&T i niza drugih, Ëiji je liËni konkurentski interes u sakupqawu informacija ekonomskog i personalnog karaktera oËigledan, pri Ëemu je wihova ukquËenost u svetsku informacionu mreæu izuzetno velika, posebno ako se uzme u obzir postojawe planova o formirawu dve zone slobodne trgovine koje bi okruæile Evroaziju - Transtihookeansko i Transatlantsko partnerstvo.

6. Obzirom da dokumenti koje je Snouden obelodanio kompromituju kompletan sistem po kome je NSA vrπila hvatawe metapodataka u socijalnim i ekonomskim oblastima, to sada omoguÊuje da se napravi zaπtita protiv nesankcionisanog pristupa konfidencijalnoj informaciji, i tako obezvrede troπkovi stvarawa sistema praÊewa PRISM. 7. Rasprostrawivawe po Ëitavom svetu tako πokantnih informacija Êe dovesti ako ne do prekida pregovora o formirawu Transatlantskog partnerstva, moæda do pokretawa od strane Evropqana takvih graniËnih uslova, koji Êe biti najmawe pogodni za ameriËke korporacije i koji Êe dovesti do problema u vezi sa SAD centriranom konfiguracijom pomenute ekonomske zone.

8. Naknadan efekt koji podriva ekonomsku stabilnost SAD predstavqa provocirawe raskola ameriËkog druπtva, koje je zahvaqujuÊi Snoudenu shvatilo da vladajuÊa grupacija potpuno zanemaruje osnove vaæeÊeg ustava dræave i socijalne ideale zemqe, ukoliko su oni u suprotnosti sa wenim koristima - i u sadaπwosti i u buduÊnosti.

Sve πto je pobrojano zajedno predstavqa verovatno jedan od najjaËih udaraca po ekonomskom sistemu SAD generalno i ameriËkoj vojnoj industriji posebno, odnosno po globalnim finansijskim grupama koje ih podræavaju.

FSK, 21.7.2013.

24

Konstantin GORDEJEV

Frawo Tuman je bio opsednut svojom ulogom u istoriji i dao je da se beleæi svaka wegova reË. Iza wega je ostao dræavni arhiv pun zvuËnih zapisa i stenografskih beleπki wegovih zloËinaËkih namera.

Tako su u Brionskim transkriptima haπke sudije mogle da nau obiqe dokaza o nameri hrvatskog dræavnog vrha da iz Krajine jednom zauvek protera Srbe. Postoje delovi stenograma iz kojih se Ëak vidi kako Tuman nije hteo da hrvatska vojska prebrzo osvoji mesta u kojima su æiveli srpski civili. Hteo je da se Srbima ostavi dovoqno vremena da pobegnu. Ali kad je wegov sin Miroslav predlagao da im se javno saopπti kojim putem najbræe da odu, Frawo je bio oprezniji.

Traæio je da se prethodno nekako naËini utisak kako Hrvatska æeli da zaπtiti wihova qudska prava. Haπke sudije su zakquËile da je Tumanova „prava namera bila da se Srbi oteraju, ali da im se istovremeno ostavi utisak da mogu da ostanu”.

Zamislite sada da je Karla del Ponte u dokaznom materijalu protiv Slobodana MiloπeviÊa imala neπto iole sliËno Brionskim transkriptima! Kako bi se brzo zavrπilo wegovo suewe, a krivica smatrala dokazanom. Ovako su Meunarodnim kriviËnim sudom za bivπu Jugoslaviju u Hagu prodefilovale stotine i stotine svedoka optuæbe koji uæivo nikad nisu ni videli ni Ëuli Slobodana MiloπeviÊa, a u odsustvu direktnih dokaza o wegovoj odgovornosti za planirawe ili nareivawe zloËina, tuæilaπtvo je za predumiπqaj, odnosno ratni plan etniËkog ËiπÊewa, proglasilo i wegovu polureËenicu sa Gazimestana 1989. godine, onu o „oruæanim bitkama koje joπ nisu iskquËene”.

Da se u Hagu delila pravda viπe ne veruju ni „drugosrbijanci” (barem otkako se i Jovica StaniπiÊ odande vratio kao slobodan Ëovek). Ali dok nije ukinuta presuda za „Oluju”, bilo je nade da, nekog petog avgusta, neki predsednik Hrvatske neÊe reÊi da je to bila „u najveÊem delu sjajna akcija oslobaawa okupiranog teritorija u skladu sa meunarodnim pravom”, kao πto je inaËe uËtivi i suzdræani Ivo JosipoviÊ rekao Ëim je pobedio na izborima.

Hrvatski generali su osloboeni jer je Hrvatska u „Oluji” za vojnu saveznicu imala Ameriku. To je jedini razlog πto je juËe u Kninu, na osamnaestu godiπwicu proterivawa Srba, ministar odbrane Ante KotromanoviÊ bio u prilici da klikÊe „Sad smo Ëisti kao suza.”

Neko u Zagrebu reËe da je poricawe zloËina u Hrvatskoj juËe postalo punoletno. Punoletno moæda jeste, ali moralno i pravedno nije i tu nikakav trenutni odnos snaga ne pomaæe. Kako za svoje protivnike katkad voli da kaæe ameriËki predsednik, oni koji su juËe slavili u Kninu nalaze se na „pogreπnoj strani istorije”. (Politika, 6.8.2013; Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2013.

Ustav Republike Srbije

TRN U OKU PRISTALICA BRISELSKOG SPORAZUMA Deklaracija o osnivawu privremene skupπtine Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija izazvala je burnu reakciju, kako od strane predstavnika samog vrha politiËke vlasti u Republici Srbiji, tako i strane pojedinih pripadnika tzv. struËne javnosti.

Nosioci dræavne vlasti su u svojim izjavama æeleli da taj dogaaj marginalizuju kao nebitan, nepotreban, πtetan, pa Ëak i kao nepostojeÊi, πto nije za Ëuewe, jer oni isti takav odnos, veÊ duæe vreme imaju i prema vaæeÊem Ustavu Republike Srbije.

I struËna javnost se odmah oglasila insistirajuÊi na promeni vaæeÊeg Ustava, a πto se pre svega odnosi na izmenu preambule, teksta zakletve predsednika republike, na izmenu definicije Republike Srbije kao dræave srpskog naroda, poloæaja Vojvodine i lokalnih samouprava, potrebu decentralizacije, te ugradwu evrointegrativne klauzule. Istovremeno pojavili su se komentari i tvrdwe da pozivawe Srba sa Kosova i Metohije na naπ Ustav nije zakonito, jer je Ustav navodno donoπewem Rezolucije 1244 SB UN „suspendovan”, te da je teritorija Kosova stavqena pod meunarodni nadzor, tako da se „pravno tumaËeÊi, na woj ne primewuje naπa vlast i naπi propisi, dok se problem ne reπi”.

Ovakve tvrdwe su neprihvatqive i nemaju podlogu u tekstu citiranih akata.

Rezolucija 1244 SB UN je, izmeu ostalog, izriËito predvidela da je Kosovo i Metohija integralni deo Republike Srbije potvrdivπi „privræenost svih dræava wenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu” koja pravna Ëiwenica je istaknuta i u drugim rezolucijama SB UN vezanim za KiM. Sa druge strane, ova Rezolucija predvia i uspostavqawe, do konaËnog ureewa, suπtinske autonomije i samouprave na Kosovu, u okviru Republike Srbije kao pravnog sledbenika ondaπwe SR Jugoslavije.

I vaæeÊi Ustav Republike Srbije u preambuli takoe navodi da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloæaj suπtinske autonomije u okviru suverene dræave Srbije, te da iz takvog poloæaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih dræavnih organa da zastupaju i πtite dræavne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutraπwim i spoqnim politiËkim odnosima. U Ël. 182 st. 2 Ustava se navodi da Êe se suπtinska autonomija pokrajine Kosovo i Metihija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvienim za promenu Ustava.

Dakle, i Rezolucija 1244 SB UN i naπ Ustav su u potpunom saglasju predviajuÊi da je Kim sastavni deo Republike Srbije, te da ima poloæaj suπtinske autonomije. ©ta, sa druge stranae, predvia Briselski sporazum i da li je on u saglasnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN? On ne predvia suπtinsku autonomiju predvienu Rezolucijom 1244 SB UN i naπim Ustavom.

Pojam autonomije nikako ne moæe biti skopËan sa Iskra 1. septembar 2013.

prenosom svih nadleænosti centralne vlasti na pokrajinu, a pogotovu ne na nelegalne organe vlasti Ëiji nosioci su jasno stavili do znawa da su u secesiji u odnosu na centralnu vlast tj. Republiku Srbiju. Briselski sporazum predvia uspostavu svih elemenata dræavnosti Kosova, kroz priznawe ustavotvorne , zakonodavne, izvrπne i sudske vlasti. Ovakav politiËki sporazum nema utemeqewe ni u aktima meunarodnog prava, a ni u naπem Ustavu. Uprkos Ëiwenici, da Briselski sporazum nikad nije pravno inkorporiran u pravni sistem Republike Srbije, jasno je izraæena namera i Ëvrsta reπenost naπih vlasti i svih ostalih uËesnika Briselskog sporazuma da se on ipak πto hitnije primeni, te da se narod koji æivi na KiM primora da πto pre prizna pravni poredak i nelegalne institucije Kosova.

Poznato je da su veÊina zemaqa Evropske unije priznale jednostrano i nezakonito proglaπenu republiku Kosovo te su se na taj naËin jasno stavile na stranu secesionista. Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost bila je posrednik, te je odigrala kquËnu ulogu prilikom zakquËewa Briselskog sporazuma. Sa druge strane EULEKS, kao meunarodna misija na Kosovu i Metohiji, je sastavqen takoe od predstavnika zemaqe Evorpske unije. Meunarodna misija bi trebalo da bude neutralna i da radi pod okvirom Rezolucije 1244 SB UN. Meutim, upravo pod okriqem misije EULEKSA zakquËen je Briselski sporazum koji je izvrπio pravi udar, kako na Rezoluciju 1244 SB UN, tako i na ustavnopravni poredak Republike Srbije. Taj Sporazum je strano telo kako u meunarodnopravnom poretku, tako i u ustavnopravnom poretku Republike Srbije jer je zakquËen pod sumwivim okolnostima, Ëega su svesni wegovi potpisnici, ali pre svega i oni koji su posredovali i podsticali zakquËewe takvog Sporazuma. Pre svega, predstavnici vlasti Repulike Srbije ne samo da nisu imali legitimitet za potpisivawe takvog Sporazuma, nego je dozvoqenost takvih postupaka sumwiva i sa kriviËnopravnog aspekta, iz razloga πto je Sporazum zakquËen sa predstavnicima onih koji su izrazili jasnu nameru da se otcepe i Ëak doneli i odluku o otcepqewu od Republike Srbije. Sa druge strane sadræina Sporazuma je takva da suπtinski predstavqa odricawe Republike Srbije od vrπewa vlasti na jednom delu svoje teritorije uz potpuno prepuπtawe iste separatistima. Nelegalnost i anomalije postignutog Sporazuma su pravi razlog uæurbanosti koja se pokazuje u sprovoewu istog, a sve sa ciqem ne bi li Sporazum, tako manqiv i u svakom smislu sporan, πto pre zaæiveo i time bio osnaæen, nakon Ëega wegova manqivost viπe ne bi bila relevantna.

U suπtini, radi se o zloupotrebi meunarodne misije na KiM u ciqu uspostavqawa i afirmacije pravnog poretka tj. antiporetka nelegalne dræave Kosovo, sa krajwim ciqem uspostavqawa wene pune dræavnosti. U tom pokuπaju zloupotrebe meunarodne misije uËestvuju svi akteri Briselskog sporazuma, poËevπi od predstavnika vlasti

9

Godinu dana.../

Својевремени избор пензионисаног америчког амбасадора Монтгомерија за саветника напредњака је угледни прилог за слику Алекове покондирености. Сада се зуцка да би Доминик Строс-Кан могао постати саветник владе. Има Алек и друге кандидате. Овде је заправо реч о експлоатацији познатог српског комплекса инфериорности (посебно) у односу на западњаке. Та наша неумерена снисходљивост према странцима одувек ми је била одвратна. Зар нема квалитетних домаћих стручњака? У најави је, дакле, нови медијски ватромет, у Вучићевој режији, уз арчење народних пара, поново без икаквог суштинског утицаја на побољшање живота обичних грађана. Добро се сећам ондашњег Алековог гегања у Пионирском парку, тако важног, тако нарцисоидног и пословично патетичног, када је, као, после дужег размишљања [sic], требало да саопшти новинарима своју кључну одлуку, да ли је преломио. Одлука о разбијању радикала била је донета давно пре тога. БПК се иначе води готово у потпуности према списку сумњивих приватизација ког је доставила ЕУ. циљ је јасан: отворити врата странцима да дођу у посед преосталих богатстава Србије. Домаће великаше треба немилосрдно очерупати и уништити. Почело је хапшењем Мишковића. Међутим, свако ко је имао прилику да се упозна с оптужницом, зна да она стоји на стакленим ногама. Овим не намеравам да овејаног тајкуна преведем у табор светаца. Због Мишкових стварних или измишљених грехова лако је било усмерити одијум народа и Вучић је то одлично искористио. БПК је обична магла, бедна представа за народ, уз обилату подршку дежурних статиста из аналитичарске контраелите. А док се дешава издаја Косова, док присуствујемо фарси званој БПК, пропадање наше отаџбине у последњих годину дана неумољиво се наставља. Будућа јасно омеђена кризна жаришта злослутно тињају. Увелико смо у реду најсиромашнијих европских држава. Државни дуг вртоглаво расте, а незапосленост поприма алармантне размере. Заправо, сви економски показатељи су катастрофални. Устав је суспендован, а Уставни суд блокиран. Живимо у времену пузајућег државног удара. Свеопшта бесперспективност је застрашујућа. За годину дана владавине издали су Косово, а ништа добро нису урадили за своју државу и народ. Тиме су постали - најгора влада у историји Србије. Само скори крах такве владе, Божјом промисли, отворио би перспективе голог опстанка наше отаџбине. Српски културни клуб 2.8.2013.

8

Стефан Душан (Podvukla - Iskra)

Kampawa protiv izbora na KiM Pokrajinski funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Marko JakπiÊ izjavio je danas da Êe predstavnici Srba koji se protive novembarskim izborima koje je raspisala Priπtina, organizovati antiizbornu kampawu kojom Êe ukazati na wihovu πtetnost. On je upozorio na eventualnu manipulaciju Vlade Srbije koja se tiËe glasova interno raseqenih qudi.

"UkazaÊemo da izlazak Srba na izbore u nacionalnom smislu znaËi zaokruæivawe dræave Kosovo", kazao je JakπiÊ i dodao da Êe kampawa biti organizovana "kako bi se narodu objasnilo πta znaËi da mewaju dræavu Srbiju za novu, tuu, nastalu na srpskoj nesreÊi".

Upozorava na krau "ObjasniÊemo im da je to kraj slobode za koju smo se nenaoruæani 14 godina borili i izborili, kojom smo osigurali mesto za Srbiju na Kosovu i Metohiji", kazao je JakπiÊ.

JakπiÊ je dodao da Êe na detaqe kampawe protiv izbora uticati i stav privremene Skupπtine Kosova, formirane u ZveËanu poËetkom jula, i stav crkve. "Æelimo da Ëujemo i πta kaæe crkva povodom ovako krupnog nacionalnog pitawa", rekao je JakπiÊ.

Prema wegovim reËima, vaæno je upozoriti i na eventualnu krau koju sprema Vlada Srbije na manipulaciju glasovima interno raseqenih i osoba roenih na Kosovu i Metohiji.

JakπiÊ je rekao da je SocijalistiËka partija Srbije u vreme Slobodana MiloπeviÊa manipulisala glasovima Albanaca koji nisu izaπli na izbore, a da Êe sada, to uraditi sa glasovima raseqenih Srba, ali ne kao onda u svoju korist, veÊ u korist Haπima TaËija.

Plaπimo se, rekao je on, da Êe jednostavno falsifikovati glasove Srba koji su otiπli pre 30 ili 50 godina i tako odluËiti o sudbini naroda koji je ovde 14 godina vodio borbu. "Æelimo da se utvrdi ko izlazi na izbore, koji je wihov broj i da ne dozvolimo manipulacije, imajuÊi u vidu sa kojim se politiËkim mangupima sreÊemo, da osiguramo da izbori budu korektni i poπteni, da se zna koliko qudi æivi u pokrajini", kazao je JakπiÊ.

JakπiÊ je naveo da je vaæno ukazati da premijer Srbije, koji poziva na novembarske izbore Ëini kriviËno delo jer ih zove na separatistiËke izbore jedne paradræave i da, i pored zakletve da Êe braniti celovitost Srbije, svojim Ëiwewem cepa dræavu. (Vesti-online/Beta, 6.8.2013; Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2013.

Prikaz kwige nemaËke istoriËarke M-Æ. »aliÊ

ISTORIJU NAM KROJE PO DOGOVORU QUBITEQI nemaËke preciznosti i istoriografske objektivnosti mesecima su s nestrpqewem oËekivali proπle zime najavqenu "Istoriju Jugoslavije u 20. veku" nemaËke istoriËarke Mari-Æanin »aliÊ. Meu wima je bio i pisac ovog prikaza... (jer) je autorka posle otcepqewa Hrvatske i Slovenije pruæala konsultantske usluge nemaËkoj vladi, koja je bila jedan od (naj)vaænijih aktera raspada bivπe Jugoslavije. I bila struËni konsultant Meunarodnog kriviËnog suda za bivπu Jugoslaviju u Hagu... Istina, kwiga je u osnovi uravnoteæena, ali to se nikako ne bi moglo reÊi za stranice posveÊene graanskom ratu u Bosni i Hercegovini, niti za presedan koga SAD i NemaËka joπ od 1999. prave na Kosovu.

Najviπe iznenauju faktografske omaπke gotovo u svim delovima kwige, nedopustive i za istoriËare mawe reputacije od M-Æ. »aliÊ.

Recimo, piπe da se Josip Broz Tito "poËetkom 1935. vratio u domovinu" sa obuke u Rusiji, a on je poËetkom te godine otiπao na obuku u Rusiju, dok se u Jugoslaviju vratio krajem 1936.

NESKLAD ISTORIJI prve Jugoslavije, Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraqevini Jugoslavije, koje su trajale 27 godina, posveÊene su samo 64, a istoriji druge, Titove Jugoslavije, koja je trajala 45 godina, tri puta viπe - 208 stranica.

Na istoj stranici (157), Ëak u istoj reËenici, »aliÊeva pravi dvostruki previd. Kaæe da je "KomunistiËka partija Jugoslavije Tita 1937. imenovala za generalnog sekretara", a KPJ to ni teoretski ni praktiËno nije mogla uËiniti, jer je generalne sekretare svih svojih sekcija postavqala samo Kominterna. A ona Tita nije postavila za genseka ni 1937. ni naredne, 1938, veÊ ga je tek poËetkom 1939. izabrala za "Ëoveka za vezu" sa Jugoslavijom. Generalni sekretar je postao tek u jesen 1940.

Na narednoj stranici autorka tvrdi da je za jugoslovenske komuniste uoËi Drugog svetskog rata "jugoslovenstvo bilo ne samo vizija, veÊ i svakodnevna praksa". A jedina vizija vodeÊih jugoslovenskih komunista tada je bila vlast i sledstveno tome slabqewe odbrambenih moguÊnosti Jugoslavije. O tome reËito govori podatak da su Tito i wegovi najbliæi saradnici i u jesen 1940. i poËetkom 1941, neposredno pred Hitlerovu invaziju na Jugoslaviju, pozivali svoje simpatizere da u jugoslovenskoj vojsci "za najkraÊe vrijeme uspostave svoje partijske jedinice", koje Êe "upotrebiti za svoje (partijske) vojne ciqeve". Od jugoslovenskih vlasti je zahtevano da "Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Albanci itd. ne sluæe vojsku izvan wihova zaviËaja" i da ih puπtaju na "redovna

Iskra 1. septembar 2013.

odsustva, naroËito za vrijeme neodloænih poqoprivrednih radova".

U jednom delu kwige M-Æ. »aliÊ preuzima kao nepobitnu istorijsku Ëiwenicu podatak iz Titove ratne i posleratne propagande da je wegova vojska 1943. brojala "preko 300.000 qudi". Previa ili ne zna da je Titov glavni ratni obaveπtajac Vladimir Velebit krajem marta 1943. Ëlanovima ©taba 718. nemaËke divizije u Sarajevu zvaniËno saopπtio da Titova vojska "broji 50.000-60.000 boraca", a da je krajem 1943. sliËnu cifru izneo i πef Operativnog odeqewa Vermahta, general Alfred Jodl. On je na savetovawu u Minhenu referisao da Tito ima vojsku od "oko devedeset hiqada qudi".

Na jednoj od 490 stranica kwige nemaËka istoriËarka piπe da je "Draæa MihailoviÊ u junu 1941. napisao memorandum `Homogena Srbija`", a taj dokument nije napisao on veÊ advokat Stevan MoqeviÊ, koji se s MihailoviÊem prvi put sreo u maju 1942.

POZAJMQENO OD CIA ME–U 1.100 fusnota autorka se praktiËno ne poziva ni na jedan primarni neobjavqeni arhivski izvor, veÊ je svoje delo napravila kompilacijom veÊ objavqenih izvora i ponekog podatka pozajmqenog od CIA i arhive Haπkog tribunala. U jednom sluËaju poziva se Ëak i na ono πto piπe u jednoj optuænici, za koju nije zavrπen ni dokazni postupak, a kamoli izreËena presuda.

Autorka zatim kaæe da je u Jugoslaviji "komunizam pobedio sopstvenim snagama", a i ruski i srpski i jugoslovenski izvori, Ëak i Titova sabrana dela, pokazuju da je u dovoewu Tita na vlast u Beogradu u jesen 1944. uËestvovalo deset puta viπe Staqinovih nego Titovih vojnika! »aliÊeva tvrdi da je Tito krajem septembra 1944. sa Visa tajno odleteo u Moskvu "da bi ubedio Staqina da poπaqe jedinice Crvene armije radi oslobaawa Beograda", a on je Staqina molio za neπto drugo. Da mu pruæi "najveÊu podrπku da bismo mogli πto prije rijeπiti pitawe Srbije, koje je za nas vrlo vaæno, jer od toga zavisi konaËan uspjeh" - wegovo dovoewe na vlast u Beogradu.

Spisak elementarnih ËiweniËnih greπaka je impresivan PomiwuÊi Drugo zasedawe Titovog provizornog parlamenta, AVNOJ-a, u Jajcu novembra 1943, autorka kaæe da su se tada "142 delegata iz svih krajeva zemqe proglasili za vrhovnu zakonodavnu i izvrπnu vlast" u Jugoslaviji, a ne pomiwe podatak da su oni predstavqali mawinu od 161 odsutnog veÊnika AVNOJ-a. Joπ mawe navodi da je problem kvoruma razreπen tako πto su odsutni

25

Istoriju nam... proglaπeni prisutnima, pa je tako proglaπena za veÊinu!

od 1950. do 1954. ameriËka pomoÊ pokrivala viπe od 80 odsto jugoslovenskog platnog deficita. mawina

U drugoj polovini kwige autorka navodi netaËan podatak o tome kako su se danaπwi Boπwaci izjaπwavali 1948, na prvom posleratnom popisu stanovniπtva. Kaæe da su se mogli izjaπwavati kao "nacionalno neopredeqeni" ili "muslimanski Srbin", odnosno "muslimanski Hrvat", a istina je da su se izjaπwavali kao "Srbi - muslimani", "Hrvati - muslimani" i "neopredeqeni muslimani", a makedonski muslimani i kao "Makedonci - muslimani".

Kod popisa iz 1971. pravi novu omaπku.

Piπe da je jugoslovenskim muslimanima tada "bilo dozvoqeno da se u celoj Jugoslaviji izjasne kao `Muslimani u etniËkom smislu`", a istina je da su se na tom popisu oni mogli izjaπwavati kao "Muslimani - u smislu narodnosti", a da je dve godine kasnije sarajevsko "Osloboewe", zvaniËno glasilo rukovodstva Bosne i Hercegovine, u jednoj polemici sa beogradskim NIN-om napisalo da rukovodstvo ove republike "ne poznaje "Muslimane u smislu narodnosti". I da je za wih taj naziv uvredqiv.

Niπta mawe nije bezazlena ni tvrdwa, lansirana bez ijednog jedinog argumenta, da su pred otcepqewe Hrvatske od Jugoslavije "Srbi u Hrvatskoj ispoqavali zahtev za hegemonijom"!

Alibi za veliku Albaniju ELEMENTARNI previd Mari-Æanin »aliÊ u „Istoriji Jugoslavije u 20. veku” pravi i kad piπe o kratkotrajnom ratu JNA u Sloveniji, krajem juna 1991.

U wenoj verziji do tog rata je doπlo „kada su Slovenci hteli da podignu meunarodnu granicu prema Hrvatskoj”, a povod za intervenciju JNA bilo je slovenaËko zaposedawe graniËnih prelaza na jugoslovensko-austrijskoj i jugoslovensko-italijanskoj granici.

Nekoliko stranica kasnije »aliÊeva izriËito kaæe da uoËi graanskog rata u Bosni i Hercegovini „ni jedna jedina opπtina nije bila homogena”, a prema popisu iz 1991. u ovoj republici je bilo petnaestak opπtina u kojima je jedan od tri konstitutivna naroda Ëinio veÊinu od 90 i viπe odsto stanovniπtva. Od Bosanskog Grahova, ©irokog Brijega, Posuπja, ©ekoviÊa i Drvara do Qubuπkog, Qubiwa, »elinca, »itluka, Gruda, Neuma, Srpca i Cazina.

Na nekoliko mesta »aliÊeva govori uopπteno o finansijskoj pomoÊi koju je Tito dobijao od zapada posle razlaza sa Staqinom, ali nigde ne pomiwe da je Jugoslavija od SAD, Velike Britanije i Francuske 1954. godine, samo na ime ekonomske pomoÊi, dobila gotovo isti iznos koliko je te godine ostvarila od izvoza svih jugoslovenskih industrijskih proizvoda. Ili da je

26

Uprkos ovim podacima, autorka lansira tezu da je u Titovoj Jugoslaviji „najveÊi deo kapitala stvoren unutar domaÊe privrede”.

U srediπwem delu kwige nemaËka istoriËarka konstatuje da je u Jugoslaviji posle 1948. „poËela hajka na komuniste koji su ostali verni Moskvi, tzv. ibeovce”, a nigde se ne citira poznato priznawe Titove tajne policije, Udbe, da Ëak 47 odsto uhapπenih 1949. uopπte nije bilo „verno Moskvi”, veÊ je neosnovano liπeno slobode.

GovoreÊi o Kosovu »aliÊeva tvrdi kako su kosovski Albanci 1981. u svim veÊim gradovima u ovoj pokrajini organizovali nasilne demonstracije zbog toga πto su verovali da je „konaËno doπao trenutak” da ostvare „svoju æequ za potpunom ravnopravnoπÊu”! A jedan od glavnih zahteva demonstranata i tad i na prvim albanskim separatistiËkim demonstracijama na Kosovu i Metohiji, 1968, bio je pripajawe Kosova Albaniji.

Dræavi u Ëijem se sastavu ova oblast nikad nije nalazila, izuzev za vreme nacistiËke i faπistiËke okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu...

U poglavqu „Rat za naslee 1991. do 1995” autorka je smogla snage da otvoreno progovori o nemaËkom isforsiranom priznavawu Hrvatske i Slovenije. Ovo je za svaku pohvalu i zbog toga πto je nemaËka unilateralna odluka direktno potpalila vatru ispod bosanskog kazana, jer je ona sama po sebi predstavqala najjaËi signal bosanskim Hrvatima i Muslimanima da i po cenu graanskog rata napuste Jugoslaviju.

PodseÊajuÊi kako je doπlo do ove odluke, »aliÊeva istiËe da je „nemaËka javnost uznemireno reagovala na rat i izbegliËku bedu u susedstvu”(!)...

NajveÊe probleme sa objektivnoπÊu pisac najnovije istorije bivπe Jugoslavije ima u onim delovima kwige u kojima govori o graanskom ratu u Bosni i Hercegovini. S pravom ukazuje na srpske zloËine poËiwene u ovom delu bivπe Jugoslavije, ali ne nalazi za potrebno da zabeleæi bilo koji kolektivni zloËin bosanskih Muslimana nad Srbima, izuzev „krvoproliÊa” koje su jedinice Nasera OriÊa poËinile na Badwi dan 1993. u selima Glogova i Kravica.

MASPOK AUTORKA skreÊe paæwu Ëitaocu i na Titovu kritiku hrvatskog maspokovskog rukovodstva poËetkom jula 1971, ali nigde ne navodi da je dva i po meseca kasnije Tito dezavuisao samog sebe, govoreÊi da su zaista apsurdne kojekakve priËe o Hrvatskoj - o tome da tu nema jedinstva, da narod drukËije misli, o tome da tu postoji i cvjeta veliki πovinizam itd”. »aliÊeva ne nalazi za potrebno da pomene ni prvi ratni zloËin 26. marta 1992. nad 12 srpskih civila u selu Sijekovac kod Bosanskog Broda, a za objektivnog hroniËara podaci o prvim zloËinima (Kraj na str. 28/2)

Iskra 1. septembar 2013. .

ГоДИНУ ДАНА НАЈГоРЕ ВлАДЕ - `GLAVNI` VU»I∆

Садашњи учинак Дачићеве владе био је предвидив још на дан њеног формирања. Можда у овом времену има и нечег доброг, јер барем можемо утврдити наук: ова, као и претходна влада Тадићевог мајстор Мирка, показује нам како данас изгледа бити вазал Запада. За разлику од средњовековних вазалних државица које су, плаћајући редовни данак својим страним господарима, ипак могле дисати пуним плућима, Србији њен западни хегемон не дозвољава ни да се колико-толико нормално развија. Напротив, српска територија се разбија, разноврсна национална понижења део су свакодневице, економија убрзано пропада, а очајно становништво живи све лошије. Влада је обавила оно због чега су је странци и формирали: издала је Косово. Запањује лакоћа с којом је то учињено. Та лакоћа је заправо последица невиђене малодушности народа: да су у Србији на миг каквог опозиционог угледника могућа масовна улична окупљања, квислинзи би двапут размислили пре било ког потеза. Овако, они су мирни. Само битанге могу поклањати оно што није њихово. Прича о приступању Србије Европској унији била је потребна главним геополитичким силама иза углађене европске фасаде искључиво због „бесконфликтног” остваривања конкретног циља: осамостаљења накарадне квазидржаве Косово. Пазите, то је само посредно проалбански потез. Његова суштина идејни прапочетак - састоји се заправо у тежњи ка слабљењу Србије. Тим потезом се и политичким средствима накнадно оправдава зверско бомбардовање 1999. Тежи се, поновимо, слабој и све слабијој Србији. Стреми се мрвљењу целокупног српског националног корпуса на Балкану. Да ли ће Србија, при томе, бити у статусу кандидата, или чак члана ЕУ, великим играчима није нарочито важно, јер они себи могу приуштити такав парадоксални луксуз бахатости. Њихов однос према Грчкој, Бугарској, Румунији, те другим наводним failed states, показује да ни боравак у окриљу ЕУ не гарантује изузеће од непријатељског третмана. Геополитички интереси великих играча увек су на првом месту. Шта је влада, суштински оличена у трилингу Вучић-Дачић-Николић, учинила за ових годину дана, поред већ поменуте издаје Косова? Немали број људи рећи ће како је много урађено на плану тзв. борбе против корупције (БПК). Али, шта се иза те синтагме заиста крије? У једном ранијем писанију устврдио сам да је Александар Вучић, празњикаве биографије без икаквих експертских адута, без радног искуства, ипак успео да пронађе своју нишу за успешно опстајање у свету политике. У једној неуређеној држави каква је наша то је могуће. У уређеним друштвима, пак, борба Iskra 1. septembar 2013.

против криминала и корупције обавља се системски, кроз усвајање и стриктну примену адекватних закона, у условима јаке правне државе и посвећених институција. Време Елиота Неса тамо је неповратно прошло. Онамо пак где нема примене закона - царује волунтаризам. Вучић је ту околност одлично искористио за непрестану медијску кампању чији једини циљ је подизање и одржавање његове популарности. У томе му помаже армија добро познатих политичких квазианалитичара, јефтиних дневних прелетача из студија у студио. Помаже му, свакако, и чињеница да су његови увели жути претходници огрезли у криминалу и корупцији до те мере да су постали прави синоним за ту социјалну патологију. Само у неуређеним државама могуће је да неки политичар у својим јавном наступима најављује хапшења. У уређеним државама то је посао тужилаштва и ту не може бити изузетака. Разобручена воља за моћ, једна уистину голема воља да се влада људима, претвара нашег Алека у инструмент који би утамничио и рођену мати само за који проценат популарности више. Ако мислите да претерујем, живи били па видели. Вучићев је то modus vivendi, метод одржања на власти кога се, у недостатку било какве аутентичне вредности, чврсто дохватио. Светина ће му тек аплаудирати за хапшење „блиских” људи. Нико се при том неће запитати да ли такве особе у свом окружењу уопште могу имати заиста блиске. Заосталост и примитивизам већине, што се поред осталог очитује у огромној гледаности бљувотина типа Фарме, гарантују Вучићу дуг опстанак у врху српске политике. он је мајстор да негативне социјалне показатеље овога друштва - неуређеност државе и заосталост светине - бескрупулозно и потпуно свесно употреби у своју корист. Будимо начисто: таквој стратегији је тешко, а можда и немогуће, стати на пут. Нашу пропаст тако наткриљује сенка популарности једног човека. Никада у једној личности нису били спојени толика омиљеност и истовремени недостатак било чега истински људски ваљаног. Све је код Вучића лаж и обмана. Његов скоро дводеценијски националистички стаж је историја једног лагања. Сваки његов медијски наступ је нови оглед из неподношљивог гомилања патетике. Фамозна реконструкција владе треба да се заврши „оставком” Вучића на место министра одбране. Наравно, задржао би место потпредседника владе. Тако присуствујемо новој рунди огољеног шибицарења: прво мимо сваког разума приграбиш две функције, а после се „великодушно” одрекнеш једне. Смене Алисе Марић и Братислава Петковића спадају у исти мизансцен лажи и обмана. Наиме, смењују се неважни људи који нису из политичке приче, столујући у ресорима који, будимо реални, нису кључни.

7

Rekonstrukcija - stranci...

а и касније у једном ТВ интервјуу признао, да је његов „сексуални сусрет“ са собарицом хотела у коме је одсео, био “морални прекршај“... Током 2012. Кан је био под истрагом у Француској, због сумњи да је умешан у ланац проституције.. учешћем у изнајмљивању проститутки за потребе секс прослава у Лилу, Паризу и Вашингтону... Само дилетантима може пасти на памет да ангажују овако компромитовану личност... Четврто. Народна пословица каже:“Чега се паметан стиди, тиме се будала поноси“ (Вучић каже: „То је моја идеја, не стидим се и поносан сам на то“).

Пето. Канађанин Марк Карни је заиста изабран 2012. за гувернера „Енглеске банке“ (Bank of England) а пре тога је био гувернер „Канадске банке“ (Bank of Canada). Карнију је матерњи језик - енглески а Канада је чланица Британског Комонвелта. Такође, занимљиво је, куриозитет је, да је Карни 13 година радио у Голдман Саксу, чији су функционери баш ових дана били у посети Србији и састали се са Вучићем и другим члановима владе. Међутим то никакве везе нема са Србијом, нити је аргумент који је употребљив. Па и Србија је имала несрећно искуство са два гувернера НБЈ, који су имали и страно држављанство са Кори Удовички и Радованом Јелашићем. Можда су то кадрови потребни Вучићу?

Шесто. Само дилетант може да тврди да се на странце на високим положајима у Влади Србије, не може вршити притисак. Можда не могу многи домаћи актери, али сасвим сигурно могу странци. Седмо. Потпуно је непотребно коментарисати комичну Вучићеву тврдњу да ће „наши људи и од њих да науче још по нешто“.

Осмо. Вучићева коначна реченица „Ја ћу то да гурам и баш ме брига коме ће то да смета“ - је на нивоу понашања детета које се дури и говори о менталним дометима и психолошком стању првог потпредседника. Наиме, трансакциона анализа (ТА), један од најкредибилнијих праваца психологије, каже да сви имамо три дела личности: „дете“, „родитеља“ и „одраслог“. Вучићев проблем је што су његов „одрасли“ и „родитељ“, потпуно контаминирани „дететом“ и то „дете“ само покушава да имитира одраслог. Отуд и цела промена Вучићевог имиџа - наочаре, привидна мирноћа и озбиљност, другачија, мање краћа коса, склопљене руке, покушај да се избаце тикови плaжења језика и облизивање. Све то је потпуно супротно имиџу и понашању Вучића у првих 15 година каријере. Али, када је фреквенција присуства у медијима велика, и када се ствари не одвијају онако како је он замислио, као ових дана, она првобитна лич-

6

ност са свим својим карактеристикама, избија на површину. оно „дете“ које помињемо, израња. А Александар Вучић није дете, има 43 године и тренутно се из петних жила упире да буде „Господар Србије“ и што је најгоре, то му полази за руком.

Тренутно у Влади, по јавности доступним информацијама, делују следећи странци. Потпредседница Владе Србије (бивша) задужена за европске интеграције Сузана Грубјешић ангажовала је за свог саветника бившег премијера и министра спољних послова Словачке Миклоша Дзуринду. У Министарству правде и државне управе саветник је Алан Биро, који се налази на месту вишег правног саветника. Ради боље сарадње и комуникације са страним, а посебно немачким инвеститорима, у Министарству финансија су ангажовали Јорга Хескенса. Странци су ангажовани и на пројекту „Помоћ развоју интерне финансијске контроле у јавном сектору Републике Србије – фаза 3”. Вођа овог тима је Герад Енис. Осим на саветничким местима током протеклих година у Србији је велики број странаца био ангажован и на различитим пројектима које су плаћале стране владе, а који су рађени у сарадњи са различитим министарствима.

У протеклих 13 година, поред особа које сам помињао у тексту, важне функције су обављале и следеће особе за које се тврдило да поседују страно или двојно држављанаство: Александар Радовић, бивши први порезник у доба Ђинђићеве владе. Кори Удовички - бивша гувернерка НБЈ и бивша министарка енергетике у Ђинђићевој влади. Радован Јелашић - бивши гувернер НБЈ. Првослав Давинић - бивши министар одбране. Такође се тврди да садашњи вишегодишњи амбасадор у САД, Владимир Петровић, власник два пасоша - српског и америчког. Проблем са свим странцима на министарским положајима и проблем са лицима која поседују двојно држављанство је, најблаже речено, подељена лојалност.

Већ сам поменуо Голдман Сакс. Вучић се пре неки дан састао са њиховим представницима. Да вас подсетим да је та инвестициона банка један од највећих криваца за изазивање садашње вишегодишње економске кризе (у најмању руку можете погледати амерички филм „Превелики да би пали“-“To Big to Fail“ који баш о томе и говори). Посета Голдман Сакса, која је уследила на наш позив, уз текуће Вучићево залагање за постављање странаца за кључне министре, говори о смеру о коме размишља Вучић. То је смер који води Србију у даље дужничко ропство и у руке правазиђеног неолибералног и колонијалног капитализма.

NSPM, 1.8.2013.

(Podvukla - Iskra)

Небојша Бакарец

Iskra 1. septembar 2013.

Snouden treba da `nestane`, jer je obelodanio...

SAD SU NAJVE∆A POLICIJSKA DRÆAVA NA SVETU Joπ uvek se ne stiπava bura koju je izazvao odbegli struËwak za bezbednost Edvard Snouden obelodanivπi dokaze o moÊnom policijskom aparatu koji svakog Ëasa upotrebom visoke tehnologije kontroliπe graane SAD i pokuπava da se proπiri na Ëitav svet. Wegove dojuËeraπwe kolege iz CIA i NSA ga otvoreno optuæuju za izdaju i prete mu da Êe biti likvidiran kao dr Dejvid Keli pre deset godina, dok su sa ozbiqnim upozorewima Vaπingtona suoËene i malobrojne dræave koje su spremne da daju azil Snoudenu.

Ipak najviπe besa u Beloj kuÊi izaziva principijelna pozicija Kremqa. Sjediwene dræave su zbog toga veÊinu svojih otrovnih strela usmerile ka Rusiji. Portparol Bele kuÊe Xejms Karni je nedavno izjavio da Edvard Snouden mora odmah biti izruËen jer on navodno nije borac za qudska prava, niti je disident. I predstavnik Ministarstva spoqnih poslova Patrik Ventrel upozorava da poznati „uzbuwivaË” neÊe moÊi da izbegne suewe. »ak je i ambasador SAD u Moskvi Majkl Makfol koji je pozivao na ruπewe Putina i organizovao πpijunaæu u Rusiji, poslao poruku Snoudenu da se preda Prema vaπingtonskim duplim standardima, oni koji su prekinuli saradwu sa CIA ne mogu biti disidenti i borci za qudska prava. Za wih su samo saradnici CIA iz Otpora i organizatori obojenih revolucija borci za demokratiju. Dakle, supersila SAD se sada iz petnih æila upiwe da πËepa Ëoveka koji je objavio podatke o protivustavnom prisluπkivawu i praÊewu graana SAD od strane ameriËke tajne policije, umesto da pokrene kriviËne postupke protiv rukovodilaca CIA i NSA koji su umeπani i krπewa qudskih prava garantovanih najviπim pravnim aktom zemqe.

Za to vreme u Rusiji, zemqi koja je jedina u svetu odbacila pretwe Vaπingtona i poπtujuÊi meunarodno pravo spreËila Amerikance da uhapse Snoudena, kao krivac za nastalu situaciju oznaËavaju se Sjediwene dræave. Ruski predsednik Vladimir Putin je istakao da je bivπi ameriËki obaveπtajac doπao na rusku teritoriju nepozvan.

SAD su zaplaπle sve druge zemqe i niko nije hteo ga primi, πto znaËi da ga je Amerika, u suπtini, sama zarobila na moskovskom aerodromu, gde on boravi veÊ tri nedeqe. Ruski predsednik je odgovorio i na optuæbe SAD Ëiji su predstavnici kritikovali Rusiju jer dozvoqava javno eksponirawe Snoudena, istakavπi da su potezi bivπeg saradnika CIA i NSA, usmereni na odbranu qudskih prava.

Kada se uz finansijsku i politiËku podrπku Sjediwenih dræava promoviπe borba za qudska prava u drugim zemqama onda je to prihvatqivo, meutim kada neko kritikuje Vaπington situacija

Iskra 1. septembar 2013.

se iznenada komplikuje i nema viπe pomiwawa qudskih prava, objasnio je Putin.

Zaπtita koju Moskva pruæa Snoudenu je opravdana i preko potrebna jer kako su objavili novinari u SAD, pripadnici ameriËke tajne policije policije æele da on i novinar Gardijana koji je prvi objavio podatke o prisluπkivawu „nestanu”.

Da ove pretwe treba ozbiqno shvatiti potvruje i primer najveÊeg britanskog struËwaka za oruæje masovnog uniπtewa, dr Dejvida Kelija koji je ubijen jula 2003. godine. Keli je pre deset godina bio „optuæen” da je izvor jednog izveπtaja radija BiBi-Si i o tome kako je britanska vlada lagala o postojawu iraËkog oruæja za masovno uniπtavawe.

Falsifikovani podaci ameriËke i britanske obaveπtajne sluæbe o tome da IraËani navodno poseduju oruæje za masovno uniπtewe, posluæili su wihovim vladama kao izgovor za agresiju i pqaËkawe Iraka. Ubrzo nakon objavqene informacije na Bi-Bi-Siju, Keli je pronaen mrtav u jednoj πumi u blizini svoje kuÊe nedaleko od Oksforda. Meutim kako tvrdi Ëlan Parlamenta Norman Bejker, na osnovu wemu dostupnih dokumenata, dr Keli pre deset godina nije izvrπio samoubistvo, kako je zvaniËno saopπteno, nego je ubijen. Bejker, koji je inaËe poslanik Liberaldemokratske partije, je godinu dana vodio istragu o smrti Kelija i kako je izjavio Bi-Bi-Siju, wegov zakquËak je da je on ubijen u vreme vlade Tonija Blera.

Na primeru dr Dejvida Kelija najboqe se vidi kako na Zapadu prolaze oni koji se suprotstavqaju policijskoj dræavi, vojnoindustriskom lobiju i moÊnim korporacijama koje sve viπe oduzimaju prava i slobode graanima. Ukoliko bi bio izruËen SAD-u i Edvard Snouden bi mogao da doæivi istu sudbinu, na πta je i sam „uzbuwivaË” upozorio istakavπi da strahuje za sopstveni æivot ukoliko padne u ruke ameriËke vlade.

Da je krπewe qudskih prava u SAD poprimilo ogromne rezmere svedoËe brojni podaci.

Amerikance prema neustavnim uredbama i odlukama reæima u Vaπingtonu svakodnevno nadgledaju bespilotne letelice koje se koriste i u zemqama koje je napala Vojska SAD s tom razlikom πto letelice za domaÊu upotrebu za sada ne poseduju oruæje.

Vazduπni dronovi u inostranstvu imaju odobrewe Obamine administracije da ubijaju civile i wihovi operateri ne snose nikakvu odgovornost za „kolaterarnu πtetu” (ubistva neduænih qudi, æena i dece). Graani Sjediwenih dræava mogu da budu oteti i utamniËeni na osnovu tajnih optuænica bez ijednog dokaza i odluke SAD

27

SAD su...

Istoriju nam.. (sa str. 26)

nadleænog suda, i podvrgnuti muËewu. Uhapπenima je uskraÊenopravo na branioca. U zatvoru Gvantanamo nalaze se i ameriËki dræavqani koji su izuzeti iz pravnog poretka SAD i na wih se primewuju pravila ameriËke armije. U ovoj ameriËkoj tamnici se koriste odavno u civilizovanom svetu zabrawenene mere o kolektivnoj kriviËnoj odgovornosti.

CIA je posejala svoje tajne zatvore πirom sveta u kojima veÊ godinama muËi i ubija „sumwive” domaÊe i strane dræavqane. NajveÊa tamnica ameriËke tajne policije u Evropi nalazi se na okupiranom Kosovu i Metohiji i smeπtena je u bazi Bondstil. Izvestiocima Evropskog parlamenta je jedino ovde bio zabrawen pristup kada su istraæivali tajne zatvore CIA u Evropi. U Bondstilu je smeπtena i savremena oprema za nadzor, dok se iz ove baze kontroliπe i obezbeuje put snabdevawa heroinom iz Avganistana u Evropu.

Takoe Vojska SAD sa ove pozicije kontroliπe i dozira ubacivawe terorista na Stari kontinent.

Zbog svega ovog uopπte ne Ëudi kada poznati ameriËki filozof Noam »omski upozorava da SAD danas podseÊaju na NemaËku uoËi Drugog svetskog rata. »omski je do paralele sa Hitlerovom NemaËkom doπao analizirajuÊi ameriËke unutraπwe druπtvene, politiËke i ekonomske prilike, zakquËivπi da zastraπuje nivo „iracionalnog straha i mræwe" koji vlada u Americi.

On je objasnio i da je i sa Obamom na vlasti u ameriËkoj istoriji duboko ukorewena teza da je „put do sigurnosti u ekspanziji" - „drugim reËima, ako sve ne kontroliπete niste sigurni". To je i danas dominantna politika. Ali je vrlo opasno u svetskom kontekstu kad imate vrlo moÊnu dræavu koju vode vrlo iracionalne sile. I mnogo straha i velika moÊ destrukcije - rekao je »omski.

I kongresmen Ron Pol je svojevremeno upozorio da SAD tonu u faπizam. „Potonuli smo i udaqili se od izvorne Republike. A sada tonemo ravno u faπistiËki sistem u kojem vlast dræe velike korporacije i autoritativan reæim koji gazi svaku liËnu slobodu svakog ameriËkog dræavqanina", rekao je Ron Pol za vreme govora u Kanzas sitiju, 18. februara 2012. godine.

Policijska dræava u SAD nije viπe priËa iz romana nauËne fantastike. Ona se uzdiæe pred oËima Ëitavog sveta i predstavqa opasnost za ËoveËanstvo. Promovisawe tog modela kao puta bez alternative je isto πto i podrπka nacizmu i Hitlerovoj NemaËkoj i predstavqa svrstavawe na stranu zla. Zbog toga je obaveza qudi koji cene slobodu da ustanu protiv novog totalitarnog poretka i poπaqu ga poput onog starog na smetliπte istorije.

Fond strateπke kulture, 20.7.2013.

28

Boris ALEKSI∆ (Podvukla - Iskra)

nisu zanemarqivi.

Joπ je uoËqivije da »aliÊeva nije posvetila praktiËno nikakvu paæwu Kutiqerovom mirovnom planu, koga su pre poËetka rata u Bosni i Hercegovini potpisale sve tri bosanske strane, ali je Alija IzetbegoviÊ na nagovor ameriËkog ambasadora u Jugoslaviji Vorena Cimermana povukao potpis i marta 1992. izabrao rat umesto mira.

Kad govori o hrvatskim akcijama „Bqesak” i „Oluja”, autorka pomiwe proterane, ali ne i da je u tim operacijama bilo i oko 1.500 pobijenih srpskih civila, meu kojima je i 579 æena i 21 dete, a izostao je i podatak o tome koliko je Srba i drugog nealbanskog æivqa 1999. moralo da napusti Kosovo. »aliÊeva tvrdi i da je Makedonija 1967. „dobila nacionalnu crkvu”, a nigde ne navodi podatak da Makedonsku pravoslavnu crkvu ni do danas nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu, jer je smatraju nekanonskom organizacijom.

U jednom delu kwige autorka podseÊa na protivreËnost Poveqe Ujediwenih nacija, koja istovremeno „πtiti pravo na samoopredeqewe naroda, na koje su se (1991) pozvali Slovenci i Hrvati”, a obavezuje svetsku organizaciju „na Ëuvawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta dræava”.

Ako je veÊ tako, a jeste, nejasno je zbog Ëega »aliÊeva postavqa pitawe „zaπto bi pravo na samoopredeqewe mogli imati Slovenci i Hrvati, a da to pravo nemaju i Srbi u Hrvatskoj i Bosni, ili Albanci na Kosovu”. Zar sama sebi nije odgovorila citirajuÊi Povequ Ujediwenih nacija: Albanci u bivπoj Jugoslaviji, uz sve ustavno-pravne i politiËke eksperimente, nisu bili, niti su mogli biti narod, veÊ narodnost, a Srbi su i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini bili suvereni narodi. A tu suverenost, izraæenu u odlukama o formirawu ovih republika, izborili su u borbi protiv faπizma, a ne za nekakvim zelenim stolom.

Zbog ograniËenog prostora ovde su navedeni samo neki od najveÊih propusta ove kwige, ali moæda je i ovo dovoqno da se stekne potpuniji uvid u ovo delo, koje zasluæuje i paæwu i osporavawe.

PODR©KA NA poËetku ove kwige Ëitalac moæe saznati da su interes da „podræe izdavawe ovog dela” naπli i savezno Ministarstvo za evropske i internacionalne poslove Austrije, Ministarstvo inostranih poslova NemaËke, Javna agencija za kwigu Slovenije, Ministarstvo kulture Hrvatske i Resor za kulturu Kneæevine Lihtenπtajn.

Novosti, 28. i 29.7.2013.

(Podvukla - Iskra)

Pero SimiÊ

Iskra 1. septembar 2013.

РЕКоНСТРУКцИЈА - СТРАНцИ У ВлАДИ, КоРАК ДАЉЕ У ДЕСТРУКцИЈИ СРБИЈЕ

VuËiÊeva `ideja` koje se `ne stidi`...

Дан после скандала око финала вишемесечне фарсичне реконструкције владе, када су председник владе и министар финансија изнели низ међусобних оптужби, Александар Вучић, наш Краљ Иби, наставља са логорејом. Уместо да бар неко време ћути, јер је његова реконструкција доживела бродолом, први потпредседник владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала и министар одбране Вучић наставља са суманутим предлозима. Ради се о његовој идеји о довођењу странаца на највиша места у влади, не само саветничка, него и министарска. О томе су известили сви медији.

Прво да чујете о чему се ради из његових уста, како то преносе Вечерње новости: „Први потпредседник владе изјавио је данас да разговара са више иностраних експерата и да очекује да један или два странца преузму ресоре у Влади Србије. Он је истакао да је уверен да је боље да важне ресоре води страни експерт, него приучени партијски кадар. Вучић је потврдио да су постојали контакти са бившим првим човеком ММФ-а Доминик Строс Каном. „Нисам ја лично разговарао, али су постојали одређени контакти. Говорили смо у принципу о томе“. Он је рекао да се изненадио „негативним реакцијама” на предлог да страни стручњаци учествују у раду владе. Он је упитао како је могуће да нама одмах не одговара неко ко је 20 година био шеф важне међународне финансијске институције и који је један од највећих финансијских стручњака у свету? Поручивши да му је доста тих који му соле памет, Вучић је нагласио да нема проблем са тим да странац буде део Владе Србије, већ да је проблем како да платимо те људе.“Ја ћу да тражим. Разговараћу на више страна да један или два странца преузму ресоре. То је моја идеја, не стидим се и поносан сам на то. Треба ли да доведем приученог страначког кадра“, рекао је Вучић. Он је додао да су земље које су доводиле најстручније кадрове из иностранства и напредовале и као пример навео да никоме из Велике Британије није сметало што је на место гувернера у тој земљи доведен Канађанин. Како је додао, када су на важним местима, попут сектора финансија странци на њих не може да се врши притисак и не може да се каже „ово је мој играч, њему дај приоритет“. „Такви нам људи требају - који знају више од нас па ће наши људи и од њих да науче још по нешто. Ја ћу то да гурам и баш ме брига коме ће то да смета“. Вучић је додао да је он „главни кривац“ за довођење страних стручњака у владу“. Крај цитата из Новости. Ајмо редом. Прво. Србија је под меком

Iskra 1. septembar 2013.

окупацијом странаца, а један њен део – КиМ је и под страном војном окупацијом. Странци, углавном са Запада управљају свим банкама, једним великим делом привреде и полако постају власници обрадивог земљишта (за сада преко других лица). Странци са Запада су или власници медија у Србији или контролишу већину медија којима нису власници. Странци су пресудно утицали на формирање две последње владе Србије. Амбасадори западних земаља, предвођени америчким амбасадором, су својеврсни политички намесници Србије. У таквим приликама је потпуно сулудо странцима давати и саму извршну власт. Тим предлогом, Вучић одлази корак даље у деструкцији Србије од Тадића. Наравно, само у шали би могли рећи - Странци управљају овом државом, па хајде да им и де јуре то препустимо. Онда би у шали могли и рећи - Па зашто да им препустимо само једно или два министарска места, зашто не сва? Зашто да и председник владе не буде странац? Сигурно ће боље обављати тај посао него некомпетентни Дачић. Зашто да и први потпредседник владе не буде странац? И тај ће сигурно боље обављати тај посао од Вучића. И тако редом. То је све наопака памет. Чланови владе Србије морају да буду грађани Србије - лица која имају само једно држављанство- српско! Такође, има довољно паметних и стручних грађана Србије, само нису чланови СНС, СПС и осталих чланица владајуће коалиције. Најчешће нису уопште чланови странака. Рецимо, економски стручњаци Небојша Катић, Млађен Ковачевић или Махмут Бушатлија.

Друго. Вучићев је проблем, а не наш, што у странкама садашњег режима, на челу са СНС, нема стручних људи, већ само како то Вучић каже „приучени партијски кадар“. Већ пет година Вучић тврди да су кадрови СНС све редом најбољи и најстручнији кадрови. Сада када се већ дубоко и непромишљено упустио у фарсу реконструкције нечега што се не може реконструисати, Вучић у ствари признаје да су кадрови СНС и осталих странака режима „приучени партијски кадар“. Решење није да доведе странце уместо приучених дилетаната које има у странци, већ да одступи с власти јер су он лично и његова странка неспособни да је спроводе. Или да заиста пронађе домаће стручњаке и да их доведе у Владу (сви редом би били изван странака садашњег режима) - а то је њему и његовој странци неприхватљиво.

Tреће. Доминик Строс Кан је компромитована личност. Човек има проблем са контролом свог полног нагона. Када је у питању њујоршка афера из 2011... Кан је током суђења,

5

Ako se primene namere VuËiÊa i DaËiÊa...

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (173)

Stranci Êe vladati Srbijom direktno Protekle nedeqe najviπi funkcioneri vladajuÊe koalicije dodatno su skrenuli paæwu na sebe svojim neverovatnim izjavama. Najpre je Aleksandar VuËiÊ izjavio da iako je veÊina Ëlanova Predsedniπtva SNS bila za nove izbore, wih neÊe biti jer je potrebno oËuvati stabilnost zemqe, a napredwake Ëeka nekoliko vaænih i neodloænih ugovora i poslova. Koji su to poslovi moæe se zakquËiti iz prethodno upuÊene poruke Vaπingtona Beogradu, da se ne igra sa raspisivawem izbora veÊ da primeni sve sporazume sa Haπimom TaËijem.

"Loπe bi bilo da se sada ide na izbore i to bi samo znaËilo gubitak vremena", rekao je dopisniku Tanjuga u Vaπingtonu visoki funkcioner ameriËke administracije, dan pre nego πto Êe VuËiÊ za srpske medije izjaviti kako odustaje od izbora u interesu naroda, iako bi oni najviπe odgovarali wemu i napredwacima.

Nakon toga lider SNS-a je upoznao javnost sa wegovom idejom da stranci postanu ministri u Vladi Srbije!... Da bi pokazao kako u (destruktivnim) idejama prati svog starijeg partnera u Vladi, Ivica DaËiÊ je iste nedeqe ukazao da Srbiji danas treba „Perestrojka”. Tako su voe najjaËih vladajuÊih stranaka za samo par dana iznele epohalni koncept kako da uz pomoÊ „ekonomskih ubica” iz MMF-a i zapadnog projekta „Perestrojke” kojim je razbijen SSSR i ekonomski razarana Rusija, ubrzano dotuku i Srbiju... „Takvi nam qudi trebaju - koji znaju viπe od nas pa Êe naπi qudi i od wih da nauËe joπ po neπto” istakao je VuËiÊ pravdajuÊi svoj stav. Ove reËi voe napredwaka ne trebaju nikoga da Ëude jer se on na strance oslawa veoma dugo. Aleksandar VuËiÊ je prema navodima Xejmsa Lajona iz Meunarodne krizne grupe odræavao veze sa Mortonom Abramovicem visokim funkcionerom ameriËke obaveπtajne sluæbe, joπ dok je bio u SRS-u. Takoe, svojevremeno je kao savetnik u SNS-u angaæovan Vilijam Montgomeri bivπi ambasador SAD i agent CIA. On je od NikoliÊa i VuËiÊa primao meseËnu platu od 7.500 evra, πto suma 25 puta veÊa od proseËne plate u Srbiji. Odakle napredwacima taj novac joπ dok su bili u opoziciji? VuËiÊ se proslavio i jer je za potrebe svoje predizborne kampawe doveo u Beograd poznatog ameriËkog politiËara, promotera homoseksualaca i transvestita Rudolfa –ulijanija, koji je 1999. godine podræao agresiju na SRJ... Da li onda nekog Ëudi VuËiÊeva ideja da ministri u Vladi Srbije budu stranci? Voa napredwaka bi realizacijom ove zamisli jednostavno iskquËio posrednike - srpske ministre i omoguÊio strancima da direktno oblikuju Srbiju po svom nahoewu. Uπtedeo bi im i vreme i novac.

Meutim, predlog da Dominik Stros Kan bude ministar u Vladi Srbije je u najmawu ruku neprimeren. Stros Kan je funkcioner na zalasku karijere Ëiji jedini motiv za rad u Srbiji moæe da bude izuzetno visoka zarada. Ali kako bi to opravdao VuËiÊ, kada je nakon kritika koje su uputili na raËun ekonomskih mera republiËke vlade, napao Ëlanove Fiskalnog saveta jer imaju velike plate?

4

Takoe, za vreme Stros Kanovog mandata SAD su izdejstvovale prijem TaËijevog „Kosova” u MMF...

Aleksandar VuËiÊ se nekad ponosio time πto mu je mentor bio Dragoπ KalajiÊ, pa bi na ovom mestu bilo dobro da citiramo deo iz poznate analize velikog srpskog geopolitiËara. MMF je glavni policajac lihvarske internacionale i „zajmodavac posledwe instance” koji svako kreditirawe uslovqava izvrπavawem „strukturalnih prilagoavawa” privrede i politike zajmotraæioca πto ciqaju da ga uËine sve slabijim, odnosno sve podloænijim parazitskoj eksploataciji te ekonomskim i politiËkim ucenama. ©to je veÊa slabost dræave Ëijom ekonomijom, posredno ili neposredno, upravqa MMF - to su slabije wene odbrane od parazitizma. Po dobrom opaæawu Xejmsa Morgana, ekonomskog komentatora Bi-Bi-Si-ja, za razliku od starog kolonijalizma, „novi kolonijalizam” je okupacija koju vrπe globalne kompanije bez dræava ili dræavqanstva pod zaπtitom i uz pomoÊ MMF, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije.

Prema nalazima Edvarda Goldπmita... izloæenim u studiji nedavno objavqenoj na stranicama Le Monde diplomatique, „zemqa koja je uzela zajam (od MMF) postaje neformalna kolonija”.

Neoliberalni ekonomisti MMF-a veÊ decenijama provode „πok terapiju” koja ostavqa pustoπ u zemqama u „tranziciji.”...

Ciq je uvek isti: sva moÊ odlazi u ruke korporacija, πto na kraju i dovodi do situacije u kojoj postoji "jedan odsto bogatih i 99 odsto siromaπnih", kao proces - bogati postaju joπ bogatiji, a siromaπni sve siromaπniji.

Sredwa klasa je razbijena!

I poznati nobelovac, profesor ekonomije Xozef Stiglic upozorava kako MMF ekonomski razara ciqane dræave. MMF zemqu - ærtvu koja je na izdisaju hladnokrvno uvlaËi u takozvano „træiπno odreivawe cena”. To je lep izraz za dramatiËno dizawe cena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. Zemqa - ærtva je doslovice baËena „na kolena” i de fakto se nalazi pred privrednim uniπtewem. U tim dramatiËnim okolnostima MMF iz we zloËinaËkom hladnokrvnoπÊu izvlaËi i posledwe kapi krvi.

Programirano pojaËava „vatru” i podiæe socijalnu temperaturu dok napokon celi kotao ne eksplodira.

Time je otvoreno samo predvorje... upozorava profesor Stiglic.

Srbija joπ od 5. oktobra 2000. godine ispuwava sve naloge MMF-a i Svetske banke, pri Ëemu weni graani postaju sve siromaπniji, a imovina Republike sve mawa. Spoqni dug Srbije je postao veÊi od spoqnog duga SFRJ, iako je stara Jugoslavija imala tri puta viπe stanovnika. Sve ovo ukazuje na Ëiwenicu da je politika MMF-a bila pogubna za srpski narod. Izjave Aleksandra VuËiÊa... samo oæivqavaju stari projekat koji je bacio Srbiju na kolena i uveo je u duæniËko ropstvo...

Iskra 1. septembar 2013.

NIKOLA MORAV»EVI∆: RADI»EVO ZAVE©TAWE Neumorni pisac istorijskih romana, Nikola MoravËeviÊ, objavio je nedavno roman RadiËevo zaveπtawe. O MoravËeviÊevim romanima Iskra je pisala nekoliko puta (v. Ëlanke od februara 1999, maja 2008, marta 2012, maja 2012 i avgusta 2012). U svom posledwem romanu, RadiËevo zaveπtawe,1 on se ponovo bavi svojom omiqenom temom, sredwevekovnom srpskom istorijom. Ne kao istoriËar veÊ kao prekaqeni romanopisac.

Kwiga sadræi MoravËeviÊevu verziju dugog amaneta (zaveπtawe) koje RadiË πaqe u pismima kneæevima Stefanu LazareviÊu i –uru BrankoviÊu u veku posle kosovskog boja.

Podnaslov glasi: ''SaËuvani istorijski podaci o vlastelinu i Velikom Ëelniku srpske vojske RadiËu PostupoviÊu za vreme vladavine despota Stefana LazareviÊa i despota –ura BrankoviÊa (1394-1427. i 1427-1456).'' (7) Ovde su samo sumarni momenti tih podataka. RadiË se zamonaπio i umro u Hilandaru.

æivote pokorenih zemqaka. On uvek gleda realno na stvari, ali je svestan da mora da se povinuje sa sudbinom jer drugih izgleda Srbi nemaju posle kosovskog poraza. Svojim vojnicima govorio je: „BraÊo! Po vaπem izgledu vidim da niste radi tome u πta nas Agarjani sad opet upliÊu i delim to s vama.

Ali, poraboÊeni smo i zato to moramo ispuniti. Nek na ovom pohodu svako Ëini samo ono πto po savesti moæe, a o svemu preko toga, za spas oteËestva nam, nek je greh na moju duπu.”(46) U tome su mu pomagali mati, kwegiwa Milica, savetima da se snalazi izmeu neprijateqa, Turske, i navodnog prijateqa, Ugarske. Pomaæe mu i sestra Olivera, koju je mati poslala u Bajazitov harem kako bi narodu bilio lakπe, πto se i ostvarilo. Milica je svesna veliËine Oliverine ærtve: „I Srbija i ja smo daleko viπe greπni pred Sveviπwim i pred tobom, jer smo te predali Turcima kao ærtvu.”(62)

RadiË veπto doËarava teæak poloæaj Srba posle Kosova. Danas qudi Ëesto misle da je posle Kosova æivot prestao u Srbiji u svakom pogledu i da su Srbi robovali bez izgleda za spasewe. Bilo je i toga, ali RadiË opisuje da je za jedan ceo vek Srbija nastavila da æivi maltene normalnim æivotom, zahvaqujuÊi mudrim vladarima, Stefanu LazareviÊu i –uru BrankoviÊu. Kao vojnik, Ëelnik, u vojsci Stefana LazareviÊa, RadiË opisuje Turke kao osione, nemilosrdne osvajaËe, ali bilo je meu wima i pristojnih vladalaca, kao na primer Bajazit.

I –ura BrankoviÊ poseduje vrline, ali drugaËije. I on je svestan teπkog poloæaja wegovog naroda i odluËan je u akcijama, ali ne toliko hrabroπÊu koliko diplomatskom veπtinom, πto je bilo narodu potrebno. U ovom celom veku Srbija je morala da se snalazi u trvewima i ratovima izmeu Turaka i Ugarske.

RadiË hvali –ura zarad wegove mirovne politike i posredovawa izmeu zaraÊenih sila, ali savetuje ga da nikako ne dozvoli da oni ratuju jedni protiv drugih preko Srbije.

Likove Stefana i –ura RadiË opisuje podrobno i objektivno. Stefan je naslednio tron posle pogibije oca mu kneza Lazara HrebreqanoviÊa. „Stefan je bio visok, odliËno graen i energiËan mladiÊ koji je s lakoÊom nosio ratnu spremu i oruæje i koji je kowiËkim veæbama prilazio marqivo i s razumevawem glavnog ciqa.” (27) „Stefan je vitez koji dræi do Ëasti i obraza.”(60) OËaravao je svojom pojavom meu qudima sa kojima je dolazio u dodir, Ëak i sa Turcima.

Iako u poËetku neiskusan, on je u isto vreme hrabar i odluËan u akcijama za koje je zaduæen. To se vidi i u wegovoj saradwi sa Bajazitom, ubicom wegovog oca. On se bori na wegovoj strani, svestan da time olakπava Iskra 1. septembar 2013.

Pored opisa dva kneza, RadiË opisuje stawe u Srbiji posle kosovskog boja. On hvali kneæeve, ali i daje diskretne savete πta i kako treba Ëiniti. Iako taj opis potiËe od samog autora, vaqa imati u vidu da je on crpeo material iz mnogih arhiva kojih je sloæio svoju sliku Srbije petnaestog veka. Svakako, izbor detaqa i motiva je autorov, ali dobija se utisak da su Srbi onog doba zaista tako mislili i radili. InaËe, RadiË zapisuje πto Ëuje od svedoka: „Petogodiπwe tursko ropstvo skoro svude ostavilo je za sobom poruπene gradove, opqaËkanu zemqu i proreeno stanovniπtvo.”(123) Tu je i otimawe muπke dece za janiËare.

O kneæevima RadiË Ëesto govori. Iako

29

Nikola MoravËeviÊ... on mahom hvali kneæeve, on se ne usteæe da ih opomiwe o prirodi suseda, kako prijateqa tako i neprijateqa. NaroËito da imaju posla za pohlepnim, sebiËnim qudima koji gledaju da se okoriste na πtetu Srbije. On ih takoe opomiwe da ne odustanu od odbrane pravoslavqa, naroËito napora katolika da unijaÊewem æele da pokore druge hriπÊanske crkve. Ili da se Ëuvaju loπeg uticaja kwegiwe Jerine („proklete Jerine”, kako narod o woj govori), i wenog brata, koji vodi srpsku vojsku iako je grËkog porekla.

Roman se zavrπava turskim osvajawem Konstantinopoqa, πto potvruje RadiËevo predviawe. Time je tursko osvajawe jugoistoËnog dela Evrope, ukquËivπi Srbiju, otvorilo put Turcima prema centralnoj Evropi, πto se nije ostvarilo. DelimiËna sloboda u Srbiji prestala je odlaskom kneæeva.

Ropstvo je trajalo sve do poËetka devetnaestog veka. Stefan LazareviÊ i –ura BrankoviÊ bili su posledwi vladari Srbije posle skoro Ëetiristo godina. RadiË vidi jedinu nadu u pravoslavnoj Rusiji, poπto zapadni HriπÊani nisu mogli da sloæe o pomoÊi pravoslavnim zemqama, a RadiË smatra da su oni to namerno uradili da bi lakπe osvojilo istroËu Evropu.

Poreewe sa situacijom u Srbiji posle Drugog svetskog rata nameÊe se Ëitaocu.

General Milan NediÊ i Dimitrije QotiÊ, mada ne u svojstvu Stefana LazareviÊa i –ura BrankoviÊa, bili su suoËeni sa moguÊnoπÊu bioloπkog istrebqewa srpskog naroda. I oni su ærtvovali svesno svoje ime, Ëak i æivote, kako bi spasli narod od pohlepe svojih neprijateqa da ga uniπte. I oni su se borili svim silama da ne dozvole da ih takozvano narodno miπqewe odvrati od wihove namene da spase narod. Ima razlike, razume se, ali u osnovi situacije su veoma sliËne, Ëak i u rezultatima.

MoravËeviÊu dugujemo zahvalnost πto nam je u stilu modernog romana doËarao sliku Srbije u prvom veku posle boja na Kosovu. I πto nije dozvolio da zaboravimo stradawa i spasavawa svog naroda kroz proπle vekove, kako bismo iz toga izvukli potrebne zakquËke.

Vasa MihailoviÊ -----------------1 Nikola MoravËeviÊ, RadiËevo zaveπtawe (Beograd: Arhipelag, 2012). 178 str. Brojevi stranica citata naznaËeni su u tekstu.

30

Irinej: U Evropi je "Bog umro" "Nemamo pravo da se odriËemo svoje duhovnosti, svoje kulture, svega onoga πto nas Ëini narodom. Zato se nadam da Êe se narod svesno vezati uz svoju crkvu i blagodariti Bogu πto mu dajemoguÊnost da saËuva apostolsku veru"”, rekao je patrijarh u intervjuu za "Glas Rusije".

Irinej je, takoe, izrazio nadu da Êe Srbija vremenom biti joπ jaËa, kako na duhovnom tako i na politiËkom planu.

Upitan da li je moguÊe saËuvati pravoslavne korene u Srbiji posle ulaska u EU, patrijarh je ocenio da je "duhovno stawe Evrope sada veoma jadno". „Tamo je, kao πto je rekao Fridrih NiËe, 'Bog umro'. Istina, postoje joπ neka ostrvca crkvenog æivota. I ne moæe se bez dijaspore: srpske, ruske, grËke. Zato se seÊam reËi koje je rekao jedan od rimokatoliËkih episkopa: 'Nismo mi vama potrebni, veÊ vi nama'". To u principu i nije toliko Ëudno, ocenio je patrijarh.

"Bilo je vremena kada su jedni bili za crkvu, a drugi protiv we. Sve se razvija po spirali. Prvo se dogaa greh, a onda obnova. Tako se u istoriji viπe puta ponavqalo”, naveo je poglavar SPC. Patrijarh, koji je u Rusiji boravio u 13-to dnevnoj poseti, kaæe da mu je posebno bilo drago πto je uËestvovao u svetoj liturgiji u Ëast 1025 godina od krπtewa Rusije.

"SreÊan sam πto sam bio ovde i video to πto sam video. Nadam se da ovo nije bio moj posledwi put u Rusiju i da Êemo posetiti mesta gde, na æalost, nismo mogli da budemo ovoga puta. Ali vam mogu reÊi jedno: s hriπÊanskog aspekta dobili smo veoma pozitivnu predstavu o Rusiji", rekao je on.

Prema wegovim reËima, Rusija se mnogo promenila od kada je kao episkop Niπki bio na sahrani patrijarha Moskovskog i cele Rusije Pimena 1990. godine .

"Sada je to sasvim druga zemqa. Ona je vaskrsla, u woj je mnogo crkava i manastira. A narod je sada sa svojom crkvom”, rekao je Irinej.

Poglavar SPC odnose Ruske i Srpske pravoslavne crkve, opisuje kao „odnose roene braÊe ili sestara”.

"Oni su bili predivni i u proπlosti, a to su i u savremenom dobu. Svi se seÊamo kako su mnogi graani Rusije beæeÊi od Oktobarske revolucije doπli u Srbiju gde su ih primili kao braÊu. Nisu to bili samo oni koji su sluæili crkvi, veÊ i nauËnici i filozofi. Bili su to svetovni qudi, ali veoma bliski Crkvi”, rekao je patrijarh Irinej.

On je ispriËao i da je wegov uËiteq ruskog jezika bio Mihail Borovski koji je zavrπio Duhovnu akademiju u Rusiji.

"I sada naπi studenti studiraju u Rusiji, a ruski studenti kod nas u Srbiji. Na taj naËin, oni nam pomaæu da ojaËamo naπe veze. Wegova svetost patrijarh Kiril dobro poznaje naπu crkvu i πto je za nas joπ vaænije - situaciju na Kosovu i Metohiji”, zakquËio je patrijarh.

28.7.2013.

Tanjug

Iskra 1. septembar 2013.

свести свега 9 сусрета са Тачијем (око 3 месеца, дакле,) да би га за вечита времена изгубили. Још о примерима промене свести

Није довољнa била Резолуција Скупштине Србије од пре неколико година, која је признала да су Срби починили геноцид у Сребреници, па су сад Вучић и Николић, наравно сваки посебно, јавно, дубоко, побожно и поново оплакивали сребреничке жртве. Наравно ни речи о српским жртвама, па тако потврдили САД тезу да су Срби једини (и то три година) ратовали у БиХ против бошњачке невине јагњади. То, или пак да се задовољи Даутоглуов (турски министар спољних послова) и Бакира Изетбеговића неоисламизам, који има за циљ да уништи - иначе „геноцидну творевину”, како воле да је називају - Додикову Републику Српску. Опет, није довољно што су све војне и безбедносне институције Србије преплављене страним шпијунима, Вучић је сад изашао не само са тезом већ и праксом о упошљавању што више и то врло скупих странаца у остале државне институције Србије и тако задао „шамар” многим још неисељеним а преосталим српским беспосленим докторимa наука и докторантима. Ради привредног оздрављења Србије, баш ових дана, Вучић за свог помоћника, ангажује Француза, бившег шефа Међународног монетарног фонда (ММФ), Доминика Строс Кана, који долази у Србију са 16 „стручњака”. Овај „дил” је неизводљив без бар око 10 милиона евра из српских финансија пред банкротом. С друге пак стране, „експертиза” г. Кана из ММФ, јесте како се стварају „вечне” „дужничке” нације у свету (пример: Русија и Аргентина) али никако како се оне ослобађају тог „дужничког” статуса. Ове две нације су пак показале да је то могуће: вратиле свој дуг ММФ-у и тако, најзад, препородиле своје привреде. Реконструкција српске владе

Прошло је скоро три месеца како је Вучић дао оставку на функцију министра војске Србије и тиме започео кампању за реконструкцију владе. Очекивао је да ће његови коалициони партнери, Дачић и Млађан Динкић учинити слично својим оставкама. Они, међутим, нису дали личне оставке, али неки из њихових партија јесу. Због тога се, међутим, кампања продужавала и заоштравала, јер Дачић - специјално он - „никако да схвати” да се његова оставка тражи. А Дачић, напротив, баш зато што је схватио да се ради о замени функција између њега и Вучића (Дачић - министар војске; Вучић премијер) никако да попусти. Дачић је, међутим, отишао и корак даље: истерао је из владе коалиционог партнера Млађана Динкића, да би показао Вучићу, да је пад владе неминован, ако инсистира на измени њихових функција. Вучић је најавио да се кампања реконструкције владе завршава 26 августа. Шта то значи, најбоље илуструје коментар Расима Љајића, такође члана владе: влада има солидну већину, проблем су унутрашњи односи.

Крајње је време да са Србија - најблаже речено - ослободи Вучићевог терора (a on sam shvati da u NSP nema `nedodirqivih`). Ако Srbija не учини то - катастрофа! Н. Љотић

*

Iskra 1. septembar 2013.

Profesor Miodrag Zec:

Ovde su stranke pojele dræavu Srbiji ne treba rekonstrukcija Vlade, veÊ potpuno nova konstrukcija dræave jer nemamo bezgraniËne resurse da saniramo ogromne troπkove koje ovaj sistem izaziva, kaæe profesor ekonomije Zec u intervjuu za Novosti navodi da se pitawe rekonstrukcije vlade viπe sluæi da se stabilizuje stawe u strankama, a ne da se promeni koncept i stvori potpuno nova politika Srbije u novom geostrateπkom okruæewu.

"Nesumwivo je da su ovu vladu do sada obeleæili novi kontakt sa Evropom i taj famozni datum i borba protiv korupcije. Ali po ekonomskom pozicionirawu dræave nije niπta uraeno, niti moæe da bude uraeno. Ekonomiju vode isti qudi koji su je vodili posledwu deceniju", napomiwe on.

IstiËe da su u Srbiji partije pojele dræavu.

"Ovde svako ko doe na vlast se kune da je vojnik svoje partije. Moramo da imamo poslaniËki sistem koji prepoznaje Ëoveka, da Ëovek dobija izbore, jer Ëovek je program. I da imamo stotinak poslanika u parlamentu koje sve moæemo prozvati imenom i prezimenom, a ne da imamo utisak da se svi kriju iza nekih partijskih struktura", kaæe profesor Zec. Prema wegovim reËima, ovde se stvara sistem u kojem se ne podrazumeva da neko treba da plaÊa struju, porez, troπkove...

"Ako neko ima veliki biznis i imovinu, a ima milijarde dugova koje neÊe da plati, u sledeÊoj etapi Êe mu qudi ulaziti u wegove prodavnice i uzimati robu bez plaÊawa. Treba krenuti od dve osnovne stvari: koncepta dræave i druπtva i sistema obrazovawa. A tu su tragiËne greπke napravqene. Nije problem ovde πto se neko protivzakonito obogatio. To se moæe reπiti za πest meseci: zatvoriπ ga i oduzmeπ mu imovinu. Ali, kad vi date milion laænih diploma, kada pustite ambroziju u sistem i poruπite sve vrednosti druπtva, ne moæete to tako lako da iskorenite".

On ocewuje i da je srpska Vlada pala u zabludu jer smatra da dobro radi ako je Zapad mnogo hvali a da zaboravqa da je isti Zapad i MiloπeviÊa mnogo hvalio, pa ga je na kraju stavio u Hag. "Zapad je veoma hvalio i GorbaËova i wegove reforme, da bi ga na kraju ponizio, pa se izdræava tako πto radi kao pi-ar menaxer jedne fabrike torbi. Zapadu nije ciq da »eda JovanoviÊ prizna Kosovo, a najviπe bi im odgovaralo kada bi to mogao da uËini ©eπeq", istiËe on.

KomentariπuÊi borbu protiv korupcije on kaæe da se korupcija tretira kao tekuÊa pojava koja se personalizuje ali da je problem πto je sistem koji smo stvorili prirodno stawe za korupciju.

"Kao πto rastu palme na Mediteranu, tako raste i korupcija u naπoj zemqi. Ekonomska i politiËka elita mora sebi da postavi pitawe zaπto svi vladari ovde zavrπavaju tragiËno? Nije napravqen sistem ovde da se moæe normalno „popeti” na vlast i sa we normalno siÊi.

Pogledajmo sudbinu MiloπeviÊa. Pa –iniÊa. Od dizawa u zvezde do gurawa u blato", dodaje on.

(Novosti,24.7.2013;Podvukla-Iskra)

3

Srbija bez...

преговора са ЕУ, и остварити по САД наредби независно шиптарско Косово, а уз истовремено очувања Устава Србије који за Косово вели да је оно његов „интегрални” део. На основу тога Тома Николић, председник Србије, je увек могао да исповеда своје „вјерују” да он „никад” неће признати косовску независност. Једно је, међутим, шта је Томина вера, али је сасвим нешто друго Вучићева верзија те његове вере. Но идимо редом... Споразум са Тачијем - Међунарoдни Уговор

Дачић је преузео своју дужност вођења преговора са Тачијем, шиптарским премијером уз обавезно посредовање грофице Ештон из ЕУ која, стављајући се на страну Шиптара, крши уствари, „статусну неутралност” на коју се Еулекс обавезао (па и она, јер представља ЕУ) кад је реч о Косову. Под, дакле, таквим њеним окриљем, долази до осам таквих сусрета са Тачијем. На деветом, њих двојица парфирају прво Споразум да би га назад и потписали. По том Споразуму, српска енклава на Косову (4 општине) брише се из српског Устава а уписује се у онај шиптарски. Да је то Дачић урадио као приватна личност - нема проблема; како је он то урадио као премијер, значи Србија признаје независност Косова. Али то није све. Тај Споразум је верификовала Српска Скупштина, што опет значи да га је и Скупштина признала. А како је председик Србије, Тома Николић замолио Уставни суд Србије, да одложи разматрање уставности Споразума док га Скупштина не усвоји, значи то да га је и Председник Србије, признао. Како целокупна власт Србије, дакле, признаје независно шиптарско Косово, с једне, а како је кроз сличну процедуру прошао Споразум код приштинских власти, с друге стране, онда Споразум уствари постаје Међународни уговор између две независне државе, а само Косово за Србију вечито изгубљено. Док Србија званично не призна Косово, могу Шиптари бити и владати њиме стотину година, оно није изгубљено, ту брану је Вучић својом вражјом политиком врло успешно заобишао и предао бесплатно независно Косово Тачију у руке. Не би нас смело изненадити, ако би му Шиптари још за живота подигли споменик у Приштини, као што су то својевремено учинили Клинтону, који је, као што се зна, одобрио Скупштини Косова да прогласи своју независност. Два Видовдана

Поводом Видовдана ове године, Вучић је изашао са тезом да би оригинални Видовдан требало заборавити а окренути се будућем Видовдану. Пошто у будућем Вучићевом Видовдану, не може бити места за суштину оригиналног Видовдана тј. определење Срба за Царство небеско, поставље се питање како се уопште може ставити знак једнакости измeђу њих. Сходно томе, само један Видовдан може да постоји, а то је онај противан „царству земаљском”. То зна и Вучић, али њему је из оригиналног Видовдана потребна симболика вечности која је у оригинални уткана, па је њу Вучић буквално украо из старог и налепио у свој, те отуд „истост” два Видовдана. А све те манипулације са вечношћу њему су неопходне, да би у будући „Видовдан” упаковао, по много чему, своје - сада вечне - сатан-

2

ске идеје.

Вучићева „црквеност”

Из претходна два Видовдана неизбежно произилази да ће се Вучић, кад-тад, морати сукобити са Српском Православном Црквом (СПЦ). У текућој његовој пракси, међутим, joш нема простора за такав закључак, већ да је он мoждa чак и „црквен” човек. Наиме, био је на помену Србима погинулим у хрватској војној акцији „Олјуја”. Видимо га на једној фотографији са упаљеном свећом у руци. Али и по свему другом, рекло би се да се он заиста својски труди да буде неутралан. Зашто? Присетио се ваљда да су комунисти хтели да СПЦ силом униште, али су они претходно, уместо ње, сами себе урушили. Значи, не дирати је, док Артемијев раскол довољно не разруши њене темеље. То, или пак његова бојазан да отвореним антицрквеним радом, не открије демонску суштину свога деловања. Промена свести Срба

На овој, иначе ђаволској работи - неки је правилно називају „психоцид” тј. убијање божанске душе једне нације, конкретно српске - Вучић проводи највећи део свог иначе прескупог времена. Да не би било забуне, требало би додати да је он заинтересован само за политичку верзију психоцида. Кад он увиди да је „на тапету” његова искључиво морална верзија, он се, као и у црквености, повлачи у дубоку само-наметнуту, али због истог разлога, неутралност. Наравно, али то је већ другојачије питање, које пита: како он успева да практично испољи ту стриктност у раздвајању политичке од моралне димензије и да ли је то уопште могуће. Ново питање, међутим јесте: зашто је њему тај психоцид тј. политичко убијање душе српског народа, неопходан? Одговор је прост и једностван: ако је политичка душа српског народа празна, онда је Вучићу лако да у њу убаци сваку своју идеју чак и ђаволску. Свака људска јединка је рођена са јединственом свешћу о себи. Слично је и са народима, само је размера те свести код народа много шира него код појединаца. Кад је реч о Србима, њихова свест је сва Богом инспирисана. Химна им говори о „Богу правде” који ће „спасити” цео српски род, али и да Он „подржи” краља (име) за кога се „моли” опет тај исти цео српски род. А косовска и Видовданска епопеја је прича за себе. Мада губе битку на Косову, они да би га за вечност очували, опредељују се за Царство небесно и успевају. Требало им је истина 500 година да га освете. А Дачићу и Вучићу, као што смо видели, због промењене њихове Богомдане

IZ SADRÆAJA Stranci u vladi - destrukcija Srbije. . . . . . . . . . . . . . 5 Godina dana najgore vlade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Sever KiM ne veruje Beogradu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 SAD sistem nadzora i psihotronike. . . . . . . . . . . . . . .13 NATO opet zove Srbiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Globalistima je rat potreban i zato neizbeæan. . . . . .19 Opπte nepoverewe u SAD elitu. . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 Istoriju nam kroje po dogovoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 SAD su policijska dræava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. septembar 2013. .

BANKE UBRZANO POVLA»E KAPITAL Strane banke su u prvom tromeseËju ove godine ubrzale povlaËewe kapitala iz centralne i istoËne Evrope, pokazao je najnoviji izveπtaj EBRD-a.

PRILOZI ISKRI Zaveπtawe Iskri pok. Milivoja ∆ordaπa Surpuga Vesti i sin Piter ∆ordaπ £ 300 Prilog Iskri Drug Jovan JoviÊ, Monako E 500 Za pokoj duπe dragog druga –ure JakπiÊa Dugovi i drugarice iz Sidneja A$ 30 Za pokoj duπe svog dragog druga –ure Porodica Bratislava i Marion StevanoviÊ A$ 20 U znak seÊawa na o. Jovana Hilandarca. Neka ga dragi Gospod nagradi za sve πto je uËinio za manastir Hilandar i napaÊeni srpski rod Brat Brale A$ 20

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. septembar 2013.

Banke koje podnose izveπtaje Banci za meunarodna poravnawa smawile su u tom periodu svoje spoqne pozicije u evropskim zemqama u razvoju, bez Rusije i Turske, u visini od 0,7 posto bruto domaÊeg proizvoda (BDP), preneo je portal seebiz.

To je viπe nego u posledwem tromeseËju 2012. godine, kada su wihova sredstva u tim zemqama smawena za 0,2 odsto, naveo je EBRD. Mnoge banke u istoËnoevropskim zemqama su u potpunom ili veÊinskom vlasniπtvu matiËnih banaka sa Zapada, koje u posledwe vreme smawuju kreditne aktivnosti nastojeÊi da srede svoje bilanse naruπene duæniËkom krizom u evrozoni.

Strahuje se da Êe wihovo povlaËewe na domaÊe træiπte naneti πtetu privredama evropskih zemaqa u razvoju.

Istraæivawe je pokazalo znaËajno kumulativno smawivawe sredstava u proteklim tromeseËjima, koje je dostizalo u proseku i 5,5 odsto BDP-a od sredine 2011. godine. NajveÊe povlaËewe sredstava dogodilo se u Maarskoj, gde je dostiglo 23 odsto BDP-a, a zatim u Sloveniji, 17 odsto.

Taj proces nastavio se i u prva tri meseca ove godine u zemqama kao πto su Hrvatska, Letonija, Litvanija, Rumunija i Ukrajina, saopπtio je EBRD. U Maarskoj su banke zbog odluka vlade Viktora Orbana u vezi sa oporezivawem banaka i davawa subvencija korisnicima kredita u 2010. izgubile 3,6 milijardi evra. Strane banke strahuju da bi mogle da pretrpe joπ gubitaka zbog najavqenog plana za pomoÊ korisnicima kredita s hipotekama u stranim valutama.

NajveÊa maarska banka OTP je u protekle dve nedeqe zbog oπtrog pada cene akcija izgubila na træiπnoj kapitalizaciji viπe od 887 miliona dolara.

(Tanjug, 31.7.2013; Podvukla - Iskra).

+ –URA JAK©I∆ U Pertu, Zapadna Australija, premnuo je 25. jula 2013. naπ drug, bivπi srpski dobrovoqac, –ura JakπiÊ.

–ura je roen 11. decembra 1921. godine. Po zanimawu bio je berberin. U dobrovoqce je stupio 1941. godine i od tada uËestvovao u svim borbama svojih jedinica u Srbiji, povlaËewe prvo u Sloveniju u septembru 1944, a potom u Italiju u maju 1945. U Italiji aktivno uËestvuje u æivotu i radu naπih vojnoizbegliËih logora Forli i Eboli.

Posle preseqewa svih nacionalnih snaga od strane `saveznika` iz Italije u Zapadnu NemaËku u proleÊe 1947, te dobijawa civilnog statusa `raseqeno lice`, odlazi sa velikom grupom bivπih dobrovoqaca na rad u Englesku. Nastawuje se u Haj Vikombu. Tu sreÊe i æeni se mladom Engleskiwom Xojs.

PoËetkom 1960-ih braËnio par JakπiÊ emigrira u Sidnej, Australija. –ura vredno radi kao berberin, a raaju im se i sinovi Steva i Petar.

Kada su sinovi odrasli i o’enili, sele se zbog posla u Pert. Posle penzionisawa 1984, –ura i Xojs se sele u Pert, da se pridruæe sinovima i wihovim porodicama.

Neka bi blagi Gospod podario veËan pokoj i rajsko naseqe naπem vernom drugu –uri, a wegovoj porodicu naπe duboko sauËeπÊe, u ime drugova i drugarica iz Sidneja.

B. S.

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Azil za Snoudena

MIRIS HLADNOG RATA SAD I RUSIJE Kongres SAD je shvatio odluku RF da pruæi azil bivπem saradniku CIA Edvardu Snoudenu kao demonstrativni „πamar svim Amerikancima”.

U Moskvi smatraju da bi bilo kakva drugaËija odluka Moskve dovela do toga da Rusiju „viπe niko ne shvata ozbiqno”. ©ta Êe Vaπington uraditi ostaje da se vidi; analitiËari ukazuju da su moguÊi najradikalniji potezi posle zavrπetka Hladnog rata.

Edvard Snouden, bivπi analitiËar obaveπtajne sluæbe SAD, viπe od mesec dana je boravio u tranzitnoj zoni aerodroma Πeremetjevo, a pre Ëetiri dana je dobio azil na godinu dana i uπao na teritoriju Rusije. Kongres SAD je shvatio odluku RF kao demonstrativni „πamar svim Amerikancima” i oËigledan „kraj resetovawa odnosa”. Bela kuÊa je prvi put zvaniËno potvrdila da Êe se pruæawe azila Edvardu Snoudenu neposredno odraziti na planove Baraka Obame da se u septembru u Moskvi sastane sa Vladimirom Putinom.

1. avgusta je advokat Anatolij KuËerena predao Edvardu Snoudenu potvrdu o pruæawu azila u RF. Potvrda vaæi do 31. jula 2014. Po reËima advokata, bivπi analitiËar CIA je zajedno sa wim napustio tranzitnu zonu Πeremetjeva, posle Ëega je advokat ispratio begunca - sada veÊ azilanta - do taksija. KuËerena „iz bezbednosnih razloga” nije rekao kuda se Snouden zaputio.

Edvard Snouden je juËe preko portala WikiLeaks zahvalio vlastima RF na azilu: „Tokom proteklih osam nedeqa bili smo svedoci kako Obamina administracija ne poπtuje meunarodno i unutraπwe zakonodavstvo. Ali na kraju je pravda trijumfovala.”

Motivaciju Moskve „Komersantu” je objasnio deputat Dræavne Dume VjaËeslav Nikonov: „Rusija bi se obrukala da je donela bilo koju drugu odluku. Da nismo pruæili Snoudenu azil, Rusku Federaciju niko viπe ne bi shvatao ozbiqno, pogotovo Amerikanci”. Aleksej Puπkov, πef komiteta Dume za meunarodna pitawa, dodaje: „Sami Amerikanci su stvorili krizu. Blokirali su Snoudenu put uprkos Obaminoj izjavi da neÊe `prizemqiti avion zbog nekakvog 29-godiπweg hakera` i onemoguÊili mu bezbedno poletawe zadræavawem aviona predsednika Bolivije. Sada se moæe dogoditi da Snouden zauvek ostane u Rusiji.”

Kremq se tokom prethodnih dana trudio da umawi znaËaj ovog dogaaja. PomoÊnik predsednika RF Jurij Uπakov je izjavio da „sluËaj Snouden” nije toliko znaËajan da bi uticao na

odnose RF i SAD.

God. LX|V

Vaπington, meutim, ne misli tako. „Komersantovi” izvori bliski administraciji SAD juËe su u jedan glas tvrdili da Bela kuÊa uskoro moæe doneti odluku o otkazivawu susreta na najviπem nivou zakazanog za septembar. „Tokom proteklog meseca Vaπington je nekoliko puta signalizirao da Obamina poseta Rusiji moæe biti otkazana. Moskva nam svojom odlukom ne ostavqa moguÊnost izbora”, objasnio je „Komersantov” sagovornik. Kako navode izvori, Bela kuÊa ipak ne namerava da izazove eskalaciju i da otkaæe joπ i odlazak Baraka Obame u Sankt Peterburg na samit G-20.

Pa ipak, ameriËki eksperti smatraju da Êe odluka o otkazivawu moskovskog susreta biti „potez bez presedana”. „Niπta sliËno se nije deπavalo otkako je zavrπen Hladni rat”, uverena je Anela Stent, bivπa saradnica Nacionalne obaveπtajne sluæbe SAD i profesor Univerziteta u Xorxtaunu.

Meutim, teπko da Êe Vaπington sada dopustiti da odluka Moskve proe bez ikakvih posledica. „SAD su na sve naËine demonstrirale koliko im je vaæno da Snouden odgovara pred ameriËkim sudom. Dovoqno je setiti se sluËaja sa avionom predsednika Bolivije”, objasnio je u intervjuu za „Komersant” Semjuel »arap, stariji nauËni saradnik vaπingtonskog odeqewa Meunarodnog instituta za strateπka istraæivawa (IISS). „OdbijajuÊi da sarauje po tom pitawu, rusko rukovodstvo ustvari πaqe jasan signal: ono πto vas toliko brine, za nas je toliko nevaæno da Êemo mi postupiti potpuno suprotno. Sa takvim zemqama predsednik SAD neÊe aktivno razgovarati i saraivati.”

Da Vaπington tako misli u suπtini se slaæu i ruski eksperti. „SudeÊi po odluci Moskve da pruæi Snoudenu azil, predsednik Putin nema nameru da za odnose sa SAD plaÊa cenu za koju smatra da je previsoka, niti æeli da se po svaku cenu sastane sa Obamom”, izjavio je Dmitrij Trewin, direktor Moskovskog centra „Karnegi”. „Meutim, to dovodi predsednika Obamu u teπku situaciju. Tako se ozbiqno suæava baza na kojoj SAD mogu da nastave razgovor sa RF. Ne moæe se reÊi da Êe odnosi izmeu Moskve i Vaπingtona biti prekinuti, ali sada svakako neÊe doÊi do wihovog produbqivawa.”

5.8.2013.

(Podvukla - Iskra)

Ruska reË (Komersant)

1. septembar 2013.

1228

СРБИЈА БЕЗ ВУЧИЋА

Nastaje vreme za razmiπqawe o temi: Подсетимо се шта је претходило Милошевићевом паду. Овај је прво допринео да се ратови из деведесетих прошлог столећа окончају. Онда су нагло престале посете странаца Београду. Стране мировне и „хуманитарне” институције пребацују се у Загреб. (Хтело се тиме рећи да Србија није више „кичма Балкана”, јер Загреб је постао то. То се у данашње дане крунисало буквалним гурањем Загреба, као првог, у ЕУ док Србија крајње проsiјачки моли само за „датум”. Наравно, у ЕУ се не може са хашким баластом, па су Готовина и MarkaË морали бити ослобођени, за разлику од Младића и Караџића које очекујe тешкa робијa. Да би најзад фамозна и фатална по Србију г-ђа Олбрајт прокламовала да Милошевић није решење већ је и сам део проблема. Даље о Милошевићевој судбини мање више све знамо. Покренута је је једна огромна пропагандно-војна машинерија финансирана, по Вуку Драшковићу, сумом од 120 милиона долара (Вук сигурно зна ову суму, јер је са Ђинђићем требао и сам да буде администратор тог новца, али му је овај то преотео, па је дошло тако и до њиховог политичког разлаза). А све то је било под диригентском палицом Вилијама Монтгмерија из Мађарске. Пошто је Милошевић пао и тако постао жалосна историја, Монтгомери се одмах уселио у САД амбасаду у Београду, с тиме што се хајка против Милошевића сада пренела на српски народ. Монтгомери, кључна личност Вучићевог уздизања

Зашто је био потребан оволики увод кад је реч требало да буде само о Вучићу, Николићу или уопштено напредњацима? Првенsтвено због Монтгомерија, који више није био амбасадор, већ само „слободан стрелац” који је одабирао будуће САД агенте у траnзитним земљама као што је Србија била. Наиме, Тома Николић је у Србији замењивао добровољно утамниченог Шешеља у Хагу. Зна се да су ти српски шешељевци под Томом плаћали Монтгомерија 7 хиљада евра месечно ради њиховог уклапања у демократски политички живот Србије. Монтгомеријева трострука препорука била је: (а) развести се макар формално од Шешеља; (б) наставити са српским радикализмом али под другим, мање нападним именом; рецимо - напредњаци; и (в) Вучић да буде једини интерпретатор тог

новог напредњачког курса. (у (в) напред није укључена чињеница да је Монтгомери био тај који је Вучића препоручио одлучујићим факторима у Стејту (или ЦИА) који су задужени за стварање САД агената у, конкретно, Србији, па је тако Вучић, после обуке, то и постао - САД агент). Копирање Тадићеве ЕУ без алтернативе

У то време у Србији такакв агент био је Борис Тадић, иначе и председник Србије. Овај је био чувен по свом једином политичком програму: „у ЕУ без алтернативе!” Кад - гле чуда! - у свом првом политичком наступу, напредњаци за свој програм узеше Тадићеву „безалтернативну ЕУ”. Новинари запиташе Вучића: како то, у политику Србије улазите без свог програма већ само имитирате онај Тадићев. Вучићев одговор био је врло мистериозан али и кратак: кад је Тадић са странцима - он само прима наређења; кад ми у име Србије будемо са странцима - тако неће бити! Хтео је рећи: ми ћемо их усмеравати шта да нам кажу. Ово може да звучи као Вучићево самохвалисање, али није, с обизиром пак, да је он у очима САД, важио за најбољег познаваоца психе Срба као народа, и стога, као САД искрени агент, може најбоље сам да креира политику идеје да се Србија за свагда уништи као политички фактор у свету а поготово на Балкану. Вучић на власти са Дачићем као премијером

Најзад, пре годину дана, напредњаци су дошли на власт и владали Србијом читаву годину; довољо је то време, кад је реч о разговору званичних Срба са странцима, конкретно Вучићевих.

Pостадосмо заинтересовани, како то Вучићево креирање САД политике изгледа у пракси. Можда се још сећате, да би се формирала напредњачка коалициона власт, Дачић је захтевао премијерство за себе, те је Вучић морао да иде у Вашингтон да тражи САД одобрење тј. Дачићeву „подобност” за тако високу функцију. Кад се вратио, „подобност” није споменута, јер је Дачић постао премијер, али је проблем Косово: „лоше” су вести о њему. Те две ствари (премијерство и Косово), плус трећа, Дачићева идеја још из Тадићевог времена да се питање Косова може и мора трајно решити једино његовом поделом. На њима је Вучић исковао свој дијаболични план како добити и „датум” тј. почетак