Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.
Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!
Povodom smene gradonaËelnika –ilasa
KOJI JE „KU»KIN SIN” NA©? Frenklin Delano Ruzvelt, ratni saveznik »erËila i Staqina, tvorac tzv. Novog dogovora kojeg je ponudio ameriËkom narodu kao odgovor na Veliku ekonomsku depresiju 1930-ih godina, i jedini ameriËki predsednik koji je bio Ëetiri puta izabran, ostao je zapamÊen po mnogo Ëemu joπ, ukquËujuÊi i jednu ciniËnu ali otvorenu i duhovitu opasku, koja je na saæet naËin opisala duh ameriËke spoqne politike. GovoreÊi o nikaragvanskom diktatoru, Anastaziju Somozi, kaæe se da je Ruzvelt „u wegovu odbranu” jednom prilikom rekao: „On moæda i jeste kuËkin sin, ali je naπ kuËkin sin”. ©to je znaËilo, u Somozinom sluËaju - kao i wegovih sinova koji su ga nasledili i vladali Nikaragvom sve do dolaska pokreta Sandinista na vlast 1979. godine - da su Ameri spremni da podræavaju diktatore i sliËne sjajne primerke qudskog materijala u ime „πirewa demokratije” i sliËnih „vrednosti” za koje smatraju da treba da se nametnu ostatku sveta. A kad jednim „kuËkinim sinovima” istekne rok upotrebe, u rezervi su uvek neki drugi, malo gladniji. U tom kquËu bi mogla, uprkos priliËno sumornoj stvarnosti, da bude smeπna situacija koja je viena u utorak, 24. septembra u Beogradu, pri smewivawu Dragana –ilasa sa mesta gradonaËelnika Beograda. Zbiqa, kako se ne nasmejati æalopojki dosadaπweg gradonaËelnika: „Jasno je da moja smena nema veze sa onim πto smo uradili u ovih pet godina. To je politiËki odgovor na ono πto sam govorio u proteklom periodu, a to je da zemqa polako klizi u diktaturu i jednopartijski sistem”. Eto, on jadan, zapravo pravi, istinski i neprikosnoveni borac za demokratiju - smewen je zato πto diæe svoj glas protiv straπne diktature. Uz to mu Ëak i stranka nosi „demokratski” naziv, πto je u savremenom masmedijskom predstavqawu jednako slikawu oreola oko svetaËke glave u pravoslavnoj ikonografiji. Niπta zato πto je ceo predsedniËki mandat wegovog prethodnika na Ëelu te iste stranke, Borisa TadiÊa, proπao u sistematskom, skoro brutalnom koncentrisawu medijske, politiËke i finansijske moÊi u predsedniËkom kabinetu na AndriÊevom vencu, kada su zapravo i postavqeni temeqi danaπwe republiËke vlasti. Tada je –ilas bio u „fazonu” - „ja se ne bavim politikom, ja sam praktiËan Ëovek”. Jednostavno, od tolike operativnosti, praktiËnosti, pragmatiËnosti i bavqewa reπavawem „æivotnih problema obiËnih qudi”, nije imao vremena da primeti nikakvo klizawe u diktaturu i jednopartijski sistem. Naravno, vremena se naπlo kada je na red doπla gradonaËelniËka foteqa. Ono πto dodatno zabavqa - opet, Ëak i u ovo potpuno nezabavno vreme - je to πto –ilasu nikako nije smetalo klizawe u diktaturu kada je isto, godinu dana ranije, poËelo da se iskazuje na
vrlo konkretan naËin - u Vladinoj kosovskoj politici. Ustav se permanentno krπi otkako je nova vladajuÊa koalicija doπla na vlast proπlog leta. Sklopqen je oËigledno protivustavni tzv. briselski sporazum sa priπtinskom narko-mafijom, a Ustavni sud uÊutkan. Graanska i ustavom zagarantovana prava desetina i desetina hiqada Srba i drugih lojalnih nearbanasa sa Kosova i Metohije se brutalno gaze, qudi se guraju u raqe „najsurovije bande ikad viene u Evropi”, ako je verovati svedoËanstvu policijskih struËwaka EU (a takvima se, moramo li podseÊati, po definiciji veruje). –ilas o tome nije rekao ni reË. Ustvari rekao je, ali ne u kontekstu kritike „diktature” koja brutalno gazi najviπi pravni akt zemqe. Naprotiv. U vreme potpisivawa tzv. briselskog sporazuma –ilas je traæio „moratorijum na kritiku vlasti” - tj. dok se ne dobije „datum”. Tu je, izmeu ostalog, pokazao ne samo dvoliËnost i neiskrenost, veÊ i veliku politiËku neinteligenciju, ali to je veÊ druga tema, koja bi mogla da otvori i sasvim novu debatu, (npr. o tome da li se od marioneta uopπte moæe oËekivati „inteligencija” - πto bi nas odvelo u nekom drugom pravcu.) „Principijelna” kritika puzajuÊe „diktature” je tada mogla da saËeka. I ne samo to. –ilas je sigurno viπe vremena, kao uostalom i ostatak bednog i nemoralnog „pro-evropskog” establiπmenta, proveo razmatrajuÊi navodno pogaæena prava eldæibiti-ovaca, ali je osvedoËeno sasvim okej sa tim da se wegovi sunarodnici na KiM uteruju u institucije priπtinskih trgovaca qudskim organima, kao i s tim da se Ustavni sud Srbije praktiËno ukida kao relevantna institucija dræave. Znaju svi oni - konkurs za imperijalne „kuËkine sinove” je permanentno otvoren, a homoseksualisti su na neuporedivo veÊoj ceni od tamo nekih zlomisliteqa sa severa KiM. Ono πto sreÊu kvari onima koji bi da likuju nad –ilasovom gorkom sudbinom je priroda onih ga smewuju. Da, svima je dosta skupih, najskupqih mostova na svetu bez pristupnih puteva, svima je dosta pijavice zvane Bus plus, medijske diktature debilizma otelovqenog u gradskoj televiziji Studio B, i sliËnih stvari. Ali, opet: ko ga pa smewuje? Da li je ikada vredelo, u doba imperije, favorizovati neke wene „kuËkine sinove” naspram drugih? Da li je bilo vaæno ko Êe vladati Sodomom u posledwe wegove dane, pre kiπe od vatre i sumpora koja Êe se na wega sruËiti? Ili treba pustiti mrtve da sahrawuju svoje mrtvace. RetoriËko pitawe, naravno. Fond strateπke kulture 25.9.2013
Aleksandar PAVI∆ (Podvukla - Iskra)
God. LX|V
1. novembar 2013.
1230
НА ПОД, СРБИЈО!
Posle godinu dana vlasti SNS
Прошло је нешто више од годину дана од како је Србија под слоганом „Напред, Србијо” за новог Председника земље изабрала човека који се пред стотинама хиљада људи Богом клео да се неће смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије и гласала за одбацивање свих споразума о Косову и Метохији које је власт Демократске странке потписала и гласовима потврдила да ЕУ - ипак - има алтернативу. Узалуд су обазривији аналитичари упозоравали да се треба чувати човека који се било где - а поготову пред стотинама хиљада људи - заклиње Богом живим да ће било шта урадити.
Владама се обично даје сто дана, а рачуни се подвлаче после годину дана. Овој и оваквој Влади Србије дали смо годину и сто дана, а чини се да ни сто година и сто дана не би значајније променили утисак. сати :
Ефекте рада Владе Србије лако је попи-
• бриселским споразумом Влада Србија се потпуно повукла са простора Косова и Метохије и, под претњом силе, покушава да наметне сопственом народу провођење такозваних Устава и закона лажне државе Косово. Уставном суду је власт забранила да се изјасни о уставности споразума; • потрошачка корпа у мају прошле године вредела је 57.920 динара, а у мају ове године 64.819 динара и скупља је непуних 12 одсто; • реалне зараде запослених пале су за око 4 одсто; • према резултатима извештаја Светског економског форума о конкурентности 142 земље у свету, Србија заузима 95. позицију и за три године пала је за десет места. Трећа је земља у свету из које највише одлази стручног кадра. По утицају монопола и олигопола на тржиште наша држава држи неславно
пето место у свету; • од свих балканских народа једини народ који се не увећава него лагано умире јесте српски народ. Ако се таквим трендом настави Срби ће 2030. године чинити мање од 50 становника Србије, а 2070. имаћемо два и по пута више људи старијих од 65 година него деце млађе од 15, што представља биолошку тачку са које нема повратка. Решавање демографског питања није на листи приоритета Владе Србије...
Могло би се у недоглед набрајати и увек доћи до исте константе: никакав помак ни бољитак ова Влада Србије донела није.
Ужасавајућа популарност Српске напредне странке последица је фактора који немају везе са реалним животом: успеха у формирању Владе Србије и склоности људи да пристају уз „победнике” у таквим „биткама” и хапшења Мирослава Мишковића.
Стављање у затвор тајкуна над тајкунима подигло је популарност СНС до вртоглавих висина и томе је дириговани медијски хор брујао недељама пре и месецима по хапшењу. Мирослав Мишковић је данас на слободи, а Уставни суд је донео одлуку да му је притвор незаконито продужаван и да исти има право на одштету. О томе је у медијима тек покоја реч објављена и врло је брзо истина гурнута у страну што даље од очију и ушију јадног народа. Готово извесно је да би резултати испитивања јавности показали да половина Србије мисли да је Мишковић и даље у затворској ћелији...
Али, кад се принцип „дај, бабо, главу” показао успешним, неопходно је било пронаћи нову главу и њу је пронашло у министру свега и свачега Млађану Динкићу. Проверене рецепте не треба мењати да јело не би постало бљутаво - месецима (тачније дуже од пола прве