Iskra1230

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Povodom smene gradonaËelnika –ilasa

KOJI JE „KU»KIN SIN” NA©?

Frenklin Delano Ruzvelt, ratni saveznik »erËila i Staqina, tvorac tzv. Novog dogovora kojeg je ponudio ameriËkom narodu kao odgovor na Veliku ekonomsku depresiju 1930-ih godina, i jedini ameriËki predsednik koji je bio Ëetiri puta izabran, ostao je zapamÊen po mnogo Ëemu joπ, ukquËujuÊi i jednu ciniËnu ali otvorenu i duhovitu opasku, koja je na saæet naËin opisala duh ameriËke spoqne politike. GovoreÊi o nikaragvanskom diktatoru, Anastaziju Somozi, kaæe se da je Ruzvelt „u wegovu odbranu” jednom prilikom rekao: „On moæda i jeste kuËkin sin, ali je naπ kuËkin sin”. ©to je znaËilo, u Somozinom sluËaju - kao i wegovih sinova koji su ga nasledili i vladali Nikaragvom sve do dolaska pokreta Sandinista na vlast 1979. godine - da su Ameri spremni da podræavaju diktatore i sliËne sjajne primerke qudskog materijala u ime „πirewa demokratije” i sliËnih „vrednosti” za koje smatraju da treba da se nametnu ostatku sveta. A kad jednim „kuËkinim sinovima” istekne rok upotrebe, u rezervi su uvek neki drugi, malo gladniji.

U tom kquËu bi mogla, uprkos priliËno sumornoj stvarnosti, da bude smeπna situacija koja je viena u utorak, 24. septembra u Beogradu, pri smewivawu Dragana –ilasa sa mesta gradonaËelnika Beograda. Zbiqa, kako se ne nasmejati æalopojki dosadaπweg gradonaËelnika: „Jasno je da moja smena nema veze sa onim πto smo uradili u ovih pet godina. To je politiËki odgovor na ono πto sam govorio u proteklom periodu, a to je da zemqa polako klizi u diktaturu i jednopartijski sistem”.

Eto, on jadan, zapravo pravi, istinski i neprikosnoveni borac za demokratiju - smewen je zato πto diæe svoj glas protiv straπne diktature.

Uz to mu Ëak i stranka nosi „demokratski” naziv, πto je u savremenom masmedijskom predstavqawu jednako slikawu oreola oko svetaËke glave u pravoslavnoj ikonografiji. Niπta zato πto je ceo predsedniËki mandat wegovog prethodnika na Ëelu te iste stranke, Borisa TadiÊa, proπao u sistematskom, skoro brutalnom koncentrisawu medijske, politiËke i finansijske moÊi u predsedniËkom kabinetu na AndriÊevom vencu, kada su zapravo i postavqeni temeqi danaπwe republiËke vlasti.

Tada je –ilas bio u „fazonu” - „ja se ne bavim politikom, ja sam praktiËan Ëovek”. Jednostavno, od tolike operativnosti, praktiËnosti, pragmatiËnosti i bavqewa reπavawem „æivotnih problema obiËnih qudi”, nije imao vremena da primeti nikakvo klizawe u diktaturu i jednopartijski sistem. Naravno, vremena se naπlo kada je na red doπla gradonaËelniËka foteqa.

Ono πto dodatno zabavqa - opet, Ëak i u ovo potpuno nezabavno vreme - je to πto –ilasu nikako nije smetalo klizawe u diktaturu kada je isto, godinu dana ranije, poËelo da se iskazuje na

vrlo konkretan naËin - u Vladinoj kosovskoj politici. Ustav se permanentno krπi otkako je nova vladajuÊa koalicija doπla na vlast proπlog leta. Sklopqen je oËigledno protivustavni tzv. briselski sporazum sa priπtinskom narko-mafijom, a Ustavni sud uÊutkan. Graanska i ustavom zagarantovana prava desetina i desetina hiqada Srba i drugih lojalnih nearbanasa sa Kosova i Metohije se brutalno gaze, qudi se guraju u raqe „najsurovije bande ikad viene u Evropi”, ako je verovati svedoËanstvu policijskih struËwaka EU (a takvima se, moramo li podseÊati, po definiciji veruje). –ilas o tome nije rekao ni reË. Ustvari rekao je, ali ne u kontekstu kritike „diktature” koja brutalno gazi najviπi pravni akt zemqe.

Naprotiv. U vreme potpisivawa tzv. briselskog sporazuma –ilas je traæio „moratorijum na kritiku vlasti” - tj. dok se ne dobije „datum”. Tu je, izmeu ostalog, pokazao ne samo dvoliËnost i neiskrenost, veÊ i veliku politiËku neinteligenciju, ali to je veÊ druga tema, koja bi mogla da otvori i sasvim novu debatu, (npr. o tome da li se od marioneta uopπte moæe oËekivati „inteligencija” - πto bi nas odvelo u nekom drugom pravcu.) „Principijelna” kritika puzajuÊe „diktature” je tada mogla da saËeka.

I ne samo to. –ilas je sigurno viπe vremena, kao uostalom i ostatak bednog i nemoralnog „pro-evropskog” establiπmenta, proveo razmatrajuÊi navodno pogaæena prava eldæibiti-ovaca, ali je osvedoËeno sasvim okej sa tim da se wegovi sunarodnici na KiM uteruju u institucije priπtinskih trgovaca qudskim organima, kao i s tim da se Ustavni sud Srbije praktiËno ukida kao relevantna institucija dræave. Znaju svi oni - konkurs za imperijalne „kuËkine sinove” je permanentno otvoren, a homoseksualisti su na neuporedivo veÊoj ceni od tamo nekih zlomisliteqa sa severa KiM. Ono πto sreÊu kvari onima koji bi da likuju nad –ilasovom gorkom sudbinom je priroda onih ga smewuju. Da, svima je dosta skupih, najskupqih mostova na svetu bez pristupnih puteva, svima je dosta pijavice zvane Bus plus, medijske diktature debilizma otelovqenog u gradskoj televiziji Studio B, i sliËnih stvari. Ali, opet: ko ga pa smewuje? Da li je ikada vredelo, u doba imperije, favorizovati neke wene „kuËkine sinove” naspram drugih? Da li je bilo vaæno ko Êe vladati Sodomom u posledwe wegove dane, pre kiπe od vatre i sumpora koja Êe se na wega sruËiti? Ili treba pustiti mrtve da sahrawuju svoje mrtvace.

RetoriËko pitawe, naravno.

Fond strateπke kulture 25.9.2013

Aleksandar PAVI∆ (Podvukla - Iskra)

God. LX|V

1. novembar 2013.

1230

НА ПОД, СРБИЈО!

Posle godinu dana vlasti SNS

Прошло је нешто више од годину дана од како је Србија под слоганом „Напред, Србијо” за новог Председника земље изабрала човека који се пред стотинама хиљада људи Богом клео да се неће смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије и гласала за одбацивање свих споразума о Косову и Метохији које је власт Демократске странке потписала и гласовима потврдила да ЕУ - ипак - има алтернативу. Узалуд су обазривији аналитичари упозоравали да се треба чувати човека који се било где - а поготову пред стотинама хиљада људи - заклиње Богом живим да ће било шта урадити.

Владама се обично даје сто дана, а рачуни се подвлаче после годину дана. Овој и оваквој Влади Србије дали смо годину и сто дана, а чини се да ни сто година и сто дана не би значајније променили утисак. сати :

Ефекте рада Владе Србије лако је попи-

• бриселским споразумом Влада Србија се потпуно повукла са простора Косова и Метохије и, под претњом силе, покушава да наметне сопственом народу провођење такозваних Устава и закона лажне државе Косово. Уставном суду је власт забранила да се изјасни о уставности споразума; • потрошачка корпа у мају прошле године вредела је 57.920 динара, а у мају ове године 64.819 динара и скупља је непуних 12 одсто; • реалне зараде запослених пале су за око 4 одсто; • према резултатима извештаја Светског економског форума о конкурентности 142 земље у свету, Србија заузима 95. позицију и за три године пала је за десет места. Трећа је земља у свету из које највише одлази стручног кадра. По утицају монопола и олигопола на тржиште наша држава држи неславно

пето место у свету; • од свих балканских народа једини народ који се не увећава него лагано умире јесте српски народ. Ако се таквим трендом настави Срби ће 2030. године чинити мање од 50 становника Србије, а 2070. имаћемо два и по пута више људи старијих од 65 година него деце млађе од 15, што представља биолошку тачку са које нема повратка. Решавање демографског питања није на листи приоритета Владе Србије...

Могло би се у недоглед набрајати и увек доћи до исте константе: никакав помак ни бољитак ова Влада Србије донела није.

Ужасавајућа популарност Српске напредне странке последица је фактора који немају везе са реалним животом: успеха у формирању Владе Србије и склоности људи да пристају уз „победнике” у таквим „биткама” и хапшења Мирослава Мишковића.

Стављање у затвор тајкуна над тајкунима подигло је популарност СНС до вртоглавих висина и томе је дириговани медијски хор брујао недељама пре и месецима по хапшењу. Мирослав Мишковић је данас на слободи, а Уставни суд је донео одлуку да му је притвор незаконито продужаван и да исти има право на одштету. О томе је у медијима тек покоја реч објављена и врло је брзо истина гурнута у страну што даље од очију и ушију јадног народа. Готово извесно је да би резултати испитивања јавности показали да половина Србије мисли да је Мишковић и даље у затворској ћелији...

Али, кад се принцип „дај, бабо, главу” показао успешним, неопходно је било пронаћи нову главу и њу је пронашло у министру свега и свачега Млађану Динкићу. Проверене рецепте не треба мењати да јело не би постало бљутаво - месецима (тачније дуже од пола прве

Na pod...

године рада) је трајала „драма” око тзв. „реконструкције” да би се на звона објавило како мрски Динкић бива избаченим из Владе. Да би - десетак дана после тога - у тишини постао саветник првог потпредседника Владе или штајевећсветајчовекусрбији Александра Вучића. Саветник за сарадњу са највећим пријатељима Владе Србије и власти Сједињених америчких држава што су Уједиљени Арапски Емирати. Саветник за сићу за Косово, дистрибутер сребрњака или како коме већ мило...

Да Александар Вучић није ништа урадио за Србију не треба посебно показивати. То се види из резултата рада Владе у којој ведри и облачи. У чијем интересу ради, види се по томе ко га саветује: некадашњи генерални секретар НАТО и први човек ММФ-а.

Манир пуког маркетинга без реалног садржаја којим је Демократска странка владала Србијом годинама, Вучић је довео до перфекције. Без обзира на то што нико од упитаних вероватно не би знао да одговори на питање „шта је то тачно Вучић учинио за Србију”, он је данас најпопуларнији политичар у Србији. И, што је још горе, човек коме се највише верује. Пар његових изјава само потврђују о каквом је ходајућем билборду и врло опасном човеку реч.

Верујете ли му када каже да није имао ниједан слободан дан у протеклој години? Верујете ли му када каже да му је његов лични лекар три пута у протеклој години давао инфузију у Влади Србије због преморености? Посебну пажњу завређују његове самосажаљиве изјаве како зна да се „све ово неће по њега добро завршити”.

Клима које створена око тога показује у каквој мешавини апсурда, ироније, парадокса и зла Србија лежи.

Након тих речи, мелодраматичнији посматрач је у чуду: цела Србија у црнини, погребни венци на све стране; жене плачу, кучићи завијају, заставе на пола копља - управо је Александар Вучић у згради Владе Србије саопштио да је умро Александар Вучић. Стигао је и да умре и да васкрсне: он је полубог мртве земље.

О шатро председнику Владе Ивици Дачићу, знаном и као Коферче, не вреди трошити речи. „Кале. Значи - брдо” и „Банана.

2

Значи - нисам знао ко је”.

Председник уништитељске Владе који седи у друштву човека којег САД траже због шверца две тоне кокаина. Не треба ту трошити речи.

Магарећи послушно прихватајући бриселску шаргарепу, Влада Србије је успела да сроза и спољнополитички положај земље.

Прихватајући противуставне споразуме са лажном државом Косово и дозвољавајући ударе на енергетске споразуме са Руском федерацијом и заустављање градње Јужног тока, удаљила (у најбољем случају) нас је од Русије, Кине и оставила земљу и у сфери спољне политике на нивоу сателита и сатрапа западних земаља.

Срамотно понашање наше дипломатије у случају Сирије је најновији пример тога.

Недавно је млађахни Лазар Крстић званични члан друштва „Skull and bones” - објавио мере штедње против које ико разуман не може имати ишта. О озбиљности ових мера најбоље говори званично саопштење којe тврди да је донета одлука да се „узимају јефтинији кредити”. Зар је постојала одлука да се узимају скупљи?

Тешко је подвући црту после свих ових чињеница. Тешко, јер одвећ подсећа на равну црту откуцаја срца преминулог човека.

Ни покушаји хумористичке дистанце не помажу више; за сатиру је, осим лоше власти, неопходна и нада да може бити боље. А наде је у Србији све мање и мање... Афоризам, једног мог пријатеља, непоправљивог оптимисте: „Подигнимо Србију на колена”, постаје зрно реалне наде, у ситуацији кад нам је намењено сравњење са подом!

Димитрије Косијер

IZ SADRÆAJA TaËi: Briselski sporazum je samo poËetak. . . . . . . . . . ,3 VuËiÊ i –ilas - dva dobra druga. . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 »ije zadatke treba da obavqa Lazar KrstiÊ?. . . . . . . . .9

DETEKTOR LAÆI: DOSTA ZLO»INA

PRILOZI ISKRI Prilog Iskri Æ. MladenoviÊ

£4

U spomen mog pokojnog supruga Daniela RajkoviÊa Mihaina RajkoviÊ $ 60 Za pokoj duπe mog muæa protojereja Duπana, potoweg jeromonaha Save Protinica Dragica VaviÊ $ 60 U spomen pokojnog Æike DragojloviÊa, koji je do kraja svog æivota odræao svoj zavet - Bogu, Kraqu i Otaxbini. VeËnaja pamjat naπem dobrom prijatequ Æiki Stevan i Vera PiroÊanac $ 20 Porodicama PopoviÊ naπe iskreno sauËeπÊe, a pokojnoj Kristi neka je veËna pamjat Stevan i Vera PiroÊanac $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog druga Æike DragojloviÊa Andra MandiÊ $ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Napad na Juæni tok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

PostojeÊi mitovi protiv su narodnog interesa . . . . . . 15

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

`OËe naπ` za spas qudi i mir u svetu. . . . . . . . . . . . . . .17 Agresija na SRJ - preokret u svetskim odnosima. . . . . 19 SAD plutokratija preti celom svetu. . . . . . . . . . . . . . 21 Tito - πef za likvidacije u ©paniji. . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. novembar 2013.

Iskra 1. novembar 2013.

Stanko SubotiÊ Cane je najboqi lakmus papir na kome se ovih dana nepogreπivo oËitavaju raskoπna nakaznost srpskih medija i veliËanstveno licemerje samozvane politiËke elite. To πto je SubotiÊeve ozbiqne optuæbe na raËun Borisa TadiÊa, Mikija RakiÊa, Dragana ©utanovca, Ruæice –iniÊ, Tihomira TriπiÊa i VBA od nacionalnih medija preneo samo Informer vaqda jeste konaËan i neporeciv dokaz sistemske korupcije.

Jer kako drugaËije nego skrivenim, prqavim, dakle, robnonovËanim interesima objasniti Ëiwenicu da bezmalo ni za koga u ovoj zemqi nije tema SubotiÊeva tvrdwa da su ga bivπi predsednik i wegovi najbliæi saradnici ucewivali i traæili mu milionski reket? Kako to da su svi ravnoduπni pred Canetovom tvrdwom da ima dokaze (priznanice, jelte) da je Ruæici –iniÊ, na TadiÊev nalog, isplatio 1,1 milion evra u keπu?!

Ej, bre!?! KonaËno, kako baπ nikome, osim nama, nije palo na pamet da priupita TadiÊa, Mikija, ©uleta i ostalo druπtvo zaπto ne pristanu na SubotiÊev predlog i svi zajedno odu na detektor laæi? ©ta je problem, majËini sinovi?

Ako ne laæete, ako niste reketirali, ako niste otimali keπ, pa πto lepo ne prihvatite izazov? ©ta kaæete? To je ispod vaπeg nivoa? Ahaaa... Pa je l` vi stvarno mislite da se svi mi kopËamo na leima?!

KonaËno, saopπtewe Demokratske stranke u kome su juËe æestoko iskritikovani mediji (Ëitaj: Informer) koji se bave Canetovim svedoËewem i „napadima” na porodicu pokojnog premijera –iniÊa nastavak je sad veÊ decenijske dosistiËke strategije po kojoj se svi prqavi, lopovski tragovi uvek i iznova zakopavaju u –iniÊev grob. Kad god ne znaju πta Êe i kud Êe, kad god ih pritisnu dokazi i svedoci, vaskoliki „æutaÊi” zalegnu iza Zoranove humke i spremno zapucaju po svima onima koji misle drugaËije.

+ Æika DragojloviÊ U Atlanti, SAD iznenada je umro u 87-oj godini 24. septembra 2013. naπ drug i saborac Æika DragojloviÊ. Mada je bio slabijeg zdravqa, Æika je posledwih godina udobno æiveo u staraËkom domu. Smrt je doπla neoËekivano.

Naπli su ga mrtvog za stolo gde je Ëitao „Srbobran”.

U dobrovoqce je stupio zajedno s mlaim bratom i sa wima proπao kroz sve borbe, a potom i sve naπe logore u Italiji i NemaËkoj. Odlazi na rad u Englesku gde se æeni. Po zavrπetku radne obaveze, pridruæuje se sestri Qubici RadotiÊ u SAD. Æika i wegova æena Austrijanka imali su sina Karla i Êerku Sowu koji su se po zavπetku studija nastanili u Atlanti. Ubrzo po penzionisawu Æika i wegova supruga sele se u Atlantu da bi æiveli sa decom. Æika je bio Ëlan SPC u Atlanti, ali su ga deca Karl i Sowa spalili, πto on nije zasluæio jer je bio veliki patriota, pomagao naπe listova i davao priloge onim kojima je to bilo potrtebno.

Naπe sauËeπÊe Æikinoj sestriËini Sneæani Tomas, Êerki pokojnih MiÊe i Qubice RadotiÊ.

Naπem dragom Æiki veËna pamjat i mir pepelu wegovom!

Steva PiroÊanac –iniÊevo ime je, da izvinite, postalo najËeπÊi i najboqi alibi za korumpirane skotove.

Kad do kraja raπËlanimo priËu, oni hoÊe da kaæu da u Srbiji postoji kasta nedodirqivih, onih kojima je dozvoqeno i oproπteno baπ sve. Onih koji, vaqda, imaju licencu da nekaæweno krπe zakone. Tako sad pokuπavaju da osude nas koji se usuujemo da piπemo o tome da je Ruæica –iniÊ uzela 1,1 milion evra u keπu i za to, verovatno, nikada nije platila porez?! Izvinite, a πto je to zabrawena tema?!

Informer,21.9.2013.

Dragan J. VuËiÊeviÊ

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

©ef πtaba... (sa str. 28) partije iskquËio i dvojicu Ëlanova CK KPJ Dalmatinca Ivana MariÊa Æeqezara i Labuda Kusovca: - MariÊi Kusovac su bili frakcionaπi, protiv mene su zapravo radili. Tito se u Bohiwskoj Bistrici reπio joπ jednog konkurenta, crnogorskog komuniste Petka MiletiÊa. Optuæio ga je da je "frakcionaπ", "da se ne pokorava odlukama partije", "da se izdajniËki dræi pred klasnim neprijateqem"... Dvadesetak godina kasnije Tito je priznao da mu je kod MiletiÊa najviπe smetalo πto je bio popularan u KPJ. - Morao sam posvetiti veliki dio svoga vremena da ga raskrinkam - rekao je Tito Titov boravak u ©paniji, koji je kasnije proizveo sve ove odluke, nikada nije smeo da se obnaroduje. Iako je uvek bilo sumwivo zaπto Tito nije æeleo da govori o ©panskom graanskom ratu, πto bi trebalo da bude Ëast za svakog poπtenog komunistu, to pitawe nije imao ko da mu postavi. Tek, jedino upada u oËi da osim wegovih saboraca iz IV odseka nije bilo preæivelih iz wegovog okruæewa koji bi bilo πta mogli da posvedoËe.

Prva posle Davorjanke - Jovanka radila za sovjetsku sluæbu Dedijerove arhive otkrile su joπ jednu enigmu Titovog æivota. Koja je zapravo bila uloga supruge Jovanke BudisavqeviÊi kako je tako naprasno "uπla u wegov krevet" neposredno po smrti wegove ratne qubavnice Davorjanke PaunoviÊ.

Prema svedoËewu koje je Dedijeru dao Josip KopiniË, sovjetski obaveπtajac Ivan KrajaËiÊ polovinom 1945. poslao je Jovanku na devetomeseËno πkolovawe na moskovsku obaveπtajnu akademiju "–eræinski" - a kad se vratila u Jugoslaviju, naprasno je postala Titova "druæbenica".

KopiniË je Titovom Dedijeru ispriËao i da mu je indijski predsednik πezdesetih godina u Wu Delhiju poruËio da je Joæe Smole agent ameriËke CIA i zamolio ga da o tome obavesti Tita. KopiniË je obavestio Tita, ali Broz na to nije reagovao.

Ubrzo potom, Smole je postao wegov liËni sekretar.

- Tito je svoje uËeπÊe u ©paniji pretvorio u najveÊu misteriju svog æivota - kaæe Pero SimiÊ. - Ëak i kad su mu se javqali ratni drugovi koji su govorili da su ga videli u ©paniji, ostao je nepokolebqiv. NajËeπÊe ih je demantovao komentarima da ih "nikad nije vidio". Ignorisao je i svedoËewe francuskog pisca i De Golovog ministra kulture Andre Malroa, koji je ameriËkom novi-naru Sirijusu Sulcbergeru, inaËe Titovom simpatizeru, kategoriËki tvrdio da je Tita video u ©paniji. Ignorisao je ©veanku Gusti Stridsberg, koja je u svojim uspomenama na rat u ©paniji prvo na nemaËkom, a potom i na slovenaËkom jeziku pisala da je Tita sretala u Barseloni tokom maja 1938. godine - priËa SimiÊ.

30

O Titovoj πpanskoj epizodi, inaËe, prvi je progovorio Georgi Damjanov, sovjetski agent koji je radio kao πef odeqewa Kominterne za kadrove u Evropskim zemqama. Damjanov, Ëije je laæno ime bilo Aleksandar Belov, posle rata dobio je zadatke u Bugarskoj - prvo je bio ministar odbrane, a pet godina kasnije postao i predsednik dræave. Jugoslovenski ambasador u Sofiji Mita MiqkoviÊ1953. predavao je predsedniku akreditive, a kada je ambasador preneo domaÊinu Titove, Belov se trgnuo i, oslovqavajuÊi Tita samo wegovim tajnim moskovskim pseudonimom, pitao: - A kako je naπ stari drug Valter? MiqkoviÊ je odgovorio da je Tito dobro.

Neuspeπni atentatori - Biografije Titovih likvidatora Ivan Stevo KrajaËiÊ je decenijama posle rata bio πef tajne policije, a kasnije i predsednik vlade i Sabora Hrvatske. Pero SimiÊ je u tajnim moskovskim dosijeima Ivana KrajaËiÊa utvrdio da je on sve do 8. oktobra 1971. u Jugoslaviji delovao kao tajni sovjetski agent.

Bukvalno do kraja æivota, KrajaËiÊ je bio jedini Ëovek koji je mogao kod Tita da doe bez ikakve najave, πto nije bilo dopuπteno Ëak ni Titovoj deci i unucima.

Vlajko BegoviÊ je ceo Drugi svetski rat proveo u Francuskoj, a po zavrπetku rata, kada se pojavio u Beogradu, Tito mu je momentalno dodelio "Partizansku spomenicu 1941". Bio je direktor vodeÊih jugoslovenskih privrednih resora, direktor vodeÊih nauËnih instituta, centralne partijske πkole i vodeÊeg partijskog lista, dugogodiπwi Ëlan wegovog Centralnog komiteta.

Do kraja Titovog æivota bio je Titov specijalni informator. U vreme studentskih demonstracija pojavio se na Univerzitetu sa direktnim nalogom od Tita da "reπi problem sa studentima".

Ivan Srebrewak Antonov pre odlaska u ©paniju imao je "neraπËiπÊene raËune" s Titom.

Po povratku iz ©panije Antonov je otiπao u Zagreb, za Sovjete je radio kao πef wihovog balkanskog obaveπtajnog centra. Nekoliko meseci kasnije Tito je od Moskve "traæio wegovo smjewivawe". Mesec dana kasnije neko ga je prijavio ustaπama koji su ga ubrzo ubili. U dogovoru s Titom KrajaËiÊ je Srebrewakov centar istog Ëasa stavio pod svoju kontrolu. Moskva je naknadno obaveπtena o dogaajima.

Vitorio Vidali je posle rata postao ikona italijanske KP i godinama bio Ëlan wenog Centralnog komiteta. - Ja se sa drugom Valterom dugo poznajem, mi smo u Moskvi dobro saraivali.

On ima velike zasluge za meunarodni komunistiËki pokret. Mi smo wega slali na zadatke u ©paniju i tamo je jedno vreme bio u velikim teπkoÊama, ali se dobro izvukao. I druge zadatke drug Valter je dobro izvrπavao.

23.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Sajt: <ikragujevac.com>

Iskra 1. novembar 2013.

TaËi: Briselski sporazum je samo poËetak...

KOSOVO POSTAJE NEZAVISNO I »LAN ME–UNARODNIH ORGANIZACIJA Haπim TaËi nema alternativ. Joπ u junu ove godine glavna liËnost izveπtaja Dika Martija o trgovini qudskim organima i partner u pregovorima Ivice DaËiÊa i Aleksandra VuËiÊa, pravosnaæno osueni terorista Haπim TaËi, poruËio je da primena Briselskog sporazuma kojim je vlast u Beogradu pristala da ukine srpske dræavne institucije na Kosovu i Metohiji i tamoπwe Srbe pretvori u nacionalnu mawinu, nema alternativu. GovoreÊi za beËki dnevnik „Prese” TaËi zvani „Zmija” je najavio da je Briselski sporazum samo poËetak. "Ne postoji alternativa implementaciji sporazuma, jer u suprotnom nema evropske buduÊnosti kako za Srbiju, tako ni Kosovo. Sporazum od 19. aprila nije kraj, veÊ poËetak jednog dugog procesa. ©to se tiËe razmene oficira za vezu to je samo poËetak. Naπ oficir za vezu Êe biti ambasador, a i ophoewe Êe biti kao na nivou ambasadora” zakquËio je voa teroristiËke OVK. Na πta su se odnosile TaËijeve reËi da Brisleski sporazum predstavqa samo poËetak, ukazali su predstavnici NemaËke i nedavno Ketrin Eπton. Ona je u Centru „Vudro Vilson” najavila da Êe nakon jedinstva koje su postigli DaËiÊ i TaËi u postizawu i primeni aprilskog Sporazuma iz Brisela, uskoro biti potpisan novi meunarodni ugovor izmeu Beograda i Priπtine. Eπtonova misli na sporazum kojim bi se ispunio sedmi uslov koji je Berlin ultimativno ispostavio Beogradu kako bi otpoËeli pregovori sa EU. Kao πto je poznato nemaËka vlada je zatraæila da „Srbija i Kosovo kao punopravne dræave Ëlanice nezavisno i zajedno ispuwavaju svoja prava i obaveze. Ta perspektiva mora da bude dogovorena kao ugovorni sporazum (na primer u obliku Sporazuma o dobrosusedskim odnosima) i mora da zaæivi pre zavrπetka pregovora o pridruæivawu.”

Takoe, visoki predstavnik vladajuÊe nemaËke partije kancelarke Angele Merkel Andreas ©okenhof izjavio je u septembru tokom posete Beogradu da je „na partnerima - Beogradu i Priπtini”- da potpiπu zajedniËku pravnoobavezujuÊu izjavu koja bi bila sprovedena do kraja pregovora o prijemu. Sam sporazum o dobrosusedskim odnosima koji treba sledeÊi da bude potpisan podrazumeva i reπavawe problema u odnosima „Kosova sa UN i drugim meunarodnim organizacijama”. Beograd Êe wime omoguÊiti da separtistiËke vlasti u Priπtini stupe u zvaniËne i „legalne” odnose sa meunarodnim organizacijama! Da Êe ovaj sporazum imati snagu meunarodnog ugovora govore i podaci da neposredno pre wegovog potpisivawa treba da bude organizovana meunarodna konferencija i sastanak „na vrhu.”

Dakle sve je jasno. Vlast u Beogradu predvoena Tomislavom NikoliÊem, Ivicom DaËiÊem i Aleksandrom VuËiÊem i defacto i dejure priznaje nezavisnost Kosova i Metohije i Srbe koji su preæiveli πiptarski genocid i NATO agresiju pretvara u nacionalnu mawinu. Napredwaci i sociIskra 1. novembar 2013.

jalisti Ëine sve πto je u wihovoj moÊi da ispune reËi Haπima TaËija o realizaciji Briselkog sporazuma kao i ultimatume Berlina. U tom prqavom poslu partije predvoene VuËiÊem i DaËiÊem zadaju Srbima na Kosovu i Metohiji najteæe udarce.

Dragiπa MiloviÊ koji je protivzakonitom odlukom DaËiÊeve vlade smewen sa mesta predsednika SO ZveËan samo zato πto je protivnik izlaska na TaËijeve izbore, istiËe da Srbi u Pokrajini nikad neÊe pristati na razbijawe sopstvene dræave bez obzira na pritiske. „Bole nas pretwe iz Beograda, ali ih se ne plaπimo. NajveÊe pritiske trpimo od vlasti iz Beograda koje istovremeno ponavqaju da nikad neÊe priznati nezavisnost KiM. Zaπto nas onda guraju da to uradimo, kada mi ne æelimo da pogazimo Ustav i zakone svoje dræave? I ne znamo otkud im pravo da smewuju legalno izabrane predstavnike lokalne vlasti, izabrane voqom ovdaπwih Srba po zakonima dræave Srbije” objaπwava MiloviÊ. Dok republiËka vlada potpisuje sporazume sa narkodilerom Haπimom TaËijem i dok mu VuËiÊ i DaËiÊ pruæaju ruku, oni u isto vreme Srbe na KiM podmuklo optuæuje za loπu situaciju u Srbiji. „Jednom prilikom nam je reËeno da smo mi Srbi sa severa postali noga koja ne da, da se vrata KiM zatvore, a Vlada Srbije da ih otvara.

Svima je jasno da bi naπ masovni izlazak na izbore znaËio da smo ta vrata zauvek zakquËali” zakquËuje Dragiπa MiloviÊ.

Na πta je sve spremna, vlast u Beogradu je pokazala kada je poËela da dostavqa pozive raseqenim sa KiM sa zahtevom da se obavezno i odmah odazovu „radi evidentirawa za glasawe” na TaËijevim izborima. Pri tom je dozvoqeno da jedno raseqeno lice ponese viπe liËnih karata kako bi odziv na novembarskim izborima bio πto veÊi.

Profesor prava Duπko »eliÊ upozorava da se nakon odazivawa ovom pozivu raseqena lica primoravaju da potpiπu obrazac „prijava za glasaËke listiÊe” koje popuwava sluæbeno lice Republike Srbije iako je na wima oznaka tzv. republike Kosovo! Ovakve metode jasno pokazuju spremnost „partnera u pregovorima” Beograda i Priπtine da zajedniËkim (ne)delima promoviπu nezavisno KiM i falsifikuju rezultate glasawa.

Predstavnici republiËke vlade u nemoguÊnosti da brane svoje suicidne, protivustavne i antisrpske poteze, bez trunke srama krivicu prebacuju na preæiveli srpski narod sa KiM. Marko –uriÊ mlaani, anonimus na mestu savetnik Tomislava NikoliÊa izjavquje da: ko ne glasa na izborima 3. novembra (raspisanim od strane TaËijeve „centralne izborne komisije”) podræava TaËija! –uriÊ je inaËe deklarisani „Otporaπ``, i sa JUL-ovcem Vulinom odliËno oslikava antidræavnu politiku zvaniËnog Beograda prema KiM. Da sezona besmislenih, uvredqivih i primitivnih izjava nije okonËana potrudio se da pokaæe Ivica DaËiÊ koji je povodom situacije na KiM i pravdajuÊi put Srbije ka EU, sve dræave izvan Zapada proglasio za „nenor

3

Kosovo postaje... malne”! On je izneo neistinu da veÊina graana Srbije podræava proces evrointegracija i zatim dodao da je to zbog toga πto je u interesu zemqe da bude deo normalnog sveta. Ono πto je u svakom sluËaju sigurno to je da bi veÊina graana Srbije, kada bi ih pitali, izabrala da æivi kao πto se danas æivi u Rusiji, ne smo zbog dobre ekonoske situacije u toj bratskoj zemqi (za razliku od one u EU) veÊ i zbog toga πto Rusi danas hodaju uzdignute glave, slobodni i ponosni na svoju dræavu. Treba dodati da su prethodno sa vlasti oterali zapadoide koji su pqaËkali Rusiju. Dok aktuelni srpski politiËari rasprodaju i briπu srpski suverenitet, Vladimir Putin koji simbolizuje savremeni preporod Rusije poruËuje da se wegova dræava nikad neÊe odreÊi suvereniteta zarad profita.

Rusija ne moæe da trampi suverenitet za boqi kvalitet æivota, ona bez suvereniteta ne bi mogla da postoji i raspala bi se, izjavio je ruski predsednik na sednici predsedniËkog Saveta za kulturu.

Meutim, Rusija sa takvim stavom i voom svakog dana ekonomski jaËa, dok se kupovna moÊ graana Rusije poveÊava. Suprotno tome Srbija Ëiji se politiËari odriËu suvereniteta i tradicije postaje sve siromaπnije i preti joj ekonomski kolaps pod dirigentskom palicom ekonomskih ubica sa Zapada.

Poklawawe KiM i ærtvovawe tamoπwih Srba neÊe zaustaviti taj proces.

Srbe u Pokrajini je ipak najviπe pogodio poziv Eparhije Raπko-prizrenske da izau na TaËijeve izbore 3. novembra i „izaberu najboqe”.

Ipak treba imati na umu da se na Ëelu ove Eparhije nalazi Ëovek koji se rukuje sa teroristom Haπimom TaËijem, dok je na Ëelu eparhijske informativne sluæbe Sava JawiÊ poznat po tome πto je joπ devedesetih godina πiptarske teroriste nazivao „pobuwenicima” iako su oni ubijali civile, policajce i vojnike. Na svu sreÊu u SPC ne misle svi kao Teodosije i JawiÊ.

"Srbi na Kosovu - savremeni Jevreji koje Beograd ucewuje" 

Potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki smatra da su priπtinske vlasti zabranom dolaska na Kosovo i Metohiju predsedniku Vlade Srbije Ivici DaËiÊu, koji je hteo da uËestvuje u izbornoj kampawi kosmetskih Srba, ponovo ponizile jednog od zvaniËnika Srbije.

Vlajki je u saopπtewu ocenio da je ta zabrana dolaska DaËiÊu "prqava ironija" jer je on bio glavni pregovaraË u Briselu i potpisao "sramni sporazum koji je bio konaËan korak ka priznawu" Kosova.

U saopπtewu se navodi da su priπtinske vlasti time joπ jednom pokazale ko je pravi gospodar na tom podruËju, "potvrujuÊi istovremeno i faktiËki suverenitet novonastale dræave", koju priznaje veÊ viπe od 100 zemaqa sveta.

Beograd u raqama ameriËkog poretka Vlajki je ocenio da sve teze medija u Srbiji i politiËkog establiπmenta o tome da je Kosmet sastavni deo Srbije, padaju, ko zna koji put, u vodu.

"Ako Beograd i posle ovog akta Priπtine bude i daqe s wom odræavao `normalne` odnose, onda to znaËi da je u potpunosti upao u raqe novog svetskog, ameriËkog poretka", naglaπava se u saopπtewu.

U saopπtewu se navodi da se "istinska tragedija, koja Êe vrlo brzo poprimiti epske razmere, tiËe Srba na Kosmetu", dodajuÊi da je reË o najveÊem koncentracionom logoru na svetu severno od Ibra, u kojem æivi oko 80.000 qudi i podseÊa na Varπavski geto i niz malih koncentracionih logora eufemistiËki nazvanih "srpske enklave".

U isto vreme najveÊa sramota za vladavinu prava u Srbiji je Ustavni sud koji skoro godinu dana ne donosi odluku po zahtevu za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma i Ëak pet i po godina ne odluËuje o oceni ustavnosti tzv. deklaracije o nezavisnosti KiM.

Vlajki je ocenio da se ovi savremeni Jevreji "koji su sada pod jurisdikcijom nove albanske dræave", gurani od vlasti Srbije da uËestvuju na izborima koje organizuje Kosovo, "πto znaËi davawe daqeg legitimiteta albanskoj Priπtini".

SimboliËni i ne sluËajno savetnici u Vladi Srbije i Vladi (velike) Albanije postali su promoteri NATO pakta, nezavisnosti KiM i agresije na SRJ. Savetnik Aleksandra VuËiÊa, Alfred Guzenbauer doprineo je tome da Austrija meu prvima prizna nezavisnost KiM. Sa druge strane zloËinac Toni Bler je dobio zadatak da Albaniju uvede u EU.

"S druge strane su podloæni uceni Beograda. Jer, ako kosmetski Srbi odbiju da izau na te izbore, Beograd Êe im uskratiti svaku finansijsku pomoÊ", naveo je Vlajki, ocewujuÊi da Êe, "poπto ih Albanci sigurno neÊe tetoπiti, doÊi, za one koji preæive, do drugog velikog izgona Srba sa tog podruËja", pa Êe Kosovo "konaËno biti etniËki Ëisto".

Srbi na Kosovu i Metohiji se nalaze pod pritiskom sa svih strana, ali bez obzira na brojne protivnike sa kojima se suoËavaju oni se ne predaju.

Kako istiËe Dragiπa MiloviÊ na dan TaËijevih izbora 3. novembra, umesto na biraliπta, Srbi u Pokrajini Êe otiÊi na molitv u Pravoslavne svetiwe!

Fond strateπke kulture 5.10.2013.

4

Boris AleksiÊ (Podvukla - Iskra)

Vlajki kaæe da su "Ëudni ti Srbi iz vladajuÊeg politiËkog establiπmenta". "Zapad ih je bombardovao, demonizovao, ucewivao, poniæavao, oduzimao teritorije, a oni i daqe: `HoÊemo u EU`!? ©ta joπ treba da im Zapad uradi, pa da se oni konaËno osveste?", upitao je Vlajki.

5.10.2013.

Vesti-online

Iskra 1. novembar 2013.

SAD dokumenta pokazuju ko je odluËivao i rukovao mirom i ratom u BiH

Olbrajtova: Bombardovawe Srba i oruæawe Boπwaka za ubrzawe wihove pobede CIA report: SAD su ozbiqno razmiπqale da dozvole RS referendum o otcepqewu dve do tri godine nakon sklapawa mirovnog sporazuma i ponude stvarawa konfederacije RS sa Jugoslavijom kako bi osigurale zavrπetak konflikta prije 1996. godine i ameriËkih izbora.

Ovo je navedeno u dokumentu od 20. jula 1995, koji je Sendi Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Bila Klintona, poslao Medlin Olbrajt, dræavnom sekretaru, i ostalim najviπim zvaniËnicima Klintonove administracije o predlozima kako okonËati konflikt. InaËe, CIA objavquje oko 300 dokumenata koji Êe baciti novo svetlo na dogaaje tokom rata u naπem regionu.

U dokumentu pod nazivom „Izlazna strategija za BiH” navedena su dva moguÊa scenarija za zavrπetak rata. Prvi scenario se odnosi na brzi zavrπetak konflikta i mirovni sporazum do kraja 1995. godine, a drugi predvia moguÊnost nastavka rata u 1996. godini, ukoliko sukobqene strane ne pristanu na dogovor u 1995. Berger u dokumentu upozorava da je za SAD boqe konflikt zavrπiti pre ameriËkih predsedniËkih izbora 1996. godine. „Za nas je boqe suoËiti se s ovim pitawima ove godine nego da se bavimo operacijom povlaËewa NATO-a tokom izborne kampawe, jer Êe stranke imati snaæniju potrebu da nas ili pokuπaju obrukati ili da nas uvuku u sukob. Odmah treba da poËnemo konsultacije s naπim saveznicima na naπu strategiju posle povlaËewa”, napisao je Berger.

Berger jasno upozorava da je za Ameriku boqe rat zavrπiti u 1995, ali da je svjestan da srpskoj strani to ne odgovara jer je joπ bila vojno jaËa od boπwaËko-hrvatskih snaga, pa je u devet taËaka predloæio kako da administracija Srbima ponudi ozbiqne ustupke.

Ukoliko Srbi ne bi pristali na podelu 49:51 odsto, Berger je predvidio moguÊnost da Boπwaci prihvate mawe od 51 odsto u zamenu za neπto kvalitetniju teritoriju. U Ëetvrtoj taËki je ponuda Srbima za veliku autonomiju srpskih podruËja i obimne specijalne i paralelne veze sa Srbijom. „Ako bude neophodno, treba da pritisnemo Boπwake da dozvole Srbima sprovoewe referenduma nakon dve do tri godine, kao πto smo se sloæili u paketu iz 1993. godine. Naπa argumentacija bi bila da, ako Boπwaci ne mogu ubediti srpsku populaciju da je wihova buduÊnost u reintegraciji, nema svrhe blokirati mirno razdvajawe po uzoru na ËehoslovaËki model”, navodi se u dokumentu.

U preostalim taËkama sporazum se bavi taktikom kako privoliti Slobodana MiloπeviÊa, predsednika Srbije, na saradwu. U taktici koju su nazvali „Ili radi, ili zaÊuti” bila bi ponuena redukcija sankcija ukoliko bude bio spreman da prizna BiH. Drugi scenario je nepovoqniji po srpsku

IIskra 1. novembar 2013.

stranu i predvia povlaËewe UNPROFOR-a, dizawe embarga na oruæje Boπwacima i eskalaciju vazduπnih udara protiv Srba u trajawu od godinu dana.

U tih godinu dana bi, prema Bergerovim procenama, doπlo do izjednaËavawa situacije na frontu. „Boπwacima bismo jasno rekli da su nakon tih godinu dana prepuπteni sami sebi”, stoji u dokumentu.

Nakon isteka godinu dana, bila bi razmotrena moguÊnost slawa kopnenih snaga u BiH, koje bi imale funkciju mirovnih trupa, koje bi zamijenile UNPROFOR, ukoliko bi postojala voqa da se takve snage upute. „Osim πto bismo obezbijedili oruæje i obuku radi pojaËawa vojske bh. snaga, obezbijedili bismo im (bh. strani) efektivnu protivvazduπnu odbranu, kojom bi predupredili srpsku vazduπnu moÊ”, istiËu u dokumentu.

Drugi scenario predvia i pogodnosti za MiloπeviÊa, s obzirom na to da se u ovo vreme SAD, iz istog razloga kao i u BiH, zalaæu za brzo reπewe konflikta u Hrvatskoj.

Iako SAD razmatraju moguÊnost ekonomske pomoÊi Frawi Tumanu, predsedniku Hrvatske, s ciqem odgaawa napada na Krajinu, poæeqniji im je scenario prisiqavawa Tumana i MiloπeviÊa na mirovni sporazum. „Treba da idemo i daqe i u mirovnom sporazumu predvidimo da MiloπeviÊ Tumanu prepusti Krajinu u zamenu za deo IstoËne Slavonije i garanciju stvarawa konfederacije bosanskih Srba i Federalne Republike Jugoslavije nakon sklapawa mirovnog sporazuma”, piπe Berger.

Medlin Olbrajt, ameriËki dræavni sekretar, u odgovoru od 3. avgusta 1995. Sendiju Bergeru, savetniku za nacionalnu bezbednost, nije iskquËila moguÊnost referenduma o otcjepqewu RS, ali je istakla da favorizuje opciju dizawa embarga na oruæje, vazduπne udare protiv Srba i predavawe odgovornosti Boπwacima za zavrπetak konflikta.

Napisala je da priæeqkuje reπewe po kojem bi Federacija uπla u uniju sa srpskim entitetom, kako bi bio saËuvan teritorijalni integritet BiH. O predlozima o referendumu i pravu na otcepqewe Srbima, Olbrajtova je neodreena, ali ne iskquËuje tu moguÊnost. Ona sugeriπe da bi postizawe sporazuma bez vazduπnih udara u stvari pogodovalo srpskoj strani da iskoristi pravo na mirno otcepqewe od BiH i da se „pridruæi potencijalnoj velikoj Srbiji”. Takoe, navela je da bi reπewe bez vojnih udara znaËilo i neprijatan posao u vezi s mirnom razmjenom teritorija izmeu srpske i boπwaËke strane, kako bi se strane uklopile u plan kontakt grupe.

Za vojnu podrπku Boπwcima navela je dva uslova - da wihovo teritorijalno osvajawe ne pree granice iz plana kontakt grupe, te da se Boπwaci ograde od radikalnih islamskih elemenata u BiH. 22.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Nezavisne novine

29

©ef πtaba...

Staqin wemu rekao "ne" Brionskim plenumom 1966. postavio temeqe albanske dræavnosti na Kosovu Ustav 1974. koji predvia raspad Jugoslavije (i Frawo Tuman konstatovao zahvalnost Titu "koji je kao Hrvat udario temeqe hrvatske dræavnosti”).

Sadræaj tog dokumenta Dedijer je dobio joπ 1979. godine u Parizu od Torezovog biografa Albera Sobula. Kako je zapisao Dedijer, to isto mu je septembra 1989 potvrdio i KopiniË, ali i jedan od πpanskih likvidatora, Ivan Stevo KrajaËiÊ.

Leo Mates, zagrebaËki komunista, posleratni zamenik ministra spoqnih poslova i Ëovek od najveÊeg Titovog poverewa, u Ëijoj kuÊi je Tito Ëesto boravio posle πpanskog graanskog rata.

Kako beleæi Dedijer, Matesu je postavio direktno pitawe kako je Tito postao generalni sekretar CK KPJ i kakve je usluge izvrπio Sovjetima u ©paniji da mu daju mandat u doba staqinistiËkih pogroma, na πta je dobio odgovor: - »inio je prqave usluge u ©paniji; to je za Sovjetski Savez bio vaæan poligon, i vojniËki i strateπki, ali i kadrovski; Tito je tamo Ëistio qude.

Mates je Dedijeru otkrio i da je Tito otvoreno priznao da je u ©paniji organizovao ubistvo Blagoja ParoviÊa, jednog od najpoznatijih jugoslovenskih predratnih komunista. Wegovo ime danas malo znaËi (osim πto ima ulicu u Beogradu i πto je ponegde zapisano da se radi o palom πpanskom borcu), ali je pre rata bio jedan od najperspektivnijih jugoslovenskih komunista sa otvorenim putem da zauzme voewe KPJ. ParoviÊ je, naime, bio organizacioni sekretar CK KPJ, πto je znaËilo da je drugi Ëovek u partijskoj hijerarhiji.

Milan GorkiÊ, tadaπwi sekretar CK KPJ, postavio ga je za svog predstavnika u republikanskoj ©paniji, gde je ParoviÊ pokrenuo i ureivao dobrovoqaËki list "Dimitrovac", a poËetkom jula 1937. postavqen za komesara XIII internacionalne brigade.

Centralni komitet KPJ doneo je joπ poËetkom 1934. odluku da on stane na Ëelo CK u sluËaju hapπewa Milana GorkiÊa i Vladimira ∆opiÊa (stradali u Staqinovim Ëistkama potkazani od Tita). ParoviÊa je vrh partije ocewivao kao "jednog od retkih radniËkih aktivista koji su se uzdigli i osposobili za samostalan politiËki rad πirih razmera". Ubijen je 6. jula 1937. u prvi sumrak pored sela Viqa Nueva de la Kawada, kod Madrida.

Kako beleæi Dedijer, u prvim danima Drugog svetskog rata u porodiËnoj kuÊi Lea Matesa u luksuznom nasequ ©alata u Zagrebu sedeli su Tito, Mates i Anka Butorac, bivπa supruga Blagoja ParoviÊa. - Tito u Matesovoj kuÊi u Zagrebu, iznad ©alate, Anki Butorac odjednom: "Ja sam tvoga 'druga' poslao u ©paniji u smrt."

Kako nam kaæe Pero SimiÊ, na licu mesta

28

fotografisao ga je Vlajko BegoviÊ, jedan od Ëlanova Titovog πtaba za likvidacije, a ugao snimawa fotografije - iznad tela - pokazuje da je snimak napravqen da bi se dokazalo da je zadatak izvrπen.

SimiÊ kaæe i da je prema neobjavqenom svedoËewu jugoslovenskog πpanskog dobrovoqca KoËe PopoviÊa, Titovog ministra inostranih poslova, Blagoje ParoviÊ bio jedini koji je pored Tita "pokazivao samosvest, sigurnost".

PriËa o Titovom πpanskom pohodu zaokruæuje se upravo iz pera "najveÊeg sina naroda i narodnosti". Radi se o Titovom dokumentu sa kraja 1937. godine (nekoliko meseci posle likvidacije Blagoja ParoviÊa), kojim Moskvu obaveπtava da Ivan KrajaËiÊ "vrlo dobro obavqa svoju profesiju u ©paniji". Tito je napisao i za drugog kandidata izvesnog Vokπina - "karakteristika se nalazi kod vas". Vokπin je inaËe bilo tajno ime Josipa KopiniËa.

Brozova jedinica se, prema svedoËewima "Titovih prijateqa", nije "smirila" ni po povratku iz ©panije, veÊ su nastavqali sa ËiπÊewem trockista. Ivan KrajaËiÊ je likvidirao kurire koji su bili u vezi sa voom hrvatskih komunista Andrijom Hebrangom, a nalog za ubistvo πpanskog dobrovoqca Marka OreπkoviÊa napisao je Titov izaslanik u Hrvatskoj i potowi πef wegovog kabineta Vladimir PopoviÊ. Prema svedoËewu Josipa KopiniËa, najviπe se u likvidaciji trockista pokazao Boris Krajger, posleratni predsednik Izvrπnog veÊa Slovenije.

Tito je, tako, iskoristio ©panski graanski rat i Staqinovu Ëvrstu "borbu" sa neistomiπqenicima kako bi "poËistio" sve konkurente za rukovoewe partijom. Posle streqawa Milana GorkiÊa, sarajevski komunista Ivan Kraq, inaËe general NKVD-a i πef sovjetskog obaveπtajnog punkta u Parizu, suprotstavio se teæwama Tita da postane novi sekretar KPJ. Kako je otkrio Pero SimiÊ, Tito je pred kraj æivota, krajem 1978, u jednom poverqivom razgovoru priznao da je zbog Ivana Kraqa u Moskvu poslao pismo da ga "treba povuÊi".

- Oni su ga povukli i nestao je poslije. Izgleda da je upalilo! Ivan Kraq je uhapπen u Moskvi 2. avgusta 1938, a marta naredne godine na jednom u nizu montiranih procesa osuen na smrt streqawem.

Tito je pored toga πto je nameπtao suparnike Staqinu na noæ, da bi opravdao svoje postupke, iskquËio ih je i iz partije. Po povratku u Jugoslaviju, Broz je marta 1939. u Bohiwskoj Bistrici formalizovao posao koji je na terenu odradio u ©paniji. Konstituisao je novo partijsko rukovodstvo koje su, osim wega kao generalnog sekretara, saËiwavali: Edvard Kardeq, Franc Miha Marinko, Josip Kraπ, Leskoπek, Milovan –ilas i Aleksandar RankoviÊ. Pored oko 800 jugoslovenskih komunista koji su dotad veÊ bili streqani u Sovjetskom Savezu i desetak funkcionera KPJ "nelojalnih" Staqinu, on je iz (Kraj na str. 30)

Iskra 1. novembar 2013. .

Na zajedniËkom poslu za `dobro` Srbije i zapadnih ambasada

VU»I∆ I –ILAS DVA DOBRA DRUGA, DVA PRIJATEQA IdentiËan razvoj oba politiËara i zajedniËki krug „prijateqa” i kadrovika pokazuje da su od samog poËetaka ameriËki projekat sa ciqem da se uvede i zacementira dvopartijski sistem pod punom kontrolom SAD. U tome im smeta jedina opozicija Dveri Ko bi rekao da kultni hit srpske novokomponovane narodne muzike „Dva dobra druga, dva prijateqa” Qube AliËiÊa moæe posluæiti za inspiraciju jednoj politiËkoj analizi. Nije se, meutim, u trenutku mogao naÊi boqi naziv za razotkrivawe joπ jednog politiËkog mita koji zamagquje srpsku politiËku scenu i onemoguÊava otreæwewe srpskih biraËa. U svetlu nastupajuÊih vanrednih izbora u Beogradu, kao i potencijalnih parlamentarnih izbora, ovo je moæda najvaænija politiËka poruka koju biraËi u Srbiji treba da Ëuju.

Radne biografije - dupla nula –ilas i Aleksandar VuËiÊ imaju puno zajedniËkih stvari o kojima niko nije razmiπqao.

Obojica su roeni u Beogradu, –ilas 1967, a VuËiÊ 1970. godine, tako da su generacijski bliski.

Obojica su karijere poËeli u radio-novinarstvu sa 22 godine: –ilas na Radio B92 u Beogradu 1989. godine, VuËiÊ na Kanalu S na Palama 1992. Do dana danaπweg nije razjaπweno kako se jedan naπao na jednom, a drugi na drugom mestu.

Dragan –ilas je maπinski inæewer vazduhoplovstva, a Aleksandar VuËiÊ diplomirani pravnik. Nije poznato da su ikada radili u svojim strukama niti im se moæe utvrditi bilo koji radni staæ mimo politike. Dragan –ilas je lako i brzo preπao put od studentskog lidera do tajkunskog medijskog magnata, a Aleksandar VuËiÊ od najmlaeg poslanika u Skupπtini Srbije do politiËkog gospodara Srbije.

Drugi su pravili stranke kojima se sada oni nalaze na Ëelu: Zoran –iniÊ i Boris TadiÊ su napravili DS kojoj je –ilas danas predsednik, a Vojislav ©eπeq SRS i Tomislav NikoliÊ SNS, Ëijim cepawem od SRS je nastala stranka kojoj je VuËiÊ danas predsednik. U pravqewu ovih stranaka veliku ulogu imale su i zapadne ambasade u Beogradu kojima je ciq bio da naprave ameriËki dvopartijski politiËki model u Srbiji, po kome Êe se dugoroËno samo ove dve stranke smewivati na vlasti u narednim godinama, a da se izmeu wih teπko moæe utvrditi razlika u programima. Razume se da okosnica oba programa mora ostati vernost zapadnim centrima moÊi.

Kako su se drugari obogatili?

Aleksandru VuËiÊu je 2002. godine odreen porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra u

Iskra 1. novembar 2013.

vezi sa stanom od preko 100 kvadrata koji mu je 1998. godine dodelila Vlada na Ëelu sa Mirkom MarjanoviÊem, a koji je potom otkupio ispod træiπne vrednosti. U julu 2004. Telekom Srbije iskquËio mu je telefon zbog neizmirenog telefonskog raËuna u iznosu od preko 150.000 dinara koji nije plaÊao 15 meseci, a kao razlog neplaÊawa naveo je „niska primawa” u Skupπtini Srbije. Nije poznato da se bavio nekim drugim poslom sem politikom niti od Ëega æivi sem od politiËke plate (poslaniËke, partijske, ministarske...). Kao πto je i sam ustvrdio, nekadaπwa „niska primawa” u Skupπtini Srbije ili danaπwa u Vladi Srbije sigurno nisu dovoqna za naËin æivota koji vodi i qubav za skupa odela i vina koju gaji.

Dragan –ilas je uπao u posao sa medijima u vreme reæima Slobodana MiloπeviÊa kada su to mogli ili strani agenti poput wegovog kompawona sa poËetaka B92 Verana MatiÊa ili pouzdani qudi braËnog para MiloπeviÊ, poput Slavka ∆uruvije ili Æeqka MitroviÊa koji su kasnije promenili stranu. Nije poznato Ëime se bavio i πta je radio dok 2004. godine nije postao Ëlan Demokratske stranke. Od tada profit wegovih firmi (kao uostalom i prihodi marketinπkih firmi Srana ©apera i Nebojπe KrstiÊa, koji takoe postaju bitni u DS u isto vreme kad predsednik DS postaje wihov πkolski drug Boris TadiÊ) naglo rastu za nekoliko stotina puta i za nekoliko godina oni postaju milioneri. NajveÊe bogatstvo –ilas je zgrnuo preprodajom reklamnih sekundi na RTS-u, angaæovawem svojih firmi za usluge u gradskim upravama u Beogradu Ëiji je gradonaËelnik, dobijawem za klijente dræavnih preduzeÊa pod kontrolom DS ili stranih firmi kojima se pre toga omoguÊava povlaπÊeno poslovawe ili pqaËkaπka privatizacija u Srbiji, πto sve predstavqa nezabeleæenu vrstu medijskog monopola. Na ovaj naËin svaki Ëovek u Srbiji mogao bi postati uspeπan biznismen i milioner, samo kad bi dobio ekskluzivnu moguÊnost da - primera radi - umesto dræavne televizije prodaje wene reklamne sekunde na træiπtu.

Ovo skandalozno uzimawe ekstraprofita, kojim je putem medijskog monopola –ilas doπao do ogromnog bogatstva, joπ uvek je tabu-tema u Srbiji.

Posebno je karakteristiËno da o ovome za 15 meseci VuËiÊeve „borbe protiv kriminala, korupcije i tajkuna” nije pokrenuta nijedna istraga, kao πto su osloboeni odgovornosti i drugi „æuti tajkuni” koji su ojadili Srbiju u vreme vladavine „æutog preduzeÊa” (DS) - poput VlahoviÊa, –eliÊa, ©utanovca, PajtiÊa... Kada se uzme u obzir nedavno svedoËewe Gorana VesiÊa, bliskog –iniÊevog saradnika, o tome kako je Aleksandar VuËiÊ u vreme svog ministrovawa u okviru reæima Slobodana MiloπeviÊa tajno pomagao DS i AmeriËki SKOJ Otpor 1999. godine, onda sadaπwa poπteda za –ilasa i drugare nije VuËiÊu prva usluga koju im

5

VuËiÊ i... Ëini. Na ovom primeru se najboqe vidi kako „dobri prijateqi” jedni druge Ëuvaju na politiËkoj sceni Srbije.

Oni dobri u Beogradu na vodi, a mi nasukani na suvom Imaju ova dvojica drugara i mnogo toga drugog zajedniËkog, npr: VuËiÊev veliki prijateq i prethodnik na Ëelu Biroa za koordinaciju svim sluæbama bezbednosti u Srbiji, Miodrag Miki RakiÊ, potpredsednik je Demokratske stranke kojoj se na Ëelu nalazi –ilas. Nije iskquËeno da je i neki –ilasov veliki prijateq Ëlan Presedniπtva SNS, poput, recimo, Zorane MihailoviÊ, nekada visokog funkcionera DinkiÊevog G17+, a danas Ëlana EastWestBridge-a, ispostave Trilateralne komisije i kquËne strane NVO-agenture u Srbiji.

Ono πto nas svakako neÊe iznenaditi jeste i da za koju godinu otkrijemo da su –ilas i VuËiÊ sve vreme zajedno Ëak i poslovali, imali zajedniËke firme i delili novac.

Ono πto im je takoe zajedniËko jeste da su obojica izuzetno radni i da imaju istu strast, a to su istraæivawa javnog mwewa i oËitavawa rejtinga. Po uzoru na veπtaËko –ilasovo podizawe rejtinga od 2008-2012 (koje je na kraju medijskog pumpawa dalo rezultat u preko 30% glasova na gradskim izborima u Beogradu), tako danas i VuËiÊ, najveÊi gubitnik izbora 2012, diæe svoj rejting na veπtaËki naËin na preko 40% podrπke u biraËkom telu. Nadamo se da Êe se i ovaj politiËki mehur od sapunice uskoro rasprsnuti kao πto je –ilasov pukao pre godinu dana, Ëim su se otvorili mediji i za drugu stranu medaqe o „uspeπnom preduzetniku i gradonaËelniku Beograda”. Ostaje i Ëiwenica da se wih dvojica neprestano utrkuju, ali i ugledaju jedan na drugog, uvek pomalo isfrustrirani uspesima druge strane. Tako je VuËiÊ godinama patio zbog –ilasove popularnosti i pokuπavao da oponaπa wegove kampawe, da bi sada –ilas doπao u situaciju da pati zbog VuËiÊevog rejtinga, pa pokuπava da mu se dodvori.

Kao πto su Zoran –iniÊ i Vojislav ©eπeq imali sliËnosti kao politiËari-makijavelisti, ogromne inteligencije i spremnosti na velike liËne rizike, tako su i –ilas i VuËiÊ politiËari sliËni u velikom egu i spremnosti da gaze preko drugih da bi ostvarili svoje interese i ciqeve.

Meutim, ma koliko spoqa gledano bili u sukobu i direktnom rivalstvu, uvek Êe jedan za drugog na kraju naÊi lepe reËi i izgrliti se zbog „narodnog dobra” i zajedniËke vizije „Beograda na vodi”.

Wihovu donedavnu politiËku idilu pokvario je „namazani” Ivica DaËiÊ, koga su prerano otpisali.

Za nepuna dva meseca tri puta je nasamario neprikosnovenog „gospodara VuËiÊa”: izbacio je iz Vlade VuËiÊevog prijateqa DinkiÊa i uzeo za sebe slavu obraËuna sa najneomiqenijom liËnoπÊu u Srbiji, laæno se javno usprotivio pederbalu i pobegao u GrËku kako bi na VuËiÊa pala odluka da organizuje pederbal u Beogradu, i to u susret vanrednim gradskim izborima, i - πto je posebno

6

napravilo problem - naruπio tajne dogovore izmeu VuËiÊa i –ilasa zahtevom za smenom –ilasa sa mesta gradonaËelnika Beograda, gde ga je VuËiÊ Ëuvao punih 15 meseci posle izbora, a sada nije mogao da ne podræi DaËiÊev zahtev jer bi se tako ofirao i tajni dogovor izmeu wih postao bi javan. Ivica DaËiÊ je i ranije pokretao temu specijalnih veza izmeu DS i SNS, ali se uvek zaustavqao u punom otkrivawu ove istine, jer je zadræavao neporuπenim mostove za koalicije i sa jednima i sa drugima. OËekujemo da kada mu drugari uskoro pripreme odstrel sa politiËke scene, i Ivica DaËiÊ progovori sve πto zna o wihovom prijateqstvu i tako bar joπ nekog od wih povuËe sa sobom u propast.

Odnos dva prijateqa prema Dverima Obojica su dobrano ostali duæni Pokretu Dveri, kao jedinoj novoj snazi i nadi na ustajaloj politiËkoj sceni Srbije. Razume se da kako bi oni ostali bitni i najbitniji, potrebno je diskvalifikovati i onemoguÊiti svakoga novog ko bi mogao da im se suprotstavi, i praktiËno ukinuti opoziciju. Aleksandar VuËiÊ, viπegodiπwi veliki prijateq sa vodeÊim qudima DS, liËno je mesecima pre urevdanskih izbora 2012. lansirao medijsku klevetu da su Dveri –ilasov projekat, i time sigurno oduzeo Dverima nekoliko procenata glasova na izborima. Ovim (neki bi rekli pokvarenim, a neki veπtim) politiËkim manevrom koji potiËe iz psiholoπke sfere, druge je optuæio za ono πto on sve vreme radi - sarauje sa –ilasom. Na drugoj strani –ilas je otvoreno pokrao politiËki program Dveri: od stava prema pederbalu i porodiËne politike do niza ekonomskih mera, na taj naËin jasno pokazajuÊi Ëije vreme dolazi i Ëije ideje imaju buduÊnost. Kao medijski magnat i profesionalni istraæivaË javnog mwewa sigurno je taËno proËitao popularnost i Dveri i politiËkih ideja za koje se Dveri zalaæu godinama pre wega. OseÊajuÊi generacijsku konkurenciju u Pokretu Dveri, u perspektivi najjaËoj politiËkoj alternativi koja ih moæe ugroziti, kao i mnogo puta do sada zajedniËki interes protiv Dveri naπli su dva dobra politiËka druga, dva prijateqa.

Sve ovo treba ozbiqno imati u vidu kada krene nameπteni referendumski izborni proces u Beogradu na kome treba da biramo izmeu VuËiÊa i –ilasa, koji posle sledeÊih izbora na svim nivoima lako mogu da se dosete da zbog „viπih nacionalnih, dræavnih i beogradskih interesa” sklope Ëak i novu vladajuÊu veÊinu. Uostalom, zar oni po pitawu predaje Kosova i Metohije, potpisivawa antiustavnog briselskog sporazuma i bezglavog trËawa u EU po svaku nacionalnu cenu, veÊ nisu u koaliciji? Ovo posebno moæe biti ubrzano ako ih za to zamole wihovi prijateqi iz zapadnih ambasada, æeqni - recimo - promene Ustava i neke druge dezintegracije Srbije. Zato se i na kraju moramo pozvati na nezaboravne zavrπne stihove iz pomenutog hita Qube AliËiÊa: „Nek ostane ova pesma, nek se ona stalno peva, nek se peva sve dok bude tako dobrih prijateqa!”

Fond strateπke kulture, 4.10.2013.

Boπko ObradoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2013.

Prava istina o Titu

©ef πtaba za likvidacije u ©paniji Nametnuti imix najveÊeg dræavnika na ovim prostorima - onog koji je vodio najnapredniju ekonomiju i "znao i sa Istokom i sa Zapadom" potpuno je uruπen novim otkriÊima o wegovoj ulozi izmeu dva rata: Srbi su se decenijama kleli u Ëoveka koji je liËno vodio likvidacije "nepodobnih" komunista.

Da su Srbi decenijama najveÊim sinom svog naroda doæivqavali svog najveÊeg zloËinca, sa otkrivawem istorijskih arhiva sve je mawe ideologijom ostraπÊena istorijska ocena, a sve viπe postaje istorijska Ëiwenica. Tri decenije nakon smrti Josipa Broza Tita, i dve decenije nakon smrti wegove samoupravne tvorevine, πirom nekadaπwe dræave sa πest buktiwa jedino joπ æivi wegov kult koji, bar u srpskoj nacionalnoj svesti, ne dozvoqava istinsku reviziju ideoloπki kontrolisane istorije.

Nametnuti imix najveÊeg dræavnika poznatog na ovim prostorima, koji je oslobodio zemqu od okupatora, vodio najnapredniju ekonomiju i koji je "znao i sa Istokom i sa Zapadom", potpuno uruπava neprijatno otkriÊe iz beleπki wegovog najpoznatijeg biografa Vladimira Dedijera o wegovoj zloËinaËkoj ulozi u ©panskom graanskom ratu, koje pokazuje da su se Srbi kleli u Ëoveka koji je liËno vodio likvidacije nepodobnih Staqinovih suparnika.

Publicista Pero SimiÊ, autor viπe kwiga o Brozu, koji je posle razreπewa prve velike Titove tajne - uËeπÊa u staqinistiËkim pogromima u Sovjetskom Savezu - u pripremi nemaËkog izdawa Titove biografije razreπio je i drugu veliku Titovu tajnu - wegovu misterioznu ulogu u ©panskom graanskom ratu, koju je poricao do kraja æivota.

Nikada nepotvrene tvrdwe da je Tito bio u ©paniji za vreme graanskog rata, koje su stidqivo izlazile iz usta pojedinih partijskih velikaπa, nisu bile ni blizu prave istine - Tito je u ©paniji zapravo bio πef zloglasne jedinice sovjetske tajne sluæbe NKVD, zaduæen za likvidirawe nepodobnih komunista, zbog Ëega ga je Staqin nagradio mestom sekretara CK KPJ. Dedijerove beleπke, Ëiji sadræaj Press magazin ekskluzivno objavquje, prikazuju svedoËewa istaknutih komunista Josipa LopiniËa i Lea Matesa, koji su pred kraj æivota otvorili duπu i izneli sve detaqe o akcijama Titovih odreda smrti u ©paniji. Dedijer za æivota, oËigledno, nije imao hrabrosti da iznese ova saznawa u javnost. »uveni slovenaËki komunista Josip KopiniË, koji je bio visoki sovjetski obaveπtajac u ©paniji, u neobjavqenom svedoËewu izneo je da je Milan GorkiÊ (predratni sekretar CK KPJ na Ëiju Iskra 1. novembar 2013.

je smrt Broz stavio svoj peËat) bio predstavnik Kominterne za ©paniju "u svim vidovima pomoÊi i odnosa", a da se "posle GorkiÊa Tito prihvatio dobrog dela tih poslova": - Pod Titom je bio tako i rad predstavnika IV odseka NKVD-a, koji je pored ostalih poslova radio i na likvidacijama neprijateqa u inostranstvu. Tito je bio kontrolor IV odseka. I zbog toga je iπao u ©paniju na inspekcijska putovawa, na dan-dva - rekao je KopiniË, koji je u istoriografiji dobio nadimak "Ëovek koji je spasavao Tita" i koji vaæi za Ëoveka koji je odigrao jednu od glavnih uloga u wegovom dolasku na Ëelo KPJ.- I Tito i Kardeq su radili za NKVD - kquËna je reËenica u Dedijerovom zapisu "Najvaæniji razgovor sa KopiniËem".

Likvidatori iz Titove jedinice NKVD-a imali su zadatak da ubijaju takozvane trockiste, kako su se nazivali svi oni koji su se na bilo koji naËin suprotstavqali Staqinu. I sam Tito je krajem 1937. godine pisao u "Proleteru" da su trockisti svakodnevno raskrinkavani kao izdajnici i πpijuni u sluæbi generala Franka. "Raskrinkavawe" je, kako kaæe SimiÊ, bilo sinonim za fiziËke likvidacije.

InaËe, Moris Torez, generalni sekretar CK KP Francuske u doba ©panskog graanskog rata, bio je najvaæniji Ëovek preko koga su se iz Moskve prenosile poverqive direktive za ©paniju.

Preko wega je iπla i komunikacija sa IV odsekom, odnosno dokument koji jasno upuÊuje da je Tito bio "πef πtaba za likvidacije u ©paniji", a da su ostali Ëlanovi πtaba bili: italijanski komunista Vitorio Vidali, Hrvati Ivan Stevo KrajaËiÊ i Ivan Antonov Srebrewak, kao i bosanski Srbin Vlajko BegoviÊ, koji je bio zamenik πefa NKVD u internacionalnim brigadama u ©paniji i πef operativnog centra za likvidacije u Albaseteu.

Deset neispriËanih istina o Titu U Prvom svetskom ratu bio u zloglasnoj austrougarskoj 42. vraæjoj diviziji u napadu na Srbiju, zaπta je dobio unapreewe Na Ëelo partije doπao potkazivajuÊi suparnike Staqinu U ©panskom graanskom ratu liËno vodio likvidacije trockista Uspostavqawe komunistiËke vlasti nelegitimno - laæirano istorijsko zasedawe AVNOJ u Jajcu - viπe od pola delegata koji su navodno glasali za odluke nije bilo prisutno Krajem 1944. Srbija velikom veÊinom bila protiv komunista 1945. zabranio povratak proteranih Srba sa Kosova i Metohije Sremski front uspostavio kako bi reπio "srpsko pitawe" NepostojeÊe istorijsko "ne" Staqinu -

27

Mini `parada ponosa` odræana i pored zabrane, ili...

©ta najavquje `drugi sporazum` Srbije sa TaËijem?

KO JE SAU»ESNIK U ©AMARU DRÆAVI Uprkos tome πto je ovogodiπwa tzv. parada ponosa otkazana iz bezbednosnih razloga, sinoÊ 27. septembra u samom centru Beograda okupila se grupa od nekoliko desetina pripadnika LBGT populacije i osoba koje podræavaju organizovawe „parade ponosa”. Oni su proπetali ulicom kneza Miloπa noseÊi veliki transparent sa natpisom: „ovo je prajd” i zastavu duginih boja koja predstavqa simbol pomenute populacije...

I upravo zbog toga nekoliko desetina pristalica odræavawa parade udarilo je πamar dræavi i veÊinskom delu populacije u Srbiji koji osuuje s pravom odræavawe ovakve manifestacije.

Ogromna veÊina qudi u Srbiji bez obzira na veroispovest osuuje i protivi se s razlogom odræavawu jednog takvog skupa. Sve crkve u Srbiji protive se odræavawu „parade ponosa”, koja navodno predstavqa poπtovawe qudskih prava i prihvatawe „evropskih vrednosti”. Moramo da podsetimo da se u zemqi koja se u demografskom pogledu nalazi u katastrofalnom stawu i u kojoj se Ëitavo druπtvo uruπava zbog sve mawe brakova a sve viπe razvoda, propagira jedna ideologija koja je potpuno usmerena na ruπewe Ëitavog druπtva i uniπtewe tradicionalnih vrednosti koje su neophodne da bi druπtvo i jedna nacija fiziËki opstala. U vremenu kada nam se zatvaraju uËionice i πkole zbog sve maweg broja dece i u vreme kada veÊina stanovnika Srbije jedva sastavqa kraj s krajem pojavili su se oni koji navodno propagiraju neke evropske vrednosti koje se odnose na poπtovawe izraæavawa slobode miπqewa i govora.

naËinu æivota. Naime, na πta pripadnici navedene populacije trebaju da budu ponosni? Na to πto su drugaËiji moæda? Ali ukoliko je tako onda bi trebalo odræati paradu heteroseksualno opredeqenih qudi u Srbiji koja bi se nazvala „parada heteroseksualaca”. Da li bi heteroseksualci imali pravo da organizuju svoju paradu ponosa? I samo pitawe nam se Ëini besmislenim i upravo u ovome se krije i logiËka kao i semantiËka greπka koja nam govori da „parada ponosa” ne bi trebala da postoji. To πto je neko gej ili heteroseksualac jeste wegova privatna stvar ali biti gej i javno propagirati te vrednosti jeste neπto πto uniπtava porodicu kao osnovnu Êeliju druπtva. Bez normalne i zdrave porodice nema ni normalnog i zdravog druπtva. Nametati neke pogreπne vrednosti graniËi se sa nasiqem nad druπtvom.

Meutim, Srbija nije Rusija i ona ima jednu prodanu vlast koja teæi ka EU i koja je u stawu da se ponizi i da klekne na kolena pred Zapadom samo da bi dobila datum za poËiwawe pregovora o pristupawu EU, kao da nema druge alternative. Tzv. prajd se Ëesto vezuje za to da li Êe Srbija uÊi u Evropsku Uniju ili ne. To je postalo pitawe svih pitawa i mediji, umesto da izveπtavaju o teπkom æivotu graana Srbije i katastrofalnoj situaciji u privredi, izveπtavaju o tome hoÊe li tzv. "parade ponosa" biti ili ne.

Meutim, glavno pitawe glasi kako je policija uopπte dozvolila da se u petak uveËe u samom centru prestonice okupi grupa koja je odræala svoju „paradu ponosa”? Ovo okupqawe je iznenadilo sve normalne graane Srbije πto je i bio ciq da se pritajeno ipak odræi mini „parada ponosa” i da se poπaqe æeqena poruka koja glasi „mi smo tu i mi Êemo nastaviti da uruπavamo vrednosne temeqe na kojima poËiva jedno druπtvo. Ipak ovo ne bi moglo da se organizuje bez barem preÊutnog odobrewa nekoga iz vlasti ko je na visokom poloæaju. Kako i zaπto policija nije spreËila jedan nenajavqeni skup koji je uzrokovao zastoj u saobraÊaju? To je zadatak policije zar ne? Iznenadna mini „parada ponosa” bila je jedan na silu organizovan nenajavqeni skup koga je policija trebala da spreËi, meutim do toga nije doπlo. Zbog Ëega? Da li je nekome u vlasti toliko stalo da Srbija ue u tu EU da je zaæmurio pred organizovawem jednog takvog skupa. Moæda je neko iz vlasti i pomogao u odræavawu mini „parade ponosa”, to je pitawe koje se sa razlogom moæe postaviti.

Za odræavawem jednog takvog „spontanog” skupa bila je potrebna savrπena organizacija i sinhronizacija a bez pomoÊi nekog iz vlasti to se nije moglo uËiniti. Bilo je neophodno uskladiti Ëitav skup i pripremiti transparente kao i odrediti æeqenu marπrutu ali za tako neËim potreban je visok nivo organizacije, organizacije koja ne bi mogla da proe bez pomoÊi „s vrha”. Neko je ipak æeleo da se parada odræi i da se poπaqe poruka da alternativa postoji i da je ta alternative ruπewe svih porodiËnih vrednosti. Policija u petak uveËe nije bila tu da spreËi „nasiqe” nad pripadnicima gore pomenute populacije veÊ da pomogne da se mini prajd ipak odræi. Patrijarh srpski Irinej se oπtro izjasnio protiv odræavawa tzv. parade ponosa i rekao je „da Crkva i dræava moraju da urade neπto u ciqu podsticaja nataliteta, kao i duhovne i moralne obnove srpskog naroda.” Na æalost na tom planu dræava niπta ne Ëini. Na kraju, umesto zakquËka, da zavrπimo sa reËima patrijarha Irineja -„Ëega se pametan stidi, budala se ponosi.”

U krajwem sluËaju, i samo ime tzv. "prajda" vrea i predstavqa rugawe jednom normalnom

NSPM, 28.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Meutim, kakve su to vrednosti? I sam problem koji iritira svakog graanina Srbije bez obzira kojoj veri pripadao jeste da se putem „parade ponosa” æeli nametnuti jedan sistem vrednosti koji je potpuno suprotan svakom vrednosnom sistemu na kome poËiva jedna zdrava nacija. Dakle, nije problem u tome πto su prava gej populacije ugroæena, to nikada i nije bio sluËaj, veÊ je problem u jednom nametawu vrednosnog okvira koji ima i politiËki karakter. Wime se æeli uniπtiti i ono malo vrednosti koje nam je ostalo. Da podsetimo, ukazom predsednika Rusije Vladimira Putina zabraweno je propagirawe ovakvog naËina æivota i svako javno okupqawe u ciqu propagirawa homoseksualizma.

26

Goran VujeviÊ

Iskra 1. novembar 2013.

`Prirodnu Albaniju` i nezavisnu dræavu Kosovo Eπton: Izbori na Kosovu predstavqaju veliku πansu. Posle tih izbora moglo bi da doe do drugog sporazuma dve strane VeÊina u Srbiji viπe ne reaguje ni na πta πto nije u vidnom poqu i πto se „ne jede”. Evo primera. Ona πto u statusu visoke predstavnice EU za spoqnu politiku navodi Ivicu DaËiÊa na „πiptarski greh” - ona πto se odaziva na ime Ketrin Eπton - izjavila je: „Izbori na Kosovu, koji Êe biti odræani 3. novembra, predstavqaju veliku πansu. Posle tih izbora moglo bi da doe do drugog sporazuma dve strane”.

Eπtonova izgovorila gostujuÊi na tribini Centra „Vudro Vilson” u Vaπingtonu. A u Beogradu i πirom Srbije - muk. VeÊina nije ni registrovala da je evropska Olbrajtova to rekla. A meu onima koji jesu: mnogi imaju razloga da o tome Êute, a ostalima je - svejedno. ©ta je Eπtonova, zapravo, najavila najavqujuÊi „drugi sporazum dve strane”? ta se iza toga brda vaqa i Ëemu Êe taj „drugi sporazum” biti nova, druga ili zavrπna faza? Da li je taj „drugi sporazum” unapred bio predvien, moæda uslovima sa kojima je Merkelova dolazila u Beograd? HoÊe li VuËiÊ, DaËiÊ i NikoliÊ biti sreÊni da i wega nametnu svojoj zemqi i narodu?

Qubomir KQAKI∆, politikolog i publicista: Eπtonova i Riker prave „prirodnu Albaniju” To πto je Eπtonova rekla u vezi je sa sedmim uslovom o meudræavnom ugovoru. Treba imati u vidu da je u samom Centru „Vudro Vilson” ta wena opaska oko drugog ugovora bila izreËena u okviru predstavqawa aktivnosti koje EU ima van svojih granica (u Sudanu, Siriji i drugim zemqama) gde se EU angaæuje vojno, politiËki i obaveπtajno.

Wen nastup je deo paketa dogaaja koji predstavqaju snaæan pritisak na Srbiju i srpske politiËare dræe zarobqene u okviru dogovora na koje su pristali.

Kada je 27. septembra Srbija bila zaokupqena dilemom - da li Êe biti gej parade, u Vaπingtonu je bila prireena 17. gala veËera Albanskog nacionalnog saveta, koga su SAD osnovale pre 20 godina da pritisnu Jugoslaviju i druge zemqe da se konaËno reπi albansko pitawe na Balknu. To veËe je nagradu za 2012. godinu dobio Filip Riker koji je koordinirao aktivnosti pregovora u Brislelu, gde se kao domaÊica nominalno pojavquje Eπtonova.

I Iskra 1. novembar 2013.

Riker je pozdravqen kao jedan od prvoboraca za albansko pitawe u kontekstu strategije koja vodi formirawu prirodne Albanije.

Briselski sporazumi su epizoda koja olakπava da se to pitawe reπi i da se na kraju kaæe: izvolite, dobili ste proπirenu Albaniju i to je pitawe reπeno.

Eπtonova je posle veËere rekla da je to zajedniËki rad na uspostavqawu prirodne Albanije. Drugi dogovor koji je pomenula je deo te priËe.

Naπa javnost je potpuno ravnoduπna, politiËka javnost ignoriπe iz razloga neznawa, korumpiranosti, izdaje. Tako da nismo primetili ni izjavu predsednika opπtine Preπevo Ragbi Mustafe, koji je u ovdaπwoj πtampi vrlo lepo govorio o pomenutoj veËeri, a tekst je naslovqen ovako: Preπevska dolina nije zaboravqena.

A ta dolina je deo neËega πto se u posledwe vreme naziva „istoËno Kosovo”! I iz daqine se vidi da sve te epizode - Eπtonova, veËera i sve ostalo - govore da je dinamika dogaaja za konstituisawe prirodne Albanije u punom zamahu.

Mi u Srbiji i u regionu, a ni u Evropi, nemamo odgovor na takav tok stvari i one Êe se odvijati nesmetano sve do artikulisawa tog odgovora.

Slobodan SAMARXI∆, potpredsednik DSS: To je sedma taËka nemaËkih uslova!

To je sedma taËka nemaËkih uslova za Srbiju, a to znaËi da Êe Srbija i Kosovo potpisati obavezujuÊi pravni dokument.

Dakle, to nije niπta novo. Ne razumem kako to naπi politiËari ne shvataju.

Eπtonova sve vreme radi po nemaËkom planu. Ova sedma taËka Êe biti novi uslov EU (a stari uslov NemaËke) da bi se otvorili pregovori sa Unijom, odnosno da bi Beograd dobio datum za poËiwawe pregovora.

To πto je DaËiÊ najavio da Êe se povuÊi iz daqih pregovora (ako srpskim politiËarima ne bude dozvoqen ulazak na KiM tokom predizborne kampawe) nema teæinu jer nema viπe pregovora, poπto su sve veÊ predali.

Duπan JAWI∆, nauËni savetnik Centra za socioloπka istraæivawa: Sledi sporazum o saradwi u meunarodnim organizacijama, ukquËujuÊi i UN. Ugovor koji je potpisan u aprilu u 15. taka

7

Prirodnu Albaniju...

NATO AERODROM NA KM

se zove Prvi ugovor. A to znaËi da Êe ih biti joπ.

Pored Prvog ugovora je potpisano joπ i 7 pojedinaËnih dogovora ili ugovora o posebnim temama.

Od ranije je planirano da Êe se ovaj pregovaraËki proces zavrπiti Okvirnim sporazumom o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Taj Okvirni sporazum je u februaru objavio dnevni list Danas, a i DaËiÊ ga je komentarisao. Dakle, on nije nepoznat. Taj sporazum bi verovatno bio potpisan krajem novembra i qudi iz NemaËke to stalno govore.

TaËka koja je odloæena u aprilu je taËka o saradwi u meunarodnim organizacijama ukquËujuÊi i UN. Beograd je u zadwi Ëas traæio da se odloæi potpisivawe, ali to ne znaËi da je izbegao, samo je - odloæio.

Joπ treba da se pregovara o povratku, imovinskim pravima, posebnoj zaπtiti srpske zajednice, prekograniËnoj regionalnoj saradwi i zajedniËkom nastupu u ekonomiji Kosova i Srbije.

U taj sporazum treba da se stavi neπto πto je dogovoreno kod Ahtisarija, a to je zaπtita kulturnog naslea i zaπtita manastira i wihova autonomija.

Kad sve to ue u jedan dokument dobijamo Okvirni sporazum, koji Êe samo da nabraja πta je sve dogovoreno i neÊe imati viπe od 14 ili 15 taËaka.

Tu nema niËeg novog, veÊ je problem samo u tome πto politiËari ne kaæu punu istinu. A istina je da Êe se potpisati Sporazum o saradwi u meunarodnim organizacijama ukquËujuÊi UN. BiÊe potpisan i Okvirni sporazum.

Postoji i ideja da se na potpisivawu pojave predsednici Kosova i Srbije. Onda viπe nema pregovora - samo primena. Zna se i datum, u drugoj polovini novembra, poπto se Ëekalo da prou izbori u NemaËkoj.

Marko JAK©I∆, narodni poslanik: To Êe biti sporazum izmeu dve dræave!

Merkelova je traæila da Srbija i Kosovo potpiπu meudræavni sporazum. Kad odradite izbore znaËi da ste priznali nezavisno Kosovo i onda ostaje da potpiπete sporazum izmeu dve dræave o dobrosusedskim odnosima.

I to πto se Jahjaga sprema da pozove NikoliÊa na samit predsednika dræava Balkana - ide u istom smeru.

Nije sluËajno Eπtonova je pohvalila DaËiÊa i otkrila da je wime zadovoqna.

Fakti, 04. 10. 2013.

(Podvukla - Iskra)

8

Diana MiloπeviÊ

Ekskluzivno saznajemo, iz pouzdanih izvora pri takozvanoj „vladi” Kosova, da je NATO u svim bitnim delovima veÊ kompletirao plan po kome Êe na centralnom Kosovu biti izgraen jedan od najveÊih vojnih aerodroma. Na to mesto biÊe prebaËena polovina kapaciteta koji poseduje vojna baza Aviano odakle su polazizili avioni u bombardovawe Srbije tokom 1999. godine kako bi juæna srpska Pokrajina bila preoteta od dræave Srbije.

Aerodrom Êe se nalaziti u severozapadnom delu kosovske kotline. TaËnije izmeu VuËitrna i Priπtine a uz magistralni put Priπtina-Beograd, na prostoru od Novog sela, gde je stacionarana baza fruncuskih okupatorskih pripadnika KFOR-a pa do lokalnog puta R-128 koji se odvaja od magistralnog i vodi severno ka Samodreæi koja Êe biti zadwa taËka prostirawa ovog aerodroma. NATO Êe tu smestiti veliki vojni kapacitet koji nije po planu UN-a niti bilo koga drugog do same vojne agresorske alijanse. Rezolucija 1244 SBUN se veÊ odavno ne poπtuje a tzv „vlada” Kosova je servilna da to viπe ne moæe biti. To isto se moæe reÊi i za srpsku Vladu tako da nikakvih problema oko izgradwe neÊe biti.

Istorijski gledano baπ na tom prostoru nalazile su se snage srpske vojske koja je odatle krenula u boj protiv Turaka i ostalih azijata, juna 1389. godine prethodno se priËestivπi u crkvi Samodreæi.

Geografski, ovaj prostor, posle onoga gde se nalazi aerodrom „Slatina” podno Goleπa, jedan je od najidealnijih za izgradwu aerodroma. Dok je Goleπ svojevremeno bio neprobojni πtit u odbrani iz vazduha predstavqao je „mesto iz snova” za locirawe vojnih baza. Savremena tehnologija koju Zapadne sile poseduju ne zahteva takve prirodne zaklone. Udaqeno oko 35 kilometara, mesto na kome je planirana izgradwa novog aerodroma poseduje iste klimatske uslove, pa Ëak i boqe. Blaga klima, najveÊi broj sunËanih dana u godini, blag vetar koji ionako retko duva karakteristike su ovog podnebqa. Novi aerodrom neÊe, za razliku od Slatine, imati problem sa proleÊnim i jesewim maglama koje su tamo ne baπ retka pojava zbog podzemnih voda. Ovde toga gotovo da nema πto uklawa probleme pri sletawu. Obe lokacije su na ravniËarskom terenu s tim πto novi prostor zauzima znatno veÊu povrπinu. Aerodrom Êe biti prostraniji od mnogih gradova na Kosovu i Metohiji a pribliæno iste veliËine kao i Priπtina sa prigradskim naseqima πto Ëini prostor od 857 kvadratnih kilometara.

Na tom prostoru su do πezdesetih godina gotovo sva sela bila naseqena Srbima osim nekoliko onih koja su se iza Priluæja, od ObiliÊa ka Kosovskoj Mitrovici, podno »iËavice, naslawala na DreniËki dolinu i bila delimiËno naseqena ©iptarima. ©ezdesetih je proteran najveÊi broj Srba, da bi najmonstruoznijim zloËinima, kakve svet ne pamti, osamdesetih godina bio proteran joπ jedan znatan broj Srba iz tih sela πto je zaustavqeno dolaskom Slobodana MiloπeviÊa na politiËku scenu... (Fakti, RS, 28.9.2013 - Ivan MaksimoviÊ).

Iskra 1. novembar 2013.

Predlog CG da se pokaæe `vaænija nego πto jeste`

MINI JUGA, BEZ HRVATSKE I SLOVENIJE, PLUS ALBANIJA I KOSOVO Lideri Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije trebalo bi, krajem ovog meseca, na marginama zasedawa Generalne skupπtine UN da razgovaraju o formirawu parlamentarne skupπtine zapadnog Balkana, te u skladu s tim i svim moguÊim zajedniËkim delovawima. Ideja o formirawu zajedniËke skupπtine "umawene Jugoslavije" (bez Hrvata i Slovenaca), ali uz Albaniju, potekla iz Podgorice Ova ideja crnogorskog πefa diplomatije Igora LukπiÊa izazvala je veliku paæwu, i to kako lokalnih politiËara tako i administracije u Briselu. U dokumentu koji je predstavio LukπiÊ pomiwe se parlament "balkanske πestorke" ili skraÊeno G6, πto je Tim Xuda, britanski novinar i hroniËar novije istorije Balkana nazvao u πali "siks pak" aludirajuÊi na - pakovawe piva.

- Mislim da je svako povezivawe dobro, ali ono ne moæe biti zamena za Ëlanstvo u EU. Balkanske dræave moraju da znaju da za takvu zamenu nemaju ni vremena, ni kapaciteta niti potrebe. A saradwa je uvek dobrodoπla - rekao je Miroslav LajËak, funkcioner EU i ministar spoqnih poslova SlovaËke na Beogradskom bezbednosnom forumu.

Da bi se stvorila parlamentarna unija, ili bilo kakav regionalni oblik saradwe potrebno je prvo prevaziÊi gomilu problema koji joπ optereÊuju region. Na primer, BiH, Hrvatska i Srbija joπ nisu reπile ni pitawa razgraniËewa. Sarajevo se æali i da je izloæeno nelojalnoj træiπnoj konkurenciji Hrvatske i Srbije. Tu su i pitawa sukcesije, izbeglica, kao i konflikti u kojima Srbija ne bi ravnopravno prihvatila Kosovo kao Ëlana.

Za Tima Xudu ovo je joπ jedna jalova inicijativa.

- Imamo u Evropi Ëitav niz takvih asocijacija i one nisu dale mnogo rezultata. Ali, kad veÊ imamo taj niz, ne vidim πta je problem da se napravi joπ jedno telo koje bi pomoglo dræavama da sarauju.

Te zemqe imaju sliËne probleme, zajedniËku istoriju - navodi Xuda.

Dræavni sekretar za politiËka pitawa crnogorskog MIP-a Vladimir RaduloviÊ govori kako bi se na taj naËin mogla unaprediti parlamentarna saradwa kao i regionalna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

- Da li bi se govorilo o nekoj vrsti balkanske policije, da li bi jednako vaæilo i za parlamentarnu saradwu to ostaje na zemqama Ëlanicama da pronau konsenzus o najoptimalnijim formama saradwe - rekao je on.

Slaven RadunoviÊ iz opozicionog Demokratskog fronta misli da je predlog doπao iz zemqe koja æeli da se prikaæe vaænijom nego πto jeste.

- Crna Gora oËigledno ima potrebu da bude

Iskra 1. novembar 2013. .

vaænija i agresivnija nego πto se to od we oËekuje, posebno iz razloga πto ima velike probleme na unutraπwem planu, odnosno na ekonomskom planu.

Mislim da su ovo neki potezi koji bi trebalo ipak da skrenu paæwu.

- PrimeÊuje se jedna sliËnost sa naπom bivπom dræavom Jugoslavijom, s tim πto smo u ovom sluËaju ostali bez Slovenije i Hrvatske, a wih smo zamenili Albanijom i Kosovom. Tako da mi to deluje malo kao bleda kopija one Jugoslavije, naravno ne onako Ëvrste.

Ni u BiH nema entuzijazma za ovu inicijativu, pa tako profesor Enver Kazaz navodi da Ëak i kad se iz najboqih namera ovakve inicijative dogovore, one vrlo brzo padaju u vodu kad se vlasti suoËe "sa Ëiwenicom da su wihove politiËke elite upetqane u mnogobrojne unutraπwe, dezintegrativne i opasne poslove, te vrlo brzo odustaju od institucionalnog oblika saradwe i ostaju na deklaracijama".

U Srbiji joπ nema reagovawa zvaniËnika.

Mediji vest prenose uglavnom bez komentara. Dijana VukomanoviÊ, Ëlanica Odbora za evropske integracije iz vladajuÊeg SPS-a, kaæe da su ideje o takvim integracijama za neku daqu buduÊnost.

- Izjava gospodina LukπiÊa nije novina zato πto smo imali nedavno plasiranu sliËnu ideju o osnivawu nekog, da tako kaæem, panalbanskog Beneluksa. Pa je Ëak i premijer Ivica DaËiÊ govorio o nekoj vrsti balkanskog nordijskog saveta - kaæe VukomanoviÊeva.

Ovaj predlog je sporan Ëak i onima kojima se dopada i to kako zbog konflikta koji su razorili region, πto nije sluËaj ni s Beneluksom, ni sa Nordijskim savetom, tako i zbog asocijacije na Jugoslaviju, te je malo verovatno da se moæe realizovati.

Profesorka bezbednosti iz Skopqa Biqana Vankovska smatra da plan LukπiÊa liËi na "zapadnobalkansku nemoguÊu misiju" zato πto se on u osnovi svodi na dræave koje su se pre dvadesetak godina nazivale "ostatak Jugoslavije" plus Albanija.

- Ovo je joπ jedan u nizu predloga o nekakvom uæem povezivawu ovog dela Balkana. Meutim, realno gledajuÊi, sve ove dræave su optereÊene otvorenim pitawima sadaπwosti, a pogotovo nedavnom proπloπÊu. Teπko je zamisliti blisku saradwu izme u BiH, Srbije i Kosova kada wihove bezbednosne sluæbe joπ uvek obuhvataju qude koji su bili aktivni uËesnici u vojnim konfliktima, pa i takve za koje postoje sumwe za poËiwene ratne zloËine protiv stanovniπtva iste ili susednih dræava - objaπwava Vankovska.

Vesti-online, 24.9.2013.

Q. IvanoviÊ

25

Pravo da... marπu „Duh Stonvola” („Spirit of Stonewall”), u znak seÊawa na Stonvolsku pobunu („Stonewall Riots”), koja je izbila 28. juna 1969. godine u GriniË vilixu u Wujorku i koja se uzmima za poËetak organizovawa homoseksualnog pokreta u svetu.

Danas neki od izvora tvrde da grupa viπe nema redovne sastanke na nacionalnom nivou SAD, ali se mreæna stranica organizacije redovno aæurira i objavquju se saopπtewa.

Sediπta „NAMBLA” su u Wujorku i San Francisku. Jedan od wenih najpoznatijih Ëlanova bio je Alen Irvin Ginsberg (1926 1997), ameriËki pesnik i jedna od vodeÊih liËnosti „bit generacije”, poznate po otvorenom homoseksualizmu i biseksualizmu, kao i upotrebi narkotika.

Laæna duga nad Beogradom Problem sa paradom homoseksualaca, naËinom interpretacije wihovog pitawa i uopπte homoseksualnim pokretom u Srbiji, srodan je pomenutim, legalizovanim ekstremima.

On je razliËit stepen iste skale nametnutih, toboæe modernih vrednosti. Pod okriqem borbe za qudska prava, promoviπu se agresivni nazori i nameÊu kao vrednosti i merila veÊini, uz punu finansijsku i politiËku podrπku EU. U Beogradu smo, tako, videli „izloæbu” fotografija na kojoj je Isus Hristos prikazan kao potpuno obnaæen homoseksualac. Izvrgava se ruglu lik Belog Anela iz Mileπeve i zahteva smrt dræave, bez ikakvog obzira prema oseÊawima veÊine. Osim toga, svako ko ukaæe na Ëiwenicu da qudska prava ne podrazumevaju agresivnu promociju nazora biva proglaπen za retrogradnog ekstremistu i sa wim razgovora viπe nema. Sledi sudska zabrana.

Setimo se, uostalom, da je Vensan Deæer svojevremeno izjavio da qudska prava homoseksualaca nisu dovoqna sama po sebi, nego da dræava ima da obezbedi i adekvatnu promociju wihovih ideja. Kako to da srpski mediji ne analiziraju zaπto niko od uglednih pripadnika homoseksualne zajednice u Srbiji nije pristalica homoseksualnih parada? Naprotiv, najobrazovaniji, najumniji i najmoralniji meu wima protive se egzibicionizmu i sablaæwivim demonstracijama seksualnosti.

Da je danaπwi homoseksualni pokret u Beogradu ekstremistiËki politiËki projekat nema sumwe. Iza wega stoji EU novcem i politiËkom podrπkom. On je jedan od tiho postavqenih uslova EU. To je politiËki projekat veÊ vien u SAD ili Holandiji, gde je stepen legalizovanih „sloboda” otiπao nekoliko

24

koraka daqe nego u Srbiji, a parade „ponosa” od poËetnih zahteva za poπtovawem qudskih prava pretvorile su se u izvitopereno izraæavawe homoseksualnosti, daleko preko granica pristojnosti i dobrog ukusa.

U studiji iz 1988. godine, inspirisanoj loπom slikom o homoseksualcima, zbog pojave HIV virusa („Posle bala - kako Êe Amerika savladati strah i odbojnost prema gejevima tokom devedesetih godina”), o kojoj je svojevremeno pisao Aleksandar PaviÊ, Marπal Kirk i Hanter Medsen strategiju „osvajawa javnosti” predstavili su kao kampawu koja ima centralni oslonac u goloj propagandi, Ëvrsto utemeqenoj u davno ustanovqenim naËelima psihologije i reklamirawa.

Po reËima profesora Pola Randoa sa univerziteta Rixent, ciq te akcije je nametawe homoseksualne kulture veÊini, uÊutkivawe protivnika i konaËno preobraÊawe druπtva. U tom smislu, kquË uspeha leæao je u ciqanom birawu reËi „gej”, vezujuÊi nejasne ali pozitivne konotacije za tu pojavu. Sama reË „gej” u engleskom jeziku izvorno znaËi „radosan”, „smeπqiv”, „veseo”. „Gej”, kako piπe PaviÊ, iako suπtinski nema veze sa konceptom koji danas oznaËava zvuËi neuporedivo pozitivnije od izraza „homoseksualac”.

Besmisleno je smatrati da je seksualnost, ma kakva i Ëija bila, sama po sebi razlog za ponos. Da bi bio liËno ponosan, heteroseksualan Ëovek treba da okonËa πkolu i odsluæi vojsku, zasnuje porodicu i izrodi decu, ostvari karijeru i postigne da se o svemu tome uspeπno stara do stasavawa sledeÊe generacije.

Da bi bila podobna na skali sintetiËkih vrednosti evropskog druπtva, veÊinska zajednica svoje uzviπene svetiwe i odgovornosti tradicionalnog druπtva moraÊe da svede na uporedni nivo puke homoseksualne pripadnosti ili moralno nakaznog prava da se u politiËkom sistemu zahteva „sloboda” za obqubu deteta od 12 godina.

To neminovno sledi kada slobodu zakonodavci degradiraju na ideal zadovoqavawa najprizemnijih, Ëak mraËnih poriva.

Ozakowewe takvih ekstrema kasnije daje πansu primewenoj demokratiji. Vara se svako ko smatra da je jednom ozakoweno istrebqewe qudi u nacistiËkoj NemaËkoj, na primer, u primeni bilo sporno sa stanoviπta voqe izmanipulisane veÊine. Zar je razbludna, laæna ikona sa motivom razvrata jedina preostala slika slobode sa one strane duge, koja je koliko do juËe pripadala naπoj deci?

1.10.2013.

(Podvukla - Iskra)

Glas Rusije

Iskra 1. novembar 2013. .

StruËna i liËna biografija Lazara KrstiÊa

Wegovo neiskustvo, te Ëije zadatke treba da obavi, naπ ministar finansija Najvaænije pitawe - koga Lazar KrstiÊ u Vladi Srbije stvarno zastupa veπto se premeπtaju na sporedan kolosek uspavankama o impresivnim akademskim i poslovnim podvizima, u kombinaciji sa kreativnim zavereniËkim teorijama. Po bajkama koje fasciniraju prostotu, ne samo da je KrstiÊ radio za firmu „Makinzi”, πto izgleda maweviπe taËno, nego je joπ „savetovao rusku i poqsku vladu u voewu makroekonomske politike.” Nije poznato da su ruska i poqska vlada ikada izrazile zadovoqstvo KrstiÊevim makroekonomskim savetima, ali ne bi bilo zgoreg upitati ih o tome.

Naravno, svako ko ima i najmawe ameriËkog iskustva lako shvata o Ëemu se radi. Maπtovito preuveliËavawe u SAD je norma kada piπete liËni rezime (CV). Uzgred, kada Êe nam najzad pokazati CV Lazara KrstiÊa? Da li su ga poslanici videli pre nego πto su glasali za wega? (Da li ga je iko od wih od Vlade traæio?) Spisak politiËara, Ëelnika preduzeÊa, novinara i drugih javnih liËnosti u SAD koji su u svojim rezimeima podatke o obrazovawu ili relevantnom iskustvu „kreativno podeπavali” pa su zatim bili „provaqeni” podugaËak je. U tom kontekstu, vaæno je istaÊi da studirawe „etike, politike, ekonomije i matematike” diplomca sa „Jejla” ne podrazumeva nikakvu temeqnu pripremu iz tih oblasti, niti aristotelovsku intelektualnu πirinu. To znaËi samo da je u sklopu svoga undergraduate obrazovawa, obiËno tokom prve dve godine, dok se veÊina ameriËkih studenata dvoumi u Ëemu Êe se specijalizovati, upisao po kurs iz svake od navedenih oblasti. Na oblast iz koje Êe diplomirati student se usmerava tek pri kraju Ëetvorogodiπwih studija, koje su u Americi vrlo opπte i, bez postdiplomske nadogradwe, ne smatraju se za ozbiqnu struËnu kvalifikaciju.

(Hiqade mladih Amerikanaca sa Bachelor’s diplomom kakvu ima KrstiÊ prevrÊu hamburgere kod Makdonalda.) Po istom principu, makroekonomsko savetovawe poqske i ruske vlade znaËi najverovatnije samo to da je KrstiÊeva firma Makinzi sa tim vladama stupila u neki zajedniËki projekat. Neko kao Lazar KrstiÊ bio je samo jedan od dvadesetak ili viπe kancelarijskih πrafËiÊa koji su, u nekom svojstvu, na ugovorenom poslu sa klijentima ispred firme saraivali.

Po pisawu ameriËkog poslovnog portala Bloomberg dovoewe osobe sa KrstiÊevim profilom na poloæaj ministra finansija nema nikakve veze sa prestiæom univerziteta gde je diplomirao, a joπ mawe sa wegovim liËnim sposobnostima. Pravi razlog, koji se tamo navodi, izuzetno je prozaiËan: da pripremi teren za moguÊi novi stendbaj ugovor sa Meunarodnim monetarnim forndom i EU. Prema tome, osnovna

Iskra 1. novembar 2013. .

kvalifikacija kandidata je samo to da bude podoban i da uliva poverewe faktorima koji Srbiju dræe u smrtnoj finansijskoj stisci - i niπta viπe. Pa makar se i ne zvao Lazar KrstiÊ, i ne bio diplomac sa „Jejla”.

Eho na istu temu nalazimo na drugom ameriËkom poslovnom portalu, Business Today, takoe od 15. avgusta 2013. On nije precizirao svoj program, u wihovom komentaru se kaæe za KrstiÊa, ali prema izveπtajima to zasigurno podrazumeva obraÊawe za podrπku Meunarodnom monetarnom fondu, kao i daqe napore da se smawe potroπwa na penzije, nerentabilna dræavna preduzeÊa i radna mesta u javnom sektoru.

Uz neprijatnu napomenu da Êe Srbija ove godine morati da pozajmi 2 milijarde evra a 2014. oko 5 milijardi, samo da bi se odræala na povrπini, u analizi ameriËkog poslovnog portala podseÊa se da je ove godine javni dug na putu da dostigne 65 odsto od bruto unutraπwe proizvodwe, πto je viπe od preporuke MMF-a i upozorava se da investitori nisu ubeeni u sposobnost koalicije da stabilizuje srpske finansije, i te sumwe su uticale na poveawe kamata, dok se valuta dinar nalazi pod pritiskom.

Novi ministar finansija Êe morati da sprovede ozbiqne reforme, zloslutno nagoveπtava Vladimir Gligorov iz beËkog Instituta za meunarodne ekonomske studije, jedne od ekspertskih nevladinih organizacija preko kojih se nadgleda i kontroliπe srpska privreda, i preteÊi dodaje da Êe vladajuÊe stranke morati za to da plate cenu.

Reforma je πifra Ëije znaËewe ne bi trebalo posebno razjaπwavati srpskoj javnosti.

Ukoliko postoje sumwe, razvejava ih insajder britanske Standard banke, Timoti Eπ: S obzirom na KrstiÊev slab poloæaj i neiskustvo, smatramo da je za Srbiju od æivotne vaænosti da se πto pre ukquËi u novi program MMF-a da bi se investitorima ulilo dovoqno poverewa.

Prema tome, dok se potplaÊeni domaÊi analitiËari tom temom uopπte ne bave, strani poslovni izvori pruæaju nedvosmislen odgovor na jedno od fundamentalnih nepostavqenih pitawa u vezi sa volπebnom pojavom Lazara KrstiÊa, a to je: Cui bono?

Ako nekome nije jasno, trebale bi da ga ubede reËi samoga KrstiÊa: TaËno je da postoji opcija da Svetska banka pomogne finansirawe naπeg buxetskog deficita, a uslov za to je da se na

9

Wegovo neiskustvo... vreme usvoji odgovoran buxet za 2014. i to Êe biti jedan od prvih velikih zadataka Ministarstva finansija. Sinhronizacija razvijena do savrπenstva, zar ne?

Sve to ne Ëini gomilu izazovnih preostalih pitawa u vezi sa KrstiÊevom zagonetnom liËnom istorijom mawe znaËajnim i interesantnim. U odnosu na potencijalno kobne posledice KrstiÊeve politiËke instrumentalizacije, liËni momenat definitivno ostaje u drugom planu ali to ne znaËi da bi ga trebalo sasvim zanemariti.

Nedavno izneta hipoteza da je Lazar KrstiÊ projekat sa izmiπqenom biografijom, da uopπte nije iz Niπa veÊ da je poreklom iz Katara, da joπ uvek usavrπava srpski jezik, i da je na poloæaj ministra finansija postavqen kao poverenik stranog faktora koji ni u jednog domaÊeg piona viπe nema potpuno poverewe - zanimqiva je, ali joπ uvek nije zrela za merodavan komentar. Srpska javnost je sklona senzacijama, ali, najËeπÊe, teorije zavere lansiraju sami zaverenici. To je naizgled paradoksalno ali je naËin da se paæwa frivolne javnosti skrene sa razmatrawa suπtine na bezopasnu zabavu.

Teorije zavere imaju tri glavna ciqa. Prvi je da svaki pokuπaj ozbiqne analize preusmere na besplodan teren zabave. Drugi je da sejawem laænih tragova odgovorna istraæivawa skrenu u Êorsokak. TreÊi je da popularisawem neozbiqnih pretpostavki sve koji su lakoverni i skloni jeftinim senzacijama navuku na tanak led, da bi zatim postali laka meta za diskreditaciju. ZajedniËki imeniteq ovih teorija je odvraÊawe od odgovorne analize, koja bi pretila da dopre do pravih Ëiwenica, i neutralisawe svih koji bi se wome bavili. Neka Ëitaoci odluËe koja je od ovih namena, ili wihova kombinacija, prisutna u bizarnim teorijama o poreklu Lazara KrstiÊa.

U sluËaju Lazara KrstiÊa, teorije zavere su suviπne. Proverqive neprirodnosti, kojima je wegova priËa prepuna, mnogo su intrigantnije od najzabavnijih zavereniËkih hipoteza. Da navedemo nekoliko od wih.

Ako pitawe KrstiÊevog govora zavreuje posebnu paæwu, nasuprot zavereniËkoj insinuaciji, moglo bi se reÊi da prihvatqivo teËno govori srpski, bar na osnovu jednog intervjua od nekoliko minuta na RTS-u i gostovawa na emisiji „Utisak nedeqe.” Ali za osobu, koja je prve dve - i to formativne - decenije svoga æivota provela u Niπu, vrlo je neobiËno da u wegovom govoru nema tragova niπkog naglaska. Doduπe, dijalektoloπka baza podataka po ovom pitawu izuzetno je oskudna, πto je veÊ neobiËno. Da se vratimo na katarsku hipotezu, ako lice koje se predstavqa kao Lazar KrstiÊ zaista jeste naknadno uËilo srpski, u najmawu ruku za wegovog nastavnika srpskog jezika moglo bi se sa sigurnoπÊu reÊi da nije bio ni iz Kumrovca, ni iz Niπa.

10

U nastojawu da razvejemo nedoumice oko KrstiÊevog porekla, kontaktirali smo vodeÊeg akademskog struËwaka za dijalektologiju u Srbiji, srpskog profesora Higinsa. Poπto je presluπao intervju Lazara KrstiÊa na RTS-u, profesor je konstatovao dve stvari. Prvo, u govoru Lazara KrstiÊa nema traga od niπkog naglaska. Drugo, rekao je da je sa stanoviπta struke veoma neuobiËajeno da bi jedna veÊ lingvistiËki formirana osoba (devetnaestogodiπwak) potpuno izgubila, ili da bi mu poπlo za rukom da uspeπno preruπi, naglasak steËen u ranim godinama æivota.

Kada je sa devetnaest godina poπao u Ameriku - nastavqa profesor - Lazar KrstiÊ je morao poneti svoj niπki naglasak, ako je iz Niπa.

Naglasak se u stranoj zemqi ne mewa, niti se skida i oblaËi kao majica. Pod uticajem nove jeziËke sredine u koju neko doe naglasak moæe da pretrpi izvesnu promenu. Meutim, KrstiÊeva nova sredina nije bila neki drugi region Srbije, gde preovlauje razliËit srpski naglasak, nego strana zemqa gde se govori potpuno razliËitim jezikom.

Kada je otiπao u tuinu, KrstiÊ je veÊ proπao kroz formativan period æivota i wegov naglasak je poprimio odreene fiksne karakteristike. To ne znaËi da je takvo stawe nepromenqivo. Meutim, neshvatqivo je da bi neko u stranoj zemqi ulagao poseban napor da sa niπkog prelazi na beogradski, ili neki drugi domaÊi akcenat. U takvoj situaciji, prva i osnovna briga je da se savlada novi jezik a ne da se mewa naglasak jezika zemqe u kojoj se ranije æivelo.

Za sada, sve πto imamo je samo niz nedoumica, na koje zvaniËnih odgovora nema, i jedno kompetentno miπqewe u odnosu na kquËno pitawe govora. To nije dovoqno za zakquËak da je Lazar KrstiÊ iz Katara, ali sugeriπe moguÊnost da su delovi zvaniËne biografije iskonstruisani da bi se pokrilo neπto πto se ne æeli da πira javnost sazna.

Uzgred, zaπto se, viπe od mesec ipo dana od kako se nalazi u centru javne paæwe, vizuelni i audio snimci ove liËnosti i daqe prikazuju u πkrto doziranim koliËinama?

Gde su osobe koje su se tokom prve dve decenije prethodnog æivota druæile sa Lazarom KrstiÊem? Ko je sedeo u klupi sa wime i oko wega, sa kime je zajedno uËio, gde su drugari sa kojima je igrao fudbal ili koπarku? Gde je wegova devojka, koja se pomiwe u nekim od malobrojnih medijskih izjava o wemu, da se javno predstavi i da potvrdi kakav je fin momak wen tadaπwi deËko bio?

PoznavajuÊi srpski mentalitet, od kako je Lazar KrstiÊ postao vaæan, zar se od poznanika iz niπke proπlosti, ukquËujuÊi osobe koje su ga tada samo povrπno poznavale, ne bi oËekivalo da se sada pred kamerama hvale da su wegovi najbliæi drugovi i prijateqi, joπ iz detiwstva?

Doduπe, ovih dana su se u beogradskom „Blicu” od 9. septembra 2013. pojavile dve oËigledno reæirane fotografije Lazara KrstiÊa (Kraj na str. 12)

Iskra 1. novembar 2013.

Zar je razvrat jedina preostala slika slobode?

Pravo da se u politiËkom sistemu zahteva „sloboda” za obqubu deteta od 12 godina U Holandiji je 2006. godine ozakowena politiËka stranka, koja se zalaæe za legalizaciju seksualnih odnosa sa decom od wihove 12. godine, deËje pornografije i skotoloπtva (sodomije). Stranka „PNVD” za sada je slabo uoËqiva kruna „evropskih vrednosti i sloboda”, Ëijoj je epizodi sredweg stadijuma razvoja trebalo da prisustvujemo proπle nedeqe u Beogradu.

Kada odete na wihovu mreænu stranicu, obuzme vas bes. Na levoj margini je mala kuÊna kamera, postavqena na dve kwige koje se nalaze na rubu sofe. Objektiv joj je uperen ka drugoj margini, na suprotnoj strani kreveta, gde se nalazi deËja igraËka - simpatiËna æuta ptiËica prekrivena natpisom: „Razlog za bliskost”.

Tekst programa stranke, u nastavku, proπaran je deËjim crteæima. Asocijacija na pedofiliju viπe je nego jasna i bez πokantnih programskih odrednica.

Holandska Stranka komπijske qubavi, sloboda i razliËitosti, koja se zalaæe za legalizaciju seksualnih odnosa sa decom poËevπi od wihove 12. godine, deËje pornografije i sodomije, osnovana je u leto 2006. godine. Trojica osnivaËa saopπtila su da je ciq stranke razbijawe tabua i borba protiv netrpeqivosti. Oni æele da o pedofiliji govore slobodno i javno, tvrdeÊi da wena zabrana decu Ëini samo radoznalijom. „Sloboda” za decu od 12. godine

daleko od dovoqnog da se zabrani stranka. Do biraËa je da donesu odluku o argumentima politiËkih stranaka, zakquËuje holandski sud.

Stranka „PNVD”, ohrabrena ovakvim stavom suda, saopπtila je da je pedofilija postala tabu, nakon πto je Mark Dutro, belgijski pedofil i serijski ubica, tokom 1995. i 1996. godine zlostavqao i ubio πest devojËica od osam do 19 godina. Ukratko, naum stranke pedofila bio je da po ulasku u holandski parlament ukloni negativnu sliku o pedofilima.

Po wima, to je samo deo ukupnog problema, odnosno pitawa legalizacije pedofilije.

Sa druge strane, stranka zahteva pravo glasa za decu od 12. godine, dozvolu upotrebe teπkih i lakih droga, zatim pravo da deca od 12. godine samostalno odluËuju s kim Êe æiveti i pravo na seksualne odnose sa æivotiwama.

Lake droge bile bi legalizovane za decu od 12. godine, uz upozorewe o opasnostima koje prekomerna upotreba donosi, a teπke bi po zakonu bile dostupne svakome ko navrπi 16. godinu. Puπewe duvana, kockawe i upotreba alkohola bili bi dozvoqeni deci od navrπene 12. godine.

Wihov program obuhvata ceo niz dodatnih mera, koje bi primenili kada bi doπli u situaciju da odluËuju u parlementu: dali bi najveÊa moguÊa ovlaπÊewa gradovima i opπtinama, a πkole bi po vlastitom nahoewu potpuno samostalno mogle da odluËuju o nastavnom gradivu i naËinu sprovoewa nastave.

Gardijan je iz pera urednika za Evropu, Nikolasa Vata, tada izvestio da je Holandija osnivawem stranke pedofila uËvrstila reputaciju socijalno najliberalnije zemqe u Evropi. „Holandski sud odbacio je zahtev antipedofilskih aktivista za zabranu stranke 'PNVD', koja æeli da snizi starosnu granicu saglasnosti za stupawe u seksualne odnose sa 16 na 12 godina i zalaæe se za legalizaciju deËje pornografije. Slobodu izraæavawa, slobodu okupqawa i udruæivawa treba gledati kao temeqe demokratske vladavine prava i stranka 'PNVD' ima pravo na te slobode, zakquËio je sud u Hagu”, kaæe se u Gardijanovom izveπtaju.

Holandska stranka pedofila nije usamqen sluËaj. ©ta javnost Srbije zna o organizaciji „NAMBLA” („North American Man/Boy Love Association”)? ReË je o druπtvu za pravnu zaπtitu optuæenih u sluËajevima pedofilije i pederastije u SAD, koja se zalaæe i deluje u pravcu ukidawa starosne granice za stupawe u homoseksualne odnose sa deËacima i za oslobaawe svih osuenih zbog seksualnih kontakata sa maloletnicima koji nisu ukquËivali prisilu.

List je preneo i da je sud u Hagu zakquËio kako protivnici politiËke partije pedofila samo æele da daju izraz sopstvenim moralnim problemima, a to je, prema holandskom sudu,

Uprkos povremenim nesuglasicama sa pripadnicima nekih od preostalih homoseksualnih organizacija u SAD, Ëlanovi „NAMBLA” uËestvovali su 1994. godine na komemorativnom

Iskra 1. novembar 2013. .

©ta znate o organizaciji „NAMBLA”?

23

ојачали је.” Недавно је члан Конгреса Sheila Jackson Lee упозорила да се Сједињене државе већ суочавају са ванредним стањем. Претходно су конгресмени Brad Sherman i Paul Kanjorski, као и сенатор James Inhofe јавно изјавили, да је члановима оба дома америчког парламента прећено 2008. године да ће уколико не изгласају закон о финансијској помоћи пропалим приватним банкама бити уведено ванредно стање. [10] Да цео процес контролише западна плутократија која не преза од извођења војске на улице ако се њена воља не испуни, потврдио је и бивши премијер Британије Gordon Brown на врхунцу економексе кризе 2008. године. Браун је тада поменуо употребу оружане силе као решење за борбу против грађана који буду организовали демонстрације, јер владе њихових земаља њихов новац дају пропалим приватним банкама како би их извукле из кризе. С тим у вези државна безбедност САД се убрзано наоружава и она је само у фебруару наручила 1,6 милијарди метака за своје потребе. Поред тога, тајна полиција је почела да набавља и тенкове за употребу у САД! [11]

Спрега америчке војске и великих корпорација потврђује се сваким даном. Тако, војнаобавештајна служба САД прати јавно декларисане противнике произвођача франкештајнске хране (генетски модификованих производа) Монсанта. Ова служба помаже и експанзију Монсантових производа широм света.[12] Ово није чудо јер је управо ово предузеће поизводило бојни отров „наранџасти агенс” за потребе америчких оружаних снага у Вијетнаму. Као што је накад наранџасти агенс убијао Вијетнамце, Монсантови производи данас убијају људе широм планете с циљем смањења светске популације. Али у том прљавом послу Монсанто није усамљен. Познати Bill Gates који се залаже за смањење светске полуплације и стерилизацију жена широм света има удео у власништву Монсанта. Он организује и тајне састанке на којима присуствију Michael Bloomberg George Soros, у циљу смањења броја људи на планети.[13] Јасно је да су обични људи прве жртве ових монструма, а економске кризе, глад, франкенштајнска храна и ратови њихово оружје. Америчка плутократија се изазивајући економске кризе бори и против већине грађана Сједињених држава. Њихов циљ је постепено слабљење и на крају укидање демократије, те увођење тоталитарног система где ће њихова реч бити неприкосновена и поткрепљена оружаном силом, као и масовном медијском хипнозом становништва. Такве САД су попут Немачке пред Други светски рат опасност за читав свет и обавеза је свих слободних људи широм света да помогну америчком народу да победи Вол Стрит и тамошњу плутократију.

----------------

[1] politika.rs [2] blic.rs [3] politika.rs

22

Nacionalna biblioteka Srbije 30.9.2013.

Ekskluzivno izloæila "Ratni dnevnik 1912-1913" Stanislava Krakova U okviru aktivnosti na predstavqawu najznaËajnijih segmenata svojih bogatih kolekcija, Narodna biblioteka Srbije prvi put izlaæe „Ratni dnevnik” koji je Stanislav Krakov, srpski kwiæevnik, novinar i filmski rediteq, vodio tokom 1912. i 1913. godine.

Nacionalna biblioteka poseduje deo rukopisne zaostavπtine Stanislava Krakova i pored „Ratnog dnevnika 1912-1913”, javnosti Êe biti predstavqena i wegova fotografija iz dvadesetih godina dvadesetog veka.

U balkanskim ratovima Krakov je uËestvovao kao dobrovoqac sa samo sedamnaest godina, gde je, kao i u Prvom svetskom ratu, nekoliko puta rawavan i odlikovan. Novinarstvom je poËeo da se bavi od 1921. godine i bio je urednik „Politike”, direktor Ëasopisa „Vreme” i direktor Radio Beograda (1940-1941). Bio je Ëlan ogranizacije Dimitrija QotiÊa "Zbor" i u woj je obavqao duænost πefa odseka za propagandu. U toku okupacije bio je urednik „Novog vremena” i „Obnove” i blizak saradnik generala Milana NediÊa, koji mu je bio ujak. Posle rata æiveo je u Francuskoj i ©vajcarskoj.

Napisao je romane, „Kroz buru” (1921), „Krila” (1922), putopis „Kroz juænu Srbiju” (1926), memoarsku prozu „Naπe posledwe pobede” (1928), kwigu pripovedaka „Crveni Pjero”. Od istorijskopublicistiËkih dela napisao je „Plamen Ëetniπtva” (1930), „Prestolonaslednik Petar” (1933) i „General Milan NediÊ” (1963-1968). Wegovo autobiografsko delo je „Æivot Ëoveka na Balkanu”.

Stanislav je rediteq filmskog dela „Za Ëast otaxbine”. „Ratni dnevnik 1912-1913” Stanislava Krakova i fotografija biÊe izloæeni do 30. oktobra tekuÊe godine u specijalnoj komori koja se nalazi u holu ispred Centralne Ëitaonice nacionalne biblioteke.

[4] http://www.nspm.rs/hronika/cajna-dejli-americka-budzetsk a - b l o k a d a - p r e t n j a - z a - s v e t s k u privredu.html?alphabet=c#yvComment92551 [5] nytimes.com [6] Исто.

[7] Билијарди по дугој скали. Билијарда износи хиљаду билиона.

[8] dailyfinance.com [9] rt.com [10] globalresearch.ca [11] globalresearch.ca [12] globalresearch.ca [13] rt.com

Фонд стратешке културе 13.10.2013.

Борис АЛЕКСИЋ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2013.

Patriotski pokreti pozvali na skupove koji Êe se odræati ako bude „Parade ponosa” - Ustav Srbije propisuje da javni skup moæe biti zabrawen ukoliko se wime naruπava moral, zdravqe i bezbednost graana, πto je sve sluËaj sa takozvanom Paradom ponosa. Ukoliko se, meutim, vlast ogluπi o Ustav, smatramo da niko nema prava ni moguÊnosti da zabrani ostale skupove graana koji su zakazani za taj dan, jer, ako je po reËima Majkla Davenporta, sloboda okupqawa osnovno qudsko pravo koje je ugraeno u sva demokratska druπtva, onda isto tako pravo oËekujemo i za nas poruËio je Mladen ObradoviÊ na zajedniËkoj konferenciji za novinare „Srpskog pokreta Obraz”, pokreta „SNP Naπi” i „Srpskog sabora Zavetnici” pod nazivom „Odbrana!”.

raspisala Atifete Jahjaga, implementira se Briselski sporazum koji predstavqa posledwi udar na Srbiju, tamoπwe Srbe i dopuπta se stranim lobistima, koji su ranije radili za Haπima TaËija, da savetuju srpsku vlast i kroje politiku naπe zemqe - naglasila je ona, primetivπi da se Srbija veÊ duæe vreme nalazi pod terorom jedne mawine koja je dirigovana spoqa.

Ivan IvanoviÊ iz pokreta „SNP Naπi” je ocenio da pokuπaji da se odræi gej parada traju veÊ viπe od 10 godina, i to od revolucije 5. oktobra, iza koje je stajala CIA.

- Strani ambasadori odluËuju o tome da li je Aleksandar VuËiÊ diktator ili nije, oni odluËuju o tome kakva Êe biti unutraπwa ili spoqaπwa politika naπe zemqe, pa evo, od wih je nedavno i stigao zahtev vlastima da se takozvana Parada ponosa ove godine odræi u Beogradu - istakao je ObradoviÊ, podsetivπi na skoraπwi sluËaj kada da niko iz sadaπwe vlasti nije smeo da zauzme ikakav stav kada je u pitawu kriza u Siriji, jer nije bilo ni jedinstvenog stava EU.

- Iz godine u godinu mi se suoËavamo sa tim problemom, i da bi se tome stalo na put SNP Naπi je veÊ proπle godine uradio jedan predlog zakona kako bismo spreËili gej propagandu. Taj zakon smo poslali svim institucijama i poslanicima, meutim, niko od wih nije odgovorio na naπ zahtev - rekao je IvanoviÊ, istakavπi da je uzor za taj predlog bio zakon iz Ruske Federacije kojim se reguliπe to pitawe.

IvanoviÊ je dodao da veruje da Êe se i ove godine, ukoliko se parada odræi, doÊi do istog ishoda kao i 2011, jer su veÊ mnogi najavili da Êe protestovati protiv tog skupa.

- Ako ponovo doe do toga, svi su svesni da Êe opet na ulicama Beograda biti jedno krvoproliÊe, i ja ne znam kome je u interesu da doe do takvih stvari. ©to se tiËe same Parade, ona je protivna Ustavu Srbije, i mi smo naveli sva kri-viËna dela koja su u protekloj deceniji poËinili najistaknutiji organizatori Prajda Boban StojanoviÊ i Predrag AzdejkoviÊu naπem VodiËu za preæivqavawe gej parade koji smo izdali - kazao je IvanoviÊ, dodavπi da se nada da Êe po uspostavqawu jedne nove, patriotske vlasti, doÊi i do reagovawa na pomenuta krπewa zakona.

Milica –ureviÊ iz „Srpskog sabora Zavetnici” je podsetila prisutne da je wena organizacija i proπle godine ukazivala na akcije Ëiji je ciq bio da srpsko druπtvo prikaæe kao retrogradno, kako bi se omoguÊilo odræavawe „Parade ponosa”.

- Postavqamo pitawe da li je ova vlast dobila mandat od naroda kako bi sprovodila ovakve akcije, Ëiji je ciq razgradwa dræave i naroda rekla je –ureviÊeva, naglasivπi da je politiËkodruπtveni kontekst u kojem se ova „Parada ponosa” organizuje daleko od normalnog.

- U ovom trenutku srpska dræava se obraËunava sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji koji ne æeli da uËestvuje na πiptarskim izborima koje je

Iskra 1. novembar 2013.

Mladen ObradoviÊ iz „Srpskog pokreta Obraz” je, rekavπi da je Srbija danas zemqa koja se praktiËno nalazi pod stranim protektoratom, primetio da su ambasadori ti koji kroje srpsku politiku.

- Æelimo da ukaæemo javnosti da pokuπaj da se odræi Parada srama predstavqa jedan od najopasnijih i najsramnijih pokuπaja razarawa srpskog naroda. Spoqaπwe razarawe sprovodi se na taj naËin πto naπi neprijateqi pokuπavaju da nam otmu deo po deo teritorije, srpskog vekovnog prostora, kao πto su to uËinili u Republici Srpskoj Krajini, pa zatim u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i kao πto se sada sprovodi, uz podrπku zvaniËnog Beograda, na Kosovu i Metohiji. Meutim, unutraπwe razarawe je moæda joπ straπnije i opasnije, i ono se sprovodi na razne naËine, izmeu ostalog, i nametawem ovakvih skupova - naglasio je ObradoviÊ, ukazavπi na nelogiËnost i netaËnost tvrdwi organizatora „Parade ponosa”.

- U zemqi u kojoj niko nikada nije Ëuo za sluËaj da je neko dobio otkaz zato πto je homoseksualac, ali gde je u isto vreme svakodnevna pojava da æene dobijaju otkaze po firmama samo zato πto su se odluËile da rode decu, govoriti o nekakvoj navodnoj ugroæenosti i diskriminaciji populacije koja zastupa tezu o normalnosti istopolnih odnosa je zaista bespredmetno i krajwe poniæavajuÊe za sve nas, osim πto je potpuno netaËno - dodao je ObradoviÊ, zakquËivπi da Êe vlast, ukoliko dozvoli odræavawe „Parade ponosa”, takoe morati da dozvoli odræavawe i ostalih skupova koji su u Beogradu zakazani tog dana.

UËesnici konferencije su pozvali sve graane koji imaju æequ da na miran, dostojanstven i kulturan naËin izraze svoj protest protiv odræavawa „Parade ponosa”, da se odazovu pozivu na skupove patriotskih organizacija i pokreta koji su zakazani...

24.9. 2013.

(Podvukla - Iskra)

NSPM

11

Wegovo neiskustvo... (sa str. 10)

radi za Makinzi.

sa navodnom „devojkom” i „izabranicom” Marinom MarinkoviÊ, kako ukoËeno πetaju negde blizu Bajlonijeve pijace. SudeÊi po blizini snimaka i izrazu na licima, umesto uobiËajenih prepreka, paparaci regime friendly glasila imali su punu saradwu „zaqubqenih” subjekata prilikom obavqawa svog zadatka. Da li se radi o stvarnoj qubavnoj idili ili trapavom pokuπaju nametqivog reklamirawa „normalnih” sklonosti novoga ministra? Nameπtene fotografije ovakve vrste obiËno se koriste da bi se pokrila slaba taËka u neËijem dosijeu. O kakvoj bi ovde moglo da se radi?...

Uzgred, kad smo veÊ na druπtvenom okruæewu, kada se posle deset godina sin vrati iz dalekog sveta, πta je prirodnije: da se odmah uputi u rodni kraj i padne u zagrqaj roditeqima, porodici i prijateqima...? Kada Êe TV pokazati emotivnu scenu iz Niπa, kako radosna porodica, rodbina i prijateqi doËekuju svoga dragog Lazara?

Neprirodna nevidqivost Lazara KrstiÊa uporediva je jedino sa sliËnim svojstvima koje se pripisuju bombarderu B-2. To bi trebalo da predstavqa prvorazredni istraæivaËki izazov srpskim medijima, poslanicima i javnosti, bez obzira na sadræaj i znaËaj konaËnih odgovora na navedene nedoumice.

Sve informacije sa terena koje imamo o Lazaru KrstiÊu briæwivo su filtrirane, i u suπtini potiËu od samo tri osobe koje tvrde da ga se seÊaju: nastavnika engleskog jezika u niπkoj gimanziji, direktorke te ustanove i wegovog oca, prof. Miroslava KrstiÊa... „Imao je vremena za uËewe, za druæewe, imao je devojku, reËju deËko za sve,” sentimentalno se priseÊa direktorka KrstiÊeve gimnazije u Niπu, Qiqana ZlatanoviÊ.

To je divno. Samo πto postoji zajedniËka nit koja povezuje sva tri glavna izvora informacija o Lazaru KrstiÊu: oni su sluæbenici i primaju platu od iste dræave koja ga je uz veliku pompu dovela i u kojoj je Lazar KrstiÊ sada ministar. To ne znaËi da ne govore istinu, ali moguÊnost sukoba interesa je oËigledna.

Zar nije Ëudno da iz perioda pre nego πto je kandidovan za ministra o komunikativnom Lazaru KrstiÊu skoro da nema elektronskih tragova? Za dvanaest godina boravka ove mlade i (kako se u zvaniËnim saopπtewima tvrdi) komunikativne osobe na studijama i u radnom odnosu u Americi, πto je viπe od treÊine wegovog æivota, da li je moguÊe da na internetu ima svega tri znaËajna pomena? Za razliku, moja mama, takoe u SAD, starosti preko osamdeset godina, u prkos Ëiwenici da tokom 90 odsto wenog æivota internet nije ni postojao, a svo vreme wegovog postojawa ona nije bila druπtveno angaæovana veÊ u penziji - ima petnaest pomiwawa na internetu. Kako objasniti ovaj Ëudan kontrast? Ili je Lazar KrstiÊ totalni πtreber, ili je bestelesan, elektoronski neuhvatqivi fantom.

Najzad, za razliku od profila veÊine drugih mladih Srba u ergeli konsultantskog preduzeÊa „Makinzi”, na druπtvenoj mreæi Linkedin profil Lazara KrstiÊa deluje razoËaravajuÊe πturo. Podaci o wemu svode se na banalnosti: univerzitet gde je studirao, za vreme studija bio je staæista u firmi Bridgewater Associates, govori engleski, francuski i srpski (u jednoj verziji umesto francuskog, nemaËki), i od 2008. godine

12

АМЕРИчКА ПЛуТОКРАТИЈА ПРЕТИ цЕЛОМ СвЕТу

Povodom sukoba o `granicama zaduæivawa` SAD

Pod pretpostavkom da je Srbija propisno sreena i suverena dræava, da li bi bilo zamislivo da na poloæaj ministra finansija - ili Ëak pomoÊnika zamenika ministra - iz inostranstva dolazi obskurna, struËno preskromno opremqena osoba, ali ne kao eksponent domaÊe politike nego stranih finansijskih interesa? Naravno, ako je do pukog sprovoewa direktiva, za to struËnost nije ni potrebna. Podrazumeva se takoe da Êe jedina ministarska ingerencija Lazara KrstiÊa biti da bezpogovorno izvrπava naloæene zadatke. Wegovi iskusni nadzornici biÊe reciklirana, ali i daqe fatalna Kori UdoviËki, u ovom sastavu Vlade savetnica za Niko ne zna πta, i destruktivni prethodnik Mlaan DinkiÊ. Kada bi KrstiÊu palo na pamet da pokuπa da iskoraËi iz kutije i preduzme neπto drugo osim mera koje mu se diktiraju, bio bi bezceremonijalno najuren za mawe od 24 sata. Wegova ministarska karijera, kako se jednom prilikom u drugom kontekstu slikovito izrazio britanski filosof Tomas Hobs, bila bi nasty, brutish, and short.

Miris genocida u Vladi Srbije Ujak navodnog struËwaka Kori UdoviËki je bivπi bolivijanski diktator SanËez de Losada, koji je u svojoj zemqi optuæen za genocid i krije se u SAD. To svakako nije dokaz da i sobrina Kori ima genocidne sklonosti, ali jeste podatak koji bi trebalo da zainteresuje deæurne paziteqke evropskopg javnog morala u Srbiji, Nataπu KandiÊ i Sowu Biserko. Da li bi navedene dame ostale ravnoduπne kada bi „gospodin VuËiÊ,” Ëisto radi ravnoteæe, angaæovao u Vladi i roaka nekog od srpskih optuæenika u Hagu?

Politiku koju Êe voditi, i naËin kako Êe se odraziti na kvalitet æivota graana Srbije, KrstiÊ je nagovestio u nedavnom intervjuu na RTSu: Mi smo kao bolesnik koji dvadeset godina nije iπao kod zubara. Naravno da neÊemo da idemo kod zubara, jer to boli. Ali da bi nam bilo boqe, mi to moramo da uradimo.

Meutim, Ëiwenice potpuno demantuju KrstiÊevu licemernu metaforu i πarlatanski recept za leËewe. Upravo za vreme zadwih dvadeset godina, Srbija se neprekidno nalazi kod zubara gde su, pored ostalih, nad wom bolne in vivo eksperimente vrπile KrstiÊeve kolege, takoe uvezene preko firme MacKinsy & Associates, Boæidar –eliÊ i Radovan JelaπiÊ...

Stefan KarganoviÊ Srpski kulturni klub 3.10.2013.

(Podvukla i skratila - Iskra)

Iskra 1. novembar 2013.

Није прошло много времена од говора Барака Обаме у УН у којем је изнео тврдњу о америчкој изузетности [1], до тренутка када је цео свет могао да се увери у „истинитост“ његових речи. Сједињене државе су заиста изузетне, али не као светионик демократије и правде, већ као највећи дужник на свету и држава чија поклекла економија представља опасност за планету, тачније за све, осим за америчку плутократију која обилато користи последице кризе.

Док су државне институције већ другу недељу у потпуној блокади због сукоба републиканаца и демократа око границе задуживања земље, стручњаци са свих страна упозоравају да би евентуални банкрот САД био погубан за светску привреду. Светска привреда доживеће страховит удар и прави економски цунами уколико САД не подигну лимит задуживања државе, предвиђа агенција Блумберг, позивајући се на мишљење домаћих и страних експерата. Блумберг наводи да ће, ако до 17. октобра амерички законодавци не изгласају повећање нивоа задужења земље који је сада утврђен на 16,7 билиона долара, уследити прави крах на светским берзама акција, као и осетан пад вредности долара, са катаклизмичним последицама за целу планетарну привреду. Највећи губитници, у случају таквог „црног” сценарија, биће Кина и Јапан, јер су те две азијске земље уложиле више од два билиона долара у вредносне хартије америчке владе и главни су финансијери огромног дефицита највеће светске економије.[2] Због свега овога стигло је оштро упозорење из Пекинга. „Ми тражимо да САД озбиљно предузму кораке како би правовремено, пре 17. октобра решиле политичка питања око лимита за задуживање, спречиле банкрот и обезбедиле сигурност кинеских инвестиција као и глобалног економског опоравка... То је одговорност САД”, рекао је заменик кинеског министра финансија Жу Гуанђао и додао и да је његова земља „природно забринута” због онога што се догађа у Вашингтону, уз напомену да су „Кина и САД неодвојиве”.[3] У свом уводнику кинески дневни лист Чајна дејли истиче да је „зачуђујући неуспех америчког Конгреса да националне интересе стави испред партијских интереса изазвао забринутост међу инвеститорима и владама у свету, који страхују да би могло да се деси незамисливо”, односно да прва привреда у свету не буде у могућности да отплаћује своје дугове, наводи Чајна дејли. [4]

Међутим, у САД већ одавно не постоји нацонални интерес већ само интерес једног процента становништва - власника крупног Iskra 1. novembar 2013. .

капитала који у својим рукама (по званичним подацима) имају 93 посто америчког богатства. Поред тога повећање границе задужења највећег дужника на свету, неће суштински решити проблем. Према писању New York Times-a током деведесетих година прошлог века у САД 1% најбогатијих имао је 45% учешћа у укупној добити државе, да би у следећој деценији тај проценат порастао на 65%! Данас је америчка плутократија власник 93% богатства, док се на 99% грађана распоређује преосталих 7% добити! [5] Али ту није крај. Најбогатији слој америчког друштва плаћа минимални порез док на средњи и нижи сталеж пада највећи терет кризе. Како је истакао Robert Reich бивши министар за рад САД: од 1940. године до 1980. године стопа пореза на највише зараде у САД била је 70 одсто. Током педесетих година она је износила 91 проценат, да би данас била само 35%! [6]

Подсетимо се да су економску кризу 2008. године изазвала средства „масовног финансијског уништења” - финансијски деривати створени од стране америчко - британских (приватних) банака и других финансијских институција. Ако је неко мислио да је цифра од 16,7 билиона долара висока, онда би било боље да се припреми за податак према којем тренутна вредност финансијских деривата изведених највећим делом из америчког дуга - износи 1,2 квадрилиона долара [7]! Да појаснимо, плутократији на Западу (међу којима је и оних 1% грађана САД) није било довољно да задуже Сједињене државе са 16,7 билиона долара већ су путем финансијских деривата трговали јавним и приватним дугом и на основу тога произвели потраживања од 1,2 квадрилиона долара. Овај износ за 20 пута превазилази светски БДП, који преставља вредност свих добра и услуга произведених на планети за годину дана! [8] Пет америчких банака предњачи у производњи ових деривата. То су J.P. Morgan Chase, Citibank, Bank of America, and Goldman Sachs. Америчка плутократија је заиста применила паролу „када крадеш, кради много!”

Наравно они који су приграбили себи оволико богатство и успоставли власт над моћним државама, контролом њиховог дуга, а затим тај дуг увећали тргујући њиме, неће се одрећи свог профита. Уосталом нису они за џабе омогућили Бараку Обами да буде први председнички кандитат који ће у кампањи потрошити милијарду долара.[9] Тих 1 посто америчких „грађана спремни су да изазивају ратове широм света и уведу ванредно стање у САД ако то буде потребно, како би сачували своју позицију и

21

Agresija NATO... национални, културни и духовно наслеђе и идентитет. Илузорно је очекивати да ће се она (српски народ) икада помирити с тим. Друго, тиме се грубо крше основни принципи међународног права, Повеље уН, Завршног документа ОЕБС (КЕБС), међународних односа, и посебно, резолуција СБ уН 1244 (1999.) која представља експлицитну одлуку јединог органа задуженог за очување мира и безбедности, да је Покрајина Косово и Метохија интгегрални део државе Србије у оквиру које може уживати само суштинску аутономију и ништа више; Треће, моћниоци тиме стварају назови државу као легло организованог међународног криминала, тероризма и екстремистичког исламског фундаментализма који дугорочно угрожава интересе народа региона и Европе, на шта упозорава и недавна књига француског аутора Пјера Пеана „Један 'праведни' рат, за једну мафијашку државу”; Четврто, признавање једнострано и противзаконито (противуставно) прокламоване „Републике Косово” представља највећу подршку снагама концепта „велике Албаније” од времена фашистичко-нацистичке окупације 1941. - 1945., чији носиоци имају отворене територијалне претензије према Србији, црној Гори, Македонији и Грчкој. Благо је рећи да такав концепт представља отворену претњу миру и стабилности у овом делу Европе. И пето, ако агресија НАТО 1999. године није могла да се оконча без ангажовања Русије председника Јељцина, по позиву САД, онда је 14 година после тога, утолико теже замислити компромисно, стабилно и дуготрајно решење за статус Косова и Метохије без позива и директног укључивања у тај процес Русије, председника Путина. Тешко је поверовати у дугорочно стабилно и одрживо решење било којег европског проблема без учешћа Русије. Косово и Метохија је и те како европски проблем. Покушаји његовог решавања не само без Русије, него чак и против Русије, како то чине Ештонова, Рикер и вестервале, је улузорно забијање главе у песак. Ни пристанак Београда на то није алиби за последице диктата. Јовановић је констатовао да НАТО као производ хладног рата и заступник концепта униполарног света, не прихвата тренд мултиполаризације светских односа и тренд новог распоређивања моћи, јер жели да задржи монопол моћи и узурпира право напада на било коју тачку на Планети коју његове водеће чланице прогласе местом угрожених националних и државних интереса. Таква идеологија,има за циљ да заустави историјски незаустављиви развој ка мултиполаризацији и демократизацији међународних односа. Зато је она много опаснија од конвенционалних мерила опасности... Живадин Јовановић, Председник Београдског форума 10.10.2013. за свет равноправних Beograd (Podvukla - Iskra)

20

CIA: MiloπeviÊ iznenadio, Tuman bio bestidan AmeriËka Centralna obaveπtajna agencija (CIA) je, kako prenose hrvatski mediji, bila otvoreno iznenaena izostankom bilo kakve reakcije zvaniËnog Beograda za vreme hrvatske vojne akcije „Oluja”, navodi se u delu dokumenata biliboteke „Klinton” i ameriËke tajne sluæbe sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a Ëije objavqivawe je najavqeno za poËetak oktobra.

U delu dokumentacije, koja se delimiËno bavi i Hrvatskom, navodi se da CIA nije mogla da veruje da je izostala reakcija nekadaπweg srpskog predsednika Slobodana MiloπeviÊa i wegovih saradnika za vreme hrvatske vojne akcije „Oluja”.

Amerikanci su, kako prenose hrvatski mediji, oËekivali mnogo burniju reakciju zvaniËnog Beograda. CIA je, ukazuje se, konstatovala da je tadaπwi hrvatski predsednik Frawo Tuman postao tvrdoglav nakon pobede u „Oluji” i da je „besramno” ameriËkim diplomatama izneo svoju viziju za buduÊnost regiona po principu podele BiH izmeu Hrvatske i Srbije.

Tuman je, procewivala je CIA, verovatno takvo reπewe problema video kao dugoroËni proces koji Êe neizbeæno dovesti do ukquËivawa bosanskih Hrvata u teritoriju „velike Hrvatske”, dok bi „krwa” bosansko-muslimanska dræava u najboqem sluËaju bila hrvatski protektorat.

U analizi CIA se navodi i da je tadaπwi, ratni predsednik BiH Alija IzetbegoviÊ, kako se navodi, verovatno s pravom strahovao da Êe Hrvatska pokuπati da zadræi kontrolu nad osvojenim teritorijama u Bosni... „Odluka NemaËke i drugih zemaqa Evropske zajednice da priznaju nezavisnosti jugoslovenskih republika Êe verovatno izazvati Srbe i Hrvate (u BiH) da srpska i hrvatska podruËja prikquËe Srbiji i Hrvatskoj. Ovo bi moglo izazvati lanac nasiqa dok lokalne grupe budu nastojale da spreËe ili pospeπe aneksiju tih podruËja”, navodi se u delu jednog od veÊ objavqenih dokumenata...

Amerikanci su smatrali kako kontrolu nad stawem u BiH u tom trenutku treba da uzme umerena struja, koja Êe kasnije, kroz pregovore podeliti BiH i stvoriti veÊinske hrvatske i srpske teritorije koje bi se, moæda, prikquËili Hrvatskoj i Srbiji.

Prenet je i izveπtaj CIA-e pod brojem R 70-14 1OCT2013 od 11. septembra 1995. godine pod nazivom „Hrvatska vizija Bosne u kojem stoji: „BuduÊi da je Hrvatska u avgustu uspeπno vratila Krajinu, weni lideri smatraju da moraju imati aktivniji angaæman za postizawe mira u Bosni... U Splitu je 22. jula 1995. potpisana Deklaracija πto je osnov za hrvatske vojne intervencije u Bosni.

Ministar spoqnih poslova (Ejup) GaniÊ rekao je ameriËkim diplomatima da Êe zajedniËkim vojnim operacijama u Bosni proπiriti teritoriju pod kontrolom Federacije na oko 60 posto, πto Êe predstavqati osnovu za dogovore oko Federacije za pregovaraËkim stolom. Takve operacije su privremeno na Ëekawu zbog mirovnih pregovora”, navode hrvatski mediji. (Tanjug, 23.9.2013)

Iskra 1. novembar 2013.

MoÊni eksponenti zapadnih interesa u naπoj vlasti i...

NAPAD NA SRPSKO-RUSKI ENERGETSKI SPORAZUM MihajloviÊeva pokuπava da dovede u pitawe ostvarivawe Juænog toka u Srbiji, pokuπavπi da ga poveæe sa konceptom TreÊeg energetskog paketa EU Prema struËnim i relevantnim projekcijama svih velikih sila u svetu, samo Rusija neÊe biti u situaciji da tokom sledeÊe dve decenije uvozi vaæne energente poput nafte i gasa: SAD su u situaciji da uvoze viπe od polovine sopstvenih potreba nafte i neπto gasa; zemqe EU iz sopstvenih potreba podmiruju trenutno oko 25 odsto nafte i neπto preko polovine gasa. Godine 2030. zemqe koje sad Ëine EU Êe moÊi da iz sopstvenih izvora zadovoqe tek oko 20 odsto potreba nafte i oko 40 odsto gasa. MoguÊnosti Kine, Japana i Indije su joπ mawe, odnosno wihov udeo sopstvenih izvora joπ je skromniji.

Jedina svetska sila koja i sada, a posebno za dvadeset godina, ne samo da neÊe morati uvoziti naftu i gas nego Êe imati viπestruke moguÊnosti da ogromne proizvedene viπkove izvozi - jeste Rusija. Sada ona moæe da izvozi i viπe od dve treÊine sopstvene proizvodwe nafte, a za dvadeset godina projekcije su i viπe od tri Ëetvrtine. U sluËaju gasa, moguÊnosti izvoza su takoe izrazite, pa najvaæniji energenti, uz posedovawe ekvivalentne snage u nuklearnom naoruæawu (sa SAD) predstavqaju oblasti gde je Moskva joπ od nestanka SSSR zadræala elemente nekadaπwe supersile, πto se takoe odnosi i na ukupno posmatrano celokupne prirodne resurse kojima raspolaæe i koji su kao takvi najveÊi na svetu (posebno sve vaænije rude metala i nemetala, ukquËujuÊi i plemenite metale i dijamante, πumu, Ëistu pitku vodu, kvalitetne obradive povrπine, kao i najveÊe povrπine sa najkvalitetnijom zemqom za zemqoradwu u svetu, Ëernozemom i drugo).

Kad je u pitawu ostatak Evrope, on je posebno zavisan od ruskih energenata, ali i drugih vaænih navedenih resursa kojima Rusija obiluje. Posebno su NemaËka, Francuska, Italija i druge najveÊe evropske zemqe upuÊene na strateπku ekonomsku saradwu sa Rusijom, ali i razvijawe πto sveobuhvatnijih odnosa sa Moskvom u nizu drugih pitawa (poput opπteg pitawa bezbednosti i dr.). Sa druge strane, ameriËka politika (uz koju je i Britanija) sa nezadovoqstvom posmatra sve jaËu potrebu za produbqivawem saradwe zemaqa EU (i ostalih evropskih zemaqa) sa Rusijom, gde je posebno vaæna energetska saradwa.

AngloameriËka politika pokuπava da na

Iskra 1. novembar 2013.

svaki naËin omete ovaj prirodan proces interesne saradwe zapadne i sredwe Evrope sa Rusijom, odnosno istoËnim delom evropskog kontinenta. Potreba za ruskim resursima i proizvodima se u ekonomiji podvodi kao niska elastiËnost traæwe, odnosno ona nema supstituta. Kao πto svaki pojedinac, da bi preæiveo, mora kupovati hleb, tako i dræave moraju koristiti i uvoziti upravo resurse i proizvode kojima Rusija obilato raspolaæe, a to se posebno odnosi na dragocene energente naftu i gas. Otuda Rusija spada u retke zemqe u svetu i po tome πto redovno viπestruko viπe izvozi u nominalnom iznosu, kada se posmatra ukupna razmena sa svetom, nego πto uvozi. Razlog tome su i kolosalna sredstva koja se dobijaju od izvoza energenata, plemenitih metala, drveta i dr.

SRPSKI DOBITAK Sistem cevovoda kojima se sprovode skupoceni energenti do potroπaËa svakako su vrlo vaæni i wihova mreæa se stalno dopuwuje.

Srbija bi izgradwom Juænog toka doπla do sopstvene i viπestruke dobiti od izuzetnog znaËaja.

Sa jedne strane, ona bi obezbedila za sopstvene potrebe siguran i kontinuiran, dakle, nesmetan dotok gasa, πto je veoma vaæno ako se setimo izvesnih zastoja i restrikcija u distribuciji ovih energenata u nekoliko navrata posledwih godina, kao posledice pokuπaja kquËnih zemaqa u postojeÊem sistemu cevovoda (Ukrajine, potom Belorusije) da trenutnom blokadom dotoka za ostatak Evrope izdejstvuju posebne povlastice od Moskve u vidu dodatnog obarawa cene energenata za wih. Izgradwom Juænog toka, i pre toga Severnog toka, ove zemqe i postojeÊi putevi cevovoda, odnosno sistem Druæba, napravqen joπ pre viπe decenija kroz srediπwi deo Evrope prema zapadu, koji ide preko teritorije Ukrajine i u mawoj meri i preko Belorusije izgubio bi svoju ekskluzivnost i povlaπÊen znaËaj izgradwom ovih alternativnih pravaca.

Drugo, Srbija bi i sama dobila na znaËaju jer bi prestala da bude samo prijemnik energenata, i preko transporta cevovoda koji vode iz drugih zemaqa i sama bi postala jedna od dræava koja ima znaËaj i moguÊnosti tranzitne zemqe ovih vaænih energenata za srediπwi i zapadni deo Evrope.

TreÊe, Srbija bi od tranzita energenata preko svoje teritorije puπtawem u rad Juænog toka poËela u buduÊnosti da dobija u kontinuitetu solidna sredstva, koja bi vremenom brzo isplatila uloæena sredstva srpske strane za izgradwu trase.

13

Napad na... »etvrto, pored Srbije, krak Juænog toka iÊi Êe i za Republiku Srpsku, Ëime se dodatno jaËa ovaj srpski entitet, wegova veza sa Srbijom i prijateqskom silom Rusijom, a time i kapacitet za odbranu integriteta Republike Srpske, koji je u kontinuitetu ugroæen od vlasti u Sarajevu i dela meunarodnog faktora (upravo onog kome i sam projekat Juæni tok, sa svim πto on nosi, predstavqa veliku smetwu, a to je iskquËivo angloameriËka politika).

Peto, i moæda najvaænije: izgradwom Juænog toka izuzetno se jaËa uticaj Rusije na Ëitavom Balkanu i u odnosu i na samu Srbiju, πto je izuzetno znaËajno za srpski faktor u celini, jer je od svih svetskih sila jedino Rusija ta koja je u celini naklowena srpskim egzistencijalnim interesima, pokazuje prema nama svoje prijateqstvo i u svakom sluËaju odsustvo bilo kakvih neprijateqskih nagoveπtaja. Time srpski faktor najzad dobija jednu veliku silu kao prijateqsku, da ne govorimo da preko poveÊanog ruskog uticaja sledi i uticaj drugih zemaqa koje su u integracionim procesima sa Moskvom, poput Belorusije, Kazahstana, Ukrajine, a da se i ekonomski prodor Kine i drugih sila BRIKS na taj naËin dodatno pospeπuje. Srbija i Republika Srpska tako jaËaju i svoju geopolitiËku snagu i dodatnu privlaËnost za trenutno od –ukanoviÊevog reæima otrgnutu od tradicionalnog srpskog nacionalnog biÊa Crnu Goru, kao i na juænu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju jer geopolitiËke igre na Balkanu, i pored svih dosadaπwih ameriËkih poduhvata na srpsku πtetu, nisu, a to nas istorija uËi, definitivno zavrπene.

U okviru projekta Juæni tok planira se izgradwa Ëetiri kraka, od kojih svaki ima moguÊnost za protok 15,75 milijardi kubika gasa.

Planirano je da Êe ovaj cevovod kroz Evropu poËeti sa radom u prvom kvartalu 2016. godine, a da Êe svoju punu snagu - od 63 milijardi kubika pokazati 2018. godine. Cena Juænog toka, danas najskupqeg projekta u Evropi, procewuje se na 16,6 milijardi evra.

POSAO INSAJDERA Sve ovo naravno dobro zna ameriËka politika, koja je u protekle dve decenije u perio-du svoje dominacije dosta uËinila da devastira srpsko nacionalno biÊe na Ëitavom Balkanu, posmatrajuÊi nas elementima dugog trajawa kao pravoslavne, kao Slovene i kao istorijske potvrene saveznike sa Rusima, dakle πiroke mase srpskog naroda, kao nepopravqivo proruske.

Stoga ameriËka politika Ëini sve da omete izgradwu Juænog toka, posebno otkada se zamiπqeni alternativni cevovod Nabuko pokazao neisplativim i promaπenim. Zato se preko medija koji se nalaze u Srbiji, a pod kontrolom su atlantistiËkih snaga, dodatno podgreva napad na Juæni tok, u Ëemu predwaËi TV B92.

14

Ova televizija u emisiji Insajder radikalizuje napade na Juæni tok, sluæeÊi se selektivnim prezentovawem informacija, jednostranim odnosom prema tom pitawu, izborom sagovornika i Ëak na momente prekrajawem istine. Ona snima ceo serijal emisija posveÊenih Juænom toku, pokuπavajuÊi da, ako veÊ ne moæe da ospori ukupnu vaænost i znaËaj ovog projekta za srpske interese, akcentira pojedine segmente ostvarewa ugovora i da traæewem potencijalnih (i isforsiranih a ponekad i izmiπqenih) mana i nepreciznosti u wegovoj realizaciji okreÊe javno mwewe u Srbiji protiv ovog projekta i ukupne saradwe sa Rusijom.

Tako je veÊ posle emitovawa prve emisije u zamiπqenoj i snimqenom serijalu na ovu temu, emitovane 23. septembra, u jednoËasovnom trajawu moæemo sagledati celokupnu koncepciju ovog novog (starog) medijskog poduhvata. U emisiji se istiËe kao najveÊi problem Ëitave koncepcije funkcionisawa Juænog toka kroz Srbiju to πto je u wegovom lancu realizacije predviena i jedna Êerka firma sa sediπtem u ©vajcarskoj iako sam ugovor, kako se priznaje, daje moguÊnost da weno sediπte moæe biti bilo gde. To je navedeno i precizirano joπ u prvobitnim dogovorima za ostvarewe Juænog toka sa Srbijom joπ tokom 2008. godine, tako da taj deo ugovora ostaje nesporan i u kasnije doraivanim klauzulama realizacije Ëitavog koncepta i jasno je da se ne moæe mewati, kao i svaki ugovor, bez saglasnosti obe strane.

StiËe se utisak da insistirawem na potencijalno loπijim reπewima za srpsku stranu, ovog i nekih drugih delova ugovora o Juænom toku, Insajder zapravo ne æeli korekciju samog ugovora, πto je nemoguÊe bez saglasnosti obe strane, veÊ pokuπava da ospori Ëitav ugovor i stvarawe πto gore i iskrivqene slike u Ëitavom javnom mwewu zemqe o ovom poduhvatu. »udno je da sa ovakvom preciznoπÊu i Ëistunstvom, kojim Insajder traæi eventualno moguÊi gubitak od maksimalne dobiti za Juæni tok, Ëiji je ukupan dobitak za srpsku stranu svakako nesporan, ne pokazuje ni izbliza za bilo koji od niza poduhvata koje je protekloj deceniji i kusur srpska strana imala od brojnih promaπenih privatizacija, od Amerike i dela Zapada nametnutog pogubnog neoliberalnog ekonomskog modela, rasprodaje domaÊih banaka i privrednih objekata, naroËit je primer Sartida, cementara i kapitalnih objekata (za po jedan evro i sl.), a pokazuje samo tamo gde se realizuje projekat sa ruskom stranom. Interesantno je da se u Ëitavoj jednoËasovnoj emisiji o konceptu Juæni tok, gde se, govoreÊi o srpskom interesu za wega, nigde ne pomiwe da ovaj kapitalni poduhvat za srpsku stranu nosi i odreene dobitke, posebno se nigde ni jednom reËju ne pomiwe presudna pomoÊ Rusije da se u SB UN blokira ameriËki pokuπaj priznavawa nezavisnosti Kosova, i druge πiroke i sveobuhvatne politiËke pomoÊi koje Srbima pruæa ruska strana.

(Kraj na str. 16)

Iskra 1. novembar 2013.

АГРЕСИЈА НАТО NA SRJ - ТАчКА ПРЕОКРЕТА у СвЕТСКИМ ОДНОСИМА

На Европском универзитету у Никозији, Кипар, председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић одржао је предавање са темом „Од Београда до Дамаска”. Скупу чији је организатор Истраживачки институт „Преметеас” присуствовали су студенти, професори, истраживачи и више посланика кипарског Парламента. На скупу је представљена књига „Нео-милитаризам и маркетинг рата” Др Косте Гулиамоса, професора Европског универзитета на Кипру. Јовановић је истакао да је агресија НАТО против Србије (СРЈ) 1999. године представљала тачку преокрета у светским односима. Као највећа оружана сила у историји, НАТО је тада извршио напад на на једну суверену европску земљу без одобрења Савета безбедности као јединог органа који је, према Повељи уН, овлашћен да одлучује о употреби оружане силе у међународним односима. Тиме је задат је највећи ударац међународном правном поретку створеном после Другог светског рата и отпочела убрзана деградација међународних односа и институција, у првом реду Уједињених нација и ОЕБС-а. НАТО је у агресији против Србије (СРЈ) нашао оправдање да не буде распуштен, војноиндустријски комплекс је на дужи рок осигурао раст поруџбина и профита, корпоративни капитал је представио своју глобалну челичну песницу, а САД су испословале повод за распоређивање својих трупа и ширење мреже нових војних база на Балкану, према Каспијском басену, руским границама и Блиском Истоку. Још током оружане агресије постављено питање ко је следећи? Није се дуго чекало. уследиле су инвазије и агресије на Авганистан 2001., Ирак 2003., Либију 2011., Мали 2012. Није непознато постојање листа „отпадничких”, „непредвидивих”, „диктаторских” режима, по правилу, у земљама атрактивних гео-политичких положаја или богатих резервама енергената и стратешких минерала. Без обзира на специфичне околности, агресије су објашњаване лажним изговорима, а као „окидачи” су коришћени инсценирани „масакри цивила” и слични догађаји са потенцијалом за придобијање подршке оружаним нападима. Агресије је увек пратила оркестрирана пропаганда која жртве представља као „зло”, а агресора као богомданог месију демократије и људских права. Свака „хуманитарна интервенција” НАТО остављала је за собом масу убијених или трајно неспособних цивила, жена, деце, разорене економије, сепаратизам, националну и верску нетрпељивост, једном речју, хаос. Паралелно су успостављани послушнички режими који су представљани као „демократски”, „одговорни”, „предвидиви”. Корпоративни капитал САД и других чланица НАТО је, преко таквих режима, експресно добијао концесије у најпрофитабилнијим граIskra 1. novembar 2013.

нама привреде, а нове војне базе су ницале као печурке после кише. Тако, на пример, након агресије на Србију (СРЈ) 1999. САД су на Косову и Метохији успоставиле највећу војну базу изван своје територије, затим, је уследило отварање три нове америчке базе у Бугарској, три у Румунији, и тако редом, преко чешке, Словачке и Пољске до белоруских и руских граница. Постајало је јасно да су прави циљеви свих агресија НАТО освајање геополитички и економски важних региона, успостављање војне контроле комуникација, посебно траса нафтовода и гасовода, кажњавање и ликвидација и заокруживање лидера, непослушних ограничавање Русије и Кине, као и јачање зависности Европе, односно, слабљење њених потенцијала за самосталу улогу у глобалном распореду моћи. у вези са односима НАТО - Еу Јовановић је рекао да између њих има извесне поделе улога, али нема стратешких разлика. Додао је да је јасно ко је у тим „партнерским” односима старији. Подсетио је да је на самиту НАТО у Лисабону 2010. ЕУ и формално прихватила планове НАТО (САД) у Европи, као своје. Приметно је да су моћније земље Европе прихватиле и америчку терминологију тако да више европских лидера све чешће говоре о угрожавању њихових „националних и државних интереса” далеко од својих, или Еу граница, најчешће на другим континентима и подручјима својих бивших колонија. Дакле, лидери најутицајнијих чланица ЕУ, које су се својевремено изјашњавале против коришћења агресије на Србију (СРЈ) као преседана, у новије време се понашају као да су одустале од свог ранијег става. Да ли их је у томе удружио притисак САД, или најмоћнијих мултинационалних корпорација, или су садашњи лидери тих земаља мудрији од својих претходника - за ову прилику је споредно. Битно је да су удружени у стратегији глобалног интервенционизма. Јовановић је изнео да лично не верује у дуготрајност решења наметнутих агресијом и силом НАТО-а било где, па ни на Балкану. НАТО је свуда где је интервенисао остављао за собом хаос, етничке и верске суикобе, фрагментацију државних територија, последице коришћења оружја за масовно уништавање, као што су, на пример, пројектили са осиромашеним уранијумом, касетне бомбе, графитне бомбе. Тзв. Споразум из Брисла о принципима нормализације односа између Београда и Приштине у суштини представља агло-саксонски диктат Србији да прихвати и фактички призна независност покрајине Косово и Метохија коју је Савет безбедности УН својом резолуцијом 1244 (1999.) ппотврдио као интегрални део државне територије Србије! То што силом и уценама намећу САД, ВБ и Немачка развој ће демантовати као одрживо решење из следећих разлога: Прво, тиме се Србији одузима део њене суверене државне територије, негира право на

19

Molitva Gospodwa... друге пак стране, неопростити - што аутоматски повлачи Божанску неактивност - тако за нас постаје, дакле, нашом кривицом, смртни грех, кога једино ми док смо живи, можемо окајaти опраштањем; три, свако опраштање није мирусходно; услед тога питање јесте, коме ми опраштамо?; МГ је ту врло прецизна: само кад опростимо оном или онима који су нас лично повредили; и четири, зашто? Кад ја рецимо, искрено опростим некоме који је мене повредио, уздижем се изнзд своје себичности, у мени нема мржње, ја задобијам свој мир, и преносим га на онога коме је опроштено, па ће се и он можда присетити да је и он некоме „дужан” опроштаја, што опет води миру и теоретски тако у миротворству је могуће отићи у недоглед. Ако следим ових 4 тачака, поред сопственог мира, крајње битно питање јесте да ли сам још нешто више учинио? Мада тога нисам био свестан, али ми је Бог мојим нeким унутрашњим осећањем доказао да је Лукави избачен из мог срца. То је и Бог могао да учини, рекао би неко невичан - а то је већина од нас - у Божанском пословању. Стварно, међутим, Бог то намерно неће. Зашто? Изгубили бисте ви људи - рећи ће нам Бог - своју слободу и постали би аутомати, а ја вас створио слободним. Згодно је овде да се отвори и 5 тачка нашег миротворења под насловом: опростити ми је најтеже! Њу нам „шапуће” тек изгнани Лукави. Шта он тиме постиже? Две ствари. У односу на себе, искушава нас да ли у нама има капацитета за евентуални повратак у његов загрљај или барем, ако тих капацитета нема, жели да нам каже, изражено ововремено, имајте мало више обзира према мојим људским правима. Неморате баш сасвим ригорозно да примењујете сваку „јоту” у борби против мене. Што се пак вас тиче, вели нам: дајем вам изгвор за недоследно вођење борбе против мене. Aли и ради тога да бисте и сами могли да поднесете Богу ваш „рачун”: ми се трудимо, али шта можемо, такве си нас створио.

Текст МГ под лупом

Најзад је дошло време да у самом тексту МГ укажемо на могуће недоумице. Мене лично је бунио плурал. Схватао сам увек да је Христос Оче нашом хтео да укаже на ново заједништво, за-једништво Оца и деце, кога код старозаветног Бога. Јахвеа, није било. Како, међутим, у свакој другој молитви, Бог се ословљава са интимним „ти” или „Ти”, услед тога ме је плурал бунио. „Да се свети име Твоје”. По мом мишљењу ми сами несвети, можемо да светимо Његово име, само делима никако речима. Слично Христу, кад је пред своје Вазнесење рекао: Оче, ја те прославих. Aли тек после Свoјих великих Дела: трогодишње мисије, „Распни га”, Голготе, Смрти и Васкрса - ако се „прославити” и „светити” могу поистоветити. Мислим да у конкретном случају могу.

18

„Да дође Царство Твоје”. Овде нам некако измиче из свести, не само да је крајњи циљ МГ, Царство Божје на земљи већ да га баш ми људи морамо остварити. „Да буде Воља Твоја како на небу тако и на земљи”. Овде нам измиче чињеница да нема Царства Божјег ако у њему не влада Божја Воља; како за сада, она влада само на небу, а засигурно је да ње нема на земљи; стога, неопходно је да она дође и на земљу, ради Царства Божјег да бисмо је ми људи „творили“. „Хлеб наш насушни дај нам данас”. Овде нас Христос опомиње да ако тражимо више од хлеба насушног (под чим треба разумети све потребштине неопходне за физички и радан живот своје породице и себе) ми себе аутоматски искључујемо из борбе за остварење Царства Божјег. „И опрости нам дугове наше...”, дискутовано је раније. „И ненаведи нас у искушење но избави нас од Лукавог”. Признајем, да је ова ставка била најнеприхвaтљивија за мене. Нисам веровао, да новозаветни Бог жели, хоће, може да нас слабачке људе наводи у било какво искушење. Срећом, присетих се, међутим, да је то Христос тако исказао због неког нашег „добра” кога, у том тренутку, нисам разумевао. И ево како сам то „искушење” разрешио. Ти, Господе, унапред знаш, како ћу се ја опредeлити у дуелу између Христа и Лукавог: ако се определим за Христа, немој ме, излагати сусрету са Лукавим; ако се приклоним Лукавом; учини нешто са мном да из страха призовем твоје име и твоју помоћ. То си са Петром већ то учинио кад је овај пошао ка Христу ходајући по води, али кад је због ноћи, кише, ветра и таласа изгубио веру и почео да тоне, Христос га је буквално приморао могућношћу дављења да узвикне: Господе, спаси ме... И Христос му пружи руку.

„Божански трик”

Међутим, сем Петровог спасавања догодио се ту и један драматичан преокрет у борби за остварење Царства Божјег на земљи. У једном свом ранијем али необјављеном напису о истој теми назвао сам то - истина, несвето „Божанским триком”. Суштина његова је у следећем: иако је изгубио битку са Лукавим, Петар је својим „Спаси ме” био победник. Али та Петрова победа се односи не само на њега лично већ се и свака конфротација било ког човека са Лукавим завршава се победом човека над Лукавим, јер ми имамо уграђен у себи инстинкт да се у смртним ситуацијама сетимо Бога и изговоримо слично Петру: Господе, спаси ме. Сада већ сама акумулација свих тих индивидуалних победа чак и без оних који се, приближно исто процентуално опредељују за Христа , а дато неодређено време, води ка човечанству без Лукавог - а са вечитим миром. Ето, дакле, Царства Божјег на планети Земљи. Крајњи је то смисао Молитве Господње! Н. Љотић

Iskra 1. novembar 2013. .

Одговор Војиславу Коштуници

MITOVI 5. OKTOBAR, EU I NEUTRALNOST PROTIV SU NARODNOG INTERESA У ауторском тексту Војислава Коштунице „Србија између еврофанатизма и политичке неутралности” отворен је низ драгоцених питања од великог политичког значаја за прошлост, садашњост и будућност српског народа. Сматрајући да нема разлога да о тим важним темама ћутимо, већ да је неопходно да изнесемо став једне нове политичке генерације у Србији, указаћемо на три политичка мита која се провлаче у овом чланку, а да су притом у великом несагласју са главном линијом евроскептицизма у њему изнетом.

1. Победа 5. октобра

Ако 5. октобар називамо победом - онда благосиљамо почетак еврофанатизма и дефинитивног разарања Србије. Под часним опозиционим именом Војислава Коштунице и изговором рушења ауторитарног режима Слободана Милошевића на власт у Србији су дошле економске и политичке убице које су опљачкале и уништиле српско друштво у распону од банкарства преко привреде до културе и медија. Њихова победа 5. октобра 2000. је почетак тешких пораза Србије и немогуће је 5. октобар читати у другачијем кључу. То како ће објективно бити оцењен режим Слободана Милошевића, да ли је народ тога дана својим протестима желео нешто друго, као и то шта је у свему томе намеравао Војислав Коштуница лично, у овом случају није релевантно важно је какве су последице по Србију наступиле.

Нажалост, сличан догађај са катастрофалним последицама по државу поновио се са победом Томислава Николића, изнова уз подршку ДСС, у другом кругу председничких избора 2012. Под изговором рушења Милошевића на власт су дошли прозападни и неолиберални ДОС-исти, а под изговором рушења Тадића власт су уграбили још већи еврорадикали и фанатици на челу са Томиславом Николићем и Александром Вучићем. Ове две „победе” скупо су коштале Србију и никако се у политичкој терминологији генерације којој припадам не могу и неће називати победама, напротив. Нећемо у ЕУ од 2008. и због отимања КиМ

Ми смо јавну расправу ЗА и ПРОТИВ уласка Србије у ЕУ отворили далеко пре проглашења тзв. независности Косова уз помоћ ЕУ 2008. године. ЕУ за нас никада није представљала примамљиву и привлачну снагу, нити смо у њу икада имали поверења. ЕУ је за нас неприхватљива и пре и после 2008. године, и због односа према КиМ, али и без обзира на однос ЕУ према КиМ. ЕУ је за нас недемократска и тоталитарна наддржавна творевина, оријентисана ка израбљивању ресурса и тржишта нових и мањих чланица, са којом имамо веома мало заједничког. После катастрофалног искуства југословенства и комунизма, евроунијатство представља трећи чин интеграционих самоубистава која нам се намећу у последњих 100 година.

Апсолутно смо уверени да нову српску политику за 21. век не можемо градити без јасног познавања пропасти Запада и отклањања свих демократских заблуда и илузија које нам се сервирају са те стране света. Истовремено, Iskra 1. novembar 2013.

треба познавати све оно што је добро и квалитетно у свакој од појединачних држава Европе, са којима треба гајити билатералне односе и учити се одређеним вредностима које тамо итекако постоје, попут организације државе, радне дисциплине, владавине закона или подржавања здравих стилова живота. ЕУ не спада у те европске вредности и ми је одбацујемо као антиевропску тековину у целини.

2. Политичка неутралност

Идеја политичке неутралности у промењеним геополитичким околностима које коначно почињу да раде за српску националну ствар за нас је у најмању руку нејасна. Србија не може да опстане без савезника, а трагање за савезницима и политичка неутралност се искључују. Било да затражимо повољан међународни кредит, тржиште за извоз домаћих производа, савремено наоружање или дипломатску подршку за националне и државне интересе - ми се већ опредељујемо. На западној страни света јаких савезника за Србе и Србију нема. На другим странама света се могу наћи. Ако смо политички неутрални, онда не можемо постати озбиљни партнери онима који нама могу постати озбиљни савезници, покровитељи или заштитници.

Што се Покрета Двери тиче наша спољно-политичка платформа јасно налаже преусмеравање курса државног брода Србије од бриселског правца и погубног безалтернативног пута у ЕУ ка српским и евроазијским интеграцијама. Предмет нашег интересовања што пре треба да постане обједињавање српског духовног, културног, економског и политичког простора на Балкану (Српска Унија), као и недвосмислено окретање ка Русији и процесима придруживања царинским унијама на бившем совјетском простору, Евроазијској Унији и Организацији за договорну колективну безбедност (ОДКБ). Наша политичка генерација ту нема дилема: ми нисмо неутрални. Ми смо пре свега и изнад свега српски родољуби и гледамо на којој страни света можемо да пронађемо подршку за остварење српских националних и државних интереса оличених у српским интеграцијама. Друге интеграције за нас су прихватљиве само ако су у функцији српских интеграција. То Европска Унија свакако није, а стратешко партнерство са Руском федерацијом и евроазијске интеграције могу бити. Критика ЕУ данас је опште место у читавој Европи. Овакви ауторски текстови, попут Клаусовог и Коштуничиног, и данас много значе јер долазе из пера великих европских политичких ауторитета, али би много више значили да су интелектуално, али и формално-политички и организационо дошли раније. Потребни су нам и данас, и да је у питању петиција којом се покреће истина о ЕУ у српском друштву ми бисмо је одмах потписали. Али, проблем је у нечему другом. Потпуно рашчишћавање са ЕУ није могуће ако се притом задржавају поменута три политичка мита из прошлости, садашњости и будућности српског народа. Наша је обавеза била да на то укажемо. Двери, 23.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Бошко Обрадовић

15

Napad na... (sa str. 14) Glavni sagovornik u emisiji i veÊ u kontinuitetu suptilni i postojani trudbenik na blokirawu i osporavawu Juænog toka kroz Srbiju je ministarka energetike Zorana MihajloviÊ. Ona je i zapoËela svoju karijeru u politici kao jedan od najistaknutijih eksponenata ISAK centra, koji se istakao u promociji NATO u Srbiji i denuncijaciji Juænog toka. Prethodno je postala istaknuti funkcioner G17 Plus, da bi potom uπla u Naprednu stranku. MihajloviÊeva je Ëlan Istvest brix, ameriËke lobistiËke NVO, zajedno sa istaknutim atlantistiËkim igraËima u Srbiji.

NeobiËno je da za stranku Ëije Ëlanstvo i biraËi od formirawa Ëine u najveÊem rusofili i podræavaoci Juænog toka u kquËnom ministarstvu za ostvarewe gasovoda predstavqa atlantistiËki lobista. No, kad je u pitawu upravqaËka piramida sadaπweg SNS, wen vrh Ëini u geopolitiËkom pogledu drukËije opredeqena struktura qudi, od preteæno patriotskog i kontinentalno geopolitiËki opredeqene baze. To se zbog blokade medija u Srbiji znatno sporije razaznaje u πirem javnom mwewu, πto je upravo dovoqan period da se ostvare zamiπqeni poduhvati velikih scenarista - overavawe odvajawa Kosova i Metohije, ukquËujuÊi i wegov severni deo, nastavak primene neoliberalne ekonomije koja nas vodi ka predvidivom bankrotu i daqoj privrednoj agoniji besperspektivnog i pogubnog nastavka puta „ka EU bez alternative”, blokade medija i dr.

Interesantno je da je i jedini pojedinac koji je zaposlen u energetskom upravqaËkom sektoru danas i koji se pojavio u ovoj emisiji, takoe kritikujuÊi kvalitet postignutog ugovora Juæni tok Svetislav KrstiÊ, koji je takoe funkcioner i Ëlan SNS. Kako su na tapetu kritika KrstiÊa i MihajoviÊeve posebno bili Srbijagas i Duπan BajatoviÊ, iza koga stoji SPS, onda je i povrπnom posmatraËu postalo verovatnije da aktuelna vlast daleko boqe sarauje u otuewu Kosova i Metohije, daqwem EU putu ili zadræavawu blokade medija, nego na realizaciji projekta Juæni tok. Da li je SPS i za realizaciju Juænog toka i za neodræavawe gej parade ili su u postojeÊoj koaliciji stvari iza paravana ipak neπto razliËitije nego πto se to πiroj javnosti moæe Ëiniti?

MOST I BRIX MihajloviÊeva je veÊ pokuπala u aprilu da direktnije dovede u pitawe ostvarivawe Juænog toka u Srbiji, pokuπavπi da ga poveæe sa konceptom TreÊeg energetskog paketa EU, πto je zbog reakcije Vlade i javnog mwewa stavqeno do daqweg ad acta. Time bi se ovaj koncept - s obzirom na to da Srbija joπ nije nedvosmisleno izglasala da je Juæni tok posao od nacionalnog znaËaja i kao takav nedodirqiv za ovaj filter energetske podobnosti pri EU (koncept TreÊeg energetskog paketa) - mogao kad-tad dovesti u pitawe. I upravo zato ne treba novi pokuπaj

16

satanizacije Juænog toka od B92 i drugih medija u Srbiji posmatrati samo kao jalov pokuπaj osporavawa ovog velikog privrednog poduhvata sa znaËajnim geopolitiËkim uticajem. Jer preko realizacije Juænog toka i graani Srbije i srpskih prostora mogu osetiti tekovine (blagodeti) postepenog ali neumitnog procesa prerastawa svetskog poretka ka multipolarnom.

Od onog monopolarnog ostale su nam ruπevine od bombardovawa devedesetih sa prateÊim posledicama do danas - ekonomski upropaπÊena zemqa, uporna primena neoliberalnog ekonomskog koncepta; blokirani i jednostrani mediji, Ëiji su B92 i sam Insajder tipiËni predstavnici. Ostao nam je gubitak teritorija, zatim fragmentacija srpskog etniËkog prostora, gde su pojedini krajevi izloæeni raseqavawu i genocidnoj politici prema srpskom stanovniπtvu (u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, izuzev severa, za sada), ostalo nam je kulturno i identitetsko suzbijawe (Crna Gora), Haπki (ne)sud i brojni drugi problemi i wihove posledice i oæiqci u svakome od nas.

Da li Êe i uprkos svemu realizacija koncepta Juænog toka biti poËetak promena naboqe na srpskim prostorima, promena koje Êe biti na taj naËin donete i spoqa, kao πto su nam uostalom pogubne posledice i promene u posledwe dve decenije bile takoe nametnute i donete spoqa, samo sa razliËite strane sveta jer je ameriËka administracija ipak na dalekom Zapadu? U tom sluËaju, za poËetak, saraujmo makar na realizaciji koncepta Juæni tok, koji dolazi sa bliæeg Istoka (iz Rusije) i prostire se i ka bliæem Zapadu (dakle sredwoj i zapadnoj Evropi).

Moæda je i naπa geopolitiËka buduÊnost saradwa i partnerstvo sa bliæwim Istokom i sa bliæwim Zapadom, koji uostalom, uz sve potencijalne mawe razlike, meusobno uspeπno sarauju na, za stari kontinent, strateπkom projektu Juænog toka, koji nas i na taj naËin moæe povezati u energetski jedinstvenu Evropu od Atlantika do Urala (Vladivostoka), baπ kao πto je to vizionarski teæio i jedan De Gol. To svakako nije onaj „brix” (most) koji na nevidqiv ali prepoznatqiv naËin povezuje B92, Insajder, MihajloviÊku i vrhove razliËitih piramida u Srbiji i oko we, ali je svakako onaj most koji je i te kako prihvatqiv i za kojim teæe πiroke mase stanovniπtva u Srbiji i na srpskim prostorima most ka buduÊoj egzistenciji i opstanku na vetrometini geopolitiËkih interesa velikih sila, most ka opstanku jednog naroda, kakav su naπi preci veÊ znali da pronau i u daleko teæim okolnostima. Moæemo li ga i sad pronaÊi i kroËiti na wega u pravom trenutku i na pravom mestu i ostaviti iza sebe sve izazove koji stoje na tom putu, i gde Insajder predstavqa samo jedno od prolaznih ptica rugalica pored puta?

Geopolitika, 7.10.2013.

(Podvukla - Iskra)

DRAGAN PETROVI∆

Iskra 1. novembar 2013.

MOLITVA GOSPODWA ZA SPAS QUDI I MIR U SVETU

Тек изабрани католички папа Фрања, иначе Аргентинац, али први папа који није Европљанин, отпочео је своју каријеру не само неуобичајено већ - за католичке „стандарде” чак и помало „шокантно”! Најпре је он отишао у Бразилију, на неки огроман фестивал бразилијанске омладине који се одржавао на плажи, да би одржао мису са причешћем за оне који су онако „голи” то хтели. А затим, је изјавио како је хомо-сексуализам, „мала (неважна) ствар” у односу на друге важне ствари који би требало да имају приоритет, а немају га, међу католицима. Те „важне ствари” није именовао, али судећи по његовим личним и приватним инклинацијама, он је за скромност, одбија да се усели у луксузни ватикански папски двор; он је за свет „малих људи” - њимa треба помоћи; он је најзад за мир у свету, специјално у Сирији и много пре него што је Обамино најављено катастрофално повећање рата у њој, спречио Владимир Путин. Прошло је ових дана око шест месеци како је кардинал Бујносајрески изабран за за папу, а већ је прва „велика ствар” избила у први план - једна темељна реформа Ватикана! Услед бирократизације, рећи ће нови папа, Ватикан води бригу само о својим интересима а не како би требало да буде - искључива посвећеност интерисима католичанства. Присетише ме, „мала” и приоритет „велике” ствари папе Фрање, да у sve-хришћанству (па отуд и православљу), постоји један обрнут однос, по објективно скоро „најважнијој” ствари у њему - која је унижена и сведена на ниво „обичне” ствари. И то упркос чињенице или можда баш због тога - јер се она свакодневно обилато помиње, ево сада, већ око две хиљаде година. Која је то, толико дискриминисана, иначе „скоро најважнија” ствар?

Молитва Господња или Оче наш

Реч је о Молитви Господњој (МГ) или популарно названој „Оче наш”. Пре свега, треба објаснити у ком смислу је МГ унижена на ниво „обичне” ствари из претходног параграфа, а обзиром пак да она има два аспекта - молитвени и појмовни. У молитвеном погледу, МГ врши своју мисију тј. делује спасавајуће на вернике. У овом другом, појмовном смислу, није тако. Чини се а пошто се иде ка томе шта је њен крајњи циљ, дуготрајном употребом и речима обилато механички изговараним, крајњи смисао остаје без разумевања. Циљ овог написа јесте да се речима појмовног карактера дадне молитвену снагу. И ево неколико примера шта битно из МГ не допире до нашег сазнања да би имало спасавајућу моћ која је такође уткана у њу.

Оно што не знамо о МГ

Прво, МГ је једина молитва коју је Христос Iskra 1. novembar 2013. .

изрекао. Наиме, казао је: кад се молите, молите се „овако” и изрекао МГ. Христос МГ није написао. Написали су га уместо њега други - еванђелисти, његови ученици. Прецизније, међутим, јесте то, да он никад ништа ни друго није написао, изузев што је једном писао на песку, кад су га провоцирали његови противници доводећи пред њега девојку која је извршила прељубу, не би ли он потврдио њихову намеру да је каменују. Христос их је обезружао, кад им је рекао: нека камен баци први онај који је сам без греха; а девојци, пошто су отишли, рече иди и не греши више. А писао је по песку вероватно о безгреховности и самилости. Друго, нама ни не пада напамет да је МГ, можда, нешто слично нашем „тестаменту” - шта нам vaqa радити - за вечност нашег људског времена на земљи - poπto нас je он својим „Вазнесењем” а четрдесетдана по првом Ускрсу, напустио? Треће, а још мање допире до наше свести чињеница да је у МГ Христос уткао читав један програм спасавања наших душа. Четврто, а још мање нашем „одрвенелом срцу”, пада напамет да изговарајући механички МГ, ми стварно обавезујемо себе да смо баш ми ти који практичо остварујемо Христов величанствени план нашег спасавјућег програма. Из овога, под „пет” доле. проистиче још читав низ нашег незнања о МГ. Пето, доласком у овај свет ми имамо две мисије да испунимо: да продужимо људску врсту и да мир градимо. Док ову прву мисију некако „природно” схватамо (тако је бар било до сада; сад се та „природност” покушава приписати супротном процесу тј. уништењу људске врсте), друга мисија, тј. грађење мира, потиче из МГ, што ми наравно, због одрвенелог нам срца, нити схватамо, нити доживљавамо, а још мзње осећамо.

Смернице мироградње

Градња мира је један врло комплексан процес, а ми се понашамо као да смо слепи према њему. Прво, сваки мир није Божански. Рецимо, злочинци окупљени око неког злочина практикују „мир” бар привремено да би сачували себе. Али то није онај неопходан - Божански!. Као и све што долази од Бога, мир не долази кроз чула, већ путем унутрашњих осећања за које није потребан доказ, пошто је само то осећање већ и доказ. Да смо живи, ми то непогрешно осећамо. Тако је и са миром. Да нам такав мир долази опраштањем, види се из саме МГ: „и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим”, па би се због тога могло рећи да је и само опраштање Божанског порекла. Изнад тога, из овога произилазе још и ове 4 ствари: један, тај поцес опраштања увек потиче од нас тј. кад ми опростимо, тек онда долази до Божанског опраштања наших грехова; два, с

17

Napad na... (sa str. 14) Glavni sagovornik u emisiji i veÊ u kontinuitetu suptilni i postojani trudbenik na blokirawu i osporavawu Juænog toka kroz Srbiju je ministarka energetike Zorana MihajloviÊ. Ona je i zapoËela svoju karijeru u politici kao jedan od najistaknutijih eksponenata ISAK centra, koji se istakao u promociji NATO u Srbiji i denuncijaciji Juænog toka. Prethodno je postala istaknuti funkcioner G17 Plus, da bi potom uπla u Naprednu stranku. MihajloviÊeva je Ëlan Istvest brix, ameriËke lobistiËke NVO, zajedno sa istaknutim atlantistiËkim igraËima u Srbiji.

NeobiËno je da za stranku Ëije Ëlanstvo i biraËi od formirawa Ëine u najveÊem rusofili i podræavaoci Juænog toka u kquËnom ministarstvu za ostvarewe gasovoda predstavqa atlantistiËki lobista. No, kad je u pitawu upravqaËka piramida sadaπweg SNS, wen vrh Ëini u geopolitiËkom pogledu drukËije opredeqena struktura qudi, od preteæno patriotskog i kontinentalno geopolitiËki opredeqene baze. To se zbog blokade medija u Srbiji znatno sporije razaznaje u πirem javnom mwewu, πto je upravo dovoqan period da se ostvare zamiπqeni poduhvati velikih scenarista - overavawe odvajawa Kosova i Metohije, ukquËujuÊi i wegov severni deo, nastavak primene neoliberalne ekonomije koja nas vodi ka predvidivom bankrotu i daqoj privrednoj agoniji besperspektivnog i pogubnog nastavka puta „ka EU bez alternative”, blokade medija i dr.

Interesantno je da je i jedini pojedinac koji je zaposlen u energetskom upravqaËkom sektoru danas i koji se pojavio u ovoj emisiji, takoe kritikujuÊi kvalitet postignutog ugovora Juæni tok Svetislav KrstiÊ, koji je takoe funkcioner i Ëlan SNS. Kako su na tapetu kritika KrstiÊa i MihajoviÊeve posebno bili Srbijagas i Duπan BajatoviÊ, iza koga stoji SPS, onda je i povrπnom posmatraËu postalo verovatnije da aktuelna vlast daleko boqe sarauje u otuewu Kosova i Metohije, daqwem EU putu ili zadræavawu blokade medija, nego na realizaciji projekta Juæni tok. Da li je SPS i za realizaciju Juænog toka i za neodræavawe gej parade ili su u postojeÊoj koaliciji stvari iza paravana ipak neπto razliËitije nego πto se to πiroj javnosti moæe Ëiniti?

MOST I BRIX MihajloviÊeva je veÊ pokuπala u aprilu da direktnije dovede u pitawe ostvarivawe Juænog toka u Srbiji, pokuπavπi da ga poveæe sa konceptom TreÊeg energetskog paketa EU, πto je zbog reakcije Vlade i javnog mwewa stavqeno do daqweg ad acta. Time bi se ovaj koncept - s obzirom na to da Srbija joπ nije nedvosmisleno izglasala da je Juæni tok posao od nacionalnog znaËaja i kao takav nedodirqiv za ovaj filter energetske podobnosti pri EU (koncept TreÊeg energetskog paketa) - mogao kad-tad dovesti u pitawe. I upravo zato ne treba novi pokuπaj

16

satanizacije Juænog toka od B92 i drugih medija u Srbiji posmatrati samo kao jalov pokuπaj osporavawa ovog velikog privrednog poduhvata sa znaËajnim geopolitiËkim uticajem. Jer preko realizacije Juænog toka i graani Srbije i srpskih prostora mogu osetiti tekovine (blagodeti) postepenog ali neumitnog procesa prerastawa svetskog poretka ka multipolarnom.

Od onog monopolarnog ostale su nam ruπevine od bombardovawa devedesetih sa prateÊim posledicama do danas - ekonomski upropaπÊena zemqa, uporna primena neoliberalnog ekonomskog koncepta; blokirani i jednostrani mediji, Ëiji su B92 i sam Insajder tipiËni predstavnici. Ostao nam je gubitak teritorija, zatim fragmentacija srpskog etniËkog prostora, gde su pojedini krajevi izloæeni raseqavawu i genocidnoj politici prema srpskom stanovniπtvu (u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, izuzev severa, za sada), ostalo nam je kulturno i identitetsko suzbijawe (Crna Gora), Haπki (ne)sud i brojni drugi problemi i wihove posledice i oæiqci u svakome od nas.

Da li Êe i uprkos svemu realizacija koncepta Juænog toka biti poËetak promena naboqe na srpskim prostorima, promena koje Êe biti na taj naËin donete i spoqa, kao πto su nam uostalom pogubne posledice i promene u posledwe dve decenije bile takoe nametnute i donete spoqa, samo sa razliËite strane sveta jer je ameriËka administracija ipak na dalekom Zapadu? U tom sluËaju, za poËetak, saraujmo makar na realizaciji koncepta Juæni tok, koji dolazi sa bliæeg Istoka (iz Rusije) i prostire se i ka bliæem Zapadu (dakle sredwoj i zapadnoj Evropi).

Moæda je i naπa geopolitiËka buduÊnost saradwa i partnerstvo sa bliæwim Istokom i sa bliæwim Zapadom, koji uostalom, uz sve potencijalne mawe razlike, meusobno uspeπno sarauju na, za stari kontinent, strateπkom projektu Juænog toka, koji nas i na taj naËin moæe povezati u energetski jedinstvenu Evropu od Atlantika do Urala (Vladivostoka), baπ kao πto je to vizionarski teæio i jedan De Gol. To svakako nije onaj „brix” (most) koji na nevidqiv ali prepoznatqiv naËin povezuje B92, Insajder, MihajloviÊku i vrhove razliËitih piramida u Srbiji i oko we, ali je svakako onaj most koji je i te kako prihvatqiv i za kojim teæe πiroke mase stanovniπtva u Srbiji i na srpskim prostorima most ka buduÊoj egzistenciji i opstanku na vetrometini geopolitiËkih interesa velikih sila, most ka opstanku jednog naroda, kakav su naπi preci veÊ znali da pronau i u daleko teæim okolnostima. Moæemo li ga i sad pronaÊi i kroËiti na wega u pravom trenutku i na pravom mestu i ostaviti iza sebe sve izazove koji stoje na tom putu, i gde Insajder predstavqa samo jedno od prolaznih ptica rugalica pored puta?

Geopolitika, 7.10.2013.

(Podvukla - Iskra)

DRAGAN PETROVI∆

Iskra 1. novembar 2013.

MOLITVA GOSPODWA ZA SPAS QUDI I MIR U SVETU

Тек изабрани католички папа Фрања, иначе Аргентинац, али први папа који није Европљанин, отпочео је своју каријеру не само неуобичајено већ - за католичке „стандарде” чак и помало „шокантно”! Најпре је он отишао у Бразилију, на неки огроман фестивал бразилијанске омладине који се одржавао на плажи, да би одржао мису са причешћем за оне који су онако „голи” то хтели. А затим, је изјавио како је хомо-сексуализам, „мала (неважна) ствар” у односу на друге важне ствари који би требало да имају приоритет, а немају га, међу католицима. Те „важне ствари” није именовао, али судећи по његовим личним и приватним инклинацијама, он је за скромност, одбија да се усели у луксузни ватикански папски двор; он је за свет „малих људи” - њимa треба помоћи; он је најзад за мир у свету, специјално у Сирији и много пре него што је Обамино најављено катастрофално повећање рата у њој, спречио Владимир Путин. Прошло је ових дана око шест месеци како је кардинал Бујносајрески изабран за за папу, а већ је прва „велика ствар” избила у први план - једна темељна реформа Ватикана! Услед бирократизације, рећи ће нови папа, Ватикан води бригу само о својим интересима а не како би требало да буде - искључива посвећеност интерисима католичанства. Присетише ме, „мала” и приоритет „велике” ствари папе Фрање, да у sve-хришћанству (па отуд и православљу), постоји један обрнут однос, по објективно скоро „најважнијој” ствари у њему - која је унижена и сведена на ниво „обичне” ствари. И то упркос чињенице или можда баш због тога - јер се она свакодневно обилато помиње, ево сада, већ око две хиљаде година. Која је то, толико дискриминисана, иначе „скоро најважнија” ствар?

Молитва Господња или Оче наш

Реч је о Молитви Господњој (МГ) или популарно названој „Оче наш”. Пре свега, треба објаснити у ком смислу је МГ унижена на ниво „обичне” ствари из претходног параграфа, а обзиром пак да она има два аспекта - молитвени и појмовни. У молитвеном погледу, МГ врши своју мисију тј. делује спасавајуће на вернике. У овом другом, појмовном смислу, није тако. Чини се а пошто се иде ка томе шта је њен крајњи циљ, дуготрајном употребом и речима обилато механички изговараним, крајњи смисао остаје без разумевања. Циљ овог написа јесте да се речима појмовног карактера дадне молитвену снагу. И ево неколико примера шта битно из МГ не допире до нашег сазнања да би имало спасавајућу моћ која је такође уткана у њу.

Оно што не знамо о МГ

Прво, МГ је једина молитва коју је Христос Iskra 1. novembar 2013. .

изрекао. Наиме, казао је: кад се молите, молите се „овако” и изрекао МГ. Христос МГ није написао. Написали су га уместо њега други - еванђелисти, његови ученици. Прецизније, међутим, јесте то, да он никад ништа ни друго није написао, изузев што је једном писао на песку, кад су га провоцирали његови противници доводећи пред њега девојку која је извршила прељубу, не би ли он потврдио њихову намеру да је каменују. Христос их је обезружао, кад им је рекао: нека камен баци први онај који је сам без греха; а девојци, пошто су отишли, рече иди и не греши више. А писао је по песку вероватно о безгреховности и самилости. Друго, нама ни не пада напамет да је МГ, можда, нешто слично нашем „тестаменту” - шта нам vaqa радити - за вечност нашег људског времена на земљи - poπto нас je он својим „Вазнесењем” а четрдесетдана по првом Ускрсу, напустио? Треће, а још мање допире до наше свести чињеница да је у МГ Христос уткао читав један програм спасавања наших душа. Четврто, а још мање нашем „одрвенелом срцу”, пада напамет да изговарајући механички МГ, ми стварно обавезујемо себе да смо баш ми ти који практичо остварујемо Христов величанствени план нашег спасавјућег програма. Из овога, под „пет” доле. проистиче још читав низ нашег незнања о МГ. Пето, доласком у овај свет ми имамо две мисије да испунимо: да продужимо људску врсту и да мир градимо. Док ову прву мисију некако „природно” схватамо (тако је бар било до сада; сад се та „природност” покушава приписати супротном процесу тј. уништењу људске врсте), друга мисија, тј. грађење мира, потиче из МГ, што ми наравно, због одрвенелог нам срца, нити схватамо, нити доживљавамо, а још мзње осећамо.

Смернице мироградње

Градња мира је један врло комплексан процес, а ми се понашамо као да смо слепи према њему. Прво, сваки мир није Божански. Рецимо, злочинци окупљени око неког злочина практикују „мир” бар привремено да би сачували себе. Али то није онај неопходан - Божански!. Као и све што долази од Бога, мир не долази кроз чула, већ путем унутрашњих осећања за које није потребан доказ, пошто је само то осећање већ и доказ. Да смо живи, ми то непогрешно осећамо. Тако је и са миром. Да нам такав мир долази опраштањем, види се из саме МГ: „и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим”, па би се због тога могло рећи да је и само опраштање Божанског порекла. Изнад тога, из овога произилазе још и ове 4 ствари: један, тај поцес опраштања увек потиче од нас тј. кад ми опростимо, тек онда долази до Божанског опраштања наших грехова; два, с

17

Molitva Gospodwa... друге пак стране, неопростити - што аутоматски повлачи Божанску неактивност - тако за нас постаје, дакле, нашом кривицом, смртни грех, кога једино ми док смо живи, можемо окајaти опраштањем; три, свако опраштање није мирусходно; услед тога питање јесте, коме ми опраштамо?; МГ је ту врло прецизна: само кад опростимо оном или онима који су нас лично повредили; и четири, зашто? Кад ја рецимо, искрено опростим некоме који је мене повредио, уздижем се изнзд своје себичности, у мени нема мржње, ја задобијам свој мир, и преносим га на онога коме је опроштено, па ће се и он можда присетити да је и он некоме „дужан” опроштаја, што опет води миру и теоретски тако у миротворству је могуће отићи у недоглед. Ако следим ових 4 тачака, поред сопственог мира, крајње битно питање јесте да ли сам још нешто више учинио? Мада тога нисам био свестан, али ми је Бог мојим нeким унутрашњим осећањем доказао да је Лукави избачен из мог срца. То је и Бог могао да учини, рекао би неко невичан - а то је већина од нас - у Божанском пословању. Стварно, међутим, Бог то намерно неће. Зашто? Изгубили бисте ви људи - рећи ће нам Бог - своју слободу и постали би аутомати, а ја вас створио слободним. Згодно је овде да се отвори и 5 тачка нашег миротворења под насловом: опростити ми је најтеже! Њу нам „шапуће” тек изгнани Лукави. Шта он тиме постиже? Две ствари. У односу на себе, искушава нас да ли у нама има капацитета за евентуални повратак у његов загрљај или барем, ако тих капацитета нема, жели да нам каже, изражено ововремено, имајте мало више обзира према мојим људским правима. Неморате баш сасвим ригорозно да примењујете сваку „јоту” у борби против мене. Што се пак вас тиче, вели нам: дајем вам изгвор за недоследно вођење борбе против мене. Aли и ради тога да бисте и сами могли да поднесете Богу ваш „рачун”: ми се трудимо, али шта можемо, такве си нас створио.

Текст МГ под лупом

Најзад је дошло време да у самом тексту МГ укажемо на могуће недоумице. Мене лично је бунио плурал. Схватао сам увек да је Христос Оче нашом хтео да укаже на ново заједништво, за-једништво Оца и деце, кога код старозаветног Бога. Јахвеа, није било. Како, међутим, у свакој другој молитви, Бог се ословљава са интимним „ти” или „Ти”, услед тога ме је плурал бунио. „Да се свети име Твоје”. По мом мишљењу ми сами несвети, можемо да светимо Његово име, само делима никако речима. Слично Христу, кад је пред своје Вазнесење рекао: Оче, ја те прославих. Aли тек после Свoјих великих Дела: трогодишње мисије, „Распни га”, Голготе, Смрти и Васкрса - ако се „прославити” и „светити” могу поистоветити. Мислим да у конкретном случају могу.

18

„Да дође Царство Твоје”. Овде нам некако измиче из свести, не само да је крајњи циљ МГ, Царство Божје на земљи већ да га баш ми људи морамо остварити. „Да буде Воља Твоја како на небу тако и на земљи”. Овде нам измиче чињеница да нема Царства Божјег ако у њему не влада Божја Воља; како за сада, она влада само на небу, а засигурно је да ње нема на земљи; стога, неопходно је да она дође и на земљу, ради Царства Божјег да бисмо је ми људи „творили“. „Хлеб наш насушни дај нам данас”. Овде нас Христос опомиње да ако тражимо више од хлеба насушног (под чим треба разумети све потребштине неопходне за физички и радан живот своје породице и себе) ми себе аутоматски искључујемо из борбе за остварење Царства Божјег. „И опрости нам дугове наше...”, дискутовано је раније. „И ненаведи нас у искушење но избави нас од Лукавог”. Признајем, да је ова ставка била најнеприхвaтљивија за мене. Нисам веровао, да новозаветни Бог жели, хоће, може да нас слабачке људе наводи у било какво искушење. Срећом, присетих се, међутим, да је то Христос тако исказао због неког нашег „добра” кога, у том тренутку, нисам разумевао. И ево како сам то „искушење” разрешио. Ти, Господе, унапред знаш, како ћу се ја опредeлити у дуелу између Христа и Лукавог: ако се определим за Христа, немој ме, излагати сусрету са Лукавим; ако се приклоним Лукавом; учини нешто са мном да из страха призовем твоје име и твоју помоћ. То си са Петром већ то учинио кад је овај пошао ка Христу ходајући по води, али кад је због ноћи, кише, ветра и таласа изгубио веру и почео да тоне, Христос га је буквално приморао могућношћу дављења да узвикне: Господе, спаси ме... И Христос му пружи руку.

„Божански трик”

Међутим, сем Петровог спасавања догодио се ту и један драматичан преокрет у борби за остварење Царства Божјег на земљи. У једном свом ранијем али необјављеном напису о истој теми назвао сам то - истина, несвето „Божанским триком”. Суштина његова је у следећем: иако је изгубио битку са Лукавим, Петар је својим „Спаси ме” био победник. Али та Петрова победа се односи не само на њега лично већ се и свака конфротација било ког човека са Лукавим завршава се победом човека над Лукавим, јер ми имамо уграђен у себи инстинкт да се у смртним ситуацијама сетимо Бога и изговоримо слично Петру: Господе, спаси ме. Сада већ сама акумулација свих тих индивидуалних победа чак и без оних који се, приближно исто процентуално опредељују за Христа , а дато неодређено време, води ка човечанству без Лукавог - а са вечитим миром. Ето, дакле, Царства Божјег на планети Земљи. Крајњи је то смисао Молитве Господње! Н. Љотић

Iskra 1. novembar 2013. .

Одговор Војиславу Коштуници

MITOVI 5. OKTOBAR, EU I NEUTRALNOST PROTIV SU NARODNOG INTERESA У ауторском тексту Војислава Коштунице „Србија између еврофанатизма и политичке неутралности” отворен је низ драгоцених питања од великог политичког значаја за прошлост, садашњост и будућност српског народа. Сматрајући да нема разлога да о тим важним темама ћутимо, већ да је неопходно да изнесемо став једне нове политичке генерације у Србији, указаћемо на три политичка мита која се провлаче у овом чланку, а да су притом у великом несагласју са главном линијом евроскептицизма у њему изнетом.

1. Победа 5. октобра

Ако 5. октобар називамо победом - онда благосиљамо почетак еврофанатизма и дефинитивног разарања Србије. Под часним опозиционим именом Војислава Коштунице и изговором рушења ауторитарног режима Слободана Милошевића на власт у Србији су дошле економске и политичке убице које су опљачкале и уништиле српско друштво у распону од банкарства преко привреде до културе и медија. Њихова победа 5. октобра 2000. је почетак тешких пораза Србије и немогуће је 5. октобар читати у другачијем кључу. То како ће објективно бити оцењен режим Слободана Милошевића, да ли је народ тога дана својим протестима желео нешто друго, као и то шта је у свему томе намеравао Војислав Коштуница лично, у овом случају није релевантно важно је какве су последице по Србију наступиле.

Нажалост, сличан догађај са катастрофалним последицама по државу поновио се са победом Томислава Николића, изнова уз подршку ДСС, у другом кругу председничких избора 2012. Под изговором рушења Милошевића на власт су дошли прозападни и неолиберални ДОС-исти, а под изговором рушења Тадића власт су уграбили још већи еврорадикали и фанатици на челу са Томиславом Николићем и Александром Вучићем. Ове две „победе” скупо су коштале Србију и никако се у политичкој терминологији генерације којој припадам не могу и неће називати победама, напротив. Нећемо у ЕУ од 2008. и због отимања КиМ

Ми смо јавну расправу ЗА и ПРОТИВ уласка Србије у ЕУ отворили далеко пре проглашења тзв. независности Косова уз помоћ ЕУ 2008. године. ЕУ за нас никада није представљала примамљиву и привлачну снагу, нити смо у њу икада имали поверења. ЕУ је за нас неприхватљива и пре и после 2008. године, и због односа према КиМ, али и без обзира на однос ЕУ према КиМ. ЕУ је за нас недемократска и тоталитарна наддржавна творевина, оријентисана ка израбљивању ресурса и тржишта нових и мањих чланица, са којом имамо веома мало заједничког. После катастрофалног искуства југословенства и комунизма, евроунијатство представља трећи чин интеграционих самоубистава која нам се намећу у последњих 100 година.

Апсолутно смо уверени да нову српску политику за 21. век не можемо градити без јасног познавања пропасти Запада и отклањања свих демократских заблуда и илузија које нам се сервирају са те стране света. Истовремено, Iskra 1. novembar 2013.

треба познавати све оно што је добро и квалитетно у свакој од појединачних држава Европе, са којима треба гајити билатералне односе и учити се одређеним вредностима које тамо итекако постоје, попут организације државе, радне дисциплине, владавине закона или подржавања здравих стилова живота. ЕУ не спада у те европске вредности и ми је одбацујемо као антиевропску тековину у целини.

2. Политичка неутралност

Идеја политичке неутралности у промењеним геополитичким околностима које коначно почињу да раде за српску националну ствар за нас је у најмању руку нејасна. Србија не може да опстане без савезника, а трагање за савезницима и политичка неутралност се искључују. Било да затражимо повољан међународни кредит, тржиште за извоз домаћих производа, савремено наоружање или дипломатску подршку за националне и државне интересе - ми се већ опредељујемо. На западној страни света јаких савезника за Србе и Србију нема. На другим странама света се могу наћи. Ако смо политички неутрални, онда не можемо постати озбиљни партнери онима који нама могу постати озбиљни савезници, покровитељи или заштитници.

Што се Покрета Двери тиче наша спољно-политичка платформа јасно налаже преусмеравање курса државног брода Србије од бриселског правца и погубног безалтернативног пута у ЕУ ка српским и евроазијским интеграцијама. Предмет нашег интересовања што пре треба да постане обједињавање српског духовног, културног, економског и политичког простора на Балкану (Српска Унија), као и недвосмислено окретање ка Русији и процесима придруживања царинским унијама на бившем совјетском простору, Евроазијској Унији и Организацији за договорну колективну безбедност (ОДКБ). Наша политичка генерација ту нема дилема: ми нисмо неутрални. Ми смо пре свега и изнад свега српски родољуби и гледамо на којој страни света можемо да пронађемо подршку за остварење српских националних и државних интереса оличених у српским интеграцијама. Друге интеграције за нас су прихватљиве само ако су у функцији српских интеграција. То Европска Унија свакако није, а стратешко партнерство са Руском федерацијом и евроазијске интеграције могу бити. Критика ЕУ данас је опште место у читавој Европи. Овакви ауторски текстови, попут Клаусовог и Коштуничиног, и данас много значе јер долазе из пера великих европских политичких ауторитета, али би много више значили да су интелектуално, али и формално-политички и организационо дошли раније. Потребни су нам и данас, и да је у питању петиција којом се покреће истина о ЕУ у српском друштву ми бисмо је одмах потписали. Али, проблем је у нечему другом. Потпуно рашчишћавање са ЕУ није могуће ако се притом задржавају поменута три политичка мита из прошлости, садашњости и будућности српског народа. Наша је обавеза била да на то укажемо. Двери, 23.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Бошко Обрадовић

15

Napad na... »etvrto, pored Srbije, krak Juænog toka iÊi Êe i za Republiku Srpsku, Ëime se dodatno jaËa ovaj srpski entitet, wegova veza sa Srbijom i prijateqskom silom Rusijom, a time i kapacitet za odbranu integriteta Republike Srpske, koji je u kontinuitetu ugroæen od vlasti u Sarajevu i dela meunarodnog faktora (upravo onog kome i sam projekat Juæni tok, sa svim πto on nosi, predstavqa veliku smetwu, a to je iskquËivo angloameriËka politika).

Peto, i moæda najvaænije: izgradwom Juænog toka izuzetno se jaËa uticaj Rusije na Ëitavom Balkanu i u odnosu i na samu Srbiju, πto je izuzetno znaËajno za srpski faktor u celini, jer je od svih svetskih sila jedino Rusija ta koja je u celini naklowena srpskim egzistencijalnim interesima, pokazuje prema nama svoje prijateqstvo i u svakom sluËaju odsustvo bilo kakvih neprijateqskih nagoveπtaja. Time srpski faktor najzad dobija jednu veliku silu kao prijateqsku, da ne govorimo da preko poveÊanog ruskog uticaja sledi i uticaj drugih zemaqa koje su u integracionim procesima sa Moskvom, poput Belorusije, Kazahstana, Ukrajine, a da se i ekonomski prodor Kine i drugih sila BRIKS na taj naËin dodatno pospeπuje. Srbija i Republika Srpska tako jaËaju i svoju geopolitiËku snagu i dodatnu privlaËnost za trenutno od –ukanoviÊevog reæima otrgnutu od tradicionalnog srpskog nacionalnog biÊa Crnu Goru, kao i na juænu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju jer geopolitiËke igre na Balkanu, i pored svih dosadaπwih ameriËkih poduhvata na srpsku πtetu, nisu, a to nas istorija uËi, definitivno zavrπene.

U okviru projekta Juæni tok planira se izgradwa Ëetiri kraka, od kojih svaki ima moguÊnost za protok 15,75 milijardi kubika gasa.

Planirano je da Êe ovaj cevovod kroz Evropu poËeti sa radom u prvom kvartalu 2016. godine, a da Êe svoju punu snagu - od 63 milijardi kubika pokazati 2018. godine. Cena Juænog toka, danas najskupqeg projekta u Evropi, procewuje se na 16,6 milijardi evra.

POSAO INSAJDERA Sve ovo naravno dobro zna ameriËka politika, koja je u protekle dve decenije u perio-du svoje dominacije dosta uËinila da devastira srpsko nacionalno biÊe na Ëitavom Balkanu, posmatrajuÊi nas elementima dugog trajawa kao pravoslavne, kao Slovene i kao istorijske potvrene saveznike sa Rusima, dakle πiroke mase srpskog naroda, kao nepopravqivo proruske.

Stoga ameriËka politika Ëini sve da omete izgradwu Juænog toka, posebno otkada se zamiπqeni alternativni cevovod Nabuko pokazao neisplativim i promaπenim. Zato se preko medija koji se nalaze u Srbiji, a pod kontrolom su atlantistiËkih snaga, dodatno podgreva napad na Juæni tok, u Ëemu predwaËi TV B92.

14

Ova televizija u emisiji Insajder radikalizuje napade na Juæni tok, sluæeÊi se selektivnim prezentovawem informacija, jednostranim odnosom prema tom pitawu, izborom sagovornika i Ëak na momente prekrajawem istine. Ona snima ceo serijal emisija posveÊenih Juænom toku, pokuπavajuÊi da, ako veÊ ne moæe da ospori ukupnu vaænost i znaËaj ovog projekta za srpske interese, akcentira pojedine segmente ostvarewa ugovora i da traæewem potencijalnih (i isforsiranih a ponekad i izmiπqenih) mana i nepreciznosti u wegovoj realizaciji okreÊe javno mwewe u Srbiji protiv ovog projekta i ukupne saradwe sa Rusijom.

Tako je veÊ posle emitovawa prve emisije u zamiπqenoj i snimqenom serijalu na ovu temu, emitovane 23. septembra, u jednoËasovnom trajawu moæemo sagledati celokupnu koncepciju ovog novog (starog) medijskog poduhvata. U emisiji se istiËe kao najveÊi problem Ëitave koncepcije funkcionisawa Juænog toka kroz Srbiju to πto je u wegovom lancu realizacije predviena i jedna Êerka firma sa sediπtem u ©vajcarskoj iako sam ugovor, kako se priznaje, daje moguÊnost da weno sediπte moæe biti bilo gde. To je navedeno i precizirano joπ u prvobitnim dogovorima za ostvarewe Juænog toka sa Srbijom joπ tokom 2008. godine, tako da taj deo ugovora ostaje nesporan i u kasnije doraivanim klauzulama realizacije Ëitavog koncepta i jasno je da se ne moæe mewati, kao i svaki ugovor, bez saglasnosti obe strane.

StiËe se utisak da insistirawem na potencijalno loπijim reπewima za srpsku stranu, ovog i nekih drugih delova ugovora o Juænom toku, Insajder zapravo ne æeli korekciju samog ugovora, πto je nemoguÊe bez saglasnosti obe strane, veÊ pokuπava da ospori Ëitav ugovor i stvarawe πto gore i iskrivqene slike u Ëitavom javnom mwewu zemqe o ovom poduhvatu. »udno je da sa ovakvom preciznoπÊu i Ëistunstvom, kojim Insajder traæi eventualno moguÊi gubitak od maksimalne dobiti za Juæni tok, Ëiji je ukupan dobitak za srpsku stranu svakako nesporan, ne pokazuje ni izbliza za bilo koji od niza poduhvata koje je protekloj deceniji i kusur srpska strana imala od brojnih promaπenih privatizacija, od Amerike i dela Zapada nametnutog pogubnog neoliberalnog ekonomskog modela, rasprodaje domaÊih banaka i privrednih objekata, naroËit je primer Sartida, cementara i kapitalnih objekata (za po jedan evro i sl.), a pokazuje samo tamo gde se realizuje projekat sa ruskom stranom. Interesantno je da se u Ëitavoj jednoËasovnoj emisiji o konceptu Juæni tok, gde se, govoreÊi o srpskom interesu za wega, nigde ne pomiwe da ovaj kapitalni poduhvat za srpsku stranu nosi i odreene dobitke, posebno se nigde ni jednom reËju ne pomiwe presudna pomoÊ Rusije da se u SB UN blokira ameriËki pokuπaj priznavawa nezavisnosti Kosova, i druge πiroke i sveobuhvatne politiËke pomoÊi koje Srbima pruæa ruska strana.

(Kraj na str. 16)

Iskra 1. novembar 2013.

АГРЕСИЈА НАТО NA SRJ - ТАчКА ПРЕОКРЕТА у СвЕТСКИМ ОДНОСИМА

На Европском универзитету у Никозији, Кипар, председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић одржао је предавање са темом „Од Београда до Дамаска”. Скупу чији је организатор Истраживачки институт „Преметеас” присуствовали су студенти, професори, истраживачи и више посланика кипарског Парламента. На скупу је представљена књига „Нео-милитаризам и маркетинг рата” Др Косте Гулиамоса, професора Европског универзитета на Кипру. Јовановић је истакао да је агресија НАТО против Србије (СРЈ) 1999. године представљала тачку преокрета у светским односима. Као највећа оружана сила у историји, НАТО је тада извршио напад на на једну суверену европску земљу без одобрења Савета безбедности као јединог органа који је, према Повељи уН, овлашћен да одлучује о употреби оружане силе у међународним односима. Тиме је задат је највећи ударац међународном правном поретку створеном после Другог светског рата и отпочела убрзана деградација међународних односа и институција, у првом реду Уједињених нација и ОЕБС-а. НАТО је у агресији против Србије (СРЈ) нашао оправдање да не буде распуштен, војноиндустријски комплекс је на дужи рок осигурао раст поруџбина и профита, корпоративни капитал је представио своју глобалну челичну песницу, а САД су испословале повод за распоређивање својих трупа и ширење мреже нових војних база на Балкану, према Каспијском басену, руским границама и Блиском Истоку. Још током оружане агресије постављено питање ко је следећи? Није се дуго чекало. уследиле су инвазије и агресије на Авганистан 2001., Ирак 2003., Либију 2011., Мали 2012. Није непознато постојање листа „отпадничких”, „непредвидивих”, „диктаторских” режима, по правилу, у земљама атрактивних гео-политичких положаја или богатих резервама енергената и стратешких минерала. Без обзира на специфичне околности, агресије су објашњаване лажним изговорима, а као „окидачи” су коришћени инсценирани „масакри цивила” и слични догађаји са потенцијалом за придобијање подршке оружаним нападима. Агресије је увек пратила оркестрирана пропаганда која жртве представља као „зло”, а агресора као богомданог месију демократије и људских права. Свака „хуманитарна интервенција” НАТО остављала је за собом масу убијених или трајно неспособних цивила, жена, деце, разорене економије, сепаратизам, националну и верску нетрпељивост, једном речју, хаос. Паралелно су успостављани послушнички режими који су представљани као „демократски”, „одговорни”, „предвидиви”. Корпоративни капитал САД и других чланица НАТО је, преко таквих режима, експресно добијао концесије у најпрофитабилнијим граIskra 1. novembar 2013.

нама привреде, а нове војне базе су ницале као печурке после кише. Тако, на пример, након агресије на Србију (СРЈ) 1999. САД су на Косову и Метохији успоставиле највећу војну базу изван своје територије, затим, је уследило отварање три нове америчке базе у Бугарској, три у Румунији, и тако редом, преко чешке, Словачке и Пољске до белоруских и руских граница. Постајало је јасно да су прави циљеви свих агресија НАТО освајање геополитички и економски важних региона, успостављање војне контроле комуникација, посебно траса нафтовода и гасовода, кажњавање и ликвидација и заокруживање лидера, непослушних ограничавање Русије и Кине, као и јачање зависности Европе, односно, слабљење њених потенцијала за самосталу улогу у глобалном распореду моћи. у вези са односима НАТО - Еу Јовановић је рекао да између њих има извесне поделе улога, али нема стратешких разлика. Додао је да је јасно ко је у тим „партнерским” односима старији. Подсетио је да је на самиту НАТО у Лисабону 2010. ЕУ и формално прихватила планове НАТО (САД) у Европи, као своје. Приметно је да су моћније земље Европе прихватиле и америчку терминологију тако да више европских лидера све чешће говоре о угрожавању њихових „националних и државних интереса” далеко од својих, или Еу граница, најчешће на другим континентима и подручјима својих бивших колонија. Дакле, лидери најутицајнијих чланица ЕУ, које су се својевремено изјашњавале против коришћења агресије на Србију (СРЈ) као преседана, у новије време се понашају као да су одустале од свог ранијег става. Да ли их је у томе удружио притисак САД, или најмоћнијих мултинационалних корпорација, или су садашњи лидери тих земаља мудрији од својих претходника - за ову прилику је споредно. Битно је да су удружени у стратегији глобалног интервенционизма. Јовановић је изнео да лично не верује у дуготрајност решења наметнутих агресијом и силом НАТО-а било где, па ни на Балкану. НАТО је свуда где је интервенисао остављао за собом хаос, етничке и верске суикобе, фрагментацију државних територија, последице коришћења оружја за масовно уништавање, као што су, на пример, пројектили са осиромашеним уранијумом, касетне бомбе, графитне бомбе. Тзв. Споразум из Брисла о принципима нормализације односа између Београда и Приштине у суштини представља агло-саксонски диктат Србији да прихвати и фактички призна независност покрајине Косово и Метохија коју је Савет безбедности УН својом резолуцијом 1244 (1999.) ппотврдио као интегрални део државне територије Србије! То што силом и уценама намећу САД, ВБ и Немачка развој ће демантовати као одрживо решење из следећих разлога: Прво, тиме се Србији одузима део њене суверене државне територије, негира право на

19

Agresija NATO... национални, културни и духовно наслеђе и идентитет. Илузорно је очекивати да ће се она (српски народ) икада помирити с тим. Друго, тиме се грубо крше основни принципи међународног права, Повеље уН, Завршног документа ОЕБС (КЕБС), међународних односа, и посебно, резолуција СБ уН 1244 (1999.) која представља експлицитну одлуку јединог органа задуженог за очување мира и безбедности, да је Покрајина Косово и Метохија интгегрални део државе Србије у оквиру које може уживати само суштинску аутономију и ништа више; Треће, моћниоци тиме стварају назови државу као легло организованог међународног криминала, тероризма и екстремистичког исламског фундаментализма који дугорочно угрожава интересе народа региона и Европе, на шта упозорава и недавна књига француског аутора Пјера Пеана „Један 'праведни' рат, за једну мафијашку државу”; Четврто, признавање једнострано и противзаконито (противуставно) прокламоване „Републике Косово” представља највећу подршку снагама концепта „велике Албаније” од времена фашистичко-нацистичке окупације 1941. - 1945., чији носиоци имају отворене територијалне претензије према Србији, црној Гори, Македонији и Грчкој. Благо је рећи да такав концепт представља отворену претњу миру и стабилности у овом делу Европе. И пето, ако агресија НАТО 1999. године није могла да се оконча без ангажовања Русије председника Јељцина, по позиву САД, онда је 14 година после тога, утолико теже замислити компромисно, стабилно и дуготрајно решење за статус Косова и Метохије без позива и директног укључивања у тај процес Русије, председника Путина. Тешко је поверовати у дугорочно стабилно и одрживо решење било којег европског проблема без учешћа Русије. Косово и Метохија је и те како европски проблем. Покушаји његовог решавања не само без Русије, него чак и против Русије, како то чине Ештонова, Рикер и вестервале, је улузорно забијање главе у песак. Ни пристанак Београда на то није алиби за последице диктата. Јовановић је констатовао да НАТО као производ хладног рата и заступник концепта униполарног света, не прихвата тренд мултиполаризације светских односа и тренд новог распоређивања моћи, јер жели да задржи монопол моћи и узурпира право напада на било коју тачку на Планети коју његове водеће чланице прогласе местом угрожених националних и државних интереса. Таква идеологија,има за циљ да заустави историјски незаустављиви развој ка мултиполаризацији и демократизацији међународних односа. Зато је она много опаснија од конвенционалних мерила опасности... Живадин Јовановић, Председник Београдског форума 10.10.2013. за свет равноправних Beograd (Podvukla - Iskra)

20

CIA: MiloπeviÊ iznenadio, Tuman bio bestidan AmeriËka Centralna obaveπtajna agencija (CIA) je, kako prenose hrvatski mediji, bila otvoreno iznenaena izostankom bilo kakve reakcije zvaniËnog Beograda za vreme hrvatske vojne akcije „Oluja”, navodi se u delu dokumenata biliboteke „Klinton” i ameriËke tajne sluæbe sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a Ëije objavqivawe je najavqeno za poËetak oktobra.

U delu dokumentacije, koja se delimiËno bavi i Hrvatskom, navodi se da CIA nije mogla da veruje da je izostala reakcija nekadaπweg srpskog predsednika Slobodana MiloπeviÊa i wegovih saradnika za vreme hrvatske vojne akcije „Oluja”.

Amerikanci su, kako prenose hrvatski mediji, oËekivali mnogo burniju reakciju zvaniËnog Beograda. CIA je, ukazuje se, konstatovala da je tadaπwi hrvatski predsednik Frawo Tuman postao tvrdoglav nakon pobede u „Oluji” i da je „besramno” ameriËkim diplomatama izneo svoju viziju za buduÊnost regiona po principu podele BiH izmeu Hrvatske i Srbije.

Tuman je, procewivala je CIA, verovatno takvo reπewe problema video kao dugoroËni proces koji Êe neizbeæno dovesti do ukquËivawa bosanskih Hrvata u teritoriju „velike Hrvatske”, dok bi „krwa” bosansko-muslimanska dræava u najboqem sluËaju bila hrvatski protektorat.

U analizi CIA se navodi i da je tadaπwi, ratni predsednik BiH Alija IzetbegoviÊ, kako se navodi, verovatno s pravom strahovao da Êe Hrvatska pokuπati da zadræi kontrolu nad osvojenim teritorijama u Bosni... „Odluka NemaËke i drugih zemaqa Evropske zajednice da priznaju nezavisnosti jugoslovenskih republika Êe verovatno izazvati Srbe i Hrvate (u BiH) da srpska i hrvatska podruËja prikquËe Srbiji i Hrvatskoj. Ovo bi moglo izazvati lanac nasiqa dok lokalne grupe budu nastojale da spreËe ili pospeπe aneksiju tih podruËja”, navodi se u delu jednog od veÊ objavqenih dokumenata...

Amerikanci su smatrali kako kontrolu nad stawem u BiH u tom trenutku treba da uzme umerena struja, koja Êe kasnije, kroz pregovore podeliti BiH i stvoriti veÊinske hrvatske i srpske teritorije koje bi se, moæda, prikquËili Hrvatskoj i Srbiji.

Prenet je i izveπtaj CIA-e pod brojem R 70-14 1OCT2013 od 11. septembra 1995. godine pod nazivom „Hrvatska vizija Bosne u kojem stoji: „BuduÊi da je Hrvatska u avgustu uspeπno vratila Krajinu, weni lideri smatraju da moraju imati aktivniji angaæman za postizawe mira u Bosni... U Splitu je 22. jula 1995. potpisana Deklaracija πto je osnov za hrvatske vojne intervencije u Bosni.

Ministar spoqnih poslova (Ejup) GaniÊ rekao je ameriËkim diplomatima da Êe zajedniËkim vojnim operacijama u Bosni proπiriti teritoriju pod kontrolom Federacije na oko 60 posto, πto Êe predstavqati osnovu za dogovore oko Federacije za pregovaraËkim stolom. Takve operacije su privremeno na Ëekawu zbog mirovnih pregovora”, navode hrvatski mediji. (Tanjug, 23.9.2013)

Iskra 1. novembar 2013.

MoÊni eksponenti zapadnih interesa u naπoj vlasti i...

NAPAD NA SRPSKO-RUSKI ENERGETSKI SPORAZUM MihajloviÊeva pokuπava da dovede u pitawe ostvarivawe Juænog toka u Srbiji, pokuπavπi da ga poveæe sa konceptom TreÊeg energetskog paketa EU Prema struËnim i relevantnim projekcijama svih velikih sila u svetu, samo Rusija neÊe biti u situaciji da tokom sledeÊe dve decenije uvozi vaæne energente poput nafte i gasa: SAD su u situaciji da uvoze viπe od polovine sopstvenih potreba nafte i neπto gasa; zemqe EU iz sopstvenih potreba podmiruju trenutno oko 25 odsto nafte i neπto preko polovine gasa. Godine 2030. zemqe koje sad Ëine EU Êe moÊi da iz sopstvenih izvora zadovoqe tek oko 20 odsto potreba nafte i oko 40 odsto gasa. MoguÊnosti Kine, Japana i Indije su joπ mawe, odnosno wihov udeo sopstvenih izvora joπ je skromniji.

Jedina svetska sila koja i sada, a posebno za dvadeset godina, ne samo da neÊe morati uvoziti naftu i gas nego Êe imati viπestruke moguÊnosti da ogromne proizvedene viπkove izvozi - jeste Rusija. Sada ona moæe da izvozi i viπe od dve treÊine sopstvene proizvodwe nafte, a za dvadeset godina projekcije su i viπe od tri Ëetvrtine. U sluËaju gasa, moguÊnosti izvoza su takoe izrazite, pa najvaæniji energenti, uz posedovawe ekvivalentne snage u nuklearnom naoruæawu (sa SAD) predstavqaju oblasti gde je Moskva joπ od nestanka SSSR zadræala elemente nekadaπwe supersile, πto se takoe odnosi i na ukupno posmatrano celokupne prirodne resurse kojima raspolaæe i koji su kao takvi najveÊi na svetu (posebno sve vaænije rude metala i nemetala, ukquËujuÊi i plemenite metale i dijamante, πumu, Ëistu pitku vodu, kvalitetne obradive povrπine, kao i najveÊe povrπine sa najkvalitetnijom zemqom za zemqoradwu u svetu, Ëernozemom i drugo).

Kad je u pitawu ostatak Evrope, on je posebno zavisan od ruskih energenata, ali i drugih vaænih navedenih resursa kojima Rusija obiluje. Posebno su NemaËka, Francuska, Italija i druge najveÊe evropske zemqe upuÊene na strateπku ekonomsku saradwu sa Rusijom, ali i razvijawe πto sveobuhvatnijih odnosa sa Moskvom u nizu drugih pitawa (poput opπteg pitawa bezbednosti i dr.). Sa druge strane, ameriËka politika (uz koju je i Britanija) sa nezadovoqstvom posmatra sve jaËu potrebu za produbqivawem saradwe zemaqa EU (i ostalih evropskih zemaqa) sa Rusijom, gde je posebno vaæna energetska saradwa.

AngloameriËka politika pokuπava da na

Iskra 1. novembar 2013.

svaki naËin omete ovaj prirodan proces interesne saradwe zapadne i sredwe Evrope sa Rusijom, odnosno istoËnim delom evropskog kontinenta. Potreba za ruskim resursima i proizvodima se u ekonomiji podvodi kao niska elastiËnost traæwe, odnosno ona nema supstituta. Kao πto svaki pojedinac, da bi preæiveo, mora kupovati hleb, tako i dræave moraju koristiti i uvoziti upravo resurse i proizvode kojima Rusija obilato raspolaæe, a to se posebno odnosi na dragocene energente naftu i gas. Otuda Rusija spada u retke zemqe u svetu i po tome πto redovno viπestruko viπe izvozi u nominalnom iznosu, kada se posmatra ukupna razmena sa svetom, nego πto uvozi. Razlog tome su i kolosalna sredstva koja se dobijaju od izvoza energenata, plemenitih metala, drveta i dr.

SRPSKI DOBITAK Sistem cevovoda kojima se sprovode skupoceni energenti do potroπaËa svakako su vrlo vaæni i wihova mreæa se stalno dopuwuje.

Srbija bi izgradwom Juænog toka doπla do sopstvene i viπestruke dobiti od izuzetnog znaËaja.

Sa jedne strane, ona bi obezbedila za sopstvene potrebe siguran i kontinuiran, dakle, nesmetan dotok gasa, πto je veoma vaæno ako se setimo izvesnih zastoja i restrikcija u distribuciji ovih energenata u nekoliko navrata posledwih godina, kao posledice pokuπaja kquËnih zemaqa u postojeÊem sistemu cevovoda (Ukrajine, potom Belorusije) da trenutnom blokadom dotoka za ostatak Evrope izdejstvuju posebne povlastice od Moskve u vidu dodatnog obarawa cene energenata za wih. Izgradwom Juænog toka, i pre toga Severnog toka, ove zemqe i postojeÊi putevi cevovoda, odnosno sistem Druæba, napravqen joπ pre viπe decenija kroz srediπwi deo Evrope prema zapadu, koji ide preko teritorije Ukrajine i u mawoj meri i preko Belorusije izgubio bi svoju ekskluzivnost i povlaπÊen znaËaj izgradwom ovih alternativnih pravaca.

Drugo, Srbija bi i sama dobila na znaËaju jer bi prestala da bude samo prijemnik energenata, i preko transporta cevovoda koji vode iz drugih zemaqa i sama bi postala jedna od dræava koja ima znaËaj i moguÊnosti tranzitne zemqe ovih vaænih energenata za srediπwi i zapadni deo Evrope.

TreÊe, Srbija bi od tranzita energenata preko svoje teritorije puπtawem u rad Juænog toka poËela u buduÊnosti da dobija u kontinuitetu solidna sredstva, koja bi vremenom brzo isplatila uloæena sredstva srpske strane za izgradwu trase.

13

Wegovo neiskustvo... (sa str. 10)

radi za Makinzi.

sa navodnom „devojkom” i „izabranicom” Marinom MarinkoviÊ, kako ukoËeno πetaju negde blizu Bajlonijeve pijace. SudeÊi po blizini snimaka i izrazu na licima, umesto uobiËajenih prepreka, paparaci regime friendly glasila imali su punu saradwu „zaqubqenih” subjekata prilikom obavqawa svog zadatka. Da li se radi o stvarnoj qubavnoj idili ili trapavom pokuπaju nametqivog reklamirawa „normalnih” sklonosti novoga ministra? Nameπtene fotografije ovakve vrste obiËno se koriste da bi se pokrila slaba taËka u neËijem dosijeu. O kakvoj bi ovde moglo da se radi?...

Uzgred, kad smo veÊ na druπtvenom okruæewu, kada se posle deset godina sin vrati iz dalekog sveta, πta je prirodnije: da se odmah uputi u rodni kraj i padne u zagrqaj roditeqima, porodici i prijateqima...? Kada Êe TV pokazati emotivnu scenu iz Niπa, kako radosna porodica, rodbina i prijateqi doËekuju svoga dragog Lazara?

Neprirodna nevidqivost Lazara KrstiÊa uporediva je jedino sa sliËnim svojstvima koje se pripisuju bombarderu B-2. To bi trebalo da predstavqa prvorazredni istraæivaËki izazov srpskim medijima, poslanicima i javnosti, bez obzira na sadræaj i znaËaj konaËnih odgovora na navedene nedoumice.

Sve informacije sa terena koje imamo o Lazaru KrstiÊu briæwivo su filtrirane, i u suπtini potiËu od samo tri osobe koje tvrde da ga se seÊaju: nastavnika engleskog jezika u niπkoj gimanziji, direktorke te ustanove i wegovog oca, prof. Miroslava KrstiÊa... „Imao je vremena za uËewe, za druæewe, imao je devojku, reËju deËko za sve,” sentimentalno se priseÊa direktorka KrstiÊeve gimnazije u Niπu, Qiqana ZlatanoviÊ.

To je divno. Samo πto postoji zajedniËka nit koja povezuje sva tri glavna izvora informacija o Lazaru KrstiÊu: oni su sluæbenici i primaju platu od iste dræave koja ga je uz veliku pompu dovela i u kojoj je Lazar KrstiÊ sada ministar. To ne znaËi da ne govore istinu, ali moguÊnost sukoba interesa je oËigledna.

Zar nije Ëudno da iz perioda pre nego πto je kandidovan za ministra o komunikativnom Lazaru KrstiÊu skoro da nema elektronskih tragova? Za dvanaest godina boravka ove mlade i (kako se u zvaniËnim saopπtewima tvrdi) komunikativne osobe na studijama i u radnom odnosu u Americi, πto je viπe od treÊine wegovog æivota, da li je moguÊe da na internetu ima svega tri znaËajna pomena? Za razliku, moja mama, takoe u SAD, starosti preko osamdeset godina, u prkos Ëiwenici da tokom 90 odsto wenog æivota internet nije ni postojao, a svo vreme wegovog postojawa ona nije bila druπtveno angaæovana veÊ u penziji - ima petnaest pomiwawa na internetu. Kako objasniti ovaj Ëudan kontrast? Ili je Lazar KrstiÊ totalni πtreber, ili je bestelesan, elektoronski neuhvatqivi fantom.

Najzad, za razliku od profila veÊine drugih mladih Srba u ergeli konsultantskog preduzeÊa „Makinzi”, na druπtvenoj mreæi Linkedin profil Lazara KrstiÊa deluje razoËaravajuÊe πturo. Podaci o wemu svode se na banalnosti: univerzitet gde je studirao, za vreme studija bio je staæista u firmi Bridgewater Associates, govori engleski, francuski i srpski (u jednoj verziji umesto francuskog, nemaËki), i od 2008. godine

12

АМЕРИчКА ПЛуТОКРАТИЈА ПРЕТИ цЕЛОМ СвЕТу

Povodom sukoba o `granicama zaduæivawa` SAD

Pod pretpostavkom da je Srbija propisno sreena i suverena dræava, da li bi bilo zamislivo da na poloæaj ministra finansija - ili Ëak pomoÊnika zamenika ministra - iz inostranstva dolazi obskurna, struËno preskromno opremqena osoba, ali ne kao eksponent domaÊe politike nego stranih finansijskih interesa? Naravno, ako je do pukog sprovoewa direktiva, za to struËnost nije ni potrebna. Podrazumeva se takoe da Êe jedina ministarska ingerencija Lazara KrstiÊa biti da bezpogovorno izvrπava naloæene zadatke. Wegovi iskusni nadzornici biÊe reciklirana, ali i daqe fatalna Kori UdoviËki, u ovom sastavu Vlade savetnica za Niko ne zna πta, i destruktivni prethodnik Mlaan DinkiÊ. Kada bi KrstiÊu palo na pamet da pokuπa da iskoraËi iz kutije i preduzme neπto drugo osim mera koje mu se diktiraju, bio bi bezceremonijalno najuren za mawe od 24 sata. Wegova ministarska karijera, kako se jednom prilikom u drugom kontekstu slikovito izrazio britanski filosof Tomas Hobs, bila bi nasty, brutish, and short.

Miris genocida u Vladi Srbije Ujak navodnog struËwaka Kori UdoviËki je bivπi bolivijanski diktator SanËez de Losada, koji je u svojoj zemqi optuæen za genocid i krije se u SAD. To svakako nije dokaz da i sobrina Kori ima genocidne sklonosti, ali jeste podatak koji bi trebalo da zainteresuje deæurne paziteqke evropskopg javnog morala u Srbiji, Nataπu KandiÊ i Sowu Biserko. Da li bi navedene dame ostale ravnoduπne kada bi „gospodin VuËiÊ,” Ëisto radi ravnoteæe, angaæovao u Vladi i roaka nekog od srpskih optuæenika u Hagu?

Politiku koju Êe voditi, i naËin kako Êe se odraziti na kvalitet æivota graana Srbije, KrstiÊ je nagovestio u nedavnom intervjuu na RTSu: Mi smo kao bolesnik koji dvadeset godina nije iπao kod zubara. Naravno da neÊemo da idemo kod zubara, jer to boli. Ali da bi nam bilo boqe, mi to moramo da uradimo.

Meutim, Ëiwenice potpuno demantuju KrstiÊevu licemernu metaforu i πarlatanski recept za leËewe. Upravo za vreme zadwih dvadeset godina, Srbija se neprekidno nalazi kod zubara gde su, pored ostalih, nad wom bolne in vivo eksperimente vrπile KrstiÊeve kolege, takoe uvezene preko firme MacKinsy & Associates, Boæidar –eliÊ i Radovan JelaπiÊ...

Stefan KarganoviÊ Srpski kulturni klub 3.10.2013.

(Podvukla i skratila - Iskra)

Iskra 1. novembar 2013.

Није прошло много времена од говора Барака Обаме у УН у којем је изнео тврдњу о америчкој изузетности [1], до тренутка када је цео свет могао да се увери у „истинитост“ његових речи. Сједињене државе су заиста изузетне, али не као светионик демократије и правде, већ као највећи дужник на свету и држава чија поклекла економија представља опасност за планету, тачније за све, осим за америчку плутократију која обилато користи последице кризе.

Док су државне институције већ другу недељу у потпуној блокади због сукоба републиканаца и демократа око границе задуживања земље, стручњаци са свих страна упозоравају да би евентуални банкрот САД био погубан за светску привреду. Светска привреда доживеће страховит удар и прави економски цунами уколико САД не подигну лимит задуживања државе, предвиђа агенција Блумберг, позивајући се на мишљење домаћих и страних експерата. Блумберг наводи да ће, ако до 17. октобра амерички законодавци не изгласају повећање нивоа задужења земље који је сада утврђен на 16,7 билиона долара, уследити прави крах на светским берзама акција, као и осетан пад вредности долара, са катаклизмичним последицама за целу планетарну привреду. Највећи губитници, у случају таквог „црног” сценарија, биће Кина и Јапан, јер су те две азијске земље уложиле више од два билиона долара у вредносне хартије америчке владе и главни су финансијери огромног дефицита највеће светске економије.[2] Због свега овога стигло је оштро упозорење из Пекинга. „Ми тражимо да САД озбиљно предузму кораке како би правовремено, пре 17. октобра решиле политичка питања око лимита за задуживање, спречиле банкрот и обезбедиле сигурност кинеских инвестиција као и глобалног економског опоравка... То је одговорност САД”, рекао је заменик кинеског министра финансија Жу Гуанђао и додао и да је његова земља „природно забринута” због онога што се догађа у Вашингтону, уз напомену да су „Кина и САД неодвојиве”.[3] У свом уводнику кинески дневни лист Чајна дејли истиче да је „зачуђујући неуспех америчког Конгреса да националне интересе стави испред партијских интереса изазвао забринутост међу инвеститорима и владама у свету, који страхују да би могло да се деси незамисливо”, односно да прва привреда у свету не буде у могућности да отплаћује своје дугове, наводи Чајна дејли. [4]

Међутим, у САД већ одавно не постоји нацонални интерес већ само интерес једног процента становништва - власника крупног Iskra 1. novembar 2013. .

капитала који у својим рукама (по званичним подацима) имају 93 посто америчког богатства. Поред тога повећање границе задужења највећег дужника на свету, неће суштински решити проблем. Према писању New York Times-a током деведесетих година прошлог века у САД 1% најбогатијих имао је 45% учешћа у укупној добити државе, да би у следећој деценији тај проценат порастао на 65%! Данас је америчка плутократија власник 93% богатства, док се на 99% грађана распоређује преосталих 7% добити! [5] Али ту није крај. Најбогатији слој америчког друштва плаћа минимални порез док на средњи и нижи сталеж пада највећи терет кризе. Како је истакао Robert Reich бивши министар за рад САД: од 1940. године до 1980. године стопа пореза на највише зараде у САД била је 70 одсто. Током педесетих година она је износила 91 проценат, да би данас била само 35%! [6]

Подсетимо се да су економску кризу 2008. године изазвала средства „масовног финансијског уништења” - финансијски деривати створени од стране америчко - британских (приватних) банака и других финансијских институција. Ако је неко мислио да је цифра од 16,7 билиона долара висока, онда би било боље да се припреми за податак према којем тренутна вредност финансијских деривата изведених највећим делом из америчког дуга - износи 1,2 квадрилиона долара [7]! Да појаснимо, плутократији на Западу (међу којима је и оних 1% грађана САД) није било довољно да задуже Сједињене државе са 16,7 билиона долара већ су путем финансијских деривата трговали јавним и приватним дугом и на основу тога произвели потраживања од 1,2 квадрилиона долара. Овај износ за 20 пута превазилази светски БДП, који преставља вредност свих добра и услуга произведених на планети за годину дана! [8] Пет америчких банака предњачи у производњи ових деривата. То су J.P. Morgan Chase, Citibank, Bank of America, and Goldman Sachs. Америчка плутократија је заиста применила паролу „када крадеш, кради много!”

Наравно они који су приграбили себи оволико богатство и успоставли власт над моћним државама, контролом њиховог дуга, а затим тај дуг увећали тргујући њиме, неће се одрећи свог профита. Уосталом нису они за џабе омогућили Бараку Обами да буде први председнички кандитат који ће у кампањи потрошити милијарду долара.[9] Тих 1 посто америчких „грађана спремни су да изазивају ратове широм света и уведу ванредно стање у САД ако то буде потребно, како би сачували своју позицију и

21

ојачали је.” Недавно је члан Конгреса Sheila Jackson Lee упозорила да се Сједињене државе већ суочавају са ванредним стањем. Претходно су конгресмени Brad Sherman i Paul Kanjorski, као и сенатор James Inhofe јавно изјавили, да је члановима оба дома америчког парламента прећено 2008. године да ће уколико не изгласају закон о финансијској помоћи пропалим приватним банкама бити уведено ванредно стање. [10] Да цео процес контролише западна плутократија која не преза од извођења војске на улице ако се њена воља не испуни, потврдио је и бивши премијер Британије Gordon Brown на врхунцу економексе кризе 2008. године. Браун је тада поменуо употребу оружане силе као решење за борбу против грађана који буду организовали демонстрације, јер владе њихових земаља њихов новац дају пропалим приватним банкама како би их извукле из кризе. С тим у вези државна безбедност САД се убрзано наоружава и она је само у фебруару наручила 1,6 милијарди метака за своје потребе. Поред тога, тајна полиција је почела да набавља и тенкове за употребу у САД! [11]

Спрега америчке војске и великих корпорација потврђује се сваким даном. Тако, војнаобавештајна служба САД прати јавно декларисане противнике произвођача франкештајнске хране (генетски модификованих производа) Монсанта. Ова служба помаже и експанзију Монсантових производа широм света.[12] Ово није чудо јер је управо ово предузеће поизводило бојни отров „наранџасти агенс” за потребе америчких оружаних снага у Вијетнаму. Као што је накад наранџасти агенс убијао Вијетнамце, Монсантови производи данас убијају људе широм планете с циљем смањења светске популације. Али у том прљавом послу Монсанто није усамљен. Познати Bill Gates који се залаже за смањење светске полуплације и стерилизацију жена широм света има удео у власништву Монсанта. Он организује и тајне састанке на којима присуствију Michael Bloomberg George Soros, у циљу смањења броја људи на планети.[13] Јасно је да су обични људи прве жртве ових монструма, а економске кризе, глад, франкенштајнска храна и ратови њихово оружје. Америчка плутократија се изазивајући економске кризе бори и против већине грађана Сједињених држава. Њихов циљ је постепено слабљење и на крају укидање демократије, те увођење тоталитарног система где ће њихова реч бити неприкосновена и поткрепљена оружаном силом, као и масовном медијском хипнозом становништва. Такве САД су попут Немачке пред Други светски рат опасност за читав свет и обавеза је свих слободних људи широм света да помогну америчком народу да победи Вол Стрит и тамошњу плутократију.

----------------

[1] politika.rs [2] blic.rs [3] politika.rs

22

Nacionalna biblioteka Srbije 30.9.2013.

Ekskluzivno izloæila "Ratni dnevnik 1912-1913" Stanislava Krakova U okviru aktivnosti na predstavqawu najznaËajnijih segmenata svojih bogatih kolekcija, Narodna biblioteka Srbije prvi put izlaæe „Ratni dnevnik” koji je Stanislav Krakov, srpski kwiæevnik, novinar i filmski rediteq, vodio tokom 1912. i 1913. godine.

Nacionalna biblioteka poseduje deo rukopisne zaostavπtine Stanislava Krakova i pored „Ratnog dnevnika 1912-1913”, javnosti Êe biti predstavqena i wegova fotografija iz dvadesetih godina dvadesetog veka.

U balkanskim ratovima Krakov je uËestvovao kao dobrovoqac sa samo sedamnaest godina, gde je, kao i u Prvom svetskom ratu, nekoliko puta rawavan i odlikovan. Novinarstvom je poËeo da se bavi od 1921. godine i bio je urednik „Politike”, direktor Ëasopisa „Vreme” i direktor Radio Beograda (1940-1941). Bio je Ëlan ogranizacije Dimitrija QotiÊa "Zbor" i u woj je obavqao duænost πefa odseka za propagandu. U toku okupacije bio je urednik „Novog vremena” i „Obnove” i blizak saradnik generala Milana NediÊa, koji mu je bio ujak. Posle rata æiveo je u Francuskoj i ©vajcarskoj.

Napisao je romane, „Kroz buru” (1921), „Krila” (1922), putopis „Kroz juænu Srbiju” (1926), memoarsku prozu „Naπe posledwe pobede” (1928), kwigu pripovedaka „Crveni Pjero”. Od istorijskopublicistiËkih dela napisao je „Plamen Ëetniπtva” (1930), „Prestolonaslednik Petar” (1933) i „General Milan NediÊ” (1963-1968). Wegovo autobiografsko delo je „Æivot Ëoveka na Balkanu”.

Stanislav je rediteq filmskog dela „Za Ëast otaxbine”. „Ratni dnevnik 1912-1913” Stanislava Krakova i fotografija biÊe izloæeni do 30. oktobra tekuÊe godine u specijalnoj komori koja se nalazi u holu ispred Centralne Ëitaonice nacionalne biblioteke.

[4] http://www.nspm.rs/hronika/cajna-dejli-americka-budzetsk a - b l o k a d a - p r e t n j a - z a - s v e t s k u privredu.html?alphabet=c#yvComment92551 [5] nytimes.com [6] Исто.

[7] Билијарди по дугој скали. Билијарда износи хиљаду билиона.

[8] dailyfinance.com [9] rt.com [10] globalresearch.ca [11] globalresearch.ca [12] globalresearch.ca [13] rt.com

Фонд стратешке културе 13.10.2013.

Борис АЛЕКСИЋ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2013.

Patriotski pokreti pozvali na skupove koji Êe se odræati ako bude „Parade ponosa” - Ustav Srbije propisuje da javni skup moæe biti zabrawen ukoliko se wime naruπava moral, zdravqe i bezbednost graana, πto je sve sluËaj sa takozvanom Paradom ponosa. Ukoliko se, meutim, vlast ogluπi o Ustav, smatramo da niko nema prava ni moguÊnosti da zabrani ostale skupove graana koji su zakazani za taj dan, jer, ako je po reËima Majkla Davenporta, sloboda okupqawa osnovno qudsko pravo koje je ugraeno u sva demokratska druπtva, onda isto tako pravo oËekujemo i za nas poruËio je Mladen ObradoviÊ na zajedniËkoj konferenciji za novinare „Srpskog pokreta Obraz”, pokreta „SNP Naπi” i „Srpskog sabora Zavetnici” pod nazivom „Odbrana!”.

raspisala Atifete Jahjaga, implementira se Briselski sporazum koji predstavqa posledwi udar na Srbiju, tamoπwe Srbe i dopuπta se stranim lobistima, koji su ranije radili za Haπima TaËija, da savetuju srpsku vlast i kroje politiku naπe zemqe - naglasila je ona, primetivπi da se Srbija veÊ duæe vreme nalazi pod terorom jedne mawine koja je dirigovana spoqa.

Ivan IvanoviÊ iz pokreta „SNP Naπi” je ocenio da pokuπaji da se odræi gej parada traju veÊ viπe od 10 godina, i to od revolucije 5. oktobra, iza koje je stajala CIA.

- Strani ambasadori odluËuju o tome da li je Aleksandar VuËiÊ diktator ili nije, oni odluËuju o tome kakva Êe biti unutraπwa ili spoqaπwa politika naπe zemqe, pa evo, od wih je nedavno i stigao zahtev vlastima da se takozvana Parada ponosa ove godine odræi u Beogradu - istakao je ObradoviÊ, podsetivπi na skoraπwi sluËaj kada da niko iz sadaπwe vlasti nije smeo da zauzme ikakav stav kada je u pitawu kriza u Siriji, jer nije bilo ni jedinstvenog stava EU.

- Iz godine u godinu mi se suoËavamo sa tim problemom, i da bi se tome stalo na put SNP Naπi je veÊ proπle godine uradio jedan predlog zakona kako bismo spreËili gej propagandu. Taj zakon smo poslali svim institucijama i poslanicima, meutim, niko od wih nije odgovorio na naπ zahtev - rekao je IvanoviÊ, istakavπi da je uzor za taj predlog bio zakon iz Ruske Federacije kojim se reguliπe to pitawe.

IvanoviÊ je dodao da veruje da Êe se i ove godine, ukoliko se parada odræi, doÊi do istog ishoda kao i 2011, jer su veÊ mnogi najavili da Êe protestovati protiv tog skupa.

- Ako ponovo doe do toga, svi su svesni da Êe opet na ulicama Beograda biti jedno krvoproliÊe, i ja ne znam kome je u interesu da doe do takvih stvari. ©to se tiËe same Parade, ona je protivna Ustavu Srbije, i mi smo naveli sva kri-viËna dela koja su u protekloj deceniji poËinili najistaknutiji organizatori Prajda Boban StojanoviÊ i Predrag AzdejkoviÊu naπem VodiËu za preæivqavawe gej parade koji smo izdali - kazao je IvanoviÊ, dodavπi da se nada da Êe po uspostavqawu jedne nove, patriotske vlasti, doÊi i do reagovawa na pomenuta krπewa zakona.

Milica –ureviÊ iz „Srpskog sabora Zavetnici” je podsetila prisutne da je wena organizacija i proπle godine ukazivala na akcije Ëiji je ciq bio da srpsko druπtvo prikaæe kao retrogradno, kako bi se omoguÊilo odræavawe „Parade ponosa”.

- Postavqamo pitawe da li je ova vlast dobila mandat od naroda kako bi sprovodila ovakve akcije, Ëiji je ciq razgradwa dræave i naroda rekla je –ureviÊeva, naglasivπi da je politiËkodruπtveni kontekst u kojem se ova „Parada ponosa” organizuje daleko od normalnog.

- U ovom trenutku srpska dræava se obraËunava sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji koji ne æeli da uËestvuje na πiptarskim izborima koje je

Iskra 1. novembar 2013.

Mladen ObradoviÊ iz „Srpskog pokreta Obraz” je, rekavπi da je Srbija danas zemqa koja se praktiËno nalazi pod stranim protektoratom, primetio da su ambasadori ti koji kroje srpsku politiku.

- Æelimo da ukaæemo javnosti da pokuπaj da se odræi Parada srama predstavqa jedan od najopasnijih i najsramnijih pokuπaja razarawa srpskog naroda. Spoqaπwe razarawe sprovodi se na taj naËin πto naπi neprijateqi pokuπavaju da nam otmu deo po deo teritorije, srpskog vekovnog prostora, kao πto su to uËinili u Republici Srpskoj Krajini, pa zatim u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i kao πto se sada sprovodi, uz podrπku zvaniËnog Beograda, na Kosovu i Metohiji. Meutim, unutraπwe razarawe je moæda joπ straπnije i opasnije, i ono se sprovodi na razne naËine, izmeu ostalog, i nametawem ovakvih skupova - naglasio je ObradoviÊ, ukazavπi na nelogiËnost i netaËnost tvrdwi organizatora „Parade ponosa”.

- U zemqi u kojoj niko nikada nije Ëuo za sluËaj da je neko dobio otkaz zato πto je homoseksualac, ali gde je u isto vreme svakodnevna pojava da æene dobijaju otkaze po firmama samo zato πto su se odluËile da rode decu, govoriti o nekakvoj navodnoj ugroæenosti i diskriminaciji populacije koja zastupa tezu o normalnosti istopolnih odnosa je zaista bespredmetno i krajwe poniæavajuÊe za sve nas, osim πto je potpuno netaËno - dodao je ObradoviÊ, zakquËivπi da Êe vlast, ukoliko dozvoli odræavawe „Parade ponosa”, takoe morati da dozvoli odræavawe i ostalih skupova koji su u Beogradu zakazani tog dana.

UËesnici konferencije su pozvali sve graane koji imaju æequ da na miran, dostojanstven i kulturan naËin izraze svoj protest protiv odræavawa „Parade ponosa”, da se odazovu pozivu na skupove patriotskih organizacija i pokreta koji su zakazani...

24.9. 2013.

(Podvukla - Iskra)

NSPM

11

Wegovo neiskustvo... vreme usvoji odgovoran buxet za 2014. i to Êe biti jedan od prvih velikih zadataka Ministarstva finansija. Sinhronizacija razvijena do savrπenstva, zar ne?

Sve to ne Ëini gomilu izazovnih preostalih pitawa u vezi sa KrstiÊevom zagonetnom liËnom istorijom mawe znaËajnim i interesantnim. U odnosu na potencijalno kobne posledice KrstiÊeve politiËke instrumentalizacije, liËni momenat definitivno ostaje u drugom planu ali to ne znaËi da bi ga trebalo sasvim zanemariti.

Nedavno izneta hipoteza da je Lazar KrstiÊ projekat sa izmiπqenom biografijom, da uopπte nije iz Niπa veÊ da je poreklom iz Katara, da joπ uvek usavrπava srpski jezik, i da je na poloæaj ministra finansija postavqen kao poverenik stranog faktora koji ni u jednog domaÊeg piona viπe nema potpuno poverewe - zanimqiva je, ali joπ uvek nije zrela za merodavan komentar. Srpska javnost je sklona senzacijama, ali, najËeπÊe, teorije zavere lansiraju sami zaverenici. To je naizgled paradoksalno ali je naËin da se paæwa frivolne javnosti skrene sa razmatrawa suπtine na bezopasnu zabavu.

Teorije zavere imaju tri glavna ciqa. Prvi je da svaki pokuπaj ozbiqne analize preusmere na besplodan teren zabave. Drugi je da sejawem laænih tragova odgovorna istraæivawa skrenu u Êorsokak. TreÊi je da popularisawem neozbiqnih pretpostavki sve koji su lakoverni i skloni jeftinim senzacijama navuku na tanak led, da bi zatim postali laka meta za diskreditaciju. ZajedniËki imeniteq ovih teorija je odvraÊawe od odgovorne analize, koja bi pretila da dopre do pravih Ëiwenica, i neutralisawe svih koji bi se wome bavili. Neka Ëitaoci odluËe koja je od ovih namena, ili wihova kombinacija, prisutna u bizarnim teorijama o poreklu Lazara KrstiÊa.

U sluËaju Lazara KrstiÊa, teorije zavere su suviπne. Proverqive neprirodnosti, kojima je wegova priËa prepuna, mnogo su intrigantnije od najzabavnijih zavereniËkih hipoteza. Da navedemo nekoliko od wih.

Ako pitawe KrstiÊevog govora zavreuje posebnu paæwu, nasuprot zavereniËkoj insinuaciji, moglo bi se reÊi da prihvatqivo teËno govori srpski, bar na osnovu jednog intervjua od nekoliko minuta na RTS-u i gostovawa na emisiji „Utisak nedeqe.” Ali za osobu, koja je prve dve - i to formativne - decenije svoga æivota provela u Niπu, vrlo je neobiËno da u wegovom govoru nema tragova niπkog naglaska. Doduπe, dijalektoloπka baza podataka po ovom pitawu izuzetno je oskudna, πto je veÊ neobiËno. Da se vratimo na katarsku hipotezu, ako lice koje se predstavqa kao Lazar KrstiÊ zaista jeste naknadno uËilo srpski, u najmawu ruku za wegovog nastavnika srpskog jezika moglo bi se sa sigurnoπÊu reÊi da nije bio ni iz Kumrovca, ni iz Niπa.

10

U nastojawu da razvejemo nedoumice oko KrstiÊevog porekla, kontaktirali smo vodeÊeg akademskog struËwaka za dijalektologiju u Srbiji, srpskog profesora Higinsa. Poπto je presluπao intervju Lazara KrstiÊa na RTS-u, profesor je konstatovao dve stvari. Prvo, u govoru Lazara KrstiÊa nema traga od niπkog naglaska. Drugo, rekao je da je sa stanoviπta struke veoma neuobiËajeno da bi jedna veÊ lingvistiËki formirana osoba (devetnaestogodiπwak) potpuno izgubila, ili da bi mu poπlo za rukom da uspeπno preruπi, naglasak steËen u ranim godinama æivota.

Kada je sa devetnaest godina poπao u Ameriku - nastavqa profesor - Lazar KrstiÊ je morao poneti svoj niπki naglasak, ako je iz Niπa.

Naglasak se u stranoj zemqi ne mewa, niti se skida i oblaËi kao majica. Pod uticajem nove jeziËke sredine u koju neko doe naglasak moæe da pretrpi izvesnu promenu. Meutim, KrstiÊeva nova sredina nije bila neki drugi region Srbije, gde preovlauje razliËit srpski naglasak, nego strana zemqa gde se govori potpuno razliËitim jezikom.

Kada je otiπao u tuinu, KrstiÊ je veÊ proπao kroz formativan period æivota i wegov naglasak je poprimio odreene fiksne karakteristike. To ne znaËi da je takvo stawe nepromenqivo. Meutim, neshvatqivo je da bi neko u stranoj zemqi ulagao poseban napor da sa niπkog prelazi na beogradski, ili neki drugi domaÊi akcenat. U takvoj situaciji, prva i osnovna briga je da se savlada novi jezik a ne da se mewa naglasak jezika zemqe u kojoj se ranije æivelo.

Za sada, sve πto imamo je samo niz nedoumica, na koje zvaniËnih odgovora nema, i jedno kompetentno miπqewe u odnosu na kquËno pitawe govora. To nije dovoqno za zakquËak da je Lazar KrstiÊ iz Katara, ali sugeriπe moguÊnost da su delovi zvaniËne biografije iskonstruisani da bi se pokrilo neπto πto se ne æeli da πira javnost sazna.

Uzgred, zaπto se, viπe od mesec ipo dana od kako se nalazi u centru javne paæwe, vizuelni i audio snimci ove liËnosti i daqe prikazuju u πkrto doziranim koliËinama?

Gde su osobe koje su se tokom prve dve decenije prethodnog æivota druæile sa Lazarom KrstiÊem? Ko je sedeo u klupi sa wime i oko wega, sa kime je zajedno uËio, gde su drugari sa kojima je igrao fudbal ili koπarku? Gde je wegova devojka, koja se pomiwe u nekim od malobrojnih medijskih izjava o wemu, da se javno predstavi i da potvrdi kakav je fin momak wen tadaπwi deËko bio?

PoznavajuÊi srpski mentalitet, od kako je Lazar KrstiÊ postao vaæan, zar se od poznanika iz niπke proπlosti, ukquËujuÊi osobe koje su ga tada samo povrπno poznavale, ne bi oËekivalo da se sada pred kamerama hvale da su wegovi najbliæi drugovi i prijateqi, joπ iz detiwstva?

Doduπe, ovih dana su se u beogradskom „Blicu” od 9. septembra 2013. pojavile dve oËigledno reæirane fotografije Lazara KrstiÊa (Kraj na str. 12)

Iskra 1. novembar 2013.

Zar je razvrat jedina preostala slika slobode?

Pravo da se u politiËkom sistemu zahteva „sloboda” za obqubu deteta od 12 godina U Holandiji je 2006. godine ozakowena politiËka stranka, koja se zalaæe za legalizaciju seksualnih odnosa sa decom od wihove 12. godine, deËje pornografije i skotoloπtva (sodomije). Stranka „PNVD” za sada je slabo uoËqiva kruna „evropskih vrednosti i sloboda”, Ëijoj je epizodi sredweg stadijuma razvoja trebalo da prisustvujemo proπle nedeqe u Beogradu.

Kada odete na wihovu mreænu stranicu, obuzme vas bes. Na levoj margini je mala kuÊna kamera, postavqena na dve kwige koje se nalaze na rubu sofe. Objektiv joj je uperen ka drugoj margini, na suprotnoj strani kreveta, gde se nalazi deËja igraËka - simpatiËna æuta ptiËica prekrivena natpisom: „Razlog za bliskost”.

Tekst programa stranke, u nastavku, proπaran je deËjim crteæima. Asocijacija na pedofiliju viπe je nego jasna i bez πokantnih programskih odrednica.

Holandska Stranka komπijske qubavi, sloboda i razliËitosti, koja se zalaæe za legalizaciju seksualnih odnosa sa decom poËevπi od wihove 12. godine, deËje pornografije i sodomije, osnovana je u leto 2006. godine. Trojica osnivaËa saopπtila su da je ciq stranke razbijawe tabua i borba protiv netrpeqivosti. Oni æele da o pedofiliji govore slobodno i javno, tvrdeÊi da wena zabrana decu Ëini samo radoznalijom. „Sloboda” za decu od 12. godine

daleko od dovoqnog da se zabrani stranka. Do biraËa je da donesu odluku o argumentima politiËkih stranaka, zakquËuje holandski sud.

Stranka „PNVD”, ohrabrena ovakvim stavom suda, saopπtila je da je pedofilija postala tabu, nakon πto je Mark Dutro, belgijski pedofil i serijski ubica, tokom 1995. i 1996. godine zlostavqao i ubio πest devojËica od osam do 19 godina. Ukratko, naum stranke pedofila bio je da po ulasku u holandski parlament ukloni negativnu sliku o pedofilima.

Po wima, to je samo deo ukupnog problema, odnosno pitawa legalizacije pedofilije.

Sa druge strane, stranka zahteva pravo glasa za decu od 12. godine, dozvolu upotrebe teπkih i lakih droga, zatim pravo da deca od 12. godine samostalno odluËuju s kim Êe æiveti i pravo na seksualne odnose sa æivotiwama.

Lake droge bile bi legalizovane za decu od 12. godine, uz upozorewe o opasnostima koje prekomerna upotreba donosi, a teπke bi po zakonu bile dostupne svakome ko navrπi 16. godinu. Puπewe duvana, kockawe i upotreba alkohola bili bi dozvoqeni deci od navrπene 12. godine.

Wihov program obuhvata ceo niz dodatnih mera, koje bi primenili kada bi doπli u situaciju da odluËuju u parlementu: dali bi najveÊa moguÊa ovlaπÊewa gradovima i opπtinama, a πkole bi po vlastitom nahoewu potpuno samostalno mogle da odluËuju o nastavnom gradivu i naËinu sprovoewa nastave.

Gardijan je iz pera urednika za Evropu, Nikolasa Vata, tada izvestio da je Holandija osnivawem stranke pedofila uËvrstila reputaciju socijalno najliberalnije zemqe u Evropi. „Holandski sud odbacio je zahtev antipedofilskih aktivista za zabranu stranke 'PNVD', koja æeli da snizi starosnu granicu saglasnosti za stupawe u seksualne odnose sa 16 na 12 godina i zalaæe se za legalizaciju deËje pornografije. Slobodu izraæavawa, slobodu okupqawa i udruæivawa treba gledati kao temeqe demokratske vladavine prava i stranka 'PNVD' ima pravo na te slobode, zakquËio je sud u Hagu”, kaæe se u Gardijanovom izveπtaju.

Holandska stranka pedofila nije usamqen sluËaj. ©ta javnost Srbije zna o organizaciji „NAMBLA” („North American Man/Boy Love Association”)? ReË je o druπtvu za pravnu zaπtitu optuæenih u sluËajevima pedofilije i pederastije u SAD, koja se zalaæe i deluje u pravcu ukidawa starosne granice za stupawe u homoseksualne odnose sa deËacima i za oslobaawe svih osuenih zbog seksualnih kontakata sa maloletnicima koji nisu ukquËivali prisilu.

List je preneo i da je sud u Hagu zakquËio kako protivnici politiËke partije pedofila samo æele da daju izraz sopstvenim moralnim problemima, a to je, prema holandskom sudu,

Uprkos povremenim nesuglasicama sa pripadnicima nekih od preostalih homoseksualnih organizacija u SAD, Ëlanovi „NAMBLA” uËestvovali su 1994. godine na komemorativnom

Iskra 1. novembar 2013. .

©ta znate o organizaciji „NAMBLA”?

23

Pravo da... marπu „Duh Stonvola” („Spirit of Stonewall”), u znak seÊawa na Stonvolsku pobunu („Stonewall Riots”), koja je izbila 28. juna 1969. godine u GriniË vilixu u Wujorku i koja se uzmima za poËetak organizovawa homoseksualnog pokreta u svetu.

Danas neki od izvora tvrde da grupa viπe nema redovne sastanke na nacionalnom nivou SAD, ali se mreæna stranica organizacije redovno aæurira i objavquju se saopπtewa.

Sediπta „NAMBLA” su u Wujorku i San Francisku. Jedan od wenih najpoznatijih Ëlanova bio je Alen Irvin Ginsberg (1926 1997), ameriËki pesnik i jedna od vodeÊih liËnosti „bit generacije”, poznate po otvorenom homoseksualizmu i biseksualizmu, kao i upotrebi narkotika.

Laæna duga nad Beogradom Problem sa paradom homoseksualaca, naËinom interpretacije wihovog pitawa i uopπte homoseksualnim pokretom u Srbiji, srodan je pomenutim, legalizovanim ekstremima.

On je razliËit stepen iste skale nametnutih, toboæe modernih vrednosti. Pod okriqem borbe za qudska prava, promoviπu se agresivni nazori i nameÊu kao vrednosti i merila veÊini, uz punu finansijsku i politiËku podrπku EU. U Beogradu smo, tako, videli „izloæbu” fotografija na kojoj je Isus Hristos prikazan kao potpuno obnaæen homoseksualac. Izvrgava se ruglu lik Belog Anela iz Mileπeve i zahteva smrt dræave, bez ikakvog obzira prema oseÊawima veÊine. Osim toga, svako ko ukaæe na Ëiwenicu da qudska prava ne podrazumevaju agresivnu promociju nazora biva proglaπen za retrogradnog ekstremistu i sa wim razgovora viπe nema. Sledi sudska zabrana.

Setimo se, uostalom, da je Vensan Deæer svojevremeno izjavio da qudska prava homoseksualaca nisu dovoqna sama po sebi, nego da dræava ima da obezbedi i adekvatnu promociju wihovih ideja. Kako to da srpski mediji ne analiziraju zaπto niko od uglednih pripadnika homoseksualne zajednice u Srbiji nije pristalica homoseksualnih parada? Naprotiv, najobrazovaniji, najumniji i najmoralniji meu wima protive se egzibicionizmu i sablaæwivim demonstracijama seksualnosti.

Da je danaπwi homoseksualni pokret u Beogradu ekstremistiËki politiËki projekat nema sumwe. Iza wega stoji EU novcem i politiËkom podrπkom. On je jedan od tiho postavqenih uslova EU. To je politiËki projekat veÊ vien u SAD ili Holandiji, gde je stepen legalizovanih „sloboda” otiπao nekoliko

24

koraka daqe nego u Srbiji, a parade „ponosa” od poËetnih zahteva za poπtovawem qudskih prava pretvorile su se u izvitopereno izraæavawe homoseksualnosti, daleko preko granica pristojnosti i dobrog ukusa.

U studiji iz 1988. godine, inspirisanoj loπom slikom o homoseksualcima, zbog pojave HIV virusa („Posle bala - kako Êe Amerika savladati strah i odbojnost prema gejevima tokom devedesetih godina”), o kojoj je svojevremeno pisao Aleksandar PaviÊ, Marπal Kirk i Hanter Medsen strategiju „osvajawa javnosti” predstavili su kao kampawu koja ima centralni oslonac u goloj propagandi, Ëvrsto utemeqenoj u davno ustanovqenim naËelima psihologije i reklamirawa.

Po reËima profesora Pola Randoa sa univerziteta Rixent, ciq te akcije je nametawe homoseksualne kulture veÊini, uÊutkivawe protivnika i konaËno preobraÊawe druπtva. U tom smislu, kquË uspeha leæao je u ciqanom birawu reËi „gej”, vezujuÊi nejasne ali pozitivne konotacije za tu pojavu. Sama reË „gej” u engleskom jeziku izvorno znaËi „radosan”, „smeπqiv”, „veseo”. „Gej”, kako piπe PaviÊ, iako suπtinski nema veze sa konceptom koji danas oznaËava zvuËi neuporedivo pozitivnije od izraza „homoseksualac”.

Besmisleno je smatrati da je seksualnost, ma kakva i Ëija bila, sama po sebi razlog za ponos. Da bi bio liËno ponosan, heteroseksualan Ëovek treba da okonËa πkolu i odsluæi vojsku, zasnuje porodicu i izrodi decu, ostvari karijeru i postigne da se o svemu tome uspeπno stara do stasavawa sledeÊe generacije.

Da bi bila podobna na skali sintetiËkih vrednosti evropskog druπtva, veÊinska zajednica svoje uzviπene svetiwe i odgovornosti tradicionalnog druπtva moraÊe da svede na uporedni nivo puke homoseksualne pripadnosti ili moralno nakaznog prava da se u politiËkom sistemu zahteva „sloboda” za obqubu deteta od 12 godina.

To neminovno sledi kada slobodu zakonodavci degradiraju na ideal zadovoqavawa najprizemnijih, Ëak mraËnih poriva.

Ozakowewe takvih ekstrema kasnije daje πansu primewenoj demokratiji. Vara se svako ko smatra da je jednom ozakoweno istrebqewe qudi u nacistiËkoj NemaËkoj, na primer, u primeni bilo sporno sa stanoviπta voqe izmanipulisane veÊine. Zar je razbludna, laæna ikona sa motivom razvrata jedina preostala slika slobode sa one strane duge, koja je koliko do juËe pripadala naπoj deci?

1.10.2013.

(Podvukla - Iskra)

Glas Rusije

Iskra 1. novembar 2013. .

StruËna i liËna biografija Lazara KrstiÊa

Wegovo neiskustvo, te Ëije zadatke treba da obavi, naπ ministar finansija Najvaænije pitawe - koga Lazar KrstiÊ u Vladi Srbije stvarno zastupa veπto se premeπtaju na sporedan kolosek uspavankama o impresivnim akademskim i poslovnim podvizima, u kombinaciji sa kreativnim zavereniËkim teorijama. Po bajkama koje fasciniraju prostotu, ne samo da je KrstiÊ radio za firmu „Makinzi”, πto izgleda maweviπe taËno, nego je joπ „savetovao rusku i poqsku vladu u voewu makroekonomske politike.” Nije poznato da su ruska i poqska vlada ikada izrazile zadovoqstvo KrstiÊevim makroekonomskim savetima, ali ne bi bilo zgoreg upitati ih o tome.

Naravno, svako ko ima i najmawe ameriËkog iskustva lako shvata o Ëemu se radi. Maπtovito preuveliËavawe u SAD je norma kada piπete liËni rezime (CV). Uzgred, kada Êe nam najzad pokazati CV Lazara KrstiÊa? Da li su ga poslanici videli pre nego πto su glasali za wega? (Da li ga je iko od wih od Vlade traæio?) Spisak politiËara, Ëelnika preduzeÊa, novinara i drugih javnih liËnosti u SAD koji su u svojim rezimeima podatke o obrazovawu ili relevantnom iskustvu „kreativno podeπavali” pa su zatim bili „provaqeni” podugaËak je. U tom kontekstu, vaæno je istaÊi da studirawe „etike, politike, ekonomije i matematike” diplomca sa „Jejla” ne podrazumeva nikakvu temeqnu pripremu iz tih oblasti, niti aristotelovsku intelektualnu πirinu. To znaËi samo da je u sklopu svoga undergraduate obrazovawa, obiËno tokom prve dve godine, dok se veÊina ameriËkih studenata dvoumi u Ëemu Êe se specijalizovati, upisao po kurs iz svake od navedenih oblasti. Na oblast iz koje Êe diplomirati student se usmerava tek pri kraju Ëetvorogodiπwih studija, koje su u Americi vrlo opπte i, bez postdiplomske nadogradwe, ne smatraju se za ozbiqnu struËnu kvalifikaciju.

(Hiqade mladih Amerikanaca sa Bachelor’s diplomom kakvu ima KrstiÊ prevrÊu hamburgere kod Makdonalda.) Po istom principu, makroekonomsko savetovawe poqske i ruske vlade znaËi najverovatnije samo to da je KrstiÊeva firma Makinzi sa tim vladama stupila u neki zajedniËki projekat. Neko kao Lazar KrstiÊ bio je samo jedan od dvadesetak ili viπe kancelarijskih πrafËiÊa koji su, u nekom svojstvu, na ugovorenom poslu sa klijentima ispred firme saraivali.

Po pisawu ameriËkog poslovnog portala Bloomberg dovoewe osobe sa KrstiÊevim profilom na poloæaj ministra finansija nema nikakve veze sa prestiæom univerziteta gde je diplomirao, a joπ mawe sa wegovim liËnim sposobnostima. Pravi razlog, koji se tamo navodi, izuzetno je prozaiËan: da pripremi teren za moguÊi novi stendbaj ugovor sa Meunarodnim monetarnim forndom i EU. Prema tome, osnovna

Iskra 1. novembar 2013. .

kvalifikacija kandidata je samo to da bude podoban i da uliva poverewe faktorima koji Srbiju dræe u smrtnoj finansijskoj stisci - i niπta viπe. Pa makar se i ne zvao Lazar KrstiÊ, i ne bio diplomac sa „Jejla”.

Eho na istu temu nalazimo na drugom ameriËkom poslovnom portalu, Business Today, takoe od 15. avgusta 2013. On nije precizirao svoj program, u wihovom komentaru se kaæe za KrstiÊa, ali prema izveπtajima to zasigurno podrazumeva obraÊawe za podrπku Meunarodnom monetarnom fondu, kao i daqe napore da se smawe potroπwa na penzije, nerentabilna dræavna preduzeÊa i radna mesta u javnom sektoru.

Uz neprijatnu napomenu da Êe Srbija ove godine morati da pozajmi 2 milijarde evra a 2014. oko 5 milijardi, samo da bi se odræala na povrπini, u analizi ameriËkog poslovnog portala podseÊa se da je ove godine javni dug na putu da dostigne 65 odsto od bruto unutraπwe proizvodwe, πto je viπe od preporuke MMF-a i upozorava se da investitori nisu ubeeni u sposobnost koalicije da stabilizuje srpske finansije, i te sumwe su uticale na poveawe kamata, dok se valuta dinar nalazi pod pritiskom.

Novi ministar finansija Êe morati da sprovede ozbiqne reforme, zloslutno nagoveπtava Vladimir Gligorov iz beËkog Instituta za meunarodne ekonomske studije, jedne od ekspertskih nevladinih organizacija preko kojih se nadgleda i kontroliπe srpska privreda, i preteÊi dodaje da Êe vladajuÊe stranke morati za to da plate cenu.

Reforma je πifra Ëije znaËewe ne bi trebalo posebno razjaπwavati srpskoj javnosti.

Ukoliko postoje sumwe, razvejava ih insajder britanske Standard banke, Timoti Eπ: S obzirom na KrstiÊev slab poloæaj i neiskustvo, smatramo da je za Srbiju od æivotne vaænosti da se πto pre ukquËi u novi program MMF-a da bi se investitorima ulilo dovoqno poverewa.

Prema tome, dok se potplaÊeni domaÊi analitiËari tom temom uopπte ne bave, strani poslovni izvori pruæaju nedvosmislen odgovor na jedno od fundamentalnih nepostavqenih pitawa u vezi sa volπebnom pojavom Lazara KrstiÊa, a to je: Cui bono?

Ako nekome nije jasno, trebale bi da ga ubede reËi samoga KrstiÊa: TaËno je da postoji opcija da Svetska banka pomogne finansirawe naπeg buxetskog deficita, a uslov za to je da se na

9

Prirodnu Albaniju...

NATO AERODROM NA KM

se zove Prvi ugovor. A to znaËi da Êe ih biti joπ.

Pored Prvog ugovora je potpisano joπ i 7 pojedinaËnih dogovora ili ugovora o posebnim temama.

Od ranije je planirano da Êe se ovaj pregovaraËki proces zavrπiti Okvirnim sporazumom o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Taj Okvirni sporazum je u februaru objavio dnevni list Danas, a i DaËiÊ ga je komentarisao. Dakle, on nije nepoznat. Taj sporazum bi verovatno bio potpisan krajem novembra i qudi iz NemaËke to stalno govore.

TaËka koja je odloæena u aprilu je taËka o saradwi u meunarodnim organizacijama ukquËujuÊi i UN. Beograd je u zadwi Ëas traæio da se odloæi potpisivawe, ali to ne znaËi da je izbegao, samo je - odloæio.

Joπ treba da se pregovara o povratku, imovinskim pravima, posebnoj zaπtiti srpske zajednice, prekograniËnoj regionalnoj saradwi i zajedniËkom nastupu u ekonomiji Kosova i Srbije.

U taj sporazum treba da se stavi neπto πto je dogovoreno kod Ahtisarija, a to je zaπtita kulturnog naslea i zaπtita manastira i wihova autonomija.

Kad sve to ue u jedan dokument dobijamo Okvirni sporazum, koji Êe samo da nabraja πta je sve dogovoreno i neÊe imati viπe od 14 ili 15 taËaka.

Tu nema niËeg novog, veÊ je problem samo u tome πto politiËari ne kaæu punu istinu. A istina je da Êe se potpisati Sporazum o saradwi u meunarodnim organizacijama ukquËujuÊi UN. BiÊe potpisan i Okvirni sporazum.

Postoji i ideja da se na potpisivawu pojave predsednici Kosova i Srbije. Onda viπe nema pregovora - samo primena. Zna se i datum, u drugoj polovini novembra, poπto se Ëekalo da prou izbori u NemaËkoj.

Marko JAK©I∆, narodni poslanik: To Êe biti sporazum izmeu dve dræave!

Merkelova je traæila da Srbija i Kosovo potpiπu meudræavni sporazum. Kad odradite izbore znaËi da ste priznali nezavisno Kosovo i onda ostaje da potpiπete sporazum izmeu dve dræave o dobrosusedskim odnosima.

I to πto se Jahjaga sprema da pozove NikoliÊa na samit predsednika dræava Balkana - ide u istom smeru.

Nije sluËajno Eπtonova je pohvalila DaËiÊa i otkrila da je wime zadovoqna.

Fakti, 04. 10. 2013.

(Podvukla - Iskra)

8

Diana MiloπeviÊ

Ekskluzivno saznajemo, iz pouzdanih izvora pri takozvanoj „vladi” Kosova, da je NATO u svim bitnim delovima veÊ kompletirao plan po kome Êe na centralnom Kosovu biti izgraen jedan od najveÊih vojnih aerodroma. Na to mesto biÊe prebaËena polovina kapaciteta koji poseduje vojna baza Aviano odakle su polazizili avioni u bombardovawe Srbije tokom 1999. godine kako bi juæna srpska Pokrajina bila preoteta od dræave Srbije.

Aerodrom Êe se nalaziti u severozapadnom delu kosovske kotline. TaËnije izmeu VuËitrna i Priπtine a uz magistralni put Priπtina-Beograd, na prostoru od Novog sela, gde je stacionarana baza fruncuskih okupatorskih pripadnika KFOR-a pa do lokalnog puta R-128 koji se odvaja od magistralnog i vodi severno ka Samodreæi koja Êe biti zadwa taËka prostirawa ovog aerodroma. NATO Êe tu smestiti veliki vojni kapacitet koji nije po planu UN-a niti bilo koga drugog do same vojne agresorske alijanse. Rezolucija 1244 SBUN se veÊ odavno ne poπtuje a tzv „vlada” Kosova je servilna da to viπe ne moæe biti. To isto se moæe reÊi i za srpsku Vladu tako da nikakvih problema oko izgradwe neÊe biti.

Istorijski gledano baπ na tom prostoru nalazile su se snage srpske vojske koja je odatle krenula u boj protiv Turaka i ostalih azijata, juna 1389. godine prethodno se priËestivπi u crkvi Samodreæi.

Geografski, ovaj prostor, posle onoga gde se nalazi aerodrom „Slatina” podno Goleπa, jedan je od najidealnijih za izgradwu aerodroma. Dok je Goleπ svojevremeno bio neprobojni πtit u odbrani iz vazduha predstavqao je „mesto iz snova” za locirawe vojnih baza. Savremena tehnologija koju Zapadne sile poseduju ne zahteva takve prirodne zaklone. Udaqeno oko 35 kilometara, mesto na kome je planirana izgradwa novog aerodroma poseduje iste klimatske uslove, pa Ëak i boqe. Blaga klima, najveÊi broj sunËanih dana u godini, blag vetar koji ionako retko duva karakteristike su ovog podnebqa. Novi aerodrom neÊe, za razliku od Slatine, imati problem sa proleÊnim i jesewim maglama koje su tamo ne baπ retka pojava zbog podzemnih voda. Ovde toga gotovo da nema πto uklawa probleme pri sletawu. Obe lokacije su na ravniËarskom terenu s tim πto novi prostor zauzima znatno veÊu povrπinu. Aerodrom Êe biti prostraniji od mnogih gradova na Kosovu i Metohiji a pribliæno iste veliËine kao i Priπtina sa prigradskim naseqima πto Ëini prostor od 857 kvadratnih kilometara.

Na tom prostoru su do πezdesetih godina gotovo sva sela bila naseqena Srbima osim nekoliko onih koja su se iza Priluæja, od ObiliÊa ka Kosovskoj Mitrovici, podno »iËavice, naslawala na DreniËki dolinu i bila delimiËno naseqena ©iptarima. ©ezdesetih je proteran najveÊi broj Srba, da bi najmonstruoznijim zloËinima, kakve svet ne pamti, osamdesetih godina bio proteran joπ jedan znatan broj Srba iz tih sela πto je zaustavqeno dolaskom Slobodana MiloπeviÊa na politiËku scenu... (Fakti, RS, 28.9.2013 - Ivan MaksimoviÊ).

Iskra 1. novembar 2013.

Predlog CG da se pokaæe `vaænija nego πto jeste`

MINI JUGA, BEZ HRVATSKE I SLOVENIJE, PLUS ALBANIJA I KOSOVO Lideri Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije trebalo bi, krajem ovog meseca, na marginama zasedawa Generalne skupπtine UN da razgovaraju o formirawu parlamentarne skupπtine zapadnog Balkana, te u skladu s tim i svim moguÊim zajedniËkim delovawima. Ideja o formirawu zajedniËke skupπtine "umawene Jugoslavije" (bez Hrvata i Slovenaca), ali uz Albaniju, potekla iz Podgorice Ova ideja crnogorskog πefa diplomatije Igora LukπiÊa izazvala je veliku paæwu, i to kako lokalnih politiËara tako i administracije u Briselu. U dokumentu koji je predstavio LukπiÊ pomiwe se parlament "balkanske πestorke" ili skraÊeno G6, πto je Tim Xuda, britanski novinar i hroniËar novije istorije Balkana nazvao u πali "siks pak" aludirajuÊi na - pakovawe piva.

- Mislim da je svako povezivawe dobro, ali ono ne moæe biti zamena za Ëlanstvo u EU. Balkanske dræave moraju da znaju da za takvu zamenu nemaju ni vremena, ni kapaciteta niti potrebe. A saradwa je uvek dobrodoπla - rekao je Miroslav LajËak, funkcioner EU i ministar spoqnih poslova SlovaËke na Beogradskom bezbednosnom forumu.

Da bi se stvorila parlamentarna unija, ili bilo kakav regionalni oblik saradwe potrebno je prvo prevaziÊi gomilu problema koji joπ optereÊuju region. Na primer, BiH, Hrvatska i Srbija joπ nisu reπile ni pitawa razgraniËewa. Sarajevo se æali i da je izloæeno nelojalnoj træiπnoj konkurenciji Hrvatske i Srbije. Tu su i pitawa sukcesije, izbeglica, kao i konflikti u kojima Srbija ne bi ravnopravno prihvatila Kosovo kao Ëlana.

Za Tima Xudu ovo je joπ jedna jalova inicijativa.

- Imamo u Evropi Ëitav niz takvih asocijacija i one nisu dale mnogo rezultata. Ali, kad veÊ imamo taj niz, ne vidim πta je problem da se napravi joπ jedno telo koje bi pomoglo dræavama da sarauju.

Te zemqe imaju sliËne probleme, zajedniËku istoriju - navodi Xuda.

Dræavni sekretar za politiËka pitawa crnogorskog MIP-a Vladimir RaduloviÊ govori kako bi se na taj naËin mogla unaprediti parlamentarna saradwa kao i regionalna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

- Da li bi se govorilo o nekoj vrsti balkanske policije, da li bi jednako vaæilo i za parlamentarnu saradwu to ostaje na zemqama Ëlanicama da pronau konsenzus o najoptimalnijim formama saradwe - rekao je on.

Slaven RadunoviÊ iz opozicionog Demokratskog fronta misli da je predlog doπao iz zemqe koja æeli da se prikaæe vaænijom nego πto jeste.

- Crna Gora oËigledno ima potrebu da bude

Iskra 1. novembar 2013. .

vaænija i agresivnija nego πto se to od we oËekuje, posebno iz razloga πto ima velike probleme na unutraπwem planu, odnosno na ekonomskom planu.

Mislim da su ovo neki potezi koji bi trebalo ipak da skrenu paæwu.

- PrimeÊuje se jedna sliËnost sa naπom bivπom dræavom Jugoslavijom, s tim πto smo u ovom sluËaju ostali bez Slovenije i Hrvatske, a wih smo zamenili Albanijom i Kosovom. Tako da mi to deluje malo kao bleda kopija one Jugoslavije, naravno ne onako Ëvrste.

Ni u BiH nema entuzijazma za ovu inicijativu, pa tako profesor Enver Kazaz navodi da Ëak i kad se iz najboqih namera ovakve inicijative dogovore, one vrlo brzo padaju u vodu kad se vlasti suoËe "sa Ëiwenicom da su wihove politiËke elite upetqane u mnogobrojne unutraπwe, dezintegrativne i opasne poslove, te vrlo brzo odustaju od institucionalnog oblika saradwe i ostaju na deklaracijama".

U Srbiji joπ nema reagovawa zvaniËnika.

Mediji vest prenose uglavnom bez komentara. Dijana VukomanoviÊ, Ëlanica Odbora za evropske integracije iz vladajuÊeg SPS-a, kaæe da su ideje o takvim integracijama za neku daqu buduÊnost.

- Izjava gospodina LukπiÊa nije novina zato πto smo imali nedavno plasiranu sliËnu ideju o osnivawu nekog, da tako kaæem, panalbanskog Beneluksa. Pa je Ëak i premijer Ivica DaËiÊ govorio o nekoj vrsti balkanskog nordijskog saveta - kaæe VukomanoviÊeva.

Ovaj predlog je sporan Ëak i onima kojima se dopada i to kako zbog konflikta koji su razorili region, πto nije sluËaj ni s Beneluksom, ni sa Nordijskim savetom, tako i zbog asocijacije na Jugoslaviju, te je malo verovatno da se moæe realizovati.

Profesorka bezbednosti iz Skopqa Biqana Vankovska smatra da plan LukπiÊa liËi na "zapadnobalkansku nemoguÊu misiju" zato πto se on u osnovi svodi na dræave koje su se pre dvadesetak godina nazivale "ostatak Jugoslavije" plus Albanija.

- Ovo je joπ jedan u nizu predloga o nekakvom uæem povezivawu ovog dela Balkana. Meutim, realno gledajuÊi, sve ove dræave su optereÊene otvorenim pitawima sadaπwosti, a pogotovo nedavnom proπloπÊu. Teπko je zamisliti blisku saradwu izme u BiH, Srbije i Kosova kada wihove bezbednosne sluæbe joπ uvek obuhvataju qude koji su bili aktivni uËesnici u vojnim konfliktima, pa i takve za koje postoje sumwe za poËiwene ratne zloËine protiv stanovniπtva iste ili susednih dræava - objaπwava Vankovska.

Vesti-online, 24.9.2013.

Q. IvanoviÊ

25

Mini `parada ponosa` odræana i pored zabrane, ili...

©ta najavquje `drugi sporazum` Srbije sa TaËijem?

KO JE SAU»ESNIK U ©AMARU DRÆAVI Uprkos tome πto je ovogodiπwa tzv. parada ponosa otkazana iz bezbednosnih razloga, sinoÊ 27. septembra u samom centru Beograda okupila se grupa od nekoliko desetina pripadnika LBGT populacije i osoba koje podræavaju organizovawe „parade ponosa”. Oni su proπetali ulicom kneza Miloπa noseÊi veliki transparent sa natpisom: „ovo je prajd” i zastavu duginih boja koja predstavqa simbol pomenute populacije...

I upravo zbog toga nekoliko desetina pristalica odræavawa parade udarilo je πamar dræavi i veÊinskom delu populacije u Srbiji koji osuuje s pravom odræavawe ovakve manifestacije.

Ogromna veÊina qudi u Srbiji bez obzira na veroispovest osuuje i protivi se s razlogom odræavawu jednog takvog skupa. Sve crkve u Srbiji protive se odræavawu „parade ponosa”, koja navodno predstavqa poπtovawe qudskih prava i prihvatawe „evropskih vrednosti”. Moramo da podsetimo da se u zemqi koja se u demografskom pogledu nalazi u katastrofalnom stawu i u kojoj se Ëitavo druπtvo uruπava zbog sve mawe brakova a sve viπe razvoda, propagira jedna ideologija koja je potpuno usmerena na ruπewe Ëitavog druπtva i uniπtewe tradicionalnih vrednosti koje su neophodne da bi druπtvo i jedna nacija fiziËki opstala. U vremenu kada nam se zatvaraju uËionice i πkole zbog sve maweg broja dece i u vreme kada veÊina stanovnika Srbije jedva sastavqa kraj s krajem pojavili su se oni koji navodno propagiraju neke evropske vrednosti koje se odnose na poπtovawe izraæavawa slobode miπqewa i govora.

naËinu æivota. Naime, na πta pripadnici navedene populacije trebaju da budu ponosni? Na to πto su drugaËiji moæda? Ali ukoliko je tako onda bi trebalo odræati paradu heteroseksualno opredeqenih qudi u Srbiji koja bi se nazvala „parada heteroseksualaca”. Da li bi heteroseksualci imali pravo da organizuju svoju paradu ponosa? I samo pitawe nam se Ëini besmislenim i upravo u ovome se krije i logiËka kao i semantiËka greπka koja nam govori da „parada ponosa” ne bi trebala da postoji. To πto je neko gej ili heteroseksualac jeste wegova privatna stvar ali biti gej i javno propagirati te vrednosti jeste neπto πto uniπtava porodicu kao osnovnu Êeliju druπtva. Bez normalne i zdrave porodice nema ni normalnog i zdravog druπtva. Nametati neke pogreπne vrednosti graniËi se sa nasiqem nad druπtvom.

Meutim, Srbija nije Rusija i ona ima jednu prodanu vlast koja teæi ka EU i koja je u stawu da se ponizi i da klekne na kolena pred Zapadom samo da bi dobila datum za poËiwawe pregovora o pristupawu EU, kao da nema druge alternative. Tzv. prajd se Ëesto vezuje za to da li Êe Srbija uÊi u Evropsku Uniju ili ne. To je postalo pitawe svih pitawa i mediji, umesto da izveπtavaju o teπkom æivotu graana Srbije i katastrofalnoj situaciji u privredi, izveπtavaju o tome hoÊe li tzv. "parade ponosa" biti ili ne.

Meutim, glavno pitawe glasi kako je policija uopπte dozvolila da se u petak uveËe u samom centru prestonice okupi grupa koja je odræala svoju „paradu ponosa”? Ovo okupqawe je iznenadilo sve normalne graane Srbije πto je i bio ciq da se pritajeno ipak odræi mini „parada ponosa” i da se poπaqe æeqena poruka koja glasi „mi smo tu i mi Êemo nastaviti da uruπavamo vrednosne temeqe na kojima poËiva jedno druπtvo. Ipak ovo ne bi moglo da se organizuje bez barem preÊutnog odobrewa nekoga iz vlasti ko je na visokom poloæaju. Kako i zaπto policija nije spreËila jedan nenajavqeni skup koji je uzrokovao zastoj u saobraÊaju? To je zadatak policije zar ne? Iznenadna mini „parada ponosa” bila je jedan na silu organizovan nenajavqeni skup koga je policija trebala da spreËi, meutim do toga nije doπlo. Zbog Ëega? Da li je nekome u vlasti toliko stalo da Srbija ue u tu EU da je zaæmurio pred organizovawem jednog takvog skupa. Moæda je neko iz vlasti i pomogao u odræavawu mini „parade ponosa”, to je pitawe koje se sa razlogom moæe postaviti.

Za odræavawem jednog takvog „spontanog” skupa bila je potrebna savrπena organizacija i sinhronizacija a bez pomoÊi nekog iz vlasti to se nije moglo uËiniti. Bilo je neophodno uskladiti Ëitav skup i pripremiti transparente kao i odrediti æeqenu marπrutu ali za tako neËim potreban je visok nivo organizacije, organizacije koja ne bi mogla da proe bez pomoÊi „s vrha”. Neko je ipak æeleo da se parada odræi i da se poπaqe poruka da alternativa postoji i da je ta alternative ruπewe svih porodiËnih vrednosti. Policija u petak uveËe nije bila tu da spreËi „nasiqe” nad pripadnicima gore pomenute populacije veÊ da pomogne da se mini prajd ipak odræi. Patrijarh srpski Irinej se oπtro izjasnio protiv odræavawa tzv. parade ponosa i rekao je „da Crkva i dræava moraju da urade neπto u ciqu podsticaja nataliteta, kao i duhovne i moralne obnove srpskog naroda.” Na æalost na tom planu dræava niπta ne Ëini. Na kraju, umesto zakquËka, da zavrπimo sa reËima patrijarha Irineja -„Ëega se pametan stidi, budala se ponosi.”

U krajwem sluËaju, i samo ime tzv. "prajda" vrea i predstavqa rugawe jednom normalnom

NSPM, 28.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Meutim, kakve su to vrednosti? I sam problem koji iritira svakog graanina Srbije bez obzira kojoj veri pripadao jeste da se putem „parade ponosa” æeli nametnuti jedan sistem vrednosti koji je potpuno suprotan svakom vrednosnom sistemu na kome poËiva jedna zdrava nacija. Dakle, nije problem u tome πto su prava gej populacije ugroæena, to nikada i nije bio sluËaj, veÊ je problem u jednom nametawu vrednosnog okvira koji ima i politiËki karakter. Wime se æeli uniπtiti i ono malo vrednosti koje nam je ostalo. Da podsetimo, ukazom predsednika Rusije Vladimira Putina zabraweno je propagirawe ovakvog naËina æivota i svako javno okupqawe u ciqu propagirawa homoseksualizma.

26

Goran VujeviÊ

Iskra 1. novembar 2013.

`Prirodnu Albaniju` i nezavisnu dræavu Kosovo Eπton: Izbori na Kosovu predstavqaju veliku πansu. Posle tih izbora moglo bi da doe do drugog sporazuma dve strane VeÊina u Srbiji viπe ne reaguje ni na πta πto nije u vidnom poqu i πto se „ne jede”. Evo primera. Ona πto u statusu visoke predstavnice EU za spoqnu politiku navodi Ivicu DaËiÊa na „πiptarski greh” - ona πto se odaziva na ime Ketrin Eπton - izjavila je: „Izbori na Kosovu, koji Êe biti odræani 3. novembra, predstavqaju veliku πansu. Posle tih izbora moglo bi da doe do drugog sporazuma dve strane”.

Eπtonova izgovorila gostujuÊi na tribini Centra „Vudro Vilson” u Vaπingtonu. A u Beogradu i πirom Srbije - muk. VeÊina nije ni registrovala da je evropska Olbrajtova to rekla. A meu onima koji jesu: mnogi imaju razloga da o tome Êute, a ostalima je - svejedno. ©ta je Eπtonova, zapravo, najavila najavqujuÊi „drugi sporazum dve strane”? ta se iza toga brda vaqa i Ëemu Êe taj „drugi sporazum” biti nova, druga ili zavrπna faza? Da li je taj „drugi sporazum” unapred bio predvien, moæda uslovima sa kojima je Merkelova dolazila u Beograd? HoÊe li VuËiÊ, DaËiÊ i NikoliÊ biti sreÊni da i wega nametnu svojoj zemqi i narodu?

Qubomir KQAKI∆, politikolog i publicista: Eπtonova i Riker prave „prirodnu Albaniju” To πto je Eπtonova rekla u vezi je sa sedmim uslovom o meudræavnom ugovoru. Treba imati u vidu da je u samom Centru „Vudro Vilson” ta wena opaska oko drugog ugovora bila izreËena u okviru predstavqawa aktivnosti koje EU ima van svojih granica (u Sudanu, Siriji i drugim zemqama) gde se EU angaæuje vojno, politiËki i obaveπtajno.

Wen nastup je deo paketa dogaaja koji predstavqaju snaæan pritisak na Srbiju i srpske politiËare dræe zarobqene u okviru dogovora na koje su pristali.

Kada je 27. septembra Srbija bila zaokupqena dilemom - da li Êe biti gej parade, u Vaπingtonu je bila prireena 17. gala veËera Albanskog nacionalnog saveta, koga su SAD osnovale pre 20 godina da pritisnu Jugoslaviju i druge zemqe da se konaËno reπi albansko pitawe na Balknu. To veËe je nagradu za 2012. godinu dobio Filip Riker koji je koordinirao aktivnosti pregovora u Brislelu, gde se kao domaÊica nominalno pojavquje Eπtonova.

I Iskra 1. novembar 2013.

Riker je pozdravqen kao jedan od prvoboraca za albansko pitawe u kontekstu strategije koja vodi formirawu prirodne Albanije.

Briselski sporazumi su epizoda koja olakπava da se to pitawe reπi i da se na kraju kaæe: izvolite, dobili ste proπirenu Albaniju i to je pitawe reπeno.

Eπtonova je posle veËere rekla da je to zajedniËki rad na uspostavqawu prirodne Albanije. Drugi dogovor koji je pomenula je deo te priËe.

Naπa javnost je potpuno ravnoduπna, politiËka javnost ignoriπe iz razloga neznawa, korumpiranosti, izdaje. Tako da nismo primetili ni izjavu predsednika opπtine Preπevo Ragbi Mustafe, koji je u ovdaπwoj πtampi vrlo lepo govorio o pomenutoj veËeri, a tekst je naslovqen ovako: Preπevska dolina nije zaboravqena.

A ta dolina je deo neËega πto se u posledwe vreme naziva „istoËno Kosovo”! I iz daqine se vidi da sve te epizode - Eπtonova, veËera i sve ostalo - govore da je dinamika dogaaja za konstituisawe prirodne Albanije u punom zamahu.

Mi u Srbiji i u regionu, a ni u Evropi, nemamo odgovor na takav tok stvari i one Êe se odvijati nesmetano sve do artikulisawa tog odgovora.

Slobodan SAMARXI∆, potpredsednik DSS: To je sedma taËka nemaËkih uslova!

To je sedma taËka nemaËkih uslova za Srbiju, a to znaËi da Êe Srbija i Kosovo potpisati obavezujuÊi pravni dokument.

Dakle, to nije niπta novo. Ne razumem kako to naπi politiËari ne shvataju.

Eπtonova sve vreme radi po nemaËkom planu. Ova sedma taËka Êe biti novi uslov EU (a stari uslov NemaËke) da bi se otvorili pregovori sa Unijom, odnosno da bi Beograd dobio datum za poËiwawe pregovora.

To πto je DaËiÊ najavio da Êe se povuÊi iz daqih pregovora (ako srpskim politiËarima ne bude dozvoqen ulazak na KiM tokom predizborne kampawe) nema teæinu jer nema viπe pregovora, poπto su sve veÊ predali.

Duπan JAWI∆, nauËni savetnik Centra za socioloπka istraæivawa: Sledi sporazum o saradwi u meunarodnim organizacijama, ukquËujuÊi i UN. Ugovor koji je potpisan u aprilu u 15. taka

7

VuËiÊ i... Ëini. Na ovom primeru se najboqe vidi kako „dobri prijateqi” jedni druge Ëuvaju na politiËkoj sceni Srbije.

Oni dobri u Beogradu na vodi, a mi nasukani na suvom Imaju ova dvojica drugara i mnogo toga drugog zajedniËkog, npr: VuËiÊev veliki prijateq i prethodnik na Ëelu Biroa za koordinaciju svim sluæbama bezbednosti u Srbiji, Miodrag Miki RakiÊ, potpredsednik je Demokratske stranke kojoj se na Ëelu nalazi –ilas. Nije iskquËeno da je i neki –ilasov veliki prijateq Ëlan Presedniπtva SNS, poput, recimo, Zorane MihailoviÊ, nekada visokog funkcionera DinkiÊevog G17+, a danas Ëlana EastWestBridge-a, ispostave Trilateralne komisije i kquËne strane NVO-agenture u Srbiji.

Ono πto nas svakako neÊe iznenaditi jeste i da za koju godinu otkrijemo da su –ilas i VuËiÊ sve vreme zajedno Ëak i poslovali, imali zajedniËke firme i delili novac.

Ono πto im je takoe zajedniËko jeste da su obojica izuzetno radni i da imaju istu strast, a to su istraæivawa javnog mwewa i oËitavawa rejtinga. Po uzoru na veπtaËko –ilasovo podizawe rejtinga od 2008-2012 (koje je na kraju medijskog pumpawa dalo rezultat u preko 30% glasova na gradskim izborima u Beogradu), tako danas i VuËiÊ, najveÊi gubitnik izbora 2012, diæe svoj rejting na veπtaËki naËin na preko 40% podrπke u biraËkom telu. Nadamo se da Êe se i ovaj politiËki mehur od sapunice uskoro rasprsnuti kao πto je –ilasov pukao pre godinu dana, Ëim su se otvorili mediji i za drugu stranu medaqe o „uspeπnom preduzetniku i gradonaËelniku Beograda”. Ostaje i Ëiwenica da se wih dvojica neprestano utrkuju, ali i ugledaju jedan na drugog, uvek pomalo isfrustrirani uspesima druge strane. Tako je VuËiÊ godinama patio zbog –ilasove popularnosti i pokuπavao da oponaπa wegove kampawe, da bi sada –ilas doπao u situaciju da pati zbog VuËiÊevog rejtinga, pa pokuπava da mu se dodvori.

Kao πto su Zoran –iniÊ i Vojislav ©eπeq imali sliËnosti kao politiËari-makijavelisti, ogromne inteligencije i spremnosti na velike liËne rizike, tako su i –ilas i VuËiÊ politiËari sliËni u velikom egu i spremnosti da gaze preko drugih da bi ostvarili svoje interese i ciqeve.

Meutim, ma koliko spoqa gledano bili u sukobu i direktnom rivalstvu, uvek Êe jedan za drugog na kraju naÊi lepe reËi i izgrliti se zbog „narodnog dobra” i zajedniËke vizije „Beograda na vodi”.

Wihovu donedavnu politiËku idilu pokvario je „namazani” Ivica DaËiÊ, koga su prerano otpisali.

Za nepuna dva meseca tri puta je nasamario neprikosnovenog „gospodara VuËiÊa”: izbacio je iz Vlade VuËiÊevog prijateqa DinkiÊa i uzeo za sebe slavu obraËuna sa najneomiqenijom liËnoπÊu u Srbiji, laæno se javno usprotivio pederbalu i pobegao u GrËku kako bi na VuËiÊa pala odluka da organizuje pederbal u Beogradu, i to u susret vanrednim gradskim izborima, i - πto je posebno

6

napravilo problem - naruπio tajne dogovore izmeu VuËiÊa i –ilasa zahtevom za smenom –ilasa sa mesta gradonaËelnika Beograda, gde ga je VuËiÊ Ëuvao punih 15 meseci posle izbora, a sada nije mogao da ne podræi DaËiÊev zahtev jer bi se tako ofirao i tajni dogovor izmeu wih postao bi javan. Ivica DaËiÊ je i ranije pokretao temu specijalnih veza izmeu DS i SNS, ali se uvek zaustavqao u punom otkrivawu ove istine, jer je zadræavao neporuπenim mostove za koalicije i sa jednima i sa drugima. OËekujemo da kada mu drugari uskoro pripreme odstrel sa politiËke scene, i Ivica DaËiÊ progovori sve πto zna o wihovom prijateqstvu i tako bar joπ nekog od wih povuËe sa sobom u propast.

Odnos dva prijateqa prema Dverima Obojica su dobrano ostali duæni Pokretu Dveri, kao jedinoj novoj snazi i nadi na ustajaloj politiËkoj sceni Srbije. Razume se da kako bi oni ostali bitni i najbitniji, potrebno je diskvalifikovati i onemoguÊiti svakoga novog ko bi mogao da im se suprotstavi, i praktiËno ukinuti opoziciju. Aleksandar VuËiÊ, viπegodiπwi veliki prijateq sa vodeÊim qudima DS, liËno je mesecima pre urevdanskih izbora 2012. lansirao medijsku klevetu da su Dveri –ilasov projekat, i time sigurno oduzeo Dverima nekoliko procenata glasova na izborima. Ovim (neki bi rekli pokvarenim, a neki veπtim) politiËkim manevrom koji potiËe iz psiholoπke sfere, druge je optuæio za ono πto on sve vreme radi - sarauje sa –ilasom. Na drugoj strani –ilas je otvoreno pokrao politiËki program Dveri: od stava prema pederbalu i porodiËne politike do niza ekonomskih mera, na taj naËin jasno pokazajuÊi Ëije vreme dolazi i Ëije ideje imaju buduÊnost. Kao medijski magnat i profesionalni istraæivaË javnog mwewa sigurno je taËno proËitao popularnost i Dveri i politiËkih ideja za koje se Dveri zalaæu godinama pre wega. OseÊajuÊi generacijsku konkurenciju u Pokretu Dveri, u perspektivi najjaËoj politiËkoj alternativi koja ih moæe ugroziti, kao i mnogo puta do sada zajedniËki interes protiv Dveri naπli su dva dobra politiËka druga, dva prijateqa.

Sve ovo treba ozbiqno imati u vidu kada krene nameπteni referendumski izborni proces u Beogradu na kome treba da biramo izmeu VuËiÊa i –ilasa, koji posle sledeÊih izbora na svim nivoima lako mogu da se dosete da zbog „viπih nacionalnih, dræavnih i beogradskih interesa” sklope Ëak i novu vladajuÊu veÊinu. Uostalom, zar oni po pitawu predaje Kosova i Metohije, potpisivawa antiustavnog briselskog sporazuma i bezglavog trËawa u EU po svaku nacionalnu cenu, veÊ nisu u koaliciji? Ovo posebno moæe biti ubrzano ako ih za to zamole wihovi prijateqi iz zapadnih ambasada, æeqni - recimo - promene Ustava i neke druge dezintegracije Srbije. Zato se i na kraju moramo pozvati na nezaboravne zavrπne stihove iz pomenutog hita Qube AliËiÊa: „Nek ostane ova pesma, nek se ona stalno peva, nek se peva sve dok bude tako dobrih prijateqa!”

Fond strateπke kulture, 4.10.2013.

Boπko ObradoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2013.

Prava istina o Titu

©ef πtaba za likvidacije u ©paniji Nametnuti imix najveÊeg dræavnika na ovim prostorima - onog koji je vodio najnapredniju ekonomiju i "znao i sa Istokom i sa Zapadom" potpuno je uruπen novim otkriÊima o wegovoj ulozi izmeu dva rata: Srbi su se decenijama kleli u Ëoveka koji je liËno vodio likvidacije "nepodobnih" komunista.

Da su Srbi decenijama najveÊim sinom svog naroda doæivqavali svog najveÊeg zloËinca, sa otkrivawem istorijskih arhiva sve je mawe ideologijom ostraπÊena istorijska ocena, a sve viπe postaje istorijska Ëiwenica. Tri decenije nakon smrti Josipa Broza Tita, i dve decenije nakon smrti wegove samoupravne tvorevine, πirom nekadaπwe dræave sa πest buktiwa jedino joπ æivi wegov kult koji, bar u srpskoj nacionalnoj svesti, ne dozvoqava istinsku reviziju ideoloπki kontrolisane istorije.

Nametnuti imix najveÊeg dræavnika poznatog na ovim prostorima, koji je oslobodio zemqu od okupatora, vodio najnapredniju ekonomiju i koji je "znao i sa Istokom i sa Zapadom", potpuno uruπava neprijatno otkriÊe iz beleπki wegovog najpoznatijeg biografa Vladimira Dedijera o wegovoj zloËinaËkoj ulozi u ©panskom graanskom ratu, koje pokazuje da su se Srbi kleli u Ëoveka koji je liËno vodio likvidacije nepodobnih Staqinovih suparnika.

Publicista Pero SimiÊ, autor viπe kwiga o Brozu, koji je posle razreπewa prve velike Titove tajne - uËeπÊa u staqinistiËkim pogromima u Sovjetskom Savezu - u pripremi nemaËkog izdawa Titove biografije razreπio je i drugu veliku Titovu tajnu - wegovu misterioznu ulogu u ©panskom graanskom ratu, koju je poricao do kraja æivota.

Nikada nepotvrene tvrdwe da je Tito bio u ©paniji za vreme graanskog rata, koje su stidqivo izlazile iz usta pojedinih partijskih velikaπa, nisu bile ni blizu prave istine - Tito je u ©paniji zapravo bio πef zloglasne jedinice sovjetske tajne sluæbe NKVD, zaduæen za likvidirawe nepodobnih komunista, zbog Ëega ga je Staqin nagradio mestom sekretara CK KPJ. Dedijerove beleπke, Ëiji sadræaj Press magazin ekskluzivno objavquje, prikazuju svedoËewa istaknutih komunista Josipa LopiniËa i Lea Matesa, koji su pred kraj æivota otvorili duπu i izneli sve detaqe o akcijama Titovih odreda smrti u ©paniji. Dedijer za æivota, oËigledno, nije imao hrabrosti da iznese ova saznawa u javnost. »uveni slovenaËki komunista Josip KopiniË, koji je bio visoki sovjetski obaveπtajac u ©paniji, u neobjavqenom svedoËewu izneo je da je Milan GorkiÊ (predratni sekretar CK KPJ na Ëiju Iskra 1. novembar 2013.

je smrt Broz stavio svoj peËat) bio predstavnik Kominterne za ©paniju "u svim vidovima pomoÊi i odnosa", a da se "posle GorkiÊa Tito prihvatio dobrog dela tih poslova": - Pod Titom je bio tako i rad predstavnika IV odseka NKVD-a, koji je pored ostalih poslova radio i na likvidacijama neprijateqa u inostranstvu. Tito je bio kontrolor IV odseka. I zbog toga je iπao u ©paniju na inspekcijska putovawa, na dan-dva - rekao je KopiniË, koji je u istoriografiji dobio nadimak "Ëovek koji je spasavao Tita" i koji vaæi za Ëoveka koji je odigrao jednu od glavnih uloga u wegovom dolasku na Ëelo KPJ.- I Tito i Kardeq su radili za NKVD - kquËna je reËenica u Dedijerovom zapisu "Najvaæniji razgovor sa KopiniËem".

Likvidatori iz Titove jedinice NKVD-a imali su zadatak da ubijaju takozvane trockiste, kako su se nazivali svi oni koji su se na bilo koji naËin suprotstavqali Staqinu. I sam Tito je krajem 1937. godine pisao u "Proleteru" da su trockisti svakodnevno raskrinkavani kao izdajnici i πpijuni u sluæbi generala Franka. "Raskrinkavawe" je, kako kaæe SimiÊ, bilo sinonim za fiziËke likvidacije.

InaËe, Moris Torez, generalni sekretar CK KP Francuske u doba ©panskog graanskog rata, bio je najvaæniji Ëovek preko koga su se iz Moskve prenosile poverqive direktive za ©paniju.

Preko wega je iπla i komunikacija sa IV odsekom, odnosno dokument koji jasno upuÊuje da je Tito bio "πef πtaba za likvidacije u ©paniji", a da su ostali Ëlanovi πtaba bili: italijanski komunista Vitorio Vidali, Hrvati Ivan Stevo KrajaËiÊ i Ivan Antonov Srebrewak, kao i bosanski Srbin Vlajko BegoviÊ, koji je bio zamenik πefa NKVD u internacionalnim brigadama u ©paniji i πef operativnog centra za likvidacije u Albaseteu.

Deset neispriËanih istina o Titu U Prvom svetskom ratu bio u zloglasnoj austrougarskoj 42. vraæjoj diviziji u napadu na Srbiju, zaπta je dobio unapreewe Na Ëelo partije doπao potkazivajuÊi suparnike Staqinu U ©panskom graanskom ratu liËno vodio likvidacije trockista Uspostavqawe komunistiËke vlasti nelegitimno - laæirano istorijsko zasedawe AVNOJ u Jajcu - viπe od pola delegata koji su navodno glasali za odluke nije bilo prisutno Krajem 1944. Srbija velikom veÊinom bila protiv komunista 1945. zabranio povratak proteranih Srba sa Kosova i Metohije Sremski front uspostavio kako bi reπio "srpsko pitawe" NepostojeÊe istorijsko "ne" Staqinu -

27

©ef πtaba...

Staqin wemu rekao "ne" Brionskim plenumom 1966. postavio temeqe albanske dræavnosti na Kosovu Ustav 1974. koji predvia raspad Jugoslavije (i Frawo Tuman konstatovao zahvalnost Titu "koji je kao Hrvat udario temeqe hrvatske dræavnosti”).

Sadræaj tog dokumenta Dedijer je dobio joπ 1979. godine u Parizu od Torezovog biografa Albera Sobula. Kako je zapisao Dedijer, to isto mu je septembra 1989 potvrdio i KopiniË, ali i jedan od πpanskih likvidatora, Ivan Stevo KrajaËiÊ.

Leo Mates, zagrebaËki komunista, posleratni zamenik ministra spoqnih poslova i Ëovek od najveÊeg Titovog poverewa, u Ëijoj kuÊi je Tito Ëesto boravio posle πpanskog graanskog rata.

Kako beleæi Dedijer, Matesu je postavio direktno pitawe kako je Tito postao generalni sekretar CK KPJ i kakve je usluge izvrπio Sovjetima u ©paniji da mu daju mandat u doba staqinistiËkih pogroma, na πta je dobio odgovor: - »inio je prqave usluge u ©paniji; to je za Sovjetski Savez bio vaæan poligon, i vojniËki i strateπki, ali i kadrovski; Tito je tamo Ëistio qude.

Mates je Dedijeru otkrio i da je Tito otvoreno priznao da je u ©paniji organizovao ubistvo Blagoja ParoviÊa, jednog od najpoznatijih jugoslovenskih predratnih komunista. Wegovo ime danas malo znaËi (osim πto ima ulicu u Beogradu i πto je ponegde zapisano da se radi o palom πpanskom borcu), ali je pre rata bio jedan od najperspektivnijih jugoslovenskih komunista sa otvorenim putem da zauzme voewe KPJ. ParoviÊ je, naime, bio organizacioni sekretar CK KPJ, πto je znaËilo da je drugi Ëovek u partijskoj hijerarhiji.

Milan GorkiÊ, tadaπwi sekretar CK KPJ, postavio ga je za svog predstavnika u republikanskoj ©paniji, gde je ParoviÊ pokrenuo i ureivao dobrovoqaËki list "Dimitrovac", a poËetkom jula 1937. postavqen za komesara XIII internacionalne brigade.

Centralni komitet KPJ doneo je joπ poËetkom 1934. odluku da on stane na Ëelo CK u sluËaju hapπewa Milana GorkiÊa i Vladimira ∆opiÊa (stradali u Staqinovim Ëistkama potkazani od Tita). ParoviÊa je vrh partije ocewivao kao "jednog od retkih radniËkih aktivista koji su se uzdigli i osposobili za samostalan politiËki rad πirih razmera". Ubijen je 6. jula 1937. u prvi sumrak pored sela Viqa Nueva de la Kawada, kod Madrida.

Kako beleæi Dedijer, u prvim danima Drugog svetskog rata u porodiËnoj kuÊi Lea Matesa u luksuznom nasequ ©alata u Zagrebu sedeli su Tito, Mates i Anka Butorac, bivπa supruga Blagoja ParoviÊa. - Tito u Matesovoj kuÊi u Zagrebu, iznad ©alate, Anki Butorac odjednom: "Ja sam tvoga 'druga' poslao u ©paniji u smrt."

Kako nam kaæe Pero SimiÊ, na licu mesta

28

fotografisao ga je Vlajko BegoviÊ, jedan od Ëlanova Titovog πtaba za likvidacije, a ugao snimawa fotografije - iznad tela - pokazuje da je snimak napravqen da bi se dokazalo da je zadatak izvrπen.

SimiÊ kaæe i da je prema neobjavqenom svedoËewu jugoslovenskog πpanskog dobrovoqca KoËe PopoviÊa, Titovog ministra inostranih poslova, Blagoje ParoviÊ bio jedini koji je pored Tita "pokazivao samosvest, sigurnost".

PriËa o Titovom πpanskom pohodu zaokruæuje se upravo iz pera "najveÊeg sina naroda i narodnosti". Radi se o Titovom dokumentu sa kraja 1937. godine (nekoliko meseci posle likvidacije Blagoja ParoviÊa), kojim Moskvu obaveπtava da Ivan KrajaËiÊ "vrlo dobro obavqa svoju profesiju u ©paniji". Tito je napisao i za drugog kandidata izvesnog Vokπina - "karakteristika se nalazi kod vas". Vokπin je inaËe bilo tajno ime Josipa KopiniËa.

Brozova jedinica se, prema svedoËewima "Titovih prijateqa", nije "smirila" ni po povratku iz ©panije, veÊ su nastavqali sa ËiπÊewem trockista. Ivan KrajaËiÊ je likvidirao kurire koji su bili u vezi sa voom hrvatskih komunista Andrijom Hebrangom, a nalog za ubistvo πpanskog dobrovoqca Marka OreπkoviÊa napisao je Titov izaslanik u Hrvatskoj i potowi πef wegovog kabineta Vladimir PopoviÊ. Prema svedoËewu Josipa KopiniËa, najviπe se u likvidaciji trockista pokazao Boris Krajger, posleratni predsednik Izvrπnog veÊa Slovenije.

Tito je, tako, iskoristio ©panski graanski rat i Staqinovu Ëvrstu "borbu" sa neistomiπqenicima kako bi "poËistio" sve konkurente za rukovoewe partijom. Posle streqawa Milana GorkiÊa, sarajevski komunista Ivan Kraq, inaËe general NKVD-a i πef sovjetskog obaveπtajnog punkta u Parizu, suprotstavio se teæwama Tita da postane novi sekretar KPJ. Kako je otkrio Pero SimiÊ, Tito je pred kraj æivota, krajem 1978, u jednom poverqivom razgovoru priznao da je zbog Ivana Kraqa u Moskvu poslao pismo da ga "treba povuÊi".

- Oni su ga povukli i nestao je poslije. Izgleda da je upalilo! Ivan Kraq je uhapπen u Moskvi 2. avgusta 1938, a marta naredne godine na jednom u nizu montiranih procesa osuen na smrt streqawem.

Tito je pored toga πto je nameπtao suparnike Staqinu na noæ, da bi opravdao svoje postupke, iskquËio ih je i iz partije. Po povratku u Jugoslaviju, Broz je marta 1939. u Bohiwskoj Bistrici formalizovao posao koji je na terenu odradio u ©paniji. Konstituisao je novo partijsko rukovodstvo koje su, osim wega kao generalnog sekretara, saËiwavali: Edvard Kardeq, Franc Miha Marinko, Josip Kraπ, Leskoπek, Milovan –ilas i Aleksandar RankoviÊ. Pored oko 800 jugoslovenskih komunista koji su dotad veÊ bili streqani u Sovjetskom Savezu i desetak funkcionera KPJ "nelojalnih" Staqinu, on je iz (Kraj na str. 30)

Iskra 1. novembar 2013. .

Na zajedniËkom poslu za `dobro` Srbije i zapadnih ambasada

VU»I∆ I –ILAS DVA DOBRA DRUGA, DVA PRIJATEQA IdentiËan razvoj oba politiËara i zajedniËki krug „prijateqa” i kadrovika pokazuje da su od samog poËetaka ameriËki projekat sa ciqem da se uvede i zacementira dvopartijski sistem pod punom kontrolom SAD. U tome im smeta jedina opozicija Dveri Ko bi rekao da kultni hit srpske novokomponovane narodne muzike „Dva dobra druga, dva prijateqa” Qube AliËiÊa moæe posluæiti za inspiraciju jednoj politiËkoj analizi. Nije se, meutim, u trenutku mogao naÊi boqi naziv za razotkrivawe joπ jednog politiËkog mita koji zamagquje srpsku politiËku scenu i onemoguÊava otreæwewe srpskih biraËa. U svetlu nastupajuÊih vanrednih izbora u Beogradu, kao i potencijalnih parlamentarnih izbora, ovo je moæda najvaænija politiËka poruka koju biraËi u Srbiji treba da Ëuju.

Radne biografije - dupla nula –ilas i Aleksandar VuËiÊ imaju puno zajedniËkih stvari o kojima niko nije razmiπqao.

Obojica su roeni u Beogradu, –ilas 1967, a VuËiÊ 1970. godine, tako da su generacijski bliski.

Obojica su karijere poËeli u radio-novinarstvu sa 22 godine: –ilas na Radio B92 u Beogradu 1989. godine, VuËiÊ na Kanalu S na Palama 1992. Do dana danaπweg nije razjaπweno kako se jedan naπao na jednom, a drugi na drugom mestu.

Dragan –ilas je maπinski inæewer vazduhoplovstva, a Aleksandar VuËiÊ diplomirani pravnik. Nije poznato da su ikada radili u svojim strukama niti im se moæe utvrditi bilo koji radni staæ mimo politike. Dragan –ilas je lako i brzo preπao put od studentskog lidera do tajkunskog medijskog magnata, a Aleksandar VuËiÊ od najmlaeg poslanika u Skupπtini Srbije do politiËkog gospodara Srbije.

Drugi su pravili stranke kojima se sada oni nalaze na Ëelu: Zoran –iniÊ i Boris TadiÊ su napravili DS kojoj je –ilas danas predsednik, a Vojislav ©eπeq SRS i Tomislav NikoliÊ SNS, Ëijim cepawem od SRS je nastala stranka kojoj je VuËiÊ danas predsednik. U pravqewu ovih stranaka veliku ulogu imale su i zapadne ambasade u Beogradu kojima je ciq bio da naprave ameriËki dvopartijski politiËki model u Srbiji, po kome Êe se dugoroËno samo ove dve stranke smewivati na vlasti u narednim godinama, a da se izmeu wih teπko moæe utvrditi razlika u programima. Razume se da okosnica oba programa mora ostati vernost zapadnim centrima moÊi.

Kako su se drugari obogatili?

Aleksandru VuËiÊu je 2002. godine odreen porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra u

Iskra 1. novembar 2013.

vezi sa stanom od preko 100 kvadrata koji mu je 1998. godine dodelila Vlada na Ëelu sa Mirkom MarjanoviÊem, a koji je potom otkupio ispod træiπne vrednosti. U julu 2004. Telekom Srbije iskquËio mu je telefon zbog neizmirenog telefonskog raËuna u iznosu od preko 150.000 dinara koji nije plaÊao 15 meseci, a kao razlog neplaÊawa naveo je „niska primawa” u Skupπtini Srbije. Nije poznato da se bavio nekim drugim poslom sem politikom niti od Ëega æivi sem od politiËke plate (poslaniËke, partijske, ministarske...). Kao πto je i sam ustvrdio, nekadaπwa „niska primawa” u Skupπtini Srbije ili danaπwa u Vladi Srbije sigurno nisu dovoqna za naËin æivota koji vodi i qubav za skupa odela i vina koju gaji.

Dragan –ilas je uπao u posao sa medijima u vreme reæima Slobodana MiloπeviÊa kada su to mogli ili strani agenti poput wegovog kompawona sa poËetaka B92 Verana MatiÊa ili pouzdani qudi braËnog para MiloπeviÊ, poput Slavka ∆uruvije ili Æeqka MitroviÊa koji su kasnije promenili stranu. Nije poznato Ëime se bavio i πta je radio dok 2004. godine nije postao Ëlan Demokratske stranke. Od tada profit wegovih firmi (kao uostalom i prihodi marketinπkih firmi Srana ©apera i Nebojπe KrstiÊa, koji takoe postaju bitni u DS u isto vreme kad predsednik DS postaje wihov πkolski drug Boris TadiÊ) naglo rastu za nekoliko stotina puta i za nekoliko godina oni postaju milioneri. NajveÊe bogatstvo –ilas je zgrnuo preprodajom reklamnih sekundi na RTS-u, angaæovawem svojih firmi za usluge u gradskim upravama u Beogradu Ëiji je gradonaËelnik, dobijawem za klijente dræavnih preduzeÊa pod kontrolom DS ili stranih firmi kojima se pre toga omoguÊava povlaπÊeno poslovawe ili pqaËkaπka privatizacija u Srbiji, πto sve predstavqa nezabeleæenu vrstu medijskog monopola. Na ovaj naËin svaki Ëovek u Srbiji mogao bi postati uspeπan biznismen i milioner, samo kad bi dobio ekskluzivnu moguÊnost da - primera radi - umesto dræavne televizije prodaje wene reklamne sekunde na træiπtu.

Ovo skandalozno uzimawe ekstraprofita, kojim je putem medijskog monopola –ilas doπao do ogromnog bogatstva, joπ uvek je tabu-tema u Srbiji.

Posebno je karakteristiËno da o ovome za 15 meseci VuËiÊeve „borbe protiv kriminala, korupcije i tajkuna” nije pokrenuta nijedna istraga, kao πto su osloboeni odgovornosti i drugi „æuti tajkuni” koji su ojadili Srbiju u vreme vladavine „æutog preduzeÊa” (DS) - poput VlahoviÊa, –eliÊa, ©utanovca, PajtiÊa... Kada se uzme u obzir nedavno svedoËewe Gorana VesiÊa, bliskog –iniÊevog saradnika, o tome kako je Aleksandar VuËiÊ u vreme svog ministrovawa u okviru reæima Slobodana MiloπeviÊa tajno pomagao DS i AmeriËki SKOJ Otpor 1999. godine, onda sadaπwa poπteda za –ilasa i drugare nije VuËiÊu prva usluga koju im

5

Kosovo postaje... malne”! On je izneo neistinu da veÊina graana Srbije podræava proces evrointegracija i zatim dodao da je to zbog toga πto je u interesu zemqe da bude deo normalnog sveta. Ono πto je u svakom sluËaju sigurno to je da bi veÊina graana Srbije, kada bi ih pitali, izabrala da æivi kao πto se danas æivi u Rusiji, ne smo zbog dobre ekonoske situacije u toj bratskoj zemqi (za razliku od one u EU) veÊ i zbog toga πto Rusi danas hodaju uzdignute glave, slobodni i ponosni na svoju dræavu. Treba dodati da su prethodno sa vlasti oterali zapadoide koji su pqaËkali Rusiju. Dok aktuelni srpski politiËari rasprodaju i briπu srpski suverenitet, Vladimir Putin koji simbolizuje savremeni preporod Rusije poruËuje da se wegova dræava nikad neÊe odreÊi suvereniteta zarad profita.

Rusija ne moæe da trampi suverenitet za boqi kvalitet æivota, ona bez suvereniteta ne bi mogla da postoji i raspala bi se, izjavio je ruski predsednik na sednici predsedniËkog Saveta za kulturu.

Meutim, Rusija sa takvim stavom i voom svakog dana ekonomski jaËa, dok se kupovna moÊ graana Rusije poveÊava. Suprotno tome Srbija Ëiji se politiËari odriËu suvereniteta i tradicije postaje sve siromaπnije i preti joj ekonomski kolaps pod dirigentskom palicom ekonomskih ubica sa Zapada.

Poklawawe KiM i ærtvovawe tamoπwih Srba neÊe zaustaviti taj proces.

Srbe u Pokrajini je ipak najviπe pogodio poziv Eparhije Raπko-prizrenske da izau na TaËijeve izbore 3. novembra i „izaberu najboqe”.

Ipak treba imati na umu da se na Ëelu ove Eparhije nalazi Ëovek koji se rukuje sa teroristom Haπimom TaËijem, dok je na Ëelu eparhijske informativne sluæbe Sava JawiÊ poznat po tome πto je joπ devedesetih godina πiptarske teroriste nazivao „pobuwenicima” iako su oni ubijali civile, policajce i vojnike. Na svu sreÊu u SPC ne misle svi kao Teodosije i JawiÊ.

"Srbi na Kosovu - savremeni Jevreji koje Beograd ucewuje" 

Potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki smatra da su priπtinske vlasti zabranom dolaska na Kosovo i Metohiju predsedniku Vlade Srbije Ivici DaËiÊu, koji je hteo da uËestvuje u izbornoj kampawi kosmetskih Srba, ponovo ponizile jednog od zvaniËnika Srbije.

Vlajki je u saopπtewu ocenio da je ta zabrana dolaska DaËiÊu "prqava ironija" jer je on bio glavni pregovaraË u Briselu i potpisao "sramni sporazum koji je bio konaËan korak ka priznawu" Kosova.

U saopπtewu se navodi da su priπtinske vlasti time joπ jednom pokazale ko je pravi gospodar na tom podruËju, "potvrujuÊi istovremeno i faktiËki suverenitet novonastale dræave", koju priznaje veÊ viπe od 100 zemaqa sveta.

Beograd u raqama ameriËkog poretka Vlajki je ocenio da sve teze medija u Srbiji i politiËkog establiπmenta o tome da je Kosmet sastavni deo Srbije, padaju, ko zna koji put, u vodu.

"Ako Beograd i posle ovog akta Priπtine bude i daqe s wom odræavao `normalne` odnose, onda to znaËi da je u potpunosti upao u raqe novog svetskog, ameriËkog poretka", naglaπava se u saopπtewu.

U saopπtewu se navodi da se "istinska tragedija, koja Êe vrlo brzo poprimiti epske razmere, tiËe Srba na Kosmetu", dodajuÊi da je reË o najveÊem koncentracionom logoru na svetu severno od Ibra, u kojem æivi oko 80.000 qudi i podseÊa na Varπavski geto i niz malih koncentracionih logora eufemistiËki nazvanih "srpske enklave".

U isto vreme najveÊa sramota za vladavinu prava u Srbiji je Ustavni sud koji skoro godinu dana ne donosi odluku po zahtevu za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma i Ëak pet i po godina ne odluËuje o oceni ustavnosti tzv. deklaracije o nezavisnosti KiM.

Vlajki je ocenio da se ovi savremeni Jevreji "koji su sada pod jurisdikcijom nove albanske dræave", gurani od vlasti Srbije da uËestvuju na izborima koje organizuje Kosovo, "πto znaËi davawe daqeg legitimiteta albanskoj Priπtini".

SimboliËni i ne sluËajno savetnici u Vladi Srbije i Vladi (velike) Albanije postali su promoteri NATO pakta, nezavisnosti KiM i agresije na SRJ. Savetnik Aleksandra VuËiÊa, Alfred Guzenbauer doprineo je tome da Austrija meu prvima prizna nezavisnost KiM. Sa druge strane zloËinac Toni Bler je dobio zadatak da Albaniju uvede u EU.

"S druge strane su podloæni uceni Beograda. Jer, ako kosmetski Srbi odbiju da izau na te izbore, Beograd Êe im uskratiti svaku finansijsku pomoÊ", naveo je Vlajki, ocewujuÊi da Êe, "poπto ih Albanci sigurno neÊe tetoπiti, doÊi, za one koji preæive, do drugog velikog izgona Srba sa tog podruËja", pa Êe Kosovo "konaËno biti etniËki Ëisto".

Srbi na Kosovu i Metohiji se nalaze pod pritiskom sa svih strana, ali bez obzira na brojne protivnike sa kojima se suoËavaju oni se ne predaju.

Kako istiËe Dragiπa MiloviÊ na dan TaËijevih izbora 3. novembra, umesto na biraliπta, Srbi u Pokrajini Êe otiÊi na molitv u Pravoslavne svetiwe!

Fond strateπke kulture 5.10.2013.

4

Boris AleksiÊ (Podvukla - Iskra)

Vlajki kaæe da su "Ëudni ti Srbi iz vladajuÊeg politiËkog establiπmenta". "Zapad ih je bombardovao, demonizovao, ucewivao, poniæavao, oduzimao teritorije, a oni i daqe: `HoÊemo u EU`!? ©ta joπ treba da im Zapad uradi, pa da se oni konaËno osveste?", upitao je Vlajki.

5.10.2013.

Vesti-online

Iskra 1. novembar 2013.

SAD dokumenta pokazuju ko je odluËivao i rukovao mirom i ratom u BiH

Olbrajtova: Bombardovawe Srba i oruæawe Boπwaka za ubrzawe wihove pobede CIA report: SAD su ozbiqno razmiπqale da dozvole RS referendum o otcepqewu dve do tri godine nakon sklapawa mirovnog sporazuma i ponude stvarawa konfederacije RS sa Jugoslavijom kako bi osigurale zavrπetak konflikta prije 1996. godine i ameriËkih izbora.

Ovo je navedeno u dokumentu od 20. jula 1995, koji je Sendi Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Bila Klintona, poslao Medlin Olbrajt, dræavnom sekretaru, i ostalim najviπim zvaniËnicima Klintonove administracije o predlozima kako okonËati konflikt. InaËe, CIA objavquje oko 300 dokumenata koji Êe baciti novo svetlo na dogaaje tokom rata u naπem regionu.

U dokumentu pod nazivom „Izlazna strategija za BiH” navedena su dva moguÊa scenarija za zavrπetak rata. Prvi scenario se odnosi na brzi zavrπetak konflikta i mirovni sporazum do kraja 1995. godine, a drugi predvia moguÊnost nastavka rata u 1996. godini, ukoliko sukobqene strane ne pristanu na dogovor u 1995. Berger u dokumentu upozorava da je za SAD boqe konflikt zavrπiti pre ameriËkih predsedniËkih izbora 1996. godine. „Za nas je boqe suoËiti se s ovim pitawima ove godine nego da se bavimo operacijom povlaËewa NATO-a tokom izborne kampawe, jer Êe stranke imati snaæniju potrebu da nas ili pokuπaju obrukati ili da nas uvuku u sukob. Odmah treba da poËnemo konsultacije s naπim saveznicima na naπu strategiju posle povlaËewa”, napisao je Berger.

Berger jasno upozorava da je za Ameriku boqe rat zavrπiti u 1995, ali da je svjestan da srpskoj strani to ne odgovara jer je joπ bila vojno jaËa od boπwaËko-hrvatskih snaga, pa je u devet taËaka predloæio kako da administracija Srbima ponudi ozbiqne ustupke.

Ukoliko Srbi ne bi pristali na podelu 49:51 odsto, Berger je predvidio moguÊnost da Boπwaci prihvate mawe od 51 odsto u zamenu za neπto kvalitetniju teritoriju. U Ëetvrtoj taËki je ponuda Srbima za veliku autonomiju srpskih podruËja i obimne specijalne i paralelne veze sa Srbijom. „Ako bude neophodno, treba da pritisnemo Boπwake da dozvole Srbima sprovoewe referenduma nakon dve do tri godine, kao πto smo se sloæili u paketu iz 1993. godine. Naπa argumentacija bi bila da, ako Boπwaci ne mogu ubediti srpsku populaciju da je wihova buduÊnost u reintegraciji, nema svrhe blokirati mirno razdvajawe po uzoru na ËehoslovaËki model”, navodi se u dokumentu.

U preostalim taËkama sporazum se bavi taktikom kako privoliti Slobodana MiloπeviÊa, predsednika Srbije, na saradwu. U taktici koju su nazvali „Ili radi, ili zaÊuti” bila bi ponuena redukcija sankcija ukoliko bude bio spreman da prizna BiH. Drugi scenario je nepovoqniji po srpsku

IIskra 1. novembar 2013.

stranu i predvia povlaËewe UNPROFOR-a, dizawe embarga na oruæje Boπwacima i eskalaciju vazduπnih udara protiv Srba u trajawu od godinu dana.

U tih godinu dana bi, prema Bergerovim procenama, doπlo do izjednaËavawa situacije na frontu. „Boπwacima bismo jasno rekli da su nakon tih godinu dana prepuπteni sami sebi”, stoji u dokumentu.

Nakon isteka godinu dana, bila bi razmotrena moguÊnost slawa kopnenih snaga u BiH, koje bi imale funkciju mirovnih trupa, koje bi zamijenile UNPROFOR, ukoliko bi postojala voqa da se takve snage upute. „Osim πto bismo obezbijedili oruæje i obuku radi pojaËawa vojske bh. snaga, obezbijedili bismo im (bh. strani) efektivnu protivvazduπnu odbranu, kojom bi predupredili srpsku vazduπnu moÊ”, istiËu u dokumentu.

Drugi scenario predvia i pogodnosti za MiloπeviÊa, s obzirom na to da se u ovo vreme SAD, iz istog razloga kao i u BiH, zalaæu za brzo reπewe konflikta u Hrvatskoj.

Iako SAD razmatraju moguÊnost ekonomske pomoÊi Frawi Tumanu, predsedniku Hrvatske, s ciqem odgaawa napada na Krajinu, poæeqniji im je scenario prisiqavawa Tumana i MiloπeviÊa na mirovni sporazum. „Treba da idemo i daqe i u mirovnom sporazumu predvidimo da MiloπeviÊ Tumanu prepusti Krajinu u zamenu za deo IstoËne Slavonije i garanciju stvarawa konfederacije bosanskih Srba i Federalne Republike Jugoslavije nakon sklapawa mirovnog sporazuma”, piπe Berger.

Medlin Olbrajt, ameriËki dræavni sekretar, u odgovoru od 3. avgusta 1995. Sendiju Bergeru, savetniku za nacionalnu bezbednost, nije iskquËila moguÊnost referenduma o otcjepqewu RS, ali je istakla da favorizuje opciju dizawa embarga na oruæje, vazduπne udare protiv Srba i predavawe odgovornosti Boπwacima za zavrπetak konflikta.

Napisala je da priæeqkuje reπewe po kojem bi Federacija uπla u uniju sa srpskim entitetom, kako bi bio saËuvan teritorijalni integritet BiH. O predlozima o referendumu i pravu na otcepqewe Srbima, Olbrajtova je neodreena, ali ne iskquËuje tu moguÊnost. Ona sugeriπe da bi postizawe sporazuma bez vazduπnih udara u stvari pogodovalo srpskoj strani da iskoristi pravo na mirno otcepqewe od BiH i da se „pridruæi potencijalnoj velikoj Srbiji”. Takoe, navela je da bi reπewe bez vojnih udara znaËilo i neprijatan posao u vezi s mirnom razmjenom teritorija izmeu srpske i boπwaËke strane, kako bi se strane uklopile u plan kontakt grupe.

Za vojnu podrπku Boπwcima navela je dva uslova - da wihovo teritorijalno osvajawe ne pree granice iz plana kontakt grupe, te da se Boπwaci ograde od radikalnih islamskih elemenata u BiH. 22.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Nezavisne novine

29

©ef πtaba... (sa str. 28) partije iskquËio i dvojicu Ëlanova CK KPJ Dalmatinca Ivana MariÊa Æeqezara i Labuda Kusovca: - MariÊi Kusovac su bili frakcionaπi, protiv mene su zapravo radili. Tito se u Bohiwskoj Bistrici reπio joπ jednog konkurenta, crnogorskog komuniste Petka MiletiÊa. Optuæio ga je da je "frakcionaπ", "da se ne pokorava odlukama partije", "da se izdajniËki dræi pred klasnim neprijateqem"... Dvadesetak godina kasnije Tito je priznao da mu je kod MiletiÊa najviπe smetalo πto je bio popularan u KPJ. - Morao sam posvetiti veliki dio svoga vremena da ga raskrinkam - rekao je Tito Titov boravak u ©paniji, koji je kasnije proizveo sve ove odluke, nikada nije smeo da se obnaroduje. Iako je uvek bilo sumwivo zaπto Tito nije æeleo da govori o ©panskom graanskom ratu, πto bi trebalo da bude Ëast za svakog poπtenog komunistu, to pitawe nije imao ko da mu postavi. Tek, jedino upada u oËi da osim wegovih saboraca iz IV odseka nije bilo preæivelih iz wegovog okruæewa koji bi bilo πta mogli da posvedoËe.

Prva posle Davorjanke - Jovanka radila za sovjetsku sluæbu Dedijerove arhive otkrile su joπ jednu enigmu Titovog æivota. Koja je zapravo bila uloga supruge Jovanke BudisavqeviÊi kako je tako naprasno "uπla u wegov krevet" neposredno po smrti wegove ratne qubavnice Davorjanke PaunoviÊ.

Prema svedoËewu koje je Dedijeru dao Josip KopiniË, sovjetski obaveπtajac Ivan KrajaËiÊ polovinom 1945. poslao je Jovanku na devetomeseËno πkolovawe na moskovsku obaveπtajnu akademiju "–eræinski" - a kad se vratila u Jugoslaviju, naprasno je postala Titova "druæbenica".

KopiniË je Titovom Dedijeru ispriËao i da mu je indijski predsednik πezdesetih godina u Wu Delhiju poruËio da je Joæe Smole agent ameriËke CIA i zamolio ga da o tome obavesti Tita. KopiniË je obavestio Tita, ali Broz na to nije reagovao.

Ubrzo potom, Smole je postao wegov liËni sekretar.

- Tito je svoje uËeπÊe u ©paniji pretvorio u najveÊu misteriju svog æivota - kaæe Pero SimiÊ. - Ëak i kad su mu se javqali ratni drugovi koji su govorili da su ga videli u ©paniji, ostao je nepokolebqiv. NajËeπÊe ih je demantovao komentarima da ih "nikad nije vidio". Ignorisao je i svedoËewe francuskog pisca i De Golovog ministra kulture Andre Malroa, koji je ameriËkom novi-naru Sirijusu Sulcbergeru, inaËe Titovom simpatizeru, kategoriËki tvrdio da je Tita video u ©paniji. Ignorisao je ©veanku Gusti Stridsberg, koja je u svojim uspomenama na rat u ©paniji prvo na nemaËkom, a potom i na slovenaËkom jeziku pisala da je Tita sretala u Barseloni tokom maja 1938. godine - priËa SimiÊ.

30

O Titovoj πpanskoj epizodi, inaËe, prvi je progovorio Georgi Damjanov, sovjetski agent koji je radio kao πef odeqewa Kominterne za kadrove u Evropskim zemqama. Damjanov, Ëije je laæno ime bilo Aleksandar Belov, posle rata dobio je zadatke u Bugarskoj - prvo je bio ministar odbrane, a pet godina kasnije postao i predsednik dræave. Jugoslovenski ambasador u Sofiji Mita MiqkoviÊ1953. predavao je predsedniku akreditive, a kada je ambasador preneo domaÊinu Titove, Belov se trgnuo i, oslovqavajuÊi Tita samo wegovim tajnim moskovskim pseudonimom, pitao: - A kako je naπ stari drug Valter? MiqkoviÊ je odgovorio da je Tito dobro.

Neuspeπni atentatori - Biografije Titovih likvidatora Ivan Stevo KrajaËiÊ je decenijama posle rata bio πef tajne policije, a kasnije i predsednik vlade i Sabora Hrvatske. Pero SimiÊ je u tajnim moskovskim dosijeima Ivana KrajaËiÊa utvrdio da je on sve do 8. oktobra 1971. u Jugoslaviji delovao kao tajni sovjetski agent.

Bukvalno do kraja æivota, KrajaËiÊ je bio jedini Ëovek koji je mogao kod Tita da doe bez ikakve najave, πto nije bilo dopuπteno Ëak ni Titovoj deci i unucima.

Vlajko BegoviÊ je ceo Drugi svetski rat proveo u Francuskoj, a po zavrπetku rata, kada se pojavio u Beogradu, Tito mu je momentalno dodelio "Partizansku spomenicu 1941". Bio je direktor vodeÊih jugoslovenskih privrednih resora, direktor vodeÊih nauËnih instituta, centralne partijske πkole i vodeÊeg partijskog lista, dugogodiπwi Ëlan wegovog Centralnog komiteta.

Do kraja Titovog æivota bio je Titov specijalni informator. U vreme studentskih demonstracija pojavio se na Univerzitetu sa direktnim nalogom od Tita da "reπi problem sa studentima".

Ivan Srebrewak Antonov pre odlaska u ©paniju imao je "neraπËiπÊene raËune" s Titom.

Po povratku iz ©panije Antonov je otiπao u Zagreb, za Sovjete je radio kao πef wihovog balkanskog obaveπtajnog centra. Nekoliko meseci kasnije Tito je od Moskve "traæio wegovo smjewivawe". Mesec dana kasnije neko ga je prijavio ustaπama koji su ga ubrzo ubili. U dogovoru s Titom KrajaËiÊ je Srebrewakov centar istog Ëasa stavio pod svoju kontrolu. Moskva je naknadno obaveπtena o dogaajima.

Vitorio Vidali je posle rata postao ikona italijanske KP i godinama bio Ëlan wenog Centralnog komiteta. - Ja se sa drugom Valterom dugo poznajem, mi smo u Moskvi dobro saraivali.

On ima velike zasluge za meunarodni komunistiËki pokret. Mi smo wega slali na zadatke u ©paniju i tamo je jedno vreme bio u velikim teπkoÊama, ali se dobro izvukao. I druge zadatke drug Valter je dobro izvrπavao.

23.9.2013.

(Podvukla - Iskra)

Sajt: <ikragujevac.com>

Iskra 1. novembar 2013.

TaËi: Briselski sporazum je samo poËetak...

KOSOVO POSTAJE NEZAVISNO I »LAN ME–UNARODNIH ORGANIZACIJA Haπim TaËi nema alternativ. Joπ u junu ove godine glavna liËnost izveπtaja Dika Martija o trgovini qudskim organima i partner u pregovorima Ivice DaËiÊa i Aleksandra VuËiÊa, pravosnaæno osueni terorista Haπim TaËi, poruËio je da primena Briselskog sporazuma kojim je vlast u Beogradu pristala da ukine srpske dræavne institucije na Kosovu i Metohiji i tamoπwe Srbe pretvori u nacionalnu mawinu, nema alternativu. GovoreÊi za beËki dnevnik „Prese” TaËi zvani „Zmija” je najavio da je Briselski sporazum samo poËetak. "Ne postoji alternativa implementaciji sporazuma, jer u suprotnom nema evropske buduÊnosti kako za Srbiju, tako ni Kosovo. Sporazum od 19. aprila nije kraj, veÊ poËetak jednog dugog procesa. ©to se tiËe razmene oficira za vezu to je samo poËetak. Naπ oficir za vezu Êe biti ambasador, a i ophoewe Êe biti kao na nivou ambasadora” zakquËio je voa teroristiËke OVK. Na πta su se odnosile TaËijeve reËi da Brisleski sporazum predstavqa samo poËetak, ukazali su predstavnici NemaËke i nedavno Ketrin Eπton. Ona je u Centru „Vudro Vilson” najavila da Êe nakon jedinstva koje su postigli DaËiÊ i TaËi u postizawu i primeni aprilskog Sporazuma iz Brisela, uskoro biti potpisan novi meunarodni ugovor izmeu Beograda i Priπtine. Eπtonova misli na sporazum kojim bi se ispunio sedmi uslov koji je Berlin ultimativno ispostavio Beogradu kako bi otpoËeli pregovori sa EU. Kao πto je poznato nemaËka vlada je zatraæila da „Srbija i Kosovo kao punopravne dræave Ëlanice nezavisno i zajedno ispuwavaju svoja prava i obaveze. Ta perspektiva mora da bude dogovorena kao ugovorni sporazum (na primer u obliku Sporazuma o dobrosusedskim odnosima) i mora da zaæivi pre zavrπetka pregovora o pridruæivawu.”

Takoe, visoki predstavnik vladajuÊe nemaËke partije kancelarke Angele Merkel Andreas ©okenhof izjavio je u septembru tokom posete Beogradu da je „na partnerima - Beogradu i Priπtini”- da potpiπu zajedniËku pravnoobavezujuÊu izjavu koja bi bila sprovedena do kraja pregovora o prijemu. Sam sporazum o dobrosusedskim odnosima koji treba sledeÊi da bude potpisan podrazumeva i reπavawe problema u odnosima „Kosova sa UN i drugim meunarodnim organizacijama”. Beograd Êe wime omoguÊiti da separtistiËke vlasti u Priπtini stupe u zvaniËne i „legalne” odnose sa meunarodnim organizacijama! Da Êe ovaj sporazum imati snagu meunarodnog ugovora govore i podaci da neposredno pre wegovog potpisivawa treba da bude organizovana meunarodna konferencija i sastanak „na vrhu.”

Dakle sve je jasno. Vlast u Beogradu predvoena Tomislavom NikoliÊem, Ivicom DaËiÊem i Aleksandrom VuËiÊem i defacto i dejure priznaje nezavisnost Kosova i Metohije i Srbe koji su preæiveli πiptarski genocid i NATO agresiju pretvara u nacionalnu mawinu. Napredwaci i sociIskra 1. novembar 2013.

jalisti Ëine sve πto je u wihovoj moÊi da ispune reËi Haπima TaËija o realizaciji Briselkog sporazuma kao i ultimatume Berlina. U tom prqavom poslu partije predvoene VuËiÊem i DaËiÊem zadaju Srbima na Kosovu i Metohiji najteæe udarce.

Dragiπa MiloviÊ koji je protivzakonitom odlukom DaËiÊeve vlade smewen sa mesta predsednika SO ZveËan samo zato πto je protivnik izlaska na TaËijeve izbore, istiËe da Srbi u Pokrajini nikad neÊe pristati na razbijawe sopstvene dræave bez obzira na pritiske. „Bole nas pretwe iz Beograda, ali ih se ne plaπimo. NajveÊe pritiske trpimo od vlasti iz Beograda koje istovremeno ponavqaju da nikad neÊe priznati nezavisnost KiM. Zaπto nas onda guraju da to uradimo, kada mi ne æelimo da pogazimo Ustav i zakone svoje dræave? I ne znamo otkud im pravo da smewuju legalno izabrane predstavnike lokalne vlasti, izabrane voqom ovdaπwih Srba po zakonima dræave Srbije” objaπwava MiloviÊ. Dok republiËka vlada potpisuje sporazume sa narkodilerom Haπimom TaËijem i dok mu VuËiÊ i DaËiÊ pruæaju ruku, oni u isto vreme Srbe na KiM podmuklo optuæuje za loπu situaciju u Srbiji. „Jednom prilikom nam je reËeno da smo mi Srbi sa severa postali noga koja ne da, da se vrata KiM zatvore, a Vlada Srbije da ih otvara.

Svima je jasno da bi naπ masovni izlazak na izbore znaËio da smo ta vrata zauvek zakquËali” zakquËuje Dragiπa MiloviÊ.

Na πta je sve spremna, vlast u Beogradu je pokazala kada je poËela da dostavqa pozive raseqenim sa KiM sa zahtevom da se obavezno i odmah odazovu „radi evidentirawa za glasawe” na TaËijevim izborima. Pri tom je dozvoqeno da jedno raseqeno lice ponese viπe liËnih karata kako bi odziv na novembarskim izborima bio πto veÊi.

Profesor prava Duπko »eliÊ upozorava da se nakon odazivawa ovom pozivu raseqena lica primoravaju da potpiπu obrazac „prijava za glasaËke listiÊe” koje popuwava sluæbeno lice Republike Srbije iako je na wima oznaka tzv. republike Kosovo! Ovakve metode jasno pokazuju spremnost „partnera u pregovorima” Beograda i Priπtine da zajedniËkim (ne)delima promoviπu nezavisno KiM i falsifikuju rezultate glasawa.

Predstavnici republiËke vlade u nemoguÊnosti da brane svoje suicidne, protivustavne i antisrpske poteze, bez trunke srama krivicu prebacuju na preæiveli srpski narod sa KiM. Marko –uriÊ mlaani, anonimus na mestu savetnik Tomislava NikoliÊa izjavquje da: ko ne glasa na izborima 3. novembra (raspisanim od strane TaËijeve „centralne izborne komisije”) podræava TaËija! –uriÊ je inaËe deklarisani „Otporaπ``, i sa JUL-ovcem Vulinom odliËno oslikava antidræavnu politiku zvaniËnog Beograda prema KiM. Da sezona besmislenih, uvredqivih i primitivnih izjava nije okonËana potrudio se da pokaæe Ivica DaËiÊ koji je povodom situacije na KiM i pravdajuÊi put Srbije ka EU, sve dræave izvan Zapada proglasio za „nenor

3

Na pod...

године рада) је трајала „драма” око тзв. „реконструкције” да би се на звона објавило како мрски Динкић бива избаченим из Владе. Да би - десетак дана после тога - у тишини постао саветник првог потпредседника Владе или штајевећсветајчовекусрбији Александра Вучића. Саветник за сарадњу са највећим пријатељима Владе Србије и власти Сједињених америчких држава што су Уједиљени Арапски Емирати. Саветник за сићу за Косово, дистрибутер сребрњака или како коме већ мило...

Да Александар Вучић није ништа урадио за Србију не треба посебно показивати. То се види из резултата рада Владе у којој ведри и облачи. У чијем интересу ради, види се по томе ко га саветује: некадашњи генерални секретар НАТО и први човек ММФ-а.

Манир пуког маркетинга без реалног садржаја којим је Демократска странка владала Србијом годинама, Вучић је довео до перфекције. Без обзира на то што нико од упитаних вероватно не би знао да одговори на питање „шта је то тачно Вучић учинио за Србију”, он је данас најпопуларнији политичар у Србији. И, што је још горе, човек коме се највише верује. Пар његових изјава само потврђују о каквом је ходајућем билборду и врло опасном човеку реч.

Верујете ли му када каже да није имао ниједан слободан дан у протеклој години? Верујете ли му када каже да му је његов лични лекар три пута у протеклој години давао инфузију у Влади Србије због преморености? Посебну пажњу завређују његове самосажаљиве изјаве како зна да се „све ово неће по њега добро завршити”.

Клима које створена око тога показује у каквој мешавини апсурда, ироније, парадокса и зла Србија лежи.

Након тих речи, мелодраматичнији посматрач је у чуду: цела Србија у црнини, погребни венци на све стране; жене плачу, кучићи завијају, заставе на пола копља - управо је Александар Вучић у згради Владе Србије саопштио да је умро Александар Вучић. Стигао је и да умре и да васкрсне: он је полубог мртве земље.

О шатро председнику Владе Ивици Дачићу, знаном и као Коферче, не вреди трошити речи. „Кале. Значи - брдо” и „Банана.

2

Значи - нисам знао ко је”.

Председник уништитељске Владе који седи у друштву човека којег САД траже због шверца две тоне кокаина. Не треба ту трошити речи.

Магарећи послушно прихватајући бриселску шаргарепу, Влада Србије је успела да сроза и спољнополитички положај земље.

Прихватајући противуставне споразуме са лажном државом Косово и дозвољавајући ударе на енергетске споразуме са Руском федерацијом и заустављање градње Јужног тока, удаљила (у најбољем случају) нас је од Русије, Кине и оставила земљу и у сфери спољне политике на нивоу сателита и сатрапа западних земаља.

Срамотно понашање наше дипломатије у случају Сирије је најновији пример тога.

Недавно је млађахни Лазар Крстић званични члан друштва „Skull and bones” - објавио мере штедње против које ико разуман не може имати ишта. О озбиљности ових мера најбоље говори званично саопштење којe тврди да је донета одлука да се „узимају јефтинији кредити”. Зар је постојала одлука да се узимају скупљи?

Тешко је подвући црту после свих ових чињеница. Тешко, јер одвећ подсећа на равну црту откуцаја срца преминулог човека.

Ни покушаји хумористичке дистанце не помажу више; за сатиру је, осим лоше власти, неопходна и нада да може бити боље. А наде је у Србији све мање и мање... Афоризам, једног мог пријатеља, непоправљивог оптимисте: „Подигнимо Србију на колена”, постаје зрно реалне наде, у ситуацији кад нам је намењено сравњење са подом!

Димитрије Косијер

IZ SADRÆAJA TaËi: Briselski sporazum je samo poËetak. . . . . . . . . . ,3 VuËiÊ i –ilas - dva dobra druga. . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 »ije zadatke treba da obavqa Lazar KrstiÊ?. . . . . . . . .9

DETEKTOR LAÆI: DOSTA ZLO»INA

PRILOZI ISKRI Prilog Iskri Æ. MladenoviÊ

£4

U spomen mog pokojnog supruga Daniela RajkoviÊa Mihaina RajkoviÊ $ 60 Za pokoj duπe mog muæa protojereja Duπana, potoweg jeromonaha Save Protinica Dragica VaviÊ $ 60 U spomen pokojnog Æike DragojloviÊa, koji je do kraja svog æivota odræao svoj zavet - Bogu, Kraqu i Otaxbini. VeËnaja pamjat naπem dobrom prijatequ Æiki Stevan i Vera PiroÊanac $ 20 Porodicama PopoviÊ naπe iskreno sauËeπÊe, a pokojnoj Kristi neka je veËna pamjat Stevan i Vera PiroÊanac $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog druga Æike DragojloviÊa Andra MandiÊ $ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Napad na Juæni tok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

PostojeÊi mitovi protiv su narodnog interesa . . . . . . 15

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

`OËe naπ` za spas qudi i mir u svetu. . . . . . . . . . . . . . .17 Agresija na SRJ - preokret u svetskim odnosima. . . . . 19 SAD plutokratija preti celom svetu. . . . . . . . . . . . . . 21 Tito - πef za likvidacije u ©paniji. . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. novembar 2013.

Iskra 1. novembar 2013.

Stanko SubotiÊ Cane je najboqi lakmus papir na kome se ovih dana nepogreπivo oËitavaju raskoπna nakaznost srpskih medija i veliËanstveno licemerje samozvane politiËke elite. To πto je SubotiÊeve ozbiqne optuæbe na raËun Borisa TadiÊa, Mikija RakiÊa, Dragana ©utanovca, Ruæice –iniÊ, Tihomira TriπiÊa i VBA od nacionalnih medija preneo samo Informer vaqda jeste konaËan i neporeciv dokaz sistemske korupcije.

Jer kako drugaËije nego skrivenim, prqavim, dakle, robnonovËanim interesima objasniti Ëiwenicu da bezmalo ni za koga u ovoj zemqi nije tema SubotiÊeva tvrdwa da su ga bivπi predsednik i wegovi najbliæi saradnici ucewivali i traæili mu milionski reket? Kako to da su svi ravnoduπni pred Canetovom tvrdwom da ima dokaze (priznanice, jelte) da je Ruæici –iniÊ, na TadiÊev nalog, isplatio 1,1 milion evra u keπu?!

Ej, bre!?! KonaËno, kako baπ nikome, osim nama, nije palo na pamet da priupita TadiÊa, Mikija, ©uleta i ostalo druπtvo zaπto ne pristanu na SubotiÊev predlog i svi zajedno odu na detektor laæi? ©ta je problem, majËini sinovi?

Ako ne laæete, ako niste reketirali, ako niste otimali keπ, pa πto lepo ne prihvatite izazov? ©ta kaæete? To je ispod vaπeg nivoa? Ahaaa... Pa je l` vi stvarno mislite da se svi mi kopËamo na leima?!

KonaËno, saopπtewe Demokratske stranke u kome su juËe æestoko iskritikovani mediji (Ëitaj: Informer) koji se bave Canetovim svedoËewem i „napadima” na porodicu pokojnog premijera –iniÊa nastavak je sad veÊ decenijske dosistiËke strategije po kojoj se svi prqavi, lopovski tragovi uvek i iznova zakopavaju u –iniÊev grob. Kad god ne znaju πta Êe i kud Êe, kad god ih pritisnu dokazi i svedoci, vaskoliki „æutaÊi” zalegnu iza Zoranove humke i spremno zapucaju po svima onima koji misle drugaËije.

+ Æika DragojloviÊ U Atlanti, SAD iznenada je umro u 87-oj godini 24. septembra 2013. naπ drug i saborac Æika DragojloviÊ. Mada je bio slabijeg zdravqa, Æika je posledwih godina udobno æiveo u staraËkom domu. Smrt je doπla neoËekivano.

Naπli su ga mrtvog za stolo gde je Ëitao „Srbobran”.

U dobrovoqce je stupio zajedno s mlaim bratom i sa wima proπao kroz sve borbe, a potom i sve naπe logore u Italiji i NemaËkoj. Odlazi na rad u Englesku gde se æeni. Po zavrπetku radne obaveze, pridruæuje se sestri Qubici RadotiÊ u SAD. Æika i wegova æena Austrijanka imali su sina Karla i Êerku Sowu koji su se po zavπetku studija nastanili u Atlanti. Ubrzo po penzionisawu Æika i wegova supruga sele se u Atlantu da bi æiveli sa decom. Æika je bio Ëlan SPC u Atlanti, ali su ga deca Karl i Sowa spalili, πto on nije zasluæio jer je bio veliki patriota, pomagao naπe listova i davao priloge onim kojima je to bilo potrtebno.

Naπe sauËeπÊe Æikinoj sestriËini Sneæani Tomas, Êerki pokojnih MiÊe i Qubice RadotiÊ.

Naπem dragom Æiki veËna pamjat i mir pepelu wegovom!

Steva PiroÊanac –iniÊevo ime je, da izvinite, postalo najËeπÊi i najboqi alibi za korumpirane skotove.

Kad do kraja raπËlanimo priËu, oni hoÊe da kaæu da u Srbiji postoji kasta nedodirqivih, onih kojima je dozvoqeno i oproπteno baπ sve. Onih koji, vaqda, imaju licencu da nekaæweno krπe zakone. Tako sad pokuπavaju da osude nas koji se usuujemo da piπemo o tome da je Ruæica –iniÊ uzela 1,1 milion evra u keπu i za to, verovatno, nikada nije platila porez?! Izvinite, a πto je to zabrawena tema?!

Informer,21.9.2013.

Dragan J. VuËiÊeviÊ

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2002. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Povodom smene gradonaËelnika –ilasa

KOJI JE „KU»KIN SIN” NA©?

Frenklin Delano Ruzvelt, ratni saveznik »erËila i Staqina, tvorac tzv. Novog dogovora kojeg je ponudio ameriËkom narodu kao odgovor na Veliku ekonomsku depresiju 1930-ih godina, i jedini ameriËki predsednik koji je bio Ëetiri puta izabran, ostao je zapamÊen po mnogo Ëemu joπ, ukquËujuÊi i jednu ciniËnu ali otvorenu i duhovitu opasku, koja je na saæet naËin opisala duh ameriËke spoqne politike. GovoreÊi o nikaragvanskom diktatoru, Anastaziju Somozi, kaæe se da je Ruzvelt „u wegovu odbranu” jednom prilikom rekao: „On moæda i jeste kuËkin sin, ali je naπ kuËkin sin”. ©to je znaËilo, u Somozinom sluËaju - kao i wegovih sinova koji su ga nasledili i vladali Nikaragvom sve do dolaska pokreta Sandinista na vlast 1979. godine - da su Ameri spremni da podræavaju diktatore i sliËne sjajne primerke qudskog materijala u ime „πirewa demokratije” i sliËnih „vrednosti” za koje smatraju da treba da se nametnu ostatku sveta. A kad jednim „kuËkinim sinovima” istekne rok upotrebe, u rezervi su uvek neki drugi, malo gladniji.

U tom kquËu bi mogla, uprkos priliËno sumornoj stvarnosti, da bude smeπna situacija koja je viena u utorak, 24. septembra u Beogradu, pri smewivawu Dragana –ilasa sa mesta gradonaËelnika Beograda. Zbiqa, kako se ne nasmejati æalopojki dosadaπweg gradonaËelnika: „Jasno je da moja smena nema veze sa onim πto smo uradili u ovih pet godina. To je politiËki odgovor na ono πto sam govorio u proteklom periodu, a to je da zemqa polako klizi u diktaturu i jednopartijski sistem”.

Eto, on jadan, zapravo pravi, istinski i neprikosnoveni borac za demokratiju - smewen je zato πto diæe svoj glas protiv straπne diktature.

Uz to mu Ëak i stranka nosi „demokratski” naziv, πto je u savremenom masmedijskom predstavqawu jednako slikawu oreola oko svetaËke glave u pravoslavnoj ikonografiji. Niπta zato πto je ceo predsedniËki mandat wegovog prethodnika na Ëelu te iste stranke, Borisa TadiÊa, proπao u sistematskom, skoro brutalnom koncentrisawu medijske, politiËke i finansijske moÊi u predsedniËkom kabinetu na AndriÊevom vencu, kada su zapravo i postavqeni temeqi danaπwe republiËke vlasti.

Tada je –ilas bio u „fazonu” - „ja se ne bavim politikom, ja sam praktiËan Ëovek”. Jednostavno, od tolike operativnosti, praktiËnosti, pragmatiËnosti i bavqewa reπavawem „æivotnih problema obiËnih qudi”, nije imao vremena da primeti nikakvo klizawe u diktaturu i jednopartijski sistem. Naravno, vremena se naπlo kada je na red doπla gradonaËelniËka foteqa.

Ono πto dodatno zabavqa - opet, Ëak i u ovo potpuno nezabavno vreme - je to πto –ilasu nikako nije smetalo klizawe u diktaturu kada je isto, godinu dana ranije, poËelo da se iskazuje na

vrlo konkretan naËin - u Vladinoj kosovskoj politici. Ustav se permanentno krπi otkako je nova vladajuÊa koalicija doπla na vlast proπlog leta. Sklopqen je oËigledno protivustavni tzv. briselski sporazum sa priπtinskom narko-mafijom, a Ustavni sud uÊutkan. Graanska i ustavom zagarantovana prava desetina i desetina hiqada Srba i drugih lojalnih nearbanasa sa Kosova i Metohije se brutalno gaze, qudi se guraju u raqe „najsurovije bande ikad viene u Evropi”, ako je verovati svedoËanstvu policijskih struËwaka EU (a takvima se, moramo li podseÊati, po definiciji veruje). –ilas o tome nije rekao ni reË. Ustvari rekao je, ali ne u kontekstu kritike „diktature” koja brutalno gazi najviπi pravni akt zemqe.

Naprotiv. U vreme potpisivawa tzv. briselskog sporazuma –ilas je traæio „moratorijum na kritiku vlasti” - tj. dok se ne dobije „datum”. Tu je, izmeu ostalog, pokazao ne samo dvoliËnost i neiskrenost, veÊ i veliku politiËku neinteligenciju, ali to je veÊ druga tema, koja bi mogla da otvori i sasvim novu debatu, (npr. o tome da li se od marioneta uopπte moæe oËekivati „inteligencija” - πto bi nas odvelo u nekom drugom pravcu.) „Principijelna” kritika puzajuÊe „diktature” je tada mogla da saËeka.

I ne samo to. –ilas je sigurno viπe vremena, kao uostalom i ostatak bednog i nemoralnog „pro-evropskog” establiπmenta, proveo razmatrajuÊi navodno pogaæena prava eldæibiti-ovaca, ali je osvedoËeno sasvim okej sa tim da se wegovi sunarodnici na KiM uteruju u institucije priπtinskih trgovaca qudskim organima, kao i s tim da se Ustavni sud Srbije praktiËno ukida kao relevantna institucija dræave. Znaju svi oni - konkurs za imperijalne „kuËkine sinove” je permanentno otvoren, a homoseksualisti su na neuporedivo veÊoj ceni od tamo nekih zlomisliteqa sa severa KiM. Ono πto sreÊu kvari onima koji bi da likuju nad –ilasovom gorkom sudbinom je priroda onih ga smewuju. Da, svima je dosta skupih, najskupqih mostova na svetu bez pristupnih puteva, svima je dosta pijavice zvane Bus plus, medijske diktature debilizma otelovqenog u gradskoj televiziji Studio B, i sliËnih stvari. Ali, opet: ko ga pa smewuje? Da li je ikada vredelo, u doba imperije, favorizovati neke wene „kuËkine sinove” naspram drugih? Da li je bilo vaæno ko Êe vladati Sodomom u posledwe wegove dane, pre kiπe od vatre i sumpora koja Êe se na wega sruËiti? Ili treba pustiti mrtve da sahrawuju svoje mrtvace.

RetoriËko pitawe, naravno.

Fond strateπke kulture 25.9.2013

Aleksandar PAVI∆ (Podvukla - Iskra)

God. LX|V

1. novembar 2013.

1230

НА ПОД, СРБИЈО!

Posle godinu dana vlasti SNS

Прошло је нешто више од годину дана од како је Србија под слоганом „Напред, Србијо” за новог Председника земље изабрала човека који се пред стотинама хиљада људи Богом клео да се неће смирити док Косово и Метохија не буде под контролом Србије и гласала за одбацивање свих споразума о Косову и Метохији које је власт Демократске странке потписала и гласовима потврдила да ЕУ - ипак - има алтернативу. Узалуд су обазривији аналитичари упозоравали да се треба чувати човека који се било где - а поготову пред стотинама хиљада људи - заклиње Богом живим да ће било шта урадити.

Владама се обично даје сто дана, а рачуни се подвлаче после годину дана. Овој и оваквој Влади Србије дали смо годину и сто дана, а чини се да ни сто година и сто дана не би значајније променили утисак. сати :

Ефекте рада Владе Србије лако је попи-

• бриселским споразумом Влада Србија се потпуно повукла са простора Косова и Метохије и, под претњом силе, покушава да наметне сопственом народу провођење такозваних Устава и закона лажне државе Косово. Уставном суду је власт забранила да се изјасни о уставности споразума; • потрошачка корпа у мају прошле године вредела је 57.920 динара, а у мају ове године 64.819 динара и скупља је непуних 12 одсто; • реалне зараде запослених пале су за око 4 одсто; • према резултатима извештаја Светског економског форума о конкурентности 142 земље у свету, Србија заузима 95. позицију и за три године пала је за десет места. Трећа је земља у свету из које највише одлази стручног кадра. По утицају монопола и олигопола на тржиште наша држава држи неславно

пето место у свету; • од свих балканских народа једини народ који се не увећава него лагано умире јесте српски народ. Ако се таквим трендом настави Срби ће 2030. године чинити мање од 50 становника Србије, а 2070. имаћемо два и по пута више људи старијих од 65 година него деце млађе од 15, што представља биолошку тачку са које нема повратка. Решавање демографског питања није на листи приоритета Владе Србије...

Могло би се у недоглед набрајати и увек доћи до исте константе: никакав помак ни бољитак ова Влада Србије донела није.

Ужасавајућа популарност Српске напредне странке последица је фактора који немају везе са реалним животом: успеха у формирању Владе Србије и склоности људи да пристају уз „победнике” у таквим „биткама” и хапшења Мирослава Мишковића.

Стављање у затвор тајкуна над тајкунима подигло је популарност СНС до вртоглавих висина и томе је дириговани медијски хор брујао недељама пре и месецима по хапшењу. Мирослав Мишковић је данас на слободи, а Уставни суд је донео одлуку да му је притвор незаконито продужаван и да исти има право на одштету. О томе је у медијима тек покоја реч објављена и врло је брзо истина гурнута у страну што даље од очију и ушију јадног народа. Готово извесно је да би резултати испитивања јавности показали да половина Србије мисли да је Мишковић и даље у затворској ћелији...

Али, кад се принцип „дај, бабо, главу” показао успешним, неопходно је било пронаћи нову главу и њу је пронашло у министру свега и свачега Млађану Динкићу. Проверене рецепте не треба мењати да јело не би постало бљутаво - месецима (тачније дуже од пола прве