Македонско Црквено питање - др Ђоко Слијепчевић by Ново Видело - Димитрије Љотић

МАКЕДОНСКО ЦРКВЕНО ПИТАЊ Е

5+атрапја Јзкга", Рагкз1г. 7, 8 МппсНеп 12

ПРЕДГО ВО Р

Студија о М а к е д о н с к о л ц р к в е н о м п и т а њ у, која се овде објављује, била је спремљена за штампу још прош ле године, али није могла бити објављена све док нису осигурана материјална средства за штампање. Иако је у емиграцији научни рад ове врсте скопчан са бројним тешкоћама оне су ипак лакш е савладљ иве од чисто материјалних незгода са којима се сви наш и писци у емиграцији морају да боре. Чим је овај рукопис био спремљен за штампање потрудило сс неколико п иш чевих пријатеља да изнађу потребна средства за објављивање рукописа. Њ ихов напор није, због разних околности, био лак: у неколико случајева заврш ио се неуспехом. Напокон је тројици пријатеља из Ам ерике и двојици и з Аустрали је пош ло за руком да обезбеде потребна средства. Тројицс пријатеља из Америке, писцу лично врло блиска, желе у својој скромности, да остану непоменути. И њима припада моја топла захвалност. Д војицу пријатеља из Аустралије, који су из својих л и ч н и х средстава подмирили највећи део трошка око штампања, морам посебно поменути, јер су, својим прилозима, не само омогућили објављивањ е ове студије, него и пруж или леп пример схватања наш их општих цр квен и х и националних интереса и готовост на жртву. У обадва случаја дародавци су давали виш е од пуноће љ убави и родољубља, него што би им се преливало у каси. И на њиховом личном примеру потврдила се она народна истина: не даје онај ко много има, него онај ко је научио да даје. На првом месту, са пуно поштовања и топле захвалности, писац мора поменути пречаснога ставрофорнога протојереја И л и ј у Ђ. Б у л о в а н а , који је сам, из својих л и ч н и х средстава, подмирио п оловину трошка око штампања ове књиге. Д ирљ ива је не само ова његова лична жртва, него и велика брига, ко ју је показивао за цело време док нису била обезбеђена средства за штампање. Заслуж ан национални и црквени трудбеник, прота Б улован је одмах схватио и потребу и значај објављивања ове студије о М а к е д о н с к о м ц р к в е н о м п и т а њ у, које, овако како се оно данас у Југославији поставља и решава, тешко погађа наше црквене и националне интересе. 5

Прота И л и ј а Ђ. Б у л о в а н је данас човек у дубокој старости: рођен је 26. септембра 1891. године у селу Радучићу, срез К нински, Далмација. Свештеник је од 1914. године. 3 а цело ово време, п у н и х чгедесет и пет година, прота Б улован је био на разним црквеним дужностима: парохијски свештеник, вероучитељ, војни свештеник и, за време последњега рата, активни припадник четничке Динарске дивизије. На свим овим дужностима он је био истовремено и национални и култ урни радник тако да се у њему оличавају све бројне добре особине наш их истински народних свештеника. Због свога исправнога рада и пожртвовања на свим дужностима, које је обављао, прота Б улован је одликован и од ц р к в ен и х и од д р ж а в н и х власти: 11. марта 1926. године одликован је правом ношења ц р в е н о г а п о ј а с а; 12. новембра 1939. године произведен је у ч и н п р о т о ј е р е ј а , а 7. новембра 1963. године одликован је правом ношења н а п р с н о г а к р с т а . Од августа 1929. године носилац је ордена Св. Саве V. реда; наредбом команданта Савске дивизијске области, од 3. ју ла 1933. године, похваљ ен је и истакнут као пример савеснога рада и врш ења дужности војнога свештеника; 1. марта 1945. године прота Б уло ва н је предлож ен од Четничке команде за одликовање Југословенском круном IV. степена. Пастирски и национални рад проте Б улована се може поделити на два дела: рад у зем љ и пре и за време последњега рата и рад у емиграцији. Од 30. ју ла 1949. године прота И лија Ђ. Б улован живи у Аустралији. Чим се нашао на овом континенту прота Б улован је почео да ради на организовањ у црквенога живота у новој средини. Прво као архијерејски намесник, а затим као архијерејски заменик у Аустралији и Новом Зелан ду све до половине октобра 1961. године. Представник оне наш е свештеничке генерације, која је била темељито образована и национално будна, носио је прота Б улован у себи стално жив д у х ревновања, савесности и тачности: ретко је данас наћи човека који, и поред доста поодмаклих година, са пословичном тачношћу врш и све своје дужности и са примерном љ уб ављ у помаже све корисне националне и црквене акције. Он је, и то се зна, ревностан помагач и наш их богословских ш кола и богослова у земљи. 6

И због материјалне жртве, к о ју је учинио, и због онога лепога и племенитога пожртвовања и родољубља, којим се он одликује, моја је захвалност пречасноме проти Б уловану истински велика и топла. За њега се, с правом, може рећи: «Добар Пастир, јер што каже ином и сам својим потврђује чином». Т оп лу захвалност дугујем и С т е в а н у В у к о б р а т о в и ћ у « Ј 1 и ч к о м», који је са своје стране, следећи пример проте Булована, дао леп допринос објављ ивањ у ове књиге. Можда је он био у нешто бољем материјалном полож ају од проте Б уло вана, али човек са бројном породицом, супругом и четворо деце, могао се изговарати да му је свака пара потребна. Рођен 15. јануара 1922. године у селу Бјелопољ е, Лика, Вукобратовић је учио ш к о лу у своме крају и у Београду. Цело време рата провео је у нашим националним одредима у С рбији и храбро се борио против комунизма, који данас, силом и вољом тада м оћнијих од нас, немилосрдно гуш и наш народ. Материјалном жртеом, ко ју је овде учинио, Вукобратовић и из своје садашње постојбине помаже борбу за штићење наш их националних интереса. И у А устралији Вукобратовић је активан на националном и црквеном пољ у: један је од п р ви х оснивача прве Српске православне општине у У/агпеу/оос! Мопа Уа1е и њ езин први секретар. Др Ђоко С лијепчевић

УВО д

Питање М акедонске православне цркве у Југославији, како се оно зачело за време Другог светског рата, није само чисто цркввно-канонско питањв, него је органски део Српског питања како се оно поставило у Југославији још почетком борбе југословенских комуниста за освајањ е власти. Тачно је, да ово питањ е има свој посебни црквено-канонски значај, који се не мож е ни схватити ни реш ити без правилног реш ењ а његове национално-политичке стране, јер су они уплетени једно у друго. К ада је, на једном мешовитом лаичко-свеш теничком скупу, одржаном у Охриду од 4. до 6. октобра 1958. године, самовољно проглаш ена М акедонска православна црква, ми смо се, опширније, позабавили тим питањем.1) Од тада до данас настала су, у вези овога сложенога проблема, неколика важ н а момента, који тада нису постојали и према томе нису могли ни бити узети у обзир. Самовољно проглаш авањ е аутокефалности М акедонске православне цркве, која је снисхођењем Светога архијерејскога сабора Српске православне цркве била добила своју аутономију, компликовало је и веома заоиггрило цео овај проблем и посведочило јасно оно што се дало наслућивати: да у овоме сепаратистичком комплексу није црквени моменат био оно најглавније, него само једна од компонената упорних настојањ а комунистичког вођства данаш њ е Социјалистичке републике Македоније, да што изразитије афирмира своју тезу о посебном македонском народу и његовој посебној државности. К ао што је подела Југославије после Другог светског рата на федеративне републике изврш ена тако да се што темељитије разбије српско етничко и национално-политичко јединство присилним стварањем од једнога јединственога српскога народа још две нове нације, македонске и црногорске, тако је и изнуђено стварање Македонске православне цркве, а нарочито њезино осамостаљивање силом и вољом атеистичке политичке власти, почетак разбијањ а духовног, канонског и административног јединства Српске православне цркве. На ово смера и следеће ме') Ђ о к о С л и је п ч е в и ћ . П и т а њ е М а к е д о н с к е п р а в о с л а в н е ц р к в е у Ј у г о с л а в и ји . М и н х е н 1959, с т р . 80

сто из говора, који је Милош Минић, претседник Скугпитине СР Србије, одржао 17. новембра 1967. године пред републичким политичким активом у Скопљу. Минић је рекао: «Питање односа са Српском православном црквом не може да се третира само као обавеза и одговорност нас у Србији. Ми свој део носимо и носићемо га и знамо да је ту наш терет највећи — да не омогућимо да се то питање искористи од стране реакционарних снага, и да, колико је у нашој моћи, стварамо услове за настајањ е нормланих односа између аутокефалне М акедонске православне цркве и Српске православне цркве. Али нисмо у стању да уређујемо односе за целу Српску православну цркву, пошто она, такође, има у другим републикама своје верске организације, вернике и свештенство».2) Минић је поменуо републике Црну Гору, Босну и Херцеговину и Х рватску у којима се н алазе органски делови Српске православне цркве: од деветнаест епархија Српске православне цркве, које се налазе на територији Југославије, девет се налазе у поменуте три републике, које би, исто као и комунисти са подр учја данаш њ е СР М акедоније, могле доћи на идеју да и оне стварају своје посебне православне цркве. Анализа целога низа околности показује, да комунистичком реж иму у Југославији не смета толико православна црква колико српска православно црква, јер је он очито много виш е у сукобу са српским народом него са црквом као так во м ... Појачано разбуђивањ е и распиривањ е покрајинских сепаратизама и покуш аји стварањ а посебних националности од историјских и географских ознака наш их појединих покрајина, указу ју на то, да се врховно комунистичко вођство у Јутославији није зауставило, нити има намеру да се заустави, у разбијањ у свих компонената српскога јединства од којих је сада најглавнија и, скоро, једина Српска православна црква. Самовољно проглаш авањ е самосталности М акедонске православне цркве од стране комунистичког реж има могло би бити само почетак једнога процеса, који се већ и иначе доста јасно оцртава. К ритичка анализа званичн их докумената Комунистичке партије Југославије (КПЈ), од њезинога оснивања до данас, откри2) «Н И Н » о д 25. ф е б р у а р а 1968

ва сталну, врло брижљиво развијану и продубљивану антисрпску л и н и ју тако да се теш ко отети утиску, да се њима виш е радило о борби против Срба и њиховога утицаја у Југославији, него о класној борби и социјалној револуцији. Т ек што је један народ у херојским замасима, заливајући сваку стопу своје земље крвљу, изаш ао из једнога теш кога рата и донео ослобођење свима народима данаш њ е Југославије, К П Ј, већ у самоме своме настајању, проналази «српску буржоазију* и вековну борбу српскога народа за своје ослобођење и уједињ ењ е проглаш ава — српским хегемонизмом. У тим данима теш ке и самопрегорне борбе у којој се гинуло и за неке од оних који су пустош или по Србији, писао је Ф рањ о Супило, 3. јан уара 1915. године, Душану Васиљевићу: «Једно чудо и један такав хисторијски догађај, да све оно што смо у повијести учили — од Термопила уназад — није него играрија. А особито оно држ ањ е старога краљ а и њ егових си н ова... Оно је нешто велико, какво повјест не биљежи. Можемо мирне душ е рећи: Сад какогод буде — Србија је своје учинила. И ма да би сјутра којом несрећом макар и подлегла јачој сили, којом јој пријете, то је она ипак овом побједом себи осигурала не само сва права на реинтеграцију, него и на ревендикацију свих југословенских земаља њ ена језика. Евала јој»3). У амбијенту систематскога стварањ а антисрпске психозе у Југославији употпуњ авана су маш тањ а о посебиом македонском народу и вођена акција за однарођавање наш их класичних крајева на Југу где све, целокупна народна традиција и предања, сво духовно и културно и национално наслеђе, сама свест овога народа о себи самоме, сведоче о српском духу и историјском определењ у народа у чије се име, без да га је ико питао, дрскошћу узурпатора, говори и снују планови. Комунистима својствена страст патворења истине и нескрупулозно изокретањ е познатих и утврђених историјских чињеница, опорочавају већ неколико деценија српски народ, да би постигли оно пгго данас као теш ка историјска коб притискује српски народ, разједињ ен и обесправљен. Македонско питање је већ деценијама предмет расправљ ања, научног проучавањ а и код нас и на страни и, нарочито, поли3) Д р а г о в а н Ш е п и ћ , п и с м а и м е м о р а н д у м и ф р а н а С у п и л а (1914-1918), В е о г р а д 1967, с т р . 39

тичког искориш ћавања теш ке историјске судбине нашега православнога, не само словенскога, становништва на једном простору који није никада имао мира и спокојства.4) У студији, која се овде објављује, разматрани су изњ едравањ е македонског, и националног и црквеног, питањ а у његовом настајањ у кроз концепције и тезе југословенских комуниста, који су, дуго времена, радили по директивама Коминтерне која је, за цело време свога постојања, била исходиште свих облика антисрпске активности и у Југославији и на међународном плану. У духу и у идеолошко-политичким смеровима Коминтерне формирао се и Јосип Броз-Тито. Отуда није случајно, да је и К П Ј, од Титовог доласка на чело Партије, учинила све да се и сама К П Ј децентралш ие и тако припреми терен за оно што је «озакоњено» одлукама Другог заседањ а АВНОЈ-а крајем новембра 1943. године. Иако је Македонско црквено питање теж иш те ове расправе било је потребно, да би се оно могло тачно схватити у свим својим, и политичко- националним и црквено-канонским аспектима, излож ити и процес настајањ а комунистичког македоиства, како се оно одраж авало у званичним документима К П Ј. Ово је било у толико потребније што се, као и све друго, и историјска наука у данашњој Југославији налази под диктатом владајуће класе, оличене у вођству данашњега Савеза комуниста Југославије. Проучавање и критичка анализа комунистичких извора о настајањ у Македонског, и националног и црквеног, питањ а унутар националне концепције К П Ј, открива један систем планског и организованог ф алсиф иковањ а и историјских чињеница и народне воље. Ово ф алсиф иковањ е историјске прошлости становнипггва данаш њ е СР М акедоније нашло је свој најпунији израз у тоталном негирању постојања Срба на данашњој територији ове републике. То је учињено и поред тога пгго се ово апсурдно тврђењ е да озбиљно оспорити и доказима из комунистичких извора. Македонско црквено питање, како се оно данас поставило у Југославији, превазилази оквире једне чисто црквено-канонске проблематике и засеца најнепосредније у ж ивотне интересе српскога народа: на вековном историјском путу српскога народа ка 4) О јо ко $1»јаргеуј<5, ТНе МасесЈопјап Оие$ћ'оп, М ш Н еп 1959

Југу ствара се једна изразито антисрпска творевина са претензијам а на пуну државност и суверенитет и са могућношћу да, када њезино руководство то нађе за потребно, иступи из југословенске заједнице по старој комунистичкој пароли: право самоопределења до пунога отцепљења. Деш ава се данас оно што је Душан Поповић, један од најистакнутијих вођа Српских социјалиста, назвао апсурдом: стварање и употпуњење независне македонске д р ж а в е ... «У исто време М акедонија као нова држ ава је апсурд».5) «Ја сам», писао је Душан Поповић, «најодлучнији присталица да Србија добије све области на десној обали Вардара, тако да би имала везу са Солуном, који би требао да буде заједничка својина Србије, Бугарске и Грчке и пролазна тачка за будућу Балкан ску федерацију. З а Србију нема опстанка без везе са Солуном»/)

5) Д у ш а н П о п о в и ћ , М а к е д о н с к о с т р . 458 4) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 460

п и т а њ е. У « И забран и

спи си», Б е о г р а д

1951,

I. КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ И МАКЕДОНСКО НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ

У прво време после свога настајањ а није Комунистичка партија Југославије (КПЈ) имала јасне претставе о Македонском националном питању, које је постојало много пре него пгго је она настала. Димитар Влахов вели: «Хисторијски, македонски ослободилачки покрет датира од дана када је основана У нутраш ња македонска револуционарна организација. То је био почетак организованог револуционарног покрета».') Ова организација, позната под именом ВМРО (Внутрешња македонска револуционарна организација) основана је 1893. године. Димитар Благојев, оснивач и вођа бугарских социјалиста, из чије је средине касније постала Б угарска комунистичка партија (БКП) сматрао је словенски ж иваљ на подручју географске М акедоније Бугарима, једна теза од које се, и поред свих политичких варирања, бугарски комунисти нису ни до данас ослободили.2) Проблемом географске М акедоније бавили су се сви балкански социјалисти. Један непознати писац објавио је 1895. године у српском листу «Социјал-демократ» (број 22) чланак «Македонска револуција» у коме поздрављ а «македонску револуцију» и види у њој васкрсавањ е духа некадаш њ ега богомилства и дочаравањ е једнога савеза у коме ће сложно ж ивети «и сви остали балкански и подунавско-панонски народи, са узвишеном девизом: сви су људи по закону природе једнако створени и вечна браћа, и као такви треба да ж иве и да умиру слободни, равноправни и солидарни».3) Други конгрес Бугарске радничке социјалдемократске партије, држ ан у Софији од 27. до 31. јул а 1895. године, препоручује својим члановима и својој штампи, да темељито проучавају Македонско питање.4)

>) Д и м и т а р В л а х о в , К р о з х и с т о р и ју м а к е д о н с к о г н а р о д а . З а г р е б 1949, с т р . 66 2) Д и м и т у р Б л а г о е в , п р и н о с кт>м и с т о р и а т а н а с о ц и а л и з м а в Б Ћ Л г а р и а . С оф и а 1954, с т р . 98 3) С о ц и ја л и с т и ч к а ш т а м п а у С р б и ји д о X X . в е к а . И з б о р ч л а н а к а , к њ и г а II, Б е о г р а д 1951, с т р . 215 4) Б -ћ л г а р с к а т а к о м у н и с т и ч е с к а п а р т и а в р е з о л у ц и и и р е ш е н и а н а к о н г р е с и т е , к о н ф е р е н ц и т е и п л е н у м и т е н а Ц К 1891-1918. Т о м I, С о ф и а 1957, с т р . 75

Временом се и код бугарских и код српских социјалиста искристалисала идеја о једној Балканској федерацији. На првој међубалканској социјалистичкој конференцији, одржаној од 7. до 9. јануара 1910. године у Београду, на иницијативу Српске социјалдемократске странке, предложено је стварање аутонолне М акедоније као дела републиканске ф едерације свих балканских држ ава.5) XIX конгрес Бугарске радничке социјалдемократске партије, држ ан у Р усе од 15. до 17. августа 1912. године, решио је да се зал аж е за стварање федерације балканских социјалистичких република: у овоме оквиру изврш ило би се уједињење и М акедоније.6) Ни бугарски ни српски социјалисти нису говорили о постојању некога посебнога словенскога македонскога народа. Између њ их се водила полемика око тога да ли је то становништво бугарско или српско. У чланку «Коме ће припасти М акедонија»?, који је објављен као одговор на чланак са истим насловом, који је био објављен у бугарском социјалистичком листу «Народ», «Радничке новине» од 1. ф ебруара 1913. године истичу, да М акедонија није ни српска ни бугарска, јер «тамо је, поред Срба и Бугара, знатан број Турака, Арнаута, Грка, В лаха и, у ситним размерама, других нација. Све те нације испуњ авају М акедонију једна поред друге и једна са другом*.7) «У етнографском погледу, писао је Душан Поповић, сви балкански народи им ају свој реп у М акедонији. Срби се на пример протеж у далеко испред Скопља на Исток и Запад».8) Српски социјалисти су, у ово време, траж или пуну слободу за ово македонско становништво, «да се националитетно конституише и да као равноправан члан уђе у Балкан ску федерацију*.9) Док су бугарски, уски, социјалисти били неигго уздрж љ ивији, бугарски, широки, социјалисти отворено су траж или да и Вардарска М акедонија припадне Бугарској. Један Бугарин, под псеудонимом Др. Сливенски, издао је брошуру под именом «Ср-

5) Д у ш а н П о п о в и ћ , М а к е д о н с к о п и т а њ е . У « И з а б р а н и с п и с и » . Б е о г р а д 1951, с т р . 455 6) Б Ћ л г а р с к а т а к о м у н и е т и ч е с к а п а р т и а в р е з о л у ц и и и р е ш е н и а н а к о н г р е с и т е , к о н ф е р е н ц и и т е и п л е н у м и т е . . . Т о м I I , с т р . 289 7) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј . Т о м I I I : С о ц и ја л и с т и ч к и п о к р е т у С р б и ји 19001919. Б е о г р а д 1950, с т р . 240 в) Д у ш а н П о п о в и ћ . Н а н а в е д е н о м м е с т у , с т р . 456 9) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј , П 1, с т р . 240

би у М акедонији». Иако он заступа великобугарску тезу не пориче, као југословенски комунисти, постојање Срба у Македонији: он наводи да само у Скопском вилајету има 129.235 Бугара и 76.892 Срба.10) Ч ак и за време Првога светскога рата заступао је Јанко Саказов ову великобугарску тезу пред једним рускохоландско-скандинавским комитетом коме су, новембра 1917. године, Душан Поповић и Триш а К алцеровић били поднели један Меморандум о стању српскога народа под аустро-немачко-бугарском окупацијом. И у овоме Меморандуму они су се изјаснили за једну Ф едерацију балканских република «у којој би Македонија, цела и недељива, била равноправан члан».п) После Првога светскога рата и српски социјалисти и социјалисти из других покрајина Југославије сматрали су да је национално питање на целој територији ове нове држ аве решено. У Резолуцији Главне управе Српске социјалдемократске странке од 25. новембра 1918. године речено је, да скидањем националног питања са дневнога реда «пролетаријат има чисто поље на коме се јасно виде класне супротности и на коме може да се води чиста класна борба».12) Социјалистичка странка Х рватске и Далмације на конференцији, одржаној 25. марта 1919. године, истиче потребу националнога јединства и «осуђује и одбацује од себе све оне ш тетне предрасуде, које, било у националном, било у вјерском погледу воде к сепаратизму и антагонизму трију племена истога народа».13) Н и они не зн ају ниш та о некоме посебноме словенском македонском народу.

1. О њему неће подуго ниш та знати ни Комунистичка партија Југославије. Конгрес уједињења, први конгрес К П Ј, која је тада добила име Социјалистичка радничка партија Југославије (СРПЈ) — комуниста, није ово питање уопште ни постављао. У материјалима овога конгреса истиче се, пре свега, класно-рево-

1П) п) 12) 13)

К о д Д у ш а н а П о п о в и ћ а . Н а н а в е д е н о м м е с т у , с т р . 441 И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј . I I I , с т р . 326 М о ш а П и ја д е . И з а б р а н и с п и с и , т о м I, к њ и г а 2, Б е о г р а д 1964, с т р . 690 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 692

луционарни карактер СРП Ј (комуниста), која је према одлуци овога конгреса приступила III. Комунистичкој интернационали — Коминтерни. У овој се одлуци истиче, да она ово чини заједно «са оним радничким партијама које стоје на темељу непомирљиве и некомпромисне класне борбе пролетаријата с циљем: да се униш ти капитализам и оствари комунистичко друштво».’) У Практичном акционом програму, који је овај конгрес донео, траж и се: «Једна национална д рж ава са најширом самоуправом области, округа и општине».2) На V конгресу К П Ј, одржаном у лето 1948. године после искључењ а из Коминформа, указано је на то, да на Конгресу уједињ ењ а за «национално питање може се рећи да се није запаж ало чак ни његово постојање*3). Други, Вуковарски, конгрес К П Ј, држ ан у Вуковару од 20. до 25. јуна 1920. године, траж ио је стварањ е совјетске Југославије, која треба да ступи у «братски савез са свим суседним народима ради васпостављ ања совјетске федерације балканско-подунавских земаља, која ће бити саставни део међународне федерације совјетских република».4) П ада у очи, да између овога текста, изнетог у Програму К П Ј, који је примљен на Другоме конгресу, и онога што је, у односу на Југославију, речено у одељку «Политичка ситуација и задаци КПЈ», постоји упадљива разлика: док се у Програму траж и стварање «совјетске републике Југославије», овде се вели: «.. .К П Ј ће остати и даље на бранику идеје националнога јединства и равноправности свију народности у земљи», без да те народности набраја.5) У «Прегледу историје Савеза комуниста Југославије» се вели: «И зјаш њ авајући се за ,национално јединство’, Конгрес се ф актички оградио од масовних акција и покрета национално потлачених маса».6) Националним питањем у Југославији почела се К П Ј бавити после Другог конгреса, нарочито у току 1923. године када је у-

*) И е т о р и јс к и а р х и в К П Ј . Т о м I I : К о н г р е с и и з е м а љ с к е к о н ф е р е н ц и је К П Ј 191&-1937. Б е о г р а д 1950, СТр, 13 2) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 14 3) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 473 4) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 35 5) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 42 6) Р о д о љ у б Ч о л а к о в и ћ , Д р а г о с л а в Ј а н к о в и ћ и П е р о М о р а ч а , П р е г л е д и с т о р и ј е С а в е з а к о н м у н и с т а Ј у г о с л а в и је , Б е о г р а д 1963, с т р . 64

нутар К П Ј почело размимоилаж ењ е по овоме питању.7) Н а Трећој земаљској конференцији К П Ј, држаној у Београду 1923. године, истиче се постојање кризе у Југославији због нерешенога националног и аграрног питања. «Југославија је», вели се у одељ ку «Политичка ситуација и непосредни задаци», «једна од земаља, коју раздиру националне супротности и националне борбе. Ове супротности и борбе су нарочито пооштрене доношењем једнога Устава израђеног на систему бирократско-полицијског централизма, који је дао маха хегемонистичкој политици српске бурж оазије*>.8) Овде се, у званичним документима К П Ј, први пут говори о српском хегемонизму, али само о хегемонизму српске бурж оазије, а не и српског народа. Да је, у односу н а држ аву, К П Ј била променила став, који је имала на Првом и Другом конгресу, види се и из одељка «3адаци Независне радничке партије Југославије» где се траж и «обезбеђење права свакога народа да се самоопредели, са свима конзенквенцама које то право собом повлачи; она је дуж на да покаж е пролетаријату да национално питање у Југославији није питање обичне ревизије Устава, већ да се мора из основа изменити садашње стање и створити такво у коме ће се суверено манифестовати воља свију народа у Ју гославији да удружено ж иве у једној федерацији раднично-сељ ачких република».9) Трећа земаљ ска конференција К П Ј веома је важ н а за одређивањ е њезиног става према националном питањ у у Југославији. То своје схватањ е К П Ј је изнела у Р езолуцији о националном питању.'0) И овде је, опет, оштрица уперена против «српске буржоазије», која се оптуж ује да је «још пре светскога рата водила завојевачку колонијалну политику у М акедонији».” ) Истиче се, даље, да се «данас цео хрватски и словеначки народ као и народи у М акедонији н алазе у покрету за своје народно самоопределење».и) Интересантно је, да се овде не говори о неком

7) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј , т о м П , . . .с т р . 59 8) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 62 ?) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 65-66 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 67-74 ” ) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 69 ‘2) Н а и с т о м м е с т у

посебном македонском народу, у смислу како се то данас чини, него о народностима, које насељ авају географску Македонију. Истиче се, ш та више, «како ниједна од народности, које насељав ају М акедонију, нема већину, то владавина ма које балканске држ аве над Македонијом значи национално поробљавање већине македонског становништва».13) Борба за независност Македоније «треба у првом реду да буде вођена од македонских сељака, због чега они морају узети вођење ове борбе у своје руке, морају се изјаснити солидарнима са својом браћом радницима и сељацима осталих земаља и обезбедити стварање радничко-сељ ачке владе у независној М акедонији, које ће добровољно ући у федерацију независних балканских република»14) Ни у Р езо луц и ји о Македонском и Тракијском питању, који је донела Трећа земаљ ска конференција КП Ј, не говори се о некоме посебном словенском македонском народу. Помиње се само, да прилике које су тамо владале «нису код македонских Словена могле униш тити свест да само једна јединствена и аутономна М акедонија може свима својим народностима обезбедити право и слободу».15) Р1здавачи Историјског архива К П Ј, данаш њи властодржци Југославије, истичу да је овим К П Ј «први пут признала постојање М акедонског националног питања», али наглаш авају д а у овој Р езолуцији «има и низ греш ака, тако да се из читаве Р езолуције не види јасно постојање македонске нације».'6) Националним питањем у Југославији бавио се и Трећи конгрес К П Ј, одржан јуна 1926. године у Бечу. У Извештају о раду П артије утврђено је, да је рад у Македонији био веома слаб, јер је веза П артије са масама била слаба. «Основни узроци слабом раду П артије јесу, поред општих узрока, специјална идеолошка криза коју је наш а П артија прож ивела у М акедонији. Слаб пролетерски стастав П артије и оскудица у изграђеним ф ункционерима».17) И овај конгрес К П Ј донео је Р езо луц и ју о националном питању. Истичући да су у свим деловима Југославије, о-

тз) 14) 15) 16) 17)

На На На На На

истом истом истом истом и стом

м есту, м есту м есту, м есту, м есту,

с т р . 72 с т р . 74 с т р . 474 с т р 98

сим Србије и Босне и Херцеговине, створени «национални покрети», у казу је се на то да на «челу свих тих покрета стоји увек бурж оазија, која се труди да и национално питање искористи за јачањ е свога утицаја у народним масама».18) О активности К П Ј у М акедонији се не каж е ништа, него се само констатује: «Па и у врховима десне ВМРО јача струја која пледира за политику ситних концесија у правцу приближ авањ а владајућој буржоазији».19) Реш ењ е националног питања види К П Ј само у стварању ф едерације радничко-сељ ачких република на Б ал к ану.20) О постојању неког посебнога македонскога народа нема ни помена. Ни у званичним документима Коминтерне, који се односе на К П Ј у време до 1929. године, нема помена о посебном македонском народу. У поздраву Извршног комитета Коминтерне III Конгресу БК П , истиче се нада, да борба за освајањ е власти на Балканском полуострву неће бити тако теш ка као у западноевропским земљама, јер балканска бурж оазија није тако добро организована као западноевропска.2’) У Прогласу Извршнога комитета Коминтерне К П Бугарске, Румуније, Југославије, Грчке и Турске, од маја 1920. године, стоји: «Ново национално груписање, извршено после пада Аустро-Угарске и пропасти Бугарске и Турске, компликује национални проблем на Балканском полуострву још више него пре рата. Под владавину победилаца потпало је много виш е странога националнога елемента и политика националнога угњетавања, милитаризма са природном тежњом угњетених ка ослобођењу, не само да није престала, него узима све више размере».2г) П репоручује се стварање федерације социјалистичких балканско-подунавских република и истиче да су све КП позване, да на Балканском полуострву играју још већу улогу, «него у чисто националним капиталистичким земљ ама где се не поставља национално питање».23)

Н а и с т о м м е с т у , с т р . 111 19) Н а и с т о м м е с т у 2п) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 112 21> Б ^ л г а р с к а т а К П в р е з о л у ц и и и р е ш е н и а н а к о н г р е с и т е , к о н ф е р е н ц и и т е и п л е н у м и т е н а Ц К (1919-1923). Т о м П , С о ф и а , с т р . 363 22) М о ш а П и ја д е . И з а б р а н и с п и с и . Т о м I, к ш . 2, Б е о г р а д 1964, с т р . 696 23) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 696

У Р езо луц ији V Конгреса Коминтерне, држанога јуна 1924. године, траж и се разбијањ е Југославије и отцепљење од њ е народа који је сачињавају. У односу на паролу К П Ј о праву народа на самоопределење Р езолуција Коминтерне истиче, да се ова парола «мора изразити у форми издвајањ а Хрватске, Словеније и М акедоније из састава Југославије и стварањ а од њ их независних република.24) Овако непријатељ ски став Коминтерне према Југославији објаш њава Родољуб Чолаковић овако: «Јутославија је у спољној политици тада била трабант француског империализма који је био главни организатор такозваног санитарног кордона против Совјетске Русије. У томе кордону је Ју гославији намењена одређена улога, коју је она, разумљиво, ревносно прихватила и била за све вријеме свог постојања центар антисовјетске акције на Б алкану. Против такве реакционарне спољне политике устала је Комунистичка партија и ометала бурж оазију у њеном спровођењу».25) Ни у Стаљиновом говору о националном питањ у у Југославији, држаном 30. марта 1925. године, не помиње се посебни македонски народ. Стаљин се зал аж е за извођење совјетске револуције у Југославији, али допуш та могућност, да то, када буде остварено, не би морало довести и до распадањ а Југославије. «Под извесним условима, вели Стаљин, после победе совјетске револуције, потпуно је могуће да извесне националности Југославије неће хтети да се издвоје слично као пгго је било код нас у Р усији».26) На југословенско национално питање, а у вези дискусије са Семићем (Др Симо Марковић) вратио се Стаљин опет у једном чланку, објављеном у часопису «Бољшевик», број 11-12 од 30. јуна 1925. године. Ни у овом чланку се не помиње никакав посебни македонски народ.27) Југословенским националним питањем бавио се и V проширени пленум Извршнога комитета Коминтерне, држ ан априла 1925. године. И ово руководеће тело Коминтерне н алаж е К П Ј да она «треба да води одлучну и доследну борбу за право самоопределења до отцепљења свих угњетених нација». 28) м) 25) 24) 27) 2°)

И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј . Т о м П , . . . с т р . 421 Р о д о љ у б Ч о л а к о в и ћ . К а з и в а њ е о је д н о м п о к о л е њ у . Б е о г р а д 1964, с т р . 141 И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј . Т о м I I , . . . с т р . 424 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 424-429 Н а истом м есту

Осамостаљивање комуниста у југословенској М акедонији почело је после доласка Јосипа Броза-Тита на чело К П Ј. Партијске организације, које су после Првога светскога рата биле доста бујне, постепено су замирале. Нестало је било онога елана, који је био дошао до и зраза на изборима за Уставотворну скупштину када је К П Ј у М акедонији добила 40.000 гласова и 15 посланика.1) Александар Апостолов наводи, на другом месту, да је К П Ј на изборима од 28. новембра 1921. године добила у целој земљи 198,736 гласова са 58 посланика од којих је 15 било бирано у М акедонији. Тада је главни секретар Ц К К П Ј био Др Симо Марковић, који је имао посебну, антибољшевичку, концепцију националног питања у Југославији и кога су, касније, означавали као вођу деснице у Партији. Овакав успех К П Ј у Македонији дошао је тада не због њезине тадаш њ е националне политике, него због њезиног већега залагањ а за права радника и сељака: «Иако још није имала одређено правилан став по Македонском националном питањ у К П Ј се афирмирала у очима македонског народа као одлучан борац за права народних маса проти експлоатације и националнога угњетавања».2) З а Симу М арковића није постојала македонска нација, али је постојало Македонско питање. Он је решење овога питањ а видео у давањ у аутономије М акедонији у оквиру једне Балканске федерације. Данчо Зограф ски истиче, да тада уопште нису били јасно искристалисани појмови о посебном македонском народу, него су употребљавани изрази «македонско становништво», «македонски Словени», «народности које насељ авају М акедонију».3) Зограф ски то замера чак и Кости Новаковићу, који је 1924. године објавио брошуру «Македонија Македонцима, земља сељацима». Међу

') А л е к с а н д а р А п о с т о л о в .Н е к о и ф о р м и в о п о л и т и к а т а н а д е н а ц и о н а л и з а ц и ј а т а и а с и м и л а ц и ја т а н а м а к е д о н с к о ј о т н а р о д в о с т а р а Ј у г о с л а в и ја . У «Г оди ш е н з б о р ш ;к » , к њ , 17-18, 1966, с т р . 131 2) А л е к с а н д а р А п о с т о л о в , В а р д а р с к а М а к е д о н и ја о д П р в о г с в е т с к о г р а т а д о и з б о р а з а К о н с т и т у а н т а т а — 28. X I. 1920. г о д и н а . У « Г о д и ш е н з б о р н и к » , к њ . 13, 1962, с т р . 81 3) Д а н ч о З о г р а ф с к и , П о ја в а т а и з н а ч е н е т о н а б р о ш у р а т а » М а к е д о н и Ј а М а к ед о н ц и м а, зе м љ а сељ аци м а». У «Г ласн и к н а и н сти ту то т з а н ац и о н а л н а и стор и ј а , го д . I I I , б р о ј 1, 1959, с т р . 67-68

Македонце Новаковић убраја Македонце, Србе, Бугаре, Грке, В лахе и Т урке/) Према Александру Ранковићу, тада организационом секретару Ц К К П Ј, партијске организације у М акедонији су обновљене 1939. године, «а августа месеца 1940. године, на Земаљској партијској конференцији за Македонију, изабрано је ново партијско руководство».5) Три године пре тога, априла 1936. године, донео је Пленум Ц К К П Ј одлуку о стварању «МАНАПО» (Македонски народни покрет) «као легални покрет са платформом за реш авањ е македонског националног питањ а кроз заједничку борбу са прогресивним друштвеним снагама у Југославији против фаш изма, за демократију и мир».4) На челу Покрајинског комитета К П Ј за М акедонију налазио се тада Методи Ш аторов-Ш арло, који је био експонент БК П . Рођен је 1898. године у Прилепу, породица му је напустила Југославију после 1918. године и он је већ од 1920. године био члан БК П , а од 1926. године био је и члан Ц К БК П . Учествовао је у Ш панском грађанском рату. Од године 1943. командовао је Трећом оперативном зоном у Бугарској и погинуо 4. септембра 1944. године код Милеви скели у Родопима. . /) После окупације Ју ж не Србије од стране Бугара, априла 1941. године, Ш аторов је партијску организацију потчинио Б К П и окупацију сматрао као ослобођење. «Сем тога, познато је да је Ш аторов још раније испољавао свој шовинистички став према Србима у Македонији».8) На Земаљској конференцији К П Ј, одржаној у октобру 1940. године у Загребу, Ш аторов је траж ио протеривање свих колониста из Ју ж н е Србије. Л азар Мојсов вели, да је Ш аторов сам себе сматрао Бугарином, управо —- он је био бугарски националиста, а не комуниста, па је и македонски народ сматрао бугарским; ето зато је он упирао своје очи ка Б у гар с к о ј.. .»9) Ш а-

Н а и с т о м м е е т у , с т р . 71 5) А л е к с а н д а р Р а н к о в и ћ , И з а б р а н и г о в о р и и ч л а н ц и . Б е о г р а д 1951, с т р . 155 6) Д а н ч о З о гр аф ск и , М акедон ското н ац ион ално п р аш ањ е и АСНОМ . У « Г л а с н и к н а и н с т и т у т о т з а н а ц и о н а л н а и с т о р и ја , го д . У 1П , б р о ј 1, 1964, с т р . 35 7) А с е н Ч а р у ч к и ј е в , С м е л п а т р и о т , с м е л р е в о л у ц и о н е р . (« Р а б о т н и ч е с к о д е л о » о д 17. ј а н у а р а 1968) 8) А л е к с а н д а р Р а н к о в и ћ , И з а б р а н и г о в о р и и ч л а н ц и , с т р . 182 9) Л а з а р М о ј с о в , Б у г а р с к а р а д н и ч к а п а р т и ја (к о м у н и с т а ) и м а к е д о н с к о н а ц и о н а л н о п и т а њ е . Б е о г р а д 1948, с т р . 97 *)

торов је, доследан овој својој линији, одбио позив Ц К К П Ј да у мају 1941. године дође на састанак у Београд. Због тога га је ЦК К П Ј сменио и у Ју ж н у Србију био послао Л азара Колишевског да он, заједно са Драганом Павловићем, среди прилике и организује оружани устанак. Својом одлуком од 25. јуна 1941. године ЦК К П Ј искључио је Ш аторова из П артије.10) Као да ни код чланова К П Ј из Јуж н о Србије није, у ово време, била изразито развијена свест о томе да је словенско становништво ове области посебан народ. У Резолуцији Пете земаљске конференције К П Ј истакнута је равноправност свих народности и националних мањина у Југославији и наглашено право «за самоопределење македонског и црногорског народа.11) Због својих интереса, у ф ази разбукталог рата, Коминтерна се умеш ала у југословенско-бугарски спор о припадности партијских организација у окупираној области и наредила, августа 1941. године, да К П М акедоније «по разлозима практичним и целисходним» остане у оквиру К П Ј.12) И Б К П и К П Ј Коминтерна препоручује да «заузму став за самоопредељење македонског народа».13) Остаје, међутим, нејасно, да ли је Коминтерна овде мислила на целокупно становништво географске Македоније, подељено у три државе, или само на наше становништво окутшрано од Бугара. Познато је, да је Ц К К П Ј имао доста муке и напора док је средио партијске прилике у П К К П за Македонију, где је доста велики број руководилаца био потпао под утицај БКП. З а разли ку од вођства БК П , вођство К П Ј, са Јосипом БрозоадТитом на челу, истицало је током целога партизанскога рата националну самобитност словенскога становништва Ју ж н е Србије. У писму Ц К К П Ј П К КП за Македонију од 16. јануара 1943. године Тито истиче: «Питање обезбеђења несметаног развитка после рата (наравно и македонског) и обезбеђење будућег мира не може се ни замислити без братства народа и њихове равно-

10) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 105 1]) Д а н ч о З о г р а ф с к и , М а к е д о н с к о т о н а ц и о н а л н о п р а ш а њ е и А С Н О М , н а н а в е д е н о м м е с т у , с т р . 50 12) З б о р н и к д о к у м е н а т а и п о д а т а к а о н а р о д н о - о с л о б о д и л а ч к о м р а т у н а р о д а Ј у г о с л а в и је . Т о м V II, к њ . 1: Б о р б е у М а к е д о н и ји . Б е о г р а д 1952, с т р . 15 13) Н а и с т о м м е с т у

правности. Само под тим условима питање самоопределења мож е имати реални смисао». . .14) Своје схватањ е македонског националног питања К П Ј је озаконила одлуком Другог заседања А ВНОЈ-а о изградњи Југославије на федеративном принципу: наш а В ардарска М акедонија постала је једна од шест федеративних република.15) Званично је истицано и формално утврђено, да су на Другом заседању АВНОЈ-а учествовали и делегати из Македоније. Њ и х је бирао, односно одредио, Главни штаб народно-ослободилачке војске и партизанских одреда М акедоније у споразуму са Инициј ативним одбором за оснивање АСНОМ-а, који се, први пут, састао 2. августа 1944. године.16) М акедонија је требала да делегира 42 већника за АВНОЈ. «Ми смо, међутим, примили преко радија да су изабрани у АВНОЈ: Димитар Влахов, Апостолски (Митић) Михаило, Н ацева Вера, А ндрејев-Ронкара Бане, Поп-Томов Владо, Андонов Чентг; Методије, Колиш евски Л азар, али извеш тај није примљен до краја».17) Верифицирано је било седам пуномоћја из Македоније. Ко су поимекично означени делегати из Македоније? Димитар В лахов, свакако најинтересантнија личност међу њима, рођен је у Егејској Македонији, члан ВМРО, дуго времена великобугарски оријантисан: за време Првога светскога рата био је бугарски окупациони окруж ни начелник у Приштини, затим повучен у Ц ариград и после послат у Одесу.18) Био је после Првога светскога рата бугарски генерални конзул у Бечу где се је, према Елизабет Баркер, повезао са совјетским дипломатима. Отишао је 1936. године у Москву и радио у Коминтерни до њ езинога распуш тањ а.19) Изабран је за потпретседника Већа Другог заседањ а АВНОЈ-а.20) Владимир Поп-Томов, друга важ на личност међу означеним делегатима, рођен је 27. јануара 1890. године у селу Белица, Пиринска М акедонија, а данас Благојевград-

и ) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 177 15) П р в о и д р у г о з а с е д а њ е А В Н О Ј -а , В е о г р а д , с т р . 227-228 16) Н а и с т о м м е с т у , е т р . 316 17) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 176 18) А л е к с о М а р т у л к о в , М о е т о у ч е с т в о в о р е в о л у ц и о н е р н и т е б о р б и н а М а к е д о н н и а . С к о п је , 1954, с т р . 329 ЕПзађеЊ В а гкег, М а с е Ј с т а . 1950, $1г. 40, 42

20) В л а д и м и р Д е д и је р , 1953, с т р . 383

1*$ р1асе

В а |ка ч

Ј о с и п Б р о з-Т и т о .

рочгег

П рилози

ро|№ с«.

за

1огкЈоп-Ие>м У о гк,

б и о г р а ф и ју .

Б еоград

ски округ. Он је био члан Бугарске радничке социјалдемократске партије, тесних социјалиста, од 1912. године, учесник је Септембарског устанка у Бугарској од 1923. године као члан БКП. Већ 1925. године био у Москви и од 1925. до 1933. године био је политички секретар ВМРО — уједињ ене и уредник листа «Македонско дело». Од 1934. године радио у Коминтерни. После 1944. године, после заузимањ а власти од стране БК П , вратио се у Б угарску и био биран за члана Политбироа Ц К БК П . Од 1945. до 1949. године био уредник «Работническог дела», главног органа Ц К БК П , а од 1949. до 1950, године бугарски министар спољних послова: у овој ф ункцији се истакао као непомирљив противник Југославије и као изразит носилац великобугарских претензија на В ардарску М акедонију.21) К ао делегат Б К П учествовао је на састанку Коминформа крајем септембра 1947 године.22) Ниједан од других делегата није до тада, био ни почему изразита личност. Л азар К олиш евски је убрзо био ухапш ен и скоро цело време рата провео у интернацији у Бугарској. Ни Влахов, ни Поп-Томов ,ни Колиш евски нису присуствовали Другом заседањ у АВНОЈ-а, него су били бирани онако од ока. Ниједан од делегата није, међутим, био биран од народа тако да се сви они могу сматрати само као делегати К П за Македонију. Није немогуће да је именовање Димитра В лахова и Владимира Поп-Томова за делегате Другог заседањ а АВНОЈ-а откривало намеру југословенских комуниста да овим истакну претензије на уједињ ењ е целокупне географске М акедоније: из званичних докумената о односу Б К П и К П Ј после Другога светскога рата се види, да су у овоме смеру вођени преговори, али да нису довели ни до каквих резултата. У једноме извеш тају Љ убча Арсева и Вере Ацеве ЦК К П М акедоније од 8. новембра 1944. године се види, да је баш Владимир Поп-Томов био један од најодлучнијих противника овога уједињења. Тамо се вели: «. . .Владо Поп-Томов је реферисао о Македонском питању и изнео садаш њ у линију БК П , која је у пракси потпуно супротна нашој,

21) К р а т к а б 1» л г а р с к а е н ц и к л о п е д и а , т о м 4, С о ф и а 1967, с т р . 211 22) В л а д и м и р Д е д и је р , Н а и с т о м м е с т у , с т р . 437

јер стоји на гледишту да питање уједињ ењ а Бугарске Македоније са нашом Македонијом не треба сада да се поставља».23) Руководиоци К П Ј су се трудили, да осамостаљивање Македоније и признавањ е посебне македонске народности п ракиж у као свој велики успех. У поздраву Тита првоме заседањ у АСНОМ-а вели се, да на њему учествују «изабраници македонског народа», који ће «слободно одлучивати о судбини свога народа» и да је то «историјски догађај не само за македонски, него и за све народе Југославије».24) Тито је, исто тако, тврдио, да се питање осамостаљивања појединих народности у Југославији може «лако ријеш ити на опће задовољство свих само на тај начин што ће га ријеш ити на опће задовољство сам народ, а то право сваки народ стиче с пушком у руци у овој данашљој народно-ослободилачкој борби».25') Да је Тито овде мислио само на словенско становништво наше М акедоније види се из одговора, који је дао, 6. новембра 1950. године, на питањ е Л еу Сулцбергера, тадаш њега директора «Њ ујорк Тајмса» за Европу. Тито је изјавио, да Југославија нема никакве намере да ослобађа македонско становништво ни Јегејске ни Пиринске М акедоније: «.. .Ми немамо», рекао је Тито, «никаквих захтева за територијалним променама, него сматрамо да је потребно да се македонској мањини у Грчкој да мањинско право, као пгго ми у Југославији дајемо мањинска права националним мањинама. Такође сматрамо да се та мањина не сме гонити».26) Тито је, види се, бар формално, био одустао од ранијих траж ењ а за уједињењем све три Македоније што је, крајем Другог светскога рата и првих година иза рата, било веома актуелно.27) И Моша П ијаде био је одушевљен одлукама Другог заседања АВНОЈ-а о Македснији. Коментариш ући ове одлуке он, сасвим тачно, истиче да овај акт «значи рађање М акедоније и македон-

23) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј , т о м V I I : М а к е д о н и ја у н а р о д н о - о с л о б о д и л а ч к о м р а т у и н а р о д н о ј р е в о л у ц и ји 1941-1944. Б е о т р а д 1951, с т р . 369 24) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 335 25) Ј о с и п Б р о з - Т и т о , Б о р б а з а о с л о б о ђ е њ е Ј у г о с л а в и ј е (1941-1945). Б е о г р а д 1947, с т р . 131 26) Ј о с и п Б р о з - Т и т о , Б о р б а з а с о ц и ја л и с т и ч к у д е м о к р а т и ју , к њ . V , Б е о г р а д 1955, с т р . 68 27) И с т о р и јс к и а р х и в К П Ј , т о м V II: М а к е д о н и ја у н а р о д н о - о с л о б о д и л а ч к о м р а т у и н а р о д н о ј р е в о л у ц и ји , с т р . 369-370, 359, 360-361, 368-369

ског народа као самосталне националне и држ авне јединице, увођење М акедоније у породицу јужноловенских и европских народа».:з) Он је, убрзо после Првога светскога рата, када се ни у К П Ј још није било поставило национално питање, инсистирао на његовом постављању. Под утиском дискусије на II. конгресу Коминтерне, држаном од 19. јула до 7. августа 1920. године, Пијаде је, заједно са Ж ивком Јовановићем (1888-1923), послаником К П Ј у Уставотворној скупштини, био израдио једну Резолуцију о националном питању, коју је Симо М арковић назвао «теза за мезе» и одбацио је.” ) П ијаде је и нашим Македонцима признавао «једнако право на своју посебну националну државност у оквиру заједнице».30) Он је очекивао, да ће одлука Другог заседања АВНОЈ-а о М акедонији привлачити и «остале делове македонског народа изван граница Југославије».3') У своме говору на радију «Слободна Југославија», држаном 2. октобра 1944. године, Моша П ијаде је тврдио: «Уједињење поцепане и разједињене М акедоније у оквиру демократске федеративне Југославије постало је данас теж њ ом целокупног македонског народа и главним задатком његове националне војске».32) Као југословенски делегат на Конф еренцији мира у П аризу Моша П ијаде је, 5. септембра 1946. године, поставио захтев, «да се македонском народу изван граница Југославије признају иста права на слободу и национално уједињ ењ е која други балкански народи траж е за себе саме».33) Моша П ијаде је говорио истину када је тврдио, да «осим К П Ј није била ни једна једина партија или политичка група која би имала смелости да дигне глас против одрођавања македонског народа и смелости и воље да призна Македонце као посебну јужнословенску нацију и да се бори за начело: М акедонија — Македонцима».34) На заседањ у Велике антифаш истичке скупш тине народног ослобођења Србије, држ ане од 9. до 12. новембра 1944. године, тврдио је Александар Ранковић, да је и македон-

28) 29) 30) 31) 32) 33) 34)

М о ш а П и ја д е , И з а б р а н и г о в о р и и ч л а н ц и , 1941-1947. Б е о г р а д 1948, с т р . 258 М о ш а П и ја д е , И з а б р а н и с п и с и , т о м I, кн>. 2, Б е о г р а д 1964, с т р . 697 м о ш а П и ја д е , И з а б р а н и г о в о р и и ч л а н ц и , 1941-1947, с т р . 71 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 194 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 268 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 442 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 258

ски народ «донео одлуку о уједињ ењ у М акедоније као ф едерације у оквиру Ју го сл ав и је... М акедонски народ је посебан народ и М акедонија припада македонском народу у оквиру федеративне Југославије».35) И М илован Ђ илас је сматрао реш ење националног питањ а у Југославији, како је то учинио Други АВНОЈ, дефинитивним, али је допуштао могућност, да «даље развијањ е братства и равноправности народа у Југославији мож е добити и друге облике».36)

3. Требало је да прође осам месеци од одлука Другог заседања АВНОЈ-а до првог заседањ а АСНОМ-а (Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније), које је отворено 2. августа 1944. године. И згледа да са одређивањем делегата за овај састанак није ишло лако. О некоме њиховом бирању од страме народа не може, разуме се, бити ни говора: сви делегати су одређени од надлеж них партијских форума. Иницијативни одбор издао је, 14. марта 1944. године, проглас за «избор» делегата. Тамо се вели: «Код свих напред предвиђених избора важ но је пазити на избор било муш караца, било жена, без обзира на њихову верску и националну припадност, наиме, то треба да буду лица која су н а делу п оказала оданост нашој народно-ослободилачкој борби, и која су спремна на све ж ртве за општу народну ствар и која ће се свим силама борити за постизање циља народно-ослободилачке борбе».’) Истога дана, 14. марта 1944. године, издата је и директива Ц К КП М акедоније обласним комитетима П артије о овоме «избору» делегата за АСНОМ. «Изборе делегата за прву скупш тину АСНОМ-а изврш ити на окружнитл конференцијама. При томе водити рачуна о одређеном броју делегата за сваки срез, односно округ, према доле изнетом списку».2) И у овој директиви се наглаш ава, да «за делегате могу до-

35) А л е к е а н д а р Р а н к о в и ћ , И з б р а н и г о в о р и и ч л а н ц и , Б е о г р а д 1951, с т р . 34, 35. 34) М и л о в а н Ђ и л а с , П о в о д о м д е к л а р а ц и ј е в л а д е ф е д е р а т и в н е Ј у г о с л а в и је . (« Б о р б а » о д 13. м а р т а 1945) ') З б о р н и к д о к у м е н а т а и п о д а т а к а о н а р о д н о - о с л о б о д и л а ч к о м р а т у ју г с с л о в е н с к и х н а р о д а . Т о м V I I ' к њ . 3: Б о р б е у М а к е д о н и ји . Б е о г р а д 1954, с т р . 92 2) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 102

ћи само они људи који чврсто стоје на линији народно-ослободилачке борбе и који у потпуности прихватају М анифест Главног ш таба НОВ и ПОМ. Исто тако напомињемо да делегати могу бити сви људи без обзира да ли се они налазе као официри или борци у нашој војсци или се налазе на раду у позадини».3) На првом заседању АСНОМ-а учествовало је 117 делегата, који, као што се види, нису бмрани од народа, него делегирани од Партије и њ ези ни х организација. Н ационални састав делегата, према комунистичкој процени, изгледао је овако:«Македонци» 107 (93,04%), Т ур ци 2 (1,74%), Шиптари 2 (1,74%), Срби 1 (0,8772), Власи 1 (0,87%), Јевреји 1 (0,87%) и без ознаке 1 (0,87%).4) Анализа идеолошко-политичког определења делегата на првом заседању АСНОМ-а показује, да се овде радило о једноме чисто комунистичком скупу, који је, по својој вољи, организовала КГГ Македоније, која је била врло малобројна што је и био један од разлога да на овом терену касно почне оруж ана партизанска акција. «Почетком марта 1943. године, на основу одлука Ц К КП Ј, образован је Ц К К П Македоније. Одмах за тим образована су обласна партијска руководства . . . Такав развитак омогућио је Ц К К П М акедоније да већ почетком августа донесе одлуку о стварању виших органа народне власти и формирањ у првих бригада народно-ослободилачке војске, чије је спровођење већ до кр аја године донело значајне резултате».5) На дан отварањ а првога заседањ а АСНОМ-а партијска припадност делегата била је следећа: чланови К П Ј, односно К П Македоније, 107. Од њ их су 62 били чланови К П Ј и до 1941. године, 17 су примљени у П артију током 1941. године, 7 је примљено током 1942. године, 5 током 1943. године, а 16 током 1944. године. Беспартијних и непознатога определења било је шесдесет.6) Ако се има у виду, да је 1935. године било у целој Македонији само стотину чланова К П Ј и да је и од њ их и од оних, који су се учланили касније, један део отишао са Шаторовим, онда је јас-

3) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 105 4) В е л и м и р Б р е з о с к и и М и л е Т о д о р о в с к и , П о л и т и ч е с к и о т , н а ц и о н а л н и о т и соци алн и от состав н а н ародн и те п ретстави тели н а п рвото засед ан и е н а АСКОМ . У « Г л а с н и к н а и н с т и т у т о т з а н а ц и о н а л н а и с т о р и ја , г о д . V III , к њ . 1, 1964, с т р . 67 5) Ч о л а к о в и ћ - Ј а н к о в и ћ - М о р а ч а , Ц и г и р а н о д е л о , с т р . 388 6) Б р е з о с к и - Т о д о р о в с к и , Н а н а в е д е н о м м е с т у , с т р . 72

но, да се овде радило о новајлијама, који су се прикљ учили овоме покрету знатним делом и из мрж њ е према бугарским окупаторима. Брезоски и Тодоровски тачно примећују: «Из горњег произилази да је КП М акедоније и преко својих претставника у АСНОМ-у била истовремено и градитељ и творац нове народне власти».7) Чињенице п оказују да то није био народ. Комунистички статистички подаци о националном саставу делегата првога заседањ а АСНОМ-а п оказују упадљиву и доследно спровођену антисрпску ли н и ју, која се нимало не разли кује од оне коју је спроводио Ш аторов. Интересантно је поменути и то, да се овде став тадаш њ ега руководства КП М акедоније, у односу на српски народ, сасвим подудара са ставом Ивана-Ванче М ихаилова, који истиче да Срба уопште нема у Македонији и да их тамо није никада ни било.8) Пада у очи и то, да је овде бројно стање Срба у данашњој СР М акедонији изједначено са бројем В лаха и Јевреја, који су у то време били похватани и одведени са целога подручја Ју ж н е Србије. Да се овде радило о планском и неодговорном потискивању свих оних, који су бранили своје српско порекло и определење, мож е се јасно утврдити и из званичних комунистичких извора. Доступни су нам, за сада, само Зборник докумената и података о народно-ослободилачком рату југословенских народа и Истор ијски архив КПЈ, том VII: М акедонија у народно-ослободилачком рату и народној револуцији 1941-1944. године. У овим документима, који обухватају време од почетка лета 1941. године до к р а ја лета 1944. године, има доста података о разви јањ у четнич ке акције на овоме простору. Овај покрет, као што је познато, није био сепаратистички и развијао се на целој територији Југославије. З а подручје Ју ж н е Србије он је био привлачан и због популарне српске четничке акције на овоме простору из времена пре ослобођења, а и због његове антибугарске оријентације. Разуме се, да је овај покрет био и изразито антикомунистички. Чињеница, да је овај четнички покрет могао ухватити корена на овоме подручју, поред тога што су против њега били и бугарски, и италијанско-албански окупатори, показује да је народ

7) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 72 8) |уап М ЈћаП оК , М а с е с Ј о т а : А $ул12еНапс1 оГ *Не Ва1кап5. $!■. 1.01Л5, М о ., 1950 5*г. 36-37

био против комуниста и њиховог сепаратизма и против њихових теза о македонској националној посебности. Ниједан герилски покрет се не може развијати и опстати тамо где је становништво против њега. Ово је морало важ и ти и за четнички покрет генерала Драгољуба М ихаиловића и за његове одреде у Јуж н ој Србији. П рви помен о четничкој акцији у Јуж ној Србији, према комунистичким документима, је од 27. октобра 1942. године. У директивама Главног ш таба НОР М акедоније од овога датума о задацима и тактици ратовањ а партизанских одреда истиче се, да се четничка акција прош ирује и по Јуж ној Србији «преко директног Дражиног изасланика В ојча Трбића, који се креће у Азоту и Поречу, местима где великосрпска пропаганла има корен а још из прошлости, са специјалним задатком да организује српску власт после рата».9) Војчо Трбић је дошао у Ју ж н у Србију јуна 1942. године, дакле знатно пре него што је К П М акедоније успела да организује своје партизанске одреде, и одржао се тамо све до јесени 1944. године.10) Ако се апстрахује уобичајено комунистичко изокретањ е чињеница и несавесно опорочавање као и сумњичење својих политичких противника, онда се из објављених докумената мож е извући неколико чињеница, које обеснаж ују комунистичке тезе о националној, македонској, посебности нашега становнипггва у Јуж ној Србији. Комунистичком руководству и у Ц К К П Ј и у Ц К КП М акедоније веома је сметала појава В ојча Трбића на терену и стварањ е четничких одреда, којих је било у Поре-чу, Азоту, у Кичевском и Гостиварском крају, у Тетову и у К умановском крају. Да је ово становништво било увек српско и да се таквим осећало и за време Првога светскога рата, када је било изложено прогонима бугарских окупационих власти, сведочи и Алексо М артулков, тада и сам функционер ове власти, а данас убеђени «Македонац».") У извеш тају Светозара Вукмановића-Темпа Ц К К П Ј од 8. августа 1943. године стоји: «Међу срболанске масе око Скопља, Куманова и К ичева распростро је сво-

’ ) З б о р н и к д о к у м е н а т а и п о д а т а к а . . . , т о м У П , к њ . 1, с т р . 143 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 307 ^ ) А л е к со М а р т у л к о в , М оето у ч е с т в о в о р е в о л у ц и о н и т е б о р б и н а М ак е д о н и ја , С к о п је 1954, с т р . 290-379

је мреже Д раж а М ихаиловић преко свога агента Војче Трбића».12) У прогласу Покрајинског комитета КП М акедоније од новембра 1942. године се истиче рад Трбића, «који цепа македонске партизане из Азота и Пореча и одваја их из опште борбе под изговором да чувају снаге, да не дају непотребне ж ртве».13) Да се овде радило само о малим групама и уским подручјима не би било потребно трошити овако велики пропагандни напор за опорочавање четничке акције у Јуж ној Србији, која је била српска акција. И због тога је партизанима била трн у оку. У прогласу Повереништва Ц К КП М акедоније од августа 1943. године стоји: «Водити непомирљиву борбу против великосрпских агената, изасланика Д раж е М ихаиловића (Војча Трбића и др.), који хоће да врате стару Југославију, тамници народа».14) Главни штаб НОВ и ПОМ упозорава, октобра 1943. године, да четници «покуш авају да испуне своје праве циљеве, да уз помоћ окупатора разбију нашу народно-ослободилачку в о јс к у ... Ми треба да истерамо и великосрпску хегемонистичку и издајничку банду Д раж е М ихаиловића и да је учинимо неспособном да поново поврати реж им великосрпске хегемоније и тираније у Македон и ји .. .»’5') У Извештају позадинске обавештајне службе о ситуацији у окупираном делу Ју ж н е Србије од 14. августа 1943. године стоји: «У србофилским и досељеничким селима осећа се велики утицај Д раж е М ихаиловића. Веома је важно да наши одр ж авају контакт са тим селима и да врш е по неку акцију у близини; тако да прихватају сељ аке кад беже».16) Љ убчо Арсев извеш тава, 14. новембра 1943. године, К узм ана Јосифовског о стању на терену Пете оперативне зоне и вели, да према Д раж иновцима треба имати став, који је одредио Главни штаб, «али да се тактички на терену држимо тако како не бисмо у будуће изгубили у масама, ако ове њ их принуђују а нас моле у неким случајевима за заједничку борбу против окупатора».17) Арсев препоручује одвајањ е народних маса од четника и убацивање ко-

^2) З б о р н и к д о к у м е н а т а и п о д а т а к а . . . , т о н м V II, к њ . 1, с т р . 332 13) и с т о р и ј с к и а р х и в К П Ј , т о м V II: М а к е д о н и ј а у н а р о д н о - о е л о б о д и л а ч к о м р а т у и р е в о л у ц и ји , 1941-1944, с т р . 157 з б о р н и к д о к у м е н а т а и п о д а т а к а . . . , т о м V II, кн». 1, с т р . 353 15) н а и с т о м м е с т у , кн». 2, с т р . 109, 111 16) н а и с т о м м е с т у , с т р . 140 17) н а и с т о м м е с т у , с т р . 223

муниста у њихове редове, «који ће нас обавештавати и чак помагати».18) Скопско-кумановски партизански одред издао је, 25. новембра 1943. године, проглас народу овога к р аја у коме се каже: «Ви који сте ступили у Д ражиновске чете, освестите се ш та чините и куда сте пошли. Д раж а М ихаиловић и његови четници су најгнуснији издајници српскога народа».19) И у лето 1944. године четници су задавали бриге партизанским вођама у Јуж ној Србији. Љ убчо Арсев пише, 20. ју л а 1944. године, штабу Поречкога партизанскога одреда о борби са четницима и д аје упуства како се треба д рж ати према народу који је уз њих. «Према Дражиновцима, вели Арсев, треба заузимати став који сам вам изнео у прошлим писмима. Не треба веровати речима њ ихових водећих људи, јер они не могу бити поштени људи.20) Арсев препоручује да треба излучити из масе четника све оне поштене, случајно залутале људе у њиховој средини. «И тамо ће се успети и успева се само ако умешним начином и тактом почнете да разголићујете политику њ ихових вођа и саме личности тих вођа».21) Ш та све ово значи? Чињ енице п оказују да о некоме самоопределењ у народа у Ју ж н ој Србији и о његовом слободном и неометаном изјаш њ авањ у за посебну македонску народност није било ни говора. Једн а комунистичка мањина, безобзирно гушећи сваку могућност слободног изјаш њ авањ а, сама из своје средине, одређивала је делегате и доносила одлуке. Она је, опет сама и самовољно, огласила да на подручју данаш њ е СР М акедоније нема Срба. Понггујући народност свих несловенских на~ родности на овоме подручју комунисти су прокламовали да тамо нема Срба. Према попису становниш тва Југославије од 31. марта 1961. године, последњем који је вршен, признато је званично да у СР М акедонији има само 42.728 Срба и 3.414 Црногораца.22) Свима другима Србима је оспорена њ ихова национгилна свест и припадност. Ако би, стварно, било овако, онда би било сасвим неразумљиво оно што је Димитар Влахов истицао у говору, ко-

18) 19) 20) 2!) 22)

Н а истом м есту Н а и с т о м м е с т у , с т р . 259 Н а и с т о м м е с т у , к њ . 3, с т р . 279 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 279 С т а т и с т и ч к и г о д и ш њ а к С Ф Р Ј у г о с л а в и ј е 1963, с т р . 336

ји је држ ао 28. децембра 1944. године на ванредном заседању АСНОМ-а: «У Македонији, рекао је он, има такозваних бугарофила, србофила, гркофила. Они се труде да дискредитују наш у народну власт. Једни од њ их вичу да М акедонија није слободна, да ћ е се вратити краљ , да ћ е се вратити старо стање. Они су непријатељ и наш ега народа, ми ћемо се борити како против једних тако и против других».23) Само, како се може борити против нечега што не постоји? Југословенски комунисти, нарочито њихов српски део, превиђају чињеницу, д а ни Б угарска комунистичка партија, ни КП Грчке не признају постојање посебног словенског македонског народа и да је њихов став према М акедонском питањ у као целини био стално недоследан. У пракси се показало да су и Б К П и К П Грчке продуж иле националистичку политику својих некомунистичких влада. И недавно испољене претензије бугарских комуниста на Ју ж н у Србију показале су, да између претензија некадаш њ е бугарске Егзархије и великобугарских грађанских странака с једне и Б К П с друге стране нема никакве разлике: сви они ж еле велику Бугарску на рачун српског националног простора. У Пиринској М акедонији врш и се под влаш ћу Б К П доследна бугаризација становништва, а у Егејској Македонији погрчавање словенског становништва. Колико се и данаш њ а међубалканска и међународна стварност могу проценити и предвидети њихов даљни развој не мож е се рећи, да ће се процес, који се тамо врши, моћи зауставити. Главнина словенског становништва географске М акедоније ж иви у Грчкој и у Југославији, а најмањ и део у Бугарској, односно у Пиринској М акедонији (бугарски комунисти доследно избегавају употребу овога израза). Према Димитру М итреву површ ина Егејске М акедоније износи 35.169 кв. км., површина српске М акедоније 25,774 кв. км., а површина Пиринске Македоније само 9.758 кв. км.24) У Пиринској М акедонији је било 235.000 становника, 226.700 од тога су били «Македонци», 6.000 Турци и 2.300 «друге народности».25) Према Димитру Влахову ж ивело је

23) Д и м и т а р В л а х о в , О д б р а н и г о в о р и и с т а т и и (1924-1947). С к о п је 1948, с т р . 320 24) Д и м и т а р М и т р е в , п и р и н с к а М а к е д о н и ј а в о б о р б а з а н а ц и о н а л н о о с л о б о д у в а н е , С к о п ј е 1950, с т р . 7 25) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 9

Пиринској М акедонији 250.000 становника од којих су 240.000 били «Македонци», 4.000 Бугари и 6.000 Турци. Међу «Македонцима» било их је 40.000, који су се доселили из Егејске Македоније.26) у

Данас је Пиринска М акедонија претворена у Благојевградски округ, назван тако по Димитру Благојеву, оснивачу марксистичке партије у Бугарској (14. VI. 1856. до 7. V. 1924.). Данас површина овога округа износи само 6.481 кв. км. и до недавно је имала 298.936 становника.:>) К ада је 1947. године врш ен попис становништва у Бугарској није било рубрике «македонска народност», али се, тврди Димитар Влахов, и тада 75% изјаснило да нису Бугари.28) У Статистичком годиш њаку Народне републике Б угарске за 1959. годину наведено је било да у Бугарској живи 187.789 М акедонаца, који се касније виш е не помињу у бугарским статистикама. Помињу се само македонска културна и фолклорна друш тва и групе али без посебнога националнога обележја. Све оне личности, које југословенски комунисти сматрају носиоцима македонске идеје и македонскога национализма и бунта бугарски комунисти, упорно и доследно, см атр ају Б у гарима и прослављ ају их и величају као такве. Словенском становништву Егејске М акедоније нису призната ни права националне мањине иако би то било природно очекивати.29) Димитар Влахов наводи да у Егејској М акедонији живи 270.000 словенскога ж ивљ а.30) Из редова овога ж ивљ а било је 1943. године у партизанима 30.700 душ а.31) Године 1943. они су основали своју посебну организацију чији је циљ био д а оправдају постојање аутономне М акедоније у једној јужнословенској федерацији.32) После оснивања своје организације ово становништво је могло да говори својим језиком и да издаје своје нови-

26) Д и м и т а р В л а х о в , К р о з х и с т о р и ју м а к е д о н с к о г н а р о д а . З а г р е б 1949, с т р . 104 27) К р а т к а Б Ђ Л г а р с к а е н ц и к л о п е д и л , Т о м I , С о ф и л 1962, с т р . 249-250 28) Д и м и т а р В л а х о в , Н а и с т о м м е с т у , с т р . 166 29) Д а н а ш њ и п о л о ж а ј о в о г а с т а н о в н и ш т в а и т е ш к о ћ е с а к о ји м а с е о н о и м а д а б о р и , п р и к а з а о ј е Л а з о М о јс о в у к њ и з и : « О к о л у п р а ш а њ е т о н а м а к е д о н с к о т о н а ц и о н а л н о м а л ц и н с т в о в о Г р ц и ја . С к о п ј е 1954 30) Д и м и т а р В л а х о в , Н а и с т о м м е с т у , с т р . 172 31) Н а и с т о м м е с т у 32) С . М . МоосЈНоибе, Арр1е оЈ О|5согс!. А зигуеу о? гесеп* О ге е к ро1Жс5 1П 1НеЈг 1п!егпаНопа! бећчпд, (.опсЈоп-Иеу/ У о гк 1948, $1г. 64, 93

не, али није добило право на самоопределење.33) З а време грађанског рата у Грчкој изгледало је, да је К П Грчке променила свој однос према словенскоме становнипггву. У Резолуцији II. пленума Народно-ослободилачкога фронта, одржанога фебруара 1949. године, вели се, да ће бити проглашено «уједињење македонског народа у једну јединствену, независну, равноправну македонску држ аву, у оквиру народно-републиканске федерације балканских народа*.34) Иако се овде радило о теоријском разлагањ у југословенски комунисти нису били задовољни предлогом оваквога решења, које је било стављено у изглед у време оштре борбе са Коминформом. Светозар Вукмановић-Темпо се пита: «А о чему се заправо радило при заузимањ у става о уједињ ењ у македонског народа у оквиру балканске федерације? Овде се уствари радило о покуш ају владе Совјетског Савеза и осталих информбировских ф актора да отргну Н Р М акедонију из састава Ф Н Р Ј ради разбијањ а социјалистичке Југославије и њенога подређивања под контролу совјетске власти.35) Све комунистичке тезе о стварању једне балканске федерације показале су се нереалним: и унутар К П Балкана, изузим ајући само српске комунисте, све више се буди национално осећањ е и све више се распирују националистичке аспирације. Српски комунисти иду доследно путем упропаш ћавањ а најбитнијих ж ивотних интереса српскога народа. У склопу овога процеса разумљиво је да српски комунисти унутар Савеза комуниста Ју гославије потпомажу и убрзавају акцију однарођавања српскога становништва најкласичнијих српских крајева где се једна профитерска група домогла власти и све се виш е пробија на чело Федерације. Испуш та се из вида да се овим поткопавају основе заједничке државе, која неће моћи опстати ако српски народ не буде за њ у унутарњ е везан. Утврђено је да српски народ сам његов географски положај упућује ка Југу где је Србија, у своме историјском ширењу, оставила културне споменике трајне вредности. «Без сумње, вели Јован Цвијић, због ти х знатних

33) стр. 34) 35)

С в е т о з а р В у к м а н о в и ћ - Т е м п о , О н а р о д н о ј р е в о л у ц и ји 47 Н а и с т о м м е с т у , с т р 76-77 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 77

Г р ч к о ј, В е о г р а д .

остатака средњевековне српске културе и због свеж их успомена из доба ове српске владавине и оних борби које су вођене против турских завојевањ а у народу ове области очувана су српска историјска предања. То су уједно и једина историјска предања централне области».36) Душан Поповић, један од водећих српских социјалиста, писао је: «.. .Србија је скоро затворена и остаје јој само долина Вардара као једини логички и природни наставак Моравске долине, те економске артерије читаве Србије. Србија, уопште, чини по своме географском полож ају једну целину са Македонијом виш е него Бугарска, коју од Македоније раздваја низ врло масивних планина, као Осогово, Р и ла и Родопи.37)

36) Ј о в а н Ц в и ји ћ , Б а л к а н с к о п о л у о с т р в о и ју ж н о с л о в е н с к е з е м љ е , к њ . п , П с и х и ч к е о с о б и н е Ј у ж н и х С л о в е н а . Б е о г р а д 1931, с т р . 139 37) Д у ш а н П о п о в и ћ , О к о М а к е д о н и је . У « И з а б р а н и с п и с и * . Б е о г р а д 1951, с т р . 450

II. МАКЕДОНСКО ЦРКВЕНО ПИТАЊЕ

1. Настајање Македонског црквеног питања После слома Југославије, априла 1941. године, највећи део Ју ж н е Србије, тадаш ње Вардарске бановине, био је окупиран од Бугара. Њ ихова окупација није била само војничка и административна, него и црквена. Сви бугарски фактори, чак и Бугарска комунистичка партија, сматрали су окупацију Ју ж н е Србије ослобођењем њ ихове Македоније, која је све до исхода Б алканских ратова, била под црквеном влаш ћу бугарске Егзархије и Васељенске патријарш ије. Прво што су бугарске окупационе власти урадиле било је протеривање митрополита скопског Јосиф а Цвијовића и злетовско-струмичког епископа В икентија Проданова. Трећа, охридско-битољска, епархија била је упражњ ена. Истовремено са прогоном епископа почео је и прогон свештеника Срба и Руса. «Они су били прогоњени на сваком кораку и против њ их су примењиване далеко оштрије санкције: затварања, интернирањ а и смртне казне. Н ајчеш ће није траж ен никакав већи разлог за отстрањивање оваквих свеш теника са парохија»'). Организација римокатоличке цркве остала је недирнута. Са бугарском окупацијом почело је интензивно бугаризирањ е православне цркве у Јуж ној Србији. Доведени су не само епископи, него и парохијски свештеници и монаси. Бугарска црква се трудила да у сваком манастиру буде бар по један бугарски монах, који је управљао манастиром. У први мах је у Бугарској било мобилисано 280 свештеника, који су били обавезни да у окупираној области проведу четири месеца, али их је било који су и после тога остајали дуж е у Јуж ној Србији. Богослови-домородци, који су учили у српским православним богословијама, позивани су да продуже и доврше ш коловањ е у бугарским богословијама. У школској години 1942/43 било је у Софији 25 ученика из Ју ж н е Србије. Поред других повластица, које су до-

!) Р а с т и с л а в Т е р з и о с к и , Б у г а р с к а т а п р а в о с л а в н а ц р к в а в о о к у п и р а н а М а к е д о н и ја (1941-1944). У « Г л а с н и к н а и н с т и т у т о т з а н а ц и о н а л н а и с т о р и ја » , годи -' н а IX , б р н о ј 2, 1965, с т р . 54

бијали, они су били ослобођени и од служењ а војног рока. Бугарско Народно собрање изгласало је, августа 1941 године, посебан кредит за рад цркве у окупираној области. Одобрен је био и посебан кредит за 375 свештеника и ђакона, који су били распоређени по епархијама у Јуж ној Србији. Плате су им биле веће за 10 % него свештеницима у Бугарској, а од 1943 године могли су убирати и приходе са својих парохија у Бугарској, које нису биле упраж њ ене2). Створена је била Специјална комисија за уништавање «туђих» културних споменика. Поновило се оно што су некада радили егзархисти: почело је брисање ликова српских светаца и владара и сликање на њиховом месту бугарских подвижника и просветитеља. Замењ ивани су и српски натписи, амблеми, иконе, униш таване спомен-плоче по црквама и костурницама, повлачене су црквене књиге из употребе и доношене бугарске3). Заведен је био бугарски јези к и у администрацији и у разговору. «Најстрожије је било забрањено примање писама, извеш таја и административних аката, који нису били написани бугарским језиком»4). Онај део Ју ж н е Србије, срезови Дебар, Струга, Кичево, Гостивар и Тетово, који су окупирали Мталијани, дошао је под цивилну власт Албанаца. У црквеном погледу ови крајеви су били потчињени албанској православној цркви. На парохијама у овоме делу земље остали су били домородачки свештеници, а за оне парохије где није било свеш теника рукополагао је митрополит Христофор доморце иако не би имали потребне квалиф икаЦије за свештенички чин5). На овоме делу окупиране територије почело је, преко албанске православне цркве, арнаућење нашега ж ивљ а што је и на народ и на свештенство веома рђаво утицало. Нередовно стање и теш ке прилике под којима је ово свештенство морало да живи, терор који је вршен над њим и убиства, која су се дешавала, учинили су да је један део овога свештенства пришао комунистичким партизанима. Јачањ ем партизанског покрета, нарочито после капитулације Италије у лето 1943 године, множио се и број свештеника који 2) 3) 4) 1965, 5)

Н а и с н т о м м е с т у , с т р . 54, 56 Н а и с т о м м е с т у , с т р . 58, б е л е ш к а 37 С л а в к о Д и м е в с к и , Ц р к о в н а и с т о р и ја с т р , 211 Н а и с т о м м е с т у , с т р 213

н а м а к е д о н с к и јо т

н арод,

С к о п је ,

су помагали партизански покрет. П одраж авајући у свему оно што су радили Тито и његов Главни штаб и македонски партизани су при Главном штабу за М акедонију, 15. октобра 1943. године, створили Верско повереништво и за верског референта поставили свештеника Вељу Манчевскога, који је био активни партизан. У наредби о постављању М анчевскога стоји да су све наредбе и реш ења верског референта обавезни за све свештенике, који се н алазе на партизанској територији6). Стварање Верског повереништва, које је обухватало девет парохија са тридесет села, претставља почетак стварања македокске црквене организације под покровитељством комуниста. По~ себном наредбом Верског повереништва уведен јем акедонски језик као званични јези к за спољно општење и за администрацију. Славко Димевски примећује: «Ова одлука претстављ а у суштини почетак реш авањ а македонског црквеног питањ а на македонској основи и почетак краја вековне борбе македонског народа да добије своју македонску цркву»7). У ово време били су и Вељо М анчевски и К ирил Стојановски активни партизани, а други су помагали партизане и органе њихове «народне власти». По наређењ у Верског повереништва био је заказан састанак свеш теника у селу Издеглавје. Од тринаест позваних свештеника на састанак их је дошло једанаест. Овоме састанку свеш теника присуствовали су претставници «народне власти* из више села8). Овај мешовити скуп је зачетак ткз, «црквено-народних сабора», који ће касније играти важ ну улогу у ширењ у ове сепаратистичке акције. Н а овоме састанку је формирано архијерејско намесништво за територију коју су држ али партизани. З а архијерејског намесника, без пристанка и одобрења било кога епископа, био је изабран свештеник Антим Попоски. Овоме намесништву било је потчињено девет парохија. На скупу је решено, да свештенство помаже партизанску борбу, да организује прикупљање хране и одела. Одлучено је, исто тако, да се изврш и нова регулација парохија на овој територији и изради Уредба о таксама. Скуп се бавио и питањем школа и направио списак учитеља, који су

6) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 215 7) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 216 8) Н а и с т о м м е с т у

могли држ ати наставу на македонском јези ку9). Нико, међутим, тада није знао ш та је то македонски јези к и који ће од јуж носрбијанских дијалеката бити узет за књ иж евни јези к када се за то укаж е прилика. Немачка офанзива растерала је била партизане са ове територије. Са губитком ове територије престало је да постоји и ово архијерејско намесништво: Антим Попоски је био ухапш ен и спроведен у Дебар. Један део свештенства је остао са партизанима. Неки од њ их су погинули, а неки били интернирани у Б у г а р с к у . .. У очима партизана имала је ова група свештеника извесне заслуге и то је био узрок, да су на првоме заседању АСНОМ-а, одржаном 2. августа 1944. године, учествовала и два свештеника, Иван Јоргов, свештеник у селу Дреново, срез кавадарски, и К ирил Стојановски, свештеник из Ресна. Иван Јоргов је био изабран у Председништво АСНОМ-а10). Прво заседање АСНОМ-а је решило: «Због компликованог верског проблема, а да би се омогућило слободно исповедање вере припадника свих разних вероисповести и да би се дала пуна верска слобода, при Президиуму треба да се формира Мешовита верска комисија*11). У М анифесту, који је издало Председништво АСНОМ-а, августа 1944 године, помињу се «браћа» Арнаути, Турци и Власи, али нигде Срби12). З а члана АСНОМ-а кооптиран је, 27. октобра 1944. године, свештеник Методије Гогов из Ш типа, који се као студент Православног богословског ф акултета у Београду звао М етодије Гоговић13) На својој седници, држаној 15. децембра 1944. године, Президиум АСНОМ-а је решио «да се да новчана помоћ за децембар чиновницима и свештеницима скопско-велеш ке митрополије али с тим да се ово питање посебно проучи14). Назив скопско-велеш ка митрополија за скоп-

9) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 217 '<>) В е л и м и р Б р е з о с к и — М и л е Т о д о р о в с к и , Н е к о и д о к у м е н т и о д ф о р м и р а њ е т о и д е јн о с т а н а А С Н О М (У « Г л а с н и к н а и н с т и т у т о т з а н а ц и о н а л н а и с т о р и ја , г о д . V III , б р о ј 1, 1964, с т р . 192, 202) " ) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 179 12) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 202-203 13) М и л е Т о д о р о в с к и и В е л и м и р Б р е з о в с к и , М а т е р и ја л и о д п о д г о т о в к и т е и р а б о т а т а н а А С Н О М д о п р в о т о в а н р е д н о з а с е д а н и е (У « Г л а с н и к н а И н с т и т у т о т з а н а ц и о н а л н а и с т о р и ја , го д . V III , б р о ј 2, 1964, с т р . 174) и ) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 189

ску митрополију дале су бугарске окупационе и црквене власти15), а македонски комунисти су га задрж али. 2. Употпуњавање сепаратистичке акције После заврш енога другог светскога рата сепаратистички свештеници из Јуж н е Србије, који су инструменти политике КП Македоније, продуж или су своју акцију. Сада је иза њ их стајала комунистичка власт целе Југославије: у ф ебруару 1945. године одржали су свој «црквено-народни сабор», који је тражио ништа мање него обнављање Охридске архиепископије и стварањ е М акедонске православне цркве, Био је изабран Иницијативни одбор као орган коме је стављено у дужност, да се стара о изврш ењ у одлука овога скупа16). У извеш тају о раду седница Светог архијерејскога синода Српске православне цркве, држ аних у Београду између 5. и 22. септембра 1945. године, вели се, да је «тзв. македонски црквени сабор» одржан у Скопљу 4. марта 1945. године’7). Овај скуп је, и овај пут, показао своју пуну зависност од политичке комунистичке власти, јер је Р езо луц и ју са својим захтевима послао Светом архијерејском синоду СПЦ преко «Претседништва федералне Македоније». Уз Резолуцију је био послат и протест због организовања Скопског црквеног суда у Врању и због слања Гласника СПЦ епархијама Јуж н е Србије. Било је покренуто и питање начина расподеле помоћи парохијском свешетнству у Јуж ној Србији. Свети синод, на чијем се челу тада налазио скопски митрополит Јосиф, према коме су се једнако непријатељ ски понеле и бугарска окупациона власт и македонски комунисти, одбацио је захтеве сепаратистичких свештеника и «поступак реченог Иницијативног одбора проглашен је самовољним и неканонским, а свештенство М акедоније позвано, да се покорава одредбама својих законитих црквених власти»18).

15> Р а с т и с л а в Т е р з и о с к и , Б у т а р с к а т а п р а в о с л а в н а ц р к в а . . . (Н а и с т о м м е с т у . с т р . 48) 16) С л а в к о Д и м е в с к и , Ц р к о в н а и с т о р и ја н а м а к е д о н с к и о т н а р о д , с т р . 219 17) Г л а с н и к С П Ц . б р о ј 9 о д 1. X . (18. IX .) 1945., с т р . 82 18) Н а и н с т о м м е с т у , с т р . 82

Из одлуке Светог архијерејског синода СПЦ од 29. септембра 1945. године о Резолуцији Иницијативног одбора 15) дознајемо, да је Свети архијерејски синод први пут, званично, дознао «о некаквом Иницијативном одбору за организацију православне цркве у Македонији» из писма, које су митрополиту Јосиф у послали свештеници Методије Гогов, Н икола Апостолски и Кирил Стојанов. Гогов и Стојанов су били чланови АСНОМ-а, тада још увек главног законодавног тела Н Р Македоније. На ово писмо одговорио је митрополит Јосиф 9. јан уара 1946. године и пребацио им што су себе поставили «на пиједестал самосталне и равноправне стране према Светоме архијерејском синоду»20). Као њихов наддежни архијерај митрополит Јосиф их је са љубављ у опоменуо, «да о своме ставу размисле још једном и са више мирноће и такта и црквеноправног становишта»21). Нешто касније, 20. јануара 1946. године, Свети синод је примио на знањ е овај одговор митрополита Јосиф а и закључио, да се овај самозвани Одбор упути, «да све своје молбе и ж ељ е и своју преписку упућује искључиво преко његовог високопреосвештенства господина Јосиф а као свога надлежног архијереја22). Из званичног материјала, који је објавио Свети синод СПЦ, види се, да се, од самога почетка, цела сепаратистичка акција прокомунистичке групе свеш теника из Ју ж н е Србије одвијала по диктату П артије и у складу са њезиним интересима. По диктату П артије био је сазван и «црквено-народни» сабор 4. марта 1945. године. Већ 8. марта послао је Иницијативни одбор Светоме архијерејском синоду СПЦ телеграм и изразио своју жељу, «да се што скорије прогласи М акедонска православна црква и успостави историјска Охридска архиепископија»23). Овај скуп на коме је учествовало 300 делегата био је руковођен од К ирила Стојанова, који је био послушно оруђе у рукама македонских комуниста. И забрана је била и једна делегација, «која ће посетити све сестринске православне цркве и изнети оправданост својих захтева*24).

1’ ) 20) 21) 22) 23) 24)

Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 10 о д 1. X I. 1945. Н а и с т о м м е с т у , с т р . 92 Н а и стом м есту Н а истом м есту Н а истом м есту Н а истом м есту

Вође ових сепаратиста су знале, да се СПЦ налази у веома тешком полож ају и да је, притискивана од комунистичког реж има на разне начине, препуштена сама себи. Под притиском стања, које је настало, Свети архијерејски синод је био сазвао конференцију епископа, јер Свети архијерејски сабор није могао бити одржан због отсуства патријарха из земље; конференција је одрж ана 12. марта 1945. године. Конференцији су присуствовали: митрополит скопски Јосиф, епископи др Н ектарије Круљ, др Венијамин Таушановић, др Симеон Станковић, Владимир Рајић и викарни епископ патријархов В алеријан Стефановић. Конференција епископа је закљ учила, да се рад поменутог «црквено-народног» сабора» сматра неканонским и да не може о њему судити нити га претресати25). Било је закљ учено да митрополит Јосиф оде што пре у Скопљ е и да се на лицу места обавести о правој ситуацији тамо. Истога дана је и Свети архијерејски синод усвојио закљ учке епископске конференције и одлучио да се цео овај предмет достави митрополиту Јосиф у као надлежном епископу. Да би могао путовати у Скопље митрополит Јосиф је морао добити дозволу од комунистичке власти, која није ж елела да се он тамо појави. Због тога му није ни издала дозволу. У целу ствар се умешало Министарство унутраш њ их дела и, у одговору Светом архијерејском синоду, изјавило, да оно «сматра да је у ово време боље да Свети архијерејски синод позове известан број свештеника из М акедоније који би поднели извештај о стању у коме се налази како православна црква у скопској епархији тако и у целој М акедонији»26). Министарство је узимало на себе да организује овај састанак. Свети архијерејски синод је, у своме одговору од 19. марта 1945. године, захвалио М инистарству на понуђеној услузи и рекао да ће о овоме «известити заинтересоване архијереје да приме и саслуш ају свештенике из поверених им епархија27). Нема никаквих трагова о томе да ли је до једнога оваквога састанка уопште дошло. Н а сцени се, убрзо, појавио Емануил Чучков, министар за Македонију, који је 18. јула 1945 године, затраж ио од Светог

25) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 92-93 26) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 93 27) Н а и с т о м м е с т у , с т р . 93

архијерејског синода, да се сума од 15,000.000 динара, коју је Свети синод био примио од Савезног министарства за потребе православне цркве, равномерно подели и да се један део одвоји за Н Р М акедонију28). На овај акт Емануила Чучкова одговорио је митрополит Јосиф 28. јула 1945. године и рекао, «да ће и оне епархије у М акедонији бити помогнуте из ове суме када се врате у крило своје М атере-Цркве, а дотле би било неприродно и нелогично да она помаже ону децу која се њенога крила самовољно одричу»29). Иницијативни одбор је остао упоран у своме ставу и продужио је да се обраћа Светом архијерејском синоду преко Председништва Д Ф Р Македоније: актом од 25. јул а 1945. године достављено је Светом архијерејском синоду писмо Иницијативнога одбора од 23. јул а 1945. године на адресу «администратору српске патријарш ије». Иницијативни одбор критикује митрополита Јосиф а због неколико ствари; што у М акедонију ш аљ е Гласник СПЦ, што је у В рањ у организовао скопски Духовни суд и што је, по своме нахођењу, делио новчану помоћ у епархијама Ју ж н е Србије, јер, веле, у М акедонији не постоји српска, «него Македонска, народна, православна Св. Климентова црква по којој је македонски народ донео своју Резолуцију 4. марта 1945. године са жељом да добије свога народног владику, који ће бити ,возобновител на старата св. Климентова архиепископија во град Охрид»30). Под притиском и комунистичког реж им а и сепаратистичке групе свештеника, преко које је комунистички реж им спроводио своју политику према СПЦ, Свети архијерејски синод је нашао за потребно, да јасно одреди свој негативни став према овој сепаратистичкој акцији у Јуж ној Србији. Одбацујући захтеве Иницијативнога одбора и оспоравајући му право да говори у име православног народа у Јуж ној Србији, Свети архијерејски синод истиче, да су епархије скопска, злетовско-струмичка и охридско-битољска део СПЦ не само од 1920 године, «него и много раније су оне биле у јединству са Пећком патријарш ијом од које су биле привремено отцепљене силом историјско-политичких

Н а и стом м есту 29) Н а и с т о м м е с т у 30) Н а и с т о м м е с т у

прилика. Према томе у овим епархијама постоји сада као једина призната канонска и законита јурисдикција СПЦ, која је призната и потврђена од свију осталих православних автокефалних цркава и од свију отаџбинских закона и власти, а поред тога ове епархије им ају и своје законите, канонски изабране и постављене од стране Светог архијерејског сабора исте СПЦ епископе»3'). Законите епископе СПЦ у Јуж ној Србији протерали су Бугари, а комунистичке власти Југославије забраниле су им да се врате на своја места. «Услед таквог стања ствари, вели се даље, свака акција која иде на ш тету канонске јурисдикције СПЦ у тим крајевима као и порицање канонских права законите и признате срлске јерархије у поменутим епархијама, неоснована је и неканонска и да сви они који такву акцију воде или је подрж авају имају сносити сву одговорност пред канонима и законима који ш тите канонски и црквени поредак у целој Православној цркви. Јер, отцепљење од канонске јерархије и стварање независне цркве у тим крајевима по канонима не мож е се спроводити, ни проглаш авати без знањ а и сагласија како Матере-Ц ркве којој припадају, тако и њене канонске јерархије која је нарочито позвана да цени и заступа религиозне и црквене потребе своје законите пастве. Ово је оппгга канонска норма призната у православном канонском праву и у православном свету уопште»32). Овај свој став, исправан и логичан, Свети архијерејски синод је још јасније изразио у одлукама, које је донео по овој ствари. Тамо је речено, да Свети архијерејски синод не може признати никакву самосталну и независну цркву у М акедонији, «која је проглашена без приволе и сагласности М ајке-Ц ркве и њене канонске јерархи је у тим крајевима, која је на првом месту позвана да тумачи вољу народа у пословима црквеним, као ф ак тор који се првенствено стара о народу Господњем и даје рачуна о њему»33). Даље се истиче, да Свети архијерејски синод сматра проглашење «неке независне М акедонске православне К лиментовске цркве, обављено у Скопљу 4. марта 1945. године од стране неког тобож црквеног народног македонског сабора као

з^) Н а и с т о м м е с т у , е т р . 94 32) Н а и с т о м м е с т у 33) Н а и с т о м м е с т у

скроз самовољан и неканонски акт»34). З а Иницијативни одбор се вели, да је он «незаконито приграбио црквену управу у тамошњим епархијама и без знањ а и одобрења њихових законитих архијереја преузео послове који не спадају у његову надлеж ност и тиме ремети постојећи црквени поредак и руши јединство цркве стварајући раскол у цркви и неред»35). И, на крају, Свети архијерејски синод позива свештенство и народ да се об-раћају «својој законитој и канонској јерархији, да се покоравају њиховим законитим саветима и наредбама и да у заједници са њима, чији повратак треба што скорије омогућити, расправљ ају све своје црквене потребе у тим епархијама у духу канонских прописа.»36). Ни током 1946 године нису се промениле прилике ни побољш али односи између Светог архијерејског синода и Иницијативног одбора. Обе стране су остале при своме ставу. Све до повратка патријарха Гаврила у земљ у на челу Цркве се налазио митрополит скопски Јосиф. Он је непоколебиво држ ао свој јасни и одлучни став не дајући се ни збунити ни уплашити. Патријарх др Гаврило Дожић са вратио у земљу 14. новембра 1946. године и преузео управу Црквом. Према траж ењ има сепаратистичких свеш теника из Јуж н е Србије и патријарх Гаврило је имао исти став као и митрополит Јосиф. Б ез да ж ели да попушта реж иму патријарх се надао, да ће са владом моћи доћи до некога споразума по овој ствари. Н а пријему београдског свештенства патријарх је рекао: «Морамо гледати да дође до неког споразума с онима, који су у власти, јер је дужност и ових који управљ ају политиком, да дође до споразума и сарадње. И ја мислим да се можемо срести на овоме путу, јер сви би требало да тежимо за добро нашег народа и наш е Отаџбине»37). П атријарху Гаврилу није успело да приволи режим на промену става у Македонском црквеном питању. Поново је, једном посебном претставком, траж ено од председника владе (тада је то био Тито), да се митрополиту Јосиф у и епископу Викентију омогући повратак у њихове епархије, «јер је то једини и најбо-

34) Н а и с т о м м е с т у 35) Н а и с т о м м е с т у 36) Н а и с т о м м е с т у 37) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 10-12 о д 1. X II. 1946, с т р . 218

љи канонски пут и начин, да се прилике црквене у тим црквеним областима нормализују*38). Реж им није ову молбу уваж ио и све је остало како је било. На седници Светог архијерејског синода расправљ ано је и о политичкој акцији на разбијањ у јединства СПЦ (Македонија и Црна Гора) па је утврђено да све то «може да буде на ш тету по интересе целокупности и саме држ аве»39). Нешто се, види се, радило кроз установљене контакте са представницима власти, али резултата није било: 10. м аја 1947. године посетили су патријарха Гаврила генерал-мајор Љ убодраг Ђурић, Л азар Колиш евски, председник владе ДФ НР Македоније и прота Милан Смиљанић, али о њиховом разговору са патријархом Гаврилом није издато никакво саопштење40). Ни патријарх Гаврило Дожић није, и поред своје одлучности, великог угледа и ореола мучеништва, који га је красио, могао зауставити ф атални ток догађаја. Све пгго је могао постићи било је то, да је неповољно реш ење овога питањ а зауставио док је би жив. 3. Преокрет у ставу Српске православне цркве Смрћу патријарха Гаврила Д ожића и избором В икентија Проданова за српског патријарха (1. јул а 1950) настао је преокрет у ставу СПЦ према захтевима Иницијативнога одбора, који је, видели смо, све до овога момента, сматран илегалним телом. Није још нигде објављено како је и због чега дошло до тога да представницима овога Одбора буде омогућено да учествују у избору српскога патријарха, јер ни по једној одредби Устава СПЦ нису на то имали право. Њ ихово присуство у Изборном сабору било је отступање од оне линије, коју су д рж али и патријарх Гаврило, после свога повратка у земљу, и митрополит Јосиф док је стајао на челу Цркве. Савез удруж ењ а православнога свештенства Југославије, главни пропагатор да се реш и питање Македонске православне цркве у духу теж њ и комунистичкога режима, био је главни корисник забуне која је наетала увођењем представника Иницијативнога одбора у Изборни сабор.

38) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 5 о д 1 V . 1947, с т р . 155 39) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 1 о д 1. I. 1947, с т р . 8 ■•О) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 6 о д 1. V I. 1947, с т р . 187

Нови патријарх, мање и отпоран и упоран од свога претходника, пожурио је да створи утисак да он ж ели да се ово за Цркву веома теш ко питањ е што пре реши. Та његова ж ељ а није ипак могла бити онај фактор који је омогућио да се представниди Иницијативног одбора појаве у Изборном сабору. Тешко се мож е претпоставити да је то све могло бити без претходне сагласности епископа. Елиминисање и прогон митрополита Јосифа, који је имао највиш е изгледа да буде изабран за патријарха, показује да је утидај реж има био веома јак. Истичући да је он «стицајем прилика дошао на чело Цркве», патријарх Викентије је изјавио: «Ја ћу ову високу ф ункцију обнашати са ревношћу па макар пао на томе послу»41). У одговору н а здравицу, коју му је одржао митрополит Дамаскин, патријарх Викентије је рекао: «Врло сам срећан што видим и представнике из Македоније. Ја то можда говорим из личних симпатија, јер ја М акедонију волим. Ш та они о мени мисле није важно. А рхијерејски сабор је показао, може бити, нелогичност, али је показао разумевањ е да представници из М акедоније могу присуствовати у избору српског патријарха*42). Ми не знамо да ли је п атријарх В икентије дао реж иму какве обавезе у погледу реш ења питања М акедонске цркве, али знамо да је реж им чешће пута потсећао на то, да ово питање треба решити. Пало је уочи да је, убрзо после свога избора, патријарх В икентије н а питањ е «ТАНЈУГ»-а одговорио, да се нада да ће и питање М акедонске цркве бити повољно решено. Исто питањ е поставио му је «ТАНЈУГ» и 27. новембра 1951. године као потсећање на дато обећање. Тада је патријарх Викентије одговорио: «СПЦ је стално ж елела реш ење црквеног питањ а у Македонији. Приликом измене црквеног Устава од 1947. године Свети архијерејски сабор је донео и унео у Црквени Устав извесне одредбе да би се задовољиле ж ељ е македонског свештенс т в а . . . С обзиром на то што су свештеници изјавили да примаЈУ јурисдикцију СПЦ, мислим да ће се црквено питање у Македонији повољно решити»43).

41) Г л а с н и к С П Ц , б р о ј 7-9 о д 1. IX , 1950, с т р . 99 42Ј Н а и с т о м м е с т у , с т р . 94 43) В е с н и к , о р г а н С а в е з а у д р у ж е њ а п р а в о с л а в н о г с в е ш т е н с т в а Ј у г о с л а в и је , ГОД. I I I , б р о ј 63 ОД 1. X I I . 1951.

Виспрена духа, мудар и обазрив, патријарх В икентије није рекао како мисли да се ово питање мож е решити. З а цело време док је био на челу СПЦ он је био на великој муци и под сталним притиском и режима, и Савеза удруж ењ а православног свештенства и сепаратистичке трупе из Н Р М акедоније. Сви су од њега траж или да питање Македонске православне цркве буде решено, а он је свима одговарао д а ће бити повољно решено. Он га, међутим, није реш авао или због тога што је знао да га не може решити а да Цркви, којој је стајао на челу, не зада теж ак ударац, или што је чекао неки повољнији моменат. Мајстор у преговарању са властима чији су претставници и духовно и интелектуално били за неколико копаља испод њега, патријарх Викентије није одбијао да разговара. Само, за противнике јединства СПЦ, од тих разговора није било много користи. Пред заседање Светог архијерејског сабора маја месеца 1951. године «Весник» је писао: «Учешће претставника македонског клира и пастве у избору патријарха најбољи је доказ канонског јединства и синовске оданости матици цркви. Право на јези к и националну самосталност загарантовано им је Државним уставом па им се не може и не сме замерити ш то по томе основу и специфичним условима свога друштвеног развитка захтевају изузетна овлашћења, корисна уосталом и по цркву као целину. Страх од преседана, пак, у овоме случају сасвим отпада. Не видети те чињенице или не хтети их разумети значи и даљ е стајати под копреном великосрпског шовинизма, коме у братској заједници народа Југославије не мож е и не сме бити места44). Р атко Јелић, тада генерални секретар Савеза, поставио је целу ствар овако: «Устав Ф Н Р Ј признао је Н Р М акедонији њ ену националност, јези к и културу. Ко ово негира тај се греши о Д рж авни Устав и тај не може рећи да је исправан грађанин ове земље»4*). Иако Ратко Јели ћ прети онима који нису као он «исправни грађани ове земље», епископи се нису дали уплашити. Време је било почело да оцртава друкчију могућност реш ењ а овога тмурнога питања. И сами траж иоци независности М акедонске православне цркве као да су били почели да сумњају у остваривост својих захтева. Н ајпре су траж или пуно отцепљење од СПЦ, за-

44) В е с н и к , го д . Ш , б р о ј 50 о д 15. м а ј а 1951. 45) В е с н и к , г о д и н а IV , брол’ 65 о д 1. I . 1952.

тим су пристајали да за епископе добију домороце и да у црквеној администрацији могу употребљавати свој дијалекат. Дошли су били дотле да су одлучно одбијали од себе да траж е издвајањ е из састава СПЦ. «Као цгго нема ниједног човека у Македонији, истицао је свеш теник Ђорђе Анђелковски, који не ж ели да живи у границама Југославије, исто тако нема тога ко би желео отцепљење у црквеном п огледу. . . Ми нећемо никакав расцеп у Цркви, али само и даљ е траж имо да имамо свога владику, своје свештенство и свој јези к у употреби»46). Коментариш ући ово место из говора свеш теника Анђелковског «Весник» је писао: « . . . Не, нагласио је, да то не значи да црква у М акедонији траж и одвајање од СПЦ или аутокефалност како то неки злонамерно ж еле да преставе*47). Ствари су се веома тешко кретале напред. Свети архијерејски сабор је пратио развој овога питања. На своме редовноме заседању, м аја 1952 године, решио је; «У погледу епархија у Н Р Ма~ кедонији стављено је у дужност Светом архијерејском синоду да и даљ е ради на нормализовању односа и сређивању прилика у смислу Црквеног Устава48). Прош ле су, међутим, три године а да се није кренуло са мртве тачке. На заседању Светог архијерејског сабора, одржаном од 23. м аја до 4. јуна 1955. године, поново је расматрано ово питањ е и решено: «Исто тако по питању сређивања црквених прилика у Н Р М акедонији Свети архијерејски сабор је, у смислу члана 4. и 11. Устава СПЦ, одобрио досадашњи рад Светог архијерејског синода и дао му потребна упутства»49). Једно време је изгледало да ће реш ење овога питањ а застати, Свети архијерејски сабор СПЦ је, међутим, 1955. године решио да усвоји два главна захтева Иницијативног одбора: да за три епархије у Јуж ној Србији изабере епископе домороце и да дозволи да се у унутрашњој администрацији може употребљ авати домаћи дијалекат. У ж ељ и да се убрза испуњење овога реш ења посетила је, 10. априла 1957. године, једна делегација Иницијативног одбора Свети синод. Делегацију, која се састоја-

*6) Весник, *7) Весник, *е ) Гласник Гласник

гондина Ш , број 62 од 15. XI. 1851. година П1, број 60 од 15. X. 1951. СПЦ, број 6 од ју н а 1952, стр. 132 СПЦ, број 6 од ју н а 1955, стр. 92

ла од девет чланова, предводили су Нестор Поповски, свештеник из Скопља, претседник Иницијативног одбора, и Климент Малески, секретар Одбора. О њиховој посети Светоме синоду није много продрло у јавност. «Весник» од 1. маја 1957. године доноси да је «у оквиру одлуке Светог архијерејског сабора постигнута пуна сагласност, те су том приликом именовани архијерејски заменици и чланови црквених судова као и други функционери осталих црквених тела предвиђених Уставом наше цркве, за све три епархије из Н Р М акедоније: скопску, охридско-битољску и злетовскострумичку». Посета делегације Иницијативног одбора Светом синоду учињена је пред заседање Светог архијерејског сабора и омогућила да се донесу важ н е одлуке о сређивању црквених прилика на овоме подручју. У чланку «Пред овогодишње заседањ е Светог архијерејског сабора» истиче «Весник» од 15. маја 1957. године, да је «захваљ ујући са једне стране правилном разумевањ у и ставу нашег Св. архијерејског сабора, а с друге стране Иницијативном одбору као и свеколиком свештенству и православном народу М акедоније, прихваћена одлука Светог архијерејског сабора од 1955. године, те је успостављено јединство и нормалан црквени живот у Н Р Македонији, те је сада наш а црква јединствена»50). У чему су се састојале те одлуке дознајемо из изјаве, коју је патријарх В икентије дао секретару «ЈУГОПРЕСА» и из посланице, коју је он упутио народу и свештенству Н Р Македоније. «Свештенство и верници, вели се у поменутој изјави, у М акедонији изјавили су ж ељ у да се црквене прилике у њиховој републици реш е на другојачијој основи. Да би се удовољило тој тежњи, Свети архијерејски сабор СПЦ донео је одлуку да Свети архијерејски синод може дозволити употребу македонског јези ка у администрацији и проповедима на територији Н Р Македоније, с тим да богослужбени јези к остане црквенословенски. Поред тога н а територији Н Р М акедоније, могу се употребљавати печати са црквеним грбом у средини и написом наоколо на македонском језику ћирилицом: Н Р М акедонија, православна епархија Н. са седиштем у Н.». Даље је речено да се, после реор50) Весник, број 190 од 15. м аја 1957.

ганизације црквене управе на том подручју, «узме у расматрањ е избор епископа домородаца и остала питања, а у смислу својих ранијих закљ учака»5'). З а администратора све три епархије у Јуж ној Србији постављен је сам патријарх Викентије, који је «у смислу Устава СПЦ» именовао архијерејске заменике и чланове духовних судова. У посебној посланици, коју је поводом ускрш њ их празника патријарх В икентије упутио свештенству и народу све три епархије на Југу, истакнута је радост што је «јединство цркве на законит начин успостављено*. Да патријарх није имао илузија о теш коћама које још претстоје види се и из овога места његове посланице: «Али овим нити је све учињено нити је све постигнуто. Има још много да се постигне. Потребно је да ујединимо срца и душе наше. Т ек уједињ ењ ем срдаца и душ а наш их ћемо успоставити потпуно јединство у цркви нашој, оно јединство за које се сваки дан молимо Богу, јединство у вери, љубави и нади хришћанској и јединство у Господу Исусу Х р и сту .. Наш е истинско јединство ће подигнути и углед наш е Отаџбине. Од нашег споразума и јединства имаће користи не само на-род у Н Р Македонији, него и цела наш а Отаџбина Ф Н Р Југославија»52). Да је иницијативни одбор и овај пут радио по упутствима владе види се и из говора, који је Вељко Зековић, тада секретар Извршног већа Народне скугаптине, одржао 23. м аја 1957. године на пријему чланова Светог архијерејског сабора у Извршном већу. «Поред настојањ а за реш ење текућих питања, рекао је он, нарочито бих ж елео да подвучем као позитивну чињеницу, што се наш ла могућност да се са Извршним већем НР М акедоније делује у сређивању црквених питањ а у овој нашој народној републици53). У своме одпоздраву потврдио је патријар х Викентије да је влада стајала иза помирљивог става Иницијативног одбора. «Не бих могао пропустити да не споменем, рекао је патријарх, и да не изразим посебну захвалност Савезном извршном већу на помоћи приликом реш ваањ а питањ а сређивањ а црквених прилика у Н Р Македонији*54). и) 52) 53) 54)

Весник, број 189 од 1. м аја 1957. Гласник СПЦ, број 5 од м аја 1957, стр. 99 Весник, број 191 од 1. ју н а 1957. На истом месту

Посета, коју је патријарх Викентије у пратњи тројице епископа учинио епархијама Ју ж н е Србије од 28. марта до 6. априла 1958. године, била је доказ његове решености да приведе у дело поменути споразум. Веома срдачно дочекан и од народа и од свештенства патријарх Викентије се трудио да не каж е много, али и да не остави утисак да се колеба да испуни одлуке Светог архијерејског сабора из 1955. године. У својој беседи у цркви св. Мине у Скопљу патријарх је, 30. марта, подвукао да су он и епископи дошли «да на видан начин потврдимо мир и јединство свете наш е цркве, који су милошћу Бож јом успостављени. Сви смо свесни да још није све учињено и да ће требати још много да се учини»55). У својим поздравним говорима покуш али су поједини претставници Иницијативног одбора да од патријарха извуку одређеније изјаве о томе када ће бити решено питање «Македонске православне цркве». Климент М алески истакао је у своме говору да ће «удружено православно македонско свештенство пазити као светињу братство и јединство југословенских народа. Свештенство у Н Р М акедонији ж ели да помогне реш ење свих нереш ених црквених питањ а која је наш а стварност поставила пред нас. Посебно истичем ж ељ у македонског свештенства за што брже реш ење црквеног питањ а у Н Р М акедонији и попуњ авањ е епархија архијерејима домороцима56). П атријарх је на ово одговорио 6. априла 1958, године: «Ја и преосвећена браћа архијереји, рекао је он, доласком својим ж елимо да учврстимо оно што је ослабило, да подигнемо оно што је пало и да оснажимо оно што је малаксало. Законски су успостављени мир и јединство наше цркве. Али све је узалуд ако срца наш а нису сједињена»57). Тома Димоски, архијерејски заменик битољски, уверавао је и патријарха и епископе, који су били с њим, да се они труде «да се правилно схвате наше теж њ е и захтеви за јединство са СПЦ, и наши предлози да на епархије у М акедонији буду постављени епископи домороци. Са светим благословом Ваше Светости, Светог архијерејског синода и Сабора ми смо организовали духов-

и ) Гласник СПЦ, број 8 од м аја 1958, стр. 82 и ) Гласник СПЦ, број 5 од м аја 1958, стр. 84 57) Н а истом месту, стр. 86

ни и административни живот по прописима Устава СПЦ деклариш ући се тиме да смо за истинско канонско јединство и за јеванђелску сарадњу међу нама»и). На своме заседањ у 1958. године Свети архијерејски сабор је. 10. јуна, донео одлуку да се одгоди избор епископа за епархије у Јуж ној Србији. У складу са својом одлуком из 1955. године Свети архијерејски сабор је био решио да на упраж њ ене епархије изабере епископе домороце. «Свети архијерејски сабор, вели се у поменутој одлуци, начелно нема ниш та против избора епископа за епархије Н Р М акедоније из круга домородаца». Сва је незгода била у томе што ниједан од предлож ених кандидата није имао потребне канонске услове који се траж е при избору једнога лица за епископа. Сви предложени кандидати, протојереји Тома Димоски, Нестор Поповски, свеш теник Спира Поповски и Владимир Зафиров-Поповски, наставник у Охриду, нису могли «бити бирани за епископе јер као жењ ени немају канонске услове за избор за епископе*59). Свети архијерејски сабор није, дакле, одбио да изврш и своје обећање, него је, без своје кривице, дошао у иемогућност да га испуни. Он је ставио Светоме синоду у дужност, «да изволи потраж ити и Светом архијерејском сабору предложити друге нове личности, које би могле доћи у обзир као кандидати за епископски чин за епархије које се н алазе на територији Н Р М акедоније»60). Судећи по посети, коју су чланови Светог архијерејског сабора, после завршеног заседања, учинили Титу и говора који су том приликом измењени, не би се могло рећи да је одлагање избора епископа домородаца за епископе Ју ж н е Србије наљутило владу. П атријарх В икентије је, 28. маја 1958. године, одао признањ е Титу што је тобоже «државничким уочавањем и схватањем црквених потреба учинио много за сређивање црквених прилика у Н Р Македонији, а ми са своје стране настојимо и надамо се да ће се и те прилике средити не само на корист православне цркве него и на корист целе наш е Отаџбине»61).

Гласник СПЦ, број 6 од ју н а 1958, стр. 142 59) Гласник СПЦ, број 7 од ју л а 1958, стр. 142 60) Гласник СПЦ, број 6 од ју н а 1958, стр. 94 'м )

Тито је овоме делу патријархова говора додао само кратак коментар: « . . . Ж елео бих у вези с тиме да и ви ријеш ите проблем М акедонске цркве онако како ће то најбоље одговараит интересима читаве наше земље. Будите увјерени да ћете увијек наићи на наш у пуну подршку»“ ) . .. Ово је било последње што је патријарх В икентије могао да уради и за Ц ркву и за реш ење овога тешкога питања. Он се, сасвим неочекивано, разболео 24. јуна и већ се 5. јул а 1958. године упокојио. И за њега је остао недовршен посао за који се не зна како би га он довео до краја. Сигурно је да је он целоме овоме питањ у дао један обрт за који се не може рећи да је био у свему негативан. Њ ему је пошло за руком да целоме овоме питањ у затупи првобитне оштрице: од једнога изразито сепаратистичког покрета патриЈ а р х Викентије је направио један покрет, који се изјаснио да ж ели да у свему остане у канонској заједници са СПЦ. Ни канони, ни Устав СПЦ нису могли имати ниш та против тога да на епархијама у Јуж ној Србији буду људи који су тамо рођени и да се они и њима подручно свештенство служ е језиком којим је, ш ире схваћен, наш заједнички. Друго је питање, међутим, да ли је Ц рква уопште требала да преговара са једном групом недисциплинованих свештеника, који су пошли погрешним путем и остали упорни у непокорености и својим законитим епископима и одлукама Светог архијерејског синода. Да није дошло до преговора и да се остало на линији, коју су имали патријарх Гаврило и митрополит Јосиф, могло се цело ово питање замрзнути и реж им не би могао да га реш ава без учеш ћа Цркве. Напуш тањ е ове линије отворило је могућности низу извитоперивања и злоупотреба људи, који су мењали тактику али не и свој крајњ и циљ. 4. Изнуђавањ е аутономије

Нагли, и свакако нежељ ени, обрт у развоју Македонског црквеног питања настао је после избора Германа Ђорика за патријар х а СПЦ. Изабран 13. септембра 1958. године за патријарха, патријарх Герман је на дан свога устоличења, 14. септембра, у «') Гласник СПЦ, број 6 од ју н а 1958, стр. 94 *2) Н а истом месту, стр. 95

беседи, коју је одржао, изјавио да ће «Светој Цркви српској, светосавској, служити предано и одано, верно и покорно с апостолском ревношћу и светоотачком мудрошћу, чувајући њено јединство као нераздељ иву р и зу Христову»63).

Ступајући на престо српских патријарха, патријарх Герман је продужио правац, који је цркви био дао његов претходник: односи између Цркве и држ аве били су се нешто побољшали и нико није хтео да их поново погоршава. У околностима у којима се нашао и пред проблемима са којима је био суочен, патријарх Герман и није могао ићи другим путем. Свештенство, материјално незбринуто и без социјалног осигурања, вршило је притисак на епископе, да се његово питање реши. Сама, из својих сопствених средстава, Ц рква није могла реш ити ово питаше и била је принуђена да прими помоћ државе, која је, због своји х сопствених интереса, показивала извесну предусретљивост. У изјави, датој «ТАНЈУГ»-у за Нову годину 1959. године, патријарх Герман је однос између СПЦ и држ аве изложио овако; «Држ ава је и ове 1958. године узела на себе и платила половину социјалног осигурања за свештенство. Поред ове помоћи, држ ава је дала СПЦ и знатну субвенцију за покриће буџетског дефицита. Све ово само собом говори о томе какви су међусобни односи владали између СПЦ и држ аве 1958. године*64). Реж им је, међутим, ову своју предусретљивост према СПЦ веома скупо наплатио. Не без охрабрења и пуне подршке реж има Иницијативни одбор је, самовољно и на своју руку, приступио реш авањ у Македонског црквеног питања. Одбијање Светог архијерејског сабора да бира за епископе кандидате, који нису по канонским прописима могли бити бирани, с једне и појачане пропаганда за отцепљење Ју ж н е Србије и Косова и М етохије од Југославије с друге стране, могли су утицати на вођство југослоренских комуниста да пожури са самовољним решењем црквенбг питањ а у НР Македонији. Још се, тако рећи, патријарх Викентије није био ни охладио у гробу, а Иницијативни одбор је решио да поново сазове свој «црквено-народни сабор», који је требао да реши црквено питање по своме нахођењу. Према «Борби» од 25. јула 1958. године Иницијативни одбор је 24. јула 63) Гласник спц, број 9 од септембра 1958, стр. 174 Гласник СПЦ, број 1-2 од јан уара 1959, стр. 2

1958 године одржао проширени пленум на коме је решено да се сазове «црквено-народни сабор». «На јучераш њ ем пленуму, вели «Борба» од 25. јула 1958. године, коме су поред чланова Иницијативног одбора присуствовали и архијерејски заменици, намесници све три македонске епархије, чланови епархијских тела, претставници епархијских удруж ењ а и друга свештена лица, констатовано је да А рхијерејски сабор СПЦ није испунио своје обавезе из споразума за к љ у ч ен о г изм еђу Иницијативног одбора за оснивање православне цркве у Македонији и Светог синода СПЦ, а који се односи на избор епископа-домородаца за епархије у Македонији.

У поменутом саопштењу није објављено ни када ће се ни где ће се одрж ати овај сабор. То је јављено касније. С обзиром на намеру да се обнови стара Охридска архиепископија изабран је Охрид, да би се тиме нагласило да цела ова суноврата акција има неко покриће у историји и црквеној традицији овога краја. Да се Иницијативном одбору и факторима који су стајали иза њега ж урило види се и по томе што је за оправдање ове акције узет сасвим измишљен и нетачан разлог; као што је већ поменуто Свети архијерејски сабор није одбио да изврш и споразум, него је био у немогућности да га у томе моменту изврши. Да су разлози Светог архијерејског сабора били и тачни и оправдани види се и по томе што «црквено-народни сабор» у Охриду није изабрао за епископе ниједно лице од оних, која су била предлож ена Светом архијерејском сабору за избор. Да ли је Иницијативни одбор Светом архијерејском сабору свесно предложио канонски неподобна лица за епископе, да би могао наћи формални повод за прекид односа, или је и сам касније схватио, да предлож ени кандидати не могу бити бирани за епископе, питањ е је на које ми не можемо да одговоримо. Брзина којом се ишло на одржањ е црквено-народног скупа и велика ревност, коју је у овоме показао Савез удруж ењ а православног свештенства Југоелавије показује да се режиму журило. Савез је сазвао своју трећу редовну скупш тину за 24. и 25. септембар 1958. године, да би са једног јавног форума могао помоћи акцију брзоплетих и реж иму оданих сепаратиста. На скупштини Савеза иступио је Добривоје Радосављевић, тада председник Савезне верске комисије, и одржао православном свештенству 61

дуго «поучитељно слово»65). Он је свеш тенике СПЦ поделио на добре, оне који су одани режиму, и на рђаве, оне који су одани Цркви. К ао да није знао о чему се ради патријарх Герман је за свога изасланика на овој скупш тини одредио свога викара-епископа Доситеја, који је врло вероватно, већ у томе моменту био у водама Иницијативног одбора и огрезао у издаји. Закљ учци треће редовне скугпптине Савеза удруж ењ а православног свештенства Југославије показују јасно да је управа Савеза свесно помагала акцију Иницијативног одбора. Скоро половина текста Закљ уч ака говори о потреби реш ењ а питања Македонске православне цркве. Пада у очи да се и у овим закљ учцима, иако обазриво, баца кривица на Свети архијерејски сабор што ово питање није решено. Осврћући се на одлуку Сабора, да не може изабрати предложене му кандидате за епископе, вели се у Закљ учцима, да је «управо на самом концу дуге стазе, његово реш ење опет доспело у кризу»66). У вези са већ јасно оцртаним преокретом у развоју реш ења црквеног питањ а у Јуж ној Србији у Закљ учцима се вели: «Остајући и даљ е до конца уз братски македонски народ и његова оправдана траж ењ а, Савез ће чинити све што је кадар и надлеж ан да се реш ење г/брза и успешно доврши. Савез моли Свети архијерејски сабор да у томе правцу и смислу још више појача напоре и улож и ш ирину погледа и добру вољу у интересу СПЦ и верног македонског народа. Скупштина Савеза израж ава своју увереност, да ће македонски народ и његово свештенство наћи т акво реш ењ е које ће не само задовољити његове оправдане захтеве на истинским братским основама и обезбедити јединство православне цркве, као што се то већ манифестовало у нашем Савезу, и с тим потврдити братство и јединство наш их народа, које се већ годинама остварује у државнополитичком животу. У исто време разум евајући добро извесне знаке колебљивости Савез моли сабор македонског народа да не малакш е вером пред самим циљем и да не донесе никакве одлуке које би допринеле још већим тешкоћама, које не би убрзале него још више компликовале реш ење овога питањ а од битне важности не само за

6>) 66)

Весник, број 223 од 1. октобра 1958. В есник, број 223 од 1. октобра 1958

македонски народ и Православну цркву, него и за општи живот наш их народа»67). «Црквено-народни сабор» састао се 4. октобра 1958. године у Охриду и радио је до 6. октобра закључно. На њему је узело учеш ћа 220 делегата из редова народа и свештенства. З а ове делегате вели «Борба» од 6. октобра 1958. године да су изабрани «редовним путем од црквених тела и организација». Ново, и, вероватно, изненађујуће за многе унутар СПЦ, била је појава епископа Доситеја Стојковића на овоме скупу, који је био сазван и без благослова Ц ркве и без њезиног пристанка. Изабран 31. маја 1951, године за викарног епископа патријарховог и хиротонисан 22, јул а исте године, Доситеј Стојковић је на дан своје хиротоније положио и СПЦ и патријарху заклетву верности, коју је нескрупулозно погазио. Рођен 24. новембра 1906. године у Смедереву од оца Л азара и мајке Софије, рођене Вилдовић, Доситеј Стојковић се до момента појаве на црквеном скупу у Охриду, увек сматрао Србином. Замонаш ивш и се рано, он је 1924. године отишао у манастир Х иландар и ту остао осал година. К ада се 1932. године вратио из Х иландара наставио је ш коловање у богословији у Битољ у и, касније, завршио и Православни богословски ф акултет у Београду. У чињеници да је Доситеј Стојковић васпитан у Х иландару хтео је патријарх Викентије да види обнављање ж иве духовне везе која је вековима постојала између СПЦ и манастира Хиландара. На ову везу указао је и епископ Доситеј у својој беседи на дан своје хиротоније, која је програм рада свакога новога епископа. Осврћући се на своју младост епископ Доситеј је рекао: «Мислим на оно свето место, где сам као монах провео дуги низ година, на оно свето место, које ми је било и отац и мајка, и пријатељ и добротвор, а и највећи учитељ, јер сам у њему научио Богу се молити и са љубављу своме народу служити; и све штс има, и ако има нечег доброг у мени, у томе светоме месту сам добио. То свето место, које ми је најмилије од свега на овоме свету и кога се и у овоме моменту сећам, јесте српска царска лавра Хиландар, највећа наша српска светиња у Светој Гори, задужбина Светог Саве и његова оца Стевана Немање, препо-

67) На истом месту

добног Симеона М ироточивог. . . Из свега овога вама је јасно да ја немам неки свој програм рада, већ исти програм који је први српски архиепископ Свети Сава из манастира Х иландара донео и кога се наша света Ц рква и данас држ и»68). П ојављ ујући се самовољно, у улози издајника и наруш итељ а своје епископске заклетве, на «црквено-народном» скупу у Охриду, епископ Доситеј је показао да је веома мало научио у Хиландару: он је, до сада, једини хиландарски монах, који је издао, као оруђе безбожничке комунистичке власти, и своју цркву и свој народ. Он није само изневерио Цркву, која га је учинила епископом, него је дошао у супротност са канонским поретком у православној цркви уопште. Иако човек веома слабих и скромних и интелектуалних и духовних способности, Доситеј је као монах показивао извесну тиху побожност и смиреност што је, вероватно, одиграло прерудну улогу у одлуци Цркве да га бира за епископа. Ово је, међутим, био само почетак његовог срљања путем издаје. Уместо да остане веран Цркви и својој заклетви епископ Доситеј је дозволио себи да постане оруђе у рукама реж има у једној игри, која у себи крије чисто партијско-политичке циљеве. Својом самовољом и јагмом за чином који је, у данашњим околностима, веома проблематичан, епископ Доситеј је главни кривац за рђави обрт у развоју црквеног питањ а у Јуж ној Србији. И сепаратистичкој групи око Иницијативног одбора и југословенским комунистима био је потребан један епископ без савести да би могли постићи оно што су хтели. Б ез издаје епископа Доситеја Иницијативни одбор не би био у могућности да постигне оно што је одлукама «црквено-народног» скупа у Охриду постигао: створио је шизму у СПЦ на ш тету и Ц ркве као целине и на своју сопствену штету. Велико интересовање комунистичког реж им а за рад и одлуке «црквено-народног сабора» види се и из присуства партијскореж имских достојанственика на овоме скупу. Присутни су били и председник Верске комисије Извршног већа Н Р Македоније Страхил Гигов, и секретар Верске комисије Савезног извршног већа Дилпарић. Л азару Колишевском, тада секретару Ц К -а СК НР Македоније, који је 10. октобра 1958. године примио Досите48) Г ласник

спц, број 7-8 од августа 1951, стр. 80-81

ја, послао је сабору топал поздрав69). Разум е се да није изостао ни Тито коме је са овога скупа упућен поздрав70). Савез удруж ењ а православног свепггенства Југославије претстављао је прота Милан Смиљанић. «Весник», орган Савеза удруж ењ а православног свештенства, посветио је раду овога скупа целу прву страну у броју од 15. октобра 1958. године. Пет важ них одлука донео је «црквено-народни сабор», одрж ан од 4. до 6. октобра 1958. у Охриду; а) прогласио је обнављање старе Охридске архиепископије, б) изабрао првога митрополита ове архиепископије, в) донео Устав М акедонске православне цркве, г) изабрао нове епископе, међу којима се не налази ниједан од оних који су били предложени Светом архијерејском сабору СПЦ за избор и д) решио «да М акедонска православна црква буде у канонском јединству са СПЦ преко њеног поглавара — патријарха»71). «У став на Македонската православна црква», који је поменути скуп примио, веома је проблематична ствар. Мењан је, видећемо, неколико пута. Ч лан 38 Устава одређује детаљ није однос између СПЦ и МПЦ: црквено-канонско јединство МПЦ и СПЦ треба да буде оличено у личности патријарха СПЦ кога митрополит МПЦ помиње на литургији. К акав ће бити однос између ове две цркве одредиће се, према члану 39 Устава, посебном Уредбом. Исти члан овлаш ћује не митрополита МПЦ, него «Митрополитски саборски управни одбор» да ову Уредбу изради72). З а духовни менталитет у коме се формирао овај сепаратистички покрет типичан је члан 50 Устава МПЦ у коме се садрж и текст заклетве, коју новоизабрани митрополит полаж е пред претседником сабора, који је, према члану 73 Устава, световно лице. Према тексту заклетве новоизабрани митрополит се обавезује да ће «својој отаџбини и н ароднил властима бити веран и одан», што јасно указује на зависност митрополита МПЦ од режима. Ових и сличних одредаба нема у Уставу СПЦ. Територија тзв. Охридске архиепископије обухвата три епархи је Ју ж н е Србије. Ч лан 1 Устава МПЦ одређује да се терито-

49) 70) 71) 72)

Весник, број 224 од 15. октобра 1958. н а истом месту Устав на М акедонската православна црква, Скопје 1958. Н а истом месту

рија ове архиеиископије састоји од «архиепископије охридске и скопске са седиштем у Скопљу и епископија преспанско-битољска са седиштем у Битољ у и злетовско-струмичке са седиштем V Штипу». Према члану 12 Устава МПЦ може се и у Америци и у К анади организовати посебна епархија за православне «Македонце», који ж иве у тим земљама73). Остаје довољно неразјаш њ ено у колико је и како Свети архијерејски синод СПЦ био изненађен овом црквено-партизанском хајдучијом једнога вероломног епископа. Од октобра 1958. године па до почетка јуна 1959. године није, од стране СПЦ, било јавно ниш та предузимано у вези са самовољним проглашавањем МПЦ. К ада се састао у своје редовно годишње заседање од 3. до 19. јуна 1959. године, Свети архијерејски сабор није могао мимоићи ово питање, које је тешко погодило СПЦ и веома узбунило вернике. Ми не знамо ни ш та се ни како се на седницама Светог архијерејског сабора дискутовало о овоме питању. Познато је само кратко и доста нејасно саопштење о томе. Тамо се каж е, да у сагласности са одлукама Светог архијерејског сабора од 1958. и 1959. године и одлуке Светог архијерејског синода од 8. јула 1959. године «у смислу чл. 55, тачке 4 У става СПЦ» патријарх Герман је, 19. јула 1959. године, хиротонисао у цркви св. Мине у Скопљу архимандрита Климента за епископа преспанско-битољског. У хиротонији су учествовали и бачки епископ Никанор и, сада, скопски митрополит Доситеј 74). Из једнога другога, нешто јаснијега, саопштења се види, да је све то учињено на основу одлука, «које су донете на последњем заседањ у Светог ар хи јерејског сабора јуна месеца 1959. године и према овлаш ћењ у које резултира из тих одлука, а по молби митрополита македонског господина Доситеја»75). Овом приликом је патријарх Герман посетио епархије Ју ж н е Србије за које је, како вели Славко Димевски, Свети архијерејски сабор констатовао, да су се издвојиле у самосталну МПЦ76). Ово је било доста помпезно путовање: патријарха су пратили епископ бачки Н иканор, горњокарловачки Симеон, банатски Висарион, прота Милан

73) 74) 75) 7*)

На истом месту Гласник СПЦ, број 7 од ју л а 1959, стр. 210 Н а истом месту, стр. 219 Славко Димевски, на истом месту, стр. 222

Смиљанић у својству претседника Савеза удруж ењ а православног свештенства Југославије, старешина манастира Студенице игуман Платон и протођакон Бранко Петровић77). Из говора, који су држ ани за време посете патријарха Германа, употпуњ ује се слика збивањ а ових догађаја, који су дуго припремани и који откривају праву улогу епископа Доситеја у целој овој ствари. У својој беседи после хиротоније захвалио се епископ Климент Доситеју, «који му је још 1951 године понудио овај високи позив и који је тада у двочасовном разговору с њим о светој цркви Христовој посејао добро семе у његовој души>>73). Доситеј је, без да се осећао нелагодно као издајник, у своме поздравном говору патријарху Герману, истицао д а су хиротонисањем Климента «зацементирани темељи истинског канонског јединства између Српске и М акедонске православне цркве и тиме задовољили вековне ж ељ е македонског православног народа и његовог свештенства»79). Доситеј није био ш крт у комплиментима патријарху Герману кога је уверио да он, патријарх, стоји на епископом, него је дошао у супротност са канонским поретком у челу ове нове црквене организације. П атријарх Герман је играо улогу, коју су му судбина и догађаји доделили. Иако су наш и патријарси често пута морали да се боре са великим теш коћама, теш ко д а је иједан од њ их имао да савлађује судбинскије и далекосеж није проблеме од патријарха Германа. К ада је изабран за патријарха он се нашао у једном већ започетом процесу, који је настао и без његове воље и без његовог учеш ћа: догађаји су се почели одвијати тако како то није могло бити у интересу ни СПЦ ни српског народа. Оно што се одиграло почетком октобра 1958. године било се зародило још много раније и неко је морао бити осуђен да чаш у горчине попије до дна. К ада се нашао у Јуж н ој Србији, међу епископима који су се наметнули, патријарх је морао да прави љубазно лице на рђаву игру, коју је реж ирао реж им према својим интересима Истичући, да су и он, и епископи који су дошли са њим, представници ЦПС и српског народа, патријарх Герман је, по дужности, изјавио Доситеју: «Свети архијерејски сабор СПЦ у сталној

77) Гласник СПЦ, број 7 од ју л а 1959, стр. 219 78) Н а истом месту, стр. 221 79) Н а истом месту, стр. 222

бризи за Ц ркву Христову, за очување свете вере православне, а из љубави према нашој Отаџбини, донео је историјске одлуке из којих резултира остварење давних ж ељ а и захтева православног свештенства и народа Н Р Македоније. Н Р М акедонија добила је н ајзад домороце за своје епископе, добила је своју црквену организацију у МПЦ, оставши и даље у духовном и канонском јединству са СПЦ преко наш е смерности-патријарха. Ако сви ми и сви други ф актори будемо сматрали да је том одлуком ударена тачка и да се нема виш е ш та радити била би велика погрешка. Напротив, ми морамо свим силама и даљ е радити и све своје напоре употребити, те да одбијемо све нападе који нам са стране долазе и да одолевамо свима силама које се са разних страна труде да се меш ају у наш е унутраш њ е ствари»80). Одговарајући на здравицу Асена Симитчијева, члана Извршног већа Н Р Македоније, патријарх Герман је своју горњу изјаву употпунио речима: «Остварењем верског јединства православне цркве у Југославији много ће се допринети и учврш ћењ у јединства народа Југославије и наше држ авне заједнице уопште, јер само у заједници и слози можемо свестрано да се развијамо и да напредујемо. Има људи који раде против тога јединства. али баш насупрот томе то ће нас побудити да се још виш е зближимо»81). На питање МПЦ осврнуо се патријарх Герман и после свога устоличења у Пећи. Н а конференцији за штампу, коју је одрж ао у манастиру Високи Дечани, на питање: у каквом су стадију односи МПЦ у оквиру СПЦ, патријарх Герман је одговорио: "Прошлогодишњом одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ МПЦ је добила аутономију, оставши у јединству са СПЦ преко патријарха као заједничког врховног поглавара»82). Ову аутономију схватио је епископ Наум као «чврст бедем на бранику Отаџбине и православља* и рекао, да «сви радимо да се очува јединство и ред у нашој Православној цркви»83). У говору, који је одржао, епископ Наум је, у име своје сабраће, уверавао: «Ми ћемо увек бити раме уз раме са свима в а м а . . . К ада су нам дру-

8°) 81) 8г) 83)

Гласник СЛЦ, број 7 На истом месту, стр. Гласник СПЦ, број 6 На истом месту, стр.

од 1959, стр. 222 224 од 1960, стр. 171 182

ги нудили Св. миро са стране, ми га нисмо хтели примити. Сипали смо воду у свето миро када га нисмо довољно имали, али чекали смо да га од Вас примимо. То смо овом приликом добили. Стога долгоденствујте на много година са свом браћом архијерејима СПЦ»84). К ада је, од 31. јануара до 9 ф ебруара 1962. године, Доситеј боравио у Београду, у пратњи свога секретара Нестора Поповскога, био је примљен од П атријарха Германа. Заједно су, 8 фебруара, посетили Добривоја Радосављевића, који је тада био председник Савезне верске комисије. Радосављевић је «поздравио ову за једн и ч ку посету и пожелео да се односи између Српске и М акедонске цркве одвијају у духу постигнутог решења»85). Исте вечери патријарх Герман је приредио пријем у част Доситеја коме је, поред Добривоја Радосављевића, присуствовало још неколико виш их партијских руководилаца. Стварао се утисак, да је постигнуто измирење и да ће се црквени односи даље развијати без потреса. Из једнога писма, које је патријарх Герман, 30. септембра 1959. године, писао бившем америчко-канадском епископу Дионисију, виде се разлози који су Свети архијерејски сабор приниудили да призна аутономију М акедонске православне цркве. Тамо стоји: «Одлуке у Охриду од октобра прошле године ставиле су нас пред дилему: или да применимо строге канонске мере и отворену шизму продубимо до коначног расцепа, или да прихватимо начело црквене икономије и спасемо што се спасти може. Осетили смо се позвани да све учинимо да се заустави даљи нежељени ток догађаја»85а). У «Издајство српскога народа и Српске православне цркве». И патријарх Герман и епископи СПЦ веровали су тада, да је давањем аутономије МПЦ ово тешко питањ е скинуто са дневног реда, али није било тако. У разговору са Драгим Стаменковићем, тада председником Извршног већа СР Србије, који је вођен 5. м аја 1967. године, патријарх Герман је истакнуо да су тада сви заинтересовани веровали у то да је питање МПЦ решено. «Тако су и они, рекао је патријарх, били схватили и захваљ и-

84> Н а истом месту, стр. 183 85) Гласншс СПЦ, број 3 од марта 1962, стр. 116 85а) У «Издајство српскога народа и Српске православне цркве*. З а ш тампу спремио бивш и епископ Дионисије, Либертивил 1968, стр. 98

вали нам се и не само они већ и г. Добривоје Радосављевић, тада прдседник Савезне верске комисије*85®). На упорно наваљ ивањ е да се МПЦ да аутокефалност и тиме избегну сви могући сукоби, патријарх Герман је то одбио и рекао: «Ви каж ете да њ их треба задовољити. А да ли нас Србе ко пита и да ли ми у овој земљи постојимо, и да ли и нас ко треба да задовољи? К о је иницијатор свега овога, да ли ми или они? Ми смо хтели да их задовољимо и то је било учињено, али се сада од нас траж и да извршимо самоубиство. Не, ми то нећемо учинити и ако они сами прогласе аутокефалност отворено вам каж ем да ћемо Доситеја пред суд, па ш та му Бог и тај суд да»85в). Ни Доситеј и његови епископи, ни политички фактори, који су стајали иза њ их и постицали их да траж е што више, нису водили рачуна о црквено-канонској страни целога питања. З а њих је б и оваж ан чисто политички моменат, да употпуне своју тезу о постојању македонскога народа. И то је био главни разлог што се цело ово питање све више компликовало'. У једном акту патријарха В икентија од 12. јан уара 1955. године, у коме он изл аж е своје разговоре са Добривојем Радосављевићем и Љубчом Арсовим, стоји и ово: «Тешкоћа за реш авањ е овога питања леж и у томе ш то се црквено питање поставља у вези са политиком. Наиме, траж и се да наш а Ц рква призна македонски народ. Наше је становиште било да је то државна ствар и да то не спада у црквену надлежност. Црква признаје данашњу држ аву и њено уређење, пошто се и она налази у истој држави, али није позвана да се меша у политичка питања». 5. Самовољно проглаш авање аутокефалности У годинама које су настале показало се, да су спољашњи став и изјаве и говори епископа МПЦ, чију је аутономију признао Свети архијерејски сабор СПЦ, били неискрени и дволични. На добијену аутономију они су гледали само као на отскочну даску

856) На истом месту, етр. 122 85в) На истом месту, стр. 122 85г) Н а истом месту, стр. 36

за остварење својих крајњ их намера: потпуне аутокефалности и издвајањ а из састава СПЦ. Којим су редом и са каквом упорнош ћу епископи МПЦ, иза којих је стајала воља и диктат водећега слоја СК Македоније, постављали СПЦ своје захтеве дознајемо из Извештаја Светог архијерејског синода СПЦ број1026, зап. 144 од 10. марта 1967. године, о посети патријарха Германа, митрополита црногорско-приморског Данила и далматинског епископа Стефана Петру Стамболићу, учињеној 7. марта 1967. године. Стамболић је, у ово време, био претседник Савезног извршног већа86). Непосредни повод овој поеети било је траж ењ е Светог синода МПЦ од 3. децембра 1966. године, да им се додели аутокефалност. Из поменутог извеш таја Светог архијарејског синода СПЦ се види и дознаје оно што до тада није било објављивано или је у званичним извеш тајима само наговештавано. Од октобра 1958. до јула 1967. године односи између СПЦ и МПЦ не могу се назвати нормалним. Извеш тај истиче, д а су и «црквено народни сабор» и избор Доситеја за митрополита октобра 1958. године били «неканонске радње», али ради мира у Цркви и држ ави «Свети архијерејски синод је само констатовао тај ф акт, и учинио већи број примедби на Устав МПЦ, траж ећи да га према тим примедбама исправе да би се некако нашао ипак излаз и очувало јединство спц». Устав МПЦ, који је донет 6. октобра 1958. године, мењан је неколико пута и то увек самовољно. Примедбе Светог архијерејског синода СПЦ или су само привидно усвајане или нису уопште узимане у обзир. Доситеј и његови сарадници уносили су у свој Устав и неке нове текстове остајући само привидно у заједници са СПЦ. После четврте промене Устава МПЦ појавио сс Доситеј у Београду. Најпре сам, а затим су дошли и његови епископи. Одржан је један заједнички састанак са Светим архијерејским синодом СПЦ. «На томе састанку митрополит Доситеј и његови епископи отворено су изаш ли са захтевом да им се да аутокефалност. Захтевали су да одмах сазовемо Свети архијерејски сабор у ванредно заседање, нашто им је одговорено да то не можемо јер не сматрамо да је ствар хитне природе».

86) Ф отокопија И звеш таја Светог архи јерејск ог синода СПД од 10. марта 1967., н алази се у поседу писца. Сви наводи су узети и з н»е. 71

Доситеј је овом приликом изаш ао са отвореним картама и претио да ће «они сами реш ити проблем на тај начин што ће сазвати свој црквено народни сабор и изгласати себи аутокефалност ако им то Српска црква неће да да или ако им Синод СПЦ не загарантује да ће им Сабор то дати». Све што им се, овом приликом, могло дати, био је савет, да своје траж ењ е писмвно поднесу Светом архијерејском синоду, који ће све то поднети Светом архијерејском сабору на реш авањ е и одлуку. Они су то и урадили и, 3. децембра 1966. године, поднели писмено свој захтев за давање аутокефалности. Из И звеш таја се види јасно, да су Доситеј и његови епископи били већ унапред реш или да прекину заједницу са СПЦ. Нестрпљивост вођства СК Македоније, да што пре употпуни своје национално осамостаљивање и своју «државност» непосредно је морала утицати на овако држ ањ е епископа МПЦ. Они су изнели четири замерке вођству СПЦ: 1) што се патријарх назива и потписује само као «српски патријарх», а не и македонски; 2) што је 1966. године из Устава МПЦ брисана реч «канонски» и израз «канонско јединство» замењен изразом «остаје у јединству»; 3) што СПЦ «није обавестила све остале аутокеф алне цркве о постојању МПЦ» и 4) што је у одлуку Светог архијерејског сабора СПЦ од 1966. године унето да МПЦ «не може чинити никакве измене у Уставу без сагласности Светог архијерејског сабора СПЦ». Обавештења, која су дата на ова питања, нису задовољила ни Доситеја ни његове епископе. Речено им је, да је званична титула патријарха Германа «патријарх српски», али да се он, у званичним актима који су се тицали и свештенства МПЦ потгогсивао као «патријарх српски и македонски». Затим; да израз «канонски» није на своме месту, јер је, у међуцрквеним односима, МПЦ само аутономна и као таква део СПЦ, а део и целина једнога тела не могу стајати у канонском односу, јер су у јединству. Често мењање Устава МПЦ показало је да се фактори, који потстичу и усмерују акцију Доситеја и његових епископа, не гледају да умере, него данас одлучују једно, а сутра друго. «А М П Ц је део СПЦ и ако би она ун ечем у поступила неканонски то би ишло на рачун угледа СПЦ, што ми не можемо и не смемо дозволити. То би могло нарушити односе између СПЦ и Грчке цркве. А ми на територији Грчке дравославне цркве имамо свој 72

манастир Хиландар. Наруш авањ ем традиционално добрих односа са Грчком црквом довели бисмо у питање наше односе са Хиландаром па чак и сам опстанак као српског манастира и светиње». И даље: «Сасвим је нормално, логично и природно да о полож ају МПЦ у оквиру СПЦ не обавештавамо стране православне цркве, јер их ни до данас нисмо никада обавештавали о нашим унутрашњим проблемима«. Доситеј и његови епископи нису се дали, а вероватно ни смели дати, убедити овим објашњењима. Он су били решени д а иду до краја и нису се устручавали да признају на чијој подрж ци и вољи заснивају своје траж ењ е. «Они су нам, вели се у Извеш тају, приликом састанка у П атријарш ији рекли, а у својој претставци писмено потврдили да и л а ју сагласност Извршног већа М акедоније да траж е аутокеф алн ост. . . Охрабрени оним што су до сада сами учинили па остали некажњени, или што су договорима од СПЦ добили, архијереји М акедоније могу и овога пута поверовати да могу сами, и на црквено-канонском плану, решавати све што хоће и како хоће, као да је Ц рква нека радна задруга. Ово тим пре што су, по њиховој изјави, за ово добили сагласност и Извршног већа Македоније*. И злаж ући, 7. марта 1967. године, све ово П етру Стамболићу, делегација Светог архијерејског синода чинила је, стварно, један очајнички напор, да заустави ф атални развој догађаја. 0 6 јаснивш и детаљно свој став и предочивши све шта даље може настати, делегација није скривала да је дошла да траж и помоћ највеће држ авне власти: «Ми молимо да се схвати, да је то што они, Македонци, траж е у супротности са канонским прописима, А у супротности је и са самом природом логике ствари . . . наша С Ф Р Ј је састављена од шест република. Све те републике уживају пуну слободу ж ивота и рада у своме унутрашњем пословању, разуме се, све у границама државног Устава. И ни једној од шест република не смета што им је заједничка војска, новац и спољни послови. Заш то онда смета МПЦ то што СПЦ по своме Уставу и канонима одржава везе преко патријарха са осталим аутокефалним црквама? Као што се види из овог упоређењ а МПЦ има далеко више ингеренција визави СПЦ, него поједине републике према Федерацији. Зато све дотле, док је НР М акедонија у саставу С Ф РЈ, МПЦ има остати у саставу СПЦ користећи своју аутономију». 73

Иако му је скренута паж њ а на то, да се делегација Светог аухијерејског синода не би њему обраћала да се у целу ствар није умешало Извршно веће Македоније, Петар Стамболић је показао велико неразумевање целога овога проблема. Отупелог националног осећања, површан и усковид, Стамболић није ни могао да схвати национално-државну суштину целога проблема. Он се скаменио у муљ у комунистичке ф разеологије о посебном македонском народу па је, на сва образложењ а, одговорио: «Они ж еле да се афирм ирају као такви, то јест као Македонци на свима пољима друштвеног, културног па и црквеног живота. Треба их разумети. Треба да их помогнемо у тој афирмацији. Па ето, нека им се оно што им је дато 1959. године прошири па нека буде један патријарх и биће све у реду. Иначе, ми не можемо у то да вам се мешамо и да им одавде нешто наређујемо». Свети архијерејски сабор СПЦ нашао се и сада сам себи препушетн и морао је сву теж ину ове ситуације примити на себе. На своме заседању, држаном од 23. м аја до 1. јуна 1967. године, Свети архијерејски сабор је расматрао и поменуто траж ењ е Доситеја и његових епископа. На своме заседању од 24. маја 1967. године одлучио је: «Не може се уваж ити захтев Светог архијерејског синода МПЦ од 3. децембра 1966. године број 226, да се аутономној МПЦ даде аутокефалност»а7). П ада у очи, да у коминикеу о раду Светог архијерејског сабора, објављеном убрзо после заврш етка саборског рада, није нипгга речено о траж ењ у Светог синода МПЦ, него је само напоменуто: «Остале значајне одлуке биће посебно објављене*88). Могуће је, ч ак и врло вероватно, да је Свети архијерејски синод СПЦ хтео да сачека реакцију Светог синода МПЦ, који је и иначе био реш ен да иде до краја, па тек онда објави своју одлуку о непризнавањ у аутокефалности МПЦ и њезино објашњење. Ово се види и из обавештењ а о ванредном сазиву Светог архијерејског сабора СПЦ за 14. септембар 1967. године са једном једином тачком дневног реда: питање проглашења аутокефалности МПЦ85). Вештим маневрисањем успели су епископи МПЦ да добију канонско посвећење. Сада се, међутим, нису покорили одлуци Све-

87) «Православље», број 10 од 31. VIII. 1967. ®8) «Православље», број 5 од 15. VI. 1967. 89) «Православље», број 10 од 31. VIII. 1967.

тог архијерејског сабора СПЦ од 24. м аја 1967. године, него су, као што су већ раније претили, опет сазвали свој «црквено-народни сабор» у Охриду где су, 19. јула 1967. године самовољно прогласили МПЦ аутокефалном. Н изу својих ранијих огрешењ а и преступа они су сада додали нове: посведочили су, поново, своју непослушност М ајци-Цркви и још један пут погазили своју архијерејску заклетву. Пре него што су били хиротонисани за епископе они су се заклетвом обавезали да ће чувати јединство са СПЦ. У свему помогнути и подржани од вођства СК Македоније они су дозволили да се у њима угаси црквена и канонска свест и да постану вероломници.. Да не би било сумње у то, да је све ово урађено без пристанка вођства СК Југославије, Јосип Броз-Тито је пожурио да, као поглавар држ аве, одликује Доситеја Стојковића «орденом југословенске заставе са лентом»90). Мешовити скуп у Охриду, који је радио од 17. до 19. јул а 1967, починио је неколико самовољних радњи: основао је још једну епархију и назвао је величком (тако се звала епархија св. К лимента Охридског) и за њезиног епископа изабрао Методија; основана је и епархија за Северну Америку, К анаду и А устралију и за њезиног епископа изабран К ирил; епископ Климент, који се раније тако усрдно заклињ ао на верност СПЦ, добио је сада назив архиепископа91). Доситеј је добио титулу «архиепископ охридски и македонски»92). Тешко се отети утиску да се ово друштво, зането опиумом ф алсиф икаторства историјских чињеница, уз пуни пристанак комунистичких властодржаца, међусобно даривало титулама и чиновима губећи сваки смисао за истину и стварност. Према одлукама овога мешовитог скупа у Охриду самоназвана О хридска архиепископија, чије се границе поклапају са границама СР М акедоније93), има следеће епархије: митрополију скопску, епархију злетовско-струмичку, епархију преспанско-битољску, епархију величку са седиштем у Охриду и епархију за македонске православне црквене општине у Северној Америци, Канади и А устралији94). 9П) 91) 92) 93) 94)

Радио Загреб, од 31. VII. 1967., у 16,00 часова «Политика», од 20. УП. 1967. «Политика», од 19. VII. 1968, «Борба», од 19. VII. 1967. Г. Ч акулески, «МПЦ прогласила се самосталном» («Борба», од 19. VII. 1967) «Нова М акедонија», од 18. VII. 1967.

Отсуство претставника СПЦ на овоме неканонскоме скупу у Охриду није лако падао ни Доситеју ни његовим епископима, који су сада скинули маску са себе. И из говора злосретнога Доситеја и из Р езолуци је о раду овога скупа провејава једно осећањ е безнадежности и иш чекивања ш та ће даљ е бити. У своме говору, одржаном 17. јула, Доситеј се жалио, да се «руководство» СПЦ са неразумевањем односило према њиховим ж албама95). У Резолуци ји се, међутим, истиче нада да ће њихова аутокефалност бити призната од СПЦ56). У писму, које су 19. јула 1967. године, Доситеј и његови епископи упутили патријарху Герману истиче се, да «ми не можемо а да не изразимо тугу коју осећа наш а света Ц рква због непостигнутог споразума са сестринском СПЦ и њеног отсуства са ових наш их великих празничких славља»57). Потписаним епископима придруж ила су се 37 чланова «архиепископског црквено-народног сабора МПЦ». Нема сумње у то, да је Свети архијерејски синод СПЦ благовремено доставио Светом синоду МПЦ одлуку и њезино образложењ е Светог архијерејског сабора СПЦ о одбијању траж ењ а МПЦ да јој се призна аутокефалност. Образложење, које су радили професори др Сергије Троицки и др Б лагоје Гардашевић, је стручно, поткрепљено и канонима Православне цркве и црквеном праксом кроз историју. Чињ енички је доказано драстично огрешење епископа МПЦ о црквене каноне, непознавање канона, свесно крш ењ е положене заклетве, увлачењ е држ авне власти, и то безбожничке, у питање разграничењ а црквених организација чиме је, поред осталога, наруш ен и чл. 46 Устава СФР Југославије. Образложење сматра, да ни Изврш но веће СР Македоније, свеено да ради један незаконит посао, «није издало никакав атк у корист аутокеф алије М акедонске цркве»58). Доказано је, исто тако, да тело, које је прогласило аутокефалност МПЦ, ни по Уставу те цркве, није било надлежно за то. З а то је била надлеж на само Ц рква-М ајка: у овоме случају СПЦ. Сумирајући разлоге због којих се није могла дати сагласност за проглашавање аутокефалности МПЦ, Свети архијерејски са-

95) 96) 97) 98)

Н а истом месту Н а истом месту Ф отокогш ја овога писма је у поседу писца Гласник СПЦ, број 8 од ју л а 1967

бор СПЦ истиче: «Главна је сметња за аутокеф алију — начин акције садашњег архијерејског састава М акедонске цркве, његово потпуно занемаривање и игнорисање канона Православне цркве и наруш авањ е архијерејске заклетве од стране поглавараове цркве. К ако је већ споменуто, садашњи вођа покрета за издвајањ е М акедонске цркве од М ајке-Цркве, бивши викарни епископ патријарха, је свесно прекршио своју заклетву, коју је дао 10. ју л а 1951. године приликом своје архијерејске хиротоније за епископа топличког»"). И, на крају, епископима МПЦ је јасно предочено ш та их чека ако би самовољно, као што су претили, прогласили «себе за аутокеф алну (цркву), она ће се сматрати, како од СПЦ, тако и од осталих Православних аутокеф алних цркава, расколничком верском организацијом и, као таква, одлучена од општења са њима»100). Одговор СПЦ на самовољно проглашење аутокеф алне МПЦ био је сазив светога архијерејскога сабора СПЦ у ванредно заседање, које је одржано 14. и 15. септембра 1976. године. Свети архијерејски сабор је потврдио свој став и своју одлуку од 24. м аја 1967. године и из самовољног поступка епископа МПЦ кзвукао логичан закљ учак: прекинуо је са вишом јерархијом МПЦ свако општење, јер се она «самовољно и неканонски сама отцепила од своје М ајке-Ц ркве у расколничку верску организацију»101). Доказ је разумне увиђавности Светог архијерејскога сабора СПЦ, да није прекинуо општење ни са нижим свештенством МПЦ ни са верним народом овога краја. Исто тако је разум на одлука, да се богословима и студентима из М акедоније дозволи, «да се могу и даље уписивати у наш е богословске ш коле и учити у њима»102). Ако је објашњење Светог архијерејскога сабора уз одлуку од 24. м аја 1967. године било више црквено-канонско, објашњење уз одлуку од 15. септембра 1967 године има, поред чисто канонских образложења, и јасних осврта на црквено-историјску прошлост народа Ју ж н е Србије и оних делова, који су некада улазили у састав старе Охридске архиепископије. Указано је, на неко-

»?) Н а истом месту н а истом месту 101) «православљ е», број 11 од 15. IX . 1967. 1°2) Н а истом месту

100)

лико места, на дух доследног ф алсиф иковања историјских чињеница и свесног обмањивања народа. С обзиром на стање у коме се данас налази СПЦ у Југославији, разумљиво је, да у њ езиним образложењ има нису довољно искоришћене историјске чињенице на које ће овде, у продужењу, бити указано. Канонско-црквену исправност става Светога архијерејскога сабора СПЦ потврђује и одлука Васељенскога патријарха коме су се обраћали и епископи МПЦ. У своме писму патријарху Герману, од 21. ф ебруара 1968. године, Васељенски патријарх Атинагора осуђује самовољни рад епископа МПЦ: н а једној од синодских седница расмотрено је ово питање и «одлучили смо да осудимо и потпуно одбацимо оно што је прошлог месеца јула самовољно одлучено и извршено у Охриду»103). П атријарх Атинагора је, својим писмом Доситеју од 16. ф ебруара 1968. године, осудио рад епископа МПЦ и показао у чему је незаконитост и недозвољеност њиховог поступка. У писму се вели, да после канонског испитивања целе ствари «оно што су у Охриду изврш или јерарси Ју ж н е Југославије, није било могуће да не осудимо то и потпуно одбацимо као извршено на супрот канонским начелима и утврђеном црквеном поретку, а које уноси збрку и пометњу у црквену управу»104). П атријарх их, у име целе Православне цркве, саветује «да у духу искрене љубави и у име јединства тамошње и уопште наше свете Православне цркве, пошто поново расмотрите ствари, приступите ревидирањ у онога што је учињено и пођете путем који показују свештени канони и вековни поредак Цркве, поново се повезујући са ваш ом канонском црквеном влашћу, најблаж енијим патријархом београдским господином Германом и осталом тамошњом православном јерархијом»’05). б. Реакција на одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ Није, разуме се, нимало случајно да је први напад на одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ дошао баш од стране Главног савеза удруж ењ а православног свештенства С Ф РЈ. Овај Савез је у једноме за наш у Цркву и за наш народ судбинеки важном

'03) «Глас кан ад ск и х Срба», од 1°4) Н а истом месту 105) Н а истом месту

11 .

априла 1968.

питању поново засведочио да се, и у чисто црквено-канонским питањима, опредељује по инструкциј ама Савеза комуниста Југославије, чију тезу о постојању посебнога македонскога народа заступа. На своме састанку, одржаном 8. и 9. септембра 1967. године, одлучили су претставници епархијских удруж ењ а и Извршни одбор Савеза ових удружењ а, да Светоме архијерејскоме сабору СПЦ, без да их је ико питао за њихово мишљење, изнесу свој став по овоме питању. Пада у очи да је ово учињено само пет дана пред ванредно заседање Светог архијерејскога сабора са очитом намером, да се епископима стави до знањ а оно шта и како комунистички реж им мисли о ставу СПЦ. Тешко се овде отети утиску да се радило о планскоме застраш ивањ у иако у писму Савеза удруж ењ а стоји, да Савез поштује «у пуној мери искључиву канонску надлежност Светога архијерејскога сабора да одлучује у овоме питању», да би се, у даљем излагању, потпуно ставио на страну режима. Да би отеж али полож ај епископа СПЦ претставници овога Савеза, који целоме овоме спору ж ели да да чисто национално-политички карактер из комунистичке перспективе, истичу да би негативан став Светога архијерејскога сабора према самовољном чину од 19. јула 1967. године «неминовно довео до једнога трагичнога црквенога раскола* и да би овај раскол, без обзира на то што га СПЦ није изазвала, «био вишеструко опасан за саму СПЦ»106). Вођство Савеза удруж ењ а православнога свештенства СФР Југославије је убеђено, исто као и режим, «у неодрживост свакога акта којим би била оспорена национална индивидуалност македонскога народа». Полазећи од тога уверењ а Савез ф алсиф и кује и расположење српскога народа, који је сагласан са ставом и одлукама Светог архијерејскога сабора СПЦ, и вели, да би овако држ ањ е СПЦ «морало довести и до рази лаж ењ а великог броја Срба са политиком своје Цркве, а тиме и до слабљења угледа и ауторитета Српске цркве у сопственоме народу»107). У писму Главне управе Савеза Светоме архијерејскоме сабору може бити тачно само тврђење, да би овим актом «врло добри односи између Ср пске цркве и д рж аве били помућени и уназа--

106) в есн и к, број 438 од 15. септембра 1967. 107) На истом месту

ђени за дуж е време»,0В). Оваквоме ставу вођства одао је признање и Станоје Аксић, потпредседник Извршног већа СР Србије, у своме говору, држаном на прослави двадесетогодишњице постојања У дружења православнога свеш тенства Србије. «Но ја бих, рекао је Аксић, посебно истакао рад ваш ега У друж ењ а на чувањ у у учврш ћивањ у братства и јединства међу нашим народима и народностима»'09). Аксић је, у име Извршнога већа СР Србије, истакао, да је «тешко избећи а да се не каж е да овако незадовољ авајући односи између Српске и М акедонске цркве чине и наш е односе са СПЦ сложенијим и деликатнијим»"°). Комунистичко вођство СР Србије истиче да питање односа између СПЦ и МПЦ «није само црквено, већ и политичко питање. Политичко јер се ради о људима и њиховим не само верским већ и националним осећањима и правима; политичко јер су могуће последице политичке природе*1"). И ово показује, да су српски комунисти свесно активни против ж ивотних интереса српскога народа, који су данас веома угрожени. Јасан зн ак погоршавања односа између СПЦ и реж им а био је и чланак «Непожељени сукоб», који је објављен у «Политици» од 19. септембра 1967. године и који израж ава званични став југословенскога комунистичкога реж им а према одлукама СПЦ о Македонскоме црквеном питању. Истичући да се овде ради о једноме унутрашњем, црквено-канонском питању, «Политика» наглаш ава, «да баш зато што је реч о живим људима и о историјским тековинама он има и свој неизбежни политички вид, чије се значењ е не може ни пренебрећи ни потцењивати. Саопш тење А рхијерејскога сабора СПЦ садрж и једну примену димензију која не одговара нашем времену и нашој средини. И не само то. К ада се на македонски народ примењује термин ,етничка група’, такав став је више но само заблуда и она носи призвук политичкога подстрека који је у нескладу са нашом националном равноправнош ћу и основним стремљењима наш е заједнице». Само један дан после објављивање поменутог чланка у «Политици» од 19. септембра 1967. године, донела је «Нова М акедонишв) на истом месту 10?) Весник, број 453 од 27. априла 1968. ” 0) н а истом меету

ја» од 20. септембра ч ланакп од насловом «Анахронизам». У чланку се вели, да се како из саопштења Светога архијерејскога сабора СПЦ «тако и из докумената могу извући одређени закљ учци који овоме проблему д ају и извесну политичку димензију, нарочито с обзиром на то да се македонски народ назива ,етничка г р у п а .» СПЦ се пребацује «нереалан и конзервативан» став и превиђањ е процеса, који се одвија у Југославији. Са жељом да се омаловаже одлуке Светога архијерејскога сабора СПЦ од 15. септембра 1967. године «Нова Македонија* указује на поменуто писмо Савеза удруж ењ а православнога свештенства СФР Југославије и, сасвим произвољно, тврди, да иза ових одлука стоји «само један део претставника СПЦ, једна ш ака црквених поглавара архијерејскога сабора.» «Нова Македонија* од 30. октобра 1967. године поново се вратила на ово питање. У редакцијском чланку «Суштина спора између Српске и Македонске православне цркве» понављ ају се сви, до тада истицани, аргументи о праву ове групе на пуну црквену аутокефалност. Став «Нове Македоније», односно комунистичког реж има у Југославији, по овоме питању израж ен је следећим речима: «Стварање самосталности МПЦ је свршен чин. То је стварност, заснована на историјском и канонском праву као и на самобитности, националном суверенитету и државности македонског народа». Да би се оваквом ставу, који, стварно, нема ни историјске ни канонске подлоге, дало неко оправдање подмећу се Светом архијерејском сабору СПЦ «шовинистички и националистички» мотиви и везе са «реакционарним круговима» у иностранству што је, у склопу и логици комунистичке пропаганде у Југославији, веома теш ка оптужба и нескривени покушај денунцирања епископата СПЦ. Архијерејски сабор МПЦ у своме новоме, сасвим неканонски бираном саставу, расправљ ао је и 17. октобра 1967. године о одлуци Светог архијерејског сабора СПЦ, којом се прекидају везе са њима. У закљ учцима, који су објављени 23. октобра се вели, да се одлука Светог архијерејскога сабора СПЦ одбацује, «јер она не само што штети односима двеју цркава, већ може изазвати и дубље последице»"2). И К рсте Црвенковски, данас један од

ш ) Н а истом месту ” 2) «Политика», од 24. октобра 1967.

најутицајнијих водећих комуниста у СР Македонији, осврнуо се, 29. октобра 1967. године, на ово питање. У говору, који је држао комунистима, Црвенковски је признао да је већ два пута објашњавао комунистима ово питање, «јер видимо да има неразумевања и то код једнога броја комуниста у земљи у вези са аутокефалнош ћу М акедонске цркве. Изгледа ми да је нужно једно објаш њ ењ е. Погрешно је да се мисли, да су македонски комунисти запели да реш авају нека верска питања и да се непотребно у то умеш ала политика и да се то не може објаснити. Ј а сам вам два пута објашњавао и због тога ја мислим само да подвучем, јер ја сам видео колико сте ви схватили политичку страну проблем а»'13). Звучи веома чудно, а стварно одговара моралу и логици комуниста, да Црвенковски баца кривицу н а А лександра Ранковића што ово питање није раније решено. Ранковић је, према Црвенковском, «двадесет година лично инсистирао и чинио све да се то питање не реш и у духу нашега друштвенога и федеративнога система и слободе, да се верске заједнице конституишу на бази слободне воље и одлуке. Према томе политика на друго ,1 страни се дубоко уплела у ово питање. Ако би то било само верско питање, вероватно би оно било решено још 1945 године. Нама су упућивани приговори од народа да се нисмо довољно одупирали политичком притиску. Са правом неки другови у Србији истичу, да су то последњи рецидиви великосрпске хегемоније у М акедонији. . . Само то да додам, до 1920. године Македонска црква није била под Српском црквом, јер је тада откупљена од Цариградске патријарш ије. Нећу истицати како је позитиван одје к имало у емиграцији осамостаљење М акедонске цркве*1’4). Свакако под дојмом примедбе Светог архијерејскога сабора СПЦ. да МПЦ нема ни својих богословских школа, закључено је, да се у манастиру Горњи Свети И лија отвори богословија. З а ректора ове богословије је, 19. октобра 1967. године постављен Борис Бош ковски"5). Богословија је, у присуству функционера Верске комисије, отворена 30. октобра 1967. године116).

чз) «политика», од 30. октобра 1967. 114) На истом месту «Политика», од 20. октобра 1967. 11*) «Политика», од 1. новембра 1967.

Комунистички прваци из Србије ставили су се сасвим на страну македонских комуниста и у овоме Црквеном питању. Они, на свима линијама, заступају антинационалну линију чиме се веома разл и кују од комунистичких првака других југословенских република, који доследно њ егују своје локалне национализме. На састанку републичког политичког актива у Скопљу, одржаном 17. новембра 1967. године, изнео је Милош Минић, тада председник Скупштине СР Србије, свој став и став својих другова из вођства СК Србије према питањ у Македонске православне цркве. Минић је рекао: «3а нас је аутокефалност Македонске цркве стварност, и то за нас није ствар о којој данас треба виш е дискутовати. Наши другови и органи учинили су заиста више корака да бисмо уверили чланове Архијерејскога сабора СПЦ да је потребно да Сабор нађе позитиван став према аутокефалној МПЦ, да разуме све побуде и мотиве, историјске услове и околности на којима се оснива аутокефалност МПЦ. К ао пгго сте видели, у том настојањ у ми нисмо имали успеха. Нисмо задовољни ни са кретањем у редовима свештенства у вези са тим»117). Из даљ их излагањ а М илоша М инића се види, да је и њему и његовим друговима јаено, да са овнм питањем «на нашој страни неће ићи тако лако. Ми не видимо тачно даљи развој, тешко нам је ма ш та да предвидим о. . . Ш то се тиче нас, спремни смо да учинимо све што стоји до нас да у свему подржимо све пгго може допринети афирмацији македонске нације, ма у којој области, ма у коме питањ у»"8) . . . При овоме схватањ у остало је вођство српских комуниста све до данас. Станоје Аксић је истакао и ово: «Да је формирањ е аутокеф алне МПЦ саставни део права верника и свештенства македонске нације које проистиче из равноправности македонског народа са осталим народима у СФ Р Југославији. Зато и формирањ е аутокефалне МПЦ треба схватити пре свега као њихово искључиво право»119). Минићево незадовољство са држ ањ ем српскога православнога свештенства употпуњ ује се истицањем, «да поремећене односе између Српске и М акедонске православне цркве ж еле искористити реакционарни и шовинистички елементи као и разни не-

117) «НИН», од 25. ф ебруара 1968. 118) На истом месту 119) Весник, број 453 од 27. априла 1968.

пријатељи у земљи и иностранству. Те снаге нису јаке али их не треба ни потцењивати. Они ж еле да експлоатишу религиозна осећања и злоупотребе цркву у своје политичке сврхе. Њ ихов циљ је политичка акција против братства-јединства српскога и македонског народа. То мора бити јасно и сваком иоле добронамерном човеку и грађанину наш е социјалистичке земље»,2°). И јасно је и разумљиво да се југословенски комунисти труде да поколебају Свети архијерејски сабор СПЦ у његовом, до сада одлучном, ставу према самовољи епископа МПЦ. Није, сигурно. Тито без невоље полетео, да у октобру 1967. године, само месец дана после одлуке ванредног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, посети СР М акедонију и да стиша узбуђењ е народа због почињених незаконитости његових владика. Као да се Тито трудио да мало затупи оштрице супернационализма македонских комуниста. У своме говору, одржаном 24. октобра 1967. године у Охриду, Тито је рекао: «К акав је то национализам који народ овде израж ава? То је општејугословенски, социјалистички, ако тако могу рећи, — иако знам да те речи нису адекватне То је патриотско расположењ е људи који дубоко верују у југословенску социјалистичку заједницу и у Савез комуниста. А ако местимично има и националистичких расположења, уверен сам да она не потичу из народа нити имају подршку у народу . . . Уверен сам, дакле, да национализма нема ни у Македонији, без обзира на то што сигурно постоје појединци који иступају са националистичких позиција. То су реакционарни елементи, иако неки од њих сматрају да нису. Национализам је увек реакцион а р а н .. ,121). Остаје, ипак, да се нагађа ш та је Тито хтео да постигне овим говором. Оно што се не може оспорити јесте чињеница, да је политичко-сепаратистички моменат био и остао покретна снага Македонског црквеног питања, које једна бројно незнатна комунистичка мањина у Јуж ној Србији покуш ава да искористи за своју трајну афирмацију. У тим настојањима вршени су, и биће и даље вршени, притисци на епископат СПЦ, да се повинује вољи и интересима комунистичког режима. Облици и јачина тих ^20) н а истом месту 121) «Борба», од 25. октобра 1968.

притисака нису нам сасвим познати. Познато је, међутим, да су контакти између претставника СПЦ и реж има и даље одржавани: 29. августа 1967. године примио је Мика Ш пиљак, у присуству М ила Јовичевића, претседника Савезне верске комисије, патријарха Германа и «водио са њим разговоре о односима и сарадњи СПЦ и држ аве»122). Ђ урица Јојкић, претседник Извршног већа СР Србије, примио је, 31. августа 1967. године, патријарха Германа. «Констатовано је у току разговора да се односи између СПЦ и држ аве разви јају повољно и обострано је и зраж ена ж ељ а за даљом сарадњом»123). Милош Минић, у својству претседника Скупштине СР Србије, примио је, 11. децембра 1967. године, патријарха Германа, којом су приликом разменили «мишљења о неким питањима односа и сарадње СПЦ и представничких тела и органа СР Србије». Истакнуто је, овом приликом, да се односи «развијају у духу дугогодишње сарадње, као и да се тешкоће, када се појаве, могу превазићи обостраним разум евањем»124). М ика Ш пиљак, опет у присуству М ила Јовичевића, примио је патријарха Германа 18. јануара 1968. године, а 1. фебруара 1968. године митрополита Доситеја. И овоме пријему је присуствовао М иле Јовичевић125). Мика Ш пиљ ак је, поново, примио патријарха Германа и чланове Светога архијерејскога синода 22. марта 1968. године. 126). П ријему је присуствовао и М иле Јовичевић. Из изјаве, коју је патријарх Герман дао после овога пријема, види се да је, поред других проблема који се тичу СПЦ, расправљано и о случају МПЦ. Супротно већини комуниста и из СР М акедоније и из СР Србије, који цео овај проблем посматрају са своје политичке тачке гледишта, патријарх Герман је рекао: «Ми ово питање сматрамо онаквим какво јесте. Управо, то је чисто унутраш њ и проблем наш е Цркве. У исто време он тангира и све остале православне цркве с обзиром на наш е канонско јединство са њима. Теш коће су у томе што се преко наше штампе или на неки други начин овоме целоме проблему даје боја политичког питања. Ту нема ни једнога елемента из об-

12Ј) Радио Београд, од 29. авгуета 1968. у 17,00 часова, «Политика» од 30. авгу ста 1967, ’23) «Политика», од 1. септембра 1967. 124) «Политика», од 12. децембра 1967. 125) «Политика», од 19. јан у ар а 1968. 1;б) Радио Загреб, од 1. ф ебруара 1968. у 16,00 часова

ласти политике. Ми смо дуж ни и Богу одговорни да чувамо поредак и устројство Православне цркве. По питању светих канона не може бити никаквих компромиса, као ни по питању догми. К ад се био појавио сличан случај у Америци, ми смо били одлучни и поступили по светим канонима. И у овоме случају Свети архијерејски сабор није могао поступити друкчије. Ми смо ж елели да се овоме питању не даје политички карактер и да се као такво не презентује народу преко штампе, радија и слично»127)- Свети архијерејски сабор је поеео канонско-судски поступак против Доситеја и његових епископа: туж илац је др Василије Костић, епископ Ж и ч к и 128). И непосредно уочи заседања Светог архијерејскога сабора СПЦ, које је почело 8. м аја 1968. године, Ђ урица Јојки ћ је примио п атријарха Германа, који је био у пратњи митрополита црногорско-приморскога Данила и викарнога епископа ЈГаврентија. Пријему су присуствовали и Станоје Аксић, подпредседник И зврш ног већа СР Србије, и Витомир Петковић, председник Републичке верске комисије. У саопштењу о овој посети се каж е: «Том приликом размењена су мишљења о актуелним питањима из области односа и даље сарадњ е СПЦ и представничких тела и органа СР Србије*129). Покренути судски поступак против Доситеја и његових епископа још је у току. Свети архијерејски синод СПЦ позвао их је, 23. септембра 1968. године, «да се врате на пут светих канона, који вековима регулиш у поредак у Ц ркви»130). К ада се они нису одазвали овоме позиву послао је Свети архијерејски синод СПЦ, 12. децембра 1968. године, два своја члана у Скопље, епископа сремскога М акарија и епископа бачкога Никанора, са главним секретаром Св. Синода, протојерејем Младеном Младеновићем, «да посете тамошње архијереје и позову их да успоставе нарушено јединство и врате се у крило М ајке-Цркве.» Ова мисија је означена као неуспела, јер, «није постигнут жељ ени резултат, те овај проблем и даљ е остаје отворен»131). У међувремену покуш али су епископи МПЦ да буду, било од кога, признати. Пошто су их одбиле све Православне цркве, на 47) >28) 129) 130) '3')

«Православље», број 25 од 28 . марта 1968. «глас кан ад ск и х Срба», од 16. м аја 1968. «политика», од 4. м аја 1968. «Православље», број 42 од 19. XII. 1968. Н а истом месту

челу са Васељенским патријархом Атенагором, почели су се об~ раћати В атикану да би, бар од њега, били признати. Извесну предусретљивост у овоме правцу, свакако не на своју руку, показао је «Глас концила», важ ан орган југословенске Римокатоличке цркве (број 22 од 3.X I.1968), који је донео опширан интервЈу са Доситејем, са очитом намером да му прида значај који он нема. К ао и обично Доситеј је и овде нетачно приказао цео ток развоја овога питањ а и избегао да каж е, да је СПЦ, дајући МПЦ аутономију, иш ла до крајњ их граница црквено-канонских могућности. Доситеј је рекао: «Послије стварањ а С Ф РЈ, у којој су македонском народу као равноправном призната сва суверена права, било је наравно да се поново постави питањ е о самосталности МПЦ као саставнога дијела македонске нације. Више од два десетољећа ми се залаж емо за братско разумевањ е у духу опћих интереса свете Цркве и наш их братских народа, како би се пронашло задовољ авајуће ријеш ењ е Македонског црквеног питања. Нажалост, у томе нисмо наиш ли на нужно разумевање код представника сестринске СПЦ» ’32). У односу на Римокатоличку цркву, и као целину и као другу по броју верника хриш ћанску цркву у Југославији, да би створили бар неку заједничку платформу, Доситеј и његови епископи су увели у цркву Грегоријански календар. «Доносећи одлуку о увођењу новог Календара, рекао је Доситеј, у наш црквени живот имали смо у виду и екуменски покрет у којему се најактивније зал аж у најодлучнији представници криш ћанских цркава»133). Овим је, види се јасно, припреман терен за одашиљање двојице македонских епископа у Рим да тамо, поводом смрти кардинала Беје, покуш ају успоставити ближ и контакт са В атиканом. Дописник «Ф ранкф уртер Алгемајне Цајтунг»~а из Београда (од 28.X I.1968) јавио је, да су македонски епископи покуш али да се приближе Ватикану, који, бар колико се до сада зна, није удовољио њиховој жељи. У извеш тају из Београда стоји; «Пошто је патријарх Гермен, поглавар Српске цркве, прошлога јула у Упсали, био изабран у Президијум Светског савета цркава, смањили су се исто тако и изгледи да М акедонска црква, која је

’32) «Глас концила«, број 22 од 3. XI. 1968. ’33) Н а истом месту

од њега означена као расколничка, буде примљена у овај Савет као што су се смањили и изгледи да буде призната од Светског православља (\Уе 1 [огЖос1 ох 1 е)»13'‘). Усвеопштој изолованости, у којој су се наш ли без изгледа да из ње могу изаћи, Доситеј и његови епископи, покуш авају да и Ватикан ставе пред теш ку дилему: ако би њ их признао В атикан би тиме озбиљно угрозио своје односе са СПЦ, коју су, бар за сада, добри. «Ако он изађе Македонској цркви и њезином поглавару, архиепископу Доситеју, виш е у сусрет, угрож ава тиме све што је до сада било постигнуто у процесу приближавањ а између Католицизма у Југославији и српскога Православља. Ово приближавањ е је пак у толико важ н и је у колико је некадаш њи антагонизам двеју цркава био проткан супротностима између српскога и хрватскога национализма*135). До овога момента, јуни 1969. године, у развоју односа између СПЦ и МПЦ нема нових момената. Ч ека се на подизање оптуж бе против Доситеја и његових епископа и на дефинитивно употпуњење става, који је Свети архијерејски сабор СПЦ већ заузео по овоме питању и објавио га јавности. Једино позитивно реш ењ е овога питања, корисно за обадве стране, било би, да Доситеј и његови епископи, по својој иницијативи, врате своју цркву у стање аутономије и тиме остваре измирење са СПЦ. То је, колико се до сада може да види, једини начин да они изађу из оловнг изолације у којој се данас налазе. У противном, СПЦ би морала, ако би хтела да остане доследна себи, да раш чини и Доситеја и његове епископе и да православном народу у Јуж ној Србији да нове, канонски непорочне, епископе. Зам рзавањ е овога питања и даље толерисање садашњега стања мировања на мртвој тачци, не би могло а да не изгледа оптерећено подозрењем да се, иза кулиса, игра другачија игра, сакривена од јавноети. Ни Црква, ни Н ација не могу, до унедоглед, подносити садашње, недовољно јасно, стање. Оне чекају на дефинитивну одлуку најодговорнијих ф актора СПЦ, које још нема.

134) ГгапМ иП ег АЦ§еше1пе 2еЦ ип§ ос! 28.Х1.1968.

,35) Н а истом месту

П1. НА ТАЛАСИМА ФАЛСИФИКОВАЊА

Аргументација заговарача аутокефалности МПЦ кипти од једне нимало обичне страсти ф алсиф иковањ а познатих и већ одавно утврђених историских чињеница као и извитопереног тумачења канона Православне цркве. Притеш њени и чињеницама и логиком Доситеј и његови епископи су покуш али да своме чину нађу оправдање у позивањ у на доста далеку прошлост о којој они веома мало знају. Према Доситеју, човеку веома оскуднога знања, били су и Света Б раћа, Кирило и Методије, «велики духовни великани македонскога народа*1). Зна се, међутим, да су К ирил и Методије били Грци, који су знали словенски језик. Према Доситеју «Македонци» су и ученици Свете Браће, светитељ и Климент и Наум, који су били Словени, али се не зна из кога од тадаш њ их југословенских племена потичу. К ада су они ж ивели и радили није онда на простору географске Македоније било ни трага о некој македонској свести словенских племена. Отуда спада у свет ф антазирањ а тврђењ е Славка Димевскога, да је црквено-просветитељски рад светих Климента и Наума, два светитеља које поштују сви православни Словени, «ударио снаж ан печат на целокупни црквено-просветни положај македонскога народа и био основ за даљ е учврш ћивањ е цркве и њезиног прераш тањ а у виши степен — патријарш ију»2). Историски гледано судбина и Свете Б раће К ирила и Методија и њихових ученика Климента и Наума је више него интересантна: и бугарски комунисти су, без да у томе виде било какву недоследност, узели К ирила и М етодија за покровитеље и своје просветне и културне политике, која је усмерена у сасвим друкчијем и идејно-духовном и идеолошком смеру. Они, исто тако, присвајају и ученике Свете Браће: бугарски универзитет у Соф и ји носи име светога Климента Охридскога, а то име носи и Духовна академија Бугарске православне цркве у Софији. Док су Бугари, поодавно, побугарили и Свету Б раћу и њихове ученике, Доситеј и његови епископи, са режимско-партиским зале1) Славко Димевски, Ц рковна историја на м акедонскиот марод. Скопје 1965, стр. 5 2) Н а истом месту, стр. 22

ђем иза себе, хоће да их македонизирају. И једно и друго је сулудо фантазирањ е. Своје самовољно осамостаљивање засновали су Доситеј и његови епископи, уз пуну подрш ку режима, на комунистичкој тези о постојању посебнога македонскога народа. У званичном писму, којим је, 19. јула 1967. године, Свети архијерејски синод МПЦ обавеетио патријарха Германа о проглашењу аутокефалности, стоји: «Слободан македонски народ, поред извојевањ а3) националне слободе, ж елео је да има и пуну духовну слободу и самосталност». У писму се, даље, подвлачи да је њихов «црквено-народни сабор», држ ан од 4. до 6. октобра 1958. године у Охриду обновио и О хридску архиепископију и да је, према томе, МПЦ наследница обновљене Охридске архиепископије и, даље, да је МПЦ «под именом Охридске архиепископије као аутокеф ална постојала 800 година, до њезиног незаконитог укидањ а 1767. године»4). Пошто они нису, вели се даље у писму, могли приволети Свети архијерејски сабор СПЦ, да удовољи њиховим ж ељ ама они су решили, «да окончање Македонског црквеног питањ а потраж е у историјском и канонском праву, у светим апостолским правилима и одлукама светих Васељенских сабора, и да питањ е аутокефалности, тачније продужење 800-годишње традиције аутокефалне Охридске архиепископије, поставе пред друге помесне цркве»5). К ако цео овај подухват, цењен са црквено-канонског гледишта, изгледа, показано је у образложењима Светог архијерејског сабора СПЦ, које је потпуно потврдио и васењенски патријар х Атинагора и у своме писму патријарху Герману од 21. ф ебруара 1968. године и у писму митрополиту Доситеју од 16. фебруара 1968. године. Са ауторитетом, који му даје и његова знаменита личност и високи положај који заузима, васељенски патријарх је осудио одлуке, донете јула 1967. године у Охриду и препоручио њихово опозивање. У својој аргументацији осврнуо се патријарх Атинагора и на поновно давањ е аутокефалности СПЦ у Србији 1879. године, која «у односу на састав и управу 3) Ф отокопија овога писма се н алази код писца 4) На истом месту 5) На истом месту

тамошње православне цркве која је тада проглашена аутокеф алном, одређује да оно што се односи на унутраш њ у управу разматра и одлучује о њему и одређује апсолутно архиепископ београдски и митрополит Србије и свештени сабор око њега»6). Овакав, сасвим логичан, став васељенског патријарха биће један од разлога, да ниједна православна црква није признала неканонске одлуке, донете у Охриду јула 19677). О неком историјском праву, на коме би Доситеј и његови епископи могли заснивати свој поступак, не може бити ни говора. И овде је код њ их све засновано на свесном ф алсиф иковањ у историјских чињеница. Одмах, у почетку, пада у очи, да је направљена једна хронолош ка греш ка: Охридска патријарш ија или архиепископија није постојала 800 година, него само од 1018. до 1767. године. Доситеј и његови епископи продуж или су њезино трајањ е за нешто виш е од педесет година. Црквено-административне и историјске прилике на подручју Балканскога полуострва, на коме су ж ивела југословенска племена, сређивале су се постепено, али и поред тога што је свети К лимент био посвећен за епископа, не могу се, историјски гледано, ни он ни његова епархија, доводити у везу са постојањем касније Охридске архиепископије. Свети Климент је себе називао епископом словенским и код њега се не могу наћи ни трагови било о неком бугаризму било пак о македонству. Отуда је груба произвољност када га Бутари сматрају Бугарином, Срби Србином, а «Македонци» — Македонцем. Он, у смислу каснијега националнога диференцирањ а, није био ниједно до то троје: он је био хриш ћански мисионар, учитељ и проповедник православне вере и светац. К асније је снаж ни српски црквени и културни утицај у тим крајевима учинио, да су се и тамо више поштовали чисто српски свеци, свети Симеон и свети Сава и ч ак кнез Л азар, него Света Б раћа и њихови ученици. Х аралампије Поленаковић је изнео, да се за свете К ирила и М етодија почело виш е интересовати после проучавањ а Јосиф а Добровского (17. VIII. 1753. до 6. I. 1829), који се веома интересовао за К ирила и Методија. И ликови Свете Б раће и светих Климента и Наума прене-

*) «Глас кан ад ск и х Србач од 11. априла 1968. године 7) В е гЖ оИ 5ри1ег, 01е огЖ осЈохеп К^гсНеп (Ргауо$1аупе к!гсН1 !сНе 1е И зсН г|ГГ, О И о ћ е г - О е с е т ћ е г 1967, 5 . 231

с гкуе ).

,,1п1егпаН опа!е

ти су на Јут из Стелатографије Христифора Ж еф аровића, који је радио код Срба у Војводини8). Постанак патријарш ије цара Самуила и, касније, Охридске архиепископије има своју посебну историју. После стварања Самуилове државе, коју сасвим произвољно називају македонском, обрео се, повлачећи се из праве Бугарске, на његовој територији бугарски патријарх. То је, према Ивану Сњегарову, било 990. године9-. Бож идар Прокић је мислио, да је постанак ове патријарш ије «нејасан и завијен у доста густу помрчину»: «Не зна се, на име, тачно не само начин, како је Охридски патријархат осно ван, већ ни време, када је први пут Охрид постао патријараш ком столицом, као што нам није добро познато ни који су били први патријарси охридски, ни колики је био првобитни опсег њихове дијецезе. Ова нејасност и мрачност историје постанка Охридске патријарш ије долази поглавито од непотпуности и оскудице историјске грађе као и од нејасности оних малобројних и сухих историјских извора, из којих ову грађу црпимо»10). Прокић је темељито проучио изворе који се на ово односе и дошао је до закљ учка, да је Охридска патријарш ија била, у извесној мери, продуж ењ е бугарске партријарш ије, која се, као и Самуилова држава, знатно разликовала од старе бугарске патријарш ије и државе, «како по етнографском саставу тако и по географском полож ају своме. Јер, док је у састав пређаш њ е бугарске царевине и пређаш њ е бугарске патријарш ке епархије улазило цело бугарско становништво, и само један део других словенских племена на Балканском полуострву, дотле су у састав нове бугарске држ аве и нове бугарске патријараш ке епархи је улазила сва српска племена и готово сва западна словенска племена балканска, а Бугари нису улазили сви као у пређашњој држави, већ један, истина, већи део њиховх11). Иако је Самуило-

8) Х аралампи П оленаковић, Б ел еш ки за К ирилометодиевско праш ањ е кат М акедонците во XIX в ек (Гласник на институтот за национална историја, ГОД. VII, св. 1, 1963, стр. 157-180) 9) И ван Снегаров, И сториа на О хридската архиепископиа, књ. I, Софиа 1924., стр. 13, 14 10) Б ож и дар Прокић, П останак О хридскога патри јархата (Глас СКА, ХС, II разред, 1912, стр. 175 1]) На истом месту, стр. 177; сравни: Б ож и дар П рокић, П останак једне словен ске царевине у М аћедонији у X в ек у (Глас СКА, 1ХХУ1, 1908, стр. 291)

ва држ ава, из политичких разлога, носила бугарско име, она се од бугарске држ аве «не само по својим географским границама већ и по своме етнографском склопу знатно р азл и к о в ал а... Бугарско државно име раш ирило се према томе на Запад на ш тету етнографског имена Словеније или С лавинија и етнографскополитичког Србија»'2). Славко Димевски погрешно тврди, да је Самуило, према средњевековном обичају, цркву у својој држ ави подигао на степен патријарш ије, јер је патријарш ија, тако рећи, сама дошла у Охрид и Самуило је то прихватио из политичких разлога13). Владимир Ћоровић вели: «Једино што је примио Самуило из старе бугарске државе, којој је некада припадао, јесте царска титула, као понос и правно наслеђе, и у црквеном погледу установа патријарш ије»14). Нестанком Самуилове држ аве нестало је и Охридске патријарш ије. Цар Василије II је, на место Охридске патријарш ије, створио 1018. године Охридску архиепископију и дао јој веома пространу територију. «Автокефалној Охридској цркви цар постави за архиепископа урођеника (Словенина) Јована и изда трм царске повеље, којима га утврди у правима не само над словенским и српским епархијама које су за цара Самуила под Охрид потпадале него, на траж ењ е архиепископа Јована, и у онима које су под Охрид потпадале за време бугарских царева Симеона и Петра, када се област бугарскога царства највиш е ш ирила»15). Историчари се слаж у у томе да је Охридска архиепископија продужење Охридске, односно некадаш ње бугарске, патријаршије. Георгије Острогорски истиче, да је црквено средиште у Охриду надживело Самуилово царство за више векова и одиграло важ ну улогу у историји Јуж н и х Словена: «Охридска патријарш ија је претворена у архиепископију, али је нова архиеписко-

12) Б ож и дар Прокић, П останак једне словенске царевине у М аћедонији у X веку, стр. 290, 304. ,3) Славко Димевски, Ц рковна историја. . . , стр. 28-29 14) Владимир Ћ оровић, и с то р и ја Југославије, Б еоград 1933, стр. 64. 15) Стојан Н оваковић, О хридска архиеп ископ ија у почетку XX века. Хрисовуљ е цара В асили ја II од 1019. и 1020. године. Г еограф ска истраж ивањ а. глас СКА, 1ХХУ1, 1908, стр. 1-2.

п ија добила аутокеф алију и њој су потчињене све територије бившега Самуиловог царства»16). Охридска архиепископија је имала 31 епархију и обухватала је «цело средиште Балканског полуострва са Моравском и Вардарском долином»’’). РЈсцрпну географско-историјску анализу повеља цара Василија II од 1019. и 1020. године дао је Стојан Новаковић и није нигде нашао ни наговеш таја о било каквом националном македонском карактеру ових области. З а ову огромну црквену област било је типично то, да је она постала најпре вољом цара Самуила, а затим била одрж авана вољом цара Васил и ја II, који је, иако победник, имао доста обзира према словенском становништву освојених области. Василије II је само име п атријарха заменио именом архиепископа, «али је у њој оставио словенскога архиепископа Јована и потврдио му златнопечатном повељом не само црквену аутокефалност, него и целу његову огромну дијецезу»18). Аутокефалност Охридске архиепископије била је, од самога почетка, аутокеф алност посебне врсте. Охридска архиепископија није зависила од Цариградске патријарш ије, «али је зато била потчињена самоме цару, јер је цар задрж ао за себе право постављ ањ а охридских архиепископа»19). Њ и х није, као што је то тврдио В. Н. Златарски, бирао сабор домаћих епископа20). Иван Снегаров вели да је ово бирање било само за време цара Василија II. «После његове смрти пак сами цареви су назначавали архиепископе и, претежно, су их бирали из средине клира Цариградске патријарш ије»2,). Синод епископа Охридске архиепископије могао је само одређено лице да хиротонише. У приказу споменутога дела историје бугарске држ аве оспорио је Георгије Острогорски тврђење Златарскога о томе да су домаћи епископи бирали охридскога архиепископа, јер «нема ни једне речи у

16) Георгије Острогорски, И сторија В изантије. Београд 1959, стр. 296. ’7) Владимир Ћ оровић, Н а истом месту, стр. 67. 18) Драгутин А настасијевић, Самуило (У «Народна енциклопедија СрбскоХ рватско-С ловеначка, књ. IV, Београд 1929, стр. 33) 19) Георгије Острогорски, И сторија В изактије, стр. 296. 20) в . Н. Златарски, Историа на бЂлгарската Д1»ржава през средните векове. Том I: п ^ р в о бЂлгарско царство, част 1. Софиа 1928, стр. 17 21) И ван Снегаров, Н а истом месту, стр. 81.

чувеним повељама Василија II, које наводе повластице, дате Охридској цркви»22-. Ако се не би примила као тачна теза Ивана Снегарева о томе да је цар Василије II гледао у Охридској патријарш ији продуж ењ е старе бугарске патријарш ије, а у Охридској архиепископији црквено-канонско продужење Охридске патријарш ије, онда би и сама каноничност автокефалности Охридске архиепископије била проблематична23). Бож идар Прокић је мислио, да је цар Василије II, нарочитим уговором са архиепископом Јованом, склопљеним 1018. године код Струмице, признао «тачност теорије о идентичности Охридске архиепископије са бугарском патр и ј арши ј ом»24). Сасвим је произвољно и без икакве историјске подлоге извођење аутокефалности Охридске архиепископије из аутокеф алности некадаш ње Јустинијане Прве. Осврћући се на разне хипотезе о постанку Самуилове патријарш ије Славко Димевски вели: «При стварању хипотеза заборавља се један веома важ ан ф акт, који може да да најближ и одговор. Самуилова држ ава била је у центру старе Јустинијане Прве, која је још ж ивела у сећањ у људи. Није никакво чудо, да је Самуило заснивао проглашење патријарш ије на основу ове формално никада неукинуте аутокеф алне цркве. Ова претпоставка је утолико прихватљивија што се касније Охридска архиепископија називала Јустинијаном Првом, а она је директно продуж ењ е Самуилове патријаршије»25). Драгутин Анастасијевић је указао на ову појаву, али је није објаснио, али би се дало закљ учити да је веровао, да је словенска црквена традиција Охрида била узроком, да се «до пре неколико година чак мислило, да је Охрид, а не Скопље, био некадаш њ а Прва Јустинијана»26). Теза Димевскога не може се, ни у коме погледу, узети озбиљно. Она је продукт ф антазије у ж ељ и да се једноме незаконито22) Југословенски историски часопис, год I, св. 3-4, 1935, етр. 516 23) И ван Снегаров, Н а истом месту, стр. 17 24) Б о ж и д ар П рокић, п о стан ак охридскога патри јархата, стр. 183. 25) Славко Димевски, А втокеф алноста на М акедонската православна црква. У «Нова М акедонија» од 16. септембра 1967. године. У «Новој М акедонији» од 16. септембра до 28. септембра 1967. године изаш ао је овај напис у низу наставака. 26) д рагутин А настасијевић, Јусти н и јан I. В ели ки <У «Народна енциклопе-* ди ја СХС», књ . II, стр. 198)

ме и самовољном чину да било какБа историјска подлога. Доказано је, да је назив «и Прве Јустинијане» у титулатури охридских архиепископа ф алсиф икат, који је настао можда још у XI. веку из теж њ е тадаш њ их архиепископа да у очима дариградских патријараха подигну свој углед27)- Овај дометак у својој титули први је употребио охридски архиепископ Јован Комнен 1157. године. Назив Прва Јустинијана требао је да «потсећа на византиско или грчко порекло ове архиепископије»28). Стварању ове тезе могла је допринети и ж ељ а грчких архиепископа да очувају аутокефалност своје цркве25). Од 1037. године, када је умро архиепископ Јован, на архиепископски престо у Охриду дол азе Грци. «Од овога времена, на име, почиње да се крњ и и опада не само црквена већ и политичка аутономија, каква је била стипулисана уговором између цара Василија II и архиепископа Јована»30). Тезу о идентитету Јустинијане Прве и Охридске архиепископије Ф иларет Гранић је, с правом, назвао правном фикцијом, која је настала «са сврхом да појача правну основу привилегија Охридске цркве»31). Гранић мисли, да П рва Јустинијана, за кратко време свога постојањ а «није показала никакав већи напредак, нити је развила богатији и интензивнији живот, јер сама установа није имала ону важност, коју јој је приписивао цар Јустинијан»32). З а време свога дугога постојања, од 1018. до 1767. године, Оридска архиепископија је играла важ н у улогу. Њ езину автокеф алност су поштовали и српски владари од којих је добила повластице, «али је пре тога знатно била смањена одузимањем многих епископија на истоку и северу»33). К ада је нестала српска власт у њу нису дирали ни Турци. Она је остала поштеђена због тога што «није била саставни део неке држ авне организа-

27) И ван Снегаров, Н а истом месту, стр. 86. 28) Б ож и дар П рокић, П останак Охридскога патри јархата, стр. 192. 29) Н а истом месту, стр. 200. 30) Б ож и дар Прокић, П рви охридски архиепископ Јован (Глас СКА, ЦСХХУШ, 1911, стр. 296. 3') Б ранко (Филарет) Гранић, О снивање архиеп ископ ије У граду Ји$Нп1апа р п т а 535 године после Х риста (Гласник скопског научног друш тва, кш . I, св. 1-2, 1926, стр. 133) 32) Н а истом месту, стр. 131. 33) Константин Ји реч ек , И сторија Срба, кн>. I, Б еоград 1952, стр. 264.

ције, није претстављ ала независну држ авну цркву»34). У прво време турске власти успело је Охридској архиепископији да прошири своју власт и на В лаш ку и на М олдавију и на неке делове Угарске баш због тога што није била иикаква национална, него леђубалканска црквена организација и као таква за турску држ аву неопасна. Ни у ово време, нити било када касније, није Охридска архиепископија никада називана македонском из простог разлога што М акедонаца као нације није било. И географско знањ е о Македонији добијало је и у нашим домаћим изворима понекада сасвим смешне ознаке: има случајева да се и за манастир ВисокиДечани каж е да су у М акедонији; или да се Захумљ е и Сарајево налазе «у македонским пределима»; чак се и за манастир Морачу још 1615. године каж е, да се налази «у херцеговачкој области у за\ падним крајевима, у пределима македонским* 35*). Доследно своме упорном негирању постојања Срба на територији данашње СР М акедоније реж имски историчари у Југославији превиђају јасна казивањ а извора о томе, да је 1466. године, по ж ељ и охридскога митрополита Доротеја, дијак Дмитар преписао Законик охридске цркве на српски је зи к за потребе црквене администрације, јер тада тамо није било другога до грчкога текста34). О српскоме црквеном карактеру ових области има и у нашим домаћим изворима доста података, које би требало сакупити. То није ипак сметало Славку Димевском да прећути казивање извора о преписивању Законика охридске цркве на српски јези к37). Идеја о обнављању Охридске архиепископије није се први пут појавила ни код прокомунистичког Инициј ативнога одбора, ни код Доситеја и његових епископа. Још пре проглаш авањ а бугарске Егзархије једна група Бугара на челу са др Стојаном Чомаковим траж ила је од Порте да се обнови Охридска архиепископија: у њ езин састав би уш ле и епархије некадаш ње Трновске патријарш ије. И они су своје траж ењ е «заснивали на канонском 34) Јован Радонић, Рим ска к у р и ја и јуж н оеловен ске земље од XIV до XVI века. Београд 1950. 35) Љ убомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. I, стр. 160-163. број 494; стр. 286, број 1030; књ . П, стр. 195, број 621 36) Н а истом месту, књ . I, стр. 98-102, број 328 37) Славко Димевски, Ц рковна историја. . . , стр. 68-69.

праву, историји и принципу слободе савести»38). Аргументација и ове групе била је врло примитивна. Резоновали су овако: када је султан М устафа 1767. године могао, на молбу патријарха Самуила, да укине Охридску архиепископију, може је и султан Абдул Азис обновити39). Султан није обновио Охридску архиепископију, али је Порта продуж ила своју игру са бугарским првацима. Зн ајући да се нешто припрема на црквеном плану, а да не би било сасвим изненађено, Намесништво је наложило своме дипломатском агенту у Цариграду, Ф илипу Христићу, да на Порти постави права српскога народа на П ећку патријарш ију и Охридску архиепископију. Христић је требао да траж и, ако се оне области одвоје од Цариградске патријарш ије, да митрополит Србије у границама ових области поставља епископе40). Јован Ристић је обавестио Ф илипа Христића, да је српска влада саветовала Бугаре да не иступају испод ауторитета Велике цркве, «а код П атријарш ије смо настојали да се народу бугарскоме не одрече народна црквена управа». Ристић истиче, да «жеља српске владе, да се Бугарима признају умесна права, не може дотле ићи, да се напусте наш а народна»41). К ада је постало сасвим јасно, да Бугарима није било стало само до тога да добију своју народну јерархију, него да цело подручје Ју ж н е и Старе Србије прогласе бугарском националном територијом, српска влада је била реш ена на отпор. Јован Ристић јављ а Ф илипу Христићу 15. новембра 1872. године: «Што се тиче непријатељскога полож аја, који почињу заузимати Бугари према нама у нашим пределима по Турској, ми смо већ одавно реш ени да радимо, да се Срби нигде не цепају од Патријарш ије. Ових дана предузеће се у томе обзиру и енергичније мере»‘'2). Црквено определење за Васељенску патријарш ију и помоћ, коју јој је српска влада указивала, нису помогли да она увиди потребу, да за епископе на српске епархије поставља Србе. На-

38) А лекса Јовановић, П останак Е гзархије и Т урска, Р уси ја и Србија, Скопљ е 1936, стр. 121. з?) Н а истом месту, стр. 127. 4П) Н а истом месту, стр. 188. ■*') Јован Ристић, Спољни однош аји Србије, књ . III, стр. 299. 42) Писма Јов ан а Ристића Ф илипу Х ристићу од 1870 до 1873 и од 1877 до 1888. Београд 1931, стр. 161.

шавш и се између две струје, од којих је свака била антисрпски расположена, српска влада је морала да траж и излаз из те теш ке ситуације. Ово тим пре што је, према тадаш њем званичном турском схватању, на целоме томе простору могао да постоји само или «рум-милет» (Грци) или «бугар-милет» (Бугари), који су једнаком ревношћу сатирали Србе. С правом је, 1896. године, писао Н ићифор Дучић: «Србија не може равнодушно гледати да се српски народ у Турској убраја било у грчки било у бугарски народ и да му се нуф уски и правно не признаје његова народност»43). У размиш љ ањ у како да угрожене наш е црквене ствари упути бољим путем Јован Ристић је био дошао на идеју да траж и васпостављање Пећке патријарш ије. «3нај, пиш е он, 19. септембра 1879. године, Ф илипу Христићу, поврх свега, да ја смерам да се успостави П атријархат српски, и што пре то боље»44). Иако од овога траж ењ а није овај пут било ништа, идеја и васпостављањ е Пећке патријарш ије није напуш тана. «Питање о васпостављ ањ у српске православне цркве у европској Турској постало је актуелно 1895. године, а његов значај је био у томе што је од повољног реш ења питања црквеног зависила и цела политичка и културна радљивост»45). Владану Ђорђевићу, тадаш њ ем српском посланику у Цариграду, писао је Ђорђе Симић 28. ф ебруара 1897. године, да може, за сада само теоретски, покренути ово питање, «Ипак ја одобравам, вели Симић, да се идеја о васпостављању Пећке патријарш ије стане већ сада износити у академском разговору, као начин, на који би се могла врш ити пресија на Патријарш ију да да задовољење нашим захтевима»46). Са српске стране је, због истих разлога, потекло и питање обнављ ањ а Охридске архиепископије. На једном састанку у Београду, држаном августа 1886. године, било је решено, да се у Цариграду оснује Друштво Срба-Македонаца, које је требало да

43) Н ићиф ор Дучић, Раш ко-п ри зрен ска митрополија и национално-културна мисија к раљ евине Србије у Старој Србији и М аћедонији. Б еоград 1896, стр. у ц . ^4) Писма Јов ан а РистрЉа . . . , стр. 272. 45) Јован М. Јовановић, Седам предлога за обнову П ећке патри јарш и је (Прилози за књ иж евност, јези к, историју и ф олклор, књ . XVIII, 1938, стр. 451) 46) Владан Ђ орђевић, Србија и Т урска (Јилдиз-П орта-Ф анар 1894-1897). Београд 1928, стр. 260.

покрене лист «Македонски весник». У програму листа је стајало, да треба покренути и црквено питањ е ради одвајањ а народа од Егзархије. Мислило се, да ће се то лакш е постићи ако се обнови Охридска архиепископија, која би остала под врховном влаш ћу Цариградске патријарш ије. Обновљена архиепископија је требала да народу улива српски дух, али да његује и употребу локалнога дијалекта, који су Бугари гушили. Ово није било никакво чудо, јер су везе Охриђана са Србијом биле врло живе: одмах после Кримскога рата Охриђани су се обратили кнежевини Србији да им се пошаље помоћ у књигама и наставницима. Такве молбе су стизале из Дебра и из Велеса. Године 1877. био је основан Одбор емиграната Старе Србије и М акедоније на чијем је челу стајао архимандрит Сава. Митрополит Михаило је, 18. јуна 1878. године, послао Јовану Ристићу концепт свога писма, које је био послао Васељенском патријарху. Митрополит је тражио, да се црква, која је остала под турском влаш ћу, потчини митрополиту Сарајевском, који ће, у име Васељенске патријарш ије управљ ати црквом не само у Босни и Херцеговини, него и у Старој и Јуж ној Србији. Митрополит је траж ио да се народу дају епископи њиховог језика: Срби Србима, Бугари Бугарима, а Грци Грцима, «јер сваки народ цени своју народност и тешко му је када му се намеће туђ језик»47). Један од чланова Друш тва Срба-Македонаца, Темко Поповић, родом из Охрида, истовремено и члан «Тајнога македонскога комитета» у Софији, који се борио против бугаризирања нашега ж ивљ а у Јуж ној Србији, објавио је 1887. године брошуру «Ко је к р и в »? и траж ио обнављање Охридске архиепископије у коју је требало да уђе седам епархија, међу њима: охридска, прилепска, велеш ка, скопска, приш тинска (свакако раш ко-призренска). Ове би епархије остале под влаш ћу Цариградске патријаршије, која не би смела да мења или смењује епископе без народнога пристанка43). Један српски предлог предвиђао је обнављање

47) К лимент Џ амбазовски, Културно-опш тесвените врски на М акедонците со Србија во текот на XIX век. С копје 1960, стр. 142; сравни: Драган Таш ковски, Р а г’ането на м акедонската нација. С копје 1967, стр. 249-250. 48) Климент Ц амбазовски, Н ови прилози з а м акедонско сепаратистско д б и ж ен и је (Гласник на институтот за национална историја, год. VIII, св. 2, 1964, стр. 257)

100

Охридске архиепископије «у оном виду у којем је она постојала пре него је Свети Сава одвојио од ње Српску цркву»'19). Постојао је и предлог, да се П ећка патријарш ија обнови у границама ове Охридске архиепископије, која је «могла бити обележена као српска, јер је П ећка патријарш ија из њ е произашла, а, по првоме укидању, њој опет присаједињена била, а обухватала је сав српски ж иваљ у Маћедонији»50). Славко Димевски наводи, да је 1890. године егзархијски скопски митрополит Теодосије Гологанов покушао да преговара са Цариградском патријарш ијом о своме одвајањ у од Егзархије и обнављању Охридске архиепископије51). К ада Цариградска патријарш ија није примила његове предлоге Теодосије се обратио Аугусто Бонети, апостолском викару у Цариграду, са којим се и састао 3. децембра 1891. године у Скопљу. Теодосије је пристајао да прими унију са Римокатоличком црквом ако Рим пристане да се обнови Охридска архиепископија на чијем челу би требао да буде он. Границе те архиепископије требале би да се поклап ају са границама провинције Македоније. Теодосије је тражио, да унијати, на чијем је челу стајао епископ Нил Изворов, пристану да се потчине овој пројектованој Охридској архиепископији52). Обнављање Охридске архиепископије траж ио је и К рсте Мисирков. У четвртој тачци свога Меморандума из 1931 године Мис-ирков је истицао да је необходно да се «во М акедонија востанови државна Охридска автокеф ална црква која је во канонско општвување со другите православни цркви: грчка, руска, бугарска, српска, романска и сириско-арапска»53). «Обнављање» Охридске архиепископије, изврш ено од стране свештеничко-световњачкога скупа у Охриду на скупу одржаном

49) Јован М. Јовановић, Н а наведеном месту, стр. 455. 50) Н а истоме месту, стр. 455-456. 51) Славко Димевски, М акедонското национално освободително дви ж ен и је и Е гзархијата (1893-1912) С копје 1963, стр. 11 . 52) Славко Димевски, Ц рковна историја . . . , стр. 152-153, сравни: Славко Димевски, Н екои моменти од антиегзархиското движ ение до создаването на ВМРО (Гласник н а институтот за национална историја, год V, број 2, 1964, стр. 194-195) 53) Горги А баџијев, З а односите на М акедонската колонија во П етроград кон М акедонското праш ањ е (Гласник на институтот за национална историја, год. Ш , број 1, 1959, стр. 115).

101

од 4. до 6. октобра 1958. године, и црквено-историјски и црквеноправно сасвим је произвољан чин, који се не може бранити ничим осим самовољом једнога реж има који је на власти. То је учињено вољом и влаш ћу световне, и то још безбожничке власти, која је применила силу, којом је располагала. И у званичним и у приватним образложењима, која су давана са комунистичкосепаратистичке стране, све је и историјски нетачно и црквеноправно погрешно. Нетачно је и без икаквог оснава, довођење св. Климента Охридскога у везу са овим «обнављањем» Охридске архиепископије. Свети Климент није никада имао титулу «охридски», јер је био епископ величке епархије, а потписивао се као «епископ Словенски» нгго је, стварно, и био. Он је, истина, «радо долазио у Охрид на краћи или дуж и боравак, јер су онде биле његове задужбине из ранијег доба. Ту је и умро 916. године и сахрањен у манастиру св. Пантелејмона»54). В изантијски цар В асилије II основао је Охридску архиепископију 1018. године, дакле 202 године после Климентове смрти. Ш та је, онда, свети Климент могао имати заједничко са овом установом? Када данас Доситеј и зјављ ује55), да је Охридска архиепископија била «света Климентовска архиепископија», онда то није само грубо незнање историјске истине, него и свесно фалсификовање познатих чињеница. И сам начин, на који је то «обнављање» извршено, просуђиван црквено-правно, незаконит је, јер је оно потекло од световне безбожничке власти. И када та власт не би била безбожничка не би ни онда такав један чин могао бити законит. Правило 30 светих Апостола вали: «Ако се који епископ послужи свјетовним властима, да кроз исте задобије цркву, нека се сврдне, п ак и одлучи, а исто и сви они, који с њиме опће». Седми В асељенски сабор одређује својим трећим правилом, да избор «епископа или презвитера, или ђакона, који бива средством свјетовних власти, нека нема ваљаности». Ово не значи да верници-световњаци нису имали, и не треба да имају, извесно учеш ће у избору епископа својих области. Према Никодиму М илашу када је «требало

54) Ватрослав Јагић, И згнаници из М оравске. Ш ирењ е словенске књ иге и служ бе м еђу Јуж н и м Словенима. У «Изабрани краћи списи»} Загреб 1948, стр. 419. 55) «глас концила», број 22 од 3.X I.1968.

102

попунити какву упраж њ ену катедру епископску, скупљао се народ, клир и обласни епископи и испитивало се, који су достојни за катедру, и пошто би народ исказао своје мишљење о односним лицима, скупљени епископи су одлучивали, ко је најдостојнији епископства или су епископи прегледали односно лице и народ је тада изјављ ивао или пристајањ е своје или непристајање; послије добивеног споразума између народа, клира и епископа, избор се предлагао на потврђивање обласног митрополита, и послије добивене потврде, приступило се рукополагањ у изабранога»54). У случају «обнављања» Охридске архиепископије и проглаш авањ а викарног епископа Доситеја Стојковића за митрополита није поштован ниједан од горњих принципа. Он је самовољно одбегао од своје законите црквене власти и ставио се на располож ењ е сепаратистичкој комунистичкој власти, коју није интересовао црквени ред и поредак, него само њ езини политички циљеви. Заслепљ ен својом политичком изнајмљенош ћу Доситеј је погазио своју епископску заклетву. У заклетву, која се овом приликом полаже, обавезује се нови епископ, да неће ниш та радити што је против канона, да ће бити послушан старијој црквеној власти и да ће се клонити свега што је туђинско у цркви57). Нарочито је важно, да се нови епископ обавезује да неће улазити у световне послове и да ће се држ ати постојећих прописа црквених власти58). У својим покуш ајима да овој самовољни поступак оправдају историјски и црквено-правно што, видели смо, није могуће, режисери обнављања Охридске архиепископије превиђају да је највећи део садашње «обновљене» Охридске архиепископије, и много виш е од тога, улазио у састав обновљене Пећке патријарш ије од 1557. године59). Српска црквена и држ авна традиција у тим крајевима, која је била веома ж ива у Немањићко доба и после њега, још више је ојачала после обнављања Пећке патријарш ије 1557. године, била је непомућена све до појачаног рада буНикодим Милаш, П равославно црквено право, стр. 377. 57) Н а истом месту, стр. 387. 53) Н а истом месту, стр. 388. 59) Ђоко С лијепчевић, И сторија српске православне цркве, I, М инхен 1962, стр. 334; сравни: Радослав Грујић, Скопска митрополија. И сторијски преглед до обнављ ањ а Српске патри јарш и је 1920 године. Скопље 1933, стр. 191. 56)

103

гарске Егзархије, која у овим крајевима, где су турске власти биле забраниле помињање српскога имена, радила и под турском заш титом и уз помоћ Руса. И Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, озарили су били наше становништво јуж н их крајева: многи су били полетели у малу Србију да јој помогну и остали су ту да ж иве и раде. К ада се, пред и за време Берлинског конгреса, поставило питање: коме треба да припадају крајеви Ју ж н е и Старе Србије, онда је велики број угледних народних првака писао петиције и траж ио присаједињење Србији. Неке од њих су Турцима допале у руке. «Српској ствари у Скопљу је пред Турцима нарочито шкодила молба коју су Срби из Скопља и околине 20. јуна 1878. са 50 општинских печата упутили српском кнезу ради присаједињења Србији, носиоца те молбе су Турци ухватили и на њему, као и на многим потписницима те молбе су се љуто осветили. Разум е се, да је тај случај положај Срба у Скопљу сасвим погоршао и бугарској акцији против Срба још јачега маха дао»60). С обзиром на веома теш ке политичке прилике под којима је наш народ морао да ж иви под турском влаш ћу, све гором што су се јасније оцртавали знаци њезиног пропадања, није никакво чудо да је и оно нашега свештенства, које је тамо радило, било и слабо образовано и немоћно. У једноме извеш тају, који је Сима Н. Томић, професор Велике школе, после свога обиласка Јуж н е и Старе Србије, поднео Министарству иностраних послова, које га је тамо било послало, стоји о нашим свештеницима и ово: «Већином то су прости људи, који су некад били какви мајстори или ишли у печалбу и прости случај ставио им је у руке Часловац и Псалтир. Једва зн ају отслужити службу и црквене требе; у њима не треба траж ити знањ а религије, знањ а националних, знањ а која диж у човека изнад обичне масе. Он се ничим не разликује од својих сељ ака до оделом. Од људи на овом умном нивоу не можете траж ити да буду истински предани своме позиву, да стоје на висини тога позива, да буду прави апостоли народни у моралном и духовном погледу. Још су наш и свештеници ваг, Скопске епархије и косовске, у новије време, и велешко-дебарске, гоњени и од стране грчких архипастира, који никако нису 60) Мита Костић, Дипломатске интриге око отварањ а српске ш коле у Скопл»у 1892 године (Гласник Скопског научног друш тва, књ . I, 1926, стр. 336).

104

расположени према словенској служби, а још мање српској напџоналној мисли, која се никако не слаж е са «великом идејом» јелинизма и византинизма. А када узмемо да су у селима развијене партије, и да свештеници не смеју од својих парохијана траж ити бир и наплату за разне требе и обреде — онда тек можемо разумети полож ај ових сиромаха следбеника апостолских. Многи и у најбогатијим селима, да није оне злехуде плате, што им даје наш а држ ава, не би имали ни ш та јести»61). Па ипак, и поред овако тешког стања, ово свештенство се носило и са великобугарском и великогрчком пропагандом и предњачило народу у очувању српске националне свести. Постављање Србина за Скопскога митрополита и његов умеш ан рад појачали су још виш е националну свест код српскога становништва овога краја, «које је силом прилика ушло у састав бугарске Егзархије, те су сада ж иве традиције и на све стране око њега расути сведоци старе славе и величине српске још јасније говорили где му је место. Стога су убрзо не само појединци него и читава села и крајеви почели иступати из бутарске црквене организације и прилазити Српској цркви, која је ускоро сасвим потисла и грчки утицај и на све стране спровела словенско богослужење. Тај снаж ни утицај је забринуо егзархиске прваке и они су одмах образовали комитске чете, којима је, између осталога, стављено било у дужност: да терором спречавају прелазак народа из бугарске у обновљену српску црквену организацију»62). Српски етничко-национални и црквени карактер православног становништва Ју ж н е Србије неће, и поред свих насилних мера, моћи униш тити ни комунистички терор, ни неразумно ф алсиф иковањ е историјске истине: свест народа, доброг и побожног, преодолеће сепаратистичка комунистичка дивљања, која ће, једнога дана, бити само руж на успомена на једно тамно доба.

6') А лександар Апостолов, Един нов документ за полож бата во М акедонија кон крајот на XIX и почетокот на XX в ек (Гласник на Институтот за национална историја, год. VII, 1963, стр. 260-261). 62) Радослав Грујић, С колска митрополиија, стр. 252.

105

САДРЖА Ј

Предговор

Увод

............................. .. ................................ ..................... ...

............................................................................................................

I. Комунистичка партија Југославије и македонско национално п и т а њ е ..............................................................................................15

II. Македонско црквено п и т а њ е ......................................................41

1. Настајањ е Македонског црквеног п и т а њ а ......................41 2. Употпуњавање сепаратистичке а к ц и ј е .............................45 3. Преокрет у ставу Српске православне цркве

.............. 51

4. И знуђавање а у т о н о м и је ..........................................................59 5. Самовољно проглаш авањ е аутокефалности

.................. 70

6. Реакција на одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ • 78

III. На таласима ф алсиф иковањ а

.................................................. 89