“Српски глас” је лист који је излазио у Београду крајем 1939. и у првој половини 1940. године. Покренуо га је део српске интелигенције незадовољан стањем у земљи, пре свега положајем Срба, и забринут због погоршавања међународне политичке ситуације. Лист је, према прокламованим начелима, требало да буде надстраначки, да се око њега окупе све “здраве народне снаге Југославије” и изнесу своје мишљење “у погледу битних питања која се тичу државног опстанка и народног напретка”. Лист је од почетака био један од најжешћих критичара политичке ситуације у земљи, споразума Драгише Цветковића и Влатка Мачека, рада владе, партија и политичара на власти, незаинтересованости владајућих кругова за тежак положај Срба, који се стварањем Бановине Хрватске још више погоршао.
