Мачка

Kome je namewena ova kwiga?

Ova kwiga je namewena onima koji tek nameravaju da nabave ma~ku, onima kojima je ma~ka nenadano i nedavno dospela u ku}u, kao i onima koji ve} imaju ma~ku, a nisu upu}eni u sve wene potrebe.

Od nabavke, preko prvih dana u novom domu, do zrelosti i macewa, sve je obja{weno na jednostavan na~in.

Potrudili smo se da ~itawe ovog priru~nika bude lako, tako da bude donekle razumqiv i deci, kojoj je gajewe ma~eta mala obaveza, ali obaveza koja ima vaspitnu ulogu, jer razvija ose}aj odgovornosti. @elimo Vam da uz pomo} ovog priru~nika lako i brzo uspostavite pravi odnos sa Va{im pridru`enim ~lanom doma}instva!

Autor

Ma~ka

7

O ma~ki

a~ka, iako je svrstana u doma}e `ivotiwe, nikada se nije odoma}ila u onom pravom smislu te re~i.

Mo`da bi prikladnije bilo re}i da se pripitomila. Zadr`ala je pomalo rezervisan stav prema ~oveku, i ma koliko da je vezana za wega, uvek pokazuje neku neukrotivost i samosvojnost.

M

Ma~ka, posebno u mladosti, postaje najprivr`enija onom uku}anu koji joj posve}uje najvi{e pa`we. I to onom koji je najvi{e mazi i koji se najvi{e igra s wom, dok joj je mawe bitno ko je hrani. Ma~ka time mo`da iskazuje svoju nepotkupqivost, ili mo`da ose}a iskrenost u iskazivawu ose}awa, pa ovu osobu prihvata za gospodara.

Ma~ka

9

Misti~nost ma~ke vekovima je nedoku~iva qudskom rodu. Pripitomqena je jo{ u starom Egiptu, zna~i oko 4.000 godina pre nove ere, i tamo je smatrana bo`anskim stvorewem, dok je u Evropi prihva}ena kao doma}a `ivotiwa tek u sredwem veku.

Odbojnost Evropqana prema pripitomqavawu ma~ke najverovatnije je bila posledica wenog neuobi~ajenog i za qude pomalo neshvatqivog karaktera. I dan danas zapawuju wene gotovo neverovatne sposobnosti i za~u|uje wena neukrotivost.

10

Ma~ka

O izgledu i pona{awu

a~ka pripada porodici zveri.

Me|u svim ~lanovima ove porodice ona je jedna od najgipkijih i najokretnijih `ivotiwa. Ima takve mi{i}e i takvu gra|u da je sposobna da ~ini najbr`e pokrete u `ivotiwskom carstvu.

Ma~ka hoda na vrhovima prstiju. Oni se zavr{avaju mekim jastu~i}ima, pa joj je hod ne~ujan ne samo za qudsko uvo, ve} i za najve}i broj pla{qivih i osetqivih `ivotiwa. Hoda "ma~ijim", elegantnim pokretima, podignutih u{iju, dignutog repa i {iroko otvorenih o~iju. Ovakav izgled ma~ke odi{e qupko{}u, meko}om i graciozno{}u.

M

Ma~ka

11

Prema qudima ^oveku prilazi mazno, umiqavaju}i se i privijaju}i mu se uz noge. Potom poku{ava da mu usko~i u krilo da bi bila ma`ena. Da bi uzvratila qubav, liznu}e ruke koje je maze.

Prema neprijateqima Oseti li ma~ka da je ugro`ena, bilo od druge `ivotiwe, na primer psa, ili od nepoznatog ~oveka koji se prema woj pona{a agresivno, ova qupka i umiqata `ivotiwa odmah se pretvara u malu zver: svoje sna`no telo sazdano od oko 600 mi{i}a poguri u napeti polo`aj iz kog se sprema u skok, iskezi zube i otvara cela usta da bi ih sve pokazala.

Frk}e, u{i povija unazad, skupqa o~i, a kanxe, dotle skri-

Ma~ka

15

O ~ulima ma~ke

^ulo vida Ma~ka vidi ~etiri puta boqe od ~oveka.

Osim toga, wene zenice su toliko prilagodqive da pri jakom svetlu mo`e toliko da ih skupi da mo`e da gleda direktno prema suncu, a da joj ono ne smeta da opa`a druge predmete i doga|aje u okolini. Sli~no je i sa mrakom.

Ma~ka u potpunom mraku ne mo`e da vidi.

Ali, i najmawa koli~ina svetlosti, koju daje samo nekoliko zvezda u mra~-

20

Ma~ka

Nabavka i izbor ma~eta

ri su naj~e{}a na~ina nabavke ma~eta. Va{e `eqe i potrebe }e odrediti za koji }ete se na~in opredeliti, ali bitno je da unapred znate da }e Vam pored toga {to }e Vam prirediti mnogo zadovoqstava u zajedni~koj igri i pa`wi, {to }e Vam biti izvanredno dru{tvo kada po`elite da se odmorite od qudi, bi}e i Va{a svakodnevna obaveza koja Vam ne}e oduzimati mnogo vremena i ne}e tra`iti previ{e anga`ovawa.

Evo koji su uobi~ajeni na~ini nabavke ma~eta: - napu{teno ma~e - poklon od prijateqa - kupovina pedigrirane ma~ke

T

26

Ma~ka

Ma~e - prvi dani u novoj ku}i

Bez obzira na koji od ova tri na~ina nabavimo ma~e, postoje osnovna pravila po kojima se ma~i}i gaje.

Premlado ma~e Ma~e mla|e od ~etiri nedeqe nije sposobno da se hrani samo. Ono u potpunosti zavisi od majke i wenog dojewa. Ukoliko smo ipak nabavili ma~e mla|e od ovog starosnog doba, moramo da ga hranimo pipetom ili {pricem, onokvim kakvim se daju injekcije. Ovako mladom ma~etu dajemo kuvano kravqe mleko tako {to mu u usta kapqemo kap po kap onom brzinom kojom mo`e da guta. Vrlo je va`no da mleko bude

Ma~ka

27

zagrejano na temperaturu koju bi imalo da ga ma~kamajka doji, a to je 40 stepeni. Ma~e mora da se hrani na ovaj na~in svakih nekoliko sati.

Ovako gajeno ma~e vrlo brzo i lako napreduje, samo ako smo u ovom poslu uporni i revnosni.

Zrelo ma~e Ma~e staro mesec i po dana je ma~e koje je napunilo idealnu starost u kojoj bi ga trebalo odvojiti od majke. Ono je do tada skupilo dovoqno snage i otpornosti koju je steklo sisawem maj~inog mleka da mo`e da po~ne da `ivi samostalno. U tom dobu ve} i samo po~iwe da se osamostaquje, a nas, novog hranioca, po~iwe da do`ivqava kao "ro|enog" starateqa. Za nas se vezuje vrlo intezivno. Prve dane }e provesti u na{em krilu ili blizini, a kako su sve ma~ke veliki spava~i (spavaju i po 18 sati dnevno), i u snu.

Kako je sa {est nedeqa sasvim je sposobno da se samo hrani i na{e obaveze

28

Ma~ka

oko ishrane se svode na to da mu obezbedimo ~iste i pune ~inije za hranu i vodu.

To je i period kada se vrlo brzo i lako navikava na "li~nu" higijenu, kao {to je vr{ewe nu`de u posudu koja je samo za to namewena.

Ma~ka

29

Ishrana, vaspitawe i sme{taj ma~eta

Ishrana ma~eta Osnovna hrana mladom ma~etu je mleko, ali ve} od kraja drugog meseca trebalo bi da po~nemo da ga navikavamo i na druge vrste hrane.

Osnovna stvar je u tome da ma~e od po~etka tre}eg meseca po~ne da jede razli~ite vrste hrane. Ono }e je onda i kasnije rado jesti i kada odraste. Sirovo ili kuvano meso, iznutrice, riba, sirova jaja su obavezni u ishrani ma~eta. Ukoliko se u ranoj mladosti navikne, je{}e ono {to i mi jedemo na na{oj trpezi, i kuvane `itarice, i pasirano povr}e.

Nije neophodno da ma~e u svojoj }asi sa hranom ima preko celog dana punu ~iniju,

Ma~ka

31

za{to je ne{to {to je nekad bilo dopu{teno sada zabraweno.

Nu`da: ma~e brzo u~i Prvo i osnovno {to pada na pamet novom vlasniku ma~eta je gde }e ono da vr{i nu`du. Ma~ka je vrlo pedantan i uredan ku}ni qubimac, tako da ovo u stvari nije nekakav problem ni za wega ni za uku}ane.

Jo{ sasvim malo ma~e ne}e samo sebi dozvoliti da vr{i nu`du bilo gde po ku}i.

Dovoqno je da mu u kupatilu ili nekom sporednom hodniku pripremimo plitku plasti~nu posudu od oko 30 sa 50 santimetara u koju }emo da sipamo malo peska ili jo{ boqe "posipa", koji mo`emo kupiti u svakom pet{opu ili veterinarskoj apoteci. Ma~e instiktivno zakopava svoj izmet i u prirodi, pa }e tako i samo na}i ovu posudu za vr{ewe ovog posla, tako da ne moramo posebno ni da ga u~imo tome.

Ovu posudu mo`emo svakodnevno da o~istimo i operemo i po potrebi zamenimo pesak u woj. Za razliku od peska, posipi za

Ma~ka

35

Zdravstvena preventiva ma~eta

Na samom po~etku priru~nika napomenuli smo Vam da odmah po nabavci ma~eta odete kod veterinara i da ga odnesete na pregled. Za ovaj postupak ima vi{e razloga.

Na tom pregledu veterinar }e Vam preporu~iti neka sredstva za sitne i lake boq~ice koje se jednostavno i brzo le~e. "^i{}ewe" od parazita Ma~e najpre treba o~istiti od evenualnih crevnih parazita. Naime, dok je jo{ bilo u maj~inoj utrobi, ma~e je moglo da se zarazi glistama, ukoliko ih je ma~kamajka imala. Ovi paraziti u malim koli~inama

38

Ma~ka

Ma~e raste i vrlo brzo postaje ma~ak ili ma~ka

Ma~e postaje zrelo ili ako ho}ete odraslo ve} po navr{enih {est, a najdaqe osam meseci. I od tada ga treba tretirati kao odraslu ma~ku. U ovom poglavqu bi}e re~i o upravo odrasloj ma~ki.

Ishrana odrasle ma~ke Odrasla ma~ka }e jesti onu hranu na koju smo je nau~ili dok je bila mala.

Me|utim, probavni trakt odrasle ma~ke sadr`i enzime karakteristi~ne za meso`dera, a to zna~i da odrasla ma~ka mora da se hrani mesom ili specijalno priremqenom industrijskom hranom.

Ma~ka

41

Higijena i kupawe ma~ke

Ma~ka je vrlo ~ista Mada ma~ka mo`e da se zavu~e i u podrum i u smetli{te, ona je vrlo ~ista `ivotiwa. Li`u}i se svojim hrapavim jezikom po celom telu i umivaju}i se {apama, ona do najsitnijih tan~ina o~isti svoje krzno od svih mirisa i ne~isto}a. To joj je u prirodi, jer da bi se u lovu pri{uwala plenu, ona ni~im ne sme da se oda, a posebno ne mirisom.

Ma~ka

45

Qubavni `ivot ma~ke

Ma~ka za qubav stasava vrlo brzo.

Ve} izme|u 6. i 8. meseca ona po~iwe da dobija nagon i `equ da se spari sa m창~kom (mu`jakom).

Kada ma~ka ima prvo "terawe" mo`e da se poprili~no unervozi. U stawu je da ska~e po celoj ku}i, da se vaqa po podu, da cepa name{taj i zavese, da poku{ava da isko~i kroz zatvoren prozor, a ako iza|e napoqe odmah zapo~ne "ma~iji koncert": zavijawe koje po~iwe uve~e, a zavr{ava se pred zoru. Ovim zavijawem ma~ka priziva ma~ka, koji se uvek na|e u blizini, jer ovih

Ma~ka

47

Kako izgleda ma~je qubavno ve~e Ma~ak sedi u sredini i brunda u basu.

Oko wega sede ma~ke i mjau~u u altu (to smo vaqda svi ~uli). Da bi ma~ak dostigao ovakav nivo "pa{e", ili "vlasnika" harema, mora prvo borbom da zaslu`i ovo mesto, odnosno da u tu~i savlada sve suparnike koji bi po`eleli wegov polo`aj.

Sam qubavni ~in (parewe) ma~ka i ma~ke, za `enku je poprili~no bolan.

Ma~kov qubavni organ je poprili~no hrapav, pa je ma~ka poprili~no bolno voqena.

Zato je ovaj wihov ~in vrlo glasan.

Da bi za~ela, ma~ki je dovoqno samo jedno parewe: jajne }elije ma~ke se u matericu spu{taju tek po{to je izvr{ena kopulacija.

48

Ma~ka

Macewe ma~ke

U nastavku teksta, objasni}emo Vam kako da se pona{ate prema ma~ki koja treba da se omaci, kao i prema wenom porodu u prvim danima. Potom }e biti re~i i o tome kako je ne`eqenu skotnost mogu}e izbe}i sasvim ili da ona bude re|a.

Ma~ka }e se omaciti Kao {to smo ve} naveli, ma~ka nosi mlade u stomaku oko 2 meseca. Da je ma~ka skotna vidi se tek posledwih dana pred macewe (poro|aj). Tek onda joj naraste trbuh i pove}aju joj se mle~ne `lezde.

Ma~ka koja `ivi u stanu omaci}e se na onom mestu koje joj za to najvi{e odgovara. Ono mora da bude tamno, povu~eno i

Ma~ka

53

Kontrola nataliteta ma~aka

Ma~or Kada ma~or oseti ili ~uje ma~ku da ga doziva naprosto poludi. Ukoliko je zatvoren u ku}i, on }e na sve na~ine poku{avati da do|e do we. Ako uspe da se dohvati qubavnice mo`e da se dogodi da mu glava poludi i da se vi{e ne vrati ku}i, jer }e po~eti da tra`i nove devojke.

Ovo se ~e{}e de{ava mla|im ma~orima, koji su neiskusni. Zreo ma~ak, stariji od godinu i vi{e dana, lako }e iza}i na kraj kako sa suparnicima koji poku{avaju da zauzmu mesto "pa{e", tako i sa ma~kama koje }e poku{avati da mu se dodvore ili potuku sa wim pre parewa, {to tako|e nije redak slu~aj.

Zato bi mladog ma~ka trebalo, poseb-

56

Ma~ka

Rase ma~aka

Gajewe rasnih `ivotiwa u svetu je tradicija Britanca. Wihova te`wa da postignu ~istotu rase datira jo{ iz sredweg veka. ^isto}u rase su postizali selektivnim parewem `ivotiwa koje su imale nejkarakteristi~nije odlike za posebnu rasu, ~ime su uspeli da ih izraze do krajwih granica. To su radili sa sviwama, psima, kowima... pa tako i ma~kama.

Britanci su i osniva~i prvih klubova odgajiva~a odre|enih rasa ma~aka. Za svaku rasu su postavili standarde koji moraju da se po{tuju i da se genetski ponavqaju. Da bi se to postiglo, bilo je neophodno da se pojedine rase ne me{aju izme|u sebe, pa su uveli pedigree, rodoslove u kojima se vodi evidencija o precima neko-

58

Ma~ka

Egipatska Egipatska ma~ka je najstarija odoma}ena rasa za koju se zna. Jo{ pre 4.000 godina u starom Egiptu tretirana je kao vrsta bo`anstva.

1954. godine ruska princeza Natalija Trabeckaja uvezla je prve ma~ke ove rase iz Egipta u Italiju. Najve}i broj dana{wih pedigriranih ma~aka ove rase poti~e ba{ iz tog uvoza.

Spada u sredwe velike ma~ke, skladnih linija tela. Kre}e se graciozno, pritom joj se isti~u dobro razvijeni mi{i}i.

Egipatska ma~ka (Mau, kako je zapravo zovu Egip}ani), je jedina prirodno pegava rasa doma}ih ma~aka. Tamne pege su joj nasumi~no raspore|ene po telu, a noge i rep su joj okru`eni tamnim

62

Ma~ka

natom po izvrsnom likeru. [artru ima krupno telo na proporcionalno tankim nogama. Radije se ogla{ava cvrkutom nego mjaukawem. Vrlo je upu}ena na ~oveka, voli da se dr`i po rukama, voli da se igra loptom, ka`u da je fascinira televizijski program i da voli da u~estvuje u razgovorima preko telefona.

Ruska plava Ova ma~ka vodi poreklo od "kraqevske ma~ke" kakvu su gajili ruski carevi.

Kratko i pli{asto krzno joj je jedinstveno ni jedna druga rasa nema ni sli~no takvom. Osnova dlake joj je svetloplave boje, a vrhovi dlaka su srebrnasti. O~i su joj smaragdnozelene. Ima

Ma~ka

63

dugo, mi{i}avo i vitko telo. Spada u ma~ke sredwe veli~ine.

Inteligentna je, tiha i osetqiva.

Voli da se igra, skaku}e, pewe, ali je pri tom vrlo pa`qiva retko kad joj se desi da napravi neku {tetu. Dru`equbiva je i odana onom ko je voli.

Evropska kratkodlaka Pro{irila se po Evropi sa starorimskim doseqenicima pre 2000 godina.

Tokom svih tih godina ukrstila se i sa evropskom divqom ma~kom. Za razliku od britanske kratkodlake, ameri~ke kratkodlake i {artrua, ~iji je prete~a, nije {iroko prihva}ena kao rasna ma~ka u velikim udru`ewima qubiteqa rasnih ma~aka. Registrovana je i standardizo-

68

Ma~ka

Sfinks Rasa je nastala slu~ajnom prirodnom mutacijom u jednom leglu u Torontu u Kanadi 1966. Ime je dobila zbog sli~nosti po izgledu sa staroegipatskim skulpturama ma~aka. ma~ka sredwe veli~ine, Ova mi{i}ave gra|e je skoro }elava. Nema krzno, sem ne{to malih dla~ica poput onim kao na plodu breskve. I pored toga je dosta popularna me|u nekim qubiteqima rasnih ma~aka zbog svoje mazne prirode.

Norve{ka {umska Norve{ka {umska ma~ka u~estvovala je u istra`ivawu sveta jo{ u vreme Vikinga.

Naime, oni su je na svoja putovawa vodili da od mi{eva ~uva skladi{ta `ita na brodovima.

72

Ma~ka

poludugo, bele boje, a glava i rep su joj obojeni.

Vrlo je inteligentna i `ivahna ma~ka, pomalo lutala~kog karaktera. ^vrste je gra|e i odli~an pewa~. Ima veoma melodiozan glas. Vezuje se za jednog uku}anina i vezuje se za wega zauvek.

Angorska Grad Angora je ime promenio 1930. godine u Ankara. Ova rasa ma~aka se u Turskoj i dan danas smatra nacionalnim blagom i ne mo}e se izvoziti bez odobrewa vlade.

Angorska ma~ka je izvorno bele boje, duge, svilenkaste dlake, sa grivom oko vrata, dugim krznom niz bokove i bogato

78

Ma~ka

}ale su se u ovozemaqske hramove u obliku ~istobelih birmanskih ma~aka.

Dana{wa pedigrirana birmanska ma~ka je svrstana u red ve}ih ma~aka. Ima sredwe dugo krzno zlataste boje (mogu}e su i plava, ~okoladna, boja jorovana) sa tamnijim krajevima tela licem, u{ima, nogama, repom. O~i su joj tamnoplave. Na {apama ima karakteristi~ne bele "~arapice".

Uop{te, karakterno je vrlo ne`na i mirna, gotovo ravnodu{na. Ne zahteva redovno ~etkawe uobi~ajeno za dugodlake ma~ke, ali u`iva u wemu. Jako voli da se mazi i idealan je qubimac qudima koji vole ne`nu ma~ku.

Sijamska Nekad su se Kraqevske ma~ke Sijama mogle na}i samo u Kraqevim odajama i hramovima Sijama. 1884, Kraq Sijama pok-

80

Ma~ka

Ma~i}i se ra|aju sasvim beli, a kako rastu postaju sve tamniji. Zanimqivo je da ove ma~ka koja `ivi na toplijem klimatu ima svetliju boju krzna od one koja `ive na hladnijem. O~i su joj izrazito plave boje.

Poznata je po svom jedinstvenom glasawu koje mnogi porede sa de~ijim pla~em.

Vrlo je inteligentna i radoznala, ali je karakteri{e vrlo specifi~na narav.

Hladno se odnosi prema qudima, ~ak kao da iskazuje prezir. Vrlo je uvredqiva i ukoliko joj se neko zameri, pamti mu to celog `ivota. Deluje dostojanstveno, ~ak pomalo nadmeno, {to se mo`e videti i iz izraza wenih upadqivih o~iju.

Persijska ma~ka 1614. godine jedan italijanski pisac i putnik po zanimawu iz plemi}ke porodice dela Vale zbog nesre}ne qubavne afere po{ao je na dugo putovawe na Istok. Pijetro dela Vale, kako se zvao, sa svog dvanaest godina dugog putovawa po Bliskom istoku doneo

Ma~ka

83

Zakonske obaveze vlasnika ma~ke

Za gradske uslove obaveze su slede}e: ma~ka se ne mo`e dr`ati u zajedni~kim prostorijama zgrade, ve} samo u stanu.

Vlasnik mora da se stara o sanitarnim i higijenskim uslovima i le~ewu ma~ke, kao i o tome da ma~ka ne ide u skitwu. Ako ma~ka zagadi kojim slu~ajem zajedni~ke prostorije, vlasnik je du`an da ih o~isti. U jednom stanu mogu se dr`ati najvi{e dve ma~ke, a wihovo potomstvo do ~etiri meseca.

86

Ma~ka

Paraziti i bolesti ma~aka Paraziti ma~aka Postoje spoqni i unutra{wi paraziti ma~aka.

Spoqni paraziti Buve Buve su tamno braon insekti koji grickaju ko`u ma~ke i na mestima ujeda izazivaju upalu ko`e. Po{to je upaqena mesta svrbe, ona ih ~e{e i gricka, pa time jo{ vi{e o{te}uje ko`u.

Po{to neke vrste buva koje `ive na ma~kama prelaze i na ~oveka, treba ih pod hitno istrebiti i potom primeniti neki od preparata koji dugotrajno odbijaju buve od ma~ke. Ovih preparata koji imaju odbijaju}e dejstvo na buve ima u razli~itim oblicima, od ogrlica i sprejova do ampula, koje deluju i po tri meseca.

90

Ma~ka

dlake, prekrivena pepeqastosivim naslagama.

Bolest se prenosi direktnim dodirom. Vi{e su joj podlo`ne mlade ma~ke, a kako je prenosiva na qude, time su i deca ugro`enija zbog mlade ko`e. Zato le~ewe treba provesti pod strogom kontrolom veterinara, a decu spre~iti da do|u u kontakt sa bolesnom `ivotiwom.

Unutra{wi paraziti

O crevnim parazitima je ve} bilo re~i u poglavqu o ma~i}ima, u odeqku "Zdravstvena preventiva za ma~e". Tamo smo objasnili osnovne stvari i o za{titi od parazitima odraslih ma~aka. Ovde }emo malo podrobnije objasniti koji su to.

Ma~ka

93

Bolesti ma~aka Ma~ka je vrlo otporno i `ilavo stvorewe, pa zato vrlo retko i oboqeva.

Mnoge ma~ke su ceo svoj vek do duboke starosti `ivele bez ikakve pomo}i stru~waka za ove stvari, ali to nije uvek slu~aj. Ovom slu~aju slu`e naredne stranice.

Najpre da znate da je normalna temperatura za ma~ku izme|u 38 i 39 stepeni, a normalan puls 110 - 120 otkucaja u minuti.

Temperatura se meri stavqawem vrha toplomera u ~mar, a puls se meri sa unutra{we strane butine.

Ma~ka je bolesna Prve znake bolesti kod na{eg ku}nog qubimca }emo lako uo~iti: posta}e mrzovoqan, nezainteresovan za igru, a onda i za sve doga|aje u wegovoj okolini. Izgubi}e apetit, presta}e da odr`ava svoju "li~nu"

Ma~ka

97

Bolesti koje to nisu

Rahitis Dok raste, ma~etu je neophodan kacijum da bi mu se kosti formirale kako treba.

Ukoliko ma~e ne unosi dovoqno hrane koja sadr`i kalcijuma, obole}e od rahitisa, koji se karakteri{e zadebqawem zglobova, kao i krhko{}u kostiju, koje se lako lome.

Pored hrane bogate kalcijumom, ma~etu je neophodno dodati i vitamin D koji omogu}ava ugra|ivawe kacijuma u kosti. Ovaj vitamin mo`ete da kupite u svakoj apoteci.

La`ni zatvor La`ni zatvor nije bolest ukoliko ma~ki posve}ujemo malo pa`we. ^e{}i je kod dugodlakih ma~aka.

Naime, ako ma~ka dobije jak proliv, mo`e da joj se dogodi da joj se dlake oko

Sadr`aj

Predgovor O ma~ki O izgledu i pona{awu O ~ulima Nabavka i izbor ma~eta Ma~e prvi dani u novoj ku}i Ishrana, vaspitawe i sme{taj Zdravstvena preventiva Ma~e raste i postaje ma~ak ili ma~ka Higijena i kupawe Qubavni `ivot ma~ke Macewe ma~ke Kontrola nataliteta ma~aka Rase ma~aka Zakonske obaveze vlasnika ma~ke Paraziti i bolesti ma~aka Bolesti koje to nisu

5 7 10 15 20 26 29 35 38 41 45 48 53 56 83 86 97

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 636.08(035) KNE@EVI], Oliver, 1959 Ma~ka / Oliver Kne`evi}. Beograd : O. Kne`evi}, 2009 (Beograd : Beokwiga). - 98 str. : ilustr. ; 18 cm - (Biblioteka Moj qubimac) Tira` 1.000 ISBN 978-86-912519-1-8 a) Ma~ke - Priru~nici COBISS.SR-ID 157937164