Radoslav Ognjenović
BIĆE SKORO PROPAST SVETA Drama (Po motivima istoimenog filma Aleksandra Petrovića)
Beograd, 2016
SADRŽAJ
“Kraj sveta” kao metafora Živko Cerović Biće skoro propast sveta Drama “Biće skoro propast sveta” Recenzija Danko Stojić Dostojevski, Petrović i ja Intervju Beleška o autoru
5 9 127 129 137
Živko Cerović
“KRAJ SVETA” KAO METAFORA
Savremeni tehnološki razvoj, eksplozija medija i njihova konvergencija (približavanje ili poklapanje), dominacija elektronskih pomagala (ili u srpskom jeziku već odomaćenog izraza: gadžeta) doveli su u pitanje samu suštinu većine klasičnih umetnosti koje je poznavao dvadeseti vek, posebno onih koje su nekada svrstavane u tkz. “izvođačke” umetnosti kao što su muzika, pre svega opera (opereta, mjuzikl i muzičko pozorište), te film i pozorište. I sama književnost, a posebno drama – koju su koristile pomenute umetnosti kao svoju osnovu – pretrpele su, takođe, dramatične promene. Novi mediji, enormni zahtevi za sve novijim i novijim spektaklima, neutoljiva želja da se preslika život kao medijska atrakcija par excellence učinili su klasične obrasce drame neupotrebljivim u novim digitalnim medijima. U praksu se uvodi sve više „interdiciplinarna” ili „post-moderna” dramaturgija, koja je povezana sa pozorišnim praksama koje svoje scenske ili prostorne kompozicije oblikuju kao „interdisciplinarni diskurs” (pozorišne kompozicije ili naracije grade se simultanim korišćenjem dve ili više disciplina, medija...). Režiser s jedne strane postaje apsolutni autor, a sa druge strane kreacija sve više postaje kolektivno delo različitih stvaralaca koji sarađuju u stvaralačkom procesu.
7
Da bismo mogli razumeti različite oblike dramaturgije i scenskih praksi koje se danas praktikuju, francuski dramaturg Bernard Dort predlaže da se usvoji pojam „dramaturškog mišljenja” i da se razgovara o „tipu” ili „stanju” dramaturškog mišljenja koje se praktikuje. Inače „dramaturško mišljenje” nije nešto što pripada samo dramaturgu, kaže Dort, već je delotvorno samo ukoliko je prošireno na celokupno „polje delovanja” (teorijska praksa/stvaralačka praksa/proizvodna i distributivna praksa) dramaturgije. Sve ove, podugačke napomene su, čini mi se, važne, kada se sagledava, kritički procenjuje i tumači novi dramski tekst Radoslava Ognjenovića, pod poznatim, da ne kažemo „pevljivim” naslovom „ Biće skoro propast sveta”. Tekst je inicijalno pisan kao filmski scenario, ali je kasnije izmenjen i dorađen, adaptitran, te prilagođen potrebama pozorišnog izvođenja za istoimeni pozorišni projekat u Torontu, Kanada. Kao osnovu, ili da iskoristimo staromodni izraz „inspiraciju” ili noviji, postmoderni „predložak”, za ovaj scenario-predstavu, Ognjenović je koristio film Aleksandra Saše Petrovića iz 1968. godine, zatim delo Fjodora Dostojevskog „Zli dusi”. Ali to je samo povod, okvir da se ispriča priča o modernom vremenu, o Srbiji naših dana, o glavatom „srljanju u Jevropu”, o promenama koje to srljanje donosi u život naroda i pojedinaca. Radnja ovog pozorišnog teksta se odnosi na događaje koji prate gradnju auto-puta ili „Koridora 10”, kroz Grdeličku klisuru, kojom se Srbija povezuje sa Evropom i time ona nju “neizmerno zadužuje”. Na trasi tog auto-puta u „svetlu budućnost” i „Evropu bez granica” našao se jedan motel, sa vlasnikom koji je pupčano vezan sa njim i koji ne dozvoljava da se on sruši čime se, metaforički odlaže naš
8
ulazak u tu zajednicu. Tu je i njegova žena Mirjana, bivša stjuardesa, te stanari motela: učiteljica Katarina, operska primadona na zalasku karijere Matilda Mileusnić. Stalni gost motela je seoski svinjar Trifun, zatim njegov drugar u piću taksista, pesnik i pijanac Radomir Đukić. U koloritnoj lepezi likova nalaze se i Miki, recepcionist i dečko za sve u motelu „ Lep izgled”, potom „poslovna pratilja” Ceca, vojnik Hasan. Kao antipod njima je Petrović, rukovodilac gradnje deonice auto-puta, koji u ime države demagoški ubeđuje vlasnika ili kad to ne uspeva ekspropriše motel. Petrović je u isto vreme i narator, koji svojim uvodnim napomenama pre određenih scena povezuje radnju, kao što je često korišćeno u renesansnom pučkom teatru. Situacija koju krakteriše preganjanje Petrovića i Bogdana Radišića, vlasnika motela oko prodaje motela, te ljubavi učiteljice i seoskog svinjara, ali i drugih ljubavi u senci – dramatično se menja kada sa neba, na drvo u seoskom ataru, pada pilot poljoprivredne avijacije Milan Simić-Milanče, koji postaje naprasno novi gost motela i lik koji menja postojeće stanje. On je lik koji je svojevrstan „katalizator” radnje. U veoma isprepletanim odnosima likova, te u veoma intrigantnim relacijama koje nastaju ili se potiru posle dolaska i odlaska pilota, dolazi do kulminacije radnje: gde se, paradoksalno sve menja, a da se u stvarnosti ništa bitno ne menja. Ognjenović je svoju gorku metaforičnu priču ispričao u pedesetak slika, čime je sledio logiku kadriranja, koja je karakteristična za filmsko pripovedanje tako da se na taj način, kao i uz korišćenja filmskih i muzičkih sekvenci, plesa, opere, dogodila već pominjana konvergencija ili preplitanje medija. Sa te dve novine, dramaturški, Ognjenović
9
donosi novi pristup pozorišnom tekstu, te njegovoj obogaćenoj i izmenjenoj interpretaciji. Predstava je, zbog dužine, grubo podeljena na dva čina, ali ne bi ništa izgubila da je cela ispričana u kontinuitetu. „ Biće skoro propast sveta” je priča o duhu vremena, o „tragičnom osećanju života” i beznadežnosti, koja je karakteristična za današnju Srbiju. To je, istovremeno, priča o demagogiji, prevari, moralnom posrnuću, manipulacijama vlasti, o njihovim „Potemkinovim selima”, gde se laž proglašava za vrlinu, a poštenje za nešto anahrono. To je, takođe, priča o bezvrednosti ideala, priča o ljudskoj ranjivosti, o vidljivim ožiljcima dramatačnih zbivanja iz ne tako daleke prošlosti, kojom je opterećena svest svakog našeg čoveka, danas u Srbiji.
Toronto, 12. juli, 2016.
10
Živko Cerović
BIĆE SKORO PROPAST SVETA Drama
LICA:
BOGDAN RADIŠIĆ, kafedžija, vlasnik motela “Lep Izgled” MIRJANA, Bogdanova žena, bivša stjuardesa sada gazdarica KATARINA PAVLOVIĆ, učiteljica, izbeglica iz Bosne, odrasla u Beogradu TRIFUN MIHAJLOVIĆ, svinjar, lep, stasit i sklon piću MILAN SIMIĆ – MILANČE, pilot poljoprivredne avijacije, samouveren, egocentričan, “iskusan” sa ženama G-đa MATILDA MILEUSNIĆ, operska primadona na zalasku karijere MILOŠ PETROVIĆ, viši savetnik u Zavodu za urbanizam SREDOJE ŽIVANOVIĆ, geometar RADOMIR ĐUKIC, bivši taksista, sada PIJANAC, Trifunov drug u piću SVETLANA ARNAUTOVIĆ – CECA, “poslovna pratilja” iz Beograda, poreklom iz ovih krajeva MIROSLAV ŽIVKOVIĆ – MIKI, golobradi mladić, Bogdanov recepcioner i “momak za sve”, pun adrenalina HASAN BRKIĆ, vojnik iz obližnje kasarne GRUPA SELJAKA RADNICI NA PUTU SVATOVI, MLADA, MLADOŽENJA Radnja se događa u motelu “Lep Izgled”, na trasi Koridora 10, na okolnim poljanama i u šumarcima. Vreme: XXI vek
13
PRVI ČIN
I MILOŠ PETROVIĆ Osvetljen snopom svetlosti, PETROVIĆ, sam ispred zavese. PETROVIĆ: (Publici) Da li ste nekada sanjali? Ah, svašta... Pa, naravno da jeste. Nema čoveka koji ne sanja. A o čemu? Mislim, ako su to vaše privatne stvari, ne morate mi reći! Ljudi svašta sanjaju. Naprimer, ja sam jednom sanjao kako ležim go na plaži! Izvinite ako to zvuči pomalo napadno za vaše uši, ali ja nisam mogao da biram. Nametnulo mi se. Takav je san, nepredvidiv! I onda, zureći u nebo začuo sam glas. Obraćao se meni, jer nikoga drugog nije bilo do kraja horizonta. “Miloše” rekao je, “ti sanjaš, ali tvoj san će postati stvarnost.” I onda me je pitao ovo što ja pitam vas: O čemu sanjate? O ljubavi, o bogatstvu, o sreći? O uspehu, boljem životu? I ne sačekavši odgovor, glas reče “Prestani da sanjaš, uzmi stvar u svoje ruke.” “Pa, kako”, rekoh, “zar ja tu išta mogu da uradim?” “Naravno” reče glas. “Zaboravi na želje, snove, nadu, ako ne uradiš ono što je do tebe. I reci drugima, da će im se snovi ostvariti samo ako se potrude i urade ono što je do njih.”
15
“Dobro” rekoh, “učiniću sve da ostvarim svoj san.” Jer, sve ovo što sledi, to je samo zbog snova, želja. i nade. PETROVIĆ odlazi.
II BOGDAN, TRIFUN, RADOMIR, CECA Trpezarija Motela “Lep Izgled”. Polu-mrak. Zora. Prvi zraci Sunca probijaju se kroz prozor postavljen bočno. TRIFUN, polegao po stolu, spava. Ispred njega, na stolnjaku, velika fleka od pića. Prazna čaša od rakije pod stolom. Flaša prevrnuta, na stolu. Preko puta njega, za stolom – RADOMIR izvaljen unazad u stolici. U fotelji preko puta – SVETLANA (CECA) u izazovnoj haljini, još od sinoć, spava s glavom naslonjenom na naslon fotelje. Ulazi BOGDAN sa velikim poslužavnikom, na kome su tanjiri, šolje za kafu i pribor za jelo. Zastane posmatrajući prizor. Odmahuje glavom, prilazi stolu, spušta poslužavnik na sto, tik uz Trifunovu zaspalu glavu. BOGDAN: (Drmusa Trifuna) Ustaj, Trifune! Zora je! Opet si se našljemao kao majka! (Prilazi Ceci) Ustaj i ti! Gde ste se samo navadili ovamo da dolazite? (Stane pored Radomira) I ti Radomire! Kako ćeš pijan da voziš? (RADOMIR ne reaguje, meškolji se.) I ti si pijan k'o smuk! (Svima) Hajde, razlaz! CECA: (Budi se, mamurna) Šta je.. (Primeti svoj dekolte, popravlja ga) Oh... 16
BOGDAN: Zar nemate drugo mesto za okupljanje? Gde su vam kuće? Zar se niko ne pita gde ste u zlo doba? RADOMIR: (Budi se, mrzovoljno gleda oko sebe, shvata gde je) Kol'ko je sati? BOGDAN Zora! Rano jutro! RADOMIR: (Rukama trlja lice, pokušava da se rasani) Uh, majku mu! Marica će me ubiti! Gde mi je sako? BOGDAN uzima sako sa stolice, baca mu, ovaj hvata nespretnim pokretima. RADOMIR se na brzinu oblači. BOGDAN: Zar te nije već do sad naučila pameti? RADOMIR: Bogdane, ne staj mi na muku! Ako te šta pita, kaži da smo nas dvojica sedeli do jutra i razgovarali o poslu! BOGDAN: O kakvom sad poslu? RADOMIR odmahne rukom, odlazi. BOGDAN gleda za njim, okreće se CECI. BOGDAN: (Ceci) Još si tu? CECA: (Obuva cipele) Zašto vičete? Evo, idem. BOGDAN užurbano odlazi do stola. TRIFUN: (Budi se, polako dolazi k sebi) Šta je? Gde sam? (Ugleda Bogdana – poznato lice i ambijent) Aha... (Spušta glavu na sto, nastavlja da spava). BOGDAN: (Drmusa ga): E, neće moći! Ustaj! Tvoje je prošlo! Moraš da pustiš normalan svet da doručkuje! (Podiže usnulog Trifuna, odvlači ga do fotelje i baca u nju.) Hajde, kupi prnje i odlazi! I nemoj više da mi dovodiš ove... (gleda Cecu, traži reč). 17
CECA: (Zakopčava sako) Hajde, kažite! Baš ste prosti! Ako vas baš zanima, ja sam poslovna pratilja! ( Demonstrativno odlazi). BOGDAN: (Gleda za njom) Poslovna... Mogu da zamislim o kakvom se tu poslu radi! TRIFUN: (Mamuran) Šta si zapeo Bogdane, polako... Ja ako sam svinjar, nisam svinja. Idem... (Glava mu klone, leži u fotelji). BOGDAN: (Počinje da postavlja sto za doručak) Pijan si kao majka! Ništa tebe ne zanima! Ništa! Samo da znaš Trifune, nećeš dugo! Još malo, i tvoje je prošlo. Koliko sutra, bićeš istorija! Samo, neće te biti ni u udžbenicima, i to da znaš! TRIFUN: (Pokušava da se rasani, odmahuje glavom) Bogdane, ti kao da si pio do zore, a ne ja... Ne znam šta mi govoriš... BOGDAN: Ne znaš? Znaš li ti, Trifune, da su došli do Useka? TRIFUN: (Rasejano) Pa šta?... BOGDAN: (Zaposleno) Ravnaju oko hrasta. A čuo sam da će i stari hrast.... (Zastane, gleda ga) Jel' razumeš ti Trifune o čemu ja tebi pričam? TRIFUN mamuran, nikako ne shvata gde je. BOGDAN: (Nastavlja) Ne znaš ti ništa. I baš te briga! Moj deda, moj deda se ne seća ko ga je posadio. Kažu da se ni Jevrem Obrenović nije sećao! TRIFUN se malo rasani. Uzima vodu, pije. Gleda oko sebe.
18
BOGDAN: (Postavlja tanjire) Treba nešto da radiš, a ne samo da pijančiš po kafanama! Ugledaj se na svog starog koji je bio vredan i radan čovek! TRIFUN: (Bunovan) Pusti ti mene. Svoj sam čovek. Ja što hoću, to i mogu. BOGDAN: Trebalo je škole da učiš! A ne ovako – svinjar! Pa, kad si to izabrao, što onda ne radiš? TRIFUN seda za šank. Bez pitanja uzima flašu s rakijom, sipa sebi u čašu. TRIFUN: Ti kao da ne znaš! Nema posla! Sve je manje svinja u ovoj zemlji, a sve je više automobila i kafića! (Trifun trgne čašu, popije svoje jutarnje piće i ode ). BOGDAN: (Kao za sebe) Sve je manje svinja... (Nastavlja da postavlja sto)
III BOGDAN, MIRJANA Ulazi MIRJANA sa keceljom oko pojasa, krpom za čišćenje prašine, i starim gramofonom u rukama. Upućuje se prema pretrpanoj polici u dnu, vraća stari gramofon na policu, čisti ga. MIRJANA: Ne znam zašto ne bacimo ove stare stvari! Samo nam skupljaju prašinu. BOGDAN: Nemoj Miro, znaš da gosti to vole. MIRJANA: Gosti vole? Pitaj ih samo, pa ćeš čuti. I zašto ti postavljaš? Gde je Miki?
19
BOGDAN: Otišao je na veridbu školskog druga. On mu je kum. MIRJANA: Zašto nas nije pitao? BOGDAN: Pitao me je juče. Rekao sam da može, šta drugo? Mirjana baca krpu, pokušava da složi novine koje joj ispadaju, i prave još veći nered. MIRJANA: Pa, kad si tako dobar, a ti sad sam postavljaj doručak. BOGDAN: Neka, to je samo danas. I nije mi teško. Mala pauza, svako radi svoje. MIRJANA primeti pismo na recepciji, uzima ga. MIRJANA: Šta je ovo? Kakvo je ovo pismo? BOGDAN: (Postavljajući sto) Onaj dripac nam danas dolazi u posetu. Ali, ne brini, imam spreman odgovor za njega. MIRJANA: (Vraća pismo na sto) Gospodin Petrović je čovek na mestu. Nije on kriv za tvoje probleme. (Uzima posudu s vodom. Zaliva cveće.) BOGDAN: (Zastane) Moje probleme? Misliš, to što hoće da nam sruši kuću? MIRJANA: On samo radi svoj posao. Država ekspropriše. BOGDAN: Ti govoriš kao da ti je svejedno. Možda bi i rado otišla odavde? MIRJANA: (Zastane sa zalivanjem cveća) Pa, pravo da ti kažem dosadila mi je ova bestragija, a i ponudili su nam dobru cenu!
20
BOGDAN: (Pogleda je u neverici) Miro šta to pričaš? MIRJANA: Bilo bi nam bolje u Beogradu. BOGDAN: Šta bismo tamo radili? MIRJANA: Misliš, šta bi ti radio? Ja sam tamo odrasla. Normalno je da želim da se vratim. BOGDAN: Nisi tako govorila ranije. Rekla si da želiš da se smiriš, da obožavaš prirodu. MIRJANA: Htela sam da pobegnem. Sad mi nedostaje onaj život. BOGDAN: Šta ti nedostaje? MIRJANA: Kako šta? Putovala sam po celom svetu, a sada sam domaćica u ovoj nedođiji. Moraš da priznaš da je to velika promena. Želim da prodamo, i da se odselimo odavde u Božju mater! BOGDAN: Miro, ti znaš da ja ne mogu da ostavim ovo tek tako. MIRJANA: Pa, ti kao da si se venčao za ovu kuću, a ne za mene.
IV PREĐAŠNJI, KATARINA Ulazi KATARINA, mlada žena, obučena u laganu letnju haljinu. Ide lenjo, opušteno. Dolazi na sred sobe. Vidi nevesele domaćine. KATARINA: (Proteže se) Dobro jutro. MIRJANA: Dobro jutro, Katarina. Kako ste spavali? KATARINA: Dobro. Mada je do kasno bila buka.
21
BOGDAN: Kakva buka? MIRJANA: Primadona je do kasno vežbala. BOGDAN: Ah, gospođa Matilda? Mora da vežba, uskoro ima nastup. (Katarini) Katarina, zašto ne ostanete duže kod nas? KATARINA: Samo dok ne nađem stalni smeštaj. Je l' istina da će da ruše ovaj motel? MIRJANA: Ponudili su nam pristojnu cenu. BOGDAN: (Iznervirano) Ne! Taj ko vam je to rekao, očigledno nije bio dobro obavešten. KATARINA: (Seda za sto) Nisam mislila ništa loše. MIRJANA: Naravno da niste. KATARINA: Mislim, dobro je što se gradi. Taj projekat je jako važan za nas. MIRJANA: (Spremajući policu) Pravo da vam kažem, jedva čekam da se otarasim ove starudije. (Vraća gramofonsku ploču na policu). Ali, ovaj moj tvrdoglavi muž… BOGDAN: (Pravi se da ne čuje) Katarina, da li i dalje slikate? KATARINA: Slikam. BOGDAN: (Poverljivo) A pomoćnik? KATARINA: Trifun? Ha, ha, ha... Smešan je. Sav je smotan. BOGDAN: Pa, boljeg nismo imali. KATARINA: Bogdane, hvala vam što ste ga preporučili! Pa, kako bih ja sama nosila sav taj štafelaj i pribor? Da me ne razumete pogrešno – Trifun je vrlo koristan! MIRJANA: (S podmehom) Ha, koristan!... BOGDAN: (Uverava i sebe i nju) Drago mi je da to čujem.
22
BELEŠKA O AUTORU
Radoslav Ognjenović je rođen 1956. godine, u Zemunu. Studirao je na Grupi za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i na Grupi za filmsku i televizijsku režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirao je TV filmom u Dramskoj redakciji Televizije Beograd (“U srcu moje plavuše”, 1984. sa glumcima Sonjom Savić, Branimirom Brstinom i Svetislavom Goncićem). Postdiplomske studije iz Teorije filma (Filmska naracija) pohađao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 19881990. godine. Od 1982. do 1992. radio je za TV Beograd, kao reditelj u kulturno-umetničkom, obrazovnom i školskom programu gde je režirao više od 60 dokumentarnih emisija. Režirao je nekoliko dokumentarnih filmova za nezavisne producentske kuće (Avala Film, FRZ Beograd, Zastava Film): “Meč kandidata” (1988), “Ranko i Snežana” (1990), i “Hilda Dajč” (1992). Filmovi su mu učestvovali na filmskim festivalima u Beogradu, Londonu, Kembridžu i Strazburu. Godine 1992. otišao je u London, u Veliku Britaniju, gde je radio za J.Arthur Rank produkciju i sarađivao sa Glentham studiom. Godine 1994. emigrirao je iz Engleske u Kanadu, gde je radio za kompaniju Walt Disney Canada i kao asistent režije na filmovima kanadskih reditelja. U To-
139
rontu je osnovao producentsku kuću “Graystone Films & Theatre” u čijoj produkciji je realizovao dugometražni dokumentarni film o Novom svetskom poretku na osnovu doživljaja kanadskog ratnog izveštača Skota Tejlora, “Od Beograda do Bagdada” (2011). U produkciji iste kuće, realizovao je pozorišnu predstavu “Biće skoro propast sveta” (2016) po sopstvenoj drami napisanoj na osnovu motiva istoimenog filma Aleksandra Saše Petrovića i sopstvenog scenarija za igrani film pod nazivom “Koridor 10”. Bio je član žirija Festivala jugoslovenskog i srpskog filma u Torontu. Živi u Torontu.
140
Radoslav Ognjenović BIĆE SKORO PROPAST SVETA
Izdavači Beogradska izdavačko-književna zadruga Autor
Za izdavače Oliver Knežević Radoslav Ognjenović
Urednik Oliver Knežević
Štampa Karganović d.o.o. - Beograd
Tiraž 500
Za koricu korišćena fotografija (izmenjena): By Dylan Ashe from San Jose, USA - Biplane Acrobatics II, CC BYSA 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=3315936
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-2 821.163.41.09-2 Огњеновић Р. ОГЊЕНОВИЋ, Радослав, 1956Biće skoro propast sveta : drama : (po motivima istoimenog filma Aleksandra Petrovića) / Radoslav Ognjenović. - Beograd : Beogradska izdavačko-književna zadruga : R. Ognjenović, 2016 (Beograd : Karganović). - 140 str. ; 20 cm Tiraž 500. - Str. 7-10: "Kraj sveta" kao metafora / Živko Cerović. - Beleška o autoru: str. 139-140. - Str. 129: Biće skoro propast sveta / Danko Stojić. - Str. 131-137: Dostojevski, Petrović i ja / razgovor sa autorom drame, režiserom Radoslavom Ognjenovićem vodio Živko Cerović. ISBN 978-86-88951-28-9 a) Огњеновић, Радослав (1956) - "Биће скоро пропаст света" COBISS.SR-ID 225672716