Kritika o Balši Rajčeviću

KRITIKE o kwi`evnom delu Bal{e Raj~evi}a

Beograd, 2014

Весни и Ани

Milosav Mirkovi}

VIDICI I VIZIJE BAL[E RAJ^EVI]A

PREDGOVOR “IZABRANIM I NOVIM PESMAMA” “Kad i sami filozofi napu{taju prag metafizike, doga|a se da pesnik tu otkriva metafizi~ara; i tada je poezija, a ne filozofija stanica za daqe. I tako i u dru{tvenom i trenutnom qudskom poretku, kada Hlebonosice iz anti~kih povorki ustupaju mesto Lu~onosicama, u poetskoj uobraziqi raspaquje se uzvi{ena strast naroda u tra`ewu svetlosti.”

Sen Xon Pers Smelost ~oveka u razvoju pod svojim teretom ve~nosti!

Smelost ~oveka u razvoju pod svojim bremenom ~ove~nosti, kad za wega po~iwe jedan novi humanizam stvarne univerzalnosti i psihi~ke integralnosti... Verna svojoj du`nosti, koja je samo produbqivawe qudske tajne, moderna poezija se upu{ta u poduhvat ~ije se izvr{ewe odnosi na potpunu integraciju ~oveka. Nema ni~eg pitijskog u takvoj poeziji. A isto tako ni~ega ~isto estetskog. Ona nije ni umetnost koja kadi i ukra{ava. Ona ne gaji bisere kulture, niti trguje idolima i grobovima i nikakvim muzi~kim sve~anostima ne mo`e se zadovoqiti. Ona se udru`uje na svojim putevima sa lepotom, najvi{om vezom, ali ona nije ni wen ciq, ni 5

wena jedina hrana. Odbijaju}i da odvaja umetnost od `ivota i od qubavi saznawe, ona je dejstvo, ona je strast, ona je snaga i uvek obnavqawe koje pomera granice. Qubav je weno ogwi{te nepokornosti, wen zakon i weno mesto je svuda gde se ide napred. Ona nikad ne trpi ni propust ni odbijawe.

Ipak, ona ne o~ekuje ni{ta od prednosti veka. Vezana za svoju li~nu sudbinu i slobodna od svih ideologija, ona sebe smatra jednakom sa samim `ivotom, koji sam sebe pravda. Iz te tesne veze, kao iz velike `ive strofe, ona obuhvata u sada{wici svu pro{lost i budu}nost, qudsko i nadqudsko, sjediwuju}i sav planetarni prostor sa prostorom univerzuma.

Mo`da bi, u celokupnom Raj~evi}evom delu, trebalo pre svega prepoznati “svedoka vanvremenske aktuelnosti”, jer se on obra}a u istoj meri i drugom. Za wega nisu va`ne toliko skulpture, ve} poezija u kojoj }e se najjasnije ogledati odnos aktuelnog i vanvremenskog. Da bi se do{lo do te mere neprolazne vitalnosti, mo`da je najpogodniji qudski lik koji mo`e podneti mnoge provere vremenitog, a da se ipak, barem delimi~no, pribli`i onome {to izmi~e vremenu. Telo je istodobno granica uzdignu}a i pada... Organsko, potro{no, materijalno, svojim materijalnim bremenom neprestano usmereno zemqi, bi}e }e se otvarati padu; ono, pak, {to }e u Raj~evi}evom delu te`iti vertikali bi}e neprestano otvoreno uzdignu}u.

Tragawe pesnika za trenucima, za objektima, s jedne strane, i wihovo tragawe za re~ima s druge, u osnovi je jedno isto tragawe. Zbog toga {to re~, bri`qivo ogoqena od svojih banalnih upotreba kao i pojmovnih uop{tavawa, postaje adekvatan put prema “subjektivnoj inteligibiliji”, kako ka`e Iv Bonfoa. I naro~ito zato {to se predmeti uneti u poeziju pojavquju kao re~i jezika u kome se tajne sveta otkrivaju same sobom: cvet, belutak su re~i, poetski uspeh se ogleda u tome da se koincidira re~ svet, re~ belutak na{eg 6

qudskog jezika sa “re~ima” cvet, belutak iz jezika stvari. U tom smislu Bonfoa govori o jednom “realizmu inicijacije”.

Pesnik ne `eli da slika svet u jednome, nego taj svet esejizira, stvara pesmu, esej. Stoga ta poezija mo`e bez predmeta, bez direktne percepcije, ali ne i bez mislenosti, te “konceptualne riznice pesme”. Zato ona i nije, kao kod drugih, poezija treptaja i plamsaja, silovitih `ubora. Ona je poezija entelehije i wenog zamaha, duhovne akcije i disperzije, pa je te{ko merqiva; ne pristaje na upro{}avawe i nepokorna je pred svakim onim ko je nestrpqiv za upoznavawe wenih mnogobrojnih meandara i umom ocrtanih virova.

Kako ka`e S. Rakiti}: “Jedinstvenost pesni~kog izraza, miran, stalo`en, odmeren ton, karakteristi~ni su za zbirku pesama Bal{e Raj~evi}a Zanos nije zabluda. Ta zbirka nije li{ena neposrednog do`ivqaja, ose}awa za detaq, smisla za nijansu ispovednih elemenata. Zbirka Zanos nije zabluda sadr`i qubavne pesme i predstavqa pohvalu qubavnom zanosu. ^ulnost i ose}ajnost u ovim pesmama su sti{ani, katkad i prigu{eni, a qubavna ose}awa nisu prenagla{ena. Pesnik izbegava ekstati~ka raspolo`ewa, patetiku i velike re~i. Sve je dato sa merom, jezi~ki jednostavno i gotovo ogoqeno. Kao {to se vidi iz pesme O qubavi ne pri~am, pesnikov do`ivqaj qubavi nije kwi{ki, ve} kao da je istrgnut iz pro`ivqenog i do`ivqenog qubavnog dnevnika. Zanos nije zabluda je zbirka intimisti~kih stihova, nije okrenuta od sveta nego ka svetu. Kroz qubavne teme i motive provla~e se i druge teme i motivi, strepwa, strah, nada, `eqa, prolaznost, itd.

Nova kwiga pesama Bal{e Raj~evi}a ne pose`e za pesni~kim apsolutom. U woj se stvari, qudi, pojave i ose}awa uzimaju relativno. Nema u woj apsolutnih odgovora na postavqena pitawa i probleme. Stihovi iz ove zbirke, kao {to se vidi iz pesme U moj `ivot, kazuju o sveop{tem 7

pro`imawu ~oveka i prirode, tela i duha, ~ovekovog `ivota sa prirodnim pojavama. Ma kakve bile prirodne promene, wih bitno upotpuwuje, ~ak ih i natkriquje, qubavno ose}awe.

Qubav, qubavna ose}awa i do`ivqaji glavni su kvalitet ~ovekovog `ivota. To je ~ovekovo upori{te, odbrana, ohrabrewe i uzdanica pred `ivotnim nepogodnostima, destrukcijom i ~ovekovom prolazno{}u. Na neka op{ta pitawa ~ovekovog `ivota i delovawa Bal{a Raj~evi} je poku{ao da da odgovore.

Pesni~ka kwiga Ti{ine i putevi redukuje emocionalno za ra~un misaonog, prepokriva do`ivqajnost u korist meditativnog. U kratkim zamasima i otkosima, kao da pi{e i peva u hodu, ispisuje misaone staze i bogaze bi}a, zate~enog na raskr{}u nade i bezna|a, ciqa i bespu}a. Na putevima ove pesni~ke mar{rute nema ni predaha, ni stanica, ni odmora. Put je svekolik, ali su wegovi znakovi pored puta nevidqivi i ne~ujni.

Putevi koji se ra~vaju na liniji iskustva ili dodiruju u beketovskom stati~nom prosedeu, prelaze granice pesni~kog, kako bi, ne ba{ doslovno i dosledno, uronili u filozofsko. U ovim stihovima Bal{e Raj~evi}a ima i ne~eg od Ujevi}a: “Mi smo dugo i{li, put je bio dug. / Kasno opazismo na{ put be{e krug”. Sintagma koju naj~e{}e kao po~etak ili poentu ispisuje ova kwiga: Ti{ine i putevi nije odve} originalna, ali je produktivna, nije ekspresivna, ali je dosti`na u svojoj meditativnosti.

U jezgru pesni~kog ciklusa Bal{e Raj~evi}a nalazi se i heraklitovska misao, ili pitawe wegovo: “Svim qudima je dato da sami sebe spoznaju i da zdravo misle...” Na{ pesnik, me|utim, pitawe pro{iruje prostorom, neodre|enim i neome|enim, u kome se putevi ukr{taju u skrivenost bi}a.

Kako ostati skriven, kako i od koga? – misaoni je zglob svih ovih pesama. Pored toga, ovim stihovima putuju i Pesnik i Dvojnik.

8

U zbirci Oaza u kaquzi poput velikih prethodnika – Disa, Crwanskog, Desanke Maksimovi}, Stevana Rai~kovi}a, Branka Miqkovi}a i na{ Bal{a Raj~evi} trudio se, uprkos sebi i svojoj skromnosti, da uspostavi vezu sa zavi~ajem, istorijom, roditeqstvom, “zemqom koja jesam”, kako je pevala Desanka ili “~ovekov ~ovek sam”, kako je “{ifrovao” Oskar Davi~o... I autor ove kwige peva, govori o potrebi pesnika da se povinuje zakonima istorije u kojoj je anga`ovan kao ~ovek, kao personalnost.

“Svojom Oazom u kaquzi Raj~evi} se prikqu~io onim na{im pesnicima koji su u najte`im i prelomnim trenucima veli~anstveno ispisivali takozvanu liriku nevremena za sva vremena. Jer, `ivot Oaze u kaquzi po svoj prilici bi}e dug i bogat. Raj~evi} se, naime, Oazom u kaquzi na filozofski na~in bavio duhovno-egzistencijalnom pozicijom istorijskih saznawa i modernog pesni~kog iskustva. Time je svom rukopisu obezbedio slojevitost i duhovno produktivan luk svedo~ewa i interpretacije egzistencijalnih i univerzalnih motiva.”(G. Anti}) Po Z. Bognaru: “Bal{a Raj~evi} je bio i ostao pesnik koji je poeziju shvatao kao komunikaciju sa svetom, kao oblik izra`avawa svega onoga {to ~ini ~ovekov `ivot, kao na~in da se ~ovekovom bi}u otkrije nova mogu}nost postojawa, da se poka`e da je pesma izraz ~ovekove nepomirqivosti sa ustaqenim na~inom `ivota. Upravo iz te nepomirqivosti proiza{la je Raj~evi}eva pobuna koja je izrazito energetska, iako u sebi, u pojedinim trenucima, nosi nostalgi~ne gr~eve, raspolo`ewa usamqenosti i duboke rezignacije, o ~emu nam na najboqi na~in svedo~e pesme kao {to su Savr{ena sahrana, Ovovremana oda, Ulep{avawe velikog zida, Zaneseni zaqubqenici ambisa, Dan tu`nog praznika, Vest, Pred zemqotres i mnoge druge.

Za Raj~evi}a ova rezignacija nije, me|utim, wegovo iskqu~ivo odre|ewe, ta~nije, nije wegovo li~no odre|ewe 9

vremena u kome `ivimo. To je, u stvari, bu|ewe onih fenomena koji ugro`avaju egzistenciju savremenog ~oveka; to je u biti ukazivawe na mra~ne sile protiv kojih se treba boriti, koje treba humanizirati. To su brige i to su ose}awa koja pro`imaju ovu kwigu. U toj dominaciji postoji i unutra{wa slutwa o nedovr{enosti `ivota, o gladima za wim.

U biti je re~ o velikom u svesti nagomilanom strahu iz koga ~ovek `eli da se izvu~e, da se oslobodi i da se, ipak, pored kataklizmi~kog, morbidnog i tragi~nog vremena sa~uva i odr`i kao ~ovek. U tom smislu ove poetske zapise shvatam kao parabolu unutra{wih lomqewa. To su, rekao bih, unutra{wi potencijali koji pothrawuju op{tu gor~inu i otpor, koji (sa)dr`e sve one jeke pro`ivqenog i pre`ivqenog i onog tvrdokornog trajawa u kome se nalaze temeqi `ivota.

Do`ivqaji koje Raj~evi} kroz svoje pesme pokre}e te{ko se rastvaraju, ali kad jednom izbiju ispod tvrde kore oporog izraza, onda postaju, mada paradoksalno zvu~i, veoma bliski i neposredni. U oblikovawu ovih lirskih do`ivqaja Bal{a se prete`no izra`avao metafori~no i simboli~no – i upravo taj metafori~ki i simboli~ki izraz omogu}io mu je da dubqe u|e u egzistentna pitawa savremenog ~oveka, omogu}io im je da u nama pobu|uje asocijaciju na slo`enost savremenog sveta...�

Ukidawe lepote sawaju}eg doga|a se svakog trenutka, na svim meridijanima, svuda istovremeno, bez kajawa i gri`e savesti! Nametnula nam se nemilosrdna filozofija sile i ni{tavosti koju, od postanka sveta, plemeniti pesnik, traga~, nesebi~no odgoneta, da bi je, u ime voqe za postojawem, suzbio i snagom duha nadvladao.

Voqa za postojawem najve}a je sila pesnikovog bi}a; on je ima i nosi prema meri svoje prirode.

On pi{e i traga, dekartovski postoji, jer misli i pohlepno sawa. Svoju stvarnost, u nadahnu}u, priprema 10

samo za svoje bi}e. Time ho}e da preduhitri vlastitu kob ba~enosti u nemilo `drelo stvarnosti, da ubla`i bol egzistencije, izme|u metafizike i nauke, zagonetno{}u i ~arima same metafizike. ^e`wa za samozaboravom, za nadvladavawem patwe i bola, za utapawem u kosmi~ku sredinu, pesni~ka je nirvana.

Pesnik ulazi u igru sa smr}u (pomisli{ i prizove{ u se}awe wegov ~in). On kora~a gore, prema odmaknutom nebu, sna`no pro`et “slatkom opasno{}u”. [to se vi{e uzdi`e, nose}i znakove prkosa i pobede, smrt je upornija u nastojawima da ga nisko obori. On to zna. Pred wom ne uzmi~e.

Nastavqa put “uvis”. Slu{a omamquju}e re~i, razume ih.

Na poziv: “Do|i, do|i”, on “ne trza”, ravnodu{no ide daqe.

Ne ubla`ava `equ beskraj da savlada. Wegova voqa, ~e`wa i snaga prolaze kroz mnogobrojne opasnosti i pretwe. Ali izme|u kretawa i zaustavqawa, po cenu `ivota, on bira dijalekti~ko kretawe, jer je “slobodan da bira lupanar beskraja”. Ova odluka pokazuje wegovu izazovnu igru na smrt sa smr}u, glad za trajawem, za rizikom i opasnostima. Protiv smrti bije bitku za koren beskona~nosti. U toj bici, veoma izda{no, na wegovoj su strani: ponos, voqa i ~ulna oluja jezika.

Jer, ima trenutaka kad ~ovek po`eli da se vrati. Dosta mu je birawa izme|u dobra i zla, izme|u debelih i mr{avih igra~aka, dosta mu je birawa kad uvidi da je sam izabran za igra~ku svome vekovawu, svome bitisawu. @eleo-ne `eleo, on se neminovno vra}a. Ima ne{to {to ga neminovno ~eka; ne prah praga, ne zavi~aj, ne svetlost ili mrak. I kad ga tako odano i nesumwivo ~eka, bude mu `ao {to ne po`uri. Vernost ili bar senka vernosti – obavezuje. ^eka ga jedan kovitlac i jedan zvuk i jedan bezimeni potok i jedan zapis na hrastu stoletnom. S vremena na vreme, a hodaju}i ivicom vremena, on ~uje kako zazvoni i od{krine se taman toliko da proturi glavu. I vidi! I ~uje!

11

Novije pesni~ke kwige Bal{e Raj~evi}a Ti{ina i putevi, Putokazi za prido{lice, kao i ova o kojoj }e sada biti govora – lagano, ali neumitno mewaju na{e predstave o ovom plodnom stvaraocu ~iji se “lirski {apat” godinama, sa mawe ili vi{e osnove, pre}utkivao ili o(t)pisivao kao korektan prosek tradicionalnog pevawa u poeti~kom obrascu zavi~ajne intime, pastoralnog lirizma i (povremene) nostalgije za visovima “kona~nog bratstva” u danima heroizma i trpqewa. ^ini se da je za Bal{in stvarala~ki proboj iz kruga ovakve, konvencionalnije poetike bilo od presudnog zna~aja wegovo interesovawe za “ekolo{ke” teme i povode i wima osna`en “katastrofi~ki” prizvuk u novom govoru ovog pesnika. Naporedo sa izvesnom “prozaizacijom” motivike ulazio je u ovu poeziju i tzv. “ne~ist” “nepoetski” izraz, odnosno kolokvijalna intonacija i nau~no-tehni~ka leksika, {to je zrelijem Bal{inom pesni{tvu pridalo jedan nesumwivo moderan beleg.

Poodavno, me|utim, na{ pesnik prozire neke dubqe uzroke ili bar predznake ove naizgled nedoku~ive pomame zaposedawa i kaqawa. U pomenutim zbirkama, objavqenim u minuloj deceniji, neretko se ocrtava obris poezije kao “aktivne kritike `ivota” (Z. Mi{i}) koja dovodi u pitawe svekolik red stvari i red vrednosti izmaklog veka.

Zaga|ewe, kako proizlazi iz ove pesni~ke optu`be, ima svoj koren u jednom te`em prestupu, u isto~nom grehu moderne civilizacije – u onom duhu nau~notehnolo{ke osionosti koji, ponesen iluzijom svemo}i i sveznawa, obesve}uje sve ~ega se dotakne. Kao da nam je vrhovni a nesporni ciq sti}i “do kraja smisla” i li{iti najskrovitije sfere stvarnosti “svete magi~nosti”, a sebe same i one posledwe “pregr{ti nepro~itanosti `ivota! “ Sam naslov kwige Jagwili{te pojmqiv je najvi{e u evokaciji na vreme kada svet jo{ nije bio zahva}en obezbo`ewem i bezdu{jem i kada smo u jagwetu videli 12

najve}u mo} qubavi i neporecivu za{titu od mogu}eg zla.

A jedno od tih satanskih dela najprisutnije je u dovr{avawu ovog na{eg veka stavqenog pod stravi~ni znak na avionu F117 – ili ko zna kakav jo{ izmi{qen u glavama sledbenika an|ela palog i oborenog u paklene dubine. Na to nas najre~itije podse}aju pojedine pesme iz ciklusa Jagwili{ta po kome je, kao nose}em u semanti~kom i izra`ajnom smislu, i nazvana zbirka. U tim pesmama je pesnik Bal{a Raj~evi} ukazao na na{e udesno bitije izlo`eno nesmirajnom zlu i novom varvarizmu. (R.Andri}) Ne treba, me|utim, zakqu~iti da je re~ o jednostavnom postupku ~iji se smisao iscrpquje u pukom imitirawu de~jeg na~ina mi{qewa. Kao {to se naivna pripoveda~ka vizura ostvaruje vrhunskim pesni~kim ume}em, koje stvara privid naivnosti kako bi se potencirala odre|ena zna~ewa u tekstu, i Raj~evi}evo stvarawe utiska autenti~nog “prvog vi|ewa” jeste rezultat pesni~ke intervencije koja treba da omogu}i deautomatizaciju stvarnosti, ono {to, po mi{qewu [klovskog, i jeste smisao poezije.”

U Tolstojevom opisu deautomatizacija je bila postignuta odustajawem od o~ekivane vizure i suprotstavqawem dvaju potpuno razli~itih pogleda na svet. Kod Raj~evi}a se ona posti`e vra}awem vizuri koja jo{ nije automatizovana.

A u~inak koji se posti`e i u jednom i u drugom slu~aju jeste da ~italac poznate stvari otkriva u novom svetlu, kao da ih vidi prvi put, ali u nekoj drugoj samo}i.

Ono {to zovemo samo}om, to su prostor i vreme u kojima se ~ovek, neizbe`no, suo~ava sa samim sobom, u kojima vi{e ne mo`e da odga|a sebe kao ~oveka koji se pred sobom zatekao. To su ~asovi za koje je potrebna nesamerqiva snaga duha, voqe, hrabrosti, ~asovi kad se ~ovek, u sebi i kroz sebe, posredstvom sebe samoga, sre}e sa ~ovekom, kad izlazi na biqeg samome sebi, na ispit sebe samog.

13

Ima ne{to nezaustavqivo u tome hodu samo}e kao neizbe`nom hodu ~oveka ka ~oveku i ne{to nepodmitqivo u toj samo}i koja nas udvostru~ava, koja nas pribija uza zid da bismo sami sebe mogli da vidimo, koja nas naoru`ava nekim nepodmitqivim okom, nekim u`asno preciznim, svemo}nih sluhom, okom i sluhom koji vide i ~uju i protiv na{e voqe. Sve ono {to smo odbijali, instinktivno, da vidimo i da ~ujemo.

Kada ~itamo, ka`e [openhauer, onda neko drugi misli za nas, a mi samo ponavqamo wegov mentalni proces.

Ovoga puta, me|utim, na}i }ete jednu kwigu koja objavquje rat ~itaocu, no koja vas mo`e zanimati ~ak i ako se na|e da je u neprestanoj opreci sa va{om mi{qu, kwigu koja vas pobu|uje da sami razmi{qate o svim a mnogobrojnim i najrazli~itijim pitawima u woj dodirnutim mo`da tek olako, ali uvek sa sasvim osobene ta~ke gledi{ta i na neo~ekivan na~in.

Kratke, kao no`em rezane, proze i viwete Bal{e Raj~evi}a. Pad na{ svakida{wi, koje autor naziva proznim zapisima, ne iscrpquju se u igri oda{iqawa i primawa.

Ova zgusnuta, ~as monolo{ka, ~as dijalo{ka proza eksponira se namah, tu, pred nama samima; ona nije mawa od analogne “egzistencije trenutka” u svoj svojoj smelosti skaza i iskaza. Mogao bih slobodno re}i da je ovo minijaturna proza “uzvra}awa, jer `ivot se preta~e iz govora u govor, iz magme i magle svakodnevne komunikacije u govor “de`urnog pesnika” kakav je bez ostatka, i bez dlake na jeziku, i autor ove kwige Bal{a Raj~evi}.

Iz veristi~kog susreta sa stvarima i stvarnosnim ova istan~ana proza male forme prelazi u nemirno, uzburkano pesni~ko tkivo da bi se, idu}i daqe, zaustavila na ironi~nim pasa`ima i pasti{ima. Ali, i taj ironi~ni obronak ove kwige nije zubat, grlat, ujedqiv; on je samo drugo lice melanholije kojom je na ve}ini stranica zasejana ova proza, na liniji koja se {titi naslovom Pad na{ svakida{wi.

14

Ka`ete da nikad niste ~uli za mene; a za koga ste Vi dru`e, ~uli; da li sam ja ili Vi tome krivi? Da li sam ja ili ste Vi krivi, {to Vam nedostaje vi{e duhovne radoznalosti; ne ~itate kwige, ~asopise. Ne idete na izlo`be. U novinama ~itate samo sport i politiku. Na televiziji isto, samo {to pogledate i poneki zabavni film. Pa kako da ~ujete za mene ili nekog drugog, i poznatijeg. Vi niste prva neobave{tena osoba koja mi bezobrazno ka`e: “Ja nikad nisam ~uo za Vas”. Ma iza|ite, dru`e, na ulicu, i sa~inite jednu anketu sa hiqadu ispitanika: da li su ~uli za neku poznatu umetni~ku li~nost, recimo vajara sa puno izlo`bi, skulptura, nagrada? Rezultat }e biti katastrofa. Ja to znam, proverio sam, dru`e! Ustvari... dru`e, meni je ba{ drago {to Vi nikad niste ~uli za mene. I ba{ ne}u da Vam ka`em ni{ta o sebi. Ho}u da ostanete neobave{teni. Ako Vam otkrijem ko sam, jo{ }ete pri~ati, sutra, kako ste ~uli za mene. Predstavqa}ete se za ono {to niste, dru`e; i daqe ni{ta ne znaju}i o mome delu, dru`e, Vi }ete pri~ati da znate ko sam. Boqe da moje delo ostane, za Vas, velika tajna, nedostupna vrednost, kao i do sada. Boqe da ostane, svako tamo gde je: Vi u Va{em svetu – ja u mome!

Da poetsko tkawe ili pesni~ko tkivo Bal{e Raj~evi}a nije emotivno u konvencionalnom smislu svedo~e svom svojom verom i verodostojno{}u i novije i najnovije wegove pesme koje, osloba|aju}i unutarwi ritam i zao{ijanu slikovnost, vizuelnost, uspe{no te`e i hitaju ka nesvodqivom ritmu do`ivqaja i wegovog oblikovawa u sliku.

Slu`e}i se naj~e{}e i najobilnije slobodnom versifikacijom, na{ urbano otvoreni lautar u svoje pesni~ko obiqe, “na dnu tame moga srca”, kako je govorio Du{an Mati}, unosi sve razli~itije intonacije i nijanse. Tako se Slika majke na zidu ukazuje kao molitvena poema, s rojevima asocijacija, verbalnih i vizuelnih; dok se pesma noveletskog si`ea preobra}a u duhovni dijalog na sredokra}i intimnog 15

dnevnika i drevnog pesni~kog diskursa. Savremeni opis {ume je, po prirodi pesni~ke tehnike zbrajawa i razbrajawa, u nadrealisti~kom kqu~u “~iste poezije�, uzorak govorne sigurnosti u svoj svojoj metafizi~koj tlapwi i gro`wi. Dve ve{to slo`ene programske pesme: Samo poezija i Pla{qivi pesnik pronose svu teskobu i tegobu pesnikovog polo`aja u svetu govora i govoru sveta. To je, otprilike, onako kao {to se jedna jedna~ina mo`e raditi na nekoliko na~ina, pa da joj re{ewa kona~no budu ista. Razlika je samo u tome {to Bal{a Raj~evi} ta re{ewa, u wihovoj etici i estetici, unapred zna i kada ih ponovo postavqa i uzastopce proverava. A on ih upravo proverava razli~itim, ali nikako heterogenim postupcima i svi ti pesni~ki postupci, ili proces, dovode ga do istog dragocenog pesni~kog rezultata krunisanog u Izabranim pesmama.

Milosav Mirkovi} 28.6.2001.

16

Gojko Anti}

RECENZIJA ZA KWIGU “MOLITVA VAJAREVA”

Vajar i likovni kriti~ar, slikar i kola`ista, Bal{a Raj~evi} se iskazuje i poezijom. Pisawe pesama nije radoznali izlet, ve} trajnije pesnikovo opredeqewe. Izgleda da je Raj~evi}, vajaju}i i slikaju}i, zapravo, i pisao poeziju koja se uklapa u proces wegovih formalnih metamorfoza (po~eo kao vajar s velikim uspehom, zatim se uspe{no dokazao kao likovni kriti~ar, slikar i kola`ista. [ta vi{e, u pomenutim oblastima Bal{a Raj~evi} je dobijao i priznawa, pohvale i nagrade.). Naoko jednostavno pisana poezija u dosluhu je sa wegovom likovnom izra`ajno{}u (“Molitva vajara”, “Vajar”, “^ovek u prostoru i vremenu”).

Snaga zna~ewa u pomenutim pesmama proizilazi iz duhovito prizvane sa`etosti sa slo`enom figuralno-vizuelnom postavkom (“Momento mori”), kao i u svojim kola`ima Raj~evi} i pesmom tra`i poruku – znak: “Kad ne vidi{ gde su gresi, i kad srce ne otvori, kada ohol uvek jesi, kad ti mr`wom du{a gori, memento mori, memento mori, memento mori.”

Pesme Bal{e Raj~evi}a su stilski i motivski heterogene, vrednosno i estetski neujedna~ene. Pa ipak, ta poezija na tematsko idejnom planu ~ini zaokru`enu celinu. Slo17

boda misli je osnovni uslov stvarawa, koja je duboko qudska (“Rat”, “Ru{iteqi”, “Zabluda”), uvek u dosluhu sa `ivotom i prirodom (“@al za ~ovekom”, “Oaza”, “[uma”).

Sve to govori da je Raj~evi} u vajarstvu, slikarstvu, likovnoj kritici i kola`u, pa i u poeziji humanisti~ki orijentisan u inspiraciji. S toga delotvorni u~inak u pomenutim umetnostima ~ini stub smisla o op{tem, sveprisutnom. ^vrstina pesni~kog (lirskog) uverewa u ponu|enom rukopisu vezana je za tvor~eva duhovna previrawa, za krize i preobra`aje qudskog bi}a. A one su, ipak, izazvane sitnicama koje `ivot zna~e (“Volite dru`ewe”, “Dvoje”, “@ena”).

Svaka napisana pesma intimna je pesnikova svedoxba o doga|awima, li~nim ili op{tim u prostoru i vremenu koja nas okru`uju, pesme su, zapravo, istinski ostavqen trag o stvarnosti koju `ivimo.

U poeziji Bal{e Raj~evi}a re~eni~ka (stihovana) intonacija i tamo gde ima rime, neo~ekivano je slobodna i pokretqiva (“Memento mori”) Razume se ve}i je obim u kretawu toka u slobodnom stihu (“^ovek u prostoru i vremenu”), jer je i ja~a takozvana kontrasna tonska razlika i br`a izmena govornog temata. Raj~evi} je u metrici i ritmu, po svojoj prilici, samoniklo zaokupqen materwom melodijom u jeziku. I ako ponekada pomrsi ritmi~nost i prirodnu ujedna~enost toka pesmi i misli u woj to je samo zbog toga {to je Raj~evi} pesnik trenutka, traga~ gole, egzistencijalne inspirativnosti. Drugim re~ima, Raj~evi}, da tako ka`emo, nema unapred zadatu temu, ve} momentalnu uzbu|enost i uznemirenost koja se o~as preto~i u stih, u pesmu.

Na kraju vaqa toplo, od srca preporu~iti rukopis pesama Bal{e Raj~evi}a za {tampawe. Gotovo sam uveren da }e kwiga pesama, kao i wegova likovna kritika, imati {iri odjek u ~itala{tvu.

Gojko Anti}, kwi`evni kriti~ar, 1992.

Student, 8. mart 1993.

18

Milosav B. Mirkovi}

RECENZIJA ZA KWIGU “MOLITVA VAJAREVA”

Vajar, skulptor po vokaciji, likovni kriti~ar po erudiciji, “osvaja~ materije” “skitnica sopstvenih predela”, vratio se prvobitnoj umetni~koj materiji – re~ima logosu, pesmi, poemi, kantileni. I krenuo je da pesni~kim govorom produktivno preodene svoj umetni~ki “kredo”, svoj pogled na `ivot. Iz vizibiliteta, iz vidnog poqa likovne umetnosti, pre{ao je “su|enu trasu” do senzibiliteta, neiscrpne sume osetqivosti i ose}ajnosti.

Pevaju}i naizmeni~no vedro i sumorno, ne`no i podrugqivo, zanosno ili zdravorazumski, Bal{a Raj~evi} izbegava “op{ta mesta” misaone lirike, iako je zra~i gajtan misaonog obiqa proveden kroz ve}inu ovih pesama. U osnovi meditativna, ova lirika buji~no, na sav glas, doziva “plovnu dubinu bi}a”. Ona je bremenita iskustvima zrelog ~oveka, ali je protkana naivom i objektivom mladih godina.

Ipak, skrivaju}i “`al za mladost”, i radije pi{u}i balade nego romanse, on uspeva da nam diskretno ironi~no, predo~i ono {to nismo, odmah razumeli u wegovom vajarskom opusu, wegovom likovnom isku{ewu, i {to smo wegovo poetsko isku{ewe smatrali stranputicom, marginalnom delatno{}u.

19

“Mementomori� je i pored gdekojih pesama u tvrdom i tesnom ramu filozofstuju{~e litanije, pesni~ka nada vernog i uverenog ~oveka koji peva pod zvezdama, oslawaju}i se na Mati}ev slogan: ne `ivi se sa istinom, ili sa lepotom, nego se `ivi s drugima. Ti drugi, kao dvojnici i blizanci, neprestano su na dohvat ruku ovog pesnika, i u sazve`|u ovog pesni~kog govora. Stoga rukopis Bal{e Raj~evi}a preporu~ujem izdava~u, i ubrzo, po izlasku kwige i ~itaocima, prijateqima pesni~ke umetnosti.

Milosav Markovi}, 1992.

20

Mihajlo Ble~i}

MEMENTO MORI Bal{a Raj~evi}: “Molitva vajareva”, Altera, Beograd, 1992.

Kada jedan stvaralac koji se obra}a svetu oblicima koje stvara u kamenu, drvetu. gvo`|u, glini... oseti potrebu da se izrazi i re~ima – mora da ima krupan razlog za to. To je utoliko neobi~nije {to je vajarstvo (a re~ je, jasno o vajaru) umetnost najbli`a prirodi i prirodnom, neposrednom, izra`avawu...

Takvu potrebu i takvo “bekstvo” iz sfera umetnosti kojoj ve} tri decenije pripada – izveo je ovih dana istaknuti beogradski vajar Bal{a Raj~evi}. Ovaj skulptor koji pripada samom vrhu na{eg vajarstva (do sada je samostalno izlagao u zemqi i u svetu tridesetak puta, vi{e puta nagra|ivan zna~ajnim nagradama) objavio je ovih dana kwigu pesma pod naslovom “Molitva vajareva”.

To mo`da i mo`e li~iti na iznena|ewe ali samo za one koji nedovoqno poznaju ovog svestranog stvaraoca. Tragati, istra`ivati, provocirati, iznena|ivati, {okirati – to je, ~ini se, kredo Raj~evi}eve duhovne pustolovine, Radoznalost, taj elementarni poriv, ovde je dobio svoju intelektualnu pozlatu i kreativnu egzekuciju. Bal{a Raj~evi} je, zato, multimedijska li~nost par ekselans: pored vajarstva on se ni{ta mawe uspe{no, bavi slikarstvom (akrilik na platnu, akvarel, kola`), esejistikom i likovnom kritikom (dve objavqene kwige)! Re~ je, dakle, o doista neobi~noj 21

stvarala~koj li~nosti, umetniku kome su preuski prostori i sredstva jedne stvarala~ke discipline `anra, izraza...

Posebnost takve pojave je i u tome {to je wen akter, ~ini se, podjednako uspe{an u svemu ~ime se bavi!

Potvrda toj tezi je i prva Raj~evi}eva kwiga pesama “Molitva vajareva”. Ono {to je i povr{nom ~itaocu odmah jasno jeste da se radi o pesniku izuzetnog modernog senzibiliteta, o zreloj pesni~koj li~nosti, ~ija bi se pripadnost mogla smestiti u Miqkovi}evu pesni~ku galaksiju. ^udesno miksuju}i ose}awe i misao, Raj~evi} ovde melodikom re~i impregnira ono {to slikom ili skulpturom posti`e: oblici i predeli koji se ra|aju, pomeraju, govore, raduju, tuguju, ose}aju, krvare, umiru, uskrsavaju...

Pesma “Momento mori” (nije jedina antologijskog amalgama) ima paraboli~no zna~ewe pouke iz naslova (pomi{qaj na smrt: se}aj sa smrti!) mogli bi se prisetiti mnogi silnici i zlotvori na{eg vremena i podnebqa, jer, ipak, sami umiru!

Bal{a Raj~evi}: PTICA Nebesna lepezo posva|anih vetrova kapqo plavom bojom razigrana rakqo ve~ito ba~ena nebu bez obala smirewe tra`i{ ~e`wom osu|ena probu|ena bogiwo prostora vesnice 22

dalekih kucawa i meritiqice nebeskih cvetawa let telotvorice neostvariva paradigmo poezije i nezamenqiva bo`anska dvojnice zanosna osamo u tvom beskraju an|eoskog leta razmahnuta i ne sluti{ pohotnog ambisa tvoj pad {to vreba na kamen sa neba na kamen sa neba MEMENTO MORI ^e`wa kad ti zlato voli, kad sujeta tebe mori, slab od tebe milost moli pa i usred sjajnih dvori, memento mori momento mori.

Kad si u dobroti zao, kad vrag sebe ne pokori, kad zapla~e{ jer si pao, neka mudro um ti zbori i na tron sam da si stao, 23

memento mori, memento mori.

Kad ti ruka no`a voli, kada telo duh ti mori, kad zbog `ena du{a boli, kad u tebi gnev prozbori, memento mori, memento mori.

Kad nad drugim uvek ti si, kad te slava uokviri, kada vladar sebe nisi, kad te zavist uznemiri, memento mori, memento mori.

Usled blatnog lakog slada bqeskom zlata pomu}ene glave svakom ~asu qudskog jada na prestolu kratke slave kad ti jezik bedno progovori, memento mori, memento mori.

Kad ne vidi{ gde su gresi, i kad srce ne otvori, kada ohol uvek jesi, kad ti mr`wom du{a gori, memento mori, memento mori, memento mori.

Mihajlo Ble~i}, “TV Revija�, 1992

24

Mihajlo Ble~i}

MOLITVA ^OVEKOVA Bal{a Raj~evi}: “Oaza u kaquzi”, Rad, Beograd 1993.

Na po~etku svoje nove, druge po redu, pesni~ke kwige “Oaza u kaquzi”, Bal{a Raj~evi} u pesmi posve}enoj Branku Miqkovi}u, ~ije stvarala~ko majstorstvo o~igledno uva`ava, ispisuje ove stihove: “Zar samo jednom zapevati?

Ostati nem...”

Samim tim {to se posle prve kwige pesama “Molitva vajareva”, kroz samo nekoliko meseci, oglasio novim delom – izvesno je da se nije opredelio za }utawe.

Bal{a Raj~evi} nije samo umetnik multimedijske orijentacije i anga`mana (vajar, slikar, kola`ista, kriti~ar, esejista, pesnik!) ve} i u wegovom stvarala~kom ~inu ima ne~eg sinkreti~kog (u najboqem smislu re~i). Elementi drugih umetnosti u wegovoj poeziji ne samo da ne smetaju estetskoj ~istoti i `anrovskoj doslednosti ve} ih oboga}uju, uslo`avaju, oplemewuju...

Ako je prva Raj~evi}eva kwiga bila neka vrsta vajareve (umetnikove) molitve, ova druga je – molitva ~ovekova. Ali ta molitva je istovremeno i ~ovekova (samo)osuda. No, pre tog ~ina tragi~ne spoznaje i kletve, pesnik }e se na}i u dilemi: 25

“[ta posle pesme opro{taja i velike molitve? [ta posle pesme zave{tawa anateme i amaneta? [ta posle pesme velikog otkrovewa? [ta?...”

Ali iako je umetnikovo da postavqa pitawa a ne da daje odgovore, Raj~evi} – tra`i re~: “Tra`im re~, Ne nalazim je, Ne postoji, Ili sam nemo}an?

Stvori}u je” I stvara je, tu re~ – anatemu, prekor, osudu, prezir, vapaj, nedoba, pomra~ewe, kaqugu, demonski smeh, TV narkomaniju... I po tome, ali i po okolnosti da je ve}inu pesama posvetio nekoj zna~ajnoj li~nosti (umetnicima, filosofima, eti~arima, uglavnom) Raj~evi} sasvim jasno odre|uje tematsko i kreativno usmerewe kwige “Oaza u kaquzi”. Tra`e}i tu OAZU u NEDOBA, on se obra}a (`ali, vapije, savetuje, moli...) Branku Miqkovi}u, Simi Pandurovi}u, Hajneu, Deni de Ru`monu, I. Gon~arvvu. E. A. Pou, F. Kafki. E. Sioranu, Servaitesu. E. Fromu... Tako je nastala ova druga Raj~evi}eva kwiga pesama, da u vremenu svakolikog be{~a{}a – opomene, upozori, osudi, prokune, probudi... Ali i da proceniteqima kwi`evnih vrednosti skrene pa`wu na dolaze}eg pesnika nesumwive stvarala~ke snage – Bal{u Raj~evi}a.

26

GAVRANOVI E. A. Pou Dole, u krdu gomile Ba{ dole, sve ni`e, Sve dubqe, Iz pti~ije perspektive Vidimo jato, jo{ Uvek jato Gavranova Dole, u jatu krda Grak}u, kri~e I {krgu}u A svaki ima svoga Na oku Ve} obele`enog Za vreme Koje }e sleteti Kad vreme bude!

NEDOBA F. Kafki Eto nas, u dobu ismejanih heroja, dobu koje slavi poraze i sramne podvige.

Eto nas, u dobu sre}nih robova, dobu koje ceni gnusobu i vladavinu zla.

Eto nas, u dobu duhovnih smogova, dobu obo`avanih poroka i ispquvanih bogova.

Eto nas, u nedobu!

27

POMRA^EWE Kidaju pupoqke detiwstva, gu{e pesmu potoka, buj usklika, more `e|u, ba{te mladica, isu{uju vrtove zaga|uju rajske izvore, lome svilene prste, pomra~uju sunca du{e, ne procveta{e cvetovi, ne prolete{e leptiri, prole}u uspani~enom, dok be`i, krademo krhotine.

Mihajlo Ble~i}, “TV revija�,1993

28

Gojko Anti}

DUBINSKA PLASTI^NOST LIRSKOG GLASA “Ti{ine i putevi”, “Silimir” Beograd,1995

Vajar, likovni kriti~ar i kola`ista Bal{a Raj~evi} po~eo je da objavquje poeziju vremenski i umetni~ki u punoj zrelosti. Pisawe pesama nije radoznali izlet, ve} trajnije opredelewe. Izgleda da je Raj~evi}, vajaju}i i slikaju}i, zapravo i pisao poeziju koja se uklapa u proces wegovih formalnih metamorfoza (po~eo i nastavqa kao vajar sa velikim uspehom, zatim se dokazao kao likovni kriti~ar i eseista, slikar i kola`ista). U kwigama pesama “Molitva vajareva” (1992), “Oaza u kaquzi” (1993), “Zanos nije zabluda” “Da li to be{e samo san” (1994) ~italac (sa)znaje da pesnik po rilkeovskom diktumu pravi jedan svoj stvarala~ki rezime i to onim izra`ajnim sredstvima koja su u datom trenutku bila za autora pogodnija. Posledwih godina, kao {to se da primetiti, Raj~evi} se tvora~ki potvr|uje, ne vi{e tako prioritetno slikawem i radom na skulpturi, ne ni likovnom kritikom i eseistikom, ve} vi{e poezijom. Me|utim, ne treba zaboraviti da je wegova poezija u dosluhu sa wegovom likovnom izra`ajno{}u. U “Molitvi vajarevoj” poetska snaga zna~ewa proizilazi iz duhovito prizvane sa`etosti koja, da tako ka`emo, korenspodira sa zna~ewskim aktivizmom znakovnog materijala koga je autor jednom ve} legitimno izgra|ivao kao vrednost svesti, i odelotvorio kao strukturu oblika: 29

“^e`wa kad ti zlato voli, Kad sujeta tebe mori, Slab od tebe milost moli, Pa i usred sjajnih dvori, Memento mori, Memento mori.

Kad si u dobroti zao, Kad vrag sebe ne pokori, Kad zapla~e{ jer si pao, Neka um ti mudro zbori Memento mori Memento mori.”

Perspektivom kakvog primewenog postupka koga je koristio u kola`ima, Raj~evi}, egzistencijalno prebiraju}i po iskustvu, samo u~vr{}uje svoj prepoznatqivi pesni~ki govor i pogodnu poruku-znak i narednim kwigama pesama.

Wegova jezi~ka strategija (“Oaza u kaquzi”), pogo|eni ritam (“Zanos nije zabluda”), uspele pesni~ke slike i metafore (“Da li to be{e samo san”) teku u neprestanom “odmicawu” i “primicawu”, u brzoj izmeni perspektive i kakve dubinske plasti~nosti, u su~eqavawu i stapawu pro{losti i sada{wosti od nadtemporalnog stawa i vi{edimenzionalne metamorfoze po kojima je, razume se, osoben u skulpturi i slikarstvu na{eg doba. Raj~evi}ev lirizam u pomenutim kwigama pesama retori~ki je prili~no slo`en, slikovit, non{alantan, instrumentalno racionalan. Na~inom poetskog delovawa i delawa Raj~evi} u jeziku kao sistemu znakova i simbola dose`e trag novog smisla: “Od praznih o~iju do pogleda.

Od uko~enih prstiju do dodira.

Od nemih ustiju do {apata.

Na kraju kaqavog puta 30

i iza razrovanog druma uvek ~eka zelena neka {uma!

Na kraju trn bogaze i iza mra~ne staze svuda svetle skrivene oaze, oaze!”

U pesmi “Memento gori” iz kwige “Molitva vajareva” cikli~nim ponavqawem “memento mori/memento mori” Raj~evi} posti`e bo`ansku stati~nost ve~nog. Ona podse}a na kakvu patinu nekog slikarskog platna ~ija figura uhva}ena u datom momentu ostaje u tom polo`aju zauvek, obuhvataju}i time sve vidove vremena. U “Oazama” iz kwige “Oaza u kaquzi” Raj~evi}ev pesni~ki jezik je na ozbiqan na~in do~arao onu vansubjektivnu integralnost sveta koja se, svojim nestajawem i nastajawem odigrava prostorno u neodre|enom vremenskom rasponu “od”, “do”, pre i posle pesme. I u ovoj pesmi takozvana statika materijala je dosledno izvedena kao na kakvoj slici. Istina, kretwa se nazna~uje pesni~kim oivi~ewima “od”, “do”, ali pokreta u fizi~kom smislu, ipak, nema, sve je u domenu takozvanog nauma. I u “Mementu mori” i u “Oazama” od strane pesnika po{tovana je harmonija prvobitnosti i prapo~etka. Ve} prvim stihovima u “Mementu mori” (“^e`wa kad ti zlato voli,/kad sujeta tebe mori,/slab od tebe milost moli/pa i usred sjanih dvori,/memento mori/memento mori”) vreme kao da se odmotava unatrag, do samog po~etka. U ubrzanom strujawu (ne)imenovanog, a ipak, apsolutno prisutnog wegovog “uzimawa u obzir” poetska supstancijalnost “Mementa mori”, kako bi rekao Lajbnic, ne vodi do realnosti, ve} do su{tine stvari same realnosti. Dakle, pojam znaka u Raj~evi}evoj poeziji je od zna~aja. U drugoj kwizi “Oaza u kaquzi” celokupna energija Raj~evi}evog pevawa sabira se u kqu~nu strukturno-dominantnu, i da tako ka`emo, zavr{nu pesmu “Oazama”, U woj su uhva}ene osnovne i op{te 31

imeni~ko-pridevske odredbe koje se u osnovi odnose na ne{to i govore o nekome. Dakle, u jeziku i znaku sadr`an je objekat i ozna~en subjekat. Poetska struktura ove pesme postavqena je tako da ona sama u vokaciji svojoj podrazumeva (daje) vreme kao kategoriju ali i kao kakav pretpostavqeni znakovni princip. U woj se po{tuje i nastavqa zapo~eti pesnikov naum nadvremena iz pesme “Memento mori” (“Iza Berlinskog zida,/iza bodqikave `ice,/ispred zamu}enog vida,/i posle nesanice/iza bunkera straha,/i posle najcrweg kraha/svuda i uvek se nalaze/tajne tihe i tople/da ubla`e poraze,/oaze, oaze!”) Te`i{te pesme u tematsko-idejnom, sintaksi~ko izra`ajnom smislu prebacuje se na imenice koje kontekstualno i po svom zna~ewu nose radwu, glagoqivost. Iz te imeni~ko-pridevske neposrednosti slede, da tako ka`emo “zaumne” slike u ~ije se zna~ewe, da budemo iskreni, ne mo`e do kraja proniknuti. Pa ipak, wena se onostranost ose}a. Pesmu “Oazama” do`ivqavam kao kakvu redukovanu pri~u utisaka s kakvog ~udnog putovawa na relaciji “od”-”do”. Pro{irena zna~ewa imenica do apokalipti~ke vizije o spasewu kao da korespondiraju sa Raj~evi}evim slikama i skulpturama. Pada mi napamet jedno wegovo platno na kome preovladava belina i jedna wegova skulptura koja je u prostoru slobodna i bez oslonca u materijalnom smislu. Istina u pozadini te beline (po)stoje figure i detaqi koji poja~avaju i poja{wavaju nazna~eni kompozicioni poredak. “Nedostatak” figurativne mo}i na kompozicionoj belini platna kao da je preto~en u pesmu “Oazama” koja po vertikali ima mawak glagola. Oni u konkretnom slu~aju po svom prirodnom pravu u pesmi treba da imaju pre svega vezivnu funkciju. Ali i bez wih pesma “Oazama” se u potpunosti pesni~kim govorom misaono i smisaono, idejno i tematski ostvaruje.

I u jednoj i u drugoj pesmi (“Memento mori”, “Oazama”) Raj~evi} kao da se bavi `ivotnim prividom iza kojeg 32

se, u stvari, krije zna~ewska zgusnutost imeni~kih re~i-signala. On namerno uklawa glagole (“Oazama”), sklawa imaginativne sile (“Memento mori”) i osloba|a se onog duhovnog stvarala~kog pritiska – “oazama” postaje imenica-simbol, a “memento mori” znak za po~eto i povratak prirodnom pejza`u i wegovoj panteisti~koj projekciji. U takvom prirodnom ambijentu i okru`ewu mogu}a je qubav. Tvorac bi, kao ukleta individualnost, da prona|e mir, qubav, po~ivalo. Gotovo s nekom neumitno-beslovesnom puno}om u “Pesmi ratnika” iz kwige “Da li to be{e samo san” pesnik se, kao i u “Memento gori”, obra}a nekom drugom licu, nekom tajanstvenom saglasju lirskog glasa: “Qubi me sna`no, strasno Qubi me mahnito, glasno Mo`da ve} sutra bi}e kasno Kada me slo`enog u sivu kesu Kada me pred tobom rasutog istresu Nikad vi{e ne}e{ mo}i Nekad tople, sada prazne o~i” Pronala`ewe spokojstva je neophodnost.

Beskrajno ispuweni trenutak iz “Mementa mori” i “Oazama” u “Pesmi ratnika” postoji oznaka kakve stvorene ve~nosti. Nekom vrstom qubavnog spokojstva privid i proma{enost kretawa spoznajno se smiruju; kao da je, najzad, prona|ena ravnote`a, jer: “Za sre}u nije potrebno mnogo lepota prirode blagost udvoje zanos u ti{ini” poru~uje Raj~evi} u jednoj od zavr{nih pesama kwige “Zanos nije zabluda”, i – najzad na kraju puta i putovawa prona|eno je spokojstvo poput one pomiwane beline sa wegovih platana. Takav je upravo naslov jedne pesme iz budu}e 33

Raj~evi}eve kwige “Ti{ine i putevi”. Ti{inom se sve uspokojava, svodi i stapa sa dubinom vremena, sa belinom. (“Kamen govori/Ti{ina/Pre i posle/Ti{ina”). Intuitivnost postaje jasna jer putevi i ti{ine, ona stalno prizivana vremenskim ograni~ewem i oivi~enost izme|u pre i posle, na relaciji “od” – “do” vrednosno potvr|uje umetnikova prihva}ena na~ela o svesnosti, dru{tvenosti i slobodi.

Konstituisana racionalnost i univerzalnost ima i nu`no druga~ije domete u sferi delatno-saznajne svesnosti.

Sve to govori da je Raj~evi} u vajarstvu, slikarstvu, likovnoj kritici, esejima, kola`ima, pa i u poeziji humanisti~ki orjentisan u inspiraciji. S toga delotvorni u~inak u pomenutim umetnostima ~ini stub smisla eruptivnog procesa, i iznijansiranih suptilnih tonova i autonomnog umetni~kog izraza. ^vrstina pesni~kog (lirskog) uverewa u pomenutim kwigama pesama vezana je za tvor~eva duhovna previrawa, za krize i preobra`aje qudskog bi}a. A one su, ipak, izazvane sitnicama koje `ivot zna~e (“Volite dru`ewe”, “Dvoje”, “@ena”, “Atini Onazis”, “Herojima”).

Svaka napisana pesma intimna je svodoxba o doga|awima, istinski ostavqen trag o stvarnosti koju `ivimo. Svojom poetikom Bal{a Raj~evi} se prikqu~io onim pesnicima na{e literature koji su u najte`im i prelomnim trenucima veli~anstveno ispisivali takozvanu “liriku nevremena” za sva vremena.

“Molitva vajareva” je zasnovano polazi{te za daqu stvarala~ku (pesni~ku) aktivnost Bal{e Raj~evi}a; kwiga pesama “Oaza u kaquzi” svoje tematsko, idejno, misaono upori{te ima u ciklusu “Priroda i impresije”, a druge dve “Zanos nije zabluda” i “Da li to be{e samo san” u “San i lepota”, a “Ti{ine i putevi” po svojim motivskim usmerewima proizilazi iz ciklusa “Putevi i lepota”. Time je, ~ini se, formalno zavr{ena “Molitva vajareva”. Ono {to Raj~evi} tvori u poeziji nije slu~ajno, nepromi{qeno.

34

Naprotiv. Sve {to ovaj stvaralac objavquje ima prirodni red, opravdanost, punu osmi{qenost. Simboli~ke atribucije – “Ti{ine i putevi” – krajwe su ishodi{ne ta~ke antinomi~kog sredi{ta; smisao, emocija, konkretizacija su vibraciono nestalni, ali i varqivo intezivni. Na primer, u pesmi “Ma~ka” Raj~evi} ulazi u trag nepredvidivoj }udi ma~ke, wenoj pripitomqenosti, ali i otu|enosti, potpuno usamqeni~kom na~inu `ivota. Zna~ewa koja pesnik nudi kao da su uhva}ena u svojoj nemosti. Glasovi nemu{tog jezika i stvarna zna~ewa koja se dose`u u kona~nom obliku pesme “Ma~ka” emituju neuni{tivu energiju tragizma neke ti{ine i osamqenosti.

U “Ti{inama i putevima” Bal{a Raj~evi} samo prati praiskonsku qudsku `equ za osvajawem nepoznatog. ^inu do`ivqenog prethodi radoznalost. A ona se udovoqava upoznavawem nekih nepoznatih predela, stvari bi}a, radwi i sli~no. Za Raj~evi}a ta supstancionalna nepoznatost je u znaku i znamenu Univerzuma. “Putevima i ti{inama” on je znakovnim naznakama pojmovno ograni~io “projekciju sveta”. Pred prirodnom zagonetno{}u na{le su se pojave i oblici koji u svojoj neponovqivosti diskretno emituju praiskonsku misao zvuka, govor elemenata. Raj~evi} pi{u}i pesme, zapravo, samo je po`eleo da to svoje spoznavawe, tu svoju ~ulnost prevede u slovo, u re~, u pesmu. I u poeziji, dakle, kao i u skulpturama, opsenarski se razla`e forma; nepromenqivo i ~vrsto stawe materije pojavom topqewa i otapawa o~as prelazi u amorfno asocirawe nekog novog oblika. Apolonsko-dionizisko rasto~ewe ~ulno se osmi{qava u znak i metaforu ~udesnog. Tako je to i u poeziji: “Bane{ u jutro pravo iz no}i; Tako i odluta{ iznenada, pa te nema, 35

ti, uvek daleka a tu; Usred dana bliska snu, i na vrhu sva u dnu” U sluhu i do`ivqaju pesama “Svi putevi”, “Ma~ka”, Ti{ina postoji da tako ka`emo neka unutra{wa energija koja je u dosluhu sa ti{inom i sti{ano{}u. Me|utim, u wima postoji i ne{to {to upu}uje po svojoj su{tastvenosti na radoznalost, na `equ da se spozna uvek novo, nepoznato.

Otuda, mo`da, i potreba ~oveka da putuje. Putevima znanim i neznanim ~ovek sti`e daleko. Pa ipak, na kraju svakog puta, po okon~awu svakog putovawa ~oveka, izme|u ostalog, ~eka praznina i ti{ine gde se svaki glas gubi, nestaje. U “Ma~ki” Raj~evi} prati glas, pokrete, sve dotle dok se ono mogu ~uti i videti. I posle toga do|e opet ti{ina, san...

Iza sna – bu|ewe, znak i znamen svetlosti, prosve}enosti i pro~i{}enosti, novi svet, (pri)zvani ~in stvarawa. Autorski glas se do`ivqava kao kakva tiha odsutnost.

36

HODO^ASNICI Otvoren put sa osam traka Otvoren put ispod Laman{a Otvoren put za bicikliste Pe{ke na put oko sveta Rol{uama na put oko sveta Biciklom na put oko sveta Iz reke u reku ~amcem oko sveta Van puteva na put oko sveta Kroz {ume na put oko sveta Obi{ao sve mostove sveta Pro{ao sve hodo~asni~ke puteve Posetio sve sinagoge i manastire sveta Posetio sve xamije sveta Putovao oko sveta da bi napisao putopis Putovao oko sveta da bi ozdravio Dete obi{lo ceo svet sa ocem.

Otkriven put iz rimskog doba.

Pas putovao 100 kilometara da bi se vratio ku}i Jurio automobilom zeca dvadeset kilometara.

Oti{ao po cigarete i nije se vratio deset godina.

Na svakih pedeset kilometara kampovi za pe{ake.

Hiqadita predstava putuju}eg pozori{ta.

Prire|uje putuju}e izlo`be po pumpama autoputeva.

Putuju}i, `enio se deset puta sa raznim saputnicama, jer putevi se i razi|u.

Na poslovnom putu prevario `enu.

Obi{ao biciklom svet sa natpisom na grudima, na svim jezicima: “Ja te volim, ti si moj prijateq, brat po bogu.�

37

Petar V. Arbutina

NA ZGARI[TIMA DUHA Recenzija za kwigu: “Od ismejanih mudraca do upla{enih proroka”

Umetni~ka misao Bal{e Raj~evi}a oduvek je imala veoma specifi~nu dinamiku. Materijalizovana u okvirima vajarske teksture, slikarskog platna ili kwi`evnog teksta ona je u vlastiti originalni simbioti~ki amalgam upijala misti~ne prostore i iskustva koja je duh osvojio na pute{estvijima umetni~kih i qudskih isku{ewa, u odnosu na surovi realitet `ivota ili stra{nu istinu bivawa u umetnosti u svetu koji je poslovi~no nesklon bilo kakvoj odiseji duha. Ali svaki posve}enik mora putovati kroz `ivot i sretati “~uvare tajne” – kqu~are tajnih znawa koji na svetlo iznose “sliku donetu iz no}i”, koja se, u ovom ili onom obliku, materijalizuje u gra|evini duha. Takav put je i put ovog umetnika i takve su gra|evine kojima je on trasirao svoja umetni~ka iskustva, u svaku je ugra|eno zrno tajnog znawa, kao sakralna definicija u temeq hrama. I to u okvirima umetni~kog poslawa Bal{e Raj~evi}a zvu~i sasvim razborito, jer putnik putuje u svoju senku, u svoje vreme, a ~ovek uvek odlazi tamo gde je pozvan, pisac pi{e sebe a slikar slika svoje poslawe na zemqu.

I nova kwiga lirskih ogleda; Od ismejanih mudraca do upla{enih proroka, nosi u sebi osobenosti skoro svih umetni~kih emanacija ovog renesansnog umetnika ali i ne{to vi{e. U lirsko proznim viwetama, u wihovom meta38

fizi~kom podtekstu, opstojava misao da se bez transcedentnog iskustva ne mo`e ostvariti sinteza izme|u atomiziranog i izgubqenog smisla i duha modernog vremena kao posledice jednog takvog posrnu}a. O~igledno je da je ta misao, u okvirima poetske arhitektonike ove kwige, na{la svoju pravu meru i alhemijsko-kqi`evni supstrat kojim Bal{a Raj~evi} – sav u metaforama i alegorijama, ironiji i sarkazmu, fanati~no poetski dosledan polaznim opredeqewima – kazuje da krhotine duha nisu prethodni delovi jednog velikog jedinstva koja }e naknadno nastati, nego obrnuto, rasuti delovi i ostaci jednog istinskog postoje}eg duhovnog jedinstva. Zbog toga i eksplicitni registar naslova zvu~i tako jetko i stvarno; mudraci koje je svetina stalno ismevala, sada su podsmehom prostote apsolutno iskqu~eni iz svake mogu}e slike aktuelnog sveta a proroci koji su plakali nad svojim vizijama budu}nosti, znaju}i da nada u boqe ipak postoji u Bo`jem promislu, svoje suze zamenili su strahom. Zbog toga se posledi~no u ovim lirskoproznim celinama ukidaju rasponi izme|u pojavnog i simboli~kog, izme|u re~i i sintagmi potenciraju}i vi{estruke alegorijske paralelizme koji prizore svode na osnovne konture, prepune asocijativne energije i slojevitosti zna~ewa.

Bal{a Raj~evi} usmerava registre svoga duha i sluh ~itaoca na simboli~ke i jezi~ke zglobove povezanosti arhai~nog i svakida{weg, misti~nog i banalnog, prvotnog i izvedenog... Verbalnom dinamikom istinske inspiracije pesnik ubedqivo svedo~i duhovnu nostalgiju savremenog ~oveka koji je najboqe opisao Teofil Gotje u jednom pismu: “Ne nalazimo se uvek u zemqi koja je videla na{e ro|ewe i zbog toga tragamo za svojom pravom domovinom. Oni koji su na taj na~in sazdani ose}aju se kao izgnanici u svom gradu, stranci na sopstvenom ogwi{tu, mu~eni inverznom nostalgijom”. Ta specifi~na nostalgija nosi u sebi bezdomnost 39

misle}eg ~oveka kome je doba u kome `ivimo pripremilo Prokrustovu postequ u koju nikada ne mo`e smestiti integralnog sebe. Britka misao koja svedo~i oskrnavqewe i pad, nepotizam i moralnu puzavost, uzvi{eni `ivot i wegovu suprotnost, zapitanosti, slutwe i strahove... svedo~i sobom univerzalnu i rekurentnu pesni~ku istinu u odnosu na pozitivizam modernih vremena i patuqaste istine patuqastih umova.Mo`da je uvek potreban neko drugi da nam otkrije obna`eno i predmitolo{ko lice na{e pro{losti koja je nastala i opstala na krilima pikarske nostalgije, oglednute u inicijacijskom ogledalu u kome obrisi na{ih snova tra`e put u ezoterijski zabran u kome se krije lik wihove `ivotvorne istine. Koraci tog “nepravilnog puta, neprokr~enog” (F. Ni~e – Osvit) – koji Ni~e, nimalo slu~ajno naziva “Hiperborejskim” – kre}u se po liniji pesni{tva kao jedinog znawa u svetu. Izme|u temporalnog i hronolo{kog sleda “realnog” vremena i “pam}ewa” vremena nestalih vrednosti na putu uspona do vrline ili ve~nog mira proti~u vremenski i metafizi~ki sadr`aji na{ih `ivota. Ova kwiga je integralni deo upravo takve misli.

Petar V. Arbutina, u Beogradu 19.11. 200Z.

40

Milosav Buca Mirkovi}

CELOM VELIKOM REKOM Bal{a Raj~evi}: Jagwili{te, Monada, Sremska Mitrovica 1999.

Novije pesni~ke kwige Bal{e Raj~evi}a: “Ti{ina i putevi”, “Putokazi za pridol{ice”, kao i ova o kojoj }e sada biti govora – lagano, ali neumitno mewaju na{e predstave o ovom plodnom stvaraocu ~iji se ,lirski {apat” godinama, sa mawe ili vi{e osnove, pre}utkivao ili o(t)pisivao kao korektan prosek tradicionalnog pevawa u poeti~kom obrascu zavi~ajne intime, pastoralnog lirizma i (povremene) nostalgije za visovima “kona~nog bratstva” u danima heroizma i trpqewa. ^ini se da je za Bal{in stvarala~ki proboj iz kruga ovakve, konvencionalnije poetike bilo od presudnog zna~aja wegovo interesovawe za “ekolo{ke” teme i povode i wime osna`en “katastrofi~ki” prizvuk u novom govoru ovog pesnika. Naporedo sa izvesnom “prozaizacijom” motivike, ulazio je u ovu poeziju i takozvani “ne~ist” “nepoetski” izraz, kolokvijalna intonacija i nau~notehni~ka leksika, {to je zrelijem Bal{inom pesni{tvu pridalo jedan nesumwivo moderan beleg.

Poodavio, me|utim, na{ pesnik prozire neke dubqe uzroke ili bar predznake, ove naizgled nedoku~ive pomame zaposedawa i kaqawa. U pomenutim zbirkama, objavqenim u deceniji koja te~e, neretko se ocrtava obris poezije kao “aktivne kritike `ivota” (3. Mi{i}) koja dovodi u pitawe svekolik red stvari i red vrednosta ovog veka na izmaku.

41

Zaga|ewe, kako proizlazi iz ove pesni~ke optu`be, ima svoj koren u jednom te`em prestupu, u isto~nom grehu moderne civilizacije u onom duhu nau~notehnolo{ke osionosti koji, ponesen iluzijom svemo}i i sveznawa, obesve}uje sve ~ega se dotakne. Kao da nam je vrhovni a nesporni ciq sti}i “do kraja smisla” i li{iti najskrovitije sfere stvarnosti “svete magi~nosti”, a sebe same i one posledwe pregr{ti nepro~itanosti `ivota”!

Sam naslov kwige “Jagwili{te” pojmqiv je najvi{e u evokacija na vreme, kada svet jo{ nije bio zahva}en obezbo`ewem i bezdu{jem i kada smo u jagwetu videli najve}u mo} qubavi i neporecivu za{titu od mogu}eg zla.

A jedno od tih satanskih dela najprisutnije je u dovr{avawu ovog na{eg veka stavqenog pod stravi~ni znak na avionu F– 117 – ili ko zna kakav jo{ izmi{qen u glavama sledbenika An|ela palog i oborenog u paklene dubine. Na to nas podse}a najre~itije pojedine pesme iz ciklusa “Jagwili{ta”, po kome je, kao nose}em u semanti~kom i izra`ajnom smislu, i nazvana zbirka. U tim pesmama je pesnik Bal{a Raj~evi} ukazao na na{e udesno bitije izlo`eno nesmirajnom zlu i novom varvarizmu.

Ne treba, me|utim, zakqu~iti da je re~ o jednostavnom postupku, ~iji se smisao iscrpquje u pukom imitirawu de~jeg na~ina mi{qewa. Kao {to se naivna pripoveda~ka vizura ostvaruje vrhunskim pesni~kim ume}em, koje stvara privid naivnosti kako bi se potencirala odre|ena zna~ewa u tekstu, i Raj~evi}evo stvarawe utiska autenti~nog “prvog vi|ewa” jeste rezultat pesni~ke intervencije koja treba da omogu}i deautomatizaciju stvarnosti, {to po mi{qewu [klovskog i jeste smisao poezije.

U Tolstojevom opisu deautomatazacija je bila postignuta odustajawem od o~ekivane vizure i suprotstavqawem dvaju potpuno razli~itih pogleda na svet. Kod Raj~evi}a ona se posti`e vra}awem vizuri koja jo{ nije automatizo42

vana. A u~inak koji se posti`e i u jednom i u drugom slu~aju jeste da ~italac poznate stvari otkriva u novom svetlu, kao da ih vidi prvi put, ali u nekoj drugoj samo}i.

Ono {to zovemo samo}om, to je prostor i vreme u kojem se ~ovek, neizbe`no, suo~ava sa samim sobom, u kojem vi{e ne mo`e da odga|a sebe kao ~oveka koji se pred sobom zatekao. To su ~asovi za koje je potrebna nesamerqiva snaga duha, voqe, hrabrosti, ~asovi kad se ~ovek, u sebi i kroz sebe, posredstvom sebe samoga, sre}e sa ~ovekom, kad izlazi na biqeg samome sebi, na ispit sebe samog.

Ima ne{to nezaustavqivo u tome hodu samo}e kao neizbe`nom hodu ~oveka ka ~oveku i ne{to nepodmitqivo u toj samo}i, koja nas udvostru~ava, koja nas pribija uza zid da bismo sami sebe mogli da vidimo, koja nas naoru`ava nekim nepodmitqivim okom, nekim u`asno preciznim, svemo}nim sluhom, okom i sluhom koji vide i ~uju i protiv na{e voqe. Sve ono {to smo odbijali, instanktivno, da vidimo i da ~ujemo.

Milosav Buca Mirkovi} “Ilustrovana politika�, 6.5.2000

43

Milosav B. Mirkovi}

Recenzija za kwigu “PAD NA[ SVAKIDA[WI”

Kratke, kao no`em rezane, proze i viwete Bal{e Raj~evi}a, “Pad na{ svakida{wi”, koje autor naziva proznim zapisima, ne iscrpquje se u igri oda{iqawa i primawa.

Ova zgusnuta, ~as monolo{ka, a ~as dijalo{ka proza, eksponira se namah, tu pred nama samima: ona nije mawa od analogne “egzistencije trenutka”, u svoj svojoj smelosti skaza i iskaza. Mogao bih slobodno re}i da je ovo minijaturna proza uzvra}awa, jer `ivot se preta~e iz govora u govor, iz magme i magle svakodnevne komunikacije u govor “de`urnog pesnika”, kakav je, bez ostatka i bez dlake na jeziku, i autor ove kwige – Bal{a Raj~evi}.

Iz veristi~kog susreta sa stvarima i stvarnosnim ova istan~ana proza male forme prelazi u nemirno, uzburkano pesni~ko tkivo, da bi se, idu}i daqe, zaustavila na ironi~nim pasa`ima i pasti{ima. Ali i taj ironi~ni obronak ove kwige nije zubat, grlat, ujedqiv: on je samo drugo lice melanholije, kojom je, na ve}ini stranica, zasejana ova proza, na liniji koja se {titi naslovom “Pad na{ svakida{wi”. Stoga radomice, danas i ovde, preporu~ujem i pozdravqam ovaj rukopis, ovo novo kwi`evno zave{tawe ina~e uglednog skulptora i slikara Bal{e Raj~evi}a.

Milosav B. Mirkovi} U Beogradu, 28. decembra 1996.

44

Bo`idar Milidragovi}

KWIGA POVEREWA “Zanos nije zabluda”, Altera, Beograd, 1994

...Ve} naslov kwige sam po sebi ukazuje na `anr Raj~evi}eve lirike; slave}i qubav (makar i bolove koje ona donosi) pesnik slavi `ivot i ukazuje mu bezrezervno poverewe, {to je prava retkost danas ne samo u poeziji i ne samo kod nas. Kao ilustraciju navodimo jednu pesmu (prelamamo je kao prozu) “Nikakvo ~udo: leto u januaru u na{oj sobi. Imali smo mi i toliko prole}a u decembru, ali be{e i zima u julu...”

Pesnik izbegava prejake akcente, ali time wegova pesma ne biva kantilenom, ni elegijom. To je unutra{wi, mada ~ulni do`ivqaj, izra`en svakodnevnim jezikom ~oveka, ali ekonomi~nost jezika sa`ima stihove u moderne pesni~ke oblike. U tom smislu vi{e }e ~itaocu re}i recenzija Slobodana Rakiti}a, poznatog pesnika (i narodnog poslanika).

Bo`idar Milidragovi} “Ve~erwe novosti”, 1994

45

Bo`idar Milidragovi}

EROTIKA I KAQUGA

... Raj~evi} se ne obazire mnogo na iskustva moderne poezije ve} peva kako mu wegov unutra{wi glas nala`e.

Moglo bi se re}i da je o anga`ovanoj poeziji re~, o borbi za ~ove~nost, humanost i druga~iju, boqu, sutra{wicu ~ove~anstva. Jer ~ovek je, po Raj~evi}u, od raja na zemqi stvorio kaqugu, a oaze u woj su ona duhovna i du{evna prosvetqewa koja su fiksirala znameniti qudi, pre svih sami pisci i kwi`evnici. Oaza je znatno uspe{nija i “pesni~kija” kwiga. Ali }e, zato, Da li to be{e samo san verovatno na}i vi{e ~italaca, jer je re~ o erotici, o ~isto qubavnoj poeziji, `anru koji sve mawe neguju savremeni pesnici.

U ovoj kwizi polazi se od urbanog, od “obi~nog solitera”, da lirski junak odmah dospe u arkadijske predele qubavi i erotike. A to su sva mesta, samo ako qubav postoji.

Upravo u tome je i poruka ove zbirke pesama: sva mesta na zemqi u~initi mestima qubavi, ali bi pre toga vaqalo odstraniti tolike, i ekolo{ke i moralne kaquge.

Bo`idar Milidragovi} “Ve~erwe novosti”, 1993.

46

Zoran Bognar

PARABOLA UNUTRA[WIH LOMOVA Nad rukopisom kwige Glasovi iz ponora

Do sada je Bal{a Raj~evi} (1941) objavio sedam pesni~kih kwiga {to nam dovoqno govori da je re~ o veoma plodnom pesniku. Kada sam pisao o wegovoj prethodnoj pesni~koj kwizi “Jagwili{ta” primetio sam da poezija ovog pesnika ozna~ava izvesnu dijalekti~ku pretpostavku o svetu; da ona jeste emotivna reakcija na sve {to se zbiva, ali da ta emotivnost, naravno, nije bez osnova, jer je motivisana dru{tvenim i istorijskim okolnostima. Kwiga “Glasovi iz ponora”, organizovana kroz pet koherentnih ciklusa (“Od crnog do smrti”, “Vreme ponora, “Od molitve do opomene”, “Vreme i profesije” i “Nagove{taji i nade”), ba{ kao i kwiga “Jagwili{ta, ali i ve}ina Raj~evi}evih kwiga, ispisana je u formi psihodnevni~ke poeme u kojoj je opevano sve {to je pesnik do`iveo, ali ne iz razloga da bi apostrofirao pojedine detaqe iz sopstvene biografije, ve} da poka`e kako se u ~oveku `ivot formira i raskrupwava, kako postaje istorijsko iskustvo, kako osloba|a sputane energije i prikrivene svetove – i najzad, da poka`e kako sam ~ovek u pesni~koj viziji osloba|a svoju li~nost i prilago|ava se novim “prirodnim”, dru{tvenim i istorijskim situacijama. Odnosno kroz ovu kwigu Raj~evi} je ispevao svojevrsnu poemu o mra~nim trenucima najsve`ije istorije srpskog i crnogorskog naroda i zabele`io misao koja bitno odre|uje karakter wegovog celokupnog pesni{47

tva. Su{tina te misli je sadr`ana u saznawu da ~ovek `ivi pod prokletim i te{kim teretom kataklizmi~nog vremena i svojih unutra{wih poriva, otrcanih pretpostavki o svetu, krivotvorenih i la`nih slika o stvarnosti; mutnih i nejasnih opredeqewa qudi u vremenu koja su kao pora`avaju}i produkt donela potpuno poreme}ene i izvrnute eti~ko-estetske vrednosti obolelog sveta.

Bal{a Raj~evi} je bio i ostao pesnik koji je poeziju shvatao kao komunikaciju sa svetom, kao oblik izra`avawa svega onoga {to ~ini ~ovekov `ivot, kao na~in da se ~ovekovom bi}u otkrije nova mogu}nost postojawa, da se objavi kompleksnija sloboda, da se poka`e da je pesma izraz ~ovekove nepomirqivosti sa ustaqenim. na~inom `ivota.

Upravo iz te nepomirqivosti proiza{la je Raj~evi}eva pobuna koja je izrazito energetska, iako u sebi, u pojedinim momentima, nosi nostalgi~ne gr~eve, raspolo`ewa usamqenosti i duboke rezignacije o ~emu nam na najboqi mogu}i na~in svedo~e pesme kao {to su “Savr{ena sahrana”, “Ovovremena oda”, “Ulep{avawe velikog zida”, “Zaneseni zaqubqenici ambisa”, “Dan tu`nog praznika”, “Vest”, “Pred zemqotres” i mnoge druge.

Ali, treba re}i, za Raj~evi}a ova rezignacija nije wegovo iskqu~ivo odre|ewe, ta~nije, nije wegovo li~no odre|ewe vremena u kome `ivimo. To je, u stvari, bu|ewe onih fenomena koji ugro`avaju egzistenciju savremenog ~oveka; to je u biti ukazivawe na mra~ne sile protiv kojih se treba boriti, koje treba humanizirati. To su problemi i to su ose}awa koja pro`imaju ovu kwigu. U woj dominira i unutra{wa slutwa o nedovr{enosti `ivota i o gladima za wim. U biti, re~ je o velikom u svesti nagomilanom strahu iz koga ~ovek `eli da se izvu~e, da ga se oslobodi i da se, ipak, i pored kataklizmi~kog, monstruozno morbidnog i tragi~nog vremena sa~uva i odr`i kao ~ovek. U tom smislu ove poetske zapise shvatam kao parabolu unutra{wih 48

lomqewa. To su, rekao bih, unutra{wi potencijali koji pothrawuju op{tu gor~inu i otpor i koji (sa)dr`e u sebi sve one jeke pro`ivqenog i pre`ivqenog i onog tvrdokornog trajawa u kome se nalaze temeqi `ivota. Do`ivqaji koje Raj~evi} kroz svoje potresne pesme pokre}e te{ko se rastvaraju ali kad jednom izbiju ispod ~vrste kore oporog izraza, onda postaju, mada paradoksalno zvu~i, veoma bliski i neposredni. U oblikovawu ovih lirskih do`ivqaja Bal{a Raj~evi} se prete`no izra`avao metafori~no i simboli~no – i upravo taj metafori~ki i simboli~ki izraz omogu}io mu je da dubqe prodre u egzistetne probleme savremenog ~oveka, omogu}io mu je da pobu|uje u nama asocijaciju na svu slo`enost savremenog sveta.

Ono {to je zaista lepo u ovoj poeziji to je wena nepretencioznost i neposrednost koje su, treba to re}i, karakterisale i prethodnu poetiku ovoga pesnika. Tako|e treba napomenuti da u kwizi “Glasovi iz ponora� ispovedni karakter ima znatno {ira zna~ewa nego u prethodnim Raj~evi}evim kwigama, Sve je sada ostvareno u krupnijim zahvatima i melanholije su dubqe jer su gledane kroz istorijsku prizmu, svet je suo~avan u svojim protivure~nostima ne samo globalno, ve} i u detaqima, nije vi|en samo u istorijskim kategorijama, ve} kroz `ive i dramati~ne qudske sudbine. Raj~evi} je shvatio da je ~ovek na svom putu kroz vreme pro{ao kroz tragi~nu kataklizmu, i kad sve pro|e, kad se strahovi i patwe ugase, on mora biti spreman da hvata novi zamah i da se na druga~iji na~in ostvaruje. To je bitan smisao nove Raj~evi}eve kwige i to je wena lirska snaga kojom nas pleni...

49

Milosav B. Mirkovi}

PESNIK ILI VOQA ZA POSTOJAWEM Bal{a Raj~evi}: Glasovi iz ponora, Hipnos, Beograd, 2001.

Verna svojoj du`nosti, koja je samo produbqivawe qudske tajne, moderna poezija se upu{ta u poduhvat ~ije se izvr{ewe odnosi na potpunu integraciju ~oveka. Nema ni~ega pitijskog u takvoj poeziji. A isto tako ni~ega ni ~isto estetskog. Ona nije ni umetnost koja kadi i ukra{ava.

Ona ne gaji bisere kulture, niti trguje idolima i grbovima i nikakvim muzi~kim sve~anostima ne mo`e se zadovoqiti.

Ona se udru`uje na svojim putevima sa lepotom, najvi{om vezom, ali nije ni wen ciq ni wena jedina hrana.

Odbijaju}i da odvaja umetnost od `ivota i od qubavi saznawe, moderna poezija je dejstvo, ona je strast, ona je snaga i uvek obnavqawe koje pomera granice. Qubav je weno ogwi{te, nepokornost wen zakon i weno mesto je svuda gde se ide napred. Ona nikad ne trpi ni propust ni odbijawe.

Ipak, ona ne o~ekuje ni{ta od prednosti veka. Vezana za svoju li~nu sudbinu i slobodna od svih ideologija, sebe smatra jednakom sa samim `ivotom koji sam sebe pravda. Iz te tesne veze, kao iz velike `ive strofe, poezija obuhvata u sada{wici svu pro{lost i budu}nost, qudsko i nadwudsko i sjediwuje sav planetarni prostor sa prostorom univerzuma. “Bal{a Raj~evi} je bio i ostao pesnik koji je poeziju shvatao kao komunikaciju sa svetom, kao oblik izra`avawa 50

svega onoga {to ~ini ~ovekov `ivot, kao na~in da se ~ovekovom bi}u otkrije nova mogu}nost postojawa, da se poka`e da je pesma izraz ~ovekove nepomirqivosti sa ustaqenim na~inom `ivota. Upravo iz te nepomirqivosti proiza{la je Raj~evi}eva pobuna koja je izrazito energetska, iako u sebi, u pojedinim trenucima, nosi nostalgi~ne gr~eve, raspolo`ewa usamqenosti i duboke rezignacije o ~emu nam na najboqi na~in svedo~e pesme kao {to su: “Savr{ena sahrana”, “Ovovremena oda”, “Ulep{avawe velikog zida”, “Zaneseni zaqubqenici ambisa”, Dan tu`nog praznika”, “Vesti”, “pred zemqotres” i mnoge druge.

Za Raj~evi}a ova rezignacija nije, me|utim, wegovo iskqu~ivo odre|ewe, ta~nije, nije wegovo li~no odre|ewe vremena u kome `ivimo. To je, u stvari, bu|ewe onih fenomena koji ugro`avaju egzistenciju savremenog ~oveka; to je u biti ukazivawe na mra~ne sile protiv kojih se treba boriti, koje treba humanizirati. To su brige i to su ose}awa koja pro`imaju ovu kwigu. U toj dominaciji i unutra{wa slutwa o nedovr{enosti `ivota i o gladima za wim.

U biti, re~ je o velikom u svesti nagomilanom strahu iz koga ~ovek `eli da se izvu~e, da ga se oslobodi i da se, ipak, pored kataklizmi~kog, monstruozno morbidnog i tragi~nog vremena sa~uva i odr`i kao ~ovek. U tom smislu ove poetske zapise shvatam kao parabolu unutra{wih lomqewa. To su, rekao bih, unutra{wi potencijali koji pothrawuju op{tu gor~inu i otpor, koji(sa)dr`e sve one jeke pro`ivqenog i pre`ivqenog i onog tvrdokornog trajawa u kome se nalaze temeqi `ivota.

Do`ivqaji koje Raj~evi} kroz svoje pesme pokre}e te{ko se rastvaraju, ali kad jednom izbiju ispod ~vrste kore oporog izraza, ona postaju, mada paradoksalno zvu~i, veoma bliski i neposredni. U oblikovawu ovih lirskih do`ivqaja Bal{a se prete`no izra`avao metafori~no i sim51

boli~ko – i upravo taj metafori~ki i simboli~ki izraz omogu}io mu je da dubqe u|e u egzistentna pitawa savremenog ~oveka, omogu}io mu je da u nama pobe|uje asocijaciju na slo`enost savremenog sveta.( Z. Bognar ) Ukidawe lepote sawaju}eg doga|aja sa svakog trenutka, na svim meridijanima, svuda istovremeno, bez kajawa i gripe savesti. Nametnula nam se nemilosrdna filozofija sile i ni{tavnosti koju, od postanka sveta, plemeniti pesnik, traga~, nesebi~no odgoneta, da bi je, u ime voqe za postojawem, suzbio i snagom duha nadvladao.

Voqa za postojawem najve}a je sila pesnikovog bi}a, on je ima i nosi prema meri svoje prirode.

On pi{e i traga, dekartovski postoji, jer misli i pohlepno sawa. Svoju stvarnost, u nadahnu}u, priprema samo za svoje bi}e. Time ho}e da preduhitri vlastitu kob ba~enosti u nemilo `drelo stvarnosti, da ubla`i bol egzistencije, izme|u metafizike i nauke, zagonetno{}u i ~arima same metafizike. ^e`wa za samozaboravom, za nadvladavawem patwe i bola, za utapawem u kosmi~ku celinu, pesni~ka je nirvana.

Milosav Mirkovi} Buca Ilustrovana politika, 21.4.2001

52

Nenad Manojlovi}

“GLASOVI IZ PONORA”

Pesnik, slikar, vajar, likovni kriti~ar, BAL[A RAJ^EVI] ovu svoju zbirku “Glasovi iz ponora” osmu po redu, zapo~eo je ne slu~ajno pesmom “Crno” koja na simboli~an i metafori~an na~in iskazuje odnos autora prema onome {to u `ivotu do`ivqavamo kao zbir negativiteta; kao ne{to {to nije samo duhovna ve} fizi~ka, il boqe re}i, materijalne energije okrenuta protiv ~oveka... Crno je za ovog pesnika “nevidqiva su{tina praznine”, “neboja i ubica boje”, “smrt svetla”, “pokrov na nebu”, “beskrajno nebi}e”, “idealan spoj tragike i estetike”, da spomenemo samo neke odrednice crnog u ovoj pesmi. U stvari ovaj simboli~ki znak je u Raji~evi}evoj poeziji upotrebqen kako bi se uputio vapaj za slobodom, humano{}u, visokom etikom. I dok je Lorka pevao “zeleno volim te, zeleno”, Raj~evi} o jednoj drugoj boji kazuje: “crno duboko, crno u oku, crno pred okom, crno iza oka, crno u crnom, na crnom.”

Zbirka stihova “Glasovi iz ponora” dolazi posle pesni~ke zbirke Bal{e Raj~evi}a “Jagwili{ta”. Kada smo pisali o “Jagwili{tu”, kao izuzetno uspeloj poetskoj tvorevini, nismo ni slutili da }e Raj~evi} vrlo brzo ponoviti visoki pesni~ki rezultat. I to se dogodilo zahvaquju}i pre svega ~iwenici {to je autor svoj pesni~ki izraz, originalan, jezi~ki kristalno ~ist, motivsko-tematski bogat i raznovrstan, – izgradio na temeqima sna`nih inspiracija iz `ivota i umetnosti. Kwiga je podeqena u pet poglavqa: 53

“Od crnog do smrti, “Vreme ponora”, “Od molitve do opomene”, “Vreme i profesije” i “Nagove{taji i nade.”

U ovim stihovima je ne direktno, ne transparentno, ve} iz dubina emocija, prikazana dramatika i tragedija godina koje smo nedavno pre`iveli: to su iskazi, nadahnuti i nezaboravni, o smrti, zanesenim zaqubqenicima ambisa, prosjakiwi, qudima – paketima, zemqotresu, molitvi, alhemi~aru, srebroqubcu, televizoru.

Bal{a Raj~evi} spada u red stvaralaca koji imaju {ta da ka`u i znaju to da izraze – o svetu u kome `ivimo – ali su skrajnuti ne svojom krivicom, ve} zahvaquju}i op{tem stawu duha u nas. Ispred takvih stvaralaca su nezaslu`eno mnogi mawe talentovani, ali izvikani i popularisani pesnici.

No, ni{ta. Vreme je vrhovni sudija u svemu pa i u kwi`evnosti. Ne zadugo, verujemo, o ovim nepravedno skrajnutim autorima govori}e se mnogo vi{e, s du`nom pa`wom i po{tovawem.

Nenad Manojlovi} “Kultura plus” Emisija I programa Radio Beograda 26.3.2001.

54

Milenko J. Nikitovi}

DRAMA OVOVREMENA Bal{a Raj~evi}: Glasovi iz ponora Hipnos, Beograd, 2001.

Ako je prethodna kwiga pesama Bal{e Raj~evi}a sa setnim nazivom “Jagwili{ta”, po tvrdwama wenog recenzenta Radomira Andri}a, zrelija od svih dotada{wih, zasigurno mo`emo re}i da je najnovija, “Glasovi iz ponora” jo{ zrelija i potpunija vizija pesnikovog vi|ewa vremena u kome `ivimo. Svaka pesma ponaosob i uzrok je i svrha samoj sebi, a sve zajedno su najubojitiji krik iz ponora du{e ovog pesnika.

Dijalog sa save{}u sveta ili mukli joj poziv da se probudi vrhunac su poku{aja odbrane svesti da bi se tragi~na pri~a kona~no zavr{ila. Re~i i misli dolaze spontano duboko svesne do`ivqenog i pro`ivqenog “Crno duboko, Crno u oku, Crno pred okom, Crno iza oka, Crno u crnom). Na crnom, napisa}e pesnik u pesmi “Crno”, a sve zarad spasa, zarad opstanka. Ni~ega {okantnoga nestvarnog tu nema. Na{i `ivoti i sudbine su nam zaista na ivici ponora. Nevidqive sile su u nama. Vidqiva je samo wihova bezo~nost.

Raj~evi} iz pesme u pesmu pokazuje kako je jednostavnom leksikom najlak{e do~arati slo`enost sudbine. Li{ene iracionalnosti i egzotike i duboko svesne besmisla trenutka, emocije su jo{ samo vapaj i posledwa opomena.

Ponekad zaglu{uju}i i bolni krik nije bekstvo od neminovnog ve} grozni~avo tragawe za izlaskom iz ponora.

55

Drama srpskog naroda zapravo je i propast univerzalnih vrednosti a stradala~ke sudbine i slutwe mogu}no su vizija boqeg. Tu viziju kao da sluti i redosledom ciklusa pesni~ke kwige “Glasovi iz ponora” (“Od crnog do smrti”, “Vreme ponora”, “Od molitve do opomene”, “Vreme i profesije” i “Nagove{taji i nade”), a pojedine pesme iz pobrojanih ciklusa su vi{estruko zna~ajne i trebalo bi ih posebno analizirati.

Kroz poeziju Bal{e Raj~evi}a nazire se i wegovo slikarsko opredeqewe (“Crna tuba, velika, / U rukama, /Slikara pesimiste, / Tema pustiwa, / ^a| umesto peska. /Samoubistvo, Slikara koloriste, / Velikom tubom crne /Izvr{eno / Na belom platnu, / Bez traga krvi.” /, te su jedno drugome i potpora i nadgradwa.

Milenko J. Nikitovi} Borba, 11. oktobar, 2001.

56

Gojko Anti}

“SPASA NAM NEMA PROPASTI NE MO@EMO” – srpska izreka Bal{a Raj~evi}: Glasovi iz ponora Hipnos, Beograd, 2001.

Vajar i likovni kriti~ar, esejista i primeweni umetnik, slikar i kola`ista, Bal{a Raj~evi} po~eo je da objavquje poeziju u punoj stvarala~koj zrelosti. Va`no je to ista}i! Jer, postoje shvatawa da je za poeziju najprirodnije da je ispisuje mladost. Pretpostavqa se da su tada emocije pustolovne, a poezija, po mnogima, tra`i upravo takvu intuitivnu poziciju. Me|utim, kada je u pitawu pesnik, Bal{a Raj~evi} izuzetak koriguje pravilo. Pisawe pesama u konkretnom slu~aju nije radoznali izlet, ve} trajno opredelewe. Raj~evi} je, da podsetimo, do sada objavio kwige pesama: “Molitva vajareva (1992), “Oaza u kaquzi” (1993), “Zanos nije zabluda”, “Da li to be{e samo san” (1994), “Ti{ine i putevi” (1995), “Putokazi za prido{lice”. “Pad na{ svakida{wi” (1997), “Jagwili{ta” (1999), “Glasovi iz ponora” (2001).

Sve dosad ispisano u lirskoj formi skop~ano je sa autorovim talentom, ali i wegovim iskustvom. Ose}awa postaju osnov za do`ivqajni {timung, za utisak. A bez utiska, ose}awa i emocija pesma bi se svela na puki podatak koji se u poetici Bal{e Raj~evi}a prevazilazi ~ulno{}u, intimom, racionalnom obradom tema i ideja, ve{to vo|enim stilom, me{awem boja bez kojih i nema efektne pes57

ni~ke slike koje, povezuju}i se u niz(ove), grade pesmu, ~ine smisaono vidqivim bilans wegove poetike.

Pisawe pesama i jeste emotivna reakcija na dana{wu sveukupnu stvarnost koja, kako se zna, traje dugo (“Pad na{ svakida{wi”, “Putokazi za prido{lice”, “Glasovi iz ponora”). I najzad, razlog za priklawawe poeziji kod Raj~evi}a, mo`da, mo`e da se tra`i u wegovoj racionalnoj reakciji na nepovoqne dru{tveno-ekonomske zakonitosti koje ovde i sada pogubno deluju. Ali motiv za bavqewe poezijom le`i i u autorovoj emotivnoj i misaonoj opsesiji, u potrebi da se ona markira i smesti u prostor iza vidokruga obi~nog koje je personifikovano u skulpturi i u slici. I izgleda da je Raj~evi}, vajaju}i i slikaju}i, bave}i se ozbiqno i odgovorno likovnom kritikom i estetikom, zapravo pisao i poeziju koja se uklapa u proces wegovih metamorfoza. A opet, bave}i se poezijom, on nastavqa da radi i kao vajar sa uspehom, da se dokazuje kao slikar, likovni kriti~ar, eseista. Ovih dana se, upravo, o~ekuje iz {tampe pojava kwige eseja i likovnih kritika pod naslovom “Skriveni smisao vi|enog”. U vajarstvu i slikarstvu, u likovnoj kritici i esejistici Raj~evi} je na svome – radoznao i samosvojan, siguran u likovnom iskazu i ube|ivawu u boji figuraciji, posve}en maniru vernika platnu i crte`u, surov i prema sebi ali i prema drugima. I kada se ~italac danas ponovo vrati kwigama – “Skulptura Tomislava Kauzlari}a” (1988), “Za umetnost” (1985), “Od teorije kritike do umetnosti” (1997) – shvata da ima posla sa izuzetnim stvaraocem koji svoje ocene, sudove i stavove iznosi suvereno, bez zazora u odnosu na druge i pred drugima, bez kalkulisawa, bez mistike, zamagqivawa i krivotvorewa percepcije stvarnosti jezikom likovno-esteti~kog sagledavawa. On se u likovnoj kritici nametnuo snagom imaginacije i erudicije u hrabrog i neiscrpnog istra`iva~a, pi{u}i o drugima, on nije kalkulisao s drugima. Znao je na 58

izlo`bama i u ateqeima da gleda i to jednom vi|eno umeo je kasnije da iska`e sa`eto, sistematski, mogao je da izanalizira, da oseti, i probudi ono {to posmatra~eva ~ula uzbu|uje. Sve to vi|eno, do`ivqeno, nau~eno – Raji~evi} gotovo proro~ki preta~e u stru~nu procenu, u stav, u sud, u kategorijalnu analizu. Uz to, on, ne retko, u svojim likovnim kritikama i esejima, zna da predvidi i pretska`e daqi razvoj i pravac umetnikove stvarala~ke putawe.

Raj~evi} je od onih likovnih kriti~ara i eseista koji zna da intuitivno predvidi i proceni pravi talenat i posveti mu du`nu pa`wu u trenutku kada je ona podsticaj umetniku.

Po fakturi i kompoziciji, po odabiru motiva i tema, po filozofsko-psiholo{kom poimawu sveta i vremena Raj~evi} i u poeziji ostaje sasvim jasan, osoben, nekako na svoju ruku `eli da pronikne u bit, da nasluti i oseti onu skrivenu tajnu, onu gensku }eliju koja odre|uje daqi stvarala~ki tok svakog umetnika. On prima savete drugih i primedbe od drugih, a opet, ono {to je naumio da iska`e i naglasi inspirativno iznova “hrani” i podsti~e stvarala~ki sebe sve dotle dok mu pesma, poput slike ili kakvog vajarskog dela, ne bude definitivno gotova sa onim pesniku dragim i priem~ivim vi|ewem sveta, usagla{enim i uobli~enim estetsko-eti~kim normama.

Pesme iz nove zbirke “Glasovi iz ponora” motivisane su svakodnevicom `ivota, sveukupnim doga|awima i de{avawima “ovde” i “sada” u vidu takozvanog balkanskog sunovrata civilizacije “@alite se na lo{ `ivot”, “Crno”, “Savr{ena sahrana”). I ve}, prvom, uvodnom pesmom “Crno” Raj~evi} nagove{tava op{tu atmosferu balkanizacije, spretno i promi{qeno sluti mnoge “savr{ene sahrane”, najavquje “srebroqupce” i “saware”, “alhemi~are” i “slikare”, prati “genezu” tro{nost trulosti, ru{evnosti, zloguku kobnost i utamni~ewa, karakteristi~na duhovna stawa i du{evne prilike pod uticajem takozvanog kosovskog 59

sindroma u oburvanoj zemqici Srbiji. Me{awem realnog i apstraktnog plana Raje~evi} stvara takozvani pusto{ni ambijent za, kako pesnik ka`e, sagledavawe “wihovog na{eg `ivota”. Taj put bez ciqa”, te “{arene la`e”, taj “`ivot wihov / koji nam nude” gledano metafori~ki svojevrsna je projekcija zaptivene dru{tvene, op{te klime i atmosfere koja se, evo, produ`ava pod direktnim uticajem “nekih novih ~arobwaka” koji na razna na~ine opsedaju slobodu pojedinca i “gledaju s visina/panoramu usitwenog sveta koga bi i oni da samo zatvore i utamni~e, upletu u mre`u i okove bez izgleda A svet kao svet ne mari za spasewe. Wihova slatkore~iva obe}awa nisu donela boqitak. Izgleda da balkanizovanim Srbima i daqe ostaje samo vera u onaj Disov stih da “ne}e biti boqe, /Nikad, nikad boqe, nikad biti ne}e”.

Pesme iz kwige “Glasovi iz ponora”, poput Raj~evi}evih platana i slika, imaju dva harmoni~no uravnote`ena plana. Gorwi, formalni nivo blizak je govornom, svakodnevnom de{avawu: “Al zid, kao svaki zid zaklawa vidik, prepreka je na putu”, i dowi, motivski nagla{eniji, pesni~ki upe~atqiviji: “Produ`eno oko jedino okno, produ`eno uho jedni izlaz, a glava zarobqena ti{ina”.

Gorwi plan pomenutih pesama je realan, pomalo bizaran, nepoeti~an, sasvim prozra~an, globalan, prili~no zahtevan u uo~avawu mra~nih sila gledano iz istorijske perspektive i {ire vremenske lepeze. U gorwem sloju pesnik komponuje re~i, “pravi” oblike i popri{ta, “predvi|a” prizore, traga za odre|enim pesni~kim figurama, simbolima, frazama koje treba da izazove ~itaoc da ih odgoneta i pravilno ~ita. Ne treba zaboraviti da se u toj, da tako 60

ka`emo, povr{inskoj ravni pesme komponuju takozvane numeri~ke lirske proporcije (“Istorija fatamorgana”) koje putem re~i-simbola prenose svoju izra`ajnu tenziju i racionalnu zamr{enost, napokon, i veru u ideju, iskustva i pretpostavke, u onu drugu, dubinsku ravan. Komunikacija izme|u gorweg (povr{inskog i doweg (dubinskog) sloja putem znakova, slu}enih ideja, identifikovanih objekata i gestova, nepokretno{}u i }utwom (“Nema `ara~a”), bojama “Crno”), podse}a na kakvo preparirano platno na kojem su nanesene konture koje su posuvra}ene i upu}uju gledaoca (~itaoca) na mogu} i iskaziv umetnikov unutra{wi svet koga nema gore, koji je dole. U dowem delu, dakle, ostaje osnovno te`i{te pesme sa ironijskim nabojem i deformisanim gotovo nadrealno prizvanim surogat idejama: “To je bila sahrana, kakvu samo po`eleti mo`ete: kakav be{e hod procesije i skladan i smeran, a grobari su bili ~isti, sa tako produhovqenim licima, i behu vrlo duhoviti.

To be{e jedna nezaboravna i savr{eno skladna sahrana, svaki segment i detaqi, sve je bilo uspe{no!”

Sahranu, dakle, ne ~ini vi{e tu`na, uplakana i bolom pogo|ena povorka. Ona je u konkretnom slu~aju popri{te na kome se odvijaju transparentnosti, prizivi udovoqewa forme iz zbivawa me|u patolo{ki naru{enim i razorenim li~nostima koje ~ine povorku na “savr{enoj sahrani”.

“Crno” je podloga i zajednica ponu|enih znakova-znamena.

U “Savr{enoj smrti” i “Savr{enoj sahrani”, na primer, ekvivalentno se hvata slikoviti koncept se}awa i predvi|awa onih koji imaju “napete u{i i o~i” da ~uju i 61

vide odsutne i prisutne “neke nove ~arobwake”, “koji dok trepne{, pretvore/smisao u besmisao,/odmor u zamor/nadu u strah/tvar u prah”. Insistiraju}i na dokumentarnom, nagla{avaju}i trajno i naddokumentarno Raj~evi}, u pomenutim pesmama, insistira na podsmehu koji se kad{to pretvara u parodijsku komiku. ^italac ima, dakle, posla sa sna`nim i slikovitim govorom koji, da tako ka`emo, postaje neposredan. Parodijskom komikom, jednom vrstom nasilnosti pesni~ki jezik dobija `ivotnost i zanimqivost (“Savr{ena sahrana”, “Sawar”).

Pesma “Crno”, ~ini se, da je ton ~itavoj kwizi “Glasovi iz ponora” koja je, da uzgred ka`emo, komponovana od pet ciklusa – “Od crnog do smrti”, “Vreme ponora”, “Od molitve do opomene” “Vreme i profesije”, “Nagove{taji i nade” – pisana, kako bi Gete rekao, pod “utiskom spleta doga|aja” koji su potresali i potresaju Balkan”. I, razume se, u “Crnom” se ne doga|a ni{ta, odnosno, ako se {to i de{ava, to u toj crnini ne deluje ni malo spektakularno, jer: “Crno je nevidqiva su{tina praznine, crno nije ni{ta, jer je crno.

Ono je mnogo”.

Pa ipak, tvorac kao {eta~ ulazi u crno. I poput onog ^ehovqevog Gromova iz “Paviqona br. 6”, hoda u “ponoru”, tumara po wemu, opa`a detaqe, oslu{kuje glasove, spori se sa onima koji ostaju van tog prostora, van utamni~ewa, van “ponora”. Me|utim, i jedni i drugi kao da su povezani nekom zajedni~kom nesre}om, filozofijom mirewa i neprotivqewa zlu i nasiqu. Tvorac sve to prati iz prikrajka sa podrugqivim osmehom. Oni odozgo, van ponora kao da poru~uju onima dole da ne brinu za budu}nost, jer dani novog `ivota samo {to nisu po~eli. ^eka se samo trenutak 62

kada }e pravda pobediti. A wu formuli{u oni odozgo, oni van ponora, ne slute}i da }e se i oni jednoga dana, poput ^ehovqevog Ragina iz “Paviqona br. 6”, na}i dole u ponoru.

Sa druge strane, pesma “Crno” je tako koncipirana da se prirodom jezika ku{a priroda boje po onoj Fri{ovoj postavci: “...Hteo bih da mogu da ispri~am ne{to, ne izmi{qaju}i pri tom ni{ta i ve} tom primewenom i primewivom Fri{ovom maksimom Raj~evi} kao da ni{ti prostor izme|u onih odozgo i onih dole. Jer, “ne{to” o~as mo`e postati ni{ta. I obrnuto – “ni{ta” u tom kolopletu sre}e i nesre}e, mudrija{ewa i pametovawa za~as mo`e pre}i u “ne{to”. Znaju}i to, dakle, Raj~evi} se predano prepu{ta percepciji koju oblikuje, ne bojama, ve} formulacijama o bojama, razume se posredstvom pesni~kog jezika.

I ve} tu on se opako i opasno pribli`ava sadr`aju svog likovnog izraza kao protagonisti `eqene neposrednosti.

Jer, da we nema, ne bi bilo ni pesme “Crno”. A “crno” u likovnom izra`ajnom vokabularu ~ini, “nultu ta~ku” po~etak ulaska u “ponor”, “crno je, da podsetimo, po bitiju svom i prirodnoj nu`nosti prapo~etak svih po~etaka, na kraju ono je i stani{te svih krajeva, ali po mitolo{kom verovawu ono je i obitavili{te zabludelih du{a. A wih ima i previ{e koje lutaju kao aveti i gorwim i dowim svetovima svekolike balkanske tragikomi~ne rapsodije.

Napokon, u “crnom” sve po~iwe i sve se zavr{ava.

U konkretnom slu~aju “crno” je stvarnost. U “crno” se gleda, ali se ne vidi ni{ta. Za pesnika “crno” je onaj “bezizgledni poduhvat” na osnovu koga nije mogu}e uvi|awe, ni razja{wewe dobra i zla. Ono {to se ~ini nerazumqivim, na osnovu tog pesni~ki “crnog”, ni slu~ajno ne biva razumqivije. Lirski subjekt (Ja) na{ao se u jednom trenutku izme|u na~elnih pozicija, izme|u “belog” koje je “okrenuto naopako” i “crnog” koje je “nevidqivo”. Time “crno” gubi 63

mo} da bude simbol. “Crno” ostaje ~ulni do`ivqaj, apel jednom Ti da je i ono kao po~etak deo “crnog”.

Zna~ewa – “su{tina praznine”, “osvaja~i ambisa”, “golgota smrada”, “garanti ti{ine”, “crne misli”, “crni snovi”, “crne slutwe” naspram “belog goluba”, “belog jagweta” – poimaju se kao kakve posledice prolaznih pojava, ali kao “brojne maskarade”, kao “tu`ni povratnici” u “prazninu”, “bezna|e”. Ponavqawem, umno`avawem, i uslo`avawem tih pojava i zna~ewa lirski subjekt kao da potencira Parmenidovu misao da “bi}e jeste i da put tom bi}u predstoji”, ali da na tom putu stoje mnogi znaci, “opasne prepreke” poput onog, kako bi pesnik rekao, “neprolaznog Velikog ogledala”. A Raj~evi} je jednom ve} ku{ao taj put predsokratovca Parmenida u kwizi pesama “Ti{ine i putevi”. A ti{ine {ta su drugo do znak nekretawa. I to je onaj problem koji se kod Parmenida ve{to vra}a bi}u u vidu egzistencije. Ali ono racionalno u ~oveku toj egzistenciji, bi}u ne dopu{ta kretwu, jer ono je po svom bitiju “tajanstvo svetog reda”, “samo broj” u “poretku boja”.

Raj~evi} kao da se iznova vratio protivure~ju puta u }utwi “zanosu” i “zabludi” da je qubav forma koja se “~ini i tako otkriva”. Ali ovom prilikom to ne{to {to mirnije, {to se ne mi}e u “Ti{inama i putevima”, taj nemogu}i zanos poku{ava da se spoji putem “crnog” u uslovnu istost. I tu ima protivure~ja, “Crno” je “neboja”, “ubica boja”, “ne prostor”, a opet “su{tina”. U “Crnom” crna boja je izrazito ~ista boja, ona je, kako pesnik ka`e, “beskrajno crno” ali i “beskrajna praznina”, “flor na o~ima”, “crno u oku”, “crno duboko”. Sopstvenim ~ulima, jednim osobenim oblikom estetskog do`ivqaja Raj~evi} je, dakle, re~ima, na vizuelan na~in sagledao vrednost crnog. U (iz)me{anim perspektivama takozvane tre}e dimenzije crno kao lirski izraz ostaje, da tako ka`emo, u povr{inskom prostoru kao kakva apstraktnost, kao znamen-znak koji je ornamentalno 64

raspredme}en i izveden iz realnog vi|ewa u nadstvarnost, u apstraktnost u nevid, u ne~uj, u ono {to ozna~ava ni{ta i nikog. Pa ipak, i tako on, taj znamen-znak crnog nema svoju talasnu du`inu, komplementarnost, nematerijalizovanost, sabirnost, a opet, uzgred re~eno, ima mo} da apsorbuje u sebi sve druge boje i “crno” tako postaje sveobuhvatno, nezasito, pro`diru}e. Ono ostavqa tragove na beloj povr{ini i time se istovremeno odvaja ali i doti~e ti{ine i stvarnost od koje se udaqava i kojoj se primi~e. Sve govori da u pomenutoj pesmi imamo posla s pri~om koja se daje u dvadeset slika.

A svaka od pomenutih slika svojom nezavr{eno{}u i nesavr{eno{}u biva najava narednoj i nadopuna prethodnoj.

Brojevi u pesmi “Crno”, ali i u nekim pesmama prethodnih kwiga, na primer, u “Ti{inama i putevima” pesmi “Svi putevi”, te u “Jagwili{tima” “Maske”, nemaju samo informativnu funkciju. Oni dobijaju ulogu takozvanog strate{kog vodi~a kroz raspored teksta-pesme, kroz strukture stihova i strofa, kroz wihove topose pokretnog i nepokretnog. Re~i unutar “crnog” su samo zamena za sliku koja ostaje u prostoru nevi|enog kao ni{ta za ne{to. Ta egzistencijalna teskoba u crnom, na prostoru izme|u ni{ta i ne{to prethodi svakoj i svakojakoj svetlosti. No, i ta svetlost u crnom odsjaj je i odsustvo, ne~uj i bezglas. A egzistencija? Ima je! Ali za weno ponovno o`ivqavawe i aktivnost potreban je prasak koga je Wego{ tako dobro formulisao u “Lu~i mikrokozma”. Kada }e se on desiti? Ne zna se! Jer on nije u mo}i onih odozgo, ni onih dole, u ponoru, on je voqa “crnog”, on je deo ne~eg i ni~eg. Saglasnost toga dvoga mora da prethodi prasku. A da li }e te saglasnosti biti, mi u ovom trenutku ne znamo.

Ali znamo na osnovu onog {to nam se de{ava, {to nam se ~ini i {to nam ~ine da nam spasa nema, a opet postoji nada da propasti ne mo`emo.

Gojko Anti}, u Beogradu, 2001. god.

65

Miodrag Mrki}

OGLED O RE^ STRELI – FRAGMENTI – Bal{a Raj~evi}, “Jagwili{ta”

Antologija manifest, programskih, pesama skoro i da nema. Sigurno je da bi manifest pesme i ciklus manifest pesama Re~ i pesma sa prolo{kom pesmom pustiwa zauzele zna~ajno mesto u poeti~kom {areni{u onoga {to se zove postmoderna.

Bal{a Raj~evi} ima sedam kwiga poezije. Sve kwige, naravno, zaslu`uju pa`wu kritike, {to pokazuje i kratak pregled bibliografije (preko 30 kritika).

U izvesnoj nemo}i pred svojom op{irno{}u i izazovom ove poezije, u ovom radu sam se ograni~io na, kao {to rekoh, kratka esejisti~ka tuma~ewa prvog ciklusa kwige Jagwili{ta ... * Pesnik Bal{a Raj~evi} je kao uvodnu pesmu za zbirku Jagwili{ta stavio pesmu Pustiwa. Ona je, recimo malo neodgovorno, neki moto. Posle te pesme dolazi predmetni ciklus ovog eseja (Re~ i pesma), zatim dolaze celine (ciklusi): Jagwili{ta, ^e`wa kameleona, Bezna|e i nada.

Iz naslova ciklusa vidi se sklonost pisca ka refleksijama, pa i refleksijama o poeziji, umetnosti.

Wegovi manifesti, programi, imaju u sebi i dah mistike, velikog posve}eni{tva, religije koja nije rob hri{66

}anske konfekcije ili hri{}anske kolokvijalnosti. Zna~i pesnik – slikar Bal{a Raj~evi} ima svoju poeti~ku mitologiju – zakone, uzakowenosti, pozakowewe poezije. Sigurno su interesantne i relacije poetika – mitologija poezije i wegovog slikarstva. No, to je druga tema.

Naravno, ima dosta slikara pesnika, odnosno pesnika slikara. Ovih drugih ima mawe. No, ostavimo sada to kao {kolski poznato. Samo recimo osnovno – u krajwem uzimamo da je svejedno koje je sredstvo: re~, boja, zvuk... Va`na je sadr`ina. Samo recimo i da pesnik u ovim pesmama kao da te`i prema “pra”, “prapesniku”, Ti{ini, Praznini (mislimo da je trebalo da ih pi{e velikim slovom). Pesnik te`i i prazvuku...; O M-u-(Aumu) indijskom. Izbegao je konfekciju: “i bi re~...”, biblijsko koje svi citiraju. Re~ Bal{e Raj~evi}a vi{e je bliska nekoj tami Re~ – svetlosti.

Ponovimo da je posle toliko kwiga poezije i likovnih radova upravo umesno govoriti o manifest pesmama i to manifest pesmama iz pretposledwe kwige (Jagwili{ta).

Mo`da ovaj ciklus ba{ predstavqa neku kodifikaciju poetskog stvarala{tva, a i likovnog. U neku ruku, ciklus predstavqa kodifikaciju postoje}eg stawa prakse poetske (mo`da i likovne); da ka`emo “pozitivno pravo” poetsko.

Racionalnost poezije, objektivno, eruditno. Pesnik Bal{a Raj~evi} je to izbegao. ^edomir Mirkovi} takvu poeziju naziva “kulturolo{kom”. Mislim da je velika stvar izbe}i sve to, ba{ da ka`emo u literarnoj pustiwi “kulturolo{ke poezije”, ili da ka`emo eruditne (mo`da je ta~niji taj naziv koji se vezuje za renesansu komediju)...

Kod savesnih izu~avalaca “uticaja”, komparativnih izu~avalaca, postoji ne{to {to mo`emo nazvati po re~ima Bogislava Markovi}a: “ispitivawe porekla imovine”; estetsko, poetsko ispitivawe porekla poetike, estetske imovine. Nezakonito prisvajawe, otu|ewe... Da, kulturolo{kih, eruditnih poezija... Ima{ eruditnu... vrati...

67

Ne mo`emo se oteti potrebi da stihovima pesme Pustiwa ne do~aramo ne{to od vidova takvog literarnog sveta: Kapqe ti{ina .............................. ale pustiwe... zavejani su putevi sagorelih krila tone polako oaza u vatreni mrak, u tami ni fatamorgane No, ovde recimo da tradicionalna simboli~ka supstanca pustiwe pored pusto{i i napu{tenosti je i mesto kontemplacije, ti{ine i bo`anskog otkrovewa.

Zanemarimo smislove “bla`enog stawa” Pustiwe, emocionalni zakqu~ak... i pre|imo na poeti~ka otkrovewa Bal{e Raj~evi}a, na wegove kontemplacije o poeziji, poetici, re~i (mo`da i o poetici i likovnosti). Pogledajmo “~lanove” poetike manifesta, wegovog programa poetskog. * Ciklus “ Re~ i pesma” sastoji se od {est pesama. Boqe re}i od pet pesama i jedne mikropoeme: Otac pesnik, Sun~ana kolevka, Pesnicima, Zlatno semewe, Tajne pevawa (dva dela) i Re~ (dvanaest delova). Eto, Re~ mo`emo do`iveti kao mikro poemu pesni~ke umetnosti.

Pada u o~i dominacija parnog broja (`enskog – {est, dva, dvanaest), {to bismo rekli brojna liri~nost. No, da ne {irimo temu duhom Pitagore, jer treba pone{to re}i i o pesmama. * Kao da sam “pokraden”. Zajedni~ko vreme. Moja divqa, neobuzdana bludwa “Vaseqenom pa i {ire” kao da je lirski sapeta u poeziji Bal{e Raj~evi}a. Tu su i: “O~e prapesni~e”, “pratama”, “bitak osame”, “nebeska praznina”, “sazdan od nemira”, “ne~ujne re~i”, “svemajka” (Otac pesnik). Sigurno 68

je da se ne bih dobro ose}ao da sam ovu pesmu, ove re~i ~itao pre objavqivawa mojih Priloga za biografiju \avola. ... Bal{a Raj~evi} od poznatog, od onoga {to se kod trabanata stvara trivijalnost, on stvara li~nu poetsku mitologiju. Tra`e}i prabitak svoje poezije, on tra`i prabitak pesni{tva, pa da ka`emo i prabitak kreacije. Ove re~i u pesmi Otac i pesnik kod drugoga pesnika bi zvu~ale kao kwi{ko nagva`dawe o Ne(bi}u) kroz mitsko...

Sve~ano po{tovawe neba ipak ima ne~ega zajedni~kog sa poetizovanom vulgarizacijom neba. Duh i melodija drevnih himni, oda. U pesmi Sun~ana kolevka izbegnuta je imitacija, vi{e je do`ivqaj do`ivqaja. Zanimqivo je ovde pomenuti motiv jezika. Ovde je u nekom op{tijem zna~ewu re~i ne{to {ire od “i bi re~”. Tu je i “jo{ neosvojeno/prostranstvo odabranih”, tu je i veliki tvorac bi}a kroz jezik.

Naravno, ima i razlike u ekspliciranim poetikama.

Bal{ini pesnici su: Nalik radoznaloj, zbuwenoj deci: posmatrate ovaj {areni svet uvek nekako zami{qenim o~ima.

Istovremeno ste u wemu i izvan wega i negde daleko; i dole ste, a i visoko, gore, u taj svet bri`no zagledani, ka nebu ~e`wivo zavirujete (Pesnicima) Wegovi pesnici, za razliku od mojih “bardova” u Prilozima za biografiju \avola i u Remboovom dvojniku, su idealizovani, nevini. Moji su vi{e vaseqenske protuve, zemaqske {i}arxije, mada su i Raj~evi}evi vi{e u vertikali nego u horizontali.

Evo nas kod pesme Zlatno semewe. Mo`da je zaista neki ideal pesma kako je vidi Bal{a Raj~evi}: 69

Pesma – biqka suncu okrenuta, svetlom opijena.

Dakle, pesma “mali organizam” kako se ~esto u teoriji zove. Evo Bal{e Raj~evi}a nad ve~nom tajnom – Tajnom pevawa. Tajna pevawa ima dva dela.

Pesnik osve`ava poznatu metaforiku. Osve`ava poetski problem relacije smisla pesme i pesnika.

Da ~italac uvu~en u igru re~i po~iwe da nadome{ta nemo} pesnika Da, problem dela pesni~kog i stru~waka (kriti~ara, esejiste...) i qubiteqa.

Pitam se, kako postati i ostati pesnik?

Raj~evi}ev odgovor: -------------------------Alhemi~ara zagledanog u uzavreo lonac prepun re~i, koji u haosu pretvara sve u jedno.

Odgovor na ovo krupno pitawe: ....Makaze a protiv izraslina podivqalih biqaka a protiv nanosa korova i travuqina, a protiv grana pretrpanih plodom .............................

I glasam 70

za malu veliku tajnu kako smawiti telo a pove}ati duh pesme .............................. jer nije pesma zbog stiha ve} je stih zbog pesme Zna~i, pri svesti da ima izbora (originalnost, subjektivnost...), pesnik daje recept, “glasa...”, ali ipak pita se na kraju: Da li je i ova pesma o pesmi Pesma!?

Naravno, da jeste – pesma o pesmi je manifest pesma, programska pesma. * Evo zadwe pesme ovog ciklusa za koju rekosmo da je izvesna mikro poema o re~i, sastavqena od dvanaest pesama.

Vrlo krupno pitawe postavqa pesnik. Postavqa pitawa koja tra`e odgovore – tra`e celu kwigu. Mogu u izvesnoj radosti re}i da ima dosta misli koje su nam iste, sli~ne: “a sebe slobodom zarobqava”!

Koliko je re~i o re~i re~eno? Koliko kwiga? Ipak Bal{a Raj~evi} tom okeanu re~i i senkama re~i ne{to dodaje. Mo`da nesre}noj re~i, jer je re~enica nastala pre re~i.

Evo re~i iz Re~i: Re~ima zamenismo stvari, wima delamo ....................... zato misliocu robu re~i vi{e nema spasa A pesnik?

71

...........................

Ubija oca, osloba|a re~i a sebe slobodom zarobqava.

(RE^, 1 ) U 2. pesmi eksplicirana poetika Bal{e Raj~evi}a je zaista atraktivna i origanalna ukoliko se uop{te mo`e biti originalan u tom poeti~kom okeanu. Pesnik postavqa pitawe relacije subjekat – objekat, re~ – ~ovek (pesnik). Kao {to se zna, to pitawe je misti~no, religiozno, filozofsko.

Re~ je ubica i osloboditeqica, mi re~ima vladamo one nas poseduju.

Re~ je na{e ro|ewe, kroz re~ postojimo.

Ne, ne}emo podle}i bujicama misli o re~ima... Eto, na{alimo se malo: uze re~, ali i re~ ga uze. ^ovek od re~i, re~ od ~oveka.

Evo 3. pesme. Ona po~iwe stihovima: Vi{e je sama re~ mo} nego {to je mo} re~.

Razra|uje temu lirskim varijacijama. U nekim mistikama se tvrdi da “ne{to imenovati zna~i i spoznati ga”.

Raj~evi} sluti Mistiku, obred, sluti vi{e nivoa taloga re~i kao sredstva funkcije su{tine bi}a ~oveka. Mo`da samo ^oveka.

Mada je dobro poznata Miqkovi}eva varijanta o “Ubi me prejaka re~”, ipak misao Bal{e Raj~evi}a ima originalnost: Re~ je ubica i ubijena ................

Stalno je tra`e}i, 72

Sebe tra`imo i gube}i je sebe gubimo, da bi se ponovo u tami prona{li u sjaju re~i.

(RE^, 4 ) Poetika asocijativnosti. Projekcija. Potiskivawe...

Zaista, zanimqiva samosvojna, zgusnuta psihoanaliza... Dubinsko-dinami~ka psihologija... Tu stanimo.

Mo}na je re~.

Kad ka`emo sekira mi ne pomislimo na cepa~a drva .........................

Vidimo odse~enu glavu; raspolu}enu lobawu ......................................

Lukav vreba i u re~ima.

(RE^, 5 ) Nije na odmet bar nagovestiti dubinska prihijatrijska `ari{ta – “Vidimo odse~enu glavu”. Sumwa u mo} re~i.

Ja sam svoju sumwu u mo} re~i raspri~ao u dramsko-romaneskno-esejisti~kim tekstovima u Prilozima za biografiju \avola. Raj~evi} je lirski esencijalno u pesmi RE^, 6. ciklusa “Re~ i pesma”. u vidu lirskog pitawa izra`ava sumwu u mogu}nost spoznaje: “bi}a u tami”, “neba ponora”. No, evo stihova: Kako postati i zami{qeni luk i samoodapiwa~ jastva kao visinama nedogledanim?

Kako dostignuti re~ima one granice okom nedohvatne 73

a glasom ti{ine nedoslu{ne?

Kako sti}i re~ima pitalicama i re~ima putokazima nebu kroz tolike ponore Kako prona}i veliku re~, pretvorenu u ti{ini u iskaz jednog tvorca.

(RE^, 6).

“Praznina”, “ti{ina”, “bi}e tame”... je ono {to mu~i pesnika Bal{u Raj~evi}a, ono {to ra|a sumwu i u re~.

Mo`emo re}i da je zbog trivijalnosti re~i “srce” i re~i “du{a” te{ko pesnicima da ih upotrebe. Raj~evi} u pesmi RE^, 7. gde peva “re~ – strela otrovna” uspeva da “i srce”, “ i du{u” prezasi}enom rimom poetski reaktuelizuje: Pro|e re~ – strela Kroz uho rani srce, a grlo gu{i a u du{i, a u du{i sve se tiho ru{i, sve se polako ru{i.

Mo`da ima esejisti~ke logike da se ovde setimo pitawa – misli Majakovskog iz Oblaka u pantalonama: “Kako ne`nom re~ju probiti tvrdo uvo”.

Mo`da ovde jo{ treba izdvojiti metaforu “strelovita zmija”. No, ionako smo op{irni, pa }emo stati.

8. pesma. Pesnik daje kosmi~ki smisao tajne re~i. Bez nekog reda dajemo svojstva re~i datih u pesmi 8. Evo preko kojih detaqa slika prolazi, prelazi: Tajna .............. pesma je iskra ........................

Sawana re~.

74

Mo`da nije nezanimqivo govoriti i o drugim slikama koje govore o pesmi, no, ostanimo na ovome.

I u pesmi 9. osetio sam izvesnu radost prepoznavawa “mojih” motiva, mog ose}awa zabiti i vrleti “Vaseqene pa i {ire”, wenih pustih Pustara Praznine: ......................

Da sad te re~i daleko odaslate ne ostanu neme i bez odgovora, ve~no zale|ene u ti{ini vaseqene.

Da – nebeski bard: “mudri starac/a likom dete” (RE^, 9). Originalnost u slici o “bo`anskom poreklu pesnika”, o wegovoj funkciji (pa i Vaseqenskoj). Bo`anska funkcija: U snu zanesen ja{e na sjajnom zraku visoke komete i nebom razme{ta kao tajne {ifre re~i svete brzinom duha beskraju prenete...

Raj~evi}eva mitologija, individualizirana mitologija Pegaza.

Uvek isto i uvek novo: psihologija stvarawa, proces nastanka dela. Mitologija poetike pesnika, individualizirana mitologija. Treba re}i da je mitologija Bal{e Raj~evi}a ubedqiva, iskrena i ima neki smisao i zna~aj fundamentalne poetike, estetike. Mislim da vredi kao dokaz navesti celu pesmu broj 10.

Sve je dozvoqeno u toj igri re~i bez granica 75

A da ne znam kad mi kako ni za{to bude pesma U stalnom znawu dogodi se neznawe zato i pi{em.

Pi{em kao kad di{em a da nisam svestan ne `ele}i jesam.

Neki Apsolut nadrealizma. “Ro|eni pesnik” mo`da je mogao konvencionalnost, trivijalnost stiha “pi{em kao kad di{em'' raniti nekom lepotom i mo}nom re~i kako je pevao i opevao u ovom ciklusu, nekom “re~ju strelom”. No, ipak, mitolo{ki sistem je ostvaren.

Zavr{ena nezavr{enost. Mo`emo re}i da pesnik ose}a pesmu ne kao zavr{enu no kao prekinutu (kao kod nekih drama). Pesnik u pesmi 11. ukazuje u psihologiji stvarawa pesme, genezi, na: ... “iznena|enost”, na “stati”. I “po~etak” je “nepoznat za~etak”, a “kraj” nije “zavr{en”.

On ka`e da “posle ta~ke / ima uvek novih zapeta”.

Dakle, ne{to {to dovodi u sumwu celovitost. “Cela lepa”, “mali organizam”... Mo`da jasnije govore}i: pesnik Bal{a Raj~evi} ne pristaje na postoje}e poetske lirske pesme vi{e poeti~kih pravaca. Mo`da i jo{ jasnije re}i: Raj~evi} problematizuje psihologiju stvarawa, proces nastanka lirske pesme, “tog malog organizma”. U pozadini te Raj~evi}eve poetike je moderna fragmentarnost, postmoderni odnos prema lirskoj pesmi.

Evo nas kod zadwe, posledwe 12. pesme RE^ iz ciklusa Re~ i pesma. Senke samoubila~ke (“slobode nestanka”) su deo ove pesme: A pomra~ewa pesnika i u sred sunca `arka su prava, 76

kad nisu samo laka varka ve} duboke tame java.

Kreacije poetike pesme lirske poezije, bar poezija Bal{e Raj~evi}a, su iskre onoga {to se zove “tamno pesni{tvo”: ... Duboke tame java Tvorca re~i kad budan spava.

Ovi stihovi su kraj pesme, kraj mikro manifest poeme, kraj ciklusa. * ... Do`ivqavam ovaj manifest, program, ciklus kao autenti~no pevawe o svojoj poetici, svesti o svojoj poeziji (uop{te o pesni{tvu, slikarstvu, pa i umetnosti). Ovaj ciklus do`ivqavam i kao neki svojevrsni poeti~ki doprinos fundamentalnoj poetici, odnosno temi – psihologiji stvarawa, procesu nastanka pesni~kog dela, genezi...

Raj~evi}eva Pesni~ka umetnost (Pesma i re~) je lirski: sistem, On je wen Boalo. Ne doima se kao pesnik “privida”, “opsenara i la`qivca”, kako ve} pro{la vremena kvalifikuju pesnike. Uprkos duhu “bo`anskog porekla” wegov pesnik se doima kao utilitaran.

Pevati o teorijski tako op{irnim temama – i pesmi, i re~i, i pesniku – i re}i ne{to novo je uspeh. Kwige i kwige su napisane. Izvestan lirski trag o toj temi je i ovaj ciklus – Re~ i pesma – u kome je, {to je najva`nije, izbegnuta kwi{kost. A “kwi{kost je najgora od svega”. (A. @id) Miodrag Mrki}, u Beogradu, 2001. god.

77

Petar V. Arbutina

STUDENO OGLEDALO DU[E Bal{a Raj~evi}, GLASOVI IZ PONORA Hipnos, Beograd 2001.

Bal{a Raj~evi} pripada onim autohtonim poetskim glasovima za koje bi se veoma direktno moglo re}i da su wihovi poetski i duhovni receptori “isprovocirani” onim delom do`ivqaja sveta na kome je stvarnost ostavila najdubqe o`iqke. Tako|e, Raj~evi}; u razmerama sopstvenih poetskih raspona i opsesija, oformqenog i integralnog pesni~kog rukopisa postvaruje svoje zbirke ( pogotovu prethodnu Jagwili{ta i ovu koje si i prvenstveno ti~e ovaj tekst) u jednom autohtonom i kompaktnom pesni~kom krugu.

Shodno tome pomenute zbirke, jakim unutarwim vezama, kompaktno{}u motiva i wihovim ritmi~nim intonirawem, poseduju nagla{ene konture poeme. Tako|e jedna od dominantnih ideja je ona o drevnosti i nedeqivosti iskona i pro{losti. Pesnik u ovom slu~aju ukus i valeru drevnosti pronalazi u jezi~kim dubinama odakle ih na svetlost dana izvla~i i o`ivqava jaka poetska imaginativnost ostvarena tako|e, jakim i radikalnim rezom po realnosti i intonirawu pro{losti u aktuelnom trenutku.

No iz re~enog ne proizilazi da je Raj~evi} pesnik koji je sebe uspeo da utka jedino u istorijsku emociju, naprotiv, moderni senzibil poetskog govora u sebi pronalazi adekvatnu semantiku koja uspeva da izazove dana{weg vremena projektuje u pro{lost a da pro{lost nazre u savremenost.

Jer “glasovi iz ponora” su one javke i odzivi putem kojih se prepoznaju i saop{tavaju; periodi i dominantne teme, 78

doga|aji, li~nosti i ambijenti, u kojima se, na sredokra}i izme|u upam}enog i zabele`enog, nalaze ishodi{ta poetskog do`ivqaja i egzistencijalno eti~ke pozicije savremenog ~oveka. Tim putem se, skoro sama od sebe, formiraju i materijalizuju univerzalna poqa sudbinskih konstanti u okviru kojih ~ovek oslu{kuje sopstvene unutra{we damare i ve~ne zapitanosti o pravu i izgovoru, za patwu i stradawe. U kontekstu Glasova iz ponora ta vrsta zapitanosti se poistove}uje sa kolektivnim iskustvom i sa arhetipskim matricama koje sadr`e esenciju dramati~nog ali i sarkasti~no ironi~nog do`ivqaja `ivota sa obele`jima tragi~nog sunovrata i pradigmati~nim su~eqavawima sa nacionalnim i{~eznu}em kome samo posve}ena graditeqska pesni~ka vitalnost vra}a izgubqeni smisao i pravu sliku.

Na drugom nivou mogle bi se izdvojiti dve vrste pesni~kih postupaka. Prva nastala na osnovi svakodnevnice koju u metafori~kim igrarijama naseqavaju mitski prizori i druga u kojima se detaqi iz `ivotnog i iskustvenog predawa pretvaraju u veoma originalne i razvijene scene obi~no nalik na poetske pri~e sa veoma zanimqivom poentom i logikom koja je ~esto u uskoj vezi sa zvu~no asocijativnim slojevima primordijalnog sadr`aja i provenijencije.

Ali bez obzira {to pesnik uspeva da dobro postavi svoje pesmotvora~ke postulate ne treba zaobi}i (naprotiv veoma je bitno) ni unutra{wi i individualni do`ivqaj intime pesnikove koja, nu`no, projektuje rezultate vlastite katarze i zapitanosti u spoqa{wi svet. Shodno tome jetki, tamni i tragi~ni tonovi ve}ine Raj~evi}evih pesama nisu samo poeti~ke natuknice transparentne po{asti sveta ~iji je smisao atomiziran i sku~en u okvire pozitivizma i surovog pragmatizma ve}, pre svega, posledica jakog i originalnog misaonog procesa ovog sugestivnog, slojevitog i zna~ewima bogatog pesni{tva. Zato se u pet pevawa Glasova iz ponora 79

jasno i bolno odvaja su{tastvenost od efemernosti i originalna simbolika od proizvoqnosti. I kada se predaje misaonim apstrakcijama i kada skepsom i tragi~no – ironi~nim valerama saop{tava najdirektnije istine ili kada vodi dijalog o eti~kim i filozofskim ishodi{tima ili kada polazi od neobi~nog do`ivqaja do sugestivnog prizora Raj~evi} obezbe|uje svojim stihovima autenti~nu simbiozu simboli~kog i narativno-slikovitog koja je direktno oslowena na neukrotive i nepredvidive jezi~ke i smislene oblike i slike.

Me|utim bez obzira na kompleksnost i slo`enost zna~ewa Glasovi iz ponora poseduju veoma visok stepen recepcijske komunikativnosti i `ivotnosti ~ije osnovne okosnice po~ivaju upravo u otkrivala~koj i introspektivnoj ulozi pesnika koji je u sopstvenoj pesni~koj odiseji u dubinama sebe uspeo da prona|e univerzalna zna~ewa zajedni~ka svima nama. Tako da nije ni potrebno tra`iti posebna inspiracijska ishodi{ta ove kwige ona su svuda oko nas i u nama, pre i nakon svega.

Petar V. Arbutina, Kwi`evne novine 2001. /br.1035

80

Du{an Stojkovi}

USPRAVNI SNOVI BAL[E RAJ^EVI]A (JAGWILI[TA Monada, Sremska Mitrovica, 1999; GLASOVI IZ PONORA Hipnos, Beograd, 2001; POSLEDWI HIPERBOREJAC Apostrof, Beograd, 2002) Naumni smo da, pisawem o trima posledwim pesni~kim kwigama Bal{e Raj~evi}a, skrenemo pa`wu na ovog osobenog, u pone~emu isko{enog, nedovoqno uo~enog, pesnika savremene na{e lirike. Zbirkama o kojima pi{emo prethodile su slede}e: “Molitva vajareva” (Altera, Beograd, 1992); “Oaza u kaquzi” (Rad, Beograd, 1993); “Zanos nije zabluda” (Altera, Beograd, 1994); “Da li to be{e samo san” (Altera, Beograd, 1994); “Ti{ina i putevi” (Silmir, Beograd, 1995) i “Putokazi za prido{lice” (Prosveta, Beograd, 1996).

Jedanaest godina – devet zbirki. Prava, ne samo kvantitativna, eksplozija! Autor je vajar, slikar i likovni kriti~ar. Izlagao je dosad na preko 400 grupnih i preko 50 samostalnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. Objavio je vi{e od 700 likovnih kritika i eseja o umetnosti i ~etiri kwige iz istorije umetnosti. 1997. godine je, u izdawu “Hipnosa”, {tampao “Pad na{ svakida{wi” – zbirku kratkih pri~a. Imamo, dakle, pred sobom polifonog umetnika koji otelovquje davna{wu ideju o sinkreti~kom pro`imawu razli~itih umetnosti. U 19. veku \ura Jak{i} je bio jednako talentovan pesnik i slikar; u 20. veku Mili} od Ma~ve 81

pisao je nedovoqno prou~ene pesme. Prethodili su mu Milena Pavlovi} Barili koja je ostavila pregr{t odsawanih pesama na francuskom, italijanskom i {panskom jeziku i nadrealisti~ki slikar Radojica @ivanovi} Noje koji je objavio nekolike nadrealisti~ke lirske tekstove.

Zaustavimo se tu sa nabrajawem.

Raj~evi} je u poeziju do{ao, iz drugih umetnosti, kao gost, ali se u woj i odoma}io. Kako funkcioni{e, kada je o wegovoj lirici re~, sinkreti~ko pro`imawe lirskog, slikarskog, vajarskog i teorijskog? Da li pesnik ve{to tka na jednom razboju ili, razde{eno, na nekolikim u isti mah?

U ~emu je osobenost Raj~evi}eva pesni{tva u kontekstu aktuelne srpske pesni~ke produkcije? On, recimo to najpre, nije avangardan po svaku cenu. Jeste SVOJ, autenti~an, Tematski je {irok; osvajawe novih poetskih teritorija kanda je jedno od osnovnih wegovih poeti~kih na~ela. Likovnost wegovog pesni~kog pisma prikrivena je; ne otkrivamo je na predwem planu, ve} u dubinskom sloju pesama, korenski zapretenu. Ono {to Raj~evi}a ~ini osobenim jeste TAKTILNOST (i pesni~kih slika), daleko prisutnija nego u delima ostalih na{ih pesnika. “Muzi~ka” dimenzija pesama tako|e je prigu{ena. Raj~evi} se uglavnom slu`i slobodnim stihom. Rima je sporadi~na, “razbacana” – ukoliko je ima.

Pritom, zvu~na ravan nije zapostavqena. Pesme su “ozvu~ene” anaforama, asonancama i aliteracijama.

Navodimo samo jedan primer: dva stiha sa velikom frekvencijom suglasnika S, N i T: “Svoj SNeNi SveT SNom {TiTi” (“Sawar”.

“Kriti~ka” komponenta manifestuje se u kriti~nosti kao sto`ernom principu semanti~ke ravni pesama. One su aktualne, ~esto – reakcije na prvu loptu, pune natruha svakodnevnog govora, ubojite, jasno “opredeqene”.

Metafori~ki govore}i, Raj~evi}eve pesme su USPRAVNE; 82

jo{ metafori~kije: one su PESME S KI^MOM. Pesnik zagovara ETI^NOST kao POETI^NOST. Vidimo ga na tragu, isto tako tematski “razlivenog”, a eti~ki “stisnutog”, pesnikovawa Radivoja Stanivuka i, posebno, Zorana Bognara.

Robert Pen Voren je 1943. objavio ~uveni svoj esej “^ista i ne~ista poezija”. Poslu`i}emo se navodom: “Poezija ho}e da bude ~ista, ali pesma ne}e. Ve}ina pesama ne}e bar da bude suvi{e ~ista. (...) Pesme sebe kvare kakofonijom, istrganim ritmovima, ru`nim re~ima i ru`nim mislima, kolokvijalizmima, kli{ejima, suvoparnim tehni~kim terminima, umovawem i raspravqawem, protivre~nostima, dosetkama, ironijom, realizmom – svim i sva~im {to nas vra}a svetu proze i nesavr{enosti.” Citirali smo Vorena s namerom da ka`emo kako danas ve}ina pesama uop{te ne `eli da bude ~ista. Dana{wa poezija jeste (to nije negativna odrednica), u biti, ne~ista. Dobri savremeni pesnici pi{u razli~ite vrste “ne~iste” poezije.

Pogledajmo, ukratko, osobenosti Raj~evi}eve poezije.

“Jagwili{ta” imaju uvodnu pesmu “Pustiwa” (po nama, uz 1, 2 i 10 deo poeme “Jagwili{ta” i pesme “@ar ptica” i “Preobra`aj pustiwe” – najboqu pesmu kwige) i ~etiri ciklusa: “Re~ i pesma”, “Jagwili{ta”, “^e`wa kameleona” (~ini ga samo, desetodelna, pesma “”Maske”) i “Bezna|e i nada”.

Zbirka podastire pesnikovu poetiku eksplicitno izra`enu. Pesnik je “raspet u me|uprostoru”: i lirik je i borac; drain~evski kazano, i pesnik i bandit. Lirska ustreptalost i akcija. Pesnik je i ba{tinik jungovskog arhetipskog duhovnog nasle|a: “O, o~e prapesni~e, pritajena iskro u pratami na{e zajedni~ke du{e” (“Otac pesnik”).

83

On je, hajdegerovski, i “bitak osame” (Ib).

Pesma “Tajne pevawa” poeti~ka je “objava” Bal{e Raj~evi}a. ^italac je u woj, na tragu teorije recepcije, jausovski, imenovan, ne ravnopravnim, ve} glavnim sudionikom lirskog stvarawa: “Kad su sami pesnici pred tajnom pevawa {to mami iz pusto{i, kad su sami nemo}ni.

A mo`da je tu tajna glavni usud i dra` da ~italac uvu~en u igru re~i po~iwe da nadome{ta nemo} pesnika i tako postaje sam pesnik {to izbira stihove kao razbacane cvetove u livadi punoj trave {to bera~ spaja u buket i pretvara u rukovet sve`ih pesama.”

U istoj pesmi, “otkrivamo” i slede}e poeti~ke stavove: “jer nije pesma zbog stiha ve} je stih zbog pesme” i “vreme je da stihom dosegnemo pesmu.”

Pesnik poseduje “sedmo ~ulo” – pesni~ko (Ib).

Poeti~ka poema “Re~” ima dvanaest delova. Raj~evi}eva misao misao je koja “pipa”, nemirna i nesmirena.

Pesnik ~esto “gradi” aforizam. Na primer: 84

“i re~i su same ve} gotovo misli” ili: “mi re~ima vladamo one nas poseduju.”

Wegovi aforizmi neobi~ni su aforizmi. Oni imaju duplo dno. Zahtevaju promi{qawe. I{tu sporewe. Pozivaju ~itaoce na kla|ewe. Wihova “ta~nost” nije zagarantovana.

Uznemiruju}i su.

U poemi “Re~” nahode se jo{ nekoliki autorovi eksplicitni poeti~ki stavovi: “Pesnik je samo jedno od wegove (mislio~eve – D.S.) mnoge dece, ono neposlu{no {to u zanosu igre zaboravqa pravila: ubija oca, osloba|a re~i a sebe SLOBODOM ZAROBQAVA” (podvukao D.S.).

Re~ je SVE. Neprikosnoveni vladalac. Ona spaja disparatno, amalgami{e, “lepi”: “Stalno je tra`e}i, Sebe tra`imo i gube}i je Sebe gubimo, da bi se ponovo u tami prona{li u sjaju re~i!”

Ona tra`i od pesnika da bude i luk i hitnuta strela istovremeno, ostaju}i pritom strelcem – “samoodapiwa~em jastva”. Wene me|e su “glasom ti{ine nedoslu{ne”, u samom srcu a eonski daleko. Ona je bitak koji svetli u tami.

Pesnik je, aktivira Raj~evi} topos pozne antike, slede}i Ernsta Roberta Kurcijusa i Ervina Panofskog, dete-starac, simboli~ka zamena za iskustvo i vreme. Ime 85

Lao-Cea mo`e se, uostalom, prevesti sintagmom “staro dete”.

Za sebe Raj~evi} bele`i: “Pi{em kao kad di{em” (“Re~”). Pesma nastaje iznenadno, nema ni pravi po~etak ni pravi kraj (“posle ta~ke / ima uvek novih zapeta”), samo je kretawe, lirski drhtaj, treperewe, ulivawe i prelivawe, otkidak stvarnosti, ali i du{in pejsa`. Ne{to apsolutno pomi~no, sko~ivo. Rapavost smewuje sklad. Oni se ma~uju.

To vodi do lirske zagrcnutosti koja pesmu ~ini, vajarski, taktilnom. Mo`da je takva pesma, vorenovski posmatrano, “ne~ista”, ali je wen pesnik, i kada je o “ne~istim” pesmama re~, prepoznatqiv, SVOJ. Wome dose`e, kosti}evski, SVE – [IR. Slu`i se disovskim spregovima re~i. / Navodimo jedan primer: “prijatnog bola svetlosti” (“preobra`aj mene”) /, sti`e do specifi~nog – antonimnog – dvoglasja / spajawa; “Zec i jagwe dva imena istog” (“Dvoglasje strepwe”), natapa humano{}u (izjedna~avaju}i, napisali smo ve}, poetiku sa etikom) posebno poemu “Jagwili{ta”. Raj~evi}evim za{titnim znakom postaje tematska nezasitost / pohlepa. Grabqewe tema. Sveobuhvatnost. Razobru~avawe.

Prelazak preko me|a lirskog. Otkrivawe zatamwenih, potisnutih re~i, ali i stvarawe neologizama. Kada je o leksi~koj ravni re~, navodimo sve “neobi~ne” re~i koje smo na{li u svima trima kwigama koje su predmet na{e kriti~arske pa`we: “Jagwili{te”; besuza (imenica); deco`der; izrug; lu~onosica; nedoslu{an; obezgla{en; samoodapiwa~; ~izmohod; “Glasovi iz ponora”: valolomac; vatrobran; gwe~ilo; dobrajati; zgad; lakoubica; neboja; sjajilo; uneredilo (imenica); “Posledwi Hiperborejac”: arlauka; velikogre{nik; glasozvuk; malo~ovek; otpriro|en.

86

Pesni~ke slike Raj~evi}evih pesama maksimalno su raznorodne. Navodimo nekolike, najuspelije i najupe~atqivije: oneobi~enu, fragmentizovanu – “Kapqe ti{ina” iz kamena kap po kap (...) a ka nebu pukotine naprslih mostova gutaju Hermesova obeskriqena stopala (...) bqe{tava rana jutra oslepe{e pod suncem (“Pustiwa”); “u srce kamena {to cveta sun~evom laticom” (“Sun~ana kolevka”); “pesma-biqka”: “A mladice joj vitke nabrekle pupoqkom ko strele natopqene eliksir sokom k nebu odapete” (“Zlatno semewe”); u istoj pesmi, autor – pesnik dinamike, kretawa, propiwawa, ra{}ewa – slikom pokriva i obrnuto / naopako / nadrealno kretawe: “i pade ka nebu duboko”.

Evo jo{ jedne pregr{ti razli~itih pesni~kih slika (onih koje zaslu`uju da se pamte): “jer jutra su mnoga samo otvorene no}i” (“Re~”); “Cela jedna zemqa jagwili{te. (...)

Celo jedno brdo naprsla zvona” (“Jagwili{ta, 1”); 87

“drhti i cvili stablo od korena do vrha neba” (Ib, 10); “Ze~je o~i otvorene su jazbine pune ze~jih du{a” (“Srce u o~ima”); “jastvo uporno urli~e” (“Eho vapaja”).

Zbirka “Glasovi iz ponora” sastoji se od pet ciklusa: “Od crnog do smrti”, “Vreme ponora”, “Od molitve do opomene”, “Vreme i profesije” i “Nagove{taji i nade”.

Najboqa pesma u kwizi je ona kojom se ova otvara – “Crno”. Mo`emo je posmatrati kao svojevrsni, slikarski, odaziv na ~uvene “Varijacije o crnome” iz “Druge kantate: No}ne” Desimira Blagojevi}a. (U Blagojevi}evoj pesmi dominantnu ulogu igra muzi~ko / zvu~no ruho). [evalije i Gerbrant u “Rje~niku simbola” (Matica Hrvatska, Zagreb, 1983) bele`e: “Simboli~ko zna~ewe naj~e{}e se pridaje hladnom, negativnom aspektu crnog. Kao negacija svih boja, povezuje se s iskonskim tminama, s prvobitnim nediferenciranim stawem. (...) Crno smje{teno s dowe strane svijeta izra`ava apsolutnu pasivnost, stawe potpune i nepromjenqive smrti, izme|u dviju BIJELIH NO]I u kojima, na wezinim bokovima, no} prelazi u dan i dan u no}. (...) Sa stajali{ta psiholo{ke analize, crno u dnevnim i no}nim snima, te osjetilima percipirano u budnom stawu, zna~i da nema ni boje ni svjetla. Crno upija svjetlost, ne odbija je. Ono prije svega evocira KAOS, ni{tavilo, mra~no nebo, zemaqske no}ne tmine, zlo, tjeskobu, tugu, neizvjesnost i smrt.

Ali crno je i PLODNA ZEMQA koja prima seme... (...)

Evociraju}i ni{tavilo i kaos, tj. zbrku i nered, crno je TAMA PO^ETAKA. Ono je u svim religijama prije stvarawa. (...) Djeluju}i na psihu, crno se doima neprozirnim, gustim, TE[KIM.”

88

U Raj~evi}evoj pesmi crno je “Belo okrenuto naopako. (...)

Crno je nevidqiva Su{tina praznine (...)

Neboja (...) a gustina (...) miris ili bol tame.” Ono je, pre svega, i iznad svega: NEBI]E. Raj~evi} ima osobenu lirsku tehniku: razla`e, ra{~ijava misli; drobi ih, fragmentizuje. Ovu zbirku odlikuju, pored mestimi~ne namerne plakatnosti i, isto tako hiwene naivnosti, specifi~na reskost, mu{kost, o{trina.

JA biva i hipertrofirano, `ivotiwe se “aktiviraju” u savremenim (prikriveno i politi~kim) “basnama”. Pesnik ne be`i od narativnosti, ~esto se slu`i pitawima (i retorskim), za svoju poeziju karakteristi~no “kretawe” bukvalno propiwe ka prozi. Ovom kwigom “osvaja” i ironiju (prati je – nagla{eni – crni humor). Navodimo samo tri primera: “Mno`e se crvi `ivot vrvi” (“Geneza”); “O, kako je to bio lep ~ovek, pa odmah se vidi po kosturu!

Ako kostur nije i lep{i” (“Ovovremena oda”); v. celu pesmu “Savr{ena sahrana”.

Nave{}emo i dve pesni~ke slike: “U telu ogromnoj pe}ini” (“Bestelesno otelovqewe strepwe”), “A mi, Mi smo vreme!” (“Pri~a o zidu malo kasnije”).

Pesma “Maske” kop~a je sa prethodnom zbirkom – “Jagwili{te” – u kojoj se nahodi istoimena poema, ali i sa 89

narednom, posledwoj o kojoj pi{emo. U potowoj se nalaze tri pesme sa istom motivikom: “I u snu maske” (najboqa Raj~evi}eva pesma u prozi, po na{em sudu; iz ~itave zbirke pridru`ujemo joj jo{ dva ostvarewa; “Dodir neba” i “Posledwi Hiperborejac”), “Maske” i “Oglasi prodavaca masaka”. Napomiwemo da se u svima pesmama, pored neospornog simboli~kog zna~ewa koje maska sobom nosi, inkorporira i teorijsko.

“Posledwi Hiperborejac” je zasada posledwa objavqena Raj~evi}eva pesni~ka kwiga. Pojavila se kao 149 izdawe biblioteke “[um vremena” (naslovqena je po izboru Mandeq{tamovih dela {tampanih kod nas, u izboru Milice Nikoli}, 1962. godine) koju znala~ki i otkrivala~ki ure|uje Srba Igwatovi}. Wen naslov asocira na ~uveno literarno ostvarewe “Kod Hiperborejaca” Milo{a Crwanskog. Crwanski je najpozvaniji da ka`e ko Hiperborejci jesu. On to ovako ~ini: “Za Rim je to bio svet iza severnog vetra, borealnog u ve~noj zimi.

Za Grke, Hiperborejci behu neka ~udnovata, ali qudska bi}a, koja `ive u nekoj vanrednoj zemqi, iza arti~kog leda.

Pod ve~nim Suncem!

U ve~noj radosti!

U ve~noj sre}i!”

Raj~evi}eva zbirka preuzima `anrovsku hibridnost Crwanskove kwige. Trodelna je kada je o ciklusima re~: “[iroki rasponi treptaja”, “Posledwi Hiperborejac ili Strepwe pesnika u osami” i “Izme|u misli i emocija, proze i poezije” (proza se izjedna~ava sa mislima, poezija sa emocijama; ono “izme|u” pesme su u prozi; tre}i ciklus donosi – nadovezuju}i se na kwigu “Putokazi za prido{lice”, objavqenu 1997. u beogradskoj “Prosveti” – upravo wih, dele}i trodelnu zbirku, zapravo, na dva – su{tinska – dela; 90

pesni~ki i prozni; kod Raj~evi}a se, dodu{e, poezija oduvek proznim “hrani”, a wegova proza je “oplemewena” lirskim). [ta novo, sem simbioze poezije i proze, donosi ova Raj~evi}eva zbirka u odnosu na prethodne razmatrane u ovom tekstu?

Jednu poeti~ku “formulu”: “Kad pesnik sawa i u snu peva” (“Kad pesnik sawa”).

Poja~an udeo autobiografskog, Za ekspresionizam karakteristi~no pisawe nekih imenica s velikim po~etnim slovom. [irewe tematske ravni do nadrealnih prostora , npr, komparaciju: “Kao miris tvog odsustva u vazduhu” (“Slika majke na zidu”) /.

Ulan~ana “doga|awa” po shemi: a/b/v... odnose se i na pesni~ke slike koje rastu, nastavqaju se, lepe se jedne za drugu, zgu{wavaju. Navodimo nekolike primere. Evo “razbokorenih”: “Qubav, ta najlep{a molitva, ve~na koma, nikad ne umire.

U poqupcu dodiru su{tine neba, radosno treperi {aptavi eho velike zvezdane tajne odane iskonu svemira” (“Dodir neba”); “opijen mirisom meseca (...) plod nabreklog sunca (...) rasprslog neba (...) ma{a se svetlosnom {akom da spase posledwe razvejane damare muzi~kih ti{ina (...) pradu{e zaumnih obasjawa 91

(...) A prqava vodurina raste, nezaustavqivo raste i sve pro`dire” (“Posledwi Hiperborejac”).

Evo jedne koncizne, stisnute, nalik na haiku: “Potop snova!

Skameweno nebo” (“Potop snova”), Evo jedne – u korenu joj je re~ “du{a” – koja se lajtmotivski “{eta” Raj~evi}evim pesmama: “Oko mog se tela sada splele mlade du{e razgranate vre`e!” (“Ruke du{e”; v. i naslov pesme); “Razlistavam kwigu du{e” (“Crveni hodnici raspevanog neba”), more du{e” (“Se}awe na slobodu”).

Metafori~ka je, na primer, slika “u dlanu moga srca” ( Ib).

Raj~evi} se barokno, gunduli}evski, slu`i kumulacijom. Pravi, re~iti primer je: “go, bos, izrawavqen i krvav, upla{en, izbezumqen i poni`en” (“Se}awe na slobodu”).

Pesme su iznutra uznemirene, rastr~ane u sebi. Wihovo pulsirawe nalik je na otkucaje – pesni~kog – srca.

Pravo lirsko D(R)AMARAWE. Raj~evi}eve pesme u prozi pripadaju bodlerovskoj varijanti ovog me|u`anra (sadr`e narativnu potku), a ne remboovskoj (u jezgru joj je – snovidelno – rasprskavawe asocijativnih niti), ali – ipak – ono {to one nude novi je za~udni svet – “plod unutra{we svetlosti” (“Znam tako sam da odlutam”). Pesnik zagovara elitizam kojem treba vratiti – osporenu – ulogu: “Nek samo prolazi slepo krdo i daqe pored kwiga kojima i nije mesto na ulici. (...) Prolazi ruqa, prolazi pored bisera poezije kao pored turskog grobqa” (“Prolazi ruqa pored poezije”), pita se: “Da li smo od homo homini lupus est dosegli: ~ovek je ~oveku brat” (“Vreme smrti”), brane}i {umu brani prirodu i qudsko 92

bratstvo sa wom: “A kako razgovarati sa bogom iz {ume kojom tumaraju odbegli lopovi, kukavice, dezerteri, izdajnici, izgnanici, kriminalci, razbojnici i razli~iti seksualni manijaci? (...) Koren stabla `ivota va{om zaslugom danas je slab i plitak a kro{wa mu je zakr`qala! (...) O, velika {umo, velika pro`deriteqice, pro`diri, molim te, pro`diri! (...) A ja uzvikujem za Igoom, za wegovom siluetom koja nestaje u daqini, uzvikujem wegove ~uvene stihove, uzvikujem ih `eqno i proro~anski: “Gledaj kako golema {uma jede, Gledaj kako golema {uma jede...” (“O oskrnavqenim {umama”), a u zavr{noj pesmi zbirke – “Veli~ina iza navike” – vra}a se, posle Rista To{ovi}a, malim stvarima: “Da li ponekad razmi{qate o poznatim, obi~nim stvarima?

Zamislite onda kako je lepo, kako je lepo hodati. Kakva je to ve{tina! Znak Bogova! Iako je zbog navike izgubila pomalo na lepoti. (...) A uspravan san je san puta, san borca i san dnevne svetlosti. Uspravni san je ponovqeni tren, drevni prasak koji nas vezuje za ranog pretka”.

Raj~evi}eva poezija jeste uspravna poezija. Snovi koje je on odsawao svojim pesmama uspravni su snovi. Uspravni ~itaoci mogli bi – ne bi li se i svojoj arhetipskoj domaji vratili – zajedno sa pesnikom, da ih i sami odsawaju.

Du{an Stojkovi}, “Savremenik” br. 107-108, 2003.

93

Radomir Andri}

ISTOVREMENO OBASJAVAWE I ZATAMWIVAWE JEZIKA Posledwi Hiperborejac, Bal{a Raj~evi} Apostrof, Beograd, 2002. godine

Postoje umetnici koji sebe isku{avaju na nekoliko kreativnih na~ina, iskustva jedne posve}enosti stavqaju u funkciju druge; jednostavno, daju}i svojim razli~itim preokupacijama smislenost istog blagodatnog nesmiraja.

Jedan od takvih umetnika je Bal{a Raj~evi}, vajar i slikar, likovni kriti~ar i pesnik. Ovog puta predstavqa se ~itaocima jo{ jednom kwigom pesama “Posledwi Hiperoborejac”, a do sada je objavio desetak, uglavnom refleksivno-lirskih isijavawa, u ~ijim odblescima prepoznajemo ovovremenog intelektualca, ispuwenog nedoumicama i opsesivno zarowenog u zapitanost `ivota postoje}eg i onog sakrivenog u drugosti, u naslutama lepote u zagonetnim oblicima i zna~ewima, koje je jezik istovremeno obasjava i zatamwuje.

Odmah moramo re}i, da je ova pesni~ka kwiga po mnogo ~emu nadma{ila ranija ostvarewa i otklonila izvesne skepse kriti~ara nesklonih ~itawu tradicije transformisane u metafizi~ke datosti pred ogledalom ekspresivnim i {irim od usamqeni~kog pogleda nostalgi~nog i ote`alog od reminiscentih slika i neostvarenih mladala~kih `eqa. Za Bal{u Raj~evi}a, kako sam isti~e, ne va`i “ni{ta izokola”, svoj put usmerava u “samo sredi{te” – u 94

poeziji pisanu po~etnim velikim slovom, a na tom putu izazovnom i isku{eni~ki do`ivqenom “sve to” tra`eno i otkriveno “mora ostati ~isto”. U ovom poeti~kom iskazu pesnik nedvosmisleno zasniva eti~ko esteti~ki odnos prema sopstvenom radu i posve}enosti koja nema cenu. Otuda, pojedine pesme i zapisi, posebno u ciklusu “Izme|u misli i emocija, proze i poezije”, teku u polemi~kom tonu i zadobijaju ukus jetkih, ironi~nih komentara, o polo`aju umetnika i umetnosti nezaslu`eno stavqenih na marginu.

U svakom slu~aju Bal{a Raj~evi} je ispisao bez suzdr`anosti i pardona, svoje nesaglasje sa svetom zasi}enim ispolitizovanom sve{}u i taj stav pretvorio u samoodbranu autenti~ne kreativnosti pred nezasitim komformisti~kim apetitima. Otuda, sla`emo se sa mi{qewem Petra V. Arbutine, da “Raj~evi}ev Hipeborejac nije projekcija budu}nosti ali ni pro{losti; on je pesnik u osami, ro|en iz vite{ke vrline istine, nasuprot pozitivizmu moderne civilizacije, on nije ~ovek linearnog vremena i temporalnog sleda, istorijske emocije ili ~iwenice; wegovo trajawe se mo`e naslutiti samo u aktivnom odnosu ~oveka usamqenika koji je tri~ave {qokice progresa trampio za ve~iti spokoj istine”. Kona~no, ovaj pesnik u kontekstu intelektualne osvedo~ene nepomirqivosti sa ponu|enim egzstencijalnim sadr`ajima, svojoj poeziji je omogu}io smislenost vi{eg reda i ono {to je najbitnije svog ~itaoca nijednog trenutka ne prepu{ta ravnodu{nosti, bez obzira da li prihvata ili ne razloge wegove svekolike pobuwenosti i ogor~enosti u istinama koje bole i opomiwu.

Svakako, poezija u pritokama moderne izra`ajnosti, pronalazi i razrasta i jednu takvu zahvalnu komponentu.

Radomir Andri}, 4.7.2002. (Radio Beograd 2)

95

Neboj{a ]osi}

KA NOVOM ^ITAWU Bal{a Raj~evi}: “Ka novom ~itawu” Apostrof, Beograd, 2003.

Izbor iz poezije Bal{e Raj~evi}a (1941, Beograd) sadr`i pesme iz devet kwiga poezije i jedne kwige kratkih pri~a (poetske proze) koje je autor objavio u vremenu od 1992. do 2002. godine. ^iwenica je da kwige izabranih pesama, po pravilu, treba da u najboqem svetlu reprezentuju pisca, odnosno, presekom kroz stvarala{tvo uka`u na bitne osobine autorskog rukopisa i stvarala~kih preokupacija. Kad je re~ o kwizi Bal{e Raj~evi}a prire|iva~ izbora Milosav Mirkovi} dr`ao se na~ela koja ~itaocu poma`u u recepciji dosada{weg autorovog poetskog opusa. Osim Mirkovi}evog predgovora pod nazivom “Vidici i vizije Bal{e Raj~evi}a”, bri`qivog odabira pesama, poetske proze i meditativnopoetskih tekstova, kwigu dodatno vrednuju selektivan bibliografski pregled i mali zbornik izvoda iz kriti~arskih, recenzentskih, novinskih i esejisti~kih tekstova objavqenih povodom Raj~evi}evih kwiga u protekloj deceniji.

Slikar i vajar priznat u me|unarodnim okvirima (preko 50 samostalnih i u~e{}e na 400 grupnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu), likovni kriti~ar i istori~ar umetnosti, po~etkom devedesetih objavquje pesni~ku kwigu “Molitva vajareva” (1992) da bi se tokom decenije wegov poetski iskaz nastavio i razvijao u kwigama “Oaza u kaquzi” (1993), “Zanos nije zabluda” (1994) do novijih kwiga “Jag96

wili{te” (1999) i “Posledwi Hiperborejac” (2002). Zbirke nisu ponavqale jednom usvojeni osvojeni model pevawa ve} je na izra`ajnom planu autor prelazio put od slobodnog stiha, kratke pesme, do pesama koje se pribli`avaju poemi, i pesmama u kojima kombinuje slobodni i rimovani stih.

Kwigom “Pad na{ svakida{wi” (1997) Raj~evi} stupa u poqe poetske proze gde se skladno prepli}u deskriptivno i meditativno sa elementima zametka fabulativnosti, te se pojedine celine mogu svrstati i u `anr kratke pri~e.

Tematski plan Raj~evi}eve poezije tako|e odlikuje raznovrsnost. Tematiku odnosa stare civilizacije – savremeno doba, vremena u kome `ivi i stvara, autor varira kroz celo stvarala{tvo (pesme “Heladi”, “Nedoba”, “Heroj”).

Kroz ceo opus uo~qiv je napor da se lirskim glasom promi{qaju su{tinski momenti umetnosti (“Tajne pevawa”, “Re~”, “Ja sam Bal{a Raj~evi}”, “Prolazi ruqa pored poezije”, “Ho}e li me progutati praznina”). Tragaju}i za ~vori{nim ta~kama poetskog rukopisa Bal{e Raj~evi}a mo`emo se slo`iti sa Branislavom Boji}em koji zapa`a “modernu jezi~ko govornu i versifikacijsku vokaciju”, kao i “intelektualno-kontemplativnu opsednutost pitawima egzistencijalne ~ovekove datosti”, uz podrazumevano tragawe za sopstvenim pesni~kim identitetom i li~ni odnos prema melodijsko-zvukovnoj vrednosti leksi~ko-sintaksi~kog sloja pesme.

Neboj{a ]osi}, Borba, ~etvrtak 26. jun 2003.

97

Slavica Spasi}

PESNIK U OSAMI Bal{a Raj~evi}: “Posledwi Hiperborejac” Apostrof, Beograd, 2002.

U uslovima tragi~ne sputanosti mnogim nametnutim okolnostima `ivota, pesnik nadilazi poziciju usamqenika slobodom da iska`e ono {to misli. Upravo takvim iskrenim nadasve stavom Bal{a Raj~evi} posmatra svet oko sebe u kwizi “Posledwi Hiperborejac”.

Da li je na{ poeta hrabri Hiperborejac, kad u pesmi istoimenog naslova “opijen mirisom meseca u zdencu okovanog vremena” pola`e oplo|eno seme kristala, ili su ti kristali stihovi koji se ni`u u zanosu? Kao da se u ovoj pesni~koj kwizi u kaleidoskop sabiraju te zvezde – stihovi, iako je sam pesnik pone{to upla{en i snen, da do`ivqava i potop sopstvenih snova. A da jeste upravo tako, kaza}e nam kao “Pla{wivi pesnik” koji se boji velikih tema, al zato zadire u sve pore svakodnevnog `ivota. Posmatra i varvare i vandale, ali ipak vodi “sadr`ajan `ivot”, {to je tako|e naslov jedne pesme iz ove zbirke koja ima {iroki raspon.

Iza pesni~kog dela, u drugom poglavqu ove kwige, pisane su lirsko prozne reminiscencije o `ivotu, u kojima dominira svetina, izra`ena kroz lica – maske. Pesnik je opet usamqenik “Izme|u misli i emocije, proze i poezije”.

On pi{e na na~in slikovit, mo`da i stoga {to je i stvarno slikar. Kao vi{estrana li~nost, on pi{e i vi{eslojno, ali sa namerom da prevazi|e sva ograni~ewa svakodnevice, na taj na~in {to }e provokativnu stvarnost u~initi de98

lotvornom u stvarala~koj specifi~nosti, kroz introspekcijsko tragala{tvo koje jeste misao koja bqesne, refleksija, pa ~ak i ona duhovna nit koja je sama ironija.

Slavica Spasi}, Borba, 20. februar 2003.

99

Radomir Andri}

BAL[A RAJ^EVI]: IZABRANE PESME Apostrof, 2003. Beograd Posle desetak objavqenih kwiga pesama, nekoliko kwiga eseja i promi{qewa o savremenoj umetnosti, dobili smo kwigu izabranih pesama Bal{e Raj~evi}a koju je priredio Milosav Buca Mirkovi}. Ovaj pesnik poznat u kulturnoj javnosti i kao skulptor, slikar i likovni kriti~ar, objavio je pesme u zrelim godinama, prvu kwigu Molitva vajareva u 47 godini `ivota, odmah se nametnuo svojim samosvojnim progovorom, nekom vrstom lirske misaonosti i samoogledawa u prostorima moderne znakovnosti i zna~ewa, nepristalim na ve} osvojene pesni~ke doma{aje, jedinstveno gra|eni putem izme|u tradicionalnog i avangardnog pevawa {ire}i umetni~ka interesovawa, `anrovske obrasce i zapitanosti natopqene egzistencijalnim i esencijalnim odsajima svojstvenim traga~ima modernog senzibiliteta i nesmirajne radoznalosti. U to nas ovaj izbor pesama nesumqivo uverava. Istina prire|iva~ se dr`ao svojih estetskih stavova i pogleda, nije pridavao va`nost razvojnim linijama i dominantnim ta~kama, kulminativnih izra`ajnosti ovog pesnika i wegovog meditativnog odnosa prema predmetima zahva~enim ~ulnim talasima i donekle potisnutim na rubove ontolo{ke ~itqivosti, vi{e se prepu{tao metafori~nosti i simboli~koj zaokupqenosti pesni~kog jezika, pore|ewima i tuma~ewima bliskim nadrealisti~kom iskustvom poqu. Utoliko ovaj izbor je mogao imati druga~iju utemeqenost i zasnovanost, jedinstvenije 100

motivsko jezgro i poeti~ko ~vr{}e sjediwewe. Prire|iva~ se kre}e za vidqivim zna~ewskim slojem psihologizirawem lirskog subjekta, ne zalazi u asocijativno tkivo u stopqenost zna~ewa i zvu~awa, u naslutivost koja pesni~kom jeziku omogu}uje sagledavawe iz vi{e uglova a receptivni horizont ~ini izazovnijim i nadlogi~nim. Prire|iva~ isti~e samo}u, teskobu i tegobu pesnikovog polo`aja u svetu govora ali u ovo uop{teno zapa`awe, rekli bi smo, nedovoqno pristaje uz pesme u ovom izboru. Uostalom, ovakva i sli~na ozna~ewa i obrazlo`ewa mogu stajati uz svakog ovovremenog pesnika koji se ne miri sa svakodnevicom, sa sumornim datostima postoje}eg sveta izlo`enog dehumanizovanih silama i apokalipti~nim sevovima. U svakom slu~aju ovaj izbor pesama otkriva nam Bal{u Raj~evi}a na jedan intrigantan na~in, potpunije i zahvalnije u ~itala~kom vidokrugu i dokazuje da je ovaj pesnik u na{oj savremenoj poeziji zaslu`io cewenije mesto. Tako|e, ovaj izbor objavquje tekstove pisane povodom objavqenih ranijih pesni~kih kwiga i kratak pregled bibliografije koji putokazno doprinose novim ~itawima ovog pesnika i ta~nije vrednovawe doma{aja wegovog pesni~kog jezika na kome se govor uslo`wava i razrasta kao posledica jakog i originalnog misaonog procesa ovog sugestivnog, slojevitog i zna~ewima bogatog pesni{tva, kako zapa`a Petar Arbutina u tekstu pisanom povodom kwige “Glasovi iz ponora�, a {to se mo`e odnositi na sve pesme u ovom izboru koji predstavqa integralnog Bal{u Raj~evi}a.

Recimo jo{ da ovaj pesnik posebnu pa`wu usredsre|uje na sam ~in nastajawa pesme, na re~ i weno nepredvidivo roditeqstvo, u toj posebnosti neki budu}i izbor mogao bi prona}i svoje zahvalne ishodi{te i sagledavawe poeti~kog prijawawa pod druga~ijim i prodornijim svetlosnim snopom.

Radomir Andri}, Radio Beograd 2, 2003.

101

Milosav Buca Mirkovi}

BAL[A RAJ^EVI]: “POSVETE” Recenzija za:”Posvete”, Vedes, Beograd, 2005

I sve tako, jo{ jedno lice, pa jo{ jedno. Hteo bih da ne{to ka`em i o wemu, da ga zadr`im samo za tren oka, ali pre nego {to sam ga dobro sagledao, ono se zamagquje i nestaje. Za wim muwevito nailaze druga, potiskuju se, preska~u i smewuju, ulaze u mene. I ja vi{e nisam ja, nego bezimeni, nemi prostor preko kojega strelovito, na svetlosnoj traci bez kraja i po~etka, prelaze u vijornim povorkama qudska lica, tako da se gubim u wima, nem i bez lika, kao u vejavici.

Ivo Andri}: Lica Upravo se tako, neo~ekivano, pustolovno, samotni~ki i kontemplativno zati~emo pred pesni~kom mapom “Posveta” Bal{e Raj~evi}a. Posle brisanog puta pesni~kog polustole}a ovaj likovni umetnik, slikar i skulptor, stoji u zvezdogramu na{eg savremenog pesni{tva, meteorski svetlozaran i prazni~nim pesni~kim govorom slovovidan. Ni on, posve}en qudima, ju~e i danas, danas i ovde, zatekne se, poput Andri}a kojem je tako|e posvetio jednu pesmu, jedan psalam, jednu viwetu, – qudskog se lica nikad ne}e mo}i nagledati, ni bratske mudrosti ili dubokog }utawa naslu{ati, ni sagledati.

“Posvete” nisu ni prigodne, ni deklematorske, ni himni~ne poslanice, – nisu ni pomodni {arma svakodnevnog dru`ewa, ili stale{kog parlatorija. Nisu ni skice ili portreti, uhva}eni u trenu, i zarad trenutka. U gustoj ko{nici asocijacija Bal{a Raj~evi} razmatra, poetizuje, 102

zaokru`uje pitawa personalne duhovnosti, metafizike koja se `ivotvori na vlastitom `ivotu i neprekidnom putu, neizbe`nom, kona~nom – ka smrti. Otuda wegovo tra`ewe sugestivno poetske slikovitosti, wegovo pribegavawe legendi, mitu, simbolu, stigmatu, poruci, – se posve}uje, bra}a po poeti~koj srodnosti i humanim zalogama na prapitawu, wego{evskom: “[to je ~o’jek, a mora bit ~ovjek?”.

“Posvete” su sna`no nanizane brojanice, venac neodoqivog dijaloga sa qudima od imena i dragocenog tvora~kog trezora. ali su, istovremeno, neusiqeno posve}ene i svim qudima, kao oblicima proizi{lim iz senke, iz, bezli~nosti, bezimenosti, ba{ kao u pesmi-posveti “Bezli~ni ~ovek”: “Drugi uvek grade tvoj `ivot, drugi zacrtaju tvoje kretawe i doga|awe...

I kao {to svojim posve}enicima Ivi Andri}u, Dostojevskom, Sioranu, Crwanskom, \or|u Kadijevi}u, Vladiki Jovanu, Matiji Be}kovi}u, “i bra}i po srodnosti” dodaje epitete jednine, tako bezimenima, dodaje kvalifikativne mno`ine. Me|utim, krug pesni~kih asocijacija se virtuelno mewa, ubrzava, vra}a na po~etak, hita za zavr{etkom. [to bi rekao veliki Tin Ujevi}: “Mi smo i{li putem/Put je bio dug/Kasno opazismo/Da je taj put krug”!

Svoje poeti~ke portrete, svoje posve}enike Bal{a Raj~evi} ne svodi samo na literarni plan, niti ih skicira esejisti~ki nehajno, uzgredno, linearno. “Posvete” su prevashodno pesni~ki predivo misaone, filozofske, metafizi~ke suboordinacije. Iz toga isti~e potreba da se svaka pesma, svaka Posveta zadr`i na “lepotama pojedinosti”, i da se iz materije ukre{e misaoni, filozofski “kroki” iz 103

kojeg }e se izvajati, zaodenuti misaoni stroj li~nosti koja peva peva~u, i filozofski – “pozira” pesniku koji pi{e u ne`noj qubi~astoj gami. Srezane, kratke, udarne stihove, re{avaju}i samo sebi zadate probleme bi}a i jezika.

Suverenim pesni~kim diskursom Bal{a Raj~evi} se ovde obra}a “ispa{taocima duha”, – kako bi rekao Fridrih Ni~e. Duhovno, ali neodoqivo ~ove~anstvo, inspiri{e i podsti~e na{eg pesnika, na{eg savremenika, i ni{ta mawe suvremenika onih koji su se davno ukotvili u Plejdama, u zajedni~koj svesti ~ove~anstva. Ivi Andri}u Posveta kre}e stihovima: “I pre Tebe I posle Tebe, Pesnici i slikari opeva{e mnoge mostove ali posle Tebe svi ih vide novim, punijim o~ima”.

U nizu slika, portreta, u poeti~koj foto-monta`i {to ih oda{iqu ove pesme skrivenih majdana emocionalnog nesebi~nog smaragda, ose}amo plavu ti{inu predve~erja kada se ovi ostvareni umni i hrabri qudi pojavquju u kaleidoskopu pesnikove vlastite umnosti zaumnosti, o~ekuju}i ekspontovski opro{taj od tek ste~enog dru`ewa i sadru`ivawa. Najzad, Bal{a Raj~evi} ne govori o svojoj du{i, nego ve}ma re~ito, dosledno govori iz we. Iako bi ~italac, savremeni ili budu}i, o~ekivao neku vrstu hermeti~ke poeti~nosti, ili ~ak, s druge strane, `urnalisti~ku prepoznatqivost likova i figura iz “Posveta”, vaqa re}i da je Bal{a Raj~evi}, izbegavaju}i krajnosti, uzeo da uobli~i jednu ozbiqnu, temeqnu kwigu britke, senzibilne i vizibilne poetike, sa os}awem bremena svojih posve}enika u na{em dehumaniziranom nevremenu, jer, nemir, pesnika na{eg ovde je zazvu~ao dubqe, odre|enije, 104

svojstvenije, vidovitije, mudrije, i na prvi pogled: odva`nije od pesni~kih poku{aja i podviga ranijih wegovih kwiga, plaketa, i zbornika. Kojima sada sasvim prirodno pripada kao kruna svekolike pustolovine.

Dr`e}i se jedne misi Paula Klea, sa jednog vernisa`a pre Prvog svetskog rata: “Pazite, slike vas posmatraju”, mo`emo danas i ovde, re}i: “Pazite Bal{ine slike vas slu{aju!”

Milosav Buca Mirkovi}, u Beogradu, 28.II.2005.

105

Svetlana Mi}unovi}

RAJ^EVI], BAL[A: NESHVA}ENI I USAMQENI Beograd : VEDES, 2006.

Sami umetnici svoju sabra}u po nesanici najboqe poznaju. To je jedan od razloga da se prvi late pera i oslikaju ~udesni i ~uda~ki `ivot artista. Ali, dvosekli ma~ je po sredi. Usled pove}anog emotivnog tonusa mo`e se desiti da se okliznu u pateti~no samovi|ewe ili sarkasti~ki odnos prema ostalima. Bal{a Raj~evi}, slikar i pesnik se odva`io da u ovoj zbirci od petnaestak pri~a da sliku sopstvenog i esnafskog usuda. Iako u prvom redu autobiografska ona doti~e probleme vezane za umetnost uop{te i ponire u meditacije {arolikog tipa. Na primer, strah od smrti je obra|en u nekoliko slu~ajeva a promi{qano je i nad onim umetnicima koji pre svega po{tuju slavu, prijeme i sl. Dok im za to vreme cure kroz prste prave vrednosti. Ponajvi{e bri`nosti autor iskazuje u slikawu najbliskijih-prijateqa i rodbine. O`ivqeni su pritom doga|aji iz detiwstva, da bi se narativna linija gotovo hronolo{ki dotakla pune zrelosti junaka. “Neshva}eni i Usamqeni” (pri~a po kojoj je kwiga i dobila ime), “Slikarev san” tretiraju problematiku umetnika kome sredina nije naklowena; u “Bazenu” je nagove{taj qubavne pri~e, a privatnostima obiluje “Jo{ jedan dan” i “[ta je tom ~oveku”, a veoma su bole}ivi “Prvo osloba|awe suza” i “Odlazak brata”. Slede pri~e koje govore o pasijama, {to o kockawu, {to o potrebi da vide i budu vi|eni, {to o lovcima na slavna lica i druge. Kwiga je raznovrsna, ali je Bal{a pokazao da umetnost ima i lice i nali~je.

Svetlana Mi}unovi}, “Novine beogradskog ~itali{ta”, 2006.

106

Radomir Mi}unovi}

POTREBA ZA BELINOM I NE@NO[]U Bal{a Raj~evi}: “Oplakivawe labuda”, pesme, “\uro Salaj” AD, Beograd 2004

Ako je kwi`evno delo podno{qiv oblik nesavr{enosti, kako re~e Mihailo Lali}, onda je ubistvo labuda, kako nam sugeri{e svojom zbirkom stihova Bal{a Raj~evi}, nepodno{qiv oblik gnusobe. Pesnik je, po – vlastitom kazivawu, krenuo tragom slu~aja bez presedana – nazovi lovci streqali su porodicu te divne ptice koja se iz nordijskih krajeva spustila na beogradsku Adu, da bi tu do`ivela kraj. Po{to iz jata niko nije pretekao, autor je na sebe preuzeo da ih o`ali, kao daleki rod. U stvari, cela zbirka je u znaku srodnosti izme|u ta dva stvora. I sam termin “labudova pesma” nastade u rasponu glasa i smrti, kao {to i stvarala{tvo, zapravo, zna~i odupirawe vremenskoj i svakoj drugoj ome|enosti.

Mo`da bi primerenije bilo krenuti od potrebe za belinom i ne`no{}u koju ose}a svaki pravi lirik, pa u tome sagledati bliskost izme|u poete i labuda. Jer, labud (latinski eugnus) je ptica severnih predela iz reda plovu{a, dugog vrata i sne`nog perja, sve re|a u slobodnoj prirodi. Oli~ewe je beline, elegancije i ne`nosti, i ~est je motiv u bajkama. U~estaju li adski udesi, kao svojevrsna krvava bajka, osta}e samo u kwigama starostavnim.

Nadahnut novim lamentom nad Beogradom, odnosno nad labudom i wegovom familijom, Raj~evi} asocira na ~uveni stih Branka Radi~evi}a “Beograde, moj beli labude”, jed107

nako kao na Milo{a Crwanskog ~ijim `alom za na{om prestonicom odi{e i ova kwi`ica.

Da bi nastalo dobro i trajno delo, moraju se ste}i odgovaraju}i uslovi. Prvo, nepisano je pravilo da najvitalniji spisi za osnov imaju stvarne doga|aje. Na `ivotnim vrelima, ~ak kada se i smrt opisuje, zasnivaju se sna`ne slike. I, kad smo ve} kod slika, onih pesni~kih, spomenimo ~iwenicu da je Raj~evi} prevashodno vajar i slikar, te da se otud zaputio i stigao u svet spisateqa, gde je stekao svoje mesto i ugled. Ovo mu je, naime, 11. pesni~ka zbirka, a objavio je i proznu zbirku.

Bave}i se materijom, navikao je da se, pre nego {to konkretizuje zamisao, domogne gra|e. Taj postupak mu veoma koristi i u pesni~kom radu. [tavi{e, to mu je izvesna prednost nad pojedincima, koji znaju samo za divit i artiju.

Kada su stradali gosti sa Severa, {to je Raj~evi} propratio re~ima “Pada ~ista belina u zemaqski muq”, pesnik je ukqu~io svoje impulse i svoju imaginaciju, ne {tede}i pri tom sentiment, svest i solidarnost sa svakim `ivim stvorom, pogotovo sa “dvojnikom”. Po wemu, u pitawu su nebeski i ovda{wi zakoni i principi, zato vapaj upu}uje Svemogu}em: Znam Bo`e da i ti pati{.

Zemaqski muq, u koji tone ~ista labu|a belina, nije samo blato Ade, i ne~ista savest ubojica, nego je, {ire posmatrano, mnogostruko zlo, u ~emu planeta, na `alost ne oskudeva. Tih i takvih poroka i ogre{ewa, kloni se stvaralac katarzi~nim pevawem u pet ciklusa “Oplakivawe labuda”: STREPWE PESNIKA i PTICE DUHA, OD APSURDA DO PARADOKSA, U SVETU PADA i NESTAJAWA, TI[INE i SENE, PRAZNINE SAMO]E i ISKRE VEDRINE i NADE. Sre}om, Raj~evi} se ne zadr`ava na tugovankama za postradalima ve} iznalazi poticaja za svetlija raspolo`ewa i promisli. Tako ~itamo: U tragawu za sobom pesnik uvek vaskrsava.

108

Uostalom, i naziv posledwe rukoveti svedo~i da patwa izaziva, pored ozleda i o`iqaka, iskre vedrine i nade.

Pisac je borac u pero a papir kategoriji, a tabaci i ekran pisija slu`e mu za otvarawe du{e, odnosno ispovedawe. Stoga je preosetqiv na belinu, ba{ kao i na moratorijum svake vrste.

Suzili bismo smisao i zna~aj ove vi{e~lane epopeje, ukoliko na li~ni plan transponujemo brojna iskustva, po{to su digresije i asocijacije znatno slo`enije i dalekose`nije, op{te. S obzirom da se pomenutom temom bavi li~nost polivalentne kulture, vi{estrukih afiniteta i tanane ose}ajnosti, razumqivo je {to se metafora upucanog labuda raskrilila i uznela do kosmi~kih razmera, prkose}i zbiqi. Na{la se, odjednom, izvan i ponad standardnih domena. Nedu`noj `rtvi su dopisna svojstva i vrline onih koji sli~no prolaze u raznim okolnostima i relacijama. Dobili smo, naime, rajsku krilaticu u paklenom okru`ewu, koja poprima atribute feniksa. Mada olovom poni{tena, ipak, taknuta/ maknuta stvarao~evom ma{tom, o`ivqava u olovu. Oplakana re~ima kao svetom vodicom, osloba|a se ostrva i kobi, da zadugo potraje.

Dostojno opevaju}i pticu duha, magistar istorije umetnosti se, zatim osvr}e na povest umetnika, to jest wegov, dakle svoj, ego. Stvara se, na taj na~in, halo efekat u stilu: Posve}enicima i kreativcima, graditeqima uop{te, nisu nakloweni skandal majstori ni vandali. Sitni~arima i {i}arxijama je do para i tropara, ostavqaju}i fantastama, naj~e{}e veliku samo}u i posthumnu slavu. Za istinsku qubav, lepotu i ve~nost, ne haju mnogo. Naslov romana Radovana Konstantinovi}a “Daj nam danas� postao je, ~ini se, jedino geslo belosvetskih protuva, {to je crna fleka za qudski rod, u haosu nevremena.

109

Diploma Akademije primewene umetnosti i opservacija uva`enog likovnog kriti~ara (objavqeno vi{e od 700 tekstova), omogu}ile su svestrano nadarenom i afirmisanom artisti da primeni svoja znawa, tako|e, u oblasti versifikacije. Ne zaboravimo da Raj~evi} redovno izla`e, uglavnom skulpture, kola`e, uqa i akvarele, od 1968. godine. Imao je preko 40 samostalnih izlo`bi u zemqi i bio zastupqen na preko 400 trupnih izlo`bi, kod ku}e i u inostranstvu. [ta se jo{ uo~ava, na stotiwak stranica predstavqenog rukopisa?

Zabrinutost tvorca nad obolelim svetom je nagla{ena, srazmerno veri u ozdravqewe. Tren i sen poput la`nih visina, isku{avaju savest ~ove~anstva rasejanog od apsurda do paradoksa. Vizuelni kontrast belom labudu je crni leptir, kudikamo neviniji od {arenog leptira.

Nisu na tapetu pesnika oporiste i slikara koloriste, tek beskrupulozni lovci. Slede ih i deca pticomrzaca. Pa, tako sve daqe, i sve vi{e, raste otrovni put, uz koji umno`eno je bez, i uni{teni putokazi.

U nastojawu da ikonopi{e svoju intimu i sudbinu, izme|u za{to i ali, Raj~evi} hvata `ive re~i. De{ava se, pri tom, da mestimi~no grune deskripcija, na u{trb sublimacije, kao {to je, gdekad, i `udwa bez ploda. Do~im, ve}inom se ostvaruje wegova namera za novim vrednostima.

Svako ima ogledalo kakvo zaslu`uje, a pesnikovo ogledalo je kwiga. U ovom slu~aju, zajedno su pesnik i ptica.

Ravnopravno, kao protivte`a agresijama i nepravdama.

Po saznawu da Dragan Jovanovi}-Danilov priprema antologiju pesama o labudu, ra~unamo na ovu zbirku, koju su preporu~ila dva Mirkovi}a, ^edomir i Milosav, nipo{to ne bi smeo da previdi, ako ne `eli da se ogre{i o pa`we vredne Bal{ine zapise baladi~nog tona.

Radomir Mi}unovi}, “Zbiqa�, 2006.

Unnus mundis, 39, 2011 110

Slavica Spasi}

RAJ^EVI] BAL[A: POSVETE Beograd: Vedes, 2006.

U ovoj zbirci pesama autor se obra}a bezli~nom ~oveku, ali i bo`jem sinu kroz bes pitomog jagweta. Pesme su posve}ene Ivi Andri}u, Odiseju, Milo{u Crwanskom, Dostojevskom, Nikoli Tesli, Vinsentu Van Gogu, Filipu Vi{wi}u, ali i pesniku uop{te kad zadrhti u trenu osve{tana ruka. Tu je i poema “Ve~itim putnicima” koji su osu|eni na `ivot, kad zadwim atomima snage hvataju `ivotni zamajac, svesni bezizlaznog ambisa. Pesnik se pita o smislu egzistencije, u uslovima kad se kroz gr~ otpora nalazi na strmini bezdna, on je taj ve~iti putnik koji i sebe dovodi u pitawe. Kontemplativnog duha, Raj~evi} nas uvodi u neo~ekivane prostore, i to pustolovno i samotni~ki, da sjediweni s poznatim imenima i sami promi{qamo `ivot.

Mnoge se asocijacije ovde prosto name}u, u neizbe`nim susretima s velikanima kojima Raj~evi} posve}uje stihove protkane patwom. Prevashodno filozofske, pesme su ovde misaone i metafizi~ke “potke”. Dok ~itamo kwigu, pred nama iskrsavaju slike, portreti tih velikana u nekoj iskonskoj ti{ini, da smo im i mi posve}eni i predani.

I nema sumwe da se autor poistovetio sa svojim izabranicima o kojima pi{e na na~in prepoznavawa, tako da ~itaocu ostaje da i sam promi{qa o ovim velikanima, podstaknut misaonim sklopom Bal{e Raj~evi}a.

Novine Beogradskog, ~itali{ta broj 15, 16, 17, XI-XII 2006. i 2007.

Slavica Spasi} 111

Milosav B. Mirkovi}

RECENZIJA ZA: “OAZU U KAQUZI” Bal{a Raj~evi} (savremena poezija)

I nad pesni~kim rukopisom “Oaza u kaquzi”, Bal{e Raj~evi}a shvatamo: mnogo smo bogatiji `ivotom nego {to smo svesni. Jata misli, senzacija, aktova, pregr{ti misli i primisli, i snopovi asocijacija, pro|u kroz svet, bez pa`we, bez zastoja, i odu u nedogled i u nepovrat. Niz strujnih talasa izbruji, prostruji trenutno, muwevito, i smiri se, zaustavi. ^itave `ivotne ne}emo da `ivimo, ili ih `ivimo nesvesno, ili ih pustimo niz vodu. Neki su nam automatski, neki mehani~ki: prebrzo rasewujemo, sahrawujemo mnogo ne~ujnih `ivota, na{ih i tu|ih, bliskih i dalekih, – svetlosnih, kolornih, zvu~nih, taktilnih; i ne vidimo da smo ih bacili u nevidqivo le`i{te “na dnu tame svoga srca”. Kao pesnik, poput velikih prethodnika –Disa, Crwanskog, Desanke Maksimovi}, Stevana Rai~kovi}a, Branka Miqkovi}a, i na{ Bal{a Raj~evi}, trudio se, uprkos sebi i svojoj skromnosti, da uspostavi vezu sa zavi~ajem, istorijom, roditeqstvom, “zemqom koja jesam”, kako je pevala Desanka Maksimovi}, ili “~ovekov ~ovek sam”, kako je “{ifrovao” Oskar Davi~o.

I autor pesni~ke kwige “Oaza u kaquzi”, peva, govori o potrebi pesnika da se povinuje zakonima istorije u kojoj je anga`ovan kao ~ovek, kao personalnost. Poetski ~in, pesni~ko pismo, u prevashodno prvom licu, bilo je odgovor na poruke, na znakove istorije od kojih, najzad samostalan pesnik ume ~asno ute}i i pogledati je “s onu stranu” nebesa 112

i carstva zemaqskog. I ona je ta pesni~ka sloboda, sposobna da osloba|a druge – sve ve}a, sve dubqa {to je kao jedinka, nosilac te personalnosti ve}a, bogatija. Rastu}i od porodice, zavi~aja, biblije, {kolskog dvori{ta, ateqea i ulice, bulevara i aule, do velegradskog momenta u zrewu i pregnu}u. Poetika Bal{e Raj~evi}a i du{om i telom, i govorom i tvorom, izlazi iz qubi~aste, tamne poetike Branka Miqkovi}a, metafizi~kog lautara na{eg, – izlazi na {iroki, brisani prostor jezika koji je svestan i svojih mo}i-nemo}i, svojih urlawa i ti{ina. Stoga su uvodne pesme “Kaquga i oaza” posve}ene upravo Brankovom dubokom glasu u nama, “mrtvim ustima besmrtnih u{iju”.

Ali, Raj~evi}eva pesni~ka mapa sledi i ono {to je okru`ewe {to je hleb na{ nasu{ni, {to je “dnevni samogovor” kada smo zarobqeni sumom doga|awa, odmah tu, pored nas. Kataklizme, ratovi “nemiri od vijeka” izvode pesnika na ulicu, na poligon same savremenosti. On poku{ava da na|e izraz, da rasvetli slogan kojim odi{e wegova savest, ona gra|anska i poetska u isti mah. I zato svoju zbirku pesama ispuwava naoko raznovrsnim temama od anga`mana u umetnosti do opsednutosti stvarno{}u koja te~e “kao reka bez povratka”.

Predlo`io sam Bal{i Raj~evi}u neka sa`imawa, ukr{tawa i preoblikovawa pesama, i tako kwigu u~inio harmoni~nijom, “iznutra glasnijom”, pa po{to je nastavio sa radom na rukopisu i doveo ga do stepena kwi`evne homogenosti, rado ga preporu~ujem izdava~u, ~itaocima i kriti~arima savremene nam poezije.

Milosav B. Mirkovi}

113

Milosav B. Mirkovi}

NA BRANKOVOM TRAGU Bal{a Raj~evi}: “Oaza u kaquzi” “Univerzitetska rije~”, Nik{i}

Poezija ostaje nesvodqivo, neuhvatqivo i trenutno: da ga u~ini prisutnim, dâ mu snagu, mo} i obuhvatnost univerzalnog. Mo`da vi{e nego ikad `ivimo u vremenu op{tosti i mo`da je vi{e nego ikad potrebno da neprestano potvr|ujemo svoju nesvodqivu pojedina~nost. “Kao u groznici ili snu” pisao je 1924. Mati}, “govori}emo mutne, nepovezane re~i, pravi}emo besmislene i neumorne pokrete, da ipak sve to izrazi jasnu i tajanstvenu liniju jednog `ivotnog zamaha i jedne nesamerqive vidovitosti.” Za mene je u ovom odlomku najva`niji izraz “nesamerqiva vidovitost”; ostali kvalifikativi ve} su do`iveli svoju neophodnu korekciju. “mutne, nepovezane re~i” i “besmisleni neumorni pokreti” pretvorili su se u ne{to mnogo mudrije i svakako zrelije: [ta onda ostaje piscu, na koji na~in da se probije kroz tu sumu pam}ewa, koje je verno na svoj na~in, i neverno na svoj na~in, kroz tu ogromnost `ivota {to nas zapquskuje sa svih strana, kroz zaborav koji nas potkrada i koji naj~e{}e krije sve zlato istine... kroz te smrti {to nas kradu, kroz to vreme koje nam svaka mo} lomi; kako sa probiti kroz te re~i... do tog smisla `ivota?... [ta ostaje piscu onda nego da preda ~itaocu bele{ke iz raznih epoha... zabele{ke jo{ grozni~ave od gneva, jo{ tople od neposredne misli, pristrasne, ponekad tihe kao qubav...”

Svojom “Oazom u kaquzi” Raj~evi} se prikqu~io onim na{im pesnicima koji su u naje`im i prelomnim trenucima 114

veli~anstveno ispisivali takozvanu liriku nevremena za sva vremena. Jer, `ivot “Oaze u kaquzi” po svoj prilici bi}e dug i bogat. Raj~evi} se naime, “Oazom u kaquzi” na filozofski na~in bavio duhovno-egzistencijalnom pozicijom istorijskih saznawa i modernog pesni~kog iskustva.

Time je svom rukopisu obezbedio slojevitost i duhovno produktivan luk svedo~ewa i interpretacije egzistencijalnih i univerzalnih motiva.

Kao pesnik, poput velikih prethodnika Disa, Crwanskog, Desanke Maksimovi}, Stevana Rai~kovi}a, Branka Miqkovi}a, i na{ Bal{a Raj~evi} se trudio, uprkos sebi i svojoj skromnosti, da uspostavi vezu sa zavi~ajem, istorijom, roditeqstvom, “zemqom koja jesam”, kako je pevala Desanka. I autor ove kwige peva, govori o potrebi pesnika da se povinuje zakonima istorije u kojoj je anga`ovan kao ~ovek, kao personalnost.

Pesnik ulazi u igru sa smr}u, pomisli{ i prizove{ u se}awe wegov ~in. On kora~a gore, prema odmaknutom nebu, sna`no pro`et “slatkom opasno{}u”. [to se vi{e uzdi`e, nose}i znakove prkosa i pobede, smrt je upornija u nastojawima, da ga nisko obori. On to zna. Pred wom ne uzmi~e.

Nastavqa put “uvis”. Slu{a wegove re~i. razume ih. Na poziv: “Do|i, do|i”, on “ne trza”, ravnodu{no ide daqe. Ne ubla`ava `equ beskraj da savlada. Wegova voqa, ~e`wa i snaga prolaze kroz mnogobrojne opasnosti i pretwe. Ali, izme|u kretawa i zaustavqawa, po cenu `ivota, on bira dijalekti~no kretawe, jer je “slobodan da bira lupanar beskraja”. Ova odluka pokazuje wegovu izazvanu igru na smrt sa smr}u, glad za trajawem, za rizikom i opasnostima. Protiv smrti bije bitku za koren beskona~nosti. U toj bici, veoma izda{no, na wegovoj su strani: ponos, voqa i ~ulna oluja jezika.

Milosav Mirkovi} Buca, “Ilustrovana politika” 25.12.1993 115

Slobodan Rakiti}

Za kwigu “Zanos nije zabluda” 1994.

BAL[A RAJ^EVI]: “ZANOS NIJE ZABLUDA” (Recenzija)

Jedinstvenost pesni~kog izraza, miran, stalo`en, odmeren ton, karakteristi~ni su za zbirku pesama Bal{e Raj~evi}a Zanos nije zabluda. Ta zbirka nije li{ena neposrednog do`ivqaja, ose}awa za detaq, smisla za nijansu, ispovednih elemenata. Zbirka Zanos nije zabluda sadr`i qubavne pesme i predstavqa pohvalu qubanom zanosu. ^ulnost i ose}ajnost u ovim pesmama su sti{ani, katkad i prigu{eni, a qubavna ose}awa nisu prenagla{ena. Pesnik izbegava ekstati~na raspolo`ewa, patetiku i velike re~i.

Sve je dato s merom, jezi~ki jednostavno i gotovo ogoqeno.

Kao {to se vidi iz pesme “O qubavi ne pri~am”, pesnikov do`ivqaj qubavi nije kwi{ki, ve} kao da je istrgnut iz pro`ivqenog i do`ivqenog qubavnog dnevnika.

Zanos nije zabluda je zbirka intimisti~kih stihova, nije okrenuta od sveta ve} ka svetu. Kroz qubavne teme i motive provla~e se i drugi motivi, strepwa, strah, nada, `eqa, prolaznost itd.

Nova kwiga pesama Bal{e Raj~evi}a ne pose`e za pesni~kim apsolutom. U woj se stvari, qudi, pojave i ose}awe uzimaju relativno. Nema u woj apsolutnih odgovora na postavqena pitawa i probleme.

Stihovi iz ove zbirke, kao {to se vidi iz pesme “U moj `ivot”, kazuju o sveop{tem pro`imawu ~oveka i prirode, 116

tela i duha, ~ovekovog `ivota sa prirodnim pojavama. Ma kakve bile prirodne promene, wih bitno upotpuwuje, ~ak ih i natkriquje, qubavno ose}awe.

Qubav, qubavna ose}awa i do`ivqaji glavni su kvalitet ~ovekovog `ivota. To je ~ovekovo upori{te, odbrana, ohrabrewe i uzdanica pred `ivotnim nepogodnostima, destrukcijom i ~ovekovom prolazno{}u. Na neka op{ta pitawa ~ovekovog `ivota i delovawa Raj~evi} je poku{ao da d창 odgovore.

Ose}awe mere i jednostavnosti izraza, elipti~nost lirske fraze, i pored op{tosti tema i motiva, ~ini ovu zbirku pesama uspelom.

Preporu~ujem za objavqivawe.

Slobodan Rakiti}

117

Gojko Anti}

“SVETOGORSKE O^I” Pesma “Svetogorske o~i” Bal{e Raj~evi}a, skulptora, slikara, istori~ara umetnosti, kola`iste, a u novije vreme i zapa`enog pesnika, naoko intuitivno ulazi u (po)trag strukturnih znakova i znamena na{eg identiteta, zapravo, promi{qeno, mudro prati uhva}enu mudru re~, figurativno, fino oblikovanu pri~u o Svetosavqu, i snazi narodne (pravoslavne) mudrosti, o pam}ewu postawa i trajawu postojawa, svesti. Jezikom, stilom, sadr`inom, strukturom, naro~ito duhom svojim opservacijama “Svetogorske o~i” uspe{no uspostavqaju vezu sa davno pro{lim i sada{wim aktuelnim trenutkom na{e stvarnosti. Raj~evi}eva poetika, uop{te, temeqi motivistiku na bogatom, gotovo nepresu{nom izvoru jezi~kog, mentalnog, psiholo{kog, pa i nacionalnog prepoznavawa. “Svetogorske o~i”, su, uistinu, ono na{e “vizantijsko plavo...”

Gojko Anti}, 1994.

118

Gojko Anti}

U DOSLUH S LIKOVNIM Bal{a Raj~evi}: “Putokazi za prido{lice”, Prosveta, Beograd, 1996.

Vajar i likovni kriti~ar, slikar i kola`ista Bal{a Raj~evi} po~eo je da objavquje poeziju vremenski u punoj umetni~koj zrelosti. Izgleda da je Raj~evi}, vajaju}i i slikaju}i, zapravo i pisao poeziju koja se uklapa u proces wegovih metamorfoza (po~eo i nastavqa kao vajar sa velikim uspehom, zatim se dokazao kao likovni kriti~ar i esejista, slikar i kola`ista). U kwigama pesama “Molitva vajareva” (1992), “Oaza u kaquzi” (1993), “Zanos nije zabluda”, “Da li to be{e samo san” (1994) i “Putokazi za prido{lice” (1996) ~italac (sa)znaje da pesnik po rilkeovskom diktumu pravi jedan svoj stvarala~ki rezime i to onim izra`ajnim sredstvima koja su u datom trenutku bila autoru pogodnija. Posledwih godina, kao {to se da primetiti, Raj~evi} se tvora~ki potvr|uje, ne vi{e tako prioritetno slikawem i radom na skulpturi, ne ni likovnom kritikom (mada i to radi sa velikim zadovoqstvom i uspehom), ve} vi{e poezijom. Me|utim, ne treba zaboraviti da je wegova poezija u dosluhu sa wegovom likovnom izra`ajno{}u.

Kwiga lirskih (proznih) zapisa “Putokazi za prido{lice”, sa takozvanim pojednostavqenim na~inom forme, poetskom ma{tom slikara, ~istotom jezika, ubedqivo{}u, duhom zagonetnih vizija, nadstvarnom atmosferom, finom stilizacijom sa uravnote`enim odnosima ~ini po sadr`aju 119

do sada najkompaktniji Raj~evi}ev rukopis. Su{tina i omamqenost ovakvih zapisa, wihova strukturalna kompozicija opstojava na spoju emocionalnog i instinktivnog, na magiji intelektulano-spisateqskog tuma~ewa pojmova: puta i putovawa.

Sre}no na|enim naslovom – “Putokazi za prido{lice” – Raj~evi} ostvaruje ubedqivu umetni~ku tvorevinu ni-proza, ni-poezija i potire wihove razlike. Me|utim, wen pravi sadr`aj proisti~e iz neke egzistencijalne teskobe, iz stawa ~ovekove neizvesnosti, iz podvojenosti “ovog” (poznatog) i “onog” (nepoznatog) prostora, iz vere i sumwe, nade i mo}i smislova. Putovati zna~i osvajati, zna~i biti uvek na drugom mestu, upoznavati zakone i stawa one druge stvarnosti, biti izvan doma{aja na{eg empirijskog iskustva. A i}i iz jednog u drugo mesto (“Strepwa”, “Celina puta i putovawa”) zna~i biti u strahu od praznine, samo}e, odupirati se muklini.

Iz zapisa u zapis mo`e se sa u`ivawem pratiti lucidno preobra}awe senzibiliteta u rasko{ne sadr`aje, uzbudqiva vi{ezna~nost u dosluhu je sa nadahnutim reminiscencijama, sa zanosom koji prelazi u zvu~no-ritmi~ku polifoni~nost (“Koliko `ivota u jednoj tre{wi”). Glasovi i poslovi, slutwe i prizori, odjeci i odsjaji, sve je povezano, sve je “putokaz za prido{lice”. A na tom putu prisutno tvor~evo ose}awe sku~enosti (“Strepwa”), ti{ine, usamqenost, ona ujevi}evska strepwa du{e koja se stvarala~ki kretala i s visina “slu{ala o~ima” “znawe i pojedinosti”. Prime}uju}i u sebi uplive i uticaje sa raznih strana i prera|uju}i sve to svojom samosvojnom li~no{}u, Bal{a Raj~evi} je stvorio svoj autenti~an mikrokosmos predela i predmeta (“Pegaz”), svoje gledawe na svet.

Deskriptivnim naznakama (“Susretawa”), kompaktno{}u naracije (“Kad se jednom otisnemo”), unutra{wom progresivno{}u pri~e (“Koliko `ivota u jednoj tre{wi”), 120

mudro{}u izvornosti (“Susretawa”) Raj~evi} kao da je “Putokazima za prido{lice” poetski i metafori~no zaokru`io celokupnost sveta i ~oveka u svetu, onom wegovom, poetskom. Kao vajar i slikar, kao pesnik pre svega, on je svojom kwigom proznih zapisa “Putokazi za prido{lice” u{ao suvereno u proces materije, u proces du{e i duha.

Gojko Anti}, “Borba” 5.12.1996.

121

BRANISLAV Boji} – Banika

ZAPU]ENOST U GLASNE TI[INE RE^I (Nad poezijom BAL[E Raj~evi}a)

Bal{a Raj~evi} (1941) vajar, slikar, pesnik i likovni kriti~ar do sada je objavio slede}e kwige: SKULPTURA TOMISLAVA KAUZLARI]A, 1988. ZA UMETNOST, 1989, OD TEORIJE KRITIKE DO UMETNOSTI, 1966. pesni~ke kwige: MOLITVA VAJAREVA (1992), OAZA U KAQUZI (1993), ZANOS NIJE ZABLUDA (1994), DA LI TO BE[E SAMO SAN (1994), TI[INE I PUTEVI (1995), PUTOKAZI ZA PRIDO[LICE (1996). Za nepunih dakle, deset godina, tri izvanredne kwige kriti~ko-bibliografske proze i {est pesni~kih kwiga. U komentaru posledwe Raj~evi}eve pesni~ke kwige PUTOKAZI ZA PRIDO[LICE Milosav Mirkovi} ta~no zapa`a: “U kratkim zamasima i otkosima, kao da pi{e i peva u hodu, Bal{a Raj~evi} ispisuje misaone staze i bogaze bi}a, zate~enog na raskr{}u nade i bezda|a ciqa i bespu}a. Na putevima ove pesni~ke mar{ute nena ni predaha, ni stanica, ni odmora”. Zastati treba za tren, nad poezijom Bal{e Raj~evi}a. ... Verovatno da su ~vori{ne ta~ke poetskog ispisa Bal{e Raj~evi}a, u wegovoj dosada{woj pesni~koj pustolovini sadr`ane u slede}im konstituentima wegove poezije: – vi{estrukost wegovog `ivotnog i pesni~koumetni~kog iskustva i potpuni oslonac na ta iskustva, pesni~ko i iskustvo kao iskustvo uzeto iz wegove osnovne umetni~ke vokacije (pevawa), kao najmla|e wegovo iskustvo, 122

slikarsko iskustvo i iskustvo vajara kao iskustvo po nagonu i daru i `ivotno iskustvo, ve}e od wegovog umetni~kog, posebno pesni~kog iskustva, – moderna jezi~ko-govorna i versifikacijska vokacija, i kroz modernost jezika i pevawa, tragawe za sopstvenim pesni~kim i qudskim identitetom kroz nove predmete pevawa i novi li~ni odnos prema zvukovoj vrednosti onoga o ~emu se peva, – intelektualno-kontemplativna opsednutost pitawima egzistencijalne ~ovekove datosti, me|u kojima posebno dominiraju ona, u kojima se gledaju odnosi ^OVEK-SVET, POJEDINA^NO-OP[TE, DEO-CELOST, i dr.

Otuda, razumqivo, i upitnosti: O ~oveku kao dru{tvenom bi}u koje ne mo`e van ~opora. O ~oveku kao mno{tvu qudi u sebi, O samo}ama koje su sinkretizmi destrukcija, o sudbini ~ovekovoj da bude sam, O lajbnicovskoj sumwi da ako je ovaj svet najboqi, kakvi li su drugi svetovi! O sumwi u stvarnosti red stvari (mo`da i najmarkantnijoj karakteristici ovoga pevawa, O sumwi kao mi{qewu po sebi...

Qubav kao sopstveni oblik u pesmi, kao kategorija oduhovqene re~i, kao “neprisutno prisustvo”, ono o ~emu se ne peva uvek, a uvek je u pesmi, qubav sa kontemplativnom sadr`inom (osim u kwizi ZANOS NIJE ZABLUDA u kojoj se pojam qubavi defini{e kao deo pojma ~oveka, a ovaj kao deo ukupne Op{te prirode).

Kod Bal{e Raj~evi}a istori~nost ima izuzetno mesto.

Wome se stvari (posebno stvari pesme) dobrano tuma~e. To se ne vidi odmah i iz daqine. Zagledanost u ni`e slojeve pesme Bal{e Raj~evi}a otkri}e nam neprestanu ZAPU]ENOST U GLASNE TI[INE RE^I! Sve se posmatra u trajawu, u nastanku i nebivawu. Istori~nost (uslovno re~eno) jeste oznaka za sagledivost predmeta pevawa u jeziku, u leksici, u zvuku u pesni~kom ume}u. “Zapo~iwawe pevawa znakom”, bitan je uslov za postupak nastajawa pesme. Na123

jverovatnije je da pesma postoji oduvek, bez obzira da li je napisana ili ne! I naravno – zauvek! Zato sinkretizam re~i, zvuka, boje, valera (koji je zvuk boje) u samome su bi}u artizma pevawa i slikawa Bal{e Raj~evi}a. Bez wega (sinkretizma) ni~ega ne bi bilo, ~ega u izobiqu ima u poeziji i slikarsko-vajarskom bi}u Bal{e Raj~evi}a! Pesnik, vajar, istori~ar umetnosti, likovni kriti~ar – sve su to razli~ita imena za puninu jednog stvarala~kog duha.

Ako nije istovremeno, i nije sve odjednom, taj duh je te{ko u stawu da bude samo ne{to od toga, da bude samo jedno! CELO podrazumeva istovremenost bivawa u svemu” “Pi{em pi{em pesme vapaje” – ka`e Bal{a Raj~evi} u pesmi PI[EM iz kwige OAZA U KAQUZI! I podse}a nas na pesni~ko iskustvo savremenosti ovovremenosti, sada{wosti. Na ovo {to savremenost meqe u mlivo prohuja i nepovrata. Zato je ~ovek samo sredi{te de{avawa, dakle istorije i kretawa, i mada sam vanvremen, on je mera vremena paradigma za jedinstvo duhovnog ~ovekovog prostora u svetu koga je materijalnost gotovo uni{tila. Vreme je i ina~e sna`no utemeqeno u pevawe Bal{e Raj~evi}a. To je vidqivo u svim wegovim pesni~kim kwigama, a u posledwoj PUTOKATU ZA PRIDO[LICE ona je zauzela sredi{ni prostor pesme – prozodije! “U svakom sada{wem trenutku imam dokaz da `ivim, trajem kroz sada, kroz niz sada trenutaka...” re}i }e u tekstu “U svakom sada{wem trenutku”!

Ne{to daqe u istom tekstu sasvim }emo se pribli`iti toj vremenskoj determinanti: “Misao u sada-ovde, ovom trenutku, fizi~kom trajawu, sa svim impulsima, procesima `ivqewa, najvi{e je vezana, zarobqena, stopqena sa telom kao tvoriteqem, ali svaki pogled kroz prozor, prozor telako~ija, prostorne pokretne ta~ke, sada-ovde prostornog kutka na putu, svaki pogled iza-napred, osloba|awe je od inercije sada-ovde trenutka.”

124

Izrazito sna`no okru`ewe tom dnevno{}u `ivqewa, tim svakodnevnim i obi~no{}u ponudilo je prakticisti~ku filozofiju dnevnosti, u modernom pesni~koj promisli sveta i sebe u tome svetu! Ne dakle, od Op{teg ka pojedina~nom, nego od pojedina~nog (~itaj sopstvenog) iskustva ka tome Op{tem spoznato i saznajnom sebe (pesme “Atini Onazis”, “Sizifu”, “Homo televizukusu” i jo{ nekim iz kwige OAZA U KAQUZI. Slika “pomra~enog sveta” kao vizuelizacija svakodnevqa, kao neizbe`ni pejza`, kao okru`ewe u koje }e pasti ptica feniks / “pada{ na zemqu/ukletu/ukaqana bela krila/ ulepqena zlatna perja/gnojnim blatom u mo~vari/tog bezverja”. I mada gdekad nesavr{enog i necizeliranog stiha pesma posti`e pun pogodak ba{ tim arhaizmom “ure|enim neredom”.

“Sli~no je i “U zagrqaju |avola”, “Kaquzi”, “Vreme ubica” “Ru{iteqima” i drugim, prava kaquga sveta ili svet kaquge, mrak, htonski izgled ~ovekova `ivota.

U ne{to ni`im, dubqim strukturalnim nivoima poezije Bal{e Raj~evi}a, ispod sloja koga bismo mogli uslovno ozna~iti kao ulazak u pesmu, kao pristup pesmi, sme{ta se kao nekakva razre{nica, o~i{}ena, prosvetqena, zabrinuta i iskrena kontemplacija, u izvesnom smislu oporuka ovoga pevawa nekome i ne~emu, iz koga je dosta jasno ~itqiva {ansa za taj na{ krhki svet stvarnog i stvarnosnog, {ansa za ~oveka “homo intelektusa” u kome se taj nagr|eni i farsi~no neure|eni svet najvidqivije i najbolnije i prelama. Na toj filozofskoj poziciji, i istori~nost i modernost i egzistencijalni ~ovek tragizam i efemerija na{e neumitne prolaznosti, to vreme kao fenomen ni{tewa ~oveka i sveta, i sazdavawa drugog ~oveka i drugog sveta ali bez nas u wemu, dobijaju posve nove konotacije i ~ine pesni~ko obra}awe Bal{e Raj~evi}a itekako relevantnim naro~ito kada su u pitawu pesme okrenute egzistencijalnom 125

~ovekovom bi}u kao jedinom autenti~nom. [ta je u tome autenti~nom svetu Bal{e Raj~evi}a autenti~no? Pre svega drugog, ose}awe za meru u obra}awu svome ~itaocu, potom doziranost lirskog u onome {to je u pesmi racionalno, pro`ivqajno, smisleno i spoznajno... Drugo, primerenost jezika i pesni~kog vokabulara postupku i versifikacijskoj konstrukciji koji su u slu`bi jasnosti i bi}u osnovne ideje.

Pesma mora da ima zvuk. Ona nema drugog dokaza da je `iva. To je znak da postoji! Pouzdani znak da je uop{te pesma. Gdekada je taj zvuk va`niji i od same re~i (recimo u tre}oj pesmi Branku Miqkovi}u “Tra`im re~”.

Mit i mitolo{ko, tako|e su ~vrsto utemeqeni u poeziji Bal{e Raj~evi}a. Mo`e nam se u~initi da je eti~ki stav Bal{e Raj~evi}a sadr`an skoro sav u mitskim i mitolo{kim odre|ewima i da na diskretan na~in stoji u samim temeqima Bal{ine pesme (“Ahasver”, “Valkan”, “Mars”, “Zevs i drugim pesmama (“Mesec, “Venera”, “Zemqa”, “Lotreamon”).

Vizuelnost Bal{ine poezije, “gledivost” wegovog stiha, svojstvo da se pesma “vidi”, ima ishodi{te e samo u wegovom slikarso-vajarskom radu, nego i u wegovoj ukupnoj umetni~koj naravi, u `eqi da se stalno ostvaruje taj sinkretizam umetnosti (slike i pesme) kao punina sopstvenog duhovnog bi}a. Otuda u Bal{inoj poeziji boja, naj~e{}e crna, i materijalni naj~e{}e cigla, zid, beton, cev, podovi, lukovi, stropovi, tremovi, krovovi, balkoni i dr. imaju svoju dubqu umetni~ku zasnovanost i {ire zna~ewe... celina pesni~kog bivawa, ono dakle, do ~ega je pesniku ponajpre i stalo.

Neko je rekao da je ILUZIJA mo`da i jedina prava istina. ^ovekova drama, wegov op{ti udes, nikako nije u iluziji, nego u izlasku, u progonu iz we!

126

“U{li smo u tu|i svet koji be{e toliko na{...� /NISMO SE POMICALI/ Najbrutalnije {to ~ovek ima pred sobom nije – smrt!

Nego vra}awe u realnost, povratak iz iluzije. Samo sa sobom pesnika nikada ne zna {ta }e, zato {to prekomerna stvarnost prirodno ne trpi onestvarenost i san. Zato Bal{a Raj~evi} gotovo nepogre{ivo sluti doma{aje sopstvenog sna u pesmi {to recimo kwigu DA LI TO BE[E SAMO SAN i ~ini druga~ijom i ujedna~enijom od ostalih wegovih pesni~kih kwiga. I po svoj prilici kwigom autenti~nog pesni~kog artizma. Izme|u kwige OAZA U KAQUZI i kwige DA LI TO BE[E SAMO SAN postoji velika i rekao bih ~ak su{tinska razlika. Iz kriti~kog uma, iz nezadovoqstva ure|eno{}u sveta, iz sveta imenovanog kaqugom, poetika Bal{e Raj~evi}a modelovala se u pesni~ki ispovedni ispis li~nog i dubqen tragizma, u smireni, misle}i i sti{ani pesni~ki tok, u kome se celokupna stvarnost pesme podre|uje artisti~kim zahtevima lepog, i u kome ume}e uspostave pesme nosi prevagu nad suprotstavqeno{}u svetu ma kakav on(svet) bio.

To je verovatno odlu~uju}i odskok u oblikovawu sopstvene poetike i definisawu sopstvenog pesni~kog manira i stila. To je zna~ajan pesni~ki kvalitet. Prirodno, to nije, a objektivno nije ni mogu}e u~initi u svakoj pesmi, podjednako ~vrsto i dosledno uverqivo. Niti na isti na~in. Intimisti~ki intonirana poezija kwige stihova DA LI TO BE[E SAN unela je u odnosu na predhodne kwige ovoga pesnika, jedan novi zvuk, i jedan druga~iji vrednosni red u leksici i rasporedu pesni~kog materijala.

Dobila se tako dragocena pesni~ke OP[TOST, prijatno su se is~istile odre|ene situacije unutar strukture stiha, i u jednoj reklo bi se osvetqenoj atmosferi znatno porastao umetni~ki efekat pevawa. Naro~ito je to vidqivo 127

na pesmi koja je svoje ime i pozajmila kwizi “Da li to be{e samo san”, u kojoj je najprimereniji na~in progovorila velika poetika na{e romanti~arske tradicije, i to u onome, u ~emu je ta tradicija i ostala nezaboravnom.

Uop{teno re~eno, u poeziji Bal{e Raj~evi}a i nema olakog, besciqnog, lakoumnog eksperimentisawa. Naro~ito ne po svaku cenu! Re~ima je ugodno u poeziji Bal{e Raj~evi}a, zato {to su re~i u ovoj poeziji po{tovane shva}ene ozbiqno, i nema ni~ega {to bi im umawilo ili oduzelo smisao. Mislim da je ciklus pesama “U slavu Dionisa” gotovo zagrcnuto intiman i pesni~ki ~ist, kako versifikacijski tako i u celini artisti~ki.

“Na{a tela kao otoci blizanci sa duhom Hipnosa i srcem Dionisa ko Atlantida sada nevidqivo tonu na opijeno dno crne rupe...” /ZAPLOVI]E NA[A SOBA [KOQKA/ Prvi ciklus pesni~ke kwige ZANOS NIJE ZABLUDA nosi naziv “Mo}i preobra`avawa”. Svaki ~italac ranijih Bal{inih pesni~kih kwiga, mogao je re}i da je takav naslov jedini pravi za naslov ove kwige.

Tridesetak pesama (ta~nije 29) raspore|enih u pet pesni~kih krugova kao da su nastavili da dopisuju, da dori~u i dopevavaju pesni~ku avanturu ranijih Bal{inih pesni~kih kwiga. [to-{ta se u ovoj pesni~koj kwizi redukovalo, pro~istilo, prosejalo i svelo, zgusnulo i sa`elo, kao da je stvarala~ki postupak Bal{u Raj~evi}a odveo na stazu onog esencijalnog, {krto-misle}eg, decidnog i bespogovornog pesni~kog ispisa.

Prvi put u naslovu jedne wegove kwige sre}emo re~ “Qubav” i to u nekoliko pesama, zatim re~ `ivota, pa Sre}a i Lepota. Tih re~i kao da Bal{inim pesni~kim kwigama nije ni bilo, ili ih je bilo tako malo da se bez te{ko}a nisu 128

ni mogle primetiti. A re~ @ena, kao najja~a pesni~ka senzacija, nije vi{e ostala pesni~ka fikcija, nego samo sredi{te pesme, kojoj se subjekat pevawa direktno obra}a kao ne~emu {to zatvara tu Celost pesnikovog sveta.

“Ja i Ti, MI Ti, ja, Mi Sami svet”. /QUBAV/ Izrazito lirske zvukovnost, poezija kwiga pesama ZANOS NIJE ZABLUDA prepuna anafori~kih obrta, uistinu je vi{e intimisti~ka, vi{e qubavna i zanesewa~ka, nego ostale pesni~ke kwige ovoga pesnika. Mo`da se {to je pesmi i pesniku svojstveno, bez nekog pravog razloga, izgubio interes pesnika za kriti~ko slikawe sveta, i za neke brojne druge teme, a mo`da su strukturalne veze unutar najve}eg broja pesama previ{e postale labavim, ponegde i sasvim tankim, pa je izostala ona uzvi{ena i ~vrsta Op{tost karakteristi~na za Bal{ine ranije pesni~ke kwige.

Utisak je da je zbog re~enog, u kwizi pesama ZANOS NIJE ZABLUDA i artisti~ki u~inak ne{to “tawi” naro~ito s obzirom na temu qubavi prema kojoj je trebalo iskazati vi{i stepen pesni~ke kriti~nosti, autenti~nosti i bogatstva pesni~kih ideja, koji i ina~e od ovoga pesnika uvek o~ekujemo.

U svakom od pet ciklusa pesama izdvaja se najmawe po jedna pesma tipi~no Bal{a-raj~evi}evska, zbog ~ega bismo i bili u obavezi da pesme: “Sve pretvara{ u stih”, “Puno tebe”, “Zanos nije zabluda”, “Lepota”, “Velovi” i “Kasno” posebno spomenemo i istaknemo. Verovatno ne bi bilo prejako re}i da je pesnik Bal{a Raj~evi} ovom svojom kwigom `eleo da vrati dug ve~noj pesni~koj temi, temi qubavi koje u ranijim pesni~kim kwigama (izrazite kontemplativnosti) ili nije bilo dovoqno, ili nije ni bilo, {to se liriku kakav je Bal{a Raj~evi} te{ko pra{ta.

129

Svojim dosada{wim pesni~kim rezultatima, pesnik Bal{a Raj~evi} uistinu se integri{e sa podjednakim uspehom u vi{e umetni~kih (pesni~ko-slikarskih i vajarskih) sfera, pa sa razlozima sadr`anim u samome wegovom umetni~kom delu, moramo iskazati o~ekivawa i nadu, da }e ovo pesni~ko i uop{te umetni~ko wegovo delo itekako trajati, i ostati na nogama istinske i pesni~ke i likovne lako prepoznatqive samosvojnosti, {to nikada nije bilo malo postignu}e.

Sve u poeziji i pisawu Bal{a Raj~evi}a okrenuto je na stranu ~ovekovu, na tu visoku stranu Umetnosti i Lepote, a to je ~in ve}i katkad i od same pesme ili slike. To je ~in ~ovekosti. Zarad toga ~ina i postoji Umetnost i vaskolika duhovna energija.

BRANISLAV Boji} – Banika, kwi`evnik ^asopis “Kultura�, april 96.

130

Milosav B. Mirkovi}

Recenzija:

BAL[A RAJ^EVI]: “PAD NA[ SVAKIDA[WI”

Kratke, kao no`em rezane, proze i viwete Bal{e Raj~evi}a, “Pad na{ svakida{wi”, koji autor naziva proznim zapisima, ne iscrpquju se u igri oda{iqawa i primawa, Ova zgusnuta, ~as monolo{ka, a ~as dijalo{ka proza, se eksponira namah, tu pred nama samima: ona nije mawa od analogne “egzistencije trenutka”, u svoj svojoj smelosti skaza i iskaza. Mogao bih slobodno re}i da je ovo minijaturna proza uzvra}awa, jer `ivot se preta~e iz govora u govor, iz magme i magle svakodnevne komunikacije u govor “de`urnog pesnika”, kakav je, bez ostatka i bez dlake na jeziku, a autor ove kwige – Bal{a Raj~evi}.

Iz veristi~kog susreta sa stvarnim i stvarnosnim ova istan~ana proza male forme prelazi u nemirno, uzburkano pesni~ko tkivo, da bi se, idu}i daqe, zaustavila na ironi~nim pasa`ima i pasti{ima. Ali i taj ironi~ni obronak ove kwige nije zubat, grlat, ujedqiv: on je samo drugo lice melanholije, kojom je, na ve}ini stranica, zasejana ova proza, na liniji koja se {titi naslovom “Pad na{ svakida{wi”. Stoga radomice, danas i ovde, preporu~ujem i pozdravqam ovaj rukopis, ovo novo kwi`evno zave{tawe ina~e uglednog skulptora i slikara Bal{e Raj~evi}a.

Milosav M. Mirkovi} 131

Nenad Manojlovi}

“PUTOKAZI ZA PRIDO[LICE” Vajar, slikar, pesnik i likovni kriti~ar Bal{a Raj~evi}, u izdawu beogradske Prosvete, objavio je kwigu “Putokazi za prido{lice”.

Prvu kwigu B. Raj~evi} objavio je u punoj zrelosti, u 47-oj godini, a zatim u toku narednih osam, sve ostale.

Pokazalo se da je na kwi`evnom boji{tu svoje vr{wake, koji su mnogo ranije po~eli da objavquju, sustigao je mnoge ostavio daleko za sobom.

Ove lirske pesme u prozi pokazuju da je on izuzetno zrela stvarala~ka li~nost, sa izvornim znawima i nadahnu}ima iz raznih oblasti umetnosti, koja, naravno, nije zloupotrebio. On je u ovoj kwizi, koja nosi vi{ezna~an i primamqiv naslov “Putokazi za prido{lice”, poku{ao da dâ pesni~ki odgovor na jedno ve~ito intrigantno pitawe: “{ta uraditi sa samim sobom, pred putevima nama potpuno nepoznatim”. I sama konstrukcija ove, po obimu nevelike kwige, zasniva se, tematski, na putevima, putovawima, putnicima, svetovima, raskr{}ima, putokazima, susretawima...

Kompozicija kwige je ve{to i suptilno ura|ena: ~etiri celine koje se prirodno i skladno uklapaju jedna u drugu ili izlaze jedna iz druge. Pravo putovawe podvla~i pesnik je putovawe sobom. Jer, kako spoznati svet ako ~ovek ne otkriva, a nemogu}e mu je sve otkriti – tajne svoga bi}a. Wegova pesni~ka iskustva su za nas inspirativna. Zaista je u stawu ne samo da nam okupi pa`wu, ve} i da nam ulije jedno ose}awe sigurnosti; da nije sve oko nas propast ili iluzija, 132

da je u nemerqivim prostranstvima duha ostalo jo{ mnogo prostora za radosno `ivqewe.

Naravno, nije se lako probijati kroz lavirinte zna~ewa ove kwige ali se pri wenom ~itawu budi jedna vrsta humanosti i poverewa u samoga sebe.

Gde je te snage prona{ao Bal{a Raj~evi}? Da li mo`da u umetnosti ili filozofiji?... Nisu u pravu oni kriti~ari koji tvrde da su u wegovoj poeziji emocije ustupile pred misaonim. Nama se ~ini da je u wegovoj poeziji simbioza ove dve sfere ostvarena na najboqi mogu}i na~in.

Kwiga Bal{e Raj~evi}a zahteva ~itaoca sa velikim iskustvom – ~itala~kim i `ivotnim. Tajne koje on otkriva, putem poezije, su tajne `ivqewa. Put wihovog otkrivawa, posredstvom Bal{e Raj~evi}a, je zaista primamqiv i u najboqoj je tradiciji na{e poezije.

Nenad Manojlovi}, Jutarwi program Radio Beograda1996

133

Dr Prvoslav Rali}

BAL[A RAJ^EVI] – ^OVEK, PESNIK, SLIKAR, VAJAR, PUTNIK Ko ne zna nek zna: Bal{a je sa Baltika, iz Baltimora, sa dna Balha{kog jezera.

Bal{a je predak Bal{i}a, stare srpske feudalne porodice, koja je imala jedno, ali svetsko, selo, pomiwu se pre Kosovskog boja, od 1360. Najpre su dr`ali Bar i Budvu, posle Skadar a onda celu Zetu.

Na{ Bal{a je IV Bal{a, sin mu je Bal{a III koji je ratovao sa Venecijom i zave{tao Zetu svom ujaku, Despotu Stefanu Lazarevi}u, prvom i pravom srpskom pesniku. Sada Vam je sve jasno: za{to je Bal{a i pesnik i vajar i putni i slikar, i veliki doma}in.

Milisav Mirkovi} Buca je dobro uo~io: Bal{a je Tin Ujevi} na{ih dana: “Mi smo dugo i{li, put je bio dug, /Kasno opazismo na{ put be{e krug”.../ Svi mi ve~eras ovde smo do{li prate}i “Putokaze za prido{lice”. I {ta smo otkrili: “U neprekidno budu}nosti, potpuno zaboravqen, i odavno nevi|en, vra}am se Izvoru, naj~istijem devi~anskom, gde su me oduvek o~ekivali”.

Evo nas, ove no}i, na tom wegovom izvoru, na izvoru neumornog putnika, koji ne uzima tu|e ve} stvarala~ki daje trajne plodove.

Dekart je govorio: “Mislim, dakle jesam” – Bal{a uz to ka`e jo{: “Putujem, dakle, pesnik sam, vajar, prijateq” 134

“Ja sam oko na nogama” – Peva Bal{a. “Ve~iti putnici nemaju mira”... “Nikad se zavr{iti ne}e putovawe” “Koliko putnika, toliko putovawa”. Svi smo ve~eras bili putnici ka poeziji i skulpturi Bal{e. Stigli smo. Ovo su prava susretawa. Uvek novi izlasci. Kroz prostor i vreme. Hvala, ba{ hvala Bal{i, za na{ pad svakida{wi, putovawe koje traje i uzrast i cvetawe ove no}i. Bal{a nam je omogu}io da se probudimo u tami i da time otvorimo novo veliko pitawe. [ta re}i novo? Sve {to je napisano, naslikano, izvajano – mo`e da bude prevazi|eno. Zato volite i stvarajte.

Ba{ Hvala BAL[I, BA[ ^OVEKU. Dr Prvoslav Rali} RADIO BEOGRAD, II programa: Putevi kulture, 5.8.1997.

135

Dragiwa Uro{evi}

“PAD NA[ SVAKIDA[WI” U kwizi “Pad na{ svakida{wi”, Bal{a Raj~evi} donosi svet moralne i socijalne nelagodnosti i upitanosti; jedinka negoduju}i funkcioni{e u kolektivu koji nema ose}aj za vi{e vrednosti i ideale, pogotovo je svet umetnosti skrajnut i marginalizovan. Pesnik se sa takvim stavom prema umetnosti ne miri, kao {to se ne miri sa onim {to nije ~ove~no i lepo. Pobunom zbog izostanka uzvi{enosti ne}e se ~uti daleko, misli pesnik ali i pored toga treba di}i glas u odbranu lepih tvorevina u svetu; ma koliko bio mali auditorijum koji }e nas ~uti, ostaje trag o tome da se nismo mirili sa preovla|uju}im svetom. ... Tekst kwige “Putokazi za prido{lice” je gu{}i i pesni~ki izrazitiji; u wemu se postavqaju pitawa na{e egzistencije i esencije, na{eg psiholo{kog bi}a i stava, nemir se preta~e u lepo srezane re~enice u kojima }e sebe morati da tra`e suptilniji ~itaoci. U ovoj kwizi pesnik Bal{a Raj~evi} pokazuje ve}e prisustvo onog tako dragocenog izo{trenog pesni~kog senzibiliteta i tra`i od nas da u~estvujemo u malim odsjajima psihe i malim odsjajima probrane svakodnevnice. Kao {to mu je u prvoj kwizi tekst u jakim i {irokim iskazima, tako je u drugoj kwizi sa`et i doveden do ose}ajne minucioznosti; u vrednosnom smislu ~italac ne treba da se opredequje – radi se o dva pesni~ka stava i razli~itim pristupima tekstu ali i o razli~itom na~inu dosezawa inspiracije. U prvoj }e sebe morati da tra`e posve}enici a u drugoj ako prihvati tanani vez ose}ajnosti mo}i }e sebi da na|e ve}i broj ~italaca.

136

Bal{a Raj~evi} nema u svojim iskazima praznih hodova, on ne govori lepo govora radi ve} lepo govori da bi se iskazao kao misle}i, ose}aju}i ~ovek; i u jednom i u drugom slu~aju on dose`e semanti~ku jasno}u i ne prikqu~uje se postoje}im izmima. Vladaju}i modernim iskazom, pesnik gradi vlastitu optiku primawa utisaka i do`ivqaja i prenosi nam ih sa verodostojno{}u. Iako se pre iskazao kao likovni umetnik a kasnije kao pesnik, B. Raj~evi} pokazuje da poznaje zanat ~arawa re~ima.

Dragiwa Uro{evi}, “Borba� 21.08.1997.

137

Nenad Manojlovi}

“JAGWILI[TA” ...”Jagwili{ta” su najboqa pesni~ka kwiga Bal{e Raj~evi}a, slikara, vajara, esejiste i likovnog kriti~ara.

U ovom, po obimu nevelikom delu, do{le su do izra`aja sve najbitnije stvarala~ke osobenosti ovog umetnika. Pleni wegova zrelost, suptilnost i iskrenost iskaza, jednostavnost jezika. Kwiga ima ~etiri dela a granice me|u wima su vi{e formalne prirode, a mawe su{tinske. Jer, o ~emu god da peva Bal{a Raj~evi}, peva o avanturi ~ovekovoj pod zvezdom. Wega zaokupqaju eti~ka i esteti~ka razmi{qawa o sudbini umetnosti, mogu}nosti komunikacije me|u qudima. To naro~ito dolazi do izra`aja u prvom ciklusu “Re~ i pesma”. Neki od wegovih stihova iz ovog poglavqa su antologijski.

“Re~ je ubica / I osloboditeqica / Mi re~ima vladamo / One nas poseduju. / Re~ je na{e ro|ewe / Kroz re~i postojimo / Sa wima / I nestajemo. / Re~i su izvor / I u{}e / Sve kroz wih polazi / Sve se u wih vra}a / Kao u zemqu / Kao u more.

Drugi ciklus “Jagwili{ta” kroz metaforu o jagwetu i zecu donosi odnos ~oveka prema prirodi, u krajwoj liniji prema samom sebi i svojoj budu}nosti. Ovde je pesni~ka ve{tina Bal{e Raj~evi}a do{la do punog izra`aja. ^ujmo: Ze~je noge su opruge / Spasa / Skok iznad ponora / Ze~je noge ~e`wa / Odvajawa od tla / Oli~ewe samog skoka / U nebo. / Ze~je noge su ruke / Bla`enog / Pru`ene sa zemqe / Spasu visina. / 138

U posledwa dva ciklusa “^e`wa kameleona” i “Bezna|e nade” daruju ~itaocima pregr{ nezaboravnih stihova kroz metafore o maskama, `ar ptici, cvetku u kaquzi, preobra`aju pustiwe i pupoqku u ledu.

Upitanost, strepwa, pa i strah koji stoje pred ~ovekom na{eg vremena, ali u isto vreme i nada – tematsko-motivske okosnice su stvarala{tva Bal{e Raj~evi}a. Wegovo pesni~ko poimawe sveta, protkano iskustvima zrelog slikara i vajara – sna`no je, ubedqivo i originalno.

Privla~i ~itaoce i su{tinama i lepotom iskaza.

Nenad Manojlovi} Jutarwi program radio Beograda, 4.11.99.

139

Zoran Bognar

NAD OBOLELIM SVETOM Bal{a Raj~evi}: “Jagwili{ta” Monada, Sremska Mitrovica, 1999.

Bal{a Raj~evi} (1941), vajar, slikar i pesnik, autor je tri kriti~ko-esejisti~ke kwige, jedne kwige kratkih pri~a i {est zbirki pesama. U svojoj najnovijoj KWIZI pesama “Jagwili{ta”, kroz ~etiri koherentna ciklusa (“Re~ i. pesma”, “Jagwili{ta”, “^e`wa kameleona” i “Bezna|e i nada”) Bal{a Raj~evi} nastavqa da peva svoju, ve} prepoznatqivu, poetiku sa isto onoliko bunta i gor~ine kao u prethodnim kwigama, ali sada mnogo sofisticiranije i sa o~iglednim uzlaznim zanatskim amplitudama.

Poezija ovog pesnika ozna~ava izvesnu dijalekti~ku pretpostavku u svetu; ona jeste emotivna reakcija na sve {to se zbiva, ali ta emotivnost, naravno, nije bez osnova, jer je motivisana dru{tvenim i istorijskim okolnostima. Kwiga “Jagwili{ta” ispisana je u formi, ako tako, u slobodnoj interpretaciji, mo`emo da ka`emo, psihodnevni~ke poeme u kojoj je opevano sve {to je pesnik do`iveo, ali ne iz razloga da bi apostrofirao pojedine detaqe iz sopstvene biografije, ve} da poka`e kako se u ~oveku `ivot formira i raskrupwava, kako postaje istorijsko iskustvo, kako osloba|a sputane energije i prikriveno svetove – i, najzad, da poka`e kako sam ~ovek u pesni~koj viziji osloba|a svoju li~nost i prilago|ava se novim “prirodnim”, dru{tvenim i istorijskim situacijama. Dakle, Bal{a Raj~evi} kao i ve}ina pesnika s kraja ovog veka i milenijuma, peva o pot140

puno poreme}enim eti~ko-estetskim vrednostima, o i{~a{enim i nakaradnim me|uqudskim odnosima, o mnogobrojnim morbidnim i niskomoralnim po{astima obolelog sveta. U ovoj po obimu nevelikoj i naizgled krhkoj kwizi ima provokativne poezije, ima lirskog tragala{tva i izraziTO smelih i izra`ajnih otkrovewa u mogu}nostima kreativne upotrebe o ~emu posebno svedo~e pesme “Re~”, “Jagwili{ta”, “Dvoglasje strepwe, “Maske” i “Preobra`aj pustiwe”. Iz ovih stihova saznajemo da bi poezija svojom slobodnom vizijom prevashodno trebalo da osloba|a svet od straha koji ga “porobqava u novostvorenim okolnostima.

Utoliko je zna~aj ove poezije ve}i jer predstavqa jak i zdrav primer jedne hrabre poetike i wene humanisti~ke misije. U svojim estetskim, misaonim i istorijskim odre|ewima to je veoma zrela poezija, duboko nadahnuta, stvarala~ki razra|ena i razmahnuta. Ali to ne treba da nas ~udi ako znamo da je Bal{a Raj~evi} oduvek poeziju shvatao kao komunikaciju sa svetom, kao oblik onoga {to ~ini qudski `ivot, kao na~in da se u ~ovekovom bi}u otkrije nova mogu}nost postojawa, da se objavi kompleksnija sloboda...

Gotovo svaka nova pesma ovog pesnika je poku{aj pomerawa misli i emocija ka nepoznatom i mogu}em. U stvari, za Bal{u Raj~evi}a pesma je izraz stalnih preobra`aja u ~oveku; ona stalno ne{to tra`i i u neprestanom je nezadovoqstvu koje podsti~e kreativne promene za daqom i dubqom humanizacijom sveta...

Zoran Bognar “Borba” 30. decembar 1999.

141

Radomir Andri}

NAMAGNETISANE LIRSKE BROJANICE (Uz kwigu pesama “Jagwili{ta” Bal{e Raj~evi}a)

Ni{ta toliko ne razotkriva samo su{tastvo `ivota kao mo} govora i jezika, ustremqenog na du{evne skrivenosti, na sve ono neophodno za uspostavqawe istinskih veza sa tvora~kim identitetom i odnosa prema samooblikovawu isku{eni~ke drugosti – zapretene u pesni~kim slikama i sazvu~jima. Poezija je u svojoj prvodatosti nedovr{iv lov na svet jo{ uvek zaogrnut tajanstvenim neprozirnim velovima i prodor svesti u prostore onemelosti, u predele obasjane snenim plamenom, varqivim i nepostojanim, ali jedinim mogu}im u osvajawu neku{anih sadr`aja slobode... Otuda je do`ivqavamo i kao duhovno osloba|awe i dosezawe vi{ezna~nosti u progovoru druga~ije stvarnosti od one koja nas nudi svakodnevnici. Na to nas upu}uje i nova kwiga pesama “Jagwili{ta”, Bal{e Raj~evi}a, urowenog potpuno u metaforiku ovog tragi~nog vremena, ali nepristalog na }utwu pred naletima ru{ila~kih sila koje poni{tavaju dosada{we civilizacijske vrednosti i obesmi{qavaju humanisti~ke ideale. Glas ovog pesnika, u tragawima za samosvojno{}u, sve je ~ujniji i razaznatqiviji. Toj prepoznatqivosti, svakako, da doprinosi melodi~nost stiha, ujedna~eniji ritam i refleksivnost koja nadolazi iz nepredvidivih izvori{ta u ose}awu da `ivot ne postoji samo u onome vidqivom, dostupnom u znanoj pojmqivosti i ontolo{koj ~itqivosti.

Kwiga pesama “Jagwili{ta”, odmah se mo`e uo~iti, nadi142

lazi dosada{wu pesni~ku ostvarenost Bal{e Raj~evi}a i nesumwivo od nas zahteva {iri receptivni horizont. Skoro svaka pesma odra`ava nemirewe sa postoje}im svetom i usudnim darovima. Stihove prosto plavi zvuk blizak onom u lirskoj narodnoj pesmi, ali ih ne ostavqa zatvorenim unutar stroge forme i prepu{tenim pevqivim rimama.

To su na neki na~in svojevrsne lirske brojanice. U wima je pesnikov `ivotodajni dah, snevano i snom neuhva}eno seme jezi~ke ~arovitosti. Povremeno nam se otkriva sav pesnik u kriku, a nadasve u zapitanosti za{to ga ubija ba{ to {to je u osnovi smisao wegove qubavi i posve}enosti. I taj krik i zapitanost neretko prerastaju u promi{qawe samog pesni~kog ~ina i otkqu~avawe pesmotvorne re~i, namagnetisane du{evnom magmom i neposustalim prizivawem ~inodestvuju}e proro~ne ozna~enosti.

U ovim zna~ewima najzahvalnije nam se nude ciklusi pesama “Jagwili{te”, “Bezna|e i nada” stvoreni na principu ukr{tawa mitskog i istorijskog iskustva, legende i onoga {to nosimo u svesti o sopstvenoj prolaznosti. Zapravo, ono {to smobili ju~e, nije nam isto danas ipak pro{lo i sada{we, bez obzirana poni{tavaju}e nalete tame i nezadr`ivost pustiwskog peska na dokaze o na{em postojawu, ~ini nas jedinstvenim u nastojawu da sa~uvamo autenti~ne tragove o neprestanim graditeqskim izazovima.

Sam naslov kwige “Jagwili{ta” pojmqiv je najvi{e u evokaciji na vreme, kada svet jo{ nije bio zahva}en obezbo`ewem i bezdu{jem i kada smo u Jagwetu videli najve}u mo} qubavi i neporecivu za{titu od mogu}eg zla. A jedno od tih satanskih dela najprisutnije je u dovr{avawu ovog na{eg veka stavqenog pod stravi~ni znak na avionu F–117 – ili ko zna kakav jo{ izmi{qen u glavama sledbenika An|ela palog i oborenog u paklene dubine. Na to nas podse}aju najre~itije pojedine pesme iz ciklusa “Jagwili{ta”, po kome je kao nose}em u semanti~kom i izra`ajnom 143

smislu i nazvana zbirka. U tim pesmama je pesnik Bal{a Raj~evi} ukazao na na{e udesno bitije izlo`eno nesmirajanom zlu i novom varvarizmu.

U svakoj slu~aju, poezija ovog pesnika, koji objediwava u sebi i skulptora i slikara – zna~i nekoliko umetni~kih opredeqewa i iskustava, dokazuje da je wen tvorac zrela stvarala~ka li~nost, kojoj se mnoge tajne na najzahvalniji na~in otvaraju i otkrivaju u vi{esmislenosti. Svoju saznajnost jasno isijava iz svesti da je zapravo on sam “otac bi}a kroz jezik”, ali, po nepisanom pravilu “pre drugih ostari i prvi ode gde samo bezvremqe doti~e pogubne nemosti”. A pesniku ni{ta drugo i ne preostaje, nego da zapali sopstveni jezik i osvetli re~i ranije neiskazive – kona~no i lice svoga nevidqivog, ali poverqivog sabesednika, oli~enog u “znanom i neznanom ~itaocu. Uostalom, ovaj tekst je rezultat samo jednog od mnogih mogu}ih i{~itavawa i razumevawa.

Radomir Andri} Beograd, 16.5.1999.

144

Petar V. Arbutina

SAMO]A VE]A OD USAMQENOSTI Posledwi Hiperborejac Bal{e Raj~evi}a

U kwigama koje su kreativno i poeti~ki prethodile Posledwem Hiperborejcu jasno su se izdvojile karakteristi~ne poetske i kwi`evne zakonomernosti koje su, na veoma visokom stepenu kvalitativne ostvarenosti, kulminirale u ovoj posledwoj. Pesnik i umetnik, slikar i vajar, misle}i i zabrinuti ~ovek – Bal{a Raj~evi}, u skepsi do`ivqaja neposredne stvarnosti uo~ava i u pesni~ki govor preta~e dramati~na civilizacijska i dru{tvena posuvra~ewa, batrgawa i tragi~ne sputanosti. Pogotovu {to ovaj pesnik stvara izvan kwi`evnih i umetni~kih serklova i klanova brane}i svoju poziciju usamqenika, posmatraju}i svet ne sa sigurne udaqenosti i preza{ti}enosti poeti~koideolo{kog zabrana ve} iz samog epicentra umetni~kog isku{ewa, de{avawa i oblikovawa poetske i eti~ke istine o svetu. Samim tim i manifestne pretpostavke moderniteta on uzima sa rezervom ostvaruju}i svoje pesme na sredokra}i inspirativnog nasle|a i provokativne stvarnosti. Odnos moderniteta i poetskog nasle|a jedna je od dominantnih i ~vori{nih ta~aka savremenog pesni{tva i, u delu Bal{e Raj~evi}a, ne postoji kao na~elna a jo{ mawe sputavaju}a nedoumica; usvajawe sveukupne tradicije, kako umetni~ke i civilizacijske ({to je ~est slu~aj u ovoj kwizi), tako i poetskog nasle|a najsigurniji je uslov wenog transponovawa u nove individualizovano intonirane literarne oblike, {to rezultira natprose~nom ostvareno{}u ove zbirke.

145

Transofrmisane u treptaje pesme postaju znaci i simboli nevidqivog prisustva oni kojih vi{e nema (Slika majke na zidu – poema koja otvara zbirku) i koji putem pe~ata uspomena ili besmrtnosti dela kazuju svoju prisutnost.

Tako ve~iti simboli u prosve}enoj komunikaciji sa umetni~kim, mitskim i civilizacijskim nasle|em postvaruju nekoliko smislenih i metafori~kih nivoa ove zbirke. Naporednost pesni~kih iskaza i slika i misaono ritmi~kih linija svedo~e o autenti~noj stvarala~koj specifi~nosti u okviru koje je nebitno da li je u tematskoj ili motivskoj osnovi pesme introspekcijsko tragawe, umetni~ko-polemi~ka refleksija, anti~ki ili novovremenski mit, nacionalna epifanija ili li~na duhovitost ili ironija; sve zna~ewske linije se ulivaju u samo jezgro egzistencije – smisleni ~vor u kome se materijalizuju, metafori~ki gledano, vreme i prostor kao ezoterijsko-metafizi~ke konstante.

Narativnost i tradicionalni kod u kontekstu poetskog moderniteta rezultiraju u drugom delu kwige lirsko proznim zapisima Izme|u misli i emocije, proze i poezije – kwi`evnim sublimatom koji u sebi objediwuje sve karakteristi~nosti i poeti~ke datosti obe forme i `anra. Pogotovu je tu objediweno nekoliko dominantnih motiva ovoga pesnika; odnos svetine prema usamqenicima i posve}enicima, mimikrijska istina maske i ironija koja u ovom delu ima dvojako tuma~ewe: u modernom kwi`evnom kontekstu kao svest o okolini i egzistencijalnim datostima i, na drugoj strani, u kqu~u Kjerkegorove misli: “Ironija je smeh ~oveka budu}eg vremena nad ovim vremenom”. No tu se javqa jo{ jedna smislena inverzija; Raj~evi}ev Hiperborejac nije projekcija budu}nosti ali ni pro{losti; on je pesnik u osami, ro|en iz vite{ke vrline istine, nasuprot pozitivizmu moderne civilizacije, on nije ~ovek linearnog vremena i temporalnog sleda, istorijske emocije ili ~iwenice; wegovo trajawe se mo`e 146

naslutiti samo u aktivnom odnosu ~oveka usamqenika koji je tri~ave {qokice progresa trampio za ve~iti spokoj istine. Otuda u pesmama i ~e{}e u lirskim prozama “emocija pobe|uje versifikaciju� pa se jetkost slike i poetskog komentara ~esto izlivaju izvan zabrana poetske disciplinarnosti.

Maska je lice `ivota, wegova upotrebna vrednost i namena koja se mewa prema zahtevnostima hipokrizijske stvarnosti. To Bal{a Raj~evi} ose}a ali i veoma dobro zna da neminovnost loma maske neizostavno poga|a ono {to se krije iza dok maska ostaje ve~na. Samo takav stav mo`e da nas pove`e sa upori{tima koja se`u do praiskona ali, tako|e, samo svest o nadvremenim dimenzijama trajawa mo`e da nas u~ini moralno i eti~ki osetqivim za sudbinu naroda kome pripadamo i sveta u kome `ivimo. Prepoznavawe osnovne simbolike te drame po~iva u primordijalnom, hiperborejskom stavu; [uma, na primer, nije hortikultura ve} svetili{te trajnosti ku}a patuqaka i vila, a nebo nije atmosferski omota~ ve} stani{te svetiteqa i posve}enih du{a predaka.

Kao {ume, mitski kompleksi koji u svojim tajinskim ritualima odr`avaju smislenu ravnote`u sveta, i poezija Bal{e Raj~evi}a poku{ava da doku~i mitske vertikale i znake zakonomernosti ve~nog u trenutku kada se realnost zgu{wava u simbol; vanvremen i metafori~an – u slici vremena posledweg.

Petar V. Arbutina

147

IZ RECENZIJA “OAZA U KAQUZI” Kwi`evne novine 31. maj 2004. str. 6

Kao pesnik, poput velikih prethodnika – Disa, Crwanskog, Desanke Maksimovi}, Stevana Rai~kovi}a, Branka Miqkovi}a, i na{ Bal{a Raj~evi} trudio se, uprkos sebi i svojoj skromnosti, da uspostavi vezu sa zavi~ajem, istorijom, roditeqstvom, “zemqom koja jesam”, kako je pevala Desanka, ili “~ovek ~ovek sam”, kako je “{ifrovao” Oskar Davi~o.... I autor ove kwige peva, govori o potrebi pesnika da se povinuje zakonima istorije u kojoj je anga`ovan kao ~ovek, kao personalnost.

Milosav B. Mirkovi}

Svojom Oazom u kaquzi Raj~evi} se prikqu~io onim na{im pesnicima koji su u najte`im i prelomnim trenucima veli~anstveno ispisivali takozvanu liriku nevremena za sva vremena. Jer `ivot Oaze u kaquzi po svoj prilici bi}e dug i bogat. Raj~evi} se, naime, Oazom u kaquzi na filozofski na~in bavio duhovno-egzistencijalnom pozicijom istorijskih saznawa modernog pesni~kog iskustva. Time je svom rukopisu obezbedio slojevitost i duhovno produktivan luk svedo~ewa i interpretacije egzistencijalnih i univerzalnih motiva.

Gojko Anti}

148

^edomir Mirkovi}

“OPLAKIVAWE LABUDA�

Pesme Bal{e Raj~evi}a sugeri{u da su na{ svet i na{a egzistencija nesavr{eni, ali da su, mo`da ba{ zato, uzbudqivi i izazovni. Upravo stoga {to je, svuda oko nas, mnogo vi{e razloga i povoda za zapitanost, nego za izri~ite i dovr{ene zakqu~ke, stvarala{tvo je, i danas, jedino u stawu da nas, koliko-toliko, pribli`i su{tinama. Estetika i etika deo su jedinstvene qudske potrebe da se uo~e duboke i nepremostive raseline izme|u ideala i stvarnosti. Kad podi`e glas protiv ogre{ewa o na~ela estetskog, ili protiv ogre{ewa o na~ela eti~kog, pesnik Bal{a Raj~evi} ustvari identifikuje dramu stvarala~kog poriva i, sasvim posredno, otkriva osnove sopstvenih poeti~kih stavova.

Pesni~ka kwiga Oplakivawe Labuda, sazdana od razvijenijih i sasvim konciznih tekstova (meni su najupe~atqivije takve, kratke i jezi~ki izuzetno izbru{ene pesme, kakve su na primer Tren seni i Mno`e se seni), pokazuje da je wen autor pesnik-tragalac, koji u pesni~ku avanturu ulazi sopstvenim stazama, podstaknut rizicima, neizvesnostima i isku{ewima. ^edomir Mirkovi} Recenzija za kwigu, 2005

149

Milosav Mirkovi}

Recenzija za kwigu

“OPLAKIVAWE LABUDA” Ako je u svojim gusto pletenim zbirkama pesni~kog slova, najranijim, i poznijim, lovio glasove iz dubina, onda se sada za uzvrat svojoj temeqnoj poetici Bal{a Raj~evi} bavi glasovima iz visina. Otuda se rukopis goru}e vizionarnosti Labuda, kao boldlerovskog motiva, doima kao zra~ni, nadahnuti, misaoni i proose}ani alegro neposustalih prolaznika u prolaznom vremenu”. Vaqa odmah re}i da poetik Bal{a Raj~evi} postoji kao sau~esnik vremena, i kao svedok nevremena...

Nevidqivo, tajanstveno, koje se za Bal{u Raj~evi}a, u wegovim markantnim pesni~kim delima, me{alo, kovitlalo sa imaginarnim, – ono mesto na kojem se nestaje, ali ostaje u domenu nestvarnog, ponekad magijskog, oniri~nog, pojavquje se, najzad, kao stvarnost druga~ije ~vrstine, nego {to je imaju sitni preokreti, ma koliko da su dramati~ni ganutqivi. Misaonom pesni~kom blizancu Bal{e Raj~evi}a dobro je znano da se qudi glo`e i pate u svom kratkom, veoma kratkom veku, od ranog ro|ewa do bliske smrti, ali wihovi ~emerni do`ivqaji, zaslu`uju da budu ispri~ani, opevani, ako ih obasjava svetlost istine i zbiqe koja je na dohvat ruku svakoga ~oveka. Na taj na~in autor “Oplakivawa labuda” pomno, i sna`no, kora~a prema toj svetlosti kroz svoju no}...

Milosav Mirkovi} 150

Du{an Stojkovi}

POTOP PESNI^KIH SNOVA BAL[E RAJ^EVI]A (Bal{a Raj~evi}: Izabrane pesme. Apostrof, Beograd, 2003)

U okviru presti`ne biblioteke beogradskog “Apostrofa” [um vremena, kao kwiga 157, u izboru Milosava Mirkovi}a, sa predgovorom istoga autora, pojavila se opse`na kwiga (267 strana) izabranih pesama poznatog vajara i slikara, vrsnog likovnog kriti~ara i, u posledwe vreme, izuzetno plodnog pesnika Bal{e Raj~evi}a. Kwiga donosi (pored izvoda iz objavqenih tekstova o lirskom ume}u wenog autora objediwenih u Prilogu integralnoj slici o poeziji Bal{e Raj~evi}a) pesme iz svih dosada{wih pesnikovih kwiga i evo prilike da se podsetimo wihovih naslova: Molitva vajareva (1992; iz we je odabrano 14 pesama); Oaza u kaquzi (1993; 11), Da li to be{e samo san (1994; 10); Zanos nije zabluda (1994; 12); Ti{ine i putevi (1995; 11); Putokazi za prido{lice (1997; 10); Pad na{ svakida{wi (kratke pri~e na korak od pesme u prozi, ~esto i ona sama; 1997; 12); Jagwili{ta (1999; 13); Glasovi iz ponora (2001; 18) i Nove pesme / Posledwi Hiperborejac (2002; 23), Raj~evi} je potom objavio jo{ tri kwige: Posledwi Hiperborejac (o woj smo, kao i o Jagwili{tima i Glasovima iz ponora, pisali u tekstu Uspravni snovi Bal{e Raj~evi}a u Savremeniku. 2003, br. 107–108, str. 114–122), Oplakivawe labuda (zbirka, pre svega, kriti~ki intonirane poezije; 2004) i Od ismejanih mudraca do upla{enih proroka (lirska i metafizi~ka proza, mini-pri~e, 2004).

151

Raj~evi}ev poetski opus je, o~igledno, veoma obiman i bio je trenutak da se iz wega izabere ono za {ta se pretpostavqa da }e trajati i autora predstaviti u najboqem svetlu. Potrudi}emo se da na osnovu Izabranih pesama damo mini pesni~ki portret wihovog tvorca.

Pesme su uglavnom bez ikakvih interpunkcijskih znakova. Sastoje se od kratkih stihova – proseva (dominiraju u po~etnoj fazi Raj~evi}eva pevawa). I same su, u ve}ini slu~ajeva, zgusnute, nalik na – svetlosne – ma~eve. Donose uznemiren, duboko human pogled koji je reakcija (sveobuhvatna) na ono {to pesnika okru`uje. To je pogled koji i razume i optu`uje, prihvata i odbacuje. Sme{ta se u samo srce stvari, trudi se da iz wega prozbori. Ne kloni se ni, ditirampskog, klikovawa. ^esto pribegava imperativima.

Izri~u}i naredbe, podi`e zamah pesama, “podgreva” wihovu temperaturu. Raduje se, poput Siba Mili~i}a, `ivotu i prirodi. S prirodnim fenomenima se i bukvalno bratimi ostvaruju}i specifi~no bratstvo po nesanici. Bratimi se i sa drugim pesnicima. Onima sa kojima uspostavqa plodotvoran pesni~ki dijalog, nalaze}i u wima srodne pesni~ke du{e, posve}uju}i im ~esto svoje lirske tvorevine.

Navedimo nekolike primere (svi se nalaze u kwizi Oaza u kaquzi); pesme “Branku Miqkovi}u” i “Kamiju”, pesma “U zagrqaju |avola” posve}ena je Deniju de Ru`monu, “Nedoba” Francu Kafki, “Gavranovi” Edgaru Alanu Pou, “Pomra~ewe” Emilu Sioranu, “Heroj” Servantesu, a “Vidim vam demonski smeh u o~ima” Lotreamonu. Posve}uju}i pesme drugim piscima i misliocima, pesnik, pritom, obezbe|uje za sebe jedino pravu poziciju koju svaki autenti~ni pesnik mora da zaposedne: slobodno pevati svoje, ne zavisiti od drugih, ne biti wihov (puki) odjek. Tematski je razbokoren: gotovo i da nema teme (dodiruju se i one koje su, samo uslovno, pesni~ke) koja nije “dodirnuta” ovim stihovima.

Suprotstavqenosg, nesrodnost, “ratovawe” pojedinih tem152

atskih “blokova” ponekad je i poeti~ki princip koji je u jezgru pojedinih autorovih kwiga. Pesnik, istovremeno, ponekad sukobqeno, opevava svet i sebe; wegove pesme su okrenute ka spoqa ali i ka unutra, lirski su “opus” ospoqenog sebe i pounutra{wene spoqa{wosti. Nekolike teme “predwa~e”: put; ti{ina; qubav; grad; du{a; maske; stvarawe...

Zadr`imo se najpre na du{i. Grozd slika kojima je ona u jezgru jedno je od najosobenijih i pesni~ki najvihornijih meandara Raj~evi}eva pesnikovawa: se}awe je cvetonosno {aputawe du{e cvrkut uti{anog no}nog duha (“Se}awe”); pomra~uju / sunca du{e (“Pomra~ewe”); do ne`nih soba du{e (“Oazama”); stih du{e (“]utawe”); razmahnu}e puna jedra du{e na sraslim srcima jarbolima (“Zaplovi}e na{a soba {koqka”); ... i u puteqku du{e ostvari}emo put (pesma u prozi “Kad se jednom otisnemo”); ... i u najte`em telu sena duha tako je laka, a u najslabijem telu du{a prejaka (pesma u prozi “Ponavqawe je trajawe”); oko mog se tela sada spele mlade du{e razgranate vre`e! (“Ruke du{e”); na vrte{ci prole}a razlistavam kwigu du{e (“Crveni hodnici raspevanog neba”). Mislimo da je na osnovu navedenih stihova sasvim jasno da je du{a opsedantna re~ i tema pesni{ta autora o kojem pi{emo, sama du{a wegova pesni~kog opusa.

Autor razotkriva svoje poeti~ke “premise”. Navodimo ih u `eqi da podstaknemo budu}eg ~itaoca (ali i onog ko je ve} zavirio u kwigu koja je pred nama) da ih uporedi sa ostvarenim, da utvrdi u kojoj je meri eksplicitna poetika u dosluhu sa imanentnom, ostvarenom u samim pesmama: 153

Ciq je pevawe, ne pesma. (...)

Pesma progovori kad du{a peva. (...)

Pesma je du{a koja se seli (“Branku Miqkovi}u”; nimalo slu~ajno, upravo ovakve poeti~ke postavke izla`u se u pesmi posve}enoj najzna~ajnijem srpskom neosimbolisti~kom pesniku); Pogledom }utawa Izrekosmo neiskazivo (...) ]utawem opisujemo ti{inu (“Udvojena ti{ina”; poetika }utawa koja se u ovoj pesmi zagovara potpuno je u dosluhu sa onom o kojoj je sjajno pisala Suzan Zontag na samom po~etku svojih esejisti~kih promi{qawa “probu|enih” Vitgen{tajnovim maksimama); A mo`da je tu tajna glavni usud i dra` da ~italac uvu~en u igru re~i po~ne da nadome{ta nemo} pesnika i tako postaje sam pesnik {to izbira stihove u livadi punoj trave a bera~ ih spaja u buket i pretvara u rukovet sve`ih pesama

154

(“Tajne pevawa 1”; tipi~an “primer” kako Raj~evi} poeti~ko zaogr}e lirskim, pretvaraju}i ga u pesni~ku sliku); jer nije pesma zbog stiha ve} je stih zbog pesme (“Tajne pevawa, 2”; davawe prednosti celini nad wenim sastavnicama); Pesnik, mudar starac a likom dete (“Re~, 9”; jedan od anti~kih i sredwovekovnih locus comuni-ja); Pi{em kao kad di{em (“Re~, 10” – tipi~na “metafizi~ka” poeti~ka odrednica), otac prapesnik je bitak osame odsawanih visina (“Otac prapesnik”; vra}awe u pesni~ku, i poeti~ku, pratradiciju); pesnik je kosmi~ki leta~ i gwurac velikih dubina, spava~ budniji od svih nespava~a, sawar umniji od mudraca (“Kad pesnik sawa”; poku{aj da se ponudi najpotpunija, i najrazu|enija, “definicija” lirskog stvaraoca).

U posledwim kwigama (ilustruju to pesme izabrane iz wih) pove}ava se doza kriti~nosti, raste satiri~an naboj (on, pomalo paradoksalno, priziva rimu i broj rimovanih stihova u Raj~evi}evim pesmama primetno se uve}ava), dihotomija nekad – sad biva ostvarena tako {to se autor ne divi ni onome {to je bilo i pro{lo, ni onome unutar ~ega 155

jesmo, ali ni onome {to nas, otu|ene od sveta ali i od sebe samih, o~ekuje. Na drugom polu od satiri~nog otkrivamo aforisti~ko koje je uvod u metafizi~ko (ono }e delimice zagospodariti posledwim Raj~evi}evim kwigama kao nu`an korektiv satiri~nom i kriti~kom koje ih je preplavilo): Dok je savr{ena istina smrt, ti si, zabludo nesavr{ena, `ivot (“Zabluda”); Odlazak je povratak u suprotnom smeru (“Ti sve ~ini{ istim”).

Nave{}emo i jedan aforizam prisutan u pesmi u prozi “[ta re}i novo”: Ako je zaborav melem savesti, ponavqawe je wen budilac koji opomiwe. Ako je zlo trajno i ve~ito, i opomena i osuda moraju biti ve~ite.

I pesni~ke slike Raj~evi}eva pesni{tva pripadaju dvema opozitnim kategorijama. Na jednoj strani su one koje su prosawane, lirske u osnovi: Mrzim jutra isprana i bela kao bolni~ke sobe ) “Jutra”); Ne`ne trave suzom ki{a nadojene (“Trave”); kao dahtave treperave orguqe (“Uspewe na nebo”); miris tvojih prstiju kao miris tvog odsustva u vazduhu... (“Slika majke na zidu, 1”); uspravno sawati (pesma u prozi “Veli~ina iza navike”).

One se`u do sinestezijskih proplamsaja poput zelena ti{ino (“[uma”). U wima nalazimo prisenke preverovskog.

Na drugoj strani vitlaju dinami~ke, `estoke, hiperboli~ke, hipertrofirake slike, prisutne posebno u posled156

woj fazi pesnikova pevawa koje se, neretko, uspiwu, do “gigantizma”: progutana {apom ponora (“U zagrqaju |avola”); drhti i cvili stablo od korena do vrha neba (“Jagwili{ta, 10”); Potop snova (naslov i refren istoimene pesme); mislima kidam om~u zauzdanog vetra, dahom rastapam okamewenu kapu okovanog vulkana (“Crveni hodnici raspevanog neba”).

U wih bismo mogli pribrojati i crnohumorne slike tipa: O kako je to jedan lep kostur (...)

Lep, ako ne i lep{i od vlasnika! (“Ovovremena oda”).

Pesnik pribegava i zvu~nim stilskim figurama (najprikladniji primer je sedamnaest puta epifori~ki upotrebqeno tebe u pesmi koju ~ini devetnaest stihova – “Puno tebe”). On, malarmeovski i lotmanovski (pesni~ki n poeti~ki), “spaja”, amalgami{e u jedno zvuk i smisao. Wegove pesme i zvukom zna~e, i smislom zvu~e. Pose`e pritom i za efektno stvorenim neologizmima: beshod; buj; velikogre{nik; deco`der; zgad; zelenoplo|ewe; zlatolist; znakovesnica; zrakolistawe; izrug; leptiri{te; listiti; lu~onosica; malo~ovek; nedoslu{an; nepomirewe; novovi|en; novodo`ivqen; obesvetqen; oblikoroditi; otpriro|en; ocelovpti; plodonosica; prasan; putopisati; samoodapiwa~; samopodmladiti; sveputovawe; svetloprozra~an; suditeq; stabliti; telotvorica; tihnuti; tihoumilan; cvetogled; ~izmohod. Majstor je igre re~i, {to ilustrujemo samo jednim ali vrednim primerom: Svetovi svetih puteva sveta (pesma u prozi “Svetovi”). Rima je, uglavnom, disonantna.

U nameri da dosegne bedlerovsku puno}u ka tematskoj (i ne samo woj) ravni Rai~evi} se upu}uje i ka pesmama u prozi koje se prepli}u sa kratkom prozom, mini pri~om, esejisti~kim iluminacijama, satiri~nim osvrtima na trenutak u kojem jesmo, razvijenim aforisti~kim promi{qawima 157

stvarnosti... U kwizi koja je pred nama preuzete su iz Putokaza za prido{lice, Pada svakida{weg i, delimice, iz Posledweg Hiperborejca (koji je preplet pesama u prozi i lirskih pesama). Najboqe, po nama, su one koje su naslovqene “Koliko `ivota u jednoj tre{wi” i “O oskrnavqenim {umama”.

Pored lirskih i hiperboli~nih slika o kojima smo pisali, u Raj~evi}evom pesni{tvu nalazimo i one koje smatramo najvrednijim. One su spoj mudrog sawarewa i metafizi~kog trepeta. Pored pesnikove “samodefinicije” po kojoj je on sam samoodapiwa~ jastva (“Re~, 6”), posebno skre}emo pa`wu na oniri~ko-metafizi~ku sliku; Ho}u li ostati bar o`iqak, nebeski trag postojawa? (“Ho}u li ostati?”; ne mogu se pro~itati ovi stihovi a da ne budemo zgromqeni metafizi~kom jezom; oni su, ve} sada, stihovi koje bez dvoumqewa svrstavamo me|u najbitnije stihove savremenog srpskog pesni{tva).

Reskirajmo! Ako je potrebno da se opredelimo za jednu pesmu koju bismo “kandidovali” za budu}e antologije, neka to bude ona koja se zove “Zaplovi}e na{a soba {koqka” Du{an Stojkovi}, “Stremqewa” br.3.2006.

158

Srba Igwatovi}

QUBAVNA LIRA BAL[E RAJ^EVI]A Recenzija: “Putokazi u srcu”

U svekolikoj, ne samo na{oj nego i svetskoj poeziji qubavna lira neprestano odzvawa – i to od davnina, od drevnih vremena do danas. Upravo u woj eroti~ke sile postojano nadvladavaju Tanatos slave}i ~udo ~ulnoga `ivota kao zalogu stalne obnove, ra|awa i trajawa. Najlep{e qubavne pesme su himni~ne, ili su sve od omame i za~aravawa, od ozarewa i radosnog gr~a.

Laza Kosti}, Pandurovi}, Dis, na osoben na~in Rastko Petrovi}, u novije vreme Desanka... ali, naravno, i Branko Radi~evi}, i Zmaj, odnosno toliki drugi veliki, zna~ajan i mawe znatni pesnici na svu mno`inu na~ina proslavqaju qubavno ose}awe. Jedino }e Crwanski ostati otporan na ovaj zov, obra|uju}i se na nesre}nog Velimira Raji}a i wegove tugovanke poput Na dan wenoga ven~awa.

Potpisnik ovih redova imao je 1968. retku ~ast da ga, zajedno s grupom tada{wih mladih pesnika, pesnika “u nastajawu”, Milo{ Crwanski “uvede”, predstavi javnosti na tada{woj kultnoj tribini Doma omladine Beograda Kod Orfeja u 8. Zapamtio sam, naravno, da je u toj svojoj besedi Crwanski iznova potvrdio “presudu” qubavnoj liri. Pozvao se, naime, na Xuga{viqa (Staqina) koji je navodno odobrio da se neka kwiga qubavne lirike {tampa u dva primerka: jedan za autora, drugi za voqenu.

Moderni psiholozi mo`da bi primetili kako je veliki pesnik demonstrirao “Samsonov kompleks” – strah da 159

}e, du{evno se razotkrivaju}i u qubavnom zanosu – postati rawiv i nejak.

Bal{u Raj~evi}a, likovnog stvaraoca i pesnika, taj kompleks ne opseda. Poput niza klasi~nih pesnika on qubavno ose}awe vezuje za srce ni najmawe se ne uste`u}i oslona na poznati obrazac. Sli~no postupa, recimo, veliki broj pesnika {panske tradicije i savremenosti, pozivaju}i se na korazon, amor, alma, dolor2 i niz srodnih pojmova – imenica – “feti{a” s ustaqenim rimama.

Re~ je, dakle, o rekvizitarnim pojmovima prisutnim u stihovima {panskih poeta. Nas zanima, me|utim, “qubavni pojmovnik” Bal{e Raj~evi}a, na{eg autora koji dela u slobodnom stihu te stoga unapred izbegava shematizovanu zvukovnost (ustaqene, poznate rime).

Kod Raj~evi}a se o qubavi govori kao o la`i i obmani, ali i omami, snovidom fenomenu i ne~emu {to se vazda iznova ra|a, upravo kao mitska ptica feniks. Usnula draga predmet je Raj~evi}evog ushi}enog opisa; poput starih romanti~ara on hvali lepotu ~e`wivih pogleda; o~i povezuje s draguqima i wihovim odblescima; qubav mu vra}a “veru u sva ~uda”. Tome nasuprot vreme u kojem peva odre|uje kao nedoba dodaju}i da ono pripada – ili da ga obele`avaju, {to iza|e na isto – “xelati poezije”. Pod tim xelatima verovatno bi trebalo podrazumevati i ni{titeqe qubavi, anihilatore qubavnog ose}awa, sve one koji ne cene ili i ne umeju da raspoznaju vrednosti `ivota.

U jednom Raj~evi}evom iskazu proslavqaju se lepote prirode, u drugom kosmi~ka prostranstva odsijavaju blesak wenih o~iju, da bi, odmah potom, zvuk telefona, tako grubo realan i urban, sasekao i razorio svaku iluziju. “Fitiqi du{e” ~ine, me|utim, da iz o~iju dragane prhne `ar-ptica.

Raj~evi} je, barem po mome ose}awu, najsenzibilniji onda kada poeziju qubavnog ose}awa otkriva u taktilnom, u prstima, ba{ kao {to je standardno retori~an kazuju}i o 160

“{armu la`ova” i “razmeni la`i”. Govorewe o zlatnom prahu du{e qubavno ose}awe prevodi na jedan vi{i simboli~ki plan i u wegovom pristupu ima dodatni, upravo oniri~ki smisao.

Qubavna posteqa, jo{ jedan omiqeni poetski simbol, kod Raj~evi}a je uzneta u nebeske visine, na oblake. Zaneseni qubavnici svoj svet imenuju kao “slobodno nebo”. Nedugo zatim Raj~evi} }e posegnuti za iskrom, tajfunom, kremenom, kolibrijem, rukama – mostovima, i sve to }e poentirati tehnicisti~ki robusnim “agregatom sunca”. Strukovi, buket, cvetovi kao svoje nali~je imaju pipke hobotnice i zmijske glave. Slikovitost postaje dihotomna, razvrstana u pojmove na strani Dobra i one na strani Zla. Niska elipti~nih iskaza svrstana je pod naslov O~as nasta mrak a potom vrt postaje novo popri{te qubavnih zbivawa. Bi}e tako|e govora o dodiru reke i mora, o vajaru {to u pustiwi vaja lik voqene od peska ili, “Privu~en magnetom – lavirinta pupoqka”, biva postupno suo~en i s tajnama “u`arenog jezgra”.

Pesma Uklawawe qu{tura nalikuje i na svojevrsnu vajarsku ispovest, dok Nadahnuti bera~ jeste himna erotskog “bera~a” – hedoniste. U posledwoj pesmi ove zbirke autor sebe doslovce odre|uje upravo kao sladokusca “duha, ali i ~ula”, {to je iskaz od nesumwive poeti~ke vrednosti. Taj iskaz okruwuje ~itavu kwigu Bal{e Raj~evi}a s pretenzijom da bude “lirska definicija” i vrsta samospoznaje – ishodi{ni amblem wegovog qubavnog “romansera”. Raj~evi} – dodu{e u drugim kwigama – ima nisku izvrsnih pesama u kojima je wegov lirizam civilizacijsko-antropolo{ki, otkrivala~ki. Wima se on obra}a probranima. Wegova qubavna lira, tome nasuprot, ~ini se da je pode{ena prema {irem auditorijumu.

Srba Igwatovi}, 2007. god.

161

Srba Igwatovi}

GORKI I SLATKI GLIB @IVOTA Bal{a Raj~evi}: Uzvi{eni silazak Altera, Beograd, 2006.

Nema nikakve sumwe da je pisawe pesama za Bal{u Raj~evi}a, afirmisanog slikara i vajara, istori~ara umetnosti, ne{to vi{e i bitnije od uzgredne delatnosti – zapravo jedna autenti~na potreba. Raj~evi}, autor ~itavog niza pesni~kih kwiga, zarana je shvatio da se miksirana, dvoguba, u osnovi kompleksna stvarala~ka poetika (kojom su objediweni vizuelno i leksi~ko) najrafiniranije i najdelikatnije mo`e saop{tavati stihom. U tom smislu mnoge wegove pesme – ne samo u kwizi Uzvi{eni silazak – imaju upravo poeti~ku vrednost. Dodatna odlika ove kwige je, me|utim, osobena ciklizacija. I{~itavaju}i nazive spomenutih ciklusa mi, u stvari, shvatamo da su oni apsolutno netipi~ni. Vi{e nalikuju na male “programe”, opise stawa i stanovi{ta, to jest stvarao~eve pozicije, no {to bi se mogli uklopiti u red standardnih naslova te vrste.

Prvi naslov, u kojem se spomiwu rezignacija i tragi~ko ose}awe, gotovo da je “naslowen” na Unamuna. Drugi, opet, zvu~i programsko-teorijski: Od ironije i kritike do bunta. Iz tre}eg prosto iskre emocionalna i du{evna stawa, uverewa i verovawa – i to podjednako u mo} duha koliko i u nebeski blagoslov.

Same pesme okupqene pod pobrojanim naslovima najpre su zdelane u znaku lake lirske eliptike. ^itao~evu pa`wu, me|utim, posebno pridobija i koncentri{e na sebe pesma o Usre}iteqima u kojoj se ukr{taju paradoks i 162

ironija, satiri~ki naboj i izra`ajna ekspresija. Na srodnoj `ici nastala je i pesma Svojeglav. @ivot slikar je, kako bi se pomodno reklo, naslov izrazito “transparentan”, no tekst pesme nas upu}uje druga~ije. Raj~evi}evo “razmatrawe” o `ivotnom crnilu nadogra|eno je u ovoj pesmi tananim slikarskim opservacijama o bogatoj skali crnih nijansi koje svakako zaslu`uju pa`wu. Re~ je o ta~ki prepleta iskustava, odnosno o onome {to se potpisniku ovog osvrta ~ini najdragocenijim postignu}em poezije Bal{a Raj~evi}a. Jednako cenim i wegove poetsko-prozne pasa`e i minijature (prisutne u ranijim kwigama) a pogotovu gradwi vizija u kojima je ~ovek tesno squbqen s prirodom, {to je jo{ jedno od pre|a{wih postignu}a.

Satiri~ki paradoks ponovo je kqu~ i ishodi{te pesme Bolesti dana{wice. U pesmi Megalopolis procvetava Raj~evi}ev jetki jezik kojim se monstr-grad dana{wice opisuje kao “savr{ena ma{ina” (nalik onoj znanoj nam iz Kafkine Ka`weni~ke kolonije). To je, naime, “seckalica, drobilica”. Narednu strofu pesme vredi navesti u celini: Raste ~equst, ponos i potvrda napretka nauke; sme{ka se zadovoqna ne {krgu}e; razme}e se bleskom bezbrojnih zuba. [irom vetrometine ala pase razbacana jagwe}a srca ko sitne cvetove po betonskoj livadi.

Sva osnovna protivure~ja megalopolisa nazna~ena su tu u sa`etom ali dramati~nom obliku: s jedne strane nadmenost zbog tzv. napretka, s druge strane u`as vetrometine 163

i buwi{ta. Podriva~, “junak” istoimena pesme, “bi}e” je koje u takvom prostoru spontano uspeva. On je varijanta “crnog ~oveka” spomenutog u narednoj pesmi U podzemqu. U istome dahu poentira se ovaj krug pesmom Predeo lepote, tom paradoksalnom “apoteozom” pleonasti~noj “punoj puno}i ostvarenog ni{tavila”.

U pesmi A ko }e nas braniti nalazimo zrno plemenite naivnosti, dok je Za{titnik zveri mogu}a skica za razvijeniji poetskoprozni zapis. Pri~awa do~aravaju kakofoniju dana{we sveop{te brbqaonice a pesme poput O~i progledale, Zagledam samo gore, Na gori i Ispod naslaga slojevito “mese” ono testo `ivota o kojem }e vi{e re~i biti u istoimenoj pesmi. To testo je “glib”, ali se, na kraju, u wemu i{~ezava, nestaje u wegovoj toplini i “slatkoj meko}i”. I to je, naravno, nova apoteoza `ivotu kakav jeste, sirov, surov i dragocen u isti mah, neponovqiv i pogotovu stvaraocu bitan – jedinstvena wegova prilika da se iska`e u ve~nosti!

Zarobqeni minerali su jedna od onih pesama u kojima je sonda urivena podjednako u fizi~ko i metafizi~ko, u “plodnu geometriju” svetkovine “vi{estruke ve~nosti”.

Zakqu~ni tekstovi kwige – [ta je moj `ivot i Pesma biserna perla – iznova su u znaku ispovedne liri~nosti i autopoeti~kih razmi{qawa. Wihova je funkcija da kao poentu ponude lirsko-diskurzivne akcente.

Ukoliko bih, na na~in starih kriti~ara, na kraju ovoga osvrta autoru upu}ivao kakav savet, on bi se svodio na to da je pri slikovawu – rimovawu, ma koliko zavodqivo bilo, nu`na izvesna mera opreza – da nas ne zavede i odvede u krugove labavih asocijacija. Mada, pesniku u prilog, moram da naglasim kako je wegova asocijativnost u isti mah wegovo pouzdano oru`je, dokaz lepe igre duha i imaginacije.

Srba Igwatovi}, 2007.

164

Radomir Mi}unovi}

OD NEZADOVOQSTVA DO ZADOVOQSTVA “Od ismejanih mudraca do upla{enih proroka” Aletera, Beograd 2004.

Zbirka tekstova “Od ismejanih mudraca do upla{enih proroka” bi se, najkra}e, mogla nazvati razmi{qanka. Ili, ako bismo hteli da pojednostavimo naslov, to bi glasilo, konkretno, od nezadovoqstva do zadovoqstva. Naime, vi{estruko obdareni umetnik Bal{a Raj~evi} slovio i glasovno promi{qa na temu qudske i stvarala~ke egistencije.

Polaze}i uglavnom od onog {to ga ti{ti, sputava, poga|a i ko~i, dakle od vlastitog nezadovoqstva prema okru`ewu i pojavama u dru{tvu, ne {tede}i pritom ni sebe, dolazi do spoznaja i poruka dragocenih svakom meditativnom i kreativnom uzorku. Da odemo korak daqe, i bez egzaltacije, zakqu~imo – ni kao poni`eni umnici ni kao propali prognozeri – da nam je pa}enik priredio istinsku radost ~itawa.

Pravo ~udence alhemije!

Na tome se, me|utim, ne smemo zaustaviti. Jer, u`ivawe je pogubno, ako nije protkano anga`ovawem i delawem.

U svakom od mini ~lanaka kojim se, u kwizi, ra{~lawuju `ivot i `ivatnici, nalazimo podsticaj da se bavimo filozofskim i moralnim pitawima, kako bismo re{ili, na svoj na~in, dileme i zablude kojih se esejista nije klonio i kojima se, ba{, preispitivawem li~nih iskustava, vrednosti i na~ela, isturao na megdan i, uprkos qudskoj rawivosti, dobijao jedan po jedan – mega dan!

165

Smatra se da je stvarala{tvo, ponajvi{e, boj sa prolazno{}u, strah od minu}a, potreba za ostavqawem belega u bele`nici svakodnevqa. Da smo, eto, postojali i da smo svoje trejawe nastojali da u~inimo smislenim i dostojanstvenim.

U tom pravcu je predgovor Petra Arbutine “Na zgari{tima duha�. Pokazuje se da ru{ewem Vavilona i palewem Aleksandrijske biblioteke nije kraj vandalizmu i nazadwa{tvu, to se ~ini, u sofisticiranom izdawu, i danas.

Ova objava je, ina~e, obra~un sa onima koji ru`e pametne i hule na vidovite, {to se iz glavnog naslova da primetiti. Ona je i poziv na podr{ku sve re|im i sve ugro`enijim zastupnicima visokih eti~kih i estetskih normi kojima preti poplava ki~a i bofla, karijeristi~kih i profiterskih alamuwa.

U svemu tome, poma`e nam nada, koju su, kako Bal{a od Raj~evi}a veli, oslepeli i ogluveli, ali je nisu onemeli, tako da nam je govor ostao kao posledwa za{tita i posledwa strela.

Nije samo govor re~i po sredi. Postoji govor materijala i govor forme, govor linija i govor boja, govor muzike i govor pokreta, govor du{e i govor o~iju.

Sve {to komentari{e i zakqu~uje, ovaj pisac (poznatiji jo{ kao vajar, slikar i likovni kriti~ar) podvrgava vrhovnom Tvorcu, u ~iji sud, za razliku od klimavih i potkupqivih ovozemaqskih sudova, niti sumwa niti oponira.

Specifi~nost Raj~evi}a je, zapravo, u poligamiji sa umetni~kim oblastima. Ta vi{estrukost ga ~ini kompletnijom li~no{}u, univerzalnijim graditeqem duhovnih svetova. [tavi{e, u literaturi je, tako|e, vi{estran – pesnik, pripoveda~, esejista. I ova pisanka svedo~i o toj podeqenosti iliti sjediwenosti raznovrsnih preokupacija i sredstava izra`avawa.

To su, u stvari mawi lirski ogledi o dramati~nim trenucima onog koji stvara k onih koji ga remete i sokole u tome!

166

Neke od teza i antiteza dugo }e se pamtiti. Na primer, zapa`awa da su trova~ice opasnije od otrovnica, jer prvima je sipawe otrova hir i mr`wa, a drugima tek samoodbrana.

Zatim, razlika izme|u avangarde i prethodnika. Prvi su natureni i samozvani, dakle privremeni, kao nu`no zlo, a drugi stvarni i dalekose`ni.

Vreme pobednika i pobe|enih tera nam na preispitivawe tih kategorija i rokova wihove va`nosti. Kao {to podela na lo{ i dobar zlo~in ukazuje na patolo{ki uspostavqene i neodr`ive principe.

I tako daqe, i tome sli~no.

Nevoqa je utoliko ve}a za kwi`evni (i uop{te umetni~ki) svet, {to se, pored svekolikih spoqnih tiranija, iznutra razara. Eksponentima naprednog suprotstavqeni su retrogradni elementi. Uskim interesima ne odolevaju uvek jedinke i grupe {irokih vidika i svetlih ciqeva.

Vispreni i ~esto vatreni, bal{izmi su podeqeni u ~etiri grupe: Od kriticizma do ironizma, Poetizmi misaoni i buntovni, Od mitskog do savremenog i Razmi{qawe o na{em svetu i `ivotu. Ve} po nazivima ciklusa, nazire se motivsko-zna~ewska lepeza autorovog interesovawa i kazivawa.

Elem, wegov opus ne ograni~ava se na prizemno i lokalno. ^ak mu je i zemno, nekad, tesno i nedovoqno, pa se usmerava kosmi~kim tajnama i zakonima. Fizici se metafizika pretpostavqa. Intima tra`i naspram sebe duhovno bogat i emotivno rafiniran sastav.

S obzirom na ~esto kori{}ewe re~i od i do, neka nam bude dopu{teno, za kraj, da poentiramo da je delo renesansno obrazovanog i aktiviranog stvaraoca, od korica do korica dragocen priru~nik. Pre svega, umetni~kim pregaocima, ~asnim i ne patvorenim – da ih podstakne, a la`nim, sujetnim i nadobudnim – da ih opomene i urazumi.

Radomir Mi}unovi}, 20. januara 2007.

Unnus mundus, 39, 2011 167

Zoran Milisavqevi}

PESNIK BAL[A RAJ^EVI] U Raj~evi}evim pesmama vidi se jedno izmirewe pesnika sa dinami~nim pokretom slikara i vajara, sa potpunim konteplativnim, filozofi~nim pesni~kim intelektom.

Mo`e se slobodno re~i, bez rizika od preterivawa, da Raj~evi} u svojim pesmama ume poput “pismenog” slikara da upore|uje bore koje stvaraju grimase re~i, stihova pa i ~itavih strofa to jest pesme.

U o~ima re~i, u ustima re~i, u wenim podo~wacima, u nesanicama re~i, u wihovom smehu, dakle sa usana re~i Raj~evi} otima od tih istih re~i izraz svih qudskih ose}awa. Optere}en bojom i slikom, oblikom i senkom on pi{e: “Prazno sivo nebo prikriva svojim bojama svog prepunog magacina. Veliko je oko slikarevo i o{tar je pogled tog dobronamernog kradqivca nepoznatog sveta.”

Jezik Bal{e Raj~evi}a je jezik apstrakcije “pisan” ki~icom koja ga odvodi od slike i skulpture i obrnuto.

Poezija ga vodi do “nepoezije” u pejza`e i oblik, u unutra{wost skulpture i platna kao poezije. U tom metafizi~kom preplitawu utvrdili smo da se poezija Bal{e Rai~evi}a ne mo`e osloboditi slikarskog kista i vajarskog dleta i to od we ne treba ni o~ekivati. Wegov poetski svet nije na samrtni~koj posteqi, a kako nije tako nije okon~ano ni wegovo pevawe. Pesnik na jenom mestu ka`e: “Ne procveta{e cvetovi, ne polete{e leptiri, prole}u uspani~enom, 168

dok be`i, krademo krhotine.”

Pesma nesumwivo posve}ena Emilu Sioranu. Gde je Sioran tu je nihilizam, gde je cvet tu je smrt. Samo se pupoqak nije rascvetao mada i pupoqci ponekad umiru. Ali ovde na{ pesnik, peva o svetu. From govore}i u kwizi o Frojdu ka`e: “Cvet ne bi bio cvet kada ne bi uvenuo, bio bi ne{to ve{ta~ko. “Ovu misao mo`emo s puno prava parafrazirati u ovom obliku; `ivot ne bi bio `ivot kada ne bi pro{ao, kada ne bi imao kraj i kada ne bi bio samo jedan. Ono {to na{ pesnik nesumwivo ume i za{ta poseduje dar je da opeva svekoliku qudsku dramu izme|u same drame ra|awa i drame umirawa, dakle sve {to se doga|a izme|u, jer `ivot je samo to izme|u. @iveti i stvarati izme|u dve nepromewive pa i nepravedne ~iwenice, spavati od po~etka u samom krilu smrti, a ~initi i poku{ati perom, zbog upani~enosti i traumati~nosti vremena koje nas bespovratno napu{ta, prkositi bezvremenom op{tom zaboravu. Zato na{ pesnik ka`e: “Ne zanima me niko i ni{ta, ni{ta izokola, samo sredi{te Poezija.”

To je dakle poezija {to progovara na kraju trascedencije. Iskustvo je tu zato i presko~eno, reklo bi se savladano, ispra`weno od samog pesnika. Re~ je ispraznila taj “Potop snova” zadr`an, mo`da u prapo~etku, put ka praempiriji i tragawem za apokalipti~nim otu|ewem.

Pesnik daqe ka`e: “Ho}e li me progutati praznina ili }u ja wu oploditi, ispuniti je plimom 169

...

Ima li smisla? puniti prazninu oko nas sadr`ajima unutra{wim, onima koji to ne `ele.�

Je li to na{ pesnik `ivi u agonijskom vremenu i ose}awu op{te opustelosti? Svakim danom na{ pesnik sve vi{e sam stoji pred prazninom koja se ne mo`e nad`iveti.

Zagrcnut, dolazi na mahove do daha, a onda s pita: “Ima li smisla?�

Sadr`aji, koji ne `ele da to budu, su, u stvari, pred o~ima na{eg pesnika, a i pod perom, visine koje tonu i dubine koje sluti i koje ga ne odvode u nepoeti~nu patetiku.

Ima tu izvesne pesni~ke refleksije u groznici i gr~u, to se mora priznati, a sumwa u smisao je samo opsesivni motiv.

Wegovo pero ne pokre}e ruka bi}a u jeziku, weno egzistirawe, ve} jedan intoniran i pomalo ironi~an akademizam.

Jedno nesvodqivo pesni~ko Ja puno jeze u kome se ponegde oseti malo mucawe, klecawe, ali ne kao gre{ka ve} kao pesnikova namera da mimikom re~i i wihovim crtawem pa i racionalnom skepsom, pozove pesmu na zanos i strah, strh od wega samoga, da bi boravio u wenoj opevanoj zebwi i hranio se wenom strepwom. Samo je to za na{eg pesnika apsolutni samoodr`avaju}i sklad.

Bal{a Raj~evi} nije napisao veliku poeziju, ali jeste zna~ajnu. U svojim stilovima on ima jednu potisnutu muziku i racionalnost koja je bitna i koja }e se potvrditi, nadam se, garancijom vremena. Dakle, ovo su pesme koje obe}avaju pesnika.

Zoran Milisavqevi} 2006. god.

170

Milosav B. Mirkovi}

Recenzija za kwigu pesama

“PUTEVI I TI[INE” Peta pesni~ka kwiga “Ti{ine i putevi” Bal{e Raj~evi}a, – pesnika po vokaciji, a slikara i vajara, po nagonu i daru – redukuje emocionalno za ra~un misaonog, prepokriva do`ivqajnost u korist meditativnog. U kratkim zamasima i otkosima, kao da pi{e i peva u hodu, ispisuje misaone staze i bogaze bi}a, zate~enog na raskr{}u nade i bezna|a, ciqa i bespu}a. Na putevima ove pesni~ke mar{rute nema ni predaha, ni stanica, ni odmora. Put je svekolik, ali su wegovi znakovi pored puta nevidqivi i ne~ujni.

Putevi koji se ra~vaju na liniji iskustva ili dodiruju u beketovskom stati~nom prosedeu, prelaze granice pesni~kog, kako bi, ne ba{ doslovno i dosledno, uronili u filozofsko. U ovim stihovima Bal{e Raj~evi}a ima i ne~eg od Ujevi}a: “Mi smo dugo i{li, put je bio dug, /Kasno opzismo na{ put be{e krug”. Sintagma koju naj~e{}e kao po~etak ili poentu ispisuje ova kwiga: “Ti{ine i putevi” nije odve} originalna, ali je produktivna, nije ekspresivna, ali je dosti`na u svojoj meditativnosti.

U jezgru pesni~kog ciklusa Bal{e Raj~evi}a nalazi se i heraklitovska misao, ili pitawe wegovo: “Svim qudima je dato da sami sebe spoznaju i da zdravo misle...” Na{ pesnik, me|utim, pitawe pro{iruje prostorom, neodre|enim i neome|enim u kome se putevi ukr{taju u skrivenosti bi}a.

Kako ostati skriven, kako i od koga? – misaoni je zglob svih ovih pesama. Pored toga, ovim stihovima putuju i Pesnik i Dvojnik...

Milosav Mirkovi}, kwi`evnik

171

Jovica A}in

Recenzija

“DA LI TO BE[E SAMO SAN”

Mogu li se pisati qubavne pesme kao nekada? Ose}am op{tu i duboku duhovnu setu, i s wom kolebawa simpatije, prijateqstva, qubavi, u iskonskim zna~ewima koje bismo – smatramo li navedene izraze iole dostojnim isku{ewa na{eg opstanka – morali da im opet pripisujemo u nadi da }e barem wihova ukorewenost u postojawe izdr`ati krizu ne prevrednovawa nego posvema{weg raspada svih mogu}nosti vrednovawa. No, i ta ukorewenost mo`e biti obmana.

I ta ukorewenost mora biti propitana u sada{woj recesiji na{ih ose}awa. Nije li i qubav, tako, jo{ jedino slamka na prete}oj povr{ini katastrofe od koje, istovremeno, strepimo i pri`eqkujemo je kao najgori, pa ipak neki izlaz iz neizvesnosti i raspada? Kao da nikakve veze s dnom vi{e nema, Pluta, lebdi. Ali, mogao bi to biti na~in oporavka.

Prihvatiti izgnanstvo da bismo preboleli gubitak ogwi{ta, i samog pojma za{titni~kog okriqa...

Nema dna, nema zavi~aja, niti toplog krila, nujnih prsa, osim u na{oj `udwi koja jewava, u wenim posledwim iluzijama. Ni nomadstvo ne mo`e vi{e biti nomadstvo ma kakve celine, nomadstvo plemena, kakve god zajednice, stada, ~ak ratne ma{ine. Ostaju jo{ {anse odlomaka, deli}a, nesigurne, ali ipak {anse tek onih u~inaka ili samo senki kad nepopravqivo pukne struktura s kojom smo hteli protiv sveta i `ivota, struktura ve} posve kompromitovana. U seobe za drugim kre}u tada jedino fragmenti, i umesto strukture o kojoj smo sawali i nametali je kao kosmos tra172

jawa i na{eg opstanka pomaqa se fraktura u kojoj sad moramo nau~iti da `ivimo, ako ho}emo da pre`ivimo, moramo nau~iti da volimo, da iznova gradimo prijateqstvo i sve oblike simpatije s razli~itim, drugim.

Ni ~itawe na{e, kona~no li{eno strukturacije, predano izlomqenosti, mikrohaoti~ko, budu}i se, tako, preina~uju}i, ne prihvata ni takozvano qubavno pesni{tvo po pukim zakonima `anra, niti tra`i od wega podstrek ili neki klimaks, ni ne uspavquje se u nostalgiji, niti pristaje na prakti~ne namene. Ne}e vi{e ni lekcije iz zavo|ewa, gotovo ni{ta ne}e. ^eka samo ho}e li zaiskriti utrnuli plamen qubavi, ho}e li ta kapqica zapo~eti s ga{ewem ogwa koji je krenuo da nas zbri{e. Upiwe se, ipak, u tom slabom ~ekawu, bezmalo odbijawu, da oja~a svoju poziciju i sa svoje strane pru`i ruku pisawu u wegovoj transpoziciji. Ne mari za povod, ho}e priliku, fragmentarno, nomadsko, izgnani~ko, da ka`e sopstvenu promenu, nakrcanu nevericom, pa tako i ja kazah {ta predose}am na pomisao da sam, evo, ~itao jednu zbirku pesama na koju bi, kao na privid, i samo prividno, wen autor, umetnik plasti~kog znakovqa, da nas nalo`i kao na svoj poklon. Kazah da to lo`ewe podr`im, kao {to se svako trewe s drugim mora podr`ati, ako nam je do toplote usred mraza stalo. Zabranio sam sebi analizu, ogradio se od pohvale i pokude. Jer, sa qubavnim suzama i ritmovima verujem da nije sve izgubqeno, s radostima tela – nije i{~ezla vedrina... I sa u`ivawem – jo{ je s nama, istodobno, zlo~in i poezija, ka`em – izazivaju}i i probaju}i najpre sebe – Bal{i Raj~evi}u nad wegovom kwigom, i wenim su|enim ~itaocima.

Jovica A}in

173

Radomir Mi}unovi}

NOVO OGLA[AVAWE POLIVALENTNOG BAL[E RAJ^EVI]A PRI^AWE O @IVOTU I UMETNOSTI

Bal{a Raj~evi} je novim rukopisom Neshva}eni i usamqeni ( izdava~ VEDES, Beograd 2006) poku{ao i uspeo da bude boqe shva}en i mawe usamqen, mada wegova namera i nije bila svedena na gra|ewe li~nog statusa. U pretnaestak pri~a, zapravo, prvenstveno ja nastojao da ubla`i, ak ve} ne mo`e da razre{i , problem umetnika, svejedno da li `ivi i stvara u palanci ili velegradu, imaju}i na umu da je svakodnevnica znatno grubqa od senzibiliteta ivizija onih koji modeluju trajna dela. Dodu{e nisu ni svi umetnici isti. Postoje po esnafima sujetniji, bezobrazniji, napadniji.Zato se prozni subjekat distancira i prema takvim slu~ajevima, a ne samo prema standardnim trivijalnostima.

Vi{estruki afiniteti plus neosporna obdarenost, kao idosad postignuti rezultati, govore nam da se Raj~evi} simultano iskazuje likovnim i tekstualnim artikulacijama. ^ini se, ipak da mu je vizuelizacija bli`a od verbalizacije, ili se makar, ranije i potpunije woj posvetio.

Uostalom, ~ak da mu ne poznajemo dosada{wa ostvarewa o tome svedo~i nova proza. Besumwe se ve}i broj ovde ponu|enih celina, temeqi na realnim, `ivotnim istvrala~kim, tokovima. [tavi{e, mogli bismo zbirku nazvati autobiografijom segmentima. Ispovedni ton prepoznatqive pojedinosti odslikavaju, pre svega naro~ito doti~nog vajara i slikara, pribli`avaju}i ga budu}im ~itaocima i obja{wavaju}i mnoge wegove namere i postupke. Uveravamo se da 174

je isti neretko bio izlo`en neopravdanim osporavawima i nerazumevawu, ali je, uprkos svakojakim sumwama, negovao svoje motive i postizao naumqeno.

Pored stvarala~kih nemira i tenzija , preuzetih iz vlastitog iskustava i okru`ewa, Raj~evi} ho}e iuglavnom mo`e da nam prenese psiholo{ka stawa I egzistencijalna promi{qawa. To je, ujedno prilika, da naspram zapa`awa, izvu~e neke istine, danas toliko potrebne smu{enom traumati~nom svetu. Strah od samo}e ismrti, na primer, obra|en je u nekoliko slu~ajeva. Uz to ide `eqa za dokazivawem , afirmacija po svaku cenu i markenti{ka opsesija izvesnih kolega. Jurwava za slavom, ma koliko ona, ba{ kao i sre}a, varqivo zvu~i.

Obi~no se ispostavi, na kraju, da smo u potrazi i jagmi za zvu~nim i kolokvijalnim efektima, ispustili iz vida i ruku ono {to je dragocenije – zdravqe , qubav ipostojanost.

Ponajvi{e emocija i bri`nosti, ovaj polivalenti umetnik uneo je u opise najbli`ih – majke, bra}e, prijateqa, prijateqica. O`ivqene su pri tom, situacije i de{avawa jo{ iz detiwstva, da bi se narativna linija gotovo hronolo{ki, dotakla pune zrelosti junaka.

Neshva}eni i usamqeni (pri~a po kojoj se zove cela zbirka) i Slikarev san tretiraju problematiku zemaqskih tvoraca kojima sredina nije preterano naklowena, u Bazenu je nagove{taj lav stori, privatnostima obiluje Jo{ jedan dan i [ta je tom ~oveku, a veoma su boli}ivi Prvo oslobo|ewe suza i Odlazak brata.

O strastima putovawa i kartawa kazuje nam Putir i Kockar, o karijerama tragi~no okon~anim Petar Milovi} je `iv i Slu~aj Stanojla Kosti}a, HOMO TELEVIZIKUS i [eta~ prikazuju nam qude optere}ene imperativom da sve vide i da ih svi vide, dok @urka za predmet ima lovca na poznata lica, a Pitate se zagovara psihoti~nu potrebu da 175

se po{to-poto uti~e na razvoj doga|aja. Ne treba zaboraviti ni ~oveka koji pla~e, jer je filozofski intoniran, sa efektnim krajem.

Lavirint je esejisti~kog prosedea i mogao je mirne du{e izostati, radi harmonizacije kwige, kojoj ina~e fali ujedna~enosti.

Nesporno je da pisci, taman kao i ostali umetnici, bez obzira na doseg i renome, deluju najubedqivije kada se bave sebi poznatom tematikom, jer su onda, sportski re~eno, na svom terenu, u prednosti. Izvori inspiracija i sama gra|a su im, tada, sna`niji i zahvalniji za obradu. Me|utim, kao upozorewe stoji opasnost od prejakih ose}awa i prejakih izraza. Ne sme se preterati u ispovednosti i ose}ajnosti, {to bi se dalo uporediti sa prole}nim poplavama, kad nasip popusti. Stoga pravi spisateq vodi ra~una, pored spontanosti i autenti~nosti, tako|e, o cizeliranosti i balansu imaginativnog i faktografskog kod onoga {to kani objaviti.

Radomir Mi}unovi} U Beogradu, 10. januara 2006.

Lu~a, br. 1, Subotica, 2007

176

Dr Jovan PEJ^I]

NAPREDAK UNATRAG BAL[E RAJ^EVI]A RECENZIJA: “UZVI[EN SILAZAK”

Vajar i slikar, likovni kriti~ar i istori~ar, esejist u izvornom zna~ewu te re~i, Bal{a Raj~evi} (1941) rano se oglasio i kao pesnik. Do pojavqivawa wegove prve pesni~ke zbirke trebalo je, ipak, da pro|u mnoge godine. Ali zato je Molitva vajareva (1992) uvela u srpsku poeziju stvaraoca sasvim osobenoga do`ivqajno-slikovnog sveta i sasvim posebnoga odnosa prema jeziku i vidovima wegove umetni~ke upotrebe. Taj svet iskazivao se u formama jedinstvenoga kreativnog duha, one i onakve energije stvarawa koja oblasti ispoqavawa spiritualnog bi}a ~ovekovog (koliko god se te oblasti na nivou izra`ajnih sredstava i postupaka oblikovawa razlikovale, ponegde i me|usobno iskqu~ivale) ukr{ta i povezuje, nalaze}i, u kona~nome semanti~kom ishodu, uvek istu su{tinu. Ve} tada se, naime, pokazalo da figuracija re~i u wegovim stihovima vr{i funkciju srodnu onoj kakvu ima, s jedne strane, simbolizacija predmeta, odnosno ~vrstih materijala u wegovome vajarskom opusu, a s druge – igra boja i oblika u wegovom slikarstvu.

Da nije re~ o prolaznoj osobini, pokaza}e naredne Raj~evi}eve pesni~ke zbirke, sve do ove dvanaeste “Uzvi{eni silazak”. Tematska kretawa, postojano {irewe koordinatnoga sistema govora, metri~ka tragawa, sve otvorenije pu{tawe na voqu sopstvenim melodijsko-ritmi~kim sklonostima, slobodni i odre{iti odgovori na izazove novog i nepoznatog – to su karakteristike poezije Bal{e Raj~evi}a koje od po~etka prate wegovo stvarala{tvo u jeziku. Izabrane pesme, {tampane 2003. godine, pokazuju ta 177

Raj~evi}eva nastojawa u naj~istijem vidu. Ponu|eni pregled ujedno potvr|uje da posla imamo s autorom jasno diferencirane poetike, pa i ontologije stvarawa.

Poetika Raj~evi}evih stihova proishodi iz autenti~nog do`ivqaja vremena i sveta u kom `ivi i radi, sveta u koji urawa celim svojim bi}em ne bi li – spoznav{i wegove tajne, lepotu, neizvesnosti – zahvatio u samo dno ~ovekovog obitavawa na zemqi i stremqewa ka ve~nosti.

Osnovno na~elo Raj~evi}eve poezije otuda je, naoko, jednostavno “lako” shvatqivo: iskazati se u jeziku izjedna~uju}i se sa svetom. Druk~ije kazano: iskazuju}i sebe iskazati svet; iskazuju}i svet iskazati sebe.

Onto-poeti~ku vrednost ovoga i ovakvog stava, izgra|enog na odnosu ja – svet, to jest svet – jezik, sâm Raj~evi} je i pesni~ki formulisao. U pesmi “Re~” kojoj je dao razmer gotovo poeme (1-12), on, me|u ostalim, ka`e: Re~ima /zamenismo stvari, /wima delamo; / one postaju doga|aji. / I misli su samo re~i, / i re~i su same / ve} gotovo misli...

Poimawe o kakvome je re~ pro`ima najnoviju zbirku Bal{e Raj~evi}a od po~etnoga iskaza do zavr{ne pesme. To nikoga ne treba da iznenadi: Raj~evi} je stvaralac koga krasi kako umetni~ka, tako egzistencijalna doslednost – pojava, ina~e, ne tako ~esta na na{im kwi`evnim prostorima. Nisam time rekao da se on nije mewao, ve} da su promene u wegovoj lirici vi{e unutra{we, da su pomerene u dubinu, da za wima vaqa tragati mawe na tematskom, formalno-oblikovanom ili leksi~ko-stilskom, a vi{e na metafori~kome, simboli~kom planu govora.

Kod Raj~evi}a su, {tavi{e, pomenute dve ravni kontrastno postavqene. Sama struktura zbirka “Uzvi{eni silazak” izra`ava ovaj odnos na posve osoben na~in, naime zna~ewskom relacijom diskurzivno – poetsko. Prva osobina prisutna je, tako, u nazivima ciklusa, drugo obele`je vezuje 178

se, pak, za pesme same. Reklo bi se da su u pitawu dve o{tro razdvojene stvarnosti: pojmovno odre|ivawe prema svetu (u smislu autorskoga eksplicitnog iskazivawa), na jednoj strani, i dinami~an, preobra`ajni, sugestibilni kosmos umetnosti (u smislu implictnog izra`avawa `ive realnosti sveta), na drugoj strani.

Kako to konkretno izgleda? Nazivi ciklusa glase: “Od rezignacije i tragi~nog ose}awa `ivota do pesimizma”, “Od ironije i kritike do bunta” i “Od iskre nade do vere u `ivot, u visine duha i spas neba”. Od pojmovne sfere uvedene naslovima ciklusa nema, me|utim, ni traga u pesmama na koje se oni odnose (i koje, samim tim, objediwuju), ne bar na prvi pogled.

Jer u pesmama sve je dato u posredovanom obliku slika i do`ivqaja, intuitivnih problesaka svesti i `ivotnih otkrovewa. Iskustva se daju kroz nagove{taje, u presecima koji asociraju nepromenqive oblike postojawa, arhetipske forme, neprolazna saznawa. Motivski registri {ire se, pri tome, ka regijama pro{loga i budu}eg kao prema beskrajnostima egzistencije, dok je sada{wost osu|ena na tren (vreme) i detaq (prostor), na privide i strepwe. Svet je, u ovakvoj projekciji, velika ku}a/divqih vetrova (pesma “O~i progledale”), a `ivot niz samo i samo/ prolaznih trena (“Samo za tren”).

Nazivi ciklusa i pesme wima obuhva}ene u odre|enom su, dakle, smislu par-po-razlici zasnovan iskazno, ali ne i semanti~ki. Stvar tako stoji i kad se povede re~ o slici sveta izgra|enoj u zbirci Ne umem da silazim. Na delu je istu formula prikazivawa i usimbolisawa.

U ravni pesni~ke apstrakcije, ovakvo Raj~evi}eve opredeqewe izra`avaju povla{}ene re~i vid i san. One su jemstvo pesnikove kulture i voqe da saznaje, racionalizuje, anali{e – na jednoj, i ose}a, sozercava, oduhovquje svet svojih pesni~kih otkri}a – na drugoj strani.

Na planu pak lirske konkretizacije, Raj~evi} odnose poetskog subjekta, onoga {to je li~nosno u wegovome govoru, 179

raskriva posredstvom boja i wihove simbolike. Boje su te koje, u autorovoj vizuri, najdubqe izra`avaju wegovo vi|ewe sveta, nihilizam tog sveta. I to dve boje – bela i crna. Primeri su pesme “Predeo Lepote” i “@ivot slikar”. Sredi{wa zna~ewa Raj~evi}eve poezije najdubqe su utkana upravo u ovim pesmama.

Kqu~ni stihovi prve intonisani su apokalipti~ki: Samo, / sama }e ostati / ~ista bela, / tako nepromenqiva, / trajna pra{ina / u toj pustiwi, / u tom bespu}u / bez ijedne oaze, / u tom tako / i zato savr{enom / predelu Lepote, / predelu ti{ine, / u punoj puno}i / ostvarenog ni{tavila.

Slo`enost pesme “@ivot slikar” samo naoko su iz suprotnog registra simbola: Da li je / ovaj `ivot, / nama poznat, / stvari slikar / crne boje? Š...¹ // Wegova crna / razvijena u crna, / bogate skale / crnih nijansi.

Poezija Bal{e Raj~evi}a, tako, izrasta iz jedne dijalektike koja odre{itim pevawem re~i oblikuje svoj i samosvojan (svojeglav) svet smisla u kakvome je, prvo, mogu}an umetnikov napredak unatrag (“Usre}iteqi”), napredak koji je, drugo, u stawu da ustanovi oko nepokreta (“Izneveren iskon”) za svetkovinu / sjaja i boja / vi{estruke ve~nosti (“U svetu zarobqenih minerala”), i koji, tre}e, makar imaginarno u~vr{}uje `ivi tron sa kojeg se ~ove~anstvu sme doviknuti: Sa svakim ro|ewem jutra / ja se ra|am (“Stalno se ra|am”).

Tako je i sa najnovijom pesni~kom zbirkom Bal{e Raj~evi}a. Pomenuto trojstvo rada i stvarawa, razumevawa i poetskoga tuma~ewa sveta i sebe u svetu, samoostvarilo se ovde na plodan, mestimi~no ironijski uobli~en na~in, u rasko{i jezika i slika koje jedanput vode ka po~ecima wegovog pevawa, dok se drugi put, kao u pesmama “Megalopolis” i “Zagledan samo gore”, otvaraju naslu}enome, dolaze}em, jo{ za~udnijem svetu simbola i zna~ewa.

Dr Jovan PEJ^I], 2006.god

180

Neboj{a ]osi}

OD ATIPI^NOG DO FANTASTIKE Bal{a Raj~evi}: “Neshva}eni i usamqeni” Beograd: Vedes 2006.

Poznati srpski vajar, slikar i likovni teoreti~ar Bal{a Raj~evi} u svoju kwi`evnu biografiju uputio se objavqivawem prve pesni~ke kwige “Vajareva molitva” (1992).

Od tada do danas Raj~evi} je objavio dvanaest pesni~kih kwiga, kwigu “Izabranih pesama (2003), kao i kwigu kratkih pri~a “Pad na{ svakida{wi” (1997). Pred ~itaocima je dakle, pored likovnog, ve} zavidan kwi`evni opus ovog autora.

O pesni~kom delu Bal{e Raj~evi}a pisali su merodavni kriti~ari, ali i sami pisci (Jovica A}in, Predrag Markovi}, Milosav Mirkovi}, Radomir Andri}, Bo`idar Milidragovi}, Slobodan Rakiti}, Dragiwa Uro{evi}, Zoran Bognar, Petar Arbutina, Neboj{a ]osi}, Du{an Stojkovi}, Slavica Spasi}, i drugi). Ovde bi citirali kriti~ara i kwi`evnog teoreti~ara Jovana Pej~i}a: “Tematska kretawa, postojano {irewe koordinatnog sistema govora, metri~ka tragawa, sve otvorenije pu{tawe na voqu sopstvenom melodijsko-ritmi~kim sklonostima, slobodni i odre{iti odgovori na izazove novog i nepoznatog – to su karakteristike poezije Bal{e Raj~evi}a koje od po~etka prate wegovo stvarala{tvo” (iz pogovora kwige pesama “Uzvi{eni silazak”, 2006).

Citat nije slu~ajan jer ~iwenice koje se odnose na autorovu poeziju u velikoj meri va`e i za kratke pri~e kwige “Neshva}eni i usamqeni” (2006). Izazove “novog i nepoz181

natog” kao i “postojano {irewe koordinatnog sistema govora”, drugim re~ima, mewawa i ukr{tawa pripovednih postupaka na formalnom planu, i {irok tematsko-motivski raspon semanti~kog/sadr`inskog plana, karakteri{u Raj~evi}eve narativne i estetske intencije.

Kwiga sadr`i 18 pri~a koje u `anrovskoj/tipolo{koj klasifikaciji mo`emo odrediti od kratke pri~e (“^ovek koji pla~e, “Pitati se), preko kratke pri~e (“@urka”, “[ta je tom ~oveku”, “Odlazak brata i susret sa Bracom”) do pri~e/pripovetke (“Neshva}eni i usamqeni”, “Putimir”, [eta~, “Petar Milovi} je `iv). Ve}i deo ovih pri~a precizno, umetni~ki sugestivno i ubedqivo “dijagnosticira” atipi~ne (neobi~ne, bizarne, nesvakida{we) situacije, postupke i doga|aje ~iji su nosioci “isko{eni” likovi, naravi i karakteri. Ako su slavni prethodnici u kratkoj pri~i, poput A. P. ^ehova, Embrouza Birsa, Franca Kafke, Rejmonda Karvera, ili Hulija Kortasara, Borhesa i Hemingveja maestralno uspevali da registruju detaq, prizor, atipi~nost, psiholo{ke momente u “ekonomiji” sa`etog pripovedawa, posle ~itawa proza kwige “Neshva}eni i usamqeni”, s pravom mo`emo konstatovati da se plejadi majstora kratke forme, uz vi{e srpskih pisaca pridru`uje i Bal{a Raj~evi}.

Atipi~nost, neobi~nost, plodotvorno novo, nalazimo gotovo u svakoj pri~i. Nekad je to lik televizijskog zavisnika (pri~a “Homo televisicus”) koji televizorima snabdeva sve prostorije ku}e, automobil, najzad i ru~ni sat, ne bi li se zbog odlaska u toalet, ishrane, telefonskih poziva i drugih svakodnevnih poslova li{io ometawa u pra}ewu omiqenih televizijskih programa, nekad gotovo patolo{ka opsednutost `eqom za izlaskom iz anonimnosti (burlesknogroteskne i zabavne pri~e “[eta~” i “Pitati se). Pri~e “Lavirint” i “Putimir” osim metafori~ko-metafizi~kog okvira, na stilskom/fabulativnom planu pribli`avaju se 182

fantastici i bajci, odnosno, poetskoj prozi, pri~a “^ovek koji pla~e” uspe{no korespondira sa postulatima zenpri~a. Pripovetka “Neshva}eni i usamqeni” po kojoj je kwiga dobila naslov, kroz dijalo{ku formu tretira pitawe umetnosti, umetnika i recepcije wegovog dela. Iako je re~ o dijalogu i nedoumicama na{ih savremenika (vajara i istori~ara umetnosti) one su univerzalne i predmet promi{qawa od anti~kih vremena.

Kolekcijom “Neshva}eni i usamqeni” savremena srpska pri~a dobija kwigu koja {iri wene tematsko-motivske planove kao i narativne postupke. Ona je lep povod autoru da nastavi sa istra`ivawem u imaginativnom poqu kratke forme.

Neboj{a ]osi} 18.3.2007.

183

Mr Slavica Spasi}

LIKOVNOST U POEZIJI

Izra`ajnim sredstvima koja su dostupna poeziji, Bal{a Raj~evi} ispisuje svoj rukopis u mnogim svojim pesni~kim ostvarewima kojima se prepoznaje i kao slikar.

Instinktivno, ali i magijski, wegovo “vjeruju” potvr|uje se u jedinstvu dva potpuno autohtona umetni~ka izraza, tako da poezija postaje slikovita a slika sveta poeti~na. “@ivot slikar”, pesma iz zbirke “Uzvi{eni silazak” (Altera, Beograd, 2006) belog labuda i ru`i~astu zoru boji u crno.

Raj~evi} nam ovde otkriva `ivot kao slikara koji je suptilan, ve{t da svoja dela ne farba prosto, jednoli~nom crnom, a takav je i kao pesnik jer nije monoton. Wegova crna boja u poeziji razvijena je crna. ^italac ose}a te bogate skale crnih nijansi i u sebi iz zami{qa. Izrawa “crna” slika sveta, onoliko crna koliko je to i ~ovekova du{a. Ovim, u poeziji prosto imamo ra|awe slike, i to jedinstvene slike sveta iz pera Bal{e Raj~evi}a koji nam nudi druga~ije sagledavawe stvarnosti i druga~ije slikawe, pa mo`emo suditi da wegova poezija sadr`i elemente likovnosti.

Ako je slikar Cvetko Lainovi}, poznat po “belim” slikama, imao ~emu da nas podu~i, u tom nazirawu slike u poeziji Bal{a Raj~evi} je jedinstven po tome {to kod wega preovlada “Crno” (pesma iz zbirke “Glasovi iz ponora” Hipnos, Beograd, 2001). Crno je ovde nevidqiva su{tina praznine, i kad nije ni{ta ono je mnogo jer je crno. Na{eg pesnika obuzimaju crne misli i crni snovi dok je u haosu prosuta tegla crne boje preko slike belog goluba i belog jag184

weta. Mnoge crne slutwe na{ pesnik ose}a kad vidi na {ta }e wegovo delo da izgleda u dodiru sa crnom, ubicom boje.

“Crno” je pesma iz koje proizilazi da Bal{a Raj~evi} ne mo`e da se porekne kao slikar u poeziji. Ve} tom bojom ome|ena, wegova pesma, koju je izustio slikar pesimista, oslikava sam `ivot u kome je nezaobilazna i tema samoubistva slikara koloriste, samoubistva koje je izvr{eno velikom tubom crne boje. Tako beskrajno crno postaje ona prepoznatqiva beskrajna praznina nevidqivog prostora u kome obitava beskrajno nebi}e. Crno je ~esto idealan spoj tragike i estetike, zapisa}e na{ pesnik pronicqivo, toliko da vidimo i tu`nog ~oveka na grobu kome crna boja lepo pristaje. Ipak, crno je trajni prognanik mnogih slikara, a veliki miqenik mudraca i pesnika koji ose}aju ovaj svet bez primesa druge boje, jer je crno univerzalno re~ito.

Lucidnim preobra}awem slikara u pesnika, na{a svakodnevica koja proisti~e iz neke egzistencijalne teskobe u dosluhu sa likovnim ~ini nam se ni{ta mawe kao duboka praznina u kojoj postoji pesnik da bi nas naterao da gledamo o~ima slikara. A, kad smo zate~eni pesmom, istovremeno smo zastali pred slikom koju Bal{a Raj~evi} zavija u crno. Stoga je wegova poezija ubedqiva umetni~ka tvorevina isto koliko i slika. Harmoniju sveta naru{ava, me|utim, upravo to “crno”, zato {to u pesni{tvu ovom progovara pesimisti~ni ton, ve} time {to metafori~no “crno” navodi na pomisao o ni{tavilu. U jednom halucinantnom stawu, koje se ose}a u kwizi “Glasovi iz ponora”, postoji i “Savr{ena smrt”, pesma koja otkriva tajnu privikavawa na crno.

Osoben po tome {to nas u poeziji uvodi u slikovit svet, Bal{a Raj~evi} u svojim pesmama ne}e naru{iti, i pored elemenata likovnosti, sklad jedinstvenog kreativnog duha, {to ne ~ini ni na svojim platnima, jer umetnost je po185

lifonija `ivota. I kad preovladava “crno�, to su samo odgovori na izazove nepoznatog. ^itaocu ostaje da pesme na{eg pesnika do`ivqava kao slike sveta, razigrane i pored toga {to ih boji u crno, po ~emu je Bal{a Raj~evi} samosvojan kao pesnik koji izrasta iz dijalektike odnosa slikar – pesnik, iz te dakle dihotomije u koju se mo`e proniknuti jer je wegov govor nadasve govor pesni~ke du{e koja, i kad se ogleda u slikarstvu, u na{oj stvarnosti prepoznaje arhetipske motive.

Mr Slavica Spasi}, u Beogradu, 23.3.2007.

186

Radomir Mi}unovi}

O Bal{i Raj~evi}u, neposredno

MULTIMEDIJALNI STVARALAC Bal{a Raj~evi}: Uzvi{eni silazak Altera, Beograd, 2006.

Be{e na ovim prostorima nekada znameniti pokret grupe likovinh umetnika MEDIJALA, a gospodin i umetnnk Bal{a Raj~evi} pripada, po meni, neformalnoj grupi MULTIMEDIJALA. wegova polivalentnost zbuwuje, dovodi u sumwu, mo`e i treba, na kraju, da impresionira konzumente duhovnih, i ne samo duhovnih tekovina, i ne samo tekovina. Jer, ako pesme mogu da poteku i ako postoje romani-reke, slike i skulpture su materijalazovane zavmisli i poruke, pa ih je te`e pomerati, a pogotovo one same od sebe ne mogu da se kre}u.

Spomenuh sumwu koja ovde po~iwe od pitawa: biti ujedno slikar, vajvar, likovni kriti~ar, pesnik, pripoveda~, o zar se i to mo`e! Neupu}eni bi pomislio: gle, sva{tar, dok }e upu}eni re}i: evo univerzalca! Ali, protiv sumwe ne}u, po{to je ona, sumwa, pretpostavka saznawa.

Citira}u sebe, mada me skromnost opomiwe da to ne ~inim.

Napisao sam i objavio stih: Ko ne sumwa, taj i ne veruje.

Bap{a Raj~evi} ne pati od estradnih pretenzija. [tavi{e, nenametqiv je, povu~en, radan. Upoznao sam ga preko wegovih dela, to je najsolidnije i najpouzdanije poznanstvo.

Pisao sam o tri wegove kwige – pesni~koj: Oplakivawe labuda (Potreba za belinom i ne`no{}u je naslov prikaza na tu zbirku), esejista~koj Od ismejanih mudraca do upla{enih proroka, i proznoj Neshva}eni i usamqeni. Bio 187

sam, u stvari, recenzent tih poetskih ogleda. Sada progovaram, dakle o najnovijem Bal{inom pesmotvoru nazvanom Uzvi{eni silazak.

U strahovitoj sam vremenskoj teskobi, ovih dana.

Uprkos tome nisam mogao da propustim priliku za ovo dru`ewe. Iz kumovskih razloga. Naime, krstio sam tu zbirku (a ne autora, toliko star, ipak, nisam!). Bio je druga~iji radni naslov. Pa, zar kum da odbije poziv na ven~awe kwige sa publikom?

Elem, lepa i dobra kwiga, iskrena n neobi~na. U pesniku su slikar i kriti~ar, {to se vidi po likovnim elementima koji daju dra` verbalnim figurama i do|u kao ornamenti. Metafori~nost se sla`e sa digresijama, a ispovednost ide pod ruku sa opisima. Ovde }utawe progovara i ti{ina ima svoju muziku. wegovo mislila{tvo dolazi do izra`aja u naslovqavawu ciklusa.

Pazite: Od rezignaccje i tragi~nog ose}awa `ivota do pesimizma (17), zatim Od ironije i kritike do bunta (4) i, kona~no, Od iskre nade do vere u `ivot, U visine duha i spasa neba (20).

Poezija u vremenu, pri~awa, `ivot slikar, predeo lepote.

To su smerokazi ~itaocu da ne zaluta.

Recezent, univerzitetski profesor i vrsni analiti~ar kwi`evnosti, moj drugar Jovan Pej~i}, svoj tekst je nazvao Napred u natrag Bal{e Raj~evi}a, ukazuju}i na glavnu karakteristiku ovog pisca i rukopisa mu – kontrast i paradoks. Uostalom, oksimoronski je i sam naslov UZVI[ENI SILAZAK. [ta je tu gore a {ta dole? Uspon, a ne pad! – to je moj zakqu~ak. A pesma na koju bih posebno upozorio – mada ~inim nepravdu prema ostalim pesmama – je [ta je moj `ivot (po~iwe na 68. a zavr{ava se na 69. strani). Ne samo da je u woj pesnik tra`io i na{ao sebe, kao i u `ivotu svom, nego sam ube|en da }e se mnogi od vas, 188

tako|e, na}i u tim redovima. Premda se tu spomiwe izgubqena trka sa vremenom, ni `ivot ni pesma nisu uzaludni, opravdavaju nameru, trud i u~inak Raj~evi}ev.

Zapravo, stalno se ra|am je iskaz i ovog pesnika, a vir n nemir nisu samo igre re~i. Tu su jo{ zbir, {ir, pir, uvir, ubir, izbir, izmir. Kakav ose}aj za jezik. ^etvercima i varijacijama, sijaset pesama je npr.

Ne `elim da silazim, Zagledam samo gore, Na gori... sve one svedo~e o nadgorwavawu. Naime, autopoetski zvu~i strofa: I u sila`ewu velik I u sila`ewu donosilac, spu{ta se da uzdigne, silazi zbog uznesewa.

Wegovo pesni{tvo je jednako ~ulno i cerebralno.

Refleksivnost, ma{tovitost i emotivnost, ovde su kao posestrime. Interesantno, da se o~i spomiwu ~e{}e od ruku. Vid i san, O~i progledale, O~i u kov~egu, Re~i zapaqive, Zagledam...

Strepwa i ja, Odnos prema svetu, Bolesti dana{wice, Izneveren iskon. Oboleli svet, A ko }e nas braniti, Poezija u vremenu. Sve su to naslovi Raj~evi}evih lirskih zapisa, koji, zapravo, pokre}u egzistencijalna pitawa svakog pravog stvaraoca.

Radomir Mi}unovi}, u Beogradi 2006.

189

Dorotea Panteli}

DELO I @IVOT “Uzvi{eni Silazak” Bal{a Raj~evi} Altera, Beograd 2006.

“Jer `ivot prolazi i samo dela ostaju.

I ona kako za koga i kako ~ija.”, ka`e Bal{a Raj~evi} u jednoj pesmi svoje najnovije zbirke “Uzvi{eni silazak”, povodom koje je nedavno odr`ana promocija u “Kwi`evnom salonu Libero Markoni” u Beogradu. Mo`e se re}i za Bal{u Raj~evi}a da ve} za sobom ima jedno impozantno delo i to ne samo u vidu poezije, ve} i skulpture, gde je mo`da i poznatiji i priznatiji. Me|utim, ni wegova poezija ne zaostaje za wegovim umetni~kim izra`avawem putem skulpture. A sve to, wegovo celokupno delo do danas, na neki na~in izra`ava `ivot uop{te, onaj `ivot koji je umetnik mogao da percipira oko sebe ali i kroz ostala umetni~ka dela drugih umetnika, u wegovo vreme i kroz istoriju.

Bal{a Raj~evi}, kao i ve}ina umetnika vole da posmatraju `ivot negde odozgo, a i kao veliki posmatra~i i tuma~i svojih i tu|ih ose}awa imaju utisak da su negde ipak malo vi{e od drugih qudi.

Zato on ka`e u svojoj pesmi “Ne `elim da silazim”: “Ja ne `elim da silazim jer moj pogled 190

usmerewe gore, a pokreti mojih nogu pode{eni za pewawe.”

Ipak, umetnik neki put mora i da si|e, da se pome{a sa ostalim qudima i u|e u svakodnevnicu, ali brzo potom ho}e ponovo da se popne gore, a pri svom silasku poku{ava da zadr`i ne{to od te svoje uzvi{enosti. Tako autor ka`e u svojoj pesmi “Na gori” shodno naslovu ove zbirke: “Uzvi{eni silazak na goru uzvi{enu ne silazim niz vis nego uvis.”

Ipak, pesnik je svestan male delotvornosti onoga {to prenosi qudima i o wima samima ali i o Bo`anskim visinama pa ka`e: “Na sve strane, po ceo dan, raznose se gajbe pi}a i kutije hrane. A ne raznosi se Va{a poezija!”

I on je svestan nadmo}i materijalnog nad duhovnim, nadmo}i osnovnih egzistencijalnih potreba nad umetno{}u. Na`alost je u pravu. Ali, sa svojim “Uzvi{enim silaskom”, kao i sa ostalim svojim delima Bal{a Raj~evi} poku{ava da makar malo, a mo`da }e neko od vas smatrati da je to i mnogo, popravi ovakvu situaciju stawa stvari.

Dorotea Panteli}

191

Du{an Stojkovi}

PESNI^KO MISLILO I BASNARNIK BAL[E RAJ^EVI]A Polifoni umetnik (vajar, slikar, likovni i kwi`evni kriti~ar i istori~ar, pesnik i pisac kratke proze) Bal{a Raj~evi} ogla{ava se novom pesni~kom zbirkom – Preobrazbe. U posledwe vreme, poprili~no o~igledno, lirika je samo srce Raj~evi}eva umetnikovawa. Ne izdvajamo ga na {tetu drugih, ve} ukazujemo kako je lirsko bilo i u srcu ostalih umetnosti kojima se autor o kojem pi{emo bavio. Kwi`evnost je vi{eglava umetni~ka a`daja koja zahteva simbiozu lirskog, epskog i dramskog, a da pritom neprestano ima na umu i ono {to bismo kao esejisti~ko mogli okrstiti. Upravo takvoj simbiozi kada pi{e vlastite pesme te`i – ne retko je i ostvaruje – Bal{a Raj~evi}. Nesumwivo i u Preobrazbama. Re~ u naslovu na{ki je prevod re~i metamorfoza. Naj~uvenije delo koje je tako bilo naslovqeno ono je koje ispevao tragi~ni Ovidije.

Dvadeseti vek obele`ila je novela “Preobra`aj” Franca Kafke. Raj~evi}eva zbirka zna i za jedno i za drugo delo, ali ne kopira ni jedno. Na{ pesnik poku{ava da izvede ono ~ega se gotovo svi savremeni pesnici klone: da se ogleda u pro{lom, starinskom, davno pro{lom, ali kao da je ono nama, i wemu, savremeno. Ono mo`e biti takvo jedino kada svevremeno postane. A poslovice svakako, basne u ne{to mawoj meri, odazivi na wih i otkrivawe wihovih tragova u trenutku u kojem jesmo, nesumwivo – neophodnu dozu svevremenosti nose, i donose.

192

Zbirka sadr`i tri ciklusa pesama: “Narodne poslovice ve~ita mudrost i misle}i izazov”, “Pesnik se ogleda u basnama” i “Lik savremenika u savremenom svetu pogodna tema za nove basne i poslovice”. Raspored pesama u zbirci je o~igledan: najpre poslovice, potom basne, na kraju, gra|a – kriti~ki, delimice i satiri~ki interpretirana – kao polazi{te za nove poslovice i basne.

Poslovica je, po definiciji, narodna mudrost. Nada Milo{evi} je, u Re~niku kwi`evnih termina, odre|uje ovako: “Sa`eta, zave{tajna formulacija iskustva, jezgrovito izre~eno opa`awe prihva}ano u tradiciji.” U naslovu prvog ciklusa Raj~evi}eve kwige suprotstavqeni su ve~ita mudrost (ne{to {to traje i trajawem uspeva da izbori za sebe op{teva`e}u misaonu vrednost) i misle}i izazov (okrenut ka budu}nosti, eksperimentisawe, tra`ewe novih sentenci). Tako se u jezgru pesme nalazi ne{to {to bismo mogli dijalekti~kim nazvati. Antinomije su prisutne i u pesmama. Dovoqno je pogledati prvu pesmu u zbirci – “Od mira glava ne boli”. Naslovu izaziva~ki protivre~i pesma jer se u woj govori i o blagodetima koje bol u glavi – kao izvori{te stvarala~kog nemira i nespokoja – “proizvodi”.

U istoj pesmi nalazimo i model osobenog oneobi~avawa kojima Bal{a Raj~evi} pribegava. Nahodi se u suprotnom vezniku ali koji ovako “uznemirava” i naglavce preme}e stihove: ho}u sebe, iznutra, / ali i spoqa / da pokre}em / u svim pravcima, / ali najvi{e napred / i najvi{e na gore.

Dopunsko oneobi~avawe je i to {to je dvaput, raznosmerno, upotrebqen superlativ najvi{e.

Mo`e li pesma koja na poslovici po~iva (Raj~evi} je napravio izbor koji se pokazao kao zahvalno polazi{te wegovim stihovima) izbe}i banalnost, ukloniti se op{tim mestima. Odgovor na prvo pitawe je – te{ko je (stoga vaqa pohvaliti na{eg pesnika {to je, svestan izazova i ogromne pesni~ke opasnosti, re{io s poslovicama da se uhvati u 193

ko{tac, ne tako {to }e – nemogu}e je to posti}i – nadograditi ili objasniti ih, ve}, u neprestanoj borbi i rvawu, pa kom opanci kom obojci!) “korigovawem”, suprotstavqawem, pesni~kim te~ewem uporedo, stvoriti svoj izabrani poetski poslovnik. Kada je o op{tim mestima re~, treba biti po{ten pa pribele`iti kako su i ona neminovni sastavni deo poezije. Ne mo`e poezija `iveti jedino od neop{tih mesta. Ne mo`e se pesnik pona{ati neprestano kao neko ko, hodaju}i minskim poqem, ne prihvata da poneku razmontiranu minu i u xep ne smesti.

Veliki prethodnici na{eg pesnika bili su nadrealisti Pol Elijar i Ben`amen Pere (1925. godine {tampali su zbirku sa sto dvadeset pet – nadrealisti~kih – poslovica; navodimo tri: “Posle potopa, razoru`ajte mozgove”, “Slonovi su zarazni” i “Kada pameti nema, mi{evi kolo vode”) i mauricijski pesnik, nadrealist u mladosti tako|e, Malkolm de [azal (navodimo tako|e i tri wegove “poslovice”: “Trepavice su suncobrani pogleda”, “Plavo je nesvesno beskrajno gwurawe” i “Sivo je sun~eva pepeqara”).

U Raj~evi}evoj zbirci izuzetno su retke pesni~ke slike koje bi bile zasnovane na metaforici. Na{ pesnik je o`iveo nekolike stilske figure (pre svih, alegoriju) za koje smo pomislili kako jedino ~ame u pesni~kim muzejima.

Pesma je ta koja diktira kojim }e sredstvima, poetskim ciglama biti sastavqena. Navodimo nekolike – pribele`ili smo ve}, retke – pesni~ke slike koje se na metaforici zasnivaju: najte`e se le~e / i najsporije / rane unutra{we, / uvek nevidqive / tolikim slepim o~ima! (“Ne mogu se sve rane jednim melemom le~iti”; ovoj slici suprotica je, o~ekivano, otkri}e kako je Qubav – velikim slovom i obele`ena – jedini melem koji poma`e): Reciprocitet ja~ine / dva suprotna ose}awa / odr`ava tu ravnote`u / {to podse}a na stawe / kad se dve mo}ne sile / bore u vu~i konopca; / pa prva 194

vu~e u tamu / bezvazdu{nog ponora, / a druga ka zelenom vrtu / svetlosti i vazduha (“Muka `iveti, a `ao umreti”; ova nam slika doziva iz pam}ewa ~uvene poeti~ke stihove Brane Petrovi}a, iz wegove, nenaslovqene, pesme: U meni se pesnik s filosofom koqe / dobro biti ne}e {iroko im poqe); sle}u mi senke mesto golubova (“Kasni povratnik je kao tu|inac”).

Nekolike pesni~ke slike – zbog prisustva alegorijskih natruha u wima – mogli bismo nazvati i basnolikim. Navodimo samo jedan primer: hijenama dnevne pohlepe / Labudova lepota razneta (“Jedno misli a drugo govori”).

Jedna od pesni~kih “formula” koju na{ pesnik {tedro upotrebqava mogla bi se ozna~iti kao: nije... nego.

Pritom, on ne be`i od zdravorazumskog, filosofski narodnog ili narodwa~ki filosofskog, u svom poku{aju, ne retko dosegnutom, da se misao opesmi. Bez toga ona bi ostala nalik na sasu{enu biqku kojoj se bezrazlo`no divimo pona{aju}i se kao da ona pred na{im o~ima bokori i cveta.

Pesnik, namerno, ne bri{e svaku razliku koja me|i poslovicu od basne. Pesma “Boqe vrabac u ruci nego golub na grani”, opet sa “izokrenutom” porukom, zasnovana na alegoriji, peva o Koristi i Lepoti kao “junacima”. Suprotstavqa se ~uvenoj poeti~koj odrednici Horacijevoj iz pisma “Luciju Kalpurniju Pizonu i wegovim sinovima”, naslovqenom i “O pesni~koj ve{tini”, “ po kojoj Stekao je op{tu pohvalu / ko je pome{ao korisno sa prijatnim / zabavqaju}i i u isto vreme pou~avaju}i ~itaoce. Bal{a Rai~evi} je bespogovorno na strani lepote. Zbog we, i ne samo u ovoj pesmi, spreman je i da zarati sa poslovicama koje su u korenu, i naslovu, wegovih pesama. Tako se pristi`e do osobene pesni~ke igre koju na{ pesnik ve{to vodi ne dopu{taju}i da poslovice wime rukovode. To, me|utim, nipo{to ne zna~i da su poslovice gurnute sasvim u stranu.

Ve} u narednoj pesmi zbirke, “Ne peva kome je crno u du{i”, 195

pesma je zami{qena kao delotvorni lek. Weno je da odu{i i pesnika i onoga kome je namewena i ko je i{~itava. Ona je u Raj~evi}evoj verziji jednako pou~na, melemna, du{evna.

Pesme-poslovice nagone nas da se podsetimo onoga {to smo skoro zaboravili. Eti~ki nas oplemewuju. ^ine nas boqim nego {to mislimo da jesmo, ponekad ~ak i nego {to stvarno jesmo. Mi se poslovica, u atomskom dobu kakvo je na{e i u kojem poku{avamo `iveti atomski, dakle robotski, klonimo kao da one, izme|u ostalog, ne odre|uju – misaono – mesto koje u svetu u kojem jesmo zapremamo svojim postojawem, mi{qewem i pevawem.

Pesnik zna da “uokviri” pesmu. Ona koja je naslovqena “Od smrti nema skloni{ta”, na primer, “otvara” se stihovima: Smrt je varalica, / od we nema skloni{ta, / osim u ti{ini groba!, a okon~ava sa: Smrt je varalica, / mada prirodna, / zbog qudi / o~as posta / neprirodna! Svestan da mu se stihovi kre}u na korak od proze, pesnik se trudi – ne retko, to mu i polazi za rukom – da samu misao, misao po sebi, ponudi kao sliku. ^este kumulacije, refreni, zvu~ne stilske figure, izrazita refleksivnost pribli`avaju Raj~evi}evu poeziju onoj koja se negovala u baroku. Ne zaboravqa se ni, “razbacana”, rima. Kontrast je jedna od bazi~nih stilskih figura. Evo ga u poenti pesme “Inat je nesre}an zanat”: On sad i `ivi / samo iz inata! Ima ga i u stihovima: U snu, on je visokoleta~, / na javi mali je gmizavac (“Jedno misli a drugo govori”). Na{ pesnik barokne sledi i tako {to stalno `eli da nas pevanim iznenadi.

Poslovica je ta koja budi u pesniku sentencu. Dovoqni su nam nekoliki primeri: Te{ko onom koga `ale / a ne poku{aju da pomognu. / Ali jo{ gore / kad poma`u pogre{no! (“Te{ko onom koga `ale”); duh nije bogatstvo / onom ko nema duha (“Sve {to ima u meni je”); sumwa uvek ima / vi{e o~iju i u{iju / a vera ima samo jedne (“Sumwam jer verujem”). Tako su 196

spomenuti stihovi na korak od poetskih filosofema kojima sve ~e{}e pribegavaju i na{i pesnici.

Kada poku{a da “defini{e” pesnika, iako je ovaj u pesmi “Re~i bez te`ine razveje slaba{ni vetar”, nazvan rasipnikom i {tedi{om, seja~em i bera~em, siroma{kom i bogata{em, prigu{iva~em i raspiriva~em re~i (pred nama je ~itava serija antinomnih odrednica), do “definicije” }emo sti}i ako pa`wu usmerimo na naslov pesme: pesnik je onaj, iskqu~ivo onaj, ~ije su re~i te`ine pune. U pesmi “Ne moramo sve qudsko da razumemo” za samog sebe pesnik veli kako nije psiholog ve} samo pesnik, i ma{tar kao takav, te ne mora, kako i naslov pesme govori, razumeti sve qudsko.

U zbirci su i dva soneta: jedan, nerimovani te stoga kripto: “Zime srca te{ko se topi” ( u wemu nalazimo nekoliko najpoeti~nijih sintagmi i slika u ~itavoj kwizi: zavejane du{e, sam naslov i prvi stih soneta koji mu je jednak, Zima strca je zato~enik / unutra{weg sunca) i – pravi – “Kasni povratnik je kao tu|inac”.

Poslovice nisu basne, ali bi jedne mogle biti definisane pomo}u drugih. Poku{ajmo! Poslovice bi se mogle odrediti, izme|u ostalog, i kao kvintesencije basni, a basne – ovaj put i s vi{e prava – i kao “razrade” poslovica. Basnopisci su najre|i pisci. Oni koje pamtimo su me|u najve}ima. Ezop i Fedar su vekovima bili {kolski pisci, pravi uzor didakti~ke literature. Krilov je zna~ajan pesnik. Dositej Obradovi} jedan od za~etnika srpske moderne kwi`evnosti, a @an de Lafonten jedan od najzna~ajnijih francuskih, i svetskih, pisaca uop{te, iako se veoma ~esto za takvog ne smatra. Wegove basne, kao i najboqe basne ranije spomenutih pisaca, nisu jedino basne.

U wima se nalazi i ono najlep{e {to velika poezija uop{te mo`e da ponudi. Nimalo slu~ajno, i Bal{i Raj~evi}u se posre}ilo kada je drugi ciklus kwige o kojoj pi{emo naslovio “Pesnik se ogleda u basnama”. Stvarno se ogledao.

197

Pesnik ne be`i od citatnog {to ilustrujemo jednim primerom: Ja se poslu`ih Brankom. / A da li }e ptico / tvoja sloboda umeti / da peva kao {to su su`wi / pevali o woj? (“Ptica i sloboda”).

Raj~evi}eve basne su kriti~ke basne. U onoj koja je nazvana “Basnopisci u pra{umi”, u prirodnom stani{tu `ivotiwa nijedna `ivotiwa se susresti ne mo`e po{to sve pobego{e u grad! “Sv \or|e i a`daja” tipi~an je primer savremene antibasne.

Basne su protkane i humornim deonicama. Pesnik se, na primer, u basni “Poseta xungle”, u posetu upu{ta e da bi video da li se i kod `ivotiwa ose}aju posledice svetske ekonomske krize.

Poentama se i basne okon~avaju: Kad na vrhuncu mog rajskog u`itka svi leptiri odjednom pocrne{e! A iz usana po~e{e da im se izvla~e velike, o{tre i usijane `aoke! ... (“Moji {areni leptiri}i”).

Ciklus zbirke u kojem se nalaze basne sadr`i, kao i posledwi ciklus u kwizi, i odre|en broj kratkih pri~a.

Bal{a Raj~evi} nije samo pesnik, ve} je i pisac upravo ovakve proze koja se nahodi na razme|i poezije i proze.

Ne zaboravqa pisac da se poeti~ki odredi i kada je o basnama re~. Po{to je na samom po~etku pesme “Moja omiqena kwiga” pribele`io: Imam jednu kwigu basni, / nosim je stalno u xepu, okon~ao ju je tako {to je spomenutu kwigu odredio kao univerzalnu kwigu! Opet se stvar izvr}e naglavce tako {to se u pesmi “Pobuna `ivotiwa” ka`e kako se opisivane zveri bune {to su u basnama zamena za lo{e qudske osobine i lo{e qude: Objektivno i pravedno / bilo bi opisivawe / lo{ih `ivotiwa / pomo}u likova qudi.

U zbirci je nekoliko, potencijalnih, neologizama: beloslikar, belo~ovek, kreativnik, nebo`der, crno~ovek.

Posledwi ciklus pun je kriti~kih, delimice i satiri~kih, `aoka. U wemu pesnik otvorreno pokazuje kako 198

se sa obezqu|ewem karakteristi~nim za sada{we vreme nipo{to ne sla`e. Posledwi je trenutak da se odvojimo od `ivotiwa kojima smo se toliko opasno pribli`ili te se sme{i budu}nost u kojoj bi lako moglo do}i i do zamene mesta. Pesma kojom ciklus zapo~iwe, “Najnovija dostignu}a nauke”, upravo i govori o preobrazbama koje na zlo (pro)izlaze. Robotizacija, ma{inizacija jeste i moralna degenerizacija! Priroda se ni{ti: na ~istini usred {ume / raste trbuh nove planine, / weno je ime Deponija (“Planina deponija”). ^ovek se izme}e – o tome se zbori u pesmi “Mozak i srce” – u pravog, mada prikrivenog, maskiranog, monstruma: Ose}a samo mozgom / a ne misli srcem. // Mozak mu kao u slona, / srce ni kao u vrapca.

I ova zbirka Bal{e Raj~evi}a, kao i pregr{t ranijih, dokaz je da je srpska poezija u wemu dobila razu|enog i misaonog pesnika ~ije se naredne kwige mogu, i moraju, s nestrpqewem i{~ekivati.

Du{an Stojkovi}

199

Darko Habazin

CRTICA O BAL[INOJ POEZIJI Retko da sam u novijem srpskom pesni{tvu nai{ao na naslov koji gotovo da sve kazuje. Taj fatum, me|ugard, iskri~avost i gotovo namerni ponir ka dnu du{e, odlike su vrlih a pomalo i vlastitom zaslugom neshva}enih intelektualaca naro~itih umetni~kih veli~ina. Bal{a je uspe{no odolevao naletima karpatskih vetrova, no kako ta odolevawa i podmetawa i daqe traju, pomalo ili pomnogo se i umorio i polako bar naslovom svodi svoj umetni~ki ra~un.

Ali ~ini se da bez umetnosti, pesme, slike, vajarskog dela i najposle lepe muza-`ene, ne}e vi{e biti ni ideje vodiqe, koja makar trenom svakodnevno jo{ obitava, a ni novih delanija. Bio je jedan Bodrijar, fatalisti~ki rezigniran i zga|en do raspolu}enih krajnosti, dok gospodin Raj~evi} svoj rezignicioni stav svodi i samo ga blago skicira, i naprosto ne mogu da se otrgnem utisku, da }e ono najparadoksalnije od autora tek uslediti...

Problem te`we za savr{eno{}u u mnogim umetni~kim discilinama dakako da i kod Bal{e ve}ma postoji, no ~ini se da se svedenost u poeziji trenutno veoma sre}no poklopila se primirom i odbacivawem svega suvi{nog iz autorovog bila, koje ga je decenijama pritiskalo. Mnogore{enosti; mnogozapo~etosti; kao i mnogodokraj~enosti u sazvu~ju umetni~kih disciplina; ili u qubavi prema voqenoj – jo{ }e dobijati na valeru i produ`i}e umetnikovo trajawe...

Darko Habazin DAKS U Beogradu 26. 09. 2007. god.

200

Petar V. Arbutina

RE^NIK SVAKODNEVNIH SLUTWI Bal{a Raj~evi} – Re~nik straha

Posve}en umetni~koj misiji kao imperativu postojawa Bal{a Raj~evi} svakim svojim novim delom vajarskim, kwi`evnim, slikarskim... svedo~i misiju i potrebu stalnog ispitivawa novih aspekata i izazova, koje `ivot i wegova umetni~ka elementarizacija postavqaju pred posve}ene duhove. Re~nik straha nije samo zbirka-katalog ose}awa koje je zagospodarilo savremenim svetom {ire}i se na sve sfere postojawa, ve} poetsko istra`ivawe i odiseja koje napreduje “u pravcu najve}eg straha”. Zato, iako nevelika po obimu, ova zbirka ome|ava kompaktnu, stilski i poeti~ki zaokru`enu, pesni~ku viziju `ivota, iniciranu raznim vrstama i pojavnim aspektima straha, i kojoj je podre|ena verbalna energija i dozirana intelektualnost sa jakim otklonom ka polemi~kim tonovima i `ivotnom i umetni~kom empirijom pesnikovom. Pogotovu {to Bal{a Raj~evi} ne `eli da defini{e strah u wegovom esencijalnom postojawu, ve} traga za wegovim odblescima u svim slojevima egzistencije i duha. Naravno, strah je svuda prisutan a upravo takva sveprisutnost i mogu}nost transformacije ga ~ine ve~nom umetni~kom temom ali i najdominatnijim ose}awem koje se, suptilno ali sveobuhvatno, name}e i promovi{e u stawe – `ivot po sebi (kao u pesmi Ze~je srce, npr.)

Profetska vizija poezije kao stalnog istra`ivawa bliska (post)modernim varijantama pesmotvorja, inventiv201

nost citata pojedinih pisaca; kwi`evnih prethodnika i sagovornika, sugestivnost pesni~kih slika, lucidne veze izme|u pojedinih semanti~kih celina samo su neke od okosnica na kojima po~ivaju najboqa kvalitativna isodi{ta ove kwige. Pesnikova neposrednost unosi sasvim nove realcije izme|u poznatih motiva, kao u zna~ajnom broju pesama kada odnos prema strahu biva simplifikovan na jedan krajwe neposredno-familijaran na~in koji je, naizgled paradoksalno, jedini u stawu da se pribli`i esencijalnoj misaonosti i misti~nim otajstvima qudske sudbine.

Ako se uzme u obzir u kwi`evnoj javnosti i kritici poznata ~iwenica da je Bal{a Raj~evi} pesnik koji je prethodnim zbirkama i pesmotvora~kim zanatom posvedo~io svoju pesni~ku ume{nost, intelektualnu posve}enost i zrelost, osobenost i probojnost pesni~kog glasa, onda je vi{e nego za o~ekivati da zbirka Re~nik straha na pravi na~in posvedo~i jednu osobenu, skoro autohtonu liniju u ovda{wem pesni{tvu. Pogotovu ako se pa`qivo analizira pesnikova okrenutost ka kreativnom preispitivawu tradicionalnih slojeva u bi}u modernog ~oveka. Zabrinut nad onim {to dolazi i opomenut refleksijama pro{losti, ovaj pesnik identifikuje i oslikava integralno, eti~ko i egzistencijalno iskustvo, uokvireno prepoznatqivim vremenskim, prostornim i duhovnim osobenostima. Granica izme|u proznog i lirskog je tanka opna uzajamnosti, obilato propustiva za bogatstvo tokova me|usobnog odnosa zna~ewski slo`ene lirske melodije i {irokog proznog zamaha. Eksplicitna semanti~ka slo`enost otuda po~iva i u naslovu koji se mo`e tuma~iti dvojako; kao istorija bolesti ili se}awe na pro{lost, i upravo tu po~iwe odiseja kroz guste spletove zna~ewa i zvu~awa. Dominantna poetska tenzija je usmerena ka tragi~nom ose}awu egzistencije sazdane od realisti~nih simbola, originalnih poetskih 202

metafora, `ivota i privida koji, kroz spletove iskustvenih o`iqaka i literarnog citata, poistove}uje kwi`evno pam}ewe sa pesnikovim odnosom (dijalogom) i ~e`wi usmerenoj ka dostizawu puno}e samopotvr|ivawa u svetu bez sigurnog upori{ta prepunom samo}e, slutwe i naravno – straha.

Petar V. Arbutina, u Beogradu, 2010.

203

mr Milica Jeftimijevi} Lili}

KREATIVNI POTENCIJAL STRAHA Bal{a V. Raj~evi}, Re~nik straha, Altera, 2009.

Istinski posve}enik umetnosti Bal{a V. Raj~evi} je svoju veliku kreativnu energiju preto~io u raznovrsno i bogato stvarala{tvo budu}i da sa podjednakom snagom i stra{}u, vaja, slika, pi{e poeziju, likovnu i kwi`evnu kritiku. Wegovo stvarala{tvo poznato je i van granica na{e zemqe jer je skulpture i slike izlagao preko ~etirsto puta u zemqi i inostranstvu, {to mu je donelo zna~ajne nagrade i priznawa. Wegovu bibliografiju ~ini veliki broj naslova, pre svega poezije, a potom i likovke i kwi`evne kritike, {to ga defini{e kao vrlo plodnog i istrajnog umetnika, ali i velikog poznavaoca umetnosti.

Wegova nova zbirka “Re~nik straha” ve} samim naslovom ukazuje da onoga ko se bavi su{tinama i posmatra svet otvorenih o~iju. On je kao mislilac uo~io veliki kreativni potencijal tog intenzivnog ose}awa koje prati ~oveka modernog doba i otvorio mu “vrata”, pustio ga da pokuca na dveri wegove imaginacije i da zabele`i slike koje ono izaziva. Budu}i da se Raj~evi} uporedo sa pisawem poezije bavi i pisawem eseja i kritika, i wegovu poeziju karakteri{e napor da osim slike stvori i diskurzivni sloj teksta u kome }e ne samo konstatovati stvari nego ih i promi{qati u nameri da poeziju predstavi kao poqe {irokog spektra mogu}nosti, pa ~ak da joj ostavi i mogu}nost krajwe narativiosti koja se donekle grani~i sa proznom fakturom.

204

Opredme}uju}i strah, Bal{a V. Raj~evi} otkriva genezu tog ve~itog ~ovekovog pratioca s koji se rve od postanka sveta, bilo da je realan ili imaginaran, bilo da dolazi iz spoqa{weg sveta ili iz ~ovekove podsvesti kao deo kolsetivne memorije. On strah pokazuje kao ~ovekov alter ego, wegovu drugu prirodu. Ono su{tinski `ivo U ~ovekovom bi}u koje drhti i pla{i se svega, dakle, be`i od sebe, `ivota i stvarnih izazovakoji vode napred.

Poslu`iv{i se simbolima prethodnika, Po, Kami, Sioran, Odisej, predawe, Bal{a Raj~evi} dodaje i sopstvene oli~avaju}i strah senkom crnih glodara koji nadiru i prete da pomore svet u ~emu je blizak poetici Novice Tadi}a koji tako|e peva o strahu i zlu kao ~ovekovoj sudbini i ~ija poezija je puna grdilai ~udila kojima je ispuwen svet.

Na gradaciji od nemira i strepwi do direktog suo~avawa sa smr}u koju wegov lirski junak vidi u zverskom pogledu ubice, Bal{a V. Raj~evi}, opredme}uje neuroti~nu svest ~oveka modernog doba koje je bolesno i izopa~eno, u kojem se strah svesno podgreva i koje puca od destrukcije: “Oslu{kuje ptice zlokobnice / pla{qivo iz pe}ine izviruje / progawa ga lik nekog ubojice / u u{ima mu opet gresi bruje... Nebo mu celo prekrivaju tmice / u nesanici spokoj mira snuje/ u javi mu se gase zadwe iskrice / o za{ato ovaj svet tako boluje ?”

Pesnik nastoji da u|e u taj koloplet zla koje je iskonsko i delatno, {tavi{e, ~ija mo} i snaga rastu sa razvojem ~ove~anstva i postavqa problem greha, ~ime se zapravo krug samo zatvara jer su se gresi nepojamno umno`ili i wihovo ispa{tawe se produ`ava u beskona~nost.

“Krivi smo pod ovim nebom / za upad zeca u zamku / I krivi smo / pod ovim ~istim nebom / za okrvavqeni no` / pod grlom jagweta...”

Pesnik se suo~ava sa zlom kao istinom koja doti~e sve, jer mnogo nedu`nih strada nao~igled svih te staje u wihovu 205

odbranu preuzimawem krivice znaju}i da oni koji su zbiqa krivi to ne}e u~initi..

Svet u svojoj sumanutoj trci za materijalnim bogatstvom svesno potiskuje duhovno i emotivno, kao ne{to bezvredno i nepostoje}e, iz ~ega se ra|aju sve ozbiqniji du{evni poreme}aji, ose}aj izglobqenosti, nemogu}nost uspostvaqawa stvarne veze me|u qudima i veliki jaz koji zjapi od pojedinca do pojedinca {to se zatvaraju u sopstvne strahove i prazninu. O takvom svetu peva Raj~evi} ne pristaju}i na wega. On pokazuje da nasuprot wemu tu stoje umetnost i kultura koje popuwavaju tu prazninu, koje oplemwuju duh i ~ine ga plodnim, ali ukazuje i na to da su tu i oni koji se boje kulture, kojima ona nije potrebna kao i ni{ta {to je plemenito, duhovno, {to uzvisuje i podi`e do kontemplacije i vi{ih duhovnih saznawa koja se sti~u posredstvom umetnosti.

Poetizuju}i strah kao dominantno ~ovekovo ose}awe, Raj~evi} problematizuje nekoliko wegovih slojeva: strah za sebe i pred sobom, strah za svet i pred svetom, i strah za umetnost i pred umetno{}u, odnosno strah stvaraoca pred prazninom i pesnika pred belinom papira koja se mora popuniti jer unutra{wi nespokoji to nala`u.

Strah od re~i je osvetqen dubinski iz vizure poimawa re~i kao posebne energije koja odnekud dolazi samosvojno i kao muwa svojom snagom mewa sve, uzbrkava ili par{ti{e onoga ko se wome bavi. Pesnik ose}a wenu snagu tek kad ga ona pritisne svom te`inom i prodorno{}u, kada se samonikla probije do svesti, kada potisne bujicu drugih tra`enih ili na|enih re~i svojom dominacijom, htewem da se ovaploti i obznani: “Zabode se re~ iznenada, / re~-strela otrovana / odapeta rukom demona / u uho tako bazazleno / i {iroko otvoreno... Pro|e re~ strela / kroz uho a rani srce... samo jedna re~, / ali strelovita zmija / odnese hiqadu drugih / neizgovorenih re~i�. Takvim vi|ewem re~i otkriva se 206

poimawe su{tine pevawa koje se odvija u me|uprostoru izme|u svesti i nesvesnog gde se uglavnom i skrivaju izvori pevawa, odakle dolaze slike i te re~i-strele koje prore`u sebi put do oblika, do forme, pesme koja je plod skupqenih re~i od nebrojanih koje su u vidnom poqu pre nastanka pesme, te se ona zapravo formira kao skup jedino mogu}ih re~i koje su se same nametnule pesnikovoj voqi po te`ini smisla koje nose i koji je intendiran u tkivo pesme, ku}e re~i, koja potvr|uje nemire svog tvorca i ~ini ga `ivim.

Problem savremenog ~oveka je prenapregnuta svest o opasnostima koje ga vrebaju odasvud, iz sebe, iz sveta kao nepoznatog okeana, iz prirode koja po~iwe da uzvra}a udarce, iz zaglu{uju}eg ritma vremena koje neumitno prolazi i primorava ga da shvata svoju trenutnu poziciju.

Odnosno, da bude svestan zadatka samoostvarewa. Stoga je tema umenosti i kulture kao preobra`avaju}e sile, vrlo prisutna kod Raj~evi}a. Umetnik se posmatra kao onaj ko je zadu`en da svet ~ini svesnijim i boqim, te dakle mora imati anga`ovaniji odnos prema wemu, mora upozoravati na poge{ke koje se ~ine, mora se pobuniti u ime nevinih i u ime lepote koja se uni{tava, u ime vrednosti koje potvr|uju ~oveka kao duhovno i humano bi}e.

Tu su i strah od snova, samo}e, gubitka qubavi, strah od ponavqawa pro`ivqenog straha, od bolesti, strah, strah od promena, prolaznosti i smtri. “Promene mewaju i mesta i qude oko nas / i tako mewaju neprimetno i nas same, / u mojem pro{lom delom sam pro{lo i Ja!/ Sila tog dejstva u duhu je prolaznosti / a posednik mo}i tog duha jeste Hronos / a wegov prvi srodni saradnikje Tanatos./ Sve trajno prolazi osim prolaznosti, / ona je zajedni~ka i vodi ka istom ciqu.� Dakle, smrti, te se tako smisao straha vidi u svesti o sopstvenom nestanku, bolu zbog te neminovnosti koja stoji iza svega neumitno i neizbe`no.

207

Strah je gotovo najdominantnije qudsko ose}awe, iskonsko a nadasve civilizacijsko. Od straha za opstanak stiglo se do straha od planetarnog samouni{tewa. ^ovek je u te`wi za ovladavawem prostorom i vremenom ozbiqno ugrozio prirodan, kosmi~ki tok stvari i sada, a pesnik to naro~ito ose}a, preti realna opasnost od odmazde koja odnekud vreba, od pobune one ravnote`e koja se manifestuje u vidu zemqotresa, poplava, raznih ~oveku nepojmiqivih po{asti.

Pesnik je u ovoj zbirci povremeno sasvim diskurzivnog tona, u kojem ~ak pokad{to ima i pomalo nepotrebne raspri~anosti, pomni analiti~ar straha, wegovih u~inaka, nijansi koje se kre}u od strepwe, slutwe do direktnog su~eqavawa sa strahom kao u pesmi Strah od ubice :�Ne zna ko je, al je siguran da postoji, / ne zna kad, al i{~ekuje wegov dolazak, / ne zna iz kog pravca }e banuti, / al ose}a ~udan strah od straha.�/.

Lirsko ja se preobra`ava u susretu sa strahom, rve se s wim, po~iwe da ja~a, ~ak da voli strah kao nekog svog bliskog jer ose}a da taj strah daje posebnu boju `ivotu, ~ini ga vrednim, biva svestan svoje unutra{wosti koja postaje aktivna spram straha te ga spasava inercije, mrtvila, opu{tenosti koja nije produktivna. To lirsko bi}e pesme se zgu{wava i mewa se posredstvom straha, iznalazi re{ewa, progovara mudro{}u koja je izraz misaonog napora, defini{e `ivot u divnim distisima, i ~oveka kao bi}e promene i nemira.

Posredstvom metafora lavirinta, Atlasa, Odiseja, Jagweta, zeca, gavrana, glodara i sl. Bal{a V. Raj~evi} pretresa simbole straha koji su deo op{te kulture i umetnosti, nauke i pojedina~nog iskustva. On razotkriva ~ovekovu unutra{wost koja je nepoznanica i u kojoj caruje neizvesnost, tama, i sve ono {to dolazi spoqa, te se on gubi i drhti u moru sopstva, jastva kako ga pesnik naziva i iz 208

~ega crpi stvarala~ku energiju kada taj strah uspeva da preobrati u plodnu energiju iz koje se formira novo bi}e, pesma ili neki drugi umetni~ki produkt.

No, tu je i novi strah od neplodnosti, od nemo}i da se stvarala~ki odgovori na izazov beline kad je umetnikovo bi}e u naboju i ustreptalosti a re~i ne dolaze. On uspeva da u pesmi do~ara dramu umetnika pred nemo{}u belog papira dok se zgusnuta energija ne prelije u stih, u smisaoni iskaz: “belo protiv belog / u nategnutom me|uprostoru / izazova i izazvanog / pustiwe i nesu|enog tvorca... / Pred belom otvorenom ba{tom / zastao seja~ bez re~i / pogubqenih ve} u trenu / sudbinskog susreta / uvek tako i{~ekivanog / a unapred punog neizvesnosti.� Za pravog pesnika susret bi}a i sveta je uvek plodotvoran, iz tog ukr{taja nastaju ~udesni oblici, bilo pesama kao u ovoj zbirci ili skulptura, slika u ~emu je Bal{a V. Raj~evi} pokazao veliku stvarala~ku inventivnost izdvojiv{i se velikom potentno{}u i raznovrsno{}u svog umetni~kog anga`mana.

U Beogradu, leta Gospodweg 2010. mr Milica Jeftimijevi} Lili} Objavqeno u ~asopisu “Svitak�, br 65-66, 2011.

209

Dorotea Panteli}

PANTA REI Bal{a V. Raj~evi}: RE^NIK STRAHA Altera, Beograd

Sveje prolazno osim prolaznosti naslov je jedne pesme iz zbirke Re~nik straha Bal{e Raj~evi}a, poznatog pesnika, vajara i slikara, multimedijalnog umetnika, ~lana UKS-a i ULUPUDUS-a. On na simboli~an na~in ka`e da sve te~e, da nigde nema kraja, samo promene. I tu dolazi do strahova kod qudi, koji dolaze i odlaze, dolaze i odlaze, {to je ona neprolaznost. Autor nam, tako|e, govori o tome kako se ~ovek taman navikne na jednu stvar, na jednu vrstu aktivnosti, a brzo potom promene se uslovi, bilo prirodni bilo civilizacijski, i onda moramo da krenemo ponovo, iz po~etka.

Zatim, pesnik u svojoj pesmi Krivice govori da smo za mnogo toga krivi na ovoj planeti: “Zbog takvog sveta / Sveta vuka i lisice.”

Govori i o qubavnoj strepwi kao vrsti straha, a u pesmi Morao je da gleda, koja je mene vrlo uzbudila, govori o ~oveku koji je bio prisiqen da gleda ono {to nije ni za gledawe ni za pam}ewe. U ovoj kwizi Bal{e Raj~evi}a, za koju je nedavno dobio kwi`evnu nagradu “Jovan Skerli}”, ima i kratkih tekstova, kao {to je, na primer, Lavirint, gde pesnik simboli~no poistove}uje lavirint pun prepreka sa `ivotom, u kome svaki ~as posr}emo, i pred kraj vidimo svetlost, mislimo da je to izlaz, kad ono – ule}emo u usta a`daje, smrti. Posle ~itawa ove kwige, mo`e se re}i da 210

shvatimo da moramo da pro|emo ovaj `ivot pun strahova i stresova, od ro|ewa do smrti, a strah je jedno od najja~ih ose}awa. Na{eg autora ne mo`emo u potpunosti svrstati ni u simboliste ni u realiste, nego negde izme|u.

Stihovi su mu lepo iscizelirani, stil mu je vrcav, tako da kad uzmemo kwigu, vu~e nas sve daqe svojim ritmom da je {to pre pro~itamo. Svaka ~ast na{em autoru i ne propustite da pro~itate ovu kwigu.

Dorotea Panteli}, kwi`evnik i kwi`evni kriti~ar, Yellow Cab, juli 2010

211

Aleksandar B. Lakovi}

POEZIJA SE @IVI, A NE U^I Bal{a Raj~evi}, Uzdignu}a u samo}i “Vedes�, Beograd, 2011.

Multimedijska li~nost kakva je Bal{a Raj~evi} (vajar, slikar, pesnik, prozaist, likovni i kwi`evni kriti~ar i esejista) dvadeset godina ostaje privr`en pesni~koj re~i, od svoje prve zbirke pesama Molitva vajareva objavqene 1992. godine, {to dovoqno svedo~i i zavidan broj od petnaest pesni~kih kwiga u me|uvremenu od{tampanih, kao i wegova najnovija zajednica stihova, transparentnog naslova Uzdignu}a u samo}i. ^itaoci, iz samog naslova, mogu pretpostaviti da se u tematskom sredi{tu pomenute Raj~evi}eve kwige, upravo nalaze pesma, poezija i pesnik. Potvrdu za to, o~ito je, sti~ems ve} u prvom wenom ciklusu Pesnik i pesma. I naslovi pesama (Pesnik, Pesmom izabran, Rob re~i, Pesma, Re~ pesnika) idu u prilog navedenim o~ekivawima. Ali, treba ve} sada, prepoznati neke osobitosti Raj~evi}evog pevawa. Pre svega, pesnik ispisuje svoju kwigu kao osobenu i emotivnu ispovest pred ~itaocima. Zatim, u pitawu je dominiraju}a iskrenost pesnika odnosno umetnika Raj~evi}a, uop{te. Ina~e, ovakvu iskrenost ~itaoci mogu zapaziti i u drugim, pre svega, kriti~kim radovima Bal{e Raj~evi}a, {to sve ukazuje da izme|u li~nosti Bal{e Raj~evi}a i wegovih umetni~kih obraza nema razlike.

Postoji samo znak jednakosti izme|u svih wih odnosno u okviru wega jednoga.

212

Re~ je ovom prilikom o svojevrsnom kwi`evnom (uslovno i umetni~kom) manifestu Bal{e Raj~evi}a, u kome se odre|uje definicija i zna~aj, ali i zadatak pesnika (“Zaqubqen u re~ / Papir postojano o`ivqava” ... “Mada mu se du{a / uvukla u ruku”). Iz ovih i drugih Raj~evi}evih stihova naziru se slika i su{tina stvarala{tva. Naime, za Bal{u Raj~evi}a, vajati (pesma Pomiriteqka), pisati pesme (pesma Pesmom izabran) kao i prenositi na papir svoje impresije povodom vajarskih, slikarskih i kwi`evnih radova, nije nimalo lagodan posao koji mu omogu}avaju nadmo} zavidne erudicije i intelekta, ve} je to neobi~an postupak, u kome stvaralac otkida delove svog tela i bi}a, lomi delove sopstva i formira ih u odre|ene umetni~ke vrste. Bilo koji umetni~ki jezik da koristi Bal{a Raj~evi} govori o sebi. On i pi{e, i vaja i slika sebe, pre svega.

Pi{e o sebi i u esejisti~kim tekstovima. Umetnik se javqa publici i ~itaocima iz sebe, iz dubine svog bi}a, “iz najsitnijih alveola”. I to ~ini na neo~ekivano iskren i odgovoran na~in, kao da se ispoveda pred sobom, pred ~itaocima i ko zna pred kim sve ne.

Nakon ovakvog do`ivqaja pesni~kog i umetni~kog dela Bal{e Raj~evi}a name}e se zakqu~ak, kakav danas ne uo~avamo tako ~esto, da, parafrazira}u samog autora, poezija se ne u~i, kao ni vajarstvo i slikarstvo, ve} se oni duboko u sebi ose}aju i `ive. To je osnovni preduslov za bavqewe umetno{}u.

Raj~evi} opravdano kritikuje i izvesne pojave u kwi`evnim, verovatno prisutne i u slikarskim i drugim umetni~kim krugovima (“de`urnim kroja~ima istorije poezijei), kao {to su sujeta, zavist, a u najnovijem vremenu i koketirawe i povla|ivawe ~itaocima i neupu}enim novinarima koji prate umetnost (pomenuta pesma Re~ pesnika), zarad slave i popularnosti, a nau{trb izneveravawa pesni~kih normativa i obaveza, ~emu se pesnik 213

posebno protivi (“samo pi{em kako ho}u / kako mogu i moram”).

I u tre}em i ~etvrtom ciklusu (Od prolaznosti do rezignacije / Izme|u bunta i ironije) pesnik Raj~evi} se javqa iz konkretne pozicioniranosti wegovog i na{eg okru`ewa, iz i usred motiva i uzroka pesme, kao i iz opravdane mnogo {ire meditativne promi{qenosti i zabrinutosti, ali ne izuzimaju}i status pesnika od nesna|enosti i izgubqenosti i pojedinca i kolektiva. Pesnik se naime, pita – “Da li je postojalo drugo vreme / stvarne pri~e i doga|aji”, {to je blisko zakqu~ku @aka @uva (“Mi jesmo gde nismo, mi nismo gde smo”) koji pre`ivqava svaka generacija, dodu{e neka suptilnije, neka drasti~nije, kao {to to bolno i de{peratno pre`ivqava pesnikovo i na{e okru`ewe. Kao kontrast prisutna je pesma Neispuwiva `eqa koja je istovremeno i op{te prihva}eni moto i san simbolista, i svih umetnika, uop{te.

Svojim naslovom drugi ciklus Qubav i nada / svetle vizije pesnik Raj~evi}, koji jo{ uvek pravilno razlu~uje istinu od ponu|ene stvarnosti i veruje u istinu, a ne u privid stvarnosti (Lakan), nametnutom okru`ewu suprostavqa qubav kao jedini i iskonski otpor i znak neprihvatawa stvarnosti koja to nije. Upravo u takvom virtuelnom okru`ewu, u jezi ti{ine i zime osamqenosti i odba~enosti, u gorkoj spoznaji li~ne bezna~ajnosti, pesnik Raj~evi} zagovara da je jedino qubav u stawu da odoli vremenu i nevremenu ({to je bilo i Geteovo ube|ewe). Da jedino qubav, iako i sestra smrti, mo`e biti potencijalna i uteha i tra~ak izbavqewa u bezute{nosti i bezna|u. Da je jedino qubav ravna zaboravu i ignoraciji svega drugog nepo`eqnog i suvi{nog, kako su tvrdili brojni stvaraoci, a me|u wima i Viktor Igo. Da je qubav danas, preostali i krucijalni dokaz da jo{ uvek nije sve nepovratno izgubqeno. Da qubav ozna~ava “nadu” i nasu{ne “vizije”.

214

Iako Bal{a Raj~evi} zna da je motiv qubavi, ne samo naj~e{}i povod stihova, ve} i osnovni promoter i pokreta~ svih civilizacijskih tokova i epoha, kao i sudbina naroda, i kolektivno, ali i ponaosob (“u tvojim o~ima ... podsticaji”), u kwizi pred nama qubav nije imperativno predstavqena, niti je na fonu pojedina~ne i autenti~ne eroti~nosti. Pesnik i umetnik nas sve podse}a svojim shihovima da takvu ulogu poseduju ne samo qubav uzvra}ena, strasna, eruptivna i nesti{qiva, neobja{wiva, divqa, (bez)gre{na, ve} i neuzvra}ena i uzalud ~ekana (“U tvojim o~ima / Prikriven prole}ni poziv”). Kao i ona u dru{tvenim korektivnim datostima neostvarena (“^ulna ruka izrasla / iz glave velike zabrane”) ili svesno potiskivana, neretko pretvorena u samoobmanu, privid i bolest (Me{a Selimovi}). I ona qubav koja i daqe traje samo u snovi|ewima i snoprivi|ewima i dugim no}ima. I ona qubav u strepwu i ~e`wu pretvorena i jedino u fitiqu vo{tanice i osame trepetavo odr`iva. Svakako i u stihovima kakvi su stihovi Bal{e Raj~evi}, uprkos nanosima patetike i izvesne naivnosti ili otklona od zakona verse, koji su u ovakvim prigodama o~ekivani i oprostivi.

Me|u odlikama Raj~evi}evog pevawa bitno mesto zauzimaju i igre re~ima i u~estale tautolo{ke stilske figure, kao i ironi~an diskurs, prikladan vremenu i prostoru pesnikovog i na{eg odre|ewa.

Aleksandar B. LAKOVI] Savremenik, 2012.

215

Milovan Vitezovi}

PREDGOVOR za kwigu “Niko i neko” Postoje qudi koji rade ne{to veoma poneseno i dobro, a od toga se odmaraju rade}i ne{to drugo isto dobro i sa istom predano{}u. Vremenom vi{e ne znaju {ta rade, a ~ime se odmaraju, kao klatno su do krajwih dosega.

Bal{a Raj~evi} je takav hiperaktivni umetnik sa puno dragocenih sklonosti. Kao takav se ogleda u likovnim i kwi`evnim umetnostima, za koje je i nadaren i obrazovan.

I u jednoj i u drugoj vrsti ogledawa potpuno se osvedo~ava i ima veoma vidnih uspeha. On je izlo`bama i objavqenim kwigama potvr|eni vajar, slikar, crta~ i kola`ist, ali i pesnik, pripoveda~, esejist i likovni kriti~ar. Sa uspesima koji se i nagradama oven~avaju, on ~esto ne zna {ta radi, a ~ime se odmara. Kad vaja ne{to konkretno – on misli, a kad pi{e neki traktat – on vaja misli. ^esto su mu pesme u slikama, a ponekad slike poetizuje.

On je, dakle, umetnik koji ima upori{te u stvorenom.

Zamisli li krila – polete}e.

On je sa obe noge na tlu i kada je u oblacima.

Izjedna~ava spoqni i unutra{wi pritisak.

Kad je u raskoraku, za zemqu ga dr`i visak.

Stalno je uspravan, a posledice stvorenog prima kao blagodat.

I ostaje u potrazi za saglasno{}u duha i tela. Rukopis na koji se odnosi ovaj zapis svesrdne preporuke izdava~u i ~itaocima jeste pripremqena Raj~evi}eva zbirka kratkih 216

pri~a, u kojoj su neke ve} bile nagra|ene. Utisak je da su ove pri~e zapisane u magnovewu – tako da im se ni{ta ne doda, a zbog kratko}e ni{ta im se ne mo`e ni oduzeti.

Naro~ito su u magnovewu one pri~e koje su posve autobiografske, kada tra`i mno{tvo oko sebe, da bi ba{ tu na{ao punu usamqenost od koje vaqa da se spasava.

Autobiografi~nost je vra`ja stvar, pogotovo u kratkoj pri~i. To su trenuci koji se `ele. Recimo, autor u grad unosi svoju slavu i sre}e poznate da bi se proverio – koliko mu je svejedno. Zato, kad iza|ete u Knez-Mihailovu ulicu i sretnete Bal{u, kucnite se u glavu, da li zvonite metalno?

Mo`da ste u wegovom pogledu postali spomenici. Pi{u}i, on se hrve i omawuje. Mogao bi da pobedi sebe, ali pobedu ne bi podneo.

Ipak, druga ve}ina ovih pri~a su ispisi iz `ivota.

Naj~e{}e iz `ivota koji je na margini. Te pri~e su od `ivotnih ise~aka pisane na na~in kojim se prave kola`i.

Na wima su ~udaci koji postoje, ali i koje je izmislio. Oni se izme|u sebe prepoznaju.

Izvestan broj predstavqaju esejisti~ke pri~e iz umetni~kog svakodnevqa, uzvi{enog po stvarawu i jadnog po `ivqewu. Ima tu svojevrsnih pohvala boemiji i bedi umetni~kog `ivota. Mada se ~ini da piscima kola`ira `ivot, on gorko pri~a o spisateqskim mukama. Opisuje pisce, i izgleda dosta zabrinut za tu|u i svoju sudbinu.

Me|utim, i kad ho}e da bude cinik, ostaje {to jeste – lirik.

Mo`e da pro|e mimo drutih, ali mimo sebe ne mo`e. Za biv{im qubavima osvr}e se nostalgi~no.

Poneka pri~a je namerno ostala infantilna, jer Bal{a neguje dete u sebi. A u de~je srce staje ceo svet.

U ovim koricama je pi{~ev svet.

Milovan Vitezovi}, u Beogradu, 2011.

217

Radomir Mi}unovi}

OTVORENE GRANICE ili STVARNO I NADSTVARNO Predgovor kwige “Niko i neko”

“Ako Evropa mo`e da bude bez granica, mogu i ja” – kao da nam svojim shvatawem i delovawem govori Bal{a Raj~evi}. Wegov umetni~ki svet je, zaista, bez ograda i prepreka. [ezdesetak proznih sastava, koje sprema za {tampu, potvr|uju polivalentnost ovog autora, uveravaju}i nas po ko zna koji put, u wegovu raznovrsnost i neuhvatqivost.

Pored likovnih preokupacija (vajar, slikar, istori~ar i kriti~ar), doboko je za{ao u kwi`evne tokove (pesnik, pripoveda~ i esejista). Nije onda ~udno {to ba{ on poku{ava i uspeva da ukloni plotove me|u stvarala~kim oblastima.

Najnoviji rukopis zapravo je, svojevrsno i definitivno, otvarawe granica. U nekoliko tekstova se recimo, pripoveda o pesnicima i pesni{tvu. Neretko se pritom, ume{aju i lirski tonovi u naraciju.

A to, opet nije sve. Ponudio nam je Raj~evi} razli~ite sastave, kako po formi tako i po sadr`ini. Ima kra}ih i du`ih pri~a. Nije se usredsredio iskqu~ivo na minijature koje sve vi{e ulaze u modu savremenog dru{tva, jer se brzo `ivi i usputno, ~esto samo letimi~no, ~ita. Razni mediji odvla~e pa`wu i gutaju slobodno vreme potencijalnih konzumenata, pa ~oveku od pera i entera ne ostaje mnogo pristalica ni mogu}nosti za dokazivawe i ekspanziju.

218

Pripoveda~i i romansijeri prolaze kako-tako, api pesnicima ba{ ne cvetaju ru`e, zvezde su im sve daqe, a staze sve trnovitije. “Cve}e zla” ne ono Bodlerovo, ve} ovovremeno, bodqikavo i zatrovano, preti da im oduzme svaku inspiraciju, voqu i nadahnu}e.

Pesnici su dovedeni u priliku da se, konkretno, uvere kako wihovi proizvodi, bez obzira na originalnost i estetske vrednosti nisu na zavidnoj ceni. Niko se ne jagmi za wima. Prodavac hrane ne kupuje kwige, no rado }e kwi`evnicima uvaliti svoju robu, smatraju}i je va`nijom i vrednijom od duhovne i du{evne hrane. Klasi~na anegdota o [ekspiru i kobasicama, u Bal{inoj obradi!

Nema veze {to je autor iz susedstva, redovni kupac, i {to mu je zbirka dobra, bakalin i~ ne haje.

Sledi jo{ drasti~nijn slu~aj. Ravnodu{nost se pretvara u zluradost, kada drugi kom{ija (“filozof”, poznati neradnik, gubintik, “simpati~an” negativac i antijunak, koji, ne samo da nije nijednu kwigu napisao, nego nije u `ivotu nijednu nije ni pro~itao) ovako razmi{qa o stihotvorcu: “Treba ga spustiti na zemqu sa wegovih zvezda... da tresne o tvrdo tlo i rasprsne se kao dulek.”

Najdrasti~niji, gotovo surovo samoironi~an je tre}i.

Pesnik koji je izgubio svaku nadu da }e ga neko zavoleti i razumeti, ~uje kako se mladi} u parku udvara devojci, i to veoma uspe{no, wegovim stihovima, ne znaju}i ~iji su.

Obratio im se, da ih upozna ko je doti~ni pesnik: “On ima ~ak dva imena. Zovu ga ^udak i Ludak”.

Iz navedenog se uveravamo da kod Raj~evi}a mla|eg nema ni traga sladuwavosti, zato su duboki tragovi gor~ine.

Jo{ jedna kategorija se ~ini prokazanom (a ovde slikovito prikazanom) u smutnom vremenu aktuelnom – po{tewa.

Prijateqev otac Pravdoqub je davno minuo svetom, a `iveo je kako mu ime ka`e. Kada je sin, na godi{wici, po~eo 219

da govori o svom roditequ afirmativno i zahvalno, isti~u}i wegovo pravdoqubqe, kolege umrlog, advokati, grohotom su se smejali, {to }e re}i: i pravda je u me|uvremenu preminula.

Mogao bi nas jedino neki duhoviti kolporeter demantovati, uzvikuju}i naziv jednog beogradskog lista.

Elem, u izopa~enom sistemu vrednostn, ~asne osobe su skrajnute i bezmalo anatemisane, ba{ kao i pisci. Figurativno, principom izvrnute piramide, vrh je prizemqen, a dno se uzvisilo.

Gubi se veza me|u gra|anima i seqanima. Ovih drugih gotovo i da nema vi{e, svi se pogospodili, ko li }e nas namirnicama snabdevati, ~iju muku }e nakupci unov~avati. [to bi se reklo, novo doba – novi obi~aji.

“Dijalog sa nepoznatim” je ilustracija apsolutnog otu|ewa, pa je vaqa (u celini n celosti, {to bi rekao @ika Obretkovi}) navesti, utoliko pre {to je drama na{ih dana: Za{to me ti tako gleda{?

A za{to ti mene tako gleda{?

Ja te uop{te ne gledam.

A za{to ti mene uop{te ne gleda{?

A za{to da te gledam?

A za{to da me ne gleda{.

Zato {to mi nisi ineresantan.

Pa ni ti meni nisi interesantan.

I sve vreme smo se tako gledali.

Na{ komantar: u pravu su oba posmatra~a i sagovornika, zato bi trebalo da se domognu Bal{ine kwige, jer }e se tako najboqe upoznati i prepoznati. I ne samo oni, ve} i mnogi drugi.

Polaze}i od svoje pri~e “Re~i igra~ke za odrasle”, Raj~evi} se rado i uspe{no igra re~ima. Vidi se to po duhovitim, zagonetnim i ~esto oksimoronskim naslovima iz ovog projekta: Znam ali kao da ne znam, Niko i neko, 220

Otvarawe i zatvarawe, Tra~ak leta izme|u zima...

Raznovrsnost autorovog interesovawa i postupka se`e do fantazmagorije. Eksplicitno je na tom planu “Sila`ewe niz stepeni{te”. U svom spu{tawu je ma{toviti i(li) usnuli autor, preterao, na{ao se ~ak ispod mora, da bi kraj bio paradoksalno efektan: “Samo {to sam odahnuo pomisliv{i kako sam malo~as otkrio da mogu u vodi da di{em, setih se gotovo istovremeno da ja ne znam da plivam!”

Dolazi nam naum Kusto koji se bavio ispitivawem dubina ogromnih vodenih povr{ina.

Odmah zatim se, ~itaju}i “Sunce i mesec”, dose}am @ila Verna i Artura Klarka, pa – za{to da ne – i Jurija Gagarina, u ~ijoj ulici sam jedno vreme stanovao, na Novom Beogradu.

Zna~i li to da je proza, deli}em bar, kosmi~kih razmera?

Na zemqu nas ubrz(an)o vra}aju – pasije.

Spomiwu se hobi do hobija. Filatelija, naprimer.

Zatim {etwa. Ku}ni qubimci.

I, verovatno, glavna pi{~eva razonoda...

U godini dominacije Novaka \okovi}a svetskim tenisom, ta igra se ~ini jo{ atraktivnija strastvenom rekreativcu, nosiocu reketa u dokolici, kao i ~itaocima, pa se tako “beli sport” ugnezdio me|u korice.

U pitawu je, uglavnom, stvarnosno stvarala{tvo, koje se neretko, preta~e u meditaciju, po{to se pripoveda~u i pesniku pridru`i esejista, koji na sve gleda racionalnije, {ire i dubqe.

Ne izbegavaju se ve~ni motivi qubavi, prolaznosti i smrti, a ima i elemenata SF literature. Pored stvarnog, dakle tu je i nadstvarno.

Jedno je, ipak, nedvosmisleno.

Pisanije, bez poroka, trajnog je roka!

Radomir Mi}unovi} 221

Milosav Buca Mirkovi}

“Bela slika u crnom ramu”

PREDGOVOR “I ja se budim tu`no osmehnut, zbuweno zabrinut. Ja povratnik. Oko mene sve poznata lica i druga svetlost novog dana”.

A nove pripovetke Bal{e Raj~evi}a sustopice nas uveravaju da zagonetka `ivota po~iwe jednako nadahnuto jer su pisane rukom pesnika, vajara i slikara, esteti~ara i kriti~ara – jednom rukom kao trojeru~icom. Svestranost ovog marqivog i sebedajnog umetnika, me|utim, neprestano sebe vidi u ogledalu svakodnevnice i wenih fragilnih komadi}a i oblutaka socijalno-gra|anskog okru`ewa izme|u lai~ke qubavi za umetnost i malogra|anski oko{talog nerazumevawa i neprihvatawa umetni~kog dela i bilo kojih darova lepote i dobrote – bi}e ve} dve decenije kako je Bal{a Raj~evi} izjavio: “Ovo vreme je nevreme za poeziju i nenakloweno pesnicima. Dobar, pravi pesnik, koji kriti~ki reaguje na izazove sveta u kome `ivi, ose}a nasu{nu potrebu za slu{aocima, za komunikacijom, a zbog te uskra}enosti je usamqen.”

Ali evo ponovo na|enog raja za usamqenog pesnika i slikara koji neodstupno plovi belom hartijom ili belom slikom u pripoveda~kom diskursu i sa lekovitim iskrama jedne oduhovqene iako izrazito veristi~ke i realisti~ke proze. Umesto zagonetnog Dorijana Greja, Bal{a Raj~evi} oblikuje obi~ni svakodnevni `ivot vajara, slikara, ~uburskih boema, samozvanih tenisera, kafanskih klupodera, 222

politi~kih parazita, uobra`enih ~ak pla}enih kolega u svim zanatima i artefaktima.

Umetnik i dru{tvo, pesnik bez ~italaca i slikar bez gledalaca neodoqivo na dnu tame na{eg srca kao da skandiraju Pasternakov stih: “Nije `ivot {to i poqe pre}i”. Jer samo kroz tu kriti~ku vizuru svega i sviju oko nas mo`e se neodoqivo konkretno sagledati pravi, puni i nedeqivi oblik ~oveka, taj oblik ili obli~je koji postaje, koji se oblikuje, izgra|uje jednim dugotrajnim istorijskim procesom u koji ulazi i dana{we klasno izobli~ewe i sunovrat ukupnih i dru{tvenih i umetni~kih vrednosti.

Nequdski, nemoralni odnosi izobli~uju ~oveka ne onog koji je bio i kakav je bio, nego onog koji i kakav mo`e da bude.

I kao pesnik i kao pripoveda~ Bal{a Raj~evi} vrlo dobro zna da zagonetka `ivota po~iwe samo pedaq iznad o~iglednog, ve} vi|enog, “iznad linije prakti~nog `ivota, a ipak u organskoj vezi sa wim”, u predelu gde se nezasito me{aju vode jave i privi|ewa. Tako i najobi~nije banalne i minorne stvari i susreti svakodnevnog hoda i `ivota dobijaju qubi~asti privid {agalovski razletelih sanova i nesanica. Ni{ta ne uspeva da se dovoqno udaqi i izoluje: sve se ukr{ta i pro`ima, milo{ta i gor~ina, dijalozi i }utawe, svest o stvarnosti i nesvestica “usred dana kad mu vreme nije”, pro{lost i sada{wost, se}awe i pri`eqkivawe kao u kqu~no-otkqu~anoj noveli “Bela slika u crnom ramu” gde devojku Jasminu poeti~ni pripoveda~ do`ivqava kao Andre Breton u ~arobnoj ka`i o Na|i: ^ini mi se da joj posve}ujem suvi{e pa`we, a kako bih i mogao druga~ije? Kad sam blizu we. U stawu u kome se nalazi, svakako }u joj biti potreban, na ovaj ili onaj na~in, iznenada. Ma {ta od mene zatra`i, bilo bi gnusno odbiti je, toliko je ona ~ista, oslobo|ena svake zemaqske veze, toliko joj je malo, ali i ~udesno stalo do `ivota. Ju~e je drhtala, 223

mo`da od hladno}e. Tako lako obu~ena. Bilo bi tako|e neoprostivo da je ne razuverim u pogledu vrste naklonosti koju prema woj ose}am, da je ne ubedim da ona za mene ne mo`e da bude predmet radoznalosti, kako da u to poveruje, predmet hira. [ta da radim?

Odista ba{ Pasternaku Borisu dugujemo zavetni stih: “Nije `ivot {to i poqe pre}i.” – na{ Bal{a Raj~evi} to vrlo dobro zna i slu{a celim bi}em, i primewuje u svojim lirskim i dramatskim pri~ama i novelama o qudima umetni~kog sustvarawa i qudi sa ruba haoti~ne i sve tu`nije stvarnosti. Svi zapleti i zamr{aji, relacije i viwete imaju ovde dimenzije onog {to bismo mogli nazvati kao “realno nizawe doga|aja”. Ili u “novoj oblasti postojawa” u kojoj se se}awa, susreti, ko{mari i snovi, sustopice, javqaju kao obluci, kao semenke i senka lementarnih pulsacija. I gde se ego nezasito me{a sa kolektivnim, sa drugima i druk~ijima. Jer ~ovek – kako je govorio Du{an Mati} – “ne `ivi sa istinom, ni lepotom, nego sa drugima.”

Ali u Bal{inim novelama dolaze trenuci obasjawa i prenu}a kada sve tone u ti{inu: iz glasova mno{tva, svetine, okru`ewa, letovawa i putovawa, glasovi dakle veseli i rastu`eni, razdragani i setni, qubavni i tajni – ~itava jedna {openovsaka etida u `amoru vra~arskog ~uburskog vilajeta na domak ruke koja je za tren ispustila dleto ili kompjutersko dugme, ili teniski reket ili ~a{u vina.

U svom pripoveda~kom vencu “Bela slika u crnom ramu” Bal{e Raj~evi}a ne prestaje da tra`i “oazu u kaquzi” kako je naslovio svoj pesni~ki prvenac jo{ 1990. godine – ali pitawe posejana du` ovih narednih godina “koje su pojeli skakavci” ostaju i preostaju danas i ovde, gde se danono}no ugro`avaju i smisao `ivota i primisao umetnosti. Prihvataju}i male forme i ose}awe dnevne parafraze i pisac i slikar “Bele slike u crnom ramu” 224

rezervi{e prostor i oaze svojih budu}ih i pesama i slika.

Krug jo{ nije zatvoren. Ili kako je pevao Tin Ujevi}: “Mi smo i{li sami / put je bio dug / kasno opazismo / da je taj put krug”.

Milosav Buca Mirkovi} “Slike svakodnevnog `ivota” Savrememenik br. 170-171/2009, Beograd

225

Neboj{a ]osi}

BU\EWA U ISTOM ILI NOVOM SVETU Bal{a Raj~evi}: @ena sa kamejom, Beogradska izdava~ko-kwi`evna zajednica i autor, Beograd, 2013.

Po~ev od 1992. godine i prve objavqene kwige pesama Vajareva molitva, Bal{a Raj~evi} (1941, Beograd, akademski vajar i magistar istorije umetnosti, izlagao na preko 450 grupnih i 53 samostalne izlo`be u zemqi i inostranstvu, kao kriti~ar objavio veliki broj likovnih kritika i eseja o likovnim umetnostima, 5 kwiga iz oblasti likovne kritike, istorije umetnosti i esejistike) tokom posledwe dve decenije i po~etkom ove uslo`wava svoj pesni~ki i prozni opus objavqivawem 14 pesni~kih zbirki, 4 zbirke kratkih pri~a i kwige poetskih ogleda Od ismejanih mudraca do upla{enih proroka (2004). O kwi`evnoj “avanturi� i wenim vrednostima, ovog afirmisanog vajara, likovnog kriti~ara/teoreti~ara/esejiste, pisao je ve}i broj kwi`evnih kriti~ara koji su kontinuirano (koliko se to mo`e) pratili zbivawa u savremenoj srpskoj kwi`evnosti posledwe decenije 20. veka, prve novog i po~etka druge decenije (Milosav Mirkovi}, Bo`idar Milidragovi}, Gojko Anti}, Slobodan Rakiti}, ^edomir Mirkovi}, Jovica A}in, Petar Arbutina, Radomir Mi}unovi}, Du{an Stojkovi}, Srba Igwatovi}, Jovan Pej~i}, Aleksandar B. Lakovi}, radio novinari Nenad Manojlovi}, Milisav Kne`evi}, i niz drugkh, me|u kojima su i pesnici Radomir Andri}, Zoran Bognar, Dragiwa Uro{evi}, Milica J. Lili}).

226

Kwiga @ena sa kamejom sadr`i kratke pri~e (19 pri~a), pesme u prozi (18 prozaida) i zapise (18) koji osim ve}eg stepena meditativnog, igrom slu~aja ili pi{~evom namerom, sadr`e elemente i kratke pri~e i pesme u prozi/poetske proze. Kratke pri~e nam donose fragmente svakodnevice (U gradskom autobusu, @ena s kamejom, Zmija, Misterija), predo~avaju niz osobenih karaktera (pisac uo~ava neku od osobina koje potom uveliko “odre|uju” i li~nost i delawe lika, pri~e Kolekcionar starih fotoaparata, Quba Rodac, Filatelista) koje mo`emo prepoznati oko nas, ali se istovremeno zapitati i zamisliti koliko to nije samo “neko drugi: on, ona”, ve} koliko sam to “upravo jam, prikazuju svedenim narativnim potezima, reporterskim i gotovo anegdotskim stilom niz ne~ekivanih, “i{~a{enih” situacija koje bacaju drugo svetlo na miqe svakodnevnog. U pri~i Slikareva slika qubimica Raj~evi} sada anegdotskom (lako pamtqivom) naracijom bele`i kriti~ne momente svakog iole ozbiqnog stvaraoca na relaciji umetnik-delo-qubiteq (kolekcionar, kupac, trgovac, posrednik) umetnosti. Ina~e, slo`eni odnosi kao {to su umetnik-delo, umetnik-umetnost, umetnik-dru{tvo (sredina, vreme u kome stvara, razumevawe i nerazumevawe i dela i umetnika, miqenici dru{tva i odba~eni), recepcija umetni~kog dela u jednoj epohi, recepcija u narednim, predstavqaju lajtmotivsku “opsesivnu” temu ovog pisca kojoj se on na razli~ite na~ine, iz razli~itih uglova sagledavawa, vra}a u svakoj od dosada{wih zbirki pesama i pri~a. Ta stara tema promi{qawa umetni~kih dela diskursima razli~itim od objekta (slika, skulptura, kwi`evno delo, pozori{no delo...), zasnovana jo{ u anti~ko doba, koje nazivamo kritikom, teorijom, estetikom, sociologijom umetnosti, psihologijom umetnika, na{la je kod mnogih stvaralaca, pa i kod Bal{e Raj~evi}a plodno tlo za kreativan uzlet. Svojim stvarala{tvom 227

Raj~evi} temu umetnosti problematizuje kroz samu umetnost (slika, skulptura, poezija, proza) i kroz distancirano, objektivizirano kriti~koteorijski utemeqeno pisawe o woj (kritika, ogledi, eseji). Nave{}emo u celini zapis Qudi i umetnost: “Mnogo mi je trebalo vremena da shvatim da postoji veliki broj qudi kojima u `ivotu ni umetnik, ni umetnost ni{ta ne zna~e. A da brojni od onih za koje verujemo da im zna~e, misle da je umetnost ono {to nema nikakve veze sa umetno{}u”. Opor, ali dijagnosti~ki ta~an zapis, va`e}i u pro{losti, aktuelan u dana{wici, obezbe|ene budu}nosti. Zapis iz koga neko od nas mo`e razviti uzbudqiv, veliki roman.

Sva tri dela nove prozno-poetske kwige Bal{e Raj~evi}a zahvaquju}i uzajamnom pro`imawu na tematskomotivskom planu ~ine skladnu i logi~nu celinu. Naraciji o svakodnevici iz kratkih pri~a odgovaraju pesme u prozi, da bi se ciklusom Zapisi, tom naizgled “usputnom”, nenametqivom i “neambicioznom” meditacijom o svakodnevici, o umetnosti, o pojedinim temeqnim `ivotnim ~iwenicama, krug tekstova nove Raj~evi}eve kwige zatvorio.

Neboj{a ]osi} U Beogradu, 2013.

228

Mr Milica Jeftimijevi} Lili}

POEZIJA INTEGRI[E BI]E Recenzija

Bal{a Raj~evi} je stvaralac koji na razne na~ine ispoqava svoje bogato umetni~ko bi}e, a izuzetne nagrade za wegovo stvarala{tvo u svetu i kod nas potvr|uju smisao tih izuzetnih napora.

Me|utim, budu}i da Bi}e nije datost ve} ono {to je uvek u procesu nastajawa (nestajawa) umetnik je stalno na putu ka sebi, a taj put je uglavnom sizifovski jer je poplo~an emocijama, preispitivawima, sumwama u sebe i svoje poslawe. I, makako se ~inilo da su pozicije sopstva ostvarqive kroz forme koje umetnik neguje, u slu~aju Bal{e Raj~evi}a kompleksne, jer se manifestuje kroz vajarstvo, slikarstvo, poeziju, eseje,pri~e, to ve~no neoformqeno (ili nestabilno sopstvo)u umetniku pokre}e ga na nova potvr|ivawa, na tragawe za novim dometima i borbu sa ve} doma{enim ciqevima. Sa sobom kao sa “drugim”. I ~esto se, a to potvr|uje i wegov novi rukopis, pokazuje kao nedohvatno, te je slika Sizifa, tog ve~nog, stoika koji ne odustaje sasvim prikladna stawima duha i du{e lirskog subjekta ove poezije. Crno i belo, dan i no}, danas i sutra, odnosno vreme i do`ivqaj sebe u wemu, umetnik – subjekt i svet – objekt u opozitnom odnosu koji je nekad konstruktivan nekad destruktivan, su osnove wegovog pevawa u kojem je sve podvrgnuto sumwi, a opet ima u tome neke duboke pomirenosti i radosne nade: “Te na{e ve~ite crne iskre/istovremeni odraz i ogledalo/stalnih i povezanih promena/iza vidqive 229

pojave pritajene,/`ive i zamiru u dubini du{e/ritmu smene novih svetova”...

U kosmi~kom poretku ve~nog kretawa i promena ~ovekova svest je tako|e u stalnom procesu promena, ~as obuzeta tamom ~as proplamsajima svetlosti kao nade, vere u neki smisao, budu}i da sam smisao nije ne{to zauvek dato niti ne{to sasvim postojano.To je, zapravo, taj kamen koji se neprekidno podi`e navi{e, uprkos wegovoj te`ini, ali drugog puta nema. I skarabej na sli~nom putu opstaje i obnavaqa svoju egzistenciju. Izme|u apsurda kao principa postojawa i smisla stvarawa kao osvojene pozicije lebdi pesnikova misao tvore}i stihove razli~ite formalne strukture. Postojawe se mora ispuniti iskustvom, smislom sticawa iskustva, upoznavawm li~nih mogu}nosti koje isku{ava svest o vlastitim ograni~ewima. U napetosti unutar kreativne svesti lirskog ja koja i svet i sebe vidi kao nedovr{eni projekat koji se mora unaprediti umetno{}u, pesni~ki subjekt “oprostorava sebe”postaje vidqiv u novoj dimenizi svog “oprostoenog bi}a”, odnosno stihvima. Telo kao “su`eni prostor” u kome bukti stvarala~ka energija se prevazilazi duhovnim uzletawem i o`ivqavawem, definisawem tog telesnog i duhovnog u novom entitetu, poetskoj tvorevini koja je iraz samosvesti da se postoji: “Ja prostor moj ve~ito raspiwem/izme|u etera i mesa materije,/izme|u telesne tamnice i ptice,/ne samo na svetlu dnevne jave/ve} i u krilatim snovi|ewima”.

Budu}i da je po legendi Sizif zbog izdaje boga Zevsa ka`wen na ve~ne muke uzaludnog truda, wegova istrajnost je izraz pobune protiv ne~ega {to je nametnuto, poku{aj da bude svoj, ono {to jeste po cenu prihvatawa o~iglednog apsurda. Taj mit je plodonosan, oduvek zaokupqa stvaraoce, mo`e mu se pristupiti sa vi{e strana, na wemu je Kami formulisao poetiku apsurda, a Bal{a Raj~evi} mu dodaje boju svoje du{e koja je u procepu izme|u nu`nog i ostvarivog...

230

Problem svakog ~oveka koji misli jeste smisao svega, `ivota, rada svoje kona~nosti.

Ta du{evna, (duhovna) previrawa Raj~evi} problematizuje analiziraju}i dijalekti~ku su{tinu `ivota, dvojstvo qudske prirode, konflikte unutar samog bi}a ~oveka koji u istom trenutku `eli razli~ito ili postupa druga~ije od `eqenog, podvojenost na racionalno i iracionalno, ~ovekovu zemaqsku i nebesku su{tinu (metafora ptice).

Mitovi su izazov i forma kroz koju svako vreme treba da izobrazi svoj lik. ^ovekovo dvojstvo oli~eno u veri u sebe i sumqi je veliki pokreta~ za nova stremqewa, nova dela. An|eosko ono {to se manifestuje kao uzvi{eno ali i destruktivno, {to je izraz dualizma ~ovekove prirode, progovaraju kroz novi rukopis Bal{e Raj~evi}a. To je energija koja funkcioni{e u toj suprotnosti kroz dinamizam misli, ideja, i ra|a naj~e{}e neobja{wiv nemir, patwu ali i kristalizaciju bi}a, ideja, nova dela. Stihovi ove zbirke pokazuju tu ve~nu ~ovekovu borbu da objedini svoje sopstvo, da ga harmonizuje i dosegne du{evni mir kroz stvoreno delo koje je izraz tog jedinstva suprotnosti.

Pesnik urbanog miqea Bal{a Raj~evi}, zapitan je nad ~ovekovom sudbinom u svom vremenu, nad op{tim i li~nim, kriti~ki ukazuju}i na o~igledan civilizacijski pad.

Kroz refleksiju jednog nemirnog duha ovaplo}uje se dubina qudske psihe koja je kreativna i samodekstruktivna jer ~esto kroz wu progovara pasivnost, te`wa ka ni{tavilu i poricawu `ivota.

U samom mitu o postanku u zemqe i blata koje je sinteza zemqe i vode, stati~nog i dinami~nog, data je i su{tina qudske prirode, te`wa ka prosperitetu i te`wa ka ni{tavilu. Bal{a Raj~evi} upravo na toj opreci gradi svoju poetiku ~ovekove rascepqenosti na bi}e dobra i bi}e zla.

231

“Ovde i sada samo sam ~ovek svakom drugom ~oveku sli~an po nedovr{enosti a razli~it po stepenu nesavr{enosti i te`wi za nedosti`nim, za savr{enim. Ovde i sad samo sam ~ovek, prolazno bi}e u beskraju kosmosa, u ve~nosti celine u relativnosti vremena, samo sam senka, tren, postojawa, trun `ive materije odblesak svetlosti i tra~ak svesti.

Ovde i sada samo sam ~ovek svakom drugom ~oveku sli~an: nesavr{eno bi}e, `ivi me{etar, senka, sen. Tren u vremenu ni~ije ve~nosti, samo sam trunka pra{ine u beskraju prostora�.

Bal{a Raj~evi} poku{ava da razre{i velike dileme ~oveka kao misaonog bi}a koje je svesno dualiteta unutar sebe, onog spiritualnog koje te`i bo`anskom principu i onog telesnog, animalnog koje vu~e ka htonskom. U toj raspetosti izgara onaj deo wegovog bi}a koje bi se rado odreklo druge tamne strane, ali ona je tu, pritiska, vu~e ka dnu i ra|a sumwu u mo} onog bo`anskog dela. Tu dramu podeqenosti on artikuli{e na svoj na~in, nekad sa vi{e nekad sa mawe poetske snage, iako zna da je to bezizgledna borba koja se bije oduvek. Wegov novi rukopis pokazuje da sabirawem misaone energije kroz poetizaciju tog podstreka pesnik ostvaruje pobedu nad neizrecivim, time i nad smislom sopstvenih (~ovekovih) napora.

Mr Milica Jeftimijevi} Lili}

232

Dr Miodrag D. Igwatovi}

ISPOVEDNIK SIZIFOVSKE NADE Bal{a Raj~evi}: ISKRE U TAMI Beograd, 2014. Dragani}

Klod Levi Stros s razlogom je tra`io, slede}i Dekartovu Raspravu o metodu, da istra`iva~ – aksiolo{ki presuditeq, kriti~ar, najpre odredi i usmeri svoj okular. To je na neki na~in u~inio i “prvi ~italac”, tuma~, na{a renomirana kwi`evnica (i sama poetesa) Milica Mili}-Jeftinijevi}. U wenom fokusu s razlogom je prvo polazi{te bila stajna ta~ka, Kamijev Mit o Sizifu, a onda, bar pomalo, ingardenovsko-frojdovske “crne ta~ke” i, naravno, naslovqene “iskre u tami”. To su lepi reperi – ta trouglasta prizma – okular: da se ispita podtekst sizifovske dramturgije, kao jaha~a Apokalipse, a onda {openhaurovski pristup naslovu kwige kao ([openhauer) “monogramu” (neki prevode i “monologu”) sadr`ine dok bi se tre}i mogao, opet po Kamiju, odrediti iskazom “Kako Sizifa zamisliti sre}nim?” Mnogo je ~itaocima i tuma~ima na ruku i{ao i sam na{ pesnik koji je, poput genijalnog Leonarda Davin~ija, svoj `ivotni habitus `eleo – a i tako ~inio i ~ini – da gradi na tlocrtu nesre}nog L’uommo universale – a, halapqivo upijaju}i “moru” `ivota gotovo svim ~ulima kao ispovedni poeta-mislilac, zatim kao vizuelac, a ponajvi{e kao onaj Wego{ev “~o’ek” u kome se “zrcali ’Seqena”!

Autor zama{nog ne samo pesni~kog, nego i razgranatog drugog i druga~ijeg opusa, Bal{a Raj~evi}, rekli 233

bismo – najbli`i je onim rapsodima koji svoju “nutrinu” ispoqavaju poetizovanim monologom. Ovde – s razlogom – dopuwavamo pogovara~inu pri~u o osu|eniku Sizifu, i eto, {ta bi drugo, wegovoj, reklo bi se apsurdnoj nadi. Opet Kami i – kako Sizifa osmisliti, “zamisliti” sre}nim?

Kami zato eksplicira: ^ovek, kao stvar po sebi, smislen je; priroda kao stvar po sebi, tako|e je smislena. A Apsurd nastaje, veli Kami, “kada se ~ovek doda prirodi”! Da bi pomogao ~itaocu Bal{a ~ak 40 stranica, i to po~etnih, svog ispovednog pesni~kog rukopisa naslovqava – budite pa`qivi vi ~itaoci sada – “o rascepqenom ~oveku u znaku Sizifa”! Nama, dodu{e, jedino smeta to – ~emu to – “u znaku”, a Sizifova raspolu}enost je poodavno najsu{tastvenija konstanta Hommo Sapiensa. Uzmimo samo primer najdubqeg me|’Srbima (Ajde i da ka`emo, poput mla|anog Svetozara Markovi}a kad pi{e – ugoneta ko je taj “pravi narodni pesnik”, “na{eg ili, boqe re}i crnogorskog…”) sre}nika-nesre}nika koji je Kosmos uselio u svoj “mikrokosmos” i ono tragi~no wegovo, Wego{evo vajkawe: [ta je ~ovjek, a mora bit ~ovjek. Eto nam i Bal{ine himne tragizmu umnosti, ba{, vala, kao i Sizifove: ^ovek (ili u pluralu od milijardi “~ovek”!) se nikada, ama ba{ nikada izmiriti ba{ s onim {to, po dijalektici, ~ini “isto u razli~itom”, a to su da bez `ivota nema smrti, zla bez dobra, sre}e bez itd. Ili, kad u Mostu na @epi nesre}ni Vezir shvati, a Andri} finalizira: “I tako ostade most kao smela qudska misao u kr{u i divqini…”

Ovom prikaziva~u zaista je pao u “ruke” vru} krompir: kako da, prvo, odredi provinijentnost ovog intelektualnog traga~a. Dakle, po Strosu – odakle krenuti: od sizifovskih traktata, {to je “nadle`nost” socijalne filozofije (egzistencijalizma) ili od poetskog ume}a – onog {to vi{e pokre}e ~ula nego misao? Teorijski, kako i Raki} iskreno re~e “Kad srce zapi{ti / misao je kriva” ispuwena 234

su oba uslova za visokovredne kriti~areve ocene. Ovom prikaziva~u, me|utim, Bal{a se ponajvi{e dobli`io kao poetafilozof, pa i ~ovek “s ~ulom” za socijalne seizmi~ke i izohipse i izobare, jer je nekako “stao” uz one koji su, zapravo, kroz sopstvenu intimu mislili svet. “Ti si veliki kao ~ovek”, “spaja{ borbu i poraz”, peva, na primer u prozivnici sabratu Sizifu Bal{a, a onda ume, bogme, da ukle{e pravcati lapidar dostojan zrelih i pravih pesnika: da je ^ovek – Sizif, brat svena{ osimboqen, u stvari drugo po redu i, naravno vedrije po neumitno prolaznog do ni{tavila ~oveka, mitsko bi}e, Feniks ro|en “u istoj nadi od pepela”! Prava i neumitna dramatika, kontrapunkt i crescenddo je dostojan Eshila: da }e Sizif biti “svestan besmisla”! E, tu je i na{ “prikqu~ak”: mi bismo, ponajpre, Bal{u me|u one koji, poput pesnika “mudrija{a” od Horacija, Lukrecija Kara, pa do Getea ili na{eg pojca “Glasa Kamen{taka” i veli~anstvene Lu~e Mikrokozme ose}aju – i `ele, pa i uspevaju da iska`u – najdubqu tektonsku raselinu izme|u “~ojka” ki “slaba `ivin~eta” i orija{kih usuda Kosmosa {to se kao u Popinoj trsci igra sa ~ovekom…

A onda Bal{a zapo~iwe – kako Jung re~e – da razotkriva sopstvenu pounutrenost, odnosno onog ~oveka, kako Jung re~e, skritog ispod “sedam velova” u sebi! To su te na{e “ve~ite crne iskre” koje su istovremeno “odraz i ogledalo stalnih i povezanih promena” i to sve (pesma Prostor) u “svom su`enom prostoru” gde pesnik ho}e sebe – ~ini u stvari to da “oprostorava… iznutra i spoqa ne~eg”, onako kao Presvetli mu~enik Hrist na krstu nade za ~ove{tvo: Ja prostor moj ve~ito raspiwem izme|u etera i mesa materije, izme|u telesne tamnice i ptice, ne samo na svetlu dnevne jave, ve} i u krilatim snovi|ewima.

235

^ak i kad nas, pomalo profani naziv poput “Unutra{we moje borbe neprestane” povu~e da pesmu do`ivimo ispovedno – profano ubrzo }emo itekako “uleteti” u egzistencijalne bezdane nad kojima ovaj “jaha~” Apokalipse, konstituet op{temitskog Sizifa, {iri krila nade bore}i se ba{ protiv Nirvane prihvatawa dosu|enog nam `ivota.

Takav je ~itav ovaj, naizgled narativno “raspri~an”, a, u stvari, vrlo {iroko – sve do Kosmosa i neprozirnih dubina nerazja{wenog, solilokvij u kome je poetski “ludizam” i lirsko sladostra{}e “osu{eno” i sputano upravo zarad onog {to je, jo{ od Pindara, su{tastveno: da “ne}e govoriti… kao pesnici dokoni” ili podle}i Animi! “Zar bih izabrao stalni nemir/da sam mogao da biram ti{inu i mir?” samoobja{wava Bal{a misiju i habitus svoje poetike. Zaista, sve je wegova pesni~ka lira, prvo od durskih tonova iz najdubqeg registra, a onda u bruju antimonija. Ovde vaqa dodati da su i najve}i pesnici upravo kroz antinomske dublete sledili taj ^ovekov usud da je, kako Wego{ re~e, i on “sozdan” od “paklene nesloge”! U Bal{e je to “raskr{}e izme|u gore i dole” i normalno je da se pred tim – tu je sva dramatika na primer filozofije tzv. Egzistencijalizma, poglavito u Sartra i Kamija, mada ve} i u Hajdegera, Kirkegarda i inih. Hommo Sapiens je osu|en zapravo da vavijek bira izme|u “ovog i onog”, carstva “nebeskog i zemaqskog” ili, kao u Aleksandridi jo{ “ako uzme{ i ako ne uzme{“… A onda da se vratimo drugom sto`erniku ovog vi{e filozofskog, nego poetskog traktata: tim “Iskrama u tami”! Jer, dok “plebs” bira, naravno “carstvo zemaqsko”, Bal{a je izabrao ono drugo – nedohvatno i nedoku~ivo! I tako je, kako ka`e u jednoj pesmi U procepu! On je u”procepu dva lika / on sebe brani od sebe”. Iako je “mo}ni mu`jak” i “miqenik vremena”, on neprekidno u stvari “izaziva sudbinu” i: 236

Ho}e da bude priznat u areni gladijatora kao ne`ni krokodil, kao milosrdna ajkula i da tako prilago|en ostane ono {to jeste (…)

Prizna}emo – to nije mogu}e osim – a Bal{a maestralno to “otkqu~ava” antitezama! Da li se time u stvari ruga Svevi{wem, on, ^ovek i to u ime Qudstva?

Mefistofelovske “teme” ili, boqe, primese satanizma tako|e su “gradivna materija” ove slojevite, na sre}u, podosta i komunikacijski otvorene poezije, vi{e filozofa nego pesnika Bal{e Raj~evi}a! Ku{a ga, naravno, Mefisto ali – Bal{a mu kao u [ekspirovom Mleta~kom trgovcu “prodaje du{u” uz ugovor da “ne prolije ni kap” ovde naravno ne “krvi”, ve} – humaniteta! U pesmi Toliko pitawa tu sartrovsku “mu~ninu” izbora Bal{a izri~e gotovo jaukom obra}aju}i se Stvoritequ jer – biti “~o’ek” “nasijan misaonim sjemenom”, zna~i biti usamqenik i samomu~enik.

Pa zato: [to ne sazda mi jedan lik, {to ne stvori mi jedan vidik, {to ne otvori kamenu `equ i tugu nemo{}u ne obdari, da se u sebi sam ustoli~im i re~ima nadu da ostvarim ~iju tajnu bih dosegnuti hteo (…)

Nesre}ni Mudrac, naravno, mora “svoj `ivot / celog `ivota svojatati” (pesma Mudrac razmi{qa posle ro|ewa).

Bal{a je, me|utim, ipak ^ovek, ^ovek! A to zna~i da nimalo nije isto~wa~ki “mudrac” jer “`eli da ka`e tiho, a govori glasno / `eli smireno / a misli strasno” (pesma Da li ~ovek 237

to je). Opet spojevi “nemogu}e mogu}nosti” – kao da je slu{ao Pu{kina jer i wegov Evgenij `eli da ima “ledeni um, a vatreno srce”. Zato se Bal{a i ispoveda. “Samo sam ~ovek”, da u finalu podseti na Popinu, u stvari Blez – Paskalovu “trsku koja misli” ali koju, naravno, {ibaju, pa i tragi~no slamaju orkani Kosmosa!

Nema gotovo ni~ega (ili je malo ~ega nema) iz tog kruga fatalizma koji, sve do “~istih” od socijuma oslobo|enih filozofskih kategorija, posebno filozofije s egzistencijalisti~kom provinijencijom ne raspravqa na{ pesnik u ovoj kwizi opoetizovanih filozfsko – socijalnih traktata. Recimo – pitawe nije li “po~etak u stvari kraj”, a “kraj po~etak po~etka” jer – logi~ari to priznaju – nije samo posledica posledica uzroka, ve} je i uzrok uzrok posledici! (Ovde pesma Mo`da). Divna pesma Odabranik pred ogledalom i na{ pesnik je : stao pred neobi~no ogledalo, stao pa se zapawen uko~io, jer ne zna da li je u wega u{ao ili je jo{ spoqa kao posmatra~, da li posmatra ili je posmatran jer to ogledalo ~udno umno`ava (…)

E – zato – opet antimonija, a da {ta bi drugo? – ka`e pesnik “Ve~ite moje iskre / u meni iznenada pokrenu / cele nepoznate svetove” (pesma Crne ikre). Zakqu~ak, bar za prvi deo ovog solilokvija, jeste: Bal{a Raj~evi} je, budu}i i teoreti~ar a i istori~ar umetnosti, a ne samo umetnik “primewene umetnosti”, bar prvim delom ove poetske kwige kora~ao “uz rame” velikanu Leonardu: on je pisao u stvari ne poeziju radi poezije ve} da bi se kao filozof iskazao.

Jer, u pravu je na{ “daleki predah” Fridrih [legel: da je “poodavno do{lo do fuzije filozofije i poezije”! Vaqa, a i ponajpre, jer, kako Solomon Markus (Matemati~ka poet238

ika) re~e: da su jedino matematika i poezija kura`ne da zakora~e u – nepoznato! A najve}i deo Bal{ine poezije upravo je to: prodor u vrtoglave “ambise” Univerzuma pred kojim ~ovek, onaj Wego{ev, stoji “ki slabo `ivin~e”! Pritom, ar{ini poetologije ovde su pod-mera za vrednovawe, pa zato i na{e hrabro: Bal{a je doli~an i ostvaren pesnik ako je re~ misao, a filozofska “dubina” (videti: Pjer Lamir: O poetskoj dubini) reper i putokaz u misiji umetnosti…

“Savremenik u savremenom” svetu kao da je drugi rukopis, druga kwiga. I opet podse}awe: i ovde je naziv “monogram” (monolog) sadr`ine. To i odre|uje tematski kurs za Pesnikovo hrabro hrvawe s burama `ivqewa ali u Sociumu: Ovde i sada. Velika je, golema zabrinutost Pesnikova koji ne prihvata “besciqne `udwe ovozemaqske” (pesma Poku{ali su) da prihvati da su “na sceni magla i para” (pesma Op{ti zaborav). Kroz Danas kao i Ju~e i Sutra `ive}e on “isti `ivot”, i ne}e mewati sebe jer – peva u pesmi Od danas do danas – “uvek sam to ja” i Bogu zahvaquje {to je, kako – tako, / bilo ovako ili onako, ipak vrlo ~esto `iv, a samo retko mrtav! A danas – “Danas se krvavo meso voli” (pesma Pre~icom do greha) i, na`alost “sve se zaboravqa”, a on – dobro pamti (pesma Zaborav). I uvek se budi “u istom svetu”! Dabome, kao ~ovek od `eqe ose}a ono {to nas, posebno umne uvek pokre}e: da je “Stvoren / a neostvaren” (pesma Postvarewe), pored ostalog jer `ivi u svetu “prevejane rutine `onglera” (pesma Razo~aran optimista), a on “{to du`e gleda(m) / sve boqe vidi(m). Pogled na ideale pro{losti i pretke nagoni ga da napravi distinkciju izme|u “razo~aranih predaka” i “uspavanih potomaka”, pa sebe do`ivqava kao “neznanog junaka”… U zavr{nom ciklusu O`ivele iskre tame, kad je brodolomio od Iskoni i “crnih rupa” Kosmosa, ali i po kalu dosu|enog `ivqewa, “rascepqeni ~ovek”, poglavito jo{ “unesre}en” misaono{}u i, posebno senzibilitetom poetske “nutrine”, spas 239

jedino gde mo`e jo{ da vidi – i smisao da uop{te peva – je Priroda! Dakle, opet u posledwoj instanci sizifovske Nade. U odnosu na Kamija ipak je to, bar filozofski, inovacija: ^ovek je, kao stvar po sebi, ipak smislen jer kakotako re{ewe iznalazi u Lepoti! Ona objektivno, kako bi i Kafka na zavr{etku misti~nog Procesa rekao, ipak negde postoji: u Kafke u prividu svetla na prozoru usamqene ku}e i – Jozefu K. se za utehu bar ~ini – privi|ewu ^oveka na prozoru! Ovde je, dakle, upravo smisao u jedinstvu i Sizifovoj nadi da, ipak, postoji to “mo`da, mo`da, jednom” i sl. Pesnik }e, kad mu se peva, “zaviriti u pesmaricu / {umskih ptica”, napi}e se poletom boga Bahusa, zagleda}e se u “morske dubine”, oslu{kiva}e “klavijaturu li{}a”. Po{to je “potro{io… sve re~i / na te{ko ogluvele qude”, Pesnik }e ipak oti}i – ne pobe}i – zadovoqan (pesma Dosta je bilo pri~a): u predele rajske ti{ine pu`evima i zlatnim ribama, prostorima slobodne pesme, re~ima koje se daleko ~uju (…)

Bo`e, zar nije dovoqno {to ~ovek mo`e da traga “za dubokim `ilicama se}awa / u zgurama zaborava”? (pesma Ja traga~). Jeste i to je privilegija pesnika i, uop{te sneva~a, da su oni, kako pesnik re~e u pesmi Re~i u “dosluhu” sa snovima. A to verovawe u “Smisao – Ipak” najre~itije je iskazao Bal{a u pesmi Verujem u mo} prirode: Zapisah stih lepote na krilima leptira, ne znam gde odle}e, ali znam da }e sletati sa cveta na cvet (…)

240

“Mesta nepopuwenosti”, kako bi rekao Ingarden, ovde su opoetizovana. Evo {ta je za na{eg pesnika poezija: Na ulazu mamac {arene la`e, unutra lavirint spojenih praznina (pesma asocijativnog zna~ewa Od ulaza do izlaza) Samosvest pesnika je, slobodni smo da ka`emo jo{ od Platona teza o stvaraocima kao Demijurzima. Kao da se “preporu~uje” budu}nosti da “ga ~ita”, kao Exzegi Monumentum ili Pu{kinov Pamjatnik, Bal{a peva: Zalazim sa suncem, gorwim i suncem u sebi, pod crne oblake (…) da bi se uzdao u stvari u preobra`aj (pesma Preobra`aj) i iznova, uvek i s sizifovskom nadom u re{ewe zagonetke apsurda ve} da }e iznova sebe “osebiti” “pretvoren u `ud”!

Bal{a kao da ve} ~uje “reke nevidqive `ubor nov” (pesma Za{to ~im pletimo padamo). A pravi finale ove izazovne poetske ispovednice, trebnika i brevijara za bogoslu`bu Nadi, jeste “Ja – ja” poema Oda svetlosti. Kao u udesetosru~enom sonetu tih 140 stihova je uzbudqiv protok, rasko{na arabeska od sjaja re~i, gejzir intime {iknuo iz svelikosti tog i gorostasa, ali, na`alost i krhke trske Paskalove koja se zove – ^ovek! Prava metri~ka dvostuba~na orguqa sa tonalitetom od najtamnijeg do najsvetlijeg jer to je u stvari “rab Bo`ji”, ali i Buntovnik protiv Reda. To je ^ovek!

Time je Bal{a fini{irao majstorski svoju najnoviju poetsku kwigu sa nedu`nim naslovom “Iskre u tami”, a, u stvari, kwigu buntovne nade – poemu “unutra{weg Sizifa” koji se i ovde, kao Feniksa, obnovio kroz ispovedaonicu o ^oveku!

241

Bal{a Raj~evi} – da ponovimo – ide u red mislilaca i isku{enika. Te{ko da }e bog Animus dati blagoslov ovom brevijaru mudrosti i onom Eli, Eli, lama azavtani koje Isus izgovori na krstu spasewa nas, qudi. Bal{a je proku{an i izgra|en pojac za oltarom smislenog govorewa; s wegove poetske predikaonice te~e vi{e mudrost nego jarkost lirike. Zato ga i svrstavamo me|u one koji – da se udaqimo od Rastka Petrovi}a – ne “qudi”, ve} ^oveka koji govori. “Ispisana” poetika, mudrost, porivi duboki kao `ivotni o`iqci, odmerenost ritma gotovo stihovane naracije, dokaz su zrelosti, naravno i pa`we vrednog pesnika i… pesmotvora. Ovo kao putokaz onima koji bele`e u podsetnik za budu}nost koja i najdu`e traje – poetskog trajawa.

U Beogradu, 2014.

242

Dr Miodrag D. Igwatovi} “Savremenik” 2014.

Dragan Rankovi}

^UDNA SVAKODNEVICA DU[E ILI DRUK^IJE BU\EWE “UVEK U ISTOM SVETU” Bal{a Raj~evi}, @ENA S KAMEJOM BIKZ i Autor Delo beogradskog pesnika, vajara i slikara Bal{e Raj~evi}a (r. 1941), autora petnaest pesni~kih zbirki, ~etiri zbirke kratkih pri~a i niza ogleda o likovnoj umetnosti i monografija, svedo~i o stvarala~kom rasponu koji kao da `eli da obuhvati, objedini i istra`i sve vidove umetnosti, u nekoj li~noj potrazi za estetskim totalitetom, `ivqewem umetnosti i stvarala{tvom kao `ivotom. Novom zbirkom kratkih pri~a i poetskih proza “@ena s kamejom”, Raj~evi} se predstavqa kao stilski izgra|en i tematski samosvojan autor; wegov umetni~ki eksperiment ni jednog trenutka se ne gubi u nekoj (tako ~estoj u savremenoj umetnosti) potrebi za originalno{}u ili identitetom, ve} ostvaruje sebi postavqene ciqeve s punom sve{}u o sopstvenim stvarala~kim mogu}nostima, ali i merama, granicama, donose}i tako ono ~itala~ko zadovoqstvo koje se javqa u susretu sa stvarala~kom disciplinom zrelog autora, koji nas na slede}oj stranici po pravilu ne}e izneveriti, iznenaditi ne~im lo{ijim od sopstvenog standarda, nego uvek doneti ono “boqe novo”. Tako i ova kwiga poseduje sopstvenu gradaciju: od klasi~ne proze do poezije u prozi, vodi nas neprimetno, sa nizom uvida, pitawa i odgonetki do kojih sami mo`da ne bi smo tako 243

lako (i jeftino, sude}i prema ceni pesni~kih kwiga) dospeli.

Kwiga se sastoji od (najmawe) tri posebne celine, od kojih je svaka izgra|ena u osobenom poetskom kqu~u: gotovo da bi mogli re}i, tri zbirke u jednoj, a svaka sa posebnom intonacijom, inspiracijom i druga~ijom poetikom. Autor zapravo, na malom prostoru ove zbirke, razmatra kratku proznu formu u ~itavom rasponu onoga {to ona nudi, pa ovim pristupom, unekoliko postmodernim, eklekti~nim, mada u klasi~nom ruhu, postaje blizak i najmla|im autorima i qubiteqima kratkih pri~a (kojih kod nas, za~udo, i nije tako malo).

Tri celine: “Kratke pri~e”, “Pesme u prozi” i “Zapisi”, kao dijalekti~ka trijada, kre}u se od kratke pri~e novinskog tipa (~esto previ|ane i potcewivane forme, u kojoj su, me|utim, briqilrali mnogi veliki autori, poput Hemingveja), preko poetskih proza subjektivisti~ke i lirske intonacije, pa sve do jedne vrste mikroeseja koji se bave filozofskim i esteti~kim promi{qawima autora, a koji svoj izraz naro~ito nalaze u “Zapisima”: “Uvek se budim u istom svetu”, ka`e pesnik, “od koga sam ju~e, ju~e i ju~e... toliko puta pobegao u nadi da je to najzad i jednom zauvek!” (“Uvek se budim u istom svetu”) Prirodna datost, kao belina platna, zahteva uvek nova i druga~ija re{ewa.

Likovna, vajarska i slikarska inspiracija i duh ateqea provejavaju ~esto u delu ovog autora (“Dosetqivi slikar u vremenu velike nema{tine”, “Slikareva slika qubimica”, “Qudi i umetnost” itd.), ali, osobenu vrednost ovih pri~a predstavqa i svojevrsna, nepretenciozno data “fenomenologija” du{e i wene svakodnevice. Na{e “ja” je, u izvesnom smislu, sve {to posedujemo, kao “lirsko ja”, ona neuhvatqiva svetlosna `i`a iz koje do`ivqavamo stvarnost, ili, s druge strane, kao egoisti~no “Veliko jastvo” pred kojim se Raj~evi}ev “Vernik” sebequbqa klawa. Ova proza bliska 244

je dnevni~kim zapisima, zabele{kama na marginama kwiga, a tek savremeni svet otu|enosti tragaju}i za izgubqenim u svakodnevnoj jurwavi, intimnim i li~nim, otkriva umetni~ku vrednost ovakvih formi, sporadi~nih misli, uzgrednih bele{ki, koje je istoriografija ~esto trpala skupa sa pesnikovim ra~unima iz bakalnice, gde efemeris, sitna i obi~na iskustva prerastaju u ne{to trajnije, dubqe, va`nije, upitanost nad bivstvom i wegovim stramputicama.

Mo`da na tragu Andri}a (koga Raj~evi} navodi u jednoj od pri~a “O govoru i mislima”), autor veliku pa`wu poklawa odmerenosti, jezi~koj ~isto}i i lako}i stila. Na ovaj na~in, sti`e se do utiska da je misao stasala i iskovala se pred nama sasvim prirodno, bez muka i tragawa (babi~kih “trudova”) koje uistinu svaki stvarala~ki rad nosi. Tako je jednom re~eno o Andri}u da mnoge wegove misli deluju tako “kao da ih je mogao napisati svako od nas”: to je, razume se, tek povr{ni sud, jer iza te prividne lako}e, zapravo elegancije stila koji ni~im ne bode o~i, a sti`e do lakonske sa`etosti, krije se mukotrpni i minuciozni rad majstora, rad koji ne zahteva ne samo kreaciju, ve} i odbacivawe svega suvi{nog. Me|utim, nema sumwe ni u to, da je na stvarawe ovako koncizne, zaokru`ene kwi`evne forme, imao uticaj i Raj~evi}ev vajarski rad, koji tako|e sa svoje strane zahteva minimalizam, preciznost, u{tedu snaga, udarac koji poga|a pravo u metu, (u protivnom se dugotrajni rad na skulpturi mo`e upropastiti jednim pokretom). Da su kratko}a i minimalizam kod ovog autora stvar ne proizvoqna, ve} svesno izabrana, svedo~i ve} i “programska” pri~a “Roman zbog romana”, koja ve} decidirano govori o besmislenoj potrebi za velikom isprazno{}u “romana” pisanog samo zato da bi bio napisan, kao osve{tane legitimacije kwi`evnika, kwi`evne forme kao idola kulture.

Izme|u bogatstva boja i oblika u kojima se kre}e kao slikar i vajar, i zaumne praznine bezobli~ja nad kojom 245

premi{qa u svojim tekstovima (“Ni{ta”), pisac posmatra svakodnevne, najobi~nije pojave posebnom vizurom likovnog umetnika, onim pogledom kroz trepavice koji u trenu “snima”, registruje i procewuje (npr. dve `ene sa kamejom koje sedaju ba{ na isto mesto u autobusu, iz naslovne pri~e), ne bez izvesne (metafizi~ke) ironije: “Ne znam ta~no {ta, ali sigurno znam da to nije ovo ni{ta.” Raj~evi}evo “ni{ta” tako sugeri{e ujedno i ni{tavilo banalnosti u kome palanka prebiva, ali i ono veliko “Ni{ta” koje subjekta isku{ava strahotnim gubqewem u praznini, gorim od smrti (prema svedo~ewu mistika: nema stra{nijeg isku{ewa od praznine). Zbog toga autor “oprostorava prostor”, samerava ga sobom, humanizuje, (u)qu|uje, ali ga i meri, dakle i valorizuje, uspostavqa aksiolo{ke hijerarhije, sisteme, “vertikale”, i ka`e, odnekud, iz dubine vanprostora, u urnebesju svoga rada koji podsvest stalno samerava sve{}u: “U datom su`enom prostoru ja snalazim se uvek ve{to dobro bez uglomera i daqinomera, jer ose}am, merim, ~esto osvajam i ograni~avam – zna~i stvaram u datom prostoru svoj prostor; merim mu merama svoje du{e {irinu, du`inu i visinu mog mogu}eg `ivotnog raspona i dose`em sve razmahom tela, i {irokim vidikom ruku i okatim vi|ewem prstiju.” (“Oprostoravawe prostora”) Metafori~no, gledaju prsti i ruke koji opipavaju i odmeravaju, prsti postaju “uglomer”, ali tek “du{ine mere” stvarima daju pravi smisao: to zna~i da svaka esteti~ka teorija proisti~e upravo iz subjekta, kao data i zadata.

Zanimqivo je ovde opaziti kako svakodnevni, iz umetni~ke prakse proistekli govor umetnika te`i da preraste u pesmu, jer druk~ije ne mo`e izraziti bezmerno: tako pri~a postaje ujedno i komentar majstora, dnevni~ki zapis, i refleksija o smislu stvarala{tva, biografija i estetika. Marsel Di{an, recimo, fotografi{e vrata jednog pariskog pansiona sme{tena u {arke izme|u dva ragastova dve razli~ite 246

sobe, tako da ako jednu zatvaraju, druga ostaje otvorenom, pa tako ovaj predmet postaje simbol sveop{teg dvojstva. Na sli~an na~in, i Raj~evi}, polaze}i od svakodnevnog ritma ~oveka, wegovih du{evnih promena, iskazanog “ritmom otvarawa i zatvarawa”, sti`e do arhetipskog, `ivota i smrti, onih vratnica iza kojih “nema ni straha ni greha”: “Ali, najva`nije je uvek znati i ne zaboraviti da svaka vrata imaju dve strane: onu na koju se ulazi i onu na koju se izlazi!”. (“O vratima”) Svojim aforisti~nim replikama koje se ni`u jedna za drugom, autor nas stavqa pred za~udnost svakodnevnih stvari i doga|awa.

Da je istinski likovni stvaralac, Raj~evi} nam mo`da najboqe otkriva time {to i samoga sebe posmatra kao “umetni~ki objekt”, na kome radi vreme, “sunce, vetar i ki{a” ostavqaju}i svoje tragove (“Moja ko`a je umetni~ki pergament”). Dakle, od zapisa na kamenu ili kori drveta, koji ostavqa stihija, do zapisa kao svedo~anstva intelekta, stoji ~itav jedan ponor, ono “bezmerno”, a da ~ovek ipak nekako uspeva da i{~ita prirodu, protuma~i wene tragove i tajne simbole. Raj~evi}ev “zapis” tako postaje i svedo~anstvo o stvarala~kom tragawu, `ivqewu umetnosti kao avanturi duha.

Dragan Rankovi}

247

Milosav Buca Mirkovi}

Bal{a V. Raj~evi}: RE^NIK STRAHA

Paradoksu na ~ast, poezija se obi~no smatra najradikalnijom od svih umetnosti. U slikarstvu, vajarstvu, arhitekturi ili muzici, mogu da u`ivaju svi koji vide i ~uju. Ali jezik, osobito prirodni i "natprirodni" jezik poezije, sasvim je ne{to drugo u svoj svojoj predilekciji za duboko, unutra{we, metafizi~ko. Tako pesni{tvo u dijalekti~koj ravni dobija povla{}eno mesto i me|u umetnostima i me|u esteti~kim kategorijama. A na{ Bal{a Raj~evi}, multimedijalni umetnik razorne snage i brilijantne re~itosti stoji danas i ovde, me|u tim kategorijama.

Dok ~itam, prelistavam i pro~itavam, novi rukopis Bal{e Raj~evi}a "Re~nik straha", tog osobenog, u sebe ukorewenog pesnika, poverujem ponovo, da preko ~ula, preko magnetnih ~ulnih odbqesaka, neprekidno primamo slike zbivawa, treptaja, prenu}a ili spoqweg svetovida ili bogovetnog trena u sebi samima. Kako bi, ina~e, ~itavi prizori iz na{e pro{losti i sada{wosti, za koje smo mislili da smo ih potpuno zaboravili, izbrisali iz svoje memorije, mogli najednom da se jave, u filmski jasnim ili poetski glasnim slikama? Ovi utisci, ovi treptaji, nagove{taji i sa`ivqaji moraju, dakle, biti skloweni, u{u{kani negde, u neku vrstu unutra{we biblioteke. Iz we, te zagonetne, unutra{we biblioteke varni~e informacije ~ulnih datosti, a onda se pod rukom pesnika preobra`avaju u `ive senzacije.

Sa svoga stanovi{ta i na{ pesnik, Bal{a Raj~evi}, urawa 248

u trenutno isku{ewe u~e{}a, prisutnosti, i pisawa iz tog isku{ewa i takvog prisustva, kao da se to de{ava upravo sada.

Mo`da bismo, u celokupnom Raj~evi}evom delu, trebali pre svega prepoznati "svedoka vanvremenske aktuelnosti", jer se on obra}a u istoj meri i drugom. Za wega nisu va`ne samo skulpture, slike, ve} i poezija u kojoj }e se najjasnije ogledati odnos aktuelnog i vanvremenskog. Da bi se do{lo do te mere neprolazne vitalnosti, mo`da je najpogodniji qudski lik, koji mo`e podneti mnoge provere vremenitog, a da se ipak, barem delimi~no, pribli`i onome {to izmi~e vremenu. Telo je istodobno grannca uzdignu}a i pada... Organsko, potro{no, materijalno, bi}e svojim materijalnim bremenom neprestano usmereno zemqi, otvara}e se padu: ono nak {to }e uvek u Raj~evi}evom delu te`iti vertikali bi}e neprestano otvoreno uzdignu}e. U svojoj samospoznaji nije samo znawe i svesnost, ve} i dolutali {apat koji ~ujemo, oslu{kujemo i onda kada svesno ne znamo da se taj unutra{wi glas upisuje u na{e telo, ostavqaju}i u nama svoje raznolike znakove, ne{to {to }e ih kasnije, i na{im radom i na{om ve{tinom, pretvoriti u pesmu koja je na{a najdubqa veza sa samim sobom, sa qudima i svetom u kome `ivimo.

U svojoj novoj kwizi, na{ pesnik, Bal{a Raj~evi}, prihvatio se jedne ozbiqne i te{ke teme, da peva o strahu.

Od kada je sveta i veka, strah je verovatno najvi{e prisutan u na{im ovozemaqskim `ivotima. Za razliku od ve}ine, na{ Raj~evi} je svestan `ivotne istine, da niko i nikad, ne}e pobediti strah. Sa strahom se `ivi, sa strahom se i umire. To je notorna ~iwenica. Na{ lautar se ne stidi da nam to javno prizna. U tome je wegova veli~ina jo{ i ve}a.

Ovi stihovi, kipte od istine i unutra{weg bola samog pesnika.

249

Ne pla{im se ja stvarnog pakla, zar nisam ve} bio u paklu i to bezbroj putau snovima!?

Padao sam sa desetog sprata, gurnuli me iz aviona bez padobrana, ugrizla mi vrat ogromna ajkula, a veliki crni piton me stegao oko grudi u smrtonosni zagrqaj i po~eo da mi guta glavu, a jednom sam upao u crnu rupu, leglo puno zmija otrovnica... @ivotu je neophodna op~iwenost ma kako je zvali. Mi stalno ne{to i`ivqavamo, poku{avamo da na|emo izgubqeno, dok u stvari lagano i{~ezavamo. Bekstvo iz svakodnevnog sivila, te sumorne trivijalnosti, bekstvo od upornog mirisa "neoprane du{e". Najjednostavnije za pesnika je da peva o qubavi, o qubi~astim zorama, da ga wegova poezija istovremeno smiruje i uznemiruje, {to, u svakom slu~aju, bogati i dramatizuje wegov `ivot. Ne sme se nikada smetnuti s uma da je estetski `ivot zamka u koju ule}u romanti~ne i melanholi~ne du{e. Ovom svojom posledwom kwigom "Re~nik straha" (zbirka pesama i kratkih pri~a), na{ Bal{a se neumitno bori sa sopstvenim strahovima, sa znojavim snovima. Mo`da je re~ "sopstvenim strahovima" malo prete{ka ali ona pak potpuno oslikava ozbiqnost wegove poetske teme. Pesnik Raj~evi} ne koristi skrivene premise kad peva o strahu, on otvorsnog srca i uma nudi sebe i svoju poeziju ~itaocu. U poeziji istinu mo`e da donese samo iskrenost, a ne ve{tina pisawa.

Ja sam samo jedan mali upla{en ~ovek o ~ijim strahovima se ne pri~a; oni se nikad ne prepri~avaju.

250

I sve te moje srodnike straha nisam upoznao iz kwiga, ne, jer te kwige nisam ni pro~itao.

Bal{a Raj~evi}, pesnik, vajar, slikar, esejist, prozaist, likovni kriti~ar, esteti~ar u~io je `ivot iz `ivota koji ga svakodnevno okru`uje. Kada je re~ o pesniku Bal{i Raj~evi}u, on spada u red onih na{ih savremenika koji su poeziju u~ili iz raznih, ali biranih kristalnih izvora; koji su, dakako, uvek otvoreni prema snopovima kru`nih podsticaja; koji su u~ili kako iz doma}e, materwe kulture i kulta govora tako i iz svetske kulture – od pesnika koji pi{u tradicionalno, i od onih koji pevaju moderno, nao~ito.

Ozbiqnost u svakom wegovom pristupu, mo`e se podvesti kao wegov `ivotni moto. Na{ dragi lautar je pristalica i zagovornik filozofeme da je qudski `ivot igra koja se vrlo ozbiqno igra!

Milosav B. Mirkovi} “Kwi`evne novine�, novembar 2010.

251

Svetlana Stankovi}

POETSKO VAJAWE MISLI I DUHA UZDIGNU]A U SAMO]I Vedes, Beograd, 2011.

Nastavqaju}i dosledno, predano i posve}eni~ki svoju misiju u anga`ovanom stvarala{tvu i reagovawu u svetu pojava oko sebe kao i prelamawima i odjecima u svetu du{e, snova i ideja, stvaralac ~ija je estetika protkana platonovskim svetlim nitima istinitog i dobrog, i u ovoj kwizi poezije i jakih lirsko - proznih zapisa koji kwizi daju posebnu dinamiku i ritam ~itawa i putovawa, svedo~i svoju stvarala~ku umetni~ku i intelektualnu budnost.

Njegov anga`man ostvaruje se u obe dimenzije, kako u ovoj edukativno –delatnoj gde kao li~nost mnogostrukih talenata postavqa pitawa, traga i nudi mogu}e odgovore, reaguje ironi~no, ali nikada sarkasti~no, tako i u onoj sveop{toj dimenziji uzvi{enog anga`mana, kojoj umetnost ontolo{ki pripada, spasavaju}i sve dobro, trajno i lepo u duhu, ~emu umetnik, vladaju}i svojim talentima, gotovo molitveno – slu`i.

Zato je ovom stvaraocu i mogu}e da, uslovno re~eno, kombinovanom tehnikom, onom koja se ostvaruje po ravni i vertikali wegovog sveukupnog stvarala~kog poqa, zaneseno vaja pesmu, slika valere sklada izraza i zna~ewa, kola`no sklapa prozu i poeziju, a da pritom nema {avova ni o{trih granica ve} se prelazi iz svetova sami tra`e i kao i u prirodi, lako nalaze po dubinskom, skladu i harmoniji.

Zanat i kanon se podrazumevaju ali u nadgradwi specifikum wegovog izraza sadr`i retku, istovremenu de~iju 252

radoznalost i zrelu mudrost koje uvek rezultiraju pomakom u stvarala{tvu, a ozarewem u percepciji, kako za stvaraoca tako i za onog ko se na|e pred delom, a naro~ito one retke koji u taj svet dubqe, interaktivno za|u, smelo otvorenog koordinatnog sistema sopstvene du{e.

Razumevaju}i sveop{tu me|usobnu povezanost i umre`enost, me|uzavisnost u interakciji, pesnik smelo kazuje u pesmi : “Ja sam istovremeno / predak i potomak/ sebi i svima”. Pesma i poezija su za wega ve~ni “i ~udno stvarni kao san”. Ta poetska pomerena realnost slu`i da bi se pre`ivela okrutnost realnosti koju naj~e{}e, oficijelno, ve}ina smatra stvarno{}u, ali ~ija frekvencija definisana, ve}ma, materijom, pragmom, bazi~nim instiktima, sirovim hedonizmom koji rezultira strahom od smrti, pogubno deluje na strvarala{tvo, te umetnik, subverzivno, uprkos trendu i toj matici, pliva uzvodno, ka izvoru, koji zauzvrat, krepi sve`inom logosnog iskona.

Pesnik se kriti~ki odnosi prema lakomosti, lakoumnosti, ovozemaqskoj slavoqubivosti bez pokri}a i kao da stihom vu~e za rukav, opomiwu}i. Ali on i pored toga ne poni`ava ~oveka ve} kritikuje postupak, osobinu… I u mudroj kwizi se ka`e da ne treba huliti na gre{nika ve} na greh, a i veliki Semjuel Beket re~e: “Ja jesam kritikovao ~oveka ali sam ga istovremeno voleo “! Sveti oci ~esto govore :” Voli, pa ~ini {to ho}e{”, naravno, istinski veruju}i da Ljubav ome|ena i determinisana svetlim i dobrim zna meru stvari, ovog i onog sveta, ~iju je granicu tako meko i ne`no pripitomila jer ona “sve prevashodi”…

I zato slojevito sti`e do sr`i u pesmi “Bezbo`nik”, gde mo`da najve}im bezbo`nikom smatra onog koji mrzi pesmu i ismeva pesnika. Idu}i vrednosnim sistemom autora, u pesmi je Ljubav, a Bog je Qubav, a pesnik sluga Gospodu koji slu`i darovanim mu darovima i vra}a delo, pesmu kao uzdarje… I tako se ovozemawska kvazisuperi253

ornost ismeva~a, pretvara u greh…Druga su merila ovozemaqska, a druga iz vi{ih sfera, ako je pesniku za utehu…a trebalo bi da bude…

Pa i kada ponekad Nebo }uti, na{ autor ne dozvoqava da pesma sklizne u puku dekoraciju i razbibrigu, ba{ zbog te sakralnosti u woj… Jer pesnik ose}a da ba{ ta svetlosna i logosna sakralnost ~ini da se rado{}u Vaskrslog Hrista, preleti i obesmisli bezdan u nama i van nas… Dirqivi su stihovi u kojima pretpostavqa da mrtvi i ne znaju da su umrli, jer ne znaju da smo mi `ivi ostali , ni da vi{e nisu tu… O tome sada i kvantna fizika po~iwe da govori dok pesnik nosi fewer iza sebe, kao {to peva Dante, “… ne da za se pazi / ve} za sobom da druge pravo vodi”…

A lirski zapis “Preobra`ewe hrama “, metafora je trijumfa duha nad materijom, telom. Jer dok ve}ina oplakuje sru{enu kupolu, sru{enu rukom groma ili mr`we, pesnik se raduje ozaren kupolom Neba, tom izlazu i ulazu sada stalno otvorenom, i belim golubovima {to lebde i lete i ki{icom mirisnom {to kao sveta vodica sipi na oltar!

Tako umiven pesnik i stvara… Zato i “du{om topi kamen “, kako sam ka`e… Kamenolom lista ko re~nik…re~ pravu tra`i.

A kada na|e, sakralnu tvorevinu dela hijerarhijski nijansira: pronaos, naos, oltar… I pomene u pesmenoj molitvi bolesne, bludne, gre{ne od ne~iwewa koji misle da su se spasli izbegavaju}i gre{ke i sagre{ewa…

A te{ko je ~oveku “Da u hrpi drangulija / prepozna ~arobni kqu~” … I da uprkos svemu veruje u Pravdu, iako mnogo puta izigran, srcem veruju}eg zna i ose}a da verom Pravdu hrani i odr`ava u Istini, da je to kao i sve duhovne karegorije {to su, uzajamni, reverzibilni proces…(Po va{oj veri neka vam i bude, ka`e se u Bibliji).

Tako|e je simboli~na kao slika na{eg vremena, poreme}enog vrednosnog sistema potro{a~kog slabo misle}eg 254

dru{tva i pesma “Dva `ivota amfore”, gde lovac na artefakta, ronilac, grabi pohlepno amforu, skida bezdu{no sa we petrificirane {koqkice, farba je u crveno i sadi u wu {areno cve}e… Opet obezdu{ena dekoracija trijumfuje nad su{tinom, su{tinom bi}a ugu{enom precewenom formom, koja ina~e u svakodnevici ~esto dominira i pokriva mnoge fal{ situacije u postojawu i opho|ewu… A u skulpturama na{eg autora: ~ak i kad je materija cevi vezana u ~vor, kroz wu te~e umetnost, struji energija i prevazilazi materiju…

Zatvaraju}i tragala~ke krugove i otvaraju}i nove, pesnik se pita: “A ko poma`e Bogu?!”, a svim svojim delom odgovaraju}i i svedo~e}i da su pomaga~i svi delatnici u Dobru i za Dobro…

Bili i ostali… Zato su i mogu}a “Uzdignu}a u samo}i”, samo}i “zlatnih proplamsaja”, samo}i “`ivotno blagoslovenoj”, “pesmotvornoj samo}i”…

Samo}a u kojoj je Pesma na{e Du{e – nije samo}a.

Naprotiv, to je radosna Molitva, jer je u Pesmi Du{a, u Du{i Qubav, drugo ime Gospodwe…

Zato stvaralac u odbqesku Stvaraoca, prolazi isti put u samo}i, Golgotu i Vaskrsnu}e, ali je ozaren u stvarawu jer sre}om, ne zavisi sve samo od qudi…

Svetlana Stankovi} kwi`evni kriti~ar U Beogradu, jula 2014. god.

255

Radomir MI]UNOVI]

SNOP SVETLOSTI ZA PESNI^KU @E(R)TVU (Bal{a Raj~evi}: Iskre u tami, poezija, Beograd 2014)

Kada sam se prihvatio najnovijeg pesni~kog rukopisa Bal{e Raj~evi}a, pod naslovom “Iskre u tami”, javi{e mi se re~i ^arla Bukovskog na tu temu “Moramo uneti sopstveno svetlo u mrak, niko to ne}e u~initi umesto nas.” Ba{ to je, pretpostavqam, imao na umu i na{ drugar, premda mo`da nije ni znao za citiranu poruku. I wemu je, dakako, stalo da rastera tmu{u i tako odbrani du{u od crnila svake vrste. Ovim snopom svetlosti, Raj~evi} mla|i je obogatio svoju, ina~e beri}etnu, pesni~ku `etvu.

Nimalo slu~ajno je otvorio pomenutu zbirku pesmom Sizifu, ~iju legendu o uzaludnosti mnogi znaju i tuma~e kako mogu i umeju. Svaka generacija, eventualno, dodaje neka vlastita iskustva i spoznaje, o upornosti gurawa stene ka vrhu i zavr{nom razo~arawu, pa se me|u sabra}u tog pregaoca-mu~enika svrstao i Bal{a, guraju}i uvis tekstove i materijal, pretvaraju}i izraze u kremen, a kamenu daju}i izraz.

Citira}u sredi{wi deo te pesme-poeme: Ti si postao i ostao / junak i `rtva u podvigu, / i u slobodwaku rob, / i u divu nemo}nik, / kroz besmislenost smisla/ i smisao besmisla... Poenta je u priznawu: Sizife, imam i ja uvek / samo svoj, nerazdvojen kamen! Nije te{ko zapaziti, neizbe`no je takore}i, da su kontrasti i paradoksi u osnovi ve}ine, ako ne ba{ svih, pesama ove, i ne samo ove, zbirke. Sve se odvija, kao izme|u severnog i ju`nog pola, izme|u krajnosti sh256

vatqivog i neshvatqivog, realnog i apstraktnog, trenutnog i ve~nog. Izme|u niza fenomena, me|u kojima su dva, verovatno, najbitnija – vreme i prostor. Prostoru je, ovde, posve}ena istoimena pesma, ~ije krunsko mesto je svakako iskaz “Stvaram / u datom prostoru svoj prostor. / Ja prostor svoj ve~ito raspiwem / izme|u etera i (mesa???) materijala.

E, pa na tom stvarawu, Bal{i Raj~evi}u bi brojne kolege mogle da pozavide.

Bal{a od Raj~evi}a, kako sam jednom prilikom oslovio pomenutog stvaraoca, aludiraju}i na wegovu nesumwivu pripadnost plemenitom rodu (postoji tzv gospodstvo duha!), ne prestaje da isijava `equ i dar za ozarewem i pronicawem u `ivotne tajne, tragaju}i za putevima qudskim i gosopodwim. Putevi imaju stramputice, kao {to reke imaju pritoke i mrtvaje. Stoga nije ni retko ni ~udno SKRETAWE SA PUTA”. U pesmi tog naziva ~itamo: Na putu ka ocu ... Na putu ka proroku... / Na putu ka mesiji.../ Na putu ka caru... / na putu ka Bogu / skrenem ka sebi. // Na putu ka sebi / uvek negde zalutam. A za{to je to tako, kazuju nam wegove “Unutra{we boreb neprestane”: Od nedodirqivog nisam ni pitan / kakav bih da budem `eleo. / Zar bih izabrao stalni nemir, / da sam mogao da biram... Sklawaju}i se od brojnih isku{ewa svakida{wice, zemqak pritom diskretno koketira sa Fortunom. Me|utim, jedna izreka ka`e: @ivot nam je pomogao da shvatimo da nema posebnog puta koji vodi do sre}e. Sre}a je sama po sebi put! Pobrkani su, ~esto, smerokazi. Otud poeta ispisuje “ Na raskr{}u pravog puta”: ^im prohodao pravo na put ba~en , / muwevito isku{ewu prepu{ten. Pravci su razli~iti, mogu}nosti takodje, postoji gore, dole, levo, desno, crno i belo, pa hodoqub priznaje: Oklevam pred tim izborom. Mnogi bi digli ruke i napustili saobra}ajne i misaone ~vorove, ali se istinski posve}enici ne predaju brzo ili nikako. “[ta me to podsti~e” i sam se pita prkosni traga~ za vi{om 257

istinom i trajnim vrednostima: Ho}u da odustanem / umoran, iznemogao, / kao pruti} slab, / ali nastavqam! // [ta me to podsti~e… Koja tajna sila? Nasuprot dobrim silama, stoje sile zla. I “Vragu” je tako pripao demar{, u znaku mar{: Neki me vrag / stalno vreba. / Kad sawam zlato / on bi me u blato. … // Ipak, ja se ne dam,/ i ne}u da se predam. Predo~avaju nam se, dakle, nedoumice i pitalice koje prate svakog tvorca, pa i ~itaoca, slu{aoca i gledaoca sa wim. Svi smo, jednom re~jum, u procepu namera i mogu}nosti, poroka i vrlina, ~ulnosti i umnosti, sa davna{wim, sudbinskim i sudbonosnim upitom: kojem li se privoleti carstvu. O tome, zapravo, govori naslov “U procepu”. U procepu dva lika / on se brani od sebe…/// Ho}e opre~nim htewem / da dosegne sklad / i snagu u dvoli~ju.

Bi}e da je re{ewe u izmirewu suprotnosti. O tome svedo~i recenzija Milice Jeftimijevi} Lili} koja decidno, na osnovu Bal{ine poetike i pisanije, veli da POEZIJA INTEGRI[E BI]E. I weno i moje promi{qawe zasnivaju se na sadr`aju, koji sublimira komponente celog poduhvata.

Zbirka je podeqena na cikluse: O RASCEPQENOM ^OVEKU, U ZNAKU SIZIFA, SAVREMENIK U SAVREMENOM SVETU i O@IVELE ISKRE NADE. Zar “Toliko pitawa” ne podse}a nas na latinsku Ars longa Vita brevis. Duga je ( i beskrajno radoznala) umetnost, a `ivot kratak. Ipak se “Neizle~ivi optimista” (tako je ovaj imenovao sebe) hvata u ko{tac sa brdom zagonetki, da bi na kraj postao “Razo~arani optimista”. “Op{ti zaborav” zvu~i obeshrabruju}e, jer se zaboravqa ~ak i nezaboravno, {ta tek re}i za smrtnike plemenitih ambicija. Jedno od najbolnijih pitawa glasi “Za{to ~im poletimo padamo”.

Nije li to nastavak mita o Sizifu, podr`an drugim mitovima, pre ponad svega, mitom o Ikaru. To je cena stremqewu ka suncu, odnosno “^e`wi za svetlo{}u” koja prerasta u “Odu svetlosti”. U za~etku svega je “Istovremenost opre~258

nosti”, ~ime se podsti~e Bal{ina oksimoronska i do apsurdnosti dovedena `udwa za idealnim svetom.

A da kwiga integri{e `ivot i pesni{tvo, ostale umetni~ke grane, tako|e, posvedo~i}e podatak da sam ove stihove ~itao i sebi samom tuma~io ba{ na Dan Preobra`ewe, otkrivaju}i nakndadno da je me|u koricama i sama pesma “Preobra`ewe” (uz wu i “Preobra`aj”), {to me naprosto preobrazilo i navelo da ubudu}e sa jo{ vi{e pa`we i po{tovawa pratim produkcuju lirske sabra}e. Isto tako, zapazih pre nego {to }u sklopiti korice, da mi o tragawu daje za pravo doti~ni pesmom “Ja traga~”. Svestan da su nesvesne i nesavesne pojave ~esto u prevazi, te da su skrnaviteqi se opasno namno`ili, qudi od pera nastoje da odbrane smisleno i humano, koliko se mo`e, uspostavqaju}i imaginarno carstvo pravde i ~asti, razumevawa i qubavi.

A to da su vlasnici re~i posebna svevremena i sveop{ta dinastija, aminuje naslov “Stvaralac vladalac”. No, to su samo neke markatne ta~ke ovog rimarijuma. Autorov zanos i doprinos utoliko su dragoceniji, {to je polivalentan umetnik – majstor slika i slova, kojim su figure zajedni~ki imeniteq. Ipak su dve figure bez predomi{qawa apostrofirane. Umotvor je posve}en Vesni i Ani. Zato je ova objava morala da bude tako. Duhovna, duhovita i lepa.

Radomir MI]UNOVI] U Beogradu, 19.08.2014.

259

Radomir MI]UNOVI]

Nekoliko naknadnih kazivawa o svestranom stvaraocu

UNIVERZALNI BAL[A OD RAJ^EVI]A

Pisao sam o nekoliko Raj~evi}evih kwiga – pesni~kih, pripoveda~kih i esejisti~kih. I otprilike, toliko puta govorio. Re{io sam da usmenim izlagawima, naknadno, dam pisanu formu, veruju}i da }e se tako ova moja kazivawa o svestranom stvaraocu du`e odr`ati. Jednom sam poku{ao da sumiram izabrane i druge pesme, a jednom sam u kwi`evnom salonu “Slobodan Markovi} – Libero Markoni” zagovarao ideju da do|e na ~elo istoimenog kluba.

Mesta i publika su se mewali, ali moja ube|ewa, kada je pomenuti umetnik u pitawu, ostaju ista, s time {to su se dopuwavala i bila sve ubedqivija. *** Polifonija se pretvara u simfoniju, ne uvek i ne svuda. Ni ve}i, najve}i pesnici ne mogu ba{ svaki rad i svaki redak u~initi zlatnim. Specifi~nost Bal{e Raj~evi}a je, zapravo, u poligamiji ... sa umetni~kim disciplinama. Ta vi{estrukost ga ~ini kompletnijom li~no{}u, univerzalnijim graditeqem duhovnih svetova. [tavi{e, u literaturi je, tako|e, vi{estran – pesnik, pripoveda~, esejista. I ova pisanka svedo~i o toj podeqenosti iliti sjediwenosti raznovrsnih preokupacija i sredstava izra`avawa.

Bal{a Raj~evi} oku{ava mo} govora, sa`ima iskustvo i pronicawe.u su{tinu bitisawa. De{ava se, pritom, da mestimi~no grune deskripcija, na u{trb sublimacije, me|utim, 260

ve}inom se ostvaruje wegova namera za novim vrednostima.

Humanizmu i renesansi jo{ nije odzvonilo. Ko smatra da ti pravci pripadaju pro{losti, pogre{i}e. Evo primera da jo{ traju. Bal{a Raj~evi} je renesansno obrazovan i aktivan stvaralac, sa idejama humanosti i humanizma. Uostalom, smatra se, ina~e, da je stvarala{tvo, nemirewe sa prolazno{}u, potreba za dokazivawem, Da smo postojali i da smo svoje trejawe nastojali da u~inimo smislenim i dostojanstvenim. Vi{estrukost ~ini na{eg autora izuzetnom i kompletnom li~no{}u, polivalentnim graditeqem duhovnih svetova. U literaturi je, kao {to vidimo, tako|e, vi{estran – pesnik, pripoveda~, esejista. Razlika je izme|u univerzalanosti i sva{tarewa. Prvi sve radi na zavidnom nivou, drugi otaqava. Voqa i vizija, teraju ga da radi neprestano, kao perpetum mobile. Darovitost, energija i marqivost se nadovezuju, u wegovom bi}u i slu~aju. De{ava mu se, zato, u pesmi da se raspri~a, u pri~i raspeva, u eseju bude pomalo od svega toga, {to mu ne smeta ve} ga ~ini specifi~nim. A istini neprestano te`i, onoj vi{oj. *** Umetnik je objektivniji ukoliko je subjektivniji, rekao je Eli Flor.

Boqe biti li~an nego bezli~an ili dvoli~an. Mora biti li~an, ako je li~nost. Po`rtvovawe kojim Bal{a Raj~evi} opstaje i dela, zavre|uju po{tovawe. [ta sve nije preduzeo i {ta sve nije ostvario, uprkos te{kim, gotovo nepodno{qivim uslovima. Okolnosti mu ~esto ne idu na ruku, ali su mu strast i svest toliko jaki, da prebrodi jazove. Ima on ~etiri ocila. Pored strasti i svesti, tu su jo{ senzibilnost i savest. ^etiri slova S, pored srpskog obele`ja, pro{irena su na spretnost i suptilnost. Od mitskog do savremenog i Razmi{qawe o na{em svetu i `ivotu. Ve} po nazivima ciklusa, nazire se motivska zna~ewska lepeza 261

autorovog interesovawa i kazivawa. Wegov opus ne ograni~ava se na prizemno i lokalno. sve {to komentari{e i zakqu~uje, ovaj pisac umetnik podvrgava vrhovnom Tvorcu, u ~iji sud, za razliku od klimavih i potkupqivih ovozemaqskih sudova, ne sumwa niti mu oponira. Da sumiramo: Pesnik slika re~ima, a slikar peva slikama. Sve bilo je muzika u slu~aju Rai~evi}a i wemu sli~nih pojav, parafrazirao bih u Sve bilo je, i bi}e, lirika! U smislu lepote izraza, svejedno verbalnog ili likovnog, duhovnog ili materijalnog. Takvi autori su podjednako usmereni kordinatama zemnog i kosmogenog. I kad smo ve} kod odnosa stvaralac – kritika, neretko su spisateqi ve}i kriti~ari od kriti~ara. Me|u takve ubrajam i Bal{u, koji pod so~ivo/se~ivo stavqa pojedina~ne i dru{tvene devijacije. *** Elem, Bal{a Raj~evi} je zapravo poligraf!

Dva su zna~ewa tog pojma. Jedna se odnosi na svestranog pisca, a druga na detektor za otkrivawe istine. On je zapravo i jedno i drugo. Polivalentni spisateq i ma{ina koja neprestano radi.

Perpetum mobile. Darovitost, energija i marqivost se nadovezuju, u wegovom bi}u i slu~aju. De{ava mu se, zato, u pesmi da se raspri~a, u pri~i raspeva, u eseju bude pomalo od svega toga, {to mu ne smeta ve} ga ~ini specifi~nim.

A istini neprestano te`i, onoj vi{oj. Vi{estruki afiniteti plus nesporna obdarenost, kao i dosad postignuti rezultati, govore nam da se Raj~evi} simultano iskazuje likovnim i tekstualnim artikulacijama. mogli bismo zbirku nazvati autobiografijom u segmentima. Ispovedni ton i prepoznatqive pojedinosti odslikavaju, pre svega i naro~ito, doti~nog vajara i slikara, pribli`avaju}i ga budu}im ~itaocima i obja{wavaju}i mnoge wegove namere i postupke. Uveravamo se da je isti neretko bio 262

izlo`en neopravdanim osporavawima i nerazumevawu, ali je, uprkos svakojakim sumwama i smetwama, negovao svoje motive i postizao naumqeno. Pored stvarala~kih nemira i tenzija, preuzetih iz vlastigog iskustva i okru`ewa, Raj~evi} ho}e, i uglavnom mo`e, da nam prenese psihol{ka stawa i egzistencijalna promi{qawa. To je, ujedno, prilika da, naspram zapa`awa, izvu~e neke istine, danas toliko potrebne smu{enom i traumati~nom svetu.

Pisac je borac u pero i papir kategoriji, na tu misao me naveo Bal{a, svojim delom i postupcima. Nije to samo sportski termin, nije igra re~i, znate ono perom po papiru, akcenat je na borbenosti. Po`rtvovawe kojim opastaje i dela na{ junak ve~eri zavre|uju divqewe i po{tovawe. [ta sve nije preduzeo i {ta sve nije ostvario, uprkos te{kim, gotovo nepodno{qivim uslovima. Okolnosti mu ~esto ne idu na ruku, ali su mu strast i svest toliko jaki, da prebrodi jazove. Ima on ~etiri ocila. Pored strasti i svesti, tu su jo{ senzibilnost i savest. ^etiri slova S, pored srpskog obele`ja, pro{irena su na spretnost i suptilnost.

Bal{a Raj~evi} je, u stvari, veliko dete univerzalnog stvarala{tva, naivan i mudar, podjednako, usmeren koordinatama zemnog i kosmogenog. Stoga mi je veliko zadovostvo bilo, i ostalo, da o wemu kazujem i bele`im impresije, zapa`wa i promi{qawa, i da ih tako podelim sa publikom. *** Tri su velike, vaqda najve}e qubavi pesnikove, tri svetiwe, nimalo ~udno ( sem za neke) sve tri su `enskog roda, tri upori{ta (svetle i svete) ta~ke – majka, `ena i poezija, zato bih izdvojio tri pesme iz mno{tva odli~nih, pa i antologijskih, da ilustrujem poetiku i `ivotnu strategiju, stav Bal{e Raj~evi}a: “Slika majke na zidu”, “Puno tebe” i “Samo poezija”.

263

Prvo o Majci, obratite pa`wu: pi{e se velikim slovom. Kao Bog. A ubrzo }e vam se re}i i za{to. Pesma samu sebe tuma~i boqe od ikog. ^ak ni autor nije pozvan da je obja{wava. Rekao je Gete: Pisac neka }uti, a delo neka govori. Usu|ujem se, ipak, da ka`em ne{to u prilog tuma~a. Ako su pravi, poma`u ~itaocima i stvaraocima, ako nisu – daleko im lepa ku}a. Jo{ u vezi sa nadahnu}em, egzaltacijom.

ZANOS NIJE ZABLUDA: Va{a lepa la` / zanos nije zabluda, / trenutak nije prolazan/ ... on traje neprekidno / jer se ponavqa u drugima. [to se ti~e pesni~kog opusa Raj~evi}a mla|eg, sro~io je i nekoliko pesama o junacima i kukavicama. Na rasponu, nekad i sad. Po|imo od hvalospeva “Heladi”: Nedosti`na Helado, besmrtna dru`benice Bogova / i saveznice Neba. / Heroje si obogotvorila / a Bogove si o~ove~ila. / Spustila Nebo na Zemqu, / Zemqu uzdigla na nebo. Za razliku od “Helade”, u kojoj se veli~aju anti~ke vrednosti, u pesmi “Nedoba”, posve}enoj Francu K afki, vaqda zbog “Procesa”, spomiwe se ... doba ismejanih heroja, / doba koje slavi poraze / i sramne podvige. // Eto nas / u dobu sre}nih robova, / dobu koje ceni gnusobu...

Pesma “Kamiju” o glodarima asocira na Orvelovu “@ivotiwsku farmu”. Dodao bih, na sve to: Avaj! Po imenu (i manirima), reklo bi se da je Bal{a plemi}ke loze, i – sklon putovawu. Pesma mu se zove ba{ tako “Volim put”: Izazov daqine / znaka slobodno / otvorene kapije. U tom duhi i pravcu je i pesma “Kad se jednom otisnemo”, koja ne govori samo o geografiji ve} i etici, filozofiji, astronomiji ~ak: U jendom `ivotu / pravi u`itak je na svome putu / biti svoj. Evo kako zvu~i “Pre utapawa u veliki put”: Pre utapawa / u veliki put / ho}u da ostavim / znak-putokaz, / pravac dolaska i trag prisustva... / Uslov Ve~nosti / pobediti, / zaustaviti / pobediti vreme. (Li~na opaska: imam sintagmu: Samo je prolaznost ve~na) U na{em autoru se ina~e bore vi{e li~nosti, van 264

svake sumwe nije mu lako. Jo{ kad mu se natovare muke raznorazne, tzv Novi poredak i sli~no. (Izme|u tradicije i tranzicije – kastig!) “Veli~ina iz navike” spada u krug pesama preispitivawa: Da li ponekad razmi{qate o poznatim, obi~nim stvarima? Zamislite onda kako je lepo, kako je lepo hodati. Kakva je to ve{tina! Znak Bogova! Iako je zbog navike izgubilo pomalo na lepoti. (Hodajte i u`ivajte u toj prividno jednostavnoj, maloj a velikoj bo`joj blagodeti! Koincidencija je, a ni{ta slu~ajno nije, da imamo pesme istih ili sli~nih naslova i sadr`aja, {to bovori o bratstvu po nesanici, a ne samo po krvi.

Tako imam pesmu “Mamina slika”, da bi mi Bal{a, u svom ateqeu, proslovio o pomenutoj inspiraciji, dok sam gledao potret wegove roditeqke. Dakle, “Slika majke na zidu” po~iwe: “Gleda{ me, majko, / a ne progovara{, / gleda{ me, Majko, / bri`no, pokroviteqski / i ne`no kao nekad. / Gleda{ me, majko, / neprekidno, / gde god se pomerio, / na kome god se mestu / u ovoj osami na{ao... Podsetilo me to na izreku: Bog je izmislio Majku zato {to nije mogao odjednom da bude svuda. “Puno tebe” se ovako zavr{ava: Se}awe puno tebe / Ju~e puno tebe / Danas puno tebe / Sutra puno tebe / Srce puno tebe / Sve ispuweno Tobom! Tome bi se pridodalo “Bilo gde i bilo kad”: Strasno kad nas pro`me snaga. / Bilo gde, vole}u te draga. Pa nabraja situacije. Ina~e, moj kolega voli da gradacijom do|e do re{ewa. Tu su, zatim, “da mi je da sam” i “Qubav velika istina”, gde se, kao na drugim stranicama, Eros i Tanatos progone i mire. Kona~no smo stigli u – strogi centar (tako mu se zove jedna zbirka).

Bal{a je beskompromisan – “Samo poezija”: Ne zanima me / niko i ni{ta / ni{ta izokola, / samo sredi{te / Poezija. / ... Jer Ona / nema cenu! / Sveto mora ostati ~isto / na ve~nom i / svetlom putu! A ko je vi{e pripadao poeziji kod nas od Branka Miqkovi}a? Ostade wegovo: Isto je pevati i umirati!

265

O Miqkovi}u smo obojica pisali, i kao da smo se dogovorili, u triptihu. Kad sam merio i mera~io, o kojim pesmama }u govoriti, opredelio sam se za one kakve sam i sam napisao. Prvo, o Branku Miqkovi}u. Wegova (mislim, Bal{ina) je trodelna, kao i moja. U woj se na{ savemenik, kroz obra}awe autoru “Vatre i ni{ta�, zapravo obra}a svima koji `ive za poeziju i od poezije. Evo Raj~evi}evog poetisawa na temu pesme: Pesma je du{a koja se seli.

Nepresu{ni izvor /promenqivog dna. / [ta posle pesme / velike istine? / [ta posle pesme / opro{taja / i velike molitve? [ta posle pesme / velikog otkrovewa?... / Tra`im re~. / Traaaaa`im reeeeeeee~! Jao, jao / jao jaooooooo jaoooooo! / Eto, prona|oh je! Neizbe`no se name}e Brankov ~uveni stih Ubi me prejaka re~. Eto takav je disput me|u pesnicima, `ivim i neumrlim!

Za kraj, ponavqam, veliko mi je zadovostvo, da o tom i takvim ma{tarima i pesmarima kazujem i bele`im impresije, zapa`wa i promi{qawa, i da ih podelim sa onima koji vole i razumeju umetnost i umetnike.

Radomir MI]UNOVI]

266

Slobodan Bla`ov \urovi}

SUNCE PONAD KEDRA (Problemi poetike Bal{e Raj~evi}a)

Pesnik Bal{a Raj~evi} svojim najnovijim pesni~kim suncopisom otvara posve novo poglavqe u srpskoj postmodernisti~koj poetici. Odve} samonikao da bi se mogao svrstati olako u postmodernu ili ma koju struju savremenih pesni~kih strujawa, s mo}nim oslonom na klasicisti~ku tradiciju, donekle hermeti~an, ali dovoqno romanti~arski uznesen da izmi~e stegama hermetizma, koje bi mogle sputati okrila}enu, vi{edimenzionalnu pesnikovu misao da vrhuni, poput lastara ponesenog vetrom, nad gorostasnim kedrovima, sunce wegove poetike izgreva kada mu se najmawe nadamo, te wegovo natpevavawe s bezmerjem izgleda donkihotovski unapred bezizgledno, ali po dubini, kristalno jasnoj osi pevawa, ponirawu u su{tastveno, on je jedan od pionira mudra~ke osebujnosti i nekog iskonskog, neukalupqenog u na{e uzane pragmati~ne okvire, iz retkog za na{e poimawe savremenosti, nebru{enog pesni~kog dara, i zavidnog, slo`enog, kao u Baha polifonog, jednom ~utog pevawa, kojem se uvek sa posebnom rado{}u i trepetom, uvek iznova, vra}amo. Kao da je mla|i ili stariji brat, korifejima na{e pesni~ke lire, Radomiru Andri}u, Draganu Dragojlovi}u pokad{to, u sretnijim trenucima svojim Ivanu Lali}u – ni{ta mawe vi{eslojan, od duboke game misli i ne{to suspregnutih ose}aja koja ovu liriku ~ine mu`evnom, vite{kom igrom koja se odvija na o~i na{e 267

`eqnih svetlaca udaqenih zvezda, a ne samo bliskih treperewa, a to nam ovaj nadahnuti rukopis u pregr{tima nudi i ne zove se tek tako slu~ajno “Iskre u tami”. Ovo nije poetika koja zavodi jeftinim senzacijama, ovo je poetika vi{edimenzionalna, za koju je trebalo godinama uzrastati, pewati se u sebi, da bi se ono usko, ome|eno istorijskim, dru{tvenim i ko zna kojim me|ama razme|ilo i da misao ote`ala od zreline, bumerangom nama se vrati, k’o nar purpurni, koji se na{ao u modrom {qiviku, i svi trqaju o~i u neverici, otkud u osku|u plameni biblijski grm ¥koji gori a ne sagoreva’, u na{em pustom, zapu{tenom ataru.

Pesnik Bal{a Raj~evi} je, prosto re~eno, sazreo za svoju misao, ote`alu od polivalentnih idioma, on je na{ Bo`idar Kne`evi}, filozof u pesni{tvu, taj “umnik nad umnicima”, koji je nekako ne~ujno kro~io u na{e domove, odve} skroman da bi se kao osredwi busao u prsa, odve} svestan svoje uzvi{ene pesni~ke misije da nas ne podseti, da je blagodare}i poetici koju prouznosi, jezi~ak na tasu niskih pesni~kih strujawa, sada, posle wegovih snohvatica povisko dignut i da }emo i kao pesnici i kao ~itateqi morati permanentno da sazrevamo, da bismo primili ta strujawa polivalentna, polihromati~na, u na{ osiveli, skoro prozai~ni, lirski krajolik, gde su svi reperi odve} niski, svedeni do mrva{nosti, do neprepoznatqivosti.

I dok misti~ni, gotovo okultni, Dragojevi} u pesmi “Kroz no}”ka`e: Kroz no} hrle uzavreli svetovi; Mrak se {uwa kroz zvuk; Ti{ina kroz srce neba.

Na{ pesnik Bal{a Raj~evi} u pesmi “A no} je tako duga”, smireno, s dozom sti{ane melanholije, jer ne treba smetnuti s uma da je jo{ Ciceron ustvrdio “Omnes ingenioses melancholicos” (“Svi genijalni qudi su tu`ni”), ka`e: 268

Koliko samo sad U istom no}nom trenu Koliko usamqenih du{a U ovom beskraju Sveta, pi{e pesmu?

Dok pesnik Dragojevi} u ekspresionisti~kom koloritu tvori pesmotvor, sa istovremenim skrivawem i razotkrivawem smisla, {to je svojstveno hermeti~arima, dotle na{ pesnik u strogom, klasicisti~kom maniru tvori pesmotvor, ali uvek precizan u izrazu, dovoqno koloritan i nadahnut, da ~italac ostane budan, da razotkriva skrivene velove smisla, i taj trud, besumwe, bi}e bogato nagra|en.

Ali u Bal{inoj poeziji ima svih elemenata koji uzdi`u savremeni lirizam do nedohodnih me|a{a – wegov umetni~ki postupak ima divnih primera na planu ¥o~u|avawa pojava, stvari i bi}a’ {to {iri dijapazon wegova natpevavawa s bezgrani~jem, do krajwih, nedodirnutih me|a – u pesmi “@ivot opsenara” ka`e: Oslu{kujem okom uha Tajne razgovore vetrova.

Jo{ su nadrealisti u~inak za~udnosti isticali kao svoje vrhovno na~elo. Za wihovog prete~u Bretona, sve ~udoredno i ~arodejno samim tim je i lepo, a nalazi ga: u `ivotu, u qubavi, u natprirodnim pojavama, u halucinacijama, u snovima, u spolnosti, u ludosti, u privi|ewima.

Pesma “Preobra`ewe” je antologijskog karaktera, eklatantan primer produ`ene metafore koja tvori parabolu retke lepote, privla~ne i zbog elemenata one~u|avawa, znala~ki kamufliranih u podtekstu pesme.

Da zakqu~im – Bal{a Raj~evi} je pesnik koji traga za bitnim, su{tinskim egzistencijalnim problemima s kojima 269

se ~ovek susre}e u `ivotu, hvataju}i se vite{ki hrabro u ko{tac sa svim preprekama, stoi~ki mudar, a dionisijski vaznet, da uo~i uz boje i nijanse, uz zvuke i glasove ne~uja, uz vidqivo i ozra~je nevidqivog, iz na{eg uzanog zemaqskog obzorja. Ekonomi~an u izrazu, a lirski obojen, biranim re~ima, s velikom dozom zanatskog, ali nikad odvi{e velikom da pomuti ~istu radost pesni~kog do`ivqaja i krilatih vazno{ewa, gde se dubokim ponirawem u su{tastveno, egzistencijalno, ka{to uzdi`e do sfera visokih pesni~kih treperewa, predodre|enih za odabrane. kwi`evnik i antologi~ar Slobodan Bla`ov \urovi}

270

BELE[KA O AUTORU

Vajar, slikar, pesnik i likovni kriti~ar, ro|en je 23. juna 1941. u Beogradu. Zavr{io je Akademiju primewenih umetnosti i Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirao na istom fakultetu 1976. Redovno izla`e od 1968. godine, uglavnom skulpturu ali i kola`e, uqa i akvarele. Izlagao je na preko 450 grupnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu (Pariz, Oslo, Helsinki, Sofija, Bukure{t, Budimpe{ta, Ingol{tat, Kairo i Padova) i na 54 samostalne izlo`be u zemqi (Beograd, Zagreb, Ni{, Kragujevac i dr.), kao i u inostranstvu (Pariz, Rim). Predstavqao je Jugoslovensku selekciju na 14-om bijenalu male skulpture u Padovi. Za svoj umetni~ki rad 23 puta nagra|ivan: Oktobarski salon, Beograd – 1975 i 1991. prva nagrada za skulpturu), nagrada SIZ - Beograda za najuspe{niju izlo`bu u beogradskim galerijama 1978; nagrada Jugoslovenskog bijenala male skulpture u Murskoj Soboti, 1981; Nagrada majskog salona ULUPUDS-a,1998; Nagrada ULUPUDS-a za `ivotno delo, 2003; Zlatni beo~ug Beograda, 2012; Godi{wa nagrada ULUPUDS-a 1978 i 1992. godine i brojne dr. Dela mu se nalaze u vlasni{tvu vi{e muzeja i modernih galerija. Kao likovni kriti~ar objavio je preko 800 tekstova, likovnih kritika i eseja o umetnosti.

Objavio je i pet kwiga iz istorije umetnosti, sedamnaest pesni~kih zbirki i pet zbirki kratkih pri~a kao i jednu kwigu poetskih ogleda. O wegovom radu objavqeno je preko 271

150 bibliografskih jedinica. Za kwi`evnost dobio nagrade: “Jovan Skerli}” 2010, za kwigu pesama Re~nik Straha; Nagradu za najboqu kratku pri~u na me|unarodnom konkursu ~asopisa “Akt”, 2011; Nagradu za pripovetku na konkursu “Ilustrovane politike” 2013. Poezija mu je zastupqena u vi{e pesni~kih antologija i zbornika. ^lan je ULUS-a (Udru`ewa likovnih umetnika Srbije). ULUPUDUS-a (Udru`ewa primewenih umetnika likovne umetnosti Srbije), Udru`ewa kwi`evnika Srbije, Udru`ewa likovnih kriti~ara Srbije kao i Me|unarodnog udru`ewa likovnih kriti~ara.

Poezija i proza prevo|ene su mu na engleski, francuski i makedonski jezik.

272

SADR@AJ

Milosav B. Mirkovi} VIDICI I VIZIJE BAL[E RAJ^EVI]A Gojko Anti} RECENZIJA “MOLITVA VAJAREVA” Milosav B. Mirkovi} RECENZIJA “MOLITVA VAJAREVA” Mihajlo Ble~i} MEMENTO MORI Mihajlo Ble~i} MOLITVA ^OVEKOVA Gojko Anti} DUBINSKA PLASTI^NOST LIRSKOG Petar V. Arbutina NA ZGARI[TIMA DUHA Milosav Buca Mirkovi} CELOM VELIKOM REKOM Milosav B. Mirkovi} PAD NA[ SVAKIDA[WI Bo`idar Milidragovi} KWIGA POVEREWA Bo`idar Milidragovi} EROTIKA I KAQUGA Zoran Bognar PARABOLA UNUTRA[WIH LOMOVA Milosav B. Mirkovi} PESNIK ILI VOQA ZA POSTOJAWEM Nenad Manojlovi} GLASOVI IZ PONORA Milenko J. Nikitovi} DRAMA OVOVREMENA

5 17 19 21 25 29 38 41 44 45 46 47 50 52 55

Gojko Anti} SPASA NAM NEMA Miodrag Mrki} OGLED O RE^ STRELI– FRAGMENTI Petar V. Arbutina STUDENO OGLEDALO DU[E Du{an Stojkovi} USPRAVNI SNOVI BAL[E RAJ^EVI]A Radomir Andri} ISTOVREMENO OBASJAVAWE I ZATAMWIVAWE JEZIKA Neboj{a ]osi} KA NOVOM ^ITAWU Slavica Spasi} PESNIK U OSAMI Radomir Andri} BAL[A RAJ^EVI]: IZABRANE PESME Milosav Buca Mirkovi} BAL[A RAJ^EVI]: “POSVETE” Svetlana Mi}unovi} NESHVA}ENI I USAMQENI Radomir Mi}unovi} POTREBA ZA BELINOM I NE@NO[]U Slavica Spasi} RAJ^EVI], BAL[A: POSVETE Milosav B. Mirkovi} RECENZIJA ZA: “OAZU U KAQUZI” Milosav B. Mirkovi} NA BRANKOVOM TRAGU Slobodan Rakiti} ZANOS NIJE ZABLUDA Gojko Anti} SVETOGORSKE O^I

57 66 78 81

94 96 98 100 102 106 107 111 112 114 116 118

Gojko Anti} U DOSLUH S LIKOVNIM BRANISLAV Boji} – Banika ZAPU]ENOST U GLASNE TI[INE RE^I Milosav B. Mirkovi} PAD NA[ SVAKIDA[WI Nenad Manojlovi} PUTOKAZI ZA PRIDO[LICE Dr Prvoslav Rali} BAL[A RAJ^EVI] – ^OVEK, PESNIK, SLIKAR, VAJAR, PUTNIK Dragiwa Uro{evi} PAD NA[ SVAKIDA[WI Nenad Manojlovi} JAGWILI[TA Zoran Bognar NAD OBOLELIM SVETOM Radomir Andri} NAMAGNETISANE LIRSKE BROJANICE Petar V. Arbutina SAMO]A VE]A OD USAMQENOSTI Milosav B. Mirkovi}, Gojko Anti} IZ RECENZIJA “OAZA U KAQUZI” ^edomir Mirkovi} OPLAKIVAWE LABUDA Du{an Stojkovi} POTOP PESNI^KIH SNOVA Srba Igwatovi} QUBAVNA LIRA BAL[E RAJ^EVI]A Srba Igwatovi} GORKI I SLATKI GLIB @IVOTA Radomir Mi}unovi} OD NEZADOVOQSTVA DO ZADOVOQSTVA

119 122 131 132

135 136 138 140 142 145 148 149 151 159 162 165

Zoran Milisavqevi} PESNIK BAL[A RAJ^EVI] Milosav B. Mirkovi} PUTEVI I TI[INE Jovica A}in DA LI TO BE[E SAMO SAN Radomir Mi}unovi} PRI^AWE O @IVOTU I UMETNOSTI4 Dr Jovan PEJ^I] NAPREDAK UNATRAG BAL[E RAJ^EVI]A Neboj{a ]osi} OD ATIPI^NOG DO FANTASTIKE Mr Slavica Spasi}, LIKOVNOST U POEZIJI Radomir Mi}unovi} MULTIMEDIJALNI STVARALAC Dorotea Panteli} DELO I @IVOT Du{an Stojkovi} PESNI^KO MISLILO I BASNARNIK BAL[E RAJ^EVI]A Darko Habazin CRTICA O BAL[INOJ POEZIJI Petar V. Arbutina RE^NIK SVAKODNEVNIH SLUTWI mr Milica Jeftimijevi} Lili} KREATIVNI POTENCIJAL STRAHA Dorotea Panteli} PANTA REI Aleksandar B. Lakovi} POEZIJA SE @IVI, A NE U^I Milovan Vitezovi} PREDGOVOR za kwigu “Niko i neko”

168 171 172 174 177 181 184 187 190

192 200 201 204 210 212 216

Radomir Mi}unovi} OTVORENE GRANICE ili STVARNO I NADSTVARNO Milosav Buca Mirkovi} PREDGOVOR ZA KWIGU “BELA SLIKA U CRNOM RAMU” Mr Milica Jeftimijevi} Lili} POEZIJA INTEGRI[E BI]E Dr Miodrag D. Igwatovi} ISPOVEDNIK SIZIFOVSKE NADE Dragan Rankovi} ^UDNA SVAKODNEVICA DU[E Milosav Buca Mirkovi} RE^NIK STRAHA Svetlana Stankovi} POETSKO VAJAWE MISLI I DUHA Radomir Mi}unovi} SNOP SVETLOSTI ZA PESNI^KU @E(R)TVU Radomir Mi}unovi} UNIVERZALNI BAL[A OD RAJ^EVI]A Slobodan Bla`ov \urovi} SUNCE PONAD KEDRA Bele{ka o autoru

218

222 229 233 243 248 252 256

260 267 271

KRITIKE o kwi`evnom delu Bal{e Raj~evi}a Издавачи Београдска издавачко-књижевна задруга Аутор За издаваче Оливер Кнежевић Балша Рајчевић Уредник Оливер Кнежевић Штампа Каргановић д.о.о. - Београд Тираж 300 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41.09 Рајчевић Б.(082) КРИТИКЕ о књижевном делу Балше Рајчевића / [уредник Оливер Кнежевић]. - Београд : Београдскa издавачко-књижевна задруга, 2014 (Београд : Каргановић). - 278 стр. ; 21 cm Тираж 300. - Белешка о аутору: стр. 271-272.

ISBN 978-86-88951-23-4 a) Рајчевић, Балша (1941) - Поетика - Зборници COBISS.SR-ID 209440780