Oliver Kne`evi}
MALA crveno-crna KWIGA
Bgd, 2012
Problem je gospodo, ~itati
Vi ste, gospodo, nau~ili pisati, ali niste, gospodo, nau~ili ~itati. Prvo morate mnogo ~itati, ~itati, a onda, gospodo pomalo pisati.
5
Tu sam gde sam
Tu sam gde sam i nema boqeg mesta od ovog. Tu sam gde sam i nema goreg mesta od ovog. Samo sam ja boqi ili gori. Samo od mene zavisi.
6
Liberte, egalite, fraternite Kako sam ja slobodan
Nisam ja slobodan ni od svoje maloletne dece ni od wihove majke Ona i ja imamo zajedni~ki projekt To su na{a deca. Moja li~na sloboda je ugro`ena mojim nagonom. Nisam ja slobodan ni od svog kom{ije Ja ne mogu da slobodno u{etam u wegov stan ograni~ava moju slobodu kretawa. Nisam ja slobodan ni od bakalina na }o{ku Ne mogu slobodno da u|em u wegovu radwu i uzmem sve {to mi treba, tera me da platim, a ja nemam za sve {to bih `eleo*. Nisam ja slobodan ni od dr`avne administracije koja me tera da sve bude kako je ukolote~eno. Pa kako sam ja slobodan?
7
Slobodan sam da me ti ne gwavi{ kad sam s창m sa sobom, Slobodan si da te ne gwavim kada nisi sa mnom (mada me i onda gwavi{ se}awem na tebe odnosno i onda te gwavim se}awem na mene). Slobodan sam da `ivim u dru{tvu (jer to je moja priroda) u dru{tvu koje me ograni~ava. Da bi pre`iveo ovo ograni~avawe mora{ na}i iskrena (istinska) zadovoqstva i u`ivawa ina~e je `ivot u slobodi muka.
8
Kako sam ja jednak
Ni sa kim ja nisam jednak osim sa Tozom sa kojim volim da pijem mada i tu postoji razlika, on pije `estinu, a ja pijem pivo. Ni moja deca nisu jednaka onaj mla|i se trudi da bude stariji, a onaj stariji ho}e da bude stariji. Ho}e oni da odlu~uju da upravqaju da vladaju. Jedva ~ekaju da ubiju oca u sebi, da se ostvare kao li~nosti. Jednaki smo da mo`emo da razgovaramo i raspravqamo ko je u pravu,
10
ma koliko na{a znawa bila razli~ita, kako po obimu, tako i po sadr`aju. I sa razli~itih premisa donosimo razli~ite zakqu~ke. Zna~i, nismo jednaki. Jednaki izme|u sebe mogu biti qudi po polo`aju: jednakost izme|u sebe onih koji su iskori{}avani i jednakost izme|u sebe onih koji iskori{}avaju.
11
Bratstvo
S kim sam ja, bre, brat? S tobom? Ja sam, bre, jedinac! Pojedinac!
12
Okvir (-izam, -izam, -izam)
Stavi `ivot u okvir, napravi koncept odredi smernice Odredi stvari re~ima a onda objasni zna~ewe re~i uspostavi formu Lezi uve~e. Ustani ujutru. Stvari su se ve} promenile. Stavi `ivot u okvir, napravi koncept odredi smernice Lezi uve~e. Ustani ujutru. @ivot se ve} promenio. 13
Revolucija
Revolucija kako zanosna re~ borba za ideju pravedniji poredak, preokret u dru{tvu Protesti Akcije Mitinzi Tribine Dani i no}i bez odmora bez sna kao u pijanstvu Endorfin uspe{no deluje do sedam dana A onda na Upra`wena mesta 14
Vlastodr`aca Zasednu oni sa Oboda Revolucije, koji se nisu umorili.
15
Vera
Vera je da znam da postoji ne{to iznad mojih mo}i. Religija je vera da sam dosegao ono {to je iznad mojih mo}i.
18
Hijerarhija (ieros - svet, sveti; arho - vladam)
je izraz koji uobi~ajen za ozna~avawe mesta koje neko zauzima u dru{tvu ili prirodi (to, kada je re~ o `ivotiwama, a biqke?). Prirodno je da svako zauzme neko mesto u dru{tvu, ali sam izraz koji koristimo “arhija�, vladawe, govori o na{oj iskrivqenoj svesti o odnosima koji postoje. Niti stabla vladaju {ibqem niti grmqe vlada travom. Oni samo zauzimaju svoja mesta. 22
Neformalna grupa
Na gusarskom brodu kapetana nema ko da postavi (rukopolo`i). Gusari ga izaberu izme|u sebe. A kako ga biraju? Glasawem? U izbornoj kampawi? Ne. Kapetan se nametne sam od sebe. Okru`eni pretwama prirode Okru`eni pretwama drugih qudi (qudi, zna~i nisu priroda) Gusari se pogledaju izme|u sebe I bez razmi{qawa, intuitivno prihvate jednog za vo|u. Onog koji se najboqe razume u prirodu, Onog koji se najboqe razume u qude, onog koji ima snage da prihvati teret vo|e (da bude odgovaran za druge i da odgovara drugima za svoje postupke). 23
Kapetan bude prihva}en prosto prirodno. (Izgleda da su qudi ipak prirodno prirodni) Kako se smewuje gusarski kapetan? Glasawem? U izbornoj kampawi? Ne. Prirodno. Smr}u.
24
Ograni~ewe
Ne{to je postavilo ko~nicu zverima da ne potamane sve ~ime se hrane. Wihova su ograni~ewa samo malo iznad mogu}nosti plena. Jedva uspevaju da ga uhvate. ^ovek je probio te granice i samo ga razum ko~i. A kad se razbesni...
27
Ima{ li pravo Ima{ li pravo da primora{ nepismenog ~oveka da se opismeni. Ima{ li pravo ga natera{ da sazna stvari koje nije znao i bez wih `iveo bezbri`nije. Ima{ li pravo da ga postavi{ u trku za vi{e obrazovawa, za vi{e {kole. Ima{ li prava da ga zaposli{ da radi negde da bi mogao da zara|uje da bi jeo i ugrejo se? Ima{ li prava da podupire{ industrijalizaciju (manufakturu, kompjuterizaciju, sve jedno je, civilizaciju) da bi ~ovek `iveo boqe? 38
Boqe od koga? Od mog dede koji je i{ao za volovskim kolima seoskim putem ili moje babe koja je sedela na {amlici i prela vunu preslicom i vretenom? Al, jebi ga, ho}e{ da ide{ na more. Ho}e{ da ide{ na planinu. A, ko }e krave da pomuze. Ko }e stoku da narani? I napravi{ industrijalizaciju i ne vidi{ kako se koqe sviw~e poznaje{ ga samo kao {niclu u kasapnici ni hleb (crni? beli? polubeli?) ne zna{ kao se pravi (misli{ od bra{na, {ta li je to), pivo pije{ isto tako... A i daqe te, kao i nekad, uve~e ujedaju komarci, a ujutru bude muve.
39
Savr{eno
Ni{ta nije savr{eno savr{eno, ve} je svet nesavr{eno savr{en. Savr{en je jer uspeva da opstane stalno na granici propasti ravnote`e da li }e se Zemqa otka~iti i oti}i u svemir ili }e se uru{iti u Sunce. Savr{ena savr{enost zna~i ne postoji. Zato besprekorno lepa `ena na svom licu docrtavawem mlade`a pokvari svoju lepotu da bi je istakla, ina~e bi bila neprimetna. A i zna da savr{ena savr{enost ne postoji pa ako joj je lice savr{eno savr{eno ne{to iza lica mora imati neku gre{ku koja je sve stra{nija ukoliko je lice (pojavna savr{enost) savr{enija. 40
Lepo
Lepo, to se mo`e izraziti matematikom, a najlep{e – vi{om matematikom. Ne znaju}i, stari umetnik je ~inio liniju nama je to izgledalo lepo, a zapravo je imitirao prirodu. A linija se mogla izraziti matematikom. Ne znaju}i, muzi~ar je odsvirao melodiju koja nam je zvu~ala lepo a zapravo je imitirao prirodu. A melodija se mogla izraziti matematikom. Umetnost je ume{nost kombinovawa matemati~ki izrazivih prirodnih pojava na nov na~in, a ono poznato na nov na~in izdato je zanimqivo. 41
Poku{avaju}i da doku~imo taj nov na~in vra}amo se istom delu dok ga ne spoznamo do kraja, dok nam se ta spoznaja ne ure`e do najsitnijih detaqa u um. A tad postane dosadno, jer um tra`i uvek ne{to novo. Zato su najtrajnija dela koja ne mo`emo spoznati do kraja (ili nam treba mnogo vremena za wihovo spoznavawe). Šzato je Bah toliko opstao. Wegove kompozicije napisane su u nekom duru ili molu, {to su prirodne lestvice (artikulisani zvuci prirode). A Bah u wima uspe{no koristi povisilice, snizilice ili razre{ilice, kojima stavqa ve{ta~ki mlade` na lice savr{eno lepog devoja~kog lica, on nam zainteresuje um poreme}ajem ravnote`e (to je ~ista lepota), tom trunkom on razbija jednoli~nost (dosadu) savr{enstva.š 42
Pisawe i ~itawe
Pisawe je stra{no dosadno. Pisac sam sa sobom provodi sate presipaju}i misli u re~i Brze misli koje ve} zna presipa u re~i koje su spore, pa ih jo{ mora uobli~iti da stilski budu lepe. Brze misli koje ve} zna presipa u re~i koje su spore; to svakako mora biti dosadan posao kad presipa{ ne{to u ne{to. A ~itawe, to je samo konzumirawe ne~eg {to je ve} presuto, a u posudi iz koje je presipano ostalo je ne{to kapi koje nisu mogle biti presute 43
Spokoj i istina
Samo ~ovek koji {irom otvorenih o~iju ({irom otvorenog duha) posmatra svet mo`e biti siguran da ga ne}e ti{titi la`i i neistine. Da li Ti ili bilo ko drugi ima hrabrosti da sagleda svet onakav kakav jeste pun la`i i neistina?
Kakav u`as!
50
Dragan Rankovi}
VRLINA POBUNE (NE)OBI^NOG ^OVEKA
Izdava~, kwi`ar, dizajner kwiga, prevodilac i prire|iva~ Oliver Kne`evi} je ~esto umeo da nas iznenadi zanimqivim izdawima; ovoga puta, me|utim, odlu~io se da nas iznenadi jednim provokativnim pesni~kim projektom, zbirkom po mnogo ~emu druga~ijom od teku}e produkcije. Kada bi nam ustrojstvo stvari dozvolilo da ostvarimo istinski dijalog, verovatno bi smo razgovarali poezijom; (kao {to je Majakovski verovao da }e poeziju jednog dana svi pisati), govorili bismo jedni drugima istine koje smo stekli iskustvom, `ivotom, bi}e bi govorilo bi}u. Jo{ vi{i stepen bio bi da politi~ki diskurs i poetski – postanu jedno. To nije samo ideal ostvariv u nekom idealnom dru{tvu, to je i sada mogu}e, 51
na primer, u slu~aju dobre besede, ili kvalitetne anga`ovane umetnosti, onda kada se umetnost osmeli da se politikom bavi, da se bavi realno{}u kakva ona jeste. Kako ka`e Bertold Breht: „O kwi`evnim oblicima pita se realnost, ne estetika, ~ak ni estetika realizma. Istina se mo`e na mnogo na~ina pre}utati, i na mnogo na~ina pokazati“. Na`alost, naj~e{}e samo razmewujemo informacije o vremenu, novcu, koje~emu. Dakle, pre}utkujemo. Da nam poka`e kako se i o tim “obi~nim”, svakodnevnim stvarima mo`e govoriti druk~ije, stvarnije, istinitije, da svakodnevica i nije tako jednozna~na kako se na prvi pogled ~ini, postarao se Kne`evi} svojim pesmama, sabranim u “Maloj crvenocrnoj kwizi”. Naime, ove pesme su na jednom nivou, vrlo ~itke, jednostavne: u iskazu kratke i jasne, ponekad blisko paroli, ponekad i svesno (parodijski) pamfletske, a ipak, na drugom nivou, bogate smislom, vi{ezna~ne i intelektualno podsticajne. Nije lako biti kratak i jasan; mada nam se ~ini da bi smo svi to mogli, sasvim suprotno svedo~e ve} sve one beskrajne rasprave 52
koje se vode od parlamenta do buvqe pijace, od tv-ekrana do izloga mesarnice. Pompezni administrativni jezik politike, kao jezik politi~ke kaste, novoskovani “anglosrpski” (termin N. Mitrovi}a), diskurs koji bi da “zaseni proste”, spustio se i na ulicu, i sada se svuda ~uje. Ako nam se na momente u~ini da bi “svako” mogao da ka`e ono {to je Andri} umeo, ili Macuo Ba{o, i jo{ poneko, treba da budemo svesni da je ta iluzija jednostavnosti u stvari proizvod pomnog rada majstora, osloba|awa od svega suvi{nog. Tako i ~itaju}i Kne`evi}eve pesme, prvo sre}emo i zapa`amo ono prepoznatqivo, blisko svakodnevnom govoru, ali ve} slede}i stih }e nas, svojom za~udno{}u, paradoksom baziranim na nekim dobro poznatim istinama sagledanim na nov na~in, uveriti da se iza ovih iskaza krije slo`en misaoni rad pesnika. “Svako” ne postoji, svako od nas je pri~a za sebe. Ili, pesma… Ve} sami naslovi pesama, programski i politi~ki odre|eni, kao da upu}uju na ne{to {to je pre manifest, politi~ki program, nego zbirka poetskih zapisa: Liberte, egalite, frater› 53
nite. Kako sam ja slobodan, Kako sam ja jednak, Revolucija, Napredak, Oslobodi se, Hijerarhija, U rat (ideologija), Posedovawe, Imovina, Autoritet, Politi~ar… Ovo dakle, jeste neka vrsta politi~ke umetnosti, anga`ovane poezije, ili, pre “polit-arta”, ali, kakav je to program? Recimo, “projekat” podizawa porodice sa svojom `enom: “Nisam ja slobodan ni od svoje maloletne dece / ni od wihove majke / Ona i ja imamo zajedni~ki projekt / To su na{a deca.” (Liberte, egalite, fraternite. Kako sam ja slobodan). S druge strane, to je i projekt sedewa u omiqenoj foteqi: “… mogu imati samo jedno omiqeno mesto…” (Imovina), dakle ba{ ovde, ba{ sada, neudvojen, prisutan. Zato nam svaka od ovih, naizgled jednostavnih poruka, otkriva pone{to su{tinsko, pone{to o skrivenoj igri iza onoga {to zovemo “stvarnost”: jedan specifi~an projekat osvajawa slobode. Politika nije i ne sme biti samo puko samohvalisavo naklapawe ili aminovawe apstraktnih zakona, wome i kreiramo novi svet – namewen sopstvenom potomstvu. U pesmi “U rat (ideologija)” Kne`evi} psiholo{ki veoma 54
lucidno suprotstavqa tri koncepta, tri razli~ita shvatawa politike, wenih uzroka i posledica. On peva o mladom ~oveku koji odlazi u rat gowen svojom stra{}u, a zatim otac do~ekuje wegovo mrtvo telo i ostaje nem: “On zna o ~emu se radilo”, jer je i sam bio takav, dok majka, mada tako|e nema “ne shvata o ~emu se radilo.” Jer, “To i jeste neshvatqivo. // A ko je na dobitku?”, osim, razume se, trgovaca oru`jem. Mo`emo pretpostaviti, kao {to to biva, da je svaki ~lan porodice navijao za druk~iju politi~ku opciju; ono {to je tragi~no, me|utim, jeste da svako od wih nosi svoju bol, vrstu usuda koji ga determini{e, a taj bol ~ak ne mo`e da podeli sa najbli`ima, niti da za wega prona|e re{ewe. Zato pesnik ka`e: “Ni sa kim ja nisam jednak”, mada mo`emo da razgovaramo (“slobodni smo” da “vodimo otvoreni dijalog”, i to do iznemoglosti); smemo, dakle, da pri~amo, donosimo razli~ite zakqu~ke, svako od nas je svet za sebe, sam nosi svoju patwu. U porodici nema dijaloga, u woj vlada sukob, koji vodi u muk, nemost. Ko bi onda trebalo da progovori, ako ne pesnik…?
55
Ovde, me|utim, ne}emo otkriti samo politiku u poeziji, ve} i obratno, poeziju u politici, onda kada je to kretivna politika slobodnog subjekta (Oslobodi se). Pesnik je u dijalogu sa politikom u wenom naj{irem i izvornom smislu, i razli~itim vidovima: radi se o onome {to Kne`evi} negde naziva “psiho-istorijom”, naime, to je projekat jednog “obi~no-neobi~nog” ~oveka, u stawu permanentne pobune, i to, samo zbog toga {to – ho}e da postoji, stvara, misli... A takva pobuna je zdrava (makar se ponekad poigravala sa sopstvenom paranoi~no{}u), zato {to nastoji da sagleda svet kao humanije mesto. Svet nije puka stvar, objekt koji treba iscrpsti, on je “projekat” na kome treba raditi, na razli~ite na~ine, pa i poezijom… Kne`evi} o~igledno ne pati od preteranih kompromisa, {to dokazuje svojom poezijom, ali i svojim izdava~kim radom, baziranim na (rizi~noj) samoinicijativi. Da se mi{qewe i pevawe mo`e postaviti na na~in potpuno druga~iji nego {to smo to navikli da vidimo (~itamo), (“And now, something completely diferent!”, Monthy Pythons), pokazuje nam 56
Kne`evi} ve} i svojom programskom pozicijom, temeqnim stavom da o politici treba govoriti, (pa i u poeziji, a i u umetni~koj kritici), i to otvoreno, bez zadr{ke, folirawa, preterane samokontrole, bez cenzure… Pa makar se takvo pevawe (i takva kritika) nekom mogli u~initi bli`im ulici, nego gipsanim muzama na tavanici akademije. Takav govor je nasu{na potreba jer, sve je politika; ali bitno je o politici govoriti jasno, bez la`i i pristrasnosti, ~istim srpskim jezikom, ako je to mogu}e. Kne`evi}eva kriti~ka poezija zahtevala bi i jednu studiozniju, obimniju politi~ku kritiku, (ako takva kritika kod nas postoji, a da nije politikantstvo, ili tra~). Jer, u svakoj novoj pesmi, poneka uvre`ena pseudoistina (npr. ideja proklamovane “jednakosti”) biva demaskirana kao isprazna, jalova, la`na, i to jednostavnim, bazi~nim argumentima. Naime, ona postoji kao: “jednakost izme|u sebe / onih koji su iskori{}avani / i jednakost izme|u sebe / onih koji iskori{}avaju.” (Kako sam ja jednak) Tako (neslavno) prolaze i ostale uvre`ene floskule kojima se ovaj pesnik bavi: slobode, 57
bratstva, politi~kih zastrawewa, smisla `ivota. Mo`da nam zbog toga treba pesnik: on postavqa pitawa, otkriva problem, i na svoj na~in ga preokre}e, prevrednuje sve vrednosti (ako one uop{te jesu vrednosti, a ako nisu, nemilosrdno ih kritikuje), ~ine}i na taj na~in jedan kopernikanski obrt u malom, semenom obliku. Polazi od svakodnevnog, a okon~ava u univerzalnom, ne~emu {to se svakoga bitno ti~e. Ono {to je u ovom slu~aju, me|utim, interesantno, jeste ~iwenica da se Kne`evi} ne slu`i prvenstveno sredstvima kojima se naj~e{}e slu`i poezija: metaforom, simbolom, slikama sna, ve} prizorima iz `ivota, intelektualnom razlo`no{}u, logikom, dijalektikom, a ipak, na svoj na~in, poetsko uspeva da dosegne. On briqira tamo gde bi smo to najmawe o~ekivali: na primer, u nekim od finalnih pesama zbirke, donose}i nam, sasvim u duhu kibernetske ere i svoju esteti~komatemati~ku definiciju pojma “lepog”: “Lepo,/ to se mo`e izraziti matematikom, / a najlep{e – vi{om matematikom.” (Lepo).
58
Ne slu~ajno, pri kraju kwige, dve mo`da najlep{e pesme ove zbirke, “Savr{eno” i “Lepo”, kao da `ele estetiku (time i umetnost) da suprotstave kao antipod sveop{tem zlu: “Ni{ta nije savr{eno savr{eno / ve} je svet nesavr{eno savr{en.” Jedan mlade` na licu lepotice ne kvari, nego isti~e wenu lepotu, otkrivaju}i pri tom da “sve mora imati neku gre{ku” u op{tem savr{enom nesavr{enstvu sveta. Pisac koji (paralelno) strastveno istra`uje kwi`evnost, politi~ku filozofiju, ali i matematiku, {ah i muziku, (od klasi~ne violine, do rok gitare), koji logi~ki misli, ili, mislilac, koji pri tom uspeva da stvara pesmu, svedo~i, ako ni{ta drugo, o aktivnosti obe mo`dane hemisfere, {to i nije tako ~est slu~aj. Svestrano znawe, dove{}e pesnika i do uvida da “Bah uspe{no koristi / povisilice, snizilice ili razre{ilice, / kojima stavqa ve{ta~ki mlade` na lice / savr{eno lepog devoja~kog lica…” U ovom stihu mo`da se i krije kqu~ ~itave Kne`evi}eve poetike: sklad divergentnih suprotnosti nije tek puki kapric umetnika, on je svojstvo same prirode. 59
Stoga, ne mo`e biti ba{ obi~an onaj ko je predodre|en da posmatra svet “otvorenog duha”, bez la`i i neistina: “Od {esnaeste sam po~eo da tra`im / smisao `ivota. / Otac mi je bio u`asnut razmi{qawem / Harija Halera da se ubije / pre nego {to napuni pedesetu.” (Smisao `ivota). “Spokoj i istina” jesu dimenzija koju je takav duh izvojevao, ali tek onda kada je spoznao i drugu stranu, na sopstveni u`as, svet la`i, licemerja i korupcije. ^italac mora da se upita, da li “ima hrabrosti da sagleda svet / onakav kakav jeste / pun la`i i neistina? // Kakav u`as!” Ako je “svako” od nas i razmi{qao o onome o ~emu razmi{qa pesnik, nije svako sebi dozvolio slobodu i da to domisli do kraja. Kako je negde rekao neki ameri~ki policajac: “Kada bi znao kakvi u`asi se svakodnevno doga|aju u ovom gradu, smrzao bi ti se mozak”. I o takvim problemima ovi stihovi uspevaju da govore… Sre}om, “Ne{to je postavilo ko~nicu / zverima / da ne potamane sve ~ime se hrane.” (Ograni~ewe) Tako i pesma, neobi~nim obrtima duha, parodijom i pasti{em, dospeva do – poli60
tike… Koja joj je strana… Ili nije? Kriza umetnosti stigla je do zida, otuda je potreban sasvim novi pristup: nipo{to “korektnost”, ve} korenito promi{qawe. Na tome, na svojstven na~in, radi Kne`evi}: “novo”, da, ali, neka to novo bude i – boqe novo. A da bi takvo bilo, mora biti i istinito, iskreno prema sebi, i prema svetu… Poezija Olivera Kne`evi}a jeste i `ivot i umetnost: ona promi{qa istoriju, politiku, me|uqudske odnose i situaciju ~oveka, na na~in prisan i blizak, a pri tom sa nenametqivom intelektualnom i ironijskom distancom, onom koja je je potrebna da bi se ostvario uvid. Taj uvid sam po sebi nije i re{ewe, ali jeste wegov najva`niji deo. D. Rankovi}
61
SADR@AJ
Problem je gospodo, ~itati Tu sam gde sam Liberte, egalite, fraternite Kako sam ja slobodan @eleti Kako sam ja jednak Bratstvo Okvir (-izam, -izam, -izam) Revolucija Napredak Vera Pritisak Kompromis Oslobodi se Hijerarhija (ieros - svet, sveti; arho - vladam) Neformalna grupa U rat (ideologija) Ograni~ewe Smisao `ivota
5 6 7 9 10 12 13 14 16 18 19 20 21 22 23 25 27 28
Zadovoqstvo i u`ivawe Posedovawe Imovina Skup prava i obaveza kojih je nosilac jedno lice Autoritet (Autoritas, lat. – ugled) Uticaj koji poti~e od velikog ugleda. Politi~ar Balkan Ima{ li pravo Savr{eno Lepo Pisawe i ~itawe Odredi svoju budu}nost (Demokrata) (psiho-istorija, demokratija) Nacista Fa{ista, komunista Pravila Spokoj i istina Dragan Rankovi} Vrlina pobune (ne)obi~nog ~oveka
29 30
33
34 36 37 38 40 41 43 45 46 48 49 50 51
Oliver Kne`evi} Mala crveno-crna kwiga Izdava~ Beogradska izdava~ko-kwi`evna zadruga Oliver Kne`evi} Za izdava~a Oliver Kne`evi} Urednik Oliver Kne`evi} [tampa Karganovi} d.o.o. Tira` 500 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-1 821.163.41.09-1 Кнежевић О. КНЕЖЕВИЋ, Оливер, 1959 Мала црвено-црна књига / Оливер Кнежевић.- Београд : Београдска издавачко-књижевна задруга, 2012 (Београд : Каргановић). - 64 стр. ; 24 cm. - (#Библиотека #Аед) Тираж 500. - Стр. 51-61: Врлина побуне (не)обичног човека / Драган Ранковић. ISBN 978-86-88951-04-3 a) Кнежевић, Оливер (1959-) - Поезија COBISS.SR-ID 193950476