Oliver Kne`evi}
Rock Barock МАЛА
РОК ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
Beograd, 2013
САДРЖАЈ
Предговор – Зоран Павловић 7 Зашто од ‘68, до ‘80-тих 11 13 Чак Бери / Chuck Berry 14 Мади Вотерс / Muddy Waters Џон Ли Хукер / John Lee Hooker 15 16 Б.Б. Кинг / B.B. King 17 Реј Чарлс / Ray Charles 18 Мајлс Дејвис / Miles Davis 19 Елвис Присли / Elvis Presley 20 Битлси / The Beatles Ролингстонси / The Rolling Stones 21 Флитвуд Мек / Fleetwood Mac 22 23 Грејтфул дед / Grateful Dead Џеферсон Ерплејн / 24 Jefferson Airplane Криденс клирвотер ривајвел / 25 Creedence Clearwater Revival 26 Јардбирдс / The Yardbirds 28 Џон Мејл / John Mayall 29 Ерик Клептон / Eric Clapton 30 Крим / Cream 31 Џеф Бек / Jeff Beck 32 Коса (мјузикл) / Hair 33 Џо Кокер / Joe Cocker Oлман брадерс бенд / 34 The Allman Brothers Band 35 Тина Тарнер / Tina Turner 36 Ху / The Who 37 Френк Запа / Frank Zappa 38 Џоан Баез / Joan Baez 39 Боб Дилан / Bob Dylan Џими Хендрикс / Jimi Hendrix 40 41 Џенис Џоплин / Janis Joplin
Дорс / Doors Пинк флојд / Pink Floyd Рок фестивали Вудсток / Woodstock Ајрон батерфлај / Iron Butterfly Гренд фанк реилроуд / Grand Funk Railroad Мелани / Melanie Сајмон и Гарфанкл / Simon & Garfunkel Фри / Free Бед компани / Bad Company Стиви Вондер / Stevie Wonder Прокол харум / Procol Harum Сантана / Santana Крозби, Стилс, Неш и Јанг / Crosby, Stills, Nash & Young Дип парпл / Deep Purple Блек сабат / Black Sabbath Јураја Хип / Uriah Heep Лед Цепелин / Led Zeppelin Кинг кримсон / King Crimson Емерсон, Лејк и Палмер / Emerson, Lake & Palmer Елтон Џон / Elton John Леонард Коен / Leonard Cohen Чикаго / Chicago Џетро Тал / Jethro Tull Квин / Queen Боб Марли / Bob Marley Били Кобам / Billy Cobham ЗиЗи Топ / ZZ Top Џеј Џеј Кејл / J. J. Cale
42 43 44 46 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 70 71
Тен јерс афтер / Ten Years After Род Стјуарт / Rod Stewart Били Џоел/ Billy Joel Питер Фремптон / Peter Frampton Мајк Олдфилд / Mike Oldfield Јес / Yes Постање (Џенезис) / Genesis Дејвид Боуви / David Bowie Алис Купер / Alice Cooper Брус Спрингстин / Bruce Springsteen
71 72 73 74 75 76 77 78 79 80
Стив Реј Вон / Stevie Ray Vaughan Стили Ден / Steely Dan Суперскитница / Supertramp Временска прогноза / Weather report Ејси Ди си / AC/DC У 2 / U2 Секс пистолс / Sex Pistols Пиштољи и руже / Guns N' Roses Индекс фотографија ИНДЕКС музичара и бендова
81 82 83 84 85 86 88 89 90 92
“Шездесете су биле су скок у људској свести. Махатма Ганди, Малколм Икс, Мартин Лутер Кинг, Че Гевара, Мајка Тереза... они су предводили револуцију свести. Битлси, Дорси, Џими Хендрикс створили су револуцију и еволуцију тема. Музика је била попут Далија, са много боја и револуционарних путева. Данашњи млади морају поћи тим путем и наћи себе.” Карлос Сантана
Зашто од ‘68, до ‘80-тих
Као што је у стваралаштву класичне музике у данашњем времену опстало мање од стотинак аутора који се и данас слушају, исто се догађа и са стваралаштвом рок музике. Бах, Бетовен, Моцарт... Ролингстонси, Дип Парпл, Битлси... И једни и други су постали класика. Као што више нико не компонује класичну музику, јер је све искомпоновано у том духу [тај дух времена (zeitgaist) је прошао, почевши од Моцарта из друге половине 18. века – до Бетовена у првој половини 19. века; траг су успели да оставе и њихови настављачи Менделсон и Шуберт, касније Мусоргски и други, да би се као последњи од великих догодио Карл Орф, с прве половине 20 века], исто се догађа и у рокенролу. Од настанка роненрола (Чак Бери, Johnny B. Good ‘58.), тај дух времена рокенрола трајао је до краја седамдесетих и појаве панка. Сви највећи су се догодили (Хендрикс, Џенис Џоплин, Џим Морисон...), и са њима је завршено једно време. Сад живимо у времену њихових настављача или времену разводњавања оних који су дух оног времена створили (Клептон, Кокер...). За настанак класичне или озбиљне музике био је неопходан и технолошки развој – да би се произвео нови звук који ће донети револуцију у музици. Тако је виолина изумљена у 16. веку, акустична гитара и клавир, какве их данас знамо, у 18. веку. Електрична гитара је је изумљена ‘31. године и брзо је нашла пут ка индустријској производњи, јер је била неопходна да разгласи многобројне џез музичаре Америке тог времена. То је било и време појаве скифл музике која је почела да се јавља у Америци око ‘20. године под утицајем Њу Орлеанс џеза. Музичари су је изводили на импровизованим или у кућној радиности направљеним инструментима, као што су даска за прање рубља, чешаљ, тестера, лонац и слично, и наравно гитара и бенџо. Била је прави производ афро-америчке културе. Ова музика је постала популарна у Енглеској крајем 50-тих и тако је све почело. 11
Први звуци рокенрола били су ренесансни – шупљи и неубедљиви. Техника за снимање скромна, уређаји за репродукцију звука још гори. Но, то је у индустријализацији брзо напредовало, појачала су добила предпојачала и тиме су биле омогућене промене у звуку, 60-их су почеле да се уводе папучице – најпре дисторзија и риверб, да би 70-их ефекти били врло усавршени и разнолики. Музика се снимала на на тада фантастичних 24 канала. (Machine head Deep purple ‘69). Тек је тада продукцијски постигнут квалитетан звук, а разгласи за концерте достигли су дотад невиђене размере. Ако погледате (послушате) Вудсток фестивал ‘69. лако ћете уочити невероватну разноликост у звуку, стилу, правцу бендова, индивидуалност изражену до крајњих граница. Као да су сви дошли са различитих светова, а ипак повезани идејом о миру и једнакости. Профит у то време није био најважнији. Ова чедност није трајала дуго. ‘74. године Калифорнија џем фестивал је био прекретница – први пут је организацијa великог рокенрол фестивала постигла значајан финансијски ефект и рокенрол је постао индустрија. Како је свака индустрија најисплативија у производњи великог броја идентичних или сличних комада, она је довела до гушења инвентивности и изражене индивидуалности (уз мали број изузетака). То је опет довело до униформисања звука, конформизма, музички експеримент је постао скуп за индустрију, па отуд врло мали број оригиналних бендова у данашње време. Последња побуна против индустријског гушења био је панк ‘78, за њим Њу вејв, али се може рећи да су у извесном смислу и они били ривајвл шездесетих. Осамдесете године донеле су електронику, синтисајзере и вештачке бубњеве, која је скоро целу деценију владалa на снимцима. Ова помодна новотарија је захватила скоро све рок музичаре, и са дистанце од двадесет година, то стваралаштво као да је бачено у воду – данас се скоро ништа од тога не може слушати, сем ако није снимљено поново, са живим музичарима, што су неки бендови и радили. Данашња празнина у стваралаштву новог траје преко 30 година, и то је нормално засићење које ће трајати док се не појави нови дух времена. За сад ништа не указује на то да се време убрзава, мада тако технолошки изгледа. Време сазревања људског рода има свој ритам.
12
Чак Бери Иако се не може рећи да је један човек измислио рокенрол, може се рећи да је хит Чака Берија из ‘55. Maybellene био први хит овог музичког правца. Ова песма настала је на основама старог кантри и вестерн хита Ida Red изведена на ритам и блуз начин. Чак Бери је рођен ‘26. године у Сент Луису, Мисури у породици која је припадала средњој класи. Још као средњошколац бавио се музиком и имао јавне наступе, но, поред тога био је и несташан, па је због оружане пљачке три продавнице провео у затвору три године. По изласку из затвора се оженио и почео да ради у фабрици аутомобила. Не запостављајући музику, и даље је у вечерњим часовима наступао са локалним бендовима. ‘55. је отпутовао у Чикаго, снимио Maybellene и првим снимком достигао врхунац – место број 1 на топ листи. Уследиле су s Roll Over Beethoven, Rock and Roll Music, Sweet Little Sixteen и Johnny B. Goode, успеси на врховима топ листи до ‘59. ‘59. је ухапшен под оптужбом да је имао сексуалне односе са 14-годишњом конобарицом, припадницом племена Апаши, коју је неовлашћено превео преко више државних граница да би је запослио у клубу који је држао, и након вишегодишњег суђења, у затвору је одлежао годину и по дана. ‘63. је била година када су Битлси и Ролингстонси почели да свирају и снимају обраде његових хитова, али афера и затвор су допринели паду његове популарности, мада су концерти овог мајстора живог наступа и даље били врло добро посећени. Наредних година није успевао да достигне пређашње успехе, али је био присутан на топ листама. Бери и даље помало наступа у једном бару у Сент Луису. 2008. је одржао турнеју по Европи, а после новогодишњег концерта 2011. у Чикагу једва је сишао са бине. Изгледа да је мало остарио. 13
Елвис Присли Елвис Присли рођен је ‘35 године у Тупелу, Мисисипи, у сиромашној породици западноевропског порекла. Већ са десет година је учествовао на такмичењима у певању, и тада је добио и прву гитару. ‘48. се са породицом преселиоу Мемфис, Тенеси. Тамо је у средњој школи из музичког имао оцену ‘Ц’ (тројка по нашем). Са 18 је скупио паре и снимио први демо снимак у грамофонској компанији Сан, али овај снимак није дао резултат. Власник компаније, Филипс је покушавао да нађе белца који може да пева као црнац, сматрајући да би то био комерцијални погодак. Позвао је Прислија да направи снимке блуз нумере That's All Right. На снимању су поново и поново покушавали и покушавали и никако није ишло. Када су већ хтели да одустану и пођу кући, Елвис је почео да се лудира и скаче док је певао ову песму, то је испратио басиста и такође се лудирао, и онда се прикључио и гитариста. У једном тренутку врата тонске кабине су се отворила. Глава сниматеља се појавила: “Шта радите то?”, питао је. “Немамо појма.” одговорили су. “Добро је, сад поновите то, само пронађите почетак песме.” И то је било то. Три дана касније снимак се вртео на радио станицама и постао хит. Већ на првим живим свиркама Прислијеви енергични покрети ногама и куковима у тесним панталонама, за које су озбиљни коментатори говорили да су примерени стриптиз-клубовима, наводили су женски део публике да вришти. Но, како било, са 20 година постао је регионална звезда, потом доспео и на националну телевизију. ‘56 снимо је први албум и нумера на њему Blue Suede Shoes била је помак у развоју рокенрол звука. И други албум је постао брзо бр. 1. Било је то семе рокенрола. ‘56 је снимио и свој филмски деби Love Me Tender. ‘58 је отишао да служи војску, и тамо се навукао на амфетамине. По повратку ‘60. наставио је успешну каријеру, како музичку, тако и филмску. Сви филмови су му праћени саундтреком. Још ‘73 је имао проблеме са таблетама, да би ‘77. пао у кому из које се није пробудио. 19
Битлси Шеснаестогодишњи Џон Ленон је ‘57. године основао свој први скифл бенд са неколико другара из школе. Од правих инстумената имали су само један бенџо (шта је скифл види у уводу). После пар месеци упознао је петнаестогодишњег Макартнија и он му се придружио у бенду као гитариста. Наредне године Макартни је позвао у бенд четрнаестогодишег Харисона као још једног гитаристу. ‘59. бенд је почео да тезгари у Хамбургу у Немачкој (тада је тамо било доста америчких војника) и то је трајало до ‘62. У том периоду Макартни је прешао на бас. У јуну ‘62. су снимили своје прве нумере за фирму EMI у Abbey Road Studios у Лондону. У току снимања, бенду се придружио Ринго Стар на бубњевима. Сингл Love Me Do достигао је 17. место на топ листама. Почетком ‘63. снимили су свој први албум који брзо достигао место број 1 на топ листама. Скинули су фармерке, обукли одела и престали да псују на бини. Од тада почиње Битлманија – хорде девојака би на њихово појављивљивање хистерично вриштале, а понеке би од узбуђења падале у несвест. Десетогодишња сарадња Билса довела је до међусобног засићења, и односи међу њима постали су лоши. Повод за разилазак ‘70. било је стално мешање Ленонове жене Јоко Оно у ствари бенда, због које је Харисон напустио снимање последњег албума. Музика Битлса је најпродаванија у историји и после скоро пола века се и даље одлично продаје. На врху су топ листе америчког Билборд магазина као уметници свих времена, а енглески Тајм их сврстава међу 100 најутицајнијих људи 20. века. ‘80. Ленона је у Њујорку испред зграде у којој је живео убио лудак, испаливши му 5 метака у леђа. Харисон је умро 2001. од тумора јетре. Остала двојица чланова су и даље музички активни. 20
Ролингстонси Ричардс и Џегер су били другови још из детињства које су проводили у Кенту. На студијама у Лондону их је повезало заједничко интересовање за блуз, па су тако ‘60. основали свој први бенд. Упознали су Брајана Џонса, нешто касније су им се придружили Бил Вајман и Чарли Вотс. Прве свирке су имали у у Марки клубу у Лондону. Брзо су стекли репутацију дивљих и енергичних извођача ритам и блуз песама Чак Берија, Бо Дидлија... Прву прилику за снимање плоче добили су од фирме Decca Records под неуобичајено повољним условима: троструке хонораре од уобичајених, пуну контролу снимака, као и власништво над снимцима. То се десило јер је Decca пре тога направила грешку одбијајући Битлсе као комерцијално незанимљив Бенд. Први сингл је био обрада Чак Беријеве Come On и достигao je 21. место на топ листама. Насупрот уредним Битлсима, Ролингстонси су гајили сасвим супротан имиџ: били су неуредни и у фармеркама, нешто као лоши момци, чиме су изазвали праву помаму тинејџерки за њима. Први албум 63. се састојао од обраде туђих песама, док су се на другом појавиле и неке нумере ауторског тандема Џегер-Ричардс. Лидер бенда је био Брајан Џонс, међутим од ‘65. ауторски тандем преузима примат. Џонс је почео све више да се повлачи, а све више дрогира, да би ‘69. коначно завршио удављен на дну свог базена у Кенту. Заменио га је Мик Тејлор, а овог ‘74. Рoни Вуд, који је и данас члан бенда. Вајман се пензионисао ‘93, после 30 година у бенду, а заменио га је Дерил Џонс, који још увек није пуноправни члан. Објавили су 22 студијска албума и 9 уживо. Процењује се да су продали око 200 милиона албума. На Билбордовој листи су број 2 по успешности бендова свих времена, а на Rollinstone magazine листи су број 4 највећих уметника свих времена. Џегер је 2003. добио титулу сера за допринос музици. На турнеји 2006/7. су инкасирали 437 милиона долара. 21
Флитвуд Мек Блузбрејкерси Џона Мејела су један период ‘67. чинили Питер Грин на гитари, Мик Флитвуд на бубњевима, Џон МекВи на басу и Џон Мејл. Иако је Грин добио одличне критике за свој рад на албуму који су објавили, Мејл га је заменио Ериком Клептоном, који је у том тренутку био без ангажмана. Грин је тада одлучио да направи сопствени бенд са бубњарем Флитвудом, а да би привукли и Мејловог басисту Џон МекВија, бенд су назвали по ритам секцији коју су желели да имају Флитвуд Мек. Мада се МекВи у почетку нећкао, јер није желео да напусти сигуран посао код Мејела, убрзо се предомислио и бенд је кренуо. Први албум објавили су ‘68. То је био блуз албум, који је достигао позицију 4 на топ листама, а са њега су скинута два сингла Black Magic Woman (касније велики Сантанин хит ) и Need Your Love So Bad. Други албум издали су исте године, са кога је скинут сингл Албатрос, који је био њихов први хит који је достигао место број 1 на топ листама. Као и многи музичари тог времена, и Питер Грин је имао проблема са дрогом, али је код њега (ЛСД) она изазвала тешко ментално оболење, тако да је завршио музичку каријеру ‘70. Бенду се у то време придружила клавијатуристкиња Кристина Перфект, која је удајом убрзо постала Кристина МекВи. Осим ње, Џон МекВија и Мика Флитвуда, у бенду се догодио низ персоналних промена и већи успеси су изостали до ‘75, када су се бенду придружили Линдзи Бакингем на гитари и његова девојка Стиви Никс као певачица. Нови чланови бенда донели су са собом нов приступ, и бенд је почео да свира мејнстрим, поп-рок музику и већ првим албумом достигли су место број један на топ листама, продавши га у преко 5 милиона примерака. Успех, новац и све што иде уз то, пољуљали су емотивне односе међу члановима бенда, но и поред тога ‘77. су објавили албум Rumours, који је продат у преко 40 милона примерака, и један је од најпродаванијих албума свих времена. Мада бенд није престао званично да постоји, последњи албум су издали 2003. године. 22
Јардбирдс The Yardbirds (Затворске птичице) је блуз-рок бенд с почетка ‘60-тих, који је био популаран због многобројних живих свирки. Они су снимили неколико албума, а напорне турнеје овог бенда биле су узрок честих персоналних измена. Стварни значај овог бенда је у томе што је у њему свирало неколико важних музичара. Тако је у Јардбирдс ‘63. на место гитаристе дошао млади Ерик Клептон, а напустио их је већ наредне године да би се придружио Џону Мејлу и Блузбрејкерсима. Када је напуштао бенд, као своју замену је препоручио свог пријатеља Џимија Пејџа, који је у то време градио каријеру одличног студијског музичара. Како је Пејџ одбио понуду на Клептоново место је дошао Џеф Бек, гитариста који је унео сасвим нов звук, јер је међу првима користио фуз, фидбек и дисторзија ефекте. Ове иновације су допринеле популарности Јардбрдса, а Бек је постао гитариста бр. 1 у Уједињеном краљевсатву. Те године бенд је напустио басиста, а на његово место је дошао Џими Пејџ. То није трајало дуго и Пејџ је узео гитару уместо баса, и постали су један од ретких бендова са двојицом соло гитариста. Немајући мира, Џеф Бек је почео да ради на соло пројекту, па је заједно са Пејџом и Кит Муном из Who снимио сингл Беков Болеро, а на снимању је бас и клавијатуре свирао Џон Пол Џонс. Те јесени Бек је напустио Јардбирдсе и посветио се соло каријери, за њим су отишли и бубњар и певач. Пејџ и басиста су почели да окупљају нову поставу. Позвали су Роберта Планта, који је опет довео бубњара Џона Бонама из свог дотадашњег бенда. Онда је и басиста отишао, а на његово место је дошао Џон Пол Џонс. Променили су име у The New Yardbirds и одсвирали једну турнеју, а потом потпуно променили име и кренули испочетка. Био је то крај The Yardbirds-а, а почетак Led Zeppelin-а. 26
Џон Мејл Џон Мејл (Mayall) рођен је ‘33. у Маклесфилду, Енглеска. Отац му је био гитариста и велики љубитељ џеза. Под очевим утицајем, Мејл је сам научио да свира више инструмената: клавир, гитару и хармонику. Три године је служио војску у Кореји и на једном од одсуства купио прву електричну гитару. По завршеној служби уписао је уметнички колеџ у Манчестеру, и током студија свирао у разним бендовима. Када је дипломирао, добио је посао уметничког дизајнера, али је наставио да свира, да би се ‘63. одлучио да напусти посао и да се посвети музичкој каријери. Преселио се у Лондон, основао бенд Bluesbreakers и са њима почео да свира у Марки клубу. Први албум је снимио ‘64, но није имао никаквог успеха. Наредне године му се придружио Ерик Клептон, који је напустио Јардбирдсе и тиме је пажња већ била скренута на Мејлов бенд. Клептон је после неколико пробних снимака са Блузбрејкерсима у току лета те ‘65. године одлучио да отпутује у Грчку са неколико непознатих музичара. Његово место је за кратко попунио Питер Грин, а и други музичари су се измењали, па је тако на басу Џон Мек Ваја (John McVie) заменио Џек Брус. Најесен се Клептон вратио са своје неуспеле грчке авантуре, Грин је отпуштен и овај се вратио као гитариста, а онда је и Брус отишао, па се и Мек Вај вратио. ‘66. су снимили албум и Мејл је коначно постигао успех достигавши место број 6 на топ листама. Клептона ово није задржало. Напустио је Блузбрејкерсе и основао Cream са Брусом и Бејкером, а на његово место поново је дошао Питер Грин. Ни он није дуго остао у бенду, ‘67. је основао Флитвуд мек са Мек Вајем на басу и Мик Флитвудом на бубњевима. Грина је заменио осамнаестогодишњи Мик Тејлор. Уследила је америчка турнеја, после ње нови албум и поново солидан успех. Каријера се наставила и траје и данас. Никада није добио неку награду нити имао неки хит, али је 2005. добио почасну титулу витеза у Великој Британији за свој допринос музици. 27
Ерик Клептон Ерик Клептпон је рођен ‘45. у једном селу на југу Велике Британије. Мајка му је имала шеснаест година када га је родила, а отац, кога никада није упознао, био је канадски војник који никада није ни сазнао да је имао дете са Ериковом мајком. Ерик је одрастао код бабе и деде, јер му се мајка касније удала за другог канадског војника и са њим отишла да живи у Немачкој. Са шеснаест година је напустио колеџ и посветио се гитари. Већ тада је свирао блуз по пабовима у Сарију, округу у ком је рођен, а са осамнаест се придружио The Yardbirds-има, са којима је ‘65. имао велики хит и стекао реноме једног од најбољих гитариста у Енглеској. У то време је добио надимак Slowhand, по томе што, кад му је на једном коцерту пукла жица на гитари, он је полако на бини мењао, и док је бенд чекао, публика је мењање жице пратила спорим тапшањем. Желећи да свира блуз, Клептон је напустио Јардбирдсе и придружио се Џону Мејлу и Блузбрејкерсима и са њима стекао репутацији најбољег клупског гитаристе. Из тог периода настају графити “Клептон је Бог”. ‘66. Џинџер Бејкер га позива да му се придружи у формирању једног од првих супер-бендова са Џеком Брусом и тако настаје Cream. Бенд је постао познат по бучној свирци са много блуз импровизација и дугим солажама. Са Кримом, Клептон почиње да се развија и као певач и као текстописац. Бенд је постојао непуне три године. У то време сматрани су највећом рок групом, но дејство алкохола и наркотика је стално изазивало тензије између Бруса и Бејкера, и Клептону је на крају било свега доста. ‘69. Клептон је са Бејкером и Стивом Винвудом основао нови бенд Blind Faith, који је трајао један албум и једну турнеју. После тога је снимио први соло албум, на коме је хит била песма Џеј Џеј Кејла After Midnight. Потом је направио бенд Derek and the Dominos, о чијем имену постоји занимљива прича. Бенд је трбало да се зове Del and the Dynamos, где је 28
Дел био један од надимака за Клептона, па кад се искомбинује са Ерик добије се Дерик, а Доминос је била грешка, но, допало им се, па је тако и остало. У то време Клептон је био врло близак са Џорџом Харисоном. Када је упознао његову жену Пати Бојд, безумно се заљубио у њу, но она га је одбила. Тако је већи део албума Layla and Other Assorted Love Songs ‘70. посвећен Харисоновој жени. Овај албум је снимио заједно са Дјуаном Олманом из The Allman Brothers Band. Овај, као и следећи албум су прилично млако примљени од стране критике и бенд се распао. ‘70. Клептон се повукао у родни Сари, где се лечио од зависности хероином и жудње за Пати Бојд. Трајало је то до ‘73, када му је пријатељ Пит Таузенд из групе Who организовао повратнички концерт у Лондону. ‘74. је коначно успео и да допре до Пати Бојд и почо да живи с њом. Тад је снимио албум 461 Ocean Boulevard, са ког је песма Боба Марлија I Shot The Sheriff постала хит број 1, и њом је, као узгредан ефект, промовисао реге музику широј публици. Овај албум је у односу на раније садржао чвршће, компактније песме са много мање гитарских сола. Наредних година наставио је у истом маниру, вреди споменути и његову интерпретацију Џеј Џеј Келове песме Cocaine, па смо тако почели да слушамо и Кејла, да би ‘81. године опет имао слом, овог пута због алкохолизма. Отишао је на лечење у Минесоту, и пред тај одлазак је рекао: “Једини разлог што нисам извршио самоубиство је било размишљање да више нећу моћи да пијем ако будем мртав”. После третмана ‘83. је објавио албум Money and Cigarettes, а онда је са Филом Колинсом снимио неколико успешних албума, од којих је August ‘86. стигао на место број 3 на топ листама. ‘87. је добио титулу витеза, ‘88. се развео од Пати Бојд. Још пре развода, ‘84. Клептон је добио ћерку са неком Ивон Кели, али је то крио неко време. ‘86. је добио сина са неком италијанском манекенком, но син је погинуо у петој години несрећним случајем. Њему је посветио песму Tears in Heaven и тај албум је продат у преко 10 милиона примерака. Последњих двадесетак година вратио се блуз коренима. Године ‘98 оженио је 22-годишњу административну помоћницу Мелиа МекЕнери из Охаја, и са њом изродио три ћерке. Процењије се да у имовини има око 120 милиона фунти. Од 2004. сваке треће године организује Crossroads Guitar Festival. 29
Коса (мјузикл) Коса: Амерички племенско љубавни-рок мјузикл написали су глумци Џејмс Радо и Џером Рагни, а музику је написао Галт МакДермот. Џејмс Радо и Џером Рагни су се упознали ‘64. на постављању неке неуспешне представе у једном малом позоришту у Њујорку. Слични погледи на свет развили су блиско пријатељство међу њима и крајем те године они су заједнички почели да пишу аутобиографску представу, која ће током три наредне године израсти у мјузикл Коса. ‘66 су упознали Галт МакДермота, композитора који већ имао репутацију и дали му текст представе да напише музику. Галт до тада није ни чуо за хипи покрет, већ је живео удобан, ситуиран живот, но, допала му се идеја и са ентузијазмом је приступио стварању рокенрол мјузикла. Представа је доживела премијеру октобра ‘67, и иако се допала публици, од стране критике је била млако оцењена. Један амерички бизнисмен по имену Батлер одлучио је да уђе у политику са анти-ратном платформом, видео је оглас у новинама за њихову представу. Када је погледао, одлучио је да је прогура на Бродвеј (Broadway Theater District је скуп од 40 позоришта и једно од најкомерцијалнијих позоришних места у свету. У 2012. су имали преко 12 милиона гледалаца). Представа је постала апсолутни хит на Бродвеју са око 1750 представа, затим се проширила у Лондон са скоро 2000 представа, да би потом била играна широм света у разним продукцијама (‘69. и у Београду. Представу је гледао чак и Тито.). ‘79 Милош Форман је снимио антологијски филм према мјузиклу. Коса, прича о “племену” дугокосих хипика, промовише хипи контракултуру, сексуалну револуцију, анти-ратни покрет. Псовке, дрога, сексуалност, непоштовање заставе, расна интеграција су ствари које су тињале у људима и које су препознате у представи, разлог су њеног вртоглавог успеха и њеног успостављања као рок иконе. Представа се и данас обнавља у позориштима широм света. 32
Рок фестивали Рок фестивали настали су крајем шездесетих година. На њима су се по први пут културни (или контракултурни, за оно време) догађаји за младе у потпуности одвојили од догађаја за одрасле. Један од првих фестивала одржан је јуна ‘67. године у Калифорнији, на обронцима брда Тамалпејс, под називом Фантазија сајам и Магичне планине музички фестивал. Овај сајам музике, на коме је током два дана било око 36.000 људи, постао је образац по коме су се одржавали сви будући фестивали. Звезде фестивала били су Дорс, у то време на почетку успона. Недељу дана касније одржан је Monterey International Pop Festival, у Мотерију, Калифорнија, на којем је било 90.000 људи. Учествовали су Џеферсон Ерплејн, Ху, Џими Хендрикс, Џенис Џоплин,Отис Рединг, Рави Шанкар... Полицију која је била на концерту публика је китила цвећем... У августу ‘68. одржан је Newport Pop Festival у Коста Меси, Калифорнија, са преко 100.000 посетилаца, на коме су учествовали Алис Купер, Кенет хит, Ајрон Батерфлај, Џеферсон Ерплајн, Бирдс... ‘69. одржан је Atlanta International Pop Festival са Џенис Џоплин, Џони Винтером, Џо Кокером, Криденсима, Дејв Брубек, Лед Цепелин, Гренд Фанк Реилроад, Чикаго... Месец дана касније одржан је Вудсток, о коме следи посебно поглавље, а четири месеца после Вудстока одржан је Altamont Speedway Free Festival у Калифорнији, који је требало да буде нешто као Западни Вудсток. Свирали су Сантана, Џеферсон Ерплејн, Кросби, Стилс, Неш & Јанг, а Ролингстонси су били на крају, као круна концерта. Пропусти у организацији учинили су да овај концерт, на коме је било око 300.000 људи, насупрот Вудстоку који је одржан под геслом љубави и мира, постане концерт смрти и насиља. Концерт су обезбеђивали Анђели пакла, а хонорар 44
им је био плаћен у пиву. Уместо да умирују публику и воде рачуна о реду, они су пијани провоцирали. Атмосфера се толико отргла контроли да је Грејтфул дед, који је требало да наступи пре Ролингстонса одбио да изађе на бину и свира, а ствар се завршила током концертирања Ролингстонса, убиством једног дрогираног црног младића, који је испровоциран потегао пиштољ, па га је један од Анђела пакла избо ножем. Може се сматрати да је овај концерт представљао крај ере Деце цвећа. На концерту је снимљен документарац Gimme Shelter, који приказује ове догађаје. На острву Вајт (Wight), Енглеска, ‘70. одржан је највећи фестивал тог доба. Сматра се да је присуствовало близу 700.000 хиљада људи. Ово острво, на коме су и преходне две године одржавани фестивали, али далеко мањи, заправо је одмаралиште добро стојећих Британаца, који нису нимало били одушевљени овом гужвом, па су наредне године донели посебан закон о одржавању манифестација на овом острву. Овај фестивал није наставио традицију, јер је упркос масовности, организаторима донео губитке. За разлику од Алтамонта, фестивал је протекао углавном мирно. Учествовали су Џими Хендрикс, Чикаго, Дорс, Ху, Мајлс Дејвис, Џоан Баез, Јони Мичел, Џетро Тал, Слај и Фејмили Стоун, Тен Јерс Афтер, Емерсон, Лејк & Палмер и Фри. О фестивалу је снимљен документарни филм. ‘74. одржан је фестивал назван Калифорнија Џем, на мото-тркалишту у граду Онтарио, Калифорнија. На овам фестивалу су учествовали Дип Парпл, Иглси, Блек Оук Арканзас, Блек Сабат и Емерсон, Лејк & Палмер. Био је то један од последњих великих концерата таласа оригиналних рок група. Он је био прекретница у корпоратизацији рок музике, на коме је све било перфектно испланирано, од рекламе, скупих улазница, до најјачег и најквалитетнијег разгласа у то време, циркузантске представа Емерсона који је неко време свирао вртећи се око своје осе на висини од 50 метара изнад бине, концерт је директно преношен преко тв и радио станица и имао је преко 250.000 гледалаца. Од данашњих фестивала који се ослањају на стару традицију вреди поменути Crossroads Guitar Festival, који је основао Ерик Клептон. Одржава сваке треће године. Према Клептоновим речима, ови концерти се праве да би се гитаристи представили. Он лично бира ко ће на њима учествовати, и како каже, неки од њих су ту зато што су најбољи, а неки зато што су заслужили поштовање.
45
Дип парпл Бенд је настао тако што су двојица бизнисмена одлучила да направе бенд који ће доносити новац. Најпре су регрутовали Џона Лорда, клавијатуристу са класичним музичким образовањем, а нешто касније и сешн гитаристу Ричи Блекмура. Бизнисмени су брзо одустали од пројекта, али музичари нису. Лорд је за басисту довео свог пријатеља Ника Симпера, а на аудицији за певача изабран је Род Еванс, коме је друштво правио његов другар и бубњар Јан Пајс и тако су се обојица прикључили бенду. Име бенду је дао Блекмур, по омиљеној песми своје бабе. ‘68. су објавили први албум и песма Hush са овог албума постала је хит. Други и трећи албум су досегли топ листе, а онда су одлучили да промене правац и крену ка тврђем звуку. Отпустили Еванса и Симпера, а њихова места заузели су Јан Гилан и Роџер Гловер. Први албум ове поставе In Rock постигао је огроман успех, следе Fireball и Machine Head. Бенд је био у пуном инспиративном заносу, најзначајније песме настајале су саме од себе – Highway Star је настала у аутобусу током путовања на свирку, Smoke on the Water током снимања албума... ‘73. Долази до засићења и свађа између Блекмура и Гилана, Гилан напушта бенд, за њим и Гловер, а на њихова места долазе Дејвид Ковердејл и Глен Хјуз. Нова постава, под Хјузовим утицајем, додала је блуз и фанки елеменате и постигла велики успех. Први албум Burn пео се на врхове топ листа, а као и следећи Stormbringer. Врхунац су доживели на Калифорнија џем фестивалу пред 250.000 људи. Но, Блекмур није био задовољан новим звуком (или је сујета била у питању) и ‘75. је напустио бенд. То је био крај истинског стваралаштва, мада бенд и данас постоји, снима и концертира. 58
Лед Цепелин Још док су Јардбрдс су били пред распадом, Пејџ се договарао са Муном (бубњеви) и Ентвистлом (бас) из групе Ху да направе супергрупу. Идеја је била да се бенд назове Lead balloon, израз који на енглеском значи “катастрофалне последице”. Овај бенд није настао, али идеја је остала. Када су New Yardbirds одлучили да промене стил и име бенда, хтели су управо то име, но менаџер је предложио да због изговора избаце слово”а” из Lead. Пејџу је пало на памет да реч “балон” промене у “Цепелин” и то је било то. Први албум су објавили почетком ‘69, и нови гитарски рифови, необични ритмови, мешавина блуза и енглеског фолка, брзо су довели албум на место бр. 1 топ листи. Направили су Британску и Америчку турнеју и исте године објавили и други албум, који већина критичара сматра полазном основом за развој хеви-звука. За снимање трећег албума повукли су се у забачену брвнару у Велсу, где су у сеоској средини направили албум под утицајем фолк и келтске музике, па је преовладао акустичарски звук. На четвртом албуму објавили су Stairway to Heaven... Снимци Лед Цепелина су међу најпродаванијим у историји музике. Процењује се да су продали око 300 милиона албума, а свих девет студијских албума били су мађу првих 10 на топ листама, од којих је шест достигло место број 1. Њихови концерти били су својеврстан доживљај. Неки су због продужених импровицација трајали и по четири сата. Дуге турнеје и пуно новца довели су их до екстравагантног понашања, од облачења до путовања приватним џет авионима, закупљивања читавих делова хотела да би Џон Бонам возио мотор по њему, бацање телевизора кроз прозор, руинирање соба у Токио Хилтону (после тога им је доживотно забрањен улаз у све Хилтон хотеле на свету). ...Септембра ‘80. Бонам је ујутру пре пробе у студију попио четири дупле вотке. Тамо је наставио да пије, а проба је трајала до касно увече. По завршетку, отишли су до Пејџа кући. Бонам је пијан, па су га оставили у кревету да спава. Сутрадан су га нашли мртвог. Узрок смрти био је гушење од повраћке. Био је то крај Лед Цепелина. 61
Секс пистолс Средином седамдесетих нове идеје у рокенролу су почеле да пресушују. Супер групе су постале неприкосновене, а музика коју су изводиле је захтевала виртуозност. Прва значајнија реакција на такво стање јавила се у САД, са “прото-панк“ бендом New York Dolls, који су објавили први албум ‘73. Певање се одликовало урличућим гласом, а свирачко умеће се сводило на основне рокенрол рифове, уз пуно дисторзије, а све то набијено са пуно енергије. У то време Британија је била у потпуном пропадању, од прљавштине по улицама до екстремне незапослености. За младе није било никакве перспективе, и они су некако морали исказати свој бунт. У Лондону је неки Малколм Мекларен држао продавницу која је продавала ”анти-модну” одећу око које су се окупљали панкери. Мекларен се поред трговине бавио и менаџерисањем неафирмисаних бендова, па је тако је ‘74. обезбедио простор за вежбање бенду који су сачињавали Стив Џонс певач, Пол Кук бубњеви, а Вали Најтингејл на гитари. Као басиста им се придружио Глен Метлок, студент уметности, који је повремено радио у Меклареновој продавници. Мекларен је ‘75. на кратко отишао у САД, где је радио на промоцији албума New York Dolls. Чим се вратио, избацио је Најтингејла из бенда, а улогу гитаристе је морао да преузме Џонс. То му није било једноставно, па су почели да траже певача. Највише им се допао момак са зеленом косом и мајицом на којој је писало Мрзим пинк флојд, по имену Џони Лајдон. Џонс га је убрзо прекрстио у Џони Ротен (трули), алудирајући на његов задах из уста. Прву свирку су имали ‘75. Привукли су пажњу публике јер су доспели на глас као најодвратнији бенд свих времена. Све што има публику може да се прода, па су тако потписали и уговор са тада еминентном издавачком 87
кућом ЕМИ на 50.000 фунти. Текстописац је био Ротен, а музику је смишљао Метлок. Први сингл Anarchy in the U.K. објавили су ‘76. и доспели до 38. места на топ листи. У једној тв емисији уживо су тако испсовали водитеља да су постали главна вест у свим медијима. С друге стране, концерти су им отказивани, јер су и иначе били познатни по инцидентима, од туче на бини са члановима других бендова до туча са публиком. ЕМИ је раскинула уговор. Почетком наредне године бенд је напустио Метлок. Као разлог за одлазак, по једној од верзија, био је објављивање следећег сингла God Save the Queen, којим су доспели на место број 1. Потписивање уговора за овај сингл су направили са дискографском кућом A&M, а сам чин потписивања обавили су пред Бакингемском палатом. После потписивања, чланови бенда су направили такав скандал по просторијама компаније, да га је ова недељу дана касније раскинула и уништила 25.000 копија намењених продаји. Потом су потписали уговор са Virgin Records, а радници у производњи су одбијали да штампају сингл због садржаја. “Бог чува краљицу / фашистички режим /од тебе су направили морона... ...нека ти не говоре шта желиш / нека ти не говоре шта ти треба / нема будућности / нема будућности за тебе...” Метлока је у бенду заменио Сид Вишоус, који није уопште знао да свира, али је био обожавалац Секс пистолса и опако је изгледао. Те године су објавили и једини албум. Наредне године су кренули на турнеју по САД, но Ротен је напустио бенд у сред турнеје. Годину дана касније, Сид Вишоус је у једном хотелу под дејством дроге ножем убио своју девојку. Признао је злочин, па је чекао суђење са слободе. На тој условној слободи се предоизирао и умро ‘79.
88
ИНДЕКС AC/DC 85 Alice Cooper 79 B.B. King 16 Bad Company 53 Beatles, The 20 Billy Cobham 70 Billy Joel 73 Black Sabbath 59 Bob Dylan 39 Bob Marley 69 Bruce Springsteen 80 Chicago 66 Chuck Berry 13 Cream 30 Creedence Clearwater Revival 25 Crosby, Stills, Nash & Young 57 David Bowie 78 Deep Purple 58 Doors 42 Elton John 64 Elvis Presley 19 Emerson, Lake & Palmer 63 Eric Clapton 28 Fleetwood Mac 22 Frank Zappa 37 Free 52 Genesis 77 Grand Funk Railroad 49 Grateful Dead 23 Guns N' Roses 89 Hair 32 Iron Butterfly 48 J. J. Cale 71 Janis Joplin 41 Jeff Beck 31 Jefferson Airplane 24 Jethro Tull 67 Jimi Hendrix 40 92
Joan Baez 38 Joe Cocker 34 John Lee Hooker 15 John Mayall 27 King Crimson 62 Led Zeppelin 61 Leonard Cohen 65 Melanie 50 Mike Oldfield 75 Miles Davis 18 Muddy Waters 14 Peter Frampton 74 Pink Floyd 43 Procol Harum 55 Queen 68 Ray Charles 17 Rod Stewart 72 Rolling Stones, The 21 Santana 56 Sex Pistols 87 Simon & Garfunkel 51 Steely Dan 82 Stevie Ray Vaughan 81 Stevie Wonder 55 Supertramp 83 Ten Years After 71 The Allman Brothers Band 34 The Who 36 Tina Turner 35 U2 86 Uriah Heep 60 Weather report 84 Woodstock 46 Yardbirds, The 26 Yes 76 ZZ Top 70 Рок фестивали 44
Oliver Kne`evi} Rock Barock Мала рок енциклопедија
Издавачи Београдска издавачко-књижевна задруга Оливер Кнежевић
За издавача Оливер Кнежевић
Штампа Каргановић – Београд
Тираж 1.000
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 78.071.1/.2:929 78.011.26 КНЕЖЕВИЋ, Оливер, 1959 Rock Barock : мала рок енциклопедија / Оливер Кнежевић. - Београд : Београдска издавачко-књижевна задруга : О. Кнежевић, 2013 (Београд : Каргановић). - 84 стр. : фотогр. ; 30 cm Тираж 1.000. ISBN 978-86-88951-21-0 a) Рок музичари COBISS.SR-ID 204174604