Biblioteka
Nemu{ti jezik Kwiga prva
Urednik biblioteke Nemawa Mitrovi}
Mikailo Bodiroga
ROMAN S LULOM
Beograd, 2009
CADICI
oramo {to pre prestati da tro{imo prekrasnu {arenu municiju zasejanu iskovanu u na{im najlep{im kadionicama topionicama gde se topi olovo za oru`je za gatawe za suze. Neverovatna je sre}a `iveti u kraju u kom prostitutke provode detiwstvo, u kraju gde devoj~ice u ga}icama gaje sirup od koga ~etvrtak postaje petak a april maj. I gde na krovovima jesewih ku}a te iste devoj~ice koprcaju krila najedrena staklom, podi`u}i majsko stepeni{te u peni, opnokrile vile, u tom surom ~asu skrabuqenog leta, ~itav mle~ni sat. 7
Mikailo Bodiroga
Da sam ja devoj~ica, ta devoj~ica bi mami rekla jednu ru`nu pesmicu, koja nije lepa: - Sa bora za `abe, duwasto i zumbulasto miri{u kihotwaci, kihotine. O, ko }e kihnuti uz to? ^im prole}e o`ivi zdence mastila, obe}avam! U tom na{em kvartu, sa kapuqa~ama preko senki, milicajci nad devoja~kim grobovima podi`u klackalice, klepsidre u kojima umesto peska curi sunce. A mi? @rtvovawem dece, nagorelim makazama, mo`emo milicajcima dosa|ivati celo jedno popodne na prozoru, ili crtaju}i ih po bubama. Tramvaj pun cadika, ako to vidi, zgranut, skliznu}e sa {ina i u{uwati se u na{u sobu. I jedan cadik }e celu no} spavati na sedi{tu do mog kreveta. Divizije cadika prolaze kroz pozori{ta u senci brestova, plavi svra~ak im se ruga: - Crni kristal - divqa leptirica, kad su sasvim, sasvim malo umirali. Kalup krvi pod zubima. 8
Cadici
Cadik hr~e sme{ne predele oka dva od sme|eg kamena, predele koji zastiru snovima ulicu kestenova pod prozorima {to pijuckaju, jednu za drugom, ~a{ice majskih neona. Napoqu, usahlo i sumanuto, sunce odlazi preko brda, u ko~ijama zla}anim, lav u krilu, krunica i sve to. Kri~e sakate zastave i jedna sne`na krava, za razvu~ena pokolewa ma{tskih roditeqa. A septembar i avgust ve} se igraju zelene ma{inke. Kad budu zvezde romiwale, bi}e tu celo besmisleno more, jedno topqeno srce pred kojim tama {iri svoje nosnice - o~i na{e koje nam posle potmulo podrhtavaju u jezeru zamra~ene sobe. - Ko ima stra{ni glas i trebi ti{inu? Hrast je oki}en ze~jim ko`ama, ovce teraju svoje bogiwe na pa{u, u sme{ne predele, kopqa su u na{im trbusima kao sadnice na ogolelim padinama, zoolo{ki vrt povra}a na na{e glave, foke, patke, pavijane i kuni}e - nije mi ba{ jasno koliko ja imam godina. Zanimqivo }e biti 9
Mikailo Bodiroga
ako sam beba ili starac. Znam samo da mi je `ao {to ne mogu da porazgovaram sa Isusom - starcem; zato }e mi moj ro|eni ro|endan za ro|endan pokloniti kutijicu za seme, da ne izraste sva{ta, ako se seme moje prospe, kao objava za ratare, u snu ili u oku, od avgusta do meseca. Barice oko moje lude glave pune su punoglavaca iz ~ijih usta izlaze maju{ne `abe, u tolikom broju da pune okeane, tvore}i od wih ka{u. Usput, `abe jedu samo vrapce i morske pse, i sve umiru u trenu kad umre bilo koja od wih. Da da, moja mala Svelice! Tamni Ko{utwak je tvoje blago me|uno`je. Topli park koji vapi i guta nebo ki{om, prah slepog goluba. Plu}a su ti natopqena mastilom, izviwavam se: bio sam alergi~an na tvoje o~i i smeh, bogoboja`qiv u toploti prestolonaslednika, grimiznih stolica i torti, ne`no `va}u}i ze~je u{i `eleo sam da ubijem svoju du{u jednog martovskog popodneva, u toplom vunenom xemperu, ili u zamu}enoj reci. 10
Cadici
@eleo sam to i pre, sa dve kofe `icom da ise~em vene, i napunim kofe. Kojima bi zalili vrt. @eleo sam skok sa obale mosta, u rasvetqenoj no}i, kad most jeste reka! Ali, sa suzama u galopu vratila se krv u grlo, i muzika je bila ultramarinska, i veverica me je posetila, i svekoliki Bog. Jedini odgovor bio je, da sam to ba{ ja tamo, za~aran u crne cipele. Na granici prenera`ene {ume, ugro`en do smrti sopstvenim svrabom, u`asnut svojom utrobom, otkucavam kap po kap vrele trni}e krvi, smr~eve sene. Da da, jeste tako. Ja zadajem san. Ko {tit neki ratni~ki. O, daleke planine, nebesa i mora! Odali ste me poto~i}u srebrne rakije. Voda qubi moje koleno, i skriva se. I na planini, talasima plavi vrh, tamnoplavo slovo Q, osipa moj `ivot do dna. Svojim snenim muzicirawem, bude nas, mene i plave jari}e, iz kolibe u koju jutrima svra}aju de~aci, bude nas pili}i iz kolibe, oku`eni groznom stra{}u ona11
AMILIO
neg je od rana jutra padao na Amazon. Amilio vidi koliko je grozno otkriti da nema ni dana, ni meseci, ni godina, i da je novembarsko jutro u suncu sad isto {to i reska te~nost u zelenim bocama, isto {to i muzika u ogledalima; {ta god da uradi ovo zrnce, ispravno je - vaseqena je u stvari smeh. A ja ne bih da budem lud kao vetar, ali, ponekad postojim upravo na takav, neuhvatqiv na~in. Poznajem stvari i sa te druge strane, iznutra. I zvezde, i julski smeh. Zato sam tog ~etvrog novembra video haos. 25
Mikailo Bodiroga
Lebdeo je na metar iznad zemqe, tik ispred mene, mali haos. Bio je to pravi, pravcati haos! Avgustled, `ute breze, medved sabojan... Wegovo ro|ewe pretvorilo nas je sve u tigrove, i u jednu drevnu skazaqku nad pticom. O~i su nam se za~as zbile u {i{arku. Amilio, ~uvar magacina crvenih lavora, po~eo je da sipa junsku supu s krova, pravo na nas. Sipao ju je u no} novembarsku dugu za tri vatre drva. I u zoru, na grudi nam je s no}i navejala bela pena. Amilio, zgro`en, re{i da uplete {aku snega u iglice ~etinarske i da je odmah sipa, kao belu {oqu soli, u ru`e zavetne. Da im krv za minut na glave nam sva iskapqe. Pa da s jutrom, u toj ludoj plimi krvi ru`a, na obali, oko Amilija u potoku rone blistavi balkoni, sve kroz ribqa jata, da im no}na duga bude znak nad kolajnama, na u{ima riba kao na usnama. Ali, istog trena vrtlog zvezda odvu~e nas u centar neba, i to ispred cele ~ete ba{ mene i Amilija, kao lude ptice iznad mora. 26
Amilio
Okre}e se Amilio, pa mi ka`e: - Ovde }e jednog dana biti sunce! Da sam pun para, nosio bih crni mantil i crne ~izme, zvao bih se Oleander i trovao bih devoj~ice kad je srebrn mesec. Bio bih car i osmeh, dok me ne istrebe! Ja mu na to ka`em (a usne mi {umski med i oleander): - To, da }e ovde jednog dana biti sunce, to je stvar mode! I belim prstima obrazla`em mu celu zaveru detiwstva i moje veliko, zlatno pleme. Topi se Amilio od svile za prole}e. Od wega, osta}e mi no} da u woj ru{im mostove i ve{am sestre; srce detiwstva pada na Amiliove ve|e i navodi, sasvim bele metale, posa|ene na rub snega, u pti~je vagine. Datume srce to ne talo`i, jer su ugovori tek, te{ki lawski sneg. A nakot, nakot ven~ava zbog Amilija svoju princezu za oblak prepun duge - nemogu}i acedion plavi, bedan. I eto, tako po~iwe haos, kao {to se i svemir, kap po kap spu{ta u san; zri27
KRINKE
relice, evo dolazi jesen. Drve}e po~iwe da pla~e `utim i rumenim suzama. U planini gore vatre, u no}i, u snegu. Stari, truli pawevi. Polako no} re`e. Sve {to takne ra{~iwava u prah. Vukovi koji izviru iz mraka su, kao i zalazak sunca, crveni i stra{ni. @ivotiwe uhode planinsku du{u. U lelujava jutra, u svaki dom sti`e neumorni umetnik mraz. 35
Bele{ka o pripoveda~u
Mikailo Bodiroga (1965) objavio je kwige pri~a:
Roman o jeremi~ku Kwi`evna omladina Srbije, Pegaz, Beograd, 1994.
Kvadrilion Narodna kwiga, Alfa, Beograd, 2003.
Vo{tane bojice Kwi`evno dru{tvo “Sveti Sava”, Svetske sveske, Beograd, 2004.
Mace Kwi`evno dru{tvo “Sveti Sava”, Svetske sveske, Beograd, 2006.
97
Sadr`aj
Cadici 5 Amilio 23 Krinke 33 Halkioni 45 Cijanide 69 Bele{ka o pripoveda~u 97
Mikailo Bodiroga ROMAN S LULOM Biblioteka Nemu{ti jezik Kwiga prva Izdava~i Udru`ewe srpskih izdava~a Beogradska izdava~ko-kwi`evna zadruga Za izdava~a Pero \ur|evi} Oliver Kne`evi} Slike na koricama i iluminacije Nemawa Mitrovi} [tampa Karganovi} d. o. o. - Beograd Tira` 500
CIP