Оливер Кнежевић - Стилови намештаја

Oliver Kne`evi}

STILOVI NAME[TAJA

Beograd, 2012

Predgovor

U ovoj kwizi prikaza}emo Vam stilove name{taja od po~etaka civilizacije do modernog doba.

Name{taj jo{ od anti~kih vremena nije imao samo funkcionalnu vrednost, ve} je predstavqao kulturni i civilizacijski izraz dru{tvenih prilika. On je jedan od izraza likovne umetnosti kojim se kroz svakodnevnicu oslikava duh vremena u kom je nastao.

Tako se, posmatraju}i celokupan razvoj stilova name{taja, mo`e videti kako se smewuju dva razli~ita pristupa dizajnu name{taja: klasicisti~ki i romanti~ni.

Klasicizam, koji vu~e korene iz anti~kih vremena odlikuju simetri~ne linije, ozbiqnost i otmen izgled, strog i uravnote`en oblik. Najboqi primer klasi~nog stila u dizajnu name{taja je name{taj sedamnaestog veka u doba baroka.

5

Romantizam nasuprot klasicizmu, svojim izgledom kao da poziva na radost, strast, humor i pokret. Rokoko stil name{taja iz osamnaestog veka je najboqi primer romanti~nog pogleda u ku}ni dekor.

6

SUMER – NAJSTARIJA CIVILIZACIJA

Nau~nici smatraju da je prvi ~ovek nastao pre oko dvesta hiqada godina u Africi. Narednih sto pedeset hiqada godina je napredovao i migrirao, pa je pre ~etrdeset hiqada godina naselio Evroaziju i Okeaniju.

Do pre deset hiqada godina, qudi su bili lovci i sakupqa~i, a onda su po~eli da se bave poqoprivredom i pripitomqavawem `ivotiwa, pa su tako nastala i prva naseqa. Pronalaskom metala, po~eli su da proizvode vi{e, pa se razvila i trgovina i saradwa, {to je dovelo do stvarawa slo`enih dr`ava.

Po ameri~kom misliocu Vilu Djurantu, za jedno dru{tvo se mo`e re}i da ~ini zasebnu civilizaciju onda kada ima svoju ekonomiju, posebnu politi~ku organizaciju, izgra|enu moralnu tradiciju i kada je potrazi za znawem i umetno{}u.

7

Najstariju takvu visoku civilizaciju uspostavio je narod Sumera pre {est hiqada godina u Mesopotamiji (na teritoriji dana{weg Iraka).

Oni su gradili velike gradove, hramove, ustanovili robovlasni~ke odnose, razvili su prvo pismo, sistem mera, kalendar...

Ku}e Sumeri su ku}e zidali od }erpi~a – nepe~enih cigala koje se prave od blata su{enog na suncu.

U prizemnim ku}ama su `ivele zanatlije i sitni trgovci, a vi{e klase, kao {to su sve{tenici i veletrgovci, imali su ku}e na sprat.

Ku}e su zidali tako da u sredni gra|evine ostane dvori{te, odakle su prostorije dobijale dovoqno vazduha i svetla.

Sobe na spratu bile su previ|ene za spavawe i imale su balkone du` celog dvori{ta. U prizemqu su bile sobe za prijem gostiju.

Imali su posebno izdvojene kuhiwe sa ogwi{tem, i kupatila koja su imala odvod za otpadne vode.

8

Name{taj Name{taj je bio jednostavan. Koristili su niske stolice i stolove. Za ostavqawe stvari koristili su sanduke, kojih je bilo po nekoliko u svakoj ku}i. Krevete su ponekad koristili, ali su naj~e{}e spavali na prostirkama na podu.

Dvorski name{taj je bio detaqno ukra{en, reqefima, a nogare name{taja ra|ene su u obliku `ivotiwskih {apa. Bio je i elegantno presvu~en.

Sumeri su nestali pre oko ~etiri hiqade godina, me{awem sa semitskim narodima– Asircima, Arapima, Jervrejima... ali je ba{tina koju su ostavili za sobom postala osnov za razvoj civilizacija do danas.

9

DREVNI EGIPAT

Krajem ~etvrtog milenijuma pre na{e ere na prostore dana{weg Egipta po~eli su da se doseqavaju semitski nomadi i pod wihovim uticajem mno{tvo malih dr`avica se ujedinilo u jedno jedinstveno carstvo na ~ijem ~elu je bio faraon, apsolutni vladar, vrhovni sudija i vojskovo|a.

Odli~ne trgova~ke veze, bogata poqoprivredna proizvodwa omogu}ena sistemom kanala za navodwavawe, stvorili su bogatu dr`avu u kojoj je procvetala kultura – kwi`evnost, medicina, matematika i astronomija.

Ku}e Postojala je ogromna razlika u `ivotnom standardu izme|u bogatih i siroma{nih.

Ku}e siroma{nih zidane su od }erpi~a ili su pravqene od asure koja je premazivana glinom. Imale su dnevnu sobu, spava}u sobu i kuhiwu sa mo`da jednim ili dva podruma za skladi{tewe.

11

Ku}e bogatih su bile mnogo slo`enije.

Zemqi{te za zidawe je bilo ograni~eno, jer je ono u blizini vode bilo potrebno za poqoprivredu, pa su ku}e zidali na sprat.

U prizemqu se u prostorije ulazilo iz centralnog dvori{ta. Tu su se nalazile pekara, pivara, kuhiwa i spava}e sobe za poslugu. Na prvom spratu su se nalazile gostinske i poslovne prostorije, a na drugom je bio porodi~ni stambeni deo. Krov ku}e je bio ravan i ~esto je kori{}en za spavawe u toplim i suvim no}ima.

Egip}ani su posebno vodili ra~una o svojim vrtovima, koji su bili zasa|eni cve}em i hladovitim drve}em. Vrtovi su izgledali otmeno i elegantno, obavezno su imali bunar, a ~esto i bazen.

12

Name{taj Kako su Egip}ani verovali da stvari mogu da se koriste u zagrobnom `ivotu, u zatvorene grobnice su ostavqali i delove name{taja. Topla i suva klima Egipta omogu}ila je da mnogi od wih ostanu o~uvani kroz vekove i u dana{we vreme su to vredni muzejski eksponati.

Istorijski gledano, civilizacija anti~kog Egipta se deli na tri perioda: staro kraqevstvo, sredwe carstvo i novo carstvo.

Iz perioda starog kraqevstva ima najmawe sa~uvanih komada name{taja, pa se predstava o wemu mo`e ste}i sa slika koje datiraju iz tog perioda. Sa wih vidimo da su koristili razne komade name{taja kao {to su klupe, hoklice, naslowa~e, zatim stolove, krevete i kau~e, a od sandu~astih komada komode i ormane.

Lepota u name{taju Starog kraqevstva iskazivana je pre svega kroz oblik i propor13

Otkri}e Tutankamonove grobnice 1922. svojim sadr`ajem pokazalo nam je bogatstvo i usavr{enost majstora koji su pravili name{taj sa rezbarijama i intarzijama i inkrustacijama.

Stolice Stolica je bila naj~e{}i deo name{taja u egipatskom domu. Zanimqivo je da su Egip}ani izmislili stolicu na sklapawe. Ovaj tip stolica su ~esto koristili vojni komandanti na terenu, pa su tako postale statusni simbol, i zato su bile bogato rezbarene i ukra{avane.

Naslowa~e Za ukra{avawe ovog dela name{taja bogati Egip}ani nisu {tedeli ni novac ni majstore. Oblagali su ga zlatom (inkrustacije), a u wega umetali (intarzije) slonova~u, nakit i drago kamewe.

15

Delovi naslowa~a su ~esto rezbareni tako da imaju oblik `ivotiwa. Stope su ra|ene u obliku lavqe {ape ili stope krokodila, a ponekad su cele nogare i stopa rezbarene tako da li~e na noge gazele. Rezbarije su obi~no bile u motivima cve}a, `ivotiwa ili ptica. Sedi{ta su naj~e{}e izra|ivana od pletenog rogoza, a preko wih su, da bi se dobilo na udobnosti, postavqani jastuci.

Kreveti Nogari kreveta su gotovo uvek bili izrezbareni u obliku `ivotiwskih stopa – papaka ili {apa. Pravqeni su da budu pod blagim nagibom, tako da je glava spava~a bila malo uzvi{ena, a zavr{avao se uzdignutim podno`jem. Neki kreveti su imali i uzglavqa, koja su pokrivana jastukom ili drugim mekim materijalima.

16

Kov~ezi Kov~ezi su bili va`an deo spava}e sobe. Bili su bogato ukra{eni i kori{}eni su za razne namene: velike komode za ~uvawe predmeta za doma}instvo i platna, sa malim odeqcima za kozmetiku, minijaturni kov~e`i}i sa kliznim poklopcem i fijokama u kojima se dr`ao nakit.

Stolovi Stolovi su tako|e va`an deo egipatskog name{taja. Koristili su ih za jelo, pisawe i igrawe igara. Obi~no su mali i lako prenosivi.

Povr{ine stolova su ~esto ukra{avane intarzijama slonova~e. Nogare su rezbarene, oblagane zlatom i sa intarzijama slonova~e.

Dekor Egipatski ku}ni dekor bio vrlo prefiwen. Plafoni su bojeni, zidovi ukra{eni freskama, draperijama, natpisima, a podovi su zastrti prostirkama. To je bio okvir za kitwast name{taj i ukrase. Zlatna, plava, crna, crvena i naranxasta boja su dominirale.

17

Uticaji Po~etkom 19. veka, Napoleon je izvr{io vojni pohod na Egipat. Tada je bio fasciniran drevnim egipatskim dizajnom i dekorom i po~eo da oprema svoje prostorije u tom maniru. Ovaj na~in dekoracije je postao izuzetno popularan u Francuskoj, pa je tako nastao stil koji danas zovemo Ampir (Empire), koji se pro{irio i celom Evropom. To je bio i po~etak neoklasi~ne ere u oblasti dizajna name{taja.

18

STARA GR^KA

U anti~koj Gr~koj su nastale prve dr`ave u Evropi. Ona je kolevka evropske civilizacije, kulture i umetnosti. Najve}i osvaja~ tog doba, Aleksandar Veliki, kome je, da se podsetimo u~iteq bio Aristotel, 333. godine pre n.e. osvojio je Egipat. Ovo osvajawe je (kao i mnoga pre i posle toga) u~inilo da visoka egipatska civilizacije ostvari veliki uticaj na osvaja~e, pa tako i na gr~ki svakodnevni na~in `ivota.

Ku}e Bogati Grci zidali su ku}e sli~no Egip}anima. U sredini ku}e se nalazilo dvori{te sa kolonadama, iz kog se ulazilo u sve prostorije.

Dvori{te je bilo podeqeno u dva dela.

U prvom delu dvori{ta, gde se obi~no nalazio mali Zevsov oltar, porodica je provodila najve}i deo vremena. Tu se po lepom vremenu 19

vane kline, sa visokim uzglavqem, koje je slu`ilo i kao naslon, da bi udobnije moglo i da se sedi u krevetu. Ovi divani su pravqeni od drveta i bili su elegantno tapacirani, a nogare su ~esto izra|ivane od bronze livene u oblik `ivotiwskih nogu. Bili su postavqani du` zidova, a pored wih su bili mali stolovi na kojima se dr`ala hrana i pi}e.

Stolice Solice su u ranom periodu gr~ke civilizacije bile dosta retke. Imali su fiksirane, nepomi~ne stolice i koristili su stolice na sklapawe, koje su se koristile samo u sve~anim prilikama. Kasnije su razvili stolice za svakodnevnu upotrebu sa zakrivqenim naslonima i nogarima. [kriwe Ormari i police su Grcima bili nepoznati. Za ~uvawe stvari su koristili komode razli~itih tipova i veli~ina, koje su naj~e{}e 22

ANTI^KI RIM

Rim su prema legendi osnovala 753. godine pre n.e. dva brata Romul i Rem, za~eti od jednog starog boga i jedne robiwe. Po ro|ewu, ostavqeni su na obali reke Tibar, gde ih je usvojila i podigla vu~ica. Kako god bilo, zna se da su Rimqani priznavali vlast Etruraca, starog italskog naroda do 510. godine pre n.e, kada su prognali posledweg etrurskog kraqa, i uspostavili republiku. Do 272. god pre n.e. Rimska republika je postala gospodar cele Italije, i nastavqaju}i da pro{iruje svoje teritorije, 30. godine pre n.e, za vreme Oktavijana Avgusta, republika je kao dr`avno ure|ewe prestala da postoji i progla{eno je Rimsko carstvo koje se prostiralo na sva tri poznata kontinenta.

Kultura starog Rima bila je najpre pod uticajem Etruraca, od kojih su primili mnoge obi~aje (Etrurci su izmislili togu), verovawa 25

(vrhovnog boga Jupitera i na~in zidawa hramova su preuzeti od Etruraca), da bi kasnije, {ire}i granice potpali pod uticaj helenizma. Naime, Grci su imali svoje kolonije u ju`noj Italiji, pa su Rimqani od wih primili pismenost, kasnije i religiju (Jupiter je izjedna~en sa gr~kim Zevsom i sl.), i upoznali su i usvojili helensku filozofiju, kwi`evnost, umetnost, nauku... pa tako i svakodnevni `ivot, ku}e i name{taj.

Rimsko carstvo je svojim {irewem prenosilo helenizam {irom Evrope, pa se tako mo`e smatrati kolevkom koja je odgajila modernu civilizaciju. Nesporni su i autenti~ni dopri-

26

malom prostoru. Tako su obi~ni gra|ani naj~e{}e `iveli u vi{espratnim zgradama, koje su mogle imati i po {est, sedam spratova, takozvanim insulama, koje su bile prete~e na{ih dana{wih stambenih blokova. Kako su gra|ani najve}i deo dana provodili napoqu, po javnim zgradama, mestima za razonodu i parkovima, nisu mnogo pridavali pa`we svojim stanovima, koji su im slu`ili samo da prespavaju i u wima pri~uvaju ne{to imovine koju su posedovali. Insule su bile gra|ene uglavnom od drveta, tako da je opasnost od po`ara stalno pretila. Zato su u rimskim gradovima obavezno postojali vatrogasni odredi, i dawu i no}u spremni za ga{ewe eventualnih po`ara.

Domovi bogata{a bili su izvan gusto naseqenih oblasti grada.

28

U wihove ku}e ulazilo se direktno sa plo~nika ulice kroz mali ulaz koji je vodio u predvorje. Ulazna vrata i kapije su bogato rezbarene i oblagane bronzom sa pozlatom ili masivnom bronzom. Pod u predvorju je ~esto ra|en u mozaiku.

Iz predvorja se ulazilo u prvo dvori{te zvano atrijum. Atrijum je bio natkriven sa sve ~etiri strane i tu su se nalazile male privatne sobice. U sredini atrijuma se nalazio bazen za sakupqawe ki{nice.

29

bilo za odmor, rad ili dok su jeli. Imale su ~etiri normalne nogare.

Klupa bez naslona se razlikovala od stolice samo u tome {to je imala sedi{te za vi{e osoba. Klupe su kori{}ene u senatu, u sudovima za porotnike, de~ake u {kolama...

Solium je bio naziv za posebnu stolicu sa naslonom, koja je bila sme{tena u atrijumu. Imala je visok naslon i sna`ne rukohvate, a sedi{te je bilo toliko visoko da se pred wom moralo nalaziti uzvi{eno podno`je da bi se selo. U ovoj stolici gospodar ku}e je primao poslovne posete.

Katedra je bila udobna stolica bez rukohvata, sa naslonom zako{enim unazad. ^esto su je koristili predava~i u {kolama retorike, pa je tako i nastao pojam 'ex-cathedra' za autoritativne izjave.

Ni solium ni katedra nisu bili tapacirani, ve} su na wih postavqani bogato ukra{eni jastuci i pokriva~i.

32

Sto~i}i Rimqani su mnogo voleli sto~i}e i koristili su ih za raznorazne svrhe, na wima su dr`ali lampe, razne ukrase... Bili su bogato rezbareni i ukra{avani, a i oblici su varirali od okruglih do ~etvrtastih.

Izra|ivani su od razli~itih materijala, od tvrdog drveta, punog ili furniranog pa i od plemenitih metala. Najceweniji su bili okrugli stolovi napravqeni od popreko prese~enog stabla limuna.

I nogare i povr{ina sto~i}a bili su ukra{eni rezbarijama i intarzijama.

Svaka vrsta sto~i}a je imala i posebno ime. Monopodium je sto sa samo jednim nogarom, a koristi da na wemu stoji lampa ili toaletni pribor. Abakus je bio sto sa pravougaonom plo~om koja je na obodu bila uzdignuta, a kori{}en je za dr`awe tawira i posu|e, umesto dana{wih kredenaca. Sto~i} zvani delfika stajao je na tri noge.

34

Poseban je bio i trpezarijski sto je u triklinijumu, kako su zvali trpezariju, koji je ~esto izra|ivan od betona, a ~ija je gorwa povr{ina bila oblo`ena poliranim kamenom ili mozaikom.

Krevet – lektus Krevet je bio najva`niji deo rimskog name{taja. Rimqani su u lektusu spavali, sedeli, odmarali se, jeli, pisali... ~ak su i u~enici u bibliotekama pisali le`e}i, oslawaju}i jednu ruku na rukohvat i u woj dr`ali kwigu, a drugom rukom pisali. U trpezarijama je imao stalno mesto – nije se pomerao.

Osnovu lektusa je ~inio drveni ram na kom su le`aj ~inile ukr{tene ko`ne trake preko kojih su postavqani du{eci puweni perjem ili vunom.

Jedan kraj lektusa imao je rukohvat, imao je uzglavqe, prektiven jastucima i jastu~i}ima i prekriva~em. Nogare su bili posebno ukra{avane intarzijama od korwa~evine ili slonova~e, ili su inkrustirane plemenitim metalima. Delovi 35

SREDWI VEK

Rimski car Konstantin, koji je vladao u prvoj polovini IV veka prihvatio je hri{}anstvo kao zvani~nu religiju. Zbog ~estih upada i napada varvara na teritoriju rimskog carstva, zbog lak{e odbrane i upravqawa, odlu~io je da podeli carstvo na Zapadno, u kome je glavni grad ostao Rim i na Isto~no. Za prestonicu Isto~nog carstva podigao je nov grad na mestu davno razru{enog anti~kog grada Vizantiona, koji se nalazio na Bosforu. Ovaj novi grad trebalo je da postane novi Rim. Grad je nazvan Konstantinopoq, mi smo ga nazvali Carigrad, a Turci ga danas zovu Istambul.

Sredwi vek podrazumeva period od pada posledweg rimskog cara 476. do pada Carigrada 1453.

Sudbine `iteqa podeqenog carstva bile su razli~ite.

39

Zapadna Evropa Germanska plemena su 476. kona~no u{la u Rim i razorila ga, i tako je teritorija ~itavog Zapadnog rimskog carstva ostala bez vrhovne vlasti i uprave. Cela Evropa je postala popri{te neprekidnih ratova, ne vi{e izme|u razli~itih naroda, nego sada izme|u gospodara koji su se borili za pro{irewe granica kojima bi vladali. Narod je zato ~esto bio u selidbama, ili be`e}i od sukoba, ili u `eqi da pomogne borbu gospodara kojeg bi sami izabrali. U skladu sa takvim na~inom `ivota, qudi su bili primorani da svoju imovinu prilagode tako da bude lako prenosiva a da uz to pru`i maksimalnu za{titu od hladnih zima.

Dom Name{taj u domu sredwevekovnog seqaka svodio se na sto i krevet. Bilo je tu nekoliko jastuka, prostirki i draperija koje su slu`ile da sa~uvaju toplotu.

40

Za stolom su se gospodari i sluge okupqali i svi zajedno obedovali. Prvobitno sto je bio postavqen samo na paweve, da bi vremenom po~eli da prave sklopive stolove sa nogarama u obliku slova “H�, {to je omogu}avalo da ovaj deo name{taja postane prenosiv i jednostavan za transport.

Tekstil je bio najva`niji materijal sredwevekovnog doma. Lagan, prenosiv i vi{enamenski, tekstil je mogao da bude zid {atora, pregradni zid, podna obloga ili krevet. Obojena platna davala su `ivotnost u tami wihovih improvizovanih domova bez prozora, koje su zamewivali kapci za za{titu od spoqnih vremenskih uticaja.

Name{taj je naj~e{}e izra|ivan od hrastovine, jer je ona ~vrsta i izdr`qiva, a bilo je lako dostupna. Najva`niji komad je bio kov~eg.

On se mogao koristiti za pakovawe stvari kada se mewalo mesto boravka, ali je mogao da poslu`i i kao sedi{te, sto, krevet...

41

Karolinzi U svim tim previrawima, na teritoriji dana{we Nema~ke frana~ki kraq Karlo (osniva~ dinastije, kasnije nazvan Veliki) uspeo je da pro{iri granice svoje dr`ave i ujedini teritorije gotovo cele zapadne Evrope (osim Engleske). Vladao je dugo, od 742-814. Godine 800. se krunisao se za cara Rimskog Carstva. Za vreme wegove vladavine u Evropi je do{lo do privrednog procveta, uveo je feudalizam, poreski sistem (danak), prevodio pokorene narode u hri{}anstvo, razvijao {kolstvo i umetnost.

Za vreme wegove vladavine postavqeni su osnovi za razvoj sredwevekovne umetnosti, a dvorski name{taj je postao bogatiji.

42

Trpezarijski sto je bio veoma veliki, pravougaonog oblika, sa nogarama koje su skulpturalno rezbarene u obliku `ivotiwa, po ugledu na gr~ke i rimske.

Krevet je bio najva`niji komad name{taja u karolin{kim ku}ama. Kako u to vreme spava}e sobe nisu bile zasebne, privatne prostorije, krevet je bio deo name{taja koji je odra`avao bogatstvo. Bio je postavqen na visoke nogare, imao je tokareno uzglavqe i podno`je, a bio je okru`en tkaninama koje su bile bogato i detaqno ukra{ene i vrlo skupocene.

Du{ek je ispuwavan slamom sve do XIV veka, kada je slamu zamenilo perje. Prekrivan je dekorativnim tkaninama.

Nova prostorija koja se pojavila u doba Karolinga bila je biblioteka, pa se se tu pojavili i novi komadi name{taja. Pisa}i pribor bio je ~uvan u posebnom kov~egu koji je sa gorwe strane imao pokretni 43

Istok – Vizantija Isto~no rimsko carstvo – Vizantija, uspela je da se odr`i uprkos pretwama i napadima i sa evropskog zapada i sa azijskog istoka. Ona je ostala bastion civilizacije i ostala je jedina kulturna i civilizacijska spona sa ranijim civilizacijama. Dok su umetnost, arhitektura, obrazovawe i kultura bili izgubqeni u zapadnoj Evropi zbog borbe za opstanak u svetu haosa zara}enih plemena i pqa~ki osvaja~a, u Vizantiji su kultura, umetnost, matematika i druge ve{tine cvetala i rasle u relativnom miru ovog velikog carstva.

Umetnost Umetnost vizantije bila je pod uticajem i istoka i zapada. To je najlak{e uo~iti u arhitekturi – na gra|evinama su od Grka i Rimaqana usvojili torweve, na koje su postavili kupole – specifi~nost istoka. [to se likovne umetnosti ti~e, udaqili su se od rimske trodimenzionalne skulpture i 45

posvetili se slikawu na ravnim povr{inama. Religija je imala sna`an uticaj na likovnu umetnost – naj~e{}e prikazuju qude i an|ele, i obi~no su religioznom kontekstu. Tehnike u proizvodwi stakla sa pozlatom su podignute na veoma visok umetni~ki nivo, a tehnikom mozaika stvorili su dela izuzetne lepote.

Name{taj Narodni name{taj u Vizantiji bio je oskudan. Ku}e su bile dosta sku~ene, pa je name{taj bio lake gra|e i zgodan za pomerawe, da bi se wegovim uklawawem dobio dodatni `ivotni prostor.

Komode su naj~e{}e imale brave koje su se mogle zakqu~avati. Stolice na sklapawe su bile popularne i izra|ivane 46

su u potpunosti od drveta, u kombinaciji drveta i tkanine, a ponekad i od metala. Sklopivi stolovi su se tako|e mnogo koristili, jer su se lako sklawali kada se ne koriste. I kreveti su ponekad bili na rasklapawe na nosa~ima, ili su to bila jednostavna podesti za spavawe, a ponekad ramovi preko kojih je nategnuto platno.

Name{taj u crkvama i palatama, s druge strane, izra|ivan je od punog i te{kog drveta, projektovan da traje i da zauzme dosta mesta. Iz tog perioda sa~uvan je presto kraqice Marije, koji je ve{to istokaren i bogato rezbaren. U naslonu je intarzija srebra u kompleksnoj mustri.

Dvorske stolice su bile te{ke, stubaste i izrezbarene, povr{ine stolova ukra{ene intarzijama, isto kao i ormani i kredenci.

Vizantijski name{taj bio je osnova za daqi razvoj name{taja u periodu romanike i gotike.

47

ROMANSKI PERIOD

Romanika je period ponovnog uspostavqawa civilizacije u zapadnoj Evropi posle propasti Zapadnog rimskog carstva. On traje tokom 11. i 12. veka. To je vreme ugledawa i kopirawa anti~kog Rima u umetnosti, arhitekturi i dizajnu name{taja. U po~etku, ove kopije su bile dosta sirovo ura|ene, ali u kasnijim radovima romanska umetnost je dostigla brilijantnost sopstvenog izraza.

Romanska arhitektura najpre po~iwe da se javqa u Francuskoj. Gra|evine su impresivne, masivne, ~vrste. Ona uvodi svodove sa lukovima i potporne stubove, ali nedovoqno znawe matematike i in`ewerstva uslovili su da deluju te{ko. I portali zgrada, pre svega crkava, ukra{eni su masivnim i te{kim ukrasima.

49

Name{taj Obi~ni qudi imali su vrlo oskudan name{taj – grub krevet, ponekad ni to, ve} samo slamnati du{ek na podu, poneki sanduk za ~uvawe stvari i trpezarijski sto, koji je umesto nogara imao tri pawa.

U crkvama i kod plemstva prilike su bile druga~ije. Name{taj je bio kitwast, ukra{en rezbarijama ili oslikan po ugledu na stari Rim. Naj~e{}e teme bili su lukovi i krive, kako u oblikovawu name{taja, tako u rezbarijama. Jednostavni ornamenti u `ivotiwskim i biqnim motivima su tako|e kori{}eni. Name{taj je bio obojen jarkim bojama ne bi li dao malo `ivosti slabo osvetqenim enterijerima.

Stolice sa naslonom i rukohvatima bile su uglavnom namewene va`nim li~nostima, kao {to su episkopi i gospodari.

50

GOTIKA

Gotiski stil u arhitekturi, umetnosti i dizajnu name{taja obuhvata period od 12. do 16. veka zapadne Evrope. To je vreme krsta{kih ratova, iz kojih krsta{i u zapadnu Evropu donose uticaje Vizantije i islama. Name{taj i arhitektura postali su kitwastiji, a tipi~an gotski motiv je o{tar luk.

Name{taj Oblici name{taja su uglavnom bili pravolinijski sa akcentom na vertikalu. Upotreba zakrivqenih linija je bila ograni~ena na stolice na sklapawe.

Name{taj u goti~kom periodu pravqen je uglavnom od hrastovine. Komadi name{taja su bili velikih dimenzija i ~vrste gra|e.

51

Za spajawe okvira za name{taj koristili su rupe u koje su uglavqivali drvene ~epove, a lepak uop{te nisu koristili.

Name{taj je duboko rezbaren, naj~e{}e religioznim temema ili heraldi~kim simbolima, kao {to su grifoni, lavovi ili jastrebovi.

I biqni motivi su tako|e bili zastupqeni, naj~e{}e li{}e vinove loze sa gro`|em, javorovo li{}e, per{un, kres, a motiv qiqana poti~e upravo iz ovog perioda. Uz oslikavawe, pozlatu i intarzije, name{taj je u doba gotike postao kitwastiji nego ikada pre.

Ormari za ode}u, trpezarijski stolovi i stolovi sa fijokama su novi komadi name{taja koji se prvi put pojavquju kao delovi name{taja.

Krevet je bio masivan sa baldahinom sa skupocenim draperijama i prekriva~ima, a postoqa i stubovi su duboko rezbareni. Gorgone, {i{mi{i 52

RENESANSA

Renesansa ili o`ivqavawe klasicizma, odnosno ugledawe na anti~ko nasle|e po~elo je oko 1400. godine u Firenci i brzo se ra{irilo Italijom, a onda i celom Evropom. Bilo je to vreme velikog interesovawa za umetnost stare Gr~ke i Rima.

U periodu rane renesanse Firentinski stolari nisu poku{avali da naprave kopije anti~kog rimskog name{taja, ve} su inspiraciju nalazili u rimskoj arhitekturi, skulpturi i slikarstvu. Uticaj gotike je gotovo sasvim nestao, pa su omiqeni ukrasi imali oblike spirale akantusa kao na dorskom stubu, rozete, i konzole, {koqke, amfora, delfina...

Oko 1490. nastupio je period sredwe renesanse, u vreme Mikelan|ela, kada je dizajn uzeo za motive groteske i fantasti~ne prirode, i uz uti55

U kasnijoj renesansi postaju popularni kov~ezi podeqeni na odeqke i sa fiokama, ukra{eni intarzijama od slonova~e, oraha i abonosa.

Stolice Stolice u 15. i 16. veku u Italiji su bile va`an i najmnogobrojniji deo name{taja.

Naslowa~e su imale visok i vertikalan naslon. Bile su velike o odisale sve~ano{}u.

Pravqene su naj~e{}e od hrastovine ili orahovine. Sedi{te je bilo ~etvrtastog oblika i bez presvlake, ali su kori{}eni jastuci od ko`e, svile ili somota.

58

Stolice na rasklapawe su bile posebno popularne u Firenci i Veneciji tokom XVI veka. Naj~e{}e su izra|ivane od italijanskog oraha, bile su izrezbarene, ponekad i pozla}ene. Naslon i sedi{te su bili od somota ili ko`e, ili su imale drveno sedi{te na koje je postavqan jastuk.

Krajem 16. veka stolice su tapacirali svilom, tapiserijama, brokatom ili ko`om.

Sto Tipi~ni renesansni sto je duguqast i postavqen je na konsolu koja je oslowena na dve bogato rezbarene nogare, koje se zavr{avaju u obliku kanxi ili spirala. Nogare su naj~e{}e me|usobno povezane gredom sa koje idu dodatni podupira~i.

59

FRANCUSKA RENESANSA – LUJ XIII

Francuska renesansa, kada je name{taj u pitawu, po~ela je u vreme vladavine Fransoa I 1515. godine. U francuskom renesansnom name{taju se razlikuju dva perioda, prvi, koji je trajao do kraja vladavine Anrija II i drugi, zreliji, u vreme vladavine Luja XIII (1610 - 1643).

U Francuskoj su u prvom periodu radili italijanski majstori i u dizajn i izradu su preneli svoja, italijanska iskustva, a razlika je bila u tome {to su zadr`ali deo ornamenti~kih motiva romanike i gotike.

U vreme Anrija II francuski name{taj je po~eo da dobija sopstveni oblik, a izraz ukrasa je slobodniji nego u Italiji, sa karakteristi~nim arabeskama, {titovima, spiralama, figurinama, oblicima `ivotiwa, kartu{ima, zakrivqenim {koqkastim oblicima i upredenim stubi}ima.

61

Ukrasi su bili komplikovaniji, detaqniji i vi{e orjentisani prema rezbarewu nego prema ostalim tehnikama ukra{avawa – intarziji i inkrustaciji.

U vreme Luja XIII Francuska je od Italije preuzela primat u umetnosti. @ivot Francuza je postao luksuzniji i potra`wa za finim ku}nim name{tajem je porasla.

Ebonovina je u to vreme bila najotmenije drvo za furnirawe. Uvo`ena je iz Afrike, Madagaskara i Indije. Najboqi stolari u Francuskoj koji su koristili ovo drvo dobili su i poseban naziv – ebonisti.

Francuzi su osvojili i proizvodwu finih tkanina, kao {to su damast, somot, 63

BAROK – LUJ XIV 1643 – 1715

Doba Luja XIV u~inilo je kraj renesansnoj umerenosti i ozna~ilo po~etak baroka, rasko{ne umetnosti, koja je u unutra{woj dekoraciji dala niz najzna~ajnijih stilova name{taja.

65

nika, kwi`evnika, nau~nika i filozofa, u ~ije vreme je Francuska postala prva svetska sila, razvio je jedan od najlep{ih stilova u name{taju. To je name{taj otmenog sjaja i luksuza, bogat i masivan namewen za velike i bogato opremqene prostorije.

Da bi izradu name{taja podigao na najvi{i nivo, Luj XIV je postavio na mesto kraqevskog stolara [arla Bula, jednog od najve}ih ebonista, majstora intarzije, ~iji radovi li~e na briqantne mozaike. Svoje radove je dodatno ukra{avao izvajanim okovom sa pozlatom ili bronzom i rezbarenim pozla}enim ornamentima. Za povr{i stolova i konzola koristio je mermer i granit, a 67

fine tapiserije za tapacirawe. Bul je uspevao da sve ovo bude u savr{enoj harmoniji i postavi vrhunce blistavog sjaja baroka Luja XIV. U su{tini Luj XIV name{taj je bio pravolinijskih, ~vrstih i jasnih oblika. Sa ovim oblicima skladno su povezane zakrivqene linije na nogarima stolica, konzola i stolova. Dostojanstvo, veli~ina, simetrija i uravnote`enost, nagla{eni efekti, ali ne preterano rasko{ni ukrasi i besprekorna izrada su odlike ovog stila.

Name{taj je izra|ivan naj~e{}e od hrastovine, oraha, kestena i abonosa, a ukrasni delovi su ~esto od ru`inog drveta, sandalovine, i drugih egzoti~nih vrsta.

Bogato je ukra{avan pozlatom, duborezom i 68

RI@ANS (REGENSTVO) 1715 - 1723 Luj XV, praunuk Luja XIV, stupio je na presto posle smrti svog pradede sa svega pet godina (Luj XIV je nad`iveo i svoje sinove i unuke).

Zato je Francuskom do 1723. godine upravqao kao regent vojvoda Filip Orleanski, sinovac Luja XIV. Dok je stil name{taja Luja XIV bio pre svega javan i kraqevski, ovo je bila prilika da se razvije stil name{taja blizak aristokratiji, pa u ovom stilu ima vi{e privatnosti i prefiwenosti, namewenog za prostore gde }e se odr`avati kwi`evne ve~eri, kamerni koncerti, male pozori{ne predstave...

71

Komadi name{taja od metala u ovom periodu su dobili na velikom zna~aju. Tu se u proizvodwu ukqu~iju majstori u bronzi i zlatari.

U stilu ri`ans se prvi put pojavquje asimetrija u name{taju: ornamentika na levoj i desnoj strani name{taja nije identi~na. Linija postaje sve krivudavija i tako postaje prete~a rokoko stila – Luj XV.

73

ROKOKO – LUJ XV 1723 – 1774

Vreme vladavine Luja XV Francusku je obele`ilo kao vreme uglavnom mira i prosperiteta. Sam kraq nije mnogo voleo ceremonijalnost i radije se posve}ivao privatnom `ivotu i li~nim zadovoqstvima.

Pred kraj vladavine vodio je rat u koaliciji sa Rusijim i Austrujom protiv Britanije i Pruske. Rat je zavr{en bez pobednika, granice u Evropi su vra}ene na predratno stawe, ali je mirovnim ugovorom izgubio Luizijanu i Novu Francusku u Severnoj Americi, kao i uticaj u Indiji, a sve u korist Britanije. Francuska mornarica je te{ko stradala u ovom ratu. Da bi se osvetio Britaniji za ove gubitke, politi~ki je i materijalno pomagao pobuwenike u britanskim ameri~kim kolonijama.

75

potrebno devet godina da se zavr{i, i taj se komad smatra najuspe{nijim stolarskim radom svih vremena.

Stil Luj XV smatra se najvi{im dometom dizajna name{taja i to je razlog da mu se dizajneri vra}ali tokom narednih vekova.

Va`nu ulogu u razvoju ovog novog stila name{taja imala je madam de Pompadour, qubavnica Luja XV, koja je imala svoj stan u Versajskoj palati. Bila je obrazovana i poku{avala je da prosvetiteqske ideje nametne kraqu. Podr`avala je likovne umetnike i arhitekte u projektovawu name{taja i poku}stva. Na wenu inicijativu kraq je preuzeo kontrolu nad Vensenskom fabrikom por77

celana, kasnije preseqenu u Sevr, koja je postala proizvo|a~ vrhunskog porcelana, koji je nalazio primenu i u ukra{avawu name{taja.

Glavne karakteristike rokoko stila su asimetrija, lako}a, elegancija i do najsitnijih tan~ina pa`qivo odabrani dekorativni akcenti.

Oblik name{taja se zasniva pre svega na krivim linijama, vitkim, i veoma skladnim, a pravougaoni oblici su se nalazili samo tamo gde nije bilo mogu}nosti izbora.

Prav ugao je zaobqen gde god je to bilo mogu}e. Te`ilo se kontinuitetu delova name{taja, {to se najboqe vidi kod stolice, gde delovi kao da isti~u jedan iz drugog.

Zanimqivost kod proizvodwe ovog name{taja je bila ta 78

NEOKLASICIZAM – LUJ XVI 1774 - 1792

Kao i prethodni kraq, i Luj XV je nad`iveo svoga sina, pa ga je nasledio unuk. Luj XVI stupio je na presto u svojoj dvadesetoj godini.

Luj XVI je bio izvanredno obrazovan. Govorio je latinski, nema~ki, {panski, engleski, poznavao je logiku, gramatiku, retoriku, geometriju, astronomiju, istoriju, geografiju i ekonomiju. Poznavao je razmi{qawa enciklopedista, koji su se zalagali za ukidawe privilegija aristokratije i prevelikog uticaja katoli~ke crkve.

Kao i wegov deda, pomagao je ameri~ke koloniste u ratu protiv Britanaca, pa im je tako u pomo} poslao 7.000 vojnika i dao im kredit od sedam miliona dolara. 1983. mirovnim sporazumom u Parizu Engleska je priznala nezavisnost SAD. 83

^etiri puta je poku{avao da sprovede reformu kraqevstva, vratio je prava parlamentu, zabranio kuluk, doneo proglas o toleranciji protestanizma i poku{avao da uvede jednak porez za sve. Kod ovog posledweg posebno je nai{ao na otpor kod aristokratije, koja je navikla da bude povla{}ena.

Usled mnogobrojnih problema nasle|enih od dede, od kojih je najve}i bio prazna dr`avna blagajna i odbijawe plemstva da pla}a porez, 1789. Luj XVI je objavio bankrot dr`ave i sazvao Skup{tinu dr`avnih stale`a.

Podanici francuskog kraqa bili su podeqeni na tri stale`a: sve{tenstvo, plemstvo i tre}i – gra|anstvo i seqa{tvo. Ovu instituciju stale`a ustanovio je jo{ 1302. godine kraq Filip IV. Predstavnici svih stale`a su na Skup{tini iz84

DIREKTORIJUM 1793 -1804

Posle revolucije 1789. u Francuskoj je doneta Dekleracija o pravima ~oveka i gra|anina, kojom su ukinuta feudalna prava: “Qudi se ra|aju i ostaju slobodni i jednaki u pravima. Socijalne razlike mogu biti zasnovane samo na op{toj korisnosti...�. Progla{en je prvi ustav, i Francuska je postala ustavna monarhija. Tri godine kasnije, republikanci su podigli ustanak, uhapsili kraqa i proglasili republiku. U republici je najvi{u vlast imao Direktorijum, u ~iji sastav je ulazilo pet direktora, od kojih je jedan svake godine jedan zamewivan kockom.

Stil Direktorijum nije doneo radikalne promene u enterijeru. Name{taj direktori89

vima u drvetu, naj~e{}e mahagoniju. Geometrijski oblici su postali mawe ekstravagantni nego ranije. Krive su do detaqa ra|ene prema gr~kim modelima.

U vreme direktorijuma na stil unutra{we dekoracije imala je, sli~no kao madam Pompadur za vreme Luja 15, jedna {armantna i lepa `ena.

Bila je to madam Rekamije. U petnaestoj se udala za dosta starijeg, bogatog pariskog bankara. U Parizu je u vreme direktorijuma bila vrlo po{tovana i u wenom salonu se skupqalo odabrano dru{tvo. Svojim primerom, uvela je u modu “etrurski” i “gr~ki” stil odevawa i time uticala na {irewe ukusa koji se ugledao na anti~ko doba.

91

Pod wenim uticajem dizajniran je novi komad name{taja “{aze lunx� ili salonski krevet za odmor, na kome je ovekove~io jedan od najve}ih slikara i dizajnera tog vremena @ak-Luj David.

Ova slika i ovaj komad name{taja ispirisani starogr~kim divanom, postali su za{titni znak ovog stilskog perioda.

92

AMPIR (EMPIRE - CARSTVO) 1804 - 1814

Napoleon je dobio ~in generala u svojoj 24. godini. Bio je uspe{an u ratovima i protiv Austrije i u Italiji, a kada je trebalo, efikasno se borio i protiv unutra{wih neprijateqa republike - monarhista. 1799. godine sa svojom vojskom je pre{ao na tlo Afrike i za tri nedeqe porazio egipatsku vojsku i u Egiptu uspostavio francusku vlast. Dok je jo{ vojevao po Africi, u Parizu su monarhisti poku{avali da preuzmu vlast od Direktorijuma. Napoleon se tada tajno vratio u Pariz i izvr{io dr`avni udar, mewaju}i ustav, po kome je Direktorijum predao vlast trojici konzula, me|u kojima je on bio prvi, ~ime je u stvari preuzeo 93

dosta krutim linijama, krive su se zadr`ale samo na stolicama i sofama. Stroga simetrija je tako|e karakteristika ovog stila, svi ukrasi levo i desno od centra morali su biti u potpunoj ravnote`i. Sve ovo je uticalo da name{taj deluje poprili~no hladno.

Za izradu name{taja najvi{e je kori{}en mahagoni, a i brest je bio zastupqen. Intarzije i rezbarewe su bili zapostavqeni, a pozlata je dobila primat. Aplikacije od pozla}ene bronze su tako|e bile ~este na name{taju, koje su od vremena ebeniste Bula bile dosta zapostavqene.

Uzor name{taju su bile stare gr~ke i rimske ideje, ali na stil name{taja u Napoleonovo doba dosta je uticalo i weovo osvajawe Egipta, gde je pored vojske sa sobom poveo i jedan broj nau~97

RESTAURACIJA 1815 – 1830

Period stila restauracije u Francuskoj obuhvata godine u kojima su se na vlast vratili kraqevi iz dinastije Burbona – Luja XVIII i [arla X, ro|ene mla|e bra}e Luja XVI. Obojica su za vreme republike i Napoleona `ivot proveli u izbegli{tvu, u Engleskoj, ~ekaju}i pogodan trenutak da se vrate na presto. To im je i uspelo uz pomo} Engleza i Prusa posle pobede ove koalicije nad Napoleonom.

Vladavina Luja XVIII bila je umerena, dok je vladavina wegovog mla|eg brata [arla X, koji ga je nasledio 99

Name{taj je bio vi{e prilago|en dru`ewu i udobnosti. To je name{taj mawih dimenzija i lak{e prenosiv, kao {to su mali sto~i}i na tri nogare, a pojavila se i udobna “gondola� foteqa.

Karakteristi~no za ovaj period je povratak intarziji, a mawa upotreba bronze. Name{taj postaje romanti~niji, {to se najboqe ogleda u intarzijama sa dekorativnim cve}em, vencima i rozetama, predstavqenim vrlo naturalisti~ki.

101

LUJ FILIP 1830 - 1848

Luj Filip, iako aristokratskog porekla, za vreme revolucije bio je ~lan jakobinskog kluba. Za vreme Napoleona `iveo je u [vajcarskoj, gde je radio kao profesor na univerzitetu, a putovao je po SAD i Engleskoj, gde je odr`avao politi~ke veze. Za vreme restauracije boravio je u Londonu, gde se dru`io sa francuskim liberalima i bogatim poslovnim qudima.

Kada je u Francuskoj 1830. izbila revolucija protiv Burbona, Francuzi su ga izabrali za kraqa. U skladu sa svojim nazorima, dao je vrlo liberalan ustav, ali je sa druge strane oslonac na{ao me|u bogata{ima, pa je 103

BIDERMAJER 1815 –1848.

Termin Bidermajer (Biedermeyer) mogao bi da se prevede kao “Po{teni Majer�, gde je Majer vrlo ~esto nema~ko prezime.

Posle kona~nog poraza Napoleona, u Evropi je nastao dug period mira. Sredwa klasa je postala imu}nija i `elela je jednostavan, ali lep i funkcionalan name{taj. Tako se razvio stil bidermajer, najpre proizi{ao iz ampira na koji se nadovezao nema~ki tradicionalni rusti~ni tip name{taja.

On se odlikuje prakti~no{}u i komforom. U to vreme gra|anska klasa je bila dovoqno bogata da je mogla sebi da priu{ti tapacirani name{taj, a s druge strane uvo|ewe manufakturne proizvodwe je zna~aj107

konfekcijski komadi, jednostavne forme sa nagla{enom funkcionalno{}u.

Tipi~ni komadi bidermajer stila su mali no}ni sto~i}i, lake stolice i sofe, komode, pisa}i stolovi, vitrine sa staklom i police za kwige.

110

NAPOLEON III – DRUGO CARSTVO 1848 - 1870

Kao posledica vi{e nerodnih godina koje su kulminirale finansijskom krizom, prole}a 1848. {irom Evrope je izbio talas pobuna. Najpre u Francuskoj, potom na teritorijama dana{we Ma|arske, Pruske, ^e{ke i Italije, gra|anska i radni~ka klasa pobunile su se protiv svojih kraqeva i austrijskog cara, primoravaju}i ih na abdikciju i dono{ewe demokratskih ustava.

Tokom godine, ove republikanske pretwe svuda su ugu{ene osim u Francuskoj, gde je progla{ena Druga republika, a na izborima za predsednika pobedio je [arl Luj Bonaparta, sinovac Napoleona Bonaparte. [arl Luj je 1852. raspisao refe111

je car organizovao javne radove kao i ustanove za pomo} sirotiwi, bolesnim i starim. I u spoqnoj politici je bio uspe{an, vodio je nekoliko pobedni~kih ratova, a pro{irio je i kolonije u Indokini. Svoj posledwi rat vodio je 1870. protiv Pruske. U ovom ratu je do`iveo poraz, zarobqen je i na vest o wegovom zarobqavawu, u Francuskoj je progla{ena Tre}a republika. Napoleon III umro je u Engleskoj.

Bogatstvo i prosperitet zemqe i industijalizacija omogu}ili su i obiqe name{taja. No, to nije bilo i obiqe novih ideja – ovaj stilski period se zove i period reprodukcije. Proizvodwa name{taja se svela na pravqewe imitacija

113

ART NUVO – SECESIJA– JUGENDSTIL 1878 - 1905

Po~etkom Art Nuvo stila smatra se 1878, kada je grupa be~kih entuzijasta arhitekata, koju je predvodio Vagner, pokrenula novi stil u dizajnu, koji je za osnovu forme uzeo prirodne cvetne oblike nasuprot dotada{wim pravim linijama.

Bio je to po~etak raskida sa neoklasicizmom u umetnosti i povratak prirodi i wenim simbolima.

Te~ne linije, arabeske, dim ili biqke u obliku voluta su karakteristike ovog stila.

Na popularizaciju ovog stila sna`no je uticao ~e{ki umetnik Alfons Muha. Wegov plakat koji se pojavio 1. januara 1895. na ulicama Pariza 115

koji je bio reklama za jednu pozori{nu predstavu postao je toliko poznat da su gra|ani Pariza prvobitno ovaj novi stil nazvali Muha Stil, da bi ne{to potom promenio ime u Art Nuvo.

Naime, jedan trgovac umetninama po imenu Bing 1895. otvorio je u Parizu galeriju u kojoj se prodavao moderan dizajn. Galerija se zvala “L'Art Nouveau�, pa je odatle i proiza{ao naziv stila u

116

ART DEKO 1920 - 1939

Reakcija na stil secesije po~ela je da se javqa oko 1910. godine. Duh vremena po~eo je da se mewa, jer je dolazilo vreme razvoja automobilizma, avijacije, telefona, Alberta Ajn{tajna, Frojda, nadrealizma... U slikarstvu se pojavio kubizam kao prekretnica u umetnosti. Kubisti~ko insistirawe na pravom uglu i geometrijskoj formi uticali su i na stilski name{taj.

Industrijalizacija je stvorila sloj veoma bogatih qudi, `eqnih noviteta, ali je wihov ukus ipak bio konformisti~ki. Art deko stil je u po~etku bio namewen wima – bio je moderan i skup. Kako je sam dizajn morao biti prilago|en novom vremenu – indus121

BAUHAUS 1919 -1933

Najpoznatiji Bauhaus deo name{taja su konzolna stolica i stolica model B3, poznata i kao Vasilij stolica.

Bauhaus (nema~ka slo`enica: ’Bau’ – graditi i ’haus’ – ku}a) ili punim imenom Dr`avna {kola Bauhaus u Vajmaru je bila {kola za arhitekturu i primewenu umetnost, koju je 1919. godine u Nema~koj osnovao arhitekta Valter Gropijus, a na kojoj su izme|u ostalih bili predava~i umetnici kao {to su Vasilij Kandinski i Pol Kle. Ideja je bila da se zajedni~kim istra`ivawem profesora i studenata do|e do primene 125

INTERNACIONALNI STIL 1930 – 1945 Ovaj stil je dobio naziv po izlo`bi odr`anoj u Muzeju moderne umetnosti u Wujorku 1932.

Nastao je pod uticajem Bauhausa, ~iji su dizajneri prognani od Hilera izbegli u SAD i pod uticajem {vajcarskog arhitekte Le Korbizijea. Zahvaquju}i novim materijalima kao {to su armirani beton i ~elik, Korbizije je u svojim projektima gotovo u potpunosti izbacio nose}e zidove i time omogu}io sasvim novu organizaciju prostora.

Osnovne karakteristike ovog stila su novi oblici name{taja, upotreba industrijskih materijala i minimalna dekoracija.

129

MODERNA SREDINE STOLE]A 1945 – 1965

Stil moderne sredine stole}a je nastavak tradicije internacionalnog stila, ali mnogo mawe krut i mawe principijelno obavezuju}i.

Oblik name{taja u ovom stilu postaje podjednako va`an koliko i funkcionalnost, a karakteri{e ga ~ista jednostavnost i povezivawe sa prirodom.

Ovaj stil name{taja trebalo je da zadovoqi potrebe prose~ne porodice. Na wegov razvoj uticali su i novi materijali koji su razvijeni tokom rata: {perplo~a, plastika i fiberglas.

131

POST-MODERNA

Po~etak 20. veka obele`io je pokret koji se na izvestan na~in pobunio protiv akademske tradicije s kraja 19. veka. On je nastao u uslovima novih ekonomskih i dru{tvenih odnosa koji su nastali industrijalizacijom. Tom pokretu, nazvanom moderna, pripadaju art deko i bauhaus, iz kojih je proiza{ao internacionalni stil i stil moderne sredine stole}a.

Ovaj stil vodio se principima prosvetiteqstva, dru{tvenog napretka, tragawa za su{tinom i jednostavno{}u.

Relativno ekonomsko bogatstvo, a mo`e se re}i i nedostatak novih ideja sredinom 20. veka, doveo je do zasi}ewa ovakvim na~inom razmi{qawa, pa je nastupio period nazvan postmoderna. Post-modernu karakteri{e razmi{qawe o tome da je sve relativno i subjektivno, da stvari nisu jednostavne, da nisu samo crne i bele, 133

da je istina negde izme|u, mnogostruka ili pluralisti~ka kako se to danas ka`e, a tako|e i protivure~na, zatim da svetom vladaju mas-mediji u kojima nema originalnosti, da se svet mo`e posmatrati samo na satiri~an (kriti~ki) na~in.

Prema post-modernisti~kom shvatawu, name{taj treba samo donekle da bude funkcionalan, dok mu je glavna svrha da prostor u~ini zanimqivim, odnosno da se name{taj pre svega tretira kao umetni~ki predmet, poput skulpture.

Osnovni postulati post-modernog dizajna su minimalizam i organizacija. Nagla{eno je kori{}ewe ~istih pravih linija, oblici su jednostavni i uz minimum dekoracije koja treba da sadr`i kontrastne elemente.

Post-moderna po~iwe pop-artom, a potom od zna~ajnijih slede haj-tek i memfis stil.

134

POP ART 1960-1970

Termin Pop-art poti~e od doslovnog prevoda popularna (narodna) masovna umetnost. Ova sintagma ukazuje na me|usobnu povezanost umetnosti i svakodnevnice, u kojoj se umetni~ko izme{alo sa obi~nim `ivotom.

Razvio se tokom {ezdesetih godina pro{log veka, najpre kao sarkazam i kritika potro{a~kog mentaliteta dru{tva, da bi ga, da ironija bude ve}a, korporacije koje su stvarale ovaj mentalitet, usvojile kao bitan deo svog reklamnog programa.

Pop-art nema posebne smernice i ograni~ewa, ve} je prepu{ten li~nom ukusu.

Ciq pop-arta postao je pridodavawe umetni~kog obi~nim, svakodnevnim predmetima.

135

Kada je name{taj u pitawu, ovaj pravac je poprili~no ekscentri~an, jednostavnih, ali neobi~nih oblika, ~esto ukra{en slikama filmskih zvezda ili strip junaka. U svakom slu~aju je bio dopadqiv.

Bio je jeftin za proizvodwu, a u krajwem slu~aju sama izrada je bila dostupna qudima kojima to nije zanimawe, ve} hobi. Bilo je dovoqno stari sto oblepiti stranicama stripa i dobili biste pop-art sto. Za razliku od svih ranijih stilova, u ovom stilu trajnost name{taja nikada

136

HI TEC 1970-1985

Haj-tek stil se nadovezao na pop-art. To je bio stil mladih dizajnera, koji su smelo krenuli u eksperiment, odbacuju}i tradicionalan na~in razmi{qawa ure|ewa prostora. Pokret je bio spontan i odra`avao je poku{aj da se stvore neke nove dru{tvene vrednosti.

Bio je inspirisan Bauhausom, po kome oblik name{taja pre svega proizilazi iz wegove funkcije, pa je to neminovno vodilo u minimalizam – sve se svodi na najmawu mogu}u meru.

To se u dizajnu ovog stila odrazilo na poprili~no hladnu atmosferu enterijera. Utisak da se nalazite 139

MEMFIS 1981 - 1989

Memfis stil je naziv za name{taj koji je dizajnirala grupa italijanskih dizajnera u Milanu. Smatraju}i da dotada{wem savremenom stilu nedostaje li~ni pe~at i individualizam, pokrenuli su u to vreme vrlo uticajan novi pravac, za koji su inspiraciju crpli iz art-dekoa i pop-arta.

“Ozbiqni” kriti~ari su wihov name{taj opisivali kao “bizaran”, “pogre{an”, pa ~ak i “gnusan”, no umetnici se nisu mnogo obazirali na ovakve lo{e kritike, i posle izlagawa na Salonu name{taja u Milanu 1981, gde su su do`iveli uspeh, 141

wihov name{taj je postao jedan od presti`nijih u svetu, a stil je izvr{io sna`an uticaj na druge dizajnere.

Dizajneri Memfis grupe nisu sledili konformisti~ke oblike i bojename{taja, ve} su ponudili nove, {okantne komade kako po obliku, tako i po {arenilu boja, koje su u to vreme bile sasvim u suprotnosti sa crnom i braon bojom tada{weg evropskog name{taja. Svojim uspehom su ostvarili svoj glavni ciq, a on je bio razvijawe novog stvarala~kog pristupa dizajnu.

Zanimqivo je da su ime nadenuli prema jednoj pesni Boba Dilan “Memfis bluz ponovo�, koju su ~esto slu{ali kada su se okupqali, a pravili

142

EKO DIZAJN 1990 - 2000 U op{tem trendu razvoja ekologije , koja je postala imperativ za budu}e vreme, briga za ~ovekovu sredinu devedesetih je povela je dizajnere u novom smeru – recikliranom name{taju.

U eko dizajnu se {tedi na svemu {to mo`e uticati na zaga|ewe sredine, pa se tako izme|u ostalog tra`i da reciklirani name{taj poti~e iz lokalnog okru`ewa, da se zaga|ewe sredine ne bi pove}avalo zbog transporta.

145

@IVA IVICA (LIVE EDGE) 2000 –

Po~etkom 21. veka svet je postao zasi}en svim mogu}im tehnolo{kim mogu}nostima, u Americi se pojavio pomalo rusti~an stil name{taja, Lajv ex, kako su ga nazvali, u kome su ravne povr{ine name{taja od drveta obra|ene na najosnovniji na~in, a ivice ostaju neobra|ene, onakve kakvo je drvo raslo, a samo je skinuta kora.

Za ovaj name{taj se zato koriste delovi stabla koji obi~no ne bi mogli da se koriste na uobi~ajen na~in – biraju se komadi sa dosta ~vorova, neravnina i sa izra`enim vlaknima. Koristi se i drvo od drve}a koje je se samo prirodno osu{ilo, pojedini dizajneri ostavqaju prirodne pukotine ili rupe koje su napravili insekti, dok ih neki zatvaraju smolom.

147

[to se dekoracije ti~e, koristi se kovano gvo`|e, koje se ~esto koristi i za ramove name{taja ovog stila, a poneki su komadi ukra{eni intarzijama dragog kamewa ili komadi}a zlata.

148

Dragana Milenkovi}

Sa`et i jasan prikaz

Kwiga "Stilovi name{taja" je sa`et i vrlo jasan prikaz gradacije potreba ~oveka kada je pitawu stanovawe.

Na samom po~etku dat je kratak osvrt na razvoj samog `ivotnog prostora, wegovo postepeno o`ivqavawe, boga}ewe, da bi potom bilo prikazano kako je s창m name{taj postao zna~ajan u `ivotu qudi, kao i na~in na koji je po~eo da prati potrebe ~oveka u {irem smislu od onih osnovnih funkcija, kao {to su spavawe i obedovawe.

Pored razmatrawa razvoja izgleda name{taja, ova kwiga se bavi pitawima kako, kada i u kojoj meri je udobnost bila podre|ena izgledu name{taja, kada su ova dva segmenta bila uskla|ena ili kada je te`i{te bilo na komfornosti.

Obra|eno je i pitawe izbora materijala od kog je name{taj izra|ivan, na~in na koji se u ranijim vremenima za wegovu izradu birala vrsta 149

SADR@AJ

Predgovor Sumer – najstarija civilizacija Drevni Egipat Stara Gr~ka Anti~ki Rim Sredwi vek Romanski period Gotika Renesansa Francuska renesansa – Luj XIII Barok – Luj XIV Ri`ans (regenstvo) Rokoko – Luj XV Neoklasicizam – Luj XVI Direktorijum Ampir (Empire – Carstvo) Restauracija Luj Filip Bidermajer Napoleon III – Drugo carstvo Art nuvo – Secesija– Jugendstil Art deko Bauhaus

5 7 11 19 25 39 49 51 55 61 65 71 75 83 89 93 99 103 107 111 115 121 125

Internacionalni stil Moderna sredine stole}a Post-moderna Pop art Haj tek (Hi Tec) Memfis Eko dizajn @iva ivica (Live edge) Dragana Milenkovi} – Sa`et i jasan prikaz

129 131 133 135 139 141 145 147 149

Na koricama kori{}ena fotografija: Gistav Serurier-Bovi, psiha i mahagoni le`aj (1899), Muzej d'Orsej, Pariz. Autor: Agiar di Nor 2008.