Балша Рајчевић
ЖЕНА С КАМЕЈОМ Кратке приче, записи и песме у прози
Београд, 2013
КРАТКЕ ПРИЧЕ
УСКРС У РАТУ
Био је ускрс. Сунце засијало као да и оно зна који је дан! Свуда породице на окупу. Људи међусобно размењују и преносе зраке задовољства. На тај дан као да све има посебан, пријатан укус и мирис. Васцели људски род се помирио вођен Христовом мишљу и поукама. Али, већ дуго у стварном окружењу несрећне земље беснео је рат. У том другом људском, нељудском свету са другим правилима и обичајима не славе се васкрсење и живот већ смрт, насиље и убиство! Колона чете партизана корачала је сеоским путем уморним, али убрзаним кораком према малој вароши у близини. Све до једног војнике па и њиховог команданта мучиле су исте мисли: зар и данас, на ускрс да гинемо и убијамо?! Па и у рату човек ваљда има право на кратке тренутке предаха и среће?! Изненада, иза брда, из супротног правца појави се нова колона војника и приближно истог бројчаног стања. Осим оружја око рамена и малобројних кокарди на понеким сељачким капама, били су без препознатљивих одевних обележја. 7
Приближавајући се једни другима гледали су само испред себе и надоле у врхове својих ципела и опанака. Партизански командир у једном тренутку, уочивши прву кокарду још са двадесетак метара ,изда команду својима: – Окрени капе ! У тренутку мимоилажења мртва тишина! Као да се нису препознали, ни видели. Погледа упртих на доле, укочених глава, не окрећући се ни лево ни десно, прођоше једни поред других као неке сабласти! Кад се колоне удаљише на тридесетак метара једна од друге, обе убрзаше кораке. Само су појединци из задњих редова обе колоне повремено окретали главе да провере расположење у непријатељским редовима. Стање је било истоветно. Кад су одмакли на стотинак метара раздаљине, у тишини, с обе стране, само се зачуше гласови команданата: – Христос воскресе војско! – Ваистину!
8
У ГРАДСКОМ АУТОБУСУ
На редовној линији градског превоза стао је aутобус да покупи нове путнике. Између осталих, улазе старац и старица приградског, полусељачког изгледа. Вероватно су муж и жена. Обоје су јако стари, он доста старији од ње, aли није изгледао само старачки немоћно, изнемогло, већ и болешљиво. Вероватно је старица дошла по њега у неку београдску болницу у којој се лечио, па се враћају сад кући у своје село. Чим су сели, видело се да су небично блиски, она се од почетка понашала некако несвакидашње брижно, покровитељски, готово као мајка кад се заштитнички надвија над својим дететом. Тихо су говорили, али, ипак су се неколико пута разговетно зачула њена брижна питања: – Да ли си добро? Јел, ти сад мало боље...? Поред старчевог седишта стајала је једна невелика, али набрекла торба. Већ њен сиротињски, офуцан и полупоцепан спољашни изглед, говорио је доста о власницима. На првој следећој станици у полупразан аутобус ушло је само неколико нових путника, 9
међу њима и један младић стар двадесетак, ако не и мање година. Одмах, својим изгледом и држањем, а нарочито намргођеним погледима, као да је испунио ваздух аутобуса неком неодређеном претњом. Кренувши у предњи део аутобуса, младић је без икакве муке могао лако да прође поред старчеве торбе на поду која уопште није ометала пролаз. Младић се продра, готово заурла: – Чија је, бре, ова торбетина, насред пута, да му јебем мамицу педерску! – Мммоја! А, зашто си тако љут, сине? Па има пуно места у аутобусу, скоро је празан и поред моје торбе може лако да се прође. – Једва чујним, уплашеним гласом прозбори старац. – Чути бре матора кешо смрдљива да не добијеш по тој ћелавој лабрњи! Згранут, и повређен, старац се усуди да га сасвим тихим и благим тоном упита: – Али зашто си сине тако груб ?! Шта сам сине ја теби тако страшно рекао, да ме вређаш и претиш ми ? У аутобусу тајац. Тишину је само парао агресиван, бесан глас силеђије. Он је старчића готово режећим гласом избомбардовао тирадом још погрднијих увреда. Старац се усуди опет да проговори још тишим, дрхтавим и видно уплашеним гласом : – Па сине, извини ако сам те нешто увредио, нисам мислио ништа лоше, и знам да ти нисам ништа ружно рекао. 10
жене:
Само се чуо шаптави глас преплашене
– Ћути, немој, видиш... Док, и даље, у аутобусу нико од десетак путника не реагује, нажалост, очигледно правдољубив човек или можда заборављајући или још не схватајући да се не обраћа нормалном људском бићу – старац опет проговори: – Али, сине! Могао би да ти будем отац... Кад, прекиде га брз и јак шамар! У аутобусу и даље тајац. Путници незаинтересовани! Сви су окренути погледима ка прозорима. У тишини, само су се једва чули јецаји старца који са својих осамдесетак година ипак није могао да обузда сузе! Чуле су и нежне, тихе, утешне речи жене: – Немој драги молим те... немој, он то не заслужује!
11
ЖЕНА С КАМЕЈОМ
Живот понекад склопи толико невероватна догађања да после кад се то исприча или напише сви мисле да се није стварно догодило, него је плод маштовитог лажљивца или писца. Људи притом заборављају да животна прича може бити често много необичнија и од измишљања најмаштовитијег човека. Тог дана чекао сам, по ко зна који пут у животу, аутобус на београдској станици Мачванска улица на Чубури у жељи да се превезем до станице Теразије. С групом од неколико путника ушла је једна ситна плава жена и села на једино у ближој околини преостало слободно место, баш преко пута мене. Жена је била ситна и наглашено сува. Њено лице, иако је било јако наборано, имало је у себи нечег од изразито дечијег карактера. Одмах је упадала у очи њена златна огрлица са висуљком у облику отворене камеје у којој се разговетно уочавала мала фотографија са ликом неке девојчице. Стицајем околности, седећи преко пута мене, неколико пута погледала ме је право у очи неодређеним, можда мало радозна12
лим погледом. Као што се неочекивано појавила жена је тако исто, убрзо пре мене изашла, на некој од следећих станица. У ширем градском центру задржао сам се око пет сати завршавајући разне послове и око 15 h кренуо кући, опет градским аутобусом, и поново са станице Теразије. На следећој станици Лондон уђе у аутобус десетак путника. Аутобус је био скоро пун. У комешању пристиглих због само неколико слободних седишта, тик преко пута мене, на једино преостало место седе опет она, жена са огрлицом и камејом око врата! Погледали смо се истовремено збуњеним и запањеним погледима! Изгледало је да пожеле, као и ја, нешто да изусти али није. Само смо седели непомични, неми и дубоко и упитно замишљени. Да су се у неком селу, са јединим аутобусом који саобраћа на сваких три сата, склопиле све описане коцкице?! Па ајде, уреду! Али у Београду, двоипомилионском граду?! Да је та жена била лепа, заводљива и млађа помислио бих да су ту сам враг или можда чак и сам бог, са неком тајновитом намером умешали своје прсте!
13
ПЕСМЕ У ПРОЗИ
MОЈИ ЛЕПИ ШАРЕНИ ЛЕПТИРИЋИ
Бројни шарени лептирићи ме најзад облећу. Испунио ми се сан после толико ружних догађања. Проћи ће ме и депресија. Лептирићи су први знак. Најава животне лепоте и среће! Већ су ме сви прогласили за неизлечивог депресивца, болесног, умишљеног самотровача свакодневне животне лепоте. У сањарењу сам призвао шарене лептириће као проверене и поузадане заштитне знаке лепог и пријатног. И они су дошли! Моји спасиоци, шарени лептирићи! Облећу ли облећу око мене и толико их има много да ме облећући и мазе својим меким свиленкастим крилима, пријатно ме голицају својим нежним, лахорастим додирима. А око мене непрегледна цветна ливада. А изнад мене плаво небо пуно светлости и ниједног јединог облачка! Моји лептирићи пред мојим очима стварају право визуелно чудо у покретљивом и променљивом преливању готово безбројних боја и тонских нијанси. 55
Као да је неко калеидоскоп јако завртео и створио пред мојим очима незаустављиви ротирајући екран неисцрпног и непоновљивог преображавања облика и боја! Ето, најзад после дуготрајног очаја ужива моја душа; трепери и лебди попут њихових лаких крилаца. Дa и ја једном уживам потпуно опуштен у блаженом спокојству... Али, на врхунцу мог рајског ужитка сви лептири одједном поцрнеше! А из усана почеше да им се извлаче велике, оштре и усијане жаоке...!
56
O ВРАТИМА
Кажу, не затварај никад за собом заувек сва врата. Слажем се и додајем, осим затворских! Кажу, лепа реч отвара свака врата. Надам се: не и врата непоткупљивог правосуђа, такође, да то чини искрена реч а не ласкање. Али, сад и стрепим: јер зависи чија су врата? А шта ако врата припадају болесно сујетном човеку?! Врата могу бити мала и велика. Велика су за велике људе а мала за мале. Али и мали често хоће на велика врата! Зато су пред великим вратима често редови и гурање. Постоје блиндирана врата и картонска врата. Иза првих се нешто крије и неко се с разлогом нечега много плаши. Иза других нема страха ни греха. Често су прва знак богаташа а друга знак сиротиње. Али, најважније је увек знати и не заборавити да свака врата имају две стране: ону на коју се улази и ону на коју се излази! Причао бих вам још доста о вратима, али морам да прекинем јер неко ми куца на врата. И то бесно, а ја више волим кад се куца нормално, тихо. 57
ВЕЛИКО ЈАСТВО
Увек спреман за поклоњење свом јаству, брзо се преображава од његовог поштоваоца и неговатеља до обожаватеља, од познаваоца његових тајни до окрутног чувара његових мрачних јазбина и забрањених скровишта из којих се његов редак шапат очас претвара у бучан и бескрајан монолог!
58
ЗАПИСИ
РЕТКИ САКУПЉАЧИ
У овом времену невремена кад стил је убила мода и завладале разне пасије, један од првих сакупљача, сакупио је најмању збирку, не због недовољног труда и недостатка воље за трагањем, него због врсте свог опредељења. Он скупља ствари које међу људима постадоше праве реткости, ређе од злата и платине, па и разнобојних драгуља, јер он сакупља само мудре и милосрдне људске речи! Али, његов главни супарник је у истом периоду сабрао најдебљу књигу на свету: Историју људског зла и глупости!
77
A ДА ЛИ СУ ДОБРИ
Седим сам по ко зна који пут на јавном месту у једној кафани. Око мене свуда разговори. Многе чујем и ако не жели да чујем. Размишљам. О како су људски разговори већином празни, банални и немаштовити! И схватам и разумем појам мали, обичан човек. Али знам да ту реч не смем никад да употребим пред тим човеком. Јер сви људи су мање или више сујетни. Не воле ништа што им личи на критику, што им се учини да има неко негативно значење. Без обзира да ли је истинито и незлонамерно. Ухвате се за неку реч па мораш да им сатима објашњаваш да ниси ништа лоше мислио! А ништа горе него кад се удруже људска сујета и комплекси! Сујета, новац и жене владају светом – рекао је један филозоф. Људи су сујетни и кад подсвесно знају да нису никад радили и не раде довољно на себи. Ја добро знам да велики део свакодневног људског живота чине ситне обичне ствари и заиста немам ништа против тих малих, обичних људи.
78
И даље кажем и размишљам у себи: ништа није страшно ако су обични, мали и сујетни. Али, шта је важно, најважније ? Да ли су добри? Јер кад је „мали, обичан“ – ако је добар човек је већ велики?!
79
КАКО ДА СВИ ПОМОГНУ ИСТОВРЕМЕНО ЈЕДНИ ДРУГИМА
Зар данас нико никоме неће или не може да помогне?! Данас, кад је свима потребна помоћ. И како ћемо онда у истом тренутку, узајамно, сви свима и једни другима, моћи да помажемо? Ко ће коме пре другог, и пре трећег и четвртог... и коме првом и коме прво? Можда да направимо приоритетне ранг листе... A многи мисле и кажу: ма где ми може помоћи онај коме је хитно, и можда више него мени потребна помоћ. А то ми личи на оно: како мени лудаку или сиромашку могу помоћи они још већи од мене? Мада нисам рекао да се сада код нас ради само о лудацима и сиромашцима, има доста тога али и многих других разноврсних мука. Ипак, да ли је могуће, као што изгледа, да су данас ту и овде кад треба помагати, сва рамена и све руке, и све груди и сва леђа уморни и истрошени? И питам вас, и нас, и њих, и питам и себе јесу ли ?! 80
ЉУДИ И УМЕТНОСТ Mного ми је требало времена да схватим да постоји велики број људи којима у животу ни уметник, ни уметност ништа не значе. А да бројни од оних за које верујемо да им значе, мисле да је уметност оно што нема никакве везе са уметношћу.
81
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Вајар, сликар, песник и ликовни критичар, рођен је 23. јуна 1941. у Београду. Завршио је Академију примењених уметности у Београду 1965. године, као и историју уметности на Филозофском факултету, такође у Београду, и магистрирао на истом факултету 1976. Редовно излаже од 1968. године, углавном скулптуру али и колаже, уља и аквареле. Излагао је на преко 450 групних изложби у земљи и иностранству (Париз, Осло, Хелсинки, Софија, Букурешт, Будимпешта, Инголштат, Каиро и Падова) и на 53 самосталне изложбе у земљи (Београд, Загреб, Ниш, Крагујевац и др. ), као и у ино странству (Париз, Рим). Представљао је Југословенску селекцију на 14-ом бијеналу мале скулптуре у Падови. За свој уметнички рад 23 пута награђиван (Октобарски салон, Београд - 1975 и 1991. прва награда за скулптуру); награда за најуспешнију изложбу у београдским галеријама 1978; награда Југословенског бијенала мале скулптуре у Мурској Соботи, 1981; Годишња награда УЛУПУДС-а 1978 и 1992. године и др. Дела му се налазе у власништву више музеја и модерних галерија. Као ликовни критичар об97
јавио је преко 800 текстова, ликовних критика и есеја о уметности. Објавио је и пет књига из историје уметности, четрнаест песничких збирки и четири збирке кратких прича као и једну књигу поетских огледа. О његовом раду објављено је преко 150 библиографских јединица. За књижевност добио награде: „Јован скерлић“ 2010, за књигу песама Речник Страха и награду за најбољу кратку причу на међународном конкурсу часописа „Акт“, 2011. Поезија му је заступљена у више песничких антологија и зборника. Члан је УЛУС-а (Удружења ликовних уметника Србије). УЛУПУДУС-а (Удружења примењених уметника ликовне уметности Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења ликовних критичара Србије као и Међународног удружења ликовних критичара. Поезија и проза превођене су му на енглески, француски и македонски језик.
98
ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ
За уметност (есеји и ликовне критике), Универзитетска ријеч, Никшић 1985. Скулптура Томислава Каузларића, Арион, Земун 1988. Молитва вајарева (песме), Алтера, Београд 1992. Оаза у каљузи (песме), Рад, Београд 1993. Занос није заблуда (песме), Алтера, Београд 1994. Да ли то беше само сан (песме), Алтера, Београд 1994. Тишина и путеви (песме), Силмир, Београд 1995. Путокази за придошлице (песме), Просвета, Београд 1997. Пад наш свакидашњи (кратке приче), Хипнос, Београд 1997. Од теорије критике до уметности (есеји и чланци о уметности), СКЗ, Београд 1997. Јагњилишта (песме), Монада, Сремска Митровица 1999. Гласови из понора (песме), Хипнос, Београд 2001. Скривени смисао виђеног (изабране ликовне критике 1971-2001), Улус и Ђуро Салај, Београд 2001. Последњи Хиперборејац (песме), Апостроф, Београд 2003. 99
Оплакивање лабуда (песме) Ђуро Салај, Београд 2004. Од исмејаних мудраца до уплашених пророка (поетски огледи), Алтера, Београд 2004. Монографија - Скулптура Балше Рајчевића, УЛУС, Београд 2005. Посвете (песме), Ведес, Београд 2006. Узвишени силазак (песме), Алтера, Београд 2006. Усамљени и несхваћени (приче), Ведес, Београд 2007. Путокази чежње (песме), Алтера, Београд 2008. Речник страха (песме и кратке приче), Алтера, Београд 2009. Есеји о уметности, Свет књиге, Београд, 2011 Уздигнућа у самоћи (песме), Ведес, Београд, 2011 Нико и неко (кратке приче), Ведес, Београд, 2012. Преобразбе (песме), Свет књиге, Београд, 2012. Бела слика у црном раму, Удружење српских издавача, Београд, 2012.
100
ПРЕГЛЕД ОБЈАВЉЕНИХ КЊИЖЕВНИХ КРИТИКА О БАЛШИ РАЈЧЕВИЋУ
Предраг Марковић: текст рецензије (краћи извод) у књизи Молитва вајарева, Алтера, Београд, 1992. Милосав Мирковић: текст рецензије штампан у књизи: Молитва вајарева (песме), Алтера, Београд. 1992 Михаило Блечић: Мементо мори, Балша Рајчевић, Молитва вајарева, Радио и ТВ ревија, 14 јануар. , Београд. 1993. Гојко Антић, Молитва вајарева, Студент 8. март, Београд, 1993. Милосав Мирковић: рецензија за књигу (штампан кратки извод), Оаза у каљузи, Рад, Београд, 1993. Радомир Андрић: Оаза у каљузи, Путевима културе, Радио Београд, ИИ програм, 1993. Гојко Антић: рецензија за књигу (штампан кратки извод), Оаза у каљузи, Рад, Београд, 1993. Михаило Блечић: Молитва човекова, Радио и ТВ ревија, 16. Октобар, Београд, 1993. Милосав Мирковић: На Бранковом трагу, Илустрована Политика, 25. децембар, Београд, 1993. Јовица Аћин: рецензија штампана у књизи Да ли то брше само сан, Алтера, београд, 1994. Божидар Милидраговић: Еротика и каљуга, две књиге песама Балше Рајчевића, Новости, 12. април, Београд, 1994. 101
Божидар Милидраговић: Књига поверења, Нове песме Балше Рајчевића, Новости, 6. септембар, Београд, 1994. Слободан Ракитић: рецензија одштампана у књизи Занос није заблуда, Алтера, Београд, 1994. Гојко Антић: Дубинска пластичност лирског гласа (есеј о поезији Балше Рајчевића), предговор за књигу Тишине и путеви, Силмир, Београд, 1995. Милосав Мирковић: Балша Рајчевић, Тишине и путеви (рецензија објављена у књизи Тишине и путеви), Силмир, Београд, 1995. Милош Вукодраговић: Занос није заблуда, Емисија из културе, Радио Пирот, април 1996. Милосав Кнежевић: Свет књиге, Тишине и путеви (поезија Балше Рајчевића), Радио Београд 1. мај 1996. Г. М. Горди: Песници врачара. Балша Рајчевић, Врачарски гласник бр. 14, јануар-фебруар 1996. Београд. Милосав Мирковић: Путовођа тишине (о поезији Балше Рајчевића), часопис Багдала, Крушевац, 1996. Гојко Антић: У дослуху са ликовним, Борба, 1996. Ненад Манојловић: Пад наш свакидашњи Балше Рајчевића, Култура плус, емисија Другог програма Радио Београда, 22. 05. 1997. Милосав Мирковић: Друго лице меланхолије, Илустрована Политика, 02. 08. 1997. Бранислав Бојић Баника: Запућеност у гласне тишине речи (Над поезијом Балше Рајчевића, есеј) часопис Култура 011, 199. 102
Драгиња Урошевић: Властита оптика, Борба, 21. 08. 1997. Радомир Андрић: Намагнетисане лирске бројанице (уз књигу песама Јагњалишта Балше Рајчевића), Монада, Сремска Митровица, 1999. Милосав Кнежевић: Јагњилишта (књига песама Балше Рајчевића), емисија Свет књиге, Радио Београд 2 , 1999. Зоран Богнар: Над оболелим светом, Балша Рајчевић, Јагњилишта, Монада, Сремска Митровица, 1999, Борба, 30. децембар 1999. Ненад Манојловић: Јагњилишта Балше Рајчевића, Јутарњи програм Радио Београд, 04. 01. 1999. Милосав Мирковић: Целом великом реком, Балша Рајчевић, Јагњилиште, Монада, Сремска Митровица, 1999, Илустрована Политика 06. 05. 2000. Зоран Богнар: Парабола унутрашњих ломова (рецензија у књизи песама Балше Рајчевића Гласови из понора), Хипнос, Београд, 2001. Милосав Мирковић: Песник или воља за постојањем, Балша Рајчевић, Гласови из понора, Илустрована Политика 24. 04. 2001. Ненад Манојловић: О књизи песама Гласови из понора Балше Рајчевића, Култура плус, емисија Другог програма Радио Београда, 26. 03. 2001. Милисав Кнежевић: Песник који успешно ваја (вајар, сликар, песник Балша Рајчевић и песме Гласови из понора), Свет књиге, Други програм Радио Београда, 21. март 2001. 103
Миодраг Мркић: Оглед о реч-стрели (поводом циклуса Реч и песма из књиге песама Јагњилиште Балше Рајчевића), Култура 011, Младеновац, 2001. Петар Арбутина: Студено огледало душе – Гласови из понора Б. Рајчевића, Књижевне новине бр. 1035, 2001. Миленко Ј. Никитовић: Драма ововремена, Балша Рајчевић: Гласови из понора, Хипнос, Београд, 2001, Борба, 11. октобар 2001. Петар Арбутина: Самоћа већа од усамљености (есеј-поговор) у књизи Последњи Хиперборејац, Апостроф, Београд, 2002. Радомир Андрић: Истовремено обајавање и затамњивање душе, Балша Рајчевић, Последњи Хиперборејац, Апостраф, Београд, Радио Београд. Други програм, 04. 07. 2002. Радомир Андрић: Балша Рајчевић, Гласови из понора, Радио Београд, Други програм, 2002. Славица Спасић: Песник у осами, Балша Рајчевић, Последњи Хиперборејац, Борба 20. фебруар, 2003. Милосав Мирковић: Визије и видици у поезији Балше Рајчевића, предговор за изабране песме, Апостроф, Београд, 2003. Радомир Андрић: Балша Рајчевић, Изабране песме, Радио Београд, Други програм, 2003. Небојша Чосић: Ка новом читању, Балша Рајчевић, Изабране песме, Борба 26. јун 2003. Душан Стојковић: Усправни снови Балше Рајчевића, Савременик, септембар 2003. Чедомир Мирковић: рецензија у књизи песама Оплакивање лабуда, ед. Ђуро Салај, 2004. 104
Милосав Мирковић: Оплакивање лабуда, песме Балше Рајчевића, Књижевне новине - 31. мај 2004. Стр. 6 Петар Арбутина: рецензија у књизи: Од исмејаних мудраца до уплашених пророка (поетски огледи), На згариштима духа, ед. Алтера, Београд, 2004. Радомир Мићуновић: Потреба за белином и нежношћу, песме Балше Рајчевића, ед. Ђуро Салај, Збиља, јули, август, септембар, октобар 2006. Милосав Мирковић: рецензија у књизи Посвете, Ведес, Београд, 2006. Радомир Мићуновић: рецензија у књизи Несхваћени и усамљени, (приче), Ведес, Београд, 2006. Светлана Мићуновић: Балша Рајчевић, Несхваћени и усамљени, Новине београдског читалишта, август, септембар, октобар 2006. Јован Пејчић: рецензија у књизи Узвишени силазак, Напредак унатраг Балша Рајчевић, Београд, 2006. Душан Стојковић: Потоп песничких снова Балше Рајчевића (есеј), Изабране песме, Стремљења 3/2006. Зоран Милисављевић: Песник Балша Рајчевић, Књ. Новине, 2006. Славица Спасић: Рајчевић Балша, Посвете (песме), Новине београдског читалишта, 15-1617, 11. 12. 2007. Срба Игњатовић: Горки и слатки глиб живота, Балша Рајчевић, Узвишени силазак, 2007. (рецензија) 105
Срба Игњатовић: Љубавна лира Балше Рајчевића (рецензија у књизи), Путокази чежње, Алтера, Београд, 2007. Радомир Мићуновић: Од задовољства до незадовољства, о књизи Од исмејаних мудраца до уплашених пророка, јануар 2007. Милосав Мирковић: Слике свакодневног живота, Савременик, бр. 170-171/2009. Београд. Радомир Мићуновић: „Мултимедијални стваралац“, Балша Рајчевић, „Узвишени силазак“, Алтера, Београд, 2008 Петар В Арбутина: „Речник свакодневних слутњи“, рецензија за књигу песама „Речник страха“, Алтера, еоград, 2009. Доротеа Пантелић: „Узвишени силазак“, Балша Rајчевић, алтера, 2006, „Сцена Црњански“, (лист књижевног клуба), бр. 25, 2010 Доротеа Пантелић: Балша Рајчевић,“ Речник страха“ Алтера, 2009, Yеllоw Cab, бр. 107, јули 2010 Милосав Буца Мирковић: „Речник страха“, Ново песничко дело Балше Рајчевића, Књижевне новине, новембар 2010. Милица Јефтимијевић Лилић: „Креативни потенцијал страха“, Балша Рајчевић, „Речник страха“, Свитак(књижевне новине), 2011, Пожега Милован Витезовић, предговор за књигу кратких прича „Нико и Неко, Ведес, Броград 2012 Радомир Мићуновић: предговор за књигу кратких прича „Нико и Неко, Отворене границе или стварно и надстварно, Ведес, 2012, Београд Александар Б. Лаковић, Поезија се живи, а не учи, Савременик бр.200, Београд, 2012 106
САДРЖАЈ
Кратке приче УСКРС У РАТУ У ГРАДСКОМ АУТОБУСУ ЖЕНА С КАМЕЈОМ KОЛЕКЦИОНАР СТАРИХ ФОТОАПАРАТА ПРИЧА О ЂЕНЕРАЛУ Д. СРЕТЕНОВИЋУ ТЕЛЕФОНСКИ ЗАВОДНИК ЗМИЈА ДОСЕТЉИВИ СЛИКАР У ВРЕМЕНУ ВЕЛИКЕ НЕМАШТИНЕ ЉУБА РОДАЦ ВЕЖБАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ПАМЋЕЊА НЕВЕНА КОБАСИЈАДА МИСТЕРИЈА ЉУБИТЕЉ ПОЕЗИЈЕ ДОЖИВОТНА РОБИЈА СЛИКАРЕВА СЛИКА ЉУБИМИЦА МЕТОД НОВЕ СИЛЕ ФИЛАТЕЛИСТА ВУК ЈЕ ЖЕЛЕО СИНА
7 9 12 15 17 20 22 26 29 32 34 38 40 41 42 45 48 49 51
Песме у прози MОЈИ ЛЕПИ ШАРЕНИ ЛЕПТИРИЋИ O ВРАТИМА ВЕЛИКО ЈАСТВО
55 57 58
ВЕРНИК ВЕРТИКАЛА ВРЕДНОСТИ ИЗРАЖЕНЕ БРОЈЕВИМА ЗЕМЉОТРЕС НЕВИДЉИВ ДРУГИМА ИЗМЕЂУ ДВЕ ОПАСНОСТИ КАЗНА НЕБЕСКА МАСКЕ И ЛАЖИ МОЖДА СПАС МОЈА КОЖА ЈЕ УМЕТНИЧКИ ПЕРГАМЕНТ НИШТА ОПРОСТОРАВАЊЕ ПРОСТОРА ПРОСТОР ПУТНИК ПУТОВАЊЕ КА СУДБИНИ РОЂЕН ИЗ МАЂИОНИЧАРСКОГ ШЕШИРА
59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73
Записи РЕТКИ САКУПЉАЧИ A ДА ЛИ СУ ДОБРИ КАКО ДА СВИ ПОМОГНУ ИСТОВРЕМЕНО ЈЕДНИ ДРУГИМА ЉУДИ И УМЕТНОСТ НАДА О ГОВОРУ И МИСЛИМА ОД ОПТИМИЗМА ДО ПЕСИМИЗМА ОД ТЕЛЕСНОГ КА ТЕЛЕСНОМ ПЛАТНО ЖИВОТА РАЗМИШЉАЊЕ ЉУДИ О САМОУБИЦАМА И РАЗЛОЗИМА САМОУБИСТВА
77 78 80 81 82 83 84 85 86 87
РИТАМ ОТВАРАЊА И ЗАТВАРАЊА РОМАН ЗБОГ РОМАНА СВЕ ЈЕ ПРОЛАЗНО ОСИМ ПРОЛАЗНОСТИ СЛОБОДА СТАЗЕ УВЕК СЕ БУДИМ У ИСТОМ СВЕТУ УЗАЛУДНОСТ И НАДА УСАМЉЕНИЦИ И ДУША
88 89
БЕЛЕШКА О АУТОРУ ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ КРАТАК ПРЕГЛЕД БИБЛИОГРАФИЈЕ
97 99 101
90 91 92 93 94 95
Балша Рајчевић ЖЕНА С КАМЕЈОМ Издавачи Београдска издавачко-књижевна задруга Аутор За издаваче Оливер Кнежевић Балша Рајчевић Уредник Оливер Кнежевић Штампа Каргановић д.о.о. - Београд Тираж 300 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-3 821.163.41-1 РАЈЧЕВИЋ, Балша, 1941 Жена с камејом : кратке приче, записи и песме у прози / Балша Рајчевић. - Београд : Београдска књижевно-издавачка задруга : Б. Рајчевић, 2013 (Београд : Каргановић). - 106 стр. ; 20 cm Тираж 300. - Белешка о аутору: стр. 97-98. - Објављене књиге [Балше Рајчевића]: стр. 99-100. - Преглед објављених књижевних критика о Балши Рајчевићу: стр. 101106. ISBN 978-86-88951-18-0 (БЗ) COBISS.SR-ID 202767372