ПРИПРЕМА ЗА ОГЛЕДНИ ЧАС СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ИСТОРИЈЕ
У мени цвиле душе милиона
Школа Наставници Одељење Датум Наставни предмети Наставне јединице Тип часа Трајање Наставне методе Облици рада Наставна средства Иновација
Основна школа „Петар Лековић“, Пожега Олгица Спасојевић, Мишо Марковић VII2 12. 4. 2018. Српски језик, историја Утврђивање књижевних дела Срби у Османском царству Утврђивање Два школска часа истраживачка, дијалошка, компаративна, вербална, стваралачка Фронтални, групни Рачунари, интернет, припремљени материјал, уџбеник за историју, Читанка за 6. и 7. разред Примена „SOLE“ иновативног метода и загонетног питања Образовни: Утврђивање знања о обрађеним књижевним делима са посебним акцентом на историјском контексту њиховог настанка; утврђивање историјских чињеница о положају Срба под туђинском влашћу Васпитни: Оспособљавање ученика за сарадњу; подстицање одговорности у групном раду; развијање критичког мишљења, аргументовано изношење
Циљеви часа
сопствених ставова, критичко процењивање свог и туђег рада; развијање читалачких навика Функционални: Развијање способности за повезивање знања из различитих области, подстицање ученика на коришћење различитих извора знања; подстицање самосталности и личне одговорности у усвајању знања; подстицање креативности и способности усменог изражавања; оспособљавање ученика за истраживачки рад, проблемски приступ делу, изналажење креативних решења М. Николић: Методика наставе српског језика и књижевности, Београд 1999.
Литература
З. Несторовић, З. Грушановић: Читанка за 6. разред, Клет 2012. З. Несторовић, З. Грушановић: Читанка за 7. разред, Клет 2012. Р. Љушић: Историја за 7. разред основне школе, Фреска, 2016.
Активности наставника Активности ученика Корелација
Задају задатке, прате и усмеравају рад ученика, постављају питања, објашњавају Проучавају текстове, трагају за одговорима на питања, дискутују, договарају се, излажу, процењују свој и туђи рад Осим корелације између различитих наставних предмета успоставља се и вертикална корелација – активирају се знања усвојена у претходном разреду
Уводне напомене: SOLE (Self-Organised Learning Environment) метода је иновативна метода која подразумева самостално, слободно учење ученика уз коришћење савремених технологија. У овом моделу деца уче вођена природном знатижељом, уз минималну интервенцију наставника. На почетку часа ученицима се постави „загонетно питање“ и омогући се доступност извора знања (интернет, енциклопедије, књиге). Без икаквог допунског објашњења наставника
ученици се упућују да припреме узлагање у коме ће дати одговор на постављено питање. Ученици, трагајући за одговором на загонетно питање, стичу знања из дате области, али и изналазе креативна решења, па тако развијају креативност, критичко мишљење, развијају способност закључивања, решавања проблема. Рад се одвија у групама, па се тако развијају сарадничке вештине и подстиче одговорност у групном облику рада. Проблем који се решава на часу: У Наставним плановима и програмима постоји неусклађеност између наставних садржаја историје и српског језика. Да би разумели књижевна дела која се обрађују у 6. разреду („Моја отаџбина“, „Јазавац пред судом“), ученици морају познавати историјске прилике за које су ова дела уско везана. Тај историјски период у настави историје предвиђен је за 7. разред. Због тога је обавеза наставника српског језика да ученике упозна са основним историјским чињеницама. Пошто је временски раскорак велики, пракса показује да ученици у 7. разреду забораве садржаје из 6. разреда, па када из историје обрађују тај временски период, нису у стању да га повежу са садржајима из књижевности. Простор за синхронизацију омогућује то што се у 7. разреду обрађује „Прича о кмету Симану“, која је тематски такође везана за исти период, па је могуће успоставити корелацију између два предмета, али и вертикалну корелацију између садржаја који се обрађују у различитим разредима. Примена овог метода делимично је модификована и прилагођена специфичностима наставних предмета. Пошто је време за рад ограничено трајањем часова, да би се истраживачки рад убрзао, ученицима ће се понудити списак одговарајућих извора информација. Ученици неће стицати нова знања, већ ће активирати и функционално повезивати већ усвојена. Обновиће књижевна дела која су обрађивана у 6. разреду, повезати их са градивом историје и књижевним делом које је обрађено у 7. разреду. Тако ће боље схватити историјски контекст у коме су ова дела настала, што ће утицати на боље разумевање и потпунији доживљај њиховог идејног слоја. Стећи ће потпунији увид у начин на који су уметници тог времена доживљавали друштвене прилике и покушавали да утичу на њих. Час се изводи у информатичкој учионици, где свака група има приступ рачунару повезаном на интернет.
ТОК ПРВОГ ЧАСА: Уводни део: 5 минута Час почиње питањем: зашто организујемо заједнички час српског језика и историје? Колико и зашто су историја и књижевност повезани? Очекује се да ученици знају да је за разумевање многих књижевних дела неопходно познавати прилике у којима су настала, а и да књижевна дела често служе као историјски извори. Ученици се деле на 5 група, упућују се у начин рада, дефинишу се правила.
Главни део: 30 минута Наставник поставља загонетно питање и упућује ученике на доступне изворе, обједињене помоћу алата Thinglink. Загонетно питање: О чему би разговарали Алекса Шантић и Петар Кочић да су се икада срели?
Ученици приступају истраживачком раду. Проучавају биографију песника и подсећају се обрађених књижевних дела. Очекује се да почну трагати за оним што спаја ова два писца. Уочиће да су обојица књижевника живела у исто време и да је заједничка карактеристика њихових дела осврт на друштвене прилике – положај Срба у Босни у време аустроугарске окупације. Тај закључак треба да их наведе на издвајање основних чињеница и кључних појмова у лекцији из историје. За ову фазу рада ученици користе интерактивну таблу Падлет, на коју бележе запажања. Даљи рад требало би да се усмери на смишљање креативног одговора на питање. Ученици ће припремити презентацију – излагање, можда и драматизацију у трајању од 5 минута током које ће представити све што сматрају важним за тему. Наставници прате рад група и минимално интервенишу, само у случају да ученици у потпуности одлутају од очекиване теме. Завршни део: 10 минута Групе увежбавају презентовање, наставници проверавају да ли су све групе успеле да одговоре на задатак.
ТОК ДРУГОГ ЧАСА: Уводни део: 10 минута Наставници истичу циљеве часа. Упознају присутне наставнике са моделом наставе. Ученици укратко објашњавају задатке и ток првог часа. Главни део: 30 минута У наредном делу часа следи излагање група. Свака група има по 5 минута да одговори на загонетно питање. Очекује се да ученици препричају (или драматизују) разговор између Шантића и Кочића који ће садржати следеће теме: историјске прилике у Босни и Херцеговини у време аустроугарске окупације, сиромаштво, потчињеност, незадовољство народа, тежак живот сељака... Очекује се да ученици наведу и примере из обрађиваних дела и да уоче сличности и разлике – направе паралелу између Кочићевог критичког и сатиричног односа и Шантићевог лирског приступа. Док једна група излаже, остали ученици имају задатак да прате излагање и да процене рад свих група на основу задатих критеријума: Критеријуми за процену: Садржајност излагања и одговор на тему Креативност, оригиналност, занимљивост Излагање (јасноћа, правилност, изражајност) Ангажованост свих чланова групе **Процените сваки критеријум бодовима од 0 до 3
1. група
2. група
3. група
4. група
5. група
Након што све групе заврше излагање, следи процена рада осталих група. Ученици се подстичу да јасно, аргументовано и подстицајно прокоментаришу излагање сваке групе. Квиз креиран помоћу алата Каху треба да покаже индивидуална постигнућа ученика – колико су усвојили најзначајније појмове и да обезбеди завршну систематизацију знања.
Завршни део: 10 минута Наставници дају завршну анализу рада ученика. Уколико се укаже потреба, разјашњавају недоумице везене за тему и дају додатна објашњења. Евалуација часа попуњавањем евалуационог упитника.
Прилози: Час „У мени цвиле душе милиона“ Тврдња:
Евалуациони упитник за ученике У потпуности се слажем
У већој мери се слажем
У мањој мери се слажем
Не слажем се
Час је био занимљив Задаци за ученике су били тешки На часу сам стекао нова знања Час ми је омогућио да успешно обновим градиво Задовољан сам групним обликом рада Желео бих да буде више сличних часова Додатни коментар:
Час „У мени цвиле душе милиона“ Тврдња:
Евалуациони упитник за наставнике У потпуности се слажем
У већој мери се слажем
У мањој мери се слажем
Не слажем се
Реализовани су планирани циљеви часа Ученици стичу знања на часу Примењене наставне методе су ефикасне у односу на циљеве часа Организација часа позитивно утиче на мотивацију и ангажованост ученика Коришћење наставних средстава је у функцији учења Увођење иновације је унапредило наставни процес Додатни коментар:
Анализа часа: Час се одвијао према предвиђеном сценарију. Ученици су од почетка часа заинтересовани и активни. Сви учествују у сарадњи у оквиру група, дискутују, предлажу, договарају се. Први час је протекао у истраживачком раду. Користе се понуђени извори, али ученици самостално трагају и за другим изворима на интернету.
На почетку другог часа ученицима су већ јасни циљеви часова, па су успели сами да их дефинишу. Уследило је презентовање рада група. У излагању су учесвовали сви ученици – свако је рекао бар нешто. У оквиру група ученици су препознали и уважили индивидуалне могућности сваког ученика, па су неки ученици прочитали припремљени текст, неки самостално говорили, а неки одглумили сцену. Све групе су дошле до суштине теме: анализирале су Кочићев и Шантићев однос према аустроугарској окупацији Босне и положају сељака; навели су најважније биографске податке и дела; неке групе су употребиле цитате самих писаца. Све групе су одабрале да своје излагање (или део излагања) прикажу кроз драматизацију. Две групе су биле посебно успешне у томе: у разговору између Кочића и Шантића поменуте су и најважније биографске чињенице, и карактеристике њиховог стваралаштва, и однос према друштвеним приликама. Чланови једне групе су продужили припремљени дијалог уз веома успешну импровизацију. Једна група је детаљније него остале изложила историјске прилике и навела више историјских података. Анализа рада група показала је да су ученици спремни за објективну процену квалитета рада, а дискусија која је уследила показала је да је мањи број ученика спреман и за детаљну и аргументовану анализу. Квизу су ученици приступили индивидуално – одговарали су на 10 питања везаних за наставну тему. Укупна постигнућа на квизу била су око 70 %.
Евалуација је показала да је свим ученицима час био занимљив, сматрају да су стекли нова и успешно обновили стара знања. Изразили су жељу да чешће раде на сличан начин. Присутни наставници сматрају да су примењене методе ефикасне у односу на циљеве часа и да је иновативни приступ унапредио наставни процес. Препоруке за унапређење: Иако су за реализацију предвиђена два часа, показало се да је за овакав начин рада потребно обезбедити још више времена да би се захтеви прилагодили свим ученицима. Ученици (посебно слабији) сматрају су да није било довољно времена да прикажу све што су желели. Закључак: Ученици су спремни да успешно прате овакав начин рада; иновативна метода обезбедила је остваривање циљева часа, али захтева више времена и тешко се прилагођава обимним наставним садржајима.