Otključaj biblioteku - eTwinning projekat -
Intervju koji se mogao desiti
April 2022.
Otključaj biblioteku Učesnici eTwinning projekta “Otključaj biblioteku” pokušali su zamisliti kako bi izgledali intervjui sa poznatim hrvatskim i srpskim književnicima i naučnicima. Ova zbirka nastala je kao rezultat saradnje učenika tokom jedne od aktivnosti projekta.
Učesnici: OŠ “Petar Leković”, Požega OŠ “Petra Krešimira IV”, Šibenik OŠ “Pirovac”, Pirovac OŠ “Goračići”, Goračići
Sadržaj: - Ivana Brlić Mažuranić - Branko Ćopić - Vesna Parun - Dušan Radović - Arsen Dedić - Miroslav Antić - Ivan Kušan - Branislav Nušić - Grigor Vitez - Desanka Maksimović - Mileva Marić - Mihajlo Pupin - Milutin Milanković - Leopold Ružička i Vladimir Prelog - Faust Vrančić
Otključaj biblioteku
Otključaj biblioteku Intervju sa književnikom - Ivana Brlić Mažuranić Fotografija:
Kratka biografija
Ivana Brlić Mažuranić je najpoznatija spisateljica autorskih bajki u hrvatskoj književnosti. Bila je dva puta nominovana za Nobelovu nagradu za književnost. Rođena je 18. aprila 1874. godine u Ogulinu, u poznatoj porodici Mažuranića. Deda joj je bio čuveni književnik Ivan Mažuranić. Bila je veoma obrazovana. Govorila je nekoliko jezika, a na francuskom je i pisala. Pisala je priče, bajke, basne, romane. Nazvali su je “Hrvatskim Andersenom”. Njena dela prevedena su na desetine jezika. Imala je sedmoro dece i dobro se upoznala sa dečjom dušom. Njena najbolja dela posvećena su deci. Bolovala je od depresije. Život je okončala u Zagrebu 1938. godine. Najpoznatija dela su: Čudnovate zgode šegrta Hlapića, Priče iz davnine, Valjani i nevaljani, Škola i praznici…
Intervju vodi:
Iva Vučićević
U ulozi književnika:
Nevena Šipetić
Otključaj biblioteku Pitanje:
Kakve su Vaše uspomene na slavnog dedu? Kako je deda uticao na Vaše stvaralaštvo?
Odgovor:
Moje uspomene na dedu su dragocene, prelepe i zanimljive. Deda je oduvek bio moja podrška zato me je i ohrabrio da se bavim ovim poslom. Uticao je tako što me je uvek podržavao u bilo kojim odlukama, jer je znao da su te odluke ispravne.
Pitanje:
Odakle interesovanje za slovensku mitologiju?
Odgovor:
Pa od malena sam imala interesovanje za slovensku mitalogiju. Pa sam kroz bajke pisala o njoj.
Pitanje:
Šta za Vas znači titula “Hrvatskog Andersena”?
Odgovor:
Za mene to znači da sam uspela u nečemu, ostvarila svoje snove i da se trud konacno isplatio.
Pitanje:
Koje važne poruke se nalaze u Vašim bajkama?
Odgovor:
U bajkama se nalaze važne, zanimljive i poučne poruke.
Pitanje:
Koju Priču iz davnine niste stigli da napišete, a želeli ste?
Odgovor:
Svaku priču koju sam osmislila napisala sam do kraja.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Koji Vam je omiljeni književni junak koga ste stvorili i zašto?
Odgovor:
Nebi mogla da izdvojim omiljenog junaka jer su mi svi posebni i dragi.
Pitanje:
Koja bi bila Vaša poruka deci 21. veka?
Odgovor:
Da nikad ne odustaju, da uvek imaju ciljeve i da čitaju puno knjiga jer im knjige mogu pomoći.
Pitanje:
Je li Vam bilo teško da se kao žena izborite i dokažete u “muškom” društvu u prošlosti?
Odgovor:
Naravno da je bilo teško, ali upornost može sve!
Pitanje:
Kako ste se osećali kada ste bili nominovani za Nobelovu nagradu?
Odgovor:
Bila sam u čudu a i presrećna,ostvarili su mi se snovi, a i moji radovi su konačno videli ljudi širom sveta.
Otključaj biblioteku Intervju sa književnikom - Branko Ćopić Fotografija:
Kratka biografija
Rođen je 1915. Godine u Hašanima, u Bosanskoj krajini. Gimnaziju je učio u Bihaću i Sarajevu, a studirao u Beogradu. Učestvovao je u Drugom svetskom ratu. O svojim doživljajima iz detinjstva i iskustvima iz rata napisao je puno priča i romana. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Tragično je preminuo 1984. Godine u Beogradu. Pisao je knjige za decu i odrasle. Najpoznatija dela su: Pod Grmečom, Magareće godine, Doživljaii mačka Toše, Ježeva kućica, U svijetu medvjeda i leptirova, Orlovi rano lete, Doživljaji Nikoletine Bursaća, Bašta sljezove boje, Osma ofanziva, Gluvi barut, Prolom. Njegova dela odlikuju se lirskom žicom i humorom. I dalje je jedan od najomiljenijih i najčitanijih dečjih pisaca.
Intervju vodi:
Kiara Kartelo
U ulozi književnika:
Nina Ninović
Otključaj biblioteku Pitanje:
Zašto ste odlučili postati književnik?
Odgovor:
Kad sam bio mali voleo sam da čitam i da slušam priče. Sećam se priča svog strica Nidže. Dok sam ga slušao zamišljao sam zmajeve, vile, divove, patuljke. Naučio sam da čitam još pre škole i sećam se kako sam plakao kada sam čitao narodne pesme iz knjige koju sam pronašao u nekom sanduku. Kad sam pošao u školu čitao sam sve što mi je dopalo pod ruku. Jednom sam čak i trampio torbu krušaka za knjige, od jednog druga koji nije voleo da čita. Da imam smisla za pisanje prvi je primetio moj nastavnik srpskohrvatskog jezika. Onda sam u gimnaziji napisao svoju prvu pesmu. Tada sam otkrio da i ja umem da pišem. I otada se više od knjiga nisam razdvajao.
Pitanje:
Koju ste školu pohađali?
Odgovor:
Pošao sam u školu u mom selu Hašanima. Kasnije sam otišao u gimnaziju u Bihaću. Učiteljsku školu pohađao sam u Banja Luci, Delnicama i Sarajevu, a završio sam je u Bihaću. Posle gimnazije sam se upisao na Filozofski fakultet u Beogradu.
Pitanje:
Koje je Vaše najpoznatije i najčitanije djelo? Što mislite, zašto?
Odgovor:
Mislim da je moje najpoznatije delo roman “Orlovi rano lete”. To delo je već više decenija u školskoj lektiri i svi se još u školi upoznaju sa njim. Iako je davno napisano, to je omiljena lektira najvećeg broja učenika. Kažu mi da se junaci iz ove knjige (Jovanče, Stric, Lunja, Lijan) nikada ne zaboravljaju. Čitaoci vole i priče iz zbirke “Bašta sljezove boje”. Kažu da su ove priče zanimljive i da se likovi mogu zamisliti, kao da ih stvarno poznajemo. I humor je veoma važan. Čitajući moje knjige deca se sme, a smeh je puno važan u detinjstvu. Deca najviše vole da čitaju knjige koje ih zasmejavaju.
Otključaj biblioteku Pitanje:
S koliko ste godina počeli pisati?
Odgovor:
Prvu pesmu napisao sam u prvom razredu gimnazije. Prvi stih je bio: “Nad gradom se oblak vije, iz oblaka kiša lije.” U četvrtom razredu gimnazije, kada sam imao 14 godina, objavio sam svoju prvu priču u časopisu “Venac”. Tokom gimnazije sam objavljivao priče, šaljive pesmice i anegdote u časopisima. Kada sam otišao na studije u Beograd, počeo sam da se ozbiljnije bavim književnim radom.
Pitanje:
Kako pišete knjige?
Odgovor:
Mnogo puta sam video kako ljudi, a naročito deca, vole knjige. Posebno vole ona dela u kojima pronalaze priče o životu, o događajima koji su slični onome što se i njima dešava. Tako se ja sećam onoga što se dogodilo i zamišljam šta se još moglo dogoditi, pa iz svega toga nastane priča. Kad završim knjigu ja se osećam tako raspoloženo i veselo kao da sam došao sa neke svečanosti.
Pitanje:
Volite li pisati romane za djecu? Koji su Vam likovi iz tih romana najdraži? Koji su vam književni junaci iz tuđih djela dragi?
Odgovor:
Volim da imam decu oko sebe kada pišem. Oni mi daju inspiraciju. Oni su najkreativnija bića na svetu, i imaju odlične ideje. Deca su vrlo maštovita bića koja vole da čitaju maštovite romane. Dragi su mi likovi kojima sam oživeo meni drage ljude - djed Rade, stric Nidžo, poljar Lijan, Nikoletina Bursać. Voleo sam da čitam knjige mojih prijatelja pisaca. Posebno su mi bili dragi Ivo Andrić i Gustav Krklec. Draga su mi i njihova dela, i junaci iz tih dela.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Gledate li prirodu i zamišljate li je dok pišete?
Odgovor:
Priroda mi je velika inspiracija. Odrastao sam na selu i čitavo detinjstvo proveo sam u prirodi. Sećam se šuma, livada, polja, njiva, voćnjaka. Pisao sam priče o raznim životinjama, od leptirova do medvjeda. Opisivao sam prirodu pod Grmečom. Nadam se da i danas deca rado čitaju lepe opise u mojim delima i da ih ne preskaču.
Svi smo čitali Ježevu kućicu kada smo bili mali. Što biste Vi rekli o tom svom djelu? Odgovor:
Ježeva kućica nije samo knjiga za decu. Iz nje i odrasli mogu puno da nauče kako se čuva svoj dom, priroda, zavičaj. Iako je ježeva kućica skromna, ona je za njega udobna i predstavlja mu mesto spokojstva i sreće. Ježić je vredan i skroman i ne mašta o bogatstvu, već živi mirno. Velike životinje mu se podsmevaju, ali se njihove avanture završe loše po njih. Ježurka treba da je primer svim ljudima.
Pitanje:
Jesu li se događaji o kojima pišete stvarno dogodili?
Odgovor:
Mnogi moji likovi nastali su prema ljudima koji su zaista postojali. Sve važne osobe iz mog detinjstva oživeo sam u svojim knjigama. Često sam pisao i o događajima koji su se zaista desili, kao kada sam želeo da dohvatim mesec, ili kada su đaci od učitelja pobegli iz škole. Ipak, trudio sam se i da dodam neke nove događaje u priče kako bi one bile zanimljivije i bogatije.
Otključaj biblioteku Intervju sa književnikom - Vesna Parun Fotografija:
Kratka biografija
Vesna Parun je omiljena hrvatska pesnikinja. Rođena je 10. aprila 1922. godine u Zlarinu. Detinjstvo je provela u Splitu, Šibeniku, Visu, a studirala je filozofski fakultet u Zagrebu. Napustila je studije zbog bolesti i nesrećne ljubavi. Jedno vreme živela je u Bugarskoj. Preminula je 2010. godine u Stubičkim Toplicama. Bila je prva žena u Hrvatskoj koja je živela isključivo od književnosti. Svoje knjige je sama objavljivala, a neke čak i ilustrovala. Pisala je prozu, dečju poeziju, a možda najviše ostala je upamćena po svojoj ljubavnoj poeziji. Neke od najpoznatijih zbirki pesama su: Zore i vihori Crna maslina Bila sam dječak Stid me je umrijeti Čitač snova Salto mortale Čitač vremena Grijeh smrti…
Intervju vodi:
Milica Čukvas
U ulozi književnika:
Nera Mioca i Leonarda Komlen
Otključaj biblioteku Pitanje:
Kako ste odlučili postati književnica?
Odgovor:
Moj otac često je gubio posao, ali je moja majka bila optimistična i nekako je utjecala na moju ljubav prema literaturi. Suprug tete Štefanije išao je u školu s Dinkom Šimunovićem, on je također imao utjecaj na mene.
Pitanje:
Kakva su Vaša sećanja na detinjstvo i život u Šibeniku?
Odgovor:
Neko vrijeme provela sam s tetom Štefanijom. U Šibeniku sam završila prvi srednje i tu sam također prvi put išla u kino.
Pitanje:
Kakve su Vaše uspomene na ratne godine koje ste proveli u Zagrebu? Koliko je rat uticao na Vašu poeziju?
Odgovor:
U Zagrebu sam upisala studij romanistike, a kada je izbio rat pobjegla sam u Dalmaciju. Na kraju sam se opet vratila u Zagreb. U mojoj prvoj knjizi poezije “Zore i vihori” pisala sam o nekim razornim silama rata.
Pitanje:
Kako ste se osećali nakon teških kritika Vaših prvih pesama?
Odgovor:
Rekli su mi da su moji stihovi protiv realnosti u Jugoslaviji, a ja sam željela dokazati suprotno i iskupiti se na neki način. Zato sam otišla na radne akcije gdje sam se teško razboljela.
Pitanje:
Da li ste, dok ste pisali pesme, znali koliko će suza izazvati kod čitalaca?
Odgovor:
Nisam mogla predvidjeti koliko će suza isplakati čitatelji jer je svatko drugačiji. Naravno da će tu biti čitatelja koji će plakati, pa čak isplakati i dušu, ali i oni koji će je čitati suhih očiju. Moje pjesme jesu bile emotivne i puno ljudi vjerovatno i je plakalo, no mi nikada nećemo znati koliko su plakali i koliko je njih plakalo.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Živeli ste u mnogim gradovima. Koji je za Vas bio najdraži i zašto?
Odgovor:
Pa mislim da mi je najdraži grad u kojem sam živjela bio Studenski grad pored Zagreba. Zato što sam tamo napisala najviše pjesama i imala sam se s kim družiti. Svi smo se mi znali i imala sam dobre susjede. Jako se dobro sjećam Nikole i Zdenke.
Pitanje:
Možete li navesti neku pesmu drugog autora koju biste voleli da ste je Vi napisali?
Odgovor:
Ne mogu, jer sam ja pisala pjesme koje su na neki način opisivale moje emocije i moje osjećaje za koje ne vjerujem da je itko drugi osjećao, tako da ne mogu navesti ni jednu pjesmu kojeg drugog autora.
Pitanje:
Koji bi pevač/pevačica danas mogli najbolje otpevati Vaše pesme?
Odgovor:
Htjela bih da moju pjesmu otpjeva Petar Grašo ili pokojni Oliver Dragojević. Oni dok pjevaju kao da pričaju predivnu priču s onim svojim predivnim glasom.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Šta mislite, ko danas čita Vašu poeziju?
Odgovor:
Pa puno ljudi vjerovatno, pogotovo oni koji vole čitati poeziju s realizmom u sebi. Vjerovatno su mnogi pisci poezije pročitali moje zbirke tako da bi dobili neku ideju za svoju vlastitu pjesmu koju bi napisali.
Otključaj biblioteku Intervju sa književnikom - Dušan Radović Fotografija:
Kratka biografija
Duško Radović je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar, i TV urednik. Rođen je 29. novembra 1922. a preminuo 16. avgusta 1984. u Beogradu. Njegova emisija "Beograde dobro jutro" počela je da se emituje u julu 1975. Nažalost, ukinuta je 1982. godine. Dušan Radović je dobitnik raznih nagrada, kao što su: Neven, Mlado pokoljenje, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade i još dosta. Najpoznatija dela: Poštovana deco Kako su postale ružne reči Kapetan Džon Piplfoks Beograde dobro jutro Pričam ti priču
Intervju vodi:
Kristina Zečević
U ulozi književnika:
Vladan Majstorović
Otključaj biblioteku Pitanje:
Kada i kako ste došli na ideju da osnujete emisiju "Beograde dobro jutro”? Jedno jutro sam pio kafu i samo odjednom mi je došla ideja da osnujem svoju emisiju. Svako jutro sam budio Beograđane duhovitim pričama i aforizmima. Mnogi ih i danas citiraju.
Pitanje:
Koje ste nagrade osvojili?
Odgovor:
Osvojio sam raznorazne nagrade,ali moja omiljena je nagrada Zmajevih dečijih igara.
Pitanje:
Koje je Vaše omiljeno delo koje ste napisali?
Odgovor:
Na ovo pitanje mogu odgovoriti samo da volim sva svoja dela podjednako. Možda su mi najdraža dela koja sam napisao za decu. Moje pesme se nalaze u svim čitankama i sva ih deca znaju: Strašan lav, Plavi zec, Tatin muzičar, Mrak…
Pitanje:
Da li svako Vaše delo ima važnu poruku?
Odgovor:
Nemaju baš sva moja dela imaju poruku, ali većinom da. U pesmama za decu želeo sam da pokažem da je život lep. U delima za odrasle pokušao sam da ukažem i na neke probleme.
Pitanje:
Da li ste imali u životu težak period, a ako jeste kako ste prešli preko toga?
Odgovor:
Zapravo, nisam imao težak život. Jedno vreme emisija mi je bila zabranjena jer su se neki političari osećali uvređeni nakon mojih šala. To mi je bio težak period u životu.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Kako ste se osećali kada ste osvojili prvu nagradu?
Odgovor:
Nekako osećao sam se veoma ponosno i veoma važno.
Pitanje:
Šta Vam je bila motivacija u radu?
Odgovor:
Hteo sam samo usrećiti decu kojoj je dosadno, na primer decu bez prijatelja.
Pitanje:
Da li ste se nekad pokajali što ste napisali neko delo?
Odgovor:
Zapravo se to nijednom nije desilo. Često sam se pitao da li su moja dela dovoljno dobra, pa sam ih prepravljao i popravljao po više puta. Kažu da sam bio mrgud sa velikom dušom.
Pitanje:
Šta biste preporučili mladima u 21. veku?
Odgovor:
Preporučio bih deci da malo više čitaju da bogate rečnik i možda u budućnosti da usrećiti decu baš kao što sam ja uradio, jer moja želja je da budem nekome inspiracije.
Otključaj biblioteku Intervju sa književnikom - Arsen Dedić Fotografija:
Kratka biografija
Arsen Dedić (1938 - 2015) bio je hrvatski i jugoslovenski pesnik, pevač, kompozitor, kantautor i muzičar. Smatra se začetnikom šansone u Hrvatskoj. Objavio je više zbirki poezije. Komponovao je i izveo brojne ljubavne i misaone pesme, pesme za decu. Rođen je u Šibeniku, u siromašnoj gradskoj porodici. Još kao mlad svirao je nekoliko instrumenata. Nastupao je na proslavama i svečanostima. Upisuje Pravni fakultet u Zagrebu 1957. Tada počinje pisati pesme i pevati. Nastupao je na festivalima i dobio mnogobrojne nagrade. Sarađivao je sa mnogim poznatim muzičarima. Bio je i glumac, komponovao je muziku za film i televiziju, pozorišne predstave i mjuzikle. Bio je i slikar i ilustrator. Dobio je veliki broj nagrada u oblasti popularne i primenjene umetnosti, za filmsku muziku, za doprinos hrvatskoj književnosti. Dobitnik je i Ordena zasluga za narod. Najpoznatije pesme: “Kad bi svi ljudi na svijetu”, “Ne daj se, Ines”, “O mladosti”, “Sve što znaš o meni”, “Moderato cantabile”, “Kuća pored mora”, “Djevojka za jedan dan”, “Amigo”, “Djevojka iz moga kraja”, “Tvoje nježne godine”, “Nije lako bubamarcu”...
Intervju vodi:
Ružica Kovačević
U ulozi književnika:
Darko Miletić
Otključaj biblioteku
Pitanje:
Kad bi svi ljudi na svijetu… Kako biste danas dopunili ovu pesmu?
Odgovor:
Ne bih promenio svoj tekst iz razloga što smatram da bi roditelji trebalo da razumeju svoju decu.
Pitanje:
Da li bi svet bio bolji kada bi ljudi dan započinjali slušanjem Vaših pesama?
Odgovor:
Svet je pun različitih pesama kao i različitih ukusa za muziku, ja bih naravno voleo da ljudi čuju moje pesme, ali u tome ne mogu ništa ako oni to ne žele.
Pitanje:
Da li današnje generacije razumeju Vaše pesme?
Odgovor:
Današnje generacije ne razumeju moje pesme, oni više slušaju pop, rock ili rep muziku. Mislim da jedino roditelji razumeju moje pesme i to u vrlo malom broju, što je vrlo tužno jer iz pesama može dosta toga da se nauči, ali ne samo iz mojih nego i od drugih pevača, jer lično smatram da današnja muzika nema neku dobru preporuku za decu.
Pitanje:
Kad bi se nekom nesrećom sve Vaše pesme izgubile i zaboravile, a samo jedna ostala, koju biste pesmu izabrali da “spasete”? Zašto baš nju?
Odgovor:
Kada bih morao da odlučim koju bih pesmu spasio, ne bih mogao da izaberem. Svaka pesma ima neko svoje značenje i neku preporuku, i zato ne bih mogao da izaberem.
Pitanje:
Pevali ste o ljubavi, ratu, smrti, lepoti… Kada biste se vratili među nas da napišete još jednu pesmu, o čemu bi ta pesma bila?
Odgovor:
Bila bi o nepoštovanju starijih ljudi, jer deca ne razumeju našu muku koju smo preživeli.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Koga smatrate Vašim naslednikom među mladim kantautorima?
Odgovor:
Možda svog sina, Matiju Dedića, sa kojim sarađujem.
Pitanje:
Zašto su Vas nazvali “pjesnikom opće prakse”?
Odgovor:
Sve je počelo tako što sam krenuo sam da se predstavljam kao pjesnik opšte prakse, a kasnije su i drugi krenuli tako da me zovu zato što su se moje pesme izdigle iznad nacionalnih, pa i regionalnih okvira.
Pitanje:
Vi ste otpevali njegovu pesmu “Život je more”, a on je Vama posvetio “Pesmu za Arsena”. Koje su sličnosti između Vas i Đorđa Balaševića?
Odgovor:
Sličnosti su te što smo jugoslovenski pesnici i kantautatori.
Otključaj biblioteku Intervju sa književnikom - Miroslav Antić Fotografija:
Kratka biobiograf ija
Miroslav Antić, srpski pesnik koji se, pored književnosti, bavio i novinarstvom filmom i bio je slikar. Rođen je u Mokrinu 1932. Godine. Jedan je od najomiljenijih srpskih pesnika. Pisao je poeziju za decu koja nisu više deca. Pesme su mu prevođene na mnoge jezike. Umro je u Novom Sadu 1986. Najvažnija dela su „Plavi Čuperak“, „Vojvodina“ i „Mit o ptici“. Poznate knjige su još i “Garavi sokak”, “Prva ljubav”, “Druga strana vetra”, “Plava zvezda”, “Ptice iz šume”, “Svašta umem”...
Intervju vodi:
Zara Šonjić i Maria Jurić
U ulozi književnika:
Sara Milivojević
Otključaj biblioteku
Pitanje:
Gdje i kada ste rođeni?
Odgovor:
Rođen sam u Mokrinu, 14. marta 1932. godine.
Pitanje:
Čime ste se sve bavili?
Odgovor:
Pored toga što sam bio pesnik, bavio sam se i novinarstvom, slikarstvom i filmom.
Pitanje:
Recite nam nešto o svojoj obitelji.
Odgovor:
Moj otac zvao se Nenko, a majka Melanija. Imao sam šestoro dece, sinove Igora, Juga, Borisa, Vuka i ćerke Sanju i Ženju.
Pitanje:
Što ste studirali?
Odgovor:
Studirao sam Filozofski fakultet u Beogradu.
Pitanje:
Jeste li pisali dječje knjige? Koje su najpoznatije?
Odgovor:
Da, pisao sam dečje knjige. Najpoznatije su „Plavi Čuperak“, „Vojvodina“ i „Mit o ptici“. Pisao sam pesme za one koji nisu više deca, ali nisu još ni odrasli. Za ono prelazno vreme između detinjstva i odraslog doba, koje je i najlepše i najteže.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Koje ste nagrade za svoj rad dobili?
Odgovor:
Za svoj rad dobio sam Orden zasluga za narod i Nevenovu nagradu.
Pitanje:
Koje ste sve poslove radili?
Odgovor:
Bavio sam se slikarstvom, novinarstvom i filmom. Takođe sam bio i urednik lista „Ritam“ u Beogradu, „Dnevnik“, takođe u Beogradu i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.
Pitanje:
Koje ste sve jezike znali?
Odgovor:
Znao sam srpski, češki i ruski jezik.
Otključaj biblioteku Intervju sa književnikom - Ivan Kušan Fotografija:
Kratka biografija
Ivan Kušan (1933., Sarajevo - 2012.,Zagreb) bio je hrvatski književnik i akademik. Diplomirao i magistrirao na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Prevodio je s engleskog, francuskog i ruskog jezika. Dobitnik je brojnih književnih nagrada. Proslavio se knjigama o Koku i ostalim romanima i pričama za djecu. Uz književnost za djecu, pisao je i romane za odrasle, priče, drame i putopise. Djela: Zagonetni dječak Uzbuna na Zelenom Vrhu Koko u Pariziu Lažeš Melita Domaća zadača Strašan kauboj
Intervju vodi:
Tea Savić
U ulozi književnika
Dunja Vasiljević
Otključaj biblioteku
Pitanje:
Rođeni ste u Sarajevu. Kada ste se preselili u Zagreb?
Odgovor:
U Zagreb sam se preselio 1938. Godine. Tu sam završio i srednju školu i akademiju.
Pitanje:
Kakvo je bilo vaše djetinjstvo?Jeste li voljeli školu?
Odgovor:
Moje detinjstvo je bilo puno mašte, naročito zato što saam voleo školu.
Pitanje:
Završili ste Akademiju likovnih umjetnosti,ali ste postali i pisac. Kada ste napisali svoj prvi roman?
Odgovor:
Prvi roman sam napisao 1956. godine.
Pitanje:
Čitali smo romane i gledali filmove o dječaku Koku.Kako je nastao lik Koka?
Odgovor:
Lik Koka je nastao iz moje mašte.
Pitanje:
Zanimljiva je i serija o djevojčici Meliti snimljena prema vašem romanu. Jeste li upoznali neku djevojčicu sličnu Meliti?
Odgovor:
Da.
Pitanje:
Je li još koji roman pretvoren u televizijsku seriju?
Odgovor:
Da, pretvoreni su : ,,Lažeš Melita”i još mnogi romani.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Osim pisanja i slikanja, bavili ste se i prevođenjem. S kojih ste jezika prevodili?
Odgovor:
Sa engleskog, francuskog i ruskog.
Pitanje:
Koje ste poslove još u životu radili?
Odgovor:
Radio sam kao urednik književnosti, likovnih umetnosti, biblioteci i na radio Zagrebu.
Pitanje:
Koje ste nagrade dobili za svoje brojne romane?
Odgovor:
Moja najveca nagrada je to što se čitaocima svidelo ono sto ja pišem.
Otključaj biblioteku Intervju sa književnikom - Branislav Nušić Fotografija:
Kratka biografija
Intervju vodi:
Danka Plazinić
U ulozi književnika:
Helena Varagić
Branislav Nušić (Alkibijad Nuša) rođen je 20. oktobra 1864. godine u Beogradu (tadašnja kneževina Srbija). Rodio se u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Otac mu je bio ugledni trgovac žitom, ali ubrzo nakon Nušićevog rođenja izgubio je celo bogatstvo, nakon čega se s porodicom seli u Smederevo. Najpoznatiji je komediograf. Poznata dela su: Gospođa ministarka Narodni poslanik Sumnjivo lice Pokojnik Dr Vlast Hajduci
Otključaj biblioteku Pitanje:
Za koje delo smatrate da je najuspešnije i zašto?
Odgovor:
Smatram da je to “Narodni poslanik” jer je to moje prvo delo koje sam napisao u svom životu.
Pitanje:
Koje je Vaše puno ime?
Odgovor:
Moje pravo ime pre nego što sam ga promenio je Alkibijad Nuša. Neka svoja dela napisao sam pod pseudonimom Ben Akiba.
Pitanje:
Da li ste mislili da će pisanje dobro da Vam ide, kada ste napisali prvu komediju “Narodni poslanik” ?
Odgovor:
Nisam znao da li će se nekome svideti. Ja sam želeo time da se bavim i to me je ispunjavao. Kada sam počeo da pišem, a pisao sam dosta dela, bio sam siguran da će neko delo da se narodu svidi. Zbog svog pisanja bio sam i u zatvoru. Želeo sam da ukažem na mnoge nepravde u društvu i državi. Ali, kraljevi ne vole kritiku. Zato sam neka dela morao pisati pod pseudonimom.
Pitanje:
Kako se dopunjuju pravo i književnost?
Odgovor:
Rečnik književnih termina, koji je radjen kao naučni projekat u Institutu i umetnosti u Beogradu i koji sada izlazi pred čitaoce, obuhvata oko 2500 termina na preko 130 autorskih tabaka.
Pitanje:
Kako se zovu Vaši roditelji, kako se zove Vaša žena i koliko ste imali dece?
Odgovor:
Moj otac se zove Đorđe, a majka Ljubica. Moja žena se zove Darinka Djordjević a imao sam troje dece. Moj sin je poginuo tokom Prvog svetskog rata. Njegovu smrt nikada nisam preboleo.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Gde ste rođeni?
Odgovor:
Rođen sam u Beogradu, Kneževina Srbija
Pitanje:
Kako se zovu Vaša deca?
Odgovor:
Strahinja Ban, Margarita i Olivera
Pitanje:
Sa koliko godina ste zvanično promenili svoje ime u Branislav Nušić?
Odgovor:
Promenio sam ime u Branislav Nušić sa 18 godina.
Otključaj biblioteku Intervju sa književnikom - Grigor Vitez Fotografija:
Kratka biografija
Grigor Vitez je bio hrvatski pesnik i prevodilac. On je pre rata bio učitelj, a završio je učiteljsku školu u Pakracu. Posle rata se bavio u Ministarstvu prosvete. Njegove pesme su bile isključivo za odrasle, ali mu te pesme nisu prinosili publiku pa je počeo da piše i dečije pesme. Poznata dela su: - Naoružane ruže - Prepelica - Kad bi drveće hodalo - Iza brda plava - Gdje priče rastu - Igra se nastavlja
Intervju vodi:
Marija Jovanović,Тина Маринковић
U ulozi književnika:
Вељко Вуловић
Otključaj biblioteku Pitanje:
Odrasli ste na selu, gde ste naučili raditi razne poslove. Šta biste poručili današnjoj deci, koja su udaljena od prirode?
Odgovor:
Kada sam bio dete škola i učenje bili su sporedni i svo to učenje sam zamenio pomaganjem roditeljima sa poslovima.Danjašnja deca uglavnom žive u gradovima i nisu tako upoznati sa prirodom, ali trebalo bi da idu češće u parkove i u sela.
Pitanje:
Da li ste radije pisali za decu ili za odrasle?
Odgovor:
Meni je bilo lepše da pišem za decu jer deca su uvek bila maštovitija, a retko koji odrasli ljudi bi čitali moje pesme.
Pitanje:
Koja Vam je najdraža uspomena iz detinjstva?
Odgovor:
Kada sam napisao prve pesme.
Pitanje:
Narodna poezija bila Vam je inspiracija. Koja Vam je najdraža narodna pesma?
Odgovor:
Pa mislim da ne bih mogao da izaberem.
Pitanje:
Šta bi radio Antuntun u velikom gradu u 21. veku?
Odgovor:
Pa , on bi napravio jednu veliko farmu bicikla. I verovatno bi kupio mnogo jaja da ih posadi.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Koja bi Vaša pesma mogla da predstavlja podlogu za video igricu?
Odgovor:
Ja mislim da bi najbolje bilo da to bude pesma Kad bi drveće hodalo.
Pitanje:
Koju biste svoju pesmu odabrali da bude prevedena na sve jezike sveta?
Odgovor:
Pa mislim da bi to bila pesma Kad bi drveće hodalo mnogo dece želelo bi da je pročita.
Otključaj biblioteku Intervju sa književnikom - Desanka Maksimović Fotografija:
Kratka biografija
Desanka Maksimović bila je srpska pesnikinja, profesorka književnosti i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođena je 16. 5. 1898. u Brankovini kod Valjeva. Najvažnija dela su joj: "Krvava bajka", "Na buri", "Tražim pomilovanje". Umrla je 11. 2. 1993. Važi za najomiljeniju srpsku pesnikinju. Poznate zbirke pesama: Vrt detinjstva Zeleni vitez Gozba na livadi Letopis Perunovih potomaka Zarobljenik snova Ozon zavičaja Slovo o ljubavi…
Intervju vodi:
Sofija Urem
U ulozi književnika:
Jana Radović
Otključaj biblioteku Pitanje:
Kako ste odlučili postati književnica?
Odgovor:
Od kada sam naučila da čitam uvek mi je bila neverovatna čar poezije. Inspirisali su me razni pisci da se upustim u svet pisanja. Uvek sam volela da pišem neka dela iz zabave i jednog dana moja učiteljica je primetila kako mi to dobro ide i pogurala me da nastavim. Njoj najviše hvala jer da nije bilo nje nikad ne bih postala književnica. Dobijala sam razne ideje i moja učiteljica jezvala jednog njenog prijatelja koji mi mogao da mi pomogne da postanem prava književnica. Kada mi je dao nekoliko saveta i proslavila sam se, mnogi ljudi su čuli za mene. Ubrzo moje knjige počele da se štampaju u velike količine i na razne jezike.
Pitanje:
Koje je Vama osobno Vaše najdraže djelo i zašto?
Odgovor:
Moje omiljeno delo je "Prvi dan ljubavi". To mi je takođe jedno od prvih dela koje sam napisala. Pisala sam ga iz srca sa puno ljubavi i brižnosti. Kako kaže jedan deo teksta "Zaneta ulicom hodim kao žene koje pod srcem još jedno srce nose", srce mi je bilo ispunjeno kad god bih videla osobu kojoj je posvećena pesma. Ta pesma mi budi najlepša sećanja na mladost i zato je omiljena.
Pitanje:
U kojem ste časopisu objavili svoje prve pjesme?
Odgovor:
U "Zlatnom leptiru".
Pitanje:
Koliko djela ste objavili i na koje ste sve jezike prevodili?
Odgovor:
Objavila sam više od 50 zbirki pesama i prevedene su na oko 20 jezika.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Što Vas najviše inspirira dok pišete pjesme? Koji su najčešći motivi Vaše poezije?
Odgovor:
Najviše me inspirišu priče iz mog života i iz života meni dragih ljudi. A najčešći motivi su mi ljubav, deca i priroda.
Pitanje:
Za koga radije pišete, za djecu ili odrasle?
Odgovor:
Volim da pišem poeziju bila ona za odrasle ili za decu, ali ako vec moram da biram izabrala bih poeziju za decu. Kada pišem za decu osećam se kao da letim na krilima detinjstva, osećam se kao da sam opet dete, da uživam u dečijim igrama i ne brinem ni o čemu. Maštam o stvarima koje se nikad neće desiti i ne marim o brigama odraslih, samo se zabavljam.
Pitanje:
Koje je geslo Vaše poezije?
Odgovor:
Slogom rastu male stvari, neslogom se i najveće raspadaju.
Otključaj biblioteku Intervju sa naučnikom - Mileva Marić Fotografija:
Kratka biografija
Mileva Marić, matematičarka i fizičarka, rođena je 19. prosinca 1875. godine u Titelu u Austro-Ugarskoj. Mileva je 1886. godine krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gdje je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike. Od 1890. godine pohađala je Kraljevsku srpsku gimnaziju u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je posebnu dozvolu kako bi išla u školu u koju su išli samo dječaci. U ljeto 1896. upisala je studij medicine na Sveučilištu u Zürichu. U listopadu se prebacila na Državnu politehničku školu na studij matematike i fizike. Morala je biti izvanredno talentirana da se dokaže kao žena. U ljeto 1903. udala se za Alberta Einsteina kojemu je bila i suradnica u istraživanjima. Bila je jedina žena među Einsteinovim kolegama studentima u Zürichu i druga žena koja je završila puni program studija na Odjelu za matematiku i fiziku. Nakon razvoda od Alberta Mileva se trajno nastanila u Zürichu zajedno sa svojim sinovima, gdje je i umrla 1948. godine.
Intervju vodi:
Tea Barić
U ulozi naučnika:
Nikola Glavonjić
Otključaj biblioteku
Pitanje:
Rođeni ste u Titelu, onda gradiću u Habsburškoj Monarhiji. Recite nam nešto o svojoj obitelji.
Odgovor:
U Titelu je bilo vrlo lepo, ali i opasna. Otac mi je bio oficir i rodila sam se u kući dede po majci Atanasija Ružića. Otac je nakon vojne posao potražio u sudstvu. Preselili smo se u Vukavar zatim Rumu, Zagreb zatim Novi Sad. Otac je bio štedljiv i stečeno bogatstvo je trošio na naše školovanje.
Pitanje:
Čime ste se bavili kao dijete?
Odgovor:
Pošto sam se kao dete često selila, može se reći da sam upoznavala nove gradove, svirala klavir i mnogo učila.
Pitanje:
Često ste od malena mijenjali škole. Gdje ste se sve školovali?
Odgovor:
Školovala sam se u Rumi, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Zagrebu - gde god su primali žene. Studirala sam u Cirihu. Pohađala sam i neka muška odeljenja, ali je to izdejstvovao moj otac. Bilo je čudno, ali i zanimljivo iskustvo i učenje.
Pitanje:
Teško je zamisliti da se samo zato što sam djevojčica ne mogu školovati. Vi ste uspjeli! Jeste li oduvijek znali da ćete biti matematičarka i fizičarka?
Odgovor:
Oduvek sam volela da se bavim prirodnim naukama, osobito fizikom i matematikom. Znala sam da će biti teško u svetu muškaraca, ali me je ta ljubav uvek nadahnjivala.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Alberta Einsteina ste upoznali u Zurichu za vrijeme studija. Što vas je zbližilo?
Odgovor:
Zbližila nas je strast prema muzici i fizici. On je svirao violinu, a ja klavir. Volela sam ga i želela sam da imamo decu. Svet je okrutan za žene, a posebno naučni.
Pitanje:
Poslije ste se udali za njega, rodili mu djecu i radili zajedno s njim. Kakav je bio vaš brak?
Odgovor:
Brak nam je bio dinamičan. On je želeo da se poklope sve kockice pre braka, a život je nepredvidiv. Pomagala sam mu da izgradi ime svojim izumima koje je on prisvajao. Bili smo dobri partneri.
Pitanje:
Često ste za vrijeme odvojenosti razmjenjivali pisma s njim. Riječ je o 43 pisma. Jesu li to bila samo ljubavna pisma?
Odgovor:
Njegova pisma upućena meni nisu bula samo ljubavna, već je u njima bilo komentara o knjigama i člancima iz fizike, koje je pročitao i razna eksperimentalna rešenja.
Pitanje:
Govori se da ste pomagali Albertu u mnogim istraživanjima. Najpoznatija je opća teorija relativnosti. On vas ne spominje kao suradnicu. Što kažete o tomu?
Odgovor:
Ja bih objasnila to ovako: ”Mi smo Ajnštajn - jedna stena, jedan kamen.”
Pitanje:
Pripisuje vam se rečenica:”Što da očekujem od slave? Jedni dobiju biser, ostali školjku….” Pojasnite nam malo svoju misao. Jeste li vi dobili samo školjku?
Odgovor:
Kada u nešto uložite ljubav, vreme i znanje, a zauzvrat ne dobijete ništa. Tako gledano ja sam dobila samo školjku.
Otključaj biblioteku Intervju sa naučnikom - Mihajlo Pupin Fotografija:
Kratka biografija
Mihajlo Idvorski Pupin (9. oktobar 1854 — 12. mart 1935) bio je srpski i američki naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Beograd, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Crni orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerova nagradu (1924) za autobiografska delo „Od doseljenika do pronalazača“ (engl. From immigrant to inventor) Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za bolje višestruke fotografije, bežične fotografije i telefonije. Njegovo najvažnije, najslavnije otkriće su bili Pupinovi kalemovi zbog čega se njemu u čast proces korištenja tih kalemova u telefonskim razgovorom na velikim razdaljinama nazvan pupinizacija.
Intervju vodi:
Sara Popović
U ulozi naučnika:
Ognjen Sunajko
Otključaj biblioteku Pitanje:
Gde ste započeli vaše obrazovanje?
Odgovor:
Najpre sam se školovao u svom rodnom mestu, u srbskoj pravoslavnoj osnovnoj školi, pa kasnije u nemačkoj osnovnoj školi u Crepaji. Stipendiju sam dobio zahvaljujući tome što sa bio odličan đak.
Pitanje:
Zbog čega ste otišli iz Pančeva?
Odgovor:
Odišao sam iz Pančeva jer sam hteo da postignem više ciljeve u svom životu, tako što sam završio Kolumbijski univerzitet u Njujorku na kome sam potom bio profesor teoretske fizike.
Pitanje:
Gde ste se preselili nakon odlaska iz Pančeva? Kako vam je tamo bilo?
Odgovor:
Preselio sam se u Njujork, a tamo mi je bili jako lepo jer sam radio na Kolumbija univerzitetu. U početku mi je bilo veoma teško. Stigao sam u Njujork bez novca. Radio sam mnoge poslove, naporno radio i učio da bih ostvario svoje ciljeve.
Pitanje:
U koliko univerziteta ste bili počastvovani gost? Gde se nalaze ti univerziteti? Šta je to vama značilo?
Odgovor:
Bio sam na tri veoma važna univerziteta Kolumbja univerzitet, Humboltov univerzitet u Berlinu i Univerzitet u Kembridžu. Tamo sam radio sa najpoznatijim naučnicima. Učio sam od njih.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Koliko godina ste radili kao nastavnik na Univerzitetu Kolumbija? Možete li sa nama da podelite najzanimljivija iskustva u radu sa studentima?
Odgovor:
Radio sam čak 28 godina. Najzanimljivija situacije mi je bila kada su učenici naučili mene umesto ja njih.
Pitanje:
Za koje književno delo ste dobili Pulicerovu nagradu?
Odgovor:
Dobio sam nagradu za delo „Od pašnjaka do naučenjaka“. To je moja autobiografija. U njoj sam opisao svoj put od siromašnog seoskog dečaka do čuvenog naučnika.
Otključaj biblioteku Intervju sa naučnikom - Milutin Milanković Fotografija:
Kratka biografija
Milutin Milanković bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, fizičar, građevinski inženjer.
Mnogobrojni su njegovi doprinosi nauci: Teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih promenama njenog položaja u odnosu na Sunce (Milankovićevi ciklusi). Objasnio je pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje i klimazske promene koje se mogu očekivati u budućnosti. Tvorac je najpreciznijeg kalendara. Izračunao je temperaturu na svim planetama Sunčevog sistema. Smatra se koautorom Teorije tektonskih ploča. Poznato njegovo delo je “Kroz vasionu i vekove”.
Intervju vodi:
Nikol Škugor
U ulozi naučnika:
Veljko Petrović
Otključaj biblioteku Pitanje:
Koje godine i gdje ste rođeni? Gdje ste proveli djetinjstvo?
Odgovor:
Rođen sam 1879. godine u Dalju (današnjoj Hrvatskoj) gde sam i proveo detinjstvo.
Pitanje:
Koju ste školu pohađali i gdje ste se sve školovali? U kojim ste institucijama radili ili bili njihov član?
Odgovor:
Završio sam privatnu osnovnu školu u Dalju, a realnu gimnaziju u Osijeku (tadašnjem Osijeku). A 1896. godine upisao sam Tehničku veliku školu u Beču. I studirao gradjevinu. A 1904. godine je doktorirao. Početkom 1905. godine zaposlio sam se kao inženjer u građevinskoj firmi barona Pitela. A izvesno vreme bio sam zaposlen u firmin “Pitel i Braunšveter”.
Pitanje:
Kako ste došli na ideju da se bavite svojim zanimanjem? Što Vas je potaknulo na to?
Odgovor:
Radeći na Katedri primenjene matemitike za razliku od dotadašnjeg injženjerskog poziva shvatio sam da mi omogućava da se potpuno i isključivo posvetim naučnom radu. Tragajući za ooblasti gde bih svoje znanje iz matematike otkrio sam da je to vasiona, njene tajne i promene koje su se diesel i koje će se desiti u budućnosti. Kad sam se uverio da to do sada niko nije istraživao isplanirao sam svoje naučno putovanje kroz “Vasionu i vekove “.
Pitanje:
Koliko ste radova objavili? Iz kojeg su oni područja?
Odgovor:
Od 1912-13 objavio sam više naučnih radova iz matematike i nebeske mehanike nakon toga sam objavio više naučnih radova iz oblasti vezane za vasionu, klimu od kojih mi je najznačajnije delo klima geološke prošlosti i matematička teorijan toplotnih pojava izazvanih sunčevim zračenjem. Najznačajnije doelo koje sam objavio je Kanon osunčavanja Zemlje. Kao i predlog izmene julijanskog kalendara.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Koji biste svoj rad izdvojili kao najvrjedniji?
Odgovor:
Mislim da je najvažnija teorija klimatskih promena koja i budućim naučnicima može pomoći da spasu našu planetu.
Pitanje:
Koje ste godine doktorirali? Koji je naslov Vašeg doktorata, iz kojeg je on područja?
Odgovor:
Doktorirao sam Tehničke nauke 1904. godine a naziv rada bio je “LInije pritisaka, važne u statici masivnih građevinskih konstrukcija “.
Pitanje:
Možete li nam nešto reći o Vašem kalendaru?
Odgovor:
Kalendar koji sam revidirao u odnosu na julijanski kalendar primenom svog matematičkog znanja došao sam do najpreciznijeg kalendara u odnosu na tropsku godinu. Kalendar koji sam uradio u odnosu na tropsku godinu najmenje kasni za razliku koliko kasne julijanski i gregorijanski kalendar.
Pitanje:
Što je po Vama nazvano i na kojoj novčanici se nalazi Vaš lik?
Odgovor:
Po meni je nazvan krater na Mesecu, na Marsu, asteroid, bulevari u Beogradu i Novom Sadu. Moj lik se nalazi na novčanici od dve hiljade dinara.
Pitanje:
Što biste poručili mladim znanstvenicima?
Odgovor:
Preporučio bih im da se bave naukom iz oblasti koju najbolje poznaju kako bi došli do primene te nauke u novim naučnim sverama čime bi došli do novih naučnih otkrića.
Otključaj biblioteku Intervju sa naučnikom - Ružička i Prelog Fotografija:
Kratka biografija
Leopold Ružička je rođen 13. septembra 1887. u Vukovaru u Hrvatskoj. Umro je 26. septembra 1976. u Švajcarskoj. Bio je doktor prirodnih nauka, medicine i prava. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1939. godine. Proučavao je sastojke biljaka koje se koriste u proizvodnji parfema. U Cirihu postaje profesor organske hemije. Proučava i sintetiše polne hormone. Najuspešniji mladi naučnici u Švajcarskoj dobijaju nagradu koja nosi njegovo ime. Vladimir Prelog (1906 - 1998) bio je hemičar, dobitnik Nobelove nagrade. Rođen je u Sarajevu. U Zagrebu je završio gimnaziju, a studirao je u Pragu. Bavio se primenom organske hemije u farmaciji. Sa početkom Drugog svetskog rata odlazi u Švajcarsku, gde će provesti ostatak života. Bio je izuzetan predavač, pacifista, kosmopolita. Blisko je sarađivao sa Ružičkom, koga je smatrao za svog najvećeg učitelja i prijatelja.Preminuo je u Cirihu, a njegov pepeo je prenet na zagrebačko groblje. Nobelovu nagradu dobio je 1975. za proučavanje organskih molekula i reakcija.
Intervju vode:
Nina Ninović, Katarina Kršljak
U ulozi naučnika:
Anđela Radović
Otključaj biblioteku Pitanje:
Zašto su vaša otkrića važna za čovečanstvo?
Odgovor:
Svako moje otkriće nosi važnu ulogu u nečijem životu. Došao sam u dodir sa hemijom tarpena, važnog za industriju parfema. Da nisam prvi došao do tog otkrića, danas ne biste uživali u mirisnim notama različitih parfema.
Pitanje:
Kako postati čuveni hemičar?
Odgovor:
Samo trudom i zalaganjem možete postati ono što želite. Pored toga morate voleti to što radite i uživati u tome. Treba da imate i podršku porodice i prijatelja.
Pitanje:
Sa kojim “kolegama” Nobelovcima se družite “tamo gore”?
Odgovor:
Volim da se družim sa mnogima,kao što su Mihajlo Pupin, Džozef Pulicer, Ivo Andrić, ali najviše volim da se družim sa svojim prijateljem sa kojim sam provodio svoje vreme na Zemlji, a to je Vladimir Prelog.
Pitanje:
Da li je težak put do Nobelove nagrade?
Odgovor:
Učenje,trud i zalaganje su jedini put do uspeha i Nobelove nagrade. Treba puno vremena, strpljenja, znoja i živaca da bi se ostvario cilj.
Pitanje:
Šta biste preporučili deci da čitaju?
Odgovor:
Svako štivo je poučno i nosi određene poruke koje mogu da pomognu u daljem radu i životu.
Otključaj biblioteku Pitanje:
Profesore Ružička, ko Vam je omiljeni slikar, a koje boje je Vaša omiljena ruža?
Odgovor:
Omiljeni slikar mi je Leonardo da Vinči, a njegova umetnička dela su Mona Liza i Tajna večera. Crvena ruža simbolizuje ljubav, vernost i romantiku i zato mi je omiljena.
Pitanje:
Profesore Prelog, za koju bolest biste danas pokušali da pronađete lek?
Odgovor:
Za glupost. U današnje vreme dešavaju se mnoge gluposti. Ljudi su postali sebični i samo o sebi razmišljaju, a tada povlače glupe poteze prema drugima. To bi trebalo promeniti.
Pitanje:
Da li naučnik ima vremena i za druga interesovanja osim naučnih istraživanja?
Odgovor:
Ako dobro organizuje vreme i svoj život,može postići i više nego što očekuje. Zato što se trud i znanje uvek cene i vrednuju.
Otključaj biblioteku