ПРИПРЕМА ЗА НАСТАВНИ ЧАС
Српски рјечник
Вук Стефановић Караџић ПОДАЦИ О ЧАСУ: Предмет: Српски језик Разред: Осми Школа: ОШ „Петар Лековић“, Пожега Наставник: Олгица Спасојевић Наставна тема: Књижевност Наставна јединица: Српски рјечник, Вук Стефановић Караџић Тип часа: обрада Време реализације: два школска часа Облици рада: фронтални, групни Наставне методе: истраживачка, демонстративна, стваралачка, пројектна Мотивација за реализацију часа: У години када се слави 200 година од објављивања Српског рјечника, једног од најзначајнијих дела у историји српске културе и књижевности, желела сам да ученицима што више приближим ово дело, које им је у данашње време неразумљиво и неинтересантно, кроз савремене облике рада, пројектну наставу и употребу ИКТ. Желела сам да их упознам са начином на који се дигиталне технологије користе у савременој науци о језику (дигитализовање старе речничке грађе) и наведем их на размишљање о значају лексикографије како у историји језика, тако и у савременој науци о језику.
Наставни циљеви: Образовни: Стицање знања о настанку и одликама Српског рјечника, као и о његовом значају за српску културу и књижевност; упознавање ученика са начином обраде лексикографске грађе у Српском рјечнику и у савременим речницима; Васпитни: Развијање љубави према матерњем језику и схватање потребе да се он чува и негује. Развијање интересовања и одговорности према културном наслеђу и важним делима српске књижевности и културе. Навикавање ученика на међусобну сарадњу и подстицање одговорности у групном облику рада. Упућивање ученика на безбедно и одговорно коришћење технологије. Функционални: Оспособљавање ученика за повезивање знања из различитих области, истраживање и обраду података. Развијање креативности и критичког мишљења. Навикавање ученика на употребу технологије на одговоран и безбедан начин, у сврху преношења сопствених идеја. Развијање језичке културе и неговање правилног изражавања. Исходи: Након часа ученици ће бити у стању да: -
употребљавају речнике и приручнике у штампаном и дигиталном облику
-
проналазе одреднице у различитим речницима и упоређују их
-
наведу основне податке о Српском рјечнику и његовом значају за историју српске културе
-
проналазе и издвајају информације из текста према задатим критеријумима
-
представљају информације у нелинеарном облику; састављају дијаграме, мапе ума и сл.
-
одређују значења непознатих речи на основу њиховог састава
-
повезују знања из различитих области
-
илуструју обичаје, веровања, начин живота у прошлости на основу прочитаног књижевног дела
-
проналазе ресурсе на интернету и користе их водећи рачуна о поштовању ауторских права
-
користе веб апликације за представљање својих радова
-
критички вреднују свој рад и рад других ученика
Међупредметне компетенције: -
Компетенција за учење (Ученици користе различите изворе информација, истражују, откривају и повезују нова знања);
-
Рад са подацима (користе податке из различитих извора, селектују, обрађују и презентују различите податке наводећи аутора);
-
Сарадња (активно учествују у раду групе, критички процењују рад групе);
-
Дигитална (организују и представљају податке користећи ИКТ алате; одговорно користи ИКТ);
-
Естетичка (показују позитиван однос према сопственој и култури других заједница, упознају и разумеју њихове вредности, повезују културну и природну баштину са историјским и географским контекстом и доприносе очувању природних и културних добара);
-
Решавање
проблема
(планирају
редослед
активности,
избор
извора
информација, опреме коју ће користити, са ким ће сарађивати, са ким ће се консултовати; решавају проблем према планираној стратегији примењујући знања и вештине стечене учењем различитих предмета и ваншколским искуством). Активности ученика: Истражују, сарађују, користе литературу у библиотеци и на интернету, договарају се, креирају презентације и мапе ума, презентују резултате рада, дискутују, вреднују свој и рад других ученика Активности наставника: Даје упутства, упућује на изворе и литературу, прати и усмерава рад ученика, даје потребна објашњења Корелација: Успоставља се са следећим наставним предметима: Свакодневни живот у прошлости (приказ традиционалне одеће, предмета, игара, веровања); музичка култура (музички инструменти коришћени у прошлости); биологија (биљке у Српском рјечнику); историја (оружје коришћено у српској историји; српска митологија); немачки језик (анализа Вуковог превода речи на немачки); ликовна култура (распоред текстуалних и сликовних елемената у презентацијама); информатика и рачунарство (самостално коришћење веб алата)
Иновације: Час је реализован по принципима пројектне наставе; примењују се принципи интегративне наставе, хибридне наставе (комбинација рада у учионици и у онлајн окружењу), остварује се интердисциплинарни приступ и развија више међупредметних компетенција које савремено образовање предвиђа. Уместо пасивног проучавања одредница из речника ученици урањају у његов садржај, истражују, разврставају, обрађују и презентују информације. Садржаји који су иначе ученицима незанимљиви и тешки јер су удаљени од њихових искуствених сазнања приближавају се употребом савремених облика учења и коришћењем ИКТ алата. Коришћене апликације и сервиси:
Расковник, речничка платформа, http://raskovnik.org/
Институт за српски језик САНУ: http://www.isj.sanu.ac.rs/izdanja/recnici/
Викиречник, https://sr.wiktionary.org
Мудл платформа за учење на даљину https://moodlecloud.com/
Sutori, платформа за израду интерактивних презентација https://www.sutori.com/
Cacoo, алат за креирање дијаграма и мапа ума https://cacoo.com/
Thinglink, апликација за креирање интерактивних слика https://www.thinglink.com
Пликерс, платформа за онлајн квизове https://get.plickers.com/
Литература за ученике:
З. Несторовић, З. Грушановић: Читанка за 8. разред основне школе, Клет 2016.
Весна Ломпар: „Српски језик за 8. разред основне школе“, Клет 2016.
Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник, Просвета, Београд 1966.
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад 2011.
Расковник, речничка платформа, http://raskovnik.org/
Институт за српски језик САНУ: http://www.isj.sanu.ac.rs/izdanja/recnici/
Викиречник, https://sr.wiktionary.org
Википедија, слободна енциклопедија, https://sr.wikipedia.org
Серија Вук Караџић, https://youtu.be/wKnDaEdX9Z4
Литература за наставнике:
М. Николић: „Методика наставе српског језика и књижевности“, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992.
Наставни материјали и прилози настави српског језика и књижевности са сајта Клет-а, http://www.klett.rs/nastavnimaterijali
Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године http://www.mpn.gov.rs/wpcontent/uploads/2015/08/strategija_obrazovanja_do_2020.pdf
Оквир националног курикулума – Основи учења и наставе, http://www.osdositej.edu.rs/222.pdf
Радови ученика израђени током обраде наставне јединице:
Митолошка бића из Српског рјечника: https://www.sutori.com/story/mitoloshka-
bitsha-iz-vukovogh-srpskogh-rjiechnika Музички инструменти у српском рјечнику: https://www.sutori.com/story/muzichki-
instrumienti-u-srpskom-rjiechniku Народна ношња: https://www.thinglink.com/scene/1102509806620508163 Дечје игре у Српском рјечнику:
https://www.thinglink.com/scene/1102561310308040707 Вукова кућа: https://www.thinglink.com/scene/1102834097404772355 Старо оружје: https://cacoo.com/diagrams/iXpDUlcyXixqaswq/846E9 Биљке у Српском рјечнику: https://cacoo.com/diagrams/iXpDUlcyXixqaswq/846E9
ТОК ПРВОГ ЧАСА: Уводни део (10 минута):
Увођење ученика у тему и подстицање мотивације за рад кроз квиз. Ученици треба да понуде значење неколико необичних речи у квизу вишеструког избора. Кроз ову игру ученици се упознају са необичним речима које се више не употребљавају и подстичу да тумаче значење речи на основу морфолошке структуре и начина грађења. За квиз је коришћен алат Пликерс (https://get.plickers.com/). Квиз функционише тако што се на табли приказује питање са четири понуђена одговора. Ученици добијају кодове одштампане на папирима. Тачан одговор се бира окретањем папира (кода) у одговарајући положај. Наставник помоћу телефона скенира све кодове, а приликом скенирања на табли се аутоматски приказују постигнућа ученика.
Главни део: (30 минута): Након квиза следи кратка дискусија о речима и повезивање са претходно усвојеним садржајима. Ученици се наводе на закључак да се језик мења, неке речи излазе из
употребе, неке мењају значења. Објашњава се потреба за лексикографским радом и постојањем различитих речника. Ученици активирају претходно усвојена знања о књижевном језику и савременим речницима српског језика. Наставник најављује тему, истиче циљеве часа и предлаже начин рада. Ученици читају најважније информације о Српском рјечнику које су дате у уџбеницима: број речи, године издања, сарадници, значај предговора. Наставник допуњује ове информације истицањем значаја овог дела за лексикографију, етнографију, књижевност и историју језика. Из библиотеке је позајмљено неколико примерака Рјечника. Ученици се у групама упознају са изгледом дела и начином представљања одредница. Наставник их упућује како да се снађу у речнику. Ученици се наводе да упореде одреднице у Српском рјечнику са одредницама у савременим речницима (Речник српскохрватског књижевног језика Матице Српске и Речник српског књижевног и народног језика САНУ) које су претходно проучавали. Наставник затим представља речничке платформе доступне на интернету: Расковник – платформа на којој је дигитализован Српски рјечник и још неколико сродних речника дигитализоване речнике на сајту Института за српски језик САНУ. Ученици се деле у групе од по 3 до 4 ученика, према сопственом избору. Свака група бира област из које ће издвојити и проучити одреднице из Рјечника. Наставник предлаже неке од области, а ученици допуњују сопственим предлозима. Након што одаберу област и тему рада, групе праве план рада: деле задужења, распоређују активности, договарају се око термина и начина сарадње. У зависности од теме, предлажу експерте који би им могли бити од помоћи (библиотекар, наставници биологије, историје, музичке културе). Ученици затим бирају веб алат помоћу кога ће представити свој рад. Од неколико предложених алата ученици бирају три која сматрају најпогоднијим за представљање речничке грађе: Sutori, Cacoo, Thinglink. Следи дефинисање критеријума за процену радова: Ученици предлажу, а затим бирају одговарајуће критеријуме којих ће се придржавати у раду, а на основу којих ће се
вредновати рад свих група. Одабрани су следећи критеријуми, који ће се вредновати на скали од 1 до 5:
садржај (број издвојених појмова, начин њиховог представљања)
визуелни изглед презентације
поштовање ауторских права
начин и квалитет усменог презентовања
Рок за израду задатака је 7 дана. Ученици током рада могу да користе сарадничке алате на Мудл платформи која се иначе користи на часовима српског језика. Преко платформе им је обезбеђена и комуникација са наставником за консултације, савете и потребну помоћ. Обезбеђена је и помоћ „експерата“: других наставника и библиотекара.
Завршни део (5 минута): Гледање делова из серије Вук Караџић (сцене које приказују Вуков рад на изради Српског рјечника): https://youtu.be/wKnDaEdX9Z4
ТОК ДРУГОГ ЧАСА: Уводни део (5 минута): Час почиње кратким подсећањем за важне податке о Српском рјечнику и његовом значају. У краткој дискусији ученици износе утиске о току рада и евентуалним недоумицама са којима су се сусретали.
Главни део: (30 минута): Презентација рада група.
Прва група направила је презентацију о митолошким бићима која се помињу у Српском рјечнику помоћу алата Сутори. Описи дати у Рјечнику су прилагођени савременом језику, а уз њих су дати и линкови према одредницама у онлајн верзији Рјечника.
https://www.sutori.com/story/mitoloshka-bitsha-iz-vukovogh-srpskogh-rjiechnika Друга група је помоћу истог алата направила презентацију о народним музичким инструментима који имају своје одреднице у Рјечнику. Опис инструмената допуњен је фотографијама и везама ка звучним записима, где се може чути како звуче неки од инструмената. Пошто ученици уче немачки језик као други страни језик, а у Српском рјечнику су речи преведене и на немачки, уз сваку реч дат је и Вуков превод на немачки.
https://www.sutori.com/story/muzichki-instrumienti-u-srpskom-rjiechniku Трећа група је помоћу алата за креирање интерактивних слика представила речи које се односе на мушке и женске одевне предмете. Осим Српског рјечника, при објашњењу појмова користили су и друге доступне речнике.
https://www.thinglink.com/scene/1102509806620508163 Ученици су донели неке од одевних предмета и показали како су изгледали и како су се израђивали.
Четврта група је одабрала исти алат да прикаже одреднице које се одноде на предмете за домаћинство. Као подлогу су користили фотографију унутрашњости Вукове куће у Тршићу.
https://www.thinglink.com/scene/1102834097404772355 И четврта група је донела на час неке од старих предмета и изложила их:
Пета група је помоћу истог алата приказала дечје игре описане у Рјечнику. Ова група је и испробала неке од игара и приложила фотографије. Уз сваку игру дата је веза ка детаљном опису у Српском рјечнику, као и старе фотографије са прецизно наведеним изворима одакле су преузете.
https://www.thinglink.com/scene/1102561310308040707
Шеста група је помоћу алата начинила мапу ума која представља оружје чији су називи забележени у Рјечнику. Свака реч је илустрована одговарајућом фотографијом и упућује на везу ка одредницама у дигиталном издању Српског рјечника.
https://cacoo.com/diagrams/iXpDUlcyXixqaswq/846E9 Седма група је исти алат користила да прикаже биљке чији су називи забележени у Рјечнику. Уз народне називе биљака ученици су приложили и латинске називе и сваку биљку илустровали фотографијама.
https://cacoo.com/diagrams/iXpDUlcyXixqaswq/846E9
Након што су све групе презентовале радове уследила је дискусија у којој су ученици критички процењивали радове. Завршни део (10 минута): Свака група добила је задатак да заједнички процени радове осталих група на основу критеријума који су дефинисани на претходном часу. Након што су све групе попуниле онлајн упитнике, следи анализа резултата. За ову активност коришћен је Гугл упитник: (https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSeBVbJB_aYc8g1irSaZSalf3Wtibby_qGgnzzDIPt_T41LCQ/viewform) Резултати упитника: