МОСТ НА ЖЕПИ ИВО АНДРИЋ
МОСТ НА ЖЕПИ ИВО АНДРИЋ
Иво Андрић (1892 – 1975) Ex ponto, Немири На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица Проклета авлија Приповетке
Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова... Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту где се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло. Мостови
Жепа, град и река у источној Босни.
ија Срб
БиХ
Нема никаквих сачуваних података о томе када је мост саграђен нити ко га је саградио. Није постојао никакав натпис на њему. У народу су сачуване многе легенде и предања. Једна од њих говори о везиру Јусуфу и италијанском неимару.
Четврте године свога везировања посрну велики везир Јусуф...
Али од оних зимских месеци, кад између живота и смрти и између славе и пропасти није било размака ни колико је оштрица ножа, остаде у победнику везиру нешто стишано...
Разочарање и бол одводе мисли у прошлост... Сетио се Босне и села Жепе из ког су га одвели кад му је било девет година...
Било је пријатно, тако у несрећи, мислити на далеку земљу и раштркано село Жепу, где у свакој кући има прича о његовој слави и успеху у Цариграду, а где нико не познаје наличје славе ни цену по којој се успех стиче...
После буна и ратова бејаху наишли неред, оскудица, глад... Село и сав тај крај је осиромашио, џамија оронула и огорела, чесма пресахла, а најгоре им је што немају моста на Жепи...
Отпоче рад...
Изгледало је као да су обе обале избациле једна према другој свака по запењен млаз воде, и ти се млазеви сударили, саставили у лук и остали тако за један тренутак, лебдећи над понором... ...Дубоко под њим гргољила је запењена и укроћена Жепа... ...Изгледа као да је у лету само запео за тај оштри мрки крш...
Предео није могао да се приљуби уз мост, ни мост уз предео... Његов бео и смело извијен лук је увек изгледао издвојен и сам, и изненађивао путника као смела мисао, залутала и ухваћена у кршу и дивљини.
Победник везир осети страх од живота... ...Свако људско дело и свака реч могу да донесу зло... ...Мислио је на далеку и мрачну земљу Босну коју ни сама светлост ислама није могла него само делимично да обасја... И колико таквих покрајина има на овом божјем свету? Колико дивљих река без моста и газа? У ћутању је сигурност. ...Тако остаде мост без имена и знака.
Онај који ово прича, први је који је дошао на мисао да му испита и сазна постанак...
...Одмах се споразумеше.
МОСТ НА ЖЕПИ ИВО АНДРИЋ
МОСТ НА ЖЕПИ ИВО АНДРИЋ
Приповетка Мост на Жепи сматра се најбољом Андрићевом приповетком. Говори о људској немоћи да се досегне коначни смисао. Говори о пролазности људске моћи: остаје само безимени спомен – мост... Мост без натписа: симбол уметности древних времена... Лепоти не треба додатно објашњење. Мост: симбол уметности која побеђује смрт и зло. Мост, као и сва велика уметничка дела, никада није могао да се уклопи у природу... Лепота треба да изазове занос и дивљење, али и да служи животу...
Тако, свуда на свету, где год се моја мисао крене или стане, наилази на верне и ћутљиве мостове, као на вечну и вечно незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што искрсне пред нашим духом, очима и ногама, да не буде дељења, противности ни растанка. Мостови
... Јер све је прелаз, мост чији се крајеви губе у бесконачности, а према ком су сви земни мостови само дечије играчке, бледи симболи. А сва је наша нада с оне стране. Мостови