На моби и прелу -посленичке народне песме-
Припрема за угледни час: Посленичке народне песме Школа Наставник Одељење Датум Наставни предмет Наставна јединица Тип часа Наставне методе Облици рада Наставна средства
Основна школа „Петар Лековић“, Пожега Олгица Спасојевић VII3 4. 3. 2016. Српски језик Посленичке народне песме Обрада Текстуална, монолошко-дијалошка, демонстративна, истраживачка Фронтални, групни Читанка, презентације ученика, стари предмети, мултимедијална
Циљеви часа
презентација: https://sway.com/jRyGxvShBxKSMtYQ Образовни: Разумевање књижевног дела у контексту његовог настанка: стицање знања о обичајима и начину живота везаним за време када су посленичке песме настале. Проучавање уметничких елемената посленичких народних песама: тематике, мотива, песничких слика, стилских изражајних средстава, језика. Обнављање и систематизовање појмова из народне књижевности: класификација народних лирских песама. Васпитни: Развијање љубави према књижевности и осећања за естетске вредности у књижевним делима. Развијање поштовања према културној баштини и свести да се она проучава и негује. Оспособљавање ученика за истраживачки рад, тимски рад и сарадњу. Функционални: Оспособљавање ученика да успешно обављају мисаоне радње: запажање, упоређивање, закључивање, анализу. Развијање способности за функционално повезивање знања из различитих области и повезивање наученог са искуствима из свакодневног живота. Неговање културе правилног изражавања и
Корелација Литература
јавног презентовања. Музичка култура, Свакодневни живот у прошлости М. Николић: Методика наставе српског језика и књижевности, Београд 1999.
Активности
З. Несторовић, З. Грушановић: Читанка за 7. разред, Клет 2012. Задаје задатке, усмерава рад ученика, поставља питања, објашњава,
наставника Активности
покреће презентацију Излажу, дискутују, рецитују и тумаче песме, показују практичне
ученика
радове и вештине
Уводне напомене: За успешну обраду посленичких народних песама неопходно је претходно објаснити услове у којима су оне настајале: обичаје и начин живота који су их условили. Пре тумачења и анализе песама потребно је протумачити велики број речи које су ученицима непзнате, а које се односе на пољопривредне послове, алатке, одевне предмете и начин њихове израде. Зато је час осмишљен тако да ученици, пре анализе самих песама, кроз истраживачки рад и презентовање усвоје знања потребна за њихово разумевање. Ученици увежбавају вештине усменог излагања и презентовања и правилно изражавање, чиме се ствара корелација са наставом језичке културе. Корелација са наставом граматике одвија се кроз анализу одговарајуће лексике: уочавају се творбени механизми и гласовне промене у речима које се објашњавају. Припремни и истраживачки задаци: Ученици, подељени у групе, добили су задатке да припреме излагања и мултимедијалне презентације на задате теме: 1. група: Од њиве до трпезе. Истражити шта је све потребно урадити како бисмо добили брашно за хлеб. Именовати најважније радове на њиви и протумачити значење речи везаних за те послове. 2. група: Њива сада и некада. Истражити како су се у прошлости обављали пољопривредни послови. Приказати пољопривредне алатке уз њихове називе. Упоредити начин на који су се послови на њиви обављали у прошлости и данас. 3. група: Моба и прело. Описати ове обичаје и објаснити разлоге за њихов настанак 4. група: Народна ношња. Истражити од чега се састојала народна ношња нашег краја и како су се звали одевни предмети. Проучити од чега су се израђивали. 5. група: Девојачка спрема и дарови. Истражити који су све предмети били део девојачке спреме и од чега су се израђивали. Описати обичај даривања сватова и значај овог обичаја у народној традицији.
6. група: Ручни радови. Изучити начине израде и украшавања одевних предмета и предмета за домаћинство: ткање, предење, плетење, вез. Показати практично технику ових радова и упознати се са одговарајућом терминологијом. У учионици је организована изложба старих предмета, одеће и предмета за домаћинство.
ТОК ЧАСА: Уводни део: Час почиње разговором о народној поезији и подсећањем на лирске врсте које су претходно обрађиване (обредне, обичајне, породичне). Ученици износе утисак да им је народна поезија тешка за тумачење и разумевање и наводе разлоге: велики број непознатих речи, слике живота и обичаја који су другачији од данашњег времена. Закључак до којег ученици треба да дођу у уводном делу часа јесте да је за разумевање народне поезије потребно упознати и разумети начин живота и обичаје из времена када су оне настајале. Главни део: Наставник истиче наставну јединицу и циљеве часа. Покреће презентацију и позива ученике да прикажу припремљена излагања.. Прве две групе ученика излажу које је све послове потребно урадити да би се добило брашно за хлеб (орање, сетва, жетва, вршидба, млевење...). Упоређују како су се ти послови обављали некада, а како данас. Покзују слике пољопривредних алатки и укратко објашњавају њихову намену. Наставник посебну пажњу усмерава на објашњење речи потребних за разумевање песама (жетва, жети, жетеоци, срп, снопље, стрника), као и на речи код којих долази до гласовних промена (жети – жање, млевење – млин...).
На ово излагање надовезује се презентација наредне групе која излаже како су се људи организовали да би брже и лакше радили послове на њиви. Следи објашњење шта је моба, уз читање одломка из дела „Живот и обичаји народа српског“ Вука Стеф. Караџића. Наставник објашњава ученицима да су песме о раду (посленичке песме) врста лирских песама које су се певале током обављања радова, на моби и прелу. Вук Караџић их дели на „песме жетелачке“ и „песме које су се певале на прелу“. Одабрани ученици припремили су се за рецитовање посленичких песама: Наджњева се момак и девојка и Овчар и девојка. Након рецитовања следи анализа песама усмерена питањима и задацима наставника: Одредити тему и главне мотиве песама. Објаснити разлоге за такмичење и надмудривање младића и девојака и препознати љубав као један од мотива ових песама. Препознати стилска изражајна средства које се јављају у песмама (градација, хипербола, метафора, стални епитети) и објаснити њихову уметничку функцију. Објаснити чиме је девојка мотивисана да победи момка. Протумачити метафору „златне руке“ у функцији карактеризације лика девојке. У другом делу часа обрађују се песме које су се певале на прелу. Ученици обучени у народне ношње показују како су изгледали одевни предмети, како се називају и од чега се израђују. Објашњавају шта је прело уз одломак из дела „Живот и обичаји народа српског“. Једна група ученика објашњава поступак прераде вуне и добијања биљних влакана од конопље и лана. Ученици затим практичним радом показују различите технике израде предмета и старе вештине: предење, плетење, ткање, вез... Показују потребан алат, начин рада и предмете настале тим техникама. Током излагања ученика наставник усмерава
пажњу на лексику везану за ове послове (предење, пређа, преслица, предиво, плетење, плести, плетиво, вез, вести...) Једна група ученика објашњава шта су девојачка спрема и девојачки дарови, од чега су се састојали и како су се припремали.
Следи рецитовање песама Кујунџија и хитропреља и Преља и цар, а потом њихова анализа. Ученици треба да уоче заједничке мотиве надмудривања у посленичким песмама, као и преплитање мотива рада са мотивима љубави. Треба да закључе да је жеља за надмудривањем проистекла из прикривене наклоности. Уочити како је љубав изражена посредно и дискретно наговештена помињањем дарова и свадбе. Објаснити улогу стилских фигура: словенске антитезе, хиперболе и сталних епитета. Анализирати реч хитропреља са морфолошког становишта и протумачити њену улогу у карактеризацији лика девојке: девојка се цени по својој вештини и вредноћи. Завршни део: У завршном делу саслушати снимке музичких обрада посленичких песама. Систематизација: ученици издвајају кључне појмове које треба запамтити: посленичке песме, моба, прело, преплитање мотива рада са мотивима љубави.