ИСТОРИЈА ПИСМЕНОСТИ
Пре настанка писма људи су сва знања памтили. Али, човеку је тешко да све памти тачно. Писање је начин чувања података и могућност преношења другима. Писање није измислила једна особа или друштво, већ се развијало спонтано, у различитим временима и на различитим местима.
Најстарији облици писања састојали су се од група слика људи, животиња и разних предмета, које се називају пиктограми. Први пиктограми настали су око 3000 година пре наше ере.
Да бисте могли да читате ово писмо, није неопходно да говорите језик особе која је писала. Потребно је само да препознате симболе. Међутим, може се десити и да нешто погрешно разумете.
Најпознатије сликовно писмо свакако су египатски хијероглифи. Настали су пре око 5000 година.
Хијероглифи су били компликовано писмо. Састојали су се од 700 различитих знакова, а сваки знак могао је имати више значења. Ево тумачења неких знакова: птица син ноге ходати лакат дати усне вода
Египатски писари били су добро плаћени и имали су повластице у друштву. Али, да би постали писари, млади људи су годинама морали учити у строгим школама. Ово је био уобичајен положај за писање. У крилу писар држи свитак папируса. Чувена скулптура египатског писара данас се чува у Лувру.
КЛИНАСТО ПИСМО
Временом, сликовно писмо почело је да се поједностављује, а знакови да добијају симболична значења. Тако је настало клинасто писмо. Створили су га Сумери пре око 4000 година.
КИНЕСКО ПИСМО Отприлике у исто време када су народи Средоземља развијали хијероглифе и клинасто писмо, Кинези су стварали сопствени начин писања. Овај начин писања врло мало се мењао током 4 000 година.
Постоји више од 50 000 знакова али, срећом по кинеску децу и странце који уче кинески, за свакодневни живот довољно је знати само неколико хиљада.
Особеност овог писма је и то што се пише у усправним колонама, здесна налево.
Стара кинеска књига
СЛОВНО ПИСМО Словно писмо или азбука је начин писања у коме једно слово замењује један глас. Да бисте написали све речи енглеског језика потребно вам је само 26 слова, а то је много мање него 800 клинастих или хиљаду кинеских знакова. Прву азбуку измислили су народи који су живели у Сирији и Палестини пре око 3600 година.
Плоча из Угарита најстарији словни запис
Најпознатија словна писма јесу грчки алфабет, ћирилична азбука и латинична абецеда.
руска ћирилица
грчки алфабет
латиница
старо феничанско писмо
хебрејско писмо
БРАЈЕВА АЗБУКА
Ово писмо намењено је слепим и слабовидим особама. Састоји се од система тачкица чији различит распоред образује слова.
Брајева азбука настала је 1825. године по угледу на тзв. ноћно писмо тајних служби.
НАША ПИСМА Глагољица, прво словенско писмо, настала је у 9. веку. Створили су је Ћирило и Методије по узору на грчко писмо. Азбуку којом ми данас пишемо усавршио је Вук Караџић, пре 200 година.
Ћирилицу су створили ученици Ћирила и Методија и назвали је по свом учитељу.
Најстарији сачувани ћирилични запис
У нашем језику равноправно се употребљавају два писма: ћирилица и латиница.
НА ЧЕМУ СЕ СВЕ ПИСАЛО Први записи урезивани су у камену или резбарени у дрвету. Керамика је такође била један од материјала за писање. Први већи записи сачувани су на глиненим плочама.
ПАПИРУС Древни Египћани открили су да од биљке папирус могу да праве одличан материјал за писање. Ово умеће проширило се широм Средоземља. Папирус се гајио у долини Нила. Међутим, потражња је билa толика да су залихе постале недовољне.
ПЕРГАМЕНТ је био најважнија подлога за писање до средњег века. Правио се од животињске коже. Био је погодан за писање јер може да се савије или преклопи.
Чак и данас се дипломе и важни документи негде пишу на пергаменту.
ХАРТИЈА Хартију су први почели да праве Кинези почетком првог миленијума, и ту вештину чували у тајности 700 година!
Хартија се прави од биљака богатих целулозом, а може и од памучних и ланених влакана.
Од свих материјала, папир је најлакши и погодан је за дугачке књиге. Међутим, није издржљив и дуготрајан. После само 100 година, данашње књиге изгледаће као ове на слици:
За потребе папирне индустрије, данас се свакодневно секу читаве шуме. Сваки становник света у просеку потроши 300 кг папира годишње. Просечан Американац за годину дана потроши 7 стабала у облику папира.
ЧИМЕ СЕ ПИСАЛО
Пера великих птица, најчешће гушчија, умакала су се у мастило. После неколико написаних слова, било је потребно умочити перо.
Често су листови папира били слепљени. Раздвајали су се ножем за папир.
Требало је сачекати да се мастило осуши. Ако би се разлило, вишак би се купио упијачем за мастило.
Мастионица, служила је за чување мастила Писма су од нежељених погледа заштићена воштаним печатом.
Старински прибор за писање
И прибор за писање често је био украшаван и израђиван од скупоцених материјала.
торбица за ношење књига
штапићи за урезивање у глину
кинески прибор за писање
У средњем веку књиге су се богато украшавале. Поред текста, подједнако су биле важне илустрације, које су се налазиле свуда око текста.
Корице књига украшаване су златом и драгим камењем.
Посебном вештином израде украшених књига одликују се исламске и кинеске књиге.
Вештина писања уметничких слова и украшавања текста назива се калиграфија.
Исламски калиграфи израђују слике животиња од слова. Ово је прави изазов за оне који покушавају да прочитају скривени текст.
МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ Најпознатија словенска рукописна књига. Написана је у 12. веку за хумског кнеза Мирослава и богато украшена. Чува се у Народном музеју у Београду, као једна од највећих српских драгоцености.
Странице из Мирослављевог јеванђеља
ШТАМПАНЕ КЊИГЕ Штампање књига је пронађено када је потражња за књигама постала толико велика да књиге које су биле писане руком нису могле да се праве довољно брзо и јефтино. Као и већина других изума, штампање је настало у Кини, још пре 9. века, али све до 15. века није било прилагођено западним писмима.
Дијамантска сутра, најстарија сачувана штампана књига из 868. год.
Прву штампарију у Европи направио је
Јохан Гунтенберг у 15. веку у Немачкој. То је покренуло револуцију у издавању књига.
Израђујући прву књигу, Библију, Гутенберг се трудио да она у свему подсећа на најлепше руком писане књиге.
РУКОПИС Као што не постоје два иста отиска прстију, тако не постоје ни два иста рукописа. Проучавањем особина људи на основу рукописа бави се графологија.
Андрић
Наполеон
Микеланђело Шекспир Толстој
Леонардо да Винчи писао је своје белешке о експериментима наспрам огледала, како би отежао другима да их прочитају. Дучић
Писменост је један од најзначајнијих изума цивилизације! Нажалост, 800 милиона људи широм света данас је неписмено. То значи да је сваки пети становник света неписмен.
Чак 75 милиона деце у свету не похађа школу или ју је напустило. У Србији 1,3 милиона људи нема завршену основну школу.
Према резултатима истраживања у школама у Србији код ученика 7. и 8. разреда 2008. године: 80 % основаца греши у формулацији реченице 75% неправилно користи знакове интерпункције 33% ученика греши у употреби великог слова 25% у истом тексту користи ћирилицу и латиницу, док њих 15% у текстовима користи симболе преузете са интернета или мобилних телефона.
Да ли је ово ново сликовно писмо:
Овако се данас пише: Ne,ne wolim ga! Chasna rech! Ne weryjete? Shta wam ty mogy? Pitate me zashto ywek idem syprotnom stranom ylice...Ma nisam ga widela,ni on mene,inache bi ishli zajedno...Ne weryjete? Shta wam ty mogy...Pitate me zashto sy mi ochi ywek pyne syza kada mi neko kazhe da ga je wideo s' njom...Ma nije to zbog toga,setila sam se necheg tyzhnog....Ne weryjete? E,pa NI JA!!!! ZNM = Znam NZM = Ne znam QL = Kul PNKD = Ponekad MSM = Mislim… PLZ = Please
ZVME = Zovi me POZZ = Pozdrav BZV = Bezveze IQ? = Razmisli dva puta KDN = Kako da ne
• • • • • • • • • • •
Vičem :@ Zapanjen sam :-O Nikom ni reči :# Skeptičan sam :-/ Grrr #:-& Svečano se obuci! :-)8 Imam novu frizuru! &:-) Panker >:-O Diže mi se kosa na glavi }:-( Oćemo na klopu? (||) Anđeo Q:-)
Да ли је историја писмености кренула уназад?