Mama zna najbolje (i tata)

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 1

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 2

Mojim najdra탑ima

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 3

Mama zna najbolje (i tata ) Marina Knežević Barišić

Planet Zoe

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 4

BIBLIOTEKA “VAŽNA KNJIGA ZA RODITELJE”

Copyright © Planet Zoe , 2013 © Marina Knežević Barišić Recenzenti: mr. sc. Marija Čatipović, dr. med., specijalist pedijatar Branimir Dolibašić, dipl. ing., nutricionist Maja Vučić, prof. psiholog, UNICEFova ambasadorica

Urednica izdanja: Ilona Posokhova Fotografije: Fotolia Obrada i prijelom: Planet Zoe d. o. o.

I. izdanje: svibanj, 2013.

Napomena čitateljima Ova knjiga sadrži iskustva i informirana mišljenja svojih autora. Autori su nastojali osigurati točnost konkretnih podataka, ali s obzirom na konstantna istraživanja i stalni protok informacija uvijek postoji mogućnost da nova saznanja pobiju podatke koji su bili aktualni u trenutku izdavanja knjige. Namjera knjige je pozitivno motivirati te pružiti koristan i informativan orijentacijski materijal o temama o kojima se u njoj govori, ali nije joj namjera dijagnosticirati, propisivati ili liječiti bilo koje zdravstveno ili osobno stanje te nikako ne može biti preporuka za bilo koji određeni tretman niti zamjena za stručnost, znanje i vještinu procjene zdravstvenih i drugih stručnjaka kojima se svakako treba obratiti prije nego što se prihvati bilo koji savjet ili iskustvo sadržano u knjizi.

Tiskano u Hrvatskoj Mama zna najbolje (i tata) ne reklamira niti jednu tvrtku ili proizvod.

Nakladnik: PLANET ZOE d. o. o.

Zagreb tel/fax: 01 62-55-498 www.planetzoe.hr, www.planetzoe.net urednistvo@planetzoe.hr narudzbe@planetzoe.hr

ISBN 978-953-7685-47-8

Sva prava pridržana. Zabranjeno je svako reproduciranje i umnažanje ove publikacije u cjelini, djelomično ili na bilo koji drugi način, bilo kojim sredstvima.

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 5

Sadržaj Predgovor, mr. sc. Marija Čatipović, dr. med, pedijatrica . . . . . . . . . . . .

9

Za početak.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Poglavlje 1. Trudnoća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Moje iskustvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Trudnoća po tromjesečjima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pregledi i pretrage u trudnoći. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prehrana u trudnoći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tjelovježba u trudnoći. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Estetski i tjelesni izazovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mitovi o trudnoći. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SAVJETI MAMA - TRUDNOĆA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15 15 17 19 22 23 23 30 31

Poglavlje 2. Što pripremiti za dolazak beb e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Kozmetika i njega. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Odjeća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Tekstil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Održavanje bebine odjeće i tekstila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Ostala oprema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Što ponijeti u torbi za rodilište . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Što pripremiti za izlazak iz bolnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Poglavlje 3. Porođaj i dani u bolnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Moje iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Znakovi da je počelo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 6

6

Kako izgleda prijem u bolnicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tri etape porođaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako se nositi s porođajnom boli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prirodni porođaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pucanje ili rezanje međice (epiziotomija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Carski rez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Apgar prvi i drugi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kontakt koža na kožu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dani u bolnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Rooming-in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - . . . . .

Odlazak kući . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SAVJETI MAMA - POROĐAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

53 54 56 57 58 59 60 61 62 63 63 64

Poglavlje 4. Tata i beba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Prisutnost budućeg tate na porođaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Porođaj - kako to izgleda iz tatinog kuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Iskustva mama - je li im prisutnost supruga ili druge bliske osobe bila od pomoći. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Tata i briga o bebi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Dojenje - iz tatinog kuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Posebna veza tate i bebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Tata o povezivanju i odgoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Tata na roditeljskom dopustu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 SAVJETI OD TATE TATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Poglavlje 5. Babinje i osnovna briga za bebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Moje iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Beba je stigla, kako se brinuti o njoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Neke crtice o bebama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Tjelesni oporavak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Posjeti u babinjama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 SAVJETI MAMA - NJEGA BEBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Poglavlje 6. Dojenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Moje iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 7

7

Zašto je dojenje najbolje za vas i vašu bebu . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Okolina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Fiziologija dojenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Kako znati da beba dobiva dovoljno mlijeka . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Najčešći izazovi u dojenju, kako ih spriječiti i kako ih riješiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Kome se obratiti za pomoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Skokovi u razvoju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Što ako ne ide . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Hranjenje adaptiranim mlijekom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Dojenje i uspostavljanje menstrualnog ciklusa . . . . . . . . . . . . . . 135 Dojenje nakon navršene godine dana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Kako prestati dojiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 SAVJETI MAMA - DOJENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 SAVJETI MAMA - HRANJENJE NA BOČICU . . . . . . . . . . . . 159 Poglavlje 7. Dohrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Moje iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Osnove dohrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dijete ne prihvaća dohranu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dijete vođa dohrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Malo recepata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SAVJETI MAMA - DOHRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

162 162 164 171 172 172 176

Poglavlje 8. Odgoj i ljubav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Naše iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Određivanje granica i sankcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Što znači raditi s djetetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Igra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SAVJETI MAMA - ODGOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

184 186 188 190 191 193

Poglavlje 9. Spavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Naše iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zašto se neka djeca bude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Važnost okrepljujućeg sna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

199 199 201 203

Mama_zna_issuu.qxp

8

22.4.2013

11:09

Page 8

Mama zna najbolje (i tata )

Dnevna spavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kada dijete može prespavati noć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zanimljivosti o spavanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SAVJETI MAMA - SPAVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

203 204 204 206

Poglavlje 10. Zdravlje i imunitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 Temperatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 Vitamin D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 Prehlada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 Beba mora u bolnicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 SAVJETI MAMA ZA PREHLADE I BOLESTI . . . . . . . . . . . . 221 Imunitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 SAVJETI MAMA ZA DOBAR IMUNITET . . . . . . . . . . . . . . . . 229 Poglavlje 11. Odvikavanje od pelena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 Naše iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 Proces odvikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 SAVJETI MAMA - ODVIKAVANJE OD PELENA . . . . . . . . . 239 Poglavlje 12. Vaša beba - izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 Nošenje beba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 Strah od odvajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 Grčevi i večernje nervoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 Bljuckanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 Zubići . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 Plač . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 Dijete koje ne želi puzati i hodati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 Dijete je palo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254 Vrijeme za sebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 Očekivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 Uspoređivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256 Prve cipelice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256 Povratak na posao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Polazak u vrtić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Za kraj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Korisni kontakti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 O autorici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 9

PREDGOVOR mr. sc. Marija Čatipović, dr. med, specijalist pedijatar Ordinacija s titulom Savjetovalište za djecu - prijatelj dojenja

Dragi čitatelji, Pred vama je zanimljiva knjiga naše drage Marine i savjeti mnogih roditelja. Napisat ću vam nekoliko redaka kao majka i pedijatar. Poredak ovih riječi nije slučajan. Kad postane roditelj, svatko od nas na prvom je mjestu u toj ulozi, a onda dolaze ostale. Ljubav i odgovornost prema djetetu ne mogu se ni sa čim uspoređivati, to svi mi roditelji znamo. Zato se slažem s riječima autorice da je to "najvažnija uloga na pozornici života". U uvodu autorica kaže da se mi roditelji u početku ponekad pitamo jesmo li dostatni. Dodala bih i da se cijeli život pitamo jesmo li kao roditelji dostatni (majka sam diplomirane pravnice, ekonomistice pred diplomom i djevojke u prvom razredu gimnazije). Slažem se s autoricom da za nas roditelje nema škole, nema bodova, nema plaće... Nema takvih uobičajenih pokazatelja jesmo li i koliko smo uspješni. U roditeljstvo ulažemo sve svoje snage, rekla bih ulažemo svoj život i gledamo što će nam budućnost donijeti. Uz to se naša roditeljska uloga mijenja iz dana u dan, iz godine u godinu. Najprije smo roditelji male djece, zatim roditelji odraslih ljudi, a onda roditelji onih koji imaju vlastitu djecu. Najveći prijelom ili siguran trenutak odrastanja i zrelosti je rođenje našega djeteta.

Radim 29 godina, od toga 25 godina isključivo s djecom i zbog toga sam beskrajno sretna. Ne bih svoj posao mijenjala za nijedan drugi. U trenutku

Mama_zna_issuu.qxp

10

22.4.2013

11:09

Page 10

Mama zna najbolje (i tata )

inspiracije jednom sam kao predavač rekla da su me više odgajala moja djeca nego moji roditelji. Poslije sam danima razmišljala koliko je to velika istina. U vrijeme moga djetinjstva odrastalo se jednostavno. Obuci se, idi u školu, vrati se iz škole. Ni automobila nije bilo tako puno kao danas, o drugim "nedaćama civilizacije" (uz sve dobrobiti koje imamo) da i ne govorimo. Željela bih nešto reći o meni najdražoj temi, a to je dojenje. Dojena sam dvije godine i mislim da me to u velikoj mjeri odredilo, kao osobu, roditelja i pedijatra. Vjerovali ili ne, ja se toga sjećam, iako seže u dob ispod tri godine. Ne bih te uspomene iz djetinjstva mijenjala ni za što na svijetu. To je bio dovoljan razlog da sam u ranoj mladosti uvijek govorila kako ću dojiti svoje dijete. Donijela sam tu odluku daleko ranije od odluke o rađanju djeteta. Sva su moja djeca dojena i duže od godine dana. To se slaže s tvrdnjama naših roditelja o tome koliko je odluka o dojenju važna. Prvi sam put prolazila slične probleme kao i svaka druga majka. Moja je kći stalno željela biti uz mene; danas znam da je željela moju blizinu, dodir. Ljudi su me također ispitivali zašto je stalno na prsima i davali mi razne nepotrebne savjete, kao što će vjerojatno i svima vama. Drugi nas uvijek savjetuju kada ih ništa ne pitamo i kad ne trebamo savjet. Kad nešto stvarno trebamo, onda nema nikog osim naših najbližih.

Iz meni nepoznatih razloga ljudi vole prenositi negativna iskustva. Zato trudnicama na tečajevima i mladim majkama savjetujem da se druže samo s pozitivnim ljudima. Slažem se da svaka majka ima dovoljno mlijeka i da će ga sigurno dovoljno stvarati ako dijete često stavlja na prsa i doji na djetetov zahtjev. Ne želimo vidjeti jednostavnu činjenicu da su nekada gotovo sve majke bile dojilje, premda su živjele u siromaštvu i teškim životnim uvjetima. Kako to da su one imale mlijeka, a danas majke često kažu da nemaju dovoljno mlijeka iako žive u idealnim životnim uvjetima?

U radu susrećem majke koje su triput rodile i tek treće dijete dojile i dulje od dvije godine. One same kažu da znaju koje su bile pogreške. Točno se osjeća da je sada to znanje i iskustvo koje ne mogu zamijeniti knjige ni internet. Navest ću prekrasan primjer majke koja je svako od svoja tri djeteta dojila oko tri godine, dakle ima 9 godina iskustva u dojenju, a uz to izgleda i zrači tako lijepo i toplo da je to zadivljujuće.

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

PREDGOVOR

11:09

Page 11

11

Važna je pomoć okoline u prvim danima iza porođaja i kod uspostavljanja dojenja. Tu je jako važan suprug i njegova podrška. Sada nam nedostaju generacije baka koje su dojile i koje imaju pozitivan stav o dojenju.

Općenito trebamo bake koje će nam dati više pozitivne podrške, više optimizma... Ne znam zašto su svi tako uplašeni i zašto u mladim roditeljima dodatno potenciraju nesigurnost.

Za uspostavljanje dojenja i općenito za roditeljstvo potrebno je strpljenje i smirenost. To je lako reći. Priznajem da i ja prvi put nisam imala taj mir i puno mi je puta u smirivanju djeteta pomagao suprug. To je normalno za mladu majku. Danas, nakon tolikih godina iskustva, na svojim rukama mogu umiriti svako dojenče i već po tome znam da nije bolesno nego da plače zbog tako često spominjanih "kolika". Za to su mi trebale godine iskustva, neke stvari se nažalost ne mogu naučiti, moraju se proživjeti i odraditi.

Nekoliko riječi o izdajanju. Roditelji često daju djetetu izdojeno mlijeko na bočicu. Ne preporučujem to jer ima dojenčadi koja nakon nekoliko takvih hranjenja neće više sisati na prsima. Izdojeno majčino mlijeko treba dati čašom ili na štrcaljku. Zadivljujuće dobro piju na čašu, ali za to je potrebno malo više spretnosti nego dati mlijeko štrcaljkom. Moram pohvaliti sve majke koje su se iz bilo kojeg razloga izdajale i dugo tako hranile svoje dijete jer je mnogo lakše dojiti nego se izdajati.

Ono što se u knjizi spominje kao britanska ideja "dijete vođa dohrane" vidjela sam na primjeru u svojoj ambulanti. Mali dječak bio je peto dijete majci, na prsima duže od godine dana, sitan, mali i meni jako drag i simpatičan, ali drugi pedijatri su stalno prigovarali da je neuhranjen. Vjerovala sam majci budući da ima veliko iskustvo i stvarno su se jednoga dana pojavili u ambulanti, moj mali pacijent znatno je napredovao na težini.

Majka mi je objasnila da jede sve što sam može prstima stavljati u usta (komadiće kuhanoga povrća, voća i mesa).

Naša najdraža uloga nije laka, osobito kad je dijete bolesno. Kao pedijatar kažem roditeljima da ih razumijem jer sam i sama kroz sve to prolazila. Kad je dijete bolesno, ima visoku temperaturu, proljev, povraćanje, najveća je odgovornost i težina na vama. Nema tog pedijatra ni lijeka koji može odraditi ono što morate vi sami. Dijete ćete nositi na rukama, držati u krilu, maziti, kuhati samo ono što u takvom stanju može i smije

Mama_zna_issuu.qxp

12

22.4.2013

11:09

Page 12

Mama zna najbolje (i tata )

jesti. Sve će tih nekoliko dana biti podređeno djetetu i njegovoj bolesti.

Znam da to nije lako i da padate s nogu od nespavanja i umora, ali to je veličina roditeljstva. Vaše bolesno dijete vas treba još mnogo, mnogo više nego kad je zdravo. Treba vašu blizinu, mir i sigurnost. S njegovim ozdravljenjem vraća se onaj osmijeh i sjaj u očima od kojih svijet zastane, male ruke vas grle i vi ste opet beskrajno sretni i zaboravljate sav svoj umor i neprospavane noći.

Sad kad sam spomenula dječje oči, sjetila sam se da nas pedijatre ljudi često pitaju kako je raditi s djecom koja još ne govore. Predivno je. Sve nam govore dječje oči.

Hvala našoj autorici Marini na ovim lijepim i korisnim tekstovima, kao i svim mamama i tatama koji su pomogli svojim iskustvom i savjetima u pisanju ove knjige koja će mnogim roditeljima pomoći u najvažnijoj "ulozi na pozornici života". Sve su teme lijepo obrađene i sve će biti vrlo korisne čitateljima. Napisane su vrlo razumljivo i potkrijepljene činjenicama iz stvarnog života i iskustva, što smatram osobito vrijednim.

Kad se vaše dijete rodi nikada više niste sami, bez obzira hoće li kad odraste živjeti u susjednoj ulici ili u dalekoj Australiji - uvijek je u vašem srcu i u vašim mislima.

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 13

ZA POČETAK...

Drage buduće mame i tate, Čeka vas jedna od najuzbudljivijih avantura u životu! Postat ćete roditelji. Za to nema škole, nema tečaja... Srećom tu je vaše srce. Ono će vas najbolje voditi kroz mnogobrojne savjete koje ćete dobivati i prije nego što se beba rodi. Ovom sam knjigom roditeljima htjela pomoći da lakše i spremnije dočekaju svoje malo zlato. A većini roditelja dobar će savjet dobro doći. Potvrdilo je to i istraživanje koje je UNICEF u Hrvatskoj proveo 2012. godine na uzorku od 1600 roditelja. Njih 50 posto reklo je kako bi savjet najradije tražilo od drugih roditelja.

Biti roditelj ponekad je vrlo zahtjevno. Sve bebe ne spavaju dvadeset sati na dan. Mnoge traže stalnu pažnju, nošenje, neke mnogo plaču. Bilo je trenutaka kad sam se osjećala nedovoljno kompetentnom majkom jer nisam svaki put uspijevala smiriti svoju bebu ili shvatiti zašto plače.

Katkad sam mislila da sam valjda najgora mama ikad. No kasnije, u razgovoru s prijateljicama, roditeljima u čekaonici kod pedijatra, shvatila sam da je to potpuno normalno i da se mnogi roditelji prvih mjeseci osjećaju izgubljeno i nedoraslo roditeljstvu.

S obzirom na to da imam skromno iskustvo kao mama jedne predivne, vesele djevojčice odlučila sam provesti istraživanje o nekim važnim stvarima, ali i zamoliti druge roditelje da s vama podijele svoje savjete. Odazvalo se više 500 mama, ali i mnogo tata. Njih 68 posto ima jedno, 26 posto dvoje djece, a neki su iskusni roditelji s čak petero klinaca. Djeca su različita,

Mama_zna_issuu.qxp

14

22.4.2013

11:09

Page 14

Mama zna najbolje (i tata )

uvjerit ćete se uskoro da je uistinu svaka beba posebna, a različiti su i stilovi roditeljstva. Upravo su zato različiti i savjeti mama i tata koje ćete pročitati. Uzmite one koji odgovaraju vama i vašoj obitelji.

Naoružajte se strpljenjem i dopustite da vas vodi srce. U njemu kuca roditeljski instinkt koji će vas nepogrešivo upućivati da napravite ono što je najbolje za vaše dijete.

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 15

1.

A Ć O N D U TR

MOJE ISKUSTVO Trudnoću zovu blaženim stanjem i tako ju je sigurno nazvao neki muškarac. Tijelo se mijenja pa brinemo hoće li sve biti u redu, razmišljamo o tome što se smije, što ne smije... Sve to jednostavno može izluditi. Iako jako željena, trudnoća mi nije bila blaženo stanje. Krvarila sam svako malo, od početka do kraja. Stalno na telefonu s liječnicima, pa na hitnoj ginekološkoj, čak i noć prije svadbe. Prvih dvadeset tjedana tri sam puta na 15

Mama_zna_issuu.qxp

16

22.4.2013

11:09

Page 16

Mama zna najbolje (i tata )

dan pila Dabrostone zbog održavanja trudnoće i bez obzira na to imala krvarenja. Onda sam dobila i hematom ispod posteljice pa sam dva tjedna morala strogo mirovati, a liječnik na hitnoj ginekološkoj pitao me što radim. Zatim me ozbiljno upozorio da ako uistinu želim imati bebu moram prestati raditi. Odmah. Tako su moji planovi da budem superžena koja radi praktički do zadnjega dana - propali. Kažu, kad čovjek radi planove - Bog se smije i to je uistinu točno. Bez obzira na mirovanje i prestanak rada i dalje sam često krvarila. Išla sam više puta na ultrazvuk, nekoliko puta na bris, preglede - liječnici jednostavno nisu uspjeli naći razlog.

U trudnoći sam puno šetala iako me ginekolog upozoravao da ne pretjerujem. No kako znati što u nekom trenutku može biti previše?

Kilogrami su se polako gomilali. Kad si u drugom stanju, ljudima je potpuno normalno, dapače simpatično reći: "Bok debela!" "Vidi kako je slatka, ko loptica!" ili "Baš si se lijepo zaokružila!" i tome slično. Svi, i muškarci i žene, dobiju neobjašnjivu potrebu komentirati i pratiti svaki dekagram više na tvom licu, bokovima, guzi. Ne znam otkud ta blesava potreba da se nekome tko ne može utjecati na činjenicu da će dobiti barem desetak kila (i tko je s time u krajnjoj liniji i sam već dovoljno opterećen) govori da je baš slatka loptica ili još gore, zvati je debela! Zato ja svakoj trudnici s kojom se družim uvijek kažem kako je lijepa i kako super izgleda! Mnogi i ne znaju da u trudnoći skoro dva kilograma dobiješ zato što ti se količina krvi poveća za gotovo dvije litre! Pa beba i plodna voda i posteljica, itd... Nakupi se toga! Do kraja trudnoće imala sam petnaest kilograma više nego inače, no skoro svi su otišli u prva dva mjeseca nakon porođaja. Samo u zadnjih pet tjedana trudnoće dobila sam pet kila, a normalno sam jela. Jako mi se zadržavala tekućina u tijelu, čemu sam i inače sklona, a u trudnoći se samo pojačalo. Zato sam pila puno čaja od koprive koji se preporučuje u te svrhe.

Pored oticanja, od trudničkih boljki najviše me mučilo nevjerojatno trnjenje ruku. Ruke su me stvarno jako, jako boljele i kočile se, nisam uopće mogla pisati olovkom ili raditi stvari koje zahtijevaju dobru finu motoriku. Ta me je bol budila, tako da sam mnoge noći u suzama provela u kupaonici (a nisam baš osjetljiva biljka), držeći ruke naizmjence pod toplom i hladnom vodom, tresući ih, radeći vježbe koje sam pročitala da

Mama_zna_issuu.qxp

22.4.2013

11:09

Page 262

O AUTORICI

Rođena sam 1983. u Osijeku, odrasla na otoku Lošinju, a trenutačno živim u Zagrebu. Sretna supruga i majka predivne trogodišnje djevojčice Eme. Diplomirala sam novinarstvo. Skitam se i snimam na Novoj TV. Slobodno vrijeme provodim s obitelji i prijateljima u druženjima i izletima u prirodu. Volim uživati uz more i spremati kolače za svoje najdraže u čemu mi uvijek pomaže moja djevojčica.

Facebook stranica: facebook.com/MamaZnaNajboljeITata