Optimist 016 (februar 2014.)

OPTIMIST Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Grafička produkcija: Rabbit and Rabbit design Urednik Urbanlook.info: Srđan Šveljo Urednik Lifestyle: Mladen Antonijević Priljeva Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Marijan K, Markiza de Sada, Zoran Janković, M. Aranđelović, Petar Petrović, Jelena Zulević, Nikola Marković Web: www.optimist.rs www.gej.rs www.gayecho.com E-mail: optimistmagazin@gmail.com Štampa: Newpress (www.newpress.co.rs)

Magazin možete čitati i na:

Podrška:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. God. 1, br. 1 (jun 2011)- . - [S. l.] : Regionalni info centar, 2011- (Smederevo : Newpress). - 21 cm Dvomesečno. - Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217-6756 = Optimist COBISS.SR-ID 186184972

SADRŽAJ DRUŠTVO NN peder i njegovo pravo..............................................................6 INTERVJU Daniel Pinter: Sve nas je ista guja ujela..........................................8 AKTIVIZAM GSA: Tvoj glas, tvoje sutra............................................................12 PUTOPIS Urugvaj: Najsiromašniji predsednik i najliberalnije reforme.......14 OLIMPIJADA Soči će biti upamćen kao anti-gej Olimpijada............................16 KOLUMNA Kada je ona gladna, kad je on gej.................................................20 KOLUMNA Glasina koliko hoće - autovanja nula!..........................................22 KOLUMNA Markiza de Sada: Božićne radosti................................................26 RETROSPEKTIVA Najpoznatiji “izlasci iz ormana” u 2013. godini...........................24 INTERVJU Fifi: U Beogradu se osećam slobodna i srećna............................26 KOLUMNA Buđenje proleća...........................................................................28 LIFESTYLE Regenerating Day Cream od Dr. Hauschka & restoran “Zaplet”..30 MODIRANJE UrbanLook.info............................................................................32 LGBT Srbija LGBT Twitter.................................................................................36 UMETNOST Plastic realness............................................................................38 POZORIŠTE Merlinkina ispovest.....................................................................42 TV SERIJE Orange is the new black, Looking, Chozen..................................46 FILM FEST 2014.....................................................................................52 KNJIŽEVNOST Bio jednom jedan Boban.............................................................54 KNJIŽEVNOST Prednosti jednog marginalca.......................................................56 ZDRAVLJE Apoteka po meri pacijenata........................................................58 PSIHOLOGIJA Autodestruktivnost......................................................................60 Distribucija: Komentare, predloge, vaše tekstove i ideje možete slati na našu e-mail adresu: optimistmagazin@gmail.com

UMESTO UVODA

Pozorište „Boško Buha“ diskriminisalo gej magazin „Optimist“

P

overenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić donela je odluku da je beogradsko pozorište „Boško Buha“ diskriminisalo gej magazin „Optimist“ jer je uskratilo pres materijal za predstavu „Gospođa ministarka“.

Glavni i odgovorni urednik gej magazina „Optimist“, Predrag Azdejković, kontaktirao je u oktobru 2013. godine pozorište „Boško Buha“ i zatražio pres materijal za predstavu „Gospođa ministarka“ u kojoj ženske uloge glume muškarci, za potrebe teksta u magazinu. Molba je odbijena od strane izvršne producentkinje rečima da im

„reklama u tom smislu ne bi odgovarala“.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je odluka u kojoj se kaže da je utvrdila da je ovim postupkom pozorište „Boško Buha“ stavilo u nejednak položaj gej magazin „Optimist“ u odnosu na druge medije i na taj način izvršilo akt neposredne diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.

Po preporuci poverenice pozorište „Boško Buha“ u roku od 15 dana mora da uputi pisano izvinjenje gej magazinu „Optimist“ i da ubuduće postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

5 _____

6 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

NN peder i njegovo pravo U istraživanju „Postupanje državnih organa u slučajevima napada na LGBT osobe“ koje priprema Labris i YUCOM, biće detaljno opisan slučaj u kojem sudija oštećenog naziva „NN peder“ i donosi oslobađajuću presudu jer su okrivljeni „dobili napad homofobije koji se manifestovao tako što su počeli da im se znoje dlanovi, prolaze im žmarci, pa su morali da ga prebiju“.

Z

a one koji to nisu znali: Republika Srbija je država čiji Ustav garantuje ravnopravnost svih građana i građanki. U istoj toj Republici Srbiji, postoji Zakon o zabrani diskriminacije, niz drugih zakona koji svojim odredbama eksplicitno zabranjuju diskriminaciju, a u krivično zakonodavstvo nedavno je uvršten i zločin iz mržnje. Pošto je pomenuta država istovremeno i država u kojoj je sudstvo (zvanično) nezavisno, reklo bi se da postoje svi uslovi za sudsku zaštitu građanskih prava LGBT osoba.

No, kako na ovoj geografskoj širini i dužini funkcionišu neka prilično iracionalna pravila, sve gorenavedeno nije garancija nizašta. Građani i građanke su ravnopravni samo u retkim segmentima svakodnevice; diskriminacije ima toliko, da se više i ne primećuje; pred sudovima pravdu može da dočeka samo neko ima debele živce ili naleti na raritetne primerke ne-homofobičnih sudija.

IZVRŠAVANJE PONAŠANJA Poslednja u nizu (u najmanju ruku) čudnih presuda, jeste ona koja je u novembru prošle godine doneta u procesu protiv Dragana Markovića – Palme. Predsednika Jedinstvene Srbije tužila je Gej strejt alijansa, zbog izjave koju je u avgustu 2011. dao medijima: "Mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i žele da prikažu nešto što je bolest, da je normalno".

Prvostepenom presudom utvrđeno je da je Marković izvršio težak oblik diskriminacije, ali je tu presudu Apelacioni sud ukinuo i vratio postupak na ponovno suđenje. Iako je proces vodila ista sutkinja, presuda je ovaj put bila potpuno drugačija – ne samo da je tužba odbačena kao neosnovana, već je u obrazloženju presude iznet niz teza koje bi same po sebi mogle da budu osnova za neku novu tužbu. Između ostalog, tu se, naime, navodi: „Opravdano se postavlja pitanje da li je tuženi, izražavanjem svog mišljenja, izvršio ponašanje koje se može inkriminisati kao diskriminatorsko ponašanje. S tim u vezi, sud ne treba da predstavlja državni organ koji će utvrđivati da li je došlo do diskriminatorskog ponašanja svaki put kada se neka od socijalnih kategorija... nađe uvređenom, ili po sopstvenom vrednosnom sudu diskriminisanom“. Obrazloženje u kojem se na ovakav način degradiraju sve „socijalne kategorije“ koje bi mogle da budu žrtve diskriminacije, a kojim se istovremeno sudstvo oslobađa svake odgovornosti, na neki je način stavilo u drugi plan čak i tužbu na koju se odnosi – čini se zapravo da je ono u suštini uvredljivije od Palminih mudrolija.

MORAO SAM DA TE BIJEM Ovo, naravno, nije jedini slučaj u kojem se vrlo jasno vidi da domaće sudstvo još nije u potpunosti doraslo ovako „osetljivim“ temama.

DRUŠTVO Naime, čak i kad sud uvaži tužbu, čini se da konačna presuda ne odgovara težini počinjenog krivičnog dela. U tom smislu, ilustrativno je da je zbog „širenja rasne i druge diskriminacije“, Mladen Obradović iz Obraza kažnjen osmomesečnim zatvorom, iako je njegovo krivično delo podrazumevalo vrlo eksplicitan poziv na linč učesnika Parade ponosa 2009.

Isto tako, čudno je blaga i presuda protiv osobe koja je u septembru 2010. u Bečeju prebila Daniela Pintera „nanoseći mu telesnu povredu u vidu otvorene rane u predelu desne obrve“. Iako je jedini Pinterov „greh“ bilo to što je gej i što je plesao na podijumu diskoteke, presuđeno je da mu tužilac isplati iznos od 138 hiljada dinara (tri prosečne plate) na ime „pretrpljenog straha i duševnih bolova zbog naruženosti nastalih usled fizičkog napada“. Nešto više – 1600 evra, moraće da plati osoba koja je svom kolegi na poslu govorila „Pederčino, gadiš mi se!“, „Treba te staviti na kolac“, „Sve vas treba pobiti“. Prvostepenom presudom je, inače, bilo određeno da je tužba neosnovana, pa je Apelacioni sud doneo presudu.

U istraživanju „Postupanje državnih organa u slučajevima napada na LGBT osobe“ koje priprema Labris i YUCOM, biće detaljno opisan slučaj u kojem sudija oštećenog naziva „NN peder“ i donosi oslobađajuću presudu jer su okrivljeni „dobili napad homofobije koji se manifestovao tako što su počeli da im se znoje dlanovi, prolaze im žmarci, pa su morali da ga prebiju“.

Imajući u vidu ove i ovakve presude, kao i cenu advokata, dužinu i tok sudskih procesa, logično je zaključiti da će tužbe ubuduće podnositi samo LGBT osobe koje imaju pravnu i svaku drugu podršku neke organizacije – samostalno, takav proces teško da bi neko izgurao bez posledica po mentalno i fizičko zdravlje. Šta ćemo, međutim, sa stotinama onih „običnih“ ljudi – ponekad čak i ne-autovanih, koji se svakodnevno

suočavaju s najrazličitijim problemima, a nemaju kome da se obrate, ili ne znaju pravu adresu za to? ŠUM NA VEZI Iako za sada ne postoji uređena statistika sudskih procesa koji se tiču seksualne orijentacije, bilo da su u pitanju fizički napadi ili diskriminacija, podaci iz već pomenutog istraživanja Labrisa i YUCOM-a vrlo ilustrativno pokazuju da između državnih institucija i LGBT zajednice postoji priličan „šum na vezi“, kao i da LGBT osobe ne veruju državnim institucijama. Tokom 2013. godine prijavljeno je svega pet slučajeva napada na LGBT osobe, dok ih je u proteklih pet godina bilo 29. Pošto su autorke istraživanja MUP-u, tužilaštvu i nadležnim sudovima poslale zahteve za pristup informacijama od javnog značaja i dobile podatke o toku svakog od tih prijavljenih slučajeva, ustanovljeno je da su neki slučajevi prosleđeni tužilaštvu, da u nekim podnete krivične prijave, a da su neki i dalje u procesu obrade. Ono što je ovde važnije jeste da je u samo četiri od svih tih slučajeva policija evidentirala seksualnu orijentaciju kao motiv napada. U jednom slučaju, u izveštaju policije stoji da je razlog napada „najverovatnije seksualna orijentacija“, dok je u druga tri utvrđeno da su napadači bili vrlo eksplicitni, pošto su uzvikivali: „Eno pedera! Udarite ih!“ i „Da li si ti gej? Da li si ti gej?“.

U ovoj priči, policija je inače jedan od većih problema. Kao važan faktor ne samo u neposrednom pomaganju napadnutima, već i u sudskim procesima koji posle toga slede, ona se ponekad pokazuje kao nepremostiva prepreka ka pravdi. Jedna od ispitanica u dubinskim intervjuima koji su sprovedeni u ovom istraživanju, ovako opisuje susret s policijom: „Kada sam se obratila policiji, mislila sam da će me oni zaštiti, međutim, ponašali su se kao i oni koji su mi pretili. Pokušavajući da me zastraši i nakon što me je

7 _____

8 _____

OPTIMIST čvrsto uhvatio za lakat, jedan od policajaca mi je rekao: ’Da li znaš ko sam ja kada ne nosim ovu uniformu?! Obučen sam u crno i nosim duboke čizme!’“ RAVNOPRAVNOST? MA, DA...

Kad sve saberemo i oduzmemo, čini se da su LGBT osobama zapravo odsečeni svi putevi ka ravnopravnom, zakonom regulisanom tretmanu u sudovima. Presude koje su do sada donete uglavnom su skandalozne, uglavnom preblage, vrlo često praćene obrazloženjima koja bi mogla da uđu u anale beščašća. Sudije koje te procese vode ponekad su i otvoreno homofobični, bez ikakve želje da makar prikriju svoje stavove – u nekim slučajevima, kao u onom u kojem je oslobođen Dragan Marković-Palma, isti sudija u stanju je da, uz iste dokaze, donese dve potpuno kontradiktorne odluke.

Slična, ako ne i gora neosetljivost, primetna je i u policijskim redovima, ali o tome nemamo mnogo svedočanstava. Zbog totalnog nepoverenja u sistem (baš čudno, zar ne?), malo je LGBT osoba koje su uopšte usude da obrate policiji, pa su njihovi međusobni susreti više eksces, nego pravilo.

Ova situacija poražavajuća je za imidž našeg pravosuđa – posebno u kontekstu višestrukim reformama sudstva i usklađivanju s pravilima Evropske unije. Ono što je na svakodnevnom planu ipak važnije jesu efekti na život pojedinca, kako onog koji se usudio da uđe u sudsko vrzino kolo, tako i onog kojem to na pamet ne bi palo. „Ne znam zaista šta bi trebalo da se desi, pa da podnesem tužbu protiv nekoga“, kaže za Optimist mladić koji radi kao profesor i zbog potencijalnih problema na poslu ne želi da se autuje. „Čak i da svi znaju da sam gej, svaka takva tužba neminovno privlači pažnju javnosti i samo bih još gore stradao. Pritom, sto posto sam siguran da bi neko kao ja na sudu sigurno izgubio“.

Koliko god bilo strašno to što je malo LGBT osoba koje bi se usudile da podnesu tužbu zbog kršenja svojih ljudskih prava, glavna odgovornost ipak je na pravosuđu i policiji. Tek kada se oni budu senzibilisali za ovu tematiku, svoj posao radili po zakonu, a svoje lične stavove ostavili kod kuće, biće nade da će se više ljudi odlučiti da i praktično potvrdi svoju ravnopravnost.

Do tada, Ustav i raznorazni zakoni ne znače ništa, osim mrtvog slova na papiru.

PIŠE: TAMARA SKROZZA

www.optimist.rs

Daniel Pinter:

A

pelacioni sud u Novom Sadu doneo je u januaru pravosnažnu presudu kojom je naložio da Predrag Prgić iz Bečeja LGBT aktivisti Danielu Pinteru isplati 138.000 dinara zbog naknade nematerijalne štete nastale usled fizičkog napada na njega zbog seksualne orijentacije i učešća u organizaciji Parade ponosa 2010. godine.

U obrazloženju prvostepene presude, između ostalog, stoji da je Pinter tada bio član Gej-strejt alijanse, koja je zakazala promotivnu tribinu o Paradi ponosa u Bečeju za 1. oktobar 2010. godine, a Prgić je član navijačke grupe "Bekrije Bečej", čiji su se članovi protivili održavanju tribine o promociji Parade ponosa. Pinter je sa prijateljima došao u diskoteku "Stejdž" , gde je počeo da igra u blizini mesta gde je sedeo Prgić sa prijateljima. Prgić je Pintera udario pesnicom u predelu glave, nanoseći mu otvorenu ranu iznad desnog oka.

U obrazloženju presude stoji i da je povređivanje Pintera direktna posledica radnje koju je preduzeo Prgić i samo i isključivo njena posledica, te da se ne može prihvatiti Prgićevo opravdanje da je nasilje sproveo jer je Pinter u njemu izazvao bes i zgroženost.

INTERVJU

Sve nas je ista guja ujela!

Ali, to nije povod ovog intervjua, već je povod veseliji i u pitanju je osnivanje Društva LGBT Novi Sad, nove organizacije u Vojvodini čiji je Daniel Pinter član.

Rodila se nova LGBT organizacija u Novom Sadu.

S kojim ciljem?

Baš si pravu reč izabrao, rodila se kao dete ljubavi.

Ova naša beba se rodila za mesec dana. Toliko je prošlo od mog predloga istomišljenicima u Novom Sadu da naše ideje, vizije i planove artikulišemo kroz organizaciju, do njenog upisa u zvanični registar. Ipak, porođaj nije bio lak. Bilo je kolebljivaca, skeptika, defetista. Čak je i naš predsednik u jednom momentu zauzeo stav da „nije vreme za osnivanje organizacije“. Na to sam mu predložio da odvoji za sebe vremena koliko mu treba i da, apstrahujući tuđa mišljenja bilo ZA, bilo PROTIV, sam dođe do zaključka da li je vreme, ili nije vreme za osnivanje organizacije.

Onda sam privremeno prekinuo svaki kontakt sa njim, oslobađajući ga i svoga uticaja. I on mi se ubrzo javio sa svojim mišljenjem da je ipak vreme. Osnovali smo organizaciju Društvo LGBT Novi Sad. Pitaš za ciljeve. Oni nisu drugačiji od poznatih ciljeva srodnih organizacija, razlika je možda u me-

todima za ostvarivanje tih ciljeva. Ukratko, rešeni smo da idemo na uspeh, a ne na neuspeh, naročito ne opetovani neuspeh, kao strateški cilj. Došli smo do zaključka da je taj, opetovani neuspeh, spontano, ili planirano postao deo zgodne strategije dela domaćih LGBT organizacija, kojom se sasvim lepo ostvaruju lični, uski interesi, na uštrb interesa cele zajednice u čije ime se pre svega istupa. Ako to i nije od početka bila namera i ideja, opet postoji odgovornost za takav manir, jer se od njega ne odustaje, čak ni posle tri godine zaredom zabranjivane Parade ponosa. Štetno je, a i opasno stvarati atmosferu u kojoj zabrana okupljanja postaje uobičajena, već i tradicionalna stvar, jer nam primeri drugih zemalja pokazuju kako to može da se završi. Sve počinje bezazleno, po kojom zabranom Parade, referendumom, sporadičnim prebijanjima LGBT aktivista. Kad počnu zakoni da se donose, stvar postaje ozbiljnija. Ne očekujem da će se u Srbiji donositi antigej zakoni, naravno, ali bi se trebalo pozabaviti pitanjem koliko bi ljudi u Srbiji danas podržalo donošenje takvih zakona, samo kada bi politička klima bila drugačija i kada bi to bilo moguće. Strahujem da bi podaci bili poražavajući. Deo te slike je i mučna, frustrirajuća teza, koju često, otvoreno plasiraju naši najviši zvaničnici da se LGBT pitanjem, eto, moraju baviti zbog zahteva EU. Inače se, valjda, njime ne bi bavili, ili bi se bavili na način koji bolje i da ne zamišljamo. S tim u vezi, cilj nam je da dalje radimo na senzibilisanju javnog mnjenja i te famozne većine, ali bez obavezne konfrontacije, jer mi smo deo društva, nismo protiv njega.

Nismo ni protiv porodice, ali smo protiv zloupotrebe porodice u cilju diskreditovanja onih koji je nemaju, možda baš zato što im to isto društvo ne dozvoljava da je imaju.

Kakva je uopšte LGBT scena, što aktivistička, što zabavna u Novom Sadu?

Aktivistička scena, kako sam je ja video, trenutno je u Novom Sadu katakombirana i urovljena. Imali smo nekoliko susreta sa predstavnicima i predstavnicama te scene i od njih su se mogle čuti ideje, koje sa praktičnog stanovišta smatram naučno-fantastičnim. Moj odgovor na neke od tih ideja je bio – „Hoćeš da vodiš rat ? Dobro, a gde

9 _____

10 _____

OPTIMIST ti je vojska ?“ Sve ideje i teorije, koje već na prvi pogled nisu ostvarive, sklon sam da eliminišem iz konstruktivnih rasprava i predložim da se ostave za slobodno vreme i da se razmatraju u momentima romantičnih sanjarenja uz sveće.

Zabavna scena je standardna već decenijama, poslednjih godina se svodi na rutinske, vikend žurke u klubu „Yellow“, a i dalje su aktuelne prezabavne i živopisne spontane polujavne žurke - leti na Kamenjaru, a tokom cele godine u parkovima kod Železničke stanice i preko puta Medicinskog fakulteta. Tu su se godinama stvarale legende, koje su uklesane u istoriju novosadskog andergraund pederaja.

Zvaničnoj sceni neće škoditi malo osveženja i inovacija. Osmislili smo manifestaciju „Poljubac za Ginisa“, koja će se za Dan zaljubljenih održati u klubu „Yellow“. Takmičarskom paru koji uspe da obori dosadašnji rekord, sleduje upisivanje u knjigu rekorda. Za proleće je planirana i Drag Queen Parada na Tvrđavi, sa pratećim izborom za Kraljicu Srbije, na kojoj će moći da učestvuju i za krunu se takmiče pretendentkinje iz cele Srbije. Često imamo prilike da čitamo o nasilju u Novom Sadu. Kako objašnjavaš tu situaciju i da li je LGBT populacija na udaru nasilja u Novom Sadu?

Gde siromaštvo zakuca na vrata, mir izleće kroz prozor. Razloge za porast nasilja delom vidim u očajnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, pa imamo hladnokrvne, strogo imovinske delikte, delom u porastu neuroza i drugih psihičkih tegoba kod stanovništva, ljudi pucaju po šavovima, što je posledica ne samo aktuelne tranzicije, već i prilika u kojima smo živeli unazad preko 20 godina. No, mišljenja sam da je ta slika Novog Sada kao izrazito nebezbednog grada u poslednje vreme delom i posledica nekakve medijske kampanje, čiju prirodu i motive mogu samo da pretpostavim i svrstam ih u političke motive. Ne mislim da Novi Sad generalno prednjači u nasilju u odnosu na ostatak Srbije, možda samo u posmatranom periodu, što je pre stvar slučaja, a ne polazište za zaključak da u Novom Sadu ima više nasilja, nego u drugim gradovima.

LGBT populacija je uvek bila na režimu specijalnih udara na osnovu svog svojstva - seksualne orijentacije. Prebijanja i pljačke su redovna pojava na cruising mestima – u parkovima, ranijih godina češće nego danas, nekad su napadi bili organizo-

www.optimist.rs vani, a nekad spontani. Prepozna te neka grupa i percipira po stilu oblačenja, ili drugom spoljnom obeležju kao pedera, pa ti onako s nogu nalupa par šamara, usput ti i pregleda džepove i torbu i oduzme zatečeni novac, ili neku dragocenost u vidu prstena, ili narukvice. Tu je i nasilje u okviru porodice. Ne znam da li je javnost svesna kroz kakvu torturu prolaze gejevi i lezbejke u unutrašnjosti, od ucena, primoravanja na ženidbu i udaju, do prinudnog „lečenja“ i svake vrste ispiranja mozga. Za to se slabo zna, ne zato što to nikog ne interesuje, već upravo zato što su žrtve pasivne, ne traže pomoć, ćute u svom osećaju stida, što nas opet dovodi do stare, „dobre“ priče, tj. do problema autohomofobije i niskog stepena samosvesti domaće LGBT populacije, koja je samu sebe učinila skoro nevidljivom.

Koji je tvoj stav kada je u pitanju Parada ponosa u Novom Sadu?

Moj stav je da je to generalno dobra ideja. Novi Sad je jedan od prestonih gradova Srbije, veoma je lep i atraktivan, poznat i u svetu zahvaljujući i festivalu EXIT, pa kako u Beogradu, tako Parada može da bude i u Novom Sadu. Na žalost, Parada ponosa u srpskim uslovima nije parada kojom se proslavlja životna radost, sreća i veselje, već Parada diskriminisanih, unesrećenih, zlostavljanih, omalovažavanih, maltretiranih ljudi, koji uprkos svemu tome nisu slomljeni duhom, već su u svojoj nevolji dostojanstveni i ponosni. To je suština tog ponosa kod naših Parada. I svi ti huligani, ekstremisti i drugi nasilnici, koji se uredno najavljuju, skupljaju i dolaze spremni fizički da se obračunaju sa učesnicima Parade, pružaju u brutalnom obliku svakom ko to želi da vidi pravu sliku o položaju LGBT zajednice u Srbiji. Oni su dokaz zašto je Parada, kao protestni, politički događaj, potrebna. Šta možemo da očekujemo od vaše nove organizacije?

Možete očekivati, pre svega, jednog iskrenog i predanog saborca, konstruktivnog kritičara i potencijalnog saradnika, jer ja na to tako gledam.

INTERVJU Mi jedni drugima nismo protivnici, konkurencija, ali ona stimulativna, konstruktivna, jesmo i treba da budemo. Ali, pre svega treba da delujemo u sabornosti, da budemo braća i sestre, drugarice i drugovi, kako hoćete. Vi živite i radite u Beogradu, mi u Novom Sadu, Bečeju, pa sve do Subotice. Potrebno je da oživimo i van prestonice, jer ne živimo svi u prestonici. Koliko je samo pustih Domova kulture po manjim mestima i varošima Vojvodine i Srbije, koji prosto vape za kulturno-umetničkim priredbama, tribinama i drugim događajima. Koliko je biblioteka bez promocija knjiga i književnih večeri. Nema ko da ih priredi.

Nadam se da će i jug malo da živne. Eto, Kuršumlija je već ušla u anale, baš se pitam kako to da do sada tamo još nije nikla neka nova organizacija.

Možete očekivati i inicijativu za formiranje jednog šireg fronta obespravljenih i poniženih slojeva našeg društva, za koje lično mislim da je praktično već odavno postalo klasno društvo – privilegovanih s jedne i potlačenih ljudi, s druge strane. Nema razloga da u istom frontu kod nas ne budu LGBT osobe i, na primer, malinari, ratni veterani, ili otpušteni, ili nezaposleni radnici. To je čitava armija ljudi, koji imaju dovoljno razloga da stoje jedni uz druge, rame uz rame, jer ih je u suštini ista guja ujela, a i dalje ih ujeda.

Kakva je LGBT situacija po manjim mestima u Vojvodini?

Situacija je slična kao i u drugim krajevima, sa specifikumima koje svojstvo manjih mesta donosi. Problematična je, iako se to ne vidi, jer sve ostaje iza onih visokih, tipično vojvođanskih kapija, iza kojih se, osim velikih ekonomskih dvorišta kuća na lakat, nalaze i poprišta pravih ljudskih drama i tragedija pripadnika LGBT populacije.

Pošto ne mogu svi iz tog miljea da pobegnu, a nemaju snage ni da se suprotstave pritisku porodice i okoline, pripadnici LGBT populacije u tim krajevima najčešće pristaju na standardno „rešenje problema“ – stupanje u brak i osnivanje porodice sa osobom suprotnog pola. To jeste kliše, ali baš

zato je i najčešći u praksi. Spolja gledano, ovo rešava problem integracije, jer ukalupljuje dotične u „propis“ i oni samim tim činom postaju tolerisani, pa i prihvaćeni članovi lokalne zajednice. To je apsurdno, jer ta zajednica vrlo dobro zna za pravu prirodu tih njenih prisilno „ustrojenih“ članova. U manjim mestima se ne može sakriti ni šta si danas kuvao za ručak, a kamoli neka tako značajnija, životna stvar, odnosno svojstvo. Ali, to je tabu, naročito ako je lokalni peder oženjen, a lokalna lezbejka udata. Od njih se očekuje da svoju prirodu, koja je javna tajna, takođe ne spominju i da je nose pokorno, kao svojevrsno slovo srama, na koje svi, osim njih samih, mogu da se pozovu prigodama zbijanja neumesnih šala, na primer.

Koliko se o tome ćuti javno, toliko istopolni seksualni život cveta tajno, sa svim bezbednosnim merama stroge diskrecije - u četiri zida drumskih hotela, iznajmljenih soba na sat, ili u teskobi automobila. Sastavni deo tih dvostrukih života su i konspirativna, „terenska“ imena, specijalni mobilni telefonski brojevi, tajni „gej profili“ na Fejsbuku, izmišljena službena putovanja i slično.

Kakva podrška LGBT populacije i drugih LGBT organizacija vam je potrebna?

Svaka moguća. I, veruj mi, ona stiže. Ovaj razgovor je takođe podrška i hvala ti na njoj. Inače, sve što smo za ova tri meseca uradili, uradili smo uz podršku pripadnika LGBT populacije. Podizanje sajta je platio jedan momak, pripadnik LGBT populacije. Javio se jedan drugi momak, iskusan i verziran u oblasti web dizajna, koji će nam takođe biti od dragocene pomoći. U nedavno sprovedenoj akciji prikupljanja pomoći beskućnicima u Novom Sadu učestvovali su mnogi, deo pomoći je stigao i iz Beograda, stvarno je bio fantastičan odziv. Projekte pišemo takođe uz pomoć ljudi koji u tome od nas imaju više iskustva. Kao dipl. pravnik, zadužen sam za pravne poslove i zastupanje organizacije, ali ću učestvovati i u Drag Queen paradi, kao kandidatkinja i takmičarka, jer nam je deviza da svako treba da radi sve za šta je sposoban, kvalifikovan i talentovan. Ali najveća podrška svakako bi bio izlazak iz ormara pripadnika LGBT populacije u što većem broju. Status quo nije održiv, na ovom svetu ništa ne miruje, sve se kreće ili napred, ili ide unazad, rečju - propada. Izbor je na nama. Nadam se da ćemo svi napraviti pravi izbor i kretati se samo napred. I želim u to da verujem.

RAZGOVARAO: PREDRAG AZDEJKOVIĆ

11 _____

12 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

GSA: Tvoj glas, tvoje sutra!

G

ej strejt alijansa i u ovom izbornom ciklusu za republičke parlamentarne izbore pokreće kampanju pod nazivom „Tvoj glas, tvoje sutra“.

Ova kampanja ima za cilj da se političke stranke i grupacije koje učestvuju na republičkim izborima izjasne o pitanjima vezanim za ljudska prava, među kojima su i prava LGBT osoba, kao i da ova pitanja i konkretna rešenja za smanjenje nasilja, diskriminacije i homofobije uključe u svoje predizborne programe i platforme. Takođe, cilj kampanje je i da pozove LGBT osobe, ali i njihove roditelje, rođake, prijatelje i sve druge građane, da izađu na izbore i glasaju za one političke opcije koje se, između ostalog, zalažu za poboljšanje položaja LGBT populacije, ravnopravnost i poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

GSA je pozvala političke organizacije koje su najavile svoje učešće na parlamentarnim izborima da se u predizbornoj kampanji obrate i LGBT populaciji. U pozivu koji im je uputila, Alijansa je istakla da iako nipošto ne negira da su ekonomske teme, mere i programi izuzetno značajni za sve građane Srbije, među kojima su i LGBT osobe, u predizbornoj kampanji ne treba zaboraviti ni druge važne teme a ljudska prava, sigurnost i kvalitet života pripadnika manjinskih grupa, kao i svih drugih građana i građanki, svakako jesu jedna od njih.

Alijansa će raditi i monitoring predizbornih kampanja političkih stranaka i grupacija u delu koji se odnosi na ljudska prava, a posebno ljudska prava LGBT osoba u Srbiji, i o tome obaveštavati LGBT zajednicu i opštu javnost, a osnovni kriterijumi monitoringa biće: • da li se u kampanji obraćaju LGBT populaciji i da li njihove predizborne platforme obuhvataju ljudska prava tj. prava LGBT osoba; • da li nude konkretna rešenja za povećanje tolerancije i smanjenje nasilja, diskriminacije i homofobije; • da li podržavaju donošenje određenih zakon-

skih rešenja (na pr. pravno regulisanje imovinskih odnosa i drugih pitanja od značaja u istopolnim partnerstvima); • da li javno podržavaju LGBT prava ili eventualno koriste govor mržnje i homofobiju u kampanji; • da li među kandidatima i kandidatkinjama ima autovanih LGBT osoba.

Kampanja GSA „Tvoj glas, tvoje sutra“ će se najvećim delom odvijati na Internetu i preko društvenih mreža a svi zainteresovani građani kampanju mogu pratiti na sajtu Alijanse u rubrici Izbori 2014. Kampanja će obuhvatiti i upitnike za političke stranke i kandidate a biće završena organizacijom debate sa predstavnicima političkih organizacija koje učestvuju na republičkim izborima, kao i zbirnim izveštajem o njihovim stavovima o pravima LGBT populacije u predizbornoj kampanji koji će GSA objaviti pred početak predizborne tišine.

GSA podseća da je i za prošle izbore koji su se održali u maju 2012. godine sprovela sličnu kampanju „Bitno je!“ koja je naišla na veliko odobravanje LGBT osoba i drugih građana i kojom su uspešno postavljeni standardi u aktivnostima i mehanizmima za praćenje izbora u ovoj oblasti a koje će Alijansa koristiti i ovaj put.

Jedna od polaznih tačaka kampanje „Tvoj glas, tvoje sutra“ biće kratak pregled onoga što je urađeno od prošlih izbora do sada kada su pitanju ljudska prava LGBT osoba i podrška LGBT populaciji, kako stranaka u vlasti, tako i opozicionih partija.

GSA se kao organizacija u predizbornoj kampanji neće određivati prema političkim organizacijama u smislu posebne podrške bilo kojoj od njih, već će se potruditi da kroz kampanju „Tvoj glas, tvoje sutra“ pruži jasan uvid LGBT populaciji i svim zainteresovanim građanima u stavove političkih stranaka, grupa i koalicija koji se tiču ljudskih prava LGBT osoba. www.gsa.org.rs/izbori-2014

IZBORI 2014.

Zašto je važno da izađeš na izbore!

R

epublička izborna komisija proglasila je 10. februara listu kandidata za poslanike Srpske radikalne stranke na predstojećim parlamentarnim izborima, zakazanim za 16. mart.

Prvi na listi “Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj” jeste lider stranke Vojislav Šešelj, koji se nalazi u pritvoru Haškog tribunala, a iza njega je zamenik predsednika stranke Nemanja Šarović. Na listi su i predstavnici Obraza i SNP Naši, Mladen Obradović i Ivan Ivanović.

Mladen Obradović osuđen je zbog pozivanja na nasilno prekidanje Parade ponosa 2009. godine, a Ivan Ivanović je takođe u više navrata zagovarao nasilje nad pripadnicima LGBT populacije i predsednik je organizacije koja ja pripremila Zakon o zabrani gej propagande. U svakom slučaju, koliko god se oni vama činili nebitni i minorni, treba za ozbiljno uzeti mogućnost da bi Obraz, SNP Naši, Dveri… mogli da uđu u Skupštinu i da svoju homofobiju šire sa skupštinske govornice! Zamislite Mladena

Obradovića ili Ivana Ivanovića kao narodne poslanike, legitimne predstavnike naroda, koji između ostalog uživaju poslanički imunitet!

Vi to svojim izlaskom na izbore možete da sprečite! Svojim izlaskom na izbore, bez obzira za koga glasate ili ne glasate, povećavate cenzus, tj. minimum glasova koliko neka lista mora da osvoji da bi uopšte ušla u Skupštinu. Cenzus u Srbiji iznosi 5%, ali ako na izbore izađe milion glasača, cenzus iznos 50 hiljada, ali ako na izbore izađe dva miliona, cenzus iznosi 100 hiljada glasova, tako da se što većom izlaznošću smanjuje šansa da homofobične stranke uopšte uđu u Skupštinu i imaju poslanike.

Samim svojim izlaskom na izbore, otežavate Obrazu, Dverima, SNP Naši da postanu narodni poslanici i uživaoci poslaničkog imuniteta. Možete zamisliti s kakvim bi se izjavama i govorom mržnje tada suočili, kada bi ih štitio poslanički imunitet?! Izađi na izbore! Glasaj ili precrtaj listić, izbor je tvoj, ali samo izađi.

13 _____

14 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Urugvaj: Najsiromašniji preds

K

ada se spomene Latinska Amerika kod većine se jave asocijacije na TV novele, fudbal i narko kartele. Ipak ovaj kontinent, po mnogo čemu specifičan i osoben, postao je poslednje dve decenije centar krupnih ekonomskih, socio-političkih promena koje su se odrazile na sve sfere ljudskog života na kontinentu. U pogledu mnogih dostignuća bitnih za život običnih ljudi mnoge zemlje Latinske Amerike postigle su više nego što je iko očekivao i verovao i u tome u mnogo čemu mogu poslužiti i kao pozitivan primer za nas na brdovitom i mahom zatucanom Balkanu.

Urugvaj, kod nas posebno poznat po Montevideu, druga je najmanja po veličini država Južne Amerike. Evropljani su počeli da se nastanjuju na područje današnjeg Urugvaja tek krajem 17. veka kada su Portugalci osnovali koloniju Sakramento. Urugvaj je dugo predmet stranog uticaja i intervencija tokom 19. veka, sa velikom ulogom vojske na domaćoj političkoj sceni sve do kraja 20. veka. Današnji Urugvaj je demokratska država, a svrstava se među najrazvijenije i najprosperitetnije države u Latinskoj Americi. Urugvaj spada u red retkih država u svetu koje su stabilnom ekonomskom politikom uspele da izbegnu recesiju i ne osete udare Svetske ekonomske krize.

Hose Muhika, predsednik Urugvaja, inače bivši gerilski borac, poznat je i po izjavi: „Razvoj ne smije uništavati sreću. On mora služiti ljudima da bi bili srećni. Mora služiti međuljudskim odnosima, brizi za decu, prijateljstvu, da nas ne zakida za ono najosnovnije. Kada se borimo prva stavka u toj borbi se mora zvati: sreća svih ljudi“. Možda je i ovakva životna filozofija aktuelnog predsednika Urugvaja jedan od „tajnih recepata“ kojima je izmenjeno lice Urugvaja. Magazin „Ekonomist“ je povodom izbora Urugvaja za najbolju zemlju rekao da je to država koju vodi „najsiromašniji predsednik na svetu“, a koja je uvela neke od najliberalnijih zakona na svetu, otvarajući planetarno značajan put.

Iako je tradicionalno Latinska Amerika „tvrdo katoličko“ uporište Urugvaj nema zvaničnu ozakonjenu religiju - crkva i država su zakonom odvojene, a sama sloboda veroispovesti zakonom je garantovana. Politički analitičari smatraju Urugvaj za najsekularniju državu na američkom kontinentu.

Uprkos viševekovnom snažnom uticaju katoličke crkve levičarska vlast u Urugvaju je poslednjih godina dosta učinila na afirmisanju prava gej osoba.

Urugvaj po pitanju LGBT prava spada u najliberalnije zemlje Latinske Amerike, može se reći i sveta. Još tridesetih godina prošlog veka

OPTIMIST U URUGVAJU

sednik i najliberalnije reforme Urugvaj je u praksi dekriminalizovao istopolni seks čime je išao daleko ispred mnogih zemalja.

ZABRANA DISKRIMINACIJE Širenje mržnje u odnosu na seksualnu orjentaciju je zabranjeno od 2003. godine, a 2004. godine je donet anti-diskriminacioni zakon, koji štiti od raznih oblika diskriminacije uključujući i seksualnu orijentaciju i rodni identitet. Zakonom je predviđeno formiranje posebne komisije koja će imati zadatak da radi na donošenju niza zakona u borbi protiv diskriminacije. Komisija je formirana 21. marta, 2007. godine.

ISTOPOLNA PARTNERSTVA Urugvaj je prva južnoamerička država koja je donela zakon o istopolnim zajednicama na nacionalnom nivou (u nekim državama postoje samo u određenim distriktima ili gradovima). Senatorka Margarita Percovich, autorka zakona, rekla je da bi zakon trebalo da daje ista prava koja su data brakom. Prema zakonu, parovi da bi se registrovali, morali bi da žive bar pet godina zajedno. Parovi dobijaju povlastice u zdravstvu, prava u vezi sa osiguranjem, roditeljstvom i penzijom. Takođe, zakon predviđa da i istopolni i heteroseksualni parovi mogu da stupe u građansku zajednicu. Zakon je usvojen 30. novembra, 2007. godine u kongresu, nakon što je u nešto drugačijoj formi bio prihvaćen u senatu početkom iste godine. Zakon je konačno usvojen 19. decembra 2007. godine u oba doma, a stupio je na snagu već 1. januara naredne godine.

Tokom 2013. godine u Urugvaju je usvojen novi zakon koji je regulisao istopolne zajednice kojim je u praksi istopolna zajednica izjednačena sa heteroseksualnim brakom.

Jedan od autora zakona Hulio Bango izjavio je da „ovo nije homoseksualni ili zakon o gej braku“, već je to „mera za izjednačavanje institucije braka nezavisno od pola para“.

Ovim aktom se želi postići reforma tako da „heteroseksualcima, homoseksualcima, lezbejkama i transseksualcima bude omogućen monogamni brak“, a takođe je naglašena i „transformacija porodice kao institucije“.

U Latinskoj Americi, brak između osoba istog pola legalizovan je u gradu Meksiko Sitiju od 2009. godine i u Argentini od 2010. godine. U

venčanim listovima više se neće navoditi reči „suprug i supruga“ već polno neutralni izraz „ugovorne strane“. Takođe, predviđeno je da parovi, homoseksualni i heteroseksualni, odluče čije će prezime biti prvo navedeno kada daju imena deci, a razjašnjavaju se i pravila usvajanja dece i veštačke oplodnje. Rimokatolička crkva je bila protiv usvajanja zakona, ali je njen politički uticaj mali u sekularnom Urugvaju, koji je legalizovao i abortus kao prva lationamerička država. Predsednik države Hose Muhika naklonjen liberalnim stavovima stao je od podnošenja predloga zakona u njegovu odbranu i najavio da će potpisati zakon o istopolnim brakovima što je i učinio.

USVAJANJE DECE OD STRANE ISTOPOLNIH PAROVA Zakon koji omogućava usvajanje dece od strane istopolnih parova je izglasan u donjem domu parlamenta 28. avgusta 2009. godine, dok ga je Senat izglasao 10. septembra 2009. čime je zakon konačno i usvojen. Urugvaj je time postao prva država u Južnoj Americi koja je dozvolila usvajanje dece od strane gej i lezbejskih parova.

VOJNA SLUŽBA Od maja 2009. godine gejevi i lezbejke mogu otvoreno da služe u vojsci Urugvaja, nakon što je ministar odbrane potpisao dekret koji garantuje da regrutna politika više neće diskriminisati na osnovu seksualne orjentacije.

ZAKONSKE ODREDBE O TRANSRODNOSTI Transeksualne osobe imaju prava da promene svoje ime od svoje 12 godine.

Ugledni britanski časopis „Ekonomist“ ocenjujući Urugvaj kao državu 2013. godine naveo je: „Dostignuća koja najviše zaslužuju pohvalu su, smatramo, reforme koje utiru nove puteve i koje ne unapređuju samo pojedinu naciju već, ukoliko se slede, mogu koristiti svetu“, dodajući „Gej brakovi primer su takve politike koja prelazi granice, a takva politika uvećala je globalnu sumu ljudske sreće bez finansijskih troškova. Nekoliko država sprovelo je takvu politiku u 2013. godine, uključujući Urugvaj, koji je ujedno, a što je jedinstveno, legalizovao i regulisao proizvodnju, prodaju i konzumiranje kanabisa“.

PRIREDIO: K.M.

15 _____

16 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Soči će biti upamćen kao anti-gej Olimpijada Ova anti-gej Olimpijada je sramota za Putina, ali i za ceo svet.

Z

imska olimpijada počela je 7. februara u Sočiju i definitivno će biti ta koja će sudbonosno biti upamćena kao anti-gej Olimpijada i nikako drugačije. Intenzivno homofobična atmosfera u Rusiji orkestrirana od strane vlade predsednika Putina znači da će se teško neki LGBT sportista našao u izboru za ruski olimpijski tim. Pri tom je vlada zabranila i rad Pride kuća tokom Olimpijade a to su bila mesta okupljanja za gej sportiste i posetioce Olimpijade, poput onih u Londonu 2012.

Na tuce zemalja šalje svoje takmičare u Soči koji je kriminalizovao istopolne veze ili aktivno diskriminiše gej ljude. Nikom od njih nije dozvoljeno da izaberu gej sportistu za svoj tim.

Ovo je otvoreno kršenje anti-diskriminacionog principa 6 Olimpijske povelje. Ali Olimpijski komitet na to ništa nije uradio niti rekao. Oni čak dozvoljavaju ruskoj vladi da zabrani Pride kuće i da diskriminiše gej, lezbejske, transseksualne i transrodne osobe, bilo među sportistima, bilo među gledaocima. Čak je Olimpijski komitet zapretio sportistima koji podržavaju LGBT populaciju i iskazuju solidarnost i podršku populaciji tokom igara da će biti udaljeni sa igara i da će se suočiti sa disciplinskim kaznenim merama koje će se osim udaljenja sa igara ogledati i u tome da im se oduzimaju medalje koje osvoje.

Prioritet Olimpijskog komiteta očigledno nisu vrednosti i ljudska prava. Već komercijalni interesi. Ništa ne sme da stane na put finansijskoj koristi a Olimpijske igre su ogroman posao. Zemlja koja je domaćin igara i korporacije koje ih finansiraju su kraljevi momenta. Ništa ne sme stati na put njihovom finansijskom uspehu i dobrom PR-u pa ni zahtev za pomoć obične LGBT populacije Rusije.

Olimpijske igre u Berlinu su se dešavale u atmosferi anti-semitizma 1936, koja je bila inicirana od strane nacističke Nemačke, a isto se dešava i sa Olimpijadom u Sočiju 2014, koja je samo eho mržnje ovaj put ekspresionirane kroz demonizaciju LGBT populacije. Kako mogu da postoje normalne sportske relacije uz postojanje jednog

nenormalnog režima kao što je Putinov?

Rusija je donela oštar ani-gej zakon koji kriminalizuje svakoga ko homoseksualnost portretira po Rusiji kao zanimljivu u atraktivnu ili ko sugeriše da su homoseksualnost i heteroseksualnost jednake u vrednosti, a gde osoba mlađa od 18 godina tome može da prisustvuje kao svedok.

LGBT marševi, festivali, posteri, časopisi, knjige, filmovi, kao i dobronameran savet mogu biti suočeni sa perzekucijom kao i jedinka koja se u javnosti identifikuje kao gej. Bilo kakva tvrdnja da je homoseksualnost normalna se tretira kao kriminalna aktivnost kao i provizija data u svrhe progej savetovališta ili informacijama o sigurnijem seksu koji ima kao aktere LGBT karaktere a u isto spadaju i galerije, biblioteke, pozorišta, bioskopi i sva dela umetnosti i književnosti.

OLIMPIJADA Rutina je za ruska ministarstva i medije da LGBT portretišu kao neprijatelja unutar ruskih zidina izjednačavajući homoseksualnost sa pedofilijom, polnim odnosima sa životinjama i dekadentnim zapadnjačkim vrednostima. Gej tinejdžeri se hvataju u zamke kroz navodne ugovore o sastanku a onda bivaju skinuti goli, pretučeni, a video snimci o svemu tome se postavljaju online za svakoga da to vidi. Ruska policija naravno ne radi ništa po tom pitanju osim što preti samim žrtvama koje prijave to što im se dešava.

Ovo je homofobična pozadina Olimpijskih igara, a paralele sa nacistima su tako očigledne. Nema koncentracionih kampova doduše naokolo, ali...

Homofobična diskriminacija nije problematika samo ovogodišnje Olimpijade u Sočiju.

Ona se može desiti i biti još veća na Igrama Komonvelta u Glazgovu u leto koje je pred nama.

Od svih država Komonvelta čak 80 posto njih kriminalizuje LGBT jedinke i kazne čak idu do doživotne robije u zatvoru. U više od 40 država Komonvelta je diskriminacija protiv LGBT osoba čak ozakonjena a to podrazumeva i sport. Bilo koji atletičar ili trener koji je gej može se suočiti sa hapšenjem. Oni nemaju baš nikakve šanse da budu odabrani za timove svojih država za igre u Glazgovu. Organizatori igara bi trebalo da se pozabave javno ovom problematikom ali hoće li?

PIŠE: PETER TATCHELL

LGBT populacija kao žrtveno jagnje Olimpijade Ne moraš da budeš gej da bi brinuo o ovom. Ne moraš da imaš gej sina ili kćerku da bi uvideo organizovani napor jedne vlade da cilja i uništi manjinske grupe. Istorija nas je već naučila da ako se na nju ne obrati pažnja, ova vrsta mržnje će samo eskalirati. Ostatak sveta ne može da podnese nemog svedoka.

17 _____

R

uska vlada se služi svojim anti-gej kampanjama kao žrtvenim jagnjetom kojim odvraća pažnju s problematike ovih Zimskih olimpijskih igara kao jednih od najkorumpiranijih u istoriji olimpijade. To dosta govori o frivolnim nivoima represije i straha u Rusiji vezanih za mogućnost da lak za nokte bude sredstvo koje će isprovocirati krizu na međunarodnom nivou. No, to i jeste ono što se desilo u avgustu mesecu prošle godine na Svetskim igrama u Moskvi kada su švedske predstavnice bile opomenute da uklone lak za nokte u duginim bojama sa svojih noktiju inače će biti uklonjene iz tima i vraćene kući. Njihovi nokti ofarbani u dugine boje su trebali da budu suptilni način protesta protiv zakona u Rusiji koji kriminalizuje i marginalizuje LGBT zajednicu.

Ruska Duma je donela gomilu anti-gej zakona u toku prošle godine, jedan od kojih brani „propagiranje netradicionalnih seksualnih odnosa“. Ti zakoni su istovremeno i sveobuhvatni i nejasni tako da svaki od njih preti zatvorom svakom pojedincu koji iskaže prepoznavanje samog postojanja LGBT zajednice kroz javne forume na internetu, u učionici, ili u samoj Dumi. Ovi zakoni

18 _____

OPTIMIST su naravno potpisani od strane samog predsednika Putina, koji je ni manje ni više no uz fanfare potpisao i dekrete kojima zabranjuje usvajanje dece iz Rusije od strane LGBT parova iz inostranstva. No Putin tu nije stao i ozakonio je mogućnost hapšenja u trajanju od dve nedelje za svakog turistu koji dođe u Rusiju, a za kog se sumnja da je gej ili da o toj temi otvoreno govori sa drugima.

Poprilično skoro je ruska „Gazeta“ pisala o turistima iz Holandije koji su uhapšeni jer se sumnjalo da promovišu homoseksualnost među decom. Svi ovi zakoni su doveli do drastičnog porasta u nasilju uperenom ka LGBT populaciji. Kako „Guardian“ piše: „Aktivisti javljaju da je zakon ohrabrio ultradesničarske grupacije da koriste društvene medije kako bi zaskočili gej ljude, tako što im postavljaju zamke u vidu zakazivanja viđanja i upoznavanja a onda ih kada dođu do njih ponižavaju i snimaju to kamerama. Veliki broj antigej zakona je donet u tajnosti uz vrlo malo ili nikakvu diskusiju i mogućnost za napad na te iste zakone koji mogu biti vođeni na međunarodnom nivou, i o svemu tome je vrlo malo pominjano u medijima izvan Rusije.

No sve se to promenilo kada su ljudi počeli naširoko da pričaju o Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju. Širom sveta eksplodirale su debate o tome da li će LGBT sportisti i njihovi saveznici biti bezbedni u Sočiju i da li zemlje učesnice treba da bojkotuju igre u znak protesta, pa su čak ideje išle dotle da se Rusija izbaci iz svojih sopstvenih ovogodišnjih igara. Među sportistima i u samoj Olimpijskoj federaciji pitanje je još oštrije i ogleda se ili u tome da li sportisti treba da „začepe i učestvuju“ ili svoje sportove treba da koriste da kroz njih protestuju tokom igara u Sočiju.

Olimpijski komitet SAD je zauzeo stav povodom toga i on kaže: „... da je istorija potvrdila da su jedini ljudi povređeni takvim bojkotima su sportisti koji su ceo život uložili da učestvuju na igrama.“ To ostavlja protest kao jedinu opciju za sportiste, ali je to opcija sa rizikom. Putin je zakonom zabranio sve forme protesta tokom dva meseca pre i tokom igara i taj zakon brani sve forme okupljanja, protesta, demonstracija, marševa koji nisu deo Olimpijske ceremonije, što u prevodu

www.optimist.rs znači hapšenje i deportaciju za svakoga koji se bavi aktivnostima koje se mogu shvatiti kao znak protesta. I svi atletičari koji žele da iskažu svoj stav na igrama nemaju šanse da se nadaju podršci od strane Olimpijskog komiteta. Već je bivši predsednik Olimpijskog komiteta rekao da će oni pratiti svoje vrednosti prema Olimpijskoj povelji. Ali se tom prilikom on nije osvrnuo na deo povelje koja brani diskriminaciju bilo koje vrste, već je mislio na član 50 koji kaže: „Nikakvi oblici demonstracija ili političke, religiozne ili rasne propagande nisu dozvoljene.“ A još jasniji je bio Gerhard Heiberg,

glavni marketinški direktor Igara rekavši: „Ja mislim da ovo može da donese više štete svima nama.“ Bivši vođa Kanadskog olimpijskog komiteta je uputio sledeći savet zvaničnicima Olimpijade: „Vi kažite vašoj deci: Ako se zajebavate s ovim, poslaćemo vas kući.“ Bez obzira na neverovatan nivo uznapredovanog rada na tome da se svaki oblik slobode ekspresije ugasi, neki olimpijski učesnici su već naglasili da će se odupreti svakoj zabrani na mogućnost da budu čuti.

Odličan primer je priča Briana Burkea, već sad sedog, dugogodišnjeg čelnika Nacionalne hokej lige Amerike. On je postao zagovornik LGBT

OLIMPIJADA prava nakon što se njegov sin Brendan autovao, a kada je Brendan poginuo u saobraćajnoj nesreći u svojoj 21. godini, Burke i njegov drugi sin Patrik su započeli projekat „You Can Play“, koji služi da sport učini sigurnim mestom za LGBT sportiste.

Burke je za „Sports Illustrated“ pisao prošlog septembra da je Rusija kriminalizovala njegovu mogućnost da bude otac i mogućnost njegove porodice da bude porodica. On je čak išao dotle da kaže: „Ne moraš da budeš gej da bi brinuo o ovom. Ne moraš da imaš gej sina ili kćerku da bi uvideo organizovani napor jedne vlade da cilja i

uništi manjinske grupe. Istorija nas je već naučila da ako se na nju ne obrati pažnja, ova vrsta mržnje će samo eskalirati. Ostatak sveta ne može da podnese nemog svedoka. I zato olimpijci, kada pakujete svoje klizaljke, spakujte i značku duginih boja. Kada učite ruski, naučite da kažete : „Ja sam pro-gej“. Pritisak na to šta je pravilno uraditi ne treba da se završi sa danom ceremonije zatvaranja igara. Olimpijski komitet, USOC i druga sportska predstavnička tela treba da odbiju organizovanje bilo kakvih sportskih događaja u Rusiji nadalje dok se svi ovi odvratni zakoni ne uklone. To je bojkot na koji vas sve pozivam.“

Predsednik Obama, videvši mogućnost da gurne prst u oko ruskom predsedniku, je iskoristio tu priliku. Prvi put delegacija SAD nije prisustvovala Igrama, kao i niko iz delegacije vlade niti familije predsednika. Umesto predsednika Obame na otvaranju pojavili su se autovani LGBT sportisti, kao što je teniska legenda Billie Jean King, hokejašica Caitlin Cahow i osvajač zlante medalje u umetničkom klizanju Brian Boitano.

Plan ruskog LGBT aktiviste Nikolaia Alekseyeva da otvori Soči Pride kuću tokom Olimpijade kao mesta za okupljanje LGBT sportista je onemogućen, iako su Pride kuće postojale i na prethodnim Olimpijadama.

Mnogi LGBT aktivisti su se složili da bi Pride marš u Sočiju bio efikasniji način od bojkota u privlačenju pažnje sveta na homofobiju koja vlada u Rusiji i radi razotkrivanja licemerja Olimpijskog komiteta, ali je i ona zabranjena.

S druge strane ruski ministar sporta pokušao je da smiri strasti i problem homofobije u Rusiji predstavi kao izmišljotinu i način da se ukalja ugled Rusije. „Ruski sportisti, strani sportisti, gosti, svi oni koji u Soči dođu imaće sva prava i slobode“, kaže on i dodaje, „Ovaj zakon nikom ne oduzima nikakva prava, bilo da su to učesnici ili gosti Igara.“ Putin je sa svoje strane pre igara oslobodio političke zatvorenike – članice rok punk sastava Pussy Riot kao i naftnog magnata Mikhaila Khodorkovskog, kako bi ublažio strahove onih koji dolaze. Takođe je najavio i kreiranje protestnih zona udaljenih 15 kilometara od najbliže tačke održavanja Olimpijade. Očigledno u Rusiji postoji strah da katastrofa na međunarodnom nivou očekuje samu Rusiju ako ona pokuša da uguši pobune samih sportista dok istovremeno sami čelnici pokušavaju da iskoriste LGBT populaciju kao žrtveno jagnje za trenutnu egzistencijalnu krizu koja je zahvatila Rusiju: smanjenje nataliteta, ekonomsku stagnaciju i nesigurno ekonomsko mesto Rusije u globalnoj svetskoj strukturi. Ono na šta Rusija nije računala jeste da će LGBT populacija u stvari naići na nezamisliv nivo podrške u sportu što među LGBT sportistima, što među njihovim saveznicima.

PIŠE: J.A.

19 _____

20 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Kad je ona gladna, ka G ledanje domaćih televizijskih sadržaja godinama već podrazumeva ozbiljan osećaj neprijatnosti ali od trenutka kada je televizija, u skladu sa globalnim nazovi demokratskim trendovima, otvorila vrata za malog, običnog čoveka i ona elementarna pravila su ukinuta. Taj fenomen, iako jedinstven, u različitim sredinama se, očekivano, na različit način i „prelomio“. Konkretno, najužasnije karakteristike srpskog mentaliteta, ta palanačka duhovna sirotinja obilno podmazana odsustvom bilo kakvog dostojanstva i obavijena dugim, prljavim jezicima, zablistala je u hororu svog čemera nailazeći na oduševljenje milionskog auditorijuma.

Takozvani običan čovek i njegovi derivati – još malo pa zvezde, polupoznati, internet frikovi i ostali – ohrabrili su javne ličnosti da se odreknu ono malo foliraže rezervisane za medije i pokažu da su i oni, na koncu konca, samo ljudi. Dovoljno da srpski rijaliti prevaziđe najbanalnije komedije i druge „fikcije“ snagom istinskog, realnog mulja.

Rijaliti parovi, ta nekakva dečica stasala u kontinuitetu u koji nema osnova sumnjati, kontinuitetu medijskog hiperkiča, od televizije Palma do kanala Pink Reality, savršeno su savladala pravila nečega što se ovde i dalje sumanuto naziva entertejmentom.

Utisak je da kojim slučajem Vučić i Nole nisu spasavali zavejane u Feketiću, tragikomična saga o Jovani i Danijelu ne bi imala ozbiljniju konkurenciju u kategoriji vesti. Nema potrebe da se gnjavimo oko toga da su sve vesti ovde jednostavno tabloidne jer sve što se dogodi, na bilo kojoj sceni, do uvek zainteresovanog populusa, dolazi propušteno kroz tabloidni filter. Ostavka ministra Radulovića, porodično kasapljenje u nekom selu ili žestok seks na Farmi – sve mu dođe na isto.

U slučaju Jovane i Danijela interesantno je nekoliko detalja. Igračica iz emisije „VIP room“ i malo pevač malo rijaliti zvezda koji čitavu deceniju ne može da uradi nešto vredno pažnje što bi ga konačno etabliralo u bilo kom „žanru“ – pokazali su da seks pred kamerama više nije nikakav podvig

niti tabu. Čak ni kada je reč o šatro poznatima.

Scene žestokog odskakanja pod ćebetom u štali ili kojoj već pomoćnoj prostoriji na imanju u Lisoviću gledaocima su bile interesantne tek sa aspekta da li su glumljene ili realne. Seks kao takav više nije nikakav šok niti zgoditak za producente i na tim primerima se može sagledati očigledna „evolucija“ koja se pred očima gledaoca odigrala u poslednjih deset godina. Od stidljivih dodira pod jorganom u prvom Velikom bratu do poslednje Farme u kojoj je junakinja seksa među krupnom stokom nagrađena glavnom nagradom i metalnom krunom u finalu. Štaviše, zaprošena je. Ta što se „podala“ pred kamerama dobila je mogućnost da bude unapređena u ulogu „žene, majke, kraljice“ ali o tome nekom drugom zgodom.

Začudnost seksa Jovane i Danijela krila se u sumnjama koje nekadašnjeg člana dečačkog benda „No name“ prati od samog početka. Da li je gej ili hetero? Da li mu drugarica iz „VIP rooma“ pomaže da spere ljagu sa svog „no name“ imena kao što je Rada pomagala Milanu, Leontina Nenadu, Slavko Kalezić Mariji Šeifović, Marija Šerifović Slavku Kaleziću i da ne nabrajamo dalje.

Možda jednoga dana neko napisati komičnu hroniku svih tih performansa za obmanjivanje prostote i tešenje bliskih rođaka, ali da svi ti pokušaji nisu bili toliko napadni niko se time ne bi sa naročitim žarom bavio. Ostajanje u ormaru, baš kao i izlazak iz njega, moraju ostati pravo izbora ali karikaturalnost, posebno kada je baš loša, obično urodi kontra efektom.

Eventualna biseksualnost kao opcija u slučaju rijaliti đetića koji se godinama ne vadi iz uloge rijaliti fuckera (zakopčavanje šlica u Velikom bratu pre nekoliko godina nakon izlaska iz toaleta u kojem je boravio sa osobom suprotno pola, veze i afere sa koleginicama, paparaco avanture...) nije čak ni razmatrana jer uklanja svu tenziju.

Ko laže? To je tema. Priprosta devojka koju nema ko da posavetuje kako se pravi medij-

KOLUMNA

ad je on gej ski skandal ili uskoro bivši muž koji se drži dostojanstveno jer ima mnogo više iskustva?

Zahvaljujući Jovaninoj prostoti, Danijel je uspeo vešto da isparodira njene izjave i izvuče se iz skandala koji je mogao da ga košta mnogo skuplje. Postoje ljudi koji istinu o svom seksualnom opredeljenju smatraju svetom tajnom i logično je što je Danijel dobio tako jaku podršku srpske estrade krcate njegovim „istomišljenicima“.

Vrhunac parodije odigrao se u emisiji „Ami G show“ gde pred zbunjenim Aleksandrom Šapićem, nesrećna Jovana priča o „životu na sendvičima“, miksu davljenja i apstinencije koje joj je doneo brak, Danijelovom dečku Marku, vezama svog rijaliti supruga sa muškarcima i neophodnosti da se testira na HIV koji, eto u percepciji polupismene igračice, donose isključivo odnosi sa homoseksualcima. Nedelju dana kasnije na isto mesto dolazi Danijel da se „ljudski izdigne iznad svega“, podeli sendviče ekipi i zapita se, sluđen zlobom koje je uprkos njegovoj dobroti tako mnogo na svetu, kako je samo mogao biti toliko naivan i lud. Autor emisije mu, baš kao i Jovani, pruža punu podršku i razmišlja koliko li je u tim minutima odskočio piplmetar. Sve je isto, nedostaje samo Šapić.

Naravoučenija nema. Sledi sudsko poglavlje i eventualni medijski comeback aktera ove priče u novim ulogama i, verovatno, sa novim partnerima. Pitanje koje je moglo da bude problematizovano da je bilo zainteresovanih psihologa, sociologa, društvenih hroničara, odnosi se na problem gej ili biseksualnih muškaraca koji, uprkos svesti o tome šta zaista jesu, stupaju u brakove i grade porodice. O tome se moglo govoriti na više nivoa ali tabloidni tok fabule medijima bio je mnogo interesantniji, dok je stručnjacima verovatno ispod nivoa da se bave „Farmom“ uprkos tome što je „Farma“ Srbija i nema nijednog valjanog argumenta da obori tu tezu.

PIŠE: NIKOLA MARKOVIĆ

21 _____

22 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Glasina koliko hoćeš – au U Srbiji je autovanje još uvek apsolutno medijsko samoubistvo, kao što je i zagovaranje LGBT prava političko samoubistvo, te se večito sedi na dve već poznate stolice između tzv. proevropske orijentacije i dodvoravanja lokalnom javnom mnjenju.

P

a da vidimo šta nam ovih dana donose LGBT vesti iz sveta i domovine... Sve „coming out“ do „coming outa“. Još jedan maneken iz rijalitija koji je u srećnoj vezi sa pevačicom iz istog rijalitija ima porno skandal.

Ključno pitanje novinara – da li je TO ona gejafera o kojoj se priča?! Jedan rijaliti maneken i jedan Steva iz Pančeva očigledno žućkastim novinarima nisu bili dovoljni. Marija Šerifović po dobro oprobanom receptu stranih zvezda: karijera mi je u krizi – vreme je da obelodanim svoje seksualno opredeljenje. Priča se da se seli u jednu skandinavsku zemlju. Trenutak je idealan. Pritom, Marija je sve to uradila mnogo prefriganije i suptilnije i ni u jednom momentu ne izgovara reč „lezbejka“ niti se identifikuje sa LGBT zajednicom.

Ako bude frke, uvek može da bude „nisam ja to baš tako mislila kao što su mediji preneli“, uz vrlo čisto pokriće za to jer, zaista, mediji nisu preneli ono što je ona rekla u filmu, već ono što su joj sami iz njega učitali. Kapa dole, sjajno osmišljeno.

Idemo dalje... Aleksa Jelić, druga runda. Nosilac potvrde o heteroseksualnosti GayEcho portala i autor himne jedne od propalih Parada ponosa ponovo govori o svojoj (hetero)seksualnosti. Već viđeno... And last but not least – saga Alibabić.

Od porodičnog nasilja, preko Danijelove navodne homoseksualnosti, nestalog vibratora, do Jovaninog testa na HIV jer je Danijel, jelte, imao seks sa muškarcem (?!). Ja evo javno apelujem na Ministarstvo zdravlja, Jazas, Spy i sve druge relevantne institucije i organizacije da Jovani pruže edukaciju o polno prenosivim bolestima pošto, ako je istina 1% onoga što se o njoj u javnosti priča (što svakako treba uzeti sa velikom rezervom), onda je taj test trebalo da uradi mnogo ranije, a Danijel joj je, čini se, najmanje rizičan faktor. Na stranu to što treba vršiti neverovatan pritisak na dotičnu da se izvini zbog širenja stereotipa o gej populaciji i HIV-u, sirota živi u osamdesetima još uvek.

Ukratko, priča koliko hoćeš – autovanja nula. O značaju autovanja poznatih ličnosti za samopoštovanje i samoprihvatanje LGBT osoba naširoko se pričalo i više je bespredmetno ponavljati, no naše društvo uvek neke teme skreće sa strane. Interesantno je da je i tu temu (kao i temu Prajda, odgovornosti za ratne zločine i dešavanja unutar SPC-a) pokrenula – Jelena Karleuša i to u već čuvenom okršaju sa Jovanom Ćirilovom u „Utisku nedelje“. Čitavo društvo je prilično estradizovano, političari se diče kafanskim umećem, pevačice ulaze u Skupštinu, pa prosto i nije za neočekivati da umesto političke elite, bitne društvene teme pokrene – pevačica.

I to je sasvim OK. Bilo bi odlično kada bi još neko osim Karleuše, Severine i od nedavno Seke Aleksić, pružio otvorenu podršku. Ono što nije OK jeste „prisilno autovanje“ od strane raznih znanih i neznanih medija i u tom momentu medijski eksponiranih persona, ali ni od strane gej aktivista mogu sebi da dozvole autovani život. Govoriti na temu LGBT prava u Srbiji možeš samo ako imaš dve bitne privilegije – prva je da si strejt osoba, a druga da si gej aktivista kome u opisu posla da o tome govori. Ili bi bar trebalo da bude. No, ni u jednom od ta dva slučaja ti ništa ne daje za pravo da autuješ osobe koje te privilegije nemaju. To se može odnositi na slučaj Karleuša i Ćirilov, ma koliko smešni, besmisleni i često patetični bili njegovi pokušaji „odbrane“, ali i na slučaj Azdejković - Joksimović. U Srbiji je autovanje još uvek apsolutno medijsko samoubistvo, kao što je i zagovaranje LGBT prava političko samoubistvo, te se večito sedi na dve već poznate stolice između tzv. proevropske orijentacije i dodvoravanja lokalnom javnom mnjenju. To rade političari za političke poene, to rade estradne zvezde za „kartu više“.

Kada živiš od publike moraš joj se dodvoravati pa makar to značilo i velikosrBašenje i forsiranje sevdalinki u X-factoru. Doćiće nekad svakako vreme

KOLUMNA

utovanja nula! za autovanje, po sistemu stranih zvezda: kad karijera pukne, a napuniš se novca da si obezbeđen do kraja života – e tad. Azdejković tu granicu nije smeo da pređe, dok sa druge strane Joksimović (da li je on gej ili ne je krajnje irelevantno i u to ne ulazim) nije smeo sebi da dozvoli reakciju kakvu je imao. Njegov diskriminatoran i uvredljiv komentar koji je suvišno citirati preneli su svi mediji i stigao je do svakog gej klinca koji je možda u tom momentu slušao njegov novi hit, svojevremeno glasao za njega na Evroviziji ili mu otišao na koncert. To što se očigledno dodvorava jednoj struji svojim krajnje degutantnim komentarima, ne oslobađa ga odgovornosti i za to koju poruku šalje populaciji mladih koja ga sluša, koja svidelo se to njemu ili ne – uključuje i gej populaciju, a to bi osoba koja je četiri puta učestvovala na najvećoj svetskoj gej manifestaciji trebalo da zna. Kao što bi osoba koja je delila scenu i backstage iste manifestacije sa raznim kvir i trans osobama trebalo da zna da oni postoje, a ne da transrodnu pevačicu Fifi posmatra kao „biće sa drugog sveta“ i dozvoli sebi onakve transfobične komentare.

Bedno, da bednije ne može biti. Ista „ocena“ i za Aleksu Jelića koji nakon što snimi „himnu Prajda“ izgovori: „nemam ništa protiv, ali NISAM NI ZA“ i

za one koji su ga uopšte uključili u projekat i finansirali spotić za tu pesmičicu od koje, na kraju krajeva, nikakvu korist nije imao ni Prajd, a ni Jelić koji osim par redova u novinama i nije dobio neku medijsku pažnju. I sada, posle x vremena i serije uspešnih nastupa u TLZP-u o njemu i dalje jedan naslov „moji roditelji znaju da sam heteroseksualac“. OK, shvatili smo.

Da li je autovanje poznatih važno?

Jeste. Ali to nije nešto što je akcija, već uglavnom reakcija. Retko ko će se autovati da bi promenio društveni položaj zajednice, već će gotovo uvek taj neko javno istupiti nakon što se stvore društveni uslovi za to i proceni da mu to odgovara.

Oportunizam, a ne altruizam. No, i tad je značajno jer podstiče druge da urade isto i šalje poruku onima koji se bore sami sa sobom da je to potpuno okej. Kada neki tinejdžer spozna svoju seksualnost i stigmu „bolesti“ koju ona nosi, pa vidi kako je i Nil Patrik Haris, Riki Martin ili Ventvort Miler „isti kao on“, to nedvosmisleno pozitivno utiče na njegovo shvatanje sebe i svog identiteta. Ali se uvek mora posmatrati i druga strana medalje, a to je da i celebrity osobe mnogo rizikuju takvim postupkom i da je njihovo ustručavanje od toga razumljivo. Ustručavanje od autovanja da, ali nepotrebno ograđivanje, diskriminatorne izjave i ispadi ne. Ma koliko dotični bili, u krajnjoj liniji, ipak samo žrtve sopstvene autohomofobije.

PIŠE: NEMANJA M.

23 _____

24 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Najpoznatiji „izlasci iz o

K

ada je 28. novembra prošle godine Marija Šefirović javno „priznala“ da je lezbijka, jedan deo srpske javnosti bio je šokiran.

Ali drugi je ovu informaciju primio kao „dobar dan“. Pevačica je ovim priznanjem, izrečenom u autobiografskom filmu „Ispovest“ postala jedna od retkih javnih ličnosti u našoj zemlji koje su skupile hrabrost da jasno i glasno kažu kakve su seksualne orijentacije.

- Bila sam sa devojkom, i to je divan osećaj. Znam da ste svi došli zbog ovog pitanja. Mogu vam reći da je super imati odnos sa nekim čija brada ne bode - otvoreno je rekla Šerifovićeva, jedina osoba u Srbiji koja je prošle godine „izašla iz ormara“.

Pored njenog slučaja „čaršija je brujala“ godinama i o drugim poznatim licima za koje se što šuškalo, a što javno govorilo da vole osobe istog pola. Jedan od takvih slučaja zbio se 2011. sa bivšim fudbalerom Partizana, Bugarinom Ivanom Ivanovim, o kojem su tamošnji mediji pisali da „uhvaćen u klinču“ sa tadašnjim saigračem Ivanom Karadžovim, ali ga je u Beogradu dohvatila jedna navijačica crno-belih i odmah demantovala te navode. Od pričica koje su prošle i početkom ove godine i dalje na nivou „rekla-kazala“ jedino je pomena vredna ona o Danijelu Alibabiću, pevaču i učesniku rijalitija „Farma“, za kojeg je njegova supruga Jovana s kojom se razvodi izjavila da je gej i da joj je, čak, ukrao vibrator. Naravno, on je odmah uzvratio pretnjom tužbom, pa se priča nakon nekoliko dana primirila. I to bi bilo to, što se Srbije tiče.

Ali u svetu je 2013. bilo kudikamo interesantnije, opuštenije, normalnije...

Krajem avgusta prošle godine mnoge devojke i žene, ne samo u Srbiji, pustile su suzu.

Ali i mnogi momci su raširili osmeh od uveta do uveta. Razlog je bio glumac Ventvort Miler, koji je javno priznao da je gej.

Momak poznat po ulozi Majkla Skofilda u seriji „Prison break“ javno se deklarisao pismom koje je adresirao na Međunarodni filmski festivalu u St. Petersburgu u Rusiji, u kojem je obrazložio

zašto se neće odazvati njihovom pozivu.

- Hvala vam na pozivu. Za nekoga ko je uživao u posetama Rusiji i ima ruske korene, rado bih rekao da. Ali, kao gej osoba, moram odbiti vaš poziv - poručio je glumac protestujući protiv odnosa ruske vlade prema LGBT osobama.

Uz Milera, najbombastičnije inostrano ime (barem u Srbiji) koje je „izašlo iz ormara“ bio je bivši nemački fudbalski reprezentativac i nekadašnji igrač Aston Vile, Vest Hema i Evertona Tomas Hiclšperger, koji je 7. januara otkrio da je gej. Hiclšperger je tek četvrti fudbaler koji se javno deklarisao kao gej (Pre njega, to su učinili bivši američki reprezentativac i nekadašnji član Lidsa Robi Rodžers, Šveđanin Anton Hajsen, a prvi je 1990. „nogu povukao“ Džastin Fašanu.). A Hiclšperger je to učinio iz viših pobuda...

- Ovo radim da bih pokrenuo temu o homoseksualnosti u vrhunskom fudbalu i sportu uopšte. Nije mi bilo lako, pošto su šale o gej ljudima veoma česte.

Zamislite 20 muškaraca koji piju za istim stolom, naravno da ćete čuti neku takvu šalu, ali sam ih tolerisao ako su bile zanimljive i ako nisu bile uvredljive - rekao je tada ovaj Nemac i dodao da je tokom „prethodnih nekoliko godina shvatio da bi radije živeo s muškarcem i da se ne stidi onoga što jeste“.

Inače, interesantno je da je pre nekoliko godina nemački nedeljnik „Špigl“ pisao da fudbalsku reprezentaciju te zemlje vodi gej lobi, s jasnom aluzijom na selektora Joakima Leva, njegovog pomoćnika Hansa Ditera Flika, te fudbalere Filipa Lama i

RETROSPEKTIVA

ormara“ u 2013. godini Marsela Jansena. Lam Kristin je dobila od bivZLOČIN I KAZNA ANTONA KRASOVSKOG je oštro demantovao ših saboraca, koji su se Poznati ruski TV voditelj Anton Krasovski šokirao „te spekulacije“, ali se javljali i čestitali joj na je prošlog avgusta kolege u studiju, kao i rusku javnakon Hiclšpergerovog hrabrosti da javno nost, kada je u emisiji objavio da je gej. I, kako to autovanja očekuje da izađe sa svojom životveć biva u Rusiji, za ovaj zločin je automatski kažse priča ponovo ponom pričom. njen! Krasovski je bio urednik na TV „Kontr“. Nekrene.

Glumica Mišel Rokoliko meseci ranije je pratio donošenje zakona o Osim ova drigez, poznata po uloanti-gej propagandi u Rusiji i, kako je kasnije obja- gama u serijalu „Fast & dva, u 2013. je bilo na desetine drugih auto- snio, zbog toga se osećao kao licemer, pa je odlu- Furious“, blokbasteru vanja. Među njima je i čio da javno otvori dušu. „Avatar“, kao i filmoČelzi Mening, pozna- - Ja sam gej, i ja sam isto čovek kao i vi, dragi moji vima „Machete“, „Mactija kao Bredli Mening, gledaoci, kao što je predsednik Putin, kao što je hete Kills“, „Resident američki vojnik koji je premijer Medvedev i kao što su poslanici u Dumi. Evil“ i „Resident Evil: „Vikiliksu“ odao Odlučio sam da budem otvoren i da se otvorim. Retribution“, lane je 700.000 poverljivih do- To je to – ponosno je izjavio Krasovski. A onda je dala bombastičnu izusledila odmazda... kumenata. javu kojom je otklonila Čelzi je 22. Krasovski je bukvalno nestao sa interneta. Danas nedoumice o svojoj seavgusta prošle godine, je teško pronaći bilo kakav snimak njegove izjave, ksualnoj orijentaciji. dan pošto je osuđena a istog dana je ostao i bez posla, a „u roku od - Ne želim da prina 35 godina robije, odmah“ je ostao i bez službenog e-maila i svih mo- čam o tome šta radim uspela da šokira svet gućih poslovnih naloga. sa svojom vaginom, pošto je u pisanom iziako to sve intrigira. Nijavom u kojoj je, između ostalog, stajalo: „Ja sam kada nisam s nekim šetala crvenim tepihom, pa Čelzi Mening. Ja sam žena.“ su se takvi pitali: „Šta ona radi sa svojom vagi- Pošto prelazim u sledeću fazu svog ži- nom?“. A sumnjali su da sam lezbijka... E, nisu bili vota, želim da svako poznaje pravu mene. Ja sam daleko! Volim obe varijante i radim kako mi se Čelzi Mening. Ja sam žena. Ovako se osećam i ose- prohte. Muškarci su intrigantni. Ali i žene - izjavila ćala sam se od rođenja i želim što pre da počnem je Rodrigezova. sa hormonskom terapijom. Nadam se da ćete me Među interesantnijim autovanjima depodržati u tome. Takođe zahtevam da ne od danas finitivno je i irski glumac Endrju Skot, poznat po oslovlajvate ženskim imenom i pridevima. Una- ulozi Morijartija u seriji „Šerlok“. On je u novempred se radujem pismima onih koji će me podržati bru, govoreći o drami „Legacy“ koja se bavi špijui nadam se da ću imati prilike da im odgovorim. nažom između Velike Britanije i tadašnjeg SSSR-a Sličan šok u javnosti, naročito ameri- tokom Hladnog rata, lakonski izjavio: čkoj, izazvala je i Kristin Bek, koja je rođena - Ne postoji mnogo snimaka na kojima kao Kristofer, a poznata je kao nekadaRusi pričaju engleski kao svoj drugi šnji pripadnik čuvenog Tima 6 „amejezik, pa sam počeo da tražim snimke ričkih foka“, koje su ubile Osamu Bin Vladimira Putina na „youtubeu“. Ali Ladena. Kristofer je, doduše, malo kada je Putin predstavio anti-gej pre te akcije napustio vojsku, ali je zakone ovog leta, a pošto sam gej, promena pola jednog člana najčuautomatski sam se prešaltovao na venije američke vojne jedinice izazsnimke Rudolfa Nurejeva - rekao je vala ogromnu medijsku pažnju. Ipak, Skot i saopštio da je gej.

PIŠE: PETAR PETROVIĆ na opšte iznenađenje, veliku podršku

25 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Fifi: U Beogradu se ose Filipa Janevskog, poznatijeg kao Fifi, imali smo prilike da upoznao u X faktoru Adria, kada je Željko Joksimović izneo svoje transfobične komentare, koji su izazvali lavinu reakcija u zemlji, ali i inostranstvu. Fifi je takmičenje napustila nakon treće (uživo) epizode, ali smo sigurni da je to tek početak njene karijere i da ćemo se još dugo družiti s njom. To je bio povod da razgovaramo s našom Fifi.

26 _____

Koliko je hrabrosti je trebalo da se prijaviš za X faktor Adria? Koliko je to bio dug put?

Ja sam po prirodi hrabra ličnost. Od svoje 15. godine se zanimam za pevanje i javni nastup, iz tog razloga mi uopšte nije bilo teško i nije mi trebala hrabrost da se prijavim za X faktor Adria. Prijavila sam se sa ogromnim samopouzdanjem i željom za uspeh u muzičkom svetu.

Da li te je povredila reakcija Željka Joksimovića na tvoj prvi nastup?

Još od malena se suočavam sa diskriminacijom i različitim stavovima. Došla sam pripremljena i spremna na razne reakcije od strane žirija i publike. Zbog tog razloga reakcija Željka Joksimovića me uopšte nije povredila, jer svako ima pravo na svoje mišljenje, a ja prihvatam samo pozitivne komentare. Oni ostali me ne zanimaju.

Kako komentarišeš reakciju javnosti i reagovanje LGBT aktivista na Željkov ispad?

Bila sam iznenađena reakcijama javnosti i da budem iskrena nisam očekivala da dobijem toliku

podršku. Veoma sam ponosna što sam deo LGBT zajednice i smatram da su LGBT aktivisti pravi borci. Nemam reči koje mogu da iskažu moju zahvalnost prekrasnim LGBT ljudima koji podržavaju mene i moj talenat.

Kako je biti transrodna osoba u Makedoniji?

Biti transrodna osoba u Makedoniji je veoma teško. Transseksualnost je za ljude u mojoj zemlji bila nova i nepoznata stvar, ali su sada više upoznati. Drugo mi je što sam uspela da podignem svest ljudi u Makedoniji i da pokažem da to nije nastrano i da to nije bolest.

Koliko si zadovoljna svojim nastupima u X faktoru Adria?

Ja sam osoba koja misli da uvek može bolje nego što je urađeno. Jako mi se dopada nastup koji sam imala sa Marinelom, jer mislim da nas dve zajedno imamo posebnu harizmu i neverovatnu energiju. Bilo mi je jako milo što sam imala priliku i mogućnost da pevam nekoliko uživo nastupa.

INTERVJU

ećam slobodna i srećna Šta možemo očekivati u budućnosti od Fifi?

Imam mnogo planova. Naravno planiram da nastavim solo i naporno radim na sebi i svojoj karijeri. Vrlo brzo će se pojaviti prvi sport za pesmu na srpskom jeziku koja se zove „Namera“ i mislim da će se dopasti mnogima. U budućnosti planiram da snimim CD i naravno da osvojim celu planetu.

Kristina je prokomentarisala da su ti iz produkcije po prvi put dozvolili da obučeš haljinu u trećoj lajv epizodi. Da li je to tačno i zašto je to tako?

Produkcija se plašila da može postojati negativna reakcija od strane publike ako se pojavim u haljini, ali pored svega poslednju reč imam ja. Volim da nosim odeću koja odgovara mom nastupu. Ja to tako radim, nosim stotine haljina i to je sasvim normalno.

Kako se osećaš u Beogradu?

Beograd je veliki grad. Upoznala sam mnogo dobrih i kulturnih ljudi koji su postali deo mog života

i jako sam srećna zbog toga. U Beogradu se osećan slobodna i srećna, a jedna stvar je sigurna da mnogi moji putevi vode baš u taj grad.

Koliko tvoj angažman može da doprinese vidljivosti transrodne populacije i poboljšanju položaja? Da li sebe vidiš kao neku vrstu aktivistkinje za trans prava?

Mislim da ono što radim za sebe i borba koju vodim za sebe je u isto vreme i borba za druge ljude koji su slični meni. Znam da pomažem mnogim mladim ljudima koji su deo LGBT populacije i isto tako i na mlade ljude koji nisu deo te populacije. Imam veliku želju da jednog dana otvorim centar za pomoć i zbrinjavanje trans osoba, jer znam kako je biti trans osoba i volela bih da pomognem svima koji se suočavaju s problemom diskriminacije i neprihvatanja. Šta možeš za kraj da poručiš čitaocima gej magazina "Optimist"?

You are pioneer, independent and original... Love yourself. Mnogo ljubavi od mene.

27 _____

28 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Buđenje proleća N

apupele moje visibabe, Kucnuo je čas da vam se ponovo obratim. Iako zvanično još uvek traje, zima je za mene uveliko prošla, bez obzira na to što svoje misli oblikujem i beležim pokraj kamina u jednom čarobnom zamku na obroncima Karpata. Razne planinske aktivnosti su mi na raspolaganju, međutim, izuzev dugih vožnji saonicama, prilično sam indisponirana i jedino imam kapaciteta za dumanje o proleću i nekim društveno-političkim fenomenima.

Verovatno se pitate šta sad ova Markiza bulazni, zar se kod njene sorte to ne svodi na brigu za mir u svetu? Uistinu su aristokrate često uobraženi, površni i gordi ljudi, kao što i sama mogu biti. No, htela bih samo da vas podsetim na činjenicu da moj dragi otac jeste bio ruski revolucionar, izuzetno radikalnih nazora. Njegove pouke zaista su imale velikog uticaja na mene te sa pravom sebe smatram progresivnom aristokratkinjom izraženog političkog rezona. U tom smislu, bilo kakva revolucionarna ideja mi je bliska posebno ukoliko je reakcija na neodgovorne postupke političke elite. To svakako ne znači da Molotovljev koktel nosim u svojoj tašnici, a kamoli da će ovaj tekst odudarati od prethodnih koje ste čitali.

Dakako, morala sam napraviti šlagvort za anegdotu o mojim sećanjima na detinjstvo i prvim impulsima otpora. Kako sam svojim poreklom sa majčine strane povezana rodnim vezama i sa Habsburškim monarsima, često sam kao dete boravila u Beču na raznoraznim večerinkama i čajankama. Sećam se neverovatne raskoši kako rezidencija u kojima su živeli, tako i njihovih kostima i nakita. Eh, sav taj kristal, mermer i zlato… Elem, tih godina svaki od porodičnih susreta bio je obeležen prilično ozbiljnim razgovorima gospode, ali i dama. Svi su bili napeti i zabrinuti, dok sam ja kao najlepša devojčica na bečkom dvoru malo šta razumela. Dapače, nije me to zanimalo - više sam preferirala isprobavanje nakita ispred dragog kamenjem optočenih ogledala, kao i sve devojčice

u tom uzrastu. No, kako sam napomenula, zahvaljujući svom ocu imala sam neke naznake toga šta znače pojmovi ljudska sloboda i represija. Ta-

KOLUMNA kođe, uprkos gordosti i modiranju, bila sam izrazito radoznala i iskrena. Tako sam slušajući starije saznala za neke mlade ljude iz Bosne, zemlje za koju, priznaću vam, ranije nisam čula. O njima se govorilo kao o nekakvim zločincima i teroristima, što mi se činilo zastrašujućim. Sticajem okolnosti, znala sam često da odlutam beskrajnim hodnicima palate u kojoj smo boravili i stupim u kontakt sa decom posluge koja su bila spremna za najrazličitije nestašluke dok su moji mladi rođaci bili zatucani, nezainteresovani, jednostavno do-

Mala markiza

sadni. Upravo sam tu čula neke potpuno druge priče. Posluga je govorila da je Bosna okupirana od strane Austro-Ugarske imperije i da se mladi ljudi tamo bore za slobodu svoje zemlje, što me je vrlo ražalostilo i nisam mogla da razumem kako je to moguće. Par sati kasnije, rođaka Maria Anuncijata Izabela Filomena Sabasia od Burbona okupila je par blaziranih dama, ako mene pitate voštanih figura, na čaju. Razgovaralo se o godišnjem balu, novim trendovima iz Pariza, da bi u jednom trenutku rođaka izjavila: ,,Užasno sam srećna zbog Ferdinanda! Moj divni sin nam omogućuje krasan i lagodan život, a mi samo treba u njemu da uživamo, hvaljeno naše veliko carstvo!“.

Moja malenkost nikako nije umela da se obuzda pa sam je pitala a šta je sa svim onim obespravljenim ljudima koji su siromašni i potčinjeni imperiji poput ljudi u Bosni. Rođaka je ispustila šoljicu čaja, koja se rasprsnula u hiljadu sitnih delića. Nastupio je muk. Nakon nekoliko sekundi naredila je da me odvedu u dečiju sobu i zahtevala je da se sazna odakle meni takve misli. To se okončalo neprijatnim razgovor između moje majke i rođake te nam bio zabranjen pristup dvoru i nikada ih više nismo posetili.

Iako moja draga mati nije puno marila za politiku, bila je svesna i razumna žena. Nikada nije osudila moje ponašanje, baš naprotiv bila je izrazito ponosna na mene. Iako sam aristokratkinja, čitavog života ne pristajem na kompromise i ostajem dosledna svojim nečuvenim stavovima.

Mimo ove presmešne Austrijanke, želela bih da napomenem da moje omiljeno godišnje doba jeste proleće. Asocira me na poj ptica, svež povetarac, prekrasne sunčeve zrake. Volim kada cveta hiljadu novih cvetova. Tako posmatram i revoluciju. Potpuno osveženje, istupanje iz sna u javu, buđenje. Otud sam ovu kolumnu odlučila sam da posvetim hrabrim ljudima u dalekoj i brdovitoj Bosni u svetlu njihove ponovne revolucije.

Fićfirići moji, nadam se da ćete razumeti zbog čega sam morala biti toliko ozbiljna, zaboga, pa i lepe ljude pogađa nepravda. Jasno je da sam uvek išla glavom kroz zid (ponekad i bukvalno), sva je okolnost da mi je glava tvrda ili frizura besprekorna i otporna na sve. Šaljem vam puno ratluka, pečene vizantijske kave i ručno rađenih muštikli!

Zauvek Vaša, MARIKZA DE SADA

29 _____

30 _____

OPTIMIST METODOLOGIJA: Kada govorimo o proizvodima za negu lica i tela koristio sam sledeće kategorije selekcije: Ambalaža – proizvodi koji sadrže supstance koje imaju efekat na poboljšanje kvaliteta kože moraju biti upakovane u ambalaži koja ne propušta svetlost i koja minimalizuje prisustvo vazduha.

UV faktor – glavni uzročnik prevremenog starenja kože su oštećenja koja nastaju usled izlaganja suncu. Svaki proizvod za dnevnu negu mora da sadrži UV filtere i to ne manje of 30 SPF. Aktivne supstance – aktivne supstance možemo podeliti u četiri kategorije: jedinjenja svojstvena koži, antioksidansi, ćeliski komunikatori, umirujuća jedinjenja. U idealnim okolnostima posmatrali bi i koncetracije aktivnih jedinjenja ali ove informacije nisu uvek lako dostupne. Samo proizvodi koji zadovoljavaju sve kategorije mogu biti ocenjeni kao izvrsni.

www.optimist.rs Oceni ugostiteljskog objekta treba pristupiti sa nekoliko strana: Pitanje kvaliteta hrane se delimično svodi na individualni ukus, ali hrana mora biti sveža i pripremljena od kvalitetnih namernica te da u smislu termičke obrade i slaganja osnovnih ukusa odgovara opšte prihvaćenim standardima a ponuda mora ogovarati ceni.

Usluga često igra jednaku ulogu kao i kvalitet hrane i pića. Konobar mora da ima blagonaklon, prijatan i pozitivan odnos te je dobro da izlazi u susret zahtevima potrošača. Mora biti informisan u svakom trenutku o sastavu jela i pića pa i metodu pripreme. Enterijer je kriterijum sa kojim se dosta može kockati, ali pored toga da li je objekat lep ili nije važniju ulogu igraju tehnički detalji, na primer da li ima pristup osobama sa invaliditetom, da li je toalet jasno obeležen, pitanje ventilacije, kao i širenja mirisa iz kuhinje.

UREĐUJE: MLADEN ANTONIJEVIĆ PRILJEVA

U ovom izdanju ocenićemo Regenerating Day Cream od Dr. Hauschka

O

bradićemo Regenarativnu dnevnu krenu od Dr. Hauschka, brenda koji iz misterioznih razloga doživljava veliku popularnost kod nas. U prošlom broju sam rekao da je nemoguće dati pozitivnu ocenu celom brendu, te bi isto važilo i za negativnu ocenu, ali u svemu postoje izuzeci pa i ovde.

Naime, Dr. Hauschka formira narativ oko svojih proizvoda koji se ogleda u „snazi prirode“ i „najčistijim“ prirodnim jedinjenima ukomponovanim na jedinstven način koji je bliži Zen Budizmu neko dematologiji. Analitički posmatrano celokupan brend je zasnovan na trapavoj kombinaciji dobrih i nepovoljnih biljnih ekstrakata, nema proizvoda koji je adekvatan za masnu ili osetljivu kozu, linija je isključivo bazirana na uljima pa bi mogli reći da je adekvatna za suvu kožu što je nemoguće, jer skoro svaki proizvod sadrži bar po jedna iritirajući sastojak. Parfema ima u svakom proizvodu a proizvodi ne sadrže standardne konzervanse gde proizvođač ovo pravda konzervirajućim svojstvima biljaka i ulja, ovo je nonsesn per se, jer proizvod koji ne sadrži bar minimalne doze konzervansa prosto nije stabilan. Što se tiče Regenarativne dnevne kreme, ovo je jako loš proizvod koji sadrži nekolicinu iritirajućih jedinjenja. Naime ako je koža izložena površinskim iritantima njena mogućnost za regeneracijom je značajno oslabljena tako da svako potencijalno korisno jedinjene neće imati efekta. U suštini ovo je uljani emolijent sa izuzetno jakim parfemom po bezobraznoj ceni u od-

nosu na kvalitet (oko 80 evra) gde bi vam se po učinku mnogo više isplatilo da uzmete organsko maslinovo ulje. Dr. Hauschka proizvodi nemaju adekvatne (EU standardi) UVA/B filtere tako da ovaj proizvod smatram uvredljivim i izuzetno lošim.

LIFESTYLE Ovaj put ću oceniti ugostiteljski objekat Zaplet koji se nalazi u Kajmakčalanskoj ulici broj 2 na Vračaru.

Zaplet – Zlatni standard

Z

aplet je jedan od onih restorana koji se uvek provlači u razgovorima ljudi koji uživaju restoransku kulturu, a razlozi za to su sledeći. Zaplet ima raznolik meni koji nije njegova mana već snaga. Na meniju možete naći „nacionalni meni“ koji uključuje ćufte u sosu, mućkalicu ili sarmice sa zeljem i sve to odlično spremljeno. Izbor salata je dosta dobar i dobro su pripremljene, izuzev Cezar salate koja je servirana iz dva dela, pileći stejk i salata koja je servirana u nečemu što izgleda kao čaša za vodu, a pri tom preliv nije ono što se očekuje kada naručujemo Cezar. Mesa su odlično spremljena, kako stejkovi tako i piletina ili curetina i među ovim mesnim jelima ima zaista odličnih momenata. Apetajzeri su raznoliki, a izdvajaju se rebarca. Problematika nastaje kod dezerta koji je

boljka svih restorana, naprosto su svi prešli na kolač sa sirom, panakotu, krem brule, rozadu ili slično, a potpuno su se napustili konpleksni dezerti i torte... na žalost za Zapletom je isti problem i malo razočaravajuće kada jedan izvrstan restoran ima ovako konvencionalnu ponudu dezerata. Usluga je verovatno jedna od najboljih u gradu, konobari hitri, neprimetni i uvek dobro informisani. Enterijer može predstavljati mali problem jer je osvetljenje dosta prigušeno i ako nema dnevne svetlosti napolju lako vam se prispava u restoranu. Bez obzira na par malih mana Zaplet je bez predmetno jedan od nekolicine odličnih restorana u Beogradu u kome je celokupna hrana jako dobra i zato predstavlja zlatni standard Beograda.

31 _____

UrbanLook.info

OPTIMIST

www.optimist.rs

Uređuje: Srđan Šveljo

1

3

7

32 _____ 8

5

1. Bata Spasojević, 2. Tijana Pavlov, 3. Jovan Stevanović, 4. Nevena Kragić, 5. DIORALOP, 6. SQUAT, 7. DEERSPOTTER, 8. Ivan Džolić, 9. VAAN GOOL, 10. Stevan Božanović, 11. Boris Banović

4

MODIRANJE

11

Već dugi niz godina, mogu reći i više od decenije pratim domaću modnu scenu ali i onu iz regiona. Kao i svakog čoveka koji voli modiranje, od kada znam za sebe uvek sam tragao za muškim modnim dizajnerima. Oni su nekako uvek u deficitu, da li zato što se ovde muška moda malo prodaje, što muškarac nije toliko inspirativan ili što je ovo Balkan pa nekako bilo kakav modni eksperiment namenjen muškarcima unapred je osuđen na mali publicitet. U poslednjih par godina pojavila su se i neka nova imena koja stvaraju u našem regionu, neki od njih isključivo mušku modu, a neki u svojim kolekcijama pored ženskih modela posebnu pažnju daju i dizajnu namenjenom muškarcima. Ovde je moj izbor onih koji mi se dopadaju bez obzira što neki rade već dugo, neki su tek počeli a po neki će nadam se posle ovoga biti inspirisani da se vrate onome što najbolje umeju a to je dizajn muške odeće. Dok sam pravio ovaj izbor i gledao šta su uradili samo u protekloj godini moram primetiti ogromnu produktivnost, ideje i ono što svi imaju hrabrost da se svojim modelima predstave širokoj javnosti sigurni u nas koji ih razumemo i u Vas kojima su ovi modeli namenjeni. Muška moda na Balkanu ili uže u našoj regiji možda se svela na neki minimum od 20-ak vrednih ali je ona definitivno u samom vrhu po svom kvalitetu i idejama ako je uporedimo sa onim što nudi svetska modna scena. S osmehom na licu sećam se nekih davnih decenija kada smo sami izmišljali modu, krpice i uz pomoć „štapa i kanapa“ živeli taj malo drugačiji modni izražaj. Danas neki novi dečaci mogu da budu mirni, da odaberu svog dizajnera, da znaju kako žele i šta žele od mode, i da sebe vrlo lako izraze kroz neki dizajnerski komad jer svi ovi umetnici rade za njih i inspiraciju pronalaze baš u njima.

10

33 _____

2

9

6

OPTIMIST

www.optimist.rs

2

3

4

1

5

34 _____

1. George Styler, 2. Mirjana Šarac, 3. Milica Vukadinović, 4. Jet Lag, 5. Robert Sever, 6.

Tomislav Bahorić, 7. Ivan Rocco

6

7

MODIRANJE

LUTKA ZA NASLOVNU STRANU Matthew Terry (22) je treći na models.com listi najtraženijih muških modela na svetu. Ovaj mali Amerikanac prvo se pojavio u magazinu Vman i od tada ne prestaje da radi kampanje, editoriale, revije. Prepoznat od strane Calvin Klein tima postao je i jedan od njihovih zaštitnih lica/tela za donji veš. Pronađite ga na društvenim mrežama i ispratite dan jednog pravog muškog top modela.

MUZIKA Jedan od najlepših albuma s kraja prošle godine je ovaj prvenac kojim je ovaj mladi britanski pevač startovao svoju ozbiljnu muzičku karijeru. Album sa nekoliko poznatih singlova i par onih koji će to postati sigurno će biti jedan od najslušanijih u 2014. Čekamo ga negde u komšiluku na live nastupu jer mali je prava pop zvezda koju treba podržati.

KOMŠILUK Jedan od najboljih muških blogova u regionu Lonely Robot In Wasteland koji uređuje Vladan Gavrić iz Tuzle je jedino mesto gde moderan muškarac može da nešto nauči, sazna i preuzme kao ideju kada je u pitanju stajling. Vrlo uigrano i bez greške Vladan svoje modne izraze pakuje na savršen način kroz fotografiju koja je i više nego obična-blogerska.Sve ono što je aktuelna muška modna scena u svetu on na najbolji način ilustruje i prikazuje baš tu blizu nas. www.lonely-robot-in-a-wasteland.blogspot.com MADE IN SERBIA Jedan od naših dizajnera koji je završio modno školovanje u Italiji Milan Stamenović (www.milanstamenovic.com) učesnik je jednog od najpoznatijih reality show programa Project Runway Italia. Od nekoliko hiljada prijavljenih on je izabran među top 12 i kao modni dizajner na početku karijere kroz ovaj šou i borbu za prvo mesto u modnom svetu predstaviće kako sebe i svoj rad tako i svoju zemlju Srbiju.

35 _____

38 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

UMETNOST

39 _____

Serija slika PLASTIC REALNESS nastajala je u periodu od 2010-2012. godine i zasnovana je na ideji predstavljanja odnosa savremenog čoveka prema sopstvenom licu i telu. Telo, kao forma, koja nam je data u prirodi, danas u 21. veku sklono je promenama, manipulaciji pa je zbog toga neosporan njegov promenljivi karakter. Osnova ovih slika tematizovana je na neiscrpnom istraživanju lepote.

BOJAN VUKADINOV je diplomirani likovni umetnik koji je završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu na smeru slikarstvo.

40 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

UMETNOST

41 _____

42 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Merlinkina ispovest U četvrtak 30. januara 2014. godine u punoj sali Amerikana Doma omladine Beograda premijerno je izveden komad „Merlinkina ispovest“ po tekstu Miladina Ševarlića u režiji Stevana Bodrože, koji je inspirisan autobiografijom Vjerana Miladinovića Merlinke „Terezin sin“. Iako monodrama, u komadu glume Aleksandar Trmčić i Čarni Đerić. U pitanju je produkcijski poduhvat Gej lezbejskog info centra, Merlinka festivala, Doma omladine Beograda i Puls teatra iz Lazarevca.

Stevan Bodroža: Potresna čežnja za ljubavlju Koji je tačno razlog mog bavljenja Vjeranom Miladinovićem Merlinkom? Nikada Vjerana nisam doživljavao kao nekog narodnog heroja LGBT populacije. Takođe me nikada nije posebno uveseljavala njegova scenska persona kroz koju je on tražio prihvatanje, potvrdu da to čime se bavi nije pogrešno i nije za osudu. Vjeran je meni fascinantan iz sasvim drugih razloga. Čitajući ovu dramatizaciju njegove autobiografije imao sam utisak da je Vjeran poput parčeta nekog razbijenog ogledala. U tom parčetu, koje je zauvek izgubilo mogućnost da pruži jasan i celovit odraz, ogleda se raspad jednog karaktera, jedne porodice i jednog društva. Od samog početka svog života treti-

ran kao biće obeleženo sramotom (odbačeno i neželjeno dete), on se identifikovao sa ulogom antiheroja i tu ulogu je nosio kroz život. Odbacivanje je postalo model svih njegovih odnosa, kako ga je odbacila majka, otac i njegova porodica, tako su ga odbacivale i mnogobrojne mušterije nakon što bi ga upotrebile. Vjeran je potresna slika traganja za ljubavlju na pogrešnim mestima, on otelotvoruje tragične sudbine svih onih osoba koje su imale potencijala, darova, mentalnih i svih drugih sposobnosti da žive ispunjeniji i srećniji život ali se to ipak nije desila. Zašto? Odbacivanje, neuklopljenost, nerazumevanje ili možda, na najdubljem nivou, neprihvatanje sebe samog, tragi-

POZORIŠTE čno samoodbacivanje nastalo kao internalizovani odgovor na odbacivanje od strane okoline koje se desilo vrlo, vrlo rano u životu? Kod Vjerana mi je posebno potresna čežnja za ljubavlju koja isijava iz svake njegove rečenice, iz svake njegove misli, bila ona ispovedna, bila ona obraćanje Bogu ili pak ispunjena gomilom psovki kojima je želeo da šokira i privlači pažnju. Biće koje je toliko čeznulo za ljubavlju, duboko, do same svoje srži, i u toj čežnji koja se nikada nije ostvarila tragično sagorelo, zaslužuje da se njime bavi umetnost, postavljajući svoja večna pitanja koja večno i ostaju bez valjanog odgovora, o ljubavi, čežnji, autodestrukciji, usamljenosti, patnji… Čini mi se da ljudi

poput Vjerana postoje upravo zato da bi u svom životu odslikali sve fundamentalne probleme ljudske egzistencije, da bi poslužili kao neki tragični primer, kao ogledalo koje će zauvek zarobiti našu pažnju, vraćati nas sebi kako bismo u tragizmu njihove sudbine reflektovali i proveravali sopstveni tragizam koji teško da ikad može da se poredi sa njihovim… Druženje sa Vjeranovim senima je autentično putovanje u srce tame i bola u kom, kao perpetuum mobile ovog fascinantnog karaktera, pulsira jedna nikada zadovoljena čežnja za ljubavlju i prihvatanjem. Na to putovanje moji saradnici i ja pokušaćemo da povedemo publiku ove predstave.

I

Čarni Derić: Telo mora da prenese svu emociju teste desničara?“ Odgovor je glasio:“Imao sam nedoumice, pre nego sam pročitao tekst.“ Nedoumice postoje oko svake uloge. One mogu biti raznovrsne. Od kvaliteta teksta, teme koja se obrađuje, koncepta koji reditelj ima nameru da ostvari, preko uslova koje nudi ugovor, kvaliteta ostalih saradnika na projektu, ciljeva samog projekta...

One se rešavaju brzo; nakon prvog čitanja teksta i razgovora sa autorima koji pojašnjavaju ova pitanja. Moje su „nedoumice“ po pitanju ovog projekta, nestale posle prvih nekoliko rečenica Foto: Damir Dervišagić

Ako je verovati Kuriru, imao si nedoumice da učestvuješ na projektu. Kakve?

U večitoj igri gluvih telefona, koju igraju novinari sa svojim sagovornicima, neki se odgovori, čudno, pomešaju sa pitanjima, tako da već pitanje, samo, nudi odgovor koji više „godi“, oku čitaoca. Iako, moram da naglasim da, u ovom slučaju, čini mi se,nije bilo zle namere novinara.

Moguće je da im je samo ostalo nešto više prostora za naslov prilikom preloma novina.

Pitanje je bilo (parafraziram): „Da li ste imali nedoumice oko prihvatanja uloge, s obzirom na pro-

43 _____

44 _____

OPTIMIST reditelja Stevana Bodrože. Predstava govori, pre svega, o tragičnoj sudbini jednog čoveka.

Od mnogih sam čuo komentare „Čarni se baš daje“. Koliko je tebi uloga zahtevna i fizički naporna?

Fizičko „davanje“ dolazi iz potrebe da se uloga preživi. Ono je ogledalo unutrašnjeg života uloge.

Meni ova uloga donosi, najpre, emotivnu iscrpljenost. Sredstva kojima, u ovoj predstavi, baratam su ograničena na telo bez, artikulisanog, glasa.

Telo je to koje mora da prenese svu emociju. Na kraju predstave, ono bolno bridi zatrovano enormnom količinom tuge koju lik Merlinke nosi.

Kroz njega se, tokom predstave, provlače izuzetno emotivno izgovorene misli, koje fenomenalno plasira kolega Aleksandar Trmčić i neobično potresna obrada pesama Cece Ražnatović,u izvođenju predivnog kvarteta „White witches“. Uz takve podsticaje ni tela gledalaca ne ostaju neranjena.

Nakon igranja, potreban mi je čitav dan da se zalečim. Ovo govorim bez žaljenja. Samo me takva scenska iskustva čine potpuno zadovoljnim.

Pojedini mediji su okarakterisali predstavu kao šokantnu. Da li je? Šokantno je društvo koje nema empatije za bilo čiju bol. Šokantno je što šokira glas podignut u odbranu ličnih sloboda. Šokantna je zloupotreba

www.optimist.rs ljudskog neznanja koja podstiče druge na mržnju i nasilje. Šokantna je potreba da se šokira. Ovo se odnosi na pripadnike svih seksualnih orjentacija.

Neheteroseksualna populacija, često, provocira nekulturnim, uvredljivim izjavama i ponašanjima, čineći sebi medveđu uslugu. Često su oni jednako netrpeljivi prema svakome ko drugačije misli i oseća. U tim okolnostima, dijalog je nemoguć.

Stvari se neće rešiti. Svako ima pravo da bude šta želi, dok god nikoga ne ugrožava. Različitost je normalna i potrebna. Predstava je šokantno dobra.

Kakve su reakcije tvoje bliže okoline? Da li si dobio komentare „a šta ti je to trebalo“?

Poznajem razne ljude. Svi koji su bili spremni da popričaju sa mnom na tu temu, nakon razgovora su podržali ovaj moj angažman. Tako je bar bilo do sada. Nisam još sve poznanike sreo. Reakcije ljudi koji su predstavu odgledali su iste. Potreseni su.

Kritičari, mediji i publika ima samo reči hvale za predstavu. Da li te je to iznenadilo?

Moram priznati da do same premijere nisam bio svestan utiska koji predstava ostavlja na ljude.

Malo me je sve to i uplašilo. Sada mi nad glavom visi veća odgovornost. Treba sada, svaki put opravdati očekivanja.

POZORIŠTE Više informacija: www.merlinka.com/ispovest

45 _____

Aleksandar Trmčić: Najveći izazov do sada Koliko ti je bilo teško da uđeš u lik Merlinke?

Sam ulazak u neki lik je za svakog glumca jedan proces i veliki izazov. Ovo je za mene bio do sada najveći, s obzirom na to da se u mnogome razlikuje od moje prirode, ali i od mog dosadašnjeg profesionalnog iskustva. Analizirajući lik i delo Vjerana Miladinovića i sam tekst predstave, reditelj Stevan Bodroža i ja smo, oformili jedan, nadam se, uverljivi prikaz tragedije života jednog čoveka. Sazrevajući, prevazilazeći dileme i gomilajući ideje, postepeno sam ušao u lik Merlinke i potrudio se da glumački iznesem sve ono što zahteva ova predstava.

Kada je ovaj projekat ugovoren, nisam imao detaljne već samo površne informacije o Vjeranu Miladinoviću i njegovoj sudbini. Potrudio sam se da iz raznih izvora saznam što više o njegovom životu da bih posvećenije i vernije ušao u lik. Naravno, kroz sam proces rada, taj lik je sazrevao u

meni. Uložio sam sve svoje profesionalne veštine i znanja da bih prikazao nekoga ko se od mene razlikovao. Nadam se da će svako sledeće prikazivanje biti uspešnije od prethodnog.

Kako je tvoja okolina reagovala na tvoju ulogu u predstavi? Da li si imao podršku ili su pokušavali da te odvrate od toga?

Moja okolina zna koliko volim posao koji radim i na svaki moj novi angažman reaguje vrlo ushićeno. Svojim stavom sam odavao koliko se radujem ovoj ulozi, te su i ljudi oko mene sa nestrpljenjem čekali premijeru.

Podrška je svakako važna, a naročito u početku nekog rada. Nadalje, mnogo toga zavisi od vlastitog ulaganja truda, napora, volje... Imam sreću da sam okružen prijateljima i kolegama koji me podržavaju, podstiču na dalji profesionalni napredak i raduju se svakom uspehu.

46 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Organge is the new blac

K

atkad nije zgoreg početi od očiglednih istina – jedna od tih očitih istina koje u slučaju serije Orange is the New Black možda i najbrže upada u oči i ne toliko usresređenih i cepidlačenju sklonih gledalaca je da u njoj naprosto nema opšteg mesta iz filmova o ženama u zatvoru koji nije pokriven i upotrebljen. Osim što u (barem) trinaest epizoda prve sezone, koliko je dosad emitovano, nismo videli Brigitte Nielsen u ulozi zlokobne i sadističke zatvorske čuvarke.

Naravno, gorepomenuto nikako ne sugeriše da je Orange is the New Black falična i lako kvarljiva roba iz novije telivizijske ponude. Naprotiv. Orange is the New Black bi se, sva je prilika, i u izboru najiskusnijih namćora i najzadrtijih zakerala neizostavno našla u samom vrhu liste kvalitetnih TV serija novog kova. A što postaje jasno već posle prve i/ili druge odgledane epizode, a kao utisak ostaje nepromenjeno i nakon skrckane čitave prve sezone. Orange is the New Black je televizijski rad koji lako demonstrira sve sastojke neophodno za jednu kvalitetnu TV seriju – tu je osoben izraz, fino baratanje od davnih dana poznatih stilemama, neusiljeno prebacivanje iz žanra u žanr, pregršt zanimljivih (i u velikoj većini) simpatičnih likova, uzbudljiva priča i lagani i diskretni iskorak i u širu društvenu hroniku, koja na sve to, govori podosta i o socio-ekonomsko-antropološkom trenutku Amerike danas. A povrh svega ima snage da ozari i nasmeje gledaoca koji ne mora nužno biti od najdobronamernije sorte.

Iz serije stoji Jenji Kohan, kreatorka i uspešne i voljene i dugoživeće serije Weeds. Ovaj podatak nije puko posezanje za faktografijom niti preporuka koja je sama sebi svrha, jer Jenji Kohan ovde zapravo odvažno i krajnje promišljeno i suptilno varira viđeno u seriji Weeds. I u Orange is the New Black imamo glavnu junakinju, krajnje dopadljivu heroinu u sitnijim i krupnijim neprilikama, a i u ovom novom radu Lady Kohan važnu ulogu igraju narkotici, odnosno posledice kraćeg ili dužeg flerta sa njima. Naime, smerna i vazda fina i prijatna Piper, negde na vrhuncu sreće i ro-

manse sa svojim dobrohotnim verenikom, dospeva u zatvor na petnaest meseci, a sve to jer je jednom prilikom tokom svoje pređašnje lezbijske romanse prenela tovar droge za svoju tadašnju voljenu. Naravno, premda to zbilja predstavlja čist dramaturški zicer, Piper će u zatvoru nabasati

TV SERIJE

ck: Izuzetnost kao takva na svoju bivšu dragu, za koju (osnovano) da ju je i odala i predala snagama reda i mira na pladnju.

Ovde, bez dalje potrebe da se prepričava zaplet, dolazimo do aspekta ove priče koji je i najzanimljiviji za deo ciljane čitalačke publike Optimista.

Lezbijske romanse u zatvoru jesu možda i

naj(zlo)upotrebljivanija stavka iz fundusa opštih dela kada je reč o delima srodne tematike, ali ovde je to izvedeno sa dovoljno ukusa i uz primetnu empatiju prema situaciji kojoj se queer ljubavi (možda i nenadano) rađaju i opstaju. U tom smislu, kreatorima serije Orange is the New Black se nema ama baš ništa zameriti, jer diskretnost i umeće kojim se o ovom važnom aspektu queer poetike (pa i mitologije) progovora sa krajnjim taktom i razumevanjem zavređuju samo poštovanje. Zato ni ne čudi da prikazano u Orange is the New Black, imajući u vidu ponajpre hvalospeve i nepodeljeno blagonaklonu recepciju u javnosti i zadivljujuće brojke o preuzimanju ove serije sa ponude sve probitačnijeg Netflixa, uspešno i bez štucanja, ali i bez podilaženja pretpostavljenom srednjačkom ukusu i širem svetonazoru komunicira i sa publikom koja preterano ne mari za pitanja lezbijskih ljubavi, muka transeksualaca i ostalih pitanja iz LGBT tematskog kruga.

Valja skrenuti i pažnju na zaista izvanredan glumački ansambl, u kom se našlo tek nešto mesto za iskusnije i viđenije glumce (poput Taryn Manning, Laure Preppon, Natashe Lyonne i Pabla Schreibera), a pre svega na dosad ne baš primićenu Taylor Schilling, koja je istinski maestralno iznela glavni lik, lišen instant-dopadljivosti i živopisnosti viđene za epizode u mikrokosmosu u kom se njena Piper obrela.

Tokom ove godine, još uvek neznano kada, tokom jedne večeri sreće i blagodeti (jer Netflix putem streama pretplatnicima nudi čitave svoje serije u toku jednog dana i u samom jednom „cugu“) očekuje nas trinaest novih epizoda ove serije koja je i u isti mah i istinska potreba za upućene i buduće televizijsko blago uza istoriju televizije. Onima koji bi da ovo naporno čekanje prekrate uz ponešto raspojasane eksploatacije na zatvorske teme preporučujemo pravu poslasticu zvanu U zatvoru/Žene u zatvoru, film naše Gordane Boškov. Može da posluži, a i da razgali.

PIŠE: ZORAN JANKOVIĆ

47 _____

48 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Looking & Chozen: Hajde d

P

otpisnik redova koji slede u ovom konkretnom slučaju oseća goruću potrebu da prikaz otpočne jednom nužnom ogradom – jeste, premali je uzorak za sveobuhvatnije ocene (zasad smo bili u prilici da pogledamo svega nekoliko epizoda), ali valjda nikada nije prerano da se skrene pažnja na nešto obećavajuće i valjano, a nikada zapravo ni ne bi smelo ni da bude prerano za pohvalu na račun zaslužnih udarnika.

A autorima obe serije o kojima će ovde biti reči već sada zaslužuju grlene hvalospeve, pa makar to bilo i na veresiju.

Prvi dani zime doneli su nam Looking (u ponudi ovdašnjih emitera prevedeno kao Muvanje), pojednostavljeno predstavljeno, prvu seriju naglašene gay tematike u ponudu i dalje prestižnog i naprednog HBO-a. Naravno, gay likova je bivalo i ranije, ali Looking se nameće ponajpre tom tematikom– reč je o seriji koja prati zgode i nezgode grupe gay prijatelja u, gle čuda, San Francisku. Naravno, slabo bi šta tu imalo da se pohvali da Looking zastaje na tački te svoje jedinstvenosti. Srećom po gledaoce, Looking je (naravno, da ponovimo, na dosadašnjem

nevelikom uzorku, mereno) odlično TV štivo, jer nudi visok kvalitet opšte izrade, zahvaljujući kojoj se, sasvim očekivano, doduše, ovoj seriji, na planu zanatske kompetencije nema ama baš ništa zameriti, jasan koncept i privlačan ton i opšte pa-

kovanje. Autori Looking-a (tu najpre treba pomenuti Andrewa Haigha, reditelja koji je iz svog filmskog prvenca Vikend u Looking preneo sneno-lenjivi stilizovan verizam) ne beže od ne to-

TV SERIJA

a se muvamo i da biramo! liko dopadljivih motiva – cruising, brzopotezni seks i po preživelim saunama, promiskuitet i atipično shvaćena monogamija, istovremeno priču obogaćujući aspektima koji bi trebalo da svima budu bliski – usamljenost, nesigurnost, žudnja za

obojene teme gay seksa i šire posebnosti) nema ni traga od početničke nesigurnosti i/ili neodmerenosti. U krajnje pitkom ruhu uz pregršt maestralno pozicioniranih i tempiranih pop-kulturnih referenci, Chozen poentira na još dva značajna

49 _____

istinskom ljubavlju i razumevanjem, nepromišljenost i brzopletost, ranjivost... i ples na hitove dvojca Erasure! Svako mora biti već sada izrečena najgromoglasnija moguća pohvala na račun Jonathana Groffa, koji nakon Boss-a, nanovo briljira na temu tumačenja lika koji pleni punoćom i zaokruženošću, koja civilima ponajčešeće manjka u njihovim stvarnim egzistencijama.

Potpuno drugačiji ton i posve drugačiji vid televizije zabave nudi animirana humoristička serija Chozen sa aktuelne ponude sve odvažnijeg Foxovog potkanala FX(X). Chozen je debitantski rad, ako je verovati njegovoj imdb filmografiji, debitantski rad Garanta DeKerniona, ali, srećom, u dosad prikazanim epizodama ove urnebesne komedije o povratniku iz zatvora, koji, tamo preobraćen, pokušava da se nametne kao prva gay rep zvezda (koja uz to repuje isključivo na lascivno

plana, jer nudi vrhunsku zabavu i humor kome je zbilja teško odoleti, a takođe preispituje dva krupna društvena problema – onespokojavajuću političku korektnost i nepopravljivo mužjački ustrojen i usmeren rep. Pri nizanju (posve zasluženih) pohvala ne sme se zaboraviti ni izvanredna (blago karikaturalna) animacija i istinski briljantna nadsinhronizacija, a na račun toga, kao i već pobrojanih inih kvaliteta, Chozen se već sada nameće za titulu najbolje nove televizijske komedije.

Naravno, pitanje (možda svih pitanja) je da li će Looking i Chozen uspeti da prodru i do šire/hetero publike, ali to je možda tema za neki drugi tekst u nekom narednom Optimistu. Ako urednik dopusti, dakako.

PIŠE: ZORAN JANKOVIĆ

50 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Proglašene gej ikone za 2013. godinu

K

ao i svake godine, GayEcho portal nastavlja sa tradicijom da proglašava mušku i žensku gej ikonu za prethodnu godinu. U pitanju su osobe koje su svojim radom i zalaganjem doprinele većoj vidljivosti i boljem položaju LGBT zajednice u Srbiji ili su posebno omiljeni među LGBT populacijom.

Titulu muške gej ikone za 2013. godinu dobio je pobednik Velikog brata, Žarko Stojanović, zbog svog doprinosa većoj vidljivosti LGBT populacije i poboljšanju imidža LGBT zajednice u Srbiji.

Titulu ženske gej ikone za 2013. godinu dobila je aktivistkinja Žena u crnom, Staša Zajović, zbog svog višegodišnjeg zalaganja za LGBT prava, zbog njene podrške LGBT zajednici u Srbiji i regionu, koja uprkos verbalnim napadima pojedinih aktivista LGBT zajednici nije okrenula leđa.

Takođe, GayEcho portal je proglasio i naj homofoba za 2013. godinu, a to je Željko Joksimović, zbog napada na transrodnu osobu Filipa Jenevskog Fifi, učesnicu X faktora Adria.

Žarko Stojanović, pobednik poslednje sezone „Velikog brata“, je za dnevni list “Alo” izjavio da je ponosan što ga je portal „GayEcho“ proglasio za mušku gej ikonu za prethodnu godinu.

- Mogu samo biti ponosan i srećan zbog toga jer su na svetskom nivou tu titulu poneli Kristijano Ronaldo i Dejvid Bekam. Ako sam pomogao da ljudi budu otvorniji i pametniji, drago mi je. U Srbiji ima dosta hejtera koji ruže osobe koje se od njih razlikuju po polu, frizuri ili garderobi.

To nije normalno. Ima mnogo frustriranih ljudi kojima je lakše da pljuju druge nego da gledaju sebe. Prošao sam mnogo zemalja i Srbija je jedina zemlja u kojoj mrze gejeve, a navijači ih maltretiraju. Naša zemlja je lepa, ali ludaka ima dosta, nadam se da će jednog dana svi ljudi koji su različiti normalno šetati Srbijom i da ih ovi nenormalni neće napadati - istakao je za “Alo!” Žarko, koji trenutno živi u Francuskoj.

52 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs MOJ ŽIVOT S LIBERAČIJEM Režija: Steven Soderbergh Scenario: Richard LaGravenese Uloge: Michael Douglas, Matt Damon, Dan Aykroyd, Scott Bakula, Rob Lowe Pre Elvisa, Eltona Džona, Madone i Lejdi Gage, postojao je Liberači: virtuoz na klaviru, neustrašivi izvođač i blistava zvezda scene i televizije. Liberači je živeo raskošnim životnim stilom kako na sceni, tako i van nje. Leta 1977. godine zgodni mladi neznanac Skot Torson ušetao je u garderobu poznatog pijaniste. Uprkos razlici u godinama i načinu života, dvojica muškaraca započela su tajnu ljubavnu vezu koja je trajala narednih pet godina.

Projekcije 02. Mar | 20:30 | 300 RSD Dvorana Kulturnog centra 09. Mar | 22:30 | 250 RSD Dom omladine NIMFOMANKA Režija: Lars von Trier Scenario: Lars von Trier Uloge: Charlotte Gainsbourgh, Stellan Skarsgård, Stacy Martin, Shia La Beouf, Christian Nimfomanka je strasna, poetska priča o životnom putu jedne žene od njenog rođenja do pedesete godine - glavne junakinje Džo koja sebi postavlja dijagnozu nimfomanke. Jedne hladne zimske noći šarmantni neženja Seligman nailazi na pretučenu Džo. Dovodi je u svoju kuću kako bi joj pomogao. Tokom sledećih osam poglavlja filma naratorka Džo rekonstruiše svoj zamršeni, višestruki život koji vrvi od asocijacija i isprepletanih događaja.

Projekcije 07. Mar | 22:00 | 500 RSD Sava centar

PLAVO JE NAJTOPLIJA BOJA Režija: Abdellatif Kechiche Scenario: Abdellatif Kechiche & Ghalya Lacroix Uloge: Léa Seydoux, Adèle Exarchopoulos, Salim Kechiouche, Mona Walravens, Jérémie Laheurte, Alma Jodorowsky, Aurélien Recoing, Catherine Salée, Fanny Maurin, Benjamin Siksou, Sandor Funtek S petnaest godina Adela ne dovodi u pitanje svoju seksualnost.

Njen život iznenada se menja kada upozna Emu, mladu ženu plave kose koja će joj omogućiti da otkrije strast, da sazri i ostvari se kao žena. U prisustvu drugih Adela traži, gubi i ponovo nalazi sopstvenu ličnost...

Projekcije 09. Mar | 19:00 | 350 RSD Sava centar

FEST 2014 SVE JE TAKO TIHO Režija i scenario: Nanouk Leopold Uloge: Jeroen Willems, Henri Garcin, Wim Opbrouck Helmer je sredovečni farmer koji živi s nepokretnim ocem u holandskoj provinciji. Njegovi radni dani ispunjeni su posetama sakupljača mleka Johana, čoveka sličnih godina, prema kome Helmer gaji simpatije. Jednog dana on odlučuje da renovira kuću, kupi bračni krevet i preseli oca na sprat. Helmerov život postaje smisleniji kada u njega iznenada ušeta mladi zemljoradnik Henk koji želi da mu pomogne na farmi.

Projekcije 07. Mar | 17:30 | 250 RSD Dom omladine 08. Mar | 12:30 | 220 RSD Dom omladine 09. Mar | 21:00 | 250 RSD Fontana POSLOVNI KLUB DALAS Režija: Jean-Marc Vallée Scenario: Craig Borten, Melisa Wallack Uloge: Matthew McConaughey, Jennifer Garner, Jared Leto Tokom 1986. sida je izazivala neshvatljivi strah, alarmirajući javnost i zbunjujući lekare u potrazi za lekom. U Teksasu, Ron Vudruf nije se plašio bolesti. Nije imao ni ideju o njoj. Zato, kada ovaj razmetljivi ženskaroš dobije HIV, njegova reakcija je instinktivna: nema šanse!

Film prikazuje istinitu priču o čoveku kome je ostalo još samo trideset dana života i koji pregovara s doktorkom o upotrebi eksperimentalnog leka.

Projekcije 06. Mar | 22:00 | 350 RSD Sava centar 07. Mar | 11:00 | 250 RSD Sava centar VELIKA LEPOTA Režija: Paolo Sorrentino Scenario: Paolo Sorrentino, Umberto Contarello Uloge: Toni Servillo, Carlo Verdone, Sabrina Ferilli, Carlo Buccirosso, Iaia Forte, Pamela Villoresi, Galatea Ranzi Aristokratkinje, ambiciozni pojedinci, političari, kriminalci, novinari, glumci, dekadentni plemići, umetnici i intelektualci - autentični ili umišljeni - pletu tkivo neuhvatljivih odnosa unutar beznadežnog Vavilona smeštenog u antičke palate, skupocene vile i na najlepše trgove grada.

Projekcije 06. Mar | 19:00 | 350 RSD Sava centar 07. Mar | 13:30 | 250 RSD Sava centar 08. Mar | 21:00 | 250 RSD Fontana

53 ______

54 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Bio jednom jedan Boban...

K

ada mi je urednik magazina Optimist rekao da napišem tekst o knjizi Bobana Stojanovića „Kao da je sve u redu“, napomenuo mi je da zna za moju, sasvim neopravdanu i ničim izazvanu netrpeljivost prema autoru knjige, ali me, ipak, moli da prilikom pisanja budem objektivan. Usudio bih se da parafraziram jednog od urednika naših života u Srbiji i da kažem da se posle uredničke reči Boban ne hejtuje, tako da moram da odustanem od prvobitne ideje da, kao najgoru moguću kritiku knjige, iskoristim isključivo kontradiktorne citate samog Bobana Stojanovića. Srećom po moju subjektivnost, i sam autor dela mi je svojim pisanjem izašao u susret tako da sam sa zadovoljstvom mogao da budem objektivan do mile volje.

U ostalom i sam Boban se u svom maniru u uvodu knjige ogradio od loših kritika tako što je napisao da očekuje da se njegovoj knjizi podsmevaju ljudi jer su dokoni, a ne zato što je, ne daj bože knjiga loša i zaslužuje podsmeh. Na drugom mestu, opet, Boban se unapred svima zahvaljuje na čitanju i prepričavanju knjige, valjda opet tim istim dokonim ljudima. Nedoslednost, poput ove izbijaju na svakoj stranici knjige jer Boban u njoj pokušava da bude Boban iz Kuće Velikog Brata, ali i Boban aktivista, kao i Boban „običan čovek“, izraz na kome Boban iz Kuće VB-a često insistira u opisivanju svoje malenkosti. Jedino što Boban ne želi da bude u knjizi je gej Boban odnosno, preciznije, muškarac koji ima seks sa drugim muškarcima. Valjda on toliko puta i koristi izraz „običan čovek“, misleći verovatno da samo strejt čovek može da bude običan, a Boban iz svoje autobiografije je upravo heteronormativan. Boban iz autobiografije ima dečka, supruga, ima svoju prvu ljubav u liku lokalnog fudbalera, šikaniranje u vojsci zbog svoje seksualnosti, batine od strane skinhedsa zbog svog aktivizma, samo što Boban nije gej, nije peder, nije homoseksualac već je „običan čovek“.

U ovoj knjizi Boban se bavi aseksualnim Bobanom iz Kuće Velikog Brata. Sam Boban kaže da, iako je bio u prilici da se druži sa „svetskim političarima“ i domaćom „političkom elitom“, mu je uvek bilo draže druženje sa „običnim ljudima“,

taksistima, prodavačicama... Boban sebe predstavlja kao neku vrstu geja iz naroda zaboravljajući da je jedini gej kojeg bi narod serbski prihvatio onaj koji se na brdu svijetlog oružja i litrama neprijateljske krvi zakune u svoju heteroseksualnost, oženi i napravi petoro budućih Obilića.

U uvodnom delu knjige Boban nam priča o tome kako je ovaj običan čovek u prijateljskom ćaskanju sa, valjda, taksistima i prodavačicama u Vašingtonu vagao da li da prihvati ponudu i uđe u Kuću VB-a. Izgleda da je običnom čoveku Bobanu bilo lakše da uđe u Belu, nego u Kuću Velikog Brata. Elem, Boban je doneo odluku da se ne učestvuje u cirkusu i blatu rijalitija. Međutim, onda se u avionu, dok je leteo iz Vašingtona u Beograd, Bobanu neočekivana Kejti Peri pojavila i rešila stvar. Sam Boban ne zna da rastumači to otkrovenje koje je, umesto njega preuzimajući odgovornost i ulogu gromobrana za kritike, do-

KNJIŽEVNOST nelo odluku da se on pojavi u VB-u. Producenti rijalitija su mu rekli da od njega imaju „jedino očekivanje da ja budem ja“. Tako da je Boban, po svojim rečima, u Kuću ušao bez strategije i pretenzija, a znao je da se u rijalitiju „isplati biti svoj“.

Svi koji poznaju Bobana i koji su gledali njegov boravak u Kući znaju koliko se držao ovih „malih životnih filozofija“, kako sam kaže.

O svom iskustvu Boban kaže da je bio „neobičan osećaj za malog čoveka“ (koji se u poglavlju pre toga susretao sa „svetskim političarima“ i „političkom elitom“) po prvi put biti okružen paparacima, stilistima... i ostalim malim ljudima sa kojima se on u svakodnevnom životu rado druži. Ko će još, osim malicioznog mene, da se seća onoga što je Boban napisao u prethodnom poglavlju? Ta borba između Bobana ukućanina VB-a i pravog Bobana koji želi da ispliva na površinu je konstantna i dovodi do niza šizofrenih situacija, poput one u kojoj on u istom pasusu priznaje da je ateista, a zatim da Bog voli svakoga.

Ili njegova lajtmotiv izjava „ja sam običan čovek“ nije u skladu sa samim konceptom rijalitija koji se zove VIP VB. Jedna od pozitivnih stvari u knjizi je ta što Boban, govoreći o svom aktivističkom delovanju, na trenutke otkriva da postoje i pohlepni aktivisti koji, pod maskom borbe za ljudska prava, imaju isključivo cilj da se što više obogate. Za razliku od nekih drugih, kako sam kaže u autobiografiji, on je etičan i uspeo je da sačuva obraz. „...nikad nisam uspeo da unovčim svoj rad u odnosu na količinu davanja...“, priznaje Boban i dodaje da je zbog toga i srećan, ali i ljut na sebe.

Boban Stojanović, o svom aktivizmu, takođe kaže da kritiku prihvata samo od ljudi koji su uradili više od njega lišavajući time sebe prava da kritikuje diktatorski režim Slobodana Miloševića dok on ne sam pobije osam hiljada ljudi u Srebrenici, a ostale aktiviste ohrabrujući da ga kritikuju jer su i oni organizovali isti broj Parada kao i on, ako ne i više od njega.

Zanimljiva je svakako i priča o njegovoj porodici, o ranom detinjstvu. Interesantan je početak te priče, kada nas autor, kroz pitanje koje mu je Veliki Brat u ispovedaonici postavio, uvodi u priču o svojim bakama. Šteta što nije nastavio u tom maniru, da kroz događaje u Kući VB-a, započinje priče o svom životu koje je želeo da kaže.

Delovi knjige u kojima Boban govori o svojoj porodici su pitki, zanimljivo napisani, inte-

resantni za onoga koga to interesuje. Dok piše o ovome, kroz humor i simpatične doskočice, ispliva pravi Boban Stojanović. Ne onaj koji se trudi da bude „običan čovek“, aseksualni gej koji bi se spontano dopao gledaocima VB-a, već pravi, pravi, šarmantni, Boban onaj kojeg oni koji poznaju i vole.

Dirljiv je momenat kada autor opisuje period u kome je imao... hm... rastavu od stola i postelje sa svojim suprugom. „Nekoliko meseci tog leta proveo sam sam u stanu.“, iskreno nam piše Boban Stojanović. „Užasno sam se plašio samoće“, dodaje on.

Ovo je topla ljudska priča, svima poznata, priča o odrastanju svih nas, priča koju bi mogao da ispriča svako od nas. Problem je što je ovo tako obična priča da bi nju mogao da ispriča i Dragutin Porodično-pravoslavni Čovek Topić ili Žarko „To u Francuskoj je bila gluma, slikao sam se sa prijateljem kao da mi je dečko jer su mi ponudili 9000 vura da to uradim“ Stojanović.

Verujem da je Bobanova knjiga neki maksimum otvorenog pederluka koji je aktuelna Srbija spremna da proguta. Ona je pisana da se dopadne i da bude podnošljiva za one koji su Bobana Stojanovića upoznali i zavoleli u Kući Velikog Brata, oni koji sa istom pažnjom vole da vire u tuđe života bez obzira na njihovu seksualnost.

Boban je pišući ovu knjigu upravo njima izašao u susret u želji da se ne zagrcnu dok čitaju kako se zvala njegova baka, a čime se bavio njegov tata.

Boban Stojanović pokušava da živi život u skladu sa „malim životnim filozofijama“ koje je pokupio po jeftinoj literaturi primenjene pozitivne psihologije zaboravljajući jednu činjenicu – pozitivna primenjena psihologija je neprimenjiva u rijalitiju koji nazivamo život. Pozitivne misli ne leče rak dojke. Boban može da se okruži divnim ljudima u svojim virtuelnim svetovima, ali problemi nastanu kada bi morao da izađe iz kuće da kupi hleb (ili da organizuje Paradu). Napolju ga čekaju ljudi koje ne može da blokira jednim klikom miša, ljudi koji nisu tako divni kao u izmaštanom svetu o kome on piše i u kome se pretvara da živi. Aktivizmom na Nebu se bave kerubini, serafini i ostali anđeli.

Realnost udara ljude mesarskim čekićem u glavu, dok Bobanova glava, sigurna u oblacima popularne psihologije i aktivističke popularnosti, piše bajke.

PIŠE: M. ARANĐELOVIĆ

55 _____

56 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Prednosti jednog m - Jel' ti uvek toliko mnogo razmišljaš Čarli?

- Je li to loše?

- Ne mora biti. Samo, ljudima je ponekad razmišljanje izgovor da ne bi učestvovali u životu.

- Je li to loše?

- Jeste. rednosti jednog marginalca je roman o odrastanju koji je napisao američki autor Stiven Šboski. Iako je izašla u izdanju MTV-a i bila je namenjena tinejdžerskoj publici, ovu knjigu mogu da čitaju i odrasli. Makar oni među njima, koji žele da se sa nostalgijom sete nekih drugih vremena, neke druge muzike i nekih starih događaja koje se dese tokom svakog odrastanja i sazrevanja.

Knjiga je objavljena 1999. godine, prevedena je na trideset i jedan jezik i bila je gotovo godinu dana na listi bestselera Njujork tajmsa.

Koncipirana je kao niz pisama koja, njen glavni protagonista, Čarli šalje nepoznatoj osobi. Stiven Šboski je rekao da mu je ovaj način pisanja omogućavao da bude dovoljno intiman opisujući Čarlijev svet i njegovu psihu, a opet, prilično lako za pisanje tako da je mogao da napiše po dva „pisma“ za jedan dan. Čarli je tipičan autsajder. On je onaj dečak koji na žurkama ne igra sa devojkama, već stoji sa strane, naslonjen na zid, kao biljka puzavica. Zato se roman u originalu i zove The Perks of Beign Wallflower. Nakon što je na kraju osnovne škole njegov drugar Majkl izvršio samoubistvo, Čarli želi da početak srednje škole bude i njegov novi start u životu. Zato počinje da se druži sa grupom drugih, odnosno, malo drugačijih marginalaca nego što je on sam. Maturanti sa kojima Čarli počinje da se druži su Patrik koji je autovani gej, Patrikova polusestra Sem koja uspeva da bude autsajderka na veoma kul način, zatim sa fanatičnom pričalicom i ljubiteljkom alternativne umetničke scene Meri Elizabet... Čarli, koji je toliko dobro i čisto ljudsko biće, da ga to naprosto čini frikom se odlično uklapa u ovo društvo neuklopljenih. On sa njima sluša odličnu muziku, posećuje žurke, diskoteke, eksperimentiše sa drogama i pićem.

P

Prednosti jednog marginalca Autor: Stiven Šboski Izdavač: Dereta Prednosti jednog marginalca je priča o Čarlijevom stasavanju i neverovatnom putovanju kroz neistražen svet srednje škole u koji je upravo zakoračio. O prvim ljubavnim sastancima, porodičnim dramama, velikim i iskrenim prijateljstvima, seksu, drogama, ali i ljudskim karakterima. Ovo je vodič kroz intimnu istoriju pop-muzike, gde od prve stranice odzvanjaju čarobne note Bouvijevih Heroja, Cocteau Twinsa, Sonic Youth-a, New Order-a, i, pre svega, The Smiths-a. Jedna od onih „feelgood” knjiga od kojih vam osmeh ne silazi s lica čak i kada obrađuje najozbiljnije probleme kroz koje adolescenti prolaze u svom odrastanju.

KNJIŽEVNOST

marginalca Međutim, Čarli, pored samoubistva svog prijatelja, ima još jednu traumu iz prošlosti koja ga čini nestabilnom ličnošću. Ona je vezana za njegovu tetku Helen koja je poginula u saobraćajnoj nesreći baš na Čarlijev rođendan, dok je išla da mu kupi poklon. Čarli je tu traumu potisnuo duboko u sebi i biće potrebno sve vreme romana da ona ponovo izađe na svetlo dana. Čitajući knjigu, gotovo možete da slušate muziku zajedno sa glavnim junacima. Tu su Bitlsi, Pink Flojd, Nirvana, Bili Holidej, Džim Morison, Blondi, Suzan Vega, Smitsi, Vilidž Pipl...

Knjiga je ispunjena referencama i citatima iz tada popularnih predstava, filmova, serija poput Diplomca, Producenata, Hana i njene sestre, MASH, Društvo mrtvih pesnika, kao i, naravno, The Rocky Horror Picture Show.

Roman je zbog sadržaja u kome se spominje tinejdžerska seksualnost i korišćenje droga često bila na meti napada zabrinutih roditelja i školskih odbora. Koliko je samom autoru poznato, knjiga je zabranjena u školskim bibliotekama u Masačusetcu i Long Ajlendu, mada je on nije pisao sa idejom da bude kontroverzna i sporna. „Prednosti jednog marginalca“ u kritikama porede sa knjigom „Lovac u raži“. Stiven Šboski kaže da nije kopirao Selindžerov stil, mada shvata da publika može da poredi Čarlija i Holdena, ali, dodaje, da su ovi junaci totalno različite osobe, sa svojim jedinstvenim problemima i pogledima na život.

Ideja za nastanak knjige se rodila kada je sam Šboski prolazio kroz težak period u životu. Upravo ga je ostavila devojka i on se pitao zašto dobri ljudi dopuštaju da ih drugi tretiraju na tako loš način. Čarli je bio odgovor na njegovo pitanje.

Po ovom romanu je snimljen istoimeni film sa Loganom Lermanom i Emom Votson u glavnim ulogama. Film je verna adaptacija knjige, osim što u knjizi postoji malo više gej elemenata, tako da ljudi mogu podjednako da uživaju i u njemu, kao što su uživali dok su čitali knjigu.

PIŠE: M. ARANĐELOVIĆ

Autobiografiju Vjerana Miladinovića Merlinka Terezin sin kao i mnoge druge možete naručiti preko sajta www.redbox.rs na broj telefona: 063/364-885 ili na e-mail: redboxknjige@gmail.com

57 _____

58 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Apoteka po meri pacijenata Stručni saveti farmaceuta često sprečavaju zloupotrebu leka, a garantuju uspešnu terapiju. Efikasno lečenje rezultat dobre saradnje lekara sa farmaceutom

P

rimena pravog leka, u pravo vreme i u cija i neželjenih efekata, za svakog bolesnika popravoj dozi je pun pogodak kako za paci- jedinačno. Zadatak farmaceuta je da pruži pacijente tako i za lekare i farmaceute i to jentu sve potrebne informacije u vezi doziranja, bismo mogli da nazovemo racionalnom dužine terapije i mogućih neželjenih efekata leka terapijom. Za sprovođenje takve terapije potre- i eventualnih interakcija lekova. Davanje objekbno je poznavanje bolesti,poznavanje leka i poz- tivnih informacija o farmakoterapiji, kao i odgonavanje bolesnika. Uspešnosti lečenja pacijenata varajućih stručnih saveta, definišu profesionalnu umnogome doprinosi dobra saradnja između le- ulogu farmaceuta u individualnom pristupu bokara,farmaceuta i pacijenta. lesniku.

Za lekare, poznavanje bolesti znači koJedna od ključnih pretpostavki za rišćenje već stečenih mediuspeh svake terapije jeste da SAM SVOJ LEKAR cinskih i specijalističkih bolesnik ili osoba koja o znanja i istovremeno praće- U praksi je čest slučaj da ljudi uzimaju njemu brine (staratelj) budu nje najnovijih medicinskih lekove na svoju ruku, jer su „prijatelju informisani da na ispravan istraživanja. Ali, za poznava- pomogli”, a imao je slične simptome. način upotrebljavaju lekove i nje bolesnika, lekaru često Za blaže zdravstvene probleme, kao sredstva koja pomažu pri njiostaje malo vremena, a to je što su prehlada, kašalj, kijavica, goru- hovoj primeni. Važno je pacibitan činilac za uspeh farma- šica ili opstipacije savet mogu dobiti u jentu dati priliku da postavlja koterapije. Poznavanje leka apoteci, ali kod sumnje na neku težu pitanja o detaljima terapije, je uslov da se izabere pravi bolest, farmaceut mora da uputi pa- od razloga za propisivanje polek u odgovarajućoj dozi. cijenta da se obavezno obrati lekaru. jedinih lekova, do načina njiIzbor leka bi morao da garanhovog doziranja i primene, tuje da je to onaj lek za koji je sigurno dokazano kao i mogućih neželjenih dejstava. da ima terapijsko delovanje i da je štetan samo u Identifikovanje faktora rizika vezanih za onoj meri u kojoj neće pogoršati već postojeću leku manjuje ili u potpunosti uklanja rizik da lek bolest. izazove neželjeno dejstvo. Lekar treba da osigura Farmaceut, kao stručnjak za lekove, da se prilikom propisivanja leka u obzir uzimaju učestvuje u izdavanju, priosnovne mere o bezbednoj meni lekova i praćenju efikaupotrebi lekova. Lekove, prMOLIM, PONOVITE! snosti i bezbednosti terapije, Pacijenti, često, ne razumeju čemu venstveno, treba upotrebljašto zahteva stalnu komunika- služi lek koji im je propisan ili pregled vati samo kada očekivana ciju između farmaceuta i le- kod lekara doživljavaju veoma stre- korist nadmašuje rizik od prikara u postizanju krajnjeg sno, pa nisu u stanju da zapamte sa- mene. Neželjene efekte lecilja- optimalnog lečenja pa- vete lekara. Takvim pacijentima kova je moguće svesti na cijenta. obavezno treba posvetiti posebnu minimum upotrebom najbezSprovođenje racio- pažnju da bi se izbegla nepravilna bednijih lekova iz terapijske nalne (efikasne, bezbedne, upotreba lekova i mogući štetni efekti grupe, optimizacijom doze, ekonomski opravdane) tera- po zdravlje pacijenata. kao i promenom načina pripije zajednički je cilj lekara i mene. Posebno je potrebno farmaceuta. Praćenje efikasnosti i bezbednosti le- pratiti bolesnike koji koriste novije lekove, da bi kova definiše se na osnovu procene:indikacija, se zabeležili, eventualni, neželjeni efekti ili neočekontraindikacija, mera opreza, mogućih interak- kivane pojave.

ZDRAVLJE

59 _____ Individualni pristup bolesniku je ceuta je da upozna bolesnika sa značajem redoosnova racionalne farmakoterapije radi postiza- vne terapije, posledicama nepoštovanja propisanja maksimalnog terapijskog efekta uz minimalne nih uputstava, kao i da izgradi dobar odnos sa neželjene efekte. Pojedini lekovi male terapijske bolesnikom, odnos razumevanja, saosećajnosti i širine i određene populacije pacijenata (pedija- pristupačnosti. Važan je i pozitivan stav kako bi se trijski, gerijatrijski, trudnice, dojilje, pacijenti sa izbeglo svako nepoštovanje i zloupotreba lekova, oslabljenom funkcijom jetre i bubrega …) zahte- što je naročito značajno za pacijente starije živovaju posebnu pažnju pri iztne dobi.

APOTEKA DR RISTIĆ boru doze. Individualni Za racionalnu terapiju je pristup i procena farmaceuta Pacijenti Doma zdravlja Dr Ristić uz le- važna dobra saradnja između zahteva redovno praćenje karski izveštaj ,ili porodičnu karticu na lekara i farmaceuta. Mogućzdravstvenog stanja tih paci- uvid ostvaruju pravo na 5% popusta nost greške u prepisivanju na redovne cene proizvoda iz asotri- leka, doziranju i dužini terajenata.

Povećanje stepena mana Apoteke Dr Ristić, Narodnih he- pije je tako svedena na minisaradnje bolesnika sa zdrav- roja 23. mum, a istovremeno se stvenim stručnjacima i stepacijentu može obezbediti pena poštovanja uputstva lekara uslov su za alternativni lek, ukoliko je nestašica propisanog efikasnost i bezbednost terapije. Nasuprot, po- leka. Sve nejasnoće u vezi terapije se lako razreše, sledica nepoštovanja uputstva lekara je povećano a farmaceuti i lekari imaju mogućnost da uče obolevanje pacijenta i veća smrtnost. Farmaceut jedni od drugih.

Zdravstvena ustanova Apoteka Dr Ristić poseduje znanja i veštine da identifikuje moguće Narodnih heroja 23,11070 Novi Beograd razloge nepoštovanja lekarskih uputstva, kao i da, tel 011 2693 287 u saradnji sa lekarom, pruži podršku bolesniku u www.dr-ristic.com rešavanju zdravstvenog problema. Uloga farma-

60 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Autodestruktivnost Ponekad očigledna, a ponekad duboko nesvesna, autodestruktivnost je jedna od najopasnijih posledica internalizovane homofobije.

V

ažan aspekat izgradnje sopstvenog identiteta, pored sopstvenih narativa, predstavlja i povratna informacija koju dobijamo od drugih, nama značajnih osoba, ali i društva u celini. Mnogi autori su pisali o funkciji drugih kao „ogledala“ na osnovu kojih beba gradi sliku o sebi posmatrajući sebe očima drugih. Ta slika se internalizuje i predstavlja jedan od važnih osnova za samovrednovanje. Ovaj fenomen nije vezan samo za rani razvoj već u nekom obliku čitavog života nastavlja da bude važan element građenja slike o sebi. Tako je, na primer, jedan od važnih zadataka psihoterapije i to da klijentu omogući da sebe vidi očima terapeuta - kao osobu koja je vredna po sebi i zaslužuje pažnju i posvećivanje.

Okružene većinom negativnim porukama o sopstvenom identitetu, vrednosti i izgledima za budućnost, LGBT osobe im na nekom nivou poveruju i nesvesno ih usvoje (tj. internalizuju). Samomržnja, koja se može javiti kao posledica ovoga, direktno vodi autodestruktivnosti.

Zaobilazeći prave uzroke, osoba probleme koji joj se događaju vidi kao logičan ishod sopstvene niže vrednosti. Snažno izraženi iracionalni osećaj krivice zbog drugačijeg seksualnog ili rodnog identiteta, na koji se može nadovezati i „krivica“ zbog izneveravanja očekivanja roditelja i drugih važnih figura u životu, pa sve do okrivljavanja samog sebe zbog svih negativnih društvenih posledica homofobije, vode ka ideji odustajanja od sopstvene dobrobiti i „kažnjavanju sebe“.

Jedan vid autodestruktivnosti predstavljaju i negativne samoidentifikacije. Kada nema pozitivnih modela i teško je zamisliti neki iole poželjan ishod, osobi ostaje da prihvati „negativan identitet“. Na primer, kada zbog popularnih stereotipa trans osoba poveruje da je prostitucija jedino čime će ikad moći da se bavi, pa se zbog toga identifikuje sa najnegativnijim

stereotipima i ponašanjima koja će izazivati šok i zgražavanje većine (ovo, naravno, ne isključuje mogućnost da ovaj posao može biti i slobodan izbor na koji svaki pojedinac ima pravo ili posledica nekih političkih strategija i sl.) Verujem da ima mnogo ovakvih slučajeva kada su u pitanju zaposleni u porno i seks industriji. Kada je pre godinu dana, poznati gej porno glumac izvršio samoubistvo, taj čin je pripisan dugoj depresiji.

Mnogi podaci, međutim, ukazuju na kompleksniju priču u kojoj depresija zvuči gotovo kao eufemizam za dugogodišnju patnju i borbu sa autodestruktivnošću.

U svojoj praksi sam upoznala dosta gej muškaraca koji su odlazak u javne toalete zbog seksa videli kao jedini logičan izbor („prljava seksualnost na prljavim mestima - jedino to zaslužujem“). I opet, iako ovakve preferencije mogu biti izbor iz potpuno drugih razloga, kod ovih osoba ovo nije bila stvar zadovoljstva i izbora, već jedino što su videli kao moguću opciju. Kada osoba poveruje da je na margini i da će jedino tamo zauvek i ostati, ostaje joj da se sa tim potpuno identifikuje. Važno je razumeti da se ovde ne radi o prostom neželjenom izboru ili da je nekoga „društvo nateralo“... radi se o mnogo kompleksnijem fenomenu. Da bi izbegla da bude žrtva (u svojim i očima drugih) osoba radije bira da bude vrhunska u onome što vidi kao jedinu opciju a to je margina. Česte forme ispoljavanja autodestruktivnosti su i zloupotreba alkohola, droga i visoko rizične seksualne prakse. Kada cilj nije postizanje zadovoljstva, nego potiče od negativnih samoidentifikacija, potrebe za samokažnjavanjem usled snažne krivice, izrazito loše slike o sebi, niskog samovrednovanja i bežanja od samog sebe, onda ova ponašanja dobijaju samodestruktivnu dimenziju. Nezaštićeni seksualni odnosi sa velikim brojem nepoznatih partnera (sve do bug cha-

PSIHOLOGIJA sing praksi), korišćenje alkohola i droga jer se samo tako može pregurati dan, samopovređivanje na raznim svesnim i nesvesnim nivoima, u određenim slučajevima su i dobri primeri na koje autodestruktivnost može biti ispoljena.

Shvatam da se pišući o ovoj temi nalazim na klizavom terenu. Mnogi će reći da su stvari koje pominjem deo gej istorije i kulture, a ja u riziku da patologizujem slobodne izbore konsenzualnih odraslih ljudi. Zbog toga naglašavam da lično i profesionalno iskreno verujem da sva pomenuta ponašanja i izbori seksualnih praksi mogu biti stvar slobodnog izbora i to u mnogim slučajevima jesu. Ipak, kada se radi o onim slučajevima u kojima su oni posledica negativnih samoidentifikacija, osećanja krivice i niskog samovrednovanja, osobi može biti od velike koristi da razume kompleksnu dinamiku autodestruktivnosti, fenomena samoispunjujućeg proročanstva i načina na koje društvena homofobija deluje ne samo na spoljašnjem, već i na duboko individualnom planu.

Problemi o kojima se priča, naravno, ne

pogađaju samo LGBT zajednicu. Još je Frojd tvrdio da depresija zapravo predstavlja okretanje agresije ka unutra, ka sebi. Mnoge osobe se tokom života suočavaju sa iracionalnom krivicom i autodestruktivnim tendencijama. Od „sitnih“ samo-sabotaža („ispašćeš budala i smejaće ti se“ kao dominirajuće misli pred javni nastup), preko čitavih strategija koje imaju celoživotne implikacije („ne smeš da uspeš, jer ti to ne zaslužuješ“ što vodi prihvatanju manje plaćenih poslova u lošim uslovima) pa sve do ozbiljnih aktova fizičkog samopovređivanja i (pokušaja) suicida, svima je zajedničko ono što je tako teško razumeti – da osoba sabotira/povređuje samu sebe. Uzroci mogu biti brojni: poruke kojima smo bili izloženi tokom odrastanja, odnosi sa roditeljima i vršnjacima i mnogi drugi. Svaka osoba ima jedinstven sklop i unutrašnju dinamiku faktora koji mogu dovesti do ovih problema. Ono što je, međutim, važno jeste da društvena marginalizacija, stigmatizacija i homofobija, mogu dati snažan doprinos negativnom samovrednovanju i samomržnji kada su LGBT osobe u pitanju.

61 _____

62 _____

OPTIMIST Postavlja se pitanje šta se sa ovim može uraditi? Kada prepoznamo kod sebe ili bliskih osoba ovakve tendecije, za početak treba videti da li se radi o trenutnoj krizi ili nečemu što već dugo traje. Površna podrška može biti kontraproduktivna jer će osoba nastavljati da radi ono što joj pomaže da pregura dan, ugrožavajući dalje sebe i potvrđujući negativnu sliku o sebi. Potrebna je drugačija, sržnija vrsta podrške koja će vrednovati samu osobu, ali ne nužno i sve što ona radi. Ukoliko nemamo kapaciteta sami, bolje je osobi pomoći da pronađe druge koji će zaista biti spremni da budu tu za nju, nego se pretvarati da se može osloniti na nas.

Isto važi i kada tražimo podršku za sebe: važno je okružiti se ljudima kojima zaista verujemo, kojima je zaista stalo, a ne tražiti one koji će se nužno diviti i validirati baš sve što radimo.

Druga stvar je osvešćivanje. Važno je prepoznati autodestruktivne tendencije, a onda i rasvetliti njihove korene. Ni jedno ni drugo nisu jednostavni zadaci. Koreni autodestruktivnosti ne moraju, naravno, imati veze samo sa internalizovanom homofobijom niti biti usmereni samo na seksualnu orijentaciju. Ali svakako je vredno istražiti u kojoj meri utiču. S druge strane, rane poruke kojima smo bili izloženi tokom detinjstva ili adolescencije, a koje su negativno vrednovale bilo koji od aspekata naše ličnosti (npr. to što smo ženskog pola, iz druge sredine, iz porodice koja je slabijih materijalnih mogućnosti ili roditelja koji se ne bave visoko vrednovanim zanimanjima, što nismo bili jednako vešti u školi i sportu kao drugi vršnjaci i mnogi, mnogi drugi) mogu imati uticaja na formiranje snažne samomržnje koja može odvesti u autodestruktivnost. Nekad je toliko snažno ugrađena u vaspitanje (npr. roditelji koji sami poveruju pa onda to na nekom nivou prenesu detetu koje prihvati ideju da „mi i nismo zaslužili bolje“ te nastavi čitavog života da se ponaša u skladu sa tom porukom, iznova je samo potvrđujući) da postaje gradivan deo ličnosti. Rasvetljavanje korena autodestruktivnosti nije jednostavan zadatak i ponekad zahteva dosta energije pa i pomoć stručnjaka.

www.optimist.rs Nakon što smo identifikovali pojavu i rasvetlili njene uzroke predstoji izazovan zadatak „rada na sebi“. Preispitati svaku od pretpostavki koje smo uzimali zdravo za gotovo, naučiti da sebe ohrabrujemo i podržavamo (umesto konstantnog samoosuđivanja i samokritikovanja), dozvoliti sebi da postavimo visoke ciljeve (ali ne previsoke i perfekcionističke), naučiti da vrednujemo sopstvene uspehe i sebe posmatramo kao osobu koja zaslužuje (samo)poštovanje, naučiti da oprostimo sebi na povremenim greškama (jer ne postoji jedan pravi put niti osoba koja unapred zna sve korake pa je lišena grešenja) mogu biti izazovni zadaci na kojima ćemo raditi godinama.

Međutim, vredno je truda.

Dok se aktivizam ili organizovanja Prajda često posmatraju kao isključivo politička pitanja, ona imaju i važnu ličnu dimenziju. Bavljenje pitanjima društvene homofobije i diskriminacije može nam omogućiti da drugačije i dublje sagledamo posledice po individuu (i nas same), preispitamo neke od sopstvenih predrasuda te aktivno uzmemo učešće u građenju drugačijeg okruženja za sebe i sebi drage ljude. „Političko delovanje“ nije samo građanska već i psihološka nužnost (odn. opcija). Umesto da se samo prilagodimo uslovima koji nas okružuju, možemo ih aktivno menjati i sebi pružiti priliku da se oslobodimo osećaja bespomoćnosti i ustanovimo da imamo mnogo veću snagu nego što smo to ikada bili spremni da poverujemo.

I na kraju – ponekad je teže pružiti podršku sebi nego drugima. Zbog toga je važno okružiti se ljudima koji nam znače, koje volimo.

Podržavajući ih i bivajući sa njima onda kada je potrebno, sebi pružamo priliku sa sagledamo prave unutrašnje kapacitete koje imamo. A okruženi njima, učimo da sebe vidimo u pozitivnijem svetlu, kao osobe vredne truda i pažnje. Zbog toga što su drugi toliko važni i tokom odrastanja i, kasnije, tokom čitavog života, treba sa posebnom pažnjom pristupiti izgradnji prijateljskih odnosa jer na taj način za sebe aktivno gradimo okruženje koje ćemo ceniti i u kome će život biti vredan življenja, a mi sami snažna individua vredna svakog poštovanja uključujući i sopstveno.

PIŠE: JELENA ZULEVIĆ, psihoterapeutkinja