Optimist 019 (avgust 2014.) by Optimist Magazin

OPTIMIST Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Graﬁčka produkcija: Rabbit and Rabbit design Fotograﬁja na naslovnoj strani: GoRunway Urednik Urbanlook.info: Srđan Šveljo Urednik Lifestyle: Mladen Antonijević Priljeva Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Marijan K, Markiza de Sada, Zoran Janković, M. Aranđelović, Nikola Milić, Petar Petrović, Marko Ilić, Boban Stojanović, Rade Kuzminović, Lazara Marinković, Aleksandar Stojaković, Marijana Stojčić, Stedan Šparavalo Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com Štampa: Newpress

Magazin možete čitati i na:

Podrška:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. God. 1, br. 1 (jun 2011)- . - [S. l.] : Regionalni info centar, 2011- (Smederevo : Newpress). - 21 cm Dvomesečno. - Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217-6756 = Optimist COBISS.SR-ID 186184972

SADRŽAJ AKTIVIZAM Dok Palma njiše grane.................................................................04 ANALIZA Gejevi, ne drmusajte tektonske ploče.........................................07 INTERVJU Biti ono što jesi najveća je ljudska sreća......................................10 INTERVJU Andreja Pejić po prvi put u svojoj koži.........................................12 KOLUMNA Everybody hates Andreja Pejić....................................................16 INTERVJU Luka Bjankoni: Prajd ne rešava sve probleme LGBT populacije...18 KOLUMNA BezObrazno: Mladen u četiri zida................................................20 KOLUMNA Mi smo deset posto.....................................................................22 COCKFIGHT Braćo pederi, gde ste?!................................................................24 ISTRAŽIVANJE Parada ponosa i LGBT populacija u Srbiji.....................................26 ISTORIJA Božidar Karađorđević: Dekadentni umetnik plave krvi...............30 MODIRANJE UrbanLook.info............................................................................32 LGBT Srbija LGBT Twitter.................................................................................36 UMETNOST Snapshot jednakosti....................................................................38 KOLUMNA Magazini za muškarce...Gej ili strejt?..........................................42 KOLUMNA Markiza de Sada: Zavet ćutanja?.................................................44 LIFESTYLE Shiseido i restoran “Usta do usta”................................................46 FILM Ljubav je čudna stvar....................................................................48 KNJIŽEVNOST Patriša Hajsmit, Dragan Karolić, Stiven Fraj.................................52 ZDRAVLJE Gojaznost preti da uništi čovečanstvo.........................................56 HIV Zašto u Srbiji nema pilule za “dan posle”.....................................58 NAJAVE Čemu Nedelja ponosa?................................................................60 ISTRAŽIVANJE Izloženost psihičkom nasilju........................................................63

Komentare, predloge, vaše tekstove i ideje možete slati na našu e-mail adresu: optimistmagazin@gmail.com

OPTIMIST

www.optimist.rs

DOK PA

4 _____

na već bajata mudrost kako je pravda spora ali dostižna, u Srbiji ima donekle drugačiju formu. Ako je suditi na osnovu slučaja Dragana Markovića Palme, čini se da je pravda ne samo spora, nego sklona krivudanju u najrazličitijim pravcima i takvim metamorfozama, da je na kraju puta retko ko i prepoznaje kao pravdu. Odlukom Apelacionog suda od 11. jula 2014. pomenuti Palma konačno je osuđen kao izvršilac teškog oblika diskriminacije, a sve zbog toga što je pre nešto manje od tri godine, neposredno pred održavanje Parade ponosa izjavio: "Stav Jedinstvene Srbije i moj lični stav je: mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci

demonstriraju ulicama Beograda i žele da prikažu nešto što je bolest da je normalno". Iako su i ova izjava, i Zakon o zabrani diskriminacije više nego jasni, silna su suđenja i presuđivanja bila potrebna kako bi se konačno došlo do osuđujuće presude, a i Zakon i Palminu izjavu svaki je sudija tumačio kako je hteo. U međuvremenu, nekako se zaboravilo na neke druge persone koje su izjavljivale slične stvari, a koje su se elegantno izvukle. VREDNOSNI SUDOVI Tužbu protiv Markovića podnela je Gej strejt alijansa u avgustu 2011, da bi par meseci kasnije Prvi osnovni sud usvojio tu tužbu i utvrdio da u pitanju jeste težak oblik diskrimi-

AKTIVIZAM

ALMA NJIŠE GRANE nacije na osnovu seksualne orijentacije, odnosno članova 11, 12, 13 i 21 Zakona o zabrani diskriminacije. Pošto je na ovu odluku Markovićev advokat uložio žalbu zasnovanu na činjenici da mu tužba nije "uredno dostavljena", Apelacioni sud ukida presudu i vraća postupak na ponovno suđenje. Do tog trenutka, sve je delovalo skoro normalno i očekivano. Međutim, posle ponovljenog suđenja, presuda je bila totalno drugačija. Tužba je odbačena, a obrazloženje je unapred dobilo zasluženo mesto u antologiji nonsensa srpske pravosudne prakse. Iako navode da izjava sadrži elemente diskriminatorskog ponašanja, ali ne u obimu koji je potreban da se navedena izjava i zvanično, od strane suda, utvrdi kao akt diskriminacije, nadležni razvijaju i svoju ﬁlozofsko-pravnu teoriju: "Opravdano se postavlja pitanje da li je tuženi, izražavanjem svog mišljenja, izvršio ponašanje koje se može inkriminisati kao diskriminatorsko ponašanje. S tim u vezi, sud ne treba da predstavlja državni organ koji će utvrđivati da li je došlo do diskriminatorskog ponašanja svaki put kada se neka od socijalnih kategorija... nađe uvređenom, ili po sopstvenom vrednosnom sudu diskriminisanom". Ima tu i teza da je sporna izjava "vrednosni sud" čiju je "istinitost nemoguće dokazivati", da je tuženi predsednik stranke koja se zalaže za borbu protiv "bele kuge" i "isticanje tradicionalnih porodičnih vrednosti", i još mnogo sličnih nebuloza. Pravi apsurd u čitavoj ovoj stvari jeste činjenica da je oba suđenja vodila ista sutkinja. Ista osoba je, dakle, ne samo odlučila da je Palma i kriv i nije kriv, već je svojim istim potpisom, istim ličnim i profesionalnim integritetom stala iza dva dijametralno suprotna tumačenja istog zakona. UGLEDNA POLITIČKA LIČNOST Gorepomenuta presuda Apelacionog suda, kojom se Marković ipak osuđuje, doneta je posle žalbe Gej strejt alijanse i - u državi u kojoj su presude po osnovu Zakona o zabrani diskrimancije izuzetno retke - može se smatrati

uspehom. Zanimljivo je i za političare vrlo poučno, da sutkinja koja je donela odluku u obrazloženju posebno akcentuje da "tuženi kao ugledna politička ličnost, kao predsednik stranke, ima pravo na sopstveno mišljenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju" i da je "posebna obaveza političara, pa samim tim i tuženog, da promoviše vrednosti demokratskog društva, kao što su pluralizam, tolerancija i pravo na različitost". Iako mu je ovom presudom zabranjeno da ponavlja diskriminaciju, tuženi i osuđeni Palma odmah je reagovao otvorenim pismom, koje bi se opet moglo oceniti kao diskriminacija. Pre svega, one kojima se obraća, on oslovljava pomalo posprdno sa "gospodo homoseksualci", iznosi mudroliju o "svoja četiri zida", objašnjava situaciju s "belom kugom" (za koju su, što se ne kaže ali se podrazumeva, krivi baš gej muškarci), da bi na kraju poručio da ga nijedna presuda neće sprečiti da iznosi svoje mišljenje o homoseksualcima. Neka druga presuda u budućnosti bi ipak mogla da ﬁnansijski oslabi, pošto je u toku priprema parničnog postupka u kojem će nekoliko desetina homoseksualaca tražiti novčanu odštetu zbog povrede prava ličnosti i nanetih duševnih bolova. Za sada, dužan je da plati sudske troškove u iznosu od simboličnih 57.300 dinara, i na tome se - kako se čini - sve njegove obaveze završavaju. Zbog toga, pitanje je šta zapravo proizilazi iz ove presude i da li će i ona brzo biti zaboravljena, baš kao i ona protiv DSS-ovca Nebojše Bakareca koji je u srpskoj političkoj istoriji dublji trag ostavio svojom homofobijom, bizarnim tetovažama i lošom poezijom, nego političkim angažmanom. NAJLAKŠA META Pre svega, čini se da je Dragan Marković Palma večita tema u kontekstu odnosa političara prema LGBT temama i večiti sagovornik svih medija u trenucima kada o tome žele da prenesu nešto "sočno" i vredno prepričavanja.

5 _____

6 _____

OPTIMIST Zahvaljujući činjenici da je jedan od retkih koji je ostao konzistentan u svojim stavovima, kao i činjenici da je očigledno vrlo maštovit čovek, njegove teze su već odavno predmet sprdnje. Tvrdnjom kako u Jagodini nema gejeva, preko niza "pošalica" o dvojici muškaraca koji ne mogu da produže vrstu, do antologijske teorije o stalnom porastu broja samohranih majki zato što su im "pederi ukrali muževe", Marković je stekao status političara kojeg (kad je u pitanju LGBT problematika) malo ko shvata ozbiljno - iako je u suštini sve što on izgovori vrlo ozbiljno i, još važnije, vrlo opasno. Sve ovo donekle devalvira dugoročni značaj nesumnjivo važne presude Apelacionog suda. Jer, ako šira javnost nekoga percipira kao klovna, teško da će ista ta javnost presudu protiv svog omiljenog zabavljača shvatiti ozbiljno. S druge strane, razumljiva je i nada podnosilaca žalbe da će se posle ovoga nešto ipak promeniti. "Ova presuda trebalo bi da pre svega ohrabri LGBT osobe, a onda i organizacije. Radimo takođe i za društvo u celini, pošto ovakve presude mogu da budu i prevencija protiv govora mržnje", kaže za "Optimist" Mirjana Bogdanović iz Gej strejt alijanse. Osim toga, tu je i nezaobilazno pitanje o ostalim političarima i javnim ličnostima koje baš kao i Palma - krše Zakon o zabrani disrkiminacije, koriste govor mržnje, reže i laju na sve i svakoga ko se ne uklapa u njihovu sliku sveta. Jedan od prvih kojih u tom kontekstu možemo da se setimo jeste i Ivica Dačić, koji je s mesta premijera, pre prošlogodišnjeg Prajda rekao da homoseksualnost nije normalna: "Nemam ja nikakvu mržnju prema njima, samo ne mogu da prihvatim da je to normalno, zato što nije prirodno. Ako je to manjina i izuzetak, onda i oni treba da vode računa da ne vređaju osećanja većine". Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u martu 2014 ovu izjavu označila kao akt diskriminacije i vređanje dostojanstva LGBT osoba, ali nikakva tužba nije podnesena. "Larbis je protiv Dačića

www.optimist.rs podneo tužbu poverenici, a zakonski nije moguće voditi oba slučaja u isto vreme", objašnjava Mirjana Bogdanović. Utisak je, ipak, da bi eventualna tužba protiv Dačića ili političara njegovog kalibra mnogo jače odjeknula i dugoročno imala mnogo veći značaj nego XY tužbi i presuda protiv Dragana Markovića Palme. No, s druge strane, isto je tako jasno da je Dačićeva relacija s LGBT scenom i njenim viđenijim predstavnicima mnogo pametnije koncipirana, i da ga za sada štiti od evenutalnih sudskih procesa. Osim Dačića, u iole normalnim okolnostima i u iole normalnoj državi, pred sudom bi se odavno našli i najviši predstavnici Srpske pravoslavne crkve - pre svega patrijarh Irinej i mitropolit Amﬁlohije Radović. Reči koje su oni izgovorili u maju ove godine neukusno je dalje ponavljati, a teško ih je i zaboraviti: od korelacije između Prajda i poplava, do sumanutih teorija o uticaju evrovizijske pobede Končite Vurst na meteorologiju Balkana. "Optimist" se već bavio ovom temom, zaključujući da bi sudski proces protiv viđenijih srpskih popova bio kompleksan i kontroverzan, ali ipak moguć. Za sada, međutim, nema čak ni naznaka da bi neko bio spreman da uđe u takvu bitku. Kad se sve ovo ima u vidu, pa se potom još prisetimo Dragana Đilasa i nekih drugih poznatih imena koja se onomad nisu libila da pričaju o bolesti, nenormalnosti i "četiri zida", čini se da je Dragan Marković Palma bio najlakša meta - u političkom, zakonskom, medijskom, strateškom i svakom drugom smislu. Što ga, naravno, nimalo ne abolira za ono što je rekao i što takođe nimalo ne menja činjenicu da zbog presude Apelacionog suda svi možemo da budemo zadovoljni. PIŠE: TAMARA SKROZZA

ANALIZA

GEJEVI, NE DRMUSAJTE TEKTONSKE PLOČE!

ončita Vurst i ideja o organizovanju Parade ponosa došle su nam glave. "Slavljenje bratade pevačice" i pripremanje "Parade srama", kako nam je to lepo objasnio Risto Radović, u narodu poznatiji kao Amﬁlohije, nisu mogli da se završe drugačije do kaznom božjom. I bi - poplava! Eh, da se barem Končita lepo obrijala... Ili da je Prajd organizovan tiho i u četiri zida... Ali, avaj! U društvima čija je kolektivna svest i dalje u srednjem veku, ovakvo etiketiranje i borba protiv "neprirodnih pošasti" sasvim je normalna stvar. Ali, ne brinite. Nije Srbija nikakav izuzetak. Ne, takvih mentalnih doživljaja ima i u daleko razvijenijim državama i demokratijama u kojima, i pored svih zakona koji postoje da zaštite LGBT populaciju od sličnih ispada, redovno iskaču razni razumevači stvari i interpretatori reči božje, koji za prirodne i druge nepogode krive - gejeve! Ako niste znali, bog je potopio Zemlju zbog - homoseksualaca! Da, to je komotno u etar ispalio pastor Skot Lajvli, gostujući u radio emisiji Američke asocijacije porodica. Doduše, nije objasnio kako su se gejevi prošvercali kod Noe na arku i preživeli do današnjeg dana, ali

ostavio je odličan utisak kod svojih milih obožavalaca koji su zdušno podržali njegovu teoriju. Gejevi su, naravno, krivi i za izliv božjeg gneva na Sodomu i Gomoru. Tako tvrdi kapelan Džon Mekternan. Sodomija je, doduše, kažnjena tako što je pored LGBT populacije u tim gradovima kao kolateralna šteta nastradao i strejt svet. Ako niste znali, gejevi su takođe direktni krivci i za zemljotres u okrugu Los Anđelesa 1994. godine, kada je stradalo 72 ljudi i pričinjena materijalna šteta od 52 milijarde dolara. Jednostavno, kako je to već objasnio američki medijski mogul i bivši baptistički sveštenik Pet Robertson, bogu je dozlogrdilo da gleda bahaćenje gejeva i lezbijki, aktiviste za slobodu ljudskih prava i njima srodne "perverznjake", pa je malko prodrmao taj deo Kalifornije. Logično, zar ne? Prethodno je isti taj bog, kako ponovo tvrdi Pet Robertson, 1988. godine poslao uragan Boni, jer se jako naljutio na to što je u Diznilendu održan gej vikend. Ali, izgleda da je Onaj Odozgo malo omanuo, pošto je Boni promašila Floridu i opustošila Vajoming. Ah, dešava se... Sećate li se masovnog pomora životinja iz 2011. godine? E, i za to su krivi gejevi! Te godine su ptice padale mrtve sa neba, tone ribe

7 _____

8 _____

OPTIMIST su "plivale leđno", a Sindi Džejkobs iz zajednice simpatičnog imena "Generals International", koja se uzgred budi rečeno bavi mlaćenjem para držanjem propovedi i objašnjavanjem Biblije, objasnila je da se to desilo jer su u SAD dozvolili gejevima da idu u vojsku. Iste godine se u Japanu desio katastrofalni zemljotres od devet stepeni Rihtera koji je proizveo cunami, uništio nuklearnu elektranu Fukušima i usput pobio 15.870 ljudi, pričinivši materijalnu štetu od 235 milijardi dolara. Zašto? Svašta! Pa, zato što su gejevi... ko će ga znati šta. Ali, oni su krivi! Rekla ista ona Sindi... Ako ste mislili da su Osama bin Laden i Al Kaida krivci za 11. septembar, grdno ste se prevarili! Ne, Osama je očigledno ubijen na pravdi boga, s obzirom na to da su Svetski trgovinski centar i Pentagon avionima uništili, naravno, gejevi! Ali, ovaj put oni to nisu skrivili sami... Podršku su dobili od pagana, aktivista koji podržavaju pravo na abortus i feministkinja. To tvrdi Džeri Felvel, koji je pastor Južnjačke baptističke crkve, TV evangelista i konzervativni politički komentator - tri u jedan! "Upirem prstom u njih i kažem - vi ste pomogli da se ovo desi!", izjavio je dotični, koji je 2007. "objasnio" da sida nije kazna samo za homoseksualce, već i sve one koji ih tolerišu. Gorepomenuti Pet Robertson objasnio je i da za zemljotres na istoku SAD, 2011. godine nisu krive tektonske ploče, već "individualci koji se ponašaju kao gejevi". Za zemljotres na Haitiju iz 2010. godine, a kako je lepo rekao rabin Jehuda Levin, krivi su oni koji imaju HIV i boluju od side. Ajd', pogodite na koga je mislio! On je, takođe, za zemljotres u Virdžiniji iste godine okrivio gejeve. Objašnjenje nije bilo potrebno. Niti ga je dao. To što su meteorolozi i klimatolozi iz petnih žila zapeli da objašnjavaju kako nastaju uragani, očigledno nije doprlo do ušiju Majkla Markevidža, direktora organizacije "Repent America", koje vernicima objašnjava Bibliju i šta je bog hteo da kaže određenim događajima na Zemlji. Po njemu je uragan Katrina, koji je u avgustu 2005. gotovo uništio Nju Orelans, po pitanju ljudskih žrtava "duboko tužan" događaj, ali i način na koji je bog morao da se obračuna sa tim "grešnim gradom". Dakle, neka verzija moderne Sodome i Gomore. A da je Markevidž u pravu potvrdio je i pastor Megacrkve (da, i to postoji) Džon Hejgi iz San Antonija, koji je dodao da je "bog zbrisao Nju Orelans zbog gej parade ispunjene seksualnim gresima". Dakle, mi smo još i dobro prošli s onim poplavama... A kad smo već kod poplava, one iz 2012. go-

www.optimist.rs

GEJ PAR PRIZNAO: " Uragan Sendi 2012. godine opustošio je severoistok SAD, pričinivši drugu najveću materijalnu štetu u istoriji uragana u toj državi. Propovednik Džon Mekternan "objasnio" je pastvi da krivicu za tu božju kaznu snose isključivo gejevi, odnosno legalizacija gej brakova. A onda je jedan gej par priznao "krivicu"! Kris Grin (43) iz Safolka istupio je u javnost i sa svojim partnerom Filom Stivensom preuzeo odgovornost za taj događaj, ali i mnoge druge prethodne katastrofe. - Nećemo više da se pretvaramo! Fil i ja smo vodili ljubavi i to je uzrokovalo mnoge katastrofe poslednjih godina. Uragani Sendi i Katrina, cunami, ﬁlm Paris Hilton. Sve je to naša greška. Ne znamo kako se to desilo, ali, kao i obično, radikalni evangelisti su u pravu. Obojici nam je veoma žao što nam je toliko

ANALIZA KRIVI SMO ZA SVE!" mnogo trebalo da ovo priznamo. Znamo da je to veoma sebično. Kada smo se prvi put poljubili, psa je na ulici udario automobil. Kada sam ja prvi put onanisao Filu, davne 1994. godine, počeo je rat u Jemenu. Sve ovo sa Libijom počelo je onog vikenda kada smo bili sami u hotelu na Teneriﬁma. Sve je to teška gnjavaža, ali mi jednostavno moramo da živimo s tim - izjavio je Grin, koji je s Stivensom u vezi više od 20 godina, i dodao da njih dvojica preuzimaju odgovornost za sve tragedije koje su se desile od 1960. godine. - Zašto da ne, homoseksualnost je verovatno krivac za sve. Mislim da je sklonost muškarca ka analnom seksu uzrokovala i rat u Vijetnamu, ubistvo Martina Lutera Kinga i pojavu Vanila Ajsa - zaključio je Grin.

dine, koje su kombinovane sa požarima i tornadima osakatile deo SAD, skrivili su grešnici. Čik pogodite koji! Elem, ne mogu tek tako da postoje gej sveštenici, istopolni brakovi i tome slično. To mora da bude kažnjeno. Naravno, izlivom božjeg gneva. A kako drugačije? Ako ne verujete, pitajte guvernera Teksasa Rika Perija. Ili osnivača Floridske mreže za molitve, Pem Oslen. Da su u američkoj saveznoj državi Njujork 2011. pogrešili legalizujući gej brakove, prvi je shvatio ultra-ortodoksni rabin Noson Lejter. On ih je lepo upozorio da će zbog toga da ih streﬁ poplava. Bog je, izgleda, bio baš mnogo ljut, pa je te godine poslao uragan Ajrin, a ove i uragan Sendi. A ako u SAD živite u nekoj zabiti i želite da uspete u politici, samo ošinite po gejevima. Tako je, primera radi, učinila Suzan Atanus, koja je na izborima u Ilinoisu uspela da prođe tako što je za tornada i autizam okrivila gejeve. Ništa manje interesantan nije ni poslanik britanskogUKIP-a (UK Independence Party) Dejvid Silvester, koji je za oluje i poplave okrivio gej brakove. Štaviše, on je britanskog premijera Dejvida Kamerona na vreme upozorio da će tu zemlju, ako potpiše zakon o legalizaciji istopolnih brakova, zadesiti velika nesreća i prirodna katastrofa. Doduše, proveo se kao bos po trnju kada su ga dohvatili mediji na Ostrvu, pa je na kraju ućutao. Ah, da ne bude zabune tipa "ma, kako je moguće da u jednoj lepoj i kulturnoj Velikoj Britaniji postoji tako nešto kao što je UKIP" - u pitanju je partija evroskeptika, kojoj je idealan pandan naša Srpska radikalna stranka. Da su poplave božja kazna složili su se i engleski biskupi 2007. godine. Jednostavno, nemoral i taština modernog sveta, oličena u gejevima, mora da bude kažnjavana, a poplave su sjajan način za to. Bog je isprovociran pravima LGBT osoba, pa je poslao snažnu oluju da ljude ostavi bez krova nad glavom. A to što je među hiljadama onih koji su ostali bez imovine bilo najmanje gejeva, nema veze... Sve u svemu, LGBT osobe su krive za svaku odavno objašnjenu prirodnu pojavu - one uzrokuju strujanje vazduha koje dovodi do stvaranja vetrova velike snage, one teraju vodu da isparava i stvara oblake iz kojih padaju kiše biblijskih razmera, one drmusaju tektonske ploče i tako uzrokuju zemljotrese i cunamije... I zato, kada se sledeći put desi neka elementarna nepogoda, znajte da ste vi krivi! Ko ne veruje, neka pita Amﬁlohija... PIŠE: PETAR PETROVIĆ

9 _____

10 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Biti ono što jesi najveća je

bog napada i vređanja Seke Aleksić pojedini gej aktivisti su se krajem prošle godine odrekli Jelene Karleuše i javno je kritikovali rečima da je dotakla dno i da je postala ono što je kritikovala, "ordinarna rasistička malograđanka". Seka Aleksić je tokom godina bila na meti napada zbog porekla, izgleda… slično kao i LGBT populacija u Srbiji koju je u više navrata branila i podržavala u svojim medijskim nastupima. Poslednji od napada bio je da izgleda kao muškarac zbog kratke kose i mišićavog tela u teretani izvajanog, te smo odlučili da malo za Optimist popričamo sa našom Sekom, što je ona oduševljeno prihvatila.

Koliko ti je naporno da si stalno u centru pažnje medija i javnosti? Kako se odmaraš od toga? Ne onoliko koliko je bilo na samom početku karijere, ali vremenom se taj ritam prihvati. Naučila sam da živim sa tim da se mediji ne mogu kontrolisati kao i da prava slika o jednoj javnoj ličnosti ipak zavisi od nje same. Duhovnost je uvek u vezi sa mirom, a ja ne zapostavljam taj aspekt života. Druženje sa bliskim ljudima, pre svega sa porodicom pruža mi neophodnu energiju i čini da se osećam sigurnom. Mediji srpsku estradu predstavljaju kao kokošinjac u kome non stop leti perje, pevačice se čupaju, svađaju i ratuju... Koliko tu ima istine, a koliko mediji preuveličavaju zarad dizanja čitanosti? Sukobi javnih ličnosti su medijska poslastica broj jedan. Posebno kada te iste ličnosti izgube kontrolu i dostojanstvo. U tome ima istine, ali ima istine i u činjenici da nisu svi mediji objektivni u pristupu tom problemu. Ima onih koji su objektivni, ali i onih koji su navijački raspoloženi. Na početku karijere sam umela da zagrizem taj mamac i upustim se u javne sukobe. Vremenom sam naučila da istinska zvezda mora da bude iznad takvih obračunavanja kao i da postanem potpuno neosetljiva na sitne pakosti i frustracije pojedinih kolega. Iako se ponašamo da javne ličnosti imaju izuzetno debelu kožu i da mogu svašta da izdrže, koliko te pogađaju negativni komentari vezani za tvoj izgled i rad? Svako ima pravo da komentariše, posebno u današnje vreme ekspanzije interneta i društvenih mreža. Pogađa me samo iskrena i utemeljena kritika, a na hejterski lavež odavno se ne osvrćem. Naravno, svaka objektivna kritika je i snažna motivacija u isti mah.

Šta možeš da poručiš kao ohrabrenje onima koje mrzi da treniraju i nađu sve razloge da ne krenu u teretanu? Na prvom mestu da razmisle zbog čega uopšte žele da vežbaju. Normalno je da, ako neko hoće samo da fascinira druge, neće uspeti u svojoj ideji jer mu je i motiv lažan. Svaki početak je naporan i težak, ali vrlo brzo redovni treninzi postanu sastavni deo svakodnevnici kao deo životnog stila. Još kad stignu prvi rezultati redovno vežbanje postane sve slađe. Negde je ženska uloga da bude slaba, krhka i da čeka na princa iz bajke da je izbavi iz nevolje. Kako mi se čini ti na tu ulogu ne pristaješ? Naravno, nisam osoba koja se prepušta sudbini i koja čeka. Čovek mora da shvati da uvek može da pobedi okolnosti. Žene koje u muškarcima traže spasioce redovno ostaju same i obično su skroz nesvesne svoje snage. A moguće je da su samo lenje pa očekuju da neko drugi odradi život za njih. Ja sam svog princa pronašla, a lepota našeg zajedničkog života je upravo u tome sto smo ravnopravni u svemu - i u uživanju i u životnim bitkama. Gej muškarci se često oduševljavaju tvojim mužem, pojedini i tvojim ličnim trenerom. Kako ti na to reaguješ, kako on? To mi je veliki kompliment jer homoseksualci su najvećim delom osobe od ukusa. Ima jedna fantastična scena u seriji "Seks i grad" kada Samanta svom mladom ljubavniku i glumcu na početku karijere, Smitu, kaže: "Prvo ce te otkriti gejevi, pa tek onda devojke". Posebno te je pogodio ﬁlm "Molitva za Bobija" o mladom gej muškarcu koji oduzima sebi život zbog neprihvatanja porodice. Kako ti vidiš situaciju u Srbiji kada je u pitanju gej populacija? Čini mi se da se stvari pomeraju u dobrom

e ljudska sreća pravcu. Iako mora još mnogo da se radi, pre svega na promeni mentaliteta ovog naroda, homoseksualci su postali mnogo vidljiviji i prisutniji u različitim porama društva. Za mene je to veoma ohrabrujuće jer verujem u slobodu svake osobe da bira za sebe i život i životni stil i partnera. Bez uvažavanja ljudskih prava civilizacija ne postoji. Samo varvarstvo. Koliko si puta na svojoj koži osetila mržnju ljudi jer si drugačija i kako si se izborila s tim? Ja mislim da je neprihvatanje teret i blagoslov. Najlakše je biti deo gomile. Samo treba pronaći snagu i izboriti se sa onima koji upiru prstom u vas jer vas ne razumeju. Postala si i Playboy zečica. Kako si se odlučila na taj korak i koliko je bilo uzbudljivo slikati se za Playboy? Plejboj je sada drugačiji nego pre nekoliko godina. Izgleda skupo i kvalitetno, dopala mi se koncepcija snimanja koja je provokativna na jedan umetnički način. Kada sam bila sigurna da ništa neće biti banalno i jeftino odlučila sam da se u svojoj 33 godini poigram svojim seksepilom. Primećuješ da u medijima ima jako puno ženske golotinje, dok muške ne toliko. Da li to smatraš nepravdom ili su muškarci stidljiviji ili nemaju šta da pokažu? Smatram to nepravdom i poručujem muškarcima da se oslobode. Izvinite molim vas, pa nago i prelepo muško telo jedno je od najstarijih umetničkih inspiracija. Mislim da gej muškarci tu mogu da odigraju značajnu ulogu ohrabrujući strejtaše da pokažu svoju lepotu. Za kraj. Koja je tvoja poruka čitaocima Optimist magazina? Nemojte dozvoljavati da proleti život skrivajući se u svojim sobama i stanovima. Biti ono što jesi najveća je ljudska sreća. Uslov za sve druge ostvarenosti. Samim tim što znate ko ste mnogo ste postigli. Veliki je broj onih koji provedu život neusuđujući se da ikada pročeprkaju u sebi. RAZGOVARAO: PREDRAG AZDEJKOVIĆ

Foto: Miloš Nadeždin

INTERVJU

11 _____

12 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Andreja P

INTERVJU

Pejić po prvi put u svojoj koži

ećete više videti Andreja Pejića, muškog androgenog modela koji se proslavio 2010. godine kada ga je Carine Roitfeld fotografisala u ženskoj odeći za Paris Vogue. To je praćeno jurišom editorijala (uključujući i naslovnu stranu Dossier Journal-a na kojoj je bio bez majice, tu naslovnu stranu su Barnes & Noble zabranili iz straha da će njihovi kupci pomisliti da je na slici gola žena), on je čak hodao pistom kao prelepa mlada na Jean Paul Gaultier modnoj reviji visoke mode. Ali, Andrejevi dani na modnoj pisti su gotovi. Međutim, Andrejina karijera tek počinje. Ranije ove godine, Andreja se podvrgnula operaciji promene pola. Uvek je znala da je žensko, ali njeno telo, barem delovi tela, se nisu poklapali. Ovaj model je posetio LGBT organizaciju GLAAD da po prvi put priča o svojoj promeni. Noseći kratku belu bluzu i ulepšanu Portovu suknju iz 1961. godine, Pejić, koja je rođena u Bosni i Hercegovini ali odrasla u Melburnu, izgledajući anđeoski kao i uvek. "Dobro se osećam", rekla mi je pre nego što je sela. To se i videlo. Možete se kladiti da ćete dosta viđati Andreju Pejić - ima ulogu u nadolazećem filmu Mala Sirena Sofije Kopole, a radi se na planovima za Fashion week. Zadivila me je svojom visinom i jagodicama koje bi mogle da iseku staklo. Otvara se za Style.com o svojoj promeni pola, izazovima sa kojima suočava kao transrodni model, i zašto je, najzad, spremna da se "suoči sa svetom".

13 _____ Kako se identifikuješ? Identifikujem se kao žensko. Kako si se identifikovala pre operacije promene pola? Shvatila sam ko sam veoma rano, zapravo, kada sam imala 13 godina, uz pomoć interneta - tako da sam uvek znala je da promena, postati žena, uvek bilo nešto što sam morala da uradim. Ali, u to vreme to nije bilo moguće, i onda sam to odložila i androgenost je postala način izražavanja moje ženstvenosti a da ne moram puno da objašnjavam ljudima. Posebno svojim vršnjacima koji nisu razumeli reči kao što su "trans" i rodni identitet. I očigledno iskrsnuo je modeling, i postala sam androgeni muški model, i to je bio veliki deo mog odrastanja i samootkrića. Ali sam uvek imala na umu da je, naposletku, moj najveći san bio da postanem devojka. Nisam bila spremna da o tome pričam javno, zato što sam bila uplašena da me neće razumeti. Nisam znala da li ću se dopasti ljudima. Ali sada preduzimam taj korak zato što sam malo starija, imam 22 godine i mislim da moja priča može pomoći ljudima. Moj cilj je da ovoj borbi dam ljudsko lice i imam osećaj odgovornosti.

Imala si čvrsto shvatanje o svom identitetu veoma mlada. Da li je bilo teško odrastati kao dečak? Sa poremećajem polnog identiteta nije lako živeti, prvenstveno zato što to ljudi ne razumeju. Tokom detinjstva, znala sam da su mi se sviđale (da sam preferirala) sve stvari koje su ženstvene, ali nisam znala zašto. Nisam znala da je postojalo objašnjenje. Nisam znala o mogućnostima. Onda sam od devete do negde trinaeste godine pokušavala da se ponašam kao dečak. Pokušavala sam da budem "normalan" dečak zato što sam mislila da su mi opcije bile da budem ili strejt ili gej dečak. Nisam imala osećaj da sam gej tako da nisam znala da su postojale druge opcije sve do trinaeste godine, kada sam otišla na internet i otkrila da postoji cela zajednica transrodnih ljudi. Tu su doktori, medicinska nega, tu su istraživanja, i to mi je otvorilo oči. Od tog dana znala sam šta moram da uradim. Neki ljudi pišu o operaciji promene pola kao o čisto kozmetičkoj operaciji. Možeš li da nam ispričaš malo o tome, i zašto to nije tako? Da, mnogo ljudi na to gledaju kao na kozmetički postupak, kao da odeš kod hirurga i kažeš: "Hej,

14 _____

OPTIMIST ja želim da budem žena." Komplikovanije je od toga. Moraš dobiti psihijatrijsku procenu, sa tim sam počela sa 13 godina. Počela sam da posećujem psihijatra, prestala sam kada sam počela sa modelingom, i počela sam ponovo posle godinu i po. Ali, medicinska pažnja je presudna za svaku transrodnu osobu zato što ti pomaže da shvatiš ko si. Moraš da prođeš kroz strogo testiranje pre nego što dobiješ dozvolu za operaciju. Da li postoji još mitova koje bi volela da nam raščistiš? Ili postoji još nešto što bi želela da javnost razume o operaciji promene pola i o transrodnim ljudima? Volela bih da razumeju da smo mi ljudi. Mi smo ljudska bića, a ovo je ljudski život. Ovo je stvarnost za nas, i sve što tražimo je prihvatanje i potvrđivanje onoga što kažemo i onoga što jesmo. To je osnovno ljudsko pravo. Legalno si promenila ime iz Andrej u Andreja. Zašto ti je to bilo bitno? Dodala sam "a" jer transformacija nije potpuna, to je samo evolucija. Neko vreme sam razmišljala da li da promenim ime ili ne. Na zapadu Andrej baš i nije muško ime. Ali mislim da je promena imena nešto što je moja mama veoma želela, zato što je Andrej pravoslavno ime, i u toj religiji Andrej je deﬁnitivno muško ime. Zato sam zadržala "j" i dodala "a", i onda nastaje ime koje mislim da uopšte ne postoji. Ali sam htela da zadržim "j" zato što sam to ja. To je moje ime. Kako su tvoji agenti za modeling reagovali kada si im rekla da ćeš imati operaciju promene pola? To je bilo interesantno iskustvo. Operacija je obavljena ove godine, i rekla sam mom agentu za muške modele oko dve nedelje pre operacije. Samo sam rekla: "Eto to se dešava", zato što nisam želela da me išta spreči. Odlučila sam. Onda sam nedavno imala sastanak sa ženskim timom, i bili su veoma pozitivni o pomeranju sa muške na žensku tablu, što je fenomenalno. To ja mislim da niko pre nije uradio. Kako misliš da će prelazak od androgenog modela do ženskog modela uticati na tvoju karijeru? Mislim da će sve proći u najboljem redu. Operacija je bila lična odluka. Preduzela sam taj korak, rekla sam sebi da će moja karijera morati da pronađe mesto oko te odluke . Tako da se nadam da će se moj uspeh nastaviti. Mislim da sam pokazala da imam veštine modela, a te veštine jednostavno ne nestaju. Imam iskustva. Bila sam dugo

www.optimist.rs prisutna. Čini se da su androgenost i transrodna zajednica u centru kulturnih i, naročito, modnih dešavanja. Šta misliš, odakle dolazi ovaj fokus na transrodnu zajednicu? Trend androgenosti i istraživanje trans lepote je počeo negde 2010. godine kada smo Lea T i ja počele sa modelingom. Svi su pričali: "To je samo trend koji će proći", ali nije. Zbog toga što predstavlja društveni sloj koji ne želi da se prilagodi tradicionalnim oblicima pola, koji misle da su tradicionalni oblici pola zastreli. Ta društvena baza hrani trend, i hrani istraživanje u modi. Da li misliš da te je modna industrija odobravala i da ti je pružila podršku u tvojoj karijeri? Postala sam poznata veoma brzo i kritike medija su bile veoma pozitivne. Ljudi kao Jean Paul Gaultier, Carine Roitfeld, i Juergen Teller su mi pružali veliku podršku. Ali moj najveći izazov je bio da me ne svrstaju u određenu kategoriju i da takođe napravim androgenost komericijano uspešnom, jer kada sam počinjala to je bila potpuno nova stvar. I dalje postoji puno barikada, posebno radeći sa kozmetičkim brendovima ili parfemima ili sa takvim vrstama komercijalnih, korporativnih stvari. Bilo je teže ući u taj svet nego u svet mode jer to pre nisam radila. Oni nemaju istraživanje tržišta, a ljudi u tom svetu ne rizikuju. Moraš neprestano da im dokazuješ da te ljudi vole, da imaš veštine, i da možeš da prodaš proizvod. Da li težiš ka radu u kampanji za kozmetičke proizvode? To je cilj svakog modela! To bi bilo fenomenalno. Ali videćemo. Srećna sam što radim ono što volim, i to je za mene već ispunjenje životnog sna. Da li si imala iskustva na kastinzima koja su bila posebno frustrirajuća? O da, posebno u početku, kada sam se preselila u London. Bilo je prilika kada sam otišla na kasting za muškarce, i bili su u fazonu: "Ne… ti ne pripadaš ovde." I kada bih otišla na kasting za žene, pitali su se: "Zašto nam šalju muškarce?" Bila je potrebna večnost da svi to prihvate. Nije bilo lako. Šta misliš da modna industrija može da uradi da dalje podrži transrodnu zajednicu? Bilo bi lepo živeti u svetu gde su ženski trans modeli tretirani kao samo ženski modeli, i da su muški trans modeli isto što i muški modeli, a ne da su tretirani kao niža roba. Mislim da je to najveća borba u svemu ovome. Skoro je isto kao i sa

INTERVJU afroameričkim modelima 90-ih godina. Bilo je: "Možeš da radiš ovo, ali ne možeš ono. Možeš da hodaš pistom ali ne možeš da se pojavljuješ u magazinima." Tako da, mislim da to mora da se promeni. Kada sam te upoznala prošle godine, već si tu izgledala kao da imaš dosta samopouzdanja. Da li se osećaš udobnije u svojoj koži, više kao ti, posle operacije promene pola? Mislim da od mojih tinejdžerskih dana, kada sam odlučila da moram da izrazim svoju ženstvenost, bila sam srećna svojim izgledom. Ali operacija promene pola je bila poslednji korak, kao šlag na tortu. Osećam se slobodnije nego ikad. Sada mogu da stojim gola ispred ogledala i da uživam u svom odrazu. I ti lični trenuci su veoma bitni. Ali ti si uvek bila prelepa. Da li si i pre uživala u svom odrazu? Ne potpuno gola. Znam da si bliska sa svojom majkom. Da li te je podržala kroz ovu promenu? Svojoj mami sam priznala ko sam kada sam imala 14 godina. U početku nije razumela, ali me je od tad podržavala. Da li je veoma teško proći kroz ovu promenu kao javna ličnost? Postoji razlika kada priznaš ko si svojoj porodici i bliskim prijateljima, i kada priznaš svetu, tada se otvaraš osuđivanju. Kada sam bila mlađa, nisam bila spremna za to. Čak je i sada teško upravljati. Pokušavam da se koncentrišem da sebe i na ono što mi je potrebno, ali postoji još mnogo faktora koji idu s tim. Moraš shvatiti tajming, moraš shvatiti agencije. Javna percepcija utiče na to. Tu postoji veliki pritisak, i modeling je u svakom slučaju veliki pritisak. Mislim da većina modela mora da održi neki standard, i vode borbu sa tim. Još i sa tim pored svega, bilo je teških trenutaka. Ako smem da pitam, kako misliš da će operacija promene pola uticati na tvoj ljubavni život? Da li postoji nešto što će te zainteresovati da istražiš? Da, veoma sam srećna zbog nove situacije, i radujem se što ću nastaviti da istražujem. Da li se viđaš sa nekim? Ne, trenutno sam sama. Otvorena sam za ljubav, ali sada želim da se posvetim sebi. Mislim da je to preko potrebno. Videćemo. Ali, osećam se bolje nego ikada, imam više samopouzdanja nego ikada, i spremna sam da se suočim sa svetom. RAZGOVARALA: KATHARINE K. ZARRELLA

15 _____

16 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Everybody V

est da je androgini maneken Andrej Pejić promenio pol donela je mnoštvo zanimljivosti u internet zajednicu. Oni koji su je do tada gotivili, sada imaju problem s ovom odlukom, a oni koji su je hejtovali sada joj čestitaju što je postala „normalna“. I jedni i drugi su vrlo zanimljivo odstupili sa svojih pozicija, pa hajde da vidimo šta to imaju da nam kažu internet komentatori... Kada su u pitanju komentatori proqueer orijentacije, Andrej Pejić je svojom androgenošću predstavljao simbol ﬂuidnosti rodnog identiteta i otelotvorenje te neuhvatljive kategorije „queer“. Srećom da se u međuvremenu pojavila Končita Vurst, inače bi sve ovo u sekundi palo u vodu. Promena pola vratila je Andreju u binarne kategorije, u identitetske pozicije. Ovo je prosto nedopustiv udarac queer orijentisanim komentatorima, posebno stranim kako primećujem, koji danima vode polemike o tome kako je njena androgenost zapravo bila laž, da se pretvarala da je nešto što nije i da je uvek i verovala da je rod binaran i da se nalazi na pogrešnoj strani spektra. Razumljivo, planetarno popularna Andreja bila je najvidljivije utemeljenje jednog iznad svega apstraktnog koncepta koji je poprilično teško objasniti. Njena slika bila je najjasnije moguće objašnjenje. I koga briga sada da li je operacija bila njena želja ili ne, odakle njoj pravo da nam oduzme iz ruku konceptualno oružje da branimo svoje pozicije? Ideologija je veća od nje i Andreja nije smela da joj nanese takav udarac. Odričemo je se, ona je sad samo obična trans žena, robinja rodnih kategorija! Da, naravno da sam sarkastičan. No, komentatori u Srbiji su, kao i uvek, daleko zanimljiviji od strendžera. Pošto smo poznati kao vrlo empati-

KOLUMNA

hates Andreja Pejić čna nacija, najveći broj komentatora naravno brine o Andreji i njenoj budućnosti. Šta će ona sada da radi kad je „obična manekenka“? Većina joj predviđa krah karijere, jer jelte kao žena nikom nije zanimljiva, a objašnjenja su dvostruka, opet, zavisno od ideologije. Jedni joj predviđaju kraj jer sad nije „istovremeno prelepi muškarac i predivna žena, jedinstvena pojava“, dok joj drugi predviđaju kraj jer je „freak show završen“. U svakom slučaju, ako je po Srbima, neće se Andreja 'leba najesti. Ogromna većina homofoba i dalje je u svom standardnom „ubij, zakolji bolesnike“ fazonu, a da je to produkt bolesnog zapada na čelu sa Amerikom koja hoće da nam „zatre seme“ se već podrazumeva. Neki su, ipak, shvatili kao pozitivno to što je Pejić ponovo u binarnim kategorijama roda. Pa tako lik kaže: „Bolje žensko nego trandža, u svakom slučaju. Nek joj je sa srećom“, dok se drugi nadovezuje „Ako je ona srećna i ja sam! Bolje ovakva devojka nego onakav muškarac“. Ovo je uglavnom i opšte mesto u većini komentara. Međutim, neki homofobi su se sažalili nad Andrejinom teškom sudbinom, pa u maniru hrišćanskog milosrđa vele: „Najiskrenije mi je drago zbog nje, Bog joj je stvorio žensku dušu, a nečastivi pokvario telo... Ovakve osobe imaju stvarne probleme i njima je zbilja potrebno razumevanje i podrška i pomoć našeg društva u celini. Živa bila Andreja, neka ti je sa srećom!“. Nečastivi pobeđen nečastivom medicinom sa nečastivog zapada. Ne mogu ja ove paradokse. No, dokle god je ona srećna i normalna, našem homofobu je srce na mestu. Neki drugi su se, pak, osetili ugroženim time što Andreja postaje žena “u punom smislu te reči”. Ma šta to značilo. Tako jedan komentator, potkovan neverovatnim znanjem iz oblasti medicine, tvrdi: “Da li Andrej poseduje jajnike / ovalne ćelije? Odgovor je ne! Da li Andrej može da ima mesečnicu? Odgovor je ne. Da li Andrej može da doživi orgazam pomoću seksualnog

odnosa kroz 'novoplasirani' polni organ? Odgovor je ne. Da li Andrej može da zatrudni? Odgovor je ne. Da li Andrej ima Adamovu jabučicu? Odgovor je da. Da li Andrej mora da pije estrogen do kraja života? Odgovor je da. Dakle dame i gospodo Andrej nije niti bio, niti je, niti će ikada biti žena u punom smislu te reči!” Sve deluje potpuno logično. Neka sada to isto objasni ženama koje su operisane, koje su u menopauzi, imaju sterilitet ili nikad nisu imale tu čast i privilegiju da dožive orgazam penetracijom savršenog falusa. Bilo bi poprilično komplikovano. Ipak, kako je Andreja ipak naše gore list, probudila je nacionalni ponos, pa čak i škakljivim objavama, kao što je njena ponovna “nevinost”. Kako očuvati srBstvo u ovom teškom trenutku - rešenja su različita. Od blage depresije (“A dočekasmo ga…kao veliku Srbendu. Udarac za udarcem.”), preko hitnog preseljenja u Nedođiju (“Ja se osećam kao Petar Pan i zahtevam da se svi vi odnosite prema meni kao Zvončica prema Petru Panu jer je to moje pravo!”), zaključno sa već proverenim receptom – naravno, falusom (“E sad dolazi ono pravo, što nije saopšteno. Traži zgodnog Srbina, alatničara, da ga razdeviči i da mu napravi radost za sve vijeke vijekova. Bez 30 ne dolaze u obzir.”). A kako drugačije. I na kraju, umesto zaključka, komentar izvan svake konkurencije i kategorije, a opet neverovatno slikovit da mora da ide u originalu… “SRAM has Da bude... Sto trujete srpskog naroda???? Reklamirate homosexual Da je to sve normalno. nas srba nema mnogo trebate Da reklamirate Da se radjaju dece za 50 god srbija vise nece Da bude. znajte Da reklamiranje gejovi I parada je Politika ko ﬁnansira EU I amerika Da uniste naroda Da budemo robovi. znajte sve Sta sada radite na ovom svet za sve se to jednog Dana IDE izpred Boga. od Boga nema veci samar a od Boga nema Pepsi dar. pa bi izaberite put”. PIŠE: NEMANJA MARINOVIĆ

17 _____

18 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Luka Bjankoni: Prajd ne rešava

ef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni je na javnoj raspravi o Nacrtu akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije koja je organizovana početkom aprila ove godine istakao da su nemili događaji kao što su poziv na linč Žena u crnom, liste takozvanih srbomrzaca, pretnje smrću LGBT aktivistima dokaz da diskriminacije u Srbiji ima. On je tada pohvalio način na koji je doneta Strategija i na koji se donosi Akcioni plan, uz uključivanje značajnih aktera, zainteresovanih strana i građana, ukazavši da će za sprovođenje od odlučujućeg značaja biti posvećenost, ali i određivanje ﬁnansijskih sredstava za ispunjavanje ciljeva. Ovom prilikom želeli smo da sa njim porazgovaramo o stanju ljudskih i manjinski prava u Srbiji, pre svega LGBT populacije pred zakazanu još jednu Paradu ponosa za kraj septembra. Kako vidite stanje u Srbiji po pitanju narušavanja ljudskih prava i diskriminacije? Kada je reč o ljudskim pravima i diskriminaciji uopšte, u Srbiji je uspostavljen zakonski i institucionalni okvir. Međutim, još uvek ima izvesnih nedostataka u sprovođenju tog okvira u praksi. Neophodne su vidljivija politička posvećenost i javna osuda diskriminatornih dela, kao i pretnji, ﬁzičkih napada i slučaja podsticanja na nasilje. Šta mislite o Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije i Akcionom planu? Evropska Komisija je pozitivno ocenila Strategiju kao i Akcioni plan i sada (kraj jula) očekujemo da ga Vlada uskoro usvoji. Iako već primećujemo pozitivniji stav među nekoliko državnih institucija, očekujemo da se konkretniji rezultati i poboljšanja postignu sprovođenjem Akcionog plana. Nakon tri zabrane Parade ponosa u Beogradu, da li je Delegacija EU u Srbiji pružila dovoljnu podršku težnjama LGBT zajednice da organizuje Prajd šetnju? U svim svojim kontaktima sa Vladom i nadležnim organima na najvišem nivou Delegacija EU je uvek podržavala konkretno ostvarivanje slobode okupljanja LGBT zajednice u Srbiji. Takođe bih napomenuo da je Prajd vrlo važan element vidljivosti LGBT populacije, ali on ne rešava sve probleme

sa kojima se oni svakodnevno suočavaju te mi radimo u širim okvirima da bismo poboljšali situaciju u kojoj se nalazi LGBT zajednica u Srbiji. Predstavnici Delegacije su nekoliko puta ponovili da su prava LGBT osoba prioritet. Možete li nam reći šta to znači? Homofobija, diskriminacija i zločini iz mržnje još uvek predstavljaju vrlo rasprostranjen fenomen u zemljama u procesu proširenja. Strategija proširenja EU 2013-2014, koja je objavljena prošlog oktobra, podseća da je EU u junu 2013. usvojila smernice za unapređenje i zaštitu uživanja svih ljudskih prava od strane LGBTI zajednice, kojima se određuje pravac spoljnog delovanja EU u ovoj oblasti. Evropska komisija se sistematski bavi pravima LGBTI zajednice na odgovarajućim forumima sa zemljama u procesu proširenja, kao i u pregovorima o pristupanju. Kasnije tokom ove godine biće organizovana regionalna LGBTI konferencija na visokom nivou sa ciljem da se pažljivo razmotre sadašnje stanje stvari i napredak koji je postignut, razmene pozitivne prakse i donesu operativni zaključci. U vrlo praktičnom smislu, budite sigurni da će prilikom procene napretka Srbije na svom putu ka pristupanju EU EK i zemlje članice nastaviti da poklanjaju posebnu pažnju pravima LGBT populacije, i to ne samo po pitanju Parade ponosa već i u pogledu rezultata koji se postižu u borbi protiv diskriminacije. Pri tom smo, na primer, bili u kontaktu sa nadležnima oko pretnji koje je GSA primila ovog proleća i Ambasador Devenport je posetio sedište GSA u znak solidarnosti protiv pretnji LGBT aktivistima. LGBT organizacije u Srbiji nikada nisu dobile ﬁnansijsku podršku od EU za svoje predloge projekata. Šta mislite, u čemu je problem? Zapravo, to nije tačno. Evo, da vam dam primer: LABRIS i Gayten LGBT u partnerstvu sa Društvom Studentski kulturni centar – ŠKUC su dobili bespovratna sredstva u iznosu od oko 93.000 evra za projekat "Bezbedni i jednaki: nediskriminacija i upravljanje raznolikošću u zapošljavanju". Zatim, i druge organizacije civilnog društva koje su aktivne u različitim oblastima, uključujući i prava LGBT osoba, su dobile bespovratna sredstva za projekte vezane za zaštitu i unapređivanje prava

INTERVJU

a sve probleme LGBT populacije LGBT zajednice. Heartefact Fund je dobio bespovratna sredstva za projekat "Intruders" ("Uljezi") koji doprinosi osnaživanju i socijalnoj inkluziji LGBT zajednice, dok je Centar za napredne pravne studije dobio bespovratna sredstva za projekat "Borba protiv diskriminacije i razvijanje kulture tolerancije kroz dijalog, pravnu reformu i aktivno praćenje diskriminatorne prakse" koji je bio fokusiran na probleme LGBT osoba. Dozvolite mi da vas podsetim da Delegacija EU svake godine objavi 2 poziva za podnošenje projektnih predloga za organizacije civilnog društva - EIDHR i CSF, čiji je prioritet "povećanje inkluzivnosti i pluralizma civilnog društva, na primer, kroz podršku aktivnostima i podizanje kapaciteta novih ili fragilnih organizacija civilnog društva koje su osnovale grupe čiji interesi nisu dovoljno zastupljeni ili koje na drugi način doprinose osnaživanju tih grupa (npr. manjinske grupe, LGBT grupe, osobe sa invaliditetom, deca i mladi, interno raseljena lica, itd.)". Stoga bih snažno ohrabrio LGBT organizacije da učestvuju i predstave projekte, u skladu sa uslovima objavljenog konkursa. Mnogi smatraju da sve što se u Srbiji radi u pogledu ljudskih prava i antidiskriminacije, radi se pod pritiskom EU ili SAD, bez ikakve inicijative od Vlade Srbije. Da li se slažete s tim? Želeo bih da podsetim da EU ne poguruje "nova prava" ili "posebna prava". Nema ničeg novog ni posebnog u pravu na život i bezbednost pojedinca, pravu na slobodu od diskriminacije i pravu na mirno okupljanje, kada je reč o Paradi ponosa. Ova prava su utemeljena u Ustavu Srbije i moraju se omogućiti državljanima Srbije bez obzira na njihovu seksualnu opredeljenost ili rodni identitet. Naravno, EU traži od zemalja-kandidata, kao što je Srbija, da usaglase zakone i propise sa standardima EU, ali to nije stvar pritiska već način na koji proširenje funkcioniše. Očigledno je da usvajanje zakona i propisa nije dovoljno; njihovo sprovođenje je od suštinske važnosti, kao i njihova "internalizacija" – šira javnost treba da bude obaveštena te su, u tom smislu, kampanje za podizanje svesti ključne; policija, sudije, tužioci i državni službenici moraju da se obuče kako da se odnose prema senzitivnosti i percepcijama LGBT osoba.

Redovno podsećamo nadležne da oni mogu da imaju ključnu ulogu u promeni svesti celokupnog društva i odnosa prema LGBTI osobama, jer je za negovanje odgovarajućeg društvenog konteksta neophodna više proaktivna uloga političara. Kako LGBT organizacija može da iskoristi proces evropskih integracija u svoju korist? Organizacije civilnog društva se pozivaju da prate i daju konstruktivne kritike kako bi se osiguralo ispunjenje obećanja i preuzetih obaveza. LGBT organizacije takođe mogu da imaju koristi od razmene iskustava sa nevladinim organizacijama iz zemalja članica koje su imale slične probleme u prošlosti u svojoj borbi za prava LGBT populacije. Kakve su vaše impresije o životu LGBT osoba i LGBT sceni u Beogradu? LGBTI osobe su građani Srbije kao i svi drugi: oni brinu o privredi, zdravstvu, obrazovanju, o budućnosti zemlje. Ali, pored toga imaju i drugih briga: da će ih porodica, prijatelji, kolege odbaciti, da će postati žrtve diskriminacije ili ﬁzičkih napada. Nedovoljna vidljivost u javnosti i opstajanje stereotipa u društvu još uvek predstavljaju veliki izazov za ovdašnju LGBT zajednicu. Na LGBT sceni je relativno živo, ali verujem da ima mesta za boljitak jer je potražnja sigurno veća od ponude.

19 _____

20 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

BezObrazno: Mla N

akon skorašnje odluke Apelacionog suda u Beogradu kojom je Mladen Obradović osuđen na četiri meseca kućnog zatvora smatram potrebnim da uradim retrospektivu događaja vezanih za zakazanu Paradu ponosa 2009. zbog koje je osuđen ali i postupke Obradovića koji su usledili pre i nakon toga. Mladen Obradović je na mesto glavnog sekretara organizacije Otačastveni pokret Obraz izabran 2003. godine nakon pogibije osnivača te organizacije Nebojše Krstića. Obraz je postao poznat široj javnosti još 2001. godine nakon razbijanja prve zakazane Parade ponosa, kada su pripadnici Obraza, navijačkih grupa i Svetosavske omladine napali učesnike skupa a malobrojna policija svega njih tridesetak nije uspela da ih zaštiti. Za septembar 2009. godine je zakazana još jedna Parada ponosa. Tada je u Srbiji već donet Zakon o zabrani diskriminacije. Kao i prilikom prethodnih pokušaja da se organizuje Parada ponosa, desničarske grupe su nastavile da šire poruke mržnje i da zastrašuju. Putem medija Mladen Obradović je pretio da će Parada ponosa biti sprečena „po svaku cenu”. Gradske fasade bile su ispisane pretećim porukama poput: „Beogradom krv će liti, gej parade neće biti”, zatim „Čekamo vas” (sa grupom ljudi i zastavama „Obraza” na plavoj poleđini ili tekst sa simbolom zabrane istopolnog odnosa), „Smrt pederima”, „Ubi' pedera” i sl. Registrovano je više stotina graﬁta mržnje. U javnom prevozu su takođe bile vidljive nalepnice desničarskih grupa koje pozivaju na linč nad učesnicima predstojeće Parade. Graﬁte koji pozivaju na nasilje, kao i poruke nasilja koje su se javljale u medijima. Državni organi su dan pre održavanja skupa doneli rešenje da se skup izmesti na Ušće što organizatori nisu prihvatili tako da je skup otkazan, a to rešenje je smatrano faktičkom zabranom skupa. Sudski proces protiv Mladena Obradovića je počeo u oktobru 2009. godine. Mladenu

Obradoviću se u procesu stavlja na teret da je u periodu od 13. do 20. septembra 2009. godine predstavljao i širio ideje koje zagovaraju diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji, tako što je organizovao pisanje graﬁta preteće i uvredljive sadržine „Smrt pederima”, „Beogradom krv će liti, gej parade neće biti”, „Pederi čekamo vas” i na svom računaru izrađivao propagandni materijal – oglase, plakate, ﬂajere, nalepnice i javne pozive u vezi sa učesnicima skupa, a od ranije je poznato da se bavio web dizajnom. U sudskom procesu koji je trajao četiri i po godine Obradović je u svojim iskazima pripadnike LGBT populacije nazivao „pederima“, „nastranim“, „bolesnim“ i „izopačenim“ a u sudnicu je dolazio u majci sa natpisom „Čekamo vas“. Sudski proces su još obeležili promena optužnice, obaranje presude od 10 meseci zatvora i vraćanja postupka na početak, druge presude pred novim sudskim većem od 8 meseci zatvora sve do treće presude od 4 meseca kućnog zatvora. Obradoviću su uzete u obzir olakšavajuće okolnosti da je oženjen, da ima dete i da je student i ako je u trenutku izvršenja dela bio samo student, neoženjen i bez dece. Ni u jednom trenutku nije sagledana šira slika, da je Obradović već sledeće godine ponovio delo i da se vodi protiv njega još jedan postupak u vezi Parade ponosa 2010. godine. Optužnica tereti četrnaestoricu optuženih da su „hteli izvršenje krivične radnje koja im se stavlja na teret”, i u stanju uračunljivosti želeli da spreče održavanje „Parade ponosa”, predviđene za 10. oktobar 2010. godine. Optuženi su za širenje rasne i druge diskriminacije, kao i za nasilničko ponašanje prema policiji. Među okrivljenima je tadašnja devojka Mladena Obradovića a sadašnja supruga. Ovaj postupak je takođe vraćen na ponovno suđenje a na početak ponovljenog postupka se još čeka. Pri donošenju odluka nije uzeto u obzir da je Ustavni sud u 2012. zabranio organizaciju Otačastveni pokret Obraz a da je ona nastavila sa

KOLUMNA

aden u četiri zida radom pod nazivom „Srbski obraz“, da je Obradović u 2013. učestvovao u koaliciji više desničarskih organizacija pod nazivom „ODBRANA“ sa cijem zabrane skupa Parada ponosa 2013. i da je zabranjena organizacija Obraz istupila na izbornoj listi zajedno sa Srpskom radikalnom strankom na izborima 2014. godine.

Jedino temeljnim i brzim sankcionisanjem ideologija koje zagovaraju desničarske organizacije u Srbiji ko što je Obraz možemo doći do demokratskog društva u kome će se poštovati Ustavom zagarantovana prava kao što je pravo na slobodno okupljanje građana. PIŠE: MARKO ILIĆ

21 _____

22 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Mi smo deset posto Student Fakulteta političkih nauka Stefan Šparavalo, dobio je nagradu Zaštitnika građana za najbolji esej na konkursu o stanju ljudskih prava nacionalnih manjina, osoba sa invaliditetom, LGBT osoba i rodne ravnopravnosti koji je raspisan u martu ove godine.

ekad mi se čini da su se ljudska prava otuđila kao koncept. Otuđila od ljudi. Za to nije kriv ovaj narod kome je, kako mnogi tvrde, "u krvi da diskriminiše", već prevashodno mi koji težimo da ih branimo, a koji smo negde u tom putu zagubili energiju i srčanost. Već neko vreme se bavim ljudskim pravima LGBT osoba. O zaštiti seksualnih manjina napisano je mnogo članaka. Ja ne želim da u ovom radu pobrojim sve dokumente koji potvrđuju neophodnost zaštite seksualnih manjina, počev od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, preko Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, pa da stignem do Evropske konvencije i Džogdžakarta principa. Ne želim ni da pomenem Rezoluciju Evropskog parlamenta o homofobiji iz 2006. godine niti Rezoluciju o borbi protiv svake diskriminacije i nasilja protiv LGBT osoba koju je Srbija na sastanku Saveta za ljudska prava i potpisala početkom 2011. godine. I da maestralno zaključim da se ljudska prava u Srbiji ne poštuju, a trebalo bi da se poštuju. Voleo bih da ne pominjem mnogo ljudska prava, već prava ljudi. Želeo bih da nakon čitanja ovog rada makar jedan zatvoreni um kroz svoje membrane propusti ovu sitnu rečenicu. Ugrožena su prava ljudi. Prava ljudi sa kojima sedimo u slušaonici na ispitu čekajući profesora koji kasni pola sata. Ljudi koje srećemo pripiti u noćnom prevozu. Pravo komšije kome svaki put mahnemo jer se nije bunio kada smo kao klinci brali jabuke iz njegovog dvorišta. Pravo Miloša, Anđelke, Aleksandra, Melise i Danijela. Ljudi. Predstavio bih se kao osoba XY. Ne bih ostavljao lične podatke, neko može da pronađe moj nalog na društvenim mrežama i krene da mi preti ili pošalje uvredljivu poruku. Ne bi to bio prvi put. Ne bih ni da ostavim svoju sliku, prepoznaće me neko na ulici i uznemiravati. Neko kome je jedina svrha u životu da se bavi prepoznavanjem ljudi poput mene. Ne bi to bio prvi put. Pri samom izlasku iz stana, sklapam kompromise sa samim sobom. Pazim da se ne oblačim baš kako želim, "da ne bih provocirao". Pazim kako

hodam, "da ne bih provocirao". Držim se na bezbednoj distanci kada hodam sa dečkom, da se ne pomisli svašta. Pa da ne isprovociram. Takav je moj život, svako jutro na levoj nozi obuvena sreća, na desnoj bezbednost. Još kao mali sam viđao u ulici Milovana koji je po povratku iz rata nosio uvek dve različite patike i pričao sa samim sobom. Tada mi je to bilo smešno. Ne znajući pri tom da ću nakon petnaestak godina i ja biti isti taj povratnik koji neprestano vodi žučne rasprave u sebi sa samim sobom. I nosi različite cipele. E, pa bih voleo bih da jedno jutro ustanem i nosim iste. Samo tražim da radim ono što radite i vi, ne tražim mnogo. Zar ne? Ugrožena su prava ljudi. Moje pravo da volim. Uvek sedimo u ćošku u kaﬁćima, iz mrtvog ugla se ne vidi kada se ispod stola držimo za ruke. Stiže leto, i više neće biti sa nama jakne koje će da sakrivaju naš topli stisak od prekornih i zgađenih pogleda. Dok ova breza zaklanja banderu sa upaljenim svetlom, iskoristim sekund nepažnje ostatka sveta pri prolasku kroz park i dodirnem svojim usnama njegove. Ne znam kako živi taj beli medved sa kojim me upoređuju govoreći da sam zaštićen kao on, ali teško tom medvedu ako ga štite samo breza i zgužvana jakna. Ugrožena su prava ljudi. Moje pravo da živim kao i svi vi. Treći put ove godine u sandučetu nalazim pozivnicu za venčanje. Radujem se zbog mojih dragih prijatelja, ali sam istovremeno i besan. Osećam se kao dijabetičar koji dolazi u fabriku slatkiša da gleda kako ljudi uživaju dok jedu. Znate li koliko je to teško? Kada gledam na svadbi kako ste srećni dok radite nešto što meni nije dozvoljeno? Mislite da ne stisnem zube svaki put kada pomislim da bih prekršio Ustav kada bih se venčao sa osobom koju volim? Želim i ja da se upišem u tu knjigu. Želim i ja da odigram prvi ples. Želim i ja da mama zaplače na mojoj svadbi. Želim i ja da biram pozivnice za venčanje. Želim i ja da sa njim otvaram svadbene poklone nakon najnapornijeg i najsrećnijeg dana. I zajedno se nasmejemo jer nismo stigli ni do pola, a već imamo četiri miksera.

KOLUMNA

Ugrožena su prava ljudi. Moje pravo da zasnujem porodicu. Znaš me još kao klinca. Ti, baš ti koji mesarskim čekićem želiš da ubiješ moje prijatelje. Seti se da smo kao mali razmenjivali sličice. Da sam ti dao svoju majicu na fudbalu u školskom dvorištu kada se tvoja isprljala. U mojoj torbi si od svojih roditelja sakrio prvu paklicu cigareta. Ja sam ti narezao onu muziku za rođendan. I kupio lepi kožni novčanik za punoletstvo koji i danas koristiš. Pogledaj me, zar ti delujem kao neko ko će da muči svoje dete? Zar mi zabranjuješ da budem roditelj samo na osnovu toga što me je priroda svrstala među 10% ljudi koje vole isti pol? Zar misliš da je za napušteno dete zdravije okruženje sirotište ili ulica nego moja i njegova ljubav koju smo spremni da pružimo? Druže moj, znaš li ti da su ubice, zločinci, manijaci, ratni proﬁteri, pljačkaši i silovatelji koje si prethodnih godina gledao na televiziji ili u novinama došli iz porodica koje ti smatraš jedinim "normalnim"? Spusti taj čekić na sekund i samo razmisli, zar misliš da ću od svog deteta napraviti monstruma samo zato što volim njega? Kako sam onda ja ispao ono što ti smatraš monstrumom kada je moj tata voleo i zasnovao "normalnu" porodicu sa njom? Spusti taj čekić, udahni duboko i izbroj do deset. E, ja sam taj deseti. Skoro svaki deseti je na ovoj planeti rođen tako da ga privlači isti pol. Ti si u tom prirodnom prebrojavanju možda bio deveti. Ili jedanaesti. Možda je malo falilo da budeš na mom

mestu. Odloži čekić i razmisli. Umara i frustrira ovaj hod u različitim cipelama. I samom sebi ponekad delujem ludo. Ali, dok nisam krenuo naglas sa samim sobom da polemišem kao Milovan sa početka priče, želeo bih da završim ovo u nekoliko rečenica. Ne želim razvrat na ulicama, ne želim nemoral. Ne želim da šetam go, ne želim da se drogiram pred vašom decom. Želim da volim, želim da živim kao vi i da zasnujem porodicu. Ne tražim ništa drugo do onoga što imate svi vi. Od vas ne tražim ni da me razumete, iako bih to mnogo voleo. Od vas samo tražim da me ne dirate jer sam ovakav rođen. Pustite na tren konvencije, deklaracije i zakone. Imate čoveka pred sobom. Čoveka koji ne može da živi kao vi samo zbog određenih svojstava sa kojima je rođen. Kažu, ima nas 10% na svetu. Mi smo ljudi, kao i vi. Sa svim manama i slabostima. Ljudi koji se ponekad napiju, izuste po koju psovku, povrede čoveka, zadrže suze pred grobom pokojnog oca, sedeći u autobusu skrenu pogled kroz prozor kada umorna gospođa u poznim godinama uđe sa pijace noseći pune cegere. Ali ljudi koji umeju da vole, pomognu, zagrle i pruže pomoć. Jedino po čemu smo različiti je to što je priroda tokom prebrojavanja na naše glave spustila svoju ruku kada je izgovorila "deset". Voleo bih da vam se pri sledećem pisanju obratim punim imenom i prezimenom, do tada sve vam najbolje želi XY.

23 _____

24 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Braćo pederi, gde ste?!

ojin je ozbiljan, pouzdan, inteligentan i vrlo obrazovan dečko te zbog ovih i drugih liderskih osobina često igra centralnu ﬁguru u svom društvu. Ovo mu možda s vremena na vreme zasmeta ali razume zašto je to tako te se ne buni mnogo, a često je i ponosan na ovu ulogu jer vidi da pomaže svojim prijateljima. Strasti su mu Evropska unija, Amerika, federalizam i politika, ali sve ovo nije ni prineti strasti koju gaji prema ljudima i njihovoj prirodi. Trenutno radi za međunarodnu agenciju, smetaju mu malo ti birokratski okovi ali je već dovoljno prepoznat u stručnoj javnosti te može neformalno da utiče na procese. Razume ovo naše društvo, do bola ga razume, a opet zadržava dostojanstvo, ne vređa, ne ometa, ne gazi ni živo ni mrtvo. Razum u koji se uzda ga često čini svedenim i mirnim a u stvari u sebi gaji vatru koja bi možda i uspela da spasi ovo naše sjebano društvo. ovan je duhovan, hedonista, voli prirodu, ruralna mesta, dobre stvari iz naše tradicije i na mnogo načina je savremen ali čovek iz naroda. Dosta razmišlja, često i suviše ali se baš na tom nivou gde se ljudi teško menjaju on menja najviše. Redovno preispituje svoje vrednosti, silom i prilikom, on ih naziva principima jer mu lakše da se opravda kada ih pogazi. Ne voli rokove, čvrste obaveze i slične stege ali kada preuzme obavezu na sebe siguran si da će biti kako je dogovoreno. Snagu vuče iz ega koji je ukroćen njegovim religioznim tumačenjem stvari i to ne na onaj klerofašistički način nego „ljubi bližnjeg svog“. ivorad je opičen, voli da poduva, popije i zakuva čorbu. Užasno je zabavan i može ni o čemu da priča satima. Razume svoju profesiju kao retko ko, te čak i pored problema koje mu radno mesto zadaje uvek će reći da voli svoj posao. Često ga romatizujem i volim da kažem da opravlja polomljene ljudske sudbine, što nije daleko od istine, samo je malo surovije. Razgovor sa njim može da ide samo u dva smera, trežnjenje ili ćete se još više zabiti u psihozu u kojoj se već nalazite. Još se traži, nije

ovih dana siguran gde će i šta će ali uvek zna razliku između dobrog i sranja. Uvek naziva stvari pravim imenom svidelo se to tebi ili ne. atko je moj hipster. Voli skupe stvari, putovanja i provod. Jedan od najpouzdanijih ljudi koje znam, kulturan, svestran i zaista pun ljubavi. Često se ne razumemo oko površnih stvari... On ne kapira sve te moje kurve, a ja ne kapiram njegove selﬁje... Uvek je bio tu za mene i želim da verujem da sam i ja bio uz njega. Radi u medijima i marketingu, dobro mu ide. Sklon je ad hoc psihološkoj analizi koja meni nije bliska ali sam baš od njega i zbog njega izmenio neke obrasce ponašanja. Njegova snaga lezi u odsustvu zlobe i suštinskoj potrebi da pomogne drugima bez obzira na napor koji treba da ulozi.

COCKFIGHT

orko je pravi umetnik. Svaki njegov pokret, gestikulacija i rečnik evociraju umetnost. Umetnost vidi svugde, ružnu i lepu... on vam je jedan od onih ljudi koji će se igrom zanimljivih prilika zateći usred neke raspadnute zgrade ili mračne šume i odmah će da dobije inspiraciju za novi umetnički projekat. Često je toliko sarkastičan da ljudi zastanu i malo bude neprijatno, ali ništa to nije sa lošom namerom nego baš naprotiv, vođen je iskrenom željom da se određeni apsurdi dekonstruišu i da im se na taj način oduzme moć. Njegova snaga leži u razumevanju kulture, koja je oružje, lek i uzrok... Svi oni su moji prijatelji i gej muškarci. Dobri ljudi, snažnog duha i karaktera. Razumemo se uvek, čak i kada se ne slažemo, ali kod jedne stvari se ozbiljno razilazimo... To je oblik i način uključenja u borbu za naša prava i slobodu. Ja sam stava da se u ovoj fazi te jebene borbe za slobodu treba uključiti bez obzira na niz diskutabilnih okolnosti gde je zabrinutost, slažem se, često objektivna.

Svaki put kada bi dao predlog da se formalno ili neformalno udružimo te da počnu malo sadržajnije da utiču na svoju sudbinu, povratna informacija bi bila negativna. Sa druge strane svaki put kada razgovaram sa pederima svi kukaju za novim oblikom LGBT lidera ili organizacija. Svi bi negde da se uključe ali niko neće u već postojeće inicijative, a još apsurdnije, neće ni sami da pokrenu inicijative. Svi jednoglasno kukaju za tim „idealnim“ novim liderima a onda, kao neki oblik čudne psihoze, kada saznaju da neki dobar frajer hoće da se bavi LGBT pravima onda odmah čuješ „znao sam da nešto nije OK s njim“, „šta će mu to koji kurac“ ili „brate meni je diskrecija jako važna, ne mogu ja to“. Ovih pet mojih prijatelja, opisanih gore, sadrže sve te vaše tražene karakteristike… inteligentni, dovoljno nefem za bilo čiji ukus, lepo izgledaju pa čak i lepo govore, ali džaba sve to jer kako ovi koji sede skrštenih ruku imaju strašne predrasude prema ovim koji bi se možda i aktivirali, tako ovi koji bi se možda aktivirali imaju predrasude prema ovima skrštenih ruku po modelu „za čije babe zdravlje“ i tako svi sede skrštenih ruku, čekaju i kukaju. Istorijski posmatrano nema ugrožene društvene grupe za koju je neka druga grupa osvajala njihovu slobodu, prosto nema. Uvek se čekalo da se grupa u pitanju osvesti i ojača sebe te počne da deluje, a onda je prirodno usledila i podrška. Stoga smatra da je krajnje vreme da pederi izvade glavu iz svojih guzica i počnu da preuzimaju odgovornost za svoju sudbinu, jer ti lideri koje tražite su tu, među nama, ali se ne osećaju sigurno i to zbog vas, drugih pedera. Jer, ako mi jedni drugima nešto stalno smetamo i ne valjamo zamislite kako nas tek posmatraju drugi. Ako vam univerzalne vrednosti i opšte dobro nisu bliski koncepti onda posmatrajte ovo kao pitanje lične koristi, kao interesnu grupu ili taj strašni termin, lobi. Počnite da tretirate jedni druge onako kako želite da vas drugi tretiraju, udružite se, prestanite da čekate i kukate i onda možete da očekujete život sličan onome na zapadu, a do tada vam ostaje jedan klub, jeftin alkohol, par online sajtova i dosta rizičnog ponašanja. Pa brate, ako ti je ovako OK, ako glavu dižeš samo kada neko treba da te šamara kitom onda bolje i ne zaslužuješ. PIŠE: PETAO20CM

25 _____

26 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Parada ponosa i LGB P

re par godina, u jednoj od Fejsbuk rasprava, bivša organizatorka Parade ponosa mi je besno odbrusila: „Ko si ti da postavljaš bilo kakva pitanja?!“ Odgovorio sam da svakako jesam nebitan, niko i ništa, kao i ostatak LGBT populacije za koju paradu navodno organizuje. Takav stav organizatora je bio neprihvatljiv. Ako parada nije i moja, čija je onda i ko sme da postavi pitanja? Upravo ta njena rečenica me je navela da tražim odgovore. Centar za kvir studije sproveo je početkom 2014. godine istraživanje „Parada ponosa i LGBT populacija“, ispitujući stavove pripadnika LGBT populacije o Paradi ponosa. Istraživanje je sprovedeno preko upitnika i fokus grupa. Upitnik je bio dostupan preko interneta i u štampanoj formi, i sadržao je 52 pitanja. Održane su četiri fokus grupe: dve u Beogradu i po jedna u Novom Sadu i Nišu. Ukupno 402 ispitanika je popunilo anketu. Na fokus grupama je učestvovalo 37 ljudi. Istraživački tim činili su: Marijana Stojčić, Marija Radoman, Tanja Marković, Sunčica Vučaj i Aleksandar Stojaković. „Podeljenost i konfuzija je dominantni utisak istraživanja” – kaže istraživačica Marijana Stojčić o rezultatima. To se može videti po visokom procenatu onih koji su na mnoga pitanja odgovarali sa “ne znam”, „nemam mišljenje“, „niti se slažem, niti se ne slažem“. Očekivano, strah od nasilja i bojazan za bezbednost u javnom prostoru je i dalje sveprisutan među LGBT populacijom. Veliki broj ispitanika (97%) navodi da zaštita i borba protiv nasilja treba da bude primarni cilj nevladnih organizacija. Strah za ličnu bezbednost će se kroz istraživanje pokazati često kao parališući faktor koji umnogome oblikuje život LGBT osoba u Srbiji, bilo da je u pitanju coming out, ili potencijalni dolazak na paradu. Potreba za SOS telefonima i psihološkoj pomoći LGBT osobama takođe ukazuje na to da je elementarna bezbednost i dalje goruće pitanje za većinu. Pitanje “Da li ste za održavanje Parade ponosa u Srbiji?” centralno je u upitniku i glavno

pitanje ovog istraživanja. Mnoga postavljena pitanja služila su kako bi se odgovori ukrštali i kako bismo detaljnije proučili odnos različitih grupacija u okviru populacije prema njemu. Održavanje Parade ponosa se pojavljuje kao pitanje koje izaziva kontroverze i mnogo nedoumica. Rezultat, mnogi bi rekli, nije neočekivan. Da li ste za održavanje Parade ponosa u Srbiji?

Za održavanje Parade ponosa je 29% ispitanih; 38% načelno podržava njeno održavanje, ali ne u postojećem obliku; 26% ispitanih je protiv održavanja Parade ponosa, dok 7% ispitanih odgovara da “ne zna”. Kao varijable značajne za odnos prema Paradi ponosa javljaju se: uključenost u civilno društvo, mesto življenja (region: Vojvodina, Beograd, Centralna Srbija) i coming out porodici. Ispitanici koji žive u Centralnoj Srbiji, oni čije porodice ne znaju za njihovu seksualnu orijentaciju i rodni identitet, koje nisu aktivne u civilnom društvu u većoj meri nisu za održavanje Parade ponosa. Tako nešto se i moglo očekivati s obzirom na to da se može pretpostaviti da je pritisak na LGBT osobe izraženiji u manjim sredinama, te je i njihova izloženost veća, pa se i sama vidljivost doživljava kao nešto što će ih dodatno ugroziti,

ISTRAŽIVANJE

BT populacija u Srbiji posebno ako se ima u vidu da je do sada svako najavljivanje parade uticalo na porast tenzija u društvu. Razlika u viđenju i odnosu prema paradi postoji i između aktivista i onih koji to nisu. Aktivisti su i u značajno većoj meri za održavanje parade i u značajno manjoj meri protiv njegovog održavanja. Razlog tome svakako možemo naći u većoj senzibilisanosti i aktivističkom okruženju kao prostoru osnaživanja za prevazilaženje straha od suočavanja sa okolinom. Obrazlažući svoj stav prema Paradi ponosa, bilo da je on negativan ili pozitivan, ispitanici daju širok raspon odgovora od kojih se nijedan ne pojavljuje u procentu iznad 10%. Odgovori koji se pojavljuju i u jednakom procentu su „Parada ponosa povećava vidljivost LGBT osoba“ (10%) i „Parada ponosa je način da se ostvare LGBT prava“ 10%. U istim procentima se pojavljuju i odgovori koji slede: „Treba raditi nešto preko cele godine: radionice, ﬁlmovi, festivali...“ (9%) i „Povećava netrpeljivost prema LGBT osobama“ (9%).

kod onih koji su za održavanje Parade ponosa u Srbiji bez ograda. Prema mišljenju ispitanika najvažniji zahtevi Parade ponosa treba da budu: „zaštita LGBT osoba od svih oblika nasilja“ (26%), jednaka prava koja uživaju osobe heteroseksualne orijentacije (24%) i „zaštita od svih oblika diskriminacije“ (16%). “Pravo na brak” (koji je i u sklopu jednakosti sa pravima koje uživaju hetereoseksualno osobe) kao jedan od zahteva traži 10% ispitanih. Sa po 5% slede: “socijalno-ekonomski položaj LGBT osoba” i “promene zakona za prestupe nasilja i strožije kažnjavanje”. Ipak, 13% ispitanih “ne misli da je Parada ponosa rešenje za poboljšanje položaja LGBT osoba”. Parada ponosa više šteti nego što koristi LGBT osobama

27 _____

Parada ponosa doprinosi povećanju mržnje prema LGBT osobama

Odgovori da „Parada povećava vidljivost LGBT osoba“ (38%), „predstavlja način da se ostvare LGBT prava“ (33%) i da je to „ustavno zagarantovano pravo kojim se pokazuje stepen demokratije u jednom društvu“ (27%) su najčešći

Iz istraživanja se stiče utisak da je stav prema Paradi ponosa oblikovan po pitanju bezbednosti (na to ukazuju izjave: „Parada ponosa doprinosi povećanju straha i mržnje prema LGBT osobama“ i „Otišao bih na Paradu ponosa ukoliko bih se osećao bezbedno“). Rast tenzija, povećanost verbalnog nasilja, pretnje desničarskih organizacija i huliganskih grupa u javnom prostoru uoči svake parade pojačavaju osećanje straha. Procenat onih koji navode da bi otišli na Paradu ponosa, ako bi se osećali bezbedno, raste u odnosu na pol, coming out porodici i uključenost u aktivnosti civilnog društva. To na-

28 _____

OPTIMIST vodi 69% žena i 44% muškaraca, 68% aktivista i 47% neaktivista. Od onih čije porodice znaju da su LGBT osobe 63% navodi da bi došlo na paradu ukoliko bi se osećalo bezbedno, 45% onih čije porodice ne znaju da su LGBT i 61% ispitanih kod kojih neki članovi porodice (ali ne i roditelji) to znaju. Otišao bih na Paradu ponosa ukoliko bih se osećao bezbedno

Pitanje bezbednosti, kao jedno od ključnih pitanja, može se uočiti i u odnosu prema Paradi ponosa. Postoji izražena podeljenost oko toga kakvi su njeni efekti na položaj LGBT osoba – u skoro podjednakom procentu su ispitanici koji smatraju da ona više šteti nego što koristi (njih 36%) i oni koji se s tim ne slažu (37%). Na Paradu ponosa bi otišlo „ukoliko bi za njeno održavanje postojala veća podrška javnih ličnosti i državnih institucija“ 42% ispitanih nasuprot 32% koji ne bi otišli bez obzira na tu podršku. S tim da „Parada ponosa doprinosi povećanju straha i mržnje prema LGBT osobama“ slaže se 42% ispitanika, a ne slaže 36%. Njih 47% smatra da je „Parada ponosa dobar način da se skrene pažnja na probleme LGBT osoba“, dok se 31% ispitanih s tim ne slaže. Sa izjavom „Otišao bih na Paradu ponosa ukoliko bih se osećao bezbedno“ slaže se 55% ispitanika prema 26% njih koji se s njom ne slaže. Kada govorimo o odgovornosti neodržane Parade ponosa u Srbiji poslednjih godina, skoro dve trećine ispitanih najodgovornijom smatra državu (61%). U mnogo manjim procentima slede: „organizatori parade“ (12%), „huligani i navijačke grupe“ (10%), „nesloga LGBT organizacija“ (6%), „LGBT organizacije“ (5%), „LGBT osobe“ (2%) i „policija“ (1%).

www.optimist.rs Značajna varijabla u adresiranju odgovornosti izdvaja se uključenost u civilno društvo. I aktivisti i neaktivisti, u skoro podjednakom procentu, smatraju državu najodgovornijom za neodržane Parade ponosa (aktivisti/kinje 61%, neaktivisti/kinje 60%). Međutim, kod narednih odgovora redosled je nešto drugačiji. Aktivisti osim države, navode i: „organizatori parade“ (18%), „nesloga LGBT organizacija“ (6%), „huligani i navijačke grupe“ (5%). Oni koji nisu aktivni unutar civilnog društva (osim države) kao najodgovornije vide huligane i navijačke grupe (13%), organizatore parade (8%), LGBT organizacije (8%) i neslogu LGBT organizacija (5%). Ko je najodgovorniji za dosadašnje neodržavanje Parade ponosa

Skoro dva i po puta više aktivista najodgovornijim smatraju organizatore parade (njih 18% u odnosu na 8% neaktivista). Samo 1% aktivnih u civilnom društvu najodgovornijim smatra LGBT organizacije u odnosu na 8% neaktivista. U skoro jednakom procentu, obe grupe navode neslogu LGBT organizacija. To navodi 6% aktivista i 5% neaktivista. PIŠU: ALEKSANDAR STOJAKOVIĆ MARIJANA STOJČIĆ

Celo istraživanje možete preuzeti na: www.tinyurl.com/LGBTistrazivanje

KNJIŽEVNOST

Neispričane priče gej i lezbejskih života

njiga o istoriji homoseksualnosti u Srbiji pod nazivom "Među nama: Neispričane priče gej i lezbejskih života”, u izdanju Hartefakt fonda, predstavljena je krajem jula u Ustanovi kulture Parobrod. O knjizi, publikaciji, zborniku - jednoj od prvih kolektivnih istorija LGBT populacije u Srbiji, govorili su šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni, direktor Hartefakt fonda Andrej Nosov, urednice Ana Stolić i Zorica Ivanović, kao i istraživač i jedan od autora Vladimir Bjeličić. Bjankoni je ocenio da je "Među nama" izvanredan zbornik i rezultat opsežnog istraživanja sprovedenog u projektu "Intruders" koji istražuje iz "zvanične istorije isključenu i zanemarenu istoriju homoseksualnosti u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji”. Cilj projekta je i da doprinese formiranju kolektivnog sećanja LGBT zajednice i time podrži borbu za LGBT prava i slobode, ali i da doprinese širenju javne svesti u Srbiji, rekao je Bjankoni i ocenio da je ovo prvi zbornik ovog tipa na ovim prostorima i podsetio da homoseksualnost nije "uvoz" sa Zapada, već da je postojala i u srednjovekovnoj Srbiji. Urednice oblasti Ana Stolić i Zorica Ivanović, kao i istraživač i jedan od autora Vladimir Bjeličić, govorili su o radu i problemima s kojima su se susreli radeći na zborniku i predstavili su zbornik kao multidisciplinarnu publikaciju s temama od kojih su mnoge prvi put obrađene. Zbornik se sastoji od četiri celine - istorija homoseksualnosti, svakodnevni život u savremenoj Srbiji, homoseksualnost u pop i visokoj kulturi i razvoj aktivizma u Srbiji.

Zorica Ivanović je ocenila da teorijski "dobro stojimo" kada je reč o radovima o LGBT populaciji, ali da nam nedostaju konkretna istraživanja i izrazila nadu da će se situacija u toj oblasti uskoro promeniti. Istraživanja u projektu "Intruders" su sprovedena multidisciplinarno i naučno, a projekat realizuje Hartefakt fond u saradnji sa Centrom za vizuelnu istoriju i Ustanovom kulture ”Parobrod", uz ﬁnansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji, kroz program Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava, fondacije Hajnrih Bel, Britanske ambasade u Beogradu i Koalicije ”Korak". Urednice publikacije su Jelisaveta Blagojević i Olga Dimitrijević, a angažovano je 25 istraživača koji su obradili 22 teme, od institucionalne istorije homoseksualnosti i homofobije, preko svakodnevnog života LGBT populacije, do popularne kulture i aktivizma. Knjigu možete kupiti u knjižarama Delﬁ, Plato i Zepter, kao i u Supermakret Concept Storu po ceni od 2000 dinara.

29 _____

30 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Božidar Karađorđević: Dekadentni u

valjen i osporavan, voljen i prezren, neshvaćen i tragičan, Božidar Karađorđević ostao je, kako to na ovim prostorima biva sa umetnicima, decenijama neopravdano zaboravljena i neistražena ličnost. Doktor prava, poliglota, svetski putnik, ljubitelj pisane reči, putopisac, umetnik sa darom za slikarstvo i muziku, bio je omiljeni gost visokog aristokratskog društva i umetničkih krugova tadašnje Evrope. Visok, mršav sa kristalno plavim očima, zgodan sa aristokratskim manirima princa, Božidar Karađorđević ostao je jedna od najzanimljivijih ﬁgura dinastije Karađorđević, koja ga se najviše odricala i najmanje razumela. Rodio se u Parizu, 11. januara 1861. godine. Nežnog zdravlja u mladosti, vrlo obrazovan, bogat, lep, elegantan i duhovit, imao je razne "komplekse" i veoma zanimljiv život. Sentimentalan ali skrupulozan, ponosit ali "dekadent", on je, kako je o njemu pisao francuski književnik Žan Fino, vodio mnogostruk život. Govorilo se da je bio "genijalan ali neorganizovan" i da su pariski raskalašni život kao i slovenska nestalnost i nedoslednost ubili u njemu velikog umetnika, a da su porodične i lične nesreće duboko uticale na formiranje njegove tragično melanholične ličnosti. Opisujući ga Žan Fino je govorio: „Postojalo je nešto u njegovom izgledu što je istovremeno ulivalo i poštovanje i blagonaklonu radoznalost. Nije izgledao kao čovek od krvi i mesa, čovek čijim venama teče krv, nego kao neka vizantijska slika, kao neka freska izduženog lika, bez čulne realnosti. Njegov lik bio je samo proﬁl, šiljata brada produžavala je vrh nosa. Oči su mu bile kose, ramena i ruke opušteni. Celog života imao je izgled razapetog Hrista. Međutim ispod vidljive patnje svetleo je jedan intenzivan život. Njegove su oči često blistale jakim sjajem. Po njemu se videlo koliko malo znači onaj telesni omotač prema snazi duše. Njegova ljubav prema lepom, njegova uvek budna misao pobedili su njegov položaj pun nevolja kojima ga je sudbina pritisnula“. Esteta i kosmopolita, jedini je od Karađorđevića koji posle Majskog prevrata 1903. godine u kojem su ubijen kraljevski bračni par

Obrenović, nije pokazao nikakve političke i dinastičke ambicije. Ali to nije bilo dovoljno da od njega Karađorđevići zaziru. Služio je u francuskoj vojsci, borio se u pohodu na Tonkin te je odlikovan krstom Legije časti. Da bi zaradio za život davao je časove pevanja i crtanja pre nego što je postao prevodilac i novinar. Pisao članke za Figaro, La Revue de Paris, the Magazine of Art. Pisao je i u nekoliko navrata za čuvenu Enciklopediju Britanika. Sprijateljio se sa francuskom glumicom Sarom Bernar, pionirom modernog plesa Loi Fuler, slikarem i ilustratorom Anrijem de Tuluzom-Lotrekom... Kao veoma mladog, još nepunoletnog, „proslavio“ ga je skandal - sentimentalno se vezavši za slavnog slikara Pjera Lotija, pobegao je od kuće da živi s njim. Njegova majka govorila kako ga je Pjer Loti "zaveo". Božidar je postao njegov lični sekretar. Često su zajedno putovali. Na jednom zajedničkom putovanju sa Lotijem i Riterom, Božidar je upoznao švajcarskog slikara barona Edmona de Pirija i njegovu suprugu Matildu, takođe slikarku. Švajcarskog slikara i njegovu suprugu ubrzo je prosto osvojio ljupki princ - „prince charmant“. Kod Pirijevih, on će ubuduće biti čest gost: zimi u Veneciji, a leti u Šomonu u Švajcarskoj. Novi prijatelj stavio mu je na raspolaganje jednu malu vilu koju je nazvao njegovim imenom. Naročito rado je slikao „ljupkog princa“. Njegov krug prijatelja stalno se širi. U Parizu upoznaje francuskog književnika Anatola Fransa, za koga se kaže da je neke Božidarove "crte" upotrebio da oslika ličnost svoga Pola Vansa iz Crvenog krina. Lotiju je Božidarovo prijateljstvo bilo veoma važno, laskalo mu njegovo divljenje i nalazio u njemu "ogledalo sopstvene duše". Voleo je u njemu podrugljivu veselost i okrepljujuću blagost tako da je sa njim i njegovim prijateljima rado provodio večeri u Latinskom kvartu. Da li je između Lotija i Božidara postojao neki homoseksualni aﬁnitet? Loti je ostao zagonetan po pitanju svoje homoseksualnosti. Važio je za homoseksualca i često je u francuskoj štampi bio prikazivan kao nagizdani homoseksualac. Jedan od njegovih prijatelja zabeležio je u svom dnevniku epizodu kada je Loti uhvaćen na "delu" sa jednim mornarem. Lotijeva porodica i potomci

ISTORIJA

umetnik plave krvi otvoreno su i odvažno osporavali sve ideje da je on bio homoseksualac. Lotijeve lične i dnevničke zabeleške prošle su kroz nekoliko porodičnih ruku pre nego što su ugledale svetlost dana tako da ne sadrže eventualne homoseksualne izjave i svedočenja. Za Božidara, koji će umreti kao neženja, zna se da je idealizovao svoja prijateljstva i da u njima kako se veruje nije bilo ničeg telesnog. Kao što je bio slučaj sa junakinjama "Trećeg pola" koji je kasnije preveo, Božidar ne može da zamisli "protivprirodnu ljubav", već teži "vančulnoj ljubavi". Eventualna homoseksualna sklonost mogla bi da postoji samo u sklopu pokušaja karakterističnih za to doba da se čovek oslobodi svega materijalnog, pa stoga može postojati samo na sentimentalnom nivou. U ženskim krugovima mladi princ zadobio je nadimak – Đurđevak. Očigledno je izazivao duboke simpatije obe pola, ali ostalo je do kraja nerazjašnjeno šta se krilo iza svih njegovih nežnih izjava i ﬂertova prema oba pola. Bio je vanredno svestrana ličnost. Razumevao ne samo u muziku i slikarstvo nego i u goblene, porcelan, nameštaj, parkove, arhitekturu, skulpturu, pa čak i u pozorište. Kao amater, on je na jednoj turneji sa Sarom Bernar igrao neku ulogu u Rasinovoj Fedri, a da bi imao od čega da živi savesno je naučio zlatarski zanat, pa je radio na zlatu i dragom kamenju. Bio je cenjen i kao umetnički knjigovezac i majstor za luksuzne predmete u koži, ali je plasirao i svoje "dezene" za tapete od hartije i svile i tapiseriju. Opraštajući se sa svetom umirući u Versaju rekao je: "Ja sam bio iznad klasa, religija, nacija i svih predrasuda rasa i kultura i zato sam se opredeljivao za prijateljstvo po izboru, a ne po bogatstvu i ugledu, a Francusku sam voleo odmah posle Srbije." Preminuo je u Versaju 2. aprila 1908. godine u svojoj 46 godini života. U majci Srbiji jedva da je bilo pomena o njegovoj smrti... u Francuskoj on je bio duboko ožaljen kao neobično draga ličnost koja je prerano napustila svet. PRIREDIO: K. M.

31 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

UrbanLook.info Uređuje: Srđan Šveljo

32 _____

Ulice su oduvek bile inspiracija dizajnerima, stilistima, ali i svima kojima je moda opsesija. Ono što diktiraju ulice svetskih metropola kad tad stigne i na modne piste... To su neverovatne kombinacije, ideje i spoj nespojivih komada i detalja. Neka vam ovaj osvrt na modne ulice nekih svetskih gradova bude inspiracija za kasno leto i savršena ideja za stil rane jeseni!

MODIRANJE

33 _____

34 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Na nedavno održanom FASHION CLASH Maastricht modnom eventu u Holandiji još jednom su naši dizajneri dobili priliku da predstave svoj rad i da osvoje svetsku publiku. Zahvaljujući organizatoru Branku Popoviću ovo je bila velika prilika da se za srpski, regionalni modni dizajn sazna i u svetu. Ove godine tamo su bili Marija Janošević (1,2), Marko Marosiuk (3), Marta Miljanić (4) i Milica Vukadinović (5,6).

(photo: Peter Stigter)

MUZIKA Hercules and Love Aﬀair su apsolutno ispored svih ovog leta sa svojim albumom "The feast of the broken heart". Tolika doza sexy ritmova i melodija koje vraćaju u najlepše godine elektronike ne ostavljaju ravnodušnim. Ova Brooklyn ekipa je dovoljno luda da vas drži na nogama od prve do poslednje stvari.

LUTKA ZA NASLOVNU STRANU Modna agencija FOX već je dugo poznata kao matičnjak najboljih modela kod nas koji šetaju svetskim pistama i ulepšavaju mnoge svetske kampanje i magazine. Nemanja Maksić je jedan od onih koji je osvojio baš sve to i koji je omiljen dizajnerima (Les Hommes, Dries Van Noten, Messagerie, Valentino, Diesel, Bottega Veneta...)

35 _____

MADE IN SERBIA Jovan Stevanović se vraća na modnu pistu sa šestom kolekcijom, u kojoj će se po prvi put naći odela raznolikih boja i printova, kao i linija muškog donjeg veša. Kao i u dosadašnjim kolekcijama, Jovan Stevanović pokazuje kako izgleda DARK SIDE OF FASHION, u ovom slucaju igra ŠAHA, koja simbolično pokazuje večitu borbu pojedinaca sa svojim unutrašnjim demonima!

36 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

TWITTER PARADA

37 _____

38 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Snapshot

UMETNOST

New York

jednakosti

39 _____

40 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Belgrade U organizaciji Idaho Belgrade i u saradnji sa UK Parobrod i Ambasadom Kraljevine Holandije, pop-up izložba fotograﬁja autora Gorana Veljića, pod nazivom „NY 1 Minute Weddings - Snapshot Jednakosti“, izvedena je 26. juna u Rexu. Sa idejom prilagođavanja prostora Veljićevoj temi, postavka se transformiše u salu za venčanja nalik na crkvu i okupira cvetnim motivima i svadbenim rekvizitom. Same fotograﬁje su, kao svadbeni ručak, bile „poslužene“ na stolovima pozicioniranim tako da stvaraju utisak „mladine i mladoženjine strane“, ali sa obe strane tradicionalnog prolaza ka oltaru. Na kraju samog prolaza, na improvizovanom „oltaru“,

posetioci su imali priliku da aktivno učestvuju u izložbi i sami simbolično razmene zavete i fotograﬁjom zabeleže ovaj svoj, još uvek nedozvoljeni, trenutak jednakosti. Uprkos tome što u Srbiji postoji zakon o zabrani diskriminacije pravo na brak uskraćeno je, oduzeto i poništeno jednom delu populacije. Međutim, sve više zemalja sveta donosi zakone kojima se svim stanovnicima garantuju pravo na brak, a država Njujork je jedna od njih. Od 2011. godine, istopolni parovi u Njujorku mogu da ozvaniče svoju vezu i stupe u bračnu zajednicu. Grad Njujork poznat je po svojim svakodnevnim „instant“ jednominutnim venča-

UMETNOST

njima u gradskom bračnom birou. Goran Veljić koji već pet godina radi kao licencirani fotograf za venčanja, savremenik je i svedok sociološke i antropološke promene koju je ovom gradu bračna jednakost donela. „Sećam se tog prvog, a oblačnog dana, kada su sunčane naočare skrivale erupciju emocija i suza… Venčanje koje traje svega 60 sekundi naizgled je običan događaj, ali istovremeno i nešto sasvim neobično u ovom gradu. Međutim, intrigantna je etnologija koja se čita između redova naizgled prigodnih ceremonijalnih slikovnica i set pitanja koja nameće. Trenutak odnosno `snapshot` su uhvaćeni - zabeleženi pogledi i emocije koje de-

mistifikuju njihove aktere“. Zaista, za 60 sekundi koliko traje jedno venčanje, proleti i celi život. U svojim fotografijama, Veljić uspeva da iz svih tih života koji za 60 sekundi prolete pred matičarem zabeleži onaj najznačajniji – trenutak u kojem smo zaista svi jednaki. Kroz njegove snapshotove razmena bračnih zaveta, stavljanja burmi, prvog poljupca - emotivna oluja sa aktera prenosi se na posmatrača. Ali punctum ovih fotografija nije to uzbuđenje, već svest o tome da je (bračna) jednakost civilizacijska bitka koja još uvek nije osvojena, a u Srbiji je tek na svom začetku. PIŠE: LAZARA MARINKOVIĆ

41 _____

42 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Magazini za muškar P

Pitanje da li su savremena izdanja muških magazina namenjena strejt ili gej muškarcima samo po sebi je apsurdno. Jer ko bi danas, sa sigurnošću i preciznošću, mogao da povuče tako oštru i neumoljivu granicu između heteroseksualnih i homoseksualnih muškaraca? Jedan prelet preko dominantnih muških interesovanja poslednjih deset i više godina potvrđuje činjenicu da i jedne i druge najvećim delom zanimaju iste stvari. Strejt i gej muškarci svakodnevno se sreću u tržnim centrima, teretanama, kozmetičkim salonima, pomodnim mestima za noćne izlaske i dnevno poziranje, u autoperionicama, kod vulkanizera. Budući da svi imaju slične navike i slične ciljeve, pre bi se moglo reći da se ljudi danas najviše dele prema dubini džepa i da je to ta neka oštra granica. You can't sit with us i slični idiotizmi.. U Srbiji posebno omiljeni jer su i frustracije teže. Često se blebeće o toj nekoj, sasvim lažnoj, dilemi da li su prekrcate teretane poslednji bastion muškosti, igrališta za alfe željne dokazivanja ili gej hramovi? Biće da nisu ni jedno i drugo. Tu su muškarci, bez obzira na seksualnost, zajedno i teško da im, dok se samoprožderavaju gledajući se u ogledalu, pada na pamet da bilo šta brane ili dokazuju. Već sam jednom prilikom napisao da današnji strejt i gej muškarac nigde nisu bliži i sličniji jedan drugom nego u tom okršaju sa, žargonski rečeno, baš kao u mračnim blokovskim teretanama, okršaju sa gvožđurijom. Učinak tih napora nema veze sa sportom, pa samim tim ni sportskom etikom, ni bilo kavom tradicionalnom vrlinom. To je požudna, adrenalinska i na momente veoma mučna bitka za dobar izgled koji savremenom muškarcu, u skladu sa dominantnim estetskim obrascem, lakše otvara mnoga vrata. Od kancelarije do spavaće sobe. A muškarac nikada nije dalje od tradicionalno shvaćene muškosti kao kada je narcisoidan. Kada udovoljava tom porivu. Jer, ako se muškost, po tom anahronom šablonu, čita kao pregalaštvo, borbenost, zauzi-

manje za slabije, štićeništvo – u mikrouniverzumu jednog narcisa ne postoje čak ni reči za sve te osobine. A kamoli osobine same. Upućenost na sebe i preokupiranost sobom ne ostavljaju vremena tom tipu muškarca, što opet sa seksualnošću nikakve veze nema, da se bavi time. Na stranu to što on to ne želi. Sad, kako onda nazvati muške magazine čiji je veći deo posvećen ﬁtnesu i vorkautu –

KOLUMNA

rce… Gej ili strejt? magazinima za gej ili za strejt muškarce? Besmisleno je. A niko se još nije dosetio da napravi tu podelu u vrstama i načinu izvođenja vežbi. Slično je i sa modnim stranama koje su obavezni deo savremene muške štampe. Ok, tu još uvek postoji i ta ﬂoskula o takozvanoj gej estetici ali ja sam i tim povodom prilično sumnjičav. Modne strane kreirate s obzirom na tržište na kom poslujete i ﬁnansijski status svog prosečnog

čitaoca. Na tom osnovu vršite izbor. Širina ponude sprečava bilo kakvo stilsko zastranjivanje. Ovo je za alfa divljaka, a ovo je sa femkaste dečkiće iz kruga dvojke – tako nešto ne postoji. Aktuelne trendove mahom stvaraju gej muškarci za sve druge muškarce. Modna osvešćenost sredine koja je na jako niskom nivou, baš kao i količina smelosti – dovoljna je da svi izgledaju manje više isto. Vrlo je važno da se shvati koliko su se stvari promenile od onog trenutka kada su muškarci heteroseksualnog opredeljenja napravili, globalno pa i na Balkanu,iskorak u ono što je oduvek bilo smatran ekskluzivno ženskim domenom i ženskim igralištem. Reč je artificijelnom carstvu lepote. Dakle i mode i kozmetike i čitave industrije tela. Ja nikada neću biti sasvim siguran kada se to desilo, koji je to istorijski trenutak budući da je pre dvadesetog veka postojao dendizam, a mnogo pre dendizma moda vlasulja i šminke za muškarce baš kao i za žene. Na Balkanu se to lakše da odrediti. Što se, kolokvijalno rečeno, ozbiljnih tema tiče, mada modu smatram veoma ozbiljnom vrstom izražavanja i stvaranja a neozbiljan pristup telu, u teretani posebno, može da košta života, još je nesigurnije povući bilo kakvu granicu. Seriozni tekstovi angažuju intelekt i vrlo je sužen izbor tema kojima se može pristupiti na ovaj ili onaj način. Imate društvo kakvo imate, politiku isto tako, nauku, kulturu.... Playboy je, recimo magazin, koji svaka dva tri meseca analizira neki od fenomena vezanih za gej život i životni stil. A ne postoji časopis koji je gradio imidž i „brand philosophy“ na potenciranju muškosti kao što je to činio Playboy. Bilo koja vrsta prisilnog razvrstavanja magazina na ovaj način samo ograničava i nanosi štetu muškarcima. Kao i svaka predrasuda. Zašto bi gej muškarac, nasedajući na stereotip, propustio priliku da pročita intervju sa Čomskim u Esquire-u, esej Slavoja Žižeka u Playboy ili neki izvod iz filozofije Dipaka Čopre u Men's Healthu? PIŠE: NIKOLA MILIĆ

43 _____

44 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Zavet ćutanja? L

eptirovi moji, Ne mogu ni da zamislim koliko čeznete za mojim prisustvom. Zbilja vam dugujem to! Ne mogu vam opisati koliko mi nedostaju scena i, pre svega, vi – moji odani obožavatelji. Nažalost, nisam još uvek u situaciji da vam potvrdim kada ćemo se videti, te vam zato učestalo pišem i tim putem izražavam svoju naklonost, kao što i vi meni činite isto. Elem, najzad je nastupio period odmora odnosno bega od, često dosadnih, prosedea, prijema i ostalih društvenih obaveza, kome su u biti radujem. Tada me neverovatno čini srećnom kupovina krzna i šešira kojoj se prepuštam celim svojim bićem. Dodir meke dlake ili neobičan oblik ukrasa za glavu dovode me u ekstatično stanje nalik mladom tinejdžeru koji otkriva neverovatnu moć koitusa. Sa tim u vezi, baš me jedan šešir iznova podseti na to koliko uvek ponosno treba istaći svoje mišljenje i ne pristajati na ćutanje! Ne bi želela da me shvatite pogrešno, nisam nikakva moralizatorka i gnušam se takvih rezona, ali često sam se nalazila u neobičnim situacijama u kojima sam zbog britkog pera i oštrog jezika bivala cenzurisanom. To svakako ne znači da sam uvek bila u pravu, ali nikada nisam širila laži i obmane. Tako ću vam ovom prilikom prepričati jednu anegdotu koja na najbolji mogući način oslikava ljudsku glupost te potrebu za neistinom i manipulacijom, od čega moja revolucionarna priroda uvek naglo proključa! Tokom moje prve posete Velikoj Britaniji, pre koju deceniju, bila sam uvučena u skandal neviđenih razmera. Tih godina kružile su razne glasine o groﬁci Edvini Mountbaten. Poreklom iz bogate grofovske porodice, bila je bogata naslednica udata za lorda Luisa Mountbatena, poverenika i bliskog prijatelja (govorilo se i ljubavnika) kralja Edvarda VIII. Opisala bih je kao nesputanu, samosvesnu i hrabru ženu nekonvencionalnih vidika, potreba i navika, koja je, nažalost, upravo zbog toga bila prokazana kao

oličenje nemorala i sramota za britansku aristokratiju. Pripisivali su joj sve moguće poroke – kockanje, alkoholizam, seksualne perverzije svih vrsta pa čak i zanimanje za okultno. Međutim, uprkos svim tim govorkanjima, Edvina je bila hrabra i nije dopuštala da je takve gluposti ometaju u njenom joie de vivre. No, događaj koji ju je deﬁnitivno ocrnio do krajnjih granica jeste neobična i zabranjena afera u koju se upustila sa jednim, možete zamisliti, pevačem. U tom periodu, najveće zanimanje izazivali su nastupi izvesnog Leslija Hačinsona zvanog Hač, upeglanog boema vanrednog glasa i egzotičnog izgleda - dotični je bio crnac. Njegova pojavnost izazivala je različite reakcije ali nije znatno uticala na povoljan razvoj njegove karijere. Bilo kako bilo, opijena zvucima neverovatne muzike koju je proizvodio skupa sa svojim bendom noćna svita padala bi u ekstatično stanje svakim Hačovim performansom. Groﬁca je, poput moje malenkost, jako volela noćne avanture, te onog momenta kada je čula za Hača odlučila je da napravi ludu zabavu u svojoj vili neovisno protivljenju njenog supruga. Upravo tu počinje priča u koju neminovno ja bivam upletena, vrlo brzo biće vam jasno zašto.

KOLUMNA Nalik većini posh žurova na kojim sam prisustvovala, veče je proticalo sporo, čak ni predivan francuski šampanj nije mi bio od koristi. Iako Edvinu nisam poznavala, na listi zvanica našla sam se preko jednog zajedničkog prijatelja. Gotovo celo veče je bila izuzetno decentna i fokusirana, obuzeta sitnim razgovorima sa svakim od gostiju pojedinačno. Zaista se trudila da ostavi što bolji utisak, ali onog momenta kada se Hač pojavio grofica kao da se pretvorila u nekakvu gorostasnu ptičurinu željnu semena i ljubavne igre! Kako bi mu skrenula pažnju, zgrabila je sirotog Freda Astera za ruku, čvrsto ga prigrlila zadavši mu ritam najluđe akrobatske vežbe. Iako vrsan plesač, zbunjeni Fred je jedva sustizao razbludelu groficu te je prizor postajao sve smešniji i smešniji. Dok su ostali gosti bili šokirani, ja sam uživala u toj predstavi dok nisam odlučila da se i sama pridružim primitivnom plesu. Ubrzo zatim, Edvina se poput neke mačke dovijala do Hača, nežno ga ugrizla za vrat i povela sa sobom u drugu prostoriju naočigled celokupnog auditorijuma. Ostatak večeri proveli smo na drugom kraju Londona u jednom teatru gde smo se silno zabavljali svi skupa. Posebno sam bila srećna zbog grofičine i pevačeve evidentne sreće, ali i zbog tog magičnog susreta dva suluda senzibiliteta (moje malenkosti i Edvine). Sutradan po svim londonskim kuloarima govorilo se isključivo o toj žurci odnosno o aferi grofice Mountbaten sa crnim pevačem. Bio je to strahovito veliki skandal, a kako ne podnosim nepravdu odlučila sam da se oglasim u javnosti pismom kojim bih jednom za svagda zatvorila

usta svim dušebrižnicima i, dapače, stala u odbranu te sirote žene. Onog momenta kada je pismo bilo objavljeno na vrata moje vile došla je zvanična depeša od kraljevske porodice kojom mi je naređeno da se povučem na neko vreme iz javnog života i ni po koju cenu govorim bilo šta o Edvini. Preneražena takvim ucenjivanjem odlučila sam da se istog momenta zaputim u Bakingemsku palatu ne bi li izrazila svoje nezadovoljstvo razvojem situacije. Danima nisam uspevala da doprem do kraljevske porodice, čak sam i ogradu preskakala (zamislite koliko čarapa mi je puklo!). Svaki pokušaj komunikacije sa novinarima bio je onemogućen iz nepoznatih razloga, a čak sam bila praćena, a u neke klubove i restorane mi je bio zabranjen ulaz. Razumljivo, u tako neprijateljski naelektrisnoj atmosferi nisam mogla da se opustim posebno zato što mi je uskraćeno elementarno pravo na slobodu mišljenja, što me dovodi do ludila. Pokušala sam da pronađem Edvinu i ponudim joj da boravi u mom kaštelu na jugu Poljske dok ne odluči šta joj je činiti, ali ona je već otišla u nepoznatom pravcu i, ako mi verujete, niko joj nije mogao ući u trag gotovo tri meseca. Sama, poražena i nesretno zaljubljena otisla se samo sa posadom na dugo krstarenje okeanom svojom jahtom Kristina. Iako sam bila znatno mlađa od Edvine zbilja sam je razumela. Bila je žena izvan svog vremena, bez trunke stida je iskazivala vlastite strasti – naprosto je volela život i volela je da bude voljena. Poslednje, ali možda i jedine, istinske trenutke sreće pred kraj svog života u zagrljaju indijskog premijera Nehrua. Nažalost, vremenom smo izgubile kontakt sve dok se nisam ponovo vratila u Britaniju kada je groﬁca bila na samrti. Moje iskustvo mi je konstantno ukazivalo na to da konzervativno oko uvek vidi više nego što jeste. Ogrezla u tradicionalizmu, proceduralnosti i pravilima, elita je sklona predrasudama, osudi i, najgore od svega, laži. Zapravo, manipulacija i cenzura njena su glavna oruđa. Svesno se oglušujem o takve mehanizme, prezirem duple standarde i insistiram na borbi za slobodu govora i slobodu mišljenja! Sigurna sam da ste do sada shvatili ko je vaša Markiza, nepokolebljiva Amazonka u uniformi koju voli da menja! Zato se uvek borite za svoje stavove, budite ponosni, iskreni i srditi! PIŠE: MARKIZA DE SADA

45 _____

46 _____

OPTIMIST METODOLOGIJA: Kada govorimo o proizvodima za negu lica i tela koristio sam sledeće kategorije selekcije: Ambalaža – proizvodi koji sadrže supstance koje imaju efekat na poboljšanje kvaliteta kože moraju biti upakovane u ambalaži koja ne propušta svetlost i koja minimalizuje prisustvo vazduha. UV faktor – glavni uzročnik prevremenog starenja kože su oštećenja koja nastaju usled izlaganja suncu. Svaki proizvod za dnevnu negu mora da sadrži UV ﬁltere i to ne manje of 30 SPF. Aktivne supstance – aktivne supstance možemo podeliti u četiri kategorije: jedinjenja svojstvena koži, antioksidansi, ćeliski komunikatori, umirujuća jedinjenja. U idealnim okolnostima posmatrali bi i koncetracije aktivnih jedinjenja ali ove informacije nisu uvek lako dostupne. Samo proizvodi koji zadovoljavaju sve kategorije mogu biti ocenjeni kao izvrsni.

www.optimist.rs Oceni ugostiteljskog objekta treba pristupiti sa nekoliko strana: Pitanje kvaliteta hrane se delimično svodi na individualni ukus, ali hrana mora biti sveža i pripremljena od kvalitetnih namernica te da u smislu termičke obrade i slaganja osnovnih ukusa odgovara opšte prihvaćenim standardima a ponuda mora ogovarati ceni. Usluga često igra jednaku ulogu kao i kvalitet hrane i pića. Konobar mora da ima blagonaklon, prijatan i pozitivan odnos te je dobro da izlazi u susret zahtevima potrošača. Mora biti informisan u svakom trenutku o sastavu jela i pića pa i metodu pripreme. Enterijer je kriterijum sa kojim se dosta može kockati, ali pored toga da li je objekat lep ili nije važniju ulogu igraju tehnički detalji, na primer da li ima pristup osobama sa invaliditetom, da li je toalet jasno obeležen, pitanje ventilacije, kao i širenja mirisa iz kuhinje. UREĐUJE: MLADEN ANTONIJEVIĆ PRILJEVA

U ovom izdanju ocenićemo brend Shiseido i Future solution LX protective day cream

Shiseido: Apsurdno visoke cene hiseido je najstarija japanska kozmetička kuća koja se u Evropi i na zapadu prodaje preko 40 godina. Kod nas je, ponovo, iz nepoznatih razloga postala brend koji se najčešće citira kada govorimo o visoko kvalitetnim proizvodima za negu lica i tela ali, kako je to slučaj i sa drugim brendovima, izostaje jasno objašnjenje zašto je to tako. Odgovor naravno lezi u interesantnom marketingu koji je minimalan ali vas onda zalepe sa terminima kako sto su bioregeneracija, kao da postoji neka nebiološka regeneracija... Potom, možemo zateći „stručne“ termine kako sto su optim a l n a - b a l a n s i ra j u ć a mreža ili deacti-complex. Ovi termini nisu opšte poznati niti dermatološki ustanovljeni, bar ne u obliku koji se navodi ovde, što onda znači da sama kompanija ima obavezu da prezentuje studije o sistemima, matricama, transporterima ili drugim revolucionarnim dostignućima koje plasira, što naravno, uvek izostaje. Sam brend poseduje dosta proizvoda koji imaju izuzetnu UV zaštitu, ali ne poseduje adekvatnu negu za problematičnu kožu niti eﬁkasne proizvode za izbe-

ljivanje kože bez obzira na njihove tvrdnje. Šta više, kada govorimo o ključnim jedinjenjima koji pomažu našoj koži kako što su antioksidansi, ćelijski komunikatori ili reparirajuća jedinjenja na osnovu kojih možemo pouzdano da tvrdimo da mogu uticati na kvalitet naše kože, čini se, da ih Shiseido stalno previđa. Cene ovih proizvoda su često na nivou apsurda, jer cena ne odgovara sastavu, niti postoji sastav koji može opravdati cenu od par stotina evra pa čak i da jesu razvili neku svoju revolucionarnu tehnologiju. Papazjanija od ovog brenda se ogleda u prisutnosti masažnih krema pošto Shiseido zagovara redovno masiranje kože lica što bi trebalo da rezultira jačanjem tonusa mišića i time pozitivno uticalo na strukturu lica. Ovo je apsolutno netačno i naučno u potpunosti opovrgnuto, šta više, redovna masaža može pomoći u prevremenom stvaranju bora. Kao odličan primer stanja u kome se nalazi ovaj brend reprezentuje dnevna krema pod nazivom Future solution LX protective day cream. Ova formula sadrži kvalitetnu UV zaštitu, ali ako

LIFESTYLE pogledamo osnove formule pronalazimo da je većinski deo sastava voda, silikon, spliteri, zgušnjivači i nešto malo alkohola te da jedinjenja o kojim stalno pričamo izostaju ili ih ima malo. Pravi

šok nastaje kada saznamo da se cene ove dnevne kreme kreću od 200-300 evra. Stoga ovu kremu ne možemo preporučiti, a Shiseido kao brend nikada ne bi bio naš izbor.

Ovaj put ocenićemo ugostiteljski objekat “Od usta do usta” koji se nalazi u ulici Braće Nedića 7 u Beogradu.

Standardni bistro sa odgovarajućim cenama

Par stvari treba razjasniti kada govorimo o restoranu "Od usta do usta", najpre ovo nije pop-up restoran jer se suviše dugo zadržava na jednoj lokaciji, niti je anti-restoran kao što neki misle jer ima sve karakteristike klasičnog restorana, niti je „fair price“ ali verovatno jeste „value for the price“ i najbitnije, ovo nije organski restoran kako se to na njihovoj Facebook stranici indirektno navodi jer jedino Ministarstvo poljoprivrede izdaje sertifikat iz organske hrane koji podjednako važi za primarne (namirnice) i sekundarne proizvode. To što se namirnice nabavljaju sa Kalenić pijace nije garant ničemu. E sada šta ovaj restoran zaista jeste? Ako posmatramo ovaj restoran iz perspektive menija možemo ga okarakterisati kao tipičan zapadno evropski bistro sa fokusom na italijansku i francusku kuhinju, naravno u svedenom i lokalizovanom obliku. Sam meni je logički podeljen u nekoliko standardnih grupa, doručak, predjela, glavna jela i dezerte. Iako jela u meniju imaju svoje (fensi) zapadno evropske nazive u sustini to su jednostavne ali vrlo ukusne i primamljive recepture. Ovde bi izdvojio fart flambe, tanko razvijeno francusko testo za picu koje se filuje u dve varijante, sa komadićima dimljene slanine, prazilukom i mešavinom pavlake i milerama ili „vegetarijanska varijanta“ sa čeri paradajzom, crvenim lukom i sirom. Ova „pica“ se sprema kratko i na visokoj temperaturi što, između ostalog, ovom jelu daje odličnu strukturu i šmek. Takođe domaće raviole sa belim sosom su zaista dobre, gde se lepo vidi razlika u industrijskoj i ručno pravljenoj pasti. Ovo je blago i ukusno jelo koje ce prijati mnogima, mada je za moj ukus porcija zaista mala. Musaka od patlidžana i paradajza sa sirom je zaista izvrsna, dok sa karijem sa menija nešto nije u redu, sam sos je preredak, više kao neka kari supa, ne oseća se kokosovo mleko, a tikka masala je neprimetna osim samog jakog ukusa karija. Slatkiši su standardi, ništa posebno.

Cena proizvoda u ovom restoranu je nešto što se stalno navodi kao pozitivna odrednica a ja ću pokušati da dokažem kako su cene apsolutno realne. Naime, pileći wrapper koji košta par stotina dinara, na prvi pogled se čini jetinijim nego bilo gde drugde jer se cene istog kreću od 600-800 dinara. Wrapper se u ovom restoranu služi samostalno, to znači da dobijete urolanu tortilju sa piletinom, salatom i sosom, bez dodataka sa stane kao što su pomfrit, pohovani luk i obično dva dodatna sosa, cak i sama tortilja se razlikuje po sastavu, ne sadrži sir, slaninu ili druge dodatke. Tako da, kada bi na Wrapper Od usta do usta dodali još sadržaja i priloga, cena bi bila ista, a možda i veća nego na drugim mestima. Meso sa grilovanim povrćem je preko hiljadu dinara tako da tu nema ništa „fair price“, a slatkiši su oko 300 dinara što je isto kao bilo gde u gradu. Ovo mesto izdvaja mirna i opuštena atmosfera, nekada toliko opuštena da mora da se baš potrudite da vam neko promeni pikslu i počisti sto ali restoran se trudi da uvodi i prateći program kao što su svirke, izložbe, književne večeri ili promocije vina, što je novina i vrlo osvežavajuće. Sve u svemu ovo je standardni bistro, pa je jelovnik u tom stilu te ne očekujte od kuvara virtuozne postupke, hrana je zaista dobra a cene odgovaraju sadržaju.

47 _____

48 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Film: Ljubav je čudna stvar

Spremno to ljudi priznavali ili ne, svakome je svako malo potreban iskren i osnovan povod za ponos. Zapravo, za ponos i diku. Tako, recimo, i queer sinema odeljku, dobrim svojim delom mahom zarobljenom u teško premostivoj stupici amaterizma, puke upotrebljivosti, zanatske nedostatnosti i ponajčešće dobrovoljne autogetoizacije, svako malo zatreba pojas za spasavanje u vidu kvalitetnog filma na LGBT teme, filma koji će, zahvaljajući umešnosti i iskustvu (pa i osećaju za sveopštu meru) svojih autora, uspevaju da iskorače i ka široj, i po pitanjima filmske pismenosti možda i zahtevnijoj publici, ne nužno po automatizmu naklonjenoj takvoj vrsti sadržaja (ili nadražaja). Pre nekoliko godina to je bio izvanredni Vikend, a ove, 2014. godine to bi, po svoj prilici, mogao da bude Ljubav je čudna stvar (izvorno – Love is Strange), iza koga u producentsko-scenarističko-rediteljskom smislu stoji Ira Sachs, zaslužan i za prošlogodišnjeg pretedenta na tu neporecivo laskavu titulu – vrlo dobru i vešto sročenu dramu neprolazne krize identiteta nazvanu Keep the Lights on. Kada ova broj Optimista krene put štampe i u naše bioskope će stići ovo novo Sachsovo ostvarenje, i tada ćemo moći da u miru odmerimo opravdanost svojih dana ili težinu vlastitih ishitrenih procena i utvrdimo kakav nam je to kino-dar doneo kraj avgusta.

Pošto se, dakle, film u trenutku kada nastaje ovaj tekst još ne da javno pogledati, hajde da vidimo šta je to što daje za pravo optimističnim procenama. Kao prvo, tu je pominjani Ira Sachs, koji je nekoliko puta jasno i glasno pokazao svoju veštinu, čak i u slučaju intrigantnih i filmski vrednih naslova u kojima queer motivi ne dominiraju, kao što je to bila izvrsna mu drama Forty Shades of Blue pre desetak godina. Dakle, imamo iskusnog i potvrđenog reditelja-scenaristu, a tu je ovog puta i ambiciozna glumačka podela (Alfred Molina, John Lithgow, Marisa Tomei, Cheyenne Jackson...). Na planu zapleta Ljubav je čudna stvar počiva na parafrazi čuvenog filmskog klasika Make Way For Tomorrow (1937) – nakon četiri decenije duge i skladne romanse, gej par odlučuje da se venča, ali ubrzo jedan od njih izgubi posao, nakon čega bivaju prinuđeni na neželjene i atipične cimersko-podstanarske izbore. Na osnovu gore iznetog brzo postaje jasno da osim tog polaznog narativnog citata Sachs i ekipa kreću u pravcu diskretne komedije naravi i priče o nevoljama koje se zgode kada fatum ukrsti staze nekompatibilnih i ne nužno vođenih tolerancijom i empatijom prema neznancima. Srećnici koji su imali prilike da pogledaju film o kome ovde u načelu i, nadajmo se, ne previše apstraktno govorimo, navode Sachsovo umeće da polaznu potku priče osavremeni, obogati melanžom suptilno iznesene društvene an-

FILM gažovanosti, uz to osnažujući osnove tako postavljene priče nostalgičnim tonovima i inteligentnijim humorom. U prikazu za Sound on Sight tamošnji recenzent ukazuje i na mladalačku poletnost glume Alfreda Moline (ovo je fin povod da podsetimo na njegovu bravuroznu kreaciju u queer klasiku – filmu Prick up Your Ears Stephena Frearsa), ali i zamera na olako potenciranom motivu bigotizma i priči opterećenoj rukavcima, epizodnim likovima, što u izvesnoj meri sputava melodramu iz srži filma da se razmahne u punom obimu, a što je to bio slučaj sa narečenim ostvarenjem Make Way for Tomorrow.

Ipak, lako se može desiti da manje verziranim gledaocima pomenute zamerke i manjkavosti (koje to možda i zbilja jesu, a možda su i odraz decidiranog ličnog ukusa) ni najmanje ne zasmetaju, jer već na osnovu dostupnih informacija i postojećeg uzorka da se izreći sud da je reč o artikulisanom ostvarenju, koje deluje privlačno i vredno bioskopskog hadžiluka i mimo pozicije koje već sada zauzima i koje će tek izboriti unutar queer sinema zabata, kao i mimo poređenja sa više puta potenciranim remek-delom kao nadahnućem iz istorije ﬁlma. PIŠE: ZORAN JANKOVIĆ

Zajednički intervju: John Lithgow i Alfred Molina John Lithgow i Alfred Molina koji su nam prikazali svoje odlične glumačke sposobnosti u filmu "Ljubav je čudna stvar", pokazali su u ovom intervjuu da njihova privrženost jedan drugom, nije vezana samo za filmsko platno. U ulozi Bena (Lithgow) i Georga (Molina), ova dvojica predstavljaju stari gej par koji posle šanse da se konačno venča posle 39 godina veze, upada u finansijske probleme kada George izgubi posao u katoličkoj privatnoj školi, kada se raširi priča o njihovom venčanju. To se razvija u nijansirani, prelepi portret ne samo njihove ljubavi nego i ljubavi prijatelja i članova porodice. Zašto nam ne ispričate kako ste se uključili u ovaj projekat? Alfred Molina: Scenario su mi poslali moji agenti, koji takođe predstavljaju Ira Sachsa. Rekli su: "Imamo scenario i mislimo da je idealan za tebe". Pročitao sam ga i veoma mi se svideo. Stigao sam do 20. strane i već sam ih zvao sa željom da se uključim u projekat. I onda, kao što se često dešava sa nezavisnim filmovima, naišao sam na tišinu. Nedeljama nisam čuo ništa od njih, pa sam pomislio: " Pa dobro, možda nisu skupili dovoljno novca," što se stalno dešava sa nezavisnim filmovima. Ali posle nedelju dana Ira me je pozvao i rekao da su skupili novac i da je John Lithgow zainteresovan za drugu glavnu ulogu. Johna sam godinama poznavao, prijatelji smo, tako da me je to odmah ubedilo. Mislim da je činjenica to što smo prijatelji jako pomogla. Osećali smo se veoma opušteno. Tako da smo se puno zabavljali radeći zajedno na filmu. Da li ste na Sundace festivalu prvi put gledali film sa publikom? AM: Da. Prvi put sa publikom, i prvi put da sam odgledao završenu verziju. Pre oko dve nedelje, odgledao sam nemontiranu verziju. Film nije bio dovršen, sedeo sam sam, tako da sam gledao sa

veoma subjektivne tačke gledišta. Ali sinoć, gledajući sa publikom, iznenada sam shvatio kako je divan i koliko je duhovit. Zastupljen je odličan humor, što je veoma bitno. Kada ga gledaš sam, to ne ceniš. Bilo je fenomenalno. Publika je bila veoma saosećajna i topla, i zaista to je ono što se ovde dešava. Sundace je okruženje puno dobrodošlice. Ira je ovde redovan godinama. Kada sam gledao film sedeo sam pored gej para koji je sigurno bio u 70-im godinama. Držali su se za ruke sa suzama u očima, što je bilo veoma, veoma divno. John Lithgow: Mi smo to iskusili iznova i iznova. Da li si čuo onog čoveka koji je posle premijere pričao koliko mu ovaj film znači? Da li je on možda jedan od te dvojice? Ne, to je zapravo jedan drugi par! Ali su i oni bili divni. JL: Upoznali smo ih na žurci posle filma i oni imaju isto iskustvo. Zajedno su već 31 godinu. AM: Veoma je zadovoljavajuće kada se to desi. Ne možete često videti opise takvih likova. I oni predstavljaju ljude koji su očigledno uzbuđeni da se vide na ekranima, posebno ako je film tako dobar. JL: Znaš, prvobitna lokacija ovog filma, stan koji

49 _____

50 _____

OPTIMIST Alfred i ja gubimo, to je stan u mestu Jackson Heights, Queens koji pripada gej paru starom oko 70 godina, koji je bilo zajedno svih ovih godina. Veliki fanovi pozorišta. Gledali su i mene i Alfreda na sceni. Doneli su nam da potpišemo programe predstava. AM: Doneli su kartu za predstavu u kojoj je John glumio... JL: Iz 1973! AM: Nije ni mogao da se seti da je uopšte glumio u toj predstavi! JL: Živeli su tihim i neupadljivim životom. Pretpostavljam da se su venčali. Ali ne znam da li jesu ili nisu... AM: Nisam siguran. JL: Ali oni predstavljaju Bena i Georga. AM: Bilo je fantastično. Hajde da se vratimo malo unazad... Radoznao sam da saznam kako ste se vas dvojica upoznali. AM: Zapravo, ja ne mogu da se setim. JL: Ja definitivno mogu. AM: Da li je to bilo negde iza scene? JL: Bilo je na crvenom tepihu Tony nagrada. AM: Tako je. JL: Te godine smo obojica radili u pozorištu. Bili smo u redu na ulazu, rukovali smo se i zagrlili. Mislim da smo bili na nekoliko svečanosti i na nekoliko dešavanja u dobrotvorne svrhe. Ali, izgubili smo veoma dragu zajedničku prijateljicu, glumicu Ileen Getz, obojica smo bili u čekaonici bolnice u kojoj je bila smeštena, nekoliko dana pre njene smrti. Ali nismo se baš dobro znali upuštajući se u ovo. AM: Dovoljno da mu mahnem u prepunom restoranu: "Hej, John!" JL: Ali, znali smo da će film biti odličan. Zato što smo se svideli jedan drugom. Ali sada volimo jedan drugog. AM: Zapanjujuće koliko je to korisno. Ljudi su mi postavljali to pitanje ceo dan, i ja im kažem je to već pola posla, u svakom slučaju. Glumci moraju da stvore vrstu trenutne intimnosti, i moraju to nadoknaditi do izvesnog obima. Ne možeš nekoga da upoznaš veoma dobro tokom nekoliko dana ili nedelja. Moraš da stvoriš tu intimnost, zato glumci znaju stalno da odaju tajne jedan drugom. Isto je kao u filmu "Stranci u vozu". Prečica da upoznaš nekoga, kao na primer, "Imao sam aferu sa tvojom rođakom." JL: Nikada nisam rekao tako nešto! AM: Samo se šalim, ali znaš o čemu pričam. Ali,

www.optimist.rs

kada postoji prijateljstvo, ne moraš da brineš o tome. To se jednostavno desi. I to je veoma olakšalo posao. Ali valjda ne mogu da pričam u Johnovo ime... JL: Mislim da ne mogu da se setim da sam ikada imao takvo iskustvo, da se tako slažem sa drugim glumcem u dve glavne uloge koje stvaraju centralnu vezu filma. I bog zna da sam imao odlične veze sa raznim glumcima. Ali ova je bila posebna. Ali se razvila u poslednjih 48 sati. Shvativši da film stvarno dopire do ljudi. AM: Možemo se toliko zabaviti i uživati u filmu koji niko neće ni videti. Bog zna da nam se to obojici desilo. JL: U tom slučaju bismo okrivili i mrzeli jedan drugog. Sigurno se ne bi smo bili toliko opušteni. Naravno, to ste preneli i na filmsko platno. Prisnost između vaših likova je izvanredna. Ona scena u baru na kraju filma me je zbunila... JL: Snimili smo tu scenu pretposlednjeg dana snimanja. Bilo je predivno jer smo nagomilali predivnu i kritičnu masu iskustva. Imao sam samo 16 dana snimanja, tako da je to bilo 15. dan. I do tada sam se jedno deset puta zbog Freda upiškio od smeha. On je veoma zabavan čovek. Kada je pričao viceve morao sam da mu kažem da prestane da ne bih povratio. AM: To možeš da razumeš na dva načina... JL: I u tim trenucima sam mu rekao da moramo

INTERVJU

naći način da to uključimo u našu vezu. Moramo videti koliku radost i koliki humor oni dele. I jesmo, u toj sceni. To je presmešna scena. JL: Presmešna je i veoma istinita. Ako možete malo da pričate o radu sa Irom, i šta cenite kod njega kao reditelja. AM: Strefilo me je sinoć kada sam gledao film, jer nisam to cenio kada sam ga po prvi put gledao jer sam tada razmišljao: "Gde sam zeznuo?" JL: Ili: "Da li sam se stvarno toliko ugojiio?" AM: "Da li imam toliki podbradak?" JL: "Da li sam stvarno toliko oćelavio? Kosa mi je bela... mislio sam da je siva!" AM: Ali sinoć, zato što je tu bila publika, iznenada sam shvatio tajming. Irin osećaj za tajming i podešavanje brzine i način na koji on... JL: Održava. AM: Predivno je. Obojica ste glumili LGBT likove, obojica u sredinom 1980. godine. John u filmu "The World According To Garp" i Alfred u filmu "Prick Up Your Ears," fenomenalni filmovi. Ali sada, posle jedno 30 godina, glumite LGBT likove koji žive u toliko naprednijem svetu od likova u ovim filmovima. Mislim, Ben i George su u braku. I pretpostavljam da vas u intervjuima, barem se nadam, nisu pitali: "Kako je bilo ljubiti jedan drugog," i tako dalje.

JL: Apsolutno. AM: Da, apsolutno. Zato što je "Prick Up Your Ears" snimljen 1985. i bio je jedan od dva velika, ogromna filma sa gej temom, oba filma od istog režisera, što je dovoljno čudno. Stephen Frears. AM: Da, "Prick Up Your Ears" i "My Beautiful Laundrette." Postojala je opsednutost seksom koga, ako ste pogledali filmove, nije bilo puno. Više ga ima u "My Beautiful Laundrette" zato što su glavni likovi mladi ljudi. U "Prick Up Your Ears" ima ljubljenja, grljenja. Nema ničeg ekstremnog. Ali opsesija time! Tada su svi bili okupirani pitanjima: "Kako je biti strejt glumac u gej ulozi?" Kao da postoji rizik da se inficiraš. JL: Tačno tako. Ispričaću ti jednu fenomenalnu priču koje sam se danas setio. Nikome ovo nisam ispričao iz poštovanja prema mom dobrom prijatelju Jeffu Goldblumu. Dobio sam ponudu da glumim u filmu "The Fly" i odbio sam. Nekoliko meseci pre toga dobio sam ponudu da glumim u adaptaciji gej predstave,"As If", koja je govorila o prvom procvatu AIDS krize. Ipak na kraju je nisam odradio jer nije bila dostupna. Ali moj agent je hteo da odradim "The Fly", ali ja to nisam želeo. Samo što sam završio sa jednim projektom, bio sam iscrpljen i priča je bila toliko grozna. Rekao sam svom agentu da jednostavno ne želim da glumim nešto tako groteskno. A on je rekao: "Dozvoli mi da ti kažem da mi je radije da glumiš mušicu nego homoseksualca." To je bilo 1986. godine! Da li možeš da zamisliš? AM: Zbog preokupacije onda oko strejt glumaca koji glume gej uloge ili što bi bio mušica radije nego homoseksualac. To je sve bila šifra za tu AIDS krizu. Ako si gej, bio si opasan. Čak i na setu filma "Prick Up Your Ears," postoji scena gde me Gary Oldman vodi u svoj stan i počinje da se ljubi sa kompletnim strancem. Rekao mi je: "Poljubi ga." To ga je uzbuđivalo, hteo je da nas vidi kako se ljubimo. I počeli smo da se ljubimo, čak i tada - jer je glumac koji je glumio tog stranca bio, jeste gej- članovi filmske ekipe su me pitali: "Da li se plašiš scene u kojoj se ljubiš sa njim?" Kao da će me na neki način preneti. I to je velika promena. Još uvek se sećam tih dana a sada... Nijedan ozbiljan novinar te neće pitati: "Ti si strejt glumac, kako je bilo glumiti gej osobu?" To bi bilo isto kao pitati gej glumca da li može podneti da bude strejt. To je smešno. RAZGOVARAO: PETER KNEGT | INDIEWIRE

51 _____

52 _____

OPTIMIST www.optimist.rs

Potraga za ovosezonskim izuzetkom koji ionako i ponajpre potvrđuje pravilo možda je i sa golemim uspehom okončana; naime, kako je očigledno da je queer književnosti ili književnosti u kojoj queer motivi i likovi igraju značajnu ulogu sramotno i nedopustivo malo zastupljena u ponudi ovdašnjih izdavača, svako zgodno i pažnje i vremena vredno izdanje dođe upravo kao taj izuzetak koji potvrđuje pravilo. Međutim, mimo priče o izuzetku i pravilu, daleko važnija je stavka sud da je Cena soli (objavio Samizdat B92, preveli Ivan Radosavljević i Aleksandra Rašić), posmatrana, naravno, i izvan okvira queer/LGBT književnosti, vrhunsko delo vrhunskog pisca. Patriša Hajsmit je široj publici (ako tako nešto još uvek postoji!) svakako najpoznatija po serijalu romana o Tomu Ripliju, te po romanima Sovin huk i Editin dnevnik, kao i po činjenici da je veliki Hičkok po jednom od njenih romana sročio svoj nezaboravni klasik Stranci u vozu, a Cena soli je zlata vredna prilika da je ovdašnje čitateljstvo, nezavisno od seksualnih i ideoloških preferenci, upozna ovu autorku i po njenom od njenih atipičnih, ali zato ništa manje uspelih dela. Cena soli (prvobitno poznata pod nazivom Carol, pod kojim je po prvi put objavljena još zaista

davne 1952. godine) primer je i svesno narativno svedene, a zaista efektne i upečatljive priče, što je u potpunosti zasluga osebujnog i autentničnog pripovedačkog dara Patriše Hajsmit, kao nepobitne činjenice koja je pratila njen rad čitavim tokom uzbudljive, uspešne i bogate spisateljske karijere, i njenog umeća da u tim ciljano minimalizovanim okvirima u prvi plan gurne emotivnu ravnu priče koju nastoji da ispripoveda. Dakle, na nivou zapleta Cena soli je ljubavna priča bez mnogo nepoznatih, Patriša Hajsmit na stranicama ovog romana tka povest o genezi jedne silovite i silno proživljene ljubavi između Tereze, privremene prodavačice u robnoj kući, i Kerol, domaćice čiji brak titra na samoj ivici raspada. Slično i u romanima čiji je junak Tom Ripli, kao u drugim delima koji se u većoj ili manjoj meri oslanjaju na matricu i konvencije kriminalističkog žanra, Patriša Hajsmit u posve drugačije intoniranoj Ceni soli u odnosu na puku faktograﬁju (ko-gde-šta-kako...) prednost daje podrobnoj potrazi za najpreciznijim i najrečitijim odgovorom na pitanje „zašto“. Cena soli stoga biva superiorni ljubavni roman, obogaćen i brojnim drugim implikacijama i značenjima. Budući da govori o tada proskribovanoj damsko-damskoj ljubavi, Cena soli je dragocen artefakt kada se povede reč o evoluciji queer identiteta i njihovoj emancipaciji unutar i uprkos strogo kodiranim i represivnim društvima, ali Hajsmit govori i dosta toga intrigantnog o istoriji privatnih života toga doba i nužnosti prevazilaženje pritajenih, ali uvreženih klasnih ograničenja. Cena soli u sebi miri dosta toga donekle i oprečnog, stoga na stranicama ovog romana skladno bitišu provokativnost teme i elegancija izraza, suptilnost i odvažnost, svedenost i polivalentnost, predanost tananim emocijama i ukorenjenost u stvarnosnom, motivi borbe i melanholične spremnosti na velike gubitke i žrtve, te ostaje nam samo da se nadamo da će skora ﬁlmska adaptacija (u kojoj uloge tumače Cate Blanchett i Rooney Mara) uspeti da isprati sve nivoe i možda i prikrivene dimenzije ovog sjajnog štiva, koje, eto, tek sada niko ne bi smeo da (pod ovim ili onim izgovorom) da zaobiđe. Jer zbilja – koliko još zbilja izvanrednih queer knjiških dela iz pera potvrđenih i značajnih autora vrhunskog dara bilo ko od nas može da navede? PIŠE: ZORAN JANKOVIĆ

KNJIŽEVNOST

ragan Karolić je rođen 1960. godine u Beogradu gde je i započeo studije ﬂaute, pevanja i klavira. Voleo je samo klasičnu muziku, a relativno brzo je otkrio svoje aﬁnitete prema ranoj muzici što ga je ohrabrilo da nastavi svoje muzičko usavršavanje u Rimu, Beču i Londonu. Početkom 90-tih Dragan Karolić napušta zemlju i odlazi da živi i radi u Nemačkoj. Učestvovao je na brojnim koncertima širom sveta, gostovao je na radiju i televiziji, a izdao je tuce muzičkih albuma. Nedavno je na srpskom jeziku izašla i njegova autobiografska knjiga „Memoari jednog gay-muzičara“. Ovako napisano život Dragana Karolića deluje kao bajka. Čitajući njegove memoarske zapise, slušajući njega koji progovara iz srca, prateći ga kroz detinjstvo, odrastanje i sazrevanje, upijajući stvarne slike i likove koje nam autor tako plastično i zanimljivo oslikava ne možemo da ne osetimo horor elemente u ovoj, naizgled, bajkovitoj priči. Ili da je čitamo kao knjigu strave, kao predgovor onome u čemu mi sada živimo. Dragan Karolić je homoseksualac rođen u zemlji gde je istopolni seks bio krivično delo, nešto sasvim ružno i neprihvatljivo sa stanovišta patrijarhalne tradicije koja je, uprkos komunizmu, i dalje bila vladajuća religija među građanstvom i radništvom. Želeo je da se bavi klasičnom

muzikom u vreme kada je Lepa Lukić već osvajala tržište, a Lepa Brena kupila kartu u jednom pravcu za Veliki grad. Rođen je u tradicionalnoj srpskoj prosto-proširenoj porodici, majka mu je bila krojačica, a otac službenik. Kada je Dragan izrazio želju da upiše muzičku školu, njegov otac ga je upisao u brodarsku školu. Kada je Dragan izrazio želju da od roditelja dobije klavir oni su mu kupili čamac. On kaže da su mu u životu najvažnije tri stvari: muzika (klasična), seks (sa muškarcima) i novac, a morao je da živi u zemlji gde je reč 'Ceca' sinonim za reč 'muzika', gde je bilo kakav seks nešto sramotno, a svaka veća količina novca smrdi. Ipak, on je nekako uspeo da se izbori za svoj integritet i za ono što voli. Simpatične su njegove gej šeme i avanture koje opisuje u autobiograﬁji. Prosto je neverovatno da se sve to događa u vremenu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih i da glavni protagonista autobiograﬁje ne koristi Romeo i Grindr za pronalaženje partnera. Možda bi mi zvučalo i kao hvalisanje ili preterivanje da nisam ranije pročitao „Staklenac“ Uroša Filipovića koji opisuje događaje manje-više u istom periodu i u istoj zemlji. Iz današnje perspektive je veoma interesantno koja je količina slobodnog gej seksa bila u opticaju u ovoj komunističkoj diktaturi. Možda bi bilo manje čudno kada bi taj period smestili između spota Olivera Mandića obučenog i našminkanog kao žena i Milana Mladenovića koji je nastupao našminkan. Psi su lajali, a Filipovići i Karolići karali! Ljudi posmatraju evoluciju i sazrevanje kao jednosmeran proces koji se uvek kreće ka napred. Naša zemlja, u periodu u kome je nekoliko puta menjala ime i prezime pokušavajući da se lažno predstavlja, je prošla kroz obrnut proces, kroz društvenu devoluciju. Ekonomisti kažu da su potrebne decenije da Srbija dostigne ekonomski nivo iz 1989. godine. Isto je i sa društvom. Tako da memoare Dragana Karolića možemo da čitamo i kao futurističko delo u kome je opisana jedna buduća, bolja i slobodnija, Srbija. Knjiga je duhovita i zabavna, pitko je napisana i lako se čita. Svakoga koga zanima da zaviri u život pomalo, za naše uslove, neobične osobe ova knjiga može da zainteresuje. Ne samo gej ljude ili samo ljubitelje klasične muzike. Ova knjiga je pisana za sve koji imaju želju da čuju priču života Dragana Karolića. PIŠE: M. ARANĐELOVIĆ

53 _____

54 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Romani Stivena Fraja P

oslednjih nekoliko meseci srpsku javnost je silno zabavljala (i zamajavala, time zaklanjajući pogled na daleko važnije stvari) biograﬁja izvesne državne sekretarke Stane iz samog vrha vladajuće nam klike, i taj je slučaj još jednom podsetio na sumanutu lakoću sa kojom najhrabriji među nama pune i kite svoje radne i druge životopise. Naravno, nije to pravilo svih pravila, nije to istina kojoj se, poput nezasluženog dara, u zube nipošto ne gleda; evo, uzmimo za primer i kod nas cenjenog i voljenog Stivena Fraja, iza čijeg imena u apoziciji sa puno osnova stoje brojne odrednice – glumac, reditelj, scenarista, TV voditelj, aktivista i grleni borac za ljudska prava, predsednik fudbalskog kluba..., a od pre mesec ili dva u prilici smo da ga u prevodu na srpski jezik upoznamo i kao prozaistu. Zahvaljući izdavačkoj kući StudioLeo i prevoditeljki Branislavi Erak pred naše čitateljstvo su u kratkom roku stigla dva prevoda romana pomenutog renesansnog superstara, a plan je da im se uskoro pridruže i sva ostala dela iz književnog opusa Stivena Fraja. Naravno, Fraj nije stručnjak opšte prakse tek tako, a sud o Fraju kao pažnje vrednom spisatelju potvrđuju i "Teniske loptice nebesa" i "Nilski konj", dosad na srpski prevedena mu dela. Čitaoci će, sva je prilika, biti posve iznenađeni nepatvorenom lakoćom kojom Fraj u svojoj prozi spaja relaksirano pripovedanje i usredsređenost na naraciju i zanimljive likove kojima izdašno naseljava mikrokosmosa oba ta svoja narečena dela. "Teniske loptice nebesa" počinju vedro, čitaoce navodeći da će biti reč o romanu o odrastanju u nepopravljivo krivo sraslom i duboko nepravičnom klasnom sistemu Britanije, da bi ubrzo priča krenula u pomalo neočekivanom pravcu; naime, kako je Fraj i sam bez imalo prenemaganja i autorskog pozeraja priznao, u slučaju "Teniskih loptica nebesa" naum je bio da se aproprijira, britanizuje i osavremeni priča koju mnogi dobro znaju i pamte iz Diminog klasika "Grof Monte Kristo". Dobra vest je da Fraj u značajnoj meri uspeva u toj svoj nameri, te se "Teniske loptice nebesa" nameću kao zdrav primer neskrivene, a

efektne parafraze, uz izvestan dodatak onoga što prepoznajemo kao lekareovski pristup špijunskim i obično globtroterskim misterijama, što "Teniske loptice nebesa", pored ostaloga, takođe jesu. Fraj ima laku „pripovedačku ruku“, tokom višekrake i vremensko i prostorno disperzivne priče ne gubi fokus, te je krajnji rezultat roman koji je zbilja ugodno čitati i iz koga se ima štošta i naučiti, kako na temu pakla belosvetskih intriga, tako i kada je reč o pristupu savremenoj i širem čitalačkog krugu upućenoj prozi. Ako je kao uzor i nadahnuće za prethodno pomenuti roman poslužio Dima, u slučaju "Nilskog konja" to bi svakako morala da bude takođe velika i naširoko uticajna P. D. Džejms (vrhunsko pero u domenu detektivskih i sličnih misterija smeštenih u trajno privlačni i šareni svet engleskih sela i viđenijih seoskih gazdinstava starog, plemićkog kova). Formalno gledano, "Nilski konj" je detektivska misterija, ali ogrešio bi se svako ko ne bi naglasio u isti mah i da je ovde reč o zbilja jetkoj i veoma zabavnoj društvenoj satiri, u kojoj Fraj, eto, još jednom vivisecira i neskriveno zajedljivo i blagotvorno se podsmeva britanskim naravima i tamošnjim društvenim uslovljavanjima i uslovljenostima. Kako je pitanje queera praktično neodeljivo od svake priče i o Stivenu Fraju i o Opti-

KNJIŽEVNOST

a na srpskom jeziku

mistu kao domaćinu i ovog teksta o njemu u svojstvu pisca, mora biti spomenuto da je glavni negativac, zapravo (isprva nepromišljeni) generator svih burnih događaja i teških drama i stradanja glavnog lika frustrirani gej, dok i "Nilski konj" donosi nekoliko epizodica sa jasnim tragovima slično-srodne tematike. Kako kažu upućeniji, Fraj se gej tematici najpodrobnije posvetio u svom debitantskom romanu nazvanom "Lažov", koji će, kako je već spomenuto, takođe doživeti srpsko izdanje u skorijoj budućnosti. Tada će svakako biti više i direktnijeg povoda o priči o queer elementima u prozi Stivena Fraja, a dok se to ne desi, tu su ova dva nedvojbeno uspela romana kojima je Fraj dokazao talenat i na polju lepe književnosti. Na dosadašnjem uzorku, uz sve zaslužene pohvale peru svakako vični Fraj ipak nije dostatna inkarnacija u tom kontekstu prečesto pominjanog Oskara Vajlda, ali svakako jeste pisac na čije radove treba trošiti i vreme i papir i sve oskudnije dinare. Fraj nije Vajld; osim toga, državna sekretarka Stana nije ni prići Frajevoj klasi, ali ko zna, igra još traje na svim pomenutim poljima, te je svaki, pa i srećan ishod je još uvek (barem i u teškom kondicionalu) moguć. PIŠE: ZORAN JANKOVIĆ

55 _____

56 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Gojaznost preti da uništi čovečanstvo

ojaznost je ozbiljno hronično oboljenje koje može dovesti do medicinskih komplikacija koje umanjuju kvalitet života i skraćuju dužinu života, a čije lečenje ima visoku cenu. Gojazne osobe imaju veći morbiditet i mortalitet (svakih pola kilograma preko idealne telesne težine skraćuje životni vek za mesec dana). Osoba koja ima 10 odsto više od svoje normalne telesne težine izložena je povećanju rizika od smrtnog ishoda od 13 odsto, povećanje težine od 20 odsto povećava rizik smrtnosti za 25 odsto, a povećanje težine od 30 odsto čak za 42 odsto. Najvećem riziku su izložene gojazne osobe u srednjem i starijem životnom dobu. Osoba koja je prešla 45 godina života i ima 12 kg više iznad svoje normalne telesne težine može da očekuje prosečno skraćenje života od 25 odsto, odnosno umesto da dostigne osamdesetu, kraj života se može očekivati već u šezdesetoj godini zbog infarkta srca ili moždanog udara. UMERENOST, PRE SVEGA Gojaznost nastaje kao posledica unošenja viška energetski hranljivih materija i ispoljava se taloženjem masnog tkiva u organizmu, odnosno prisustvom preterane količine telesne masti. Gojaznost je vodeći problem zdravlja ljudi širom sveta kako u razvijenim tako i u zemljama u tranziciji. Prema poslednjim istraživanjima, koje je objavio IZZS iz 2000. godine više od polovine odraslog stanovništva Srbije, tačnije 54 odsto, ima problem prekomerne uhranjenosti, pri čemu je 36,7 odsto odraslih predgojazno, dok je 17,3 odsto gojazno. Različita distribucija masnog tkiva je u visokoj korelaciji sa određenim bolestima i patološkim stanjima. Gojaznost se deli na androidnu (mušku) i ginoidnu ( žensku). Kod ginoidnog tipa gojaznosti višak masnog tkiva se nagomilava potkožno, u donjim delovima tela, oko karlice i na butinama. Kod ovih osoba je uočena veća sklonost ka pojavi mehaničkih komplikacija u vidu otežanog kretanja, insuﬁcijencije periferne venske cirkulacije i respiratorne insuﬁcijencije. Kod androidnog tipa gojaznosti masno tkivo se nagomilava u predelu ramena, grudnog koša i abdomena. Direktno dovodi do povećanja endogenih triglicerida. Metaboličke posledice ovog tipa gojaznosti predstavljaju Sindrom X ili Metabolički sindrom koji obuhvata hiperinsulinemiju, hipertenziju, dislipidemiju i intoleranciju glukoze.

U odnosu na uzroke nastanka postoje određeni tipovi gojaznosti: nasledna, gojaznost uzrokovana ﬁzičkom neaktivnošću ili hiperalimentaciona, gojaznost uzrokovana metaboličkim ili endokrinološkim poremećajima, oboljenja CNS (traume, tumori hipotalamičke regije, koja je odgovorna za regulaciju osećaja gladi i sitosti i koja dovodi do gojaznosti) i jatrogena gojaznost zbog primene medikamenata (kortikosteroidi, antidepresivi). GLADNI I KAD NISU Etiologija gojaznosti je složena i temelji se na genetskim faktorima i činiocima spoljašnje sredine. Genetski faktori imaju važnu ulogu u nastanku gojaznosti. Dokazano je prisustvo leptina (peptid-faktor sitosti) u masnim ćelijama, a u neuronima hipotalamusa otkriveni su receptori za leptin. Kod gojaznih osoba povećana je količina ne samo insulina već i leptina. Navike u ishrani stiču se još u detinjstvu kada se razvija sklonost ka hiperkalorijskoj hrani koje majke prenose na svoju decu. Na brzinu pražnjenja želuca i osećaja gladi i sitosti utiče vrsta hrane. Ako se unosi brzo svarljiva hrana, pražnjenje želuca je brže, pa se javljaju kontrakcije tj. osećaj gladi. Balastne materije u hrani smanjuju iskoristljivost hrane, smanjuju skokove glikemije i posledičnu hiperinsulinemiju. Fizička aktivnost je vrlo važan činilac u nastanku gojaznosti. U današnje vreme čovek sve manje vremena posvećuje rekreativnim aktivnostima, radije sedi ispred televizora ili kompjutera. Psihološki činioci takođe imaju važnu ulogu u nastanku gojaznosti. Gojazne osobe jedu i kada nisu gladne, kada su u stresu, depresiji ili su napeti i usamljeni i na taj način pokušavaju da reše problem. Gojaznost je najčešće posledica preteranog unošenja hrane visoke energetske vrednosti uz malu ﬁzičku potrošnju. Komplikacije gojaznosti su brojne i veoma teške. Nastaju usled direktnog uticaja same gojaznosti ili indirektno u sadejstvu sa drugim faktorima rizika (hipertenzija, dijabetes, hiperlipoproteinemije). Najčešće i najteže komplikacije su kardiovaskularne, pre svega hipertenzija koja je genetski determinisana, a gojaznost dovodi do njenog ispoljavanja i pogoršanja. Oko 30 odsto osoba koje imaju telesnu težinu preko 15 kg veću od normalne imaju hipertenziju. Zbog novonastalih krvnih su-

ZDRAVLJE

dova u masnom tkivu povećava se zapremina vaskularnog prostora, povećava se minutni volumen srca, kao i potrošnja kiseonika. Kiseonik se troši tri puta više u odnosu na normalno uhranjene osobe, a srčani rad se povećava od 40-140 odsto pretežno na račun leve komore pri čemu dolazi do hipertrofije i masne infiltracije srčanog mišića, što koronarni krvni sudovi ne mogu da prate. Dalje komplikacije dovode do ishemijske bolesti srca. Masno tkivo potiskuje dijfragmu i pluća i smanjuje plućnu ventilaciju zbog čega dolazi do kompresione atelektaze, zastojnog brohitisa, otežane eliminacije sekreta što vodi češćim bronhopulmonalnim infekcijama, emfizemu i razvoju hroničnog plućnog srca. SKUPO PLAĆENE GREŠKE Usled masne infiltracije skeletnih mišića otežano je vraćanje venske krvi iz donjih ekstremiteta, što pogoduje češćem razvoju varikoziteta i tromboflebitičkih promena. Gojaznost je često praćena bolestima žučne kese u vidu hronične upale i kalkuloze. Dugotrajna gojaznost je praćena masnom infiltracijom jetre – steatoza je nađena u 68-94 odsto gojaznih osoba. Prisutna je i opstipacija zbog unosa hrane siromašne balastnim materijama. Zbog povećanog opterećenja kod gojaznih su česte degenerativne promene naročito na velikim zglobovima donjih ekstremiteta (kolena, kukovi, lumbalna kičma). Istraživanja su pokazala da je kod gojaznih osoba povećana smrtnost od malignih bolesti za jedan i po put, posebno kod pacijenata sa BMI preko 35 kg/m2. Gojazni muškarci češće obolevaju od Ca prostate i Ca debelog creva, a kod gojaznih žena češći je Ca endometrijuma, dojke i žučne ke-

sice (to se objašnjava povećanim nivoom estrogena čija se aktivna forma stvara u stromi masnog tkiva). Metaboličke komplikacije su veoma česte, posebno kod androidnog tipa gojaznosti koji je praćen insulinskom rezistencijom i posledičnom hiperinsulinemijom, koja dovodi do povećane sinteze triglicerida i VLDL čestica u jetri i smanjenje HDL holesterola u plazmi što predstavlja osnovu za razvoj Metaboličkog sindroma odnosno Sindroma X. U lečenju gojaznih osoba se primenjuje niskokalorična dijeta uz umerenu ﬁzičku aktivnost što se određuje prema individualnim karakteristikama same gojazne osobe. Takođe se može primeniti i medikamentna terapija. Kao najbolji, najeﬁkasniji i najbezbedniji lek se navodi Xenical (Orlistat). Mehanizam dejstva ovog leka je u sprečavanju resorpcije masti iz hrane, tako da one ne dospevaju u organizam već se putem stolice izbacuju u spoljašnju sredinu. Lek nije svemoguć, odnosno njegova primena ne isključuje primenu niskokalorične dijete, jer bi u protivnom učinak leka bio skromniji. Prema tome, savet gojaznim osobama bi bio da se pre započinjanja dijete i eventualne primene leka obrate specijalisti endokrinologije, koji bi u sadejstvu sa dijetetičarem napravio najbolji program lečenja što je za svaku osobu individualno, a svakako bi pacijentu bio velika podrška u toku perioda lečenja koji često nije ni kratak ni lak. dr Slađana Drobnjak specijalista interne medicine endokrinolog Dom zdravlja Dr Ristić,članica MEDIGROUP Narodnih heroja 38, Novi Beograd Visoka 16, Banovo brdo www.dr-ristic.com

57 _____

58 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Zašto u Srbiji nema pilule z

Kad razgovaram sa ljudima ovde iznena- tivnu meru na nacionalnim nivoima... Ipak, u Srdim se što ne znaju da postoji PEP (poste- biji PEP nije dostupan ni za koga. kspoziciona profilaksa) za HIV a još Dostupnost PEP-a možemo da promemanje znaju šta je. Tako mi i treba kad se nimo, pa ja zato i pišem ovaj tekst. Kako se meni, ne informišem na lokalnim medijima, već putem pa i nekim drugim mudrim ljudima čini, možemo Interneta i to još negde iz inostranstva. Ovde za da ga uvedemo na mala vrata, i da bar na neko HIV nema ljudski ni lekova, pa vreme izbegnemo kontroverzu što bih ja sad da pričam o na- Postekspoziciona profilaksa (PEP) je (o kojoj ću malo dalje). Uvesti prednim preventivnim tehni- preventivna medicinska mera koja PEP na mala vrata znači da kama – ako ne da probam da se preduzima odmah nakon prvo postane dostupan za probudu dostupne i ljudima izloženosti virusu, kako bi se fesionalce, recimo medicinske sprečilo širenje patogena u krvi i or- radnike i policajce, jer mi deovde. U svetu, gde je PEP ganizmu uopšte i trajno inficiranje. luje da bi na taj način mogao normalna stvar se u gej krunajlakše da se „proguta“. A kad govima o njemu priča kao o leku „za dan posle“ se jednom proguta... onda nema nazad. za muškarce. Recimo izađeš, sretneš sjajnog Da bismo „ušli na mala vrata“ treba da se izbomomka, popijete par pića, odete negde, zdrav rimo sa jednim prostim paradoksom – u našem razum izleti kroz prozor i imate nezaštićen seks. zdravstvenom sistemu antiretrovirusnu terapiju On ujutru zapali... a ti posumnjaš u njegovo lekari mogu da prepišu samo osobi koja ima dijazdravlje? gnozu koja se leči ovom terapijom, a PEP se daje Možeš dve stvari: glavu u pesak i igraš upravo da do te dijagnoze ne bi došlo. ruski rulet sa HIV-om, ili kreneš da uzimaš lekove KONTROVERZA VEZANA ZA PEP Nego, da se vratim ja na kontroverzu. kojima se mogućnost da dobiješ HIV smanjuje za PEP za HIV o kome pričam uopšte nije nov konviše od 80%. Ali ne u i Srbiji – najbolje što ovde cept. Postoji još od „ludih osamdesetih”, a već se možeš je da sačekaš da prođe kritičan (prozor) godinama i u Evropi smatra standardom i u ovoj period, pa da se testiraš, i da se trudiš da ti sle- ili onoj formi je dostupan u svim zemljama iz deći put prozor bude zatvoren da zdrav razum okruženja. PEP je teško odvojiti od seksa, a kad ostane pri tebi, što nas vraća na pomenuti ruski se dotaknemo teme seksa svi crvene, kao stide se – pomislio bi čovek da se mi u Srbiji razmnorulet. UVESTI PEP NA MALA VRATA žavamo deobom – poput ameba. Verujem da svi Treba ipak znati da PEP nije namenjen znamo kako se okrene politička vodenica kada se samo muškarcima u situacimakar u najavi razgovor dojama poput ove što sam je Bez obzira na to kako je do izlaganja takne seksa između dvojice upravo opisao. PEP uspešno HIV-u došlo, sa PEP-om se počinje muškaraca. funkcioniše kod ljudi koji su od 2 do 72 sata nakon izlaganja, a Glavni „argument“ koji se u na svom poslu u opasnosti da sastoji se od kombinacije antiretro- ovim debatama daje je da bi kroz ubode, povrede, poseko- virusnih lekova koji se uzimaju uvođenje PEP-a (koji doduše tine i slično budu izloženi HIV- tokom narednih 28 dana. nije jeftin) podstaklo muškarce u, (tzv. profesionalna na odnose bez kondoma – a izloženost), ali i u drugim situacijama, kao što su zašto bi država plaćala nečije neodgovorno ponadeca rođena od majki koje žive sa HIV-om, trans- šanje. Nije ovaj argument izmišljen kod nas, već fuzija krvi (koliko god to retko bilo), razne sum- se protezao godinama kroz sve zemlje gde je PEP njive povrede pa i seksualna izloženost na bilo na kraju uveden, pa je došao red i na nas. Pošto koji način i sa bilo koje strane. Svetska zdrav- je toliko star i pošto je PEP uveden u mnoge zemstvena organizacija preporučuje PEP kao preven- lje, kontra-argumenti postoje, dovoljno su jaki.

za „dan posle“ Pomenuti „argument“ naraPEP ne sprečava infekciju HIV-om, vno nema veze sa ljudima koveć smanjuje verovatnoću da se HIV jima se neki rizik desi na razmnoži u organizmu i da osobu poslu, ili sa bebama, ali je trajno inﬁcira za više od 80%. takav da dostupnost PEP-a blokira za sve. Prvo i jako važno, PEP nikako ne može da bude zamena za kondom i ostale preventivne mere, već samo da pomogne kad one zakažu iz bilo kojih razloga. Da se razumemo, lekovi koji se koriste kao PEP se ne uzimaju lako i mogu imati neprijatne propratne efekte. PEP je u datoj situaciji naprosto manje zlo. Treba izdržati 28 dana na antiretrovirusnoj terapiji, a jedno takvo iskustvo kod svakoga razvije veliko poštovanje za osobe koje žive sa HIV-om i uzimaju takvu terapiju svakog dana do kraja života, ali takođe ima i pedagoško dejstvo na želju za time da se svaki sledeći put upotrebi kondom – samo da se PEP ne ponovi. Drugo, iako doza antiretrovirusnih lekova za 28 dana zaista nije jeftina, antiretrovirusna terapija za ceo život je neuporedivo skuplja. I bilo ko da iznosi cenu kao argument je ili kratkovid ili ne zna da broji preko 10 ili namerno glup. ŠTA DA RADIMO DALJE? Iz moje perspektive, prvi korak deluje očigledno: Obezbedimo PEP kao prevenciju vezanu za profesionalno angažovanje. On ne podleže kontroverzi, već ga „samo“ treba progurati pored ljudi koji ne žele promenu. Neće biti lako, ali je uz par plesnih koraka izvodljivo. Najveći od ovih plesnih koraka je promena dela o postojećoj dijagnozi HIV-a. Nakon toga razglasiti kome treba da PEP postoji. Naprosto stvoriti potrebu za PEP-om. Znam da će mnogi da požure pa da ovo shvate: „Rekao onaj da se podovatimo bez kondoma“. NIJE! Uostalom, siguran sam da će to da urade i bez ikakve sugestije s moje ili bilo čije strane. I onda je važno da se na vreme obrate lekaru i Svi koji bi želeli da se detaljnije intraže PEP. Kritična masa i zavrtanje par ruku će formišu o PEP-u kao preventivnoj vremenom omogućiti da i u Srbiji bude pilule za opciji za HIV mogu da se obrate Q„dan posle“ za gej muškarce. klubu u Beogradu. PIŠE: RADE KUZMANOVIĆ www.q-club.org.rs

59 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

Čemu Nedelja ponosa?

ada grupa ljudi koja je ugrožena zbog stepena predrasuda i drugih okolnosti u kojima živi želi da se izbori za prihvatanje i razumevanje, ona mora da izađe van nametnutih zidova i kaže da je tu, da stvara, kreira, doprinosi društvu, misli, piše, da živi život onoga što jeste. Upravo nam je to bio glavni motiv da pre Parade ponosa 2010. pokrenemo inicijativu Nedelje ponosa, kako glasi ustaljeni i širom sveta poznati naziv. Panika koja se tokom priprema parade dešavala u javnosti otvarala je brojna pitanja, a pre svega: Šta je smisao parade? Objašnjenje je bilo neophodno i te godine smo krenuli u avanturu organizovanja Nedelje ponosa. Danas, nakon pet godina, ova manifestacija ima tri celine: debatni i kulturni program, dok je kruna celog dešavanja – šetnja.

60 _____

Debatni program se sastoji iz niza dijaloga sa različitim institucijama, međunarodnim i lokalnim organizacijama, inicijativama, ali i pojedincima koji su relevatni za određene teme. Neke diskusije, poput one vezane za grupu roditelja koji podržavaju svoju LGBT decu naišle su na dobre reakcije u javnosti. Od posebnog su značaja teme vezane za samu LGBT zajednicu, kao što su vidljivost biseksualne zajednice, levica i LGBT politike u Srbiji ili solidarno uključivanje već postojećih inicijativa poput Peščanika u program Nedelje ponosa. Drago nam je da smo u ovom delu programa aﬁrmisali rad, programe i kampanje većine LGBT organizacija iz Srbije. Debatni program obuhvata i organizovanje međunarodnih konferencija i Prajd foruma

na kojima su do sada učestvovali brojni aktivisti iz regiona i celog sveta, koji su delili svoja iskustva u zalaganju za poboljšanje statusa LGBT osoba u zemljama iz kojih dolaze. Ponosni smo da su neke Prajd inicijative iz regiona preuzele model beogradske Nedelje, kao što je to slučaj sa Prajdom u Solunu. Drugi, verovatno uzbudljiviji deo programa je kulturni program. Od samog početka tu je Queer salon koji svake godine predstavlja dela iz savremene vizuelne umetnosti. Na Salonu su učestvovali brojni umetnici a neki od njih su: Predrag Pajdić, Aleksandar Maćašev, Mirko Ilić, TKV, Marina Marković, Boris Šribar, Jelena Stevin i mnogi drugi. Pored Salona, tokom Nedelje smo organizovali i samostalne izložbe od kojih je najpoznatija postavka fotografkinje Elizabet Olson Valin koja je protekla bez incidenta, ali je zbog nje bilo zatvoreno pola grada. Njenu istorijski važnu izložbu Ecce Homo štitilo je oko 2000 policajaca što je čini najzaštićenijim umetničkim događajem u Srbiji ikada. Nešto slično se desilo i 2010.godine tokom književne večeri Biljane Kosmogine, kada se zbog navodnih pretnji njen recital održao u

NAJAVA

potpunoj ilegali, ali sa puno kreativne i aktivističke energije. Slično je bilo i na književnim večerima koje Poezin organizuje u okviru Nedelje ponosa, a koji priprema posebno, queer izdanje svake godine. Paradoksalno, izložba fotografa Draška Bogdanovića koja sadrži i set pornografskih gej fotograﬁja, nije naišla na zaprepašćenje javnosti. Divas Night je deo programa koji ozbiljno pretenduje da postane centralni događaj Nedelje ponosa. Do sada su na njemu nastupale: Marina Perazić, Sajsi, Luna Lu, Bojana Vunturišević, Bebi Dol i mnoge druge muzičarke i žene iz javnog života. U muzičkom delu programa posebno smo ponosni na prošlogodišnji nastup legendarnog švedskog benda Army of Lovers, koji je zajedno sa Lolobriđidama napravio najveći LGBT događaj ikada: preko 1300 ljudi u Mikser Housu.

USPEH I KRITIKE Nabrajanje šta smo sve uradili u okviru Nedelje ponosa ima smisla samo ako postoji osećanje da smo nešto i promenili tim radom. A jesmo, i to je činjenica. Nakon neslavne Parade ponosa 2010. koji je bio okružen ogromnom količinom nasilja i destrukcije, Nedelja ponosa 2011. nije bilo lako organizovati. Mnogi prostori u kojima smo želeli da organizujemo programe su nas odbili. Zato smo napravili Sigurnu kuću Prajda u Centru za kulturnu dekontaminaciju, uz nekoliko događaja sa strane. Ovo je bio šok, pa smo tokom naredne godine neprestano radili na uspostavljanju odnosa poverenja i tako je već Nedelja 2012. bila realizovana na desetak mesta u gradu. CZKD, Mixer House, KC Grad, Dom omladine, galerija Osam, Magacin, Dragstor i mnogi drugi prostori postali su sada sigurni i za druge LGBT inicijative i događaje. Kada neko prihvati da ustupi prostor za neki Prajd događaj, ustupiće i

61 _____

za svaki drugi. Tako se tokom Nedelja ponosa kreira siguran prostor za sve nas. Uprkos problemima, tokom pet godina Nedelja ponosa je bila podijum za preko stotinu događaja, uključila je više desetina umetnika, a lista saradnika se meri u stotinama. U odnosu na malu ekipu koja pokreće čitavu mašineriju, to je ogroman uspeh. Sa druge strane, susrećemo se i sa kritikama. Deo LGBT zajednice smatra da sve to može bolje. Zato odlučili da od jeseni kreiramo novi koncept Nedelje ponosa baziran i na dosadašnjim iskustvima, ali i na svim sugestijama koje smo do sada dobijali. Parada ponosa Beograd, kao organizacija, pružiće mogućnost svim kreativnim i konstruktivnim idejama da budu realizovane ne samo tokom narednih Nedelja ponosa, već i tokom čitave godine. Sa velikim ponosom pokrećemo inicijativu Godina ponosa koja će

62 _____

OPTIMIST

uključiti što veći deo LGBT zajednice sa idejom da svaka zainteresovana LGBT osoba doprinese aﬁrmaciji ljudskih prava i solidarnosti na način na koji ona smatram važnim. Biće to veliki izazov, ali se unapred radujemo uspesima koje ćemo zajedno postići. Jedna od glavnih zamerki je i konstantna zabrana održavanja šetnje (od 2009. do 2013. zabranjena je četiri puta, a 2010. godine održana je uz velike mere obezbeđenja i razaranje centra Beograda od strane huligana). Obrazloženje bi bilo predugo, ali prošlogodišnja ad hoc organizovana šetnja, nazvana Ponoćna parada, kada se za sat vremena nekoliko stotina osoba okupilo u znak protesta sa još jednom zabranom, pokazala je da LGBT zajednica može i ume da bude solidarna i na okupu onda kada treba.

www.optimist.rs

NEDELJA PONOSA 2014. Nedelja ponosa 2014 biće održana od 22. do 28. septembra. Kao i ranijih godina obuhvatiće debatni i kulturni program. Neke događaje čuvamo kao posebno iznenađenje, ali neke možemo već sada da najavimo. Slavimo mali jubilej, peti Queer salon. Urednica ovogodišnjeg salona je Jelena Vojvodić, a na njemu će svoje radove prikazati trinaest umetnika i umetničkih grupa. Nastavljamo i saradnju sa Poezinom, a ovogodišnji Queer Poezin ugostiće i pesnike iz regiona, što nam je posebno zadovoljstvo. U okviru programa Divas Night spremamo puno iznenađenja, ali smo posebno ponosni na nagrade Zajednica za zajednicu, koje će biti dodeljene LGBT osobama van postojećih LGBT organizacija ili institucija, a koje su svojim delovanjem doprinele da se ljudska prava ove zajednice aﬁrmišu, a LGBT osobe budu više prihvaćene u našem društvu. Biće tu i pravi, do sada neviđeni queer kabare koji nam dolazi iz Ljubljane, a o svim dešavanjima i novostima pratite naš sajt www.parada.rs, kao i socijalne mreže na kojima ćemo vas redovno obaveštavati o dešavanjima. Vidimo se na Nedelji ponosa i šetnji jer – ponos je za ljude! PIŠE: BOBAN STOJANOVIĆ

OPTIMIST

www.optimist.rs

64 _____

„I am not a homophobe“ na EX

XIT Festivalu

AKTIVIZAM

ivot prođe, EXIT nikada. Jedan od najtraženijih festivalskih aksesoara na EXIT festivalu 2014. svakako su uvek čuvene narukvice različitih boja i natpisa koje omogućavaju pristup raznim zonama na Petrovaradinskoj tvrđavi, a među popularnijim bila je i ﬂuo pink narukvica sa belim natpisom I AM NOT A HOMOPHOBE. Brojni posetioci EXIT-a plesali su i partijali za ljubav i jednakost noseći antihomofobične narukvice koje, za razliku od svih ostalih nisu davale posebne privilegije i ulaz na različite stejdževe, bekstejdževe, VIP-ove. Ove narukvice imale su moć da hiljadama drugih gostiju festivala pošalju jednostavnu poruku o ljubavi i jednakosti u ime osobe koja je nosi. Među ponosnim vlasnicima „I am not a homophobe“ narukvica pored posetilaca, domaćih muzičara i DJeva, bile su i neke zvezde Dance Arene i Main Stage-a: Skrillex, Afrojack, Tiga, DJ Heidi, Kim Ann Foxman, Maceo Plex, Danny Daze i drugi, a prošle godine i DJevi producenti Scuba i George Fitzgerald. Ovu akciju u okviru NVO sajma na EXIT festivalu već drugi put sprovodi organizacija IDAHO Belgrade, ove godine uz podršku Fondacije Dokukino.

65 _____

66 _____

OPTIMIST

www.optimist.rs

AKTIVIZAM

Ljubav je baš ono što ja kažem

ova serija stikera Omladinske grupe Helsinškog odbora za ljudska prava Beograd (OGHOBG) je produkt težnje da se sa antifašizmom izađe van kancelarija, kulturnih centara i sala za konferencije i seminare. Shvatili smo da ako želimo uspešno da se suprostavimo (kultur)fašizmu i homofobiji moramo da budemo tamo gde ćemo da dopremo do najvećeg broja najraznovrsnijih ljudi. Antifašizam mora biti na ulicama. Lepljenjem kontroverznih stikera po ulazima, autobusima, banderama i ostatku pokretnog i nepokretnog Beograda na novi način se doživljava aktivizam. Gerila aktivizam je izazovan, na mahove čak i opasan, što daje aktivistima mogućnost da intezivno, gotovo intravenozno, oseti koliko menja stvari u svom okruženju. Gerilci se svojevoljno bacaju u takvu situaciju da oprobaju na svojoj koži homofobiju i kulturfašizam Beograđana dok lepe stikere, ali i ispitaju kakav odnos imaju prema svom gradu i zajedničkoj svojini.

Stikeri pozivaju na pluralizaciju i dehijerarhizaciju kulturnog i seksualnog prostora. Deo stikera pod parolom "Umetnost je baš ono što ja kažem" je rađen u saradnji sa blogom cayke is art i njima se ironizuje kulturni elitizam povezujući remek dela velikana poput Rubensa, Botičelija i Velaskeza sa ikonama turbo džihada kao što su Jelena Karleuša, Sandra Afrika i naravno Ceca. Ostatak stikera je usmeren isključivo na borbu protiv homofobije, što slanjem poruka ljubavi ikonama homofobije u Srbiji, što u obznanjivanju jedne tako očigledne, a ipak tako kontroverzne činjenice - LJUBAV JE BAŠ ONO ŠTO JA KAŽEM. Uz malu pomoć OGHOBG-a nikada nije bilo lakše biti aktivista, javite nam se na: oghobgd@gmail.com kako biste preuzeli stikere i počeli da menjate stvarnost Beograda lepeći ih tamo gde fašizam dominira više nego što iko može da podnese.

67 _____