Optimist 022 (februar 2015)

Sadržaj Optimist 22

06 tAMARA sKROZZA

AFERA “SRNDAĆ” HOMOFOBIJOM DO POLITIČKE DISKVALIFIKACIJE

10 bOGOMIR dORINGER VOŠTANE MASKE, VIŠEĆELIJSKI ORGANIZMI I RITUALI

22 gEJ šPIJUNI zAVODLJIVI SVET ŠPIJUNAŽE CIP ‐ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ‐ God. 1, br. 1 (jun 2011)‐ . ‐ [S. l.] : Regionalni info centar, 2011‐ (Smederevo : Newpress). ‐ 21 cm

06 Afera “Srndać” 10 Bogomir Doringer 16 aUTOVANJA U 2014.

19 lUKIZAM 20 tRANSFOBIJA UBIJA 22 Gej špijuni 25 gEJ kONFORMIZAM 27 mASTURBACIJA 28 B. Cumberbatch 32 uBRNABLOOK.INFO 36 lIFESTYLE 40 zNAMENITI SPOMENIK BEOGRADA 44 fILM “tHE iMITATION GAME” 45 Alan Cumming 46 mADONA, TI LI SI? 48 fILM “pRIDE” 50 Fest 2015 52 sERIJA “pLEASE LIKE ME” 54 sERIJA “gOTHAM” 56 kNJIGA “lAŽLJIVAC” 58 iNTERVJU sANDRA nASIĆ 62 lgbt tWITTER

28 bENEDICT CUMBERBATCH kAO aLAN tURING U FILMU “tHE iMITATION gAME”

45 aLAN cUMMING bISEKSUALNA GLUMAČKA ZVEZDA O SVOJIM MEMOARIMA, NASILNOM OCU, RODITELJSTVU I MJUZIKLU “kABARE”

50 fEST 2015 oPTIMIST VAM PREPORUČUJE FILMOVE

Optimist magazin u elektronskom obliku dostupan je na: www.optimist.rs www.facebook.com/gejoptimist Komentare, predloge, vaše tekstove i ideje možete slati na našu e-mail adresu: optimistmagazin@gmail.com Magazin možete čitati i na: Podrška:

Magazin prihvata nadležnost:

Dvomesečno. ‐ Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217‐6756 = Optimist COBISS.SR‐ID 186184972

Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Grafička produkcija: Rabbit and Rabbit design Urednik Urbanlook.info: Srđan Šveljo Urednik Lifestyle: Mladen Antonijević Priljeva Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Marijan K, Zoran Janković, M. Aranđelović, Tamara Laketić, Petar Petrović, Dušan Papaque, Ana Jakšić, Markiza de Sada Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com Štampa: Newpress

D OPTIMIST analiza

knjigu "Vreme je za skidanje" u kojoj razotkriva pozadinu javnog života u Srbiji. U tom kontekstu, jedan je od brojnih: knjiga u kojih se otkrivaju ove ili one tajne, ovih ili onih političkih struktura, oduvek je bilo za izvoz. No, pošto Nestorović napominje kako će u njegovom književnom delu jedno od centralnih mesta zauzimati "Bojan Pajtić i Đorđe Višekruna, najmisteriozniji i najpragmatičniji par u Vojvodini", to mu je unapred obezbedilo istaknuto mesto u tabloidnom svetu - koji, u skladu sa trenutnom političkoa u zemlji Srbiji postoje ne- medijskom podelom snaga, vrlo prilježno blati kakva pravila ponašanja, nekakvi zakoni i neka- sve što je poteklo iz Demokratske stranke. kva pristojnost, živelo bi ovde mnogo ljudi sa Ali, u čitavoj stvari, čak ni to nije ono doživotnom zabranom na uzimanje olovke u najgore. Politička zloupotreba medija i razapiruke. Isto tako, bilo bi bar desetak medija koji njanje političkih oponenata kroz različite medije kioske ne bi videli. Pošto to nije slučaj, medij- odavno je postalo srpski mainstream. skim nebom gospodare oni koji brukaju novinaOno što jeste najgore ipak je način na rstvo, odgovornost za javno izgovorenu reč ne koji je ta i takva priča predstavljena, i na čemu postoji, o javnom interesu više se i ne razmišlja, je zasnovana. a različita štampana izdanja takmiče se u količini OPIS NEOPISIVOG prostakluka i politički dirigovanih laži koje će ajočiglednija problematična stavka su objaviti. opisi, koji bi se možda mogli nazvati Jedan od najboljih dokaza ove teze erotskim ili pornografskim štivom, ali pojavio se u prodaji 24. decembra 2014. u manikako adekvatnim medijskim sadržagazinu "Afera". Iako je već na naslovnoj strani jem. Na naslovnoj strani, na primer, objavljene moglo da se nasluti o čemu se radi, celokupan su navodne reči Đorđa Višerkune: "Ja sam bio dojam iznenadio Pajtićev srndać, je čak i one koji su koga je želeo da oguglali na beukroti u vili na Anščašće ovdašnje drevlju", a potom i homofobijom do političke diskvalifikacije štampe.

Meta prikaz scene u priče bio je predkojoj on sedi na sednik DemokratPajtićevim butiske stranke i vojnama, a ovaj mu vođanske vlade šapuće kako je Bojan Pajtić, kola"sladak, a krut". piše: Tamara Skrozza teralna šteta njeAko se pomerimo gov navodni s naslovne, stvari ljubavnik, a žrtvopostaju još slikovani su na kraju vitije - tu, recimo, svi koji su priču pročitali i medijska etika an ge- može da se pročita kako je "Pajtić tucao bez konneral. doma".

VREME JE ZA SKIDANJE Sve i da je ono što je ovde napisano am po sebi, povod je banalan i u pristoj- istina (a nikakvih dokaza za takav zaključak nenom mediju ne bi zavređivao posebnu mamo), način na koji je ispričano daleko je od pažnju. Izvesni Dejan Nestorović, koji je odredbi Kodeksa novinara Srbije, kao i od elepredstavljen kao "eks plesač - umetnik" i mentarne pristojnosti u javnom prostoru. direktor NVO "Sigurna pozicija", napisao je Mnogo veći problem predstavlja ono

N

Afera “srndać”

S 6

www.optimist.rs

na čemu se zasnivaju i opisi, ali i ostale tvrdnje iznete u tekstu: da je Pajtić Višekruni kupio skupoceni automobil, da je ovaj zahvaljujući Pajtiću napredovao u karijeri, da je Pajtićev brak samo formalnost, itd. Sve to poteklo je samo i isključivo iz usta Dejana Nestorovića, bez ijednog drugog sagovornika, uključujući tu i glavne aktere. U poštenom novinarstvu, to je nedopustivo - naročito kada se ono što je izgovoreno direktno tiče nečije privatnosti, nečije budućnosti i nečijeg života. Nedopustivo je to čak i pod pretpostavkom da je Nestorović akademik, dobitnik Pulicerove nagrade i zvanično najveštiji novinaristraživač ili najveći živi književnik. Ovako, imajući u vidu da Nestorovićeva biografija ipak nije Ja sam bio Pajtićev srndać, koga tako blistava, a konteksti u je želeo da ukroti na Andrevlju. kojima se do sada pojavljiSedeo sam mu na butinama, dok vao u javnom životu tame je ljuljao u premijerskoj stolici kođe ne ulivaju poverenje u kabinetu u Vladi Vojvodine.

Usne su nam se spajale, a on, moj (o čemu može da se inforlider, šaputao m ije: “Sladak si, a miše svako ko ima pristup krut, pored mene si siguran” internetu), oslanjanje govori u knjizi Đorđe Višekruna isključivo na njegovo sve(Afera, 24. decembar 2014.) dočenje, više je nego sramotan novinarski čin.

Kao da ni to nije bilo dosta, ono što "besmisleno komentarisati nešto bolesno", dok Nestorović tvrdi predstavljeno je kao Višekru- Višekruna navodi da je s Pajtićem sarađivao, nino svedočenje koje izgovara lično on, a ne imao "blizak poslovni i prijateljski odnos, ali pisac knjige koja se, kao, predstavlja. Kada se nikad nismo imali seks". Oglasila se i Pajtićeva piše o srndaću, o seksu bez kondoma, o gublje- stranka. Osim što je navela da je reč o već viđenju nevinosti,... sve je to navedeno kao "iskaz iz nom modelu obračuna s političkim neistomiprve ruke". Čak i na naslovnoj strani, sve je naj- šljenicima, portparolka DS Aleksandra Jerkov avljeno pod odrednicom "ispovest", dok se u na- iznela je i scenario po kojem ovakvi obračuni slovu direktno implicira da je reč o rečima Đorđa teku: "Očigledno je da ukoliko za predsednika najveće opozicione stranke ne može da se doVišekrune.

SVE, OSIM METKA kaže da je kriminalac, proglase ga separatistom. ajkonkretniji dokaz za stepen ludila i Ukoliko ne može da se dokaže da je separatista, neukusa iskazanog u ovom tekstu ipak proglase ga ustašom. Ukoliko ne može da se doje stigao iz neočekivanog pravca. Uvek kaže ni to, proglase ga neradnikom koji u jedvoljan da ruke zavuče i u najdublje me- nom danu pojede 50 kila čvaraka. Ukoliko se dijsko blato, "Informer" nije želeo da pokaže da ni to nije istina, proglase ga homosepotone toliko duboko - ovaj tabloid ne samo da ksualcem. Očigledno je da je probano sve, osim nije preneo ni reč iz Nestorovićeve "književno- metka".

Ako je ovaj prikaz tačan - a čini se da sti", već je zavidan prostor rezervisao za izjave glavnih aktera njegove priče i njihove deman- jeste, čitava stvar zanimljiva je i u kontekstu LGBT problematike. Jer, onaj ko je osmislio stratije.

Tu Pajtić ukratko kaže da je "jedini in- tegiju razapinjanja političkih oponenata, očiglestrument kod takvih bljuvotina tužba" i da je dno je smatrao da je optužba za gej aferu nešto

N

Vodič kroz gej Srbiju

7

OPTIMIST analiza najgore što čoveku u Srbiji može da se "prikači": gore od lopovluka, ratnih zločina, pedofilije, verskog fanatizma i ko zna čega sve još ne.

Da li je za građane i građanke Srbije nečija gej orijentacija zaista najgora moguća stvar? Možda jeste, a možda i nije. Ispitivanja javnog mnjenja na tu temu ne postoje. Ali, kad baš seksualnu orijentaciju postavimo u središte kreiranog skandala, začinimo je prostaklucima i tračevima i posvetimo joj naslovnu stranu, ona to lako može da postane. Homofobična i šovinistička ekipa koja kreira javno mnjenje tako je jednim udarcem ubila dve "muve": i Pajtića, i svakog geja u Srbiji. Jer, tako gejevi nisu više samo bolesni, krivi za poplave i klizišta, već zloupotrebljavaju službeni položaj, protežiraju svoje "pederske ljubavnike" i arče pare iz budžeta.

HOLIVUD o, priča o srndaću nije samo prostački, neetički i pristojnom čoveku teško čitljiva. Osim što je njegova dramaturgija paradigma prljavštine u kojoj se Srbija trenutno valjuška, ni produkcija mu nije baš za zanemarivanje.

Pre svega, tu je magazin "Afera". Ovo glasilo pokrenuto je baš pred izbore 2014, od kada su u njemu kritikovani (čitaj: blaćeni) svi izuzev istaknutih naprednjaka. "Afera" košta simboličnih pedeset dinara, što verovatno nije dovoljno ni za štampanje jednog primerka, a pritom dovodi u sumnju prave interese vlasnika.

Osim toga, šuška se da vlasnici plaćaju poziciju magazina na kiosku: on se uvek nalazi neposredno iznad "otvora" kioska, što znači da naslovnu stranu vidi svako, a ne samo onaj ko "Aferu" kupi.

Svakojaku "sumnjivost" ove edicije dodatno potkrepljuje i ime glavnog i odgovornog urednika. U pitanju je Gradiša Katić - čovek poznat kao prijatelj vođa zemunskog klana, urednik nedeljnika Identitet (zabranjenog 2003. zbog toga što su ga finansirali i uređivali upravo čuveni "Zemunci") i osoba koja je zbog učešća u medijskoj hajci na Zorana Đinđića i svojih sumnjivih veza bila čak i u zatvoru tokom akcije "Sablja" u proleće 2003.

U svakom slučaju, tokom skoro godinu dana svog postojanja, "Afera" se etablirala kao izdanje koje objavljuje prljavštine ispod granice ukusa čak i za urednike "Kurira" i "Infor-

N

8

www.optimist.rs

mera", a koje pritom radi u interesu istih političkih krugova kao i ova dva tabloida.

Osim "Afere", čudan je - već rekosmo i izbor glavnog izvora priče o Pajtiću i njegovim seksualnim izletima. U tom smislu, dovoljno je zaista samo "proguglati" ime Dejana Nestorovića i samostalno proceniti koliko se i da li se uopšte toj osobi može verovati.

Konačno, tu je i jedan od glavnih aktera. Đorđe Višekruna zauzimao je više važnih pokrajinskih funkcija, ali je istovremeno osoba zanimljive političke biografije u kojoj se pominju različite političke stranke. Ovde je, međutim, prilično sumnjiv detalj koji se "na prvo čitanje" uopšte ne primećuje.

Reagujući na tekst u "Aferi", Višekruna je na svom FB nalogu najpre naveo da nije "malouman da daje izjave kojima pljuje samog sebe", da bi tri dana nakon toga i pošto je u "Informeru" objavljen njegov i Pajtićev demanti napisao sledeće: "Vučić se upecao kao som (somina lažovčina) i napravio mi marketing za knjigu "Vučić i ja - privatno" koju pišem uz pomoć kolege Milana Malenovića. Vučićeva novina Informer je čitanija bar 5000 puta više od Afere".

PRLJAV POSAO odatna pretraga medijske arhive ovaj status čini još misterioznijim. Naime, "kolega Milan Malenović" novinar je magazina Tabloid - izdanja koje je stariji brat blizanac pomenute "Afere" i na koje se "Afera" ugledala u mnogim "disciplinama", pa i u izveštavanju o političko-homoseksualnim vezama Đorđa Višekrune. Pre nekoliko godina, tu je recimo objavljena priča donekle slična "Srndaću", pod nazivom "Opsedao me noćima", i to kao nastavak priče "Zadnjicama do Brisela".

Autor teksta "Opsedao me noćima" bio je - verovali ili ne - upravo Milan Malenović. Dakle, ista osoba s kojom danas Višekruna piše knjigu.

No, dok je tekst "Zadnjicama do Brisela" prilično negativno usmeren ka Višekruni, ovaj drugi, Malenovićev, predstavlja zapravo priču mladog čoveka kojeg je "zli" Bojan Pajtić zaveo na stranputicu, iskoristio i zatim se okrenuo protiv njega svim sredstvima koja su mu dostupna - toliko da je Višekruna morao da pobegne iz zemlje iz bezbednosnih razloga. Čisto

D

"Očigledno je da ukoliko za predsednika najveće opozicione stranke ne može da se dokaže da je kriminalac, proglase ga separatistom. Ukoliko ne može da se dokaže da je separatista, proglase ga ustašom. Ukoliko ne može da se dokaže ni to, proglase ga neradnikom koji u jednom danu pojede 50 kila čvaraka. Ukoliko se pokaže da ni to nije istina, proglase ga homoseksualcem. Očigledno je da je probano sve, osim metka".

radi ilustracije opšteg tona, navedimo samo naslove: "Bivši Pajtićev prijatelj bekstvom od Sodome i Gomore našao spas u Srpskoj naprednoj stranci"; "Kako je ovaj mladi čovek sa manje od 27 godina postao visoki državni činovnik, koji raspolaže državnim milijardama, od čega i koga je pobegao i druge zanimljivosti odlučio je da poveri Tabloidu, nadahnut spasonosnom idejom pokajanja". Na pitanje zašto je "oprostio" magazinu koji je negativno pisao o njemu, Višekruna za "Optimist" kaže da se "tom listu dešava da pogreši, ali im je istina prioritet za razliku od većine srpskih listova". On istovremeno navodi da sa gorepomenutim tekstom u "Aferi" nema nikakve veze, da se sa Dejanom Nestorovićem poznaje jer mu je davao savete za potrebe njegove nevladine organizacije, i da ih neće tužiti: "Nema potrebe za tužbom. "Afera" i Dejan Nestorović su samo izvršioci i da oni nisu odradili prljav posao za Vučića kao nalogodavca, to bi svakako neko drugi uradio".

Što se tiče trenutnih odnosa sa Bojanom Pajtićem, Višekruna napominje da se oni ne dotiču navoda u medijima: "Gotovo svakodnevno se srećemo u zgradi Banovine u Novom Sadu jer radimo zajedno na brojnim projektima koji su u interesu građana pokrajine. Previše obaveza imamo i on i ja kako bismo se osvrtali na bljuvotine o privatnom životu koje beogradska štampa već godinama piše".

Mnogo je ovde detalja o kojima možemo samo da spekulišemo, ali - kako god da ih tumačimo - oni svakako upućuju na zaključak da "Srndać" nije tek jedan od brojnih amoralnih proklizavanja domaćih tabloida, već dobro smišljena kampanja u kojoj svaki akter ima vrlo jasno definisanu ulogu.

Zbog toga, bilo bi zaista izuzetno zanimljivo ukoliko bi Bojan Pajtić tužio "Aferu" kao što je i najavio: to bi nam, ako ništa drugo omogućilo da zvanično rekonstruišemo mehanizme stvaranja ne samo ove, već i svih drugih sličnih priča.

Kojih će, kako se čini, biti sve više.

Homofobična i šovinistička ekipa koja kreira javno mnjenje tako je jednim udarcem ubila dve "muve": i Pajtića, i svakog geja u Srbiji.

Vodič kroz gej Srbiju

9

P

OPTIMIST intervju

Photo: Ferry van de Nat

osle nekog vremena odlučila sam da ponovo posetim Amsterdam. Oduvek sam bila povezana sa tim gradom, kako zbog njegovog sumanutog pulsa i uzbudljive istorije, polja lala i hipnotišućih vetrenjača, tako i zbog nekih porodičnih i (minulih) romantičnih veza. Jedva da su prošla dva dana koliko mi je bilo potrebno da se saberem od, za mene, iscrpljujućeg puta i nužnih, ali strahovito dosadnih audijencija, kada sam odlučila da čitav dan posvetim isključivo sebi. Regularno uparađena, zaputila sam se uzduž kanala ka mom omiljenom Madam Tiso muzeju. Tamo sam sasvim slučajno srela jedno prekrasno mlado biće, koje poznajem od ranije. Dok sam posmatrala figure sirote Marije Antoanete, pažljivo zagledajući njenu haljinu, primetila sam da me neki mladić privlačne spoljašnosti zagleda rukavice. U prvi mah ga nisam prepoznala, ali zalisci njegove kao ugalj crne kose učinili su da shvatim ko je, međutim, kako dami dolikuje suzdržano sam ga pogledala i obratila mu se povišenim tonom.

Markiza (blazirano, iako joj oči sevaju od oduševljenja): Predragi Bogomire, ta otkud vi? Nisam ni sanjala da ćemo se sresti! Zasigurno smo se prespojili u snovima (kolutajući očima). Čime se bavite?

Gde uživate? Jeste li i dalje onako radoznali? Recite mi sve, smesta!

Bogomir (pomalo zbunjeno): Markiziceeee!

Pa tako je divno sresti vas! Nisam ni mogao da pretpostavim da ćemo se sresti ovde. Ponekad dolazim u muzej da kontempliram. Šta bih vam rekao, uzbuđenjima nikada kraja, ali ni radu.

Kombinujem sve, zabavu ponajviše! Moram vam reći da mi izgledate vanredno sveže i rukavice su vam vanserijske!

10

www.optimist.rs

Markiza (polaskana): Oh, oduvek ste bili slatkorečivi, nema šta! Dakle, zbilja vam se razne stvari odvijaju, odvek ste bili umetnička duša. Uporni ste, to je najbitnije. Sećam se, doduše kroz maglu, kontraverze sa nekom stolicom koju ste ukrali iz muzej, o čemu se tu tačno radilo?

Bogomir (zamišljeno): Reč je o projektu ILEGALNA STOLICA. Kao i svaki moj projekat, i ovaj je vrlo slojevit kako u smislu konstrukcije, tako i značenja. Sastoji se od više elemenata koji mogu nezavisno da funkcionišu sami za sebe a zajedno čine jednu kompleksnu celinu. Naime, pri dolasku u Amsterdam verovao sam da ću pre svega biti student umetnosti a tek onda imigrant. Međutim, moja naivna i mlada razmišljanja su ubrzo bila pretresena administrativnim i zakonskim obavezama koje sam imao po dolasku za Holandiju. Između ostalog, saznao sam da neću baš moći tako lako da radim (kako zakon predlaže) i da ću godine života provesti tražeći poslove na crno, te sam shvatio da jedino kreiranjem svog sistema unutar sistema koji je vrlo mudro i vešto organizovan u cilju zaštite Holanđana ali, mogu da preživim. Dakle, sistem koji se zove vlada i koji vodi računa o svojim ljudima je nešto na šta ja nisam navikao u svojoj zemlji pa sam često prema istom sistemu sa nepoverenjem i to dug niz godina. Napokon sam

dobio posao u muzeju moderne umetnosti Ste- svom “ilegalnom aktu”. Rušim svoj imidž i repudelijk Museum, ali sam isti posao morao napu- taciju kakva god bila, koju sam stekao baveći se stiti zbog na izgled komplikovane papirologije modom pred odlazak na Rietveld akademiju u kojom niko nije hteo da se bavi za nekog nepoz- Amsterdamu. Kontaktiram novine, nudim im natog klinca iz tamo neke zemlje koji će raditi spektakularnu priču u kojoj sam ja tražen od part-time na kratko vreme. U momentu kada sam saznao da treba da napustim posao u meni se probudio “ilegalni identitet”, zapravo, ta odbaVoštane maske, višećelijski organizmi i rituali čenost koju sam osetio je u meni aktivirala potrebu da uradim nešto ilegalno i bilo mi je potpuno jasno zašto mnogi koji pređu granice najčešće kao jedinu opciju vide ilegalne aktivnosti. To je negde Razgovarala: Markiza de Sada primarni impuls sa kojim ukoliko se ne pozabavite, postaje vaš identitet.

Ceo taj proces se dešava dok stojim pored velikog prozora muzeja i posmatram napolju industrijski kontejner u kome strane EU zbog krađe umetničkog dela, štamsu bačene stolice dizajnirane za potrebe izložbe pam poternice koje se lepe po gradu svakoga Vitoa Acconcija. Zapravo one su vrlo jednosta- dana. Po postmodernim zakonima svako delo vno napravljene ali su dizajnirane od strane Ac- koje je 10 % promenjeno postaje drugo novo conci studija, te samim tim imaju autorsku delo. Zato danas živimo u vremenu gde refevrednost. Moja destruktivna misao od samo par rence više nisu bitne, Madonna se na infuzijama sekundi pre toga je postala kreativna varnica. trudi da nastavi apropriaciju koja se pretvorila u Odlučio sam da dođem uveče do kontejnera i bezukusno otimanje. Stoga, redizajniram stolicu konfiskujem odbačene stolice, donesem ih kući i činim je svojom. Po uzoru na pop art okilavi učinim mojim; taj javni prostor i objekat učinim ljene identitete ja se poigravam sa metodom privatnom svojinom, koju ću dalje fabrikovati apropriacije. U mobilnom studiju sam pored nakon što sa njima provedem neko vreme. poznatih ličnosti pozvao i sve one koji nas kroz Baš u to vreme, stiže poziv Maje Ćirić, kustoski- medije uče šta je legalno šta ne. Važno je podnje iz Beograda, koja je jedina iz Srbije dva puta setiti da je ovo period kada je Milošević premiradila Venecijansko bien- nuo i kada je njegovo telo vraćeno za Beograd. nale. Po njenom pozivu do- Zapravo, stolice su došle dan posle njegovog bijam šansu da izvedem tela, pa sam na aerodromu od strane nekog noprojekat po mojoj želji u mo- vinarskog fotografa čak i slikan sa crnim sumnjibilnim studijima koji na put vim kesama. U tim kesama su spakovane iz Berlina kreću po istočnoj “problematične” stolice, naravno. Znači to je Evropi. Oni za cilj imaju prei- vreme kada se u Srbiji stalno daje medijska lekspitivanje vrednosti lokalne cija šta sme, šta ne. Kako da se ponaša i oponaša, scene, to jest mesta gde su u cilju pridruživanja EU. Ta ista EU, u to vreme trenutno instalirani. Beograd širi poternice za Radovanom Karadžićem i Ratje na mapi. Ja sam u mobil- kom Mladićem. Na izvestan način, moje lice se nim studios. pretapa sa njihovim licima u javnom prostoru, Zadajem sebi da u roku od te moj “ilegalni akt” postaje njihov. Prema tome, tri nedelje informišem na mene publika stavlja u isti koš, vidi me ili kao različite načine i kroz razli- osuđenika ili kao nacionalnog heroja, jer kračite fabrikacije publiku o dem od onih koji nama žele loše.

Bogomir Doringer

Vodič kroz gej Srbiju

11

Na jedan dan pozivam publiku da svojim glasom i portretom u stolici odluče da li sam ja bad guy ili good guy, da glasaju da li je moj akt ilegalan ili legalan. I da skratimo, projekat demonstrira moć medijske fabrikacije, manipulacije, univerzalne i lokalne vrednosti. Transformacije identiteta, ničega u nešto, dizajna u art i arta u dizajn, itd. Isto tako kako se od zlikovaca prave heroji i obrnuto. Rezultat glasanja je da je moj akt legalan. Podržan sam od strane 250 glasača u jednom danu. U stolici su sedele neke važne ličnosti iz opozicije pošto je naravno njima uvek potreban publicitet.

Markiza (pomalo sneno): Oh, pa to je zaista bila kompleksna umetnička rabota, kojoj ste se celim svojim bićem posvetili.

Uistinu sam fascinirana! Sigurna sam da mi nećete zameriti, ali napravila bih ovde malu digresiju (navodeći ga da priča o Deranger). Jednog kratkog filma se sećam. Dva alijenirana subjekta hodaju ulicama Pariza provodeći vreme u savršenoj ljubavnoj dokolici. Takođe je reč o problematici identiteta, zar ne? Kostimi su vanredni, šminka preuzbudljiva, lokacije magične… Priča mog života!

Bogomir: Moda je za mene uvek bila privlačna, jer je direktno izlaganje u javnom prostoru.

I to na telima ljudi, te ima moć da kritiku društva ili čega već aktivno stavi pred oči šireg auditorijuma. Funkcioniše kao virus, što je za moj rad uvek bilo bitno. Viralno kačenje. To je i kod Ilegalne stolice bitno. Taj talas u kome se elementi rada šire, kače, pretapaju, transformišu. Deranger je moja poslednja modna kolekcija koju sam uradio po nagovoru Nenada Radujevića koji me je uvek podržavao i dao šansu da se igram, a odatle naučim i spremim za dalje studije i dođem gde sam sada. Oduzimanje lica modelima u ovom slučaju mi je bilo uzbudljivo što je negde reakcija na prezasićenost modelima, lepotom, jednoličnim izgledima kojima smo bombardovani decenijama. FACELESS o kome ću reći nešto više kasnije se zapravo razvio iz mog zanimanja modom i problematičnog novog identiteta imigranta u novom društvu po selidbi iz Srbije. Ova kolekcija koju ste tako lepo opisali nastavak je svega toga. Pokušao sam nakon prikazivanja kolekcije na FW u Beogradu da sara-

12

www.optimist.rs

Photo: Alwin Poiana Leggings: Maison Portier

OPTIMIST intervju

đujem sa poznanikom iz Amerike koji je jedno vreme živeo u Beogradu. Organizovao sam da ceo tim spava kod Ivane Milovanović u Parizu kod koje sam redovno išao i bežao iz Amsterdama. Moja dramatična vizija kako taj rad treba da izgleda se pretvorila u sukob sa američkom idealizacijom Pariza i patetičnim ljubavnim happy end klišeima Hollywooda. Amerika je htela ljubavnu modnu priču, ja sam hteo alienated karaktere koji nevidljivo lutaju Parizom i na njih niko ne reaguje, što je zaista i bilo tako. Rad je opet inspirisan nevidljivim ljudima u sistemu, društvu, otuđenost, izolacija, dezintergracija nasuprot integraciji o kojoj se toliko priča. Svi su se pravili u javnom prostoru da ta bela stvorenja su tu stalno, što danas nakon terorističkih napada ima jednu drugu dimenziju. Nakon što sam dobio gotov montirani materijal, poslao sam preteći mail i tražio da se to uradi drugačije. Rezultat ili ti kompromis ovog konflikta ili prosto kulturnog clasha je to što publika zna. Mene rade stilovi, video je dobio mnoge nagrade, a ja sam odlučio da dobro razmislim o sledećim saradnjama sa drugima.

Nakon 9/11 imati bradu u Holandiji je bilo retko. Čak sam i zaustavljan na ulici od strane policije sa pitanjima da li volim da živim u Holandiji.

Markiza: Neverovatno je da ste to baš Vi radili. Oh, slatke li koincidencije! Da, kada malo bolje razmislim savršenog smisla ima, pa vi ste se bavili modom. Prema tome, da li je vaš prelazak u art vode logičan?

Bogomir: Mene je moda zanimala jer sam hteo da se drugačije oblačim u srednjoj školi; zato što sam hteo da na fotografijama koje sam tada izrađivao slikam nešto sto sam ja napravio; zato što mi je bilo fascinatno kako jedan kostim transformiše, fabrikuje; jer je aktivna kritika u javnom prostoru na telima ljudi koja se viralno dalje širi u formi trenda. Ono što me je uvek zanimalo su prirodne nauke, film i neobjašnjivi fenomeni.

Sakupio sam parice i snage baveći se modom, te sam otišao da studiram ono što sam hteo, što sam tada opisao kao MIX MEDIA. I zaista se sve isplatilo. Dobio sam diplomu sa art akademije i to jedne od najboljih u Evropi, master iz filma, projekte koji su me doveli do nauke i nečega što izgleda kao fikcija ali je teška realnost. Svi moji projekti su uvek imali filmske konstrukcije. Za-

pravo, svaki projekat ima timeline, uvod, razradu, zaplet, katarzu… Meni je sve logično, drugima najčešće nejasno, ali je bitno da ja to živim i razvijam se kroz ono šta radim, a radim šta volim. Ja putujem! (veliki kez) Markiza: Kako se bolje osećate u vezi sa sobom – sa bradom, bez brade?

Bogomir: Volim sebe sa bradom, volim i bez.

Bradu sam imao već sa 17 godina. Nakon 9/11 imati bradu u Holandiji je bilo retko. Čak sam i zaustavljan na ulici od strane policije sa pitanjima da li volim da živim u Holandiji. Onda sam je skinuo, da bi je opet pustio za potrebe projekta FASHION AND DESPAIR koji je inspirisan i direktno bavi likom Natasche Kampusch. Moja teorija je da su teroristi seksualizovani kroz gay modne krugove i plasirani na runaway, odakle su brade postale main stream kao što su danas.

Markiza: Elem, nešto razmišljam o ovom muzeju… Hm, ne mislite li da su možda ove voštane figure potpuno bezlične, iako reprezentuju neke istorijske ličnost?

Posredstvom knjiga i filmova nama su pune glave informacija koje se novim istraživanjima u različitim naučnim disciplinama često mogu relativizovati.

Dakle, rekla bih da je skrivanje odnosno brisanje sadržaja paradigma naše realnosti. Kako vi vidite taj novi vizuelni poredak, niste li radili možda neki projekat u vezi sa tim?

Bogomir: Da, FACELESS je izložba koja se bavi fenomenom koji je prisutan svuda oko nas.

Reč je o svojevrsnoj modi obezličavanja, skrivanja lica koja se pre svega pojavila u umetnosti početkom ovog veka i od tada je popularna i prisutna. Izložba nas podseća koliko medijski generisane slike imaju uticaja na umetnost, na koji način posreduju i oblikuju javni imidž, ali i imidž stvarnosti, te kako korespondiraju sa modom, pop-kulturom i komercijalnim tokovima, koje uopšteno nazivamo mejnstrim.

Prvi deo fokusirao se na provokativno dejstvo i doživljaj skrivenog, maskiranog lica u odnosu na umetnost i modu posle 11. septembra.

Drugi deo izložbe, pak, nastavlja istraživanje, ali se fokusira na “dijaloški” apsekt i prednost daje učesnicima-izlagačima, ali i onima čiji rad predstavlja svojevrsni komentar na izložbu, a u formi

Vodič kroz gej Srbiju

13

OPTIMIST intervju je predavanja, performansa i radionica interdisciplinarnog karaktera. Odziv preko stotinu umetnika, kako onih slavnih, internacionalno već priznatih, tako i onih mladih a prominentnih, ili umetnika čije vreme tek dolazi, evidentan je pokazatelj relevantnosti same izložbe.

Idejna zamisao koja prethodi ovoj izložbi jeste to da se ispita i ustanovi postoji li zajednički imenitelj za skrivena (maskirana, kamuflirana) lica u svetu umetnosti. Ideja o artističkim korenima skrivenog lica, spontano se formirala godinama unazad, tačnije, pre deset godina, dok sam još uvek radio u modnoj industriji. Kolekciju su predstavljali modeli čija lica je skrivala maska ili pak prekrivala kosa, što je na značenjskom nivou trebalo da sugeriše kritiku sveta ali i komentar o savremenom društvu koje je konstantno i kontinuirano terorizovano lepotom. Povratak maske je antropološki retro-eksperiment kojim se destabilizovanom identitetu nudi rešenje. Tokom daljih studija na umetničkom fakultetu i u okviru prakse, sve više sam nastojao da uočim korelaciju između mode i umetnosti kroz društvenopolitičku prizmu. Kada sam shvatio da postoje istomišljenici koje zanima ista ili slična tematska platforma, počeo sam da sakupljam njihove radove; želeo sam da odgonetnem zašto postoje i šta nam poručuju, kao i to kako komunicaraju sa savremenim posmatračem. Jedanaesti septembar i konsekvence koje su usledile bitno su me oblikovale kao umetnika i uverile da temu nastavim da razvijam, proučavam…Upravo taj događaj bio je, ako ćemo pravo, glavni okidač koji me je isprovocirao da začeprkam po Pandorinoj kutiji. Strah od potencijalnih budućih terorističkih napada doveo je i do značajne promene samog koncepta bezbednosti, ovaploćenog, recimo, u skrivenim kamerama (za praćenje i snimanje) koje su postale nezaobilazna “instalacija” na svim javnim mestima, a sve, tobože, zarad naše sigurnosti, kako nam je objašnjeno, što je rezultiralo neprijatnom spoznajom da su nam lica (čitaj:identitet) “obavezno” preeksponirana. Jedini način da povratimo izgubljenu privatnost krio se u različitim subverzivnim medijskim strategijama ili pak redefinisanju samog pojma privatnosti. Prateći događaje koji su se nizali nakon pomenutog datuma, slike maskiranih terorista preplavile su medije, kao zlo-

14

www.optimist.rs

slutno avetinjsko prisustvo koje nas stalno podseća koliko svet u kom živimo, zapravo, nije bezbedan.

Markiza: Znam da jako volite duge zabave. To vas ispunjava u celosti, recite mi nešto o tome.

Bogomir: Clubbing je za mene počeo 90-ih kada je u vreme društveno političke krize mnogima bio jedna vrsta kolektivnog protesta, nekakvog izlaza ali i iluzije. Način na koji su se tela kretala u tom stanju i energija su me fascinirali, a kasnije je to preraslo u ritual kroz koji sam uspeo da se izrazim i formiram kakav sam danas.

Zapravo, ceo proces transformacije fizičkog i psihičkog stanja unutar klubova ili festivala mi je i dan danas inspirativan. Primetio sam ozbiljne razlike u dinamici po dolasku u Holandiju, gde je clubbing unutar udobnog društva bio u tom trenutku nešto drugo jer su se grube 90-te već odavno završile. Putujući po svetu sam te razlike primetio još više, i počeo da se zanimam za čitanje clubbinga, posmatranje kao ćelije ili organizma pod mikroskopom. Fasciniran sam kolektivnim telom koje se formira, ali i pojedincima koji transformišu energiju za druge i pokreću masu.

Photo: Ferry van de Nat Out of body experience je nesto što mi je uvek bilo zanimljivo. Trans, posmatranje tela kao pokretne mašine za misli i dušu, što nekako ide u korak sa ritualnim doživljajima ili stanjima pod dejstvom različitih droga.

Konačno, Berghain kao klub u kome najčešće izlazim je obogatio moje iskustvo i inspirisao da počnem da se ozbiljno bavim svojom opservacijom. Znači da ne nastupam samo kao lelujavo telo na dance flooru pod plavim svetlima, išibano udarcima basa i osvetljeno strobom. Klub o kome svi pričaju funkcioniše zapravo kao moderni hram, koji u isto vreme ima i institucionalnu moć da prevaspita svakoga ko uđe u isti.

Jednim boravkom u tom klubu vi stičete nove plesne korake, odnos prema telu, seksualnosti, prostoru, self control, kameri, itd. Berghain je muzej za prevenciju nestanka elektronske muzike i stila života kakvog znamo iz 80-ih, 90-ih; njegov kulturni doprinos je jasan, ali isto tako i uticaj na muzičku industriju. Interdisciplinarni pristup temi, iz antropološkog ugla, naučnog, umetničkog me je doveo do novog projekta na kome sam nedavno počeo da radim. Dobio sam dozvolu da dokumentujem različite zabave iz ptičije perspektive. Taj materijal će u saradnji sa

različitim institutima biti ispitan i poređen sa ponašanjem ćelija, itd. Možda sam se toliko navukao na “zabavu” da tražim izgovor da žurka nikada nema kraja, ali znajući sebe mislim da želim da svemu dam još ozbiljniji smisao.

Markiza: Oh, da! Jedna od mojih životnih maksima jeste upravo ona – zabavi nikad kraja! Toliko sam žalosna što ovde moram stati, ali razumela sam da časovnik neprestano otkucava, a i Vi i ja imamo neodložne poslove. Ne mogu Vam opisati koliko sam sretna što smo se sreli, i nadam se da ćete uzeti u obzir i moju malenkost u nekom od sledećih projekata!

Bogomir: Sa tako flambojantnom personom poput vas uvek je zadovoljstvo sresti se, a ne sumnjam da je osećaj sličan, ako ne i intenzivniji, ukoliko je reč o saradnji! Priznaću vam konačno da sam oduvek gajio neobična osećanja prema vama, ali nikada nisam imao hrabrosti da vam to saopštim.

Kratko smo zagrlili, srdačno se izljubili i Doringer je izleteo brzinom svetlosti iz muzeja, dok je amsterdamsko sunce postepeno tonulo u zaliv.

Vodič kroz gej Srbiju

15

OPTIMIST retrospektiva

Monika Rejmand Jan Torp Elen Pejdž

Kristijan Neirn Edgars Rinkevič Tim Kuk Pet Peterson Debi Hari Loren Moreli Samira Vajli

G

Rob Kirni

Kara Delevinj Mišel Rodrigez

odina je prošla puna muka, ginulo se za slobodu nemo... I autovalo, s gomilom većih i manjih iznenađenja. Doduše, ne kao u prethodnim godinama, ali ipak sasvim dovoljno da se sastavi jedna poduža lista onih koji su odlučili da “izađu iz ormana” i javno kažu da vole isti pol.

Možda i najveće iznenađenje u 2014. godini jeste autovanje jednog od najboljih plivača svih vremena, olimpijskog šampiona Jana Torpa.

Možda, pošto se o njegovoj homoseksualnosti i ranije naširoko raspredalo, ali je on sve te priče demantovao u autobiografiji “This is me”, koju je objavio 2012. godine.

- Privlače me žene, volim decu i želim porodicu jednoga dana... Znam kako izgleda kada vam tokom odrastanja govore šta ste, a onda shvatite da to nije stvarnost. Optužen sam da sam gej i pre nego što sam znao ko sam - naveo je legendarni plivač u autobiografiji, ali je potom

16

www.optimist.rs

Djuan Trent

u jednom intervjuu konačno prelomio i odlučio da “izađe iz ormana”.

- Nisam strejt. U redu mi je kada kažem da sam gej. I ne želim da se mladi ljudi osećaju kao što sam se ja osećao. Možete odrastatiti, osećati se komotno i biti gej - rekao je osvajač devet medalja na Olimpijskim igrama i 11 na svetskim prvenstvima.

Glumac Kristijan Neirn, poznat po ulozi Hodora u serijalu “Igre prestola”, u intervjuu koji je dao u martu 2014. upitan je da li zna da se u gej zajednici priča o njegovoj istopolnoj seksualnoj orijentaciji. Odgovor je bio veoma jednostavan: - Pa, da budem iskren, kada govorite o “gej zajednici”, pričate o mojoj zajednici. Svestan sam toga i mislim da je baš simpatično - rekao je Neirn.

Glumica Elen Pejdž (“X-Men”, “Days of Future Past”) na konferenciji LGBT omladine u Las Vegasu pojavili se među govornicima, a ono što je izjavila otklonilo je sve sumnje.

- Ovde sam zato što sam gej. Možda mogu ovim da pomognem drugima. Umorna sam od skrivanja i laži. Godinama sam patila jer sam bila

preplašena od autovanja. Moja duša je patila, sti kako bi pružila podršku ruskim gejevima moje mentalno zdravlje, moje veze. Ali danas zbog diskriminatorskih zakona koji su usvojeni stojim ovde pred vama i na drugoj strani tog u toj zemlji, a njena koleginica Emili Rios (“The bola – rekla je Pejdž.

Bridge”) izjavila je da ima mnogo toga zajedniAustralijski model i di-džej Rubi Rouz auto- čkog s Adijanom, likom koji glumi - obe su Mevala se na malo drugačiji način. Ona je, naime, ksikanke i lezbejke. izjavila da je “polno neutralna”.

- Ja sam gej, tako da je to što sam u seriji MeLoren Moreli, ksikanka i gej autorka “Orange samo čini da još Is the New Black”, više volim taj lik izjavila je u interrekla je ona.

Orman nije za ljude već za garderobu vjuu da joj je ova Ono što za srserija pomogla pske uslove predda kompletno izstavlja potpuni meni svoj život i šok, desilo se u shvati da je lezLetoniji. Tamo se, bejka, pošto su naime, autovao Piše: Petar Petrović tokom rada na liniko drugi do mikovma u prvoj nistar spoljnih sezoni dosta razposlova Edgars govarali o seksu, Rinkevič. polovima i svom - Ponosno izjavANDREJ/A PEJIĆ ličnom izražavaekada čuveni androgeni maneken Andrej Pejić ljujem da sam nju svega toga. danas je ponosna transrodna žena Andreja. gej. Srećno svima - Podelila sam s Odluka o promeni pola, koju je Andreja javno - napisao je on na saopštila, bila je pravo oslobođenje za ovu muzu Tviteru. ljudima nevine detalje o flerto- čuvenog kreatora Žana Pola Gotjea. Andreja je na društveMeđu većim izvanju s devoj- nim mrežama zahvalila javnosti na podršci i izjavila da se nenađenjima je i kama “iznad sada oseća daleko bolje. autovanje direkstruka”, dok sam - Hvala svima na ljubavi koju ste mi pružili. Ponekad jed- tora “Epla”, Tima bila mlađa. Rekla nostavno morate da zastanete kako biste uvideli lepotu Kuka.

- Iako nisam nisam da bih spa- života. Ovo je drugi takav trenutak u mom životu - napikada negirao vala s jednom sala je Andreja i uputila podršku svim trans osobama. seksualglumicom iz se- - Znam da je teško, jer sam se tako osećala, ali zapamtite svoju rije, a onda sam da je vaše pravo da budete prihvaćeni onakvi kakvi ste i nost, nisam je ni tog dana otišla da zaslužujete isto poštovanje, kao i bilo koje ljudsko biće javno objavljivao, na terapiju i pot- na planeti. Sada kao žena želim da dokažem da nakon do sada. Dakle, puno ležerno po- tranzicije, koja je za mene bila spasonosan proces, mogu da budem jasan: menula da sam biti srećna i uspešna u svom novom životnom poglavlju, Ponosan sam što izgleda daleko bez potrebe da se odreknem svoje prošlosti - zaključila je sam gej i smatram da je to više zaintereso- Andreja. jedan od najvećih vana za žene, darova koje mi je bog poklonio – napisao je Kuk nego što sam to ranije mislila - rekla je ona.

Ova serija je iznedrila još jedno autovanje, i to u autorskom tekstu za “Bloomberg Busineglumice Samire Vajli, koja je nakon vesti o au- ssWeek”. On je takođe dodao da mu je to što je tovanju Morelijeve priznala da su njih dve u gej pomoglo da vodi tako veliku kompaniju kao što je “Epl”, jer mu je dalo “dublje razumevanje vezi.

Glumica Monika Rejmand (“The Good Wife”, toga šta znači biti u manjini”.

---->> “Chicago Fire”) tvitnula je o svojoj biseksualno-

Autovanja u 2014.

N

Vodič kroz gej Srbiju

17

J

OPTIMIST Osmatranje

Jedan od onih koji su tek pod stare dane priznali da su gej je 73-godišnji Pet Peterson kečerska legenda koja je u emotivnom obraćanju izjavio da ne samo što je 50 godina krio svoju seksualnost, već i da mu je preminuo partner s kojim je bio 40 godina.

- Konačno ću biti ono što jesam - zaključio je Peterson, inače prvi WWE šampion.

Među iznenađenjima se našlo i autovanje drugog najjačeg čoveka na svetu, odnosno Strongmena Roba Kirnija. Ovaj profesionalni snagator i vicešampion sveta za 2013. godinu u oktobru je na Fejsbuku objavio da je srećan što je u vezi s drugim muškarcem.

Model Kara Delevinj nije se klasično autovala, ali je javnost saznala o vezi s glumicom Mišel Rodrigez, koju nije ni skrivala.

Lane su se, pored sportista, glumaca i drugih, autovale i nekadašnje misice. Patrisija Jurena Rodrigez, Mis Španije 2008. i 2013, kao i Djuan Trent, mis Kentakija 2012. godine, takođe su “izašle iz ormana”.

Rodrigezova je prvo na svom profilu na Instagramu u avgustu, postavila fotografije potpisanu sa “Romeo i Julija”, na kojoj je bila u intimnom trenutku sa svojom devojkom Vanesom Klajn, španskom pevačicom i di-džejem.

Potom je na Tviteru objavila: “Hvala svima na komentarima. Objavila sam fotografiju potpuno spontano i impulsivno. Hvala svima na podršci”.

S druge strane, Trentova je u februaru osvojila simpatije LGBT zajednice pošto je u odgovoru na odbijanje države Kentaki da prizna istopolne brakove izjavila: - Ja sam kvir. Volela bih da jednog dana živim u društvu u kojem autovanje nije neophodno, odnosno u kojem neće biti predrasude i homofobije zbog tuđe seksualnosti. Sada je to više ideal nego realnost, ali ako želite da neki ideal postane realnost morate imati hrabrosti da menjate istoriju - rekla je Trentova.

I za kraj, tu je i čuvena Debi Heri, pevačica i frontmenka kultnog benda “Blondie”. Seks ikona svog doba objavila je da se oseća kao biseksualka, te da je uživala u svim svojim vezama sa muškarcima i ženama. Na pitanje s kim joj je bilo lepše, Debi je kratko odgovorila: “Recimo samo da su žene senzualnije”.

18

www.optimist.rs

edna od najčešćih laži koje, čak vrlo cinično, neprestano ponavljamo je ta da nismo robovi modne industrije i da ne živimo po nametnutim načelima lepote. Kult lepote i kult tela, kao društveni konstrukti koji dominiraju našom stvarnošću, do te mere su internalizovani da ih prosto više i ne primećujemo. Bez obzira da li pratimo modne trendove svi znamo koje boje idu zajedno, koji se materijali ne mešaju i svi znamo da se trenerka i cipele naprosto ne nose zajedno. Ukoliko, svesno ili ne, prekršimo nešto od toga, reakcija okoline će nas opomenuti. To su matrice od kojih je prosto nemoguće pobeći. Nemoguće je u ovom delu sveta živeti izvan uticaja modne industrije, isto kao što je nemoguće živeti izvan kapitalizma (da, salonski levičari, nemoguće je!) jer je, naprosto, nemoguće živeti izvan ideologije. Da je kult tela jedna duboko ukorenjena matrica pokazuju najčešće „izuzeci koji potvrđuju pravilo“, floskula koja je, ma kako paradoksalno zvučala, potpuno tačna. Nijedno pravilo se ne može prepoznati ukoliko se ne identifikuje kao incidentno ono što odstupa od tog pravila, ono što odstupa od matrice. To se desilo nedavno kada se Stavros Louca, momak sa 195 kilograma, pojavio na izboru za Mr Gay UK. Od prvobitnog zgražavanja njegovom pojavom, preko senzacionalističkog oduševljenja u toku izbora, do negiranja njegovog postojanja nakon proglašenja pobednika – sve je oslikavalo dobro utemeljenu matricu. Lukizam. Lukizam se u literaturi često definiše dvojako – kao pozitivni stereotipi o ljudima koji se smatraju fizički privlačnim, ali i kao diskriminatorno postupanje prema osobama koje to nisu. U oba slučaja, lukizam je grubo kršenje ljudskih prava i jednakosti jer predstavlja jednu od osobina koja ne spada u zasluge pojedinca, te služeći se logikom liberalizma, poput boje kože, nacionalnosti ili veroispovesti, ne sme biti osnov drugačijeg postupanja, nebitno da li je to postupanje pozitivno ili negativno. Anti-lukizam bi, u tom slučaju, bila liberalna doktrina, međutim u neoliberalnom hiperpotrošačkom društvu postoji samo jedan zakon – zakon profita, te doktrine diktiraju razvijene industrije.

Samim tim, lukizam, iako potpuno suprotan liberalnim načelima, u liberalnom društvu ostaje

dominantan pod uticajem modne i kozmetičke masovne medije je ”Mit o lepoti” Naomi Volf. Gej industrije, najčešće maskiran u koncept ”zdra- kultura pak neguje kult tela, a za osobe koje vog života”. Stavros je taj lukizam osetio na svim imaju određen tip tela vezuju se mnogi stereoosnovama. Na tipi, najčešće oni prvom mestu, vezani za seksuzgražavanje i čualnu ulogu. Tako Suđenje na osnovu izgleda đenje što je on će napucane tereuopšte tu, pored tana strejtluk bamladih teretana tice biti prepobatica, oslikava znate kao aktivci, internalizovani dok će mršavi gelukizam. Čak i oni jevi sitnije građe kojima je to kul, biti etiketirani kao Piše: Nemanja Marinović prepoznaju njepasivni. govu pojavu kao U jednom članincident, čime ku od pre par goosvešćuju postodina Brian Moyjanje matrice po lan putem ”Vodikojoj se prosto ne ča za sve gej muočekuje da se škarce” klasifikuje tako nešto doove stereotipe u godi. Stavros je razne kategorije osvojio simpatije kao što su sitni i publike, međuvitki Twinks, krutim to treba uzeti pni Bears, na sa rezervom jer u sport orijentisani velikoj meri ne Gay Jocks, Gay-Lipredstavljaju odsters snobovi i Stavros Louca stupanje od lukizma, već senzacionalističko užidrugi. Ono što je vanje, slično uživanju u cirkuskoj tački ili u karakteristično za ovaj duhoviti tekst je to da na nastupima drag kraljica. Isto kao što oduševlja- osnovu tipa tela ili osobina klasifikuje celokupnu vanje Končitom nije smanjilo transfobiju, ni odu- gej populaciju u nekoliko kategorija. Naravno, ševljavanje Stavrosom ne ljulja temelje lukizmu. preklapanja jesu moguća i naravno da su ovakvi Nakon proglašenja, mediji su preneli informa- treshy tekstovi nerelevantna literatura, ali su inciju da je drugi kandidat, zgodni batica, odneo dikativni za preispitivanje sopstvenih stereotipa pobedu i izludeo masu, a Stavrosu je javljeno da pri sticanju prvog utiska o nekome i čitajući ih je diskvalifikovan zbog toga što donji veš nije primećujemo neke obrasce našeg razmišljanja obukao kako treba. Naime, učesnici izbora u jed- koji nam postaju smešni. Koliko poznajete vitkih nom momentu treba da se pojave u donjem twink likova opsednutih modom i Lejdi Gagom vešu, a ne predviđajući da će se ikada desiti da ili napucanih sport batica koji su ponosni na to se toliko krupna osoba prijavi na takmičenje bili što se ”ne izvaljuju” i traže samo one koji ”nisu su samo mali brojevi. Stavros se snašao i pojavio na sceni”? A koliko tek poznajete snobova koji se noseći gaće na glavi, što je iskorišćeno kao se friziraju kod celebrity frizera, rade u PR-u, osnov za diskvalifikaciju. Stavrosov incident u advertajzingu ili medijima i druže samo sa starmedijima je potpuno izbrisan. letama i drugim ”zvezdama”? A sa koliko tek Na najčešćem udaru lukizma su žene i gej mu- predrasuda pristupamo tim ljudima i onima koje škarci. Feminizam već dugi niz godina vodi identifikujemo sa njima, unapred pretpostavljaborbu protiv lukizma, a verovatno najpoznatiji jući na osnovu njihovog izgleda sve o njihovom tekst koji je, po mnogima radikalno, a zapravo karakteru i osobinama? Koliko i da li uopšte razpotpuno realno, za kreatore lukizma targetirao mišljamo izvan matrice?

Lukizam

Vodič kroz gej Srbiju

19

L

OPTIMIST trans

eelah Alcorn, trans devojka od 17 podnesem. Nikada neću proći kroz uspešnu godina, izvršila je samoubistvo tranziciju, čak ni kada se iselim. Nikada neću biti 28. decembra 2014. godine. srećna sa svojim izgledom i glasom. Nikada neću Leelah je ostavila oproštajno imati dovoljno prijatelja da budem srećna. Nipismo na svojoj Tambler stranici, kada neću imati dovoljno ljubavi da budem srekoje su njeni roditelji naknadno ćna. Nikada neću naći muškarca koji će me obrisali, ali transkript tog pisma u voleti. Nikada neću biti srećna. Ostatak svog žikojem eksplicitno govori o trans- vota provešću ili kao usamljeni muškarac koji prifobiji i samoubistvu je dostupan željkuje da bude žena, ili kao još usamljenija na internetu. žena koja mrzi sebe. Ne postoji pobeda. Ne poU pismu govori o tome kako je znala da je trans stoji izlaz. Sada sam već dovoljno nesrećna. Nije od svoje četvrte godine, nazivajući sebe “devoj- mi potrebno da mi se život nadalje pogoršava. čicom zarobljenom u telu dečaka” i kako je Ljudi govore “biće bolje” ali to nije istina u mom nakon izlaženja sa ovom činjenicom pred rodi- slučaju. Postaće sve gore. Svakim danom mi je telje nakon što je ušla u pubertet, od njih dobila sve gore.” odgovor da “Bog ne čini greške”. U nastavku Među transrodnom populacijom postoji epidepisma ulazi u detalje svog odnosa sa roditeljima mija samoubistava u poređenju sa cisrodnim koji je nastao kao posledica njenog priznanja, osobama. 41% ljudi koji se identifikuju kao trans kako su je izolovali od školskih prijatelja tako što pokušaju da izvrše samoubistvo. Ovaj procenat su joj oduzeli telese odnosi na Sjefon i laptop. Izoladinjene Američke cija proizvodi Države i devet mnogo negativputa je veći od naPravo trans osoba na život nih efekata, kako cionalnog prona telo tako i na seka. Očaj koji je duh. Može doveLeelah podnosila sti do erozije arteosećaju trans i rija i stvoriti visok osobe koje odbikrvni pritisak, nejaju da se ukalupe Piše: Elizabeth Tate, Prevod: Ana Jakšić gatvno utiče na u binarne kategoučenje i pamćerije širom sveta. nje. Takođe izolaOni su izloženi nacija dovodi do silju, diskriminabrzog razvoja depresije. Kada je Leelah razvila ciji, i potpunom neprihvatanju od strane depresiju i zatražila pomoć, roditelji joj nisu doz- zajednica u kojima žive. Kako Portal za praćenje volili ni jednu vrstu tretmana osim terapije kon- nasilja nad transrodnim osobama prijavljuje, 102 verzije. Kada je Leelah zatražila saglasnost transrodne osobe ubijene su samo u periodu izroditelja koja joj je bila potrebna za početak tran- među 1. januara i 30. aprila 2014. godine. Crne zicije (hormonalna terapija, operacije, itd.), oni trans žene čine najveći deo ovih žrtava. Pored su odbili. dokumentovanih, nesumnjivo postoje i brojna U pretposlednjem paragrafu svog oproštajnog neprijavljena ubistva, kao i mnoga, mnoga sapisma Leelah navodi: “Nakon leta provedenog moubistva, poput ovog koje je izvršila Leelah. bez praktično i jednog prijatelja, punog pritiska Potrebno je da shvatimo da ovo nije samo levizbog opterećenosti razmišljanjem o budućim čarsko pitanje ili briga “boraca za socijalnu obavezama vezanim za fakultet, štednji za iselje- pravdu” koji dominiraju pretežno stranicama nje, ocenama u školi, odlaskom u crkvu svake ne- Tamblera. Postoje specifični načini na koje i liberdelje zbog kojeg sam se osećala kao najgori tarijanski pokret može da se uključi i pomogne, smrad jer se svi tamo protive mojim najosnovni- a samo jedan od načina jeste kroz borbu za uklajim shvatanjima i životnim standardima, odlučila njanje zakonskih regulativa koje trans populaciji sam da sam pretrpela više nego što mogu da otežavaju početak tranzicije. Trans osobe su ne-

transfobija ubija

20

www.optimist.rs

LEELAH ALCORN Moja smrt mora nešto da znači. Moja smrt se mora dodati u broj samoubistava koje su transrodne osobe počinile ove godine. Želim da neko pogleda u taj broj i kaže “ovo je sjebano” i da popravi situaciju. Popravite društvo. Molim vas. Zbogom.

retko žrtve policijske brutalnosti i negativno pogođeni zakonima koji se tiču ličnih dokumenata. Oni svoj život provode u strahu. Za početak, libertarijanska zajednica mora glasno da reaguje na svaki slučaj nasilja prema trans osobama, na svaki slučaj policijske brutalnosti koju trans osobe trpe, kao i na sve probleme koje proživljavaju vezane za zakonske teškoće pri pokušajima promene informacija na ličnim dokumentima.

Ukoliko želimo slobodan život za sve pojedince, moramo shvatiti da su trans osobe u konstantnoj opasnosti, ne samo od strane individua već i od same države. Ovo nije političko pitanje koliko je pitanje samih ljudskih života. I to je pitanje koje će nastaviti da pogađa mnoge ukoliko ne preuzmemo na sebe tu odgovornost da ugrožene saslušamo i razumemo, i to ne zato što smo libertarijanci ili levičari, već zato što smo ljudi, i zato što većina nas nikada neće na taj način biti ugrožena. Ukoliko želimo biti slobodni moramo da se brinemo i o onim ljudima koje društvo u celini najviše isključuje. To podrazumeva više od zalaganja za promenu zakona koji negativno utiču na transrodne osobe. To znači da moramo izazvati i sebe same da napustimo unapred zamišljene ideje roda kao nečega statičnog i da prihvatimo trans osobe onako kako se same identifikuju. To podrazumeva i netolerisanje transfobičnih izjava koje čujemo, kao i pružanje

saosećanja i javne podrške transrodnim osobama. Ta podrška treba biti pružena kroz slušanje, razumevanje i ojačavanje njihovih glasova, umesto pokušaja da govorimo u njihovo ime o nečemu što sami nikada nismo proživeli.

Na kraju svog oproštajnog pisma Leelah kaže da se nada da će njena smrt podstaći promenu.

“Jedini način da ja počivam u miru jeste da jednog dana transrodne osobe ne budu tretirane na način na koji sam ja bila tretirana, da se prema njima odnosi kao prema ljudskim bićima koja imaju ljudska prava i čija su osećanja legitimnima. Pitanje roda treba uvesti u škole, što ranije to bolje. Moja smrt mora nešto da znači. Moja smrt se mora dodati u broj samoubistava koje su transrodne osobe počinile ove godine. Želim da neko pogleda u taj broj i kaže “ovo je sjebano” i da popravi situaciju. Popravite društvo. Molim vas. Zbogom.”

Potrudimo se da njena smrt zaista nešto znači, bez obzira gde sebe pronalazimo u političkom i ideološkom spektru. Ako želite da na bilo koji način pomognete ili da se više informišete to možete uraditi kontaktiranjem i praćenjem sledećih organizacija koje se bore za prava transrodnih osoba u Srbiji: Gayten LGBT (www.transserbia.org) i Egal.

Vodič kroz gej Srbiju

21

D OPTIMIST istorija

ecenijama je svet potresao traganju ka novim alternativama, ideja i stremHladni rat, politički sukob ljenjima. Značajan deo njih okrenuo se idejama između zapadnih sila pred- Karla Marksa i političkoj praksi SSSR. Među njima vođenih SAD i istočnih sila u Britaniji prednjačili su studenti univerziteta u predvođenih SSSR koji se Kembridžu od koji će neki postati agenti SSSR. vodio od završetka Drugog Najspektakularniji i najzanimljivi među njima bili svetskog rata pa do ne- su svakako "Špijuni iz Kembridža": Gaj Bardžis, stanka SSSR. Bio je vođen Donald Maklejn, Kim Filbi i Antoni Blant. Izuzev svim mogućim sredstvima Kima Filbija ostala trojica bili su homoseksualci dovodeći svet do usijanja i i poticali su iz visokog društva čije su porodice pretnji nuklearnom apokalipsom. decenijama bile u službi britanske imperije.

Hladni rat obeležili su brojni ekonomski, poliŠpijuni iz Kembridža špijunirali su decenijama tički i propagandni "sukobi" između Zapada i uoči, za vreme i posle Drugog svetskog rata, u Istoka, s ciljem suzbijanja uticaja suprotstavlje- korist SSSR, a kako su sami priznali to su činili iz nog bloka. Sukob ipak seže daleko dublje, još od uverenja, a ne zbog novca i slave. Pretpostavlja prvog minuta dolaska boljševika na vlast no- se da je Antoni Blant, najstariji među njima, bio vembra 1917. godine, i sa manjim ili većim in- taj koji je regrutovao ostale. Velika zasluga svatenzitetom trajao je koliko i sam SSSR. Malo je kako pripada i visoko-profesionalizovanim sopoznato da je Sidni Rajli jedan od glavnih uzora vjetskim agentima u Londonu, koji su umeli da po kome je osmišljen lik Džejmsa Bonda, bio vr- ih sve zavrbuju da rade u korist SSSR. Kao brihunski špijun koji je radio za nekoliko vlada po- ljantni studenti, svi su, po završetku studija, ušli četkom 20. veka. u elitne državne Rajli je bio eksustanove - univerpert za prevaru i zitet, BBC, minimajstor prerušastarstvo spoljnih Zavodljivi svet špijunaže vanja. Bio je pozposlova i obavenat po svom štajne službe. veselom karakIstoričari, publiciteru, i često je kosti i novinari ih ristio svoj šarm smatraju najvekako bi zavodio ćim uspehom Priredio: K.M. žene političara i SSSR u regrutovavojnih lica. U nju špijuna na zasvom najčuvenipadu. S druge jem zadatku, Rajli strane, kako je je radio kao vođa britanske obaveštajne grupe BBC jednom javno priznao, bio je to najveći prokoja je imala za zadatak svrgavanje boljševičke pust u istoriji Britanske obaveštajne službe.

Gaj Bardžis poticao je iz porodice sa dugom vlade u Rusiji 1917. godine. Učestvovao je u izvođenju neuspešnog državnog udara, i predvo- vojnom tradicijom. Njegovo nemirno detinjstvo dio je pokušaj ubistva Lenjina. Međutim, obeležilo je retko prisustvo oca, koga do svoje njegova grupa je bila raskrinkana, a on je za 11 godine gotovo nije ni poznavao. Prema sopstvenom priznanju kao mladić bio je svedok nedlaku izbegao hapšenje pobegavši u Finsku.

Kraj Prvog svetskog rata doneo je i duboki jaz mile smrti svoga oca koga je zatekao mrtvog na među generacijama, duboko nezadovoljstvo i svojoj majci – umro je u seksualnom činu. Ovaj nepoverenje mladih prema starijim generaci- događaj ispunio ga je kontradiktornim osećajama koje su decenijama stajale na kormilu Bri- njima – žalošću i gađenjem. Bio je to definitvni tanske imperije. Ekonomska kriza koja je početak njegovog gađenja prema seksualnim 1930-tih godina pogodila svet samo je još više odnosima sa ženama. Važio je za kompleksnog razbuktala nezadovoljstvo i okrenula mlade ka mladića izuzetno lepe spoljašnosti i briljantnog

Gej špijuni

22

www.optimist.rs

uma. Duhovit i Donalda Magovorljiv sa snaž- klejna opisivali nom socijalnom su kao samoveinteligencijom snog, marljivog, uspevao je da nekonvencionalako stvara dobre lnog mladića veze sa značajnim privlačne spoljaljudima. Znao je šnosti. Bio je da instinktivno sportski tip i užizna da kaže pravu vao je u društvu stvar u pravo zgodnih sportista vreme. Iako je bio koji su pili, psovali dosta nepredvi- i hvalili se svojim div, često i grub i ljubavnim avannestabilan, želeo turama. I sam je je da se sviđa ljudima i to mu je lako polazilo za bio dobar u kriketu i fudbalu. Detinjstvo je prorukom. Ipak postojao je i široki krug onih koji su veo u senci strogog oca naučivši da skriva vlasmatrali da voli da se pravi prepametan i jedno- stita osećanja i duboko nezadovoljstvo stavno su ga izbegavali. U srednjoj školi oboža- porodičnim odnosima i nametnutim tradicivao je da crta karikature svojih profesora, a jama. Odgajan je u strogom kalvinističkom prelaskom na studije imao je slobodu da ne živi duhu. Odlazak na školovanje za njega je bio kou internatu te je imao prostora za svoje homo- načni beg od kuće. Raskinuo je sa bogom kome seksualne avanture. Jedna od njegovih najvećih je čitav život upućiva naučene molitve na ljubavi bila je sa školskim drugom Dejvidom He- koje nikada nije dobijao odgovor. dlejem koja je šokirala javnost. Njegov profesor Robert Birli bio je posebno užasnut Ekonomska kriza koja je kada je među njegovim knjigama 1930-tih godina pogodila pronašao „šokantne i krajnje nepri- svet samo je još više razjatne pornografske knjige“. Prijatelji buktala nezadovoljstvo i su ga voleli jer je bio "zanimljiva pri- okrenula mlade ka tragačalica i marljiv graditelj prijateljstva". nju ka novim alternatiImponovao mu je Staljin pa su ga vama, ideja i stremljenjima. neki nazivali "Staljinovim Engle- Značajan deo njih okrenuo zom". Posle prebega u SSSR nije se se idejama Karla Marksa i političkoj praksi SSSR. prilagodio životu u Moskvi. Odbijao je da uču ruski jezik i otvoreno je patio za domovinom. Njegov alkoholizam se sve više produbljivao urušavajući njegovo zdravlje. Rusi su mu bili naklonjeni, sve vreme širokogrudo su ga snabdevali sa pićem (koliko želi) i sa zgodnim mladićima (koliko može). Endru Bojl, pisac knjige "Klima izdaje",opisujući njegov život u SSSR-u zapisao je: "Za razliku od pomirljivog Filbija i prilagodljivog Maklejna, Bardžis nikada nije glumio da uživa u dosadnoj anonimnosti ži- Posle smrti oca osetio je konačno oslobođenje vota u izbeglištvu. Šta više, on je voleo sistem, od svih stega i okrenuo se marksizmu. Godine ali je mrzeo ljude". Gaj Bardžis umro je Moskvi, 1934. počeo je da radi u ministarstvu inostranih 1963. godine, od alkoholizma, u 52. godini ži- dela. Kao diplomata, postizao je izvanredne uspehe, pa su mu predviđali blistavu budućvota, a njegov prah prenet je u Englesku.

Vodič kroz gej Srbiju

23

OPTIMIST istorija nost, uključujući i dobijanje plemićke titule. Bio je oženjen Amerikankom, imao je decu ali nikada nije bio posvećen ženi. Spas od dosadnog braka tražio je u homoseksualnim avanturama i alkoholu. Učinio je mnogo na prenošenju značajnih i ključnih američkih tajni, dok je radio u Britanskoj ambasadi u VašingRupert Everet kao Gaj Bardžis u filmu “Another country” tonu, posebno o razvoju nuklearnog oružja, o planovima osnivanja NATO i formiranju Maršalovog i imao je četiri titula počasnog doktora od strane planu za neke evropske zemlje. Sovjetski agenti renomiranih univerziteta. Mada je krio svoje u SAD i vlasti u Moskvi bili su zadivljeni njego- marksističko uverenje, u svom eseju "Umetnost vim radom. Kada je prebegao u SSSR, nastojao pod kapitalizmom i socijalizmom" dokazivao je je da se prilagodi okolnostima u kojima se da je kapitalizam nesrećno društveno stanje za našao, naučivši ruski jezik i obavljajući razne ko- umetnika, ali da proletersku kulturu tek treba risne poslove. Napisao je nekoliko knjiga iz obla- stvoriti. Uoči Drugog svetskog rata ušao je u Bristi spoljne politike. Za knjigu „Spoljna politika tansku obaveštajnu službu MI5, u kojoj je ostao Engleske posle Sueca“ dobio je zvanje sovjet- sve dok se rat nije završio. Kanije je postao kuskog počasnog doktora istorijskih nauka. Nosi- stos kolekcije umetnina britanske kraljice. Blant lac je nekoliko sovjetskih odlikovanja, a imao je je vodio život finog gospodina. Kao homosei zvanje "pukovnika KGB". Umro je, u Moskvi, ksualac bio je znatno diskretniji, a u odnosu na ostalu trojicu svojih kolega "ideološki motivisa1983. godine, u 69. godini.

Antoni Blant nih i dobro vođenih velikih špijuna" bio je najbio je sin angli- manje naklonjen alkoholu. Kada je britanska kanskog vikara. premijerka Margaret Tačer obelodanila "slučaj Izuzetno nadaren, Blanta" njemu je oduzeta plemićka titula, ali je predviđali su mu izbegao hapšenje. Isticao da su on i ostali iz špisjajnu karijeru juni iz Kembridža bili prihvatili ideje marksizma matematičara ili i komunizma kao posledicu - dolaska Hitlera na filozofa. I mada je vlast. Umro je 1983. godine, u svojoj 76. godini, studirao matema- u Londonu.

Posle bega u SSSR Bardžis i Maklejn izjavili su tiku, opredelio se za izučavanje da sebe nikako ne smatraju "sovjetskim špijuumetnosti, te je nima", već da su oni "pacifisti koji su se razočarali do kraja života u Zapad", te su došli u SSSR "kako bi radili na bobio istoričar ljem razumevanju između SSSR i Zapada".

Njihovi životi poslužili su za niz knjiga i filmskih umetnosti.

U Kembridžu je proveo jedanaest godina - došao dokumentarnih i igranih ostvarenja. Iako su deje kao 19-godišnji brucoš a otišao kao 30-godiš- cenijama bili osuđivani u britanskoj javnosti, nji profesor. Za to vreme na Kembridžu je važio sam Blant je svoje poslednje godine proveo u za "lovca na talente", pa se govori da je on društvenoj izolaciji, danas mnogi intelektualaci "naveo" Bardžesa (sa kojim je dugo bio neraz- i analitičarai u Velikoj Britaniji na njihove sveudvojan) i Maklejna da zavole ideje marksizma i kupne aktivnosti gledaju kao na svojevrstan komunizma. Napisao je više knjiga o umetnosti izraz patriotizma.

24

www.optimist.rs

K

OPTIMIST osmatranje

ada bi vas neko pitao da opišete sebe u pet reči, koliko vas bi među tih pet reči stavilo "gej"? A koliko bi vas stavilo "Kajli Minog"?

Pitanje ličnog identiteta nije jednostavna stvar jer zapravo ništa u potpunosti ne proističe iz nas samih. Sve što znamo mi smo naučili i prisvojili kao svoje. U tom smislu niko na svetu nije u potpunosti autentičan. Ali čak i pored toga ne bi smo svi mogli da se opišemo kao konformisti. Konformist je onaj koji svoje stavove, verovanja i ponašanje usklađuje sa normama socijalne grupe kojoj pripada, čak i onda kada ih prepoznaje kao disfunkcionalne ili štetne. Stoga je konformizam u stvari jedna vrsta nemoći da se izgradi ili izbori za sopstveni stav. Postoji verovanje da su gej osobe, kao žrtve negativnih stereotipa, otporne na konformističke ideje. A koliko je to zaista tačno?

I u samom gej svetu postoje zablude koje se tiču termina "gej identitet". Tačno je da činjenica da je muškarac Madonin fan može da nagovesti njegov seksualni identitet. To je tačno i za činjenicu da je muškarac modni dizajner, da voli dens-elektroniku, da redovno ide u teretanu, da kupuje u Zari... Prava istina je ipak da termin "gej identitet" označava jedino preferencu prema mizam tačna. Ali nisu. Ironija je u tome da istom polu. Mnoge gej osobe zanemaruju tu či- upravo gej osobe koje su žrtve konformizma odnjenicu, a neke je čak nisu ni svesne. Ipak, ljubav bacuju one ljude koji se ne "pridržavaju" normi prema trash-pop muzici, modi i lepo definisa- gej zajednice. Prihvataju, dakle, obrazac ponašanja od kojeg su nom muškom telu direktno ugroprihvaćeni su kao ženi. Ljudi svesni norme koje su Gde je nestala individualnost? činjenice da pop univerzalne za gej zvezde posežu populaciju. Gej za gej pravima ljudi su grupa, kao ne bi li širile i bilo koja druga svoju publiku i socijalna ili subzadovoljile svoje kulturna grupa i histrionične moona ima svoje Piše: Dušan Papaque tive, ili ljudi koji norme. Kao da su smatraju da je gejevi nekakva konstantno popodvrsta života koja govori sopstvenim jezikom i živi u mehuru, javljivanje savršeno definisanih muških tela u odvojena od ostatka sveta. Ne bi to bio problem gej magazinima deluje loše na gej osobe koje su da je verovanje da su gejevi otporni na konfor- sklone gojaznosti, postaju svojevrsni izgnanici

Gej konformizam

--->> Vodič kroz gej Srbiju

25

P

OPTIMIST cockfight

iz društva jer ne vode "gay lifestyle". Šta uopšte podrazumeva "gay lifestyle"? Da ako si gej moraš da se ponašaš na jedan određeni način?

To ne postoji. Ne postoji nikakav "lifestyle" osim sopstvenog. Dakle, gejevi, bilo bi dobro da izađete iz kuće od stakla pre nego počnete da bacate kamenje.

Kad god želite da se identifikujete kroz grupu morate odbaciti sopstveni identitet i prihvatiti identitet grupe. To je ono što je najštetnije u težnji da se pripada "gej sceni", a gej scena je definisana seksualnošću, tako da ljudi često svoju nesigurnost ili nedostatak identiteta zamenjuju svojom seksualnošću. Umesto da budu individua oni postaju etiketa i upravo time može da se objasni "gej konformizam". Niko, pa ni gej osobe ne mogu da se definišu samo kroz svoju seksualnost.

"Ponosan sam zato što sam gej" princip funkcioniše dok ste u svom malom gradu, ali kada stupine na scenu nema više ničeg posebnog u tome. Takve stavove bi valjalo odbaciti jer vas posebnim čine stvari koje vas od drugih razlikuju. I kada govorimo o tom "gej ponosu", seksualnost nije nešto na šta čovek može biti naročito ponosan. Ništa više nego što može biti ponosan na činjenicu da ima plave oči. Ali, ono na šta se može biti ponosan je sopstvena individualnost. Činjenica da ste bili dovoljno hrabri da se pobunite protiv normi koje vam neko nameće, pa čak kada su oni koji ih nameću drugi gej ljudi. Ponosan gej je gej koji je individualac.

U moru gej osoba koje misle da je Madona kraljica, kupuju firmiranu garderobu i redovno idu u teretanu, vi koji mislite svojom glavom rizikujete da budete odbačeni, ali bez toga pitanje je da li će vas neko stvarno voleti zato što ste vi vi, a ne neko drugi.

26

www.optimist.rs

re neki dan sam se zapio sa drugom iz detinjstva i kako to obično biva počeli smo da se prisećamo svih sranja koje smo pravili kao klinci. Palili vatre na svakom ćošku, kupali se u jezeru i još prljavijoj reci, krali pa pekli purenjake, bombardovali komšijinu kuću ledenicama, jer nam je svaki dan prosipao pepeo po stazi za sankanje, pili viski i pušili cigare noću u školskom dvorištu, opijali se mladim vinom koje samo što je namuljano i ništa u životu nije bilo lepše nego roštilj od sveže zaklane svinje na žaru od vinove loze! Jedno smo zapalili kontejner iz naučnih pobuda, da vidimo kako će da gori, a jednom smo i drugom komšiji koji nas je mrzeo okačili mrtvu vevericu o kvaku na ulaznim vratima. Znam, na trenutke smo bili gola govna, ali nama je bilo ultra zabavno, realno živeli smo slobodno i veselo amnestirani od ozbiljnih posledica, jer smo bili dobri đaci iz dobrih kuća i nikada nikome nismo naneli zlo, nismo se tukli, bar ne mnogo i gadno, a nije se ni toliko psovalo kao danas.

U to vreme su krenuli i hormoni tako da smo veći deo vremena provodili misleći i pričajući o seksu ili sa rukom u gaćama, što se ni do danas nije promenilo. U to vreme nije bilo interneta tako da si morao da se osloniš na maštu sastavljenu od elemenata stvarnosti koja te je palila.

Nije bilo šanse da se kupi porno magazin jer se u kraju svi znaju na prst u dupe, zna se ko si i čiji si. Nismo svi imali ni video plejer, a VHS kasete sa pornićima nije bilo lako naći niti iznajmiti iz video kluba, jer su opet svi znali ko si i čiji si. Bili smo suočeni sa sistematskim kršenjem naših prava na poštenu pornjavu i drkačinu.

Hvala bogovima pa su neki od nas imali stariju braću i lude stričeve te smo mračnim kanalima šverca uspeli da nabavimo jedan VHS sa nekoliko sati najrazličitije pornjave. Ovo je bio sveti gral našeg prijateljstva i najvažnija svojina koju smo do tada imali! Na tom VHS-u je bilo svačega, trojke, grupnjaci, interracial, milf, gangbangs i naravno gay. Onda je nastao novi problem gde i kada gledati, naime nismo svi imali video plejer, a nismo ni često ostavljani sami, iz očiglednih razloga. Razumite, u to vreme nije bilo mobilnih, kompjutera i ako je neko imao to je IBM za knji-

govodstvo, a internet je tek počeo da stiže i nije svima bilo najjasnije o čemu se tu zaista radi. Čak i pored ovako damatično ograničenih kapaciteta funkcionisali smo kao obaveštajna služba pogotovo kada je u pitanju bilo grupno gledanje pornića! Kada bi neko saznao da će biti sam kući, a još ima video plejer, ekipa bi se organizovala u roku od pola sata i nikada ne bi omanuli, a uklanjali smo sve dokaze o našem postojanju kao profesionalci.

Naravno, za vreme grupnog gledanja pornića je bilo i grupnog drkanja. Prvi ga je vadio onaj koji misli da mu je do kolena, što se ubrzo ispostavilo da nije tako, šta više činilo se da svi imamo sličan kurac, jer realno nismo se još razvili. I baš u ovom trenutku, koji bi mnogi okarakterisali kao ranjivim ili neprijatnim padale su sve barijere. Bilo je bitno samo Bili smo suočeni sa sistematskim kršeda se dobro zezaš. U momentu nikoga njem naših prava nije bilo briga koliko su se dobro znali i na poštenu porvoleli do tada jer se posle grupnjaka sve njavu i drkačinu. menjalo, naglo se razvio površan ali prijatan odnos koji malo podsećao na saučesništvo tu nam se zaista zgadio život i morali smo da preu slatkom zločinu. Ovaj ritual je trajao i trajao jer kinemo te spakujemo kite natrag u pantalone.

Ovaj moment mi je ostao u sećanju i to ne zbog smo se u stvari konstantno zezali na račun jedni drugih! Kome su kakva muda, ko ima kakav i ko- seksualnog elementa nego već što niko nije bio liki stomak, ko je još ćosav, a ko izgleda već kao homofobičan, niko nije pljunuo po pederima, majmun... ali ništa od toga nikome nije smetalo, bunio se ili slično. Odnos koji smo imali prema već naprotiv, gradilo nam je osećaj zajedništva. seksu je bio pozitivan, otvoren, sa sobom je čak Čuveni VHS se vrteo i prolazili su razni žanrovi i nosio dozu muškog ponosa. Tu nije bilo mesta za politiku, stavove i ostala smaranja već samo za uživanje i zajebavanje.

Ovakav stav je mnoge od nas formirao u seksualnom smislu, jer smo veKako smo se snalazili pre interneta rovatno iz ovog razloga rano uvideli koje su nam preference i o njih se oprobali. Posle ovoga nije bilo tajni, čak i među ženama pa se pričalo o svemu, ko je ogulio kožu od drkanja, koja je dobila menstruaciju pa umire od bolova, pa prvi poljubac, pa kaPiše: Petao20cm snije i prvi seks. Sazrevali smo zajedno i meni se čini stabilno.

Danas su skoro svi od nas samogde smo u jednom trenutnu stigli i do gej por- stalni i pristojni ljudi, niko nije homofob i znaju nića tj. scene. Već potajno i potisnuto znajući ko da smo moj drug i ja pederi. Jasno mi je da ova sam, na trenutak sam se prepao, čekajući da mestimična grupna drkanja nisu izvor njihove vidim kako će drugi reagovati. Verovali ili ne, gej tolerancije, ali naše zajedničko detinjstvo jeste, scena je propraćena u istom maniru i sa isto paž- dok je seks bio važan deo našeg odrastanja i nje kako i sve druge, osim jedne sa životinjama, nismo dozvolili da nam i njega sjebu... zato, bravo momci!

Masturbacija

Vodič kroz gej Srbiju

27

B

OPTIMIST intervju

iografski film o Alanu Turingu "The imitation game" opravdao je priznanja kritika. Benedict Cumberbatch, koji glumi homoseksualca razbijača šifri i Keira Knightley kao njegova verenica Joan Clarke. Film nas uvodi u život jednog, do skoro, nepriznatog herja, koga je izdala zemlja za čije se spasenje borio. Oni koji su upoznati sa pričom Alana Turinga znaju da je izvršio samoubistvo 1954, dve godine nakon što je bio gonjen za homoseksualne činove i primao injekcije estrogena što je dovelo do hemijske kastracije. Sada pričamo sa Cumberbatchom da bismo dobili njegovo viđenje Tungovog života i o izazovima sa kojima se susretao igrajući ovog kompleksnog i tragičnog heroja.

Koliko je bilo važno ispričati ovu priču?

Benedict: Mislim da je bilo veoma važno ispričati njegovu priču. Mislim da je ovaj film majstorski odrađen zato što nije prikazan trenutak za trenutkom. Pronalaziš Alana na visini svoje moći u Beletchley parku, i ne znaš tačno ko je on, ali si zaintrigiran njime, mio ti je, zbunjen si njime, frustrira te sve kroz šta Denniston (njegov pretpostavljeni, koga glumi Charles On je iskusio stvari pre nego što ih je razumeo. Njegovo mucanje, njegov introvertan, pomalo otuđen pristup poslu; njegov jedinstven fokus, humor i individualizam - sve to je proizvedeno iz njegovog stanja.

28

www.optimist.rs

Dance) prolazi, i još malo više. Shvataš da postoji iskra briljantnosti u njemu.

Iznenađujuće je kako se malo zna o njemu.

Benedict: Mi u Engleskoj znamo po malo jer je on deo naše istorije. Mislim da bi se dosta ljudi složilo da postoji masivna razlika između njegovih dostignuća i koliko je njegova priča poznata.

Jedino kroz brilijantnu biografiju Andrewa Hodgea i ostalu literaturu o eri i događajima u kojima je Alan učestvovao. Hugh Withermoreova predstava "Breaking The Code" iz 1986. i Derek Jacobijevo izvođenje Alana; skorašnja stogodišnjica i prateća izložba u muzeju nauke, skorašnje kraljevsko i vladino pomilovanje i vesti i tome, tako je ponovo ušao u svest javnosti. To zvuči kao mnogo, ali on nije tako široko poznat.

Ovakav film sigurno pomaže.

Benedict: Biti poznat nije istinita mera značaja ali se nadam da će ovaj film upoznati Alana sa što većom publikom zbog prepoznavanja njegovog života, rada, zasluga i zaostavštine.

Nadam se da će zabaviti, uzbuditi, prestraviti i uznemiriti ljude, ali naposletku se nadam da će upoznati Alana Turinga što široj publici. To je ono što je bitno, on je bio ratni heroj, gej ikona, i otac kompjuterskog doba. To je dosta dostignuća za 41 godinu.

Čemu nas uči njegova priča?

Benedict: Treba da naučimo da veličamo naše razlike i da tražimo sličnosti radije nego da stvaramo razdoran strah. On je čovek koji je izvršio samoubistvo jer ga je ta ista vlada koja je spasena uz njegovu pomoć, progonila zbog njegove seksualnosti. To je gnusna ironija i nepodnošljiva tragedija njegove priče. Film nas takođe uči kako je to biti i čovek i voleti. I takođe pokazuje ljude koji su u službi vlade i tajni. Takođe govori o rezonanci komunikacije, i koliko su reči važne, kako je bitno razumeti ljude i razbiti razlike među nama, kroz razgovor, kroz bilo koju formu kodirane komunikacije. Govori o načinu razumevanja, i nije bitno da li je to tajni kod ili običan engleski jezik. Nit kroz ceo film je ideja da je Alan bio savršen učenik zauvek uobličen svojim iskustvom i ljudima koji su bili deo tih

Koliko je bila važna bila njegova ljubav prema drugu iz škole Christopheru Morcomu u stvaranju ovog genija?

Benedict: Ta afera koju je imao, iako nije bila konzumirana, bila je predivna ljubavna priča. Srceparajuće je i dvostruko tragično zato što mu je Christopher dao samopouzdanje da voli i to je bilo uništeno njegovom svirepom bolešću - tuberkulozom. Stepen tragedije koja se dešava u tako važnom trenutku meni je srceparajuće, ali znati šta to prati. Fenomenalno je to što je on te nedaće iskoristio za nešto pozitivno.

U pismima Kristoferovoj majci koja je bila u žalosti njegovom agnosticizam se oblikuje i kristalizuje. Piše da ne veruje u dušu ili duh ali da može da održi u životu Kristoferovo zaveštanje tako što će istrajno radio kako bi bio dobar kao on. Tako je uspeo da upiše Kembridž. To je dovelo taj um svetu. Tragični gubitak u njegovoj mladosti je svetu doneo Alana Turinga.

Kao Alan Turing u filmu “The imitation Game” Da li ste odmah pristali da glumite Turinga?

Benedict: DA! To je jedini scenarijo koji sam "tražio"- holivudski izraz za nadgledanje nečega što je izgubljeno u zaleđu razvoja. Čuo sam za scenario jer mi je neko rekao: "Ti bi bio super za tu ulogu." Holivudski scenariji koji su stavljeni na crnu listu su uvek ozloglašeni jer su brilijantni, iskustava. On je iskusio stvari pre nego što ih je ali iz nekog razloga nisu producirani. Ili je bio razumeo. Njegovo mucanje, njegov introvertan, kod Nore (Grossman) ili je već bio sa Warnersom. pomalo otuđen pristup poslu; njegov jedin- Warners se sklonio pa je scenario postao postven fokus, humor i individualizam - sve to je novo slobodan i Teddy (Schwartzman) ga je proizvedeno iz njegovog stanja. Rođen je sa kupio. Ida (Ostrowsky), Nora i ja smo se upoznali aspergerovim sindromom; ali nije imao autizam. i rekao sam: "Ja stvarno želim ovo da uradim," i Bio je dete koje je od svog rođenja pa do 4. go- oni su to i hteli.

Kako je bilo raditi sa rediteljem Mortedine bio usvojen dok su njegovi roditelji bili u nom Tyldumom?

Indiji kao deo diplomatskog kora. Kada se njeBenedict: On je super, obožavam ga. Volim gova majka vratila bila je šokirana kada je saznala da on muca. Zamislite kako je bilo mucati njegov film "Headhunters" i bio sam veoma uzu toj predratnoj eri i ići u školu. Nećeš moći da buđen zbog njegove osećajnosti da ovo ne imaš uobičajene društvene veze i da se razvijaš bude dosadna, periodna drama. Njegova strast onako kako bi trebalo. Imati tu prepreku kao za Grahamovim scenariom i temom i Alanovom dete, posebno u tim godinama, i posebno za pričom - sve je to išlo iz srca. Imao je detaljno nekog sa pojačanom inteligencijom i sa poseb- znanje o toj eri i Alanu, i bilo je jasno da smo se nom osećajnošću prema svetu. Čini se prirodno obojica osećali isto prema ovom izvanrednom da ćeš stvari gledati kroz drugačiji objektiv ako čoveku i prema značaju njegove priče. Na snimanju smo ga zvali medeni monstrum jer ima si izbegavan zato što si drugačiji.

Benedict Cumberbatch

Vodič kroz gej Srbiju

29

OPTIMIST intervju tu smešnu energiju, što je veoma potrebno na kratkom snimanju, pokušavajući da se uradi nešto veličanstveno sa malim budžetom. Davao je veoma dobre i sažete primedbe i uvek smo imali vremena da uživamo u tom procesu snimanja često zahvaljujući njemu. Gurao je jako ali blagonaklono. Možemo se ponositi našim radom zahvaljujući njemu.

Da li je to bila teška uloga?

Benedict: Na neki način značaj da ste sve uradi pravilno je bilo teško, kao što bi i trebalo.

Ali imao sam odličan tim: od Sare Šepard, našeg trenera dijalekta, do celog tima koji je radio na filmu. Bili su super grupa koji su tu bili iz pravih razloga. Radili su većinu težih poslova i uživali smo u Grahamovom scenariju, tako da je veliki deo filma došao prirodno. Probe sa talentovanim glumcima su takođe dosta pomogle. Tako da, da, to je bila teška uloga koju su mi olakšali moji saradnici. Najteži aspekt je bio to dobro uraditi za Alanov legat.

Kakav je osećaj bio da konačno počnete da glumite na setu?

Benedict: Osećao sam olakšanje posle svih priprema da konačno počnem da činim izbore u filmu. Da se preselim u svet Marije Đurković, sa frizurom i šminkom koju smo Ivana Primorac i ja stvorili, sa Sammynim dobro urađenim detaljima na kostimima, sve ovo me je nateralo da se osećam nepobedivim. Uvek je stresno tog prvog dana kada toliko uspostaviš. Ali na neki način uvek je najbolje da veruješ da je posao tu, da sa obe noge kročiš u nepoznato i da čekaš šta će da se desi. Znao sam da kada budem završio sa snimanjem da će mi Alan nedostajati. Ne zbog njegove tragedije, prerane smrti, ali takođe zbog radosti koju sam osećao glumeći tako višestrukog, jedinstvenog i suptilnog lika kao što je on.

On je takođe bio sportista, zar ne?

Benedict: Da, i to na takmičarskom nivou.

Bio je veoma fizički izdržljiv i neverovatan sportista. Njegovo vreme na londonskom maratonu svrstalo bi ga u top 15 na Olimpijskim igrama prošle godina, ja mislim. Bio je toliko dobar. Mi smo to opisali kao njegovu meditaciju i ventil za stres. Njegov fizički život je tako ograničen i osmatran i potisnut u Blečliju ('seksualnu pustinju' kako je on opisao) da je trčanje bilo potrebno bekstvo. To je usamljen sport posebno na

30

www.optimist.rs

dužim rastojanjima. Alanovo telo je bilo veoma bitno, on nije bio bestelesan um. Fizički je bio veoma aktivan deo sveta kao aktivan homoseksualac i kao sportista. Tako da efekat "leka", ja mislim, bio emotivno pojačan jer su oba aspekta njegovog fizičkog života nestala. Postoji mali detalj u mom istraživanju. On je pomalo hramao, zato je čovek, koji mu je davao injekcije i bilo ga sramota zbog toga, rekao: "Zašto ti ja ne bih dao uređaj za ubrizgavanje? Staviću ti ga u kuk i više nećemo morati da se vidimo." Alan je pristao na to. Problem je bio da je uređaj nastao da ubrizgava i posle dve godine, kada je presuda istekla. Njegov metabolizam bi ga aktivirao, tako da kada je jeo njegov sistem je plivao u estrogenu. Imao sam sreće da poznajem izvanrednog čoveka koji je podlegao drugom nastupu raka prostate, i on je imao sličan uređaj.

Kada je bilo vreme jela on bi briznuo u plač. Taj brilijantni, stoički, predivan čovek koji je takođe bio naučnik. Mislim na njega i mislim na Alana.

Alan je imao taj spori uređaj za ubrizgavanje i uzeo je nož iz kuhinje i pokušao je da ga izvadi iz kuka. Verovatno je oštetio nerve pokušavajući da ga izvadi što je značilo da više neće moći da trči, bar ne na pređašnjem nivou. Kompleksna priroda te kazne je katastrofalna. On je bio jedan od stotina, hiljada muškaraca koji su prolazili kroz to. To je veoma bitna stvar koju treba imati na umu što se tiče ove lične tragedije. On je simbol onoga što se mnogima desilo. To je užasavajuće.

Da li te šokira što se Alan Turing toliko ne veliča?

Benedict: Da. Kada uzmemo u obzir njegova dostignuća i šta je sve izdržao, bio sam šokiran što je nepoznat. Znam da u tome nije bio sam. Tu je bio tim naučnika i tehničara i ideja koje su razvijene od Babbagea i Ade Lovelace do poljskih kriptografa i izvan rata on je takođe radio sa naučnicima u Mančesteru. Ali ono što je doprineo je zadivljujuće. Pisao je Čerčilu. Cela stvar Bletchley Parka je jednostavno eksplodirala eksponencijalno. Njegov rad na bombi, njegov rad na poljskoj mašini razbijanja kodova, njegove adaptacije - bile su tako prefinjene.

Ubrzale su proces dešifrovanja kodova, i to je bio njegov samostalni doprinos, ali tu su i drugi.

Postoje likovi koji nisu u našem filmu, koji su posle toga dosta doprineli, kao što je Tommy

Flowers, zapanjujući čovek, koji je, ja mislim, bio mlađi od Alana, ali pravi genije. Bio je više mehaničar nego matematičar. On je ponovo ubrzao proces. Ali da li mislim da je naša kultura potcenila Alana? Naravno. Opšta reakcija ljudi koji pogledaju ovaj film je pitanje: "Zašto ranije nisam znao za ovo?" Za mene i za mnoge Alan je heroj. Filozof, naučnik, pronalazač, gej ikona i ratni heroj. Šta bi još Alan Turing postigao da se njegov život nije prekinuo?

Benedict: Alan je imao 41 godinu u 1952.

Hajde da kažemo da bi doživeo 80. ili 90. godinu jer je vodio zdrav život. Da lli možeš da zamisliš šta bi sve postigao? Rođenje interneta bi se verovatno ubrzalo. Neki kažu da su njegovi rani radovi na Kembridžu bili njegovi najbolji radovi.

Teško je reći, njemu se toliko toga desilo da je to oslabilo njegov rad narednih godina. Ko zna šta bi tolerantno, popustljivo društvo koje bi ga slavilo kao nekog ko je drugačiji a ne da ga kažnjava zbog toga, negovalo u njemu? On je bio jedinstveno ljudsko biće i jedinstven doprinos ovom svetu. Ko zna?

Da li se slažeš da je Joan Clarke još jedan neopevani heroj ove priče?

Benedict: Apsolutno. Ona zaslužuje svoj film. Keira je predivno odigrala Joan. Žena koja traži svoje mesto za stolom i jednaku platu, traži da se o njoj sudi prema njenim zaslugama a ne prema njenom polu. Mislim da Keira pokazuje kako je ona morala da upravlja institucionalizovanim seksizamom sa ljubaznošću. Alanova veza sa njom je centralni deo filma. To je veza u koju sam potpuno poverovao. Ne zato što su gej muškarci morali imati pokriće, nego zato što su očigledno očajnički voleli jedno drugo usled zajedničkih shvatanja. Bili su saveznici u borbi za jednakost i zasluge. Biti tako inteligentna žena u društvu u kome je u tolikoj meri prisutan seksizam koji smo opisali u filmu, je za nju bio velika prepreka: "Ne bi trebalo da imaš takav položaj u muškom društvu" - Alan je On je bio jedan od stotina, hiprozreo kroz sva ta sranja kao aut- ljada muškaraca koji su prolazili sajder i bio je za jednakost. Mislim kroz to. To je veoma bitna stvar da su se voleli duboko ali platonski. koju treba imati na umu što se Razumeli su jedno drugo. Oboje su tiče ove lične tragedije. On je se borili protiv predrasuda, i bili su simbol onoga što se mnogima intelektualni i duhovni saučesnici u desilo. To je užasavajuće. životu i radu jedan drugog.

Vodič kroz gej Srbiju

31

OPTIMIST modiranje

Dragan Vurdelja naš poznati make up artist ove 2014 briljirao je na Londonskoj nedelji mode sa make up trendom za reviju jednog jedinog TOM FORDA! Ana Ljubinković , jedan od naših najboljih najinovativnijih modnih dizajnera proslavila je 10 godina svoje vrlo uspešne karijere i sve čestitke na izdržljivosti i kreativnosti!

Srđan Janković ostavio divan utisak svojom muškom kolekcijom u Supermarketu. Jedan je od onih koje treba negovati s obzirom da dizajnera muške mode ima vrlo vrlo malo kod nas.

Momenti koji su obeležili modnu 2014.

Urbanlook.in uređuje: Srđan Šveljo Mihajlo Anušić još jednom kolekcijom pozicionirao svoj brend MIHANO MOMOSA u sam vrh domaćeg modnog dizajna.

32

www.optimist.rs

George Styl tijih dizajner Fashion Wee glašen za kra

Iva Ljubin svoj vrhuna obuće . ABO za sve godi

er je jedan od naših najpoznara koji je pojavom na London eku osvojio svet i pri tome proalja trikotaže za 2014.

godinu

nfo

ković pored ABO home decora ac u 2014 je postigla dizajnom O cipele su postale MUST HAVE ine pred Vama !

Milica Vukadinović! Nekad mi je omiljeni muški dizajner bio Bojan Milisavljević pa potom Tijana Pavlov, a Milica je novo ime kojem se divim i čiju modu obožavam!

RISH obuća porodice Ristić najzad ima svoje prodajno mesto u Beogradu gde možete probati, kupiti ili poručiti vaš omiljeni model ovih savršeno dezeniranih i modeliranih cipela!

Darko Pandurski poznatiji kao frizer UCHA HAIR imao je nekoliko savršenih editoriala i na jednostavan način Vam je pokazao kako imati top frizuru i kako biti u korak sa svetom kada je kosa u pitanju.

Vodič kroz gej Srbiju

33

OPTIMIST modiranje Milenika Shoes Milene Hrastnik napravile pravi mali boom u regionu !

KOISHI LAMAT su bez greške bili i 2014 najupečatljivi modni detalji baš dolaze sa njihovim potpisom. Svet je odavno spreman za njihov dizajn!

LAGAMI brend Lane Prosenice lagano je ušao u modu, neobični a pre svega jednostavni komadi garderobe i modnih detalja kao što su torbe osvojile su srca regiona!

Jovana Marković je i u 2014 bila vredna i ljubitelje njene mode obradovala divnom kolekcijom!

34

www.optimist.rs

Boško Jakovljević u 2014 svojim kolekcijama još jednom oslobađa domaćeg muškarca svih nametnutih modnih stega i pokazuje da to može i malo slobodnije luđe i drugačije a da je opet muški!

BowTie Collection leptir mašne Aleksandra Topića definitivno su ispred svih sličnih kada su u pitanju leptir mašne. Mnogi kopiraju, pokušavaju, skidaju ideje ali on je izvor i pionir pre svegapre svega kvalitetom ali i originalnim sopstvenim dizajnom!

Srđan Šveljo urednik sajta i DJ Fanatik pokrenuo je liniju majica FUN FUN na kojima prikazuje svoje neobične inspirativne i rukom rađene kolaže.

Bata Spasojević iz sezone u sezonu već dve decenije biva jedna od najtraženijih i najpopularnijih domaćih dizajnera .

Vodič kroz gej Srbiju

35

I

OPTIMIST lifestyle

zuzetno nam je zadovoljstvo da po prvi put obradimo „nacionalni“ proizvod koji je u javnosti izazvao posebno interesovanje. U pitanju je linija proizvoda „Hijaluron“ od Apoteke Beograd, a mi ćemo obraditi Hijaluron regenerativni krem. Uzeto u obzir da je ovo proizvod insitucije koja većini građana Beograda izrađuje magistralne preparature, te posebnu važnost u svom radu stavlja na visok stepen stručnosti svog kadra i njihovo kontinuirano usavršavanje, imamo zaista visoka očekivanja! Regenerativni krem, po tvrdnjama proizvođača, „ublažava već postojeće bore (anti-age) i obezbeđuje koži visoku hidrantnost, regeneriše dehidriranu kožu i povećava joj elastičnost...“.

U analizi ovog proizvoda krećemo od očiglednog, a to je hijaluronska kiselina po kojoj je cela linija nazvana. U razgovoru sa proizvođačem nismo uspeli da saznamo koja je koncentracija hijaluronske kiseline ili bilo kog drugog jedinjenja u proizvodu, što i jeste pravo proizvođača, ali želimo da napomenemo da sve veći broj brendova koji u svojim formulacijama posvećuju dosta pažnje hijaluronskoj kiselini, sve češće ističu koncetraciju hijaluronske kiseline kako bi potrošači uvideli da će zaista imati efekat punjenja kože jer pri nižim koncetracijama ovo jedinjenje više deluje hidrantno i ne može da poveća volumen i zagladi kožu kao pri većim koncetracijama. Uzeto u obzir da je sam proizvod nazvan po ovoj kiselini lukavo nas navodi na pogrešan zaključak da ona igra glavnu ulogu, ali posmatranjem hemijskog sastava uviđamo da se hijaluronska kiselina nalazi pri dnu hemijskog sastava koji je poređan po opadajućoj vrednosti što nas navodi na zaključak da je koncetracije ove kiseline verovatno nedovoljna za efekat povećanja volumena kože i popunjavanje bora, već ima hidrantni efekat. U ovom proizvodu glavnu ulogu igraju keramidi i hranljiva ulja. Naime zapažamo čak tri vrste keramida (keramid 3, 6 II i 1), čini se u značajnoj koncetraciji i mora se priznati da ne možemo da se setimo nekog proizvoda koji ima sva tri tipa keramida, što predstavlja prijatno iznenađenje.

Ceramidi predstavljaju jednu od glavnih strukturnih komponenata naše kože tj. čine ekstracelularnu matricu koja se sastoji od 50% keramida, 25% holesterola i 15% slobodnih masnih kiselina. Uloga u kozmetici je pretežno reparativna, obezbeđuju strukturalnu i biohemijsku podršku ćelijama kože te se smatraju izuzetno dobrim jedinjenjem za negu kože. Nailazimo i na visoku koncetraciju derivata kokosovog ulja (Capric Triglyceride) koje se u kozmetici pretežno koristi kako emolijent sastav-

36

www.optimist.rs

Regenerativni krem - Apoteka Beograd

Hijaluron Uređuje: Mladen Antonijević Priljeva ljenog od mešavine masnih kiselina koje koža može da iskoristi za obnavljanje površinskog sloja.

Vitamin E koji je u ovom proizvodu takođe zauzeo je visoko mesto, smatramo izuzetnim jedinjenjem zbog svoje antioksidantne snage, gde takođe pomaže u zaštiti od foto oštećenja kože, smanjuje gubitak vode, učestvuje u formiranju i održavanju hidrolipidnog sloja kože i nekolicini drugih procesa važnih za očuvanje kvaliteta kože. Proizvod takođe sadrži ulja avokada, jojobe i noćurka bogatih različitim masnim kiselinama koje igraju važnu ulogu u nezi i očuvanju kože.

Proizvođač pominje i vitamin A za koji kaže da ima „klinički potvrđene efekte u smanjenu bora“!

Ovo je naravno tačno za retinoide, ali ne za oblik vitamina A, Retinyl Palmitate, koji se nalazi u ovom proizvodu te koga jedino možemo da posmatramo kao antioksidans. Inače i to je ono što nećete čuti kada se raspitujete za ovaj proizvod, da je jedan od glavnih sastojaka silikon tj. silikonski polimer (PEG/PPG-10/1) što smatramo velikim napretkom u odnosu na prethodna izdanja Apoteke Beograd i opštim odnosom tržišta prema silikonu. Silikon igra ulogu emolijenta i formira zaštitni film preko kože koji ne zapušava pore dok navodna štetna svojstva ovog tipa silikona nisu potvrđena relevantnim studijama te se smatra bezbednim.

Iako je ovaj proizvod prijatno iznenađenje, ima

nedostataka i ne možemo ga posmatra kao isključivo anti-age. Naime, nedostaju jedinjenja koja bi stimulisala proizvodnju kolagena i peptida, nedostaje više ćelijskih komunikatora, potentnih antioksidanasa i antiinflamatornih jedinjenja. Ovaj proizvod će sigurno doprineti poboljšanju stanja vaše kože i može da ima dobru preventivnu ulogu, ali će slabo uticati na već nastala oštećenja, smanjenje bora i vraćanje volumena koži lica. Takođe ovaj krem mogu da koristi svi sa normalnom i suvom kožom pa čak i osobe mlađe od 30 godina

O

dmah da vam kažem da ako brinete o trigliceridima i natrijumu koji unosite kroz ishranu prestanite sa čitanjem ovog teksta, jer ova kafa nije za vas. Šalu na stranu, meni je kafanski tako da nije za one koji brinu o kalorijskom unosu, povrće je uvek dobro restovano ili kuvano, a drugi prilozi su zamočeni saftom.

Ono što na prvi pogled izdvaja ovo mesto jesu cene koje su značajno niže nego u većini kafana tako da vam supa dođe 150, a Karađorđeva šnicla oko 500 dinara, pa vi vidite da li vam se ta vaša dijeta isplati. Meni je nacionalnog karaktera i ima preko 30 kuvanih jela što je zaista retko. Skoro sva klopa podseća na svakodnevno kuvanje vaše bake i budi lepe osećaje, a pri tom je servirana u istim onim socijalističkim tanjirima koje još uvek ima vaša baka. Kafana je jednako poznata po roštilju, pretežno po ćevapima, koji su dobri ali ima boljih u gradu, dok je bečka šnicla i bela vešalica zaista odlična i topi se u ustima. Ipak kuvana jela su razlog zašto trebate otići u ovu kafanu. Tu su sarme, od kiselog kupusa i vinove loze, pasulj, kuvani i prebranac naravno, zaista odličan, ali moje omiljeno je

starosti pogotovo ako često uživaju alkohol i nikotin ili imaju neuravnoteženu ishranu te slabo konzumiraju vodu. Greška koju ne možemo da oprostimo Apoteci Beograd je neadekvatna ambalaža gde je krem upakovan u prozirnu teglicu iako na samoj kutiji od proizvoda piše „čuvati na sobnoj temperaturi, zaštićeno od svetlosti.“ Sve u svemu ovo je vrlo dobra hidratantna hranljiva krema čija je stabilnost na žalost ugrožena neadekvatnom ambalažom.

Cena proizvoda je oko 900 dinara.

Vuka Karadžića 11, Beograd

Kafana “Proleće” lovačka šnicla u saftu sa pire krompirom. Garantujem vam da okrepljuje duh, ublažava emotivne teskobe i otklanja mamurluk. Čorbe su takođe izuzetne, prave domaće sa žumancetom i mlekom.

Dezerti su takođe dobri, ali izdvajam palačinke koje su tanke ako papir, krckave po ivicama, blago rupičaste i tope se u ustima... Ah,da, pohovana bukovača, iako zvuči primamljivo ima ukus pržene truleks krpe, zato obazrivo!

Za kraj, ovo je odlično mesto ako želite da izvedete društvo ili hoćete sebi da priredite program u narodnu poznatiji kao „slavski“ što podrazumeva predjelo, supa/čorba, glavno jelo i dezert, jer budite bez brige platićete isto ako ne i manje nego samo jedno jelo u „boljim“ restoranima. U zdravlje!

Vodič kroz gej Srbiju

37

U OPTIMIST intervju

svojim memoarima "Not my fathers son", zvezda pozorišne scene, malih i velikih ekrana Alan Cumming u epizodi serijala "Who do you think you are" otkriva priču njegovog misterioznog dede, koja mu je pomogla da razmrsi vezu sa nasilnim ocem.

Vaša priča je tako lična, da li ste doživeli katarzu kada ste je obelodanili?

Alan: Imao sam pravu averziju da napišem tradicionalnu autobiografiju, ali u isto vreme sam hteo da pišem o svom životu. Kada se sve ovo desilo i kada sam saznao o svojoj porodici, pomislio sam: "Moraćeš biti veoma iskren kada budeš pričao kakav je tvoj život". Mislim da me je možda početna zabuna naterala da to i zapišem. Bio je dobar osećaj objaviti tu priču i izbrisati je iz glave.

Krenuli ste na tako ludo putovanje da otkrijete zašto je vaš otac bio tako nasilan prema vama. Da li ga progonite u knjizi ili ste se pomirili s tim?

Alan: Mada je pisanje memoara prouzroko- ne samo o svojoj porodici već i o sebi samom. valo da stalno moram da pričam o njemu, miOtkrili ste sličnost između vas i vašeg slim da mi je knjiga pomogla da stavim tačku na dede, ali tako i razliku između vas i vašeg moj odnos sa njim. Kada sam razgovarao sa njim oca? u Južnoj Africi i rekao "ovo će biti naš poslednji Alan: Mislim da postoje neke stvari između razgovor" što je značilo da sam doneo odluku u mene i mog oca koje su genetski slične, ali uvek vezi sa njim, ipak mislim da neću nastaviti svoj možeš da se promeniš, i odatle dolazi naslov ove život bez njega. To je veliki deo mog života i mislim da će se tako i nastaviti. Knjiga mi je dozvolila da svetu pokažem svoju holističku stranu, i Biseksualna glumačka zvezda o svojim memoarima, moj otac je veliki deo osobe koja sam postao. nasilnom ocu, roditeljstvu i mjuziklu “Kabare” Nakon što ste saznali priču vašeg dede, sa druge strane je bio veoma pozitivan ishod ispitivanja vašeg porekla.

Alan: Da, mislim da sam voleo svog dedu - bio je super! Uočio sam paralelu između njega i mene, pa sam se zapitao, da nisam bio u stanju da odem na terapiju ili da napišem ovu knjigu knjige, Nisam sin svoga oca. Na smešan način da li bih bio u tom stanju? Pisati knjigu ovih ne- moraš se setiti da postoji dodatni faktor psihičke koliko godina me je nateralo da to razumem i bolesti koji može da pomuti ono što vidiš u analiziram, što mi je dopustilo da naučim dosta, svom izgledu.

Alan Cumming

38

www.optimist.rs

Kabare - Brodvej 2014.

Postoji puno sablasnih i pravovremenih događaja u priči. Da li mislite da u svemu postoji nešto duhovno?

Alan: Mislim da definitivno postoji nešto karmičko u knjizi. Dobro doživljava trijumf do kraja, moja majka, brat i ja smo srećni, jaki i puni ljubavi, ali moj otac nije uključen u to. Jedna divna stvar koju sam shvatio od kako je knjiga izašla je ta da je priča veoma inspirativna. Ljudi koji se nalaze u situacijama koje misle da ne mogu da prevaziđu mogu da shvate da je uvek moguće. Važna su tvoja ubeđenja i važno je koristiti svoj moralni kompas.

Rekli ste ranije da ne želite da imate decu.

Sada kada ste tako jako povezani sa svojim poreklom, da li se nešto promenilo?

Alan: Hteo sam, ali ne više. Moj roman Tommy's Tale, koji je ponovo objavljen ovog leta, je o mojoj želji da imam dete, šta je to značilo, kako si to mogao uraditi kao slobodan, kao gej čoveksve te prepreke. Uvek sam mislio da će se to desiti, ali sada sam zapravo shvatio da iako sam u dobroj vezi, da jednostavno ne želimo. Postoji puno dece u mom životu ali smo zadovoljni i bez svoje dece.

Vi ste veoma vredan i zauzet čovek, da li vam to oduzima tu ulogu?

Alan: Često su mi sumnjičavi ljudi koji imaju decu umesto da budu kreativni i ispunjeni. Ja sam sasvim ispunjen u svom poslu i mom životu sa partnerom Grantom i mojim prijateljima. Moj posao me ponekad kontroliše kada imam puno obaveza; Voleo bih da ne radim toliko, ali jednostavno je tako. Ne živim da bih radio, u stvari me sprečava da imam društveni život!

Identifikujete se kao glumac, ali uvek širite svoje horizonte. Mislite li da ste postao više sveobuhvatni pripovedač možda?

Alan: Celog svog života sam pisao u različitim formama tako da to za mene nije ništa novo.

Volim da mislim o sebi kao o pripovedaču. Šta god da radim, glumim, pevam, pišem, čak i snimanje, ja pričam priču. Kakvu god vrstu forme koristiš, u osnovi je to ista stvar.

Sada ponovo radite Kabare na Brodveju.

To mora da je osvežavajuće za vas posle toliko godina.

Alan: Prošlo je 15 godina od kako sam sa tim završio, onda kada sam se vratio nisam mogao ničega da se setim! Zapravo je super vratiti se u vreme kada se osećam tako usredsređeno; Mislim da je produkcija bolja sada kada sam stariji i mudriji. Super se provodim i veoma je zabavno.

Da li ste razgovarali sa Lajzom Mineli nedavno?

Alan: Ne, ona je u Los Anđelesu, oporavlja se od operacije. Nije mogla da hoda nekoliko meseci. Poslaću joj svoju knjigu, ali čekamo da čujemo gde će biti na oporavku.

Konačno, bili ste u "Yes" kampanji u škotskom referendumu. Šta mislite, koji je sledeći korak za Škotsku?

Alan: To je bilo razočaravajuće. Sada postoji jedna vrsta obnovljene energije ljudi u "Yes" pokretu koji su besni jer su ih lagali. Članstvo se udvostručilo, i sada je treća najveća partija u Britaniji. Nije gotovo; samo je vreme za sledeću fazu.

Vodič kroz gej Srbiju

39

P

OPTIMIST umetnost oznate osobe, ljudi i ličnosti iz poznalo lice već sada odavno pokojnog Vjerana bilo koje sfere života jednom Miladinovića Merlinke. Musavi Rom je tražio postanu po malo zaboravljene. malo para za ovo veliko parče LGBT istorije koje Iza njih ostaju, dela, anegdote, nam je nedostajalo. Ko zna kuda će se dalje nafotografije da svedoče o njiho- staviti njihov put, jer one su sada dobile krila i vom postojanju. Fotografije su niko ih ne može zaustaviti niti vezati u zaborav. revolucionaran medij gde su svi Snimio ih je neki vrlo talentovani fotograf N. Nina neki način živi, srećni ili tužni. kolić koji je u Vjeranu prepoznao lepotu akta i Sudbina ovih predivnih fotogra- ovekovečio je. Beograd je još lepši na njima jer fija je jako čudna, imala je svoj ga krasi ovaj akt. Beograd je na svim pozadiput od samog razvijanja, odrastanje, starenje i nama ovih fotografija i vidi se ta neraskidiva nit sada evo skoro posle 30 godina svog postojanja i povezanost koju su imali Vjeran i Beograd. još je tu među Hvala gospodinu nama. Dobile su fotografu na vremenom uši i tome jer je uspeo Znameniti spomenik Beograda onaj starački da nam predstavi miris, ali to je i da nam donese nešto što ne Merlinku na jedan može izmeniti njidrugačiji i do sada hovu lepotu. Menikada i nigde vinjale su vlasnike, đeni način. putovale, verovaAutor teksta tno bile hvaljene i I.K.J. zadržava prohibitisane od pravo da su neki strane neukih... delovi teksta plod Jednog sumornog jesenjeg jutra su osvanule samo njegove mašte... u plastičnoj kesi na tezgi Bajlonijeve pijace. NeFotografije su u privatnom posedu: Ivan (Konkome očigledno više nisu trebale ili se neko pla- stantin) Jovanović šio da će ih neko videti pa ih se rešio na Fotografije su nastale 1985. i 1986. godine. najgluplji mogući način. Bacanjem u kontejner.

Autor: N. Nikolić Oko jednog posmatrača je uvidelo lepotu i pre-

Vjeran Miladinović merlinka

40

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju

41

OPTIMIST umetnost

42

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju

43

OPTIMIST Film Iako je prvobitno postavljen kao vid otklona od stvarnosti, i savremeni film svako malo poseže za stvarnosnim i proverljivom faktografijom. Naravno, samo kada je reč o zanimljivim pričama, nesvakidašnjim pojavama i osobenim ličnostima. A sva tri pomenuta faktora se mirne duše mogu pomenuti kada se priča o životu zlosrećnog heroja Alana Turinga.

S

a neprikrivenim oskarovskim pretenzijama u bioskope na prvom mestu anglosaksonskog dela planete stigao je biopik The Imitation Game (Igra kodova), biografski film koji pokriva dve, reklo bi se, ključne epizode u životui glasovitog Alana Turinga. Turing je, kada se sa te istorijske epizode, podigao veo državne tajne, prepoznat kao najzaslužniji borac u priči Enigma, kada su najumnije ostrvske glave tražile način da napokon razbiju nemačke ratne šifrarnike, a uspeh na tom polju, kažu, skratio je Drugi svetski rat za par godina. Osim toga, Turing je značajan i kao akter jedne od nimalo laskavih stranica britanske istorije – nakon, nazovimo je tako, indiskrecije homo tipa, Turing je tokom tih dana opšteg mirnodopskog procvata Velike Britanije osuđen na hemijsku kastraciju što je za posledicu imalo tragičan kraj ovog junaka koji je tek posthumno dobio priznanje za kojim, kako se i iz ovog filma da saznati, i nije preterano čeznuo.

Film The Imitation Game očigledno je čedo tamošnje prve lige, a lako i brzo bivaju uočljive sve krupne ambicije autorskog tima. U tom smislu ovom se ostvarenju nema ništa značajnije zameriti. Ako ćemo preciznije, zamerke su neutemeljene isključivo ako The Imitation Game posmatramo u kontekstu tradicionalistički postavljenog biografskog filma glavnog toka.

Samo u tom okviru ovo je visoko artikulisano i na svim poljima hvale vredno delo. A što, priznaćemo i priznaćete, nije malo. Naprotiv.

44

www.optimist.rs

Dakle, za ljubitelje biografskih filmova sa istorijskim garnirungom The Imitation Game je film bez iole krupnije i konsekventnije mane; sa te tačke gledano, u njemu je sve na svom mestu – režija je odmerena i fokusirana na ključne kote priče iz znalački sročenog scenarija, film je krcat iskusnim i prepoznatljivim glumačkim licima koji značajno doprinose krajnjim dometima filma i sveopštem povoljnom utisku, narečena era je umešno oživljena, trajanje je prijatno (oko dva sata, što je za filmove ovog zamaha praktično minimum), budžetska dostatnost je vidljiva u svakom minutu filma...

Ipak, izmestimo li ovaj film iz tog lagodnog mu okruženja (a, ako ćemo pošteno, i prirodnog mu habitata), stvari ne stoje tako ružičasto. Naime, uz sve prethodno izrečene pohvale, lako je uo-

čiti i da su nemali Motiv Turingove i raznovrsni poseksualne orijentencijali priče tacije, pak, biva Imitacija života i novo-stare priče koja je u njegouveden tek na povom središtu lovini filma kada olako uškropljeni priča o uspehu odlukom da se projekta Enigma filmski prikaz trapreuzme primat i gedija jednog gekada ne ostane nija (a Turing je to previše prostora i Piše: Zoran Janković svakako bio) zavremena da se drži na sredini podrobnije proputa. Time i ovaj govori o punom film u izvesnoj meri zapada u zamku ostvarenja užasu državnog terora tadašnje Britanije nad po koja se na odveć konvencionalan način bave tom pogledu drugačijima. Nimalo iznenađufilmskim životopisama nimalo nekonvenciona- juće, The Imitation Game i na tom planu biva lnih ličnosti, a to je možda neprolazna boljka slika i prilika diskretnosti i sveopšte uprizorenoostrvskih filmova ovog kalibra i ovog soja. Raz- sti, film čiji autori bi svakako radije da ukažu i priloga za to umereno razočaranje biva i više ako kažu nego da otvoreno polemišu sa škakljivijim se iz vida ne izgubi da ovaj film u svojstvu redi- aspektima te priče. I to je sasvim legitiman autelja potpisuje Norvežanin Morten Tyldum, za- torsko-producentski izbor, ali ipak ostaje žal što služan za izvanredan i vanredno uspeli film nije bilo rešenosti i hrabrosti da se ova upadljivo Lovci na glave po prozi Jua Nesboa. potentna priča celishodnije iskoristi.

Još jedan krupniji problem stigao je pomalo Ovako nam ostaje sasvim upotrebljiv i zanatski očekivano usled izbora tumača glavne uloge; vešto skrojen film o zbilja unikatnoj pojavi, a ljupremda nema spora da je Benedict Cumber- biteljima drugih, trećih... šesnaestih... decimala batch veliko glumačko otkrovenje u poslednjih preporučujemo da na ovu temu pogledaju par nekoliko godina, u punom naponu snage i da srodnih ipak valjanijih ostvarenja nižeg produkje njegovo glumačko umeće znatno i fino profi- cionog ranga – o borbi protiv nemačkih šifrolisano, problem nastaje što su tvorci najnovije noša tu je Enigma (2001) Michaela Apteda, a o britanske televizijske inkarsamo Turingu i dalje je nenacije Sherlocka Holmesa, prevaziđen TV rad Breaking kanda, u detektivovu asocithe Code (1996) sa Derekom jalnost i nesposobnost da Jacobijem u ulozi Turinga, opšti sa okruženjem na dok se o hororu kriptičnog uvrežene i opšteprihvaćene života britanskih homosenačine već ugradili dobar ksualaca u poratnoj eri filmdeo onoga što se poodavno ski najupečatljivije govorilo zna o naravi Tuuringa, tog, u Žrtvi (1961) Basila Dearizmeđu ostalog, praoca sadena. vremenih digitalnih račuU tom zbiru narečenih nara. Stoga ne čudi što ostvarenjima The Imitation Cumberbatch i ulozi Turinga Game svakako nije najsnažbiva tek nešto savremenije nija karika, ali nesumnjivo, odeven i manje odrešit ovakav kakav jeste, on znaSherlock Holmes i što ne čajno doprinosi podsećanju uspeva da na ekran prenese na značaj priče o Alanu Tusav taj nepatvoreni tragiringu u svoj njenoj punoći zam koji čini priču o Turingu jedne autentične tragedije istinski jedinstvenom. nesnađenog i drugačijeg.

The imitation game

Vodič kroz gej Srbiju

45

Charlie Hides kao Madona

Madona, ti li si?

Adam Guerra, poznatiji po svom umetničkom imenu Venus D Lite potrošio je tokom 12 godina 175 hiljada dolara da bi ličio na Madonu.

Ovaj mladić iz Los Anđelesa potrošio preko 70 hiljada dolara na plastične operacije i desetine hiljada na kostime. Adam je svoju strast otkrio u emisiji Moja čudna opsesija na TLC. Kaže da je sa 15 godina počeo da se oblači kao Madona, ali njegov alterego se nije dopao njegovoj majci Moniki i njegovom dečku Majklu.

Partner ga je uslovio Ili ona ili ja.

- Zaljubio sam se u nju kada sam imao 15 godina, jer se ona jednostavno obratila mojoj duši. Poštuju me kada sam Madona, ali ne znam ko je Adam.

Venus D Lite mnogi pamte po učestvovanju u serijalu RuPaul’s Drag Race - sezona 3.

Madona je mnogim drag kraljicama bila inspiracija i tokom godina mnoge su je imitirale.

Brazilska drag kraljica Alexia Twister imitira Madonin nastup na Super Bowlu

Venice D Lite 1999. MTV Video Music Awards - Drag kraljice kao Madona

M OPTIMIST Film

are li srpski malinari za najnovije domete i (ako ćemo iskreno) baš retke istinske podvige onoga što se (uvek uz podosta idejno-pojmovne i leksičke gimnastike) svrstava pod skute odeljka zvanog

queer cinema?

Zapravo, odgovor na gore navedeno pitanje sam po sebi i nije preterano važan (niti postoje egzaktne metode da na njega dobijemo bezrezervno pouzdan odgovor), ali je pomen srpskih malinara nedvojbeno nužan u objašnjavanju i suštine filma Pride i o biti njegove privlačnosti i njegovog značaja. Naime, iz, kanda, potpuno nerezonskih pobuda organizatori beogradskog Prajda su bez puno premišljanja pre nekoliko godina odbili ponudu pobunjenih malinara da objedine protestne šetnje. Time su donosioci te odluke u dobroj meri pokazali ne samo ničim izazvanu gordost, nego i nerazumevanje esencije Prajda koji tako srčano zagovaraju.

Naravno, to je tek jedan od čistih zicera koji je ta vrhuška propustila, a upravo o nečemu veoma sličnom govori (sa puno razloga) toliko hvaljeni ostrvski film Pride iz prethodne godine: priča filma je posve jednostavna i jednostavno koncipirana – grupa LGBT aktivista ponudu pomoć i podršku pobunjenim velškim rudarima tokom njihovog podužeg i opasnog štrajka na vrhuncu najcrnjeg i po radništvo najpogubnijeg tačerizma. Tu stižemo do paralele sa ovdašnjim uzgajivačima malina, naravno, s tom razlikom što su rudari iz velških zabiti (uz ponešto premišljanja i borbe unutar vlastitih redova, naravno) prihvatili pomoć druge po mnogo osnova srodne i neupitno marginalizovane grupe.

Budući da se film dosta usresređeno kreće unutar koordinatnog sistema britanske tzv. socijalne komedije (možda bi najbliži reper bio golemi bioskopski hit Do gole kože (The Full Monty) s kraja prethodnog veka), budući da autori u njemu posežu uglavnom za dobro poznatim i dokazano učinkovitim zahvatima i rešenjima, jasno kao dan je da Pride najveći deo svoje vrednosti iznalazi upravo u uspešno i ube-

48

www.optimist.rs

dljivom prikazu sadejstva i zajedničke borbe dobrano skrajnutih. Imajući to u vidu, u vodu padaju i sve moguće zamerke na račun primetne derivativnosti koja određuje i nosi ovaj (da ne bude zabune) naprosto odličan film.

Autor filma, reklo bi se, ciljano i promišljeno biraju upravo najjednostavnija rešenja, na prvom mestu polažući punu veru u dopadljivost junaka i razumljivost i prihvatljivost ideala za koje se tako srčano i združeni u jadu bore. Jednostavnost, oličena u tom brižljivo estetizovanom realizmu i očekivano brižljivoj rekonstrukciji ere britanskih osamdesetih, već poduže je značajna odlika i britanskog i šireg evropskog savremenog filma, te tu nema nikakvih iznenađenja kada je baš o ovom filmu reč. Pride je bez mnogo oklevanja pregledno i efektno ustrojena priča o zanimljivoj epizodi u i dalje intrigantnom i nadahnjujućem periodu zemlje u kojoj je nastao i koja se u potpunosti fokusira na lične evolucije i emotivno-duševno-intelektualne potrese do kojih dolazi u glavama krajnje simpatičnih junaka, koji se, uz tek par izuzetaka, kreću isključivo s ove strane dobrohotnosti i ljudskosti u najpročišćenijem i izvornom smislu ta dva pojma.

Iza filma Pride stoje scenarista Stephen Beresford i reditelj Matthew Warchus, i na tom planu

slabo je šta slutilo na ovako trijumfalni ishod – najgrlenije pohvale svakako zavređuje mlađi Beresford je glumac kome je ovo tek prvi reali- američki glumac Ben Schnetzer, kome je nadahzovani scenario, a Warchus je poznat i priznat nuta kreacija Marka, najprobitačnijeg LGBT bunkao pozorišni reditelj u čijoj se filmografiji u ovih džije i nominalno glavnog lika u priči bila tek petnaestak godina nalazi samo jedan film, i to treća filmska uloga u karijeri. Svi pomenuti i oni nimalo uspešan i ne nešto posebno valjan (u pi- za koje se nije našlo mesto u ovom hvalospevtanju je ekranizacija komada Sama Sheparda nom nabrajanju zaslužni su što su svojom gluSimpatico (1999), mom podsetili na u kojoj su glavne značaj danas uloge tumačili odumiruće a neJeff Bridges, Shasumnjivo preko Podseti me šta to beše solidarnost ron Stone, Nick potrebne solidarNolte, Catherine nosti, ne nužno Keener i Albert svedene na nivo Finney). Uprkos puko deklaratome, za Pride se tivne i pragmatičda izreći sud da je nih poduhvata Piše: Zoran Janković tu reč o ostvareobično lišene emnju u kome je sve patije. na svome mestu i I tako biva da su koje, premda se srpski malinari na tiče događaja od pre okruglo trideset godina, na intuitivnom nivou pre par godina razumeli srž istovremeno filmski pismen i prijemčiv način ovdašnje borbe za vidljivost i opipljivo drugovori o nečemu što je i dan danas razumljivo i štveno priznanje koje, nekim čudom, ponajpre blisko. izmiče onima kojima su tih pojmova možda i Pomalo u koliziji sa svojim ne preterano rasko- najpunija usta. Važnost pobune i solidarnosti, šnim budžetom, Pride može da se pohvali ostrv- velški rudari, srpski malinari, 1984 -2014, jedan skim prvoligašima u svom glumačkom odličan film (koji će, da na pomenemo i to, u ansamblu – tu su još jednom izuzetna Imelda Americi ići u donekle cenzurisanom obliku)... iz Staunton, nepogrešivi Bill Nighy i Paddy Consi- te se prostorno-vremenske i pojmovne zbrke da dine, te Dominic West u potpuno atipičnoj ulozi naučiti podosta toga korisnog. Za početak. za njega, kao i Andrew Scott, Freddie Fox... Ipak

Pride

Vodič kroz gej Srbiju

49

OPTIMIST Film

50

www.optimist.rs

SEN LORAN

PAZOLINI

Režija: Bertran Bonelo Uloge: Gaspar Ulijel, Žeremi Renije, Luj Garel 27. Feb | 19:00 | 500 RSD Sava centar 28. Feb | 13:30 | 250 RSD Sava centar 28. Feb | 19:00 | 300 RSD Fontana

Režija: Abel Ferara Uloge: Vilem Dafo, Rikardo Skamračo, Nineto Davoli 05. Mar | 22:00 | 350 RSD Sava centar 06. Mar | 15:00 | 250 RSD Fontana 06. Mar | 22:30 | 250 RSD Dom omladine

Ove godine FEST otvara film Bertrana Boneloa Sen Loran. Film se bavi Sen Loranovim životom u periodu od 1967. do 1976. Kad je jedan od najvećih modnih kreatora zakoračio u deceniju slobode, ni on ni moda iz nje nisu izašli nepromenjeni.

Jedan dan, jedan život. Rim, u noć 2. novembra 1975, veliki italijanski pesnik i reditelj Pjer Paolo Pazolini je ubijen. Pazolini je simbol umetnosti koja se bori protiv moći. Njegovi napisi su skandalozni, njegove filmove sankcionišu cenzori, mnogi ga vole, ali ga mnogi i mrze.

BELA PTICA U MEĆAVI

KSENIJA

Režija: Greg Araki Uloge: Šajlou Fernandez, Eva Grin, Tomas Džejn 04. Mar | 20:00 | 300 RSD Dom omladine 05. Mar | 17:00 | 300 RSD Dvorana Kulturnog centra 07. Mar | 21:00 | 150 RSD Dom Kulture Studentski Grad

Režija: Panos H. Kutras Uloge: Kostas Nikuli, Nikos Gelija, Agelos Papadimitru 02. Mar | 22:00 | 250 RSD Dvorana Kulturnog centra 03. Mar | 17:30 | 300 RSD Dom omladine

Ket Konors ima 17 godina kada njena majka, Eva nestaje 1988. Pošto je dugo živela u okruženju u kome je morala da skriva svoje emocije, ona jedva da oseti majčino odsustvo i uopšte ne krivi svoga oca slabića, Broka. Ali, kako vreme prolazi, Ket počinje da shvata koliko veliki uticaj odsustvo majke ima po nju.

Kada mu umre majka, 16godišnji sanjar Dani napušta Krit i odlazi kod starijeg brata Odiseja u grčki glavni grad. Kako im je majka Albanka, a otac Grk koga jedva da poznaju, braća se osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji. Tragajući za ocem, stižu u Solun, u kome se održava javna audicija za pevačko takmičenje Grčka zvezda.

RVANJE S LUDILOM

NOVA PRIJATELJICA

Režija: Benet Miler Uloge: Stiv Karel, Čening Tejtum, Mark Rafalo 02. Mar | 09:00 | 200 RSD Sava centar 03. Mar | 19:00 | 350 RSD Sava centar 04. Mar | 19:00 | 300 RSD Fontana

Režija: Fransoa Ozon Uloge: Roman Duris, Anais Demustje, Rafael Personas 07. Mar | 13:30 | 250 RSD Sava centar 08. Mar | 15:00 | 250 RSD Fontana 08. Mar | 22:30 | 250 RSD Dom omladine

Kada Marka Šulca, dobitnika zlatne olimpijske medalje u rvanju, bogataš Džon Dupont pozove na svoje imanje kako bi mu pomogao da trenira za predstojeće olimpijske igre u Seulu 1988. godine, Šulc odmah pristaje nadajući se da će konačno izaći iz senke svog brata Dejva, koji je i sam cenjeni rvački trener i dobitnik zlatne medalje.

Posle smrti najbolje prijateljice, Kler pada u duboku depresiju, ali iznenađuje otkriće o prijateljičinom mužu pružiće joj nov pogled na život.

Optimist preporučuje iz programa ovogodišnjeg festa Vodič kroz gej Srbiju

51

K OPTIMIST Serije

ada se razgrnu sve statističke i druge magle, u par trenutaka posve jasno biva da je relevantnih i kvalitetnih televizijskih serijskih radova u kojima su queer motivi dominantni ipak prilično malo. Nedopustivo, očekivano ili srazmerno malo, to neka presude oni merenjima i egzaktnim procenama vičniji.

Ono što mi ovde, u Optimistu, možemo i moramo da učinimo je da uknjižimo i propratimo sve valjane, dovoljno osobene a tematskog opsegu Optimista bliske TV sadržaje.

U gorepomenute definiciji savršeno se uklapa australijska dramedija (mada, preovlađujuća komedija) Please Like Me, koja je, eto, nedavno, dobila i zvaničnu potvrdu za treću sezonu tokom godine. U pitanju je zbilja neodoljivo i istinski duhovita i smešna TV priča o mnogo toga – pomalo odocnelom odrastanju, ishitrenim izborima (a takvi su vazda bili i ostali naj- humoru na svakodnevne teme. Mada to možda privlačniji, zar ne?), užasima i zabavnim ne deluje tako kada se čitaju odrednice/ kvalifiaspektima prokrastinacije, kratkoročnim iluzi- kacije/ dijagnoze..., Thomas je zbilja uspeo da jama, pravu na sreću, kliničkoj depresiji, faličnim pronađe jedinstveni glumački štih, na koji je prijateljstvima, klimavim spojevima, ne toliko lo- potom mudro oslonjen čitav narativ i sveopšti gičnim privlačenjima... uz podosta queer me- ton ove istinski odlične serije. Joshu Thoimasu lanža! Pojednostavljenije i konkretnije gledano, (koji je i kreator i glavni scenarista serije) pošlo je za rukom da Please Like Me je bez vidnijeg upipriča o danima, njanja, a uverljivo mesecima i goAustralijska queer serija oneobiči sasvim dina važnih preopoznate, pa i tipkreta u životu ske situacije, pa australijskog dvada u sadejstvu sa desetogodišnjeg tom kosinom u zgubidana starodnosu na klišeimalog lica, koji zirano i zilion puta raskid duže veze Piše: Zoran Janković viđeno iskoristi sa devojkom i nemali komičarski majčin pokušaj potencijal iz samoubistva doosnove priče o prokrastinaciji koja evidentno čeka (samo)spoznajom da je u stvari gej.

Ključna figura i očigledno glavno pogonsko tera po svom i čiji se srećan ishod ne nazire tek gorivo ove serije je tamošnji mlađi komičar Josh tako. Mora se naglasiti da znatna pomoć u ovom Thomas, po čijoj komičarsko-glumačkoj (a kreativnom naumu stiže iz veštine i iskustva remožda i iskustvenoj i ličnoj?) meri je i skrojena ditelja Matthewa Savillea, koji je pre desetak goova serija. Thomasov nastup odlikuje nonšalan- dina uknjižio značajan internacionalni uspeh sa cija, izvesna nehinjena hladnokrvnost i distanca, ljudski dobrim indie filmom nazvanim jednostate očita sklonost ka odrešitijem i polemičnijem vno Noise.

Please like me

52

www.optimist.rs

Ako je potrebno ovde navesti i nekakve stilske i izražajne reference, te Please Like Me pojasniti i kroz brzopotezno sročeni koordinantni sistem u kom obitavaju po nekoj osnovi srodna televizijska ostvarenja, neka onda stoji da Josh Thomas u Please Like Me pokazuje nonšalanciju prema pitanju queer identiteta i prateće mu bagaže sličnu onoj koju srećemo i kod prilično iskusnijem a jednako uspešnog i značajnog zemljaka mu Chrisa Lilleyja. Sa Lenom Dunham, autorkom HBO-ove serije Girls, spajaju ga taj urbani i hipsterski štimung, kao i pokušaj redefinisanja stilema i osnovnih postavki mita o Generaciji X u drastično drugačijem okruženjem već ne baš svežeg nam drugog milenijuma, dok se po odanosti koju autori Pleaee Like Me pokazuju prema verizmu i gotovo dokumentarističkom pristupu ova serija u neku ruku da dovesti sa Skins, Sugar Rush i ostalim britanskim TV radovima tog i sličnog kova. Osim toga, mora se naglasiti da se upravo predočenoj formuli mora pridodati Thomasova i Savilleova upadljiva sklonost ka američkom indie filmskom izrazu, izmeštenom u australijski televizijski kontekst. A otvorenost sa kojom Thomas dopušta da lična (manje ili više) javna persona mu pusti korenje i

postane značajan sastojak i ove u biti ipak fikcijske priče daje za prvo onima koji po toj osnovi Thomasa dovode sa već pomenutom Lenom Dunham, ali i Louisom C.K.-jem, pa i Woodyjem Allenom, kao pretečom i začetnikom takvih zahvata na polju komike i komičnog.

Međutim, kada ponovo krenemo u stilske figure u kojima najznačajnija uloga pripada tim maglama, odnosno, kada razgrnemo tu magmu priče o brojnim uticajima, nadahnućima, sličnostima i srodnim ostvarenjima, ostaje jasan i teško oboriv utisak da je Please Like Me, uprkos površnoj impresiji o suštinskoj derivativnosti (a imajući u vidu opseg filmske i televizijske proizvodnje danas, derivativnost, kao fatum kao takav, teško da i može biti nekakva ozbiljna zamerka, zar ne?) na kraju viđenog u šesnaest epizoda prve dve sezone ovog odličnog TV ostvarenje stiče se jaka impresija da bi PLM u nekom savršenom svetu pravičnih ishoda već samo na račun svojih neupitnih sveukupnih kvaliteta trebalo da lako i brzo prevaziđe ipak sputavajuće okvire filmskih i serijskih proizvoda prvenstveno sročenih po pretpostavljenom ukusu neke ionako fiktivne queer publike.

Vodič kroz gej Srbiju

53

B OPTIMIST Serije

etmen je lik iz stripa i jedan od najpoznatijih superheroja današnjice. Nastao je na talasu popularnosti Supermena davne 1939. godine u Detektivskim stripovima. Priča stripa je poznata i njena osnova se do sada nije menjala. Brus Vejn je osmogodišnjak koji je prisustvovao ubistvu svojih roditelja, najbogatijih ljudi Gotama, Tomasa i Marte Vejn. Ovaj događaj stvara duboku traumu kod mladog Brusa Vejna zbog koje odlučuje da se pod maskom slepog miša bori protiv kriminala.

Posebnu čar Betmenu daju njegovi osebujni protivnici koji ostavljaju snažan utisak poput Džokera, Zagonetača, Dvoličnog, Pingvina, go- ponaša kao da je nekom filmskom magijom spodina Ledenog... bačen u sred policijske stanice. Nije mu jasno Počevši od 1943. godine do danas snimljeno kako su njegove ostale kolege tako nepoštene, je na desetine filmskih, serijskih, animiranih i ra- korumpirane, nesposobne, lenje… On nikada u dijskih adaptacija ovog stripa. U filmskim verzi- svom životu izgleda nije imao zadovoljstvo da jama Betmena su glumili Majkl Kiton, Val Kilmer, se upozna ni sa jednim policajcem Gotam Sitija.

Džordž Kluni i Kristijan Bejli, dok će u najavlje- Na policijskoj akademiji čitali su Ničea i Šopennom nastavku filma o Supermenu Betmenovu hauera, a predavanja su im držali Slavoj Žižek, kapuljaču nositi Ben Aflek.

Mišel Onfre i Nenad Daković. Džejms Gordon se Posebno je značajna poslednja filmska trilogija ponaša kao da je istrgnut iz nekog drugog konkoju je režirao Kristofer Nolan. Nolan je uspeo da kroz „novo čitanje“ u Betmena udahne svež dah trulog društva Gotama koje je preživelo Serija o betmenu bez betmena, ali sa puno queer likova Kraj istorije. Ovaj moderniji pristup je doveo do osveženja franšize i njenog prihvatanja van krugova ljubitelja devete umetnosti. Betmen je opet postao veoma popularan, čitajte komercijalan.

Piše: M. Aranđelović Na talasu te popularnosti kao i u atmosferi adaptacija gotovo svih stripskih junaka na veliko i(li) malo platno bilo je očekivano da i Betmen „oživi“ u teksta i na silu bačen u sasvim novo okruženje. nekoj televizijskoj seriji.

Ovo nije jedina nelogičnost i slabost celog konTako je, u godini jubileja kada Mračni vitez slavi cepta serije. Autori serije, ma koliko želeli da sedamdeset i pet godina postojanja, rođena se- udahnu novi dah u stari Gotam, nikada nisu ni rija Gotam. Serija o Betmenu u kojoj nema Bet- pomislili da daju neko logičnije objašnjenje ubimena. stvu Marte i Tomasa Vejna. Tako da ponovo viRadnja serije Gotam počinje ubistvom roditelja dimo scenu kada dvoje najbogatijih ljudi Brusa Vejna. Istragu oko ovog ubistva vodi mladi Amerike zajedno sa svojim osmogodišnjim detektiv Džejms Gordon koji je i glavni protago- sinom izlaze iz bioskopa i idu mračnom alejom nista serije. Džejms Gordon se od prve epizode (u potrazi za taksijem?), prosto vapeći da ih neko

Gotham

54

www.optimist.rs

orobi i ubije. Dok njihov batler Alfred u istoj epizodi dolazi na mesto zločina u njihovoj limuzini.

To je bilo logično u vremenu međuratne depresije kada je ova priča originalno nastala. Tako u jednoj epizodi stripa iz četrdesetih godina možemo da vidimo kako truli bogataš Brus Vejn kupuje… polovna kola. U to vreme je to bila uobičajena pojava i van stripa. Bob Kejn, tvorac Betmena, je samo na papir verno preneo realnost koja ga je tada okruživala.

U prvoj epizodi se pojavljuje i Žena Mačka, mala, još uvek neotrovna, Ajvi, Pingvin… Izgleda da je Oskar Kobelpot Pingvin koga tumači fantastični Robin Lord Tejlor jedina svetla tačka ove serije. Posle šest epizoda čini se da su autori seriju trebalo da nazovu Pingvin i da se usredsrede upravo na ovog lika koji za sada apsolutno dominira. Što i nije mnogo teško, ako uzmemo u obzir da on i nema konkurenciju. Umesto da se u seriji nadigravaju živopisni likovi Betmenovog kosmosa mi imamo blede nagoveštaje Edvarda Nigme Zagonetača, Džokera i, za potrebe serije, izmišljenu Fiš Muni, Madam lokalnog bordela. Koliko je priča serije napeta i uzbudljiva pokazuje i njen primer. Ko ne očekuje da na kraju Pingvin ne pojede Ribu (Fiš)?

Možda najveće iznenađenje ove serije jeste pojava gej, odnosno lezbijskih, likova u seriji. Ovo je posebno iznenađujuće, ako

imamo u vidu da iza ove franšize stoji DC, izdavačka kuća koja već više od pedeset godina beži od bilo kakvog kvir konteksta. Ove godine su, na primer, okončali saradnju sa dvojicom zaposlenih jer nisu želeli da oni prikažu gej venčanje Betvuman.

Zato je pojava Rene Montoje detektivke koja se u strupu autovala još 2003. godine pravo malo iznenađenje. Ako tome dodamo i biseksualnost Barbare Gordon, verenice protagoniste serije, koja je sa Montojom imala „zajednički istoriju“ koja utiče na samu radnju serije onda sve ovo počinje da bude i veoma interesantno.

Takođe se u seriji za sada poigravaju sa, čini se, fluidnom seksualnošću madam Fiš Muni.

Viktorija Kartagena, glumica koja tumači ulogu Rene Montoje je ovim povodom rekla: „Da sam imala prilike da kao klinka gledam neku tv seriju sa likom kakva je Montoja – jaka, pametna, sposobna, latina, to bi me osnažilo da sanjam veće snove. Tako da znam šta ona znači ljudima, tako da ako sam nekome ko me je gledao pomogla da se oseća kao deo društva to bi me učinilo veoma srećnom.“ Kreatori serije su u nastavku serije najavili plejadu novih, a nama poznatih, živopisnih zlikovaca poput Dvoličnog (Two-Face), Viktora Zasa (Victor Zsasz), Huša (Hush). Takođe su rekli da je pored planiranih šesnaest epizoda naručeno još šest dodatnih, tako da će prva sezona imati klasičnih dvadeset i dve epizode. Što se tiče Gotama možemo samo da se nadamo jer, za sada, ova serija nije pokazala ništa posebno što bi nas nateralo da je gledamo. Ako serija nastavi da se kreće onim kursom to bi mogao da bude i njen kraj.

Vodič kroz gej Srbiju

55

N OPTIMIST književnost

astavlja se zgodna prilika da se ne samo i nužno LGBT i tim krugovima inklinirana Srbija upoznaju vazda renesansno razbarušenog Stivena Fraja i kao proznog pisca – nakon Teniskih loptica nebesa i Nilskog konja, uspelih romana u kojima su queer motivi poslužili kao povremeni ukrasi/začini, stigao je i srpski prevod Lažljivca, dela u kome Fraj daleko obilnije i konsekventnije koristi upravo taj tematski okvir. Zašto i ne bi, jer kako primeti jedan od junaka ove knjige „Mi imamo tradiciju sodomije... A pederastije ima svuda, znate.“ Lažljivac (prevela Branislava Erak, objavio StudioLeo) debitantski je roman Fraja, ponajpre poznatog po dometima u svetu glume i bliskih joj delatnosti i veština. Budući da Fraj ni ne pokušava da zatomi uzore i literarna nadahnuća

Stiven Fraj

Lažljivac Piše: Zoran Janković koja su mu poslužila kao oslonac i odskočna daska za svako pojedinačno mu književno delo, najbolje je da već na početku ovog prikaza u

56

www.optimist.rs

slavu ekonomičnosti i jasnoće bude istaknuto da korene Lažljivca treba tražiti u zaostavštini i ehu Ispovesti varalice Feliksa Krula Tomasa Mana.

Da ne bude zabune, ovo nije zamerka, već naprosto faktografska stavka, jer Fraj već i u ovom prvencu osvaja šarmom i relaksiranošću sa kojima pristupa tim svojim neprikrivenim književnim inspiracijama, baš kao što ume da istinski uznese i njegova već tada posve sigurna lakoća sa kojom polazne obrasce aproprijira i prilagođava i britanskom okruženju i tamošnjim naravima, ali i svome svetonazoru i dovoljno osobenom viđenju lepe pisane reči. Jednostavnije rečeno, već u Lažljivcu Stiven Fraj je uspeo da iznađe dovoljno ubedljiv i prikladan književni ekvivalent vlastitoj pojavi i sopstvenom šarmu, baš kao što mu je u isti mah pošlo za rukom i da prikazu života i prilika na britanskom ostrvlju pristupi sa zaista zaraznom smešom podsmeha i neskrivene topline i iskrene naklonosti.

Na nivou priče/zapleta, Lažljivac je prostorno i vremenski razmahana povest o evoluciji i i lutanjima jednog, čini se, nepopravljivog pikarskog karaktera; Ejdrijana Hilija najpre upoznajemo kao ekscentričnog tinejdžera, učenika prestižne škole za dečake, potomke ekonomski relaksiranije klase, da bi ubrzo isti taj Ejdrijan Hil, to neumorno i nezaustavljivo spadalo, pred očima čitaoca vaskrsao i kao „dečko na sat“, visokoškolac u stalnoj potrazi za krivinama i sveopštim životnim digresijama, dramski pisac, falsifikatora svega i svačega i... prvenstveno mitoman pred čijim šarmom svako malo neko poklekne. A ako ćemo iskreno, laž je ionako tek pogrdan izraz za svakako potrebnu i delotvornu fikciju.

Kao i u prethodna dva na naš jezik prevedena dela, Fraj dužnu pažnju i podosta prostora posvećuje prikazu i dalje uvreženog sistema strogih klasnih podela u Britaniji, gde ni jalovost aristokratije ni beznadežnost tzv. proletarijata nikako ne gube na uverljivosti na planu okoštalih društvenih i fatumskih podela. Osim toga, Fraj se prilično detaljno i kroz poduži niz zabavnih primera i krajnje efektnih i izabranoj priči prikladnih i povremeno urnebesnih ilustracija bavi i sveopštim hipokrizijom koje čine gotovo pa ključnu tačku oslonca tih povlašćenih društvenih slojeva i po njihovoj meri skrojenog školskog sistema prestižnijeg kova.

Na planu queer motiva, Fraj, reklo bi se, vidno uživa u toj novostečenoj slobodi, te se s uživanjem da pratiti ta njegova pripovedačka razigranost kada su u pitanju literarne mogućnosti tih odjeka novoizabranih seksualnih sloboda tokom britanskih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlih veka. Time se Fraj sa podosta lakoća nadovezuje na niz autora koji su diljem planete i istorije književnosti stvarali tzv. nestašnu literaturu, književnost u kojoj sladostrašće i insistiranje na slobodi izbora prevazilaze nivo pukog krasa i zauzdanih provokacija, katkada tako potrebnih svakom književnom delu čiji autori barem povremeno osete potrebu da na stranicama svojih dela podsete na važnost talasa i otklona u odnosu na odomaćeno i uprizoreno.

Ovde valja dodati da se Fraj na oko 350 stanica Lažljivca pokazao, a mimo pominjanih uzora, pokazao kao bezrezervno ostvrski pisac, te Lažljivac naprosto pršti od siline pop-kulturnih,

književnih i inih umetničkih, pa i socioloških i političkih referenci i poigravanja rečima i pojmovima, što je u ovom izdanju, srećom, adekvatno propraćeno brojnim krajnje funkcionalnim fusnotama koje su svakako kadre da i manje verziranim čitaocima ukažu na šta Fraj cilja kada se zaputi put tih igrarija i leksičkih i idejnih vratolomija.

Fraj, kome se, doduše, ovde može zameriti na konto povremenih neumerenosti i/ili ne uvek opravdane potrebe da hronološki razglobi naraciju bez vidljivije koristi po priču u celini (a što opet može biti doživljeno i kao očekivana boljka u početničkim ili ranim radovima) u Lažljivcu je pokazao zavidan dar za pripovedanje. Budući da je u književnost stigao iz glume, odnosno, teatra i filma, prava je šteta što su propali planovi da se Lažljivac preinači u film (za glavne uloge su bili viđeni Nicholas Hoult (Skins) i Ian MacKellen), jer i ovo Frajevo delo ostavlja jak i postojan utisak prvenstvenog dramsko-filmskog teksta iskazanog drugim a jednako upečatljivim i egikasnim sredstvima.

Vodič kroz gej Srbiju

57

N OPTIMIST muzika

a Banjalučki Jelen Demo Fest otišli smo i iz jednog dodatnog razloga, nastupao je Guano Apes, i saradnica Optimista Tamara Laketić ne bi dopustila da je išta spreči da konačno razgovara sa front-ženom benda, Sandrom Nasić. Uhvatila ju je posle nastupa i ukrala joj desetak minuta. Pitala je o njenoj karijeri, učešću žena u muzičkoj industriji, ali i o nekim privatnim stvari koje je retko ko pored Tamare znao, ali sada znamo!

Kako ti se čini Jelen Demo Festival i ovogodišnji učesnici?

Sandra: Od bendova sam uspela da čujem samo prethodni bend "Hladno pivo". Mislim da su bili odlični, atmosfera na bini i u publici je bila neverovatna, slušala sam publiku kako peva i dobro se zabavlja. Sjajna energija! Šta misliš o muzici danas, da li je to i dalje muški posao ili danas ima više prostora za žene? Koliko se promenilo u odnosu na vreme kada si ti počinjala?

Sandra: Srećom, promenilo se. Ako pogledaš sada muzičku scenu videćeš da ima više žena, poznatih pevačica poput Bijonse, Lejdi Gage, Rijane, Robin iz Švedske. Treba spomenuti i Ejmi Vajnhaus koja nažalost više nije sa nama, ali je veoma bitna. Mislim da je trenutno muzička scena više u ženskim rukama. Drugo je rokenrol svet, koji je i dalje više muška stvar, ali mislim da stvari i u toj sferi idu na bolje.

Mislim da cela stvar dosta zavisi od žena samih. Kada naprave rok grupu, neke žene i devojke se plaše da izađu na scenu i da ne budu "samo slatke"; mnoge imaju tu barijeru u glavi, govore sebi stvari poput “Ovo je preteško, plašim se.”

Spomenula si Bijonse i Rijanu; primetila bih da su one samo performativne izvođačice, nisu autorke svojih tekstova i/ili muzike.

Sandra: Ako govorimo o velikoj muzičkoj industriji veoma je važno da imamo poznate zvezde poput Bijonse, Lejdi Gage… Imamo dosta muzičarki koje rade veliki posao same i za

to su plaćene i poštovane, kao Robyn iz Švedske.

Spomenula sam ih zato što su one poznata imena u velikoj muzičkoj industriji. Pre 10 godina sam se žalila kako nam nedostaju žene u muzici, i to puno, danas sam ponosna na sve ove žene i mogu samo da kažem Uspele smo! Naravno i dalje ima prostora, ako znaš na šta mislim?

Mislim da su žene i dalje previše stidljive jer da bi se dobilo poštovanje drugih nije dovoljno samo da budeš dobra u onome što radiš, moraš da imaš mu*a da izađeš na scenu i da pokažeš da si dobra, dobra kao bilo koji drugi muškarac.

Na primer ja ne umem da čitam note ali sviram i bavim se muzikom. Osećam da ženama nedostaje više samopouzdanja na sceni. Na primer, Lejdi Gaga zna kako to da izvede, ona ima mu*a i zna šta radi, zato je i poštujem! Mislim da bi trebalo da bude više takvih iskoraka.

Kada si počinjala, da li su neke umetnice uticale na tebe?

Sandra: Nisam imala idole kao tinejdžerka.

Naravno, Madona me je impresionirala 1980-ih.

Kako god da su je ljudi videli, ja sam je poštovala zato što je uvek bila... over the top, ako me razumeš. Takođe je ponekad bila veoma politična.

Bilo joj je zabranjeno da dođe u Rim, zbog spota Like a prayer. Mislim da je ona jedna od najvećih

Guano APes

Sandra Nasić

58

www.optimist.rs

Razgovarala: Tamara Laketić umetnika ikada, nebitno da li vam se sviđa njena muzika ili ne. Čak iako ne komponuje, već samo izvodi, mislim da ima dobru poruku i da je bila veoma bitna za devojke, zato što ima mu*a. Nije mi bila uzor, ali sam joj se divila. Nisam htela da budem kao ona, htela sam da se bavim rok muzikom. Sviđa mi se njen stav jer se ničega ne plaši. To je najbitnije za umetnike, da kažu ono što žele. Kada sam počinjala u muzici na mene je uticalo dosta muških muzičara poput Defto-

nes, Rage Against the Machine... Oni su veoma prirodni, ne moraju da budu seksi, to je nešto što sam i ja usvojila, kada sam počinjala i nikad se nisam trudila da budem seksi. Danas sam prevazišla to, odradila sam svoj posao i danas volim da se poigravam i sa svojom “ženskom” stranom.

To je isto snaga. Mnogo umetnica ima takvu snagu i moć. i dalje imam idole poput Tine Tarner, i veoma volim Kejt Buš. Zapravo, postoji mnogo žena koje volim.

Tvoj prvi solo album "The Signal" izašao je 2007, kada možemo da očekujemo sledeći solo album?

Sandra: Drugi "Signal" (smeh)? Imam dosta spremljenih pesama koje čekaju da budu objavljene i mislim da ću to uraditi u jednom trenutku, samo ne znam još uvek kad. Iza svake muzike stoji nekakva konstrukcija i meni su potrebni novi muzičari, prijatelji koji će svirati i potrebno mi je vreme za to, koje nemam kad radim sa Guano Apesom. Ako nađem vremena možda se novi album desi već sledeće godine, jer već imam spremljene pesme, videćemo.

Pošto si fan fudbala, da li gledaš i ženski fudbal?

Sandra: Gledala sam Svetsko prvenstvo jer je učestvovala reprezentacija Nemačke, a oni su najbolji fudbalski tim. Gledanje fudbala je nešto što mi je ostalo od tate, on je bio fudbalski trener u Nemačkoj i odrasla sam uz fudbal. U slobodno vreme volim da gledam fudbal i to je privatni deo mog života.

Da li sebe smatraš feministkinjom, i šta misliš o tome?

Sandra: Nikada sebe nisam smatrala feministkinjom jer, da tako kažem, lično nisam imala potrebe za feminizmom. Nisam odrasla sa tom razlikom da je žena manje vredna od muškarca.

To je možda moja sreća što mi nikada niko nije rekao “To nije za devojčice, to ne treba da radiš, treba da paziš na manire, treba da budeš lepa i tiha i da znaš kako da kuvaš”. Mislim da to dosta zavisi od roditelja. Šta očekuješ od najnovijeg nastavka Ratova zvezda, pošto znam da ti je to omiljeni film?

Sandra: Da... (smeh) Što se tiče Ratova zvezda totalno sam kao neko dete, mislim da je predivno što je Džordž Lukas pozvao originalnu postavu za nastavak, Harison Forda i Keri Fišer

koja je glumila princezu Leju, i iskreno, veoma sam uzbuđena. Šta misliš o LGBTIQ pravima, da li podržavaš?

Sandra: Ne znam kako je u Srbiji, možeš mi reći nešto?

Pa, stanje nije najsjajnije, trenutna situacija je da je crkveni poglavar okrivio LGBT populaciju i Končitu Vurst za poplave koje su zahvatile Srbiju; uzgred hvala ti na podršci i apele koji si uputila putem fejsbuka.

Sandra: Pričala sam o tome već na nemačkoj televiziji sa jednim nemačkim pevačem, o religiji i crkvi; mislim volim ono što dolazi iz religije, ljubav i poštovanje, dobrobit, ali mislim da crkva i dalje ima problem sa imidžom. U Nemačkoj smo imali taj skandalozni slučaj sa pedofilom sveštenikom i to je zaista užasno, i čula sam da je papa zvao žrtve i izvinjavao se, mislim da je to odličan korak. Mislim da je crkva konačno shvatila da više ne može da kontroliše ljude kao nekada, pa ni LGBT populaciju, tako da mislim daje vreme da crkva shvati da ne može više to da radi jer će izgubiti ljude. Mislim da ljudima treba dati vremena, za nekih 20 godina stvari će sigurno biti drugačije. Ne mogu da verujem da bi hrišćanin to rekao!

Vodič kroz gej Srbiju

59

O OPTIMIST Zdravlje

sluškivanje potreba radnih ljudi svih profila, brzina i organizovanost, otvorenost u radu i stručnost u lečenju, Dom zdravlja Jedro čine jedinstvenom zdravstvenom ustanovom u Beogradu Zaposleni više praktično ne koriste bolovanje, niti imaju vremena za neke dugotrajne preglede, započinje razgovor direktor Doma zdravlja Jedro, dr Saša Božović, infektolog i dodaje da se svakodnevno susreću sa pacijentima koji priznaju da se bave stresnim poslom, a vrlo često su u deficitu sa vremenom, što pojačava potrebu za prevencijom.

Preventivni pregledi su od velike važnosti, jer se simptomi određene bolesti ne manifestuju uvek. „Pacijent ne mora da ima nikakve simptome i zato je važno da današnji radni svet svoje zdravlje drži pod visoko stručnim nadzorom, ističe dr Božović. Stoga je Jedro posebno usmereno na ovu vrstu pacijenata, pri čemu se pro- svoje zdravstveno stanje, a za ostale potrebe dogrami za pojedince, one koji žele sami da se leče stupni su svi neophodni specijalistički pregledi i dijagnostičke privatno i kompaprocedure, za konije koja imaju slijima savremeni čne zahteve, Dom zdravlja Jedro čovek ima porazlikuju. Među trebu.“ pažljivo kreiranim Pacijenti DZ uslugama koje Jedro žele da Jedro pruža, ističu prate svetske se one nametrendove u njene menadžesvemu pa i u rima svih nivoa i zdravstvu. Stoga profila, ljudima menadžment koji se bave rizičovog doma nim poslom ili zdravlja kontinuiradom u specijaldr Saša Božović rano razvija ponim uslovima. „Za sebne programe pacijente smo fornamenjene najmirali redovne sistematske preglede, tako da ne moraju da češćim obolenjima, kojima pristupa savremeno razmišljaju o tome kada i kako treba da provere i holistički, ali i nekim specifičnim obolenjima

Put do dobrog zdravlja

60

www.optimist.rs

koja se danas sve češće javljaju baš kod pomenute grupacije.„Iz iskustva mogu reći da je neophodno svakoj osobi pristupiti posebno i sa pažnjom, jer se bolest manifestuje tamo gde je svakome od nas slaba tačka. To znamo nakon uzimanja kompletne anamneze i određivanja mentalnog sklopa ličnosti“, zaključuje dr Božović, uz isticanje veoma razvijenog psihološkog programa za zaposlene, budući da je stručna pomoć psihologa danas gotovo svima preko potrebna.

Pored toga potrebno je režim ishrane i stil života uskladiti sa poslom i slobodnim vremenom

korisnika. Konačno, mnogim zaposlenima veoma često je potrebno da posle svih definisanih pregleda bude pružena i usluga fizikalne medicine. Zato su u DZ Jedro posebnu pažnju posvetili razvijanju ove vrste programa DZ Jedro je članica privatne platforme MEDIGROUP. Osim što pruža primarnu savremenu i potpunu negu i zaštitu klijenata, ima i mogućnost upućivanja u Opštu bolnicu Medigroup na dalju dijagnostičku procenu i bolničko lečenje kako u internističkim, tako i u hirurškim granama medicine.

Vodič kroz gej Srbiju

61