Optimist 024 (jun 2015.)

Sadržaj Optimist 24

06 tAMARA sKROZZA

Kejtlin s onog sveta Transdžener

12 Izolacija dodira Homofobija je zabranila muški dodir

20 LGBT put do institucija Mladen Antonijević Priljeva CIP ‐ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ‐ God. 1, br. 1 (jun 2011)‐ . ‐ [S. l.] : Regionalni info centar, 2011‐ (Smederevo : Newpress). ‐ 21 cm

06 Transdžener 10 Evrovizija 2015.

13 Izdvajanje 14 Hilari Klinton 16 Izolacija dodira 19 Emancipacija 20 Mladen Antonijević Priljeva 24 Konačno normalni 26 Lauren Scott 30 Kad je Hari Sreo Juga Radivojevića 32 Modiranje 36 Transfrontall 40 LifeStyle 42 Sajsi MC 44 Rob Halford 46 Treća decimala 48 Rocky Horror 50 Gejs, frenki i kimi 52 Istorija u somotu i džinsu, recimo 54 Tetoviranje 56 Priručnik za lgbt psihoterapiju 58 Vojislav Mićić 60 Proces starenja može da se uspori 64 LGBT Twitter

26 Lauren Scott Američka trans političarka u poseti Srbiji

30 Homofobija u pozorištu Kad je Hari sreo Juga Radivojevića

42 Sajsi MC Kada radim i stvaram srećna sam

Optimist magazin u elektronskom obliku dostupan je na: www.optimist.rs www.facebook.com/gejoptimist Komentare, predloge, vaše tekstove i ideje možete slati na našu e-mail adresu: optimistmagazin@gmail.com Magazin možete čitati i na: Podrška:

Magazin prihvata nadležnost:

Dvomesečno. ‐ Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217‐6756 = Optimist COBISS.SR‐ID 186184972

Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Grafička produkcija: Rabbit and Rabbit design Urednik Lifestyle: Mladen Antonijević Priljeva Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Marijan K, Zoran Janković, M. Aranđelović, Tamara Laketić, Petar Petrović, Aleksandar Stošić, Jelena Zulević, Milica S. Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com Štampa: Newpress

M

rzim da pišem uvodnu reč. medijsku moć i bruka je postala javna. Samo što Smara me. Zato sam to pre- ta bruka nije bila samo bruka Gej strejt alijanse, stao da radim posle nekoliko već čitave LGBT zajednice, jer nas uvek sve gubrojeva. Previše energije je raju u isti koš, koliko god mi vrištali nismo isti, odlazilo na tih nekoliko re- nismo isti. Tako da mogu slobodno da pričam u dova, apsolutno nepotre- množini i kažem, obrukali smo se pred međunabno. Ovog puta sam odlučio rodnom zajednicom koja je došla na dodelu nada vam se posebno uvodno grade i upala u skandal, obrukali smo se pred obratim i ukažem na odre- državom jer sad svi znaju da je dodeljena nađene događaje u LGBT po- grada fejk, obrukali smo se pred nevladinim orkretu i apelujem na vas. Možda ste čuli da su se ganizacijama jer smo pokazali da volimo da se LGBT organizacije ujedinile i potpisale nekakvu ližemo sa vlastima, obrukali smo se pred samom platformu, sve uz patronat pojedinih velikih ne- našom LGBT zajednicom, jer nam je toliko smevladinih organizacija. Platformu su potpisale La- talo da pripadnica naše zajednice dobije tu nabris, Queeria gradu. Izgubili smo centar, Parada poi ono malo legitiminosa, Siguran puls teta koji smo kao mladih, Gayten imali. A zašto je to Reč urednika LGBT, Izađi, Asocitako? Stvar je jedjacija Duga. nostavna, mi neOdmah nakon potmamo nikakvu pisivanja Asocijamoć. LGBT organicija Duga je zacije u Srbiji apsonapustila platlutno nemaju formu jer je, kako nikakvu društvenu i oni kažu bila prevapolitičku moć! Nerena, tako da je mamo moć da lobibroj ujedinjenih ramo za zakone, Predrag M. Azdejković LGBT organizacija nemamo moć da se postao manji nego svađamo sa držarazjedinjenih, s tim vnim institucijama da Queeria centar i kada nas izrade za Paradu ponosa čine jedni te isti ljudi, a novosad- te iste zakone, nemamo moć da pomognemo i ska grupa Izađi već godinama skoro i da ne po- zaštitimo žrtve homofobije, nemamo moć da se stoji. Još jedan LGBT fijasko u nizu, ali nije on ni izborimo sa homofobima… Na sve to treba doprvi ni poslednji. Odmah nakon toga usledio je dati da je udarila ekonomska kriza u sektor, te fijasko zvani nagrada "Duga". Prošlo je nekoliko se aktivisti više bave problemom od čega će da nedelja od toga, a još uvek ne mogu da razu- žive, nego interesima zajednice koju treba da zamem da je Gej strejt alijansa dozvolila da se tako stupaju. Kada si u takvom položaju postaješ polnešto uopšte desi. Pozvati novinare u žiri i oče- tron, uvlačiš se i ližeš sa svima od kog možeš da kivati da će popustiti pred pritiscima, da će po- dobiješ koju paricu ili osmeh. Tada si jadničak i gaziti svoje mišljenje da major Helena treba da ljudi tako i odnose prema tebi. A kako se dolazi dobije nagradu, već da će se opredeliti za pred- do društvene i političke moći? Novcem i brojem stavnicu vlasti prema kojoj su kritički nastrojeni ljudi koji stoje iza tebe. LGBT organizacije novca je pre svega amaterizam, koji od GSA, iskren da nemaju, a nemaju ni podršku LGBT populacije. budem nisam očekivao! Još očekivati da će oni Ta situacija se neće skoro promeniti osim ako se ćutati, to već prevazilazi amaterizam. Kao što re- LGBT populacija aktivnije ne uključi u aktivizam. koše neki, ne radi se to tako, već unapred name- I to najbolje osnivanjem novih LGBT organizastiš većinu u žiriju koja tebi odgovara i nema cija. Lopta je sad u vašem dvorištu. problema. Novinari iz žirija su iskoristili svoju

Sramota me, znači postojim

Vodič kroz gej Srbiju

5

K

OPTIMIST Skrozza na Skroz

identifikovao neko ko živi daleko prozaičnijim životom, i ko na raspolaganju nema ni novac, ni veze, ni uticaj.

DUŠA ŽENE Iako se o njegovoj promeni pola već dugo šuškalo, Brus Džener se javno deklarisao tek u aprilu, na televiziji ABC, u emisiji Dajen Sojer. Jedan od najomiljenijih američkih sportista svih vremena tu je ispričao manje-više uobičajenu priču o problemima transrodnih ljudi.

Objasnio je da je u muškom telu oduvek imao ada se Brus Džener dekla- dušu žene, da je osamdesetih pio i hormone risao kao transrodna osoba, sigurno nije bio kako bi krenuo u promenu svog statusa, da ga i mali broj onih koji su tu vest dočekali kao tek dalje privlači ženski pol, da su sve tri njegove jedan marketinški trik kojim će rijaliti "U korak bivše supruge znale da voli da oblači žensku sa Kardašijanima" još malo produžiti svoj ionako odeću, ali i da je svojevremeno razmišljao o sapredugačak televizijski život. Sasvim razumljivo: moubistvu. Džener je još rekao da je opet na pomenuti rijaliti je već dugo emisija u kojoj se hormonskom tretmanu, da ga čekaju hirurške do u detalj prikazuju porođaji, intimni razgovori, intervencije i da i dalje ima muške polne organe. vođenje lične higijene, skoro pa eksplicitan seks Sve u svemu, ova ispovest privukla je i, uopšte, sve ono što "normalan" svet najčešće veliku globalnu pažnju pre svega zato što je reč ne beleži čak ni u privatnim foto albumima. o čoveku koji je decenijama važio za pojam Pošto je, eto, to sve već viđeno, put bivšeg olim- "mačo Amerikanca", a poslednje godine proveo pijskog šampiona kao pater familias ka životu pod imeklana Kardašijannom Kejtlin, u ženDžener. Sadržinski, skoj garderobi i sa Kejtlin s onog sveta tu nije bilo ničega ženskim polnim što već nije moglo organima, već na da se čuje od ljudi prvi pogled deluje koji su prošli isti put: kao siguran način nije bilo "tabloidza podizanje glenih" ili bilo kakvih danosti. drugih detalja koji piše: Tamara Skrozza Dva spebi baš ovu ispovest cijal izdanja emisije sadržinski izdvojili emitovana krajem od ostalih, baš kao maja, dok je Brus što je manjkalo i pofizički izgledao kao Brus, sasvim su opravdala ruka koje bi doprinele poboljšanju statusa LGBT takve prognoze. Posle njih, postalo je potpuno zajednice. Taj manjak medijskog "mesa" (ili sajasno da će porodica koja je svoje (inače prilično držaja) video se i u načinu na koji su o slučaju izisprazne) živote pretočila u emisiju i biznis težak vestili svetski mediji: vest da Brus Džener postaje milijarde dolara, do kraja iskoristiti dramu jed- žena, vrlo je brzo prestala da bude vest, jer tu nog svog člana i itekako profitirati na njoj. jednostavno više nije imalo šta da se oduzme ili S druge strane, od samog je početka šta da se doda. bilo prilično nerealno očekivanje da će priča LEKCIJE Kejtlin Džener na bilo koji način pomoći nekoj Ipak, onaj ko je poverovao da će čitava "običnoj" transrodnoj osobi da nađe i izbori se stvar tu i da se završi, ili ne poznaje Kardašijaza svoj put: osoba koji je milioner, čija biološka i nove, ili sumnja u moć TV producenata da od usvojena deca vladaju svetom mode i šou biz- svega naprave medijski cirkus. U već pomenunisa, teško da može da bude neko sa kim bi se tim epizodama Kardašijan rijalitija, jedina i gla-

TransDžener

6

www.optimist.rs

vna tema bio je Brus, a glavni junaci su malo vodili intimne razgovore s njim, a malo sami pred kamerom objašnjavali kako se tim povodom osećaju.

Iako se nije odustalo od prilično stupidnog koncepta u kojem članovi porodice kao iskreno pričaju, a u stvari glume, ovo je ipak bila jedna od retkih prilika kada medijski verzirani Kardašijani nisu uspeli da svoje role odigraju do kraja: i upravo ta, do sada neviđena doza iskrenosti, učinila je da specijali o Brusu budu među antologijskim i verovatno najboljim izdanjima ovog programa. Zapravo, kada budu odlučivali da svojim bližnjima saopšte šta imaju, transrodne osobe će u budućnosti verovatno gledati kako je sve to izgledalo u ovoj povelikoj porodici.

Između ostalog, neki članovi klana su Brusovu tranziciju doživeli kao njegovu smrt.

Biološke ćerke Kendal i Kajli su se, recimo, naljutile zato što im nije objasnio da će "otići" tako brzo i zato što im nije pružena mogućnost da se "oproste kao što su želele". Jedna od njih čak i ne želi da razgovara s njim. Isto tako, bivša supruga Kris je, dok joj je maskara curila niz lice (do

sada neviđen detalj) rekla da mora da "ožali svog Brusa". Pritom, svi članovi porodice govorili su o "Njoj" kao o biću koje bi tek trebalo da upoznaju i pred kojim će se sigurno osećati čudno.

Zanimljivo je takođe kako problem ove tranzicije Kardašijani tretiraju pred Brusovim/Kejtlininim petogodišnjim unukom Mejsonom - dečaku još ništa nije rečeno "dok sve ne bude završeno", jer ne znaju kako da mu objasne "šta bi sa onim dedom kojeg je nekad imao".

Poučni detalji tu ne završavaju, pošto je za kraj ostavljena veselija, ali isto tako značajna tema. Uz pomoć najslavnije ćerke Kim, Brus (još uvek u muškom izdanju) otkriva svoju žensku garderobu; priznaje da je često ulazio u plakar svoje bivše supruge; vajka se što ima "jako mnogo šminke", a teško nalazi ženske cipele broj 47; objašnjava koja mu je haljina zgodna za ujutro, a u kojoj inače jako dobro izgleda.

Sasvim je sigurno da su ove dve epizode - sa neverovatnom dozom iskrenosti, sa pravim suzama i neglumljenom tugom - izuzeci koji se više neće ponoviti. Jer, osim što je sasvim sigurno da producenti neće odustati od novog

>> Vodič kroz gej Srbiju

7

OPTIMIST Skrozza na SKroz

"zlatnog rudnika", isto je tako sigurno i da članovi porodice sebi više neće dozvoliti "proklizavanja" slična ovom. Što je zaista prava šteta.

BEZ IDEJE I BEZ STAVA Tokom osam godina emitovanja, Kardašijani su imali niz prilika da iznesu konkretan stav o nekom globalnom ili lokalnom problemu, da se angažuju, stanu iza neke ideje. To se, međutim, nikada nije dogodilo. Kada su otišli da posete sirotište na Tajlandu, Kim je poželela da usvoji jednu devojčicu i od toga je napravljen čitav spektakl - bez mnogo analize života i sudbina druge dece. Kada su odneli pomoć u dom za bolesnu decu, opet su centar pažnje bili oni sami: baš kao i kada su prolazili kroz blokove u kojima žive beskućnici, stvar se završavala konstatacijom kako sada "znaju da cene ono što imaju". Čak i kada je reč o rasnoj diskriminaciji, temi koja bi trebalo lično da ih pogađa s obzirom na rasno mešovite veze i brakove, kao i na dete rođeno u takvom braku, Kardašijani ostaju

8

www.optimist.rs

na pristojnoj udaljenosti od majčice Zemlje i onoga što se na njoj dešava. Pošto je u avionu napala žena koja je urlala na nju i njeno "crnačko" dete, Kim je sela i napisala - blog. Pritom, prilično neubedljiv blog, kao da je pisala o nečem što je nimalo ne dotiče.

Kada je u pitanju LGBT tematika, situacija je potpuno ista. Uprkos nizu prilika, uprkos činjenici da žive u svetu kojeg se ta priča itekako tiče, nisu se izjašnjavali, nisu se angažovali. Bivši muž Kim Kardašijan bukvalno je proganjao njenog najboljeg prijatelja, pitajući se da li je ili nije gej, a scenario ni u jednom trenutku nije skrenuo ka nekom logičnom naravoučeniju. Kloe Kardašijan prisustvovala je hepeningu na kojem su je imitirale losanđeleske transice, ali pritom nije izgovorena nijedna reč o problemima transrodnih osoba. Istu tu Kloe pokušala je da poljubi njena najbolja prijateljica - i opet ništa.

Vrlo je verovatno da nadležni producenti smatraju kako bi neko "ideološko" angažovanje bilo kontraproduktivno, ali je isto tako

činjenica da ovakva "bezidejnost" ne može večno da traje.

Tim pre što se sada situacija promenila i što će uz Kejtlin koja se u međuvremenu pojavila na naslovnoj strani Veniti Fera i postala trenutni hit na društvenim mrežama - biti teško ostati neutralan ili "hladan".

POČETAK PUTA Kako god se ponašali i šta god sledeće smislili, sigurno je da će Kardašijani koliko god mogu koristiti put svoje nove-stare članice ka novom životu. Prema onome što je Kejtlin izjavila pre i nakon što se konačno pojavila u punom sjaju svoje ženstvenosti, sigurno je i da će pokušati da "utiče na druge", posebno putem svojih predavanja i motivacionih govora.

Ipak, koliki je zaista njen potencijal u tom smislu?

Neke poruke Kejtlin bi zaista mogla uspešno da prenese. Kao osobi koja je u "prethodnom životu" bila olimpijski pobednik i pravi američki frajer, publika bi svakako mogla da joj poveruje kako ništa nije onako kao što izgleda. Takođe, pošto ima punih 65 godina, lako će joj poverovati na reč ako bude poručivala da nikada nije kasno za promene i otkrivanje sebe. Ipak, to su poruke koje se tiču svakog pojedinca, bez obzira na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet opšta mesta, što bi se reklo.

S druge strane, međutim, teško da će poruka Kejtlin Džener korespondirati sa "običnim" transrodnim osobama. Ono što je Brus doživeo u porodici neposredno pošto se deklarisao kao žena, sigurno bi moglo da bude od koristiti svakom ko bude prolazio kroz istu stvar, ali sve ostalo - ono što Kejtlin ima da ponudi - predstavlja čisti SF za svakog ko se suočava s realnim problemima u realnom životu.

Jer, Kejtlin nije naša Helena koja mora da preživi od umanjene vojničke penzije i da pritom prehrani četvoro dece.

Nije ni naša predivna Rajka, koja se junački bori protiv diskriminacije i besparice.

Kejtlin neće morati da zajmi novac kako bi kupila haljinu. Neće morati da razmišlja ko će je operisati, kako će se prema njoj ponašati medicinske sestre, kako će zameniti dokumente, kako će posle toga podizati novac ili plaćati karticom.

Iako postoji poveliki korpus problema koji su zajednički svim transrodnim osobama, svet Kejtlin Džener nije svet u kojem živimo svi mi.

Nažalost, ili na sreću. Kako vam drago.

Vodič kroz gej Srbiju

9

V

OPTIMIST Osmatračnica

eć tradicionalno, u junskom broju se moram osvrnuti na Evroviziju i sve ono što je pratilo ove godine, a veoma je relevantno za sociološko proučavanje i praćenje. Za one koji su propustili lekciju iz prošlog juna, naučili smo da Evrovizija odavno nije samo festival kiča i lakih nota i da između ostalog služi za artikulaciju političkih ideja i borbu sa nacionalnim i ideološkim protivnicima. Mnoge zemlje već godinama unazad koriste festival u aktivističke svrhe. Poljska je prošle godine nastupila sa pesmom protiv predrasuda, a ove godine su za predstavnicu imali ženu sa invaliditetom. Mađarska je nakon prošlogodišnjeg jako zapaženog nastupa koje problematizuje nasilje nad decom, ove godine nastupila sa antiratnom pesmom. Temom dece ove godine se bavila Rumunija sa aktivističkom pesmom o deci koja su napuštena od strane roditelja primoranih da odlaze u inostranstvo zbog loših uslova života. Albanija se pokazala dvostruko, sa jedne strane pesma „I am alive“ prilično je profeministička i prikazuje različite ženske identitete, dok su sa druge strane podizanjem zastava Velike Albanije u toku Bojaninog nastupa i govorom mržnje na internetu izazvali gnev velikog dela ESC fanova. Gruzijska predstavnica Nina Sublatti otvoreno se izjašnjava kao feministkinja, a njena pesma „Warrior“ govori upravo o feminizmu i jakim, nezavisnim ženama. Finska je, uprkos tome što nije ušla u finale, ove godine pisala istoriju Evrovizije nastupivši prvi put sa pank pesmom koju izvodi bend PKN koji čine osobe sa Daunovim sindromom i koja govori o njihovim iskustvima i svakodnevnici.

Ipak, odavno prepoznata kao „gej stejdž“ i usled činjenice da su, po nekim istraživanjima, fanovi Evrovizije najviše gej muškarci i strejt žene, ovaj festival je platforma gde se najotvorenije artikulišu i promovišu LGBT ciljevi. Prošle godine Končita je bila simbol novog „hladnog rata“ koji ne jenjava ni ove godine, a retorika

10

www.optimist.rs

(uglavnom crkvenih) zvaničnika nekih država i dalje obiluje diskursom „moralnog posrnuća“, posebno nakon istopolnih poljubaca litvanskih igrača i igračica na sceni. Tako se ruski patrijarh Kiril izuzetno zabrinuo da mlada Polina ne pobedi, kako Rusija ne bi morala da „ugosti bradate pevačice koje nameću vrednosti strane ruskoj kulturi“ i naveo kako treba promovisati uspavanke, patriotske i duhovne pesme. Shodno tome, njihova pesma je zaista tako i zvučala, kao blago uspavljujuća pop baladica praćena spotom u kome se promovišu vrednosti kao što su (heteronormativna monogamna) porodica i prokreacija. Paradoksalno, tekst pesme govori o tome kako smo svi različiti a ipak isti i moli se za mir i ozdravljenje. Potpuna šizofrenija. Doduše, nije prvi put da baš Rusija nastupa sa pesmama koje cinično pozivaju na mir, toleranciju i poštovanje različitosti. Srećom po ruskog patrijarha, Polina je na kraju završila na drugom mestu, ali sa jako puno poena dobijenih iz zapadne Evrope. Da li se moto ovogodišnje Evrovizije „gradimo mostove“ bukvalno shvatio, pa je žiri iz političkih razloga previše favorizovao Rusiju, ili je zaista pesma svima toliko dobra, ne znam, ali je činjenično stanje da je publika nije tako dobro prihvatila. I pored toga što su na zahtev ruske delegacije ugrađeni uređaji koji stišavaju zvižduke publike, sve poene za Polinu masa je toliko izviždala da je u momentima dok je Rusija bila na vodećoj poziciji atmosfera bila toliko napeta da su i voditeljke i Končita morale da smiriju publiku i apeluju da je „bitna muzika, a ne politika“.

Končita je tu ispala pravi laf, jer je upravo nju Rusija prošle godine najstrašnije diskriminisala baš na političkim i ideološkim osnovama.

Kada govorimo o aktivističkim poru- žama. U navedenim stihovima odmah su se prekama, nakon decenije laneta, ora i nunanej pe- poznali mnogi, posebno gej populacija širom smičica prvi put u ovom kontekstu i mi imamo Evrope, što je Bojanu nakon polufinala vinulo čime da se pohvalimo. Lično smatram da je od među favorite, a svetski mediji su je nazvali kako učestvujemo ovo naš najbolji nastup, pred- „novom Končitom“. To je proizvelo neverovatnu stavnica i poruka koju šaljemo. Ipak, onaj ko nije ambivalenciju u Srbiji, dok su je jedni podržavali upućen u naš nacionalni izbor može uputiti i Sr- i govorili kako nas prikazuje u pravom svetlu, biji komentar da je cinično da se time predstav- drugi su je kritikovali što peva sa zastavama duljamo. Ko ne zna da je Bojana pobedila sa ginih boja (možda sam daltonista, al ja te dugine pesmom na srpskom i da je našoj bigotizovanoj boje nisam video) i na engleskom, te se preorijavnosti engleska verzija nametnuta od strane jentisali na podržavanje Kneževe patriotske ojautora pesme, začudio bi se kako su to Srbi, koji halice koju potpisuje ovekovečeni ESC luzer sigurno nisu prepoznatljivi po poštovanju razli- Željko Joksimović. Bojana je dobila potpunu počitosti, poslali plus sajz pevačicu koja peva kako dršku publike u Beču, ali glasovi su izostali što je „lepota nikada ne laže, nikad se ne skriva, ništa odmah proizvelo euro-politics govorkanja i spekulacije o nameje ne dotiče“ i završtaljki. Ako laže šava sa stihovima koza ne laže rog – „konačno mogu da ko prati redovno kažem: da, druga(Auto)homofobični gejevi, bacite prvi kamen Evroviziju zna da čija sam i to je okej, kladionice nikada ovde sam!“. Da je ne pogreše, a od nastupila u Beoprve do poslednje gradu sa englesekunde apsolutni skom verzijom favorit bila je Švedsumnjam da bi otišla na Eurosong, a ska, praćena Italipiše: Nemanja Marinović tome u prilog gojom i Rusijom.

Iznenađenja zaista vore i komentari na nije bilo. Činjenično društvenim mre-

Evrovizija 2015.

>> Vodič kroz gej Srbiju

11

OPTIMIST Osmatračnica

stanje je da su Bojanine kvote u početku bile jako loše, pa nakon polufinala naglo skočile i kretale se od trećeg do desetog mesta, tako da ni tu nije bilo iznenađenja. Odmah nakon finala pojavili su se tekstovi kako je lukistička Evropa spremna za bradate, ali ne i gojazne pevačice, te kako je to razlog što Bojana nije pobedila. Pojavljuju se i teorije koje pominju Južni tok. Ovakve teorije zavere uvek su zanimljive, ali mislim da je razlog prostiji i leži u činjenici da je konkurencija ove godine bila strašno jaka, ali i lošoj strategiji naše delegacije. Bojana nije bila „nova Končita“, ali strategija koju su preuzeli ljudi oko nje je Končitin recept - devojka prepoznatljivog vizuelnog identiteta koja peva na prvom mestu o sebi, ali i slavi različitosti sa kojima se može identifikovati liberalna evrovizijska publika, dobar vokal, jaka poruka u tekstu... potpuni copy/paste. Čak je i tekstopisac isti. To je prošlo jednom, za par godina možda prođe opet, ali očekivati da ista stvar prođe dvaput za redom, malo je naivno.

Sa druge strane, daleko razvijeniji koncept imao je Mons iz Švedske. Dobar frajer, pesma koja se lako pamti, fenomenalan nastup i efekti, kao i tekst sa dobrom porukom sa kojim

12

www.optimist.rs

se svi lako identifikuju. Pritom je njegov tim odradio jako dobru kampanju tako da su maltene svi, pa čak i oni koji ne prate ESC, njegovu pesmu čuli pre festivala. Jedini problem koji je siroti Mons imao je upravo gej populacija. Mesecima unazad borio se sa etiketom „homofoba“ koju je dobio nakon što u kulinarskom show programu rekao da homoseksualnost smatra devijacijom, odnosno da misli da nije prirodna u biološkom smislu reči jer ne vodi do reprodukcije. Ni sva izvinjavanja nakon toga, činjenica da je otvarao gej festivale potpuno go u stilu Majli Sajrus, ni poruka zahvalnosti nakon pobede u kojoj kaže „svi smo heroji, bez obzira koga volimo, ko smo i u šta verujemo“ nije bila dovoljna da se toga oslobodi. Čovek je više puta lepo objasnio da je promenio stavove nakon što je bliže upoznao gej populaciju (čak je rekao da bi mogao da razmisli o tome da bude sa drugim muškarcem), što smatram da pre treba pozdraviti nego kritikovati. Bar je iskren, a i u moru onih koji se ove godine ubiše da se pokažu kao proLGBT, on je dao primer kako je moguće otvoriti um i prihvatiti različitost. Uostalom, ko nikada u životu nije imao (auto)homofobične ispade neka prvi baci kamen i pogodi sebe u glavu zato što je lažljivo pseto.

OPTIMIST Izdvojeno mišljenje

rzim termin LGBT. U pitanju je konfuzija koju ovaj termin izaziva.

Homoseksualnost i biseksualnost, to su sve seksualnosti, pa bi vam bilo osprošteno da mislite da je i transrodnost.

U obrascima vas pitaju da li ste heteroseksualni, homoseksualni, biseksualni ili transrodni.

Ali to nije seksualnost. To je rod. Biti uključen u LGB nema više smisla nego kada biste tu dodali „žensko“.

Ja sam transrodna osoba. To znači da sam rođen sa ženskim polnim organima i socijalizovao se kao žena. Moj mozak je imao drugačiju ideju.

Pre nego što sam se deklarisao, privlačile su me žene. Samim tim što sam „žensko“ značilo je da sam lezbejka.

Sada postajem muškarac (prelazim u muškarca), i dalje me privlače žene, što znači da sam heteroseksualac. Da me privlače muškarci, bio bih gej.

Vidite kako to ide? Vidite kako možete biti i transrodni i gej, ili lezbejka, i strejt ili biseksualac? Jedno ne podrazumeva drugo.

M

Seksualnost i rod nisu ista stvar i ne zavise jedno od drugog.

Dodajte to činjenici da dosta ljudi u LGB krugovima ne tolerišu ovo T i onda počinjete da se pitate zašto insistiramo da budemo uključeni.

Shvatam zašto je prvenstveno bilo uključeno.

Donekle.

Mera uključenja za marginalizovane ljude, mnogi od kojih su imali korene u LGB zajendici.

Ali kada pričamo o pitanjima koja zabrinjavaju seksualnost, zašto je transrodnost uključena?

Da, borba za jednakost LGB ljudi i dalje traje ali transrodna borba je potpuno drugačija i ona tek počinje.

Vreme je da prestanemo da se pretvaramo da je drugačije.

Zašto je vreme izdvojiti T iz LGBT

Izdvajanje piše: Lee Hurley

Vodič kroz gej Srbiju

13

K

OPTIMIST Spoljna politika ada je Hilari Klinton objavila svoju drugu kandidaturu za ulazak u Belu kuću jasno je stavila LGBT zajednicu kao svoj prioritet. Ona se nije uvek borila na našoj strani tako da je razumno pitanje zašto bi mi sada nju podržali? Promena njenih stavova kada su u pitanju gej prava pokazuje koliko smo da-

leko dogurali…

Nije moguće posmatrati odnos između Hilari Klinton i gej prava van konteksta politike koju je sprovodio njen suprug Bil Klinton dok je obavljao dužnost predsednik Amerike. Bil Klinton 1993. godine sprovodi direktivu poznatu kao „Don’t Ask, Don’t Tell“ koja dozvoljava homoseksualcima da služe u američkoj armiji pod uslovom da se ne izjašnjavaju javno o svojoj seksualnosti. Ovaj neobična praksa nije ukinuta sve do 2011. godine.

Jedna od najružnijih tačaka njegove vladavine jeste to što je potpisao Zakon o odbrani braka koji je definisao brak u Americi kao zakonitu vezu između muškarca i žene. Ovaj zakon je oboren na Vrhovnom sudu tek 2013. godine.

14

www.optimist.rs

Gde se Hilari nalazila u to vreme?

Odmah uz svog supruga.

Zašto bismo onda tako brzo oprostili nekome ko je u nedavnoj prošlosti propustio da se bori za osnovna građanska prava?

Odgovor je jednostavan. Ona je promenila svoje mišljenje, priznala svoje greške i, koliko je to političarima moguće, deluje iskreno.

Ključan momenat se desio 2011. godine u Ženevi na obeležavanju Međunarodnog dana ljudskih prava. Hilari Klinton je održala istorijski tridesetominutni govor u kome se obratila Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija. „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u pravima i dostojanstvu“, izgovorila je Hilari Klinton u tom govoru.

U govoru je nastavila da se strasno, rečito i ponosno zalaže za dobrobit LGBT zajednice ističući da „gej prava su ljudska prava, a ljudska prava su gej prava“.

Ovaj govor je odmah privukao pažnju celokupne gej zajednice u svetu, a postao je i momenat koji je ostao ubeležen u LGBT istoriji.

Kako je neko ko je nedavno verovao u „tradicionalan brak“ mogao da doživi takvo prosvetljenje? „To što si političar ne znači da ne razmišljaš kao ljudsko biće... Dobijaš informacije, razmišljaš o stavovima za koje nisi sto posto siguran... Konstantno redefinišeš svoje stavove. To je važilo i za mene“, otkrila je Klintonova kada su je pitali o tome.

U doba kada je političar postao sinonim za lažljivca pohvalno je za ženu poput Hilari, bivšeg državnog sekretara i moguće prve predsednice Sjedinjenih Američkih Država, da bude ovako otvorena.

U američkoj državi Indijani nedavno je usvoje zakon o religijskim slobodama koji dopušta verskim zajednicama i pojedincima da odbiju da venčaju (gej) par ako se to protivi njihovim verskim uverenjima. „Tužno je što je ovaj novi zakon u Indijani moguć u današnjoj Americi. Ne bi trebalo da diskriminišemo ljude na osnovu onoga koga vole“, napisala je Hilari Klinton na svom Tviter profilu povodom ovog događaja.

Mesec dana kasnije ona je obnarodo- mora da se bori za društvenu i pravnu jednakost vala informaciju da se kandiduje za predsednicu svih delova LGBT zajednice.

Amerike i kampanja je, makar na početku, priliPored toga, istopolni brakovi nisu vrčno gej. hunac borbe za jednakost i kada oni budu omoNajpre je tu bio video spot u kome je gućeni u svih pedeset država to će, zapravo, biti otkrila svoje predsedničke aspiracije i u kome se tek početak našeg putovanja do ravnopravnosti. nalazi i jedan gej par. Ovo se ne može prevideti Naredni veliki deo pravne borbe na koju potenkao nebitno. Za tako visoko rangiranog kandi- cijalna predsednica Hilari mora da se fokusira data je neobično da ovako rano otkrije svoju po- jeste Zakon o zabrani diskriminacije prilikom zadršku bračnoj jednakosti. pošljavanja koji bi zabranio diskriminaciju priliGej par koji se pojavio u ovom spotu kom zapošljavanja na osnovu seksualne kaže da se oni dive Hilari Klinton još od njenog orijentacije ili rodnog identiteta. U čak 29 država govora u Ženevi opisujući ga kao „istorijski tre- je još uvek legalno da se dobije otkaz na osnovu nutak za sve nas“. seksualne orijentacije, a u 34 države i na osnovu Nedavno je, takođe, rekla kako je brak rodnog identiteta. I kada već nabrajamo stvari sada ustavno pravo što je korak dalje od njenog bilo bi veoma lepo da dobijemo inkluzivno LGBT ranijeg stava da bi stvar trebalo prepustiti juris- seksualno obrazovanje kao i sprovođenje polidikciji pojedinih država. tike protiv nasilja u školama.

Jedan od Nije samo naša zanovijih promotivjednica ono što nas nih spotova iz brine i ono što nas njene kampanje je interesuje u iskušeDa li LGBT zajednica treba da podrži takođe pro-gej u njima sa kojima se kome jedan gej Amerika suočava. priča o svojoj ćerci.

LGBT glasači su „Bio sam oduševzainteresovani i za ljen kada je Hilari druge stvari. Zaniapelovala na Vrhomaju nas i stvari piše: JONATHAN WALIK vni sud da donese poput klimatskih odluku u korist brapromena, ekonočne jednakosti. Bilo mije, nasilja nad je kao 'To je naša našom trans bracura'“, rekao je on u spotu. ćom i sestrama, ekonomske reforme, podizanje Ne postoji grupa koja je više zastu- nivoa minimalne zarade. pljena u njenoj kampanji za lidera slobodnog Evolucija Hilari Klinton nije završena sveta od homoseksualaca. Čak je i menadžer 2011. godine. Ona, kao i svi mi, i dalje uči. To što njene kampanje Robi Muk gej, što ga čini prvim ona nije uvek podržavala LGBT zajednicu nikako autovanim menadžerom kampanje u američkoj ne bi trebalo ignorisati, ali to što je shvatila svoje istoriji. greške i promenila stavove jeste potez koji bi Šta to sve znači za gej zajednicu u slu- trebalo ceniti. Ona je postala strastven i posvečaju da Hilari Klinton bude izabrana za predsed- ćen borac kao i savršen primer promene razminicu? Šta to ona može da uradi za nas? šljanja i osećanja koja kruže oko LGBT prava.

Prvo, mi smo samo jedno slovo u Najvažnija stvar kod savezništva jeste komuniLGBT, a ona može da se fokusira i na ostale kacija. Ona nas je saslušala. I sada je vreme da grupe naše zajednice. B su i dalje nevidljiva sku- nastavimo saradnju. pina, a T su tek nedavno počeli da se pojavljuju Izvor: Gay Times na dnevnom redu zahvaljujući, pre svega, prePrevod: M.A. lepim trans ženama poput Lavern Koks i Dženet Mok. Svi mi idemo u paketu i budući predsednik

Hilari Klinton

Vodič kroz gej Srbiju

15

H

OPTIMIST Redefinicija

omofobična stigmatizacija, strah od optužbe za seksualno zlostavljanje, kao i društvena klima koju su formirale generacija puritanaca gadljivih na bilo kakvo telesno zadovoljstvo stvorile su izolacionu klopku u kojoj prosečan Amerikanac može da se kreće danima ili, čak, nedeljama, a da, pri tom, ne dodirne ni jedno drugo živo biće. Posledice ove „izolacije od dodira“ su kobne po ljudsko zdravlje i sreću.

Nežan platonski dodir je krucijalno važan za vreme odrastanja dece. Tokom života dodir nastavlja da igra važnu ulogu u ljudskom razvoju, zdravlju i osećanjima. Kada govorim o dodiru ne mislim na rukovanje ili tapšanje po ramenu već na duži kontakt koji obezbeđuje povezanost, udobnost i utehu. Mislim na slučajeve kada se oslanjamo na nekoga nekoliko minuta, na držanje za ruke, trljanje leđa ili sedenje blizu drugoga (ne iz nužde već iz namere).

Nežan platonski dodir je nešto što društvo suzbija kod muškaraca, a ovaj proces započinje kada su oni još uvek deca.

Dok se bebe i mala deca ohrabruju na dodirivanje i maženje tokom prvih meseci i godina života u jednom trenutku odrastanja ovaj običaj prestaje. U slučajevima kada su povređeni dečaci se ohrabruju da „prevaziđu situaciju“ ili da „budu jaki“. Zajedno sa lekcijom o „prevazilaženju“ dečaci dobijaju i prećutno lekciju da više nema nežnog platonskog dodira. Očevi i majke počinju da izbegavaju da grle dečake u situacijama kada su oni povređeni. Dečaci koji traže utehu u dodiru bivaju stigmatizovani kao „mamine maze“.

Vremenom, kako se približavaju pubertetu, dečaci shvataju kako je dodir moguće ostvariti samo kroz njegove grube varijante ili kroz timske sportove. Nežan dodir mogu potražiti isključivo u seksualnom kontekstu veze sa nekim. Ovo stvara veliki pritisak i na devojke koje i one teško mogu da izdrže. Dečaci koji ne mogu da nađu devojke, zbog nedostataka alternativnih objekata za dodir, trpe nepodnošljiv

pritisak potrebe za dodirom. A šta je sa gej dečacima? Ukratko, mi ostavljamo decu da od svojih tinejdžerskih dana, pa do kraja života prožive sa averzijom prema dodiru u fizičkoj izolaciji.

Homofobična kultura svojim kreiranjem negativne društvene svesti prema dodiru u tinejdžerskom dobu stvaraju užasne posledice. Nije ni čudo što se mladi suočavaju sa seksualnim zlostavljanjem, silovanjima, neželjenim trudnoćama, zloupotrebama droge i alkohola.

Ako se u Americi neki muškarac usudi na nežan platonski dodir on će u najvećem broju slučajeva biti suočen sa homofobičnom reakcijom kako osobe koju je dodirnuo, tako i okoline koja je svedočila tom činu. Živimo u društvu u kome svaki dodir između muškaraca ima seksualnu konotaciju sve dok se ne dokaže suprotno. Dodajte ovo celokupnoj homofobičnoj kulturi koja je tako raširena u našem društvu i dobićete recept za izolaciju od dodira koja uni-

homofobija je zabranila muški dodir

Izolacija dodira

16

www.optimist.rs

piše: Mark Greene

štava živote ogromne većine muškaraca.

Da muškarci nisu oduvek gajili odbojnost prema međusobnom dodirivanju dokazuje i serijal fotografija koje su Bret i Kejt Mekej prikupili za svoje istraživanje koje su nazvali „Najbolji ortaci: Foto-istorija muške privrženosti“.

Fotografije nam prikazuju fantastične prizore muškog prijateljstva koje se izražava fizičkim dodirima i koji datiraju još od najranijih dana nastanka fotografske tehnike.

U ovom članku Mekejevi kažu: „Početkom 20. veka se sve preokrenulo. Ustalilo se posmatranje muškaraca kao hetero ili homoseksualaca. Ova nova kategorija identiteta je postala i deo patologije. Psihijatri su homoseksualnost definisali kao mentalnu bolest, svešte-

nici kao perverziju, a političari kao nešto što bi trebalo kriminalizovati zakonom. Zajedno sa ovim novim konceptom homoseksualnosti kao stigmatizovanim i opterećujućim delom identiteta koji je pustio duboke korene u američkom društvu muškarci su počeli da paze da drugima ne šalju signale koji bi ih mogli definisati kao gej osobe. I ovo je, moguće, razlog zbog čega je muškarcima postalo neprijatnije da izražavaju međusobnu naklonost nego vekovima ranije.“ Posmatrajući fotografije koje su Mekejovi prikupili u stomaku dobijamo osećaj praznine zbog svesti da smo nešto zauvek izgubili.

Ako danas stavimo deset muškaraca u istu prostoriju i ako dodir između dvojice njih bude trajao i trenutak duže od uobičajenog to može izazvati niz zlobnih šala, izraze gađenja, pa čak i tuču.

Ipak, mi danas znamo kako je dokazano da fizički dodir između ljudi predstavlja izvor utehe, povezivanja i samopoštovanja. Ali dok je ženama dozvoljeno mnogo više javnog dodirivanja, muškarcima nije. Veoma je restriktivan način na koji je muškarcima dozvoljeno da igraju svoju ulogu muževnosti.

O ovome je pisao Čarli Glikman u svom tekstu u kojem kaže :“Koliko god da se gej muškarci suočavaju sa homofobičnim nasiljem, strejt muškarci su proterani u pustinju izolacije od dodira od strane ovih istih homofobičnih fanatika koji u našem društvu nadgledaju život gejeva i lezbijki.“ Ovo je jedan od razloga zašto bi trebalo da podržavamo sve inicijative o legalizaciji gej brakova. Što pre sa gej ljudi bude skinuta stigma to će se i strejt ljudi osloboditi homofobičnih pritisaka društva kada je u pitanju dodirivanje. Sa druge strane, što više gej ljudi budu trpeli homofobično nasilje to će i strejt muškarci biti uskraćeniji za mogućnosti da se dodiruju sa drugim ljudima. Rezultat bi mogla da bude generacija ljudi koji se ne grle, koji se ne drže za ruke i koji ne sede jedan blizu drugoga.

Nedostatak dodira u životima ljudi dovodi do povećane šanse da osoba oboli od depresije, alkoholizma, mentalnih i fizičkih bolesti.

Izolacija od dodira od ljudi stvara manje zdrave i više usamljene pojedince.

Kada sam nedavno posetio svog oca koji ima osamdeset i sedam godina trudio sam

>> Vodič kroz gej Srbiju

17

OPTIMIST redefinicija

se da ostvarim što više fizičkih kontakta sa njim.

Da se povežem sa njim. Da naklonost ne pokazujem samo time što sam leteo hiljade kilometara da bih ga video već i da ga dodirnem kada konačno dođem kod njega. Možda deluje jednostavno, ali ponekad odluka da uradimo tako nešto i nije laka. To može dovesti do jačanja naših unutrašnjih glasova koji nam pričaju o svim propuštenim prilikama i mogućnostima u prošlosti. Ali ja sam ga zagrlio. Stavio sam svoju ruku oko njega i dok smo pušili cigaretu i pili koktel. Dodirnuo sam ga svaki put kada sam prošao pored njegove stolice. Svako veče smo gledali filmove. Za vreme tog rituala ja sam sedao na pod, skidao mom ocu papuče i čarape i onda neko vreme trljao njegove bose noge. To je nešto čega ću se sećati kada njega više ne bude. Nešto dobro što sam uradio. Nešto što će mu reći da ga volim. Nešto što će biti rečeno na onom dubokom nivou dodira kao što smo komunicirali pre skoro pedeset godina kada sam, kao dete, sedeo pored njega, i kada me je njegova snažna ruka grlila.

Ova stvar sa dodirima je veoma važna.

Ja konstantno dodirujem i ljubim svog sina. On sedi sa mnom i na meni. Fizički se dodirnemo

18

www.optimist.rs

svaki put kada se pozdravimo. Fizički kontakti koje pravim sa mojim sinom menjaju moj život učeći me koliko vredim kao čovek i kao otac.

Moramo da ohrabrimo ljude da se dodiruju. Moramo da promenimo naše seksualno represivno društvo i da konačno stavimo tačku na pogrešne i bolne delove naše kulture koja dozvoljava homofobičnim ljudima da guraju prste u živote svih muškaraca.

Za mene je kasno da se uticaji ovih stigmi u potpunosti uklone. Ali nije kasno za moga sina. Kada konačno budemo normalizovali gej živote i odnose, moj sin, ma koje seksualnosti bio, biće slobodan da izrazi platonsku privlačnost prema drugima, bili to muškarci ili žene, na način za koji on nađe da je odgovarajući. Pobesneli homofobi koji već predugo propovedaju homofobiju konačno će biti ućutkani, a muškarci će biti slobodni da posegnu i dodirnu jedni druge bez straha da će biti označeni bilo kako manje nego kao ljudi.

Ovaj san o boljoj Americi već vidim da se ostvaruje!

Izvor: Films for Action Prevod: M.A.

S

OPTIMIST CockFight

Sa deset godina sam ispržio svoje jednom momentu nije od mene traženo da naprvo jaje. Uvek se od mene oče- mestim pa spakujem krevet, jer oni tobože nekivalo da namestim svoj krevet i maju znanja i veština za ovako kompleksan sređujem svoju sobu, ukoliko poduhvat. Onda bi posle ručka ustali i otišli da želim da se tih nekoliko kvadrata gledaju TV ostavljajući meni da spremim sto i mog prostoru u detinjstvu po- operem sudove. Da budem jasan, do ovog stanja štuje od strane mojih roditelja. smo gradativno dolazili godinama jer sam uvek Pošto sam malo narastao postalo pritrčavao da pomognem kada je situacija bila je apsolutno normalno da uko- obrnuta i nisam se pravi blesav da ne znam da liko zakasnim na ručak sam se ka- spremim hranu ili očistim, jer mi je to jednako kao snije snađem oko hrane. Ukoliko napravim neki da ne znam da pišem. nered očekivalo se da ću ga sam srediti. Kako sam Nestalo je hleba pa sam zamolio svog rastao tako je i moj udeo u kućnim obavezama ra- mlađeg rođaka da skokne po hleb u obližnju prostao i polako se izjednačavao sa ostalim člano- davnicu, kada njegova majka reče gde će on, izvima moje porodice. Sa 19 godina upisujem gubiće se i kupiće neki bezveze hleb! Inače mali fakultet i počinjem sam da živim gde sam za raz- je maturant, znači mator konj po svim standarliku od mnogih mojih prijatelja bio u potpunosti dima važnim za ovu našu priču i bar po pitanju osposobljen da se brinem o sebi kao i o prostoru odlaska u prodavnicu. Ali taj moj rođak vam je tiu kome živim što nije, pičan srbijanski sin, složićete se, karaktekoje ne kuva, ne ristično za mušku pere, ne sređuje decu sa naših prokuću, ne pegla, veroDan kad sam postao žena stora. Tokom odrastavatno misli da se manja nikada nisam čuo jonež toči na nekom od svojih roditelja da izvoru, a šunka raste su određeni poslovi iz zemlje. U tom treženski, a drugi muški. nutku ukapiram da Svako je radio ono sam postao majka, što je umeo, voleo i domaćica, žena i to piše: Petak20cm imao vremena. Moja baš u onom smislu majka se često hvalila protiv koga će se bokako njen sin učeriti svaka normalna stvuje u svim kućnim poslovima, te kako ona kaže osoba, a ogleda se u tome da neke poslove, kućne „nije rodila debila“. U potpunosti sam bio svestan poslove u potpunosti preuzima jedan pol, u da ovo nije ustaljena praksa gde su na primer ovom slučaj ženski. Isto je tako i sa ocem mog namnogi ljudi koje znam godinama čekali roditelje vedenog rođaka koji ne zna da sklopi usisivač i da im dostave hranu i to znatno posle završetka skuva supu iz kesice, pa se onda njegova žena sestudija kada su po svim kriterijumima postali sa- kira kada ostane sam, sta će i kako jesti, te da se mostalni ljudi. ne razboli i otruje. Ceo ovaj splet bezveze dogaNisu čak ni svi članovi moje šire poro- đaja me navede na razmišljanje gde želim da podice ovako liberalni, već su zadržali ustaljene stavim dva pitanja: Zašto si dozvolila (misleći na obrasce podele poslova. Baš ovaj deo porodice mi majku mog rođaka) da te tretiraju kao sluškinju, je skorije bio u poseti. Kao dobro vaspitano dete jer moja majka to nije? Zašto si isto to uradila i domaćin, sredio sam stan, kupio znatno više meni (proglasila me za sluškinju) čim ti se ukazala hrane i to one koje obično ne jedem, a koju jedu prilika? moji gosti, pripremio posteljinu i organizovao Postoje različiti odgovori, ali sve su suprogram zabave kako bi gostima bilo što udob- stinski nesreće, a meni se još jednom potvrdilo da nije. I tu kreće pičvajz. Moji dragi gosti su počeli emancipacija može uspeti samo ako je dvostrani da se ponašaju kao nekakva deca koja izvoljevaju proces, a ne borba za prevlasti pa makar ona bila šta će jesti , piti i gde će ići, znajući da ću ja čas i u kuhinji. Jer na kraju dana emancipacija, prava posla spremiti nešto drugo, jer to radim već go- ili bezbednost su nam u stvari najvažniji baš u toj dinama. Ja bih ovo izvoljevanje i preživeo dok u kuhinji, baš u našem domu.

Emancipacija

Vodič kroz gej Srbiju

19

S

OPTIMIST Intervju kupštinski Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova organizovao je u maju okrugli sto na kome su bile predstavljene javne politike u oblasti zaštite prava i poboljšanja kvaliteta života LGBT osoba. Javne politike su deo projekta "LGBT put do institucija - premošćavanje jaza", koji ima za cilj uspostavljanje održive i trajne saradnje između LGBT organizacija i institucija relevantnih za zaštitu ljudskih prava.

Taj projekat je vodio Mladen Antonijević Priljeva. On je diplomirao diplomatiju i međunarodne odnose, a magistrirao međunarodno javno pravo i pravo ljudskih prava.

Skoro deset godina radi na demokratizaciji i zaštiti ljudskih prava, a poslednje tri godine radi kao projektni menadžer u Forumu za etničke odnose gde vodi LGBT program.

LGBT put do institucija

Mladen Antonijević Priljeva Razgovarao: Predrag M. Azdejković

Šta nam možete reći o procesu izrade javnih politika?

Projekat je imao za cilj uspostavljanje održive i trajne saradnje između organizacija civilnog društva i državnih institucija, ali na jedan depolitizovan, demitologizovan i sistematizovan način koja je zasnovana na relevantnim i dostupnim podacima koji se u ograničenom obliku mogu koristiti kao smernice za adekvatne reformske procese.

Potreba na koju smo želeli da odgovorimo je u sustini jednostavna, a ogleda se u manjku objedinjenih i relevantnih informacija o položaju LGBT osoba predstavljenih na način koji je pristupačan institucijama, te relevantan za donošenje odluka na institucionalnom nivou. Naime, pre ovog procesa donosiocima odluka zaista nije bilo lako da se adekvatno informišu o potrebama i problemima LGBT građana u oblastima njihovog interesovanja ili stručnih kompetencija, gde su bili primorani da konsultuju čitav niz dokumenata različite forme i sadržaja koji opet nisu pokrivali ili ne na adekvatan način, neke od ključnih tema za LGBT zajednicu.

Same politike je izradilo devet organizacija koje

20

www.optimist.rs

se smatraju „liderima“ u oblasti zaštite ljudskih prava gde se njih pet isključivo bavi LGBT tematikom. Posle inicijalnih nacrta, politike su prezentovane stručnoj i široj javnosti na okruglim stolovima u Skupštini Srbije a potom potvrđene na završnoj konferenciji. Važno je napomenuti da je set ovih dokumenata, koliko toliko nastao u demokratskom konsultativnom procesu što nije karakteristično za slične proizvode. Takođe, stepen konsenzusa koji je postignut među različitim akterima oko predloga javnih politika je zaista nesvakidašnji i treba se iskoristi za implementaciju predloženih mera. Dalji koraci razvoja politika i njihova implementacija ostaje na organizacijama koje su učestvovale u njihovom stvaranju te kojima je ustupljeno pravo apsolutnog raspolaganja sadržajem.

Važno je napomenuti da predlozi javnih politika obrađuju većinu problema sa kojima se susreću LGBT građani, ali nikao ne reprezentuju sve probleme i potrebe. Predlozi su samo početak nečega što posmatramo kao profesionalizaciju LGBT sektora te se iskreno nadamo da će sledeće verzije biti sadržajno potpunije, gde će se posebno pozabaviti preostalim temama.

Koje su preporuke proizašle iz tih javnih politika?

Preporuka zaista ima mnoštvo, jer su obrađene oblasti vladavine prava, zbrane diskriminacije, bezbednosti, socio-ekonomske stabilnosti, zdravlja, obrazovanja, kulture i pitanja trans* osoba te stoga nije moguće predstaviti ih u ovom formatu. Ipak, lista prioriteta je uručena predsedniku Odbora za ljudsku i manjinska prava i ravnopravnosti polova Skupštine Srbije gde se između ostalog zahteva izmena člana 21 Ustava (zabrana diskriminacije) kao bi se uvrstilo eksplicitno navodjenje seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Potom se zahteva da Strategija policije u zajednici, koja je u korelaciji sa Strategijom nacionalne bezbednosti, a za cilj ima da uklanja pretnje po bezbednost građana uvrsti na poseban način delovanje u smeru poboljšanja bezbednosti LGBT građana. Zahteva se sveobuhvatan pristup u borbi protiv diskriminacije kao i hitna primena Akcionog plana za borbu protiv diskriminacije koji već kasni sa primenom. Takođe smo tražili hitno obezbeđivanje izvršavanje prava koja proističu iz dugoročnog zajedničkog života kao i hitnu reakciju države po pitanju lokalizovane HIV epidemije u smeru usvajanje strategije, akcionog plana i nastavka programa anonimnog i poverljivog testiranja.

Posebno smo obratili pažnju na potrebu za pravnom regulacijom promene pola i pravnog prepoznavanja rodnog identiteta gde smo stanovišta da trans* osobe žive u apsolutnom pravnom vakumu bez ikakve zaštite. Na kraju tražili smo ohrabrivanje institucija kulture u smeru prikupljanja, dokumentovanja i proizvodnje LGBT kulturnih sadržaja.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović izjavio je nakon te konferencije da LGBT zajednica spada među najdiskriminisanije grupe.

Da li se slažete s tom ocenom, zašto je to tako i kako rešiti taj problem?

LGBT zajednica, u odnosu na dostupne podatke definitivno spada u najdiskriminisanije i ugroženije grupe. Ovde je takođe važno napomenuti da svako pogađanje oko toga kome su više ili manje ugrožena prava je nestručno i neumesno, a pogotovo ako se krećemo u okvirima tradicionalno ugroženih grupa. Stoga neću ocenjivati

prvu i drugu pratilju ili mis kršenja ljudskih prava, već ću samo reći da tradicionalno ugrožene grupe kao što su osobe sa invaliditetom, Romi ili LGBT, između ostalih, trpe česte povrede svojih prava u kontinuitetu. Tačnije, nije mi poznata nekakva studija koja bi mi dala za pravo da ocenim ko je prvi, drugi, a ko treći po kršenju prava, kako to često čujemo u javnosti. Takođe bi valjalo uputiti apel LGBT zajednici da prijavljuje apsolutno svaki postupak za koji smatraju da predstavlja neravnopravan tretman i/ili koji je naneo štetu, jer dostupnost podataka pa čak i anonimnih nam omogućava da stvorimo objektivnu sliku o stanju LGBT zajednice na osnovu koje možemo delovati u smeru koji je zaista potreban samoj zajednici. Što se tiče razloga za ovakvo stanje, pojedinačno njih je zaista mnoštvo i zahtevaju poseban tekst. Uopšteno posmatrano odgovor je vrlo jednostavan, a ogleda se u činjenici da niko nije dobro radio svoj posao, jer u suprotnom videli bi merljive promene u okviru dostupnih statističkih podataka, gde ovde pretežno mislim na podatke o socijalnoj distanci koji se već par godina ne menjaju. Ovaj loš posao se ogleda u tome da

>> Vodič kroz gej Srbiju

21

OPTIMIST Intervju institucije često odbijaju da ispune i minimum obaveza propisanih zakonom gde izostaje suštinsko delovanja već se sve svodi na ritualni politički narativ. S druge strane organizacije civilnog društva se nalaze u multipolarnom stanju rastrgnute između svoje socio-ekonomske stabilnosti, potom pritiska da sarađuju sa institucijama, ograničenih inovativnih ideja usled manjka protoka novih ljudi kao i rezigniranost LGBT zajednice. Na kraju sama LGBT zajednica mora se što pre konsolidovati jer ne postoji marginalizovana društvena grupa za čija se prava izborio neko drugi.

LGBT organizacije su se skoro ujedinile i potpisale zajedničku platformu. Organizacija iz koje vi dolazite je napustila taj proces. Zašto?

Prepoznata je potreba za udruživanjem svih organizacija koje u merljivom obimu rade na LGBT pravima zarad stvaranja realne i percipirane političke moći, potom strateškog i udruženog pristupa u rešavanja problema LGBT građana kao i preko potrebne profesionalizacije samog sektora. Naravno, da bi se ispunili ovi ciljevi bilo je potrebno ispuniti neke pretpostavke kao što su to da platformi treba da pristupe sve ili skoro sve organizacije, a pogotovo one koje su zaratile među sobom, potom je bilo važno da organizacije definišu zajedničke ciljeve koji reflektuju potrebe zajednice i koji prevazilaze međusobna sporenja te da samovoljno, u dobroj nameri i bez pritiska pristupe ovom dokumentu kao izrazu volje i spremnosti na reforme unutar samog sektora. Ove pretpostavke nisu bile ispunjenje, a proces udruživanja oko platforme je u potpunosti bio uzurpiran parcijalnim interesima kako LGBT tako i ne-LGBT organizacijama koje su pomagale proces udruživanja. Vršen je nesvakidašnji pritisak na organizacije da pristupe platformi po svaku cenu i čim pre, za šta nije bilo objektivnih razloga. Organizacije u ovom procesu su počele da se grupišu, ciljevi platforme postaju efemerni, a broj ne-LGBT organizacija je toliko narastao da ih je u jednom trenutku bilo isto ili približno isto kao i LGBT organizacija. Uvidevši da ne možemo garantovati kvalitet ishoda procesa, te da se sam proces pervertirao do te mere da će samo zabetonirati trenutno stanje unutar sektora, kao i to da se o samoj zajednici nije mnogo razgovaralo, bilo smo primorani da

22

www.optimist.rs

povučemo podršku procesu i to kao idejni stvaraoci samog procesa. Naše povlačenje je za efekt imalo i istupanje nekoliko organizacija, te privremeno obustavljanje procesa pregovora do momenta kada je grupa organizacija odlučila da samostalno nastavi proces bez mešanja neLGBT organizacija, što smo mi pozdravili i prethodno ohrabrivali. U daljem samostalnom procesu, isprepletanog sličnim obrascima delovanja, nije bilo značajnijih promena, jedan deo organizacija ostaje u procesu, drugi istupa ali se zato vraćaju sve ne-LGBT organizacije. Šta možete da nam kažete o toj platformi?

Ako uzmemo u obzir sve prethodno, postaje jasno da platforma ne služi svrsi koja je proklamovana u samo tekstu dokumenta, šta više polarizuje sektor na organizacije koje su potpisale platformu i one koje nisu te usled nedostatka apsolutnog minimuma demokratskog procesa za efekt je imala cementiranje postojećeg konflikta. Važno je napomenuti još par elemenata koji demonstriraju (ne)kvalitet procesa udruživanja oko platforme, jer je sam proces jedina garancija implementacije ovog dokumenta u praksi. Naime grupa organizacije, po njihovim recima, nije ni kontaktirana da se izjasni o pristupanju platformi pre potpisivanja, iako su od početka učestvovala u procesu. U platformi se nalaze dve organizacije koje dele istu kancelariju, vode ih isto dvoje ljudi, tačnije, razlikuju se samo na nivou formalno pravne registracije, ali zato u platformi nose dva odvojena glasa gde je ova legitimna problematika bila tačka sporenja i tokom ranijih pregovora. Takođe nailazimo i na organizaciju o čijim aktivnostima nema podataka te koja nema svoju zvaničnu prezentaciju, ali se zato našla u platformi sa pravom glasa. Na kraju, jedna od organizacija istupa iz platforme svega nekoliko dana po potpisivanju, jer im je, po njihovim rečima, na samom činu potpisivanja dat dokument iz koga su izostavljeni određeni delovi teksta koji su naknadno ubačeni bez njihove saglasnosti, a koji se odnose na upliv neLGBT organizacija u platformu. Ovaj proces je vodila organizacija Labris.

Koliki je uticaj međunarodnih organizacija na rad i prioritete srpskih LGBT organizacija?

Sa sigurnošću mogu da tvrdim da je uticaj me-

đunarodnih subjekata na rad organizacija minimalan, šta više međunarodna zajednica bi bila jako srećna ako bi mogla bar malo da konsoliduje aktivnosti sektora. Problem koji uviđam na relaciji organizacija i međunarodne zajednice se ogleda u nerazumevanju poruka koje šalje međunarodna zajednica, te koje se po mom mišljenju tumače površno, a njihove poruke pretežno idu u smeru želje za profesionalizacijom i konsolidacijom u sektoru što je realna i legitimna potreba. Sa druge strane, organizacije će menjati prioritete rada u odnosu na prioritet finansiranja kako bi održale svoj rad, te stoga kada pogledamo aktivnosti organizacija videćemo da se one bavi svim i svačim. Takođe, međunarodna zajednica će svoju podršku u velikoj meri formirati u odnosu na izveštaje organizacija tako da za efekat imamo začarani krug u kome se kaže jedno, čuje drugo, radi treće, a treba nešto četvrto.

Vi dolazite iz ne-LGBT organizacije koja je duže vreme sarađivala sa LGBT organizacijama. Koje su vaše impresije o stanju u tzv. LGBT sektoru?

Iskustvo je svakako podeljeno, sa jedne strane smo bili prijatno iznenađeni poznavanjem problematike na kojoj smo zajedno radili, integritetom i profesionalnošću jednog broja organizacija, dok smo sa druge strane iskusili

gorke momente. Lekcije koje smo naučili su neprocenjive, razjasnili smo sebi i drugima mnoge nedoumice i sada više nego ikada možemo formirati procese koje sustinski odgovaraju na potrebe zajednice.

Već duže vreme na LGBT aktivističkoj sceni nema novih aktivista. Kako vi vidite tu situaciju i kako motivisati mlade ljude da se aktivnije uključe u borbu za LGBT prava?

Ovakvo stanje traje već godinama i okarakterisano je odbijanjem mnogih pojedinaca da se priključe već postojećim procesima kao i rastućim jazom između LGBT zajednice i organizacija.

Ovde je stvar vrlo jednostavna jer problemi koji trenutno vladaju nisu i ne smeju da budu teret novih generacija stoga apelujem na sve pojedince ili grupe koje žele i mogu da doprinesu poboljšanju prava LGBT zajednice da to urade ne obazirući se na trenutne obrasce i probleme.

Motivacija već postoji, a nova lica treba samo ohrabriti da krenu novim, svojim putem, a ne siliti ih da se priključe već postojećim grupa ako to jasno odbijaju. Verovanja sam da jedan profesionalac ili grupa njih koji su poštovani u svojim oblastima rada, koristeći svoje profesionalne kapacitet, a ne primarno svoje lično svojstvo, mogu doprineti više nego organizacije pojedinačno.

Vodič kroz gej Srbiju

23

D

OPTIMIST Od Dopisnika iz Irske

anas je veliki dan za nas.

Konačno možemo da se osećamo normalnim ljudima. Hvala našim sugrađanima koji su nam pomogli da budemo prihvaćeni u našim porodicama, u lokalnim zajednicama i u čitavoj zemlji. Konačno više ne moram da vodim sopstvene unutrašnje borbe o tome da li sam normalna osoba. Ljudi su mi rekli da jesam i da sam prihvaćen!

Ovo je izjava, tridesetogodišnjeg muškarca dok je ispred zgrade irske izborne komisije čekao rezultate referenduma o legalizaciji istopolnih brakova, koja sublimira sve ono što je gej i lezbijska populacija dobila posle pobede na referendum opcije “Da”.

Narod Irske je, tako, velikom većinom odlučio da formalno pravno izjednači sve brakove bez obzira da li se radilo o heteroseksualnim ili homoseksualnim brakovima. Ipak, treba ukazati na suštinski značaj na promenu koja će uslediti u irskom društvu, pošto će ubuduće istopolni brakovi biti priznati i u Ustavu Republike Irske, a ne samo u zakonskim aktima.

To je, naime, i bio ključni razlog da se krene sa ovom inicijativom; dosad su gej i lezbijski parovi mogli da zvanično nose status partnera, ali ne i bračnih drugova, a za takvu promenu moralo je da se sazove referendum pošto jedino na referendum može da dođe do promene ustava. Irska je, tako, postala prva zemlja u svetu koja je glasovima naroda omogućila homoseksualnoj populaciji da steknu apsolutno jednaka prava kao što ih imaju i “strejt” članovi društva. Ili, da se poslužimo citatom Fintana O’Toola, jednog od najcenjenijih irskih kolumnista poslednje deIrska referendumom legalizovala istopolne brakove kade: “Irska je ovakvim glasanjem redefinisala šta znači biti obično ljudsko biće”.

Za Fionulu Hoban i njenju parnerku Luiz ovo je ispunjenje svih snova. Kažu da jedva čekaju da se venčaju piše: Aleksandar Stošić – normalno, ceremonijom kakvu imaju svi.

Konačno normalni

24

www.optimist.rs

- Bile smo veoma uplašene kako će se čitava ova priča završiti. Ljudi koji su podupirali opciju “Ne” bili su agresivni u nepristojnosti i njihovi panoi su bili strašno uvredljivi da nam se gadilo. Znate, pisati da mi nismo dostojni dece, da deca zaslužuju normalan život izgledalo mi je kao da žele da kažu da smo mi nekakvi monstrumi. A mi smo samo obična ljudska bića sa emocijama, ciljevima i željama – kaže Fionula.

Luiz se na to nadovezuje, govoreći da su oni okruženi decom njihovih sestara i braće, te da nikada nisu imali problem što su lezbijke pred njima.

- Ako bi se, kojim slučajem – ne daj Bože, nešto desilo mojoj sestri i zetu, ja bih bila ta koja bih dobila njihovu decu na usvajanje. Ja, lezbijka! Znači, oni imaju potpuno poverenje u mene kao čoveka. Naše mini zajednice; prijatelji, familija, dalja rodbina, kolege na poslu nemaju nikakvih problema sa nama.

Oglasio se i dablinski nadbiskup Dermot Martin, poglavar Irske katoličke crkve, koji je dao veoma pomirujuću izjavu, naglašavajući da crkva sama mora da izvuče pouke zbog čega je “njeno stado nije poslušalo”.

- Zaista mi se čini da Crkva mora da uradi proveru realnosti, da pogleda istini u oči i da se zapita zašto su naši porodični principi potpuno negirani. Mi smo se potpuno odvojili od mladih ljudi – rekao je nadbiskup Martin.

Suštinski, nadbiskup je potpuno u pravu, ali provera realnosti je, čini se, zakasnela najmanje jednu deceniju. Upitate li ih, kako to da je Irska, kao jedno tvrdo konzervativno društvo, prevalilo veliki put za kratko vreme, većina ljudi na ostrvu će jednoglasno uprti prstom na Crkvu i njene teške zločine koji su ostali nekažnjeni. Tu se pre svega misli na stotine, ako ne i hiljade seksualnog zlostavljanja maloletne dece i tiranskog odnosa prema đacima u crkvenim internatima.

Današnja Irska, okrenula je leđa mračnoj prošlosti od koje Crkva nije htela da se odrekne, i posvetila se vedrijoj i tolerantnijoj budućnosti. U Irskoj danas tako jako i snažno odjekuje ona sintagma iz Povelje UN o ljudskim pravima koja kaže da su svi ljudi rođeni jednaki pred zakonom bez obzira na opredeljenja, koja zahvaljujući narodnoj volji više nije prazno slovo na papiru.

Vodič kroz gej Srbiju

25

K

OPTIMIST Intervju

omesarka Nevade za ljudska prava Lauren Scott došla je da poseti prvi Trans Frontall festival koji se održao u Beogradu 9. i 10. maja, ali i kako bi upoznala majorku Helenu. Ona je takođe bila pripadnica oružanih snaga, ali je vojsku napustila kako bi promenila pol. Nakon vojske upustila se u političke vode i to u republikanskom taboru. Ovo je bio povod da porazgovaramo s njom.

Došli ste iz Nevade u Srbiju. Zašto?

U februaru 2015. kontaktirala me je Helena. Zahvaljujući internacionalnom publicitetu koji je moja kampanja iz 2014. dobila, ona je postala svesna mojih napora za civilna prava i takođe shvatila da smo obe pre bile pripadnice vojske.

Pozvala me je da govorim na Transfrontall festivalu. Dogovori su trebali da se obave preko ambasade SAD u Beogradu kao deo programa internacionalnih izlagača.

U aprilu predstavnik ambasade me je informisao da je moj prethodno zakazan i odobren dolazak na čekanju "zbog drugih pitanja relevantnih za ambasadu". Predložili su mi da odložim rezervacije za neki drugi datum. Iskreno sam želela da pokažem svoju podršku Heleni i LGBT zajednici u Beogradu tako što bih prisustvovala festivalu.

Informisala sam predstavnika ambasade SAD da ću zadržati prethodno plaćenu rezervaciju. Moj put u Beograd bi bio o mom trošku i moja poseta ne bi bila deo zvaničnog programa. Stigla sam u Beograd 8. maja i na aerodromu su me dočekale Helena i njeni prijatelji.

Imali smo priliku da se upoznamo i družimo u petak pre podne pre nego što je zvanični program počeo u subotu.

Koja je bila vaša motivacija da pređete pola sveta?

Kada sam više naučila o Heleni i statusu LGBT prava u Srbiji, bilo je jasno da postoje i društvene i političke paralele. I Helena i ja smo napustila vojsku zbog našeg transrodnog statusa.

Takođe smo postale aktivistkinje za LGBT prava.

Radovala sam se diskusiji na Transfrontall festivalu o mojim naporima i uspehu koji smo postigli u Nevadi, tako što ćemo pružiti primer iz stvarnog života, nadala sam se da će LGBT zajednica u Beogradu shvatiti da politička pro-

26

www.optimist.rs

mena može da se dogodi i da će naučiti nešto od onoga što smo mi uradili. S obzirom na nasilje usmereno na LGBT zajednicu, veoma je važno raditi na tome da se spreči mržnja i diskriminacija, što bi poboljšalo kvalitet života svih ljudi u Srbiji.

Koji su vaši utisci o Srbiji, Transfrontalu i LGBT sceni?

Veoma sam uživala u vremenu provedenom u Beogradu. Ljudi u Srbiji su veoma srdačni. Hrana je izvanredna i piće je obilno. Međutim, ne preporučujem mešanje devet sati provedenih u avionu i izdašnu količinu rakije. LGBT scena je slična onoj u Americi. Postoje barovi i klubovi koji pružaju usluge LGBT osobama. Klubovi su vikendom puni. Ali tokom radne nedelje gejevi i lezbejke uglavnom izbegavaju da privlače pažnju na sebe da bi izbegli predrasude, neželjenu pažnju ili čak nasilje. Čak i u Americi imamo probleme sa mržnjom i nasiljem usmerenim ka LGBT zajednici.

Festival je uspešno prošao, iako je posećenost bila mala. Samim tim što se događaj održao i bilo diskusije o problemu je prvi korak. Svaki pokret mora negde da počne. Kao i u Nevadi, samo nekolicina ljudi je došla na lobi za LGBT prava i ispričalo svoje priče u početku. Kasnije, dosta ljudi bi došlo, uključujući i strejt saveznike i lidere privatnih kompanija koji podržavaju LGBT prava. Bila je čast biti pozvana da raspravljam o LGBT vojnim i političkim problemima.

U mnogim serijama i filmovima možemo videti kako ismevaju gej republikance, kao nešto veoma čudno i neprirodno. Da li se to menja? Da li još uvek postoje predrasude LGBT zajednice prema LGBT republikancima?

Jasno je da se LGBT konzervativci često ismevaju, kritikuju i odbačeni su od strane većine LGBT zajednice. Postoji ideja da su demokrate većina gej zajednice. Međutim, uviđam neke promene prema centru. Log Cabin Republicans su organizacija politički aktivnih LGBT konzervativaca i primećuju porast članova. Kako su gradovi i države suočene sa teškim budžetnim problemima, analiza otkriva da je liberalna politika trošenja prouzrokovala mnoge od tih problema, mnogi ljudi u zajednici na prvo mesto stavljaju svoje novčanike umesto ideologije, posebno što dosta zakona i prava štite LGBT osobe

i njihove porodice. Najverovatnije će Vrhovni ponište DADT zakon, koji je 2011. godine prosud ove godine glasati u korist istopolnih bra- glašen neustavnim. Demokrate su jednostavno kova u svih 50 država. Biće interesantno videti sačekale dok nije bilo politički pogodno da se kakav će efekat ta odluka imati na podršku de- preduzme nešto, možda zato što nisu želeli da mokrata od strane LGBT zajednice u 2016. go- Log Cabin Republicans preuzmu zasluge za ukidanje zakona. dini.

Da li su stvarno republikanci neprijatelji U 2012. godini Lambda Legal je podnela tužbu protiv ustavne zabrane istopolnih brakova u NeLGBT prava?

Skoro smo videli da su liberalci ili takozvana le- vadi. U februaru 2014. godine država je povukla vica skloni podršci i više doprinose inkluzivnom odbranu te zabrane. Guverner Sandoval je zakonodavstvu. naveo: „Postalo je LGBT zajednica jasno da se ovaj slumanje sarađuje sa čaj više ne može odkonzervativcima i braniti na sudu.“ republikanskom Njegovom odlukom partijom zato što istopolni brakovi su izgleda da ne popostali neizbežni u stoji podrška za Nevadi. Samo je bilo njihove probleme. pitanje vremena. U Međutim, kroz skladu sa guverneistoriju, demokrate rovom odlukom, resu bile te koje se publikanci su podržavale jednauklonili govor protiv kost ali samo kao istopolnih brakova političko sredstvo. iz svoje zemlje i drJa tvrdim da su dežavne političke platmokrate iskoristile forme za izbore Američka trans političarka u poseti srbiji LGBT zajednicu i 2014. godine. da nisu bili njihovi Ubrzo posle objave odani saveznici. guvernerove odluke U Americi, demodemokrate su najkrate su stvorile avile stvaranje orgazakone o rasnoj nizacije "Freedom segregaciji. Neki Nevada" da bi se naRazgovarao: Predrag M. Azdejković od tih zakona su stavila legalizacija bili na snazi do istopolnih brakova 1965. godine. zakonskim putem.

Predsednik Bil Klinton, demokrata, je potpisao To je očito bilo nepotrebno, uzimajući u obzir „Ne pitaj, ne govori“ (DADT) zakon u 1993. koji guvernerovu odluku. To je jednostavno bio je sprečio gejeve i lezbejke da javno služe voj- način da se eksploatiše LGBT zajednica i da desku. Klinton je takođe potpisao zakon o odbrani mokratski politički kandidati dobiju njihovu pobraka 1996. koji je dozvolio državama da odbiju dršku. Istopolni brakovi bi svakako postojali u priznanje istopolnih brakova sklopljenih u dru- Nevadi ali su demokrate htele da prikupe zagim državama i da zabrane gej i lezbejskim pa- slugu za to. U oktobru 2014. godine istopolni rovima da dobiju federalne beneficije proistekle brakovi su postali legalni u Nevadi, prvenstveno iz braka. zbog odluke guvernera Sandovala. Na izborima U 2010. godini, Log Cabin Republicans su pod- u novembru 2014. demokrate su izgubile. neli slučaj da se ukine DADT zakon. Demokrate Možda je LGBT zajednica prepoznala njihovu u oba doma kongresa su takođe pokušale da prevaru.

Lauren Scott

>> Vodič kroz gej Srbiju

27

OPTIMIST intervju Neke političke partije u Srbiji (slične republikanskoj) ne podržavaju LGBT zajednicu. Kako to možemo promeniti?

Kako i u Americi, političke partije nastoje da okupe svoju bazu sa povodom. Sve dok je društveno prihvatljivo da se LGBT zajednica zlostavlja, političari će nastavljati da koriste tu priliku.

Međutim, spoljašnji pritisak se skuplja od strane međunarodne zajednice prema okončanju nasilja i zločina iz mržnje prema LGBT zajednici.

Nadam se da uskoro neće biti politički delotvorno biti pun mržnje i predrasuda.

Ako LGBT zajednica nije vidljiva i uključena u zajednicu, može biti lako ignorisana. Postala sam član nekoliko republikanskih društvenih grupa tokom pređašnjih političkih poduhvata. Upoznala sam dosta ljudi koji su i umereni i konzervativni, često smo sticali veće razumevanje naših problema i takođe smo više poštovali jedno drugo u procesu. Teško je ignorisati nekoga dok večerate zajedno.

Takođe sam provela dosta vremena u edukaciji i lobiranju izabranih zvaničnika iz obe stranke.

Političarima je potrebno pokriće kada podržavaju kontroverzno zakonodavstvo. Ako LGBT zajednica ne želi da prisustvuje raspravama odbora i da se sastane sa zakonodavcima, onda im je teško da tvrde da je zakon neophodan, posebno braneći ga sa socijalnim konzervativcima.

Kao Harvey Milk, moramo biti uključeni u politički proces i da radimo na predstavljanju naše zajednice kao lobisti ili kao političari.

Kao i Helena vi ste bili aktivni u oružanim snagama. Da li ste imali probleme u vojsci kao Helena?

Pridružila sam se vazdušnim snagama 1989. godine. Prvobitno sam raspoređena da radim kao vatrogasac na aerodromu. Radili smo po smenama od po 24 časa i bila sam obavezana da spavam u sobi sa još 12 muškaraca. To je bilo jedno veoma zastrašujuće iskustvo, pošto se nisam osećala prijatno u telu muškarca još od kad sam prošla kroz pubertet. Nikada se nisam družila sam muškim kolegama i mnogi su mislili da sam gej, iako sam u to vreme bila u braku.

Sledeći zadatak mi je bio lakši jer sam postavljena da radim u vatrogasnoj inspekcijskoj službi samo posle nekoliko meseci. Uspela sam da pobegnem od zastrašivanja i maltretiranja od strane muževnijih vatrogasaca. Kasnije sam ra-

28

www.optimist.rs

dila kao menadžer za hitne komunikacione sisteme. Jednom sam zakazala pregled u službi za mentalno zdravlje radi razgovaranja o mojim problemima rodnog identiteta. Kada sam stigla, medicinska sestra me je pitala u čemu je problem. Pitala sam je da li će ono što kažem ući u stalni zapisnik i ona je rekla da hoće. Zamolila sam je da otkaže termin i izašla sam bez i jedne reči. Znala sam da ako pomenem da sam transrodna može rezultovati otpuštanju.

Završila sam šestogodišnji prvobitni ugovor koji je produžen na još dve godine. Međutim, odlučila sam da prekinem ugovor pre završetka dvogodišnjeg produžetka, jer je u toku bilo smanjenje snaga. Dobila sam častan otpust 1994. godine. Dobila sam dve medalje za svoja dostignuća.

Završila sam Višu školu ubrzo posle otpuštanja.

Razmišljala sam o tome da se ponovo priključim vazdušnim snagama da se ostvarim kao oficir.

Međutim, znala sam da postoji rizik da me autuju i da možda dobijem nečastan otpust.

Za razliku od Helene nisam imala decu o kojoj bih se starala. Odlučila sam da za stalno napustim vojsku i odustala od obećavajuće karijere.

Drago mi je što vidim da danas transrodne osobe mogu otvoreno i časno da služe u vojsci širom sveta.

Kako je izgledao vaš proces samospoznaje i promene pola?

Kao mnoge transrodne osobe shvatila sam da sam drugačija još od malih nogu. Nisam znala šta se to dešava mom telu i nije mi se dopalo.

Počela sam da izgledam drugačije od svoje starije sestre. Osećala sam se više kao ona nego moji drugovi. Ponekad sam oblačila maminu garderobu samo da vidim kakav je osećaj. Pokušala sam se bavim sportovima kao što su rvanje i fudbal u školi i radila sam sve stvari koje je trebalo kao mladić, ali ništa od toga mi nije prijalo i nije bilo kako treba. Bila sam konstantna žrtva maltretiranja. Rekli su mi da hodam kao devojčica, i izgleda da je to bilo tačno.

Razmišljala sam o promeni pola u svojim 20-im godinama ali ljudi sa kojima sam pričala o tom procesu su koristili zastarele stereotipe kao meru. Ako želiš da budeš žena, predložili su, moraju ti se sviđati muškarci, moraš nositi haljine.

Nisu me seksualno interesovali muškarci i nisam bila zainteresovana za žene kao muškarac.

Nisam naišla ni na kakvu podršku u svojoj ideji da možda budem transseksualna lezbejka.

Pridružila sam se vojsci, venčala sam se. Pokušala sam biti muškarac i radila sam muževne stvari, i sve je jednostavno bilo pogrešno. Odlučila sam da je konačno dosta 1998. godine. Razvela sam se od svoje žene, napustila posao menadžera i prodala kuću. Odustala sam od svega. Nekoliko godina sam išla na terapiju da bih saznala ko sam, izvan granica društva, porodice ili prijatelja. Nije bilo lako. Počela sam da uzimam ženske hormone i lekove da bih sma-

njila nivo testosterona. Na posletku sam otišla na operaciju. Legalno sam promenila ime i dokumentaciju. Mnogi ljudi sa kojima sam radila su znali moju istoriju tokom promene pola. Znali su me po mojem prethodnom imenu i često su koristili pogrešnu zamenicu. Odlučila sam 2005. da napustim Tampu, Floridu i preselim se u Reno, Nevadu. Niko me tamo ne bi znao osim po mom novom imenu i novom polu. Moja nada je bila da nabavim stan, nađem posao i nestanem u pozadini, da postanem neupadljiva i nezapažena žena, kada bih imala sreće.

Mnogi ljudi iz trans zajednice zagovaraju mišljenje da T treba da se ukloni iz LGBT, zato što su LGB seksualnosti a T nije.

Kakvo je vaše mišljenje?

Postalo je jasno da tokom mojih nastojanja oko pitanja građanski prava u Nevadi da prioriteti LGB zajednice nisu isti kao i prioriteti trans zajednice. Kada je došao red da se saslušaju predlozi zakoni koji su uticali na LGB zajednicu, LGB zajednica je bila tu i pričala o svojim iskustvima sa diskriminacijom, veoma malo trans ljudi je bilo tu. Isto tako, kada su predlozi zakona koji su uticali trans zajednicu zakazani za sastanke odbora nije bilo LGB zajednice. Ako uzmete u obzir istoriju Kampanje za ljudska prava (HRC), videćete isti obrazac. Trans zajednica je kopile gej zajednice. Trans zajednica je ta koja je 1960-ih započela borbu za LGBT prava, ali je gej zajednica uzela vlasništvo nad njim, sa lezbejkama koje su često tretirane kao drugorazredni partner. Biseksualna zajednica je često ignorisana i tretiraju ih gore nego bilo koju drugu grupu u alfabet supi. Bez obzira, građanska prava su ljudska prava i svi možemo imati koristi od otklanjanja voljenih etiketa i tako što ćemo početi da radimo zajedno za opšte dobro. Mi smo jači i možemo više postići zajedno nego odvojeno. Ali da bismo to uradili moramo razumeti i podržati jedni druge. Mi ne možemo očekivati da nam društvo u celini pomogne i da nas prihvati, kada mi odbijamo da pomognemo i prihvatimo jedni druge u LGBT zajednici.

Koja je vaša poruka LGBT zajednici u Srbiji?

Za političku i socijalnu promenu je potrebno vreme ali se može postići. Potreban je naporan rad, posvećenost i upornost. Ustanite danas, promenite svet sutra.

Vodič kroz gej Srbiju

29

OPTIMIST Heteroseksualizacija

M

juzikl "Mamma mia!" premijerno je prikazan krajem marta u Pozorištu na Terazijama i o tome je Optimist opširno pisao u prošlom broju. Interesantna činjenica vezana za srpsku verziju mjuzikla je da lik Harija, kojeg glumi Dragan Vujić Vujke, nekim neverovatnim čudom ili možda elektrošokovima postaje heteroseksualac. Hari, jedan od trojice s kojima je glavni lik Dona kao mlada imala ljubavnu aferu i dobila ćerku Sofi, pred sam kraj originalnog scenarija saopštava da mu je Dona bila prva i poslednja žena s kojom je bio: "Dona, ti si bila prva devojka koju sam voleo. Ali, bila si i poslednja devojka. Vidiš. Posto razne porodice. Tvoja je ti i Sofi. Moja je ja i…

Lorens!"

Tu scenu u srpskoj verziji nećete videti, jer je reditelj Jug Radivojević odlučio da Hari bude heteroseksualac i završi sa Doninom prijateljicom Tanjom, koju glumi Dušica Novaković.

Kada sam čuo informaciju da će Pozorište na Terazijama postaviti ovaj mjuzikla jako sam se obradovao, jer sam propustio da ga odgledam kada se mjuzikl igrao u beogradskoj Areni u okviru Mamma mia! svetske turneje. Takođe, istoimeni film sa Meryl Streep u glavnoj ulozi me je jako zabavljao. Uzimajući sve to u obzir, možete da zamislite moje razočarenje kada umesto da se Hari autuje pred beogradskom publikom, on saopštava da se smuvao sa Tanjom. Razočarenje je još veće jer Harijevi kostimi su, hajde da to nazovemo gej, on je u crvenim pantalonama, šarenim šalovima, roze košuljama sa Louis Vuitton koferom. I na kraju šipak. Strejtaš! U prvom momentu pomislio sam da se scenario filma i mjuzikla razlikuje i da su pod uticajem moćnog gej

Homofobija u pozorištu

Kad je Hari sreo Juga Radivojevića

30

www.optimist.rs

piše: Predrag M. Azdejković

lobija u film ubacili da je Hari gej, ali ne! Pronašao sam originalni scenario mjuzikla na sajtu scribd.com i iz više izvora dobio potvrdu da je Hari gej u svim verzijama mjuzikla. Naravno, ja i dalje nisam bio apsolutno siguran u to, jer mi nije ulazilo u glavu da je neko mogao da promeni taj deo scenarija, naročito ne kada je jedan mjuzikl u pitanju.

Zato sam pisao Pozorištu na Terazijama i postavio pitanje zašto Hari nije gej u srpskoj verziji i nisam dobio nikakav odgovor, iako su do sada odgovarali na sve moje e-mailove.

Pisao sam vlasniku prava za ovu teritoriju, Prospot kompaniji iz Slovenije, koja je i koproducent mjuzikla, ali mi ni oni nisu odgovorili.

Mamma mia! će uskoro biti postavljena i u Sloveniji, pa ćemo videti koje seksualne orijentacije će tamo biti Hari. Pisao sam i američkoj agenciji Music Theatre International koja zastupa interese nosilaca autorskih prava na ovaj mjuzikl.

Oni su mi jedini odgovorili da otkupljena predstava mora da se predstavi onako kako je napisana, naravno prevedena.

U čitavu kalkulaciju treba ubaciti i da je reditelj predstave Jug Radivojević koji je početkom godine u intervjuu za Večernje novosti izneo svoje "neutralne" stavove vezane za LGBT populaciju: "Kada govorimo o sličnosti dva vremena, interesantno je da je pred Drugi svetski rat Berlin prednjačio u promociji i podršci LGBT populacije. Jer je, na neki način, ondašnja nacistička Nemačka propagirala tu vrstu slobode i opredeljenja. Mi danas takođe živimo u vreme u kojem nije dovoljno da prema LGBT budete ravnodušni, već morate biti apsolutno "za"! Jer, ako niste apsolutno "za", to znači da ste apsolutno "protiv". Dakle, od nas se danas očekuje da

budemo isključivi i po tom pitanju. Ni na ličnom, ni na društvenom, ni na političkom planu - nije nam dozvoljeno da budemo neutralni, pa ni da na sva pitanja ne moramo uvek imati odgovor".

Zbog ove izjave, reagovali su mnogi, od Teofila Pančića, Gej strejt alijanse do Biljane Srbljanović, koja je za Peščanik napisala: "Niko Juga Radivojevića ne primorava da bude 'apsolutno za', niti njegovu 'ravnodušnost' može da tumači kao stav 'apsolutno protiv'. Samo što Jug Radivojević, govoreći o nacističkom promovisanju homoseksualnosti izgleda nikako nije ravnodušan, naprotiv: on homoseksualnost svojim neznanjem javno lažno žigoše kao deo nacističke propagande".

Heteroseksualizacijom Harija, Jug Radivojević je pokazao da nije ni malo "neutralan", već "apsolutno protiv" i da reakcije i kritike njegove homofobične izjave nisu dale nikakvog rezultata, već naprotiv, učinile su da Radivojević "trenira strogoću" i izbaci gej aspekte predstave koju režira. Možda to i ne bi bio preveliki skandal da se nije usudio da to uradi u mjuziklu, stubu gej kulture!

Vodič kroz gej Srbiju

31

OPTIMIST Modiranje Modni april ostao je iza nas. Beograd i Novi Sad imali su tu priliku da predstave ogroman broj modnih dizajnera, trendova, boja, dezena, nekih novih imena, ali i nekih koji već suvereno vladaju modnom scenom.

Moda u Srbiji i regionu ima ogroman značaj, ali i još veći uticaj na populaciju. Koliko smo ispred, koliko je tu uticaja iz prošlosti, koliko smo blizu svetskim dizajnerima, a koliko smo originalni i svoji prosudite sami, ali i pronađite sebe u nekoj od kreacija ovih divnih vrednih modnih stvaralaca!

Mirjana Šarac

Milica Vukadinović

Tijana Pavlov

Miro M

Marko Feher

32

www.optimist.rs

Fashion forever

Urbanlook.info uređuje: Srđan Šveljo Boško Jakovljević

Bata Spasojević

Mišljen

Zorana Miličić Mladen Milivojević

Vodič kroz gej Srbiju

33

OPTIMIST Modiranje

Vasilije Kovačev

Marta Miljanić

George Styler

34

www.optimist.rs

Ana L

Ljubinković

Marko Marosiuk

Lazar Ilić

Ivana Pilja

Vodič kroz gej Srbiju

35

OPTIMIST Umetnost

Marija Vidović

S

erija fotografija pod nazivom Jedan dan trans* života hvata trenutke tokom 24 sata trans* osoba, ali i oslikava njihove želje, stremljenja i viđenje društva i sveta u kome žive. Fotografije simbolizuju subjektivni doživljaj svakodnevnice i realnih izazova sa kojima se pripadnici trans* zajednice u

Srbiji susreću.

Anđela Petrovski, Marija Vidović, Kosta Đuraković i Nikša Herman su, zajedno sa svojim modelima, istraživali polja telesnosti, tela, binarnih opozicija, ogolili pitanje društvene konstrukcije roda i utemeljenja rodnog identiteta i ponudili svoje viđenje i razumevanje problema trans* zajednice. Ovo nije samo umetnički projekat: fotografije pružaju intimni uvid u život i svet trans* osoba, njihovo stalno preispitivanje sebe i sopstvene pozicije unutar sistema, zatvorenog i isključivog za svaku različitost.

Rajka, Nikša Herman i Kosta Đuraković i Štefica i Anđela Petrovski kroz svoje serije fotografija prikazuju trenutno realno stanje i izolovanost trans* osoba. Deo Rajkinih i Šteficinih fotografija napravljene su u stanu, u okruženju u kome se uglavnom, zbog ograničenosti slobodnog kretanja, provodi najveći deo dana.

Svetlo na Rajkinim fotografijama je slabo, ali igra boja, osvetljenja i motiva je gotovo paradoksalna – one odišu melanholijom i životom, u isto vreme. Njihovi domovi su

centri dešavanja, mesta okupljanja prijatelja, zbirne tačke želja, promišljanja i izvorišta novih ideja i akcija. Dok Anđela koristi dokumentarni pristup da uhvati intimni trenutak Šteficine fizičke i psihološke transformacije, Nikša smešta Rajku u javni prostor, koji spretno koristi da metaforički prikaže relacije između društvenopolitičkog sistema i trans* zajednice kao njegovog sastavnog dela.

Marija Vujović je sa Anom napravila ironijski prikaz igre rodnog identiteta i potrebe za odbijanjem i prevazilaženjem zadate norme i binarnih opozicija. Anino koketiranje sa rodnim izrazom i nefiksirana rodna pozicija predstavljaju njihovu potpunu banalizaciju, dovodeći ih na granicu apsurda - izraz su ozbiljne društvene kritike i naglašavaju samu društvenu konstrukciju rodnog identiteta. Marija je odabrala da na Anino telo projektuje različite kontekste koji smeštaju individuu u stroge rodne okvire i na taj način postigla utisak nesvesnog i nasilnog upisivanja zadatih društvenih normi u samo ljudsko telo.

Jedan dan trans* života

Transfrontall

36

www.optimist.rs

Anđela Petrovski, Marija Vidović Kosta Đuraković, Nikša Herman

Marija Vidović Kosta Đuraković

Vodič kroz gej Srbiju

37

OPTIMIST Umetnost

Nikša Herman Anđela Petrovski

38

www.optimist.rs

Anđela Petrovski

Vodič kroz gej Srbiju

39

K

OPTIMIST Lifestyle

Konstantno smo fokusirani na negu kože lica što po mnogo čemu jeste realno područje interesovanja usled direktne i konstantne izloženosti kože lica spoljnim faktorima, a da ne pominjemo da ćemo, vrlo subjektivno pa i nepristojno komentarisati o nečijem životu pa i ličnosti na osnovu izgleda njegovog lica. U stanju smo da pružimo maksimalnu pažnju koži lica, dok u potpunosti zanemarujemo negu kože tela kao da u pitanju nije jedan isti organ. Kvalitet kože može biti u potpunosti uslovljen načinom na koji čistite kožu, ovde mislimo na kupke, sapune, ulja i dugo. U jednom od prethodnih tekstova smo pisali da svaka kupka koja sadrži boje i agresivne mirise (ili uopšte miris), a pri tom dosta peni je po definiciji loša, a često je posle upotrebe prati osećaj zategnutosti, nelagodnosti, svrab, lokalizovano crvenilo na osetljivim delovima što u kontinuitetu dramatično loše utiče na vašu kožu. Još ako se tuširate sa ovim proizvodima dva puta dnevno samo je pitanje vremena kada će vaša koža postati reaktivna i sklona iritacijama i alergijama.

Stoga uvek birajte proizvode koji nisu bojeni, nemaju miris te ne pene puno. Ulja za kupanje, po pretpostavkom da su prirodna, a ne sintetička te da nisu citrusna ili od začinskog bilja i lavande su idealna opcija za normalnu do suve kože. Za mešovitu i masnu kožu ova količina lipida bi bila opterećujuća te se treba fokusirati na proizvode takozvanih dermatoloških brendova za kupanje koji su minimalno agresivni i imaju izbalansiranu PH vrednost. Jedan proizvod za kupanje ne može da uradi sa vašom

Preporuka

Nega tela Uređuje: Mladen Antonijević Priljeva

kožom ništa drugo nego da je očisti, jer se primenjuje jako kratko, često manje od jednog minuta što nije dovoljno za apsorpciju jedinjenja, a sa druge strane sredina je vlažna/mokra što dodatno onemogućava prodiranje jedinjenja.

Stoga svaka izjava o nezi kože pod tušem, zatezanju ili slično je apsurdna. Isti principi važe za proizvode za negu tela bilo da su to gelovi, fluidi, mleka, kreme ili puteri. Izbegavajte agresivne mirise po svaku cenu kao i boje, tražite da vam preporuče proizvod koji obezbeđuje vlagu i masnoću, te koji nema štetne sastojke o kojima stalno pišemo. Stoga preporučujemo da se pri sledećem izboru mleka za telo uputite ka obližnjoj apoteci i uzmete neki od dermatoloških mleka tj. emolijenata. Svesni smo da je tržište jako loše te da najveći deo mleka za telo ne sadrži u sebi ništa što je relevantno i održivo sa stanovišta nege kože te da se od vas čitalaca ne može očekivati da idete satima i guglujete hemijske sastave mleka te smo stoga izabrali nekolicinu proizvoda za negu tela koje smatramo dobrim i to u različitim cenovnim kategorijama: Balea MED 15% UREA (DM) – minimalistička formula za jaku hidrataciju i blagu eksfolijaciju usred koncetracije od 15% uree koja će vam perutati kožu u prvih mesec dana korišćenja.

Mleko takođe sadrži glicerin i lanatoin, ali i parfem mada u malim dozama koji nije postojan.

Moramo da napomenemo da drugi proizvodi sa ureom koštaju znatno više, a pošto je parfem u malim količinama i slabo postojan preporučujemo ovaj proizvod za dehidrirane i suve, ali i normalnu kožu. Cena proizvoda oko 300 dinara za 250ml.

40

www.optimist.rs

Lactovit – Lactourea REPARADO - Mleko nesvakidašnjeg hemijskog sastava pored uree sadrži laktat (mlečnu kiselinu) koja pojačava dejstvo uree, umiruje, hidrira i tonira kožu. Pored toga mleko je obogaćeno hranljivim uljima, vitaminima i antioksidansima, što ga čini apsolutno retkim na našem tržištu, a u svojoj cenovnoj grupi nema sličnog. Napominjemo da mleko sadrži postojan parfem, ali ostavljamo na vama da utvrdite da li vam prija ili ne jer smo zaista prijatno iznenađeni sastavom. Cena je oko 500 dinara za 400ml.

HIJALURON mleko za telo Apoteke Beograd Ovo mleko u sustini kopira i to skoro u potpunosti noćnu kremu iz Hijaluron linije proizvoda Apoteke Beograd koja je bila obrađivana u ranijim izdanjima. Uzeto u obzir da je sada u pitanju mleko za telo smatramo ovo jednom od boljih formula koje su dostupne na našem tržištu, ali žalimo za cenom proizvoda koja je 1700 dinara za 250ml.

La Roche Posay Lipikar AP+ Dolazi u varijanti mleka i balzama, a razlika je u lipidnom udelu tj. koncetraciji she butera koji je u mleku na 10% a u balzamu na 20%. Ovo je izuzetan proizvod za sve tipove kože osim masne, ima odlična regenerativno i umirujuće svojstvo, a dizajniran je da jača odbrambenu barijeru kože. Uvek ga preporučujemo za osetljive kože. Cena je oko 2000 dinara za 400ml

Strahinjića Bana 82, Beograd

Restoran “Tezga”

Kao što i samo ime kaže restoran je zamišljen kao mesto ležernog i lagodnog okupljana sa elementima tezge tj. inspirisan je proizvodima i materijalima koje možete naći na pijačnoj tezgi. Što vam već dovoljno govori o tome šta možete očekivati. Mesto je skučeno, unutra slabo provetreno, stolovi su napravljeni od ostataka drvenog holandeza, tačnije to im je tema.

Osoblje vam je srednje beogradski neraspoloženo, što znači da može da se preživi, ali nemojte tamo ako vam je loš dan. Meni je opet srednje-beogradsko-gradsko-fuzijski, malo potaž, malo salatice, malo pilece sa soja sosom, malo presečeno sa nekim biftekom... sve već viđeno i već probano više puta. Na meniju se doduše nalazi vrlo interesantan kolač tačnije čest kolač, ali retko dobro napravljen, a u pitanju je tart od breskve koji je spolja zaista krckav, a unutra mek... Uistinu odličan kolač. Bašta je odmah do ulice, malo neuredna i čini se ne baš nešto održavana. Sve u svemu prosečan lokal sa cenama malo ispod proseka.

Vodič kroz gej Srbiju

41

OPTIMIST Intervju Zašto misliš da je tvoj rad važan?

Smatram da je važan, jer ja to volim da radim da stvaram i nastupam. Da li je moj rad važan za okolinu, ne bih sama procenjivala. Meni je dovoljno važan da se ja cimam i da imam motivaciju, dok sa druge strane ako objektivno gledamo zašto je važan onda je to zato što sam jedna od retkih žena koja repuje, i koja se zarad uklapanja u muzičku matricu nije povinovala svojim muškim kolegama. Kada radim i stvaram srećna sam.

Kakva su tvoja iskustva žene koja se bavim rep muzikom, koja je dominantna muškarcima?

Kao i sve druge industrije koje su sve prilagođene muškarcima i njihovim potrebama i sve to zapravo ide sa vrha - koliko žena imamo u politici? Te i što su tu, su bukvalno ukras, što je jako poražavajuće, te je logično da se to preslikava na sve ostale sfere.

Koliko je meni bilo teško? Iskreno, meni nije bilo teško jer sam imala veliku želju da se bavim muzikom i bilo kakva prepreka, koja bi možda nekoj drugoj ženi bila problematična, meni nije bila teška i bila sam spremna da žrtvujem sve i svašta kako bih se izborila za svoje mesto. Mislim da je i bolje što mi je put bio takav, jer sada znam jako dobro šta želim, otporna sam na kritike, čvrsto stojim na zemlji. U ovom poslu se ogoliš do kraja, a ko nije spreman na to bez obzira na pol, ne bi trebao da se bavi njime.

Da li je ženama koje žele da se bave rep muzikom teže nego muškarcima, i ako jeste zašto je to tako?

Jeste, dok te ne prihvati publika, koja u početku nepoverljiva. Svakoj drugoj ženi koja dođe posle mene, biće mnogo lakše jer je publika sada naviknuta da gleda ženu koja repuje. Sramota me je što je pre deset godina, ljudima bilo čudno da vide ženu koja repuje - kao da koljem žirafu na bini, nije mi jasno zašto su se toliko šokirali?!

Misliš da žene trebamo da osnažujemo da se aktivnije uključe u muzičku industriju?

Mi svi trebamo da se aktivnije uključimo u politiku ili antipolitiku, treba da se talasa kako god.

Da kukamo da je ženama teško, ja nisam za to.

Nikad ne bih dozvolila drugima da vide da mi je

42

www.optimist.rs

teško! Ja sam privilegovana da radim ono što volim i da dobijem fidbek. Mogu od svakog nastupa da napravim neponovljiv performans, dok su muškarci ti koji su diskriminisani jer oni to ne mogu. Hajde da pričamo o tome koje su moje prednosti kao žene: mogu da izađem na binu, da promenim boju kose, da imam ili nemam šminku, da budem u skunji, šortsu, helankama, da budem u patikama, štiklama, bosa, da budem polugola, obučena, skroz gola… Kad sam na bini ja sam nedodirljiva i nisam ista osoba na ulici. Muškarci to ne rade.

Da li si doživljavala neka neprijatna ili seksistička dobacivanja na nastupima ili generalno u javnom prostoru?

Toga je bilo na početku, u Akademiji gde sam stalno nastupala se dešavalo da mi dobacuju na

Kada radim i stvaram srećna sam

Sajsi MC Razgovarala: Tamara Laketić rodnoj osnovi. Meni je to bio znak da sam super i da nešto sigurno dobro radim.

Odatle pesma “Dobacuju na ulici”?

Nije, nije. To je ono kad ti dobacuju na ulici nešto kul - maco, srce… Ta pesma je zajebancija.

Nakon četiri godine od kada si napravila ultramega hit “Mama”, da li ga se danas stidiš? Aludiram na stavove iznete u emisiji “Da, možda, ne” 2012. godine, gde je Cune Gojković izjavio da ćeš se stideti te pesme za četiri, pet godina.

Ja sam tu tako strava odglumila, da je on poverovao, a ja sam ispunila svoj glumački kapacitet.

Ta pesma je tako ispala super, veliki hit, a u toj emisiji su mi napravili takvu reklamu i spining koji ne bih mogla da platim. Stvarno im hvala!

Ta emisija je pokazatelj, koliko su svi promašili temu, jer je izjavljeno od strane muzičke urednice da se treba uvesti muzička policija. Na tu izjavu se niko nije ni osvrnuo, a to je najopasnija stvar izrečena u toj emisiji!

Da li si imala neke ženske muzičke uzore?

Nisam imala ni ženske ni muške uzore, volela sam muziku ne želeći da oponašam niti stvaram na njihov način. Svako mora da provali svoj put. Šta je to što je LGBT osobama u Srbiji potrebnije više nego parada?

Mislim da je našem društvu potrebna parada, jer ona šalje jasnu poruku i što se češće održava, postaje normalizovana. Smatram da bi celo stanovništvo trebalo da se pridruži paradi, i da je svima u korist njeno održavanje.

U vezi sa tim, šta misliš da li je potrebno da imamo više autovanih javnih ličnosti kao uzor drugim LGBT osobama?

Svakako bi bilo dobro da imamo autovane LGBT osobe u svim sferama, s druge strane ne bih zamerila nikome ko se ne autuje, imajući u vidu kakvu težinu to sa sobom nosi. Meni je lako da sad teoretišem, kad nisam gej, ja podržavam ali ne mogu da zamerim nikome ništa. Nije lako biti ni muškarac, ni žena u nesređenoj zemlji, a kamoli biti marginalizovan na bilo koji način.

Kako je bilo nastupati pred gej publikom u Apartmanu i Libidu?

Bilo je fenomenalno! Nikad, nikad ranije nisam doživela tu euforiju. Bilo je intimno jer je bilo na manjem prostoru, bilo je neposredno. Ovo je bila direktna injekcija ljubavi u venu i baš je bio jedan od najboljih nastupa.

Ti važiš za buntovnicu, pa mi reci da li buntovnici nužno moraju biti marginalizovani?

Ne, imaš periode kada buntovnik živi jako lepo i one kada živi jako teško. Nekada je jako in biti buntovan, kada je to poza i kada se prave veštački buntovnici koji odgovaraju sistemu i rade u njegovu korist.

Tvoj prvi album nazvala si “Daleko je dizni”. Da li je dizni danas bliže?

Meni jeste u psihičkom smislu. Tada mi je bilo haotično u životu, sad mi je bliži. Ne Dizni kao zamrznuti čovek ili kompanija, već dizni kao stanje uma.

“Ja sam feministkinja - da li mrziš me, ja sam lezbejka hajde tuci me.” Da li si ti feministkinja i kako doživljavaš feminizam?

Svakako jesam i bila bih i da se ne bavim ovim čime se bavim. Mnoge žene jesu feministkinje, a da to ni ne shvataju zato što imaju pogrešnu, stereotipnu sliku o feminizmu kao negativnoj pojavi, koju im je naravno serviralo mejnstrim društvo i mediji. Upravo iz razloga što reči feministkinja i lezbejka predstavljaju jako ružne reči u Srbiji, sam tim rečima započela pesmu, kako bih na taj način dala do znanja u kom će pravcu pesma ići, i da oni kojima se ne sviđa ne moraju da slušaju. Baš sam fer. (smeh) Vodič kroz gej Srbiju

43

O OPTIMIST Muzika

ve godine legendarni hevi metal bend Judas Priest se, u velikom stilu, vraća u Beograd. Oni će kao glavni izvođači svirati na Belgrade Calling festivalu i to će biti njihov prvi veliki nastup na otvorenom u prestonici Srbije.

Priča o bendu Judas Priest započinje 1969. godine u Birmingemu kada grupa mladića odlučuje da osnuje hard rok bend koji nazivaju po pesmi Boba Dilana "The Ballad Of Frankie Lee and Judas Priest". Poput mnogih bendova koji su kasnije zauvek promenili lice roka i ova grupa je prvih godina svog postojanja tavorila na dnu muzičke scene. Sve se promenilo kada su svog pevača zamenili sa lokalnim, pomalo teatralnim, tehničarem za osvetljenje Robom Halfordom. Svojim moćnim glasom i neverovatnim darom za pisanje Halford je bio ona sila koja je na kraju dovela bend na sam vrh muzičke scene što mu daje za pravo da sebe i zvanično naziva Bogom metala. Nadimak „Metal God“ koji je dobio od fanova po jednoj pesmi ove grupe Rob Halford je zaštitio kao trejdmark. Posle niza sve zrelijih i boljih albuma bend, koji je u međuvremenu promenio ime u Judas Priest, pronalazi svoj pravi pravac u hevi metalu.

Interesantno je da su se tvorci animirane serije The Simpsons na nesvakidašnji način izvinjavali bendu jer su ih u jednoj epizodi pogrešno proglasili ded metalcima. Da bi ispravili grešku oni su u špici jedne od narednih epizoda prikazala Barta Simpsona kako na školskoj tabli po stotinu puta ispisuje „Judas Priest is not death metal“.

Na čelu sa Robom Halfordom bend je do sada prodao preko 45 miliona albuma širom sveta i napunio, manje-više, isto toliko arena čupavim pivopijama i nasilnim mačo momcima.

Bend je svirao toliko glasno da je čak i iskusnim, pravim Jelen-pivo-muškarčinama, dolazilo da se tokom nastupa ispovraćaju. Ko bi rekao da je u samom centu ovog strejt meteža zapravo jedan gej muškarac?

Iako se zvanično autovao tek 1998. godine u intervjuu za MTV, članovi benda su oduvek znali da je Rob Halford gej. Naime on se bendu

44

www.optimist.rs

priključio preko svoje sestre koja se tada zabavljala sa basistom Ianom Hilom i koja je svom dečku pričala o pevačkim sposobnostima svoga brata kao i o njegovim drugačijim kvalitetima.

Iako je ceo bend imao imidž grubih momaka ispunjenih besom radničke klase iz koje su potekli niko od njih nikada nije ispoljio bilo kakvo negativno osećanje prema Halfordovoj seksualnosti. A on nije ni krio šta voli da radi u svoja četiri zida, ali i van njih. Poput ostalih članova benda koji su na turneje vodili svoje devojke tako je i Halford vodio svoje momke. Jedino se nije razmetao pred novinarima tražeći da ga fotografišu sa trenutnom večnom ljubavi. Halford kaže da je to ponašanje primerenije Eltonu Džonu nego njemu. Halford je takođe, poput drugih članova benda, u bekstejdžu posle nastupa imao običaj da „pokupi“ nekog slatkog gej momka i odvede

Ja sam dugina zastava metala

Rob Halford piše: M. Aranđelović

ga u svoju sobu. Ipak, kada ostali momci odu u striptiz klub ili toples bar Rob je ostajao sam u svojoj sobi. I dok su drugi u susednim sobama organizovali prave orgije Rob je u izolovanosti svoje sobe gledao lokalne verzije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“.

Osim presudnog uticaja na muzičku scenu Rob Halford je „kriv“ i za stil oblačenja koji poslednje tri decenije „furaju“ poklonici ove muzike koji drže do sebe (i pozeraja). Kada se priključio grupi članovi benda su nastupali u šljaštećim i blistavim pantalonama. Rob nije znao šta da obuče tako da je neke od najboljih koncerata u to vreme odradio u odeći koju je pozajmio iz ormana svoje sestre. A onda je odlučio da obuče nešto što se njemu dopada. Izašao je na scenu na motoru obučen u kožu i osećaj je bio neverovatan. Kasnije je otišao u londonsku prodavnicu „Mr S.“ koja je bila specijalizovana za „kožnu galante-

riju“ i gej mušterije, objasnio šta želi i oni su počeli da šiju (ili štave) garderobu samo za njega.

Prvo su članovi benda počeli da ga kopiraju u oblačenju, a zatim i svi ostali. Rob je na scenu izlazio sa lisicama, bičem, uzdama, lancima i svi su poludeli za time. Uspeo je da strejt publici „proda“ svoj omiljeni gej SM fetiš. Halford je 2002. godine ima epizodnu ulogu u filmu „Spun“ u kome je tumačio ulogu nervoznog prodavca u seksi šopu, a pojavio se i u reklami za mobilne telefone u ulozi sveštenika. Razvio je i sopstvenu modnu liniju „Metal God Apparel”.

Halfordovi nastupi na sceni bili su ispunjeni besom. Koncerti su bili izduvni ventil za njegove frustracije. Bio je gej momak koji je želeo da se uklopi u tipičnom strejt svet roka. Dugo vremena je mislio da je seksualno disfunkcionalan jer se nije uklapao u heteronormativ. Njegova potreba da bude prihvaćen vidi se još u školskim danima kada se priključio horu. Pokušao je da izbalansira osećaj da ga ljudi ne prihvataju jer je gej, ali ga prihvataju jer odlično peva. U školi je čak imao i devojke, ali je prema njima osećao sve osim seksualne privlačnosti. Uvek su ga seksualno privlačili muškarci. I to strejt (luking) muškarci. Tokom života je imao avanture sa mačo muškarcima koji su se, jedan po jedan, ženili. Da bi bio prihvaćen napustio je školu kada je imao šesnaest godina i zaposlio se u teatru gde je uglavnom nalazio na gej muškarce. Želeo je da bude okružen sebi sličnima. Kada se konačno i zvanično autovao njegovi roditelji, iako iz radničke klase, rekli su mu da su ponosni na njega, a Robov odnos sa ocem se emotivno produbio kao nikada ranije.

Solo karijeru koju je Rob Halford imao tokom devedesetih okončao je kada se 2003. godine ponovo priključio bendu.

Kada je bend na turneji došao da održi koncert u Sant Petresburgu 2012. godine iz gradonačelnikove kancelarije je stiglo pismo u kome je sugerisano da tokom nastupa ne prave nikakve aluzije na gej prava. Rob Halford nije ni nameravao da to uradi. „Ja nisam aktivista“, rekao je kasnije u jednom intervjuu. „Samo moje prisustvo na sceni u tom veoma homofobičnom okruženju je bila pobeda. Ja ne moram da izađem i da mašem sa duginim barjkom. Ja sam dugina zastava metala.

Smatram da je trijumf sama činjenica da tamo sviramo.“ Vodič kroz gej Srbiju

45

K OPTIMIST Film

ucnuo je čas za još jednu misiju brzopotezne pop-kulturne arheologije sa jasnom svrhom; podsetimo se trans momenata u srpskom igranom filmu i dajmo sve od sebe da nas u očaj ne baci porazna činjenica da i ovde govorimo o bledim tragovima na treću decimalu. Što, ako ćemo iskreno, ne bi ni trebalo ikog da začudi, budući da je reč o dodatno skrajnutoj manjini unutar šire a istrajno i temeljno marginalizovane manjinske grupe kod nas.

Dakle, prateći trag treperavih zvezda i manje-više bojažljivih nagoveštaja stižemo za ovog bilansa – prvi iole značajniji trans-trenutak u srpskom filmu zgodio se u znamenitom filmu "Bubašinter" (1971) Milana Jelića, filmu koji dobrim delom polemiše sa fenomenom homoseksualne panike, a u kome se jedan minorniji krak priče tiče zabludelog bivšeg teče koji je, kako vele, krenuo put muželožništva i kome razjarena bivša supruga, u pratnji svog sestrića, glavnog junaka ovog ostvarenja, u znak srditog protesta na pragu uz podosta buke ostavlja ženski veš!

Milan Jelić je važan i za naredni, vidno krupniji upliv trans tematike u srpski film – u poblesavoj, ne preterano inventivnoj ali nadasve simpatičnoj komediji zabune "Špijun na štiklama", tom Jelićevom preratku čuvenog Wilderovog klasika "Neki to vole vruće", ključna začkoljica biva činjenica da je glavni junak, inače, sitni šraf u diskografskoj kući, u neku ruku primoran da se u svrhu industrijske špijunaže konkurencije prerušava u ženu, pri čemu će, gle čuda, privući pažnju prekaljenih švalera koji ni ne slute da Narcisa Zec (u tumačenju Milana Gutovića) i nije sramežljiva i nenamerno koketna početnica. Naravno, trans momenti u "Špijunu na štiklama" nisu odraz promišljanja društva zaglibljenog u poricanju, samodopadljivosti, moralnoj panici, nepravdi i sveoopštem licemerju, a što je, kanda i iluzorno očekivati od pučke komedije jakog treš štiha iz srpskih osamdesetih godina prošlog veka, ali do dana današnjeg Špijun ostaje jedan od dva filma u kome su najkonsekventnije upotrebljeni trans motivi/momenti.

Transvestitske sprdnje na tu poslovičnu prvu loptu ima i u "Hajde da se volimo 3" Stanka Crnobrnje, gde je paparaco (igrao ga je Jova Radovanović) prinuđen da se oblači u ženu ne bi li pribavio što bolje i provokativnije fotografije Lepe Brene, te u ostvarenju "Mala noćna muzika" Dejana Zečevića, verovatno i najefektnijoj srpskoj aproprijaciji američke gross-out filmske estetike, u kojem dve glavne zamlate (Gordan Kičić i Vuk Kostić) greškom dospevaju u stan postarije gospođe Paune (u tumačenju Feđe Stojanovića), a koji očekuje dolazak dvojice, nazovimo ih kako doliči – umilno, seksualnih radnika. Pomalo iznenađujuće trans detalje zatičemo i u seriji "Porodično blago" Siniše Pavić, gde transseksualna radnica tokom noći u pritvoru pred očima zgranutog Špica zadobiva svoje muško obličje (Dejan Lutkić). A ne sme biti zaboravljena ni izvanredna komičarska kreacija Branislava Zeremskog, koji u "Davitelju protiv davitelja" Nebojše Pajkića i Slobodana Šijana kao mladi prpošni policajac u zadatak dobiva da prerušen u ne baš stidljivu koketu možda zavede i tog zloglasnog beogradskog davitelja. A novi vek nam je doneo i prvi film u kome jedan od značajnijih motiva biva promena pola – Čitulja za Eskobara (2008) Milorada Milinkovića

Trans momenti u domaćem filmu

treća decimala

46

www.optimist.rs

piše: Zoran Janković

radnje Merlinke i Žilnika imamo gotovo deceniju ranije u Žilnikovoj distopijskoj ekstravaganci "Lijepe žene prolaze kroz grad", dok su Merlinka i Sanela (ova druga nakratko prisutna i u Dragojevićevim Lepim selima) su dočekale i prilično neukusan i posve izlišan pomen i u "Sivom kamionu crvene boje" Srđana Koljevića.

Ovde svakako treba istaći i značajan i u širu priču znalački inkorporiran lik Cece (u izvođenju Ivana Đorđevića), tog zlosrećnog seoskog momčeta sa jakim transvestitskim damarima, u sjajnom ostvarenju "Život i smrt porno bande" autora Mladena Đorđevića. Pomen zavređuje i pojava Borisa Milivojevića u ulozi dobrohotne zavodnice Dženi u "Nataši", drugom rediteljskom pokušaju Ljubiše Samardžića.

Debelog, ta nespretna kombinacija kriminalističkog filma i komedije zabune, za zamajac radnje imala je priču o iznenadnoj romansi nepopravljivog kriminalca i osvedočene protuve i zagonetne lepotice, koja je, kako će se otkriti nekada bila muško. Glumački deo (saigra Vojina Ćetkovića i Tamare Garbajs, gošće iz Hrvatske) predstavlja možda i najuspeliji deo filma, koji, eto, u neku ruku i jeste (naravno, samo unutar ovog tužnog srpskog filmskog konteksta) nekakav ledolomac.

Dodamo li ovom pregledu i "Virdžinu" Srđana Karanovića, film u kome je ovaj autor (u ruhu očekivano mrtvoozbiljnog evropskog arthouse/festivalskog filma, a kroz priču o devojčici (tumačila ju Marta Keler) u krajinskoj zabiti koja mora da živi život dečaka i sina) preispitivao teskobu nepopravljivo i ekstremno patrijarhalnog društva ogrezlog u nezonskom pridržavanju i bizarnih običaja i navika, stižemo do trenutka kada se ovoj priči, ovom osvrtu na trans momente u srpskom filmu može staviti tačka u smislu završetka; naravno, oni optimističniji ništa protiv ne bi imali ni protiv one vedrije tri tačke u smislu skorog nastavka jedne priče koju zapravo u najvećoj meri definiše upravo mnogoznakoviti diskontinuitet.

Što se, pak, ozbiljnijeg tretmana trans momenata (i pojava) tiče, i dalje neprevaziđen biva klasik Želimira Žilnika, nezaobilazni "Marble Ass", u kome pratimo ulične i druge zgode Merlinke i Sanele u navodno mirnodopskom Beogradu (premda je film većim delom sniman u Novom Sadu). Svojevrsnu najavu i ove priče i saVodič kroz gej Srbiju

47

F OPTIMIST Film

ilmsko ostvarenje „The Rocky Horror Picture Show“ napunilo je 40 godina svog postojanja. Snimljen kao niskobudžetni film vrlo brzo je stekao slavu i kultni status zbog svoje izvanredne neobičnosti u odnosu na ustaljenu matricu i pravila konvencionalne kinematografije. Ostao je poznat po obožavateljima, stvaranju subkulture koja ga gleda iznova i iznova sa nesmanjenim žarom i pažnjom, citiranju dijaloga, likova i scena. Film je doživeo i niz rimejka u vidu pozorišnih predstava u svetu, ali i kod nas.

Ni Beograd, na prijatno iznenađenje mnogih, nije ostao ravnodušan pred ovim jubilejom. Dom omladine bio je centar proslave 40. rođendana filma „The Rocky Horror Picture Show“. Publika je uživala u projekciji filma, izložbi i dreg kvin performansu Markize de Sade, Sonje Sajzor i Kvirele de Bil. Priznajte, nešto što se u našoj sredini ne može doživeti svakodnevno. „Rocky Horror Picture Show“ je američko-britanski film snimljen 1975. godine sa sjajnom glumačkom postavkom, imenima koja i danas mnogo znače u Holivodu. Među njima su: Suzan Sarandon, Tim Kari, Bari Bostvik, Ričard O’ Brajan i drugi. Autor scenarija su Richard O'Brien i Džim Šarman, koji je ujedno i reditelj.

"Rocky Horror Picture Show" prati tek venčani mladi par Breda (Bari Bostvik) i Dženet (Suzan Sarandon) kojima puca guma na putu dok traje strašna oluja i otkrivaju vilu doktora Frank-en-furtera (Tim Kari), slatkog transvestita i naučnika koji pokušava da napravi savršenog muškarca u vidu mišićavog plavušana Rokija.

Bred i Dženet u vili upoznaju mnoge čudne likove rok bajkera (Meat Loaf), jezivog batlera (Ričard O'Brajen) i učesnike godišnje transilvanijske konvencije. Naravno, sve začinjeno muzičkim numerama koje su postale legendarne.

Reč je o dosada neprevaziđenom spoju mjuzikla, komedije i horora. Urađen je kao satirična počast filmovima naučne fantastike i niskobudžetnih horor filmova rađenih s kraja

48

www.optimist.rs

30-tih pa do ranih 70-tih godina prošlog veka.

Snimljen u Velikoj Britaniji na starom seoskom imanju „Oakley Court“ koje je bilo korišćeno za snimanje filmova strave i užasa za potrebu Hammer Horror produkcije.

Poznat je i po „ponoćnim projekcijama“, koje se održavaju na Noć veštica, kada se posetioci oblače kao likovi iz filma i interaktivno učestvuju u projekciji, pričajući sa ekranom, pevajući pesme, itd.

Priča o transvestitima vanzemaljcima iz Transilvanije koji pevaju, igraju, spavaju čas sa muškarcima, čas sa ženama, kreiraju nadčoveka, o paru pred venčanjem zalutalom u dvorac seksa, vodvilja i burleske... Bilo je to previše za ozbiljniji uspeh sedamdesetih. Ipak, uspeh je usledio prikazivanjem u ponoćnim bioskopima gde je u stvari došao do svoje fan baze.

Ocenjujući film kritičari su opisali glumu glavnom protagoniste Tima Karija kao neverovatnu. „On je jednostavno neverovatan, vodi ljubav sa kamerom, pravi grimase kao dete uhvaćeno u laži, oblači se kao trandža i hoda kao

The ROcky Horror Picture Show

40 godina Priredio: K.M.

muškarac. Jednostavno, vlada svakim kadrom gde se pojavi“.

The Rocky Horror Picture Show je muzička komedija i kao retko koji film opravdava svakim kadrom svoju pripadnost žanru. Ironičan, ali na drugačiji način od klasika Briljantin, The Rocky Horror Picture Show je potpuna diverzija onoga što je svrstano u holivudski mjuzikl.

The Rocky Horror Picture Show govori s jedne strane o bespolnom i neograničenom zlu, a s druge strane o opasnosti latentne, prigu-

Rocky Horror u Beogradu: Sonja Sajzor, Kvirela de Bil i Markiza de Sada šene želje za vlašću. Čini to na jedan zabavan i do sada neprevaziđen način. Sa druge strane ovo je i lepa posveta holivudskim klasicima tipa King Kong, Frankenštajn... Kroz ironičan, a opet i odnos pun poštovanja prema prošlosti "The Rocky Horror Picture Show" je i sam transvestija.

Istoimena pozorišna predstava je premijerno prikazana 2007. godine na daskama Novosadskog pozorišta i igrana je do 2010. godine. Reditelj predstave Viktor Nađ je rekao o predstavi i filmu: "Nije bitno to što je ovo horor parodija.

Ni to što je naučna fantastika. Pisan je davno pa za nas nema aktuelnu poruku. Ali ima u njemu nečeg što je veoma važno: opako bespolno. Nije žena, nije muškarac, i svakoga može da zavede.

I ova priča govori o kvarenju, zavođenju ljudskog para. Kao u Bibliji. Zao-opak prevari, obećava sve i svašta, iskušava kad mu se ukaže i najmanja prilika: hajde, uzmi jabuku, videćeš kako ćeš biti pametan... kao što kaže i hajde, pij samo, videćeš kako će biti dobro... Frank, glavni lik, baš zato je transvestit, ni žena ni muškarac,

a svakoga iskvari. On je biblijska zmija. Naravno, i on je stigao iz Transilvanijske galaksije, i zbog toga je transseksualno biće. U suštini, to je ukazivanje na Drakulu i služi parodijskom svojstvu komada. I Frank radi na stvaranju zveri - ljudskog stvorenja (Roki)... Ovo je mjuzikl koji slavi život po svim dijagonalama i paralelama savremene zapadne civilizacije“.

Upoznavši se s tim neobičnim svetom Rocky Horrora, mnoge prihvaćene vrednosti u nama pomere se dole ili gore. Ali proces prevrednovanja stvari uzrokuje i promene u ličnostima dvoje protagonista: sistemi vrednosti se narušavaju, izokreću se spoznavanjem drugih načina življenja i posmatranja sveta, spoznavanjem novog sistema odnosa među ljudima.

Ovako polako dospevaju u jednu takvu, u osnovi nesigurnu situaciju, u kojoj više ništa nije crno-belo, u svemu su prisutne boje, nijanse, lični odnos. Ni dobro ne može da bude samo dobro, kao što ni zlo nije samo zlo.

Vodič kroz gej Srbiju

49

I

OPTIMIST Serije

stinski zapažen nastup filma Carol gotovo nepogrešivog Todda Haynesa (a po skrajnutom klasiku Patricije Highsmith) na nedavno završenom festivalu u Kanu još jedan je nagoveštaj (u kvalitativnom smislu) boljih dana za ono što iz ovih ili onih pobuda nazivamo i nazivaju queer cinema. Naime, ako ćemo iskreno, u ogromnoj većini slučajeva ambicija i umeće u tom zabatu poznatom kao queer cinema ne idu nužno ruku pod ruku. I dok čekamo tu Carol kao ozeblo sunce (najposle, tu su Cate Balanchett i Rooney Mara u glavnim ulogama, kao i taj neodoljivi retro-šik!), hajde to dugo čekanje prekratimo, recimo, osvrtom na najprimećenije queer trenutke u televizijskoj ponudi ovog proleća na samom zvaničnom mu izmaku.

Sa podosta nestrpljenja nakon prvih saopštenja i trejlera iščekivana je nova Netflixova serija Grejs i Frenki (Grace and Frankie); razloga za krajnje pozitivnu predrasudu prema tom novom krupnom adutu tog sve probitačnijeg emitera televizijskog i filmskog sadržaja bilo je pregršt – na prvom mestu, tu su Jane Fonda i Lily Tomlin u naslovnim ulogama, a priča prati iznenadne lomove u životima dve, nazovimo to tako, hronološki obdarene dame čiji muževi, dugi niz godina i poslovni partneri, dogovorno odlučuju da napuste svoje supruge i vožene se... jedan drugim, dabome. Serija je, kako su obećavali, izvedena u neupitno komičnom tonu, te je dosta toga išlo u prilog tezi da bi Grejs i Frenki, televizijskom radu koji, osim svega narečenog vraća starije građane (i potencijalne TV konzumente) u fokus pažnje TV kreativaca i izvođača radova u tom mediju, mogao da bude i jedan od neospornih događaja sezone.

Nažalost, u krajnjem zbiru sve pobrojano nije izrodilo posebno kvalitetno TV delo, i donekle je misterija kako je autorima to pošlo za rukom, budući da su u rukama imali praktično čist zicer – voljena glumačka lica (pored dve pomenute velikanke tu su i Martin Sheen i Sam Waterson, te podosta milih i prekaljenih epizo-

50

Nove Queer serije

Grejs, Frenki i kimi

www.optimist.rs

piše: Zoran Janković

dista svih generacija), dovoljno zanimljivu priču sa upadljivim otklonom u odnosu na aktuelni TV standard, dobronamernu reakciju potencijalnih gledalaca, ambicioznog emitera i pristojan budžet. Ipak, krajnji rezultat je (sveukupno gledano) tek upotrebljiv televizijski proizvod sa dovoljno šarmantnih detalja, koji, pak, ostavlja i pojači utisak razočaranja i ne to samo sagledavano u svetlu možda i nerezonski krupnih očekivanja.

Ključni problem je, čini se, što su kreatori ove serije (Matha Kauffman i Howard J. Morris, koji su se tokom decenija pregalaštva izborili za baš bogate radne biografije u kojima se nalaze i scenaristički radovi za Prijatelje, Džojija...) neznano zašto odlučili za vazda sklizak teren dramedije (spoja drame i komedije, naravno).

Usled tog čudnog i nimalo učinkovitog izbora, komični pasaži, preuzeti iz kataloga tipskih rešenja u sferi sitkoma, svako malo stupaju u koliziju sa takođe ne baš vešto potenciranim dramskim štihom priče. Nevolja je što taj počesti čeoni sudar nije izrodio ništa inventivno, nesvakidašnje i intrigantno, te već od prvih epizoda (a prva sezona Grejs i Frenki broji trinaest epizoda)

ritam naracije i komedije upadljivo šepa, a serija sve do samog kraja ne uspeva da zadobije prikladnu joj dinamiku.

Osim toga, situacije u koje zapadaju Grejs i Frenki (i u dubini kadrova njihovi bivši muževi, ti „novorođeni“ gejevi) ostavljaju utisak prečesto puta viđenog i u znatno boljem izvođenju, što doprinosi utisku retrogradnosti bez višeg koncepta, pa samim tim i izlišnosti. Ni hemija/dinamika između Jane Fonde i Lily Tomlin nije za bezrezervnu pohvalu, premda su i ranije delile ekran (prisetimo se trashy-campy klasika "Od 9 do 5"), u njihovim glumačkim izvedbama (mimo iskustva i lakoće igre u načelu) tu i tamo očitava se rezignacija i manjak fokusa, dok su, na sve to, očito brojne intervencije plastičnih hirurga na oba ta draga lica ostavila jasan žig u vidu smanjene facijalne ekspresije. Treba i naglasiti da gej krak priče ovde nije u potpunosti upotrebljen, te već posle par epizoda postaje manje važno što su Grejs i Frenki ostavljene zarad odocnele gej romanse i polne spoznaje svojih višedecenijskih supruga, te tada postaja evidentna i ne baš u potpunosti promišljena podela uloga sa jednom krupnom omaškom – Martin Sheen je nanovo pokazao suštinsku ograničenost svojih glumačkih potencijala Ako Grejs i Frenki u smislu dodatne dobronamernosti izmestimo u odeljak TV sadržaja koji svesno ciljaju stariju publiku, pa u tom novom kontekstu relaksiranije izvagamo kvalitativne domete ove serije, drugi ovoprolećni Netflixov adut, komična serija Unbreakable Kimmy Schmidt, očigledno se obraća mlađoj publici. Iza

ove serije stoji velika Tina Fey (Saturday Night Live, 30 Rock) i njen autorski „rukopis“ ovde i brzo i lako upada u oči. U pitanju je poletna i zbilja duhovita priča o mlađoj ženi koja se nakon niza godina provedenih u atomskom skloništu pod vođstvom samoprozvanog gurua postapokalipse nađe na novom početku u Njujorku danas. I premda smo i ovo dosta puta viđali i na planu sitkoma i na polju filma, Nesalomiva Kimi Šmit je serija sasvim na svom mestu.

Autori serije su, za razliku od onih zaduženih za Grejs i Frenki, iskoristili nemali potencijal uslovnosti i preferenci Netflixa (Netflix je spravljen po meri onih koji prednost daju tzv. bindžovanju ponuđenog sardžaja – binging je termin se odnosi na konzumiranje odabranog u što manje „cugova“), glavna junakinja je istinski simpatična (dražesna Ellie Kemper je napokon dobila zamašniju i poštenu šansu), epizodni junaci su šarmantni i intrigantni, blago posprdni ton je pun pogodak, a serija prati artikulisano hektičan ritam kakav znamo iz 30 Rocka i ostalih poduhvata Tine Fey, dobrog duha i ovog izvrsnog TV rada. Za čitaoce Optimista možda i najinteresantniji aspekt ovog TV minjona je Titus, bucmati, prpošni, lucidni i neodoljivo zajedljivi gej cimer Kimi Šmit, koji će joj poslužiti i kao vodič kroz njujorške naravi i taj tako privlačni život bez istinskog pokrića u stvarnosnom, a koji gledaoce šarmira i pomalo zaturenom nijansom u queer svetu danas – autoironijom. A tu je i veličanstvena Jane Krakowski (Ally McBeal, 30 Rock...).

Da zabune ne bude, oba ovde skenirana rada zavređuju pažnju, ne samo po relaksiranom pristupu queer motivima, s tim da je Nesalomiva Kimi Šmit ipak dokazala ispravnost one stare morisijevske – some girls are bigger than others. I krštenica i iskustvena kilometraža tu slabo da išta opipljivije znače.

Vodič kroz gej Srbiju

51

J

OPTIMIST Književnost

este, ide sve lepše vreme, a vremena je sve manje, živi se sve brže, najzanimljivija štiva će se ionako pre ili kasnije izroditi u filmove, teško je snaći se u tom nerezonskom izobilju novih naslova, pažnja nam je skoro svima na istorijskom minimimu... sva ta opravdanja manje ili više dobro i manje ili više uverljivo zvuče, ali kad se razgrne sva ta dimna zavesa uvek zgodne leksike, kao dan jasno biva da su u pitanju tu i tamo vešto sročeni i učinkoviti alibiji da se eskivira čitanje. A čitati se naprosto mora. Posebice kada ima dovoljno toga valjanog i svežeg za čitati. I uživati. Evo dve naše sugestije za potrebe ovog broja Optimista.

Letnja lektira

porodicu u somot i džins" zbirka je intimističke i, sva je prilika, u najvećoj meri autobiografske proze koja Sedarisa predstavlja u svetlu samouverenog, dobro zabavljenog, veštog pripovedača sa izraženim njuhom za dobro postavljenu i efektnu poentu.

Veći deo priča tiče se Sedarisovog odrastanja u mnogoljudnoj porodici deklarisanih ili diskretnijih ekscentrika, i već tu Sedaris čitateljstvu daje podosta razloga za ukazano poverenje i dugoročnu simpatiju. Sedarisev ton je neodoljivo šeretski, njegovo opažanja slabosti ljudskog uma kao korena svake kontemplacije i mogućeg docnijeg odskoka i oporavka pleni promoćurnošću, njegova proza bremenita je gorkoslatkim detaljima i pop-kulturnim referencama, a možda i najjači adut predstavljaju sjajno profilisani humor i sklonost ka autoironičnom doživljaju sveta i prilika i pojava koje te naše mikrokosmose ipak čine osobenim a možda i jedinstvenim.

Istorija u somotu i Džinsu, recimo piše: Zoran Janković

"Obuci svoju porodicu u somot i džins" Dejvida Sedarisa (objavio Samizdat B92, preveo Branko Anđić) prvi je susret srpskog jezika i proze ovog popularnog američkog pisca, radio-voditelja, komičara..., i već sad se da videti da će ovo, bude li mudrosti izdavačke i pravde (belo)svetske, biti dugovečna ljubav a začeta na onaj čuveni prvi pogled. "Obuci svoju

52

www.optimist.rs

Ono što u strožem/užem smislu potpada pod delokrug Optimista takođe čini kičmu ove zbirke i jednu od njenih najudarnijih strana – queer motiva, detalja, crtica... je obilje u ovoj zbirci i Sedaris uspeva da diskretno, mudro a u završnom zbiru krajnje konsekventno i taj aspekt svoje ličnosti (ali i javne persone!) udene u svoju prozu, barem na uzorku ove zbirke priče, naravno. Sedaris tako negde pri kraju prve trećine ove zbirke počinje donekle i urnebesno zabavnim osvrtom na prve osetnije homoerotske damare tokom dečačke noćobdijske žurke (sleepover party, po izvorno), da bi se docnije bavio i svojim bračnoparabračnim životom – kroz priče o filmovima uz koje jedni plaču, a drugi oštre svoj cinizam, osvrte na stambena preganjanja, podbadanja u društvu drugih ljudi, mutacije romanse..., kao važnih odlika dugovečnijih homoseksualnih veza. Naravno, uz ponešto jeda i dovoljno tog autoironičnog humorističkog orkana, Sedaris se u jednoj priči na tom oročenom prostoru izrazito promoćurno pozabavio i roditeljskim neprihvatanjem očiglednog kada su seksualna opredeljenja dece u pitanju. Sedaris se na samo dvesta stranica ovog svojevrsnog majstorskog pisma predstavio kao pisac svakako vredan pažnje, čitalačkog vremena i ceha za pazar upravo pohvaljene knjige, a, ako je verovati navodima na njegovom sajtu, eto nama Dejvida Sedarisa u gostima već u septembru ovog leta Gospodnjeg.

Naš stari znanac Stiven Fraj ponovo nam je dao povoda za pohvale i njegovog pripovedačkog i šire shvaćenog književnog dara; naime, u knjižare je (nakon Teniskih loptica nebesa, Nilskog konja i Lažljivca) stiglo i njegovo "Stvaranje istorije" (ponovo u izdanju kuće StudioLeo i u nanovo u prevodu Branislave Erak).

Ovog puta Fraj se, vidno zabavljen i očigledno ushićen mogućnostima koje nudi izabrani okvir, prihvatio motiva i podžanra alternativne istorije, a sve to kroz priču o mlađem i u dobroj meri nesnađenom ostrvskom učenjaku koji uz pomoć starijeg naučnika i njegovog svojevrsnog vremeplova nastoji da promeni tok istorije tako što će da omete/spreči rođenje Adolfa Hitlera. Nevolja biva to što taj britanski junoša

tokom vremeplovačke avanture završava u telu, recimo, svog američkog ekvivalenta i u svetu bez Hitlera, ali u kome je mnogo toga, uključujući i homoseksualnost, zabranjeno. Gle čuda, sve se to zbiva u trenutku i kontekstu kada naš glavni junak otkriva da lako može biti da je i sam homoseksualac u fazi podužeg poricanja i da je možda fatumskom lutrijom u toj tuđini naleteo i na iskrenu (muško-mušku, naravno) ljubav.

Fraj i ovde sa lakoćom menja žanrove i stilove, poigravajući se i formom (nekoliko delova ovog romana sročeni su u vidu filmskog scenarija), njegova maštovitost unutar dobro poznatog i ovde zadivljuje i u neku ruku zbunjuje, a krajnji rezultat je poobiman roman koji sa punim pravom zaslužuje laskavu titulu zvanu page-turner (štivo koje se zbilja sa vidnom teškoćom ispušta iz ruku i koje snažno mami na još koji minut ili sat pomnog čitanja).

Do tog vrha Fraj i u slučaju "Stvaranja istorije" stiže nimalo ne kompromitujuću ni književnost više lige, za koju je itekako kadar, ni vlastiti doživljaj iste.

Dovoljno za ovo leto, zar ne?

Vodič kroz gej Srbiju

53

Z

OPTIMIST Savetovanje

ašto se gejevi tetoviraju?

Stručnjaci tvrde da se gej osobe tetoviraju zbog niza veoma zanimljivih i raznovrsnih poriva. Da li bi, uzimajući u obzir skupe, izrazito bolne i često opasne metode uklanjanja tetovaža, trebalo da razmislimo pre nego što odradimo tatu?

Dugoročno obavezivanje može biti teško, bolno i ispunjeno žaljenjem, a čak i ne mislimo na venčanje ili uzimanju kredita za kupovinu stana u švajcarcima. Mislimo na tetoviranje.

Zašto u doba kada je za odlučivanje o izboru mobilnog operatera potrebno tako mnogo vremena mi sa našom kožom radimo nešto na brzinu o čemu će da razmišljamo kasnije?

Reč „tattoo“ je jedna od najtraženijih na internetu širom sveta. Google ju je prošle godine uvrstio u prvih deset reči koje se najčešće kucaju u ovom pretraživaču tako da ne čudi što broj tetoviranih ljudi raste iz godine u godinu.

Trećina mladih ljudi ima tetovažu.

Ipak, nisu svi zadovoljni posledicama.

Istraživanje je pokazalo da više od četvrtine ljudi koji su se tetovirali kasnije žale zbog toga. Tribali, nekada veoma popularni, danas su postali predmet sveopšte mržnje svojih ponosnih vlasnika.

Neki ljudi zarađuju veliku lovu uklanjajući ove brljotinje.

Britanski sistem zdravstvene zaštite je došao na udar javnosti kada je otkriveno da je od 2008. godine potrošio preko 200 hiljada funti poreskih obveznika na lasersko uklanjanje neželjenih tetovaža. Udruženje poreskih obveznika se žalilo jer smatraju da je tetoviranje lični izbor, ali i da niko drugi ne bi trebalo da plaća greške tuđeg ličnog izbora. Zdravstveni fond se pravdao rečima da oni odobravaju sredstva samo ako vlasnik tetovaže dobije potvrdu od psihologa da mu tetovaže nanose psihičke smetnje i bolove i ometaju normalan život. Ako se uzme u obzir da je broj onih koji iz svog džepa plaćaju uklanjanje tetovaža još veći onda su brojke još fantastičnije.

Homoseksualci se tetoviraju više od ostalih.

LGBT zajednica je bila na samom začetku umetnosti ukrašavanja tela, a i danas je na vrhu tog talasa. Prema nekim istraživanjima među gej po-

54

www.optimist.rs

pulacijom ima dvostruko više tetoviranih nego među strejterima. Profesor psihologije Kreg Džekson smatra da za ovo postoji više razloga.

Prvi razlog je taj što je tetoviranje uvek bilo u vezi sa vežbanjem, telesnom estetikom i željom da se fizički izgled dovede do savršenstva. Drugi razlog što je gej zajednica prihvatila tetovaže pre nego što su one postale opšte popularne jeste taj što je to bio svojevrstan znak pripadanja zajednici, način određivanja identiteta u vremenima kada svet nije bio toliko liberalan kao što je danas. Tetovaže su ranije bile neka vrsta trajne seksualne lične karte, a seksualna konotacija je i dalje prisutna kod ovog fenomena. Tetoviranje je „staza od žutih cigala“ do Magične zemlje Gej. Ono ne bi trebalo da bude seksi, ali jeste zajedno sa pušenjem ili trčanjem u sivoj trenerci.

Međutim iza tetovaže mogu da se kriju i neke depresivne stvari. Ono je neka vrsta samopovređivanja koje upija negativna osećanja. Tetoviranje boli, ostavlja ožiljak, ali i osećaj ponosa uz permanentno podsećanje na dan kada smo to uradili.

Samopovređivanje je još jedna od stvari koja je češća u gej nego u strejt svetu i koje je direktna posledica veoma niskog samopoštovanja prema sebi naročito tokom procesa autovanja. Upravo zbog toga profesor Kreg Džekson smatra da bi tetoviranje trebalo svrstati u kompulsivne poremećaje. Ne toliko u zavisnost, ali nezdravo i opasno kada ode predaleko.

Luis Melou, jedan od vodećih britanskih tatu umetnika koji je tetovirao i Dejvida Bekama, kaže kako je i sam svestan mračne strane tetoviranja. Seća se kada je tokom osamdesetih godina prošlog veka započela HIV epidemija

HIV. Svi su se bojali da ne „zakače“ virus. U to primaju u svoje okrilje ljude sa tetovažama na vreme veoma mali broj majstora tetovaže je vidljivim mestima. Dosta njih ne razmišlja o uopšte prihvatalo da tetovira homoseksualce ovim posledicama tako da postoji mogućnost plašeći se da će na taj način proširiti zarazu. da se u budućnosti vode brojni sudski sporovi Čak i Luis, koji živi od toga što tetovira zbog diskriminacije prema onima koji imaju tedruge ljude, shvata da veliki broj ljudi u celu tovaže. Arkanzas je uveo i porez na tetoviranje. priču ulazi suviše brzopleto i bez previše razmiDa li je to što smo se tetovirali bez razšljanja. Rijaliti emisije koje prate ljude koji se te- mišljanja trajna prepreka uspehu u našem žitoviraju u studiju za tetoviranje su bile na votu? Naravno da nije sve crno-belo. Tetovaže početku, a kasnije, sa internetom, stvari su po- mogu da budu najlepša i najkreativnija umetnistale još pristupačnije. Veliki doprinos širenju čka dela kojima smo svakodnevno okruženi. Tekulture tetoviranja dale su i poznate ličnosti koje tovaže su i način na koji otkrivamo sebe celom su na ovaj način ukrašavale svoje telo. svetu i na koji izražavamo svoja osećanja. Ljudi Luis svom poslu pristupa profesiona- koji tetoviraju note ili gitare izražavaju svoju prilno tako da često dolazi u situaciju da odgovara vrženost muzici, oni koji tetoviraju ptice u letu neke klijente od određenih tetovaža. On smatra ili leptire otkrivaju svoju potrebu za nesputada ljudi ne bi trebalo da tetoviraju vrat, lice i nom slobodom. Neki ljudi i dalje neguju tetošake. Dve godine je pokušavao da ubedi Dejvida važe koje su uradili pre trideset godina. Tetovaže Bekama da ne tetovira vrat. Nije uspeo, ali bivši nisu uvek prepreka za zapošljavanje. Naprotiv. fudbaler do sada nije skinuo tu tetovažu što Nedavno je jedna brokerska kuća iz Njujorka poznači da je i dalje srećan sa njom. nudila svojim zaposlenima povišicu od 15% ako Ali Dejvid Bekam ne mora da ide na na svom telu istetoviraju logo ove firme. Tetorazgovore kod poslodavaca i čuči ispred šaltera važe takođe mogu da budu simbol povezivanja nacionalne službe za zapošljavanje. i izraza ljubavi između prijatelja ili članova poMnogi tetovaže i njihovo skidanje uzi- rodice. Tako je, na primer, sredovečni protivnik maju zdravo za gotovo. Ali uklanjanje tetovaža tetoviranja, Đorđe Balašević na svom ramenu nije tako jednostavno, kaže Luis. To je proces koji istetovirao miša Amosa kao znak podrške svojoj može da potraje godinama, veoma je bolan, ćerci koja se borila za život posle teške saobračesto ostaju ožiljci, a neke boje nikada ne mogu ćajne nesreće. Tada su joj svi članovi porodice da se skinu. obećali da će svako od njih učiniti nešto što bi Luis Melou se slaže sa profesorom Kre- ona volela, a što oni inače nikada ne bi uradili. gom Džeksonom da je u pitanju kompulsivni Jelena je ponovo prohodala, a njenom tati i poremećaj i da stvari mogu da dovedu do kata- našem Đoletu je na ramenu ostao trajan znak strofalnih posledica jer neki ljudi jednostavno bezrezervne podrške i ljubavi. ne znaju kada je dosta.

Ako želimo da uradimo nešto čije poNekada tetovaže mogu da dovedu do sledice će nas pratiti ceo život trebalo bi o tome problema prilikom zapošljavanja jer izvesne dobro da razmislimo pre nego što se odlučimo kompanije imaju da preduzmemo pravilo da ne zapotaj korak. Ono što je šljavaju ljude koji najvažnije jeste da Tri puta meri, jednom... su na ovaj način je tetoviranje lična ukrašavali svoje odluka koju ne bi telo. Na Islandu trebalo da opravniko ne može da date bilo kome dobije posao ako osim samom sebi. ima tetovažu koja Tri puta meri, jedse vidi kada je nom reci sudbonopiše: M. Aranđelović čovek normalno sno da! obučen. Mnoge policije takođe ne

Tetoviranje

Vodič kroz gej Srbiju

55

P

OPTIMIST Psihologija

rošlo je 25 godina otkako je homoseksualnost uklonjena kao dijagnoza iz Međunarodne klasifikacije bolesti te prestala da se smatra poremećajem.

Ipak, nauke (psihijatrija, psihologija, psihoterapija) su tokom dugo godina igrale značajnu ulogu u njenoj stigmatizaciji.

Stručnjaci ovih profila su obučavani da je vide kao devijaciju i usmere profesionalna nastojanja ka pokušajima njenog menjanja. Danas se zna da su ovakve prakse nanosile štetu klijentima produbljujući njihovo neprihvatanje sebe i internalizovanu homofobiju, legitimizujući tako pritiske koje su već trpeli od strane porodice i šireg heteronormativnog okruženja.

Priručnik za LGBT

psihoterapijU piše: Jelena Zulević

Uklanjanje seksualnih orijentacija, drugačijih od heteroseksualne, sa liste mentalnih poremećaja, smatraju se važnim istorijskim datumima. Trebalo je, međutim, da prođe još dosta godina kako bi profesija uvidela potrebu za specifično senzibilisanim – gej afirmativnim modelom prakse. Podrška klijentima u nošenju sa stigmom i heteroseksističkim okruženjem predstavljala je revolucionaran obrt u vrsti profesionalnih usluga koje se nude LGBT klijentima.

Različita profesionalna udruženja (APA itd.) danas imaju smernice za rad sa LGBT klijentima po kojima se prihvatanje i afirmacija gej identiteta smatraju ključnim komponentama u oporavku od mentalnih bolesti, bolesti zavisnosti i, uopšte, važnim terapijskim ciljem sa kojim god problemima da se LGBT klijenti suočavaju.

56

www.optimist.rs

Istraživanja domaćih nevladinih organizacija su pokazala da su udžbenici, programi i uopšte obuka stručnjaka u našoj zemlji veoma zastareli. Još od srednje škole, gde su u udžbenicima psihologije navedeni zastareli podaci i teorije koji patologizuju istopolnu seksualnost kako neposredno tako i posredno (navođenjem homoseksualnosti odmah posle zoofilije), preko zastarelih kategorizacija u udžbenicima za lekare i psihologe, do usmeno prenošene homofobije od strane predavača, naši stručnjaci tokom školovanja ostaju ozbiljno uskraćeni za razvoj i promene koje su se u svetu dogodile tokom prethodnih četvrt veka. Kada se kasnije susretnu sa LGBT klijentima u radu, čak i kada izbegnu patologizaciju, najčešće potpuno ignorišu ovaj aspekat identiteta ponavljajući njegovu nevidljivost i tišinu koja ga okružuje i prati.

Priručnik za LGBT psihoterapiju, prva knjiga o specifičnim temama u radu sa LGBT klijentima na srpskom jeziku, ima za cilj da popuni ovu prazninu i omogući našim psihoterapeutima i srodnim stručnjacima da na adekvatniji i senzibilisan način pristupe određenim temama u radu.

A koje su to teme? Za početak, LGBT osobe odrastaju i istom tom heteronormativnom okruženju, internalizujući na različitim nivoima stigmu i predrasude, što rezultuje stidom, samoodbacivanjem, samomržnjom ili, u manje ekstremnim slučajevima, nesvesnim samoosujećujućim i auto-destruktivnim mislima i osećanjima, koji se pretvaraju u samoopresiju koja je još opasnija jer je neprepoznata i dolazi iznutra.

Zbog toga je neophodno da terapeuti budu osposobljeni i senzibilisani da prepoznaju i kritički preispitaju, sa svojim klijentima, različite nivoe heteroseksističkih stavova i ideja, kako onih u okruženju, tako i onih koja dolaze iznutra.

Stigmatizujuće i opsesivno okruženje predstavlja realnost sa kojom LGBT osobe moraju na različitim nivoima svakodnevno da se nose. To sa sobom nosi posebne izazove. Razumevanje ove pozicije, odbrana koje su nastale kao odgovor na nju, podrška u osmišljavanju konstruktivnih mehanizama prevladavanja,

upoznatost sa izvorima podrške koje pruža sama LGBT zajednica i njenim normama, kao i razumevanje ovog važnog dela identiteta u širem okviru drugih identiteta koji svaku osobu čine jedinstvenom (uz mogućnost sagledavanja specifičnosti pozicije istopolno orijentisanih osoba, ali bez isključivog svođenja samo na ovaj identitet), čine okvir gej-afirmativnog pristupa u psihoterapiji kojim se bavi ova knjiga.

Priručnik je podeljen u tri tematske celine. U prvoj („Teorija“) su izloženi teorijski okviri afirmativnog pristupa u psihoterapijskom radu sa LGBT klijentima kao i osnovni koncepti važni za razumevanje LGBT identiteta (predrasude i homofobija, razvojni modeli i coming out proces, rod/pol i LGBT identitet…). Druga („Terapija“) se bavi konkretnijim smernicama za primenu ovih terapijskih modela u praksi. Treća („Teme“) obuhvata širi spektar tema koje se odnose na rad sa posebnim i višestruko marginalizovanim populacijama (LGBT adolescenti, LGBT porodice, transseksualnost, gej osobe koje žive sa HIV-om).

Autori i autorke dolaze iz različitih primarnih profesija (medicina, psihijatrija, psihologija, filozofija), svi se bave psihoterapijom, a u

svojim tekstovima su koristili kako svoje iskustvo u radu, tako i relevantne stručne publikacije (istraživanja, knjige, članke itd.) koji su tokom poslednjih godina nastajali u našoj zemlji i inostranstvu. Knjiga je slobodno dostupna u online obliku kako bi naši stručnjaci mogli detaljnije da se upoznaju sa ovom temom i svojim LGBT klijentima pruže adekvatne i senzibilisane usluge u skladu sa savremenim profesionalnim i etičkim smernicama za psihoterapijski rad.

Knjigu možete download-ovati skeniranjem QR koda ili preko sledećeg linka: www.tinyurl.com/lgbtprirucnik

Vodič kroz gej Srbiju

57

N OPTIMIST Ispovest

apada na LGBT osobe u Srbiji u poslednje je vreme, barem prema zvaničnim statistikama, manje nego ranije. Da li zbog toga što čak i u ovom čudu od zemlje polako dolazi do, ma koliko to optimistično delovalo, promene kolektivne svesti, ili jednostavno zato što ljudi koji se nađu u problemima dižu ruke od borbe protiv vetrenjača, najbolje znaju oni koji takve traume doživljavaju. Ali, ma šta god statistika govorila, u prilog drugoj tezi idu nerešeni slučajevi napada na LGBT osobe. Poput onog koji je u noći između 7. i 8. septembra 2012. doživeo Vojislav Mičić, mladić koji danas ima 28 godina i koji je zbog svega toga otišao iz Srbije.

Vojislav danas živi u Nemačkoj. Morao je da ode. Nije više mogao da izdrži. Jednostavno, pukao je. A što i ne čudi, s obzirom na to kroz šta je sve prošao. I pod time se ne podrazumeva samo napad, jer to bi nakon svega bio i najmanji problem. Rane se zaleče. Ožiljci na telu vremenom izblede. I psiha se oporavi. Ali, samo ako sistem i okolina u tome pomognu na najjednostavniji i jedini normalan način - ako postoje i funkcionišu. A njegov slučaj je, nažalost, samo još jedan u moru dokaza da to ovde nije slučaj.

Vojislav je te vrele jesenje noći doživeo, i na svu sreću i preživeo, brutalan napad u centru Beograda. Prestonice države koja svojim zakonima garantuje jednaka prava svim svojim građanima. Barem na papiru. Sada, tri godine kasnije i sa bezbedne udaljenosti, on za “Optimist” ponovo otvara stare rane i prepričava pakao kroz koji je prošao samo zato što je gej.

A put do pakla bio je poslovnično popločan dobrim namerama...

“Bila je vrela noć, kao i svakog septembra u Srbiji. Nesnosno je bilo tih dana. Dosadan vikend. Dosadni i radni dani, ali vikend - kulminacija. Shvatim da nemam gde, nemam šta i nemam sa kim. U vezi bilo čega. Ništa neobično ako ste gej, imate 25 godina i živite u Beogradu”, započinje podsećanje o najgoroj epizodi svog života Vojislav Mićić.

“Upoznavanje ljudi, sem preko malignih društvenih mreža, svelo se na dva do tri

58

www.optimist.rs

kluba, najčešće puna studenata prve godine iz unutrašnjosti, nepodnošljivo vesele, jer eto, došli su u prestonicu da studiraju i 'budu svoji vikendom' u gej klubu. Ali nekima je i to dovoljno, raduju se tome i svaki petak i subotu su na istim mestima, po istim ćoškovima, u istom društvu, iste plejliste u pozadini... U nedogled. A radnim danom su 'normalni'. I odlučim da ne izlazim, njihovi tužni životi činili su i mene tužnim.”

“Ali, uveče svrati drug do mene i počnemo da pijemo... Opijeni smo lagano crnjake pretvarali u komedije kao u Almodovarovim filmovima, i nekako na trenutak zaboravili da je sve crno kako jeste, i novim polupijanim parom očiju učini nam se možda je bar sve sivo, ali da možda ovaj put bude drugačije ako izađemo.

Možda bude zabavno za promenu.”

E, tada je Vojislav doneo, na prvi pogled krajnje benignu odluku, ali koja mu je kasnije u potpunosti promenila život...

“U to vreme sam živeo baš u blizini kluba 'Apartman'. Do tamo je trebalo samo preći jedan pešački prelaz, proći kroz parkić u Fruško-

gorskoj i tu smo. Riskantna trasa, jer okolo uvek ima dokonih džibera koji dobacuju ljudima koji ulaze u gej klub, ali to veče smo bili tako umiksani u pozadinu, u najtreš izdanju... Zapravo, izgledali smo kao da smo krenuli da izbacimo smeće, a ne da smo pošli u izlazak. Kako sam i pre imao neprijatnosti na ulici zbog nekonvencijalnog, hetero normativnog oblačenja, ovaj put nisam imao brige te vrste.”

“I krenemo tako, potpuno bezbrižno...

Još na 300 metara spazih u tom parkiću grupu mladića oko plastične pivske flaše, tako bleje, mirno i tiho... Ali su mirisali na nevolju. Odmah sam znao. Ali, bilo je već kasno da se vratimo.

Već smo spazili jedni druge. I šta drugo nego praviti se kao da je sve u redu... Poslednje čega se sećam jeste da su ustali, krenuli prema nama, nešto gunđali... Kleli neke pedere.”

Ono što se potom desilo ne postoji u njegovom sećanju. Samo mrak. Crna rupa koju su kasnije popunili medijski izveštaji.

Sa sve komentarima koji opravdavaju ovaj, slobodno se može reći, pokušaj ubistva.

“Ne sećam se prvog udarca.

Ni drugog. Ni trećeg. Nijednog koliko je njih šest moglo da mi zada. Ne sećam se ni gde je prijatelj nestao u tom momentu. Niti tog čekića koji je posle nađen. Mesarski, svaka domaćica ima jedan. Sećam se sestre, sećam se Srđana, sećam se kako su izbezumljeno izgledali, nisam znao zbog čega tačno.

I onda se ponovo ničega ne sećam. Kao i moja mama, detalje sam saznao tek kasnije, iz novina. Brutalno sam prebijen mesarskim čekićem ispred kluba 'Apartman', nekoliko ljudi kao zgroženo tim nasiljem daje neke izjave, a na sajtu novina 700 komentara tipa 'Pa šta, to se svuda dešava, i u Americi' ili 'I normalne ljude tuku'”.

Tek nakon buđenja počeo je da shvata šta su mu ti nepoznati napadači uradili. A bol je posle toga postajao sve jači. I to ne samo fizički.

Te rane su još i nekako zaceljene.

“Odmah nakon napada nisam osetio da zubi nisu kako treba, da vilica nije kako treba, nos, jagodična kost, neka naprsnuća na lobanji, oguljotine po telu, istegnuće vrata... Sve je to posle došlo u moju svest, kao još jedan napad.

Ovaj put bez anestezije koju sam prvi put dobio padom u nesvest od prvog udarca. I bolelo je mnogo više.”

Nakon toga, umesto da makar dobije zadovoljenje u vidu hapšenja i procesuiranja napadača i podršku okoline, Vojislav je počeo da pada u depresiju. Jer suočio se sa, kako tvrdi, potpunom nezainteresovanošću za svoj slučaj.

“Policija je bila krajnje nezainteresovana, onako smorena i korektna. Jedna policajka me pitala da li ja to koristim maskaru. GSA se 'zainteresovala' za slučaj, dobio sam advokata.

Samo par nedelja posle shvatio sam da nikada ništa neće biti rešeno. Advokat mi ubrzo javio da ga GSA ne plaća, da nemam pravnu pomoć. Policija je rekla da ima preča posla, teže slučajeve...

Ja sam bio u magli od terapije, količine lekova, sedativa, anksiolitika, antidepresiva, psihostabilizatora... Trudila se jedno vreme jedna doktorka da me popravi, ali nije išlo. Odustala je kada sam

U Srbiji nema pravde

Vojislav Mićić Razgovarao: Petar Petrović

treći put isekao vene. Trajno oštećena roba. Sada i 'brendirana' ožiljcima.”

Kada je shvatio da mu drugi neće pomoći, pokušao je da uzme stvar u svoje ruke. Ali ni to, naravno, nije dalo rezultata.

“Pokušavao sam posle da dođem do broja mog slučaja, da sam pokrenem sve iz početka, no kako sam dao punomoć sada već duhu od advokata, nisam uspeo čak ni broj sopstvenog slučaja da izmolim iz GSA i policije.

Nešto su se drali na telefon. 'Imaju oni neka bitna posla, oni tu rade i pomažu građanima'.

Oni su Sveta Policija i Presveta NVO. Podjednako puni empatije za žrtve nasilja.”

“Stvari su posle nekog vremena počele da izmiču kontroli. Paranoisao sam da me

>> Vodič kroz gej Srbiju

59

OPTIMIST Ispovest

L

prate, da me zagledaju, da mi spremaju napad.

Mislio sam da čak neko od prijatelja to radi. Špijunirao sve redom, posebno bližu okolinu, imao sam osećaj da me svi lažu. I jesu. Jedino bitno što sam saznao jeste da me tadašnji 'nazovi' dečko varao gde je stigao i kada je stigao. Baš vetar u leđa za moj oporavak, zar ne? Poslednja godina faksa je propala, nisam mogao ni da pratim nastavu, nisam bio u stanju da uđem u gradski prevoz bez šake lekova. Umesto razumevanja LGBT zajednice u Beogradu, dobio sam osude - 'on je uvek urađen', 'previše se čudno oblači', 'šta je drugo očekivao', 'nije diskretan', 'ma, on je lud', 'nije to bez razloga', 'ko zna kome se zamerio'... I tako... Velegrad i njegova šaputanja. Slagao bih kada bih rekao da sam lako sakupio snage da završim faks. Kupio sam snagu u obliku ovisnosti o lekovima. Tako sam ga završio. Sve što je trebalo da odradim u Beogradu mogao sam samo u polusvesnom stanju da odrađujem. 'Prijatelji' su nestali... Plašim ih navodno, jer, smaram kao više tom pričom, 'bilo pa prošlo'... Bedačim ih. Čude se kako ne mogu da zaboravim sve to.”

I tada je odlučio da ode. Da ovde više ne može. Da je postalo ne samo besmisleno, već i bolno. Da će ga ostanak ovde dokrajčiti i uništiti. I spakovao je kofere. Otišao je u Nemačku.

“Odlučio sam da odem. Da ne čekam na pravdu jer je tamo nema, da ne čekam na razumevanje jer ga tamo nema. Da se ne nadam zdravlju jer ga tamo dočekati neću. Samo sam otišao. Mislio sam prvo da su me oterali, socijalnim egzilom u koji su me stavili, ali zapravo, sam sebe sam sabotirao da to malo niti koje su me vezale za Beograd puknu. Otišao sam. I ne želim da se vratim. Možda ovaj tekst nije dovoljno optimističan za magazin koji se zove 'Optimist', ali nisam mogao da fejkujem”.

Vojislava je sve što mu se izdešavalo toliko odvojilo ne samo od ljudi u Srbiji, već i generalno, da je u potpunosti izgubio osećaj pripadnosti.

“Uopšte nemam više osećaj šta da smatram domom ili korenima... To mi je bilo najteže pošto se nisam osećao kao da igde pripadam - svuda stranac, a najveći u domovini”, zaključuje za “Optimist” svoju potresnu priču Vojislav Mićić, mladić koji je morao da ode da bi mogao da preživi to što je gej.

60

www.optimist.rs

OPTIMIST Zdravlje

ice bez bora i staračkih pega san je velikog broja onih koji se nalaze u zlatnom periodu životne zrelosti. Koža kako stari postaje sve tanja i suvlja, gubeći elastičnost. Sunčeva svetlost i pušenje najviše doprinose oštećenju kože dajući fine i grube bore, sunčane pege i fleke. Početak i znaci starenja kože su individualni. Spoljašnji faktori udružuju se biološkim nasleđem tako da koža svakog čoveka stari na svoj način.

FOTO STARENJE: Starenje kože je kompleksan biološki proces, koji zahvata sve slojeve kože.

Spoljašnje, tzv. foto starenje je rezultat izlaganja kože spoljašnjim faktorima, prvenstveno UV zračenju. Foto starenje je izrazito na delovima kože, koji su izloženi dejstvu svetlosti, pre svega, na licu, vratu, dekolteu i na rukama i predstavlja dodatnu provokaciju prirodnom starenju.

Jedno je sigurno, proces starenja kože se ne može zaustaviti, ali postoje načini da se odloži i uspori. Savremena medicina je u cilju odlaganja starenja kože došla do mnogih značajnih rezultata.

Popunjavanje tkiva injekcijom u cilju podmlađivanja ili ispravljanja defekta kože se javlja još početkom XIX veka, kada je prvi put iskorišćeno sopstveno masno tkivo radi ispravljanja ulegnuća u koži lica. Kasnije su injekcije parafina postigle visoku popularnost.

Zatim se, početkom XX veka, koriste silikoni sa odličnim kozmetskim rezultatima.

Danas se koristi sve veći broj supstanci u dermatološkoj praksi, kao što je kolagen, hijaluronske kiseline ili sintetski proizvodi. U tehnologiji proizvodnje ovih supstanci cilj je da su one pouzdane i efikasne, da se njihovo korišćenje može ponavljati, da ne izazivaju alergijske ili onkogene efekte te da su dugotrajne i jeftine.

FEJS LIFTING: Tradicionalno podmlađivanje kože lica postiže se hirurškim operacijama zatezanja kože lica, tzv. fejs liftingom. Primenom botoksa i drugih supstanci za popunjavanje bora injekcijom izbegava se hirurška intervencija, koja je skupa i rizična, jer ponekad može da bude opasna po život ili da dovede do neprijatnih neželjenih efekata.

Primena ovih supstanci je jednostavna, efekat je brz i pacijent se ne izlaže visokim

Savremena medicina je našla neke od odgovora na pitanje “kako odložiti starenje”

troškovima, niti odustvovanju sa posla i iz soci- možete se obratiti lekarima našeg Doma zdravjalne sredine. Tretiranje injekcijama botoksa ili lja, koji će prema tipu vaše kože i promena na akvamida zadržava se prirodni karakterističan iz- koži predložiti i primeniti najadekvatniji tretgled lica pacijenta. Primenom ovih supstanci man. postiže se i lečenje i korekcija promena na koži BOTOKS: Botoks je po hemijskom sastavu supnastalih posle određenih bolesti i trauma. Naro- stanca, koju proizvode bakterije i daje efekte čito, ožiljaka od akni, opekotina, mehaničkih po- najduže do šest meseci. U medicini se botoks koristi i za lečenje grča očnih kapaka, zrikavosti, vreda i sl.

Tretman kože botoks i akvamid injek- krivošijosti, kod povećanog znojenja pazuha i cijom se može kombinovati. Kombinacija ova šaka i dr.

AKVAMID: Akvadva preparata daje mid je sintetski preizuzetno poboljšaparat u obliku gela nje u ublažavanju Proces starenja i ima trajno (dožifiziološkog procesa votno) dejstvo na starenja kože i mestu ubrizgavasprečavanja preranja. Ubrizgan u nog starenja pod kožu smešta se dejstvom negativtako da se potpuno nih faktora iz sposa okolljašnje sredine.

Služba dermatovenerologije Doma zdravlja Dr Ristić sjedinjuje nim tkivom te koži Ukoliko želite novu daje potpuno priblistavu i zaterodan izgled. gnutu kožu lica,

Može da se uspori

Vodič kroz gej Srbiju

61

LUKE BLACK Novo lice srpske muzičke scene o kome svi pričaju, 23-godišnji Luke Black, vraća se sa drugim singlom “Holding On To Love”. Nakon lansiranja debitantskog “D-generation”, mediji u zemlji su ga prepoznali kao zvezdu u usponu , dok se njegov debi-singl uspešno probijao na mnogim radio stanicama kako u Srbiji, tako i u regionu. Specifični zvuk, boja glasa i njegova priča bili su zanimljivi mnogim indie radio stanicama i muzičkim blogovima u Austriji, Francuskoj, Švajcarskoj, SAD i širom sveta. U oktobru ove godine Luke Black će se i predstaviti uživo austrijskoj publici na čuvenom “Waves Vienna” festivalu u Beču.

Luke Black nije “samo” izvođač; on je tekstopisac, producent, samouki multi-instrumentalista i povrh svega, pravi umetnik 21. veka.

Njegova umetnička priroda u kombinaciji sa njegovom uravnoteženom odlučnošću jasno stavljaju do znanja da je pred njim svetla budućnost. Jedinstveni pristup pop muzici i kulturi omogućio mu je da stekne verne i svakim danom sve brojnije domaće fanove, kao i da postepeno osvaja srca fanova širom sveta.

“Holding On To Love” je emotivna plesna numera prepuna bitova, fraza i snažnih akorda.

Neodoljivi vokal koji poseduje Luke Black dominira ovom moćnom kompozicijom, uz suptilni upliv sinta ’80-ih i progresivnih melodija. Metrički gledano, “Holding On To Love” je spora pesma, ali već na prvo slušanje vam je jasno da je u pitanju i veliki klupski hit.

Možda upravo ukrštanje žanrova, karakteristično za Luke Black-a, čini da se svi zaljube u njega na prvo slušanje.

“Holding On To Love”, dugo-očekivani drugi singl Luke Black-a, biće digitalno objavljen u Srbiji i širom sveta 29. maja i 1. juna u SAD. www.lukeblackmusic.com