Optimist 028 (februar 2016.)

K

OPTIMIST SKrozza na Skroz

Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011.

Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Urednik Lifestyle: Mladen Antonijević Priljeva Urednik UrbanLook: Srđan Šveljo Foto sa naslovne: Igor Madjinca Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Zoran Janković, M. Aranđelović, Milica S, Nenad Mihailović, Mladen Antonijević Priljeva Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/gejoptimist Štampa: Newpress Magazin možete čitati i na:

Podrška:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. God. 1, br. 1 (jun 2011)- . - [S. l.] : Regionalni info centar, 2011- (Smederevo : Newpress). - 21 cm Dvomesečno. - Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217-6756 = Optimist COBISS.SR-ID 186184972

4

www.optimist.rs

ada se posmatra iz perspektive Srbije, čini se da na planeti nema zatucanijeg, konzervativnijeg i homofobiji sklonijeg mesta. U tom kontekstu, skoro je nadrealna zamisao da ovde - makar u skorije vreme - budu usvojeni zakoni koji gej partnerima garantuju pravo na brak, usvajanje dece i sve ostalo što je garantovano "ostalim" građanima i građankama.

Stvari, međutim, nisu tako jednostavne. Čak i daleko liberalnije države, neopterećene tradicionalističkim i ultra-patrijarhalnim mentalitetom, imaju silne probleme kada se postavi pitanje porodičnih prava. Ako na sve to, još zaživi i praksa referendumskog izjašnjavanja o istopolnim brakovima, situacija će biti daleko teža.

PETINA Primer Slovenije i referenduma koji je tamo održan povodom prava na zasnivanje istopolnih brakova, vrlo slikovito ilustruje tu priču. Slovenci su u martu prošle godine najpre usvojili zakon o istopolnom braku, i to ubedljivom većinom, uz podršku levice i stranaka centra. Ali, ne lezi vraže!

Vrlo brzo, konzervativne grupe su uz podršku Katoličke crkve zatražile da se tim povodom organizuje referendum.

Neophodnih 40 hiljada potpisa prikupljeno je u rekordnom roku, a novousvojeni zakon - zbog raspisivanja referenduma - nije ni stupio na snagu. Parlament je najpre blokirao tada pokrenutu inicijativu, smatrajući da o temama koje spadaju u grupu osnovnih Ustavom zagarantovanih prava ne može da se odlučuje na referendumu. Međutim, tamošnji Ustavni sud nije bio tog mišljenja i odobrio je održavanje referenduma o poništavanju spornog zakona.

Konačno, 20. decembra 2015. više od 380 hiljada birača izjasnilo se protiv zakona: na referendum je izašlo svega 35 odsto ukupnog broja birača, ali su protivnici istopolnih brakova ipak pobedili, pošto je bilo neophodno da se protiv zakona izjasni bar petina ukupnog broja birača, odnosno 342 hiljade birača. Slično kao i u slučaju regularnih izbora u Srbiji, mali broj onih koji su izašli doneo je zapravo odluku o životu ostatka Slovenaca - s tim što bi ovde rezultat bio isti i da je izašao svaki registrovani birač.

SCENARIO S OČEKIVANIM KRAJEM Pitanje istopolnih brakova do sada je uglavnom postavljano u kontekstu zakona - različite lobističke grupe i LGBT organizacije aktivno se ili manje aktivno zalažu za uvođenje određenih odredbi, amandmana ili čak novih zakona koji bi istopolnim partnerima garantovali sva prava koja imaju supružnici u heteroseksualnim brakovima. Za sada, ovi brakovi dozvoljeni su ili će to uskoro biti u 23 zemlje, od toga 13 evropskih: u parlamentima svih ovih zemalja usvojeni su

zakoni koji ih čine legalnim i to je bilo to.

U toj hipotetičkoj priči, epilog je jasan.

Izuzetak od tog pravila je samo Irska, Imajući u vidu da u ovdašnjem parlamentu bar gde se dogodilo nešto slično slovenačkom sce- jedna stanka ima pedeset poslanika, kao i da nariju, samo s drugačijim epilogom. Parlament vladama obično upravlja volja samo jednog čou Dablinu najpre je u martu usvojio zakon o isto- veka - teško da će ovde, u dogledno vreme, bilo polnim brakovima, da bi u oktobru ipak bio or- koji zakon ovog tipa ugledati svetlo dana. ganizovan referendum o izmenama Ustava, koje bi garantovale pravo gej partnera da se venčaju. Na pitanje da li žele da se u Ustav doda član "Brak mogu sklopiti dve osobe u skladu sa zakonom, bez obzira na njihov pol", većina birača odgovorila je potvrdno.

Pošto se ova referendumska praksa vrlo brzo proširila, što je Slovence - u kontekstu LGBT ljudskih prava - vratilo sedam milja unazad, pitanje svih pitanja više nije kako će se usvojiti ovaj ili onaj zakon, već zašto uopšte referendum? Da li je u pitanju još jedan marifetluk konzervativnih snaga, koje su našle način da, pozivajući se na "volju naroda", realizuju svoje Referendum: Demokratija ili kršenje ljudskih prava? ideje? Ili je sve to samo ogoljeno kršenje ljudskih prava?

Po svemu sudeći, tačno je i jedno i drugo. Konzervativne snage zaista su našle način da ubuduće osujete svaki pomen zakona o legalizaciji istopolnih brakova, jer nijednom ustavpiše: Tamara SkrOzza nom sudu ni u jednoj državi (pa ni članici EU), niko ne može zabraniti da aminuje ovaj ili onaj referendum, ukoliko su - po njihovom mišljenju - ispunjeni uslovi Kad smo već kod realizacije, izuzetno za to. Ako se uslovi shvate samo u tehničkom je važno ko će, na koji način i zašto uopšte raspismislu, stvar je više nego jednostavna: potrebno sati referendum. "Predmet referenduma je odluje samo prikupiti određeni broj potpisa i gotovo. čivanje o promeni Ustava, zakona, drugih U nekim slučajevima, čak ni potpisi nisu neop- propisa ili o nekoj političkoj odluci, a predmet hodni. odlučivanja su uglavnom osetljiva pitanja, kao Hipotetički, recimo, moguće je da u što su pristup EU, abortus, istopolni brakovi, teSrbiji jednog lepog dana bude usvojen zakon o ritorijalna autonomija... Njegova primena je istopolnim brakovima. Međutim, isto je tako ograničena, jer on pruža mogućnost manipulamoguće da taj zakon - posle silnih problema koji cije biračkim telom, u zavisnosti od toga kako se bi ga sigurno snašli na putu do usvajanja, na formuliše pitanje, ko ga raspisuje i u kakvim drukraju završi kao tema opštenacionalnog glasa- štvenim okolnostima", ističe u razgovoru za Opnja. Prema Članu 10 drugog poglavlja Zakona o timist Ivana Stjelja, pravnica iz Praxisa. Ona u referendumu i narodnom izjašnjavanju Repu- tom smislu posebno ističe primer hrvatskog reblike Srbije, "akt o raspisivanju republičkog re- ferenduma, gde su se - upravo zbog načina na ferenduma donosi Narodna skupština na koji je postavljeno pitanje - ljudi izjašnjavali propredlog najmanje pedeset narodnih poslanika, tiv istopolnih brakova, iako to možda ne bi bio Vlade ili najmanje 100.000 birača". slučaj da je pitanje bilo drugačije postavljeno.

U ime naroda

Vodič kroz gej Srbiju

5

>>

OPTIMIST Skrozza na Skroz

OSNOVNA ĆELIJA DRUŠTVA Sve ove političko-ideološke manipulacije ne bi mogle da budu moguće ukoliko bi se drugačije tumačila ljudska prava, odnosno odredbe Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija. U Članu 16 tog dokumenta navodi se: 1. Punoletni muškarci i žene, bez ikakvih ograničenja u pogledu rase, državljanstva ili veroispovesti, imaju pravo da sklope brak i da zasnuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda.

2. Brak se može sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stupaju u brak.

3. Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i društva.

Kako se tu eksplicitno ne pominju ni istopolne, ali ni heteroseksualne zajednice, tumačenja su se do sada kretala od onog koje kaže da je ovom Deklaracijom garantovano pravo braka svima, bez obzira na seksualnu orijentaciju, do onih koji tvrde da je ovde reč samo i isključivo o heteroseksualnom braku.

Jedna od retkih organizacija koja se bavi ovom temom jeste Amnesty International, koja na svom sajtu navodi da je član 16 u okviru UN duže od decenije interpretiran kao član kojim se zabranjuje diskriminacija bazirana na rodu ili seksualnoj orijentaciji: "Nediskriminacija

6

www.optimist.rs

na osnovu seksualne orijentacija tako je postala međunarodno priznata i mnoge države su svoje zakone uskladile s njim u mnogim oblastima, uključujući i pravo na partnersku zajednicu".

Prevazilazeći temu porodičnih zakona, ova organizacija decidno tvrdi da je stupanje u istopolni brak ljudsko pravo: "Građanski brak između osoba istog pola jeste pitanje osnovnih ljudskih prava. Amnesty International smatra da uskraćivanje ovog prava, sprečava ljude u ostvarivanju i drugih njihovih prava kao što je pravo na dom i socijalnu sigurnost. Ono takođe stigmatizuje istopolne parove tako i toliko, da to može dovesti do porasta diskriminacije i kršenja drugih ljudskih prava, a sve na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Protivimo se diskriminaciji u zakonima o građanskom braku, baziranoj na seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu, i pozivamo države da prepoznaju pravo porodica "po izboru". Države ne bi trebalo da diskriminišu manjinske grupe".

Ako istopolne bračne zajednice posmatramo isključivo kao deo korpusa ljudskih prava, referendumi su ne samo nepotrebni, već i nelegitimni: u suprotnom, ljudi bi se na biralištima izjašnjavali ima li ova ili ona nacija pravo na zdravstvenu zaštitu ili školovanje, i sl.

S druge strane, referendum jeste tekovina demokratskih društava i - imajući u vidu činjenicu da Član 16 ipak ima različita tumačenja

BRAKOVI, SEKS I EUTANAZIJA U Hrvatskoj su se 2013. građani i građanke izjašnjavali žele li da se u Ustav prenese definicija iz Obiteljskog zakona, u kojem se navodi da je brak zajednica muškarca i žene. Pitanje je tada bilo: "Jeste li za to da se u Ustav Republike Hrvatske unese odredba po kojoj je brak životna zajednica žene i muškarca?". Pošto je većina birača potvrdno odgovorila, bilo je to "isključivanje" mogućnosti da istopolni brakovi postanu Ustavom zagarantovano pravo.

Još bizarniji bio je primer prošlogodišnjeg slovačkog referenduma. Za razliku od slovenačkog i irskog, ovaj je raspisan bez ikakvog konkretnog razloga: nije bilo ni zakona o istopolnim brakovima, ni bilo kakve najave tog tipa. Ipak, konzervativne grupacije dobro su se organizovale i prikupile čak 400 hiljada potpisa neophodnih za referendum čija su pitanja pokrivala vrlo širok opseg tema.

Postavljena su pitanja: - Slažete li se da samo veza između muškarca i žene može da se nazove brakom?

- Slažete li se da istopolni parovi ili grupacije ne bi trebalo da dobiju pravo da usvajaju i vaspitavaju decu?

- Slažete li se da škole ne smeju da zahtevaju od dece da prisustvuju na časovima na kojima se govori o seksualnom vaspitanju ili eutanaziji, ukoliko se s tim ne slažu roditelji?

Referendum nije uspeo, zato što je - umesto neophodnih 50 odsto - na birališta izašlo svega 20 odsto birača.

- teško ga je jednostavno "otpisati". Ako ništa drugo, vrlo je verovatno da bi oni koji se zalažu za referendume konstatovali kako im je uskraćeno pravo glasa, što je opet njihovo ljudsko pravo.

"Jeste problematično da o pravima manjine odlučuje većina, odnosno da se na referendumu odlučuje o tome da li će manjina dobiti određena prava ili ne, jer svrha ljudskih prava i jeste da zaštiti manjinu od ugnjetavanja od strane većine. Ipak referendum predstavlja osnovni oblik neposredne demokratije i daje potpuni legitimitet donetoj odluci. Brak je pretrpeo dosta transformacija, ali ipak u velikom broju zemalja još uvek je prihvaćeno stanovište

da pravo na brak nije rodno neutralno, za razliku od svih ostalih prava, tako da su uslovi za ostvarivanje ovog prava i dalje rodno determinisani", kaže Ivana Stjelja.

Ako ništa drugo, sve ovo obećava sigurnu budućnost LGBT grupama i organizacijama. Sve češće raspisivanje referenduma dovodi ih, naime, pred sasvim novu formu jedne stare borbe: one u kojoj će biti neophodno ne samo da pokažu i dokažu kako brak spada u osnovna ljudska prava, već i da kao takvo, ne sme i ne može da bude predmet referendumskog izjašnjavanja. Sve to, naravno, pod pretpostavkom da se uopšte zalažu za pravo na istopolne brakove.

Vodič kroz gej Srbiju

7

U

OPTIMIST Seks aktivizam

tvrdili smo da seks nema veze sa ljubavlju, međutim, to ne znači da je seks samo seks – on je uvek i politički čin. U ovom tekstu bavićemo se LGB zajednicom u Srbiji koja ovo moćno političko oružje uglavnom koristi za samoubistvo.

IGRE PONOSA U svakom sistemu opresije postoje oni koji su tlačeni i oni koji su privilegovani. U heteronormativnom društvu, LGBT osobe su te koje su potlačene u odnosu na strejtaše. Međutim, nisu sve LGBT osobe potlačene podjednako.

Naše pozicije u društvu i količina opresije koju trpimo ne zavisi samo od naše seksualne orijentacije, već i od rodnog izražavanja, klase, obrazovanja... Iako su svi gejevi na osnovu seksualne orijentacije u nepovoljnijoj poziciji od strejt muškaraca, fem gejevi prolaze kroz više maltretiranja na ulici, u školi, porodici… u odnosu na gejeve čije je rodno izražavanje u skladu sa rodnim normama.

Sa željom da pojasnimo i popularizujemo ideju o različitim nivoima privilegovanosti u LGB zajednici, napravili smo 6 distrikata. Za razliku od Igara gladi gde ima 12 distrikata koji su rangirani po ekonomskoj moći, naši distrikti se odnose na moć koja proizlazi samo na osnovu tri varijable: autohomofobija – nehomofobija, closet – out, cis – necis. Ovim isključujemo neke od faktora koji su presudni za određivanje naše (ne)privilegovanosti, pre svega mislimo na klasu. Međutim, može se reći da je ekonomska moć neretko u korelaciji sa privilegijama zasnovanim na naše tri varijable. Količina ekonomske moći kojom raspolažemo, kao i naš pol, nesumnjivo utiče na naše pozicije u društvu. Radi jednostavnosti ove šeme pretpostavili smo da su pripadnici svih distrikata iste klase i da ne postoje razlike između lezbejki i gejeva u pogledu moći (isključujemo pol kao faktor). Ovim želimo da istaknemo nejednakosti u LGB zajednici koje proizlaze iz našeg odnosa prema sopstvenom rodu i seksualnosti.

Distrikt 1: Stanovnici ovog distrikta su autohomofobični, neautovani, cis gejevi/bi/lezbejke.

8

www.optimist.rs

Ne treba da vas začudi ako ne poznajete stanovnike Distrikta 1 – to samo znači da su uspešni u svojoj nameri da se sakriju. Jedini način da dođete u kontakt sa njima je da odgovorite na njihov gejromeo poziv na “muško druženje”, naravno fem stop. Ako podelimo teret homofobije koju LGB zajednica podnosi, Distrikt 1 trpi tačno 0 grama, jer ni na koji način, osim u hotelskim sobama, ne pokazuju da su možda jedni od nas.

Distrikt 2: Neautovani, cis, nehomofobični i distrikt sa verovatno najbrojnijim stanovništvom.

Ovi gejevi neće napisati “fem stop” na gejromeu, ali neće ni pokazati svoje lice. Ono što ih u javnoj sferi razlikuje od Distrikta 1 je to što će mudro ćutati kad se na slavi pomene Prajd ili će, ako ih neko baš pita, promrmljati da nemaju ništa protiv.

Distrikt 3: Autovanim, cis, nehomofobičnim gejevima/bi/lezbejkama nema šta da se zameri, u slučaju da ne pokušavaju da imigriraju u Distrikt 2. Fem lezbejski par koji prihvata pića od strejt muškaraca koji ih posmatraju, kao i femice koje odgovaraju na udvaranja muškaraca iako su sa svojim devojkama iz Distrikta 4, se zapravo zajedno dave plivajući do Distrikta 2. U prvom slučaju ovaj par perpetuira mušku strejt fantaziju da lezbejski odnos nije samodovoljan i da lezbejska seksualnost služi samo kao predigra za

heteroseksualni odnos. Na ovaj način fem lezbejke se ponižavaju tako što pristaju na negaciju i instrumentalizaciju sopstvene seksualnosti.

Drugi slučaj je čak ozbiljniji budući da ove femice, pored prihvatanja negacije sopstvene seksualnosti, dozvoljavaju da strejt muškarci nipodaštavaju njihove buč devojke i prave se da one ne postoje ili bar da ih je vrlo lako oterati.

PUT OD kreveta DO OTPORA NEPRIJATELJU

sti, već s vremena na vreme moraju da kažu nešto loše o njoj s nadom da će smanjiti frekventnost homofobičnih napada kojima su svakodnevno izloženi. Iako su stanovnici Distrikata 1 i 6 autohomofobični, za ljude iz Distrikta 1 ova autohomofobija služi da u potpunosti očuva privilegije, dok su necis ljudi iz Distrikta 6 primorani na nju kako bi preživeli.

SPAVANJE S NEPRIJATELJIMA Upravo zato što su naše simpatije pretežno usmerene ka Distriktima 4 i 3 moramo da ukažemo na grešku koju ovi ljudi neretko prave. Imajući seks sa gejevima/bi/lezbejkama iz Distrikata 1 i 2, oni im omogućavaju da neometano čuvaju svoje privilegije kroz autohomofobiju i neautovanje. Distrikti 1 i 2 poput parazita ubiraju sve benefite koje Distrikti 3 i 4 donose svojom borbom, dok sami ni na tren ne rizikuju svoje društvene pozicije. Kao da to nije dovoljno, oni dodatno zloupotrebljavaju autovane gejeve/bi/lezbejke tako što neometano uživaju u seksu sa njima (o emotivnom i kućnom radu da ne govorimo). Dokle god se nad najprivilegovanijim distriktima ne izvrši direktan pritisak, između ostalog i seks sankcijama, oni neće biti motivisani da podnesu deo tereta homofobije. Seks sankcije su oblik mikro otpora kojima se odbija seks sa ljudima koji ne čine ništa kako bi se smanjila opresija nad njihovim seksualnim/emotivnim partnerima iz drugih distrikata. U prevodu, ako osoba s kojom treba da imate seks nema selfi sa prajda (a nije levičar/ka koja se protivi prajdu kao manifestaciji neoliberalizma i politike identiteta) – ne jebite se sa njom.

Mada mnogi gejevi/bi/lezbejke misle da mogu da šaputanjem na jastuku prevedu svoje partnere u Distrikt 3, ova strategija uglavnom je krajnje neefikasna. Kao što crnci nisu molbama naterali belce da se odreknu svojih privilegija, tako ni vi noćima u satenu i mlekom od kokosa nećete postići pravedniju raspodelu tereta homofobije. Naprotiv, njima perpetuirate komfornu poziciju privilegovanih distrikata koji, budući da im ništa nije uskraćeno, ne pronalaze motiv da se promene. Ukoliko toliko držimo do svog integriteta da osuđujemo naše strejt prijatelje koji imaju seks sa homofobima, zašto bi išta manje očekivali od nas samih?

Seks sankcije pišU: Asja Lazarević i Miloš Kovačević

Distrikt 4: Autovani, nehomofobični, necis, i kao takvi bez mogućnosti za kolaboraciju sa homofobičnim strejt (ne)ljudima. Ljudi iz ovog distrikta izgledaju poput stanovnika Kapitola iz Igara gladi, međutim u našem svetu to nažalost ne ide u paketu sa privilegijama. Ovi heroji i heroine LGB zajednice svakog dana zbog svoje nehomofobije, aut i rodnog izražavanja, podnose najveći deo tereta heteronormativnosti i na taj način se bore za bolju budućnost svih distrikata.

Specijalna uloga Distrikta 4 proizlazi iz toga što ne postoji mogućnost da se prebegne u privilegovaniji distrikt. Pored toga što ih njihova subverzivna tela autuju svakom prolazniku na ulici i time ih odvajaju od Distrikta 3, ove lez/bi bučice i fem bi/gejevi su u vezi svoje seksualnosti glasni i na svoja tela ponosni.

Distrikt 5: Neautovani, nehomofobični, necis.

Tragedija ovog distrikta je što se njegovi stanovnici nalaze u staklenom ormanu. Svi pretpostavljaju da su oni gej/bi/lez, trpe homofobiju gotovo u jednakoj meri kao stanovnici Distrikta 4, ali ono što njihov položaj čini nepovoljnijim je što im okolnosti ne dozvoljavaju potvrđivanje sopstvene seksualnosti.

Distrikt 6: Neautovani, autohomofobični, necis.

U još nezavidljivijim okolnostima od Distrikta 5 nalaze se ljudi iz našeg poslednjeg distrikta, koji ne samo što moraju da ćute o svojoj seksualno-

Vodič kroz gej Srbiju

9

K OPTIMIST Intervju

ada kažete Helena Vuković mnogi neće znati ko je u pitanju, ali ako kažete major Helena onda već svi znaju.

Helena, sad više trans* aktivistkinja no major obeležila je 2015. godinu. Portal GayEcho proglasio ju je za gej ikonu godine, a u obrazloženju kaže: „Najviše napora na poboljšanju položaja trans populacije svakako je dala Helena Vuković, trans aktivistkinja i jedna od organizatorki prvog trans festivala ‘Transfrontal’ održanog u maju i prvog ’Ponosa trans osoba’ koji je organizovan 20. septembra u Beogradu prošle godine. Takođe, GayEcho ima potrebu da ispravi nepravdu kada je gospođa Vuković ostala bez nagrade ’Duga’ koja je uprkos većine glasova žirija dodeljena ministarki bez portfelja zaduženoj za evropske integracije Jadranki Joksimović.“ A Optimist je imao potrebu da porazgovara sa Helenom i predstavu gospođu Vuković svojim čitaocima. Šta je tebi obeležilo prošlu godinu?

Početkom 2015. godine UG „Egal“ je podneo pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog diskriminacione naredbe o mom penzionisanju, sve je nekako krenulo ubrzano da se odvija i moj život se okrenuo za 180 stepeni. Punjene su novinske stranice, senzacija na pomolu… sve to je nekako bilo novo za mene. Uspeli smo u tome da saopštenjima ubijemo senzacionalizam i da celu situaciju iskontrolišemo. Poverenica je donela mišljenje da je Ministarstvo odbrane izdalo diskriminatornu naredbu. Sad kad napravim retrospektivu cele 2015. godine, za mene lično bila je u svakom smislu tranziciona, što zbog procesa prilagođavanja pola rodnom identitetu, što zbog novog poglavlja u mom životu, aktivizmu.

Aktivizam?

Kada je pokrenuta cela priča oko pritužbe poverenici, moram iskreno da priznam da nisam imala pravo viđenje situacije, problema sa kojima se trans* zajednica svakodnevno susreće, dok nisam stekla sopstvena iskustva. Aktivizam se sam po sebi, ne mogu da kažem nametnuo, ali taj aktivizam se

nekako kod svake osobe koja je u tranziciji ili uradi coming out pojavi sam od sebe. Kako je odmicala 2015. godina mit o majoru Heleni se polako utišavao i na scenu je izašla aktivistkinja Helena koja se otvoreno i iz prvog lica bori za prava trans* osoba.

Da li 2015. godinu možemo smatrati trans godinom? Šta je sve urađeno?

Godina u kojoj je trans* zajednica napokon dobila svoje mesto u javnosti. Pamtiću je po nekoliko lepih događaja. Po Transfrontallu, prvom festival trans* kulture, aktivizma, politike i zdravlja, koji se održao 9. i 10. maja, zatim po Ponosu trans* osoba koji se održao 20. septembra kada i Parada ponosa. Pokrenula se trans* zajednica, veliki broj trans* osoba je uradio coming out, izrazio želju da se aktivira u aktivizmu, sigurna sam da od te mlađe generacije možemo očekivati mnogo u narednim godinama.

Trans teme su dobile veliku medijsku pažnju i vidljivost, uostalom kao i ti. Da li se osećaš sigurno u javnosti?

Osećam se sigurnije, jedna sam od retkih aktivista/kinja koja slobodno šeta gradom i vozi se gradskim prevozom, a ne taksijem. Ne krijem se u četiri zida i živim tako 24 sata, sedam dana u nedelji. Uspeli smo u tome da se problem trans* osoba priđe studiozno i da se pošalje veoma bitna poruka široj javnosti - tu smo, postojimo i ako smo različiti imamo ista prava.

Koliko ti se život promenio od intervjua u Newsweeku?

Newsweek je moje prvo pojavljivanje, gde sam dobila medijski prostor da svoju životnu priču (coming out, penzionisanje , porodica) ispričam i gde sam se prvi put predstavila u svom pravom

Od majora do trans* aktivistkinje

Helena Vuković

10

www.optimist.rs

Razgovarao: Predrag Azdejković

identitetu - kao žena. Taj intervju je bio prekretnica u razmišljanju mnogih ljudi prema trans* osobama, jedna ljudska priča koja odudara od klišea i senzacije.

Gde je trenutno tvoj slučaj vezan za Ministarstvo odbrane?

Prijava je sad na Ustavnom sudu, u redovnom sudskom postupku i doćiće nekada na red.

Koji su planovi za 2016. godinu?

UG „Egal“ je u svom trogodišnjem planu napravio neke godišnje ciljeve koji se polako ostvaruju. Napravljeni su veoma važni kontakti sa državnim institucijama š mi državu vidimo kao partnera u realizaciji veoma velikih stvari. Svakako je prvi cilj u 2016. godini otvaranje prvog Drop in centra za trans* osobe .T u je Transfrontall u maju mesecu, zakazan je Srbija Prajd za 26. jun, već tradicionalno obeležavanje Dana sećanja na žrtve transfobije, naravno stalni kontakti sa trans* i LGB zajednicom. Šta ćemo sa sukobima na srpskoj LGBT sceni?

Ne mislim da su to sukobi, nego pre da su egzistencijalni strahovi. Činjenica je da se smanjuje priliv novca u civilni sektor, da je dugogodišnja `pasivnost` u radu sa samom zajednicom dovela do osnaživanja pojedinaca i pojedinki koji su se samoorganizovali (primer imamo kod trans* zajednice). To je dovelo do disproporcije u odnosu snaga na aktivističkoj sceni. Mlade snage koje dolaze su rasterećene od dugogodišnjih loših odnosa, obrazovane su i što je najvažnije autovane. Stari pristup u se` na se` i poda se` će dosadašnji aktivizam ostaviti u prošlosti.

Prošla godina je bila i godina KejtlinDžener. Kako ti komentarišeš njen slučaj, njenu medijsku vidljivost i izjave?

Ne bih komentarisala temu o kojoj se zna samo koliko se iz medija može videti. Hvala joj na vidljivosti koju je trans* zajednica dobila na svetskom nivou. Mišljenja sam da se nije najbolje snašla u par izjava, ali verujem da će se u budućnosti senzibilisati i biti prava predstavnica trans* zajednice, jer poznate ličnosti koje imaju toliki medijski prostor su uvek potrebne.

Koja je tvoja poruka srpskoj trans* zajednici?

Ako smo išta naučili u 2015. godini, to je da ne treba čekati da neko drugi nešto uradi za nas sem nas samih. Stara poslovica kaže `tuđa ruka svrab ne češe` i to je u neku ruku nas potaklo da se samoorganizujemo. Toliko novih, mladih trans* momaka i devojaka se autovalo u 2015. godini, javilo se nama i spremno je da rame uz rame krene u rešavanje izazova koji su pred nama. Tu se vidi snaga mladosti i budućnosti trans* zajednice u Srbiji koja je spremna da dalje krči put ka ravnopravnosti trans* zajednice sa ostalim segmentima društva. Krajnji cilj i jeste bezbedna inkluzija trans* osoba u društvo. Drage i dragi dođite 26. juna na Prajd Srbija!

Vodič kroz gej Srbiju

11

A

OPTIMIST Dekonstrukcija

ko smo iskreni sami sa sobom, mi već duže vreme znamo da muževnost ubija muškarce, na mnoštvo načina. Dok društvene norme ženstvenosti nalažu da žena treba biti mršava, lepa, predusretljiva i nedostižni balans device i kurve, društvene norme muževnosti nalažu da muškarci iznova i iznova dokazuju činjenicu da su zapravo, muškarci.

Obe ideje su otrovne i potencijalno destruktivne, ali strateški govoreći, broj zavisnih i obolelih muškaraca i njihov uporedo kraći životni vek dokazuje da je muževnost delotvorniji (efikasniji) ubica, brže završava posao i to u većim brojevima. Muževnost ubija uz pomoć specifičnih manifestacija kao što su alkoholizam, preteran rad i nasilje. Čak i ako ne ubija bukvalno, prouzrokuje vrstu duhovne smrti, traumatizuje mnoge muškarce, postaju disocirani i često deprimirani. Faktori koji povećavaju ove probleme su rasa, društveni stalež, seksualnost i ostali, ali hajde da se ovde pre svega fokusiramo na socijalizaciju u ranom detinjstvu i adolescenciji. Da citiram pesnikinju Elizabeth Barrett Browning, „nije smrt ta koja ubija ljude“. I za mnoge muškarce, proces počinje i pre zrelog doba.

Emotivno štetna „maskulinizacija“ dečaka počinje i pre dečaštva, čak u ranom detinjstvu. Psiholog Terry Real u svojoj knjizi „Ne želim da govorim o tome: Prevazilaženje tajnog nasleđa muške depresije“ iz 1998. godine opisuje brojne studije koje kažu da roditelji često projektuju neku vrstu urođene „muževnosti“ - i na taj način smanjuju potrebu za udobnošću, zaštitom i naklonošću za muške bebe. Ovo, uprkos činjenici da su rodna ponašanja odsutna kod beba; muške bebe se zapravo ponašaju na način koji naše društvo definiše kao „ženstven“. Kako Real objašnjava: „Dečaci i devojčice počinju život podjednako emotivni, izražajni i zavisni, podjednako željni fizičke naklonosti. U najmlađem uzrastu, i dečaci i devojčice su kao stereotipna devojčica. Ako postoje bilo kakve razlike, dečaci su, u stvari nešto izražajniji i osetljiviji od devojčica. Oni češće (lakše) plaču, lakše su frustrirani,

12

www.optimist.rs

više su uznemireni kada staratelj napusti sobu.“ Ipak, i majke i očevi misle da postoje svojstvene (urođene) rodne razlike između dečaka i devojčica. Čak i kada su istraživači proveravali bebinu „težinu, dužinu, budnost i snagu“, roditelji su pretežno prijavili da je ženska beba delikatnija i „mekša“ od dečaka. Oni zamišljaju da beba dečak bude veća i generalno „jača“.

Kada su grupi od 240 odraslih pokazali video iste bebe koja plače i dali različite informacije o polu, rekli su da je ženska beba „uplašena“ dok je muška beba opisana kao „ljuta“.

Na prvi pogled (intuitivno) ove razlike u opažanju stvaraju korelativne razlike u vrsti roditeljskog zbrinjavanja koje novorođenčad dobija. Po rečima samih istraživača „bilo bi razumno pretpostaviti da dete za koje se smatra da se plaši više grli i mazi nego ono dete za koje se smatra da je ljuto. Ta teorija je poduprta drugim studijama koja dosledno nalazi da „od trenutka rođenja sa dečacima se manje priča nego sa devojčicama, njih manje teše i neguju.“ Grubo rečeno, od početka počinjemo da emotivno uskraćujemo dečake, u najugroženijem periodu njihovog života.

To je obrazac po kome se nastavlja tokom detinjstva i adolescencije. Studija koja je našla da su i majke i očevi ohrabrivali „dostignuća i takmičenje kod svojih sinova“, učili su ih da „kontrolišu svoje emocije“ - drugi način da se

kaže da je dečacima prećutno naloženo da igno- ne znači da oni imaju manje emocija. Ali oni već rišu ili umanje svoje emotivne potrebe i želje. Sli- uče da nije dobra ideja da ih izraze,“ kaže Real. čno tome, roditelji oba pola češće kažnjavaju Dečaci, po konvencionalnoj mudrosti, postaju svoje sinove, verovatno pod pretpostavkom da muškarci ne samo dostizanjem određene starodečaci to „mogu da izdrže“. Beverly I. Fagot, istra- sti, nego lomljenjem socijalizacije koja je upravo živač i autor studije „Uticaj pola deteta na reak- opisana. Ali Real ističe šta bi trebalo biti očigleciju roditelja“, je utvrdio da su roditelji dali dno kod dečaka: Oni ne treba da se pretvore u pozitivno pojačanje deci koja se ponašaju u muškarca. Oni jesu muškarci. Momci ne moraju skladu sa svojim polom, a negativno kada se ne da razviju svoju muževnost. ponašaju u skladu. Roditelji koji su tvrdili da Nemoguće je da se umanji istovreprihvataju polnu jednakost su ipak pozitivnije meni uticaj istovremenih slika i poruka muškosti reagovali kada su se dečaci igrali sa kockama, a koje su ugrađene u našim medijima. TV emisije negativno kada su se devojčice počele baviti i filmovi informišu decu, a i sve nas, ne toliko o sportskim aktivnostima. Tokom nezavisne igre tome ko su muškarci (i žene), nego kakvi treba bez roditeljskog da budu. Dok venadgledanja i bez ćina studija o rodroditeljskog ohranim opisima dolazi Koreni muškaraca i traume brivanja dečaka, od feministkinja devojčice su imale dekonstruišući bebolje rezultate. Po skrajne štetne repravilu, ovi roditelji prezentacije žena, nisu bili svesni akpostoji daleko tivne uloge koju su manje istraživanja imali u socijalizovakorektno o tome nju svoje dece u kako mediji opisuju skladu sa rodnim konstrukciju muženormama. Fagot vnosti. Ali svakako, napominje da su svi mi prepoznajpiše: Kali Holloway svi izjavili da su treemo osobine koje tirali sinove i ćerke se cene među muisto, bez obzira na škarcima u filmopol, tvrdnja koja drastično protivureči nalazima vima, televiziji, igricama, stripovima: snaga, studije. hrabrost, nezavisnost, sposobnost da obezbede Neosporno, ovakve vrste lekcija pre- i zaštite. nose duboko štetne poruke i dečacima i devojDok je opis muškaraca postao kompličicama, i imaju doživotne i vidljive posledice. Ali kovaniji, sa puno nijansi i humaniji tokom vredok, kako Terry Real kaže, „devojčicama je doz- mena, pojedina „muška svojstva“ su vrednija u voljeno da održavaju emotivnu izražajnost i ne- odnosu na ostale. Kako Amanda J. Lotz piše u guju vezu“, dečacima je rečeno ne samo da svojoj knjizi iz 2014. godine, „Kablovski momak: treba da potisnu svoje emocije, ali i da njihova Televizija i muževnost u 21. veku“, iako je prikaz muževnost suštinski zavisi od toga da li to čine. muškaraca u medijima postao raznovrsniji, „raUprkos nelogičnoj premisi, naše društvo je u dnja značajno idealizuje određene muške likove potpunosti poverovalo u ideju da je odnos iz- koji su heroji i vredni divljenja dok omalovažava među muškosti i muževnosti nekako sporedna sve ostale. Dakle, iako su serije prikazale niz mui nesigurna, i prihvatili su mit da „dečaci se mo- škaraca oni su klasifikovani na „poželjne“ ili „najraju pretvoriti u muškarce... da dečaci, za razliku bolje“ muževnosti kroz atribute koji su dosledno od devojčica, moraju dostići svoju muževnost“. idealizovani. Važno je napomenuti da studija Dečaci internaliziraju ovaj koncept Nacionalne koalicije o nasilju na televiziji pokaveoma rano, kaže Real, i ukazaje na to da istra- zuje da je u proseku 18-godišnji Amerikanac bio živanje sugeriše da muškarci počnu da kriju svedok 26 hiljada ubistava na televiziji „gotovo svoja osećanja između treće i pete godine. „To svi počinjeni od strane muškaraca“. Uparite te

Muževnost ubija muškarce

Vodič kroz gej Srbiju

13

>>

OPTIMIST dekonstrukcija brojeve sa nasiljem u filmovima i drugim medi- denciju da eksternalizuju stres“. Nacionalna alijima, i tada su ti brojevi astronomski. jansa za mentalne bolesti navodi da žene imaju Rezultat svega ovoga, rano poricanje dvostruko veće šanse nego muškarci da budu dečakovih osećanja i naše kolektivno insistiranje depresivne. Ali Real veruje da to muško ispoljada slede ovaj ideal muževnosti, je da su mu- vanje prvenstveno služi da zamaskira njihovu škarci odsečeni od svojih osećanja i emocija, nji- depresiju, koja se uglavnom ne prepoznaje i ne hovog najdubljeg i najugroženijeg ja. Sve to dijagnozira. ostavlja muškarce Primeri ovih desu emotivnom ratruktivnih ponašasulu, u strahu da nja idu u rasponu pokažu slabost i od socijalno prihvačesto nisu u stanju ćenih kao što je preda u potpunosti teran rad, do pristupe svojim krivično kažnjavaosećanjima i da se nih, kao što su nanose s njima. rkomanija i nasilje.

U svojoj Muškarci imaju Joe Ehrmann, trener i bivši NFL igrač knjizi „Zašto mudvostruko veće škarci ne mogu da šanse od žena da osećaju“ Arvin Allen kaže da „ove poruke pod- pate od poremećaja besa. Prema podacima stiču dečake da budu konkurentni, da se fokusi- Centra za kontrolu bolesti, muškarci češće piju raju na uspeh, oslanjaju na svoj intelekt, da nego žene, što dovodi do veće stope smrtnosti izdrže fizičku bol i potiskuju ranjive emocije. i hospitalizacije zbog preteranog korišćenja alKada dečaci krše ta pravila, nije neuobičajeno kohola. Kod dečaka su veće šanse da će koristiti da ih zadirkuju, posramljuju ili ismejavaju“. Kliše drogu od 12. godine, što dovodi do veće veroda muškarci nisu u kontaktu sa svojim emoci- vatnoće narkomanije kod muškaraca nego kod jama ne kaže ništa o svojstvima muževnosti. žena kasnije u životu. Amerikanci imaju veće Umesto toga identifikuje ishode ponašanja koja se rigorozno uče, često od strane dobronamernih roditelja i društva u celini.

Ta trauma se sama čini jasnom u načinima u kojima muškarci pokušavaju da potisnu osećanja emotivne potrebe i ranjivosti. Dok žene imaju tendenciju da potiskuju bol, muškarci ga ispoljavaju, protiv sebe i drugih.

Kako Real kaže, „žene krive same sebe, osećaju se loše, znaju da se osećaju loše, žele da se reše toga, dok muškarci imaju ten-

Dve najštetnije reči koje muškarac čuje kada je dečak, je kada mu kažu „budi muško“!

14

www.optimist.rs

šanse da počine ubistvo (muškarci čine 90,5 % ubica) i budu ubijeni (čine 76,8% svih žrtava).

Prema studijama: „Muškarci sebi oduzimaju život skoro četiri puta više nego žene i čine oko 80% svih samoubistava. (Interesantno je da su procenjeni pokušaji samoubistava među ženama do tri puta veći nego kod muškaraca) Muškarci takođe čine više od 93% zatvorenika. Štetni efekat gore pomenutog emocionalnog zatvaranja ima ulogu u razlici u životnom veku žena i muškaraca. Kako Terry Real objašnjava: „Spremnost muškarca da umanji slabost i bol je toliko velika da je imenovana kao faktor u njihovom krećem životnom veku. Deset godina razlike u životnom veku muškaraca i žena ispostavlja se da nema mnogo veze sa genima. Muškarci ranije umiru jer se ne brinu o sebi. Muškarci duže čekaju da prihvate da su bolesni, potrebno im je duže vremena da zatraže pomoć, a kada dobiju terapiju nisu usklađeni sa njom kao žene.“ Muževnost se teško postiže i nemoguće je održati, to je činjenica koju Real beleži kao evidentnu u frazi „fragilan muški ego“. Zato što samopouzdanje muškarca počiva na staklenim nogama, pokušaj da se sačuva može biti dugotrajan. Izbegavanje sramote koja ostaje kada je on oguljen može dovesti muškarce u

opasnost. Ovo nije da bi se ljudi oslobodili odgovornosti za svoje postupke, već da bi se razumeo koren i njihov uzrok.

James Gilligan, bivši direktor Centra za proučavanje nasilja na Medicinskoj školi na Harvardu, napisao je brojne knjige na temu muškog nasilja i njegovog izvora. U intervjuu iz 2013. godine za MenAlive, blogu o zdravlju muškaraca, Gilligan je govorio o svojim nalazima: „Tek treba da vidim ozbiljan čin nasilja koji nije izazvan iskustvom osećanja posramljenosti, ponižavanja, nepoštovanja i ismejavanja, i da ne predstavlja pokušaj da se spreči ili poništi taj 'gubitak imidža' - bez obzira na to koliko teška bila kazna, čak iako podrazumeva smrt“.

Prečesto, ljudi koji pate to rade sami, verujući da će otkrivanjem svog bola ugroziti svoju muževnost. „Kao društvo, imamo više poštovanja za potiskivanje ranjivosti“, piše Terry Real, „imamo one koji negiraju svoje poteškoće, a takođe imamo i one koji dopuštaju da njihovo stanje utiče na njih. Ipak, cena, i ljudska i novčana, nepriznavanja traume muškaraca je daleko veća od priznavanja tih rana, ili izbegavanja njihovog stvaranja na prvom mestu. Veoma je važno da počnemo da ozbiljnije uzimamo u obzir šta radimo malim dečacima, kako to radimo i visoka cena koja se zahteva od muževnosti, koja pretvara emotivno cele dečake u emotivno iscrpljene muškarce.

Kada je muževnost definisana odsustvom, kada počiva na apsurdnoj ideji da je jedini način da se postane muškarac da se ne prihvati važan deo sebe, konsekvence su opasne i razarajuće. Rezultirajuće distanciranje ostavlja muškarce još više osetljivim, ugroženim i potrebna im je podrška da bi ublažili bol kreiran od strane naših predstava muževnosti. Kako Terry Real piše: „Internalizacija bola deprimirane žene je slabi i onemogućava njenu sposobnost direktne komunikacije. Deprimiran muškarac ima tendenciju da istisne bol… to može po njega biti psihički opasno“.

Postavili smo nepravedan i nedostižan standard, i pokušavajući da ga dosegnu, mnogi muškarci sami sebe polako ubijaju. Moramo se pomeriti daleko izvan naših zastarelih ideja o muževnosti, a da pređemo preko naših ideja kakav muškarac treba biti. Moramo da vidimo muškarce onakve kakvi su u samom startu, bez potrebe da dokažu ko su, sebi ili bilo kome.

Vodič kroz gej Srbiju

15

L

OPTIMIST Lični stav

ični stav kada je krenuo sa kivao ali me je itekako iznenadio komičar Draemitovanjem 18. decembra goljub Mićko Ljubičić koji ima stav da je 2014. godine imao je nula pra- brak/istopolno partnerstvo u redu ali da nije za tilaca na društvenim mre- usvajanje dece „zbog toga što dete prilikom žama, Bojan Babić – priučeni usvajanja ne može da bira“ te da „deca ne mogu snimatelj i montažer je prvi da postoje ako nema muškarca i žene, što je ureput video softver za montažu đeno prirodom“, ili glumac Radoslav Rale Mileni kameru, a ni on ni ja nismo ković koji nije ni za omogućavanje istopolnih dobili nikada nijedan dinar partnerstava a svakako ni za usvajanje dece... honorara, projektnog novca, S druge strane, Bojan i ja smo pisali novca od stranaka i „tajkuna“ svojevremeno deo programa Nove stranke (uvek to namerno napomi- vezan za LGBT prava i gde bukvalno piše i dan njem zbog onih koji često koriste termin „plaće- danas, nažalost, da pripadnicima LGBT zajednice nici“)... Sada sa ponosom mogu da kažem da treba izjednačiti sva prava sa ostalim građanima smo posle 3 meseca i 3 nedelje postali najgle- Srbije što su njeni čelnici (Zoran Živković i Vladidanija politička emisija na YouTube-u. Bilo je mir Pavićević), prilikom gostovanja, svojim stamnogo emisija, sa mnogobrojnim gostima... vovima bukvalno doveli u pitanje. Naravno, nisu tako da nisam siguran da mogu sve da se setim ni uklonili taj deo programa čiji sam potpisnik, ko je i kakav stav imao po pitanju LGBT prava, uprkos mom insistiranju nakon izrečenih stameđutim, koliko me sećanje služi i skleroza doz- vova. Zbunjuju me i stavovi Borislava Stefanovoli, navešću vam samo najupečatljivije stavove vića – predsednika pokreta „Levica Srbije“ koji je naših gostiju. u „Ličnom stavu“ rekao da je za omogućavanje Marko Vidojković je gost koji ima naj- svih prava LGBT osobama, dok u programu poviše pregleda (preko 182.000) a koji me je prija- menutog pokreta stoji: „Faktički omogućiti svim tno iznenadio svojim stavovima! Takođe, gost građankama i građanima, manjinama i manjinkoji mi je upao u oči kao neko od koga nismo skim grupama, ista prava i slobode koje garanočekivali da će biti „gej tolerantan“ je bio Duško tuje Ustav Srbije.“ Ono što mene zbunjuje je Vujošević – košarkaški trener. Očekivao sam stav pitanje Ustava – da li to podrazumeva izmene, koji se često može čuti sa tribina bilo kog fud- jer sadašnji Ustav ne omogućava jednaka prava balskog ili košarkaškog kluba, ili nekoga ko je rusofil - dakle homofobičan.

Međutim, prevario sam se! Takođe, slagaću vas ako bih vam napisao da sam Odnos prema LGBT pravima gostiju emisije od nekih političara (pa i javnih ličnosti) od kojih sam „po difoltu“ očekivao tolerantan stav o LGBT pravima – takav stav nisam dobio. Na primer, ljudi koji pripadaju levoj političkoj opciji (ako to uopšte u Srbiji postoji) bi trebalo da piše: Nenad Mihailović budu svi do jednog nehomofobični.

Mada, stalno ističem primer iz Norveške gde se političar iz redova desnice prvi deklarisao kao gej i ušao u tadašnje partnerstvo. Po toj logici bi trebalo očeki- svima? Popriličan broj gostiju je davao odgovati u Srbiji da se jedan npr. Vladan Glišić ili vore tipa - jesam za gej brak ali ne i za „dobijanje Boško Obradović autuju, ako su gej. Naravno, dece“ kroz usvajanje ili surogat majčinstvo jer, šalio sam se. Saša Radulović i Čedomir Jovanović navodno, jedni smatraju kako će se to odraziti (preko 110.000 pregleda) me nisu iznenadili svo- na seksualnu orjentaciju te dece, drugi kažu jim pozitivnim odnosom prema LGBT pravima, nismo mi još uvek sredina koja bi toj deci omokao ni gore pomenuti bivši i sadašnji pripadnici gućila da budu ravnopravna, dok treći smatraju Dveri od kojih sam negativan stav takođe oče- da bi to trebalo sve ići postepeno kako ne bi iri-

Lični stav

16

www.optimist.rs

tirali većinu koja je homofobična, pritom zanemarujući činjenicu da su upravo oni, kao javne ličnosti, dužni da kreiraju upravo tu sredinu ili društvenu svest, te da LGBT osobe svakog dana umiru obespravljene.

Nisam mogao da odolim da takvima naglasim, pa čak i arogantno, da ja od njih takvih, koji trebaju da predvode, ne očekujem ništa jer meni je neka druga, civilizovanija zemlja to dozvolila, sve kroz osmeh im odgovarajući da nije valjda da Norvežani imaju drugačiju medicinu, da su oni nadljudi sa drugačijom svesti koja, naravno, ne zavisi od toga da li imaju previše para od te famozne nafte. Dok sam to govorio, stalno sam razmišljao o „običnim“ pripadnicima LGBT zajednice u Srbiji - iz Surdulice, Arilja... koji nisu pripadnici „LGBT elite“ i koji svoj turobni život moraju da žive u nemogućim uslovima, u svojim porodicama, zaseocima, ulicama, sokacima...

Naši političari i javne ličnosti (čast izuzecima) nemaju svest da se tu radi o elementarnim ljudskim pravima i, u ovom slučaju, „samo“ o izjednačavanju prava 5% građana i građanki Srbije sa ostalim građanima i građankama Srbije, ne o povlašćenom položaju. Džaba, većina njih smatra da bi to imalo posledice po razvoj dece pa samim tim bi to trebalo raditi u svoja četiri zida gde redovno gube iz vida da su oni, kada su se venčavali, to radili uz fanfare, pucanje... a kada su se deca „dobijala“ morali smo da gledamo čežnjivo kako se to oglašava na sva zvona. Što i treba! Ja sam, verovali ili ne, nastao od roditelja heteroseksualaca i „postao“ sam gej a političari i javne ličnosti kada im to kažem uvek po starom dobrom običaju skrenu temu na neku drugu „otežavajuću okolnost“ za LGBT prava.

Bela kuga je takođe najapsurdniji odgovor koji sam dobijao, jer da nije žalostan bio bi veoma smešan odgovor, ali u jednoj rečenici, dozvoljavanjem „dobijanja“ dece gej parovima bi se poboljšala borba protiv te bele kuge. Bela kuga vlada i u Italiji gde nisu dozvoljena ni gej partnerstva. Pošto sam ja, eto, srećom ili Božijom vo-

ljom (verovali ili ne ja kao gej verujem u Boga) ostvario ljudsko pravo da uđem u istopolni brak i imam decu, imam nezasitu potrebu da to imaju i ostali pripadnici LGBT zajednice u Srbiji i tu čuči odgovor zbog čega i po cenu žestoke polemike u emisiji i pretnji smrću nakon emisije (i prema mom partneru Bojanu Babiću), insistiram na tim pitanjima! Suma sumarum, leglo homofobije čuči u školstvu, zdravstvu, SPC-u... ali i u porodicama gde se neguje tzv. tradicija. Što se tiče politike, kako nam se bliže novi vanredni parlamentarni izbori i očekivana pobeda Aleksandra Vučića i SNS, važno je pomenuti i jedina dva gosta „Ličnog stava“ iz redova te partije, koji su i poslanici u Parlamentu – Vladimira Đukanovića i Aleksandra Jovičića, koji su decidno bili protiv gej brakova i usvajanja dece, kao i stav predsednika Pokreta socijalista – Aleksandra Vulina (koji je inače „levičar“) koji se složio sa stavovima pomenute dvojice naprednjaka. Moje mišljenje je da se LGBT zajednica nema čemu nadati u narednih minimum četiri godine što se tiče nekog većeg iskoraka po pitanju LGBT prava, izuzev izvesnosti održavanja Parade ponosa i eventualnog Vučićevog povlađivanja EU koje može da rezultira usvajanjem zakona koji bi regulisao istopolno partnerstvo koje ja smatram davanjem ljudskih prava „na kašičicu“... Ili sve ili ništa!

Vodič kroz gej Srbiju

17

OPTIMIST Intervju Osnovana je nova LGBT organizacije „LGBT Srbija“. Zašto i s kojim ciljem?

LGBT Srbija je nastala sa idejom da se uvede potpuno novi pristup aktivizmu u Srbiji. Upravo odatle i dolazi sam naziv organizacije „LGBT Srbija“ hteli smo da te dve imenice nakon dugo vremena opet spojimo i samim tim pružimo realniju sliku osećanja dobrog dela same LGBT zajednice koja ne mrzi zemlju u kojoj živi i ima volju da radi na poboljšavanju stanja kako ljudskih prava i povećanju tolerancije tako i na rešavanju drugih problema sa kojima se naša zemlja suočava. Naš krajnji cilj jeste stvaranje sredine u kojoj se poštuju različitosti i cene prave ljudske vrednosti, kako bi smo time stvorili društvo u kom bismo živeli jedni sa drugima a ne jedni pored drugih. To ćemo postići aktivnim radom kako na terenu, tako i u oblastima kulture i informisanja. Do tada, LGBT Srbija će biti tu za našu zajednicu i društvo kao podrška, prijatelj i saradnik.

Neki će reći, zar još jedna LGBT organizacija, zar ih nemamo dovoljno?

Zar niste mogli da nađete prostora za aktivizam u postojećim?

LGBT organizacija u Srbiji nema dovoljno, ima ih mnogo. Dovoljan broj organizacija znači i dovoljan kapacitet da se nešto konkretno po pitanju ljudskih prava i smanjenja homofobije i uradi, dok sasvim drugačija slika na terenu dovodi do drugačijeg zaključka. Meni nije bio problem da sarađujem sa brojnim organizacijama u Srbiji, da volontiram i da se angažujem. Kao i mnogi mladi aktivisti, nailazio sam na dva problema, manjak volje i neiskrene namere čelnih ljudi pojedinih organizacija sa jedne strane blokira bilo kakvu iskrenu i čistu ideju i volju, dok sa druge strane postoje organizacije sa određenim konceptom rada i usredsređenim resursima na određene oblasti, te samim time isključuju mogućnost proširenja delovanja i pružanja šansi drugačijim idejama. Smatram da sve dok nema značajnog progresa i zastupanja različitih pristupa, nema dovoljno organizacija, dok sa druge strane ih ipak ima suviše sa obzirom na to da pojedine organizacije ne rade iskreno i dovoljno na poboljšanju statusa prava LGBT osoba i smanjenju homofobije. Tako da LGBT Srbija je u jako nezahvalnoj poziciji jer imamo nov pri-

18

www.optimist.rs

stup koji implementiramo na jako osetljiv teren, tim je izazov veći.

Gde je i šta radi LGBT Novi Sad? LGBT Novi Sad danas postoji, na žalost, samo na papiru. Sama ideja organizacije jeste bila dobra ali građena na jako lošim temeljima koji na žalost, nisu izdržali teret i obaveze koje nosi jedna ozbiljna organizacija. Nakon nesaglasnosti članova i uprave, organizacija je stavljena u stand by i sada stoji kao velika opomena da različitosti često mogu i da nas uspore ukoliko nema tolerancije, empatije i timskog duha.

Gde je i šta radi Gej strejt alijansa?

Prema mojim saznanjima, GSA se već godinu dana bavi molerskim radovima i nalaze se u jako teškoj situaciji, iskreno mi je žao zbog toga jer GSA je veliko ime koje je stvarano čitavu deceniju, imali su odličnu platformu, dobre kontakte i kvalitetne ljude. Sada je sve to stalo iz više razloga, najviše finansijskih. Mada, moram priznati da sam bio jako razočaran ispadima od prošle godine u toku dodele nagrade „Duga“. Smatram

Aleksandar Stričević

LGBT Srbija Razgovarao: Predrag Azdejković

da baš zbog toga što znam jačinu intelekta uprave GSA, nisu smeli da dopuste takve propuste koji su na njihovu žalost, isplivali javno.

Pored finansija dobili su težak udarac i izgubili poverenje mnogih ljudi, kako pripadnika LGBT populacije, tako i drugih građana Srbije ali i donatora. Nadam se da će se na kraju neke stvari u GSA srediti i rešiti jer nam treba organizacija tog kapaciteta u Srbiji.

Kako vi vidite trenutnu situaciju kada je u pitanju LGBT populacija?

Smatram da smo kao LGBT zajednica nakon 25 godina aktivizma upali u jedan veliki zastoj sa tendencijom izolacije same zajednice od dru-

štva i zemlje u kojoj živimo. To je naravno jako loše i prvenstveno mislim da je preko potrebno motivisati LGBT populaciju da se pokrene sa mrtve tačke i da učestvuje u procesu, što je jako težak zadatak jer sama LGBT populacija je trenutno jako zasićena nepoverenjem prema većem broju postojećih organizacija. Pored toga, primetno je i nepoverenje populacije u institucije i sprovođenju postojećih zakona. Usled slabog angažovanja državnih institucija i NGO sektora, LGBT populacija postaje sve manje obaveštena i samim tim upada u izolaciju i nepoverenje te su autovanja mnogo ređa a fiktivne veze i brakovi mnogo češći. Najviše me brine stanje pripadnika LGBT populacije koji žive van Beograda i nekolicine gradova koji imaju tzv. „gay mesta“ tu imamo mlade momke i devojke koji nemaju gde i s kim da izađu, gde da se opuste i sa kim da porazgovaraju pa onda upadaju u razne oblike virtuelne komunikacije koja tek često dovodi do osećaja usamljenosti i nezadovoljstva.

Smatram da je tim ljudima iz unutrašnjosti naneta velika nepravda namernim ili nenamernim ignorisanjima i njihovih potreba za socijalizovanjem. Šta možemo da očekujemo od vas u narednom periodu?

U narednom periodu imamo u planu brojne aktivnosti među kojima su i izrada upitnika sa timom psihologa i sociologa koji bi prestavili realno stanje ljudskih prava i LGBT populacije.

Takođe planiramo jednu veću kampanju preko leta i jeseni u toku koje bismo obišli dobar deo unutrašnjosti Srbije, u saradnji sa drugim organizacijama. Pored toga aktivno radimo na pripremi naših prvih tribina i kreativnih radionica kako bismo se što bolje približili zajednici. Naravno, planirano je i pokretanje i učestvovanje u humanitarnim akcijama. A kao za sada najbliži i najveći projekat LGBT Srbija za ovu godinu izdvajam radio LGBT Srbija koji kreće sa emitovanjem muzičkog i zabavnog programa putem interneta 1. februara ove godine a već do leta sa emitovanjem punog programa informativnog, muzičkog i zabavnog karaktera, putem interneta i kablovskih operatera.

Zar video nije ubio radijske zvezde?

Zadnjih godina polako oživljavamo disanjem usta na usta, pa nam to nekako prija. Ljudi su počeli da se vraćaju radiju u vremenima kada ga na žalost ima mnogo manje, kada se stanice

gase, možda upravo i tu leži izazov za otvaranje nove.

Po čemu ćete pamtiti 2015. godinu?

Najveći pozitivan utisak na mene u 2015. godini je ostavila Helena, jedna pre svega hrabra, zrela i odgovorna osoba koja je bila spremna da svoju priču, iskustvo i borbu podeli sa drugima i samim tim napravi ogroman iskorak i pomak u vidljivosti trans osoba, podsećajući nas da su mnogi od nas zapravo i zaboravili ili pak gurali pod tepih težinu uslova sa kojima se suočava trans zajednica u Srbiji. Takođe od lepih stvari mogu izdvojiti i Merlinka festival koji se ove godine vizuelno i programski definitivno izdigao na svetski nivo.

Koja je vaša poruka našim čitaocima za 2016. godinu?

Pre svega, svim čitaocima Optimista želim sve najbolje u 2016. godini, samim tim i da se aktivirate i uradite nešto za sebe i za druge. Nemojte ostati tihi na nasilje i diskriminaciju, jer danas je žrtva neko a sutra to može biti bilo ko od nas, borite se i dignite glas protiv izolovanja LGBT zajednice. Naravno, pozivam vas da se uključite u naš rad, kritikujte, sugerišite, volontirajte, stvarajte, svi ljudi dobre volje su dobrodošli. Takođe, uživajte u programu našeg radija i vidimo se na Srbija Prajdu 26. juna.

Vodič kroz gej Srbiju

19

T OPTIMIST Aktivizam

okom poslednjih par meseci zapaženo je veliko interesovanje LGBT pojedinaca po pitanju mogućnosti dobijanja azila u zemljana zapadne Evrope, Amerike i Kanade. Pored očiglednih razloga koji mogu da dovedu do porasta interesovanje za azil kao sto su nizak stepen socio-ekonomske stabilnosti, visok stepen diskriminacije i nemogućnost LGBT pojedinca da živi slobodno i otvoreno; u javnosti su se takođe pojavili navodi da su pojedini „LGBT aktivisti“ zatražili azil što je otpočelo različite debate na forumima i socijalnim mrežama te se čini da je u stvari ovo glavni uzrok velikog interesovanja, jer objektivno posmatrano nema podataka o novijim a značajnim promena po pitanju tretmana i položaja LGBT osoba u našem društvu koje bi mogli da protumačimo kao razloge za po-

20

www.optimist.rs

većano interesovanje.

Nekolicina LGBT aktivista, kako iz Srbije tako i iz regiona, trenutno uživa azil u zemljama zapadnog sveta koji im je dodeljen usled učestalih, a ozbiljnih pretnji po njihov život i bezbednost, nasilja i nemogućnosti da slobodno i normalno žive kao i usled ocene da njihove matične zemlje nisu mogle/želele da ih zaštite, ili ti da uklone izvore pretnje po njihov život i bezbednost. Kontekst u kome su živeli i radili pomenuti aktivisti je znatno drugačiji nego onaj u kome danas žive LGBT aktivisti i LGBT građani. No pre nego što analiziramo situaciju u Srbiji hajde da razmotrimo koji su to „tehnički“ uslovi koji bi vas kvalifikovali za azil.

Pre svega, pravo na azil u međunarodnom pravu podrazumeva pravo država da

daju azil, pravo građana, bilo to pojedinca da zajavni ili privatni traži azil i pravo (žurke), koji je orpojedinca da mu ganizovan u prose odobri azil. teklih par godina Ovde je važno nauvek je bio prepomenuti da pojeventivno obezbedinac uvek može đen od strane da zatraži azil, ali policije.

Pored da države nisu u isključivo bezbedobavezi da odobre nosnih postupaka, azil bez obzira na država je takođe to da li je zahtev za preduzela i nekoliazil osnovan ili ne, cinu strateskih Kako dobiti azil kao LGBT osoba osim u slučajemera pa čak svevima kada se tražidočimo i o poboljlac azila već nađe šanju političkog na teritoriji zemlje narativa gde neod koje traži azil i primerene izjave to samo ako će mu zvaničnika postaju piše: Mladen Antonijević Priljeva život biti ugrožen retkost. Verovatno ili će trpeti progon najvažniji uslov ukoliko se vrati u jeste dokazivanje matičnu zemlju. da država svesno, i Baš iz ovog razloga zemlje regiona zatvaraju to činjenjem ili nečinjenjem, doprinos ugrožagranice u trenucima velikog priliva azilanata vanju bezbednosti i progonu što svakako nije sa bliskog istoka bez straha od, bar pravnih, slučaj sa Srbijom. Ukoliko pogledamo izveposledica. Sa drug strane baš zato se azilanti štaja zapadnih zemalja jasno se uviđaj da se odlučuje na vrlo riskantne rute, preskaču Srbija tretirao kao stabilna demokratija bez ograde i bodljikave žice, rizikuju svoj život, obzira na to koji mi lično stav imamo po ovom kako bi učinili sve da se nađu na teritoriji zem- pitanju što u praksi znači da zemlje kod koji se lje od koje bi zatražili azil. najčešće aplicira za azil ne prepoznaju takav Što se tiče „tehničkih“ uslova poje- stepen ugroženosti pojedinaca ili grupa koji dincu mora da preti progon te da njegova dr- bi mogao da im obezbedi azil. žava ne želi ili ne može da ga zaštiti. Ovde već Jedini način kako bi danas građanin postaje očigledno da LGBT građani Srbije ne Srbije mogao da dobije azil zbog seksualne mogu da zadovolje pomenute uslove, naime orjentacije kao ličnog svojstva zbog koga trpi iako LGBT osobe trpe različite oblike diskrimi- progon jeste isključivo političkim putem koji nacije dok su LGBT aktivisti cesto izloženi pret- nije utemeljena na činjenicama te koji bi njama i verbalnim napadima ništa od ovoga mogla da ima dramatične negativne političke se ne može podvesti pod progon. Sa druge reperkusije. Stoga navodi o traženju azila od strane Republika Srbija pokazuje spremnost strane pojedinih aktivista predstavlja čisto ruda reaguje u trenucima kada je građanima ganje svrsi azila kao i celokupnoj LGBT zajedugrožena bezbednost gde obezbeđuje poli- nici u Srbiji, od koje ironično traže da stane uz cijsku pratnju kao sto je to slučaj sa organiza- njih, jer ako neko uživa zaštitu u ovoj zemlji to torima Parade ponosa neposredno pred su zasigurno i ponajviše aktivisti dok su proodržavanje same šetnje ili sa pojedinim novi- sečni LGBT građani ostavljeni na milost i nenarima koji su već godinama pod policijskom milost trapavom sistemu. pratnjom, takođe apsolutno svaki skup LGBT

LGBT azilanti

Vodič kroz gej Srbiju

21

OPTIMIST Intervju

Q

uinto je stekao slavu televizijskom serijom „Heroji“, ali njegova uloga Spocka mu je donela obožavanje ogromne SF publike. Igrao je u Margin Call, i u filmu sa gej tematikom I Am Michael, zajedno sa Jamesom Francom. Takođe na Quintovom Instagram profilu možete videti njegove predivne slike sa partnerom Milesom McMillanom, sa divnih putovanja, ponekad u kupaćim kostimima, ali uvek zabavljajući se. Tabloidi redovno objavljuju njihove preslatke slike kako šetaju svog psa u Njujorku.

Quinto, koji ima 38 godina, rođen u Pensilvaniji, jedan je od najpoznatijih gej glumaca na svetu; i jedan od najelokventnijih i svojeglavih - pojavila se kontroverzija kada je prošle godine u intervjuu za OUT magazin rekao da postoji „samozadovoljstvo“ gej muškaraca oko HIV-a. Quinto je izjavio: „Mislim da postoji ogro-

22

www.optimist.rs

man osećaj samozadovoljstva u LGBT zajednici.

AIDS je izgubio tu dozu užasa koju je pre posedovao kada je prohujao kroz 80-ih godina. Današnja generacija to vidi kao nešto sa čime se živi i nešto od čega ne treba toliko da se plašio dolazi sa osećajem, usuđujem se da kažem, lenjosti.“ O dostupnosti PrEP-a (novi lek, dostupan u Americi, koji pomaže u prevenciji prenošenja HIV) i lekova kao što su Truvada, Quinto je rekao: „Moramo biti obazrivi i otvoreni ka činjenici da se ovi lekovi ne uzimaju da bi povećali vašu sposobnost da imate rekreativan seks. Postoji neverovatna neodgovornost pri tom načinju razmišljanja... mi još uvek ne znamo dovoljno o ovim lekovima.“ Zbog ovih razumnih i pronicljivih komentara, Quinto je naišao na dosta negativnih kritika.

Quinto je 2011. javno rekao da je homoseksualac a to je podstaklo samoubistvo 14godišnjeg gej dečaka Jameya Rodemeyera. On je iskoristio svoju slavu da o tome javno govori da pokrene razne kampanje, i u oktobru je primio Champion Award od strane Gej, lezbejske i strejt obrazovne mreže. On će takođe glumiti gej novinara Glenna Greenwalda u Oliver Stounovom eksplozivnom Snowdenu.

Šta imaš da kažeš o toj kontroverziji oko tvojih HIV/PrEP komentara?

Ako ljudi pričaju o tome, to je super. Igrajući u Angels of America (predstava sa AIDS tematikom) mi je pomoglo da shvatim da bih bio zahvaćen tom epidemijom da sam rođen nekoliko godine ranije, o tome nema sumnje. Možda kod mene postoji to upozorenje. Ja ne kažem da ljudi ne treba da uzimaju PrEP, ili da ljudi ne treba da imaju seks, ili da seks nije nešto neverovatno, on to jeste. Ja samo kažem da treba da podržimo jedni druge i da budemo odgovorni, šta god to vama značilo. Mislim da je to pitanje odgovornosti prema sebi, prema zajednici i u čast jedne cele generacije muškaraca koju smo izgubili. Imajte toliko seksa koliko želite, i na koji god način želite dok god ste odgovorni prema toj osobi. Iskreno, ne mislim da je to toliko kontroverzno reći.

Kako je biti jedan od najistaknutijih gej muškaraca i uzora u Holivudu?

Jedina stvar do koje mi je stalo je da pomognem mladoj deci koja pokušavaju da nađu svoje mesto u LGBT zajednici , zarad njihovog blagostanja i sticanja većeg potencijala. Dirnut sam kada čujem ljude koji nemaju pristup ni sredstva da se izdvoje iz okrutnog okruženja koje ih osuđuje. Pokreće me to što su pronašli snagu istrajnost u onome što sam rekao ili uradio. Šta misliš, kako stojimo sa borbom za prava LGBT osoba?

Pravno, u pogledu bračne jednakosti, prošlo je pet vrtoglavih godina, ali smo postigli tu prekretnicu. Treba da nastavimo da vršimo pritisak na lokalne činovnike koji namerno prkose presudi Vrhovnog suda i ne izdaju dozvole za sklapanje braka.

Blizu mesta gde ja živim je napadnut prvi gej par koji je diplomirao na elitnoj vojnoj akademiji West Point. Netrpeljivost nije nešto što biva iskorenjeno uprkos donetog zakona, ali zakonodavstvo je odlično oružje uz pomoć kojeg bismo se borili.

Odrastao si u Pitsburgu. Kako ti je tamo bilo kao mladom gej muškarcu?

Odrastao sam u prilično tradicionalnom, prigradskom okruženju. Vaspitan sam kao katolik.

Bio sam crkveni pomoćnik. Čitao sam na misi.

Išao sam u katoličku školu. Kao dete koje poku-

šava da prihvati svoj identitet, s vremena na vreme bilo je izazovno, zato što su me učili da je pogrešno biti gej. Homoseksualnost je bila prepuna predrasuda.

Da li si na neki način pokušao da budeš strejt?

Da, pokušao sam da se oduprem znatiželji i impulsu. Imao bih povremene seksualne avanture sa svojim školskim drugovima. Na fakultetu nisam imao seks. Jednostavno sam svu svoju energiju uložio u rad i nisam bio seksualno aktivan. (Smeh) Propustio sam prilično važne godine. Bio sam izmučen zbog toga, ali to mučenje je bilo pogodno za dramsku školu. To kreativno mesto mi je dalo neku vrstu oduška. Pri kraju fakulteta sam priznao najboljem prijatelju da sam gej, a kasnije i svojoj porodici. Bio sam preplašen da kažem mami i bratu, ali oni su me sto procentno podržali. Mojoj mami je verovatno teže palo da to prihvati, ali radili samo na tome sledećih nekoliko godina i sada podržava mene i moj život.

Najpoznatiji gej glumac

Zachary Quinto Razgovarao: Tim Teeman

Šta je sa tvojom verom?

Posle srednje škole više nikada nisam otišao u crkvu. Veoma cenim aspekte mog katoličkog obrazovanja i vaspitanja, ali takođe prepoznajem licemernu prirodu učenja i mahinaciju te institucije. Mislim da je proizvelo duhovnost u meni koju sam kultivisao i razvio na različite načine.

Kakve su bile tvoje veze?

Bio sam naivan u pogledu ljubavi. Mislio sam da sve što je trebalo da uradim jeste da priznam da sam gej i da ću onda pronaći vezu i živeti sa ljubavlju svog života. To se nije desilo u mojim ranim dvadesetim godinama, ali navelo me je Vodič kroz gej Srbiju

23

>>

OPTIMIST Intervju da pokušam da shvatim šta to znači i zašto se nije pojavilo - a za to je bilo potrebno vreme.

Izgledaš veoma srećno sa Milesom.

Prošlo je više od dve godine. Skoro smo se preselili i sada traje proces uređivanja, želimo da ostavimo lični pečat. Miles je vrlo šik jednostavnu braon, belu i crnu boju, a ja sam uneo dinamičnost i boju.

Da li razmišljate o braku?

Brak je svakako nešto o čemu pričamo. Presrećan sam što imamo tu mogućnost ako i kada se odlučimo za to, ali mislim da to nije nešto u šta želimo da usrljamo. Nikada nisam bio srećniji.

Nikada se nisam osećao tako integrisano. To je meni i Milesu najbitnije.

Da li želiš da se venčaš?

Ja verujem u pravo na to, ali ja lično verujem da je brak jedinstvo koje prevazilazi deklaraciju ili instituciju. Možda ću u nekom trenutku želeti da našu vezu ojačam brakom i Miles će se složiti. Mi svakako razgovaramo o tome. Sama ideja planiranja venčanja - organizovati zabavu i slaviti ljubav koju gajim prema ovom čoveku zajedno sa svim tim ljudima - je uzbudljiva.

Da li želiš decu?

Miles i ja definitivno želimo decu.

Kako biste to uradili?

To je nešto o čemu sam dosta razmišljao i razmatrao. Meni je lično usvajanje najjači izbor. To je komplikovana odluka, mislim. Zahteva fer količini planiranja i ispitivanja, tako da sam sada u sred toga.

Kako je bilo snimati Star Trek?

Sada je zasigurno drugačije Leonard (Nimoy, prvobitni Spock koji je umro u 83. godini u februaru) nije više sa nama. Osećam povezanost sa njim koja je dublja nego kada je bio živ, osećaj odgovornosti da ispoštujem njega, njegovo nasleđe i ulogu. Leonard i ja smo bili veoma bliski.

On je napustio svet mirno i voljeno.

Kako si pronašao slavu?

Mislim da sa time dobro izlazim na kraj. Znam šta dolazi sa tom izloženošću slavne osobe. Ja to ne prezirem niti žalim zbog toga. Imam granice koje su veoma jasne. Šetam svog psa. Idem vozom. Postoje stvari koje mogu da uradim i da prestanem da budem tako dostupan dok idem kroz grad. Slušam muziku, nosim naočare za sunce u vozu. Naučio sam kako da upravljam gradom na način gde nije potrebno da uđem u limuzinu svaki put kada izađem iz kuće.

24

www.optimist.rs

Zašto Holivud još uvek ima „gej“ problem? Zašto je tako malo poznatih glumaca javno gej?

Jedan novinar me je pogrešno citirao da sam rekao da će možda jednog dana James Bond biti gej. To nije bila poenta. Poenta je u tome što sam rekao da bi James Bonda mogao da glumi gej glumac, ali da on nikada neće biti gej. Gej glumac može da glumi Jamesa Bonda, koji je strejt lik. Možda je jedini način da se to promeni jeste da se to jednostavno uradi i da prestanemo da pričamo o tome. To je napor koji pravim kada snimam film kao npr. Angent 47, ili akcioni film, da napravim neki film koji o tome kako je biti gej, ili da glumim lika koji nije gej.

Radim na više raznolik i više konzistentan način nego pre autovanja.

Ali još uvek nema toliko glumaca koji su aut.

Ako si glumac koji se plaši toga, ili ako smatraš da zbog toga nećeš moći nešto da postigneš ili ostvariš, onda ne mogu da se složim sa tobom.

Ako ne želiš da to izađe u javnost, ja to poštujem.

Da li misliš da Holivud može da prihvati više gej glumaca?

Da, mislim.

Pa zašto se više glumaca ne izjašnjava kao gej?

To ne mogu da kažem. Ne znam. Možda nema toliko gej glumaca. (Smeh) Ja mislim da je mlađoj generaciji lakše pada da se autuje, i više gej glumaca živi normalno i idu za ulogama koje treba da dobiju. Mislim da to prestaje da bude razgovor od ključnog značaja. Mislim da će nastaviti da se razvija.

Svi ćemo se u jednom trenutku osvrnuti na ovo vreme i reći ćemo koliko smo bili srećni što smo bili deo evolucije. Nemam nameru da „izvlačim ljude iz ormana“. Ako su ljudi uslovljeni da žive svoj život na osnovu onoga što ljudi misle o njima, veoma je teško tako živeti. To je meni na neki način mračno i nezadovoljavajuće. Ja jednostavno znam da sam srećan. Oduševljen sam što mogu ovako da živim. Probudim se ujutru i vidim čoveka koga volim i osećam se tako zahvalno.

Da li te drugi gej glumci pitaju za savet o tome kako biti aut?

Da, nekoliko njih.

Šta im ti kažeš?

Jednostavno podelim svoje iskustvo, i kažem: „To se kod mene tako desilo, i tako se osećam.

Verujte mi da, iako bi to značilo da niste više toliko poznati, ili čak ako znači da nije onako kao što ste mislili da će biti, ipak vredi kada se posle toga osvrnete na svoj život“.

Znači da ti je drago što si se autovao 2011. godine?

Pogledajte neverovatnu raznolikost projekata koje radim. Svakog jutra se probudim uhvatim svog dečka za ruku kada izađemo na ulicu i ne brinem se da će me neko videti. Osećam da postoji sloboda i integracija i da mogu da sledim autentičnost u svom životu koja je od suštinskog značaja za moju sreću i blagostanje. Želim da ohrabrim ljude da to sebi ne uskraćuju.

Kako podnosiš starenje?

Imam osećaj predaje i zahvalnost prema svim stvarima koje stare. Vodim brigu o sebi. Vidim da se moje lice i telo menjaju. Promene su neminovne bez obzira na to koliko vežbate i zdravo se hranite. Volim da pronađem ravnotežu. Ne želim da sebi išta uskraćujem i da uživam u životu. Sujetan sam, ali ne dozvoljavam da to diktira odluke u mom životu, takođe ne dopuštam sujeti da diktira moj osećaj samopoštovanja. Šta dolazi sledeće?

Glumim (novinara Gardijana) Glenna Greenwalda u filmu Snowden, Olivera Stonea (koji izlazi maja 2016). Mislim da svaki građanin ima pravo da zna da ga nadgledaju i ruše njegovu privatnost, i mislim da se Snowden borio za to na način za koji je bilo potrebno dosta hrabrosti, žrtve i istrajnosti, i ja to poštujem.

Da li treba biti krivično gonjen?

Smatram da ne. Moramo se zapitati kuda nas konstantan tehnološki razvoj vodi. Sa čim ćemo se sudariti, i zašto smo toliko spremni da odvojimo od sebe ono što znači biti ljudsko biće? Prepuštamo se napredovanju i ovladavanju znanja, ali koje su posledice tog ovladavanja, da ne pominjem šta je tehnički napredak učinio našoj okolini. Možda sam pesimističniji od ostalih. Ne želim da kažem da ne postoji nada za čovečanstvo, mislim da postoji. Ali mislim da će u krajnjoj liniji biti teško osvojena.

Vodič kroz gej Srbiju

25

K

OPTIMIST Osmatračnica

ada je u pitanju jedan od definitivno najboljih fudbalera svih vremena, Kristijano Ronaldo, jedna stvar iz njegove biografije nikad neće prestati da intrigira javnost, bar dokle god ostane misterija, a sudeći po odluci fudbalera to će biti zauvek. Naravno, njegovo očinstvo. Još od kako je 2010. godine odjeknula vest da je Ronaldo postao otac, novinari širom sveta pokušavaju da iskopaju informaciju o tome ko je majka, raspredaju se razne teorije: od toga da je „napumpao“ neku devojku u noćnom klubu i platio joj milione da se odrekne deteta, do toga da je platio surogat majku da mu rodi dete. U svetlu skorašnjih velikih otkrića svetskih medija o Ronaldovoj navodnoj homoseksualnosti, ova druga opcija je zaživela kao jedina istina.

Vratimo se na kratko u 2010. godinu, vreme kada se Ronaldova heteroseksualnost nije dovodila u pitanje, u onu godinu kada je dobio sina u sred svetskog prvenstva u fudbalu i započeo dugotrajnu romansu sa po mnogima najboljom ribom na planeti – Irinom Šajk. Teorija o neplaniranoj trudnoći random devojke koju je kresnuo bila je neoboriva jer nema drugog objašnjenja zašto bi u najnezgodnijem momentu u karijeri i pored činjenice da ima devojku on morao da plaća nekom da mu bude surogat. „Jel to znači da je Irina frigidna, neplodna?“ pitali su se i nagađali svetski mediji. Naravno, opcija da muškarcu proradi očinski instinkt i da poželi da ima dete u godinama u kojima on to želi, ne čekajući da mu pod pritiskom posla i popularnosti propadne još 86 veza dok neku ne oženi – nije moguća. Opcija da to uradi samostalno zato što njegova devojka donese odluku da ne želi dete u tom trenutku ili bilo kom drugom trenutku u životu - takođe je nemoguća. Odakle njoj pravo da se ne ostvari kao majka i odakle njemu pravo da se ostvari u ulozi oca na način na koji on to želi?

Teorije se nižu, a svaka sa sobom nosi sud zabrinutih novinara koji polemišu o tome ko će Ronaldu Junioru biti ženska figura u životu, kako će se to odraziti na njegov rani razvoj i odakle

26

www.optimist.rs

Ronaldu pravo da dete liši majke i osudi ga na život u nepotpunoj porodici. Klasični moralistički i konzervativni pristup za koji neću trošiti više od par redova ne bih li ga dekonstruisao: po istraživanjima iz npr. 2006. godine 15.1 miliona dece u Americi živi u porodicama u kojima se u prethodnoj godini desio bar jedan slučaj porodičnog nasilja, a 7 miliona dece u porodicama gde se nasilje višestruko ponavljalo. Dve trećine slučajeva partnerskog nasilja nad ženama sa nefatalnim ishodom desi se kod kuće, a u 43% slučajeva deca su svedoci tog nasilja. Prema

Kako je ronaldo zaljuljao norme

Ronaldo piše: Nemanja Marinović

NCADV statistici svake godine 1 od 15 dece izloženo je partnerskom nasilju u porodici, a u 90% ovih slučajeva deca su očevici tog nasilja.

Toliko o potpunim porodicama kao garantu sigurnosti i zdravog razvoja deteta. Što se tiče „lišavanja majke“, ukoliko je to dobrovoljna odluka majke i pravno definisan dogovor između nje i Ronalda – to je njihovo pravo. To što je Ronaldo

doneo odluku da niko ne zna ko je ona, takođe je njegovo pravo, a sam je rekao da će sinu tu informaciju reći onda kada mali to bude želeo da zna i bude mogao da razume. Međutim, ukoliko se zaista radi o surogat materinstvu situacija je još kompleksnija i može se o njoj diskutovati šire od priče o Ronaldu. Npr, ukoliko se u matericu jedne žene ugradi oplođena jajna ćelija – ko je tu majka? Ona koja je rodila, ili ona koja je donirala jajnu ćeliju? U tom slučaju, dete nema majku već anonimnu donorku jajne ćelije i anonimnu donorku materice. Surogat roditeljstvo podrazumeva ugovor surogat majke i bračnog ili vanbračnog para, negde i singl osoba i uvek podrazumeva korišćenje oplodne ćelije bar jednog od roditelja koji bi bio i genetski roditelj deteta (genetska surogacija) ili oba roditelja (gestacijska surogacija). Ipak, ne čini mi se nemogućim da bi uskoro moglo biti moguće da neoženjen muškarac koji ne može da ima dete u budućnosti može da dobije dete tako što će jajnu ćeliju anonimne donorke oploditi spermatozoid anonimnog muškarca, a bebu doneti na svet surogat majka. Ko će tu biti roditelj, osim tog čoveka koji je bebu „naručio“? Pod hitno je potrebno menjati naše konzervativne koncepte roditeljstva i uskladiti ih sa vekom u kom živimo, a surogat roditeljstvo nije više bauk u par zemalja sveta (uključujući i konzervu od Rusije koja ga ima odavno) već se širi, te će uskoro biti moguće i u Srbiji, doduše kao mera populacione politike po svemu sudeći rezervisana za heteroseksualne parove u pravno definisanim zajednicama, što je diskriminaciona mera u odnosu na

građansko pravo na zasnivanje porodice koje mora biti omogućeno i neheteroseksalnim parovima, kao i osobama bez intimnog partnera ma koje seksualne orijentacije oni bili. Stvari se u ovom kontekstu brzo menjaju i mnogima su konfuzne i „neprirodne“, samim tim Ronaldov slučaj i privlači toliku pažnju.

Elem, da se vratimo na temu. Od 2010. godine pa na ovamo vodeća teorija je bila o „napumpanoj devojci kojoj je plaćeno da se odrekne deteta“, dok u poslednje vreme ponovo dominira teorija o surogat majci, praćena još jednom pričom koja se tako lepo uklapa u ovu teoriju – pričom o Ronaldovoj navodnoj homoseksualnosti. Od kako je iznenada prekinuo vezu sa Irinom Šajk o ovome se šuška, a jedan francuski novinar objavio je da je Ronaldo u vezi sa kikbokserom Badrom Harijem zbog kog često putuje u Maroko. Od tada su slike njihovih druženja preplavile medije, a sve je potkrepljeno činjenicom da Ronaldo neodređeno govori o svojoj seksualnosti („prija mi moja seksualnost, uopšte mi ne predstavlja problem“) kao i Rijaninom izjavom koja je upitana da prokomentariše slučaj rekla „imam mnogo gej prijatelja i podržavam ih na sve moguće načine“. Od tad smo čuli i da su kik-bokser i fudbaler trebali da zajedno slave Novu godinu, te da su Ronaldu i majka, ali i predsednik Reala Florentino Perez, zabranili da se viđa sa navodnim dečkom jer to kvari medijsku sliku o njemu i utiče na kvalitet njegove igre. Kao da je Ronaldo Ana Ivanović pa da zaboravi da igra kad se zaljubi.

Bilo kako bilo, ova saga u kombinaciji sa teorijama o njegovom očinstvu daju ono što bi se u sudnici nazvalo „čvrst slučaj“. Da li će doći do takvog presedana da najveći idol mnogim klincima širom sveta koji svoj maskulinitet grade u kategorijama sporta, fudbala i idolopoklonstva Ronaldu ispadne gej? To bi bio katastrofalan udarac mnogim tradicionalnim normama, a temelji konstrukcije identiteta kod mladih generacija odrastalih uz njega bili bi poljuljani.

Možda je Ronaldu suđeno da osim fudbalskih mreža poljulja i norme iz korena, a bez obzira na seksualnost sama misterija oko sina to već dovoljno čini. Mnogi nikad ne bi razmišljali o tome da nema tog slučaja. Kako će se i ova druga afera završiti videćemo, ali dokle god čovek daje golove ne bi trebalo da nas zanima šta drugo daje. Ili prima.

Vodič kroz gej Srbiju

27

N OPTIMIST intervju

isam siguran, ali mislim da u rečniku pored reči vrednica umesto objašnjenja stoji slika Srđana Švelje. U svakom broju Optimist magazina možete uživati u njegovom izboru trendova za aktuelnu sezonu, a od nedavno i da ga ponovo slušate na talasima Radija Novi Sad. Iskoristio sam retku priliku kad je bio slobodan da popričamo o modi i aktivnostima ovog fanatika.

Srđan Šveljo, od mode, muzike, do fotografije i radija. Šta sve radiš i kako nalaziš vremena da sve to postigneš?

Pa sve to. Puno je nekih stvari koje volim i koje mi zaokupljaju pažnju svih ovih godina, a nemam ih malo. Kao prva velika i najintenzivnija ljubav je muzika. Odatle dolazi prvo slušanje iste, đuskanje uz nju, a potom DJ-ing i radio.

Tako da će uskoro biti 20 godina kako kao DJ sada već MR. Fanatik zabavljam neke nove i stare klince širom sada već regiona. Radio se desio nekako prirodno iz sve te ljubavi prema muzici pa sam 11 godina bio autor nekih emisija i muzički urednik na novosadskom IN radiju koji

28

www.optimist.rs

više ne postoji kao i sve drugo što je progresivno pa lagano ugašeno u našoj zemlji. Promovisanje neke druge nove muzike koja nije mejnstrim kao i takve mode je neka moja misija ovde i sada! Imao sam dugu pauzu sa radijskim emisijama, ali evo od nedavno ide moj ШИК & ŠIZ ponedeljkom u ponoć na talasima Radio Novog Sada. Moda je tu kao nešto što je deo mene što sam oduvek JA, moda se provlači kroz sve segmente mog delovanja. Više od deceniju radim u magazinu JOY , Lepota i zdravlje, ali sam radio i L Officiel, CKM, pisao sam za razne portale i dalje sam aktivan za NS HRONIKU, a eto i na moje veliko zadovoljstvo za OPTIMIST gde iznosim neke svoje impresije vezane za modu i modne trendove/dešavanja. Mnogo je tu modnih revija, nekih modnih događaja iza kojih stojim, između ostalog radim i kao stilista za predivne FRAJLE! Fotografija je nekako logično došla u moj život.

Posle decenijskog osmišljavanja, stilizovanja i saradnje (koja i dalje traje) sa našim najboljim fotografima rešio sam i ja da se okušam na tom polju. Moj izbor su malo provokativnije, neobičnije i erotičnije fotografije domaćih muških modela, ali i onih koji to nisu a dobro izgledaju.

Pokazalo se kao pun pogodak što za promociju domaće muške lepote, a i kao neko novo polje gde sam za sada vrlo inspirisan da delujem. Tu su i moji kolaži koji su deo mog brenda FUN FUN, za sada su to majice na kojima su oni štampani a nadam se u nekoj budućnosti da će FUN FUN biti i više od toga!

Prvi post na UrbanLook.info objavio si u aprilu 2006. godine. Prošlo je deset godina. Šta se sve izdešavalo od tada?

Pa evo sad slavim deset godina od kako sam došao na tu ideju da negde na tom web nebu ostavim trag kako pisanom rečju, nekom pozitivnom recenzijom, fotografijom, ali pre svega promocijom nekih novih, mladih talentovanih ljudi Srbije i regiona koji baš i nemaju toliko prostora i o kojima se ne piše koliko bi trebalo. Vremenom se sve to nekako iskristalisalo, URBANLOOK je srpski rečeno trebao da bude URBANLUK, ali mislim da je to negde i ostao. Zanimljivo je koliko svi znaju za postojanje sajta a koliko malo njih zna da iza toga ne stoji čitav tim već jedan čovek, tačnije ja. Ono što je možda sajt trebao da mi donese a nije jeste neki profit s obzirom na to da je prvi takvog sadržaja nastao ovde, tj. bavio se modom i tim nekim lifestyle

Gospodin Fanatik

Srđan Šveljo Razgovarao: Predrag Azdejković

momentima koje ja smatram dobrim i bitnim za svet oko mene. Nikada nisam postao komercijalan, mejnstrim i promovisao nešto što nisam ja i deo moje estetike pa samim tim u zemlji u kojoj sam i nisam očekivao neki profit i da ću da živim samo od sajta kao neki koji su se u međuvremenu pojavili. To je ista priča kao i sa muzikom koju puštam... nisam neko ko pravi kompromise, podilazi većini... ma nikada nisam bio deo mase niti to želim. Moj svet je samo MOJ i tu su oni koji treba da razumeju šta poručujem, oni koji prepoznaju pa makar bili i preko okeana kilometrima daleko od mene .

Od te 2006. sam se više promenio nego Urbanlook, počeo sam da drugačije gledam na sve to o čemu pišem i jedino što je isto na sajtu jeste taj moj pozitivan stav... pišem samo o onome što mi se dopada, što me na neki način dirne u svakom smislu. Nema mesta oko mene ni u meni za loše emocije, kritike na račun nečijeg rada... takve stvari radije prećutim i idem dalje. Mnogo je LEPOTE oko mene da bih se bavio sitnim, lošim, i ružnim emocijama i okruženjem. O toj LEPOTI piše/govori URBANLOOK. Kako bi opisao srpsku modnu scenu?

Jako sam ponosan na domaću scenu iz razloga što svi zajedno bez obzira da li su u pitanju dizajneri, stilisti, fotografi, svi koji učestvuju u njoj uz pomoć "štapa i kanapa" pravimo čarolije i neverovatno je kojom snagom i entuzijazmom ti mladi dizajneri prepuni ideja stvaraju svoje kolekcije koje su vrhunska umetnost i dizajn. Naša modna scena ima tu sreću da je nije pojeo taj komercijalni momenat, tj. da su mnogi dizajneri ostali dosledni sebi i svom radu i stilu, nisu pravili kompromise kakvi se dešavaju na svetskoj

modnoj sceni. Njima je bitnija ideja i kreativnost nego biznis. Možda je baš zbog toga naša modna scena toliko bogata i postala prepoznatljiva u svetu koji tek od nedavno i nas ima u vidu kao modno osveštane i vredne pažnje.

Koje domaće dizajnere bi izdvojio i zašto?

Uvek je problem izdvojiti njih par jer neke pratim već deceniju, a neki su sasvim novi tek na početku ali vidim ih kao ozbiljne dizajnere svetskog ranga.

Jedna od onih koja se drži sebe i ne pravi taj čuveni kompromis je Ana Ljubinković koju pratim od samog početka. Neverovatno je sa kojom energijom i beskrajnim idejama sestre Proković održavaju svoj JSP brend već 20 godina. Kako ne spomenuti ono što je i svet prepoznao kod Marka Mitanovskog, Ivane Pilje i Georgea Stylera. Sve ono što smo ikada mislili da se neće desiti sa našom modom na svetskoj sceni desilo se i dešava se!

U poslednje vreme nekako prioritet dajem dizajnerima muške mode pa tu moram spomenuti Milicu Vukadinović, Batu Spasojevića, Boška Jakovljevića, Mirjanu Šarac, KONY MIAMI, ali i neke sasvim nove kao što je Mona Lacko. Mnogo je tu imena koje bih sad spomenuo ali znaju oni o kojima pišem svih ovih godina da su podjed- >>

Vodič kroz gej Srbiju

29

OPTIMIST intervju nako bitni i važni domaćoj modnoj sceni. Spomenuo bih i one koji deluju van Srbije kroz svoj rad kao što je Slobodan Mihajlović, Ana Šekularac, Saša Kovačević (SADAK), Ivan Mandžukić (IVAN MAN), Roksanda Ilinčić, Ruška Bergman, Branko Popović, Dušan Reljin, Ivan Rašić, Jovan Stevanović... i još mnogi koji svoj kroz svoj rad predstavljaju i ono odakle dolaze, a to je Srbija.

Koliko mladi dizajneri imaju šanse da se probiju u srpskom svetu mode?

Mladi domaći dizajneri uspevaju da budu zapaženi i negde prihvaćeni u tom srpskom modnom svetu. Postoje manifestacije na kojima se promovišu i samim tim skrenu pažnju na sebe i svoj rad, kako onih koji se stalno motaju oko mode tako i nekih modnih urednika, stilista ili javnih ličnosti. Nije problem pojaviti se, bljesnuti i probiti se već opstati i imati nešto što se zove modna karijera. To je ovde ozbiljan poduhvat s obzirom na nedostatak novca na sve manje onih koji su spremni svoj novac da ulože u nekog mladog dizajnera pred kojim je sigurno uspešna karijera. Za sada se većina samofinansira i iz tog razloga predstavljaju mini kolekcije koje su prepune ideja ali možda kvalitetom materijala i izradom ne zadovoljavaju neke svetske standarde. Žao mi je što je tako i što mnogi od njih ne uspeju da opstanu već se jednostavno ugase u svakom smislu!

Da li komadi koje vidimo na modnim revijama ikada završe na ulici, na običnim ljudima?

Većina komada domaćih dizajnera može se videti i kao deo outfita običnih ljudi koji se motaju tu oko nas. Mada veći deo domaćeg srpskog modnog dizajna teško je videti na ulicama, bar one koji su meni zanimljivi, jer naše ulice su postale opasan i nesiguran teren. Više su to možda klubovi, spotovi ili ulica, ali u modnom editorijalu nekog magazina. Kod nekih dizajnera je problem i cena jer ne može svako da sebi priušti neki komad sa revije a kod drugih baš ta revijska ekstravagancija i style koji na srpskoj ulici ne bi prošli mirno i nezapaženo kao negde u Londonu ili NYC. Iz tog razloga mnogi od njih i pokušavaju da svoj modni put nađu tamo negde daleko od nas. NAŽALOST! Kad se spomene moda obavezno se pomisli i na gej lobi, iako smo već hiljadu puta ponovili da od toga nema ništa.

Kako uopšte prevazići tu priču?

30

www.optimist.rs

Ta priča se nikada neće zaobići ne samo ovde nego i u svetu. Jer uglavnom dečaci koji su se igrali lutkama, seckali i oblačili Cice iz raznih "zabavnika" sada kreiraju modni ukus, modu, style i uglavnom su gay. Bez obzira što veliki deo modne scene nije iz te priče svima je jasno ko tu dominira i vodi glavnu reč. Ne postoji nikakav lobi, makar ne ovde, to su samo poznanstva koja su možda brza, lakša i spontanija među gay osobama nego između gay i str8 muškarca recimo.

Nema barijera i nema zidova sve je otvoreno i jasno pa tako i moda i sve što moda znači svakom od njih. Tu priču samo treba ignorisati i svi oni koji žele da se upuste na bilo koji način u modu neka se ne plaše ž, samo neka budu otvoreni i širokih pogleda na svet i onda su uvek u prvom planu njihovi kvaliteti i ono zbog čega su u modi a ne ono što vole u krevetu.

Da li možda ima mesta da više pričamo o homofobiji u srpskom svetu mode?

Pa to je i više nego prisutno, sa homofobijom i strahom od mode uopšte, srećem se u poslednje vreme baš intenzivno kroz rad sa muškim modelima. Neverovatno je koliko njih želi da je u modi, a plaše se svakog povezivanja sa onim što ona jeste sa suštinom koja domaćeg muškarca odmah inspiriše na nešto što je gay. Neverovatno je da većina modela ima strah od toga šta će nositi na reviji, na fotografisanjima, koliko su nespremni za sve to, a žele da su modeli i da grade svoju karijeru negde u svetu.

Mnogi od njih sa kojima sam radio pristajali su na moje neobične stajlinge ali uvek pod uslovom da ih ne tagujem i ne potpisujem kad objavim da ne bi neko valjda pomislio da su gay. U početku sam bio besan zbog toga jer mi je neshvatljivo da model nešto neće da bira i da se plaši svega što nije odelo i kravata a onda sam vremenom sve skapirao, pa ih odmah uputim na to, pitam ih kako stoje sa suknjom, dezenom i bojom ili ih jednostavno preskočim i ne želim da radim sa njima. Homofobija je najmanje dobrodošla u modi... ako će se toga kroz posao modela plašiti onda moda i nije za njih!

Kako to objašnjavaš?

Jednostavno je, okruženje, porodica, prijatelji... još uvek su mladi, nezreli nemaju svoj stav, preplašeni su i lako ih poljulja tuđe loše mišljenje i kritika. Neki od modela koje sam slikao čak su i pretnje dobijali samo zbog toga kakvi su na nekim mojim fotografijama. Neverovatna je

stvar taj uticaj, primitivizam i ograničenost koju okolina može da prenese na nekog ko je potencijal i ko može imati karijeru ali oni koji podlegnu retko uspevaju. Sve od njihovog modelinga ostaje na tome da na FB stranici piše da je model ili da možda ode u Indiju i radi trećerazredne fotografije i kampanje kakvih bi se svako modno osveštan postideo.

Da li je modna osvešćenost rezervisana samo za gej muškarce u Srbiji ili vidiš pomake i kod strejt muškaraca? Kako srpskog strejtaša izbaciti iz sive trenerke i upoznati ga sa bojama?

Svi vole da su dobro obučeni, da lepo izgledaju i svi bi da "prate modu" čak mislim da se bolje oblače strejt momci da su modno osvešćeniji.

Oni su nekako načisto sa svojom seksualnošću i nemaju taj starh od rekacije okoline To je nekako uspeo da uradi fudbalski svet i Bekam i hvala mu na tome što je uticao na strejt momke da shvate da je ok lepo izgledati i da zbog toga ne moraš da se ljubiš sa drugim momkom. Kako u svetu tako i kod nas moda je opšteprihvaćena stvar i podjednako je važna svima. To najbolje vidim kada putujem ili čak kada radim u klubovima. Ne zna se ko je ko ali se vidi da su što bi

nekad rekli "skockani" i modno informisani. Čak više momci nego devojke što je do skora bilo nezamislivo jer moda je uvek nekako namenjena prvo ženama pa tek onda muškarcima.

Siva trenerka je po meni više simbol udobnosti, a boje dolaze i u trenerke tako da vidim ja i crvenu, zelenu, plavu... jedino ćemo na rozu još malo čekati.

Da li te smara kad te pitaju da komentarišeš izgled i oblačenje poznatih? Da li su poznati najveći promoteri mode?

To sam jedno vreme s mukom i radio, i naravno da me smara jer ne vidim nikada neki veliki promašaj i razlog za dramaturgiju oko nečijeg stila.

Naravno da primetim šta je ružno, lepo a šta nema smisla ali nekako to više govori o njima samima i treba ih pustiti da svojom modom tj. stilom pričaju o sebi. Nisam taj koji kritikuje, ne zanima me šta, ko, zašto i gde nosi. Verujem da su oni najbolji promoteri ali ne promovišu modu kakvu bih ja voleo da vidim na njima a to su domaći dizajneri. Malo je takvih kao što su Luna Lu, Bebi Dol, Slađana Milošević, Anica Dobra, Ana Stanić... koji nose domaći dizajn i to promovišu.

Po čemu ćeš pamtiti 2015. godinu?

Uvek po nekim lepim stvarima, nekim zanimljivim ljudima koji su došli u moj život, po lepim fotografijama koje sam uradio i koje je svet prepoznao, po reviji HEROES inspirisanoj Davidom Bowiem i njegovim stilom koju sam uradio na Serbia Fashion Weeku, po povratku na radio talase, po EXIT-u i SEA DANCE-u gde sam nastupao, po preseljenju u centar Novog Sada, po nekim simpatijama, divnoj novoj muzici koju sam otkrio, novim mogućnostima koje mi pruža web prostranstvo...

Modni savet koji možeš da daš našim čitaocima?

Da se ne plaše mode da joj se prepuste i žive sa njom u ljubavi!

Vodič kroz gej Srbiju

31

OPTIMIST Modiranje

Ermanno Valentino

Les Hommes

Jil Sander

Urbanlo

uređuje: Sr

Upravo su završene revij osveženje ta jesen-zima nih krojeva, kolora, deze rasuda muška moda koj i kod nekih dizajnera v koju mnogi potiskuju u s se desiti, revolucionarno malo sofisticiraniji, nežn Canali

32

www.optimist.rs

Costume National

Philipp Plein

Scervino Diesel

Armani

Brioni

Dsquared2

Prada

Moncler

ook.info

rđan Šveljo

e muške mode i pravo je a 2016. Prepuna neobičena, upadljiva i bez predja dolazi ruši sve granice vrlo ističe žensku stranu sebi. Modna zima koja će ističe mušku lepotu kroz niji ženski način!

Vodič kroz gej Srbiju

33

OPTIMIST rubrika

Antonio Marras

Versace

34

www.optimist.rs

Fendi

Etro

Missoni

MSGM

Gucci

Trussardi

BIRD IN SPACE Domaća dizajnerka Ines Janković neverovatnim tempom radi na svom nakitu i njegovom imidžu. Poslednja kolekcija inspirisana tropskim pticama, tropskim životom, prirodom pun je pogodak ili pravo osveženje na domaćoj modnoj sceni. Malo je onih koji nakitu pristupaju na toliko originalan, nosiv i moderan način. Ines je nakitu dala neku sasvim novu vrednost i smisao koju prepoznaju svi oni koji ljube modu i vole da nose prvenstveno domaći modni proizvod! photo: Miloš Nadazdin

IVAN MAN “I u ovoj kolekciji kao što se vidi ostao sam dosledan sebi, svom kroju, viziji muškarca koja je itekako dobro prihvaćena svugde. Trudim se kombinovati klasiku s malo savremenim elementima u muškom odevanju što je, koliko vidim itekako dobro prihvaćeno. Trudim se muškarce izvući iz palete boja na koje su naučeni i to mi uspeva.” kaže Ivan Mandžukić o svojoj kolekciji i reviji u Berlinu gde i živi i stvara svoju modnu priču. Photo: Grayson Lauffenburger MILKSHAKE "Moja ljubav prema 1980-im godinama, muzici, filmu, odevanju, umetnosti, celom life style-u osamdesetih se rodila još od malena kada sam sa mamom preslušavao Whitney Houston i sve velike zvezde tog doba. Moja mama i tata su osamdesetih ludovali po urbanim diskotekama, obučeni u najbolje „krpice“, slušali odličnu muziku, koja i posle 30 godina nije izbledela... Sve to i danas utiče na mene, šalje mi jednu pozitivnu energiju, i kao da delimično proživljavam te godine" Stevan Božanović o inspiraciji za kolekciju

BLACKSTAR Svojim poslednjim albumom David Bowie je stavio tačku ne samo na svoj život već i na jednu muzičku, modnu, umetničku epohu koja je imala ogroman uticaj na sve one koji žive i stvaraju svih ovih decenija. Album je prepun emotivnog naboja i toliko jak da i na kraju veliča život i sve ono što on može biti. Od njega krenuti u nazad i preslušavati ceo Bowie opus u 2016!

Vodič kroz gej Srbiju

35

OPTIMIST Editorijal

Vogue je oblik savremenog plesa koji karakterišu manekenske poze kombinovane sa oštrim, naglašenim plesnim pokretima pri kojima su ruke, noge i uopšte celo telo pod pravim uglovima. Ovaj plesni stil je nastao u klubovima Njujorka tokom 1980-ih kada je bio poznat i kao "performance". Taj ples se kasnije razvio u ono što se danas naziva Vogue. Prvo su ga zaigrale crne drag kraljice u Harlemu. Zadivljene bogatim i glamuroznim belkinjama koje su se šepurile Petom Avenijom one su „skidale“ njihove manekenske korake i oponašale ih u gej klubovima. Nastanak Vogue plesa posebno se vezuje za ime crne drag kraljice Paris Dupre koja je tokom sedamdesetih godina u zatvoru listajući modni časopis Vogue počela da oponaša položaje manekenki sa fotografija. Iz toga se razvio inicijalni Vogue ples.

Model: Blagoje Vić, instruktor vogue plesa, performer, organizator Drag Queen takmičenja, povremeni DJ, poznatiji kao Le Vich. www.facebook.com/Le.Vich90 Fotograf: Igor Madjinca Dizajner: Diya Shiki Asesoari: Body Chain Belgrade

36

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju

37

OPTIMIST Editorijal

38

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju

39

D OPTIMIST Lifestyle

ragi čitaoci u ovom broju vam predstavljamo kremu za lice od Mixa brenda sa podužim nazivom Antiwrinkle and Firmness Optimal Tolerance - day and night face and neck.

Brend navodi da je krema namenjena ženama i to od 45 godine starosti u cilju borbe protiv bora i opuštenosti kože. Pre svega podsećamo da smo u prethodnim tekstovima demistifikovali pitanje kozmetike za žene i muškarce tako da sve kozmetičke proizvode mogu da koriste oba pola. Podela proizvoda na muške i ženske nema nikakve veze sa naučnim saznanjima već je u pitanju površna marketinška alatka.

Na samom proizvodu se odmah uočavaju tri jedinjenja kao sto su pro-retinol, soja i bifidus pa ćemo od njih i krenuti. Naime, kovanica „pro-retinol“ predstavlja Lorealov patent o kome skoro da nema dostupnih informacija, ali se čini da je u pitanju oblik vitamina A koji ima uglavnom antioksidativno dejstvo, te da nikako nije u pitanju retinol koji svakako ne bi bio dobra opcija za osetljivu kožu i to bez obzira na retinolovu efi- ali nema dokaza da bifidus ima bilo kakav efekat kasnost koja je bez paralele. Retinol je odlično na kožu. Interesantno je da proizvod sadrži biojedinjenje koje zaista ima sposobnost da uklanja tin, vitamin grupe B i vitamin C veza sa glukobore pri dugoročnoj upotrebi ali, na žalost jedi- zom i to čini se u primetnoj koncetraciji. Ovaj njenje je vrlo reaktivno te ga mnoge kože teško oblik vitamina C srećemo kod drugih Lorealovih podnose što naravno znači da bi osobe sa ose- brendova samo po znatno većoj ceni. Uopšteno tljivom kožom morale da budu posebno oba- posmatrano ovo bi bio interesantan proizvod po pristupačnoj ceni i zrive. Proizvod takođe zaista bi želeli da smo u sadrži i niz hranljivih ulja mogućnosti da vam ga gde je važno napomepreporučimo, ali na žanuti da su sva hladno lost zapažamo prisustvo Antiwrinkle and Firmness Optimal ceđenja ulja koja se koriste za ishranu idealna i Tolerance - Day and Night Face and neck jedinjenja Polysorbate 80 koje može da izazove za kožu, ali je još važnije jaku alergijsku reakciju. razumeti da između Uzeto u obzir da prisusamih ulja nema mnogo stvo pomenutog jedirazlike, te da nužno ne njenja ima negativne možemo reći da je Uređuje: Mladen Antonijević Priljeva bezbednosne implikajedno ulje bolje od drucije po kožu ne preogog ili bar ne u meri staje nam ništa drugo koja je relevantna za nego da ga diskvalifikunegu kože. Proizvod takođe sadrži probiotske kulture - bifidus, ista ona jemo, te tretiramo kao nepoželjnim za upotrebu. koja se nalazi u mnogim jogurtima te koja zaista Cena proizvoda iznosi oko 1000 dinara. imaju pozitivno delovanja na digestivni sistem,

MIXA

40

www.optimist.rs

U

ovom broju imamo zadovoljstvo da vam predstavimo jedan od najefikasnijih i nama omiljenih neinvazivnih tretmana za zatezanje kože koji deluje na principu emitovanja radio-talas. Naime, aparat putem sonde koja se kreće po koži korisnika emituje određenu frekvenciju radio talasa koja prodire u dublje slojeve koze gde ima mehaničko i biomehaničko dejstvo. Radio-talasi ispravljaju kolagenska vlakna te zagrevaju mezoblast, dublji deo kože iz koga izviru elastična vlaka, gde se vrši koagulacija usled prisustva toplote koju proizvode radio-talasi. Tretman na ovaj način stvara kontrolisana mikro oštećenja što stimuliše regenerativne procese i dovodi do stvaranja novih kolagenskih i elastičnih vlakana.

Zatezanje kože je vidljivo odmah posle tretmana ali samo u blagoj meri dok je za potpuni efekat potrebno da prođe par meseci. Tretmani se rade obično jednom nedeljno i to u seriji od oko osam tretmana, a u zavisnosti o dela kože tretman traje od 20 do 60 minuta. Pojedine studije navode da je maksimalni efekat serije tretman ovom metodom do jedne trećine efekta hirurškog liftinga što je uistinu izuzetno. Šta vise čini se da efekti tretmana traju do dve godine

Radiotalasni

Lifting što je neuporedivo duže trajanje efekata u odnosu na pregršt drugih tretmanima i to po znatno jeftinijoj ceni. Sam tretman je u potpunosti prijatan gde se sonda aparata koja emituje radio talase kreće po koži a korisnik oseća zagrevanje.

Korisnik ne sme da oseća pečenje ili neprijatnu količinu toplote, a tretman ne može da se radi kod kože koja je zahvaćena alergijskim promenina i preko ožiljaka. Takođe želimo da napomenemo da pregršt salona u gradu obavljaju ovaj tretman sa diskutabilnim osobljem i aparatima različitih proizvođača tako da apelujem na potrošača da isključivo ovaj tretman obavljaju kod dermatologa koji obično sadrže renomirane i proverene aparate za radio-talasni lifting. Tretman radio-talasima se kreće od 3000 do 7000 dinara.

Vodič kroz gej Srbiju

41

S OPTIMIST Muzika

amo nekoliko dana nakon što je Dejvid Bouvi proslavio svoj jubilarni 69. rođendan tako što je, posle trogodišnje pauze, objavio novi album „Blackstar“ ceo svet je potresla vest o njegovoj smrti. U zvaničnom saopštenju pisalo je kako je preminuo okružen porodicom posle 18 meseci borbe sa rakom. Društvene mreže su naprosto poludele. Svi su, od običnih smrtnika pa do globalnih polubožanstava kao što su Madona i Jelena Karleuša, šerovali njegove citate, pesme, fotografije, sećanja na prve poljupce uz njegove pesme...

Ko je bio čovek o čiju popularnost je, besomučno RIP-ujući po svojim profilima, morala da se ogrebe i čuvena Luiza Čikone? I zašto, zaboga, o njemu piše jedna kvir magazin poput Optimista?

Bouvi je rođen 1947. godine u radničkoj porodici kao Dejvid Robert Džons. Ubrzo po njegovom rođenju porodica se seli u konzervativni gradić u Kentu gde mali Dejvid provodi najveći deo detinjstva. Kao ljubitelj džeza i Litl Ričarda već u dvanaestoj godini počinje da se bavi muzikom kada od porodice kao poklon dobija saksofon. Tokom školovanja svirao je u nekoliko manjih bendova. Godine 1965. menja ime u Dejvid Bouvi jer je želeo da se razlikuje od Dejvida Džonsa, pevača grupe Monkees.

Gej ili mit

Dejvi Bouvi piše: M. Aranđelović

Bouvijev uticaj i značaj za kvir kulturu je veoma kontradiktoran jer je njegovo deklarisanje, isprva kao gej a zatim kao biseks, bilo više deo potrage za publicitetom nego za seksual-

42

www.optimist.rs

nim identitetom. Bouvi je postao poznat po tome što je za sebe kreirao niz alterega, a za teatralan nastup na sceni najviše je zaslužna njegova saradnja sa gej pantomimičarom Lindsijem Kempom. Trandžiranje, ženska garderoba, napadna šminka i ženska frizura više su bile deo ovog performansa nego deo njegove unutrašnje ličnosti. Čini se da iza svega, zapravo, stoji njegov menadžer Ken Pit koji je odlučio da odigra na gej kartu. On je organizovao da, u to doba jedini, britanski gej magazin objavi tekst o Bouviju. Usledio je i Bouvijev intervju za muzički časopis (Melody Maker) u kome je pevač rekao: „Da, naravno da sam gej. Oduvek sam to i bio.“ Ispostaviće se da je ovo zapravo rekao njegov alterego Zigi Stardast.

Nedugo zatim je za Plejboj rekao kako sebe radije definiše kao biseksualca nego kao homoseksualca.

“Tačno je – ja sam biseksualan. Ipak, ne poričem da sam tu činjenicu vrlo dobro iskoristio. Mislim da je to najbolja stvar koja mi se desila”.

Njegova prva žena Endži rekla je kako je njen Dejvid bio u šemi sa Mikom Džegerom.

Bouvijevo prisvajanje gej identiteta bi uvek trebalo posmatrati kroz upozorenje koje je on sam dao kako ne bi trebalo verovati ničemu što je rekao. „Moji tekstovi pesama svakako nisu precizna slika svih mojih misli“, rekao je tokom sedamdesetih godina.

Već 1983. on je za “Rolling Stone” porekao sve što je do tada rekao i izjavio da je bio “klozetirani heteroseksualac”. Tom istom prilikom je kazao kako je otkrivanje njegove biseksualnosti bila „najveća greška ikada napravljena“.

Sve ovo pokazuje da je u represivnom društvu kakvo je britansko bilo tokom sedamdesetih godina Bouvijev cinični i (verovatno) ho-

mofobični flert sa kvir seksualnošću ostao upamćen kao oslobađajući i stimulišući za mnoge gej muškarce u Americi i Britaniji.

Postao je svetionik za sve koji su se osećali zarobljeno i ograničeno jer su bili primorani da igraju strejt uloge, uloge muškaraca koji su morali da se ponašaju u skladu sa nametnutim normama i definicijama rodne i seksualne orijentacije.

Dok su Elton Džon i Fredi Merkjuri još uvek bili u ormanu, a Boj Džorž i Džordž Majkl u školi pojava Dejvida Bouvija je za LGBT populaciju bila poput zemljotresa. Ljudi su mogli da se osećaju dobro ako su gej, trans, biseks ili neki drugi autsajderi. Nije toliko važno što nas se kasnije odrekao.

Pokazao je kako je biti drugačiji zapravo moguće.

I zato LGBT osobe širom sveta odaju počast Dejvidu Bouviju jer je on dokazao da biti različit više nije značilo biti i žrtva represivnog sistema, već trijumf nad njim.

Vodič kroz gej Srbiju

43

K OPTIMIST Film

raj (LGBT) godine u Beogradu nesumnjivo obeležava Merlinka festival, već sedam godina za redom.

Moram priznati da je to ujedno i jedini LGBT događaj u gradu koji ispratim od početka do kraja, možda čak i jedini „ljudskopravaški“ događaj za koji imam želudac i koji odskače od šablona nabrajanja problema u društvu i moljakanja države da ih reši, prikazivanja statističkih podataka i polemisanja u nedogled bez ikakvog poentiranja i epiloga. Čast izuzecima, zna se koji su. Takođe, to je jedan od retkih događaja, uz BeFem koji takođe tradicionalno obeležava decembar u Beogradu, koji nije zatvorenog tipa i koji je zaista „za svakoga“. Pravim paralelu sa BeFemom iz razloga što je to feministički događaj koji je potpuno inkluzivan i za muškarce, na isti način na koji je „Merlinka“ potpuno inkluzivna za strejt osobe. Ove godine se čak održavao i neki koncert pank ili neke takve muzike u isto vreme i na istom mestu, na pauzama izvaljujem kako sede izmešane ekipe posetilaca oba

događaja i međusobno prepričavaju jedni drugima utiske, jedni prepričavaju filmove, drugi nastupe. Priceless.

Anyway, otvaranje festivala 2014. je pokazalo da pojedina dešavanja nisu baš za svakoga i da ipak treba imati minimum kulture ponašanja na javnom mestu, pa čak i ako je otvaranje koncipirano potpuno treš. Zato sam bio malo zabrinut kako će to ovaj put izgledati, ali ispalo je fino i Kvirela se dobro snašla, kao i Markiza koja prošli put i nije baš blistala. Najblaže rečeno. Da se razumemo, i ove godine je to bio potpuno treš performans, ali osmišljen i urnebesno smešan, a to je treš kakav svi volimo, želeli to da priznamo ili ne. Prateći program je takođe bio odličan uz jedinog papu koji radi Pa-

Iz ugla gledaoca

Merlinka piše: Nemanja Marinović

Foto: Marko Popović

Kvirela de Bil i Markiza de Sada

44

www.optimist.rs

Foto: Aleksandar Marković

panikolau test, pesme srpske majke je uvek lepo čuti tamo gde se to ne očekuje, a čak i pakleno dosadnu pesmu koja je ovogodišnja himna nije bilo toliko teško slušati u verziji Siniše Radina. Simpatično odmerena doza mejnstrima za ovakav događaj, što se za zatvaranje baš i ne bi moglo reći. Za gošće iz Hrvatske do sad nisam čuo, a nakon nastupa poželeo sam da nisam ni tad. Loša koreografija, neosmišljen performans (izuzev izvođačice sa imenom koje asocira na kanadski foto model koja se bar malo potrudila da to ima nekog smisla), odsustvo kreativnosti i bilo kakvog talenta. Epic fail.

Elem, sve je to sporedno u odnosu na filmsku ponudu ove godine. Najveća vrednost „Merlinke“, po mom mišljenju, je u tome što filmovi dolaze iz različitih krajeva sveta i posetioci mogu gledajući ih da saznaju mnogo o društvu i kulturi zemlje iz koje dolaze, a uz to i steknu uvid u probleme LGBT osoba na različitim tačkama na planeti. To je neprocenjiva

Sajsi MC

Foto: Marko Popović

vrednost filma i ono što cenim čak i u filmovima koji su loši ili dosadnjikavi je to što uvek donesu neku svoju autentičnost. „Merlinka“ je takav festival da je nezahvalno ulaziti u komparaciju kroz godine, osim u tehničkom smislu, iz prostog razloga što je ograničen uticaj organizatora na to kakvi će filmovi biti. Bez obzira koliko selekcija bude pažljivo izvršena, može se desiti da kvalitet pristiglih filmova bude daleko slabiji nego ranijih godina, što ne znači da je festival loš. Festival je loš ako ne donese ništa novo, ako ne otvori nijedno novo pitanje i ne osvetli nijednu novu dimenziju problema koje targetira. S obzirom na diverzitet zemalja iz kojih stižu filmovi ove godine i mnoštvo različitih perspektiva iz kojih su neke teme obrađene, kao i spektar drugih tema koje se provlače kroz filmove - festival je u potpunost ispunio svoj zadatak. Da li su filmovi bili lošiji ili bolji nego ranijih godina, diskutabilno je. ProVodič kroz gej Srbiju

45

OPTIMIST Film Foto: Aleksandar Marković

šle godine festival je otvorila retrospektiva Xaviera Dolana, a uz njega i Bruce LaBrucea, teško da sve drugo ne bi delovalo „slabije“. Ako izuzmemo dokumentarce koji su mi ranijih godina bili prezanimljivi (Biti gej u Istocnoj Nemackoj, Rent boys, I am a porn star, Rusija i gej propaganda, Susan Sontag, Odri Lord...) a ove godine potpuno dosadni, dugometražni filmovi su bili solidni, pa čak i iako ih uporedimo sa filmovima koji su obeležili festival ranijih godina, kao što su „Puževi na kiši“, „Vikend“ ili „Trbušni plesač“.

Ove godine treba izdvojiti „Ajzenštajna u Gvanahuatu“ koji je odličan; „Baku“ koji na apsolutno sjajan način balansira između treš komediografije i drame (za razliku od npr. „Gejbe“ koja je pre par godina osvojila nagradu za najbolji film, iste godine kad je bio i „Trbušni ples“, i dalje mi nije jasno zašto i o čemu je žiri razmišljao) i suptilno otvara mnoga feministička i kvir pitanja, nenametljivo i duhovito; kao i domaći film „Pored mene“ koji uz sve problematične momente o kojima se može diskutovati i strašno neuverljivu glumu pojedinih sporednih, ali ipak dosta prisutnih likova, zaista kroz složene narative likova smeštenih u realnost prosečne srednje škole u nekom većem gradu u Srbiji prikazuje proble-

46

www.optimist.rs

Ekipa filma “Pored mene”

matiku kreiranja tinejdžerskih identiteta u odnosu na bizarni društveno-istorijski trenutak u kome se nalaze i lakoću pucanja tih mehura od sapunice u kojima se kriju onog momenta kada budu izmešteni iz svoje sigurne zone i bili zaista upućeni na interakciju jedni sa drugima. Ipak, meni ubedljivo najjači utisak ostavlja film „Tajno“ („A escondidas“) koji osim dimenzije otkrivanja (homo)seksualnosti kod dva četrnaestogodišnjaka prikazuje i odnos prema azilantima u Španiji, deportaciju, nasilje i ksenofobiju kroz likove i odnos Marokanca Ibrahima kao dečaka sa potpune margine i Rafe, naizgled na svim osno-

Foto: Marko Popović

House of Flamingo

vama privilegovanog španskog dečaka, ali i jedan opušteniji i manje homofobičan odnos prema homoseksualnosti u Španiji koja se sad vidi kao „manje zlo“ u odnosu na „Arape“ i čak je prihvatljiva „sa svojima“(Špancima). Brilijantno.

Kratki filmovi koji su fokus festivala nisu razočarali, mada će mnogo proći dok mi se neki ne dopadne toliko kao „Camionero“ koji je pobedio 2013, inače jedini put kada se moj utisak kao prosečnog gledaoca poklopio sa mišljenjem žirija. Poštujem to što žiri gleda svetlo, kadriranje i razne neke tehničke stvari (mada nije da su u žiriju uvek ljudi kojima je to blisko, ali ajde), ali meni je ključna jedna stvar – da li me je film dodirnuo ili ne. To znači da narativi likova moraju biti kompleksni, a ne jednodimenzionalni i da su uklopljeni u društveni kontekst, a ne postavljeni u neki vakuum izdvojeni od prostora i vremena i naravno – da je moguće da se svako identifikuje sa njima i da ih oseti. To je utisak koji se retko postiže i to mi je recimo nedostajalo u svim kratkim filmovima domaće produkcije.

Nisu mi ostavili neki utisak. Čak i Prime time filmovi, koji su selektovani kao najbolji na festivalu, nisu oduševili. Ove godine je kratke filmove bilo i mnogo teže ispratiti jer su išli ne-

Foto: Aleksandar Marković

prestano punih 10h i nemoguće je bilo pogledati sve. Mislim da to nije bila dobra ideja organizatora. Ipak, izdvaja se švedski film koji je i pobedio, o Ingrid Ekman, onkološkoj pacijentkinji koja ostvaruje platonsku ljubav sa ženom iz kućne nege, u kome je svakako jedna od najzapaženijih scena ona u kojoj žena u 67. godini mastrurbira. Interesantna je i intervencija u Šekspira u filmu „Još uvek ruža“, upečatljiv je i film „Vanila“, a meni lično najbolji „Kralj brda“ koji prati sedamnaestogodišnjaka koji je primoran da se bavi prostitucijom kako bi zadržao starateljstvo nad maloletnom sestrom. Kroz sve ove filmove narativi likova su kompleksni, sadržajni i inkluzivni. Otvaraju vidike. To nije puko potenciranje LGBT identiteta i likova koji nemaju ništa drugo u narativima osim svoje seksualnosti, već su to osobe koje su i azilanti, onkološki pacijenti, escorti, navijači, nacionalisti, ostavljeni, razočarani, uspešni... a koji su usput i LGBT osobe.

Lično verovatno nikad ne bih znao ništa o kućnoj nezi onkoloških pacijenata u Švedskoj da nije Ingrid, kao što mnogi verovatno ne bi razmišljali o problemima migranata u Španiji da nisu videli Ibrahimovu priču. Jer život nikad nije jednodimenzionalan.

Vodič kroz gej Srbiju

47

E OPTIMIST Istorija

inar Wegener je planirao da se ubije na proleće. Nakon što je godinu dana proveo u agoniji čak je odredio i datum svoje smrti – 1. maj 1930. Razlog patnje bio je jednostavan. Bio je ubeđen da je žena rođena u pogrešnom telu. Možda sve bilo daleko komplikovanije jer je Wegener, koga je virtuozno odglumeo Eddie Redmayne u filmu The Danish Girl, osećao kako postoje dve ličnosti u istom telu koje se bore za primat.

Jedna ličnost bio je nepokolebljiv danski slikar pejzaža koji, po sopstvenim rečima, „može da izdrži oluje“. Bio je u braku sa ženom čija snaga i talenat su bili ravni njegovom, a možda ga čak i nadmašivali. Gerda Wegener je poznata po svojim ilustracijama za magazine kao što su Vogue i La Vie Parisienne.

Druga ličnost koja se nalazila u Wegenerovom telu nije posedovala ove kvalitete. Lili Elbe je, kako je sama napisala u svojim pismima i dnevnicima, bila „nepromišljena, neodgovorna i površna žena“ sklona napadima plača i jedva sposobna da govori pred dominantnim muškarcima. Uprkos ovim slabostima ona je u februaru 1930. godine nadvladala Wegenerov otpor. „Gotov sam“, napisao je Wegener. „Kako stoje stvari, Lili ovo zna već duže vreme i zato je njen otpor svakim danom sve jači.“ Wegener planiranog dana ipak nije izvršio samoubistvo. U februaru 1930. godine upoznao je doktora koji bi mogao, i koji na kraju i jeste pomogao da kroz seriju komplikovanih hirurških intervencija Einar postane Lili. Smrt se nije dala prevariti tako da je u septembru naredne godine Lili preminula zbog komplikacija izazvanih transplatacijom materice. Ciclosporin, lek koji sprečava odbacivanje transplantiranih organa, uspešno je počeo da se koristi tek osamdesetih godina, gotovo pedeset godina nakon Liline smrti.

Godinu dana pre smrti Lili se razvela od Grede, odustala od slikarstva i započela vezu sa francuskim trgovcem umetničkim delima. „Moja potreba za kreativnošću se ne nalazi u mom mozgu, očima ili rukama već u srcu i krvi“, napisala je Lili. „Najveća želja u životu žene jeste da postanem majka.“

48

www.optimist.rs

Po njenim sopstvenim kazivanjima prilika da Wegener postane Elbe ukazala se sasvim slučajno kada devojka koja je pozirala Gredi nije došla. Njihova zajednička prijateljica, glumica Anna Larsen, predložila je da umesto odsutne devojke njeno mesto zauzme Einar. Prvo se opirao, ali je na kraju poklekao pod molbama svoje supruge. „Ne mogu da negiram, ma koliko čudno zvučalo, da se nisam osećala prijatno u toj maskaradi“, napisala je Elbe. „Uživala sam u dodiru meke ženske odeće. Osećala sam se mnogo prijatnije nego inače.“ Ovaj slučajan događaj probudio je u Wegeneru duboko usnula osećanja tako da je on nastavio da se preoblači u, kako ju je krstila Anna Larsen, Lili i da pozira svojoj supruzi.

Bračni par 1912. godine odlazi u Pariz. Tamo Greda posmatra Einarovu sestru, kako su predstavljali Lili, kako na balovima flertuje sa ljudima koji nisu ništa sumnjali. Po Elbinim kasnijim pričama Greda je postala njen najveći saveznik sa kojim je u narednih petnaest godina živela u nekonvencionalnom braku. Postoje neke sumnje da je Greda bila lezbejka.

Njene ilustracije na kojima su prikazane žene u erotskim pozama svakako ohrabruju ovakve slutnje.

Kako su godine prolazile Wegener pada u sve veće očajanje i depresiju.

Lekari kojima se obraćao za pomoć okretali su glavu sa neodobravanjem ili gađenjem. Neki su dijagnostikovali histeriju, drugi homoseksualnost. „Govorila sam sebi kako je moj slučaj jedinstven i nezabeležen u medicinskoj praksi“, napisala je Elbe.

Wegener je živeo u sam osvit razumevanja ljudskog pola i roda. Nemački psihijatar Magnus Hirschfeld, koji je bio i osnivač prve organizacije za borbu za gej prava, otvorio je 1918. godine u Berlinu Institut za seksualno istraživanje. Nakon što se prethodnih trideset godina bavio proučavanjem i dokumentovanjem homoseksualnog ponašanja kod muškaraca i žena širom sveta njegova namera je bila da od seksologije napravi ozbiljnu nau-

čnu disciplinu. On je skovao termin „transsexualismus“ za osobe koje žele da promene pol.

Na razmeđu vekova naučnici su sprovodili eksperimente na životinjama koji su se ticali njihovih polnih karakteristika.

Tako je bečki profesor Steinach kastriranim mužjacima pacova usađivao jajnike da bi utvrdio kako im nakon ovoga rastu grudi i bradavice. Kada su ovi pacovi dospeli u pubertet oni nisu pokazivali interesovanje za ženke niti su se ponašali kao seksualno zreli mužjaci. Obrnut fenomen se dešavao kod ženki čiji su jajnici zamenjeni testisima. Samo jednu deceniju kasnije naučnici su uspeli da izoluju i sintetišu polne hormone estrogen i testosteron.

Procedura u kojoj je 47-godišnji Wegener postao Elbe nije u potpunosti poznata. Najviše zbog toga što su nacisti, kada su došli na vlast, uništili arhivu i biblioteku Instituta za seksualno istraživanje. Ni u biografskoj knjizi Man into Woman, koja je zasnovana na Elbinim dnevnicima, pismima i razgovorima sa „urednikom“ knjige Niels Hoyer ne može da se saznaju detalji u vezi sa procedurom.

Jedino što je jasno jeste da je u pitanju niz hirurških intervencija kojima je doktor Kurt Warnekros, u knjizi opisan kao čovek neograničene muške potencije i Lilinog spasioca i kreatora, u Drezdenu podvrgao Wegenera. Procedura je koštala 5000 kruna, što je ekvivalent današnjih 12 000 evra, koje je Wegener skupio prodajom velikog broja svojih slika.

Pored fatalne transplatacije materice, kao i uklanjanja testisa i penisa, u telo su ubačeni jajnici mlade žene.

Lilino prezime Elbe je odabrano u čast reke koja protiče kroz mesto njenog ponovnog rođenja. Nakon početnih zahvata Elbe prolazi kroz niz suprotnih osećanja, od velike radosti do duboke tuge, zbog straha da je svet nikada neće prihvatiti.

Mnogi od Wegenerovih muških prijatelja nisu želeli da vide Lili. Zbog toga se osećala kao da je „ubila“ Einara. Lili Elbe napušta slikarstvo kao relikt prošlog života

kao i sećanja na Einarov život.

Na povratku u Dansku dobrodošlicu joj je poželela njena starija sestra. „Nemoj da mi zameriš što još uvek ne mogu da te nazivam tvojim imenom Lili“, rekla joj je sestra tom prilikom. „I ako u tebi još uvek tražim svoga brata kada gledam u tvoje oči, usta, ruke, čelo. Volela sam njegove oči i čelo. Često sam ga ljubila u njega.“ Njen prošli život je nestao u magli.

Danski kralj je pristao da poništi Lilin brak sa Gredom i u oktobru 1930. godine njihov brak je i zvanično prestao da postoji. Greda se kasnije preudala za italijanskog oficira koji je potrošio celu njenu ušteđevinu tako da je umrla bez prebijene pare 1940. godine. Lili je dobila pasoš koji je glasio na njeno novo ime. Kada je posetila

Tužna priča iza filma “The Danish Girl”

Lili Elbe piše: H. Harrod svog starijeg brata priznala je kako se više ne seća gde su njihovi roditelji sahranjeni. Možda se osećala kao da nikada nije ni imala roditelje.

Ovaj osećaj nepripadanja je išao ruku uz ruku sa potrebom da se za sebe stvori novi život. U septembru 1931. godine, nakon kobne operacije transplatacije materice, napisala je pismo svojoj sestri. „Sada znam da je kraj blizu“, napisala je. „Noćas sam sanjala majku. Uzela me je u naručje i nazvala me Lili... I otac je takođe bio tamo.“ Lili Elbe je zauvek zaspala 13. septembra 1931. godine.

Tog leta, napisala je još jedno pismo svom prijatelju, u kome je iznela razmišljanje o svom životu. Pismo je prožeto predosećajem bliske smrti, ali i setnim osećajem sreće. „To što sam ja kao Lili vitalna sa pravom da živim dokazala sam time što sam preživela prethodnih četrnaest meseci“, napisala je. „Može se reći i da četrnaest meseci i nije mnogo, ali meni deluju kao jedan ceo srećan ljudski život.“ Vodič kroz gej Srbiju

49

K OPTIMIST Film

Kako se god okrene, marginalizovanima marginalizacija nekako ne gine. Tu i tamo, ako ne i svako malo.

Afroamerički deo Holivuda i filmskog i filmadžijskog dela Amerike s punim pravom je razgnevljen ovogodišnjim, isključivo belačkim nominacijama za Oskara, te je bojkot, bez obzira na njegove moguće krajnje domete, sasvim na mestu. S druge strane poklonici queer cinema zabata mogu da budu sasvim zadovoljni ovogodišnjim vrednovanjem Američke filmske akademije, jer su zapaženo mesto na listi dobitnika tih i dalje prestižnih nominacija zadobili autori dva krupna queer naslova iz najnovije filmske žetve; naravno, reč je o ostvarenjima Carol i The Danish Girl. Ali... ...nominacija, nagrada će biti i one će proći, ono što je daleko važnije šta nam to na planu kvaliteta i dometa u slučaju konkretnih filmskih ostvarenja ostaje. Jer, da se ne lažemo i samoobmanjujemo (kad već, barem u ovom trenutku, za to nema preke potrebe), teško da će iko u doglednoj budućnosti pokušati da snimi nove verzije dva gorepomenuta naslova i predloška. A, mimo sve pompe i podosta smokvinih listova, dva narečena filma u značajnoj meri predstavljaju razočaranja, i to ne samo sagledavano u svetlu najčešće nerezonskih očekivanja vazda sitničave publike.

Carol je na papiru, kako to obično i biva, predstavljala čist zicer.

Tod Hajns, prekaljeni autor i svakako zaslužni vlasnik mesta pri samom vrhu filmske aristokratije kada je queer film u pitanju (i ne samo taj odeljak, naravno), uz dovoljno raskošan budžet prihvatio se adaptacije čuvenog romana velike Patriše Hajsmit, glavne uloge dodelivši sjajnom i obećavajućerm dvojcu – Kejt Blančet i Runi Mara.

Na sve to, film je primećen gde treba, odjeknuo je gde, kada i u meri u kojoj je to bilo potrebno, često je pominjan u svim odabirima najuspelijim prekookeanskim ostvarenjima u godini za nama... reklo bi se, čist zicer koji se sasvim zasluženo izrodio u pun pogodak, i to po

svim iole relevantnim osnovama i aršinima. Nevolja je što Carol mimo početnog ushićenja nad samim postojanjem tog filma baš takve krštenice i takvog rodoslova na kraju puta ipak ne

Braćo filmadžije, mora li baš tako?

Carol & The Danish Girl

50

www.optimist.rs

piše: Zoran Janković pruža dovoljno toga suštinski važnog, i po sam film i po priču o njegovom poreklu i nastanku.

Tod Hejns pokazuje zanatsku sigurnost, tu smislenog spora teško i da može biti, ali, s druge strane, teško je oteti se utisku da Carol,

iza sve te dimne zavese visoke estetizacije i sigurnog rediteljskog rukopisa i postupka, zapravo pruža tek rutinirano i rutinersko ispovrtanje već više puta viđenog, i to u primetno boljim izdanjim, pa još u izvođenju istog autora. Zamor materijala je osetan, pod njegovom bagažom posrće osnova ove i ovakve Carol, a sve to se, eto, da stvar bude gore, zbilo u trenutku kada je u filmski medij trebalo preinačiti jedno tako značajno i (kvalitativno gledano) gotovo pa savršeno delo tako značajne autorke.

Nasuprot toj polaznoj građi, pa u suštini krajnje filmičnom romanu lejdi Hajsmit, Hajns se odlučio za previše brzo i lako upadljivu vežbu na temu autopilotsko-reciklažnog pristupa dobro znanim i provereno učinkovitim stilemama, na kojima je zasnovao dobar deo privlačnosti i osobenosti prethodnih mu filmova. Stoga, na kraju priče nimalo ne čudi što Hajnsova Carol u krajnjem zbiru, a uprkos sveopštoj uprizorenosti i visokoj polituri na planu pojavnog, biva ravan i emotivno gotovo u potpunosti ispušten film, koji uspeva da dočara tek delić tek jednostavne, lako uočljive i sasvim razumljive magije koja je vezala junakinje te proze Patriše Hajsmit u tako burnu i sveprožimajuću romansu u zlo vreme.

Nažalost, po sličnoj osnovi potklizao je i mnogo očekivani film The Danish Girl, takođe, jedno od onih ostvarenja koje u načelu deluje kao pun pogodak po svim osnovama, a što na kraju prouzrokuje krupna očekivanja i sa njima neraskidivo uvezano razočaranje. Priča je obećavala – u pitanju je jedan od pluskvamperfekatskih slučajeva transrodnih osoba i skandala koji su pratili bitisanje tako i toliko atipičnih, domaćinski budžet, Edi Redmejn i Alicijaa Vikander u naponu glumačke forme, Reditelj Tom Huper, kome režija slično postavljenih produkcija i ostvarenja nimalo nije strana (tu je njegov Kraljev govor kao dokaz te teze od pre samo nekoliko leta). Ipak, The Danish Girl na koncu isporučuje tek korektan film, doduše, krajnje upotrebljiv i visoko iznad obično tužnog proseka aktuelnog queer filma, ali ipak tek standardno i vidno usrednjačeno ostvarenje, kome fali ponajviše buntovničkog duha, nepatvorene provokacije, ali ponajpre – višeslojnosti i dubine.

Upravo tako, Huper ne uspeva na ključnoj koti, a to je da ubedljivo (a uz to i filmski rečito, promišljeno, zašto ne i intelektualistički naglašeno) prikaže svu dubinu promene glav-

nog junaka na tom njegovom putu ka statusu glavne junakinje. Ovde treba izuzeti Redmejna, čiji su trud i dobra volja evidentni, pa i neupitni, ali oštra kritika svakako s puno prava sleduje udarnom delu autorsko-kreativnog tima upravo na konto tog golemog (i kako se kad krene odjavna špica ispostavi) nenadoknadivog propusta.

Bez studioznijeg prikaza tako korenito i do te mere dalekosežno uticajne promene, i po živote junaka ali, što je u ovoj konkretnoj priči ipak značajnije, po sam film, koji je, da ponovimo, obećavao dosta toga i čija se polazna osnova činila kao Bogom dana za jedno vanserijskom, jedinstveno, možda i izuzetno delo, a čemu se The Danish Girl, ovakakav kakav jeste, ipak ne primiče dovoljno blizu.

Tako, umesto dva filma-graničnika, dobili smo tek dva ostvarenja kadra da zadovolje manje zahtevnu, ali i na pitanja queer identiteta i slične finesa manje osetljivu publiku, odnosno, pred nama su dve nacifrane drame u kostimima, koje, pak, slabo šta suštinski (bilo filmski, bilo idejno) imaju da ponude. A moglo je bolje… A i moralo.

Oba filma biće prikazana na ovogodišnjem Festu: www.fest.rs Vodič kroz gej Srbiju

51

P OPTIMIST Film

itanje je hoćemo li čak i Carol i The Danish Girl uopšte dočekati na redovnom bioskopskom repertoaru, koji je već poodavno sveden mahom na sve bučnija i sve beslovesnija CGI preterivanja, te ste stoga barem povremeno moramo snaći i negde drugde.

A tu negde drugde (znate tačno na koje izvore mislimo, zar ne?) nedavno se pojavilo nekoliko zanimljivih, uspelih i nadasve privlačnih izdanaka onoga što se vodi pod varljivom odrednicom queer cinema. Pa da krenemo, da vidimo šta nam to nudi naredni filmski četvorolist.

TANGERINE – nije red viriti u tuđi buđelar, ali možda na početku osvrta na ovaj odličan indie film (nastao pod producentskom paskom nezaustavljive braće Duplass) mora ili može biti spomenuto da je njegova izrada stajala svega sto hiljada američkih dolara. To je i za naše/ovdašnje uslove skromna cifra, ali je i taj i toliki iznos, kanda, bio dovoljan reditelju Šonu Bejkeru da stvori istinski osoben i upečatljiv mali film velikih i dalekosežnih dometa. Tangerine je protutnjao svim viđenijim filmskim feštama u čijem fokusu je indie film, pobrao je i silne nagrade i mnogobrojne a baš ushićene hvalospeve, a sve to sa krupnim i krajnje opipljivim i neupitnim povodom. Bejker (naravno, uz pomoć i sudelovanje ostatka autorske ekipe mu) sačinio je pravo malo čudo – jednostavan a intrigantan, zabavan, bizaran, rečit i dovoljno jedinstven film, koji na sve to odlično funkcioniše

52

www.optimist.rs

i kao naglašeno atipičan a u biti idejno efektno sveden božićni film. Bejker kroz mahnitu poteru dve transseksualne seks radnice po kalifornijskim ulicama i budžacima ubedljivo prikazuje posve razumljive i svima nam svojstvene stvari – potrebu za pripadanjem, prihvatanjem i (kakvom-takvom) ljubavlju. Tangerine je istinski minjon i svake hvale vredan poduhvat duha i dara, i prava je šteta što se Mija Tejlor, uprkos (možda i nerezonskim i preambicioznim očekivanjima, a nošena vidljivom podrškom nekolicine značajnih imena) ipak nije našla u izboru glumica u završnom delu trke za ovozimskog Oskara. Film možete da pogledate na ovogodišnjem Festu - www.fest.rs

STONEWALL – s druge strane krajnje porazne reakcije i ocene, kao jasno vidljivi i prilično bučni odijum snašli su Stonewall, pokušaj Rolanda Emeriha da uknjiži pobedu i na planu društveno angažovanog filma. Stonewall je važna tačka u izgradnji i evoluciji LGBT aktivizma, a Emerih, sva je prilika, još zadugo najprepoznatljiviji kao reditelj raspojasanih mega blokbastera katastrofe (Dan nezavisnosti, Zvezdana kapija, Godzila, 2012) očito je srčano pristupio izradi ovog ostvarenja, koji bi se bez mnogo vaganja u njegovom slučaju dao podvesti i pod definiciju pet projecta (najposle, već u ranijem Emerihovvom nemačkom filmu, tom svedenom SF akcijašu, sve je prštalo od homoerotike i implicitne queer estetike i atmosfere).

Emerih se nije obrukao u slučaju Stonewalla, čini se da se silina uvreda i nerazumevanja za ono što je on ponudio u tih oko 130 minuta trajanja obrušila na njega bez istinskog povoda i osećaja za pravičnost i pažljivije odmeravanje ocene, ali

stoji da je priča mogla biti i nešto manje konvencionalna, odrešitija, maštovitija i, što je najvažnije, manje opterećena političkom korektnošću, u ovom Stonewallu donekle i prilično začudno združenom sa queer foklorizmom. Ipak, kada se slegne prašina, iole smirenijima i manje isključivima biva dovoljno jasno da Stonewall tu, podno svih tih opterećenja i falinki, ipak nudi zadovoljavajući i dovoljno pošten film.

tna i „platna“ preneli Salivan Stejplton (trenutno angažovan u američkoj hit-seriji Blindspot) i nešto mlađi Aleks Rasel (primećen u vrsnom SFu Hronike pre par (filmskih) leta).

ALL ABOUT E - zadovoljava i takođe australijski naslov All About E, prvi igrani dugometražni film tamošnje autorke Luiz Vedli. Kada se podvuče crta, Vedli je dovoljno vešto izbalansirala i izmešala lezbo-romansu, australijski doCUT SNAKE – sredine pute držali su življaj road filma, mentalitetsku komediju i se i autori ovog australijskog filma, kako navode, uticaje američkih nezavisnih filmova, sve to zafilmske adaptacije lako prepoznatljive crtice iz činivši i implicitno postavljenom polemikom sa tamošnje crne hronike. Cut Snake mirnim, ukorenjenošću mita o Austaliji kao multikultumožda i previše mirnim ritmom dolazi do na- ralnom raju, a sve to kroz jednostavnu priču o silne i izrazito krvave završnice priče o ubila- odbegloj didžejki i ponovnom susretu sa nekačkom piru dvojice dašnje velikom ljubivših zatvorskih cibavlju.

Premda mera i nekadašnjih ostavlja krajnji poljubavnika.

Cut voljan utisak, daS onu stranu kino repertoara Snake, osim toga, jući povoda i za pruža i jednostaveru u kvalitet buvan, a učinkovit dućih radova i poodraz i dalje prisutkušaja rediteljke (i nih uticaja novog scenaristkinje), australijskog filma ipak All About E zasedamdesetih gostaje negde na sredina prošlog veka dini puta, možda i (kada se priča ovog pred velikim tereostvarenja zapravo tom krupnih ambii zbila), ali definicija da se podmire piše: Zoran Janković tivno najveća vredsvi pomenuti nost ovog filma je aspekti ovog ostvavanredno uspela renja i vidno skučesaigra i osetna pa i nijeg budžeta. Ali silovita telesna hemija (i prateća erotska ene- za prvi film, svakako sasvim ako ne i više nego rgija), koju su na velika, nešto manja i mala pla- dovoljno.

Filmska queer zima

Vodič kroz gej Srbiju

53

P

OPTIMIST Književnost

rvo izdanje Knjige na dugme, jedino na čiji je dizajn Džinet Vinterson mogla da utiče, otvaralo se poput laptopa. Poglavlja nose nazive kompjuterskih simbola i komandi (Otvori hard disk, Novi dokument, Potraga, Pregled, Vidi kao ikonu...) kako bi čitaocu dočarali utisak da zapravo čita tekst sa računara. Prvo poglavlje je označeno simbolima muškog i ženskog hromozoma X i Y kojima autorka aludira na činjenicu da je u magičnom svetu interneta moguće poigravanje sa polnim i rodnim karakteristikama.

Za lezbijku Džinet Vinterson rođenoj 1959. godine i udomljenoj u hraniteljskoj porodici verskih fanatika (ili predanih evangelista) gde joj je mnogo toga bilo zabranjeno, naročito ako je imalo veze sa seksom ili seksualnom slobodom, ideja da se u sajberprostoru poigrava sa rodnim i polnim identitetima jeste nešto neodoljivo privlačno. Počela je da piše veoma rano. Već u šestoj godini, pripremajući se za posao misionara, napisala je svoje prve propovedi.

Sa šesnaest godina, nakon što se autovala, napušta hraniteljsku porodicu i, radeći fizičke poslove, završava gimnaziju i studije književnosti na Oksfordu.

Postala je mlada zvezda britanske književnosti kada je u 25 godini objavila autobiografski roman Pomorandže nisu jedino voće koji joj je doneo nagradu Vitbred za najbolji prvi roman, a potom i nagradu BAFTA za filmski scenario po istoj knjizi.

Knjiga na dugme je, ako ne računamo knjige za decu, scenarija, stripove i dokumentarnu prozu, njen jedanaesti roman.

Knjiga na dugme objavljena je 2000. godine dok je internet još uvek bio relativno nov fenomen koji obećava. Ali, narator(ka) romana, prodaje priče preko interneta za mušterije koje su spremne da se tokom čitanja odreknu svoje ličnosti i postanu neko drugi. Ali nudi „slobodu da na samo jedno veče postaneš neko drugi“.

U pričama putujemo kroz prostor i vreme, od dvora kralja Artura do Osmanlijskog carstva na

Džinet Vinterson

Knjiga na dugme

54

www.optimist.rs

piše: M. Aranđelović vrhuncu moći, i svedočimo velikim i nesrećnim čuvenim ljubavima poput onih između Lanselota i Ginevre, Tristana i Izolde, Paola i Frančeske... Kroz te priče prožimaju se emotivni susreti Ali i njene ljubavi. Dok se čitalac šeta ulicama savremenog Pariza, Londona i ostrva Kapri linija između ovih priča i realnosti polako bledi i sve više poprima obrise dijaloga između dve ljubavnice. Tako i saznajemo detalje o njima.

Zaplet Knjige na dugme čest je u delima Džinet Vinterson: žena se zaljubljuje u udatu ženu koja mora da bira između ljubavnice i svog supruga. Upravo zbog toga što su zarobljene u jednom vremenu sa svim društvenim pravilima koje im ono nameće one, kroz priče,

„trče“ kroz druge periode kako bi izbegle da budu razotkrivene.

Gotovo svaka rečenica Knjige na dugme predstavlja aforizam o ljubavi, životu, prolaznosti... A to je njen najslabiji deo. Ove sentence uglavnom su besmislene rečenice upakovane sa željom da deluju smisleno, mudro ili logično. Moja omiljena je „U pepelu nema ničega sem pepela“.

Autorka romana pokušava da neke poznate citate prilagodi i stavi u kontekst svojih priča, što i nije originalna ideja. Kod Džulijana Barnsa, na primer, ovo deluje prirodno i izaziva željeni komičan efekat. Kod Džinet Vinterson deluju banalno i glupo. Na primer: „Celokupan život je više od jedne odluke. Ali neke odluke su važnije od drugih.“ Kada smo već kod Džulijana Barnsa interesantno je da je Džinet Vinterson tokom osamdesetih godina prošlog veka bila u vezi sa njegovom suprugom Pet Kavanah. Posle raskida Pet, koja je bila i Džinetin književni agent, se vratila suprugu sa kojim je živela do svoje smrti od tumora na mozgu.

Džinet je kasnije bila u vezi sa Pegi Rejnolds voditeljkom na BBC-u i pozorišnom režiserkom Deborom Verner.

Možda je veza sa ovom poslednjom uticala da Knjiga na dugme bude adaptirana za pozorište.

Sa mudrošću kao što je „U životu ne postoji Google Earth da mi pomogne da pronađem pravi put“ Knjiga na dugme se svrstava kao odlična lektira za savremenu omladinu koja imaju problema sa koncentracijom i čiju pažnju ne drži nešto što je duže od jednog tvita ili GIF-a. „Seks između dve žene je geografija u ogledalu“ je svakako citat koji bi mogao da pokupi dosta lajkova, srca, šerova i retvitova.

Knjiga na dugme je emotivni bućkuriš, mnogo više zbirka nedovršenih priča nego roman, nezavršeno delo koje je nekako pobeglo iz uredničke fioke i završilo u slobodnoj prodaji. Ona je još jedan dokaz o tragediji autora koji rano bljesnu i slavu steknu prvom knjigom posle koje obično usledi niz velikih... hm...

Knjiga na dugme.

Nedavno je izdavačka kuća Ukronija objavila knjigu Dušana Vujoševića jednostavnog naziva koji sve objašnjava.

U pitanju je Gej knjiga. Ova naučnopopularna knjiga svojim sadržajem želi da poruči kako je, uprkos svim poteškoćama, zapravo sasvim okej biti gej.

Njen je cilj da čitaocu, ako je gej, pomogne da postane samouvereniji, da se oslobodi negativnih emocija vezanih za gej identitet i da svu svoju energiju usmeri u kreiranje boljeg života za sebe i ostvarenje svih svojih potencijala. Nemojte da se bojite, ovo nije još jedna priručnik popularne psihologije o samopomoći.

Knjiga je tematski podeljena u tri dela. U prvom delu se analizira šta to znači biti gej, koji su uzroci homoseksualnosti u prirodi sa posebnim osvrtom na mnogobrojne životinjske vrste u kojima se javljaju gej jedinke. Drugi deo knjige prikazuje šta znači biti gej u ljudskoj zajednici, koji su koreni homofobije, načini kako je preovladati, zatim portretiše brojne znamenite gej ljude među umetnicima, naučnicima, vladarima, filozofima...

Treći deo se bavi aktuelnim stvarima koje utiču na gej živote pojedinaca od važnosti autovanja do gej scene i muvanja do gej veza, brakova i starenja.

Gej knjiga će biti posebno interesantna mlađoj gej publici u svetu koji tek otkriva, ali će i stariji čitaoci verovatno naći nešto što ranije nisu znali.

Ova knjiga bi trebalo da privuče pažnju pedagoga, psihologa, prosvetnih i socijalnih radnika koji se u svom radu sreću sa pripadnicima LGBT populacije, pa čak i političara koji na neka pitanja svojih unuka ne znaju da daju odgovore.

Iako se zove Gej knjiga sve što je rečeno za gej muškarce važi i za lezbijke, a takođe može biti interesantna i biseksualcima kao i i transrodnim osobama.

Knjiga je sveobuhvatna i opširna jer joj je cilj da obiljem podataka i činjenica pokaže snagu argumenta koji stoje iza pitanja koja se tiču LGBT fenomena.

Vodič kroz gej Srbiju

55

N OPTIMIST Književnost

e stoje stvari loše. Što se spoja kvirovanja, lepe književnosti i ovdašnjeg izdavaštva tiče, imamo dobru vest za vas.

Imaćete šta fino da čitate. Nije loš prosek ni u ovom zbirnom tekstu – tu su tri pohvale i samo jedna pokuda.

Počećemo sa starim favoritom, koji, doduše u ovoj konkretnoj mu stvaralačkoj epizodi nije posegnuo za inače bliskim (a, sva je prilika) i dragim mu queer motivima. Primetno brzo u odnosu na izvorno američko izdanje u prevod na srpski stigla je knjiga priča Majkla Kaningema, naslovljena jednostavno Divlji labud. Kaningem je već duže siguran pretendent na visoko mesto u panteonu savremene američke književnosti, a kod nas je najpoznatiji po romanima Sati, Meso i krv, Dom na kraju sveta… Divlji labud (prevela Anika Krstić, objavio Arhipelag) predstavlja intrigantan predah u karijeri ovog vrsnog prozaiste i, bez dužeg vaganja može se izreći takav sud, uspelu ekstravagancu autora svakako vrednog čitateljske pažnje. U Divljem labudu nema eksplicitnije plasiranih i obrađenih queer motiva, ali ova zbirka svakako zaslužuje pozornost ljubitelja umetničke proze, ponajpre jer Kaningem u ekonomičnom izrazu postiže tihi trijumf na dva fronta – uspeva da sroči vanvremenske a opet bajke po meri vremena koje on tako promućurno opaža i u kom i o kom on stvara, istovremeno pružajući i ovde prekopotrebni štambilj osobenosti i jasnog i književno validnog otklona u odnosu na konvencije viđene u ovakvom podsoju proze. A tu su i izvrsne ilustracije Juko Šimizu, koje prate svaku od ove okupljenih bajkolikih pričica.

S druge strane, u Povratku, novom romanu Maje Trifunović, u jednom od sitnijih (ali ipak primetnih) rukavaca osnovne priče zatičemo važnu queer odrednicu; Maja Trifunović se svojim prvim proznim delom, romanom Trkači na duge pruge (pisano je o njemu nekoliko brojeva Optimista unazad) preporučila pažnji i čitateljstva sklonom prevashodno queer literaturi i književnosti sa prominentnijim queer motivima, a u Povratku (u izdanju Lagune) Maja Trifunović negde pri sredini uvodi i nastavak priče o u Ameriku odbeglog brata, koji tamo, ako ne spoznaje, a ono barem jasno i glasno preuzima svoj queer/gej identitet. Ovaj krak Povratka tiče se i prihvaćanja takvih obznana na mikro/porodičnom nivou, ali osim toga Maja Trifunović mudro obogaćuje ovaj deo Povratka i važnim detaljem – narečeni brat redak je primer tih samospoznaja i po vlastitom nahođenju dis-

Tri pohvale i jedna pokuda

Kvirovanje i lepa književnost

56

www.optimist.rs

piše: Zoran Janković

kretnih a duboko promišljenih prihvatanja i tog dela/aspekta svoje ličnost. Uz to, u par crtica Maja Trifunović u vezi sa ovim likom i ovim dodatkom polaznoj i osnovnoj priči podseća jetko na suštinsku netrpeljivost ovdašnje većine prema drugačijima, odnosno, prema onima kojima marginalizovanje ionako sigurno sleduje.

Ovde dolazimo do krunskog dela u ovoj podeli, do na srpski napokon prevedenog remek-dela Srce je usamljeni lovac, autorke Karson Mekalers. Ovo delo s pravom stoji rame uz rame sa klasicima o životu američkog juga, kao što su proza Fleneri O’Konor ili čuvena Ubiti pticu rugalicu, Harper Li. Srce je usamljeni lovac

(prevela Aleksandra Milosavljević, objavila kuća LOM) za temu ovog zbirnog osvrta, pak, značajna je kao pokazni primer moći (i lepote) implicitnog. Naime, možda iz razloga što je reč o romanu prvobitno objavljenom baš davne 1940. godine, nije jasno navedena ta značajna informacija o Singeru, jednom od petoro glavnih junaka ove priče, kao što je u magli (majstorski postavljenoj, održavanoj i nijansiranoj, doduše) ostavljena i priroda njegovog odnosa sa prijateljem mu, koji nakon čitavog niza ispada i poduže istorije izrazito ekscentričnog pa i autodestruktivnog ponašanja završi u ustanovi za duševno obolele. Naravno, finise kao i narečena i silna privlačnost i zaumnost neizrečenog lako je pojmljiva svakom usredsređenijem i inteligentnijem čitaocu. Na sve to, Karson Mekalers je ovu svoju istinski unikatnu izuzetnost dopunila još jednom tihom majstorijom – naime, Singer, taj samozatajni graver u čijoj tišini se ogledaju ostali ključni protagonista istog ovog romana, kao i njegov “prijatelj” su gluvonemi, a što nas nanovo dovodi do kote priče o marginalizaciji. Mora biti naglašeno da je, i mimo upravo predočenog, Srce je usamljeni lovac istinski poduhvat i na planu diskretnog čovekoljublja i nepatvorene empatije, kao i da čitalac može katkad i da zanemi nad rečitošću i zaumnošću ove odlične studije karaktera i povesti o neumitnim porazima onih koji, dakako, zaslužuju mnogo više svega, a ponajpre ljubavi i razumevanja.

Za kraj, tu je kraći roman Narcis u vodi, novosadskog pisca i publiciste Nikole Kitanovića. Narcis u vodi (objavila kuća Red Box) unutar pomenute četvorke tematski i na planu

upotrebljenih i prikazanih motiva daleko je najbliža pojmu i definiciji queer književnosti, ali sreću kvari sud da je ovde reč i o delu sa ubedljivo najmanje književne i estetske vrednosti.

Narcis u vodi je, ekonomisanja radi, predočimo to tako, homoerotsko-vampirska priča sa podosta lako kvarljivog (i ovde gotovo posve nepotrebnog) nju ejdž melanža. Kitanović vrlo brzo u ovom romanu priču o zgodi (i, kako će se brzo ispostaviti, ključnom doživljaju) u životu novosadske muške prostitutke zavereničkog “umetničkog” imena Mič, u kojoj on biva unajmljen da provede sedam dana u novosadskom hotelu u društvu enigmatičnog klijenta, prevodi na teren fantastičnog i alegorijskog Mič tu stupa u svet hotelskih soba koje se u trenu preobražavaju u dno okeana, a klijent Đorđe, vanredno privlačan i zagonetan, upućuje ga u univerzum svemirskih (ili kakvih već) ratnika, božanstava u obličju ajkula i ostalih morsko-okeanskih stvorenja… U međuvremenu, a što nam je predočeno kroz niz jalovih i samosvrsishodnih ponavljanja, Mič istrajno pere zube, nakon tuširanja neobrisan leže na krevet, vagajući da li da upotrebi toaletnu vodu, jede šnicle za svaki obrok…Nejasno je šta je zapravo Kitanović ovde želeo da postigne, ali, sve i da po strani ostavimo spekulacije o njegovim namerama, jasno kao dan biva da je Narcis u vodi nemušti i nepotrebni prozni rad, čiji autor se, ako već to mora biti učinjeno, ima biti pohvaljen isključivo na račun zauzdane pretencioznosti, odnosno, na konto svesti da je proza koji nudi među koricama ovog svog izdanja ipak samo nenadahnjujući i nimalo duhoviti primer treš književnosti nju ejdž podtipa. A dobro je znati vlastita ograničenja, zar ne?

Vodič kroz gej Srbiju

57

OPTIMIST Zajednica

Ime: Ivan Janjić Godine: Pogađajte Zanimanje: Osnivač WB Komjuniti žurki

58

www.optimist.rs

Kada si prvi put znao...

Sa šest godina, kada sam imao oralni seks sa komšijom, ili nešto najpribližnije tome sto sam tada mogao imati. Komšija je tada imao osam.

Tvoj izlazak iz ormana…

Roditeljima - mučan.

Majci sa 17, ocu sa 23.

Bilo je potrebno godinu - dve razgovaranja sa njima da im pomognem da shvate da nije prolazna faza i da je sasvim normalno biti gej. Kasnije, nakon što su se orodili s tim, izjavili su čak da ne bi ni voleli da sam drugačiji, jer to onda ne bih bio isti ja - imao bih potpuno druga iskustva u životu koja bi me obli-

kovala u potpuno drugu osobu (verovatno dosadnu). Široj okolini Dobio sam hrabrost da se autujem nakon prve održane gej parade i polako je počela cela familija, komšiluk i društvo iz osnovne/srednje da saznaje. Nisam nikad imao problema zbog toga, samo još veća zbližavanja, a nepoželjni su se sami filtrirali, tako da mi se kvalitet života definitivno poboljšao od tada.

Koji savet bi dao mlađem sebi...

Neki seksualni. Tipa, kako da najbolje zadovoljim dečka oralno, pripreme za analni seks… I ohrabrio bih sebe da smu-

vam neke momke, koje sam mogao, posmatrajući iz ove perspektive.

Naj gej stvar koju si ikada uradio...

Davao modni savet drugaricama.

Tvoj prvi gej klub/kafić...

Feeling ancient in 3, 2, 1... Klub X, kafić Arara.

Tvoj prvi poljubac...

Sedmi razred, sa vršnjakom. Rvali smo se u mojoj sobi i usput, kao, "prcali" preko odeće, kroz šalu, međutim, posle nekog vremena obojica smo imali "me gusta face"...

Kad smo to skontali, iz sve snage smo se zažvalavili, i tu ubrzo prestaje sva erotika ljubljenja jezikom i pretvara se u balavi vrtlog u kojem se borimo za to ko će biti na vrhu kako bi se njegove bale slivale onom drugom u usta a ne obrnuto, i tako...

Romantika.

Nevinost izgubio...

Aktivan sa 19, pasivan sa 22. Šta za tebe danas znači biti gej...

Znati više od tri pesme Lane Del Rej po nazivu.

Tvoj naj gej muzički album bi bio...

Lana Del Rej - Rođen da crkneš.

Donji veš koji ti donosi sreću...

Još ni jednom nisam pomislio kad sam doživeo neko srećno

iskustvo: „E, ovo mora da je zbog mog današnjeg izbora gaća...“ Najviše se ložiš na...

Momka poznatijeg kao Zvoganj.

ćenog vremena od rejdovanja.

Tvoj stav o ljubavi i braku...

Veza – da, brak - treba da imamo jednaka

Gej film koji morate pogledati...

Bruno! Odlična parodija na gejeve.

Slabo volim gej filmove, ako su srećni deprimiraju me, ako su tužni, deprimiraju me još više. „Marble Ass“ je isto gotivan, rasterećujući. A gej film koji željno isčekujem je „Hurricane Bianca“ sa Biancom Del Rio, pobednicom Drag Racea.

U nedelju popodne naći ćemo te gde...

U World Of Warcraft, u player vs. player - zajebi ubijanje aždaja, ništa ne pruža dnevnu dozu gejmerskog adrenalina kao nadigravanje suparničkih igrača. A i to zahteva mnogo manje posve-

prava kao i strejt ljudi da unesrećimo sebe i voljenu osobu.

TV serija koja je promenila tvoj gej svet... „Selo gori a baba se češlja“... Šalim se. „Queer As Folk“. Gledao sam je sa 18 i to je za mene bio prvi uvid u to kako gej svet (uglavnom) funkcioniše. Ostavila je snažan utisak. Pre par godina sam pokušao da je gledam ponovo i bio u fazonu „what the fuck is this shit, lol“ mnogo je treš, ali sa 18 mi je bila baš super i poučna.

Tvoj gej heroj je...

Boris Milićević. Učinio je dosta toga za LGBT populaciju u Srbiji, utabao dosta staza, pomogao i mnogim individuama, tako da će uvek imati veliki respekt od mene.

Vodič kroz gej Srbiju

59

U OPTIMIST Zdravlje

najezdi brzog života i brojnih iskušenja na tom putu bolesti reproduktivnih organa su sve češći. Oni trpe brojne štetne uticaje zračenja, upotrebe alkohola i duvana, nezaštićenih seksualnih odnosa do genetskih predispozicija koji u određenom dobu (posle 40. godine) izazivaju brojna oboljenja muškog reproduktivnog sistema.

Borba je jasna: prevencija, rano otkrivanje i lečenje. Prevenciju svi znamo ali je najviše zanemarujemo. To podrazumeva zdrave stilove života: fizičku aktivnost, pravilnu ishranu, izbegavanje alkohola, pušenja i psihosedativnih supstanci i zaštitu od urogenitalnih infekcija.

Urogenitalne infekcije najčešći su uzrok kasnijih ozbiljnijih oboljenja polnih organa koje značajno smanjuju seksualni potencijal i mogu biti okidač za nove bolesti i teža psihička stanja.

Uzročnici infekcija najčešće su seksualno prenosive bolesti kao npr: mikoplazma, ureplazma, hlamidija, sifilis, gonoreja, humani papiloma virus kao uzrok genitalnih kondiloma/bradavica i nelečene premaligne lezije. Dodatnu pažnju treba posvetiti češćoj kontroli, jer mnoge navedene bolesti nemaju simptome ili se pojave kada je infekcija uzela maha. Bez obzira na seksualnu orijentaciju i vrstu seksualnog odnosa najbolji način preventive i dalje je - prezervativ.

U slučaju dijagnoze nekog oboljenja neopho-

Muška formula za kvalitetan život

dna je kontinuirana pomoć lekara i istovremeno lečenje oba partnera.

Iako se mnogi muškarci opiru godinama, njihov reproduktivni često nema tu mogućnost. Muškarci preko 40 godina u velikom procentu suočavaju se sa benignom hiperplazijom prostate (benignim uvećanjem) i karcinomom koji je drugi najčešći karcinom muškaraca u Srbiji.

Benigno uvećanje prostate manifestuje se otežanim, isprekidanim i bolnim mokrenjem. Ovo je uzrokovano najčešće genetskom predispozicijom tj. naslednom osnovom, povećanjem estrogena kod muškaraca sa godinama i smanjenjem testosterona i hroničnim infekcijama.

Rak prostate često kreće bez simptoma, sporo raste, što ga čini podmuklim protivnikom. Zbog toga je urološki pregled posle 45. godine života najbolja strategija za borbu. U prvom privatnom zdravstvenom sistemu MediGroup obavljamo pregled urinarnog trakta i ultrazvučni pregled, a svim muškarcima preporučujemo da jednom godišnje urade laboratorijski test PSA (prostata specifičan antigen).

To je dovoljna demonstracija odgovornosti prema sebi i dragim ljudima i najbolji pokazatelj muškosti.

MEDIGROUP Call centar: 011 40 40 100 www.medigroup.rs

reproduktivno zdravlje piše: dr Radovan Kuburović

62

www.optimist.rs

Optimist preporučuje SVETLA NOĆ Režija: Florian Gottschick Uloge: Anna Grisebach, Benno Fürmann, Vladimir Burlakov, Kai Ivo Baulitz Projekcije 02. Mar | 19:30 | 300 RSD Dvorana Kulturnog centra 03. Mar | 17:30 | 350 RSD Cineplexx UŠĆE sala 5 Delovalo je kao da će to biti idiličan vikend u prirodi za dva para – Anu i Stefana, Bernda i Marka. Širenje operacije površinskog iskopavanja uglja, koja preti da uskoro proguta grad, šume i poljane, vraća ih u rodno mesto koje je gotovo sasvim napušteno.

Ipak, četvoro protagonsita uživa u poseti svom umirućem selu – sve dok jedan stari dug, koji dospeva na naplatu, ne počne da opseda Anu.

SLOBODNA LJUBAV Režija: Peter Sollet Uloge: Julianne Moore, Ellen Page, Michael Shannon, Steve Carell Projekcije 02. Mar | 16:30 | 300 RSD Sava centar 04. Mar | 17:30 | 300 RSD Dom omladine 05. Mar | 19:00 | 300 RSD Fontana Zasnovan na Oskarom nagrađenom kratkom dokumentarnom filmu, koji je za veliko platno adaptirao scenarista Filadelfije Ron Nisvaner, Freeheld je istinita priča o ljubavi Lorel Hester (Džulijen Mur) i Stejsi Endri (Elen Pejdž) i njihovoj borbi za pravdu.

VELIKI OTAC, MALI OTAC I DRUGE PRIČE Režija: Phang Dang Di Uloge: Jayvee Mai The Hiep, Cong Hoang Le, Quoc Viet Mai Projekcije 02. Mar | 22:00 | 300 RSD Dvorana Kulturnog centra 03. Mar | 14:30 | 250 RSD Dvorana Kulturnog centra Sajgon, početak 21. veka. Vu, student fotografije, upravo je stigao u grad. Odmah biva privučen ličnošću svog zgodnog cimera Tanga, izbacivača i sitnog dilera droge, te počinje da ga prati u njegovim pustolovinama u noćnom životu grada, otkrivajući potpuno novi svet. Uskoro upoznaje Van, senzualnu plesačicu, koja se povremeno viđa sa Tangom. Između njih troje razvija se prijateljstvo.

OTVORENA Režija: Momir Milošević Uloge: Jelena Angelovski, Jelena Puzic, Milena Djurovic, Sava Kesic Projekcije 01. Mar | 19:00 | 350 RSD Cineplexx UŠĆE sala 1 02. Mar | 12:00 | 250 RSD Dvorana Kulturnog centra Prijateljstvo između Sare i Alise pronalazi čudan i nagli kraj nakon što Sara ispovedi svoje porive, koji premašuju želje tela. Pod pritiskom okoline, Alisa postaje otuđena, ostavljajući Saru da se bori sa košmarnom usamljenošću i represijom, koja poprima monstruozan oblik.

www.fest.rs