Optimist 029 (april 2016.)

I

OPTIMIST SKrozza na Skroz

nače čudna povezanost između rijaliti programa i štampe, u tabloidima je tokom 2015. dobila svoju razvijenu reklo bi se baroknu formu. Od septembra 2015, kada je počelo istovremeno emitovanje tri rijaliti programa (Veliki brat, Farma i Parovi), postalo je očigledno da će produkcije ovih programa morati da primene sva zamisliva sredstva kako bi publiku naterali da gleda baš njihov, a ne proizvod konkurentske kuće: zbog toga, bilo je više seksa, više fizičkih i verbalnih sukoba, više prostakluka, golotinje, tračeva i skandala.

Ova situacija naročito je pogodovala tabloidima, čije su stranice sve do kraja 2015. bile dupke pune "direktnih prenosa" s TV ekrana i eksplicitnih opisa onoga što se u ovom ili onom rijaliti programu prethodnog dana događalo. Zahvaljujući učesnicima koji su se rado bavili LGBT temama, one su se vrlo često pojavljivale i u tabloidima.

JEZIČKO BOGATSTVO Uprkos brojnim tekstovima u kojima se tretirala ta tematika, pojavilo ih se svega nekoliko koji su problematični zbog korišćenja nepodobnih ("politički nekorektnih"). U monitoringu medija koji je obavljen u tom periodu, u tabloidima se skoro uopšte nije pominjala reč "peder", reč "trandža" bila je nešto češća, dok se "lezbo akcija" pominjala najčešće, ali opet nedovoljno da bi moglo da se kaže kako je ovakav rečnik dominirao. Naprotiv. Čak i kad su u svojim tekstovima koristili prostačke izraze i kršili sve moguće profesionalne kodekse, novinari tabloida redovno su koristili reč "gej".

To ipak ne znači da u ovoj vrsti štampe nije bilo diskriminacije, već da je ona samo dobila druge forme.

Nakon što su se na jednoj žurci polju-

bila dva muška učesnika rijalitija "Farma", to je izazvalo pravu uzbunu u tabloidima. "Blic" je 4. oktobra taj događaj opisao, između ostalog, vrlo "jakim pridevima" koji sami za sebe predstavljaju diskriminaciju i kršenje Kodeksa novinara Srbije. Objašnjavajući da se bliži kraj rijalitija i da su učesnici ostali bez ideja za privlačenje pažnje, ovaj list navodi da se oni zbog toga okreću "degutantnim igricama", a da su dvojica muškaraca koji su se ljubili "pristali na to, sa gađenjem". Isti događaj je na naslovnoj strani lista "Alo" opisan ovako: "Bahanalije u Farmi: Kristijan ljubio Acu: Žestoki momak, pored svih žena, naskočio na Živanovića".

Monitoring LGBT medijskog sadržaja

LGBT i tabloidi piše: Tamara SkrOzza Daleko suptilniji, ali ipak problematičan izbor reči, bio je karakterističan u situacijama kada jedan učesnik rijalitija drugog optuži da je gej. Tako list "Star" 17. septembra objavljuje naslov: "Rade Lazić priznao: Posle razvoda me je tešio jedan gej". Čovek je u tekstu objasnio da mu je posle razvoda utehu i podršku pružio odani prijatelj koji je homoseksualac, ali s kojim nije imao nikakvu ljubavnu vezu. Sve je tu u redu, izuzev jedne reči - priznao. U srpskom jeziku, priznaje se neki greh, greška, nešto što smo nekome skrivili. Zašto bi, dakle, Rade Lazić priznavao bilo šta? Zašto, izuzev da se činjenica da imaš prijatelja homoseksualca označi kao strašan greh koji bi, eto, trebalo da se "prizna".

>> Vodič kroz gej Srbiju

3

OPTIMIST Skrozza na Skroz

Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011.

Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Urednik Lifestyle: Mladen Antonijević Priljeva Urednik UrbanLook: Srđan Šveljo Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Zoran Janković, M. Aranđelović, Milica S, Aleksandar Stojaković, Zorica Mršević, Mladen Antonijević Priljeva, Bogdan Petrović Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/gejoptimist Štampa: Newpress Magazin možete čitati i na:

Podrška:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. God. 1, br. 1 (jun 2011)- . - [S. l.] : Regionalni info centar, 2011- (Smederevo : Newpress). - 21 cm Dvomesečno. - Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217-6756 = Optimist COBISS.SR-ID 186184972

4

www.optimist.rs

POTRESANJE U DEFILEU Karakteristična terminologija korišćena je i u retkim slučajevima kada se nije izveštavalo o događajima u rijaliti programima. Informacija preneta iz strane štampe, da je jedan umetnik iz Los Anđelesa rekao kako glumca Breda Pita privlače i muškarci, list "Blic" najavio je ovako: "Ameriku je potresla izjava umetnika". Zašto POTRESLA? Potresamo se zbog tragedije, nepravde, bolesti, itd. Da li je navodna teza o Pitovoj biseksualnosti takav događaj? Po "Blicu", biće da jeste.

Naravno, svi ovi primeri na prvi pogled izgledaju banalno i nevažno, ali to su svakako mehanizmi medijske manipulacije - metodi kojima se u svest čitalačke publike lagano urezuju obrasci razmišljanja (stereotipi) koje ona u startu možda i nije imala. Ako hiljadu puta pročita da je ljubljenje dvojice muškaraca degutantno i da izaziva gađenje, odnosno da je nečija biseksualnost globalna tragedija, prosečni čitalac će hiljadu prvi put i sam smatrati da je u pitanju neki "poremećaj" prirodnog balansa.

Koliko je jezik zapravo sugestivan, vrlo lepo ilustruje i pitanje novinarke lista "Alo" upućeno Ivanu Ivanoviću 20. septembra: "Šta misliš o homoseksualcima, njihovim zahtevima za usvajanje dece i da li je defile ulicama način da to ostvare?". Na prvi pogled, ovome se ne može zameriti skoro ništa (izuzev raznolikosti stvari koje se bez potrebe "trpaju u isti koš"). Ali, pitanje je zašto baš reč DEFILE? Defile je, po definiciji, "paradni marš vojnih trupa" ili "svečani prolazak", a u svakodnevnom životu obično se upotrebljava s negativnom konotacijom: "Došla sam u goste, a morala sam da izdržim defile uštirkane rodbine", "Mislila sam samo dvoje, a ono - čitav defile",...i sl.

Novinarka je u svakom slučaju mogla da upotrebi i neku drugu reč ili konstrukciju - šetnja, parada, izlazak na ulice, itd. Nimalo slučajno, odabrala je baš tu: negativne konotacije, donekle mili-

tantnu, vrlo verovatno s ciljem da isprovocira neku homofobnu izjavu po kakvima je njen sagovornik ranije bio poznat. Pošto je Ivanović je iznenadio i rekao nešto što je sasvim korektno, novinarka se nije zaustavila. Da bi kako-tako isprovocirala reakciju, postavila je i ovakvo pitanje: "Tvoja ćerka Staša je tinejdžerka. Uspevaš li da odgovoriš na sva njena pitanja u ovom periodu i kako joj objašnjavaš činjenicu da se dve čike ili dve tete drže za ruke?". Od svih fenomena koje Ivanovićeva ili bilo čija ćerka ima priliku da gleda oko sebe, kao najveći problem istaknuto je držanje za ruke. Ne gologuze starlete, ne nepismene i nabeđene pevaljke, ne renesansa kriminalaca kao uličnih heroja, ne beda i jad, već držanje za ruke. Još je zanimljivo i to što je ovde upotrebljena reč "činjenica" - kao da je to istopolno držanje za ruke nešto što srpski tinejdžeri vide na svakom koraku, svakog dana, na raznim mestima, toliko da se od toga uteći ne može, pa se i siroti tinejdžeri pitaju šta je sad pa to. Srećom, Ivan Ivanović je i ovde ostao "na visini zadatka".

PUŠENJE I OSTALE ZANIMACIJE Osim jezika i izbora reči, vrlo je zanimljiva činjenica da su novinari, pišući direktno ili indirektno o LGBT tematici, više kršili opšta načela profesionalnih kodeksa, nego ona koja se tiču specifično diskriminacije. Pre svega, to se odnosi na zabranu izjednačavanja nagađanja i tračeva s činjenicama - u prevodu, ako je neko o nekome nešto rekao, to ne sme da se predstavi kao potvrđena i potpuno tačna informacija. Pošto su učesnici rijalitija jedni o drugima govorili sve i svašta, to "sve i svašta" odmah je nalazilo put do tabloida i bez ikakve provere, obzira ili pažnje, prenošeno svima koji su propustili epizodu ili u tom trenutku gledali neki drugi rijaliti.

Pošto su "optužbe" za homoseksualnost bile jedan od najčešćih tračeva, podrazumeva se da su u tabloidima zauzele posebno mesto. Rezultat su u nekim situacijama bili potpuno nadrealni naslovi: u "Aferi" je 9. septembra,

recimo, zabeleženo da je "Stanija pušila dečku u WC-u, Lepomir Bakić se drogira, a Kristijan Golubović je gej". Zvuči zanimljivo, ali je zaista više nego bizarno (pa i diskriminatorno) to što su na spisku navodnih "grehova" isti status zauzeli narkomanija, oralni seks i homoseksualnost.

Isti list istakao se i sedam dana ranije, kada je - sličnim povodom - objavljeno "Vlada je gej, sve pevačice su kurve, a Kristijan umalo hirurg".

Kao činjenice prihvatane su čak i one optužbe koje su glavni akteri na licu mesta demantovali. Jedan od najzapaženijih slučajeva svakako je navodno "priznanje" manekena Uroša Ćertića da je gej. Praktično svi tabloidi su 1. novembra preneli kako je učesnik "Parova" u jednoj svađi potvrdio ono o čemu se do tada samo šuškalo. Čitav događaj tekao je ovako: jedna učesnica pokrenula je pitanje Ćertićeve seksualne orijentacije, onda je jedan učesnik naveo kako je on biseksualac i kako misli da će "tako da prikupi poene", pa se opet nadovezala inicijatorka čitave te debate i to vrlo detaljnom analizom ličnosti pomenutog Ćertića. Ovoga je to toliko iznerviralo, da je u afektu povikao: "Evo, Uroš Ćertić je gej! Jeste li to hteli da čujete? Čula si, Vesna, ja sam gej! Eto...".

Iako bi i detetu bilo jasno da je u pitanju ili sarkazam, ili afekat, tabloidi su ovo "priznanje" uzeli zdravo za gotovo i slavodobitno objavili to što su objavili. Čitava stvar toliko je besmislena, da je teško definisati koji je novinarski standard time prekršen - onaj o obavezi istinitog izveštavanja, ili onaj nepisani koji kaže kako bi novinari ipak morali da imaju mrvicu inteligencije i(li) mrvicu obzira prema ljudima o kojima izveštavaju.

>> Vodič kroz gej Srbiju

5

OPTIMIST Skrozza na Skroz Podrazumeva se, naravno, da je veliki deo ovakvih prepucavanja bio prepun prostakluka. Ipak, zanimljivo je da u situacijama kada bi neko nekoga "optužio" da je gej, čitava stvar završavala na tome - kao da, posle takve kvalifikacije, nikakve druge uvrede nisu neophodne.

Zanimljiv je u tom smislu dijalog dvoje učesnika "Farme", koji je list "Alo" preneo 24. novembra: " - Kako pušiš onom tvom što ima Lambordžini?

Ajde ispričaj nam, Jasmina. Rekao mi je da voli da te ka*a u čmar - izustio je Mića, pa je Jasmina rešila da otkrije njegovu tajnu: “Ja sam čula od prijatelja da si ti gej, a da ti porodica služi kao paravan. U Americi imaš dečka, zato često tamo putuješ - ispalila je Jasmina kao od šale”.

STOJAN I TERORISTI Prava je sreća što se u periodu ekspanzije rijalitija nije našlo mnogo tema u kojima su novinari imali priliku da pokažu svoje znanje ili makar sposobnost da pronađu stručnjake koji to znanje imaju. Iako tabloidi imaju zadatak da zabave, oni bi ipak trebalo da pokušaju da ne šire budalaštine s dugoročnim posledicama i očigledne zablude.

Kako izgleda kad novinari pojma nemaju čime bi i kako trebalo da se bave, pokazala je situacija kada je iz "Velikog brata" izašla takmičarka - transvestit. Ona je "u prošlom životu" bila policajac i imala suprugu i decu, dok se sada izdržava od prostitucije. Opisujući njen životni put novinari tabloida posebnu su pažnju posvetili trenutku kada je "Stojan" odlučio da "postane žena".

Prenoseći navode makedonskih medija (pošto je u pitanju takmičarka iz te države), oni su naveli kako je "Stojan" kao policajac 2001. učestvovao u jednoj policijskoj akciji u kojoj ga je "samo sreća spasla metka i sigurne smrti". Bez ikakve veze s racionalnim rasuđivanjem, naukom ili bilo čime što bi i nalikovalo funkciji medija, tabloidi su priču zaključili ovako: "Posle toga, odlučio je da uzima hormone i oblači se kao žena". Nije zato čudo što je i naslov podjednako besmislen i glasi "Zbog terorista promenio identitet".

Za "običnog" i ne previše upućenog čitaoca, to bi značilo da svako ko bude u smrtnoj opasnosti ima velike šanse da "odluči da postane žena" i da na takvu "odluku" lako mogu da utiču teroristi, pijani vozači i ubice raznih drugih profila.

6

www.optimist.rs

FAŠISTI IZ NAŠEG SOKAKA Iako su se učesnici rijalitiji iz petnih žila trudili da probiju granice ne samo pristojnosti, već i zdravog razuma, čini se da su ih - bar kada su u pitanju priče o LGBT problematici - pretekli njihovi navijači ili ljudi koji su im nekada bili bliski. Prenoseći izjave ovih ljudi, novinari su pravili inače uobičajenu grešku ne-reagovanja. U slučaju da osoba s kojom razgovara iznosi diskriminatorne ili stavove koji pozivaju na nasilje, novinar je obavezan da se od tih stavova ogradi, da na neki način na njih reaguje. Ovde toga nije bilo, baš kao što ga nema ni u velikoj većini takvih situacija u medijima.

Ana Marija Žujović, osoba koja je svojevremeno bila u vezi s jednim učesnikom "Farme", ovako je reagovala na glasine da joj je bivši dečko gej: "Priče da je Vlada gej, čula sam mnogo puta. Da sam ranije to znala, ne bih se upuštala u ljubavnu romansu sa takvim muškarcem. Skoro svi njegovi prijatelji su gejevi. Na moje pitanje zašto se druži s njima, uvek je odgovarao kako je ovo 21. vek i da se njima druži zbog posla. Govorio je da gejeva ima svuda oko nas i da je normalno da ih ima i među svojim prijateljima". Kao da i sve ovo nije bilo dovoljno, novinar "Blica" na čitavu tu storiju dodaje još i ovo: "Njena osećanja prema bivšem partneru su tada, kako kaže, bila iskrena i u to vreme njegov odgovor joj je bio potpuno razuman".

U prevodu, sve ovo znači: 1. da je nenormalno da se heteroseksualan muškarac druži s homoseksualnim; 2. da je su gejevi toliko brojni, da heteroseksualnim ljudima ugrožavaju opstanak; 3. da je čovek koji ima gej prijatelje u najmanju ruku nerazuman, na šta može da padne samo žena koja ga voli.

Dva meseca ranije, u avgustu, ista osoba je za "Skandal" komentarisala svog bivšeg partnera i drugog učesnika, tvrdeći da će njih dvojica stupiti u vezu. Pod naslovom "Lepomir

Bakić se bode u guzu i venu", navedene su i njene reči "Ne znam samo ko će tu biti muško, a ko žensko, teška je to borba kod njih dvojice".

U kategoriji širenja govora mržnje, ipak su dominirali očevi novih TV zvezda.

Tu je, recimo, otac jedne učesnice "Farme" koji je u izjavi za "Kurir" 24. novembra istakao da bi više voleo da mu ćerka bude "kurva, nego lezbijka". Kada su ga novinari čudno pogledali, objasnio je to ovako: "“Zašto se čudite što to kažem? Bar će da mi rodi unuke.

Znate kako, svaki roditelj želi da mu deca imaju potomstvo. Ona kao prostitutka može sebi da rodi dete, a ako se opredeli da bude sa istim polom, kako će onda?”.

S druge strane, otac jednog učesnika "Velikog brata" bio je jako ljut što se drugi učesnik njegovom sinu obraća u ženskom rodu, da mu je zapretio seksualnim nasiljem, što je "Kurir" objavio pod naslovom "Antonu ću staviti penis u usta!"

Bilo je u periodu dok su praćeni mediji i onoga što se obično zove "primer dobre prakse". Bilo je da čak i tabloidi smatraju kako je Andrea Pejić "sve bolja riba", kako je Seka Aleksić ponosna što joj je suprug proglašen za gej ikonu, da su zvezde podržale istopolne brakove, itd. Bilo je, dakle.

Problem je međutim u tome što je kao i u drugim oblastima - snaga deset dobrih primera zanemarljiva u odnosu na snagu jednog lošeg. A pritom je loših bilo neuporedivo više, sve na krilima rijaliti programa koje su ta-

bloidi "trošili" kao tek pronađeno blago: rasipnički, bez mere i ukusa, bez ikakvog obzira prema profesionalnim standardima, ljudskim pravima, elementarnoj pristojnosti i - najvažnije - ljudima koji ih čitaju.

I ŠTA ĆEMO SAD? Način izveštavanja tabloida nije nešto na šta može da se utiče jednokratnom merom ili zakonskim aktom - u pitanju su mediji koji unapred računaju da će ih zbog načina izveštavanja neko tužiti i to je trošak koji "pokrivaju" prihodom od prodaje. S druge strane, u prirodi je tabloida da o svemu izveštavaju na način razumljivim najširim čitalačkim krugovima - od onih medijski pismenijih, do onih koji su samo funkcionalno pismeni ili polupismeni - i kao takvi, svoje sadržaje jednostavno "prevode" na jezik koji će svima biti jasan i blizak.

Dugoročno, međutim, neophodno je sistemsko medijsko opismenjavanje građana i građanki, ali i njihova edukacija u vezi s ljudskim pravima: u okviru građanskog vaspitanja u školama, na časovima maternjeg jezika, u okviru nastave društvenih nauka. Ljudi moraju da nauče da čitaju, ali i da razlikuju šta u medijima sme, a šta ne sme da se pojavi; šta je javni interes, a šta diskriminacija i šovinizam. Istovremeno, neophodno je jačanje i veće angažovanje institucija koje bi trebalo da se bave promocijom kulture i etike javne reči: novinarskih udruženja, Saveta za štampu, Regulatornog tela za elektronske medije. Uz veću aktivnost civilnog sektora, takve mere mogle bi da daju dugoročno pozitivne rezultate.

Ako, međutim, nismo spremni da čekamo decenije, već želimo brzu akciju odmah, pre svega je neophodno da svoje neposredno okruženje informišemo da, osim tabloida, postoje i drugi zanimljivi mediji; da osim rijalitija, postoje drugi TV programi; da postoje medijski sadržaji u kojima se ljudskim pravima posvećuje dužna pažnja. Jer, ovakvi tabloidni sadržaji, pa i rijaliti programi, nestaće ili će se makar upristojiti onog trenutka kada shvate da je sve manje ljudi koji ih prate i plaćaju.

Samo više paralelnih aktivnosti - obrazovanje medijske publike, edukacija u vezi s ljudskim pravima, neposredan uticaj na sopstveno okruženje i akcije civilnog sektora mogu da daju kakav-takav efekat.

Sve drugo je pucanj u prazno.

Vodič kroz gej Srbiju

7

P OPTIMIST Aktuelno

re samo nekoliko nedelja Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ je objavio izveštaj o realizovanim aktivnostima u okviru nacionalnog odgovora na HIV za 2015. godinu sa alarmantnim rezultatima.

Naime, tokom 2015. godine registrovano je 178 novih osoba inficiranih HIV-om što je najveći broj još od 1978. Samo u poslednja dva meseca 2015. godine kada se sprovodi većina akcija testiranja na HIV, registrovano je 45 novih slučajeva infekcije HIV što je čak dvostruko više u poređenju sa istim periodom za 2014. i 2013. godinu. Ukupno posmatrano broj novodijagnostifikovanih osoba u prošloj godini je čak za 37% veći nego 2014. godine. Dominantan način transmisije predstavlja nezaštićen analni seksualni odnos među muškarcima (73%) dok je više od trećine registrovanih slučajeva među mladima uzrasata od 15 do 29 godina.

Pretpostavljamo da su za većinu čitalaca ovi podaci iznenađujući, alarmantni i šokantni, ali nažalost realnost je potpuno suprotna. Podsećamo da je još 2014. godine „Batut“ proglasio lokalizovanu epidemiju HIV među MSM populacijom (muškarci koji imaju seks sa muškarcima) na teritoriji Beograda sa stopom prevalence od 8%. U isto vreme iz Srbije se povlači Globalni fond za HIV, malariju i tuberkulozu koji je bio ključni donator programa za anonimno i poverljivo testiranje što je rezultiralo dramatičnim smanjenjem broja programa ovog tipa koje su sprovodile nevladine organizacije. Važnost ovog podatka se ogleda u činjenici da se najveći broj testiranja sprovodio u okviru programa nevladinih organizacije, a ne zdravstvenih ustanova usled niskog stepena poverenja u institucije od strane LGBT građana. Broj testiranih lica u odnosu na ukupnu populaciju je i dalje izuzetno mali tako da je realan broj inficiran verovatno veći što celokupnu sliku čini još alarmantnijom.

Takođe treba uzeti u obzir da pojedine zdravstvene institucije i nevladine organizacije nisu dostavile kompletne podatke za 2015. godinu

8

www.optimist.rs

kao i to da se uviđa jasna netrpeljivost od strane LGBT zajednice ka LGBT organizacijama tako da iako su dometi nevladinih organizacija nesagledivo bolji u odnosu na zdravstvene institucije oni su ipak ograničeni antagonizmom LGBT zajednice. U posmatranju za 2015. godinu učestvovale su 44 ustanove i organizacije što na prvi pogled može da izgleda dovoljno, ali svakako nije, jer u Srbiji postoji nekoliko stotina zdravstvenih ustanova tako da bi u teoriji svaka zdravstva ustanova trebala da sprovodi programe testiranja na HIV. Nacionalna strategija za HIV je istekla, a akcioni plan nikada nije usvojen tako da se ne uviđa potreba za raspravom o efikasnosti i dometima nacionalne strategije, jer bez akcionog plana ona nije mogla biti operacionalizovana. Ako uzmemo sve pomenuto u obzir porast inficiranih HIV je u potpunosti očekivan i u skladu sa predviđanjima, ali ono što niko nije mogao da predvidi jesu reakcije aktivista, institucija i međunarodne zajednice koji nemaju ili ne žele da imaju sluha za ovu alarmantnu situaciju. Objektivno posmatrano LGBT zajednica u Srbiji nikada ranije nije bila pod ovakvim rizikom i pretnjom koja nepovratno može da naruši kvalitet života LGBT građana. Za-

Tišina = smrt

HIV epidemija piše: Mladen Antonijević Priljeva

brane Prajdova, nasilje i diskriminacija su proporcionalno svojoj važnosti dobijale često izuzetnu pažnju kako javnosti tako i donosilaca odluka, ali se isto ne može reci za epidemiju HIV. Ukoliko pogledamo izveštaje relevantnih nacionalni i međunarodnih tela videćemo da se epidemiji HIV posvećuje znatno manje pažnje, ako uopšte, nego drugim problemima sa kojima je suočena LGBT zajednica. U razgovoru sa različitim akterima dobijali smo interesantne komentare, naime pojedini su stanovišta da će

naglašavanje ove teme u javnom prostoru rezultirati porastom netrpeljivosti i daljom stigmatizacijom LGBT zajednice. Ovo je naravno vrlo verovatna posledica, ali alternativa je nesagledivo gora jer podrazumeva prolongiranje nečinjenja od strane države što će za efekat imati samo porast broja inficiranih i niže standarde nege za inficirane osobe, te će pitanje epidemije HIV postati pretnja po javno zdravlje a to je stigmatizacija od koje će se LGBT zajednica teško oporaviti. Drugi su zatim stanovišta da treba pojačati edukaciju o seksualno prenosivim bolestima, ali iz istraživanja Batuta uviđamo da ispitanici imaju dovoljno znanja o seksualno prenosivim bolestima, ali da i dalje imaju nezaštićen odnos. Dok treći smatraju da su ljudi „glupi“ kada imaju nezaštićen odnos, a četvrti da HIV ne postoji.

Ovaj fenomen gde LGBT pojedinci kao grupa pod povećanim rizikom od infekcije HIV i dalje stupaju u nezaštićen odnos treba da predstavlja centralnu tačku nacionalnog odgovora zajedno sa ranim otkrivanjem infekcije pošto je koncetracija virusa kod inficiranih osoba velika tako da lakše mogu preneti virus nego oni koji su na adekvatnoj terapiji kada usled delovanja terapije prisustvo virusa ne može da se očita re-

ferentnim testom. Takođe, rano otkivanje i lečenje značajno smanjuje rizik od obolevanja i umiranja od posledica side. Organizacije i pojedine institucije već neko vreme pozivaju nadležne da intenziviraju programe testiranja, ali ostaje nepoznato koji su to konkretni koraci koji su preduzeti u ovom smislu. Sa druge strane čini se da se drugi provereni metodi borbe protiv HIV ne uzimaju u razmatranje, kao sto su to kućni testovi, PrEP terapija, PEP terapija ili lako dostupnost besplatnih kondoma i lubrikanti. Naime PEP terapija se primenjuje u prvi 72 sata pošto osoba dođe, odnosno sumnja da je došla u kontakt sa HIV i predstavlja kombinaciju nekoliko lekova koje se primenjuju 28 dana gde se ovaj metod pokaza kao vrlo efikasna u sprečava infekcije. PrEP predstavlja preventivnu terapiju koja se sastoji od uzimanja jednog leka u kontinuiteta i namenjena je grupama pod povećanim rizikom gde je zbog svoje izuzetne efikasnosti postala lek izbora LGBT pojedinaca u zapadnoj Evropi i Americi gde zdravstveno osiguranje pokriva troškove ove terapija koji se kreće od 500 do 800 dolara mesečno. Teško je zamislite da će se situacija u dogledno vreme poboljšate, jer se čini da je nacionalni odgovor rudimentaran te dodatno otežan odsustvom političke podrške koja izostaje onda kada je najviše potrebna.

Kašnjenje sa odgovorom na epidemiju HIV i neadekvatan odgovor, istorijski posmatrano, predstavljao ponavljanje ustaljenog modela od 1980ih godina pa sve do danas. Rusija je, na primer, takođe suočena sa alarmantnom situacijom i ne preduzima adekvatne korake što i nije neko iznađene u odnosu na njenu varvarsku politiku prema svojim LGBT građanima. Pitanje odgovornosti je prvenstveno na državi ali i nad svim drugim lokanim i međunarodnim akterima koji su proveli celu prethodnu deceniju radeći na borbi i prevenciji HIV gde ako već nije mogla da se sagradi kultura tolerancije prema HIV pozitivnim osobama onda je svakako mogla da se spreči epidemija, a ovo je zasigurno jedan od najvećih nacionalnih skandala.

Svrha ovog teksta nije da izazove paniku ili strah među LGBT zajednicom iako su panika i strah apsolutno primerena osećanja, već želimo da probudimo nagon za samoodržanjem, jer ako nam već kvalitet života nije bitan onda nam je valjda život važan.

Vodič kroz gej Srbiju

9

N OPTIMIST Intervju

edavno je predsednica DSS Sanda Rašković Ivić izjavila da ima nekoliko jako dobrih prijatelja u gej populaciji, koji su svi Srbende i koji će glasati za nju. Ova izjava je izazvala negodovanje Parade ponosa i podršku UG „Egal“. Ta izjava bila je povod da porazgovaramo sa Srđanom Furtulom, funkcionerom DSS i direktorom izdavačke kuće „Ukronija“ koja je izdala „Gej knjigu“ Dušana Vujošević, „Đovanijevu sobu“ Džejmsa Boldvina i mnoge druge gej romane.

Kako komentarišete izjavu Sande Rašković Ivić o gej Srbendama koji će glasati za DSS i Dveri?

Gospođa Rašković Ivić se najpozitivnije izrazila o tzv. gej pravima, za radio Slobodna Evropa, takođe je ponovila da će mnogi homoseksualci glasati za DSS. Ne vidim da je u ovoj izjavi bilo šta sporno. DSS se zalaže za građansko društvo, tako da svi oni koji ne narušavaju ustavni poredak Republike Srbije dobro su došli u redove DSS i kao glasači i kao članovi. Često se zbijaju šale na račun gej republikanaca u Americi, da li ćemo dočekati i šale na račun gejeva u Dverima?

Zaista ništa ne znam o vicevima koji se tiču gej republikanaca, ali znam dosta pošalica i viceva koji se tiču gejeva u Sinodu SPC, pored Sinoda, čuo sam par pošalica i na račun kraljeve omladine, kako kolektivno nakon događanja u dvoru idu na after u klub Pleasure.

Kako pomiriti desnicu i LGBT pokret?

Odlično pitanje, prvo moram vas pitati da li Srbija ima desnicu? Postoje skupine opskurnih likova koji se okupljaju po nekakvim tzv.

Gardama cara Lazara, 1389, Obraz, to su pre skupine musavih klovnova nego ozbiljne organizacije. Tužno je što je tako. Dovoljno je posetiti bilo koji „desničarski“ skup pa da čovek uvidi svu našu tragediju. Poslednji takav skup na kom sam ja bio je sahrana Kralja Petra II, gde su se mogle videti desetine ljudi vrlo čudnih fizionomija, u nekakvim ritama za koje su oni pretpostavljali da su replike uniformi srpske vojske i JVUO. Postoji čak skupina klovnova koji se oblače u „sr-

10

www.optimist.rs

pske“ srednjovekovne odore i krstare Evropom, vrlo jeftino naplaćuju svoje cirkuske usluge a pri tom blamiraju sve što je srpsko (neprijatni miris koji se širi iz njihovog kombija oni sa ponosom zovu „SVIBOR smrad“). Na moju veliku žalost u Srbiji ima možda do 100 ozbiljnih desničara.

Sukob je u potpunosti iskonstruisan od strane državne bezbednosti i jednog raspopa. Jednu srpsku lezbijansku organizaciju vodi žena koja se tukla u poslednjem ratu u našim zapadnim provincijama, kao pripadnik Belih orlova.

Sukob treba izmestiti iz konteksta greha, jer i mnoge druge stvari su grešne pa se ne događaju pogromi na beogradskim ulicama. Homoseksualnost nije ništa grešnija, od rukobluda ili predbračnog seksa, svaki blud je blud.

Glasajte po svojoj savesti, za DSS

Srđan Furtula Razgovarao: Predrag Azdejković

Neko na silu pokušava da Srbima nametne protestantski puritanizam. Srbi u svom biću nisu licemeri i puritanci već slobodni ljudi koji slobodu traže. „Crven Ban“ je iznedrio ovaj narod, a Vuk Karadžić prikupio. Tako da vam je moj odgovor da sukoba sa desnicom nema, ima ga sa opskurnim likovima. Moram napomenuti da se Srbiji u poslednje vreme pojavila grupa jako mladih momaka i ozbiljnih desničara (Marko Gajinović, Rastko Podesta, Jovan Ivić…)

Kako vi sagledavate LGBT pokret u Srbiji?

LGBT pokret je firma i fabrika para za sve neradnike i dokoličare ovoga sveta, mala skupina ljudi koja se dohvatila zapadnih fondova i vrlo lepo živi apsolutno ništa ne radeći. Čast nekolicini izuzetaka, kao što je Boris Milićević ili Azdejković. Organizacija Prajda je našla za shodno da kritikuje predsednika DSS Sandu Rašković Ivić zbog njene izjave o gej Srbendama, a jedan od vođa Prajda je devedesetih godina skakao po Beogradu sa šajkačom i guslama, dobro tada je

imao samo trafiku i nije bio na dotaciji iz Brisela.

Sažetak je skupina licemernih dokoličara, sa intencijom ka malograđanskom konformizmu, svakako ljudi za izbegavanje. Na NVO sceni postoje i organizacije koje deluju potpuno anti državno i koje okupljaju prelazne oblike života kao npr. Žene u crnom.

Za koga da glasa pošten peder i poštena lezbejka na ovim izborima?

Svaki peder ili lezbijanka treba da glasa prema svojoj savesti. Moja preporuka im je da glasaju za Demokratsku stranku Srbije, stranku koja gaji građanske i nacionalne vrednosti. DSS ima potencijal da objedini sve snage građanske desnice i da kao jedna načelno konzervativna stranka krene u izgradnju Srbije.

Jedan od omiljenih štandova na Sajmu knjiga mi je štand Ukronije, jer pored zastave carske Rusije mogu da nađem izdanje Gej knjige. Odakle taj spoj?

Na štandu Ukronije slobodno se vijori zastava Ruske Imperije, američke konfederacije, ove godine stajao je i veliki poster Bašara al Asada, mi okupljamo sve ljude koji slobodu vole i slobodi teže. Zastava Carske Rusije tu stoji kao simbol otpora novom svetskom poretku i željom za obnovom kako ruske tako i srpske monarhije.

Ukronija iritira bezumnike svih boja. Ezra Paund je govorio „Boj se plebsa“, Ukronija poručuje bojte se pseudo elite. „Gej knjigu“ je napisao Dušan Vujošević, ponudio je rukopis i dogovorili smo se da knjigu objavimo u izdavačkom planu za 2015. godinu. Ona je jedan obiman poduhvat gde je Dušan možda malo preopširno želeo da mnogo toga objasni.

Koju gej literaturu nam nudi Ukronija?

Ukronija kao izdavač od svog osnivanja ima dve osnovne edicije, Vrhove i Decu noći, vrhovi su edicija gde smo do sada objavili preko dvadeset vrlo značajnih filosofskih, politikoloških, ezoterijskih knjiga koje tretiraju desnu političku i filosofsku misao. Druga edicija, a pretpostavljam da vas ona više interesuje je Deca noći. Edicija nosi ime po pesmi Dimitrija Sergejevča Mereškovskog, ruskog simboliste i dekadenta, pesma je u ruskim ondašnjim krugovima smatrana manifestom dekadencije, tako da smo i mi pozajmili ime pesme za ime jedne od naših edicija.

Edicija je zamišljena tako da u njoj budu objavljivane knjige koje tretiraju problematiku, kempa, dendizma, dekadencije, gej odnosa. Tu

Photo: Vojislav Mićić smo do sada objavili nekoliko desetina romana, teoretskih radova, memoara. Istakao bih memoare kneza Feliksa Jusupova, koji je poznat po tome što je ubio Raspućina, „Imoralist“ od Žida, „Poslednji testament Oskara Vajlda“, „Povratak u Brajdshed“, „Dendizam i dekadencija“, znameniti Uismansov roman „Nasuprot“, „Koža od Malapartea“, po radnji ovog romana snimljen je odličan film u režiji Lilijane Kavani... Ova edicija ima za cilj da vaspostavi jednu novu estetiku i da Srbima osvetli suštinski smisao dekadencije i dendizma. Dekadencija nije biti narkoman ili ići na BITEF, već to je duhovni umor i zgađenost nad zvaničnom nomenklaturom i kulturnom politikom, „dekadent je usamljen čovek zgađen nad sadašnjicom“, rekao je D. S. Mereškovski. Šta možemo očekivati u narednom periodu od Ukronije kada su u pitanju gej izdanja? Što se tiče naših planova trenutno prevodimo jedan obiman zbornik sa nemačkog jezika, „Uticaj aristokratije na savremeni svet“. Mnogi naši naslovi su odavno rasprodati, u ovoj godini planiramo da obnovimo „Dendizam i dekadenciju“ i „Minuli sjaj“, memoare kneza Feliksa, objavili smo nedavno knjigu „Out of Tom“, to je intimna ispovest jednog beogradskog veterinara, ali je otkupio ceo tiraž prepadnut pretnjama zbog viška istine koju je u knjizi izneo. Za kraj bih ako mi dozvolite citirao Knjaza Miloša „Dok poreza plaćaju nas se njihova jebačina ne tiče“.

Vodič kroz gej Srbiju

11

N OPTIMIST Osmatračnica

egde početkom marta medije su preplavili tekstovi o „Gej paru iz Šumadije koji je usvojio dete“. Kako to obično biva, odmah se oglasila domaća internet ekipa zabrinuta za budućnost i emotivno i psihičko stanje tog deteta, ne čitajući da se radi o „treš humorističkoj dokumentarnoj seriji“, kako su je sami autori nazvali. Za potrebe ovog teksta pažljivo sam odgledao sve tri epizode, u nameri da se ozbiljno sociološki osvrnem na njihov sadržaj, a očekujući da je, zbog ozbiljnosti teme, iole relevantan naučnog proučavanja, posebno s obzirom na to da su autori naznačili da imaju za cilj da „razbiju predrasude o ljudima drugog seksualnog opredeljenja“.

Moja očekivanja i išla su u tom pravcu – da se radi o senzibilisanim mladim ljudima koji će imati ozbiljan kritički osvrt na probleme istopolnih porodica koje neosporno već postoje u našem društvu, a koje su sistemski nepriznate i nevidljive. Međutim, nakon analize sadržaja emisije posvetio sam vreme i proučavanju reakcija na istu, kao i reakcija samih autora na reakcije javnosti i desilo se veliko razočarenje – kao što se naslućuje u samoj emisiji, autori niti su senzibilisani, niti imaju za cilj da „razbiju predrasude“ jer još uvek ni svoje nisu čak ni osvestili, a kamoli razbili, već im je jedini cilj popularizacija jutjub kanala koji vode i par stotina klikova više. Ali, idemo redom.

Sama serija je prilično dobro koncipirana. Glavni protagonisti su obični momci iz Šumadije, ni po čemu drugačiji od bilo kog komšije ili člana familije, što je svakako dobar pomak u odnosu na stereotipno prikazivanje gej likova. Takođe, problematika istopolnih porodica zasnovana je na nekonvencionalnoj porodici dva gej muškarca, što je takođe iskorak ka prihvatanju činjenice da su muškarci jednako sposobni i zainteresovani za podizanje dece kao i žene, tj. da nisu manje sposobni za pružanje emocionalne sigurnosti detetu. Serija u par momenata problematizuje

nemogućnost ozakonjavanja veze, kao i argument da se istopolnim porodicama dozvoli usvajanje – „bolje da je napolju na hladnom ili ovde kod nas na lepom i toplom“, te se pominju i pojmovi kao što je „državna represija“. Ipak, svi ovi momenti ostaju potpuno skrajnuti lošim humorom i ispraznim forama nasumično ređanim u nekreativno osmišljenom scenariju, što se vidi i u samim komentarima gledalaca. 90% njih primetilo je scenu o „dedi - prvom autovanom pederu, koji je probušio Kačavendu“, a mali broj njih one značajnije momente. Na samom youtube kanalu ima iznenađujuće mnogo pozitivnih komentara, mada je evidentno da su većinu ostavljali komentatori koji lično poznaju autore, kao i to da jedan dobar deo njih nije ni razumeo poentu. Slično pesmi „Antifa kučke“ koju jedni shvataju kao „antifa himnu“, a drugi kao „anti-antifa“, ovde su neki prepoznali „prozivanje homofoba“, a neki „ismejavanje pedera“. Letimičan pogled na nazive profila koji komentarišu takođe daje uvid na to da je veliki broj njih iz ekipe koja može se reći nije senzibilisana za problematiku, niti ih je ovaj serijal „prosvetlio“, a opet ga pozitivno komentarišu uz osvrt na humor. Defi-

“Gej” par iz šumadije

Nikad gej ikone

12

www.optimist.rs

piše: Nemanja Marinović

nitivno, poentu nisu razumeli, niti ih interesuje da je razumeju. Kada se pogledaju komentari na portalima, situacija je malo drugačija. Tu se može pronaći govor mržnje i pretnje od strane onih koji nisu shvatili da je reč o šali (i pored toga što su autori koristili sve moguće tehnike i caps lock da naglase da su LIKOVI I DOGAĐAJI IZMIŠLJENI), ali i par konstruktivnih razmena mišljenja o pozitivnim i negativnim aspektima usvajanja dece u istopolnim porodicama.

Mnogo je tu predrasuda, nenaučno zasnovanih stavova i na kraju krajeva kompletnog bullshita,

kao i svuda, ali se primećuje da je internet publika prilično otvorena za ovu temu, pa na portalu koji je objavio uz tekst i anketu svega malo više od 50% posetilaca ima problem sa usvajanjam dece od strane istopolnih roditelja, a plusevi i minusevi na komentarima ubedljivo su na strani uslovno rečeno „proLGBT“ ekipe. Eto, da ne bude da ovaj serijal nije dao baš nikakve uvide.

A sad da se vratimo na poentu svega.

Dva momka iz Šumadije snimaju serijal o istopolnom braku da bi razbili predrasude o homoseksualcima. U prvoj izjavi za medije naglašavaju da im je cilj da pokažu „da to nisu ljudi koji su pali sa Marsa, nego da su obični, normalni, ljudi, dobri, lepi, ružni, jaki, slabi kao i ljudi heteroseksualnog opredeljenja“. U samom startu problematično. LGBT populacija je heterogena grupa i to je tačno, ali pravo na istopolnu porodicu ne mogu imati samo “strejtluk cis muškarci”, već je to univerzalno pravo koje pripada svima, kako mačo automehaničaru iz Šumadije, tako i “femkastom” dizajneru sa Vračara. Gej i strejt ljudi nisu isti, kao što ni gej ljudi nisu međusobno isti, niti su strejt ljudi međusobno isti.

Oni mogu samo biti jednaki u svojim različitostima. Ali bez obzira na to, pozdravljam što nisu izabrali stereotipne karaktere. Interesantno, u svojoj prvoj izjavi ovi momci koriste termin “homoseksualci”, dok se u serijalu sve vreme koristi “pederi”, što se može pravdati eventualno duhom jezika i lokalnim kontekstom, ali i ukazuje na to da se ne obraća pažnja na diskurs u cilju humora, te da predrasude samih autora nisu preterano osvešćene. Nakon prvog intervjua, a između druge i treće epizode serijala, po-

javljuje se drugi intervju u kome autori eksplicitno govore kako pregledi pljušte (čitavih 60.000 do dana današnjeg) i kako nema škakljivije teme za popularizaciju kanala. Zatim se hvale svojim švalerskim postignućima “mi smo imali devojaka ko ceo vaš portal što nije imao” te više puta naglašavaju kako imaju devojke i pokazuju slike sa njima u telefonu. U intervjuu takođe eksplicitno kažu kako su popularizovali kanal pa će se okrenuti drugim temama i da pedere više u životu neće pominjati i kako se plaše da ne postanu gej ikone.

Momci ne moraju da se plaše, gej ikone neće postati sigurno. To se ipak ne postaje preko noći sa tri klipa čak ni ako si Soraja, a i uvek im GLIC može izdati uverenje o heteroseksualnosti u slučaju krajnje nužde. Namera da popularizuju kanal im takođe nije baš nešto uspela, a to što im je epizoda nakon spornog intervjua (koju su u stilu Dare Bubamare najavili kao najbolju ikada) 10x manje gledana nego prethodna dosta govori. Jedino što im nakon ovoga ostaje u amanet je činjenica da su zarad jeftinog marketinga koji im je doneo tričavih 100.000 pregleda na sva tri klipa zajedno relativizovali realne probleme sa kojima se stvarni ljudi suočavaju, kao što su npr. gej momci iz Srbije koji se suočavaju sa pretnjama, napadima i ugrožavanjem imovine, a u prethodnom iskustvu imaju i otmice i “egzorcizam”; ili slučaj bebe iz Nepala koju je surogat majka rodila gej paru iz Srbije. Eto, neka ovaj tekst bude naš mali doprinos da padne još koji pregled, ali za ozbiljnije bavljenje tim poslom bi ipak morali da potraže stručni savet neke iskusne i daleko uspešnije starlete.

Vodič kroz gej Srbiju

13

OPTIMIST Aktivizam

Upoznavanje života LGBTQ zajednice u Srbiji

Neispričane priče Foto: Privatne kolekcije / Petar Žmak Intervjui: Petar Žmak Izložba „'Upoznavanje života LGBT zajednice u Srbiji“, sačinjena od razglednica sa ispovestima LGBTQ osoba iz Srbije i njihovih najbližih, bila je izložena tokom marta u kafe-restoranu „Od usta do usta“ u Beogradu. Izložba je završni događaj obimnog istraživanja o ličnim istorijama i životnim pričama LGBTQ zajednice u Srbiji. Jedinstveni uvid u život i razvoj zajednice pruža više od 100 svedočanstava u vidu priča i fotografija sakupljenih tokom projekta, od kojih je na izložbi predstavljeno dvadesetak.

...Nije da sam prestao da budem gej tada, ali sam shvatio da sam biseksualac - očigledno. I dalje smo u Holandiji, ne razmišljamo da se vratimo. I da, imamo dvoje divne dece. Tata i mama

14

www.optimist.rs

...Ne ljubim se i ne držim se za ruke u javnosti i ne bih to radio ni da sam strejt. Imam prijatelje koji znaju za mene, imam i one koji ne znaju, ali ih ne smatram baš naročitim prijateljima. Eto, živim uprkos životu. Darko BG

...Ne znaju za mene, to su deca od 5. do 8. razreda osnovne i bilo bi kontraproduktivno da im dođem na čas i kažem: E, deco, ja sam gej. Đorđe

...Poslednji dan na poslu sam sve zajedničke stvari po ofisu oblepio papirićima: Peder je ovo pipao, Peder je ovde sedeo, Pile ste iz iste šolje kao peder. Zoran

...Razlika je u onome šta ovde mogu i smem, bolje reći ne mogu i ne smem. Sad ne znam kako da kažem, da li se vraćam kući ili opet odlazim od kuće. U Beogradu su mi i prijatelji i porodica ali ne i život koji hoću za sebe. Miloš B

... Već dve godine živimo zajedno, naši prijatelji, kolege i roditelji znaju za nas. Mislim da znaju i komšije jer nas uvek gledaju nekako popreko, ali me to sad baš zasmejava. Nina i Jovana

...Bio je dovoljno ljubazan da mi javi da "Pederčina neće više videti svoj laptop". Zvao se Miloš i meni je njega poprilično žao.

P kao PC

Vodič kroz gej Srbiju

15

U OPTIMIST Istorija

Ko je bio Alfredo Ormando, čovek koji je zapalio plamen koji i danas gori kada je u pitanju borba za gej prava?

Kao i svaka tragična gej priča i ova počinje u malom gradu. Gradić se zove San Kataldo, a nalazi se na Siciliji. Tamo je, krajem pedesetih godina prošlog veka, rođen dečak po imenu Alfredo. Nije se ni po čemu razlikovao od većine svojih sugrađana osim što je bio gej.

Odrastajući u zatucanoj katoličkoj sredini Alfredo je bio ubeđen da svi znaju njegovu tajnu. italijanskom donjem Strahovao je kako će sugrađani u nekom nemardomu Parlamenta ovih dana se vode rasprave nom pokretu ruke prepoznati demona koji se oko usvajanja zakona koji bi istopolnim paro- krije u njemu. Na ulici je imao osećaj da ga svi vima priznao pravo na civilnu uniju. Italija je naj- gledaju i da njihovi pogledi prolaze kroz odeću veća zemlja zapadne Evrope koja u svom i kožu prodirući pravo u njegovu tajnu koju je zakonodavstvu i dalje ne prepoznaje zajednicu krio u duši. U pokušaju da se sakrije od tuđih poživota između osoba istog pola. Čak je i ovaj gleda Alfredo je nosio naočari za sunce sa što tekst zakona koji je trenutno u proceduri morao većim okvirom. da bude „ublažen“ tako da su iz njega izbačeni Zbog svega ovoga on odlazi u Padelovi koji bi istopolnim parovima omogućili lermo gde čini prve korake ka ostvarenju njeusvajanje dece. gove želje da postane pisac.

Istovremeno, demonstracije protivJedina knjiga koju je uspeo da objavi nika i pristalica gej brakova organizuju se sa ne- jeste poluautobiografski roman u kome opisuje smanjenom žestinom. svoje misli i iskustva koje je imao tokom svog Dok traje dvogodišnjeg borasprava u parlaravka u manastiru mentu možemo da tokom kojeg je pose osvrnemo na kušao da se približi Italijanski Stonewall događaj koji pojebogu i očisti od „nedini LGBT aktivisti u čistih“ žudnji.

Italiji zovu „italijan„Nije tačno da je ski Stonewall“. Dopredivno biti gej“, gađaj koji je bio napisao je u knjizi. ona prelomna „Naprotiv, to je nepiše: M. Aranđelović tačka posle koje prekidno umiranje LGBT osobe u Italiji iznutra. Morate ili nisu više pristajale da prihvatite da ste na ulogu žrtve već gej ili se ubijete.“ su počele aktivnije da se bore za svoja prava.

Alfreda je neprekidno mučilo ono što se u šali Sve je počelo onog hladnog januar- često zove „katolički greh“. Njegova tragična skog jutra 1988. godine kada je jedan čovek smrt dokazuje kako „katolički greh“ nije šala, kleknuo na kameni pločnik ispred bazilike Sve- makar ne duhovita, kao i da religiozna netoletog Petra, renesansne crkve koja dominira ovim rancija nije samo opasna po zdravlje i dobrobit rimskim trgom. Narednog trenutka ovaj čovek gej ljudi već zna da bude i smrtonosna. se našao u plamenu. Nakon što su dvojica priVatra koju je Alfredo zapalio simboliše sutnih policajaca ugasila plamen čoveka su iskustva gej ljudi iz istorije koji su često spaljiodvezli u bolnicu. Skoro celo telo bilo je prekri- vani na lomačama zbog zločina sodomije. Vatra veno opekotinama trećeg stepena. Alfredo Or- takođe predstavlja izraz njegovih osećana, stramando preminuo je nakon deset dana. sti, života, besa... U Bibliji vatra predstavlja komunikaciju sa bogom. To je bio njegov kaming

Alfredo Ormando

16

www.optimist.rs

Alfredo Ormando (39) polio se benzinom i zapalio 13. januara 1988. godine na Trgu svetog Petra u Vatikanu zbog diskriminacije homoseksualaca od strane Katoličke crkve. aut kako pred Gospodom tako i pred celim svetom.

Bio je to i njegov protest protiv Katoličke crkve i verske zajednice koja ne želi da prihvati istopolnu ljubav kao nešto normalno.

Sličan protest učinio je i metodistički sveštenik i borac za ljudska prava Čarls Mur koji se zapalio u Teksasu 2014. godine. Deset godina ranije on je svojim štrajkom glađu pokušao da skrenu pažnju na svešteničku stigmatizaciju i progon homoseksualaca. Tog sunčanog juna on je parkirao kola na parkingu šoping centra polio se benzinom i zapalio. Jedan prolaznik je video šta se dešava i aparatom za gašenje požara koji je uzeo iz obližnje prodavnice pokušao da ugasi plamen. Čarlsa Mura su odvezli u bolnicu gde je preminuo iste večeri.

U oproštajnom pismu koje je ostavio za sobom objašnjava kako svojom smrću želi da

podstakne ljude da više brinu o gej pravima, građanskim pravima i borbi protiv diskriminacije i rasizma. Želeo je da njegova smrt ima neki smisao, da bude nacionalna vest.

Oba slučaja naišla su na osudu konzervativnih političara, javnosti i klera. Alfredovu smrt objašnjavali su, ne kao protest protiv Crkve, već kao posledicu presije u porodici, a njegov čin opisivali kao patetičan. Nakon Murove smrti lokalni šerif i mediji negirali su postojanje rasizma i diskriminacije u tom delu Teksasa ubeđujući ljude da je njegova smrt besmislena.

Svi oni kao da su zaboravili jedno malo starije i malo poznatije žrtvovanje iz ideala na brdu Kalvarija iz koga je ponikao pokret koji je tek vekovima kasnije uspeo da osvoji celu Evropu i gotovo ceo poznati svet.

Vodič kroz gej Srbiju

17

K OPTIMIST Kolumna

ada sam u ranom pubertetu uhvaćen kako gledam porno film, moj otac je mojoj majci pored uobičajenog opravdanja “svi to gledaju u tom uzrastu”, rekao i to kako je bolje da gledam porno film nego ratni - ”lepše ću stvari naučiti”. Da se, međutim, ta situacija dešava u ovom trenutku morao bi dobro da razmisli pre nego što to izgovori ili bi se žešće ugrizao za jezik nakon što bi to izgovorio. Pornografija je danas sve osim klasičan seks sa eksplicitnim scenama. Koliko su se stvari u tom domenu promenile najbolje ćete sagledati ukoliko na bilo kom internet porno sajtu ukucate naziv nekog filma iz svoje mladosti (ne bitno da li je reč o gay ili str8 porno filmu), a stariji ste od 30 godina, i shvatite kako se on nalazi u kategoriji classic ili vintage. Ovi filmovi su zahvaljujući internetu dostupni svima, ali retko kome mogu biti interesantni u ekscitativnom pogledu o čemu najbolje svedoči broj njihovih pregleda.

Aktuelnim konzumentima pornografije uzbudljivo je nešto sasvim drugačije. Ona je danas agresivnija nego ikada pre. Brojna istraživanja preferencija publike prema određenoj vrsti pornografskih sadržaja kroz analizu lajkova, komentara i onoga što se najčešće kuca na pretraživačima ovakvih sajtova pokazuju da su apsolutno najtraženiji oni klipovi koji podrazumevaju neku vrstu nasilja. Iz nekog, psihološki teško objašnjivog razloga, opšteprihvaćena je činjenica da seks između dva muškarca mora da boli. Ili bi barem trebalo. Stručnjaci se ipak slažu oko toga da je to paradigma heteroseksualne osude homoseksualnosti i da ona sa realnošću nema baš puno veze. Čak, naprotiv.

Da prethodno navedena teorija ne pije vodu, najbolje pokazuje upravo osvrt na gay pornografiju nekad i sad. Pri čemu, iz ove analize isključujemo filmove koji se bave nekim S&M fetišom jer se tamo grubosti i nasilje podrazumevaju. Govorimo o najjednostavnijem porno filmu. Onom koji bi trebalo da nam prikaže seks dva muškarca krajnje eksplicitno, ali na nivou prikaza dvoje ljudi koji vode ljubav, a ne dva alfa mužjaka koji se takmiče u rvanju ili boksu. Takvi filmovi nastali 70-ih, 80-ih, pa čak i

18

www.optimist.rs

90-ih godina prošlog veka uglavnom i jesu takvi.

Najčešće se tu može videti nekoliko scena muškaraca koji vode ljubav ili imaju nešto žestok, ali ne i agresivani seks. Takav se pojavljuje eventualno u jednoj sceni koja pravi presek pornografske priče, na isti način na koji to radi i scena u kojoj neki lik masturbira. Danas pak scena klasičnog seksa postaje predah u okviru porno filma koji obavezno uključuje neki vid agresije od šamaranja, preko vezivanja do redaljki. Produkcijske kuće u svoju odbranu kažu kako takve filmove snimaju u skladu sa potražnjom, dok se njihovi konzumenti brane činjenicom da najbolje pornografske produkcije rade isključivo takve filmove i samim tim ih popularizuju. Šta god da je uzrokovalo ekspanziju takvih sadržaja u okviru savremene pornografije, više zabrinjavaju njene posledice. Dominacija, ponižavanje i grubosti pojavljuju se kao najčešći tagovi na najgledanijim klipovima, a potom i kao glavna ponuda i potražnja na online chatovima putem kojih se ljudi povezuju isključivo zbog seksa.

Ukoliko tamo odlazite kako biste ponudili ili pronašli klasičnu varijantu istog, gotovo da ste osuđeni na propast.

Pitanje je jer njihovi stalni ili dakle kako smo za potencijalno stalni samo dve, tri decepartneri nisu u moPornografija nije od primamljigućnosti da ih zavosti pornografije dovolje. Ne može, baziranoj na tome naime, baš svaki što ona daje otvotip, ili jednostavno ren prikaz idealnog ne želi, da im pruži seksa bez pehova, pornografsku predneprijatnih iznenastavu kakvu dobipiše: Bogdan Petrović đenja i loših završejaju nakon taka, došli do toga ukucavanja par da ključ njene poeksplicitnih reči na pularnosti leži u preterivanju. Odgovor je, nara- internet pretraživaču, te stoga oni ostaju u sferi vno, krajnje jednostavan. Ono što se nekada virtuelnog užitka ili instant zadovoljstva. nazivalo pornografijom, pa mekom pornografiNa sličan način situaciju rešavaju i oni jom, danas je svuda oko nas. Njeni elementi su koji su meta nerealnih očekivanja ne samo zbog prisutni u okviru svakodnevnog TV programa, preferencija koje kod njihovih partnera bude štampe i dešavanja na socijalnim mrežama, kao egzibicije viđene u okviru savremene pornograi običnih igranih filmova. Ako je ono što smo 80- fije, već i zbog izgleda samih glumaca koji je u ih i ranih 90-ih stidljivo delili ispod ruke na video filmovima, kao najdostupnijem i najraširenijem kasetama sada postalo dostupno na svakom ko- obliku pornografije, doveden do erotske perfekraku, logično je da je sama pornografija otišla cije. Muškarci normalnog izgleda i sa polnim orkorak ispred toga, pa je počela da koristi teško ganom prosečne dužine usled takvih očekivanja naoružanje. Čak i kada se radi o klasičnom seksu bivaju odbačeni ili poniženi, neretko se i sami koji je u okvirima savremene pornografije lišen povlačeći s obzirom na činjenicu da pornograsvake senzualnosti i lepote i neretko preveden fija danas predstavlja ozbiljan atak na njihovo u samo nasilje. samopouzdanje. Opterećenje rekordima iz Dublji problem nastaje iz toga što mu- porno-filmova, mitovi o seksualnoj veštini i izškarcima koji gledaju takve filmove rastu apetiti držljivosti potencijalni su izvor nezadovoljstva i pa od druge strane očekuju nemoguće, zabo- seksualne anksioznosti. Današnji glumci su toravljajući da je sve to ipak fikcija i da je to što liko preplanuli, nabildovani, potentni i obdareni vide upakovano u nekoliko minuta, zapravo sni- da bi njihove kolege, najveće porno zvezde od mano satima sa mnogo pauza i rezova. Sa tak- pre 20ak godina prepoznatljive po svojim alatvim apetitima oni se onda okreću tržištu kama, poput Johna Holmesa ili Jeffa Strykera, seksualnih usluga, ukratko rečeno – prostituciji, danas mogli da sede zavaljeni u fotelji i stidljivo

Nekad i Sad

>> Vodič kroz gej Srbiju

19

H OPTIMIST Istraživanja

drkaju svoj ponos dok se savremeni porno glumci mačuju svoje hibridne klipove.

Najveći problem leži ipak u tome što savremene pornografske predstave, prvenstveno kod mlađih i neiskusnih muškaraca, stvaraju nerealnu sliku o tome šta je zaista dobar seks. Logično je da su seksualne slobode aktuelne i da svako može da radi šta hoće, ukoliko druga strana pristane na to, ali ako se to počne nametati kao normativ ponašanja, onda je trenutak da se zabrinemo. Pornografija je, razume se, unosan biznis koji ima svoja pravila; ali, pošto porno sadržaji oblikuju seksualni život mladih ljudi mnogo više nego što je to ranije bio slučaj zbog jednostavnijeg pristupa i sveprisutnosti, vredi se pozabaviti ljudskom percepcijom tog materijala i njegovim uticajem na seksualnu praksu. S obzirom na to da je seks u mnogim sredinama i dalje tabu, puno je onih kojima porno film nije samo izvor zabave ili vizuelni stimulans pri masturbiranju, već i izvor informacija na osnovu kojih grade svoje seksualne veštine i želje.

Kakvi će oni biti za deset, dvadeset godina ukoliko pornografija nastavi putem kojim je krenula pitanje je od čijeg će odgovora mnoge zaboleti glava ako ne i nešto drugo. Pornografija ovakva kakva je danas stvara generacije koje gube mogućnost da se uzbude normalnim stvarima već priželjkuju ekstremne sadržaje. Naravno da je svaki oblik seksualnog opštenja - makar i netipičan - sasvim u redu ako svi koji učestvuju u njemu pristaju na taj čin, ali ako neko stasava sa ubeđenjem da dobar seks podrazumeva isključivo trojku, gangbang, dominaciju ili bizarnost onda je to već problem.

Da li je njegovo rešenje u cenzuri (što je najmanje verovatno), dodatnoj edukaciji uz tešku pornografiju kakva ona danas jeste ili u nečem trećem tek neko bi morao da se pozabavi onim što se kroz pornografske sadržaje mladim ljudima plasira. U suprotnom za nekoliko godina možemo imati čitavu generaciju mladića koji će pre nego na operaciju devijantnog nosa otići na produženje penisa (koji je i bez te intervencije dovoljno velik) jer ukoliko to ne uradi teško da će druga strana, njime biti zadovoljna ili će morati da idu na kurseve akrobatskog seksa i tolerancije na nasilje i grubosti kako bi mogli zadovoljiti partnera.

20

www.optimist.rs

omofobija je prošla dugačak put od diskursa koji čuva društvene vrednosti od devijacije, do određene savremene naučne patologizacije.

Italijanski univerzitet Lakvila 2015. objavljuje studiju koja proučava psihopatološke simptome ljudi sa izraženom homofobijom. Predmet patologizacije se za samo 30 godina (Svetska zdravstvena organizacije je homoseksualnost stavila na svoju klasifikaciju bolesti i poremećaja 1977. godine) izmestio sa homoseksualnosti na upravo onu poziciju moći koja je tu i stavila – homofobiju.

Proučavanje homofobije postaje važan ugao kako ontoloških, tako i društvenih sagledavanja budući da je produkt i čoveka i društvenih odnosa. Svrha istraživanja koje je Centar za kvir studije sproveo tokom 2015. i objavio u aprilu ove godine, je dublje i detaljnije ispitivanje predrasuda koje stoje u osnovi homofobije i internalizovane homofobije. Homofobija se u slučaju homoseksualnih osoba pojavljuje kroz negativan odnos prema sebi, vlastitoj homoseksualnosti i drugim homoseksualnim osobama i tada govorimo o internalizovanoj homofobiji, odnosno autohomofobiji.

Tri važna nalaza istraživanja o kojima vredi dalje promišljati, i o kojima jesam u uvodnom razmatranju o homofobiji ovog istraživanja, konstruišući svoju tezu o muškarcima kao nosiocima homofobije i ženama koje je internalizuju, su: 1. Intenzitet homofobije je izraženiji kod heteroseksualnih muškaraca nego kod heteroseksualnih žena; 2. Heteroseksualni muškarci homoseksualne osobe vezuju za seksualnost, dok žene za porodicu; 3.

Kod muškaraca i žena heteroseksualne orijentacije prva asocijacija na homoseksualnost je muška homoseksualnost.

Homoseksualnost se pojavljuje pre svega kao određena biološka (anomalija), psihološka (poremećaj) i najzad društvena devijacija koja preti da destabiliše društvene i patrijarhalne odnose, a diskriminacija i nejednakost kao logična posledica reakcije društva na devijaciju. Tu se takođe, homoseksualnost konstruiše kao „pomodarstvo“, dekadencija i posledica razaranja

tradicionalnih odnosa. Za razliku od toga osobe gde ne postoji ili nije izražena homofobija, seksualnu orijentaciju LGB osoba vide kao jednu od varijacija ljudske seksualnosti s kojima se osoba rađa. Ipak, ohrabruje je da gotovo svi ispitanici odbacuju fizičko nasilje prema homoseksualnim osobama, ali zabrinjava podatak da značajan deo heteroseksualnih ispitanika druge vrste nasilja (omalovažavajuće, verbalne iskaze, izbegavanje, diskriminaciju) i ne prepoznaje kao nasilje ili ih u velikoj meri relativizuju.

More stereotipa o homoseksualnosti i posledično o homoseksualnim osobama koji su iz intervjua odjekivali, možemo podeliti u nekoliko kategorija, ali je svima zajednički patologizirajući činilac.

Homoseksualnost se pojavljuje kao poremećaj i devijacija u odnosu na ono što je „prirodno“ i „normalno“ i to je dominantan reper koji će definisati i ostale stereotipe. To najbolje prezentuju sledeći citati izvedeni iz intervjua: Ako pričamo o analnom seksu, čak i kod heteroseksualca, meni je to neprirodno. Jednostavno nije mesto onoj stvari da bude u ovoj. Jednostavno nije joj mesto. (LGB osoba) Zato što opet to smatram kao neki poremećaj, nije normalno. Muškarac i žena – to je

Istraživanje Centra za kvir studije

Homofobija u Srbiji piše: Aleksandar Stojaković normalnost ipak i tako su stvoreni. Ovo je prosto nešto što se izrodilo iz toga drugačije od ovoga, samim tim nije normalno, nije uobičajeno. (heteroseksualna osoba) U skladu sa time, nije neobičan narativ o homoseksualnosti kao određenoj bolesti i poremećaju. Ipak, ispitanicima nije jasno kakva je bolest u pitanju. Osećaj je da nešto nije u redu sa homoseksualnim osobama, pre svega zbog toga što ih privlači isti pol, ali nisu u stanju da odgonetnu šta tačno. Predrasude idu od lošeg odgajanja u detinjstvu, do frojdovskog motiva vezanosti za majku.

Pa ne znam… Kao da sam ih smatrala posebnim, kao bolesnim, kao tako nešto u fazonu. Sad je možda glupo reći tako. Mislila sam da je to neka vrsta greške, nečega, ili u odgaja-

>> Vodič kroz gej Srbiju

21

OPTIMIST Istraživanja

nju, ne verujem da se rađaju sa tim, možda se i rađaju, ne znam, ali sam smatrala da je to neka greška prirode. (heteroseksualna osoba) Homoseksualnost i LGB osobe se vide kao podbačaj u vaspitanju i proizvod narušenih odnosa: Osećao bih se kao da sam podbacio kao roditelj, kao da dete nisam izveo na pravi put, a po meni je pravi put taj da dete edukujem da se sutra zanima za suprotan pol iz jednostavnih razloga. (heteroseksualna osoba) Bio je vezan mnogo za mamu. Da li je on oponašao mamu jer je imao problem sa ocem koji je pijanica. Mnogo je bio vezan za majku, ona privržena njemu i nekako... čini mi se – preveliki uticaj majke na muško dete, nešto u njemu izazove da je on oponaša. Treba na muško dete da ima više uticaj od muškog roditelja. Smatram da i to ima veze. Jer moje dete ima sad 16 godina, mnogo sam bila uz njega, moj muž ne toliko i sećam se da sam sa njim i igrala kolca, fudbal i levo i desno... do jednog momenta gde već vidim da dete – mama, mama, mama i ja rek'o „daj, otkači se više od mene“, dokle više mama, daj malo tata, za promenu i jedva sam ga malo izolovala. Sad je već okej, sad je već super, nema nikakvih sklonosti, niti bilo šta. (heteroseksualna osoba) Jedan od dominantnih izvora negativnog stava prema homoseksualnosti je narušavanje rodnog režima, gde se čini da je niže vrednovanje homoseksualnih osoba usko povezano sa nižim vrednovanjem žena u društvenim odnosima.

22

www.optimist.rs

Ono feminizirani. Jednostavno mi se gade. Gade mi se ovi… kako se sad zovu ovi… sad što čupaju obrvice bolje nego ženske.

Metro! Nisu gejevi, ali ih ne shvatam, muško je muško. To obrvice… to … Ne volim. I to ne volim. U redu je da ti držiš do sebe, ima higijene i lickanja i kod muškaraca ali ovi gilipteri… ne znam šta su. Ali šta su oni? Feminizirani nešto… Šta ga tera da se čupka? To ne razumem, pa ja kao muško… U redu je da izgledaš uredno, pa hajde skratiš ne znam… dlake ispod pazuha ako si maljav, obriješ se, negde ne znam i obrvicu doteraš… Ali sad da si ti pa baš nešto… ne znam… pa, šta još? Sjaj za usne da stave? Gde je tu muškost? (heteroseksualna osoba) Telesni stav. Pokret, mimika, govor. To izaziva mislim kod ljudi taj negativan stav. Jel' možete da zamislite da muškarac sedi prekrštenih nogu i da ima stav kao žena? (heteroseksualna osoba) Feminizirani, piskav glas, upadljivi u društvu... Pa ono… kako ono mladi zovu… šareno, upadljive boje, vesele boje… (LGB osoba) Vođeni da je heteroseksualnost jedina prirodna i ispravna seksualnost, kod mnogih ispitanika homoseksualnost se pojavljuje kao prolazna faza istraživanja vlastite seksualnosti tokom odrastanja, nakon čega se uspostavlja normativna i prirodna.

Ali je ona imala taj neki fazon: “To ti je prolazna faza”. Ja joj kažem: “Pa, dobro, ali nemam ja 8 godina. Ne otkrivam sebe, već sam se otkrila. Znam šta sam”. “Ne, ne, ne, to će tebe da prođe.“ I znaš, takve stvari. (LGB osoba) Kada govorimo o pozitivnim stereotipima o homoseksualnim osobama važan je napomenuti da se homoseksualne osobe vide kao homogena grupa, gde se ukida njihova međusoban različitost, te se određene pozitivne karakteristike (po istom principu kao i negativne) generalizuju. Ne postoji bitna razlika u pozitivnim stereotipima i njihovom reprodukovanju između homoseksualnih i heteroseksualnih osoba. Ono što je uočljivo u odgovorima značajnog dela heteroseksualnih ispitanika je nekonzistentnost u stavovima, pa se dešavalo da pozitivni i negativni stereotipi stoje jedni pored drugih (ponekad čak u istoj rečenici).

To sam primetio da su gejevi malo intelgentiniji... Tako što su oni malo temeljniji, odmereniji, dok ovi drugi na snagu na mišiće daj,

evo udri, vi ste onako malo smireniji, odmereniji imate vremena za sve, bolje uradite neke poslove. [...] Znate šta oni, nisu za neki, ali pazite i među vama ima ljudi koji su agresivni i koji su na krv i nož, ima ne kažem, ali ja mislim da većina nisu takvi, mislim, u svakom žitu ima kukolja. (heteroseksualna osoba) Sprovedeno kvalitativno istraživanje je prve takve vrste u Srbiji. Dok su rađena određena kvantitativna istraživanja o homofobiji, istraživanja o internalizovanoj homofobiji su potpuno nedostajala. Iako je utisak o nalazima

Z

istraživanja donekle optimističan, iako se vidi određen progres ka prihvatanju LGBT osoba u Srbiji, proći će dosta vremena do normalizacije i depatologizacije homoseksualnih osoba, te prihvatanje homoseksualnosti kao značajnog segmenta ljudskog iskustva koji nije sa druge strane normalnog. Možda tome prethodi razgradnja esencijalističkog diskursa koji je zarobio svest društva i koji ne dozvoljava legitimno postojanje spektra, ali je „neprilagođen“ pojedinac, preplašen ostrahističke kazne, i dalje usamljen u njemu.

OPTIMIST Trans*

atvori su podeljeni na posebne objekte za žene i posebne za muškarce: kao takvi oni predstavljaju rodno najpodeljenije institucije savremenog doba. Sve do poslednje dekade 20. veka, podela zatvora po polu je bila najmanje osporavana zatvorska praksa/politika.

Shvatanja ljudskih prava i ljudskog dostojanstva se međutim vremenom razvija i danas je svuda otvoreno pitanje kako rešiti različite situacije transrodnih osoba lišenih slobode. Te situacije mogu ići od očigledne kontradikcije između službene rodne pripadnosti i njihove spoljašnjosti, preko njihovog ispoljenog rodnog identiteta, što može da uključi i njihove tek kasnije ispoljene rodne aspiracije. Činjenica je da se transrodna lica suočavaju sa povišenim nivoom nasilja i ugroženosti kada su u zatvoru, jer doživljavaju često maltretiranje i razne opasnosti, češće nego drugi.

Kada su u pitanju trans osobe, može se generalno konstatovati da sve vrste pritvorskih i zatvorskih institucija, sabirnih centara, imigracionih kampova, kažnjeničkih kolonija, popravnih domova, predstavljaju ozbiljnu opasnost za njihove živote, ljudsko dostojanstvo, fizički i mentalni integritet i opštu dobrobit. To često znači svakodnevno ponižavanje, fizičko i seksualno zlostavljanje, uz stalno prisutan strah od odmazde ako upotrebe pra-

vna sredstva za rešavanje problema sa nasiljem.

Ovo je poznato zatvorskim upravama, koji zbog toga kao najčešću meru bezbednosti trans osoba primenjuju njihovu izolaciju ili neku vrstu zaštitne odvojenosti od drugih osuđenika. Zbog toga su mnoge transrodne osobe smeštene u samice ili neke slične izdvojene režime izdržavanja zatvorske kazne mesecima ili čak godinama, samo zbog svog rodnog identiteta. Osim što predstavlja psihičku torturu, ta izolacija umanjuje mogućnost pohađanja edukativnih i rehabilitacionih programa, komunikaciju sa drugim, neugrožavajućim osuđenicima, učestvovanje u zatvorskom radu, zarađivanje novca i pozitivnih poena korisnih za skraćivanje kazne ili njenu promenu u uslovni otpust.

Trans žene u muškom zatvoru

Trans u zatvoru piše: Dr Zorica Mršević Jedan intervjuisani, tipičan cisrodni američki osuđenik opisuje transrodne žene u zatvoru na način koji možda najbolje oslikava njihovu situaciju. Naime, na pitanje o transrodnim ženama rekao je da su tabu one koje imaju AIDS, koje smatra prljavim, i da sa njima ne treba imati posla, ali da su druge u redu. A onda opi- >> Vodič kroz gej Srbiju

23

OPTIMIST Trans* suje sebe i sebi slične cisrodne muškarce u zatvoru: “Ok, ti si zatvoren, nemaš žene, a umoran si od upotrebe sopstvene ruke, pa se onda za promenu istreseš u njih. One su kao mesto za istovarivanje đubreta, jednostavno tamo istreseš onaj svoj teret. Ali mi dobro znamo da su one muškarci. Treba samo da se ponašamo kao da su žene, ali naravno da znamo da su muškarci. Ma hajde, pa one imaju sve ono što imaju muškarci. Ali ipak u njih možeš da istovariš svoj tovar”. Na pitanje zašto trans žene to dozvoljavaju, on je objasnio da one žele sve što žene inače žele, bezbednost, zaštitu, utehu, društvo, nekoga da bude fin sa njima i da vodi o njima računa. Ali one nisu sve iste. Ima takođe onih koje samo žele seks. Neke to stvarno baš vole. A druge to rade da bi dobile ono što sve žene žele.

Biti “devojka među muškarcima” svakako podrazumeva niži društveni status u zatvorskoj ustanovi za muškarce, u kojoj vlada hipermaskulina kultura koja “devojke” čini zauvek izloženim stalnom ponižavanju, uvek u marginalizovanijoj poziciji u odnosu na druge osuđenike. Njih muški osuđenici nazivaju “namontiranim” ženama, dok one za sebe ističu da nisu “biološkinje”, odnosno, da nisu cisžene, pošto nisu rođene kao žene. Uprkos toga, transrodne žene u muškom zatvoru snažno izražavaju težnju da obezbede sebi položaj “pravih devojaka”, ili neke čak, “najboljih devojaka” koliko je to uopšte moguće u muškom zatvorskom ambijentu. Ta težnja se izražava u prihvatanju rodno stereotipnih praksi kao i prihvatanja muške dominacije, heteronormativnosti, klasnih i rasnih predrasuda koje široko dominiraju u muškoj zatvorskoj populaciji, kao i svakodnevno prihvatanje nejednakosti u kontekstu njihovog stalnog nastojanja da zadobiju poštovanje i afirmaciju kao žene.

Neke transrodne žene u zatvorima za muškarce čak navode da se osećaju mnogo ženstvenije od kada su u zatvoru nego na slobodi, iako nemaju mogućnosti upotrebe mnogih predmeta koje na slobodi inače koriste, kao što je šminka, parfemi, perike, grudne proteze, ženska odeća, donji veš i sl. To upućuje da su muški zatvori ambijent koji ipak, ma koliko bizarno zvučalo, omogućuje da se bolje izraze kao žene kroz status “devojka među muškarcima”, tj. kroz intenzivirani osećaj sopstvene ženskosti.

24

www.optimist.rs

Serija: Organge Is The New Black

Osobe koje su prošle hormonalno operativnu tranziciju, u situacijama lišenja slobode u Škotskoj i Engleskoj uglavnom su smešteni u skladu sa svojim novostečenim rodnim identitetom, bez obzira da li njihova lična dokumenta sadrže promenu ili ne. Problem svuda je zatvorski smeštaj transrodnih osuđenika koji su u toku procesa tranzicije, onih koji dakle, “imaju sve što imaju muškarci” a po svojoj spoljašnosti i rodnom identitetu su žene. Moguće je da budu smeštene u posebne zatvorske jedinice, zatvor-

ska odeljenja (čaure) poznata kao "queerentine", "gay tank," "queen tank," ili "softie tank" za smeštaj ranjivih osuđenika kao što su ne samo GBT, već i starija lica, osobe sa invaliditetom, ali i informeri (cinkaroši) kao na primer u San Francisku gde se trans osuđenice odmah razdvajaju od ostalih osuđenika. Ta praksa postoji i u Rikers Ajlendu, drugom po veličini zatvoru države Njujork, italijanskim muškim zatvorima Rebibija, Rimini, a odvojene ustanove Sollicciano i Pozzale u Toskani blizu Firence. Ali ideja da bi ustanova

Film K-11

dizajnirana za transrodna osuđena lica na izdržavanju zatvorske kazne mogla da sledi logiku "getoizacije", odnosno centralizovanog "okupljanja" svih transrodnih osuđenih lica na izdržavanju zatvorske kazne u jednu ustanovu se doživljava od mnogih kao alarmantna.

Ipak, smeštaj je tek početak, jer ostaju otvorena mnoga pitanja tretmana transrodnih osuđenica, od kojih je najurgentnije pitanje nastavka započetog hormonskog tretmana. Otvoreno je i pitanje započinjanja tranzicije, hormonalno operativnog procesa rodnog prilagođavanja u zatvorskim uslovima, za sada omogućeno samo u Kaliforniji. Ali i pre rešavanja tih “velikih” pitanja vezanih za zatvorski tretman trans osuđenika, problemi su i one najbanalnije, svakodnevne procedure: pitanje zatvorske odeće, načina na koji se zatvorska službena lica obraćaju transrodnim osuđenicama....

Zatvor se može smatrati mestom istorijski dizajniranim za kažnjenički smeštaj muškaraca, dok se sve "druge" osobe na izdržavanju zatvorske kazne smatraju “nezgodnim” izuzecima, najviše zbog svog malog broja koji onemogućava kvalitetnu organizaciju njihovog smeštaja, umanjuje njihovu vidljivost i mobilizaciju za zaštitu njihovih prava. Dok je druga polovina 20. veka bila u penološkom smislu označena nastojanjima da se osuđenim ženama koje čine konstantnih 3% zatvorske populacije omogući makar deo programa i tretmanskih različitosti koje su na raspolaganju muškarcima, sada se pojavila jedna još malobrojnija kategorija, ali čije specifičnosti nikako ne smeju više da se ignorišu.

Diskusija o transrodnim licima lišenim slobode tek će da se razvija, pomalo podsećajući na diskusiju koja se vodi oko javnih toaleta: da li da se otvori treći toalet pored već postojećih muških i ženskih, ili da se postepeno ukidaju podeljeni i uvode rodno neutralni toaleti koji ukidaju rodnu binarnost? Teškoća pomirenja ovih različitih težnji i perspektiva dodatno je komplikovana razmatranjima od strane akademije i aktivizma koji svaki za sebe mogu da vide ekspanziju prava svih kao moguće zamagljivanje već osvojenih prostora, odnosno umanjivanje nečijih, već osvojenih prava. Što se transrodnih lica lišenih slobode tiče, za sada se može reći samo to da gotovo svuda važi pravilo tertium (genus) non datur, treći (rod) ne postoji.

Vodič kroz gej Srbiju

25

U OPTIMIST Istorija

našoj zemlji, u kojoj je Prajd zabranjivan više nego što je održavan i u kojoj je Narodni muzej zatvoren već više od decenije, teško je govoriti istoriji i kulturi, a kamoli o LGBT+ istoriji i kulturi! Međutim, u Berlinu, „gej prestonici Evrope“, gde ima više muzeja nego kišnih dana u godini, postoji i Gej Muzej*.

Schwules Museum* je najstarija organizacija na svetu koja se bavi sakupljanjem i očuvanjem umetnosti i kulture LGBT+ populacije. Muzej je osnovan 1985. nakon ogromnog uspeha izložbe „Eldorado“, otvorene godinu dana ranije. Ovo je bila prva izložba u Nemačkoj koja se bavila položajem gejeva u društvu. Kasnije kustosi izložbe osnovali su muzej po imenu Schwules Museum. Ovaj muzej takođe predstavlja jedinstvenu instituciju jer na jednom mestu, na preko 1600 m2 okuplja izložbeni prostor, arhivu, biblioteku i mesto društvenih okupljanja.

Arhiva poseduje originalna dokumenta čak iz 16. veka, ali i sva nova relevantna štampana izdanja na engleskom, nemačkom francuskom i mnogim drugim jezicima. Zajedno predstavljaju jedan od najznačajnijih istraživačkih izvora za mnoge istraživače koji se bave pitanjem seksualnosti i roda. Sa druge strane, arhiva Gej muzeja je jedino mesto gde je moguće pronaći i najstarije pornografske medije, jer ih ostali arhivi i muzeji ne sakupljaju. Ovo je bilo posebno pogodno za organizaciju izložbe „Porn That Way“ (aludira na naslov pesme Lejdi Gage „Born That Way“). Od početka prošle godine, arhiva Gej muzeja* poseduje i sva štampana izdanja Optimista.

Izložba „Porn That Way“ je jedna od najuspešnijih postavki Gej muzeja*. U fokusu izložbe nalazio se proizvod pornografske indu-

strije, ali je priča o njegovom nastanku i razvoju ispričana kroz istorijski i kulturni kontekst. Cilj izložbe je bio da objasni vezu pornografije i LGBT+ zajednice i pokreta za prava seksualnih manjina. Postavka pokazuje najranije oblike pornografije, kada je ona još uvek bila „u ormanu“, a zatim njenu emancipaciju u društvu i krizu izazvanu epidemijom HIV, a zatim i transformaciju u eri novih medija i poslednje trendove. „Za mene, najzanimljiviji deo izložbe je priča o Wejkfildu Polu, koji je zapravo snimio prvi pornografski film za distribuciju na veliko – Boys In The Sand (1971). Zapravo, zanimljivo je da se dugo mislilo da je Deep Throat, snimljen godinu dana kasnije, prvi mejnstrim pornografski film. U stvari prvi pornić bio je gej pornić!“ – Kaže jedan od kustosa izložbe Kevin Klark.

Gej muzej u Berlinu

Schwules Museum

26

www.optimist.rs

piše: Darko Koenig Kako je Gej muzej* i mesto okupljanja LGBT+ zajednice u Berlinu, često tokom izložbe posetioci mogu prisustvovati i diskusijama, predavanjima i javnim čitanjima, koja prate tematiku izložbe. Ovo je za mnoge, posebno starije generacije jedan od glavnih načina da se informišu o kulturi svoje zajednice i uključe u stvaranje neke nove istorije. Tokom izložbe „Porn That Way“, organizovano je i čitanje scenarija prvog i jedinog porno mjuzikla „Porn The Musical“, autora Hansa Berlina. Hans Berlin je inače jedan od svetski poznatih gej porno glumaca poreklom iz Berlina. Takođe, Gej muzej* organizovao je i diskusiju o novom pravcu u gej pornografiji, zvanom romantična pornografija, u kojoj su lideri „Cocky Boys“. Oni su posetili muzej ovom prilikom i družili se sa svojim fanovima, koji su zapravo uglavnom žene.

Zli jezici tvrde da je muzej, usled troškova preseljenja upao u krizu i zbog toga bio prinuđen da napravi izložbu o pornografiji (ipak

NAPAD NA MUZEJ Gej muzej* se početkom marta ove godine našao na udaru homofoba. U zvaničnom saopštenju muzeja stoji kako su, nakon napada, na zidu muzeja pronađene rupe od metaka.

U ovom incidentu niko nije povređen.

„seks prodaje“). Ali kustosi kaže da su ove tvrdnje besmislene, jer se na izložbi radilo više od dve godine, pre nego što se muzej i preselio.

Muzej od 2013, kada je premešten u nove prostorije, ne poseduje stalnu postavku, jer je sa promenom adrese došlo i do promena u strukturi i imidžu muzeja. Na staro ime Schwules Museum dodata je oznaka za fusnotu (*) koja govori da muzej nije posvećen samo gej kulturi, već kulturi svih neheteroseksualnih manjina. „Prethodna stalna postavka Samosvesnost i istrajnost: 200 godina gej istorije biće revidirana i prilagođena širem kontekstu seksualnih manjina, a otvaranje je planirano za 2016. godinu.

Zapravo izložba Homoseksualnost_i je već uveliko uvod u novu stalnu postavku“ – za Optimist Birgit Bozold, članica upravnog odbora Muzeja* i jedna od kustoskinja izložbe Homoseksualnost_i.

Izložba “Homoseksualnost_i”, otvorena u junu 2015. godine, u saradnji sa Nemačkim istorijskim muzejom kroz deset poglavlja, govori o istoriji emancipacije seksualnosti i rodnog identiteta u svetlu socijalne, pravne i naučne represije od sredine 16. veka do danas. Ona takođe postavlja same pojmove pola i roda u istorijski kontekst, pokazujući da bipolarni sistem koji mi danas poimamo nije uvek bio sa-

gledavan na takav način. Tih deset poglavlja dalje su podeljena u dva dela, istorijsko-kulturnog i umetničkog pogleda na razvoj koncepta seksualnosti i roda. Deo izložbe u Nemačkom istorijskom muzeju fokusira se na politički i kulturni razvoj homoseksualnosti od njenog „otkrića“ do danas. A kroz izabrane umetničke pozicije, deo u Gej muzeju* sagledava ideju seksualnosti i roda danas, i postavlja pitanje daljeg razvoja LGBT+ kulture. Izložba “Homoseksualnost_i” bila je otvorena do kraja prošle godine.

Gej muzej* je odličan primer kako država odgovorno podstiče razvoj kulture LGBT+ populacije. Naime u ime reparacija za homoseksualce, žrtve režima nacističke nemačke, Muzej* je sufinansiran od strane grada Berlina.

Međutim, i pored toga, Gej muzej* zavisi od individualnih donacija i posvećenosti volontera.

Muzej je potpuno zatvoren za posetioce samo dva dana u godini, i u njegove aktivnosti uključeno je skoro pedeset osoba – od čega samo četiri zaposlene. Ostatak čine volonteri od kojih neki i svakodnevno posvećuju svoje vreme očuvanju LGBT+ istorije i kulture. Schwules Museum* takođe svake godine prihvata jednog volontera iz zemalja Evrope na jednogodišnje stažiranje u arhivi ili drugim ograncima muzeja. www.schwulesmuseum.de Vodič kroz gej Srbiju

27

D OPTIMIST Festivali

avne 1987. godine po prvi put je u Berlinu dodeljena Teddy nagrade za najbolje filmove sa LGBT tematikom. Prvi dobitnici bili su Pedro Almodovar za igrani film „La ley del deseo“ (Zakon požude) i Gus Van Sant za kratki film „Five Ways to Kill Yourself and My New Friend“. Nagrada je ustanovljena da podrži LGBT tematske filmove koji su za 30 godina, koliko ova nagrada postali sve brojniji i kvalitetniji. Kasnije su slične nagrade ustanovili i filmski festivali u Kanu i Veneciji, ali Teddy je i dalje najvažnija queer filmska nagrada.

Nemački režiseri Wieland Speck i Manfred Salzgeber su osnovali Teddy nagradu koja je 1992. godine postala sastavni deo Berlinskog filmskog festivala. Wieland Speck se nadovezao na glavnu temu ovogodišnjeg Berlinala, izbeglice, tokom trajanja Queer akademije, koja je po prvi put organizovana ove godine i koja je okupila preko 300 režisera i organizatora festivala: „Svi govore o imigrantima i izbeglicama, ali najveća grupa izbeglica su pre svega LGBT osobe. Imamo LGBT izbeglice koje su maltretirane od strane drugih izbeglica. Moramo se potruditi da su LGBT izbeglice u našoj zemlji sigurne. To potvrđuje zapažanje da LGBT osobe retko provedu život u mestu gde su odrasle. Mi napuštamo naše korene kako bi se pronašli. To podrazumeva veliku kreativnost koja ima ogroman kulturni uticaj“.

Pričajući pred okupljenim filmskim radnicima Speck se prisećao početaka Teddy nagrade: „Pre trideset godina nismo mogli ni da sanjamo da ćemo ovoliko trajati. U to vreme mnogi su umirali od side i za dodelu nagrade okupilo se svega petnaestak ljudi. To je bio prvi žiri Teddy nagrade“. Tokom godina mnogi svetski poznati kao što su Todd Haynes, Tilda Swinton, Rosa von Praunheim, James Franco, ali i domaći filmski umetnici Želimir Žilnik i Srđan Dragojević nagrađivani su Teddy nagradom.

Prošle godine imao sam tu čast da kao direktor

Merlinka festivala budem deo Teddy žirija, a ove godine sam uz pomoć Filmskog centra Srbije pratio Berlinale kao urednik Optimist magazina.

Bilo mi je interesantno da sam popodne bio u Beogradu, a već uveče na svetskoj premijeri domaćeg filma „Vlažnost“ u Berlinu.

Bilo je lepo videti sve te naše ljude, punu salu i onda ti se javi osećaj solidarnost i aplaudiraš iako nisi oduševljen filmom, sve u znak podrške srpskoj kinematografiji. Čak ni činjenica da je glavni glumac Miloš Timotijević često golišav i da reditelj eksploatiše njegovo mišićavo telo nisu pomogli. Bio sam iznerviran otvorenim krajem i nemanjem hrabrosti scenaristkinje Staše Bajac i reditelja Nikole Ljuce da iznesu svoj stav, već su se odlučili da budu u ulozi sličnoj novinarskoj, da nas informišu o određenoj priči i da se gledaoci sami prema njoj odrede. Umetnik koji nema hrabrosti da nabije prst u oko javnosti, nije umetnik već puki snimatelj, odnosno informer. Sličan trend bio je primetan u nekoliko filmova na Berlinalu, ali posebno živcekidajuće bilo je u čileanskom filmu „You’ll Never Be

30 godina Teddy nagrade

Berlinale 2016.

28

www.optimist.rs

piše: Predrag Azdejković Alone“. Film prati oca i gej sina tinejdžera koji biva žrtva brutalnog zločina iz mržnje i završava u komi. Otac skrhan tugom, saznaje da se zločin dogodio jer mu je sin gej. I šta režiser i scenarista Alex Anwandter čini, umesto da otac traži osvetu, jer ga je pravosudni sistem izneverio i uzme pravdu u svoje ruke. Ne, otac planira odlazak i imamo taj prokleti otvoreni kraj. U razgovoru nakon filma režiser je izjavio da on nije želeo da bombarduje publiku porukama nemojte da budete homofobi, jer se to podrazumeva!? Žao mi je dragi gospodine Anwandter, ali to se ne podrazumeva ni u Nemačkoj, a kamoli u vašem Čileu ili u mojoj Srbiji. Možda grešim, ali time je režiser snimio film koji će se

svideti i homofobima i LGBT populaciji. Homofobi će se radovati jer je pederčina dobila ono što zaslužuje, a LGBTovci će tugovati nad svojom tužnom sudbinom rečima „vidite šta nam rade“.

To je mene razbesnelo i u takvim slučajevima podržavam samo filosofiju Quentina Tarantina, gde zločinac mora da umire u najgorim mukama i pravda na kraju pobeđuje, sve ostalo je neprihvatljivo. Kap koja je prelila čašu bila je specijalna nagrada Teddy žirija za ovaj film.

Pošto sam prošle godine učestvovao u Teddy žiriju, znam kako stvari funkcionišu i sve je stvar kompromisa i nema člana žirija koji je zadovoljan svim nagrađenim filmovima, ali se primećuje određeni trend da pobeđuju filmovi koji imaju kritički odnos prema samoj LGBT zajednici i u kojima su sami pripadnici LGBT zajednice negativci – mahom su u pitanju beli cis gej muškarci. Prošlogodišnji pobednik „Nasty Baby“ prikazivao je gej par iz srednje klase, kojima je najveći problem kako da dobiju biološko dete i ludi crnac koji se svakog jutra dernja u njihovom bogatom i lepom kraju grada, koga su na kraju i ubili. Slično tome ovogodišnji dobitnik Teddy nagrade, film „Kater“ prati idilični gej par, umetnike, koji žive srećno u svojoj kući na periferiji Beča, sve dok jedan od njih iz, naizgled čista mira ne ubije mačora. Možda je zapad dostigao taj nivo emancipacije da može da kritički preispituje samu LGBT zajednicu i analizira unutrašnje probleme, ali takvi filmovi svakako nisu

naše prostore, jer se LGBT populacija još uvek bori sa predrasudom da je bolesna, te ne treba dolivati ulje na vatru. Iz tog razloga ove filmove svakako nećete gledati na Merlinka festivalu.

Ono što je posebno interesantno jeste da su filmovi koji su meni privukli najviše pažnje bili ignorisani od strane stručnog žirija, ali su pokupili nagrade publike. Tako je francuski film „Théo et Hugo dans le même bateau“ o dvojici gej mladića koji se upoznaju u seks klubu nagrađen od strane publike kojoj se sigurno dopala eksplicitna seks scena od 20 minuta. Brazilski film „Don’t Call me Son“ o rodno i seksualno fluidnom tinejdžeru koji saznaje da ga je žena za koju smatra da mu je majka ukrala iz porodilišta, odlazi u novu porodicu i započinje život sa biološkim roditeljima i bratom koji ne mogu da prihvate njegovu različitost, nagrađen je od strane gej magazin Männer.

Najveći queer hit svakako je bio dokumentarac „Strike A Pose“ koji je privukao veliki broj Madoninih fanova, jer prati živote njenih igrača sa turneje „Blond Ambition“, tokom i nakon turneje, kao i njihovom borbom sa HIV i samoprihvatanjem. Posebno emotivno je bilo videti ih uživo u Berlinu i kako plaču dok odgovaraju na pitanja publike.

Nadam se da će pojedini od ovih filmova biti prikazani i na ovogodišnjem Merlinka festivalu od 8. do 12. decembra u Domu omladine Beograda.

Vodič kroz gej Srbiju

29

J

OPTIMIST Osmatračnica

edan od produkcijski najzahtevnijih i najhumanijih show programa, kako je najčešće okarakterisan show „Tvoje lice zvuči poznato“ na TV Prva, približava se polovini svoje treće sezone. Uistinu, zamisao jeste odlična, kao i to što novac ide u dobrotvorne svrhe. Međutim, zamisao da u svakoj emisiji pobedi druga osoba omogućava direktnu manipulaciju glasovima, kao i kalkulacije u kvalitetu izvedbi, što je kulminiralo u prošloj sezoni u kojoj se desilo da „kad jedan konj trči zna se ko će da pobedi“, te proizvelo milion i jedan skandal uključujući i izlazak vokalne trenerice Marije Mihajlović, što se odrazilo na kvalitet izvođenja u ovoj sezoni. Dok je prva sezona bila poznata po tome što su osim vizuelnog dela i koreografije takmičari imitirali i boju glasa i izvedbu izvođača, u ovoj sezoni to nije slučaj. Vidi se u insertima da sa njima neko radi, ali je finalni proizvod jako loš. Na isti način na koji su katastrofalno loše koreografije uništile prošlu sezonu, tako će jako loše izvedbe uništiti ovu.

Izuzev Ivane Peters kojoj vokalni trener nije ni potreban i koja se jedina, uz donekle Katarinu Ostojić, trudi da vokalno donese numeru na pravi način i blisko originalu, ostali su potpuno podbacili.

Nasprot tome, scenski nastupi i koreografije sada su daleko bolji, a čini se da se sa kandidatima manje-više ujednačeno postupa za razliku od prošle sezone kada su svi diskriminisani u korist jedne forsirane osobe.

Show program takođe pokušava da osim efektnosti bude i društveno relevantan, pa promoviše neke teme koje su gorući problem društva. Aktuelna sezona je u jednoj od emisija donela imitacije Sem Smita i Lejdi Gage sa ovogodišnjeg Oskara, a Ani Grubin koja je bila u ulozi GaGe na sceni su se pridružile žene žrtve porodičnog nasilja, štićenice Sigurne ženske kuće u Beogradu, čija su tela bila parole protiv nasilja. Ovo je izazvalo oprečne reakcije, a jedna organizacija koja takođe pruža pomoć ženama žrtvama nasilja kritikovala je javno eksponiranje žena i izrazila sumnju da je izvedena bezbedonosna procena i ženama ukazano za opasnosti javnog istupa. Zabrinutost za bezbednost je

opravdana, ali sumnja u to da su i druge organizacije odradile posao savesno nekolegijalna, a na kraju krajeva ukoliko same žene žele da se pojave u javnosti na taj način – to je njihova odluka koju treba poštovati. Ipak, ta organizacija je ukazala na još jednu činjenicu kada je TLZP u pitanju – ovaj show konstantno diskriminiše, omalovažava i ismejava žene i to se konstantno dešava iz sezone u sezonu. Primera radi, čak ni u toj emisiji nisu čak ni reagovali na relativizaciju nasilja prema ženama od strane Georgijeva koji je odmah podvukao da postoji nasilje nad muškarcima i decom. Nesumnjivo je da postoji i da o tome treba javno govoriti, ali ukoliko se Georgijev do sada u hiljadu emisija u kojima je gostovao nije setio da ga pomene (a čini mi se da nije) onda se tu ne radi o svesti o društvenom problemu koji se prećutkuje, već umanjivanju značaja problemu o kom se govori. Nije cilj otvaranje novih tema, već reletivizovanje postojećih.

Tvoje lice zvuči

transfobično

30

www.optimist.rs

piše: Nemanja Marinović Mizoginija i transfobija inače čine dominantnu matricu „humora i zabave“ po kojoj je ovaj show poznat. U svakoj sezoni najzabavniji momenti su kada muškarci imitiraju žene, iako je po statistici češći slučaj da žene budu u ulogama muškaraca. U aktuelnoj sezoni, u emisijama emitovanim do završetka ovog teksta, žene su se našle u ulogama muškaraca 10 puta, a muškarci u ulogama žena 7 puta. Iako svi ovi drag nastupi zajedno čine manje od trećine ukupno izvedenih nastupa do sad, upravo oni čine najzapaženije nastupe, te je u tri od šest emisija pobedu odneo drag show. Ipak, odnos žirija i samih takmičara prema ovim nastupima je dvojak. Kada su u pitanju žene, nakon njihovog nastupa se komentariše kako su dobro iznele pesmu, ili duhoviti žiri ističe kako su ipak

lepše u suknjama nego u pantalonama, dok se kod nastupa muškaraca ili ismejavaju žene (i one koje su imitirane, ali i ženski rod u globalu, sve upakovano u „duhovitost“) ili izvođači glorifikuju za neviđenu hrabrost za ono što se od

žena inače svakog dana očekuje, kao što je hodanje na štiklama, brijanje nogu ili šminkanje.

Naravno, ima onih poput Daniela Kajmakoskog ili Alekse Jelića koji nemaju neki poseban problem sa ženskim ulogama i jako se korektno ka tome odnose, kao i članova žirija poput Slađane Milošević koji „udaraju kontru“ bigotskom bloku, ali se svaki put tu nađe neki Knez, Nikola Rokvić ili u najgorem slučaju svih slučajeva – Bane Mojićević, da iskaže kako mu je jako teško i ispod časti da bude žena na pet minuta, podržan od strane većine članova žirija na čelu sa najzatucanijim taksistom u Srbiji i u ovoj sezoni beskrajno dosadnim Georgijevim. Teško će se ikada ponoviti neprofesionalnost Baneta Mojićevića u imitaciji Končite Vurst u prošloj sezoni, kada je otvorena transfobičnost podržana od strane produkcije omogućavanjem onakvog nastupa i komentara i lejm saopštenjem kojim pravdaju takvu odluku, kao i podrškom žirija za „doslednost svom stavu“. Ali dobro, Mojićeviću je bilo sve dozvoljeno, pa čak i da javno širi transfobiju, ili bolje rečeno fobiju od skupih haljina i uredno fazonirane brade, s obzirom da mu par nedelja pre toga Brenine srebrne sintetičke vruće pantalonice nisu bile problem. Iako takvih ispada trenutno nema, opšti stav većine muškaraca u emisiji je da bi im uloga žene bila najgora božija kazna, što su i navodili u prvoj emisiji uglavnom kao najveći strah, a retko izazov. U momentu koji je meni najviše zasmetao ponovo je glavni akter Georgijev koji je ozbiljan problem LGBT beskućnika koje roditelji izbacuju iz kuće zato što su gej ili trans sveo na nivo treš humora nakon imitacije Kaliope koju je izveo Nikola Rokvić. Kod nekih stvari, kao što je taj slučaj ili gore pomenuto naselje nad ženama, nema mesta na bilo koji način upakovanom humoru.

Nakon tri sezone mogao bih se začuditi činjenicom da se gledaoci, kao i stalna scenografija u vidu žirija, još uvek skandalizuju muškarcima u suknji, ali onda se setim da nakon 20 i 10 godina, koliko su Georgijev i Ivanović na televiziji ljudi još uvek padaju na njihov jeftin humor. I sve mi bude jasno.

Vodič kroz gej Srbiju

31

Tijana Pavlov

Tijana i Mila Popović

Stevan Božanović

RISH

Sonja Marunić

Milan Senić

Vaan Gool

Mona Lacko

32

www.optimist.rs

Miro Mišljen

Srđan Janković

OPTIMIST Modiranje

Urbanlook.info uređuje: Srđan Šveljo

Jasmina Sanader

Revijom POPART Heroes otvoren je VI Serbia Fashion Week u Novom Sadu.

Selekcijom dizajnera muške mode iz regiona i Andy Warhol Pop Art konceptom prikazano je koliko moda za muškarce može biti inspirativna, kreativna , drugačija i iznad svega hrabra. Još jednom je promovisana moda i sloboda u svakom smislu te reči! Trend ne postoji.

Trend je svaka osoba ponaosob... poenta je ove revije!

Photo: Dražen Žigić

Ivan Stepanović

Katarina Božičković

Lagami

JSP

Vodič kroz gej Srbiju

33

Ivan Džolić

Đorđe Baščarević

Dajana Vasić

Aleksandra Jovanovska

Aleksandar Topić

Bata Spasojević

34

www.optimist.rs

Frattina

OPTIMIST Modiranje

ANA LJUBINKOVIĆ (photo: Milos Nadaždin) Svojom kolekcijom "Cloud Walker" za proleće leto 2016. Ana je još jednom pokazala koliko moda može biti vantrendovska, a opet vrlo šik, avangardna i drugačija. Sve njene inspiracije i svakodnevni utisci savršeno su pretočeni u svaki komad garderobe a potom i u fotografije ove odlične kampanje.

BOKSER TREND Koliko je moda bespolna i uniseks pokazuju i ove jakne koje su vrlo brzo iz muške modne priče prešle u žensku . Bokserke su postale must have komad za sezonu. Ove koje je dizajnirala Tatjana Ostojić su inspiraciju pronašle u Bowie make upu i osamdesetima.

MADE IN SERBIA (photo: Paolo Colaiocco) Jovan Stevanović svoju novu kolekciju nedavno je predstavio putem društvenih mreža i putem nekim inostranih magazina. On je jedan od onih koji modu žive i uče van zemlje u Firenzi. Njegova nova kolekcija SUMMER LOVE govori o lepoti, ljubavi i svemu što moda predstavlja za onog ko je kreira, ali i nosi. Koloritno i vrlo hrabro kako to samo Jovan ume!

NIKOLIAN VLOG Njih dvojica svoju karijeru vrlo uspešno razvijaju daleko u Aziji, ali svoju ljubav od nedavno prezentuju na vlogu zvanom NIKOLIAN (youtube).

Sve ono što jedan srpski gej par i modeli žive, osećaju, sanjaju Nikola Jovanović i Ian Wolf prikazuju kroz svoje video dnevnike. Pogledajte, naučite ali i podržite! www.facebook.com/nikolian1990 Vodič kroz gej Srbiju

35

DRAG SHOW PARTY WB Community je 26. marta u Mikser Houseu organizovao Drag Show Party. Prenosimo vam atmosferu sa ove žurke i nadamo se da će WB nastaviti da organizuje drag party i ubuduće.

L

OPTIMIST LifeStyle

eto je iza ćoška, a u narodu vlada panika. Kilogrami su se nakupili, a nerealni estetski zahtevi društva su jači nego ikada. Teretane konačno ostvaruju profit usled naleta korisnika, svi su na dijetama, a nama konstantnu stižu upiti o različitim programima za preoblikovanje tela tako da ćemo u nekoliko narednih tekstova obraditi popularne neinvenzivne tretmane za preoblikovanje tela kako bi vas uputili u pravom smeru.

U ovom izdanju obrađujemo laser niskog intenziteta pod imenom Zerona koji ponovo doživljava popularnost iako je na našem tržištu prisutan već nekoliko godina. Tehnologija koristi svetlosnu energiju niskog intenziteta (hladan laser) koja prodire do ćelija masnog tkiva i vrši perforacije zida masne ćelije oslobađajući njen sadržaja u tečnom stanju što za efekat ima smanjenje obima tretiranih zona pošto oslobođen sadržaji masnih ćelija u tečnom stanju zauzima manje prostora. Takođe se navodi da se otpušten sadržaj masnih ćelija „slobodno kreću tokom uobičajenog procesa detoksifikacije“. Sajt zerona.rs takođe navodi da su kliničke studije pokazale efekat gubljenja u obimu od 8 do čak 30 santimetara kao i to da postoje efekat sistemskog smanjivanja masti. Interesantno je da zvaničan sajt Zerone, myzerona.com govori o prosečnom gubitku u obimu tretiranih regija od 3.64 inča i to uz „preporučene smernice za uspeh“ te da se nigde ne pominje gubitak od 8 do 30 santimetara. Takođe zbunjuje nas otklanjanje oslobođenog sadržaja masnih ćelija pošto ovaj mehanizam nije objašnjen te ukoliko se oslobođena masnoća ne utroši ona će zasi-

38

www.optimist.rs

Laser niskog intenziteta za oblikovanje tela

Zorona Uređuje: Mladen Antonijević Priljeva gurno biti vraćena u masne depoe. Studija objavljena 2011. godine koja je posmatrala efekte ovog tretmana na 5 subjekata u trajanju od 2 nedelje sa tri tretmana nedeljno nije primetila značajne promene u obimu ili ultrazvučnom pregledu masnog tkiva 7 dana po završetku ciklusa tretmana odnosu meseca dana kasnije.

Sam tretman izgleda tako što se korisnik izlozi laserskim snopovima koncentrične putanja koje emituje nekoliko sondi u trajanju od 40 minuta odnosno 20 sa prednje i 20 minuta sa zadnje strane tela. Tretmani se sprovode svaki drugi dan u optimalnom periodu od dve nedelje. U kontaktu sa lokanim centrima koji poseduju ovaj aparat saznajemo da se on primenjuje u kombinaciji sa limfnom drenažom, mišićnom elektro stimulacijom ili infracrvenom svetlošću, ali najvažniji momenat se ogledi u primeni niskokalorične proteinske dijete tokom trajanja tretmana tako da se značajan deo rezultata može pripisati dijeti. Jedno je sigurno, navodi o efektima su konfliktni i još važnije uglavnom kozmetički, a sami tretmani su skupi stoga mi se ne bi opredeli za ovu proceduru.

L

eto samo što nije, što znači pojačano zračenje UVA/B zraka i prolongirano izlaganje suncu. U prethodnim tekstovima smo pominjali da je glavni uzročnik starenja, foto-starenje odnosno izlaganje kože suncu. Svaki put kada se izlažemo suncu bez adekvatne zaštite javlja se razgradnja kolagenskih i elastičnih vlakana koji predstavljaju gradivne strukture naše kože.

Skoro pa je zagarantovano javljanje različitih pigmentacijskih promena, povećava se mogućnost od dobijanja opekotina i kancera kože tako da pitanje zaštite kože od prekomernog izlaganja suncu prevazilazi estetske potrebe već su one pre svega zdravstvene prirode, te se tako treba odnositi pri izboru adekvatnog proizvoda.

Od uvođenja regulative Evropske unije po pitanju proizvode sa UVA/B filterom situacija na tržištu se znatno menja na bolje tako da sada na samim proizvodima možete pronaći oznaku da je proizvod u skladu sa standardima EU koji su vrlo dobri. Ovo naravno ne znači da će vam proizvod prijati tako da obratite pažnju na prisustva prostih alkohola, parfema i citrusnih ulja koja pogotovo ne preporučujemo kada se izlaže suncu. Uvek birajte proizvode jačine filtera od 30 do 50, što je filter jači to je zaštita bolja, takođe uvek imajte na umu da svaki put kada se umivate ili kupate ponovo nanesete filter jer bez obzira na tvrdnje o vodootpornosti zaštitni sloj se spira. Osobama sa osetljivom kožom se preporučuje mineralni UV filter, jer su iritacije retke dok drugi mogu da koriste i hemijske filtere iako mi uvek preporučujemo prve, jer su pouzdani i koristite se izuzetno dugo. Za vas smo izabrali

Preporučeni proizvodi za zaštitu od sunca

Sunčanje nekolicinu nama omiljenih proizvoda.

Avenov Hydrating Sunscreen SPF 50+ je idealna opcije za normalnu i suvu kožu usled svoje emolijentne strukture, koja ipak upija jako brzo i kvalitetnog i stabilnog filtera sa dodatkom vitamina E u vodootpornoj formuli i adekvatnoj ambalaži.

Vichy Capital Soleil SPF 60 je proizvod izuzetno nežne i prijatne strukture, bez mirisa, u adekvatnoj ambalaži i sa stabilnim, visokim stepenom UV zaštite.

CLINIQUE UV Defense Broad Spectrum SPF 50 je proizvod namenjen muškarcima za zaštitu lica od UV zračenja, formula je bez mirisa i nemasna sa blagom i stabilizovanim filterom tako da je pogodan i za osetljive kože.

Muradov Essential-C Sun Balm Broad Spectrum SPF 35 je proizvod koji dolazi u stiku tako da je jako praktičan za upotrebu i ima vrlo elegantnu strukturu sa dobrom UV zaštitom. Formulacija je nadopunjene nekolicinom korisnih jedinjenja i antioksidanasa. Proizvod sadrži malu količinu parfema koji ne bi trebalo da izaziva iritacije, ali ga ipak preporučujemo usled vrlo kvalitetne formulacije.

Vodič kroz gej Srbiju

39

I

OPTIMIST Film

u doba sve češćih debata na temu fluidnosti polnih identiteta i preferenci nekako opstaje ona priča o deset posto kao, manje-više, tačnom odrazu udela LGBT populacije u ukupnom broju stanovništva Zemlje. I premda postoji dovoljno jasnih i teško osporivih pokazatelja da poklonici queer filmova mogu biti zadovoljni ponuđenim na programu FEST-a 2016, deset posto ostaje mera i kada se povede reč o zastupljenosti queer cinema odeljka na meniju ovog festivala.

U ranijim brojevima Optimista već je bilo reči o najprimećenijim queer filmovima lane (Dankinja, Kerol, Tangerine); osim njih FEST je u svom programu našao mesta za još nekolicinu u svetu zapaženih filmova ove provenijencije. Bilo je prikazano, da krenemo od njega, nemačko ostvarenje Noćno svetlo (Nachthelle), zanimljiv i ukupno uzev uspeo film o sve prisutnijem fenomenu panseksualnosti. Ova priča o ponovnom susretu starih prijatelja i psihološkoj igri na koju ostatak četvorke ponuka ljubavnik glavnog junaka ponajpre zaslužuje pohvale na račun efektno prikazane atmosfere nelagode i vrhunske glume. Sasvim je zadovoljavajuća i drama o odrastanju i ne toliko tipičnoj porodičnoj dinamici u širem smislu, Imati 17 godina, novi film francuskog veterana Andrea Techinea.

Očito je reč o filmu više klase u svakom aspektu, ostvarenju u kome sve funkcioniše, jedini klip u točkovima ovog fino izbalansiranog filma predstavlja činjenica da je Techine još pre dvadeset i kusur godina sa svojim Divljim trskama ipak rekao znatno više i na primetno intrigantniji i filmski značajniji način na temu tinejdžerske nelagode i queer damara.

Podosta egzotike stiglo je u mahom vijetnamskom Veliki otac, mali otac i druge priče, intrigantnom i osobenom, ali ipak ostvarenju čiju recepciju ipak u dobroj meri koče kulturološki relativiteti i prilično mrtvoozbiljni ton. U tom smislu daleko je prijemčljiviji i sveobuhvatniji filipinski film Tužni čas (The Blue Hour), u neku ruku nadnaravna priča o gej romansi u okruženju ukletog bazena. Ne čudi onda nimalo to što Tužni čas dovoljno povoda za pohvale pruža i ljubiteljima žanrovskih filmova, kao i onima kojima srce tuče u pravcu za-

40

www.optimist.rs

čudnih i atmosferičnih arthouse dela ne nužno queer usmerenja i sa egzotičnih adresa. Potpuno oprečan utisak ostavlja sasvim korektna (ali ne puno više od toga) Slobodna ljubav (Freeheld), film koji, kanda, svesno zastaje na sredini puta, gledateljstvu pružajući faktografsku

Naših deset posto

Queer Fest piše: Zoran Janković

ispravnost, vrlo dobru i odmerenu glumu i opštu uprizorenost u svakom segmentu, a sve to kroz priču o zakonskom maltretmanu kroz koju su prošle umiruća policajka (Julianne Mooore) i njena partnerka (Ellen Page).

Možda i po prvi put u svojoj istoriji FEST je mogao da se podiči sa čak dva domaća

ostvarenja sa prominentnijim queer motivima i rukavcima radnje. U gotovo pa savršeno napisanoj Vlažnosti scenaristkinje Staše Bajac i reditelja Nikole Ljuce sluđeni glavni junak (mlađi poslovni čovek u vrsnom tumačenju Miloša Timotijevića) u jednom trenutku obrešće se u grotlu prestoničkog gej kluba, nakon čega će gotovo pa potpuni mu stranac (u tumačenju samog reditelja) pojasniti da nikako ne bi trebalo da vlastiti (ugodan i manje-više sređen) život posmatra sa toliko autodrame. U prilici smo bili da zagrejemo aplauze i u slučaju Otvorene mladog Momira Miloševića, koji je u ovom svom debitantskom dugometražnom filmu vešto uvezao dosta toga – svedeniji i ekstremniji arthouse pristup, priču o nenadanoj lezbo-opsesiji glavne junakinje i žanrovski štih u ključu koji u pamet zaziva, između ostalog, i ranog Davida Lyncha. Otvorena pleni svojom polivalentnošću, jasno ukazuje na dar svog ključnog tvorca, a na polju asocijacija budi sećanje na odličnu kanadsku Fatalnu Džindžer (Ginger Snaps), gde se nelagoda seksualnih spoznaja takođe dovodi u rimu i sa mogućom stravom i jezom.

Kraći ali zaseban pomen zaslužuju još tri ostvarenja; Alex de la Iglesia u svojoj šarenoj i poletnoj komediji iz sveta kičaste televizije, filmu Moja velika noć (Mi Gran Noche), komediji izatkanoj postarijoj amodovarovskoj šemi zapaženo mesto odvojio je za lezbijski par neustrašivih realizatorki programa. Posebno je zanimljiv slučaj hrvatskog filma Svinjari, te krajnje neumerene ali i teško odoljive hipertrešaste ekstravagance, u čijoj produkciji je učestvovala i Hrvatska televizija! U Svinjarima ima nekoliko gej poljubaca, ali daleko intrigantnije je to što je, i mimo toga, film čitavim tokom izveden u modu dominantne estetike queer filma danas.

A mora biti spomenuto da u jednom trenutku u prilično promašenoj Otadžbini Milene Marković i Olega Novkovića raspojasani ženskaroš i kafedžija (tumači ga Nebojša Glogovac) ničim izazvan nagrne na svog dobrohotnog i smernog kuma (igra ga Vuk Kostić), i to dok se ovaj nagnut umiva i izapira!

I to bi bilo to – brzinski osvrt na narečenih deset posto ponuđenog u okviru, da naglasimo još jednom, kako zabune ne bi bilo, izrazito zadovoljavajuće, zanimljive i dostojanstvene ponude filmova sa queer sadržajem tokom ovozimskog FEST-a.

Vodič kroz gej Srbiju

41

E

OPTIMIST Intervju to, u samo prethodnih mesec i kusur dana podosta pažnje (barem filmofilske i stručne javnosti) privukla su dva nova filma ovdašnjih mlađih autora, filma u kojima značajnu podršku motivskoj i narativnoj strukturi pružaju queer motivi i elementi. Upravo iz tog razloga darujemo vam ovaj filmski dvougao, odnosno, ovaj dvokraki razgovor sa Milicom Tomović, rediteljkom kratkog igranog filma Tranzicija, nagrađenog kao najbolji film na minulom Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, i Momirom Miloševićem, rediteljem na FEST-u primećene i hvaljene dugometražne Otvorene.

MILICA TOMOVIĆ Kako ti izgledaju priče i pohvale koje prate Tranziciju nakon zapažene projekcije na BFF-u?

Iskreno, uglavnom sam pričala sa prijateljima i kolegama, a oni su svi bili dobronamerni. Ne znam da li je to zato što su pristojni ili …(smeh). Šalu na stranu, uvek mi znači njihovo mišljenje i to što su svi komentari bili pozitivni, mi puno znači. Mislim da sam ovaj film i pravila zbog svih nas (prijatelja).

Ako za tren zanemarimo pitanja kojima se dominanto bavi Optimist, dakle, ako apstrahujemo tu queer dimenziju, šta to po tvom mišljenju čini idejnu kičmu ovog filma?

Jedna rečenica, tj. pitanje mi se motalo u glavi pre četiri godine (pre nego što sam počela da pišem scenario), a to je: Zašto ljudi moraju da odu, da bi postali ono što jesu? I to jeste kako ti kažeš “idejna kičma filma”, sa tim pitanjem na umu, negde smo svi bili sigurni da možemo da

42

www.optimist.rs

TRANZICIJA Jana se oprašta od članova svog benda, od prijatelja, bivše devojke i porodice. Svima je žao što odlazi, ali se istovremeno raduju svetloj budućnosti koja je čeka u Nemačkoj, gde će nastaviti postdiplomske studije. Samo njena sestra zna tajnu, da Jana ne odlazi na studije – ona ide na operaciju promene pola.

U ova dva dana, ona se oprašta od svog dosadašnjeg života.

Uloge tumače: Ivana Vuković, Milica Trifunović, Vojislav Višić, Boris Isaković, Anita Mančić, Milica Stefanović, Nikola Rakočević, Jasna Đuričić, Aleksandar Gligorić, Jovana Belović Trajanje: 21 minut napravimo iskren film, koji se tiče svih nas. Jer to pitanje se može preneti na svakoga od nas, koji smo imali utisak da ne možemo da se ostvarimo u ovom okruženju i da je to moguće samo npr. u Berlinu, Oslu, Minsku, Gisenu, Bilbau, Hjustonu ili gde god - samo ne u mestu gde smo rođeni.

Zašto baš Berlin, Oslo, Minsk, Gisen, Bilbao i Hjuston?

To su gradovi u kojima žive moji prijatelji i moja sestra. Svi su morali da odu iz različitih razloga, ali gore navedeno pitanje i ideja još uvek stoji.

Da li si onda saglasna da i identitetsko pitanje, ta nekada i neprolazna potraga za odgovorom na pitanje 'ko sam ja?' predstavlja značajan motiv Tranzicije?

Apsolutno, negde bih ja volela da sam u filmu uspela da iznesem tu ideju naše unutrašnje borbe, između toga da budemo onakvi kakvim nas drugi doživljavaju i našu želju da ne izneve-

Photo: Aleksandra Poguberov

samo zato što ni u trejleru mi ne izgledaju obećavajuće (a verovatno i tu grešim). Iskreno mislim da je najveći problem queer filmova, jer se negde svi skoncentrišu na taj queer momenat i misle da je to dovoljno, dok tu scenario najviše ispašta (smeh), tj. publika najviše ispašta. Šta sada, šta sleduje Tranziciji nakon ovih prvih prikazivanja?

Pa ništa, sad šaljemo na festivale i držimo palčeve, da će dobro proći.

Milica Tomović i Momir Milošević

Filmski dvougao Razgovarao: Zoran Janković rimo ta očekivanja, nasuprot nama samima – to što ti kažeš “Ko sam ja?” pitanje koje ne možemo da dokučimo, baš zbog tog truda da održimo tu sliku o sebi, koju smo u nekom trenutku postavili ili nam je nametnuta. Nadam se da nisam previše konfuzna…

Da li si spremna ovaj tvoj film bude predstavljan ili doživljavan prvenstveno kao ovdašnji izdanak queer filma?

Mislim da sam spremna da bude doživljen kako god, samo da ga ljudi pogledaju i da im se nešto desi dok ga gledaju. A to kako će biti predstavljen, to mi je nekako u drugom planu. Možda grešim, ali stvarno tako mislim.

Koliko si upoznata sa aktuelnom ponudom i dominantnim dometima queer/LGBT filma u širem kontekstu?

Upoznata sam, doduše nisam još pogledala Kerol i Dankinju, negde odlažem te filmove

MOMIR MILOŠEVIĆ Kako ti izgledaju priče i pohvale koje prate Otvorenu nakon zapaženog nastupa na FEST-u?

Fascinirale su me neke kritike, pogotovo ljudi koji su oduševljeni filmom, a čije je mišljenje uvaženo. Čini mi se da je film izazvao iskrene reakcije kod njih. Niko nije imao potrebu da preuveličava nešto što je doživeo, a bilo je onih kojima se nije dopao. Mada, retko ko je ostao ravnodušan.

Ako za tren zanemarimo pitanja kojima se dominantno bavi Optimist, dakle, ako apstrahujemo tu queer dimenziju, šta to po tvom mišljenju čini idejnu kičmu ovog tvog filma?

Rekao bih da je idejna kičma Otvorene pogrešno tumačenje, banalizacija, odnosno - nipodaštavanje pisma kroz koje Sara najiskrenije govori o svojim potrebama, u njenom pismu je srž tog fascinantnog bića, osobe koja je dovoljno hrabra i spremna da se otvori. >> Vodič kroz gej Srbiju

43

OPTIMIST Intervju

OTVORENA Prijateljstvo između Sare i Alise pronalazi čudan i nagli kraj nakon što Sara ispovedi svoje porive, koji premašuju želje tela. Pod pritiskom okoline, Alisa postaje otuđena, ostavljajući Saru da se bori sa košmarnom usamljenošću i represijom, koja poprima monstruozan oblik.

Uloge tumače: Jelena Puzić, Milena Đurović, Sava Kesić, Jelena Angelovski Trajanje: 75 minuta Da li si onda saglasan da i identitetsko pitanje, ta nekada i neprolazna potraga za odgovorom na pitanje 'ko sam ja?' predstavlja značajan motiv Otvorene?

Jesam, donekle. Ja mislim da je Sara apsolutno svesna ko je u datom periodu njenog života, ona je jako emotivno i uzbudljivo biće čija iskrenost podstiče sukob unutar Alise koja zapravo proživljava krizu identiteta.

Da li si spreman da ovaj tvoj film bude predstavljan ili doživljavan prvenstveno kao ovdašnji izdanak queer filma?

Ako neko pri gledanju ovog filma zaista dođe do takvog zaključka, onda slobodno neka ga tako i predstavi. Ali mislim da će sam film jasno razuveriti svakog ko ima slično predubeđenje.

Da li si čuo neku istinski zanimljivu, atipičnu, maštovitu interpretaciju Otvorene u ovom kratkom međuvremenu?

Jedan čovek je imao dosta toga da kaže odmah posle premijere filma, tokom Q & A sesije u sali, možda i previše toga. Bio je pod ogromnim utiskom, čak je spomenuo simboliku Sarinog imena koje je hebrejskog porekla i tvrdio da ona

44

www.optimist.rs

u par navrata komunicira sa Bogom, odnosno, sa višom silom koja nije ovozemaljska .To me je oduševilo jer sam praveći film imao to u vidu, apsolutno ima smisla. Neko je rekao da je Alisa zapravo Sarin alter ego. To mi nikad nije palo na pamet.

Koliko si upoznat sa aktuelnom ponudom i dominantnim dometima queer/LGBT filma u širem kontekstu?

Ako želite da podstaknete ravnopravnost, u ovom slučaju pomenute populacije, mislim da je daleko pametnije kloniti se besmislenih klasifikacija, to jest podžanrova, u filmskoj industriji pogotovo. Primera radi, ukoliko se ispostavi da je neki lik u filmu homoseksualac, to je apsolutno normalna stvar, ne tragam za takvim filmovima, jer takav sadržaj ne čini nužno film interesantnim. To je samo jedan od mnogih elemenata neke priče, definitivno nema potrebe za distinkcijom kroz kvazi žanr, to je, ubeđen sam, medveđa usluga filmu. Ali da probam da odgovorim na pitanje, upoznat sam utoliko da sam svestan da ’takvih’ filmova ima u izobilju, uvek je bilo, mogu da garantujem da su bolji oni koje autori nisu nepromišljeno predstavili kao ’takve’. Šta sada, šta sleduje Otvorenoj nakon ovih prvih prikazivanja?

Još prikazivanja. Od leta počinje festivalski život.

Krajem septembra kreće bioskopska distribucija u regionu. Najviše se nadam prodaji filma, u Aziji recimo. Otvorena sadrži detalj trljanja golih ženskih stopala, ubeđen sam da ima onih kojima je to bitno u životu.

T OPTIMIST Intervju

ranssparent je niskobudžetna serija, iza koje stoji Amazon Studios, koja prikazuje život jedne trans žene, Maure, koju glumi Jeffrey Tambor. On je za ovu ulogu do sada dobio Zlatni globus, SAG, Emi i GLAAD nagradu…

Nova sezona serije ima širi prikaz porodice Pfefferman. Da li mislite da priča o Maurinoj promeni je deo mnogo šire priče?

Mislim da jeste tako. Maura je napravila tu promenu, i to je uticalo na sve članove porodice, i svako pokušava da nađe svoje mesto, svoj „dom“. Maura je primer za svačiji poduhvat (putovanje), i to je Jill Soloway imala na umu kada je napisala scenario.

Da li ste oklevali pre nego što ste preuzeli ovu ulogu?

Mislim da sam bio na osmoj stranici scenarija, u autu na putu do hotela u Los Anđelesu, pozvao sam svog agenta i rekao: „Prihvatam. Prihvatam“.

Postojalo je nešto veoma autentično u tom scenariju. Volim Mauru. Volim što je mojih godina, volim što je tek na početku svoje tranzicije, volim njenu hrabrost. Na neki način ona je kao tinejdžerka - ne zna kako da se našminka, još uvek ne zna baš kako da se obuče... postojalo je nešto što me je zaista povezalo. Sada mogu da ubacim više Jeffreyja nego ikada u svojoj karijeri. Nikada me nije napustila obaveza da uradim ovo. Ja sam cis-rodni muškarac na koga je pala ogromna odgovornost, kao i veoma privlačna, ali naporna uloga. U početku sam bio veoma uplašen što sam prihvatio ovu ulogu, ali sam pokušao da budem svestan i prisutan kroz sve to. To je pomoglo Mauri.

Interesantno je to što ste rekli da koristite više svojih osobina nego u pređašnjim ulogama, s obzirom da glumite trans ženu. Šta hoćete time da kažete?

Jednostavno, ta polna stvar, ili muško ili žensko, ja to ne prihvatam. Mislim da mogu da iskoristim više sebe u ovoj

ulozi, i ne mogu da budem više polno specifičniji od toga. Maura je Maura, i uči me kako da budem bolja osoba, roditelj, građanin.

Već je najavljena treća sezona serije - da li vam to povećava samopouzdanje? Što se tiče TV serija, obično se ide od nedelje do nedelje, posmatraš rejtinge i gledaš da li još uvek imaš mesto na parkingu! Sada imamo ljude koji su rekli: „Verujemo u vas - imate dve godine“. Ne jednu godinu, već dve! To je predivan osećaj. Amazon nas mnogo podržava, i volim što se tu prikazujemo. Ne bih mogao da se setim nijednog drugog načina kako da predstavimo seriju. Dobili smo fenomenalne kritike i Jill je odradila fenomenalan posao. Predivno je kada te ljudi vide na ulici i kažu: „Pronašao sam te! Otišao sam na Amazon Prime i pronašao sam te!“ To mi pruža neverovatno zadovoljstvo.

Maura, trans kraljica Amazona

Jeffrey Tambor Izvor: Attitude Vodič kroz gej Srbiju

45

N OPTIMIST Serije

imalo neočekivano, onom poslovičnom magarcu nije preostalo ništa drugo no da ne lipše do one neprolazno eluzivne obećane zelene trave mu. Da pojednostavimo – nakon sijaset obećanja od lane, jasno je kao dan da su LGBT likovi i motivi u premijernoj serijskoj ponudi tokom i dalje aktuelne televizijske međusezone ostali na istoj koti, dokazujući nepogrešivu refrensku preciznost one sintagme „ista meta, isto odstojanje“.

Slabo šta se tu ima za pohvaliti, te nam nanovo preostaje da notiramo i detaljnije predočimo novitete iole zanimljive po ovoj osnovi.

Ali pre toga, napomenimo da su u već poznatim serijama LGBT likovi ostali svoji na svome – Transparent i dalje prati Maurine muke da uskladi sve i svakoga, Ilanna je i dalje osvedočena biseksualka u Broad Cityju, David Rose (u vrnom tumačenju Dana Levyja u izvanrednom kanadskom parasitkomu Schitt's Creek zadržava otvorenost prema svim opcijama..., a i svi ostali su tu na broju. S tim da Jamal Lyon opasno šuruje sa idejom biseksualnosti u novijim epizodama Carstva, a Hannah, glavna junakinja i osa Devojaka je u sauni usred new age banje doživela trapavi pokušaj lezbijskog seksa.

Na zapadu ništa novo

Crazy Ex-Girlfriend kanarinka, kojoj će scenaristi možda podariti priliku da opet sretne svoju veliku ljubav, Nyssu.

Najposle, značajnu ulogu u ovoj seriji glumi i Wenworth Miller. S druge strane, dosta brzo a sa puno prava ukinuta je nova komična serija Angel From Hell, u kojoj je Jane Lynch kratko igrala lik dosadnog, panseksualnog anđela-čuvara poružnih navika i ne baš uglađenih društvenih veština. A kanadska nova serija Slasher na prominentnom mestu donosi par imućnih gejeva, filantropa i trgovaca nekretninama, ogrezlih u hedonizmu u sijaset pojavnih oblika. Posebno mesto neizostavno mora da pripadne izuzetnoj Crazy Ex-Girlfriend, tom vrhunskom spoju sitkoma, rom-koma i mjuzikla (za songove je zadužen nepogrešivi Adam Schlesinger, nekada deo velikih Fountains of Wayne), u kojoj epizodni ali značajan, uspeo i zapažen lik šefa glavne junakinje nakon iznenadnog i brzopoteznog razvoda uz malo bure i dosta duhovitosti spoznaje da je, kako sam navodi, „both-seksual“, ponajpre zaljubivši se u Belog Josha, samoosvešćenog i ležernog fitnes instruktora, koji ne krije svoje gej preference.

Ovde stižemo i ključnog stavke ovog teksta, ne baš uspelog novog sitkoma The Real

LGBT TV sezona piše: Zoran Janković Ako se, pak, zadržimo samo na premijernim sadržajima, valja napomenuti da je Caity Lotz nakon smrti njenog lika u Streli sada vaskrsla u istoj ulozi u sestrinskoj dopuni iz ponude istog TV kanala– DC's Legends of Tomorrow, igrajući ponovo (ili i dalje) lik sada nazvan Bela

46

www.optimist.rs

O'Neals, koji je doživeo mlak prijem i uglavnom osrednje i ne baš pohvalne kritike. Recenzenti često umeju da omanu, ali The Real O'Neals zbilja nema baš puno toga da ponudi, a slabo tu ima čega za bezrezervno podržati i pohvaliti, naravno, ako izuzmemo neospornu upotrebljivost, koja se, istini za volju, ipak više graniči sa rutinskim izvođenjem na poznate teme i po uvreženim mustrama. The Real O'Neals prati tipski postavljenu i mnogo puta dosad na baš taj način ispričanu i upakovanu priču o naoko savršenoj porodici iz predgrađa (ovde su u pitanju katolici irskog porekla sa oboda Čikaga), koju u trenu krenu da drmaju raznorazni potresi – sin, zaluđenik za rvanje, primakne se ivici anoreksije, majka zaželi razvod... a mlađi sin, šesnaestogodišnji učenik katoličke škole, spoznaje i svima obznanjuje da je gej. Nešto malo inovativnosti u tragovima stiže u vidu postavke da njegovo priznanje ne nailazi na značajniju osudu ili protivljenja okoline, ali mimo toga sve ostalo se kreće vidno davnih dana utabanim stazama, uz ne baš duhovita rešenja i vrcave replike. Osim toga, utisak kvari i na prvi pogled najjači adut ove serije, Martha Plimpton, koja ovde bez vidljivijeg napora da zatre tragove autopilota, naprosto gotovo stopostotno ponavlja (inače, vrhunsku) ulogu iz nepravično eutanazirane vr-

hunske komedije Raising Hope. Tu su i Jay R. Ferguson, koga možda u bradatom izdanju pamtite kao ilustratora iz Mad Mena, mlađana Bebe Wood, preuzeta u sličnom izdanju iz ugašene The New Normal, te maleni Noah Galvin, u ulozi sveže samospoznatog gej-tinejdžera. Kao sitan plus ovom TV radu da se upisati upravo Noah Galvin, čiji atipični šarm na trenutke deluje prikladno i osvežavajuće, ali mimo toga i nekoliko smešnih replika u pet do ovog trenutka emitovanih epizoda, The Real O'Neals ostavlja utisak serije koja je zastala na pola puta, ponudivši tek uprizorenu i zanatski ispravnu smešu svega i svačega, a čija dalja sudbina, gle čuda, kod gledalaca teško da može proizvesti značajnije više od ravnodušnosti.

I šta sada? Ništa, predahnuti, možda prepustiti se reprizama uspelijih i inspirativnijih serija iz minulih TV žetvi i dočekati novo deljenje karata. Nekakvih zanimljivih naznaka već ima – vele da će u novoj TV inkarnaciji Ratnice Ksene napokon jasno i glasno biti predočena lezbijska strana njene ličnosti, a NBC najavljuje skori prepravak klasične detektivske Hart to Hart, ovaj put ispričane u gej ključu. Uz nadu da će onaj metaforični magarac s početka priče poživeti i do te zelene trave.

Vodič kroz gej Srbiju

47

P OPTIMIST Pozorište

ozorišna umetnost zauzima posebno mesto na kulturnom planu svakog društva.

Kao jedna od najstarijih umetničkih formi, još od antičke Grčke, pa do savremenih pozorišnih tendencija, odoleva svim novijim društveno–tehnološkim novinama, kao što su televizija i internet. Živa reč i interakcija sa glumcem i scenom, nešto je što će uvek postojati u njenoj biti i zadržati esenciju svoje prvobitne zamisli, da prenese poruku društvu, da edukuje, podseti, zapita, ali i zabavi publiku. U sebi objedinjuje više umetničkih pravaca i jedinstvena je po tome što je svako izvođenje predstave neponovljivo i specifično za samo taj poseban trenutak - vizuelno, glumačko, muzičko i literarno.

Umeće pravog reditelja trebalo bi da bude da razne aktuelne društveno-socijalne ili ekonomsko-političke teme budu vešto i adekvatno provučene u scenskom čitanju. Iako metropola, Beograd po tom pitanju je (po)dosta umetnički konzervativna sredina. Ovo su neke od najboljih i najuspelijih predstava u godini za nama u Beogradu.

Tradicionalno konzervativnije i poprilično koherentno Narodno pozorište, sa dolaskom novog direktora drame (Željko Hubač) dalo je šansu dva veoma angažovana reditelja, sa veoma jasnom vizijom i karakterističnim scenskim pristupom. U pitanju su Andraš Urban, koji je režirao „Rodoljupce“, Jovana Sterije Popovića i Miloš Lolić koji je režirao Šilerovu „Mariju Stjaurt“. Prema dosta parametara to su možda i dve najbolje beogradske premijere ove sezone.

48

www.optimist.rs

Andraš je uspeo da, po mnogima najbolji Sterijin tekst prikaže i iznese u punom sjaju, veoma efektno, hrabro i angažovano. Sjajan ansambl dobio je priliku da iskoči iz forme standardnih uloga i gledaocima prikažu jedan smeliji i zahtevniji scenski nastup. Dinamično, sa minimalnim izmenama na originalnom tekstu dodatno je istakao svu aktuelnost i savremenost, današnjeg društva. Posebno se izdvaja scena gde se muškarci obučeni u improvizovane ženske suknje (neki i sa cipelama na štikle i brusevima) međusobno bore zbog svojih (malograđanskih i ideoloških) zalaganja. Sjajno scenski predstavljeno rešenje o simbolici muškosti kada testosteron ne može da reši važna politička pitanja. Snažna i važna predstava koja će svakako i festivalski obeležiti ovu pozorišnu sezonu kod nas.

Opet, u „Mariji Stjuart“ na jedan veoma, umetnički sofisticiran i minimalistički način prikazane su sudbine dve velike kraljice, njihov sukob i borba za presto Engleske, Marije Stjuart i Elizabete II. Iako se u realnosti zapravo nikada nisu srele, pisac je veoma slikovito zamislio kako bi izgledao taj njihov susret, što je i reditelj veoma maštovito scenski prikazao. Iako su jezik i čitanje veoma blisko Šekspirovskom, publika je dobila jednu savremenu i modernu predstavu. Puno simbolike, sjajan kostim iz tog vremena, uz autentičan scenski pokret i scenografiju prikazana je sva raskoš i mogućnosti velike scene. Ostaće zapamćena, pomenuta scena susreta dve kraljice u kojoj je prikazana sva međusobna ljubav i mržnja, gordost i predrasude, bes i strast, gde se međusobno kraljice (glume Nada Šargin i Sena Đorović) gađaju blatom, verbalno i fizički sukobljavaju i sve to završava jednim simboličnim poljupcem. Sa ove dve predstave Narodno pozorište svakako staje na

umetničku stepenicu više i na putu da povrati renome koji je imao decenijama iza nas.

Bitef Teatar, kao najmlađe gradsko pozorište se duhom i svojim programom godinama trudi da očuva i održi duh savremenih pozorišnih tendencija, pre svega kroz društveno angažovane projekte i predstave isključivo umetničke vrednosti. Izbegavajući da se prilagodi pretežno komercijalnim tendencijama daje opciju jednoj drugoj publici da zadovolji svoje drugačije umetničke potrebe. Direktor Miloš Latinović, poprilično hrabro i smelo smišlja repertoar i kao rezultat toga je da se čak tri predstave nalaze na listi preporučenih. „Crvena ili samoubistvo jedne nacije“ je autorski projekat Minje Bogavac u režiji Vojkana Arsića, zatim savremena plesna predstave „Priča o vojniku“, svetski poznatih koreografa Gaja Vicemana i Ronija Havera i predstave „Crvena ljubav“ po tekstu čuvene Aleksandre Kolontaj u dramatizaciji i režiji Olge Dimitrijević.

muliraju seks. Upečatljiv scenski pokret nastao je kao proizvod umetničko–scenskih radionica svih aktera u predstavi. Poruka je snažna: demografski smo nacija koja izumire i dalje postoji nasilje nad ženama jer mi to kao društvo ne shvatamo alarmantnim.

Predstava „Crvena ljubav“ nastala je po motivima romana „Slobodna ljubav“, ruske spisateljice i revolucionarke i feministkinje Aleksandre Kolontaj. Bavi se revolucionarnom idejom ljubavi, drugim rečima, dovodi u pitanje patrijarhalne i kapitalističke društvene mehanizme koji su oblikovali današnje ljubavne odnose i proizDođavola sa gadžetima i kompjuterima veli njihove, još uvek aktuelne, društvene forme. Ovom važnom delu rediteljka je prišla na jedan precizan, zanimljiv i neobičan način. Minimalističkom i svedenom pozorišnom estetikom dodatno je istakla značaj teksta.

Predstava nas vraća na preispitivanje piše: Marko Radojičić nekih, opšte prihvaćenih društveno-socijalnih tekovina, koje se danas podrazumevaju, a za koje se spisateljica Crvena ili samoubistvo jedne nacije toliko borila. Pitanje o pravima žena, društve(koprodukcija sa Centrom E8) je nastala kao nom poretku, značaju ljubavi i porodice, odnosu kombinacija originalnog teksta, isečaka iz dne- kapitalizma i buržoazije, seksualnim i ekonomvne i nedeljne štampe, sa tekstom sa grafita, tek- skim slobodama, večitog sukoba istoka i zasta govora nekih političara i songova estradnih pada. Možda najzanimljivija scena je kratko pevačica. Predstava, koja je od samog početka učešće same rediteljke, Olge Dimitrijević u ulozi imala snažan marketing i vernu beogradsku publiku, veliku popularnost u unutrašnjosti je dobila zbog pokušaja cenzure i zabrane igranja (songa Jebi se Srbijo!). Mlada autorska ekipa je ovom predstavom dala Srbiji do znanja da se glas mladih može i mora čuti. Zanimljivo je da su ovaj Minjin tekst u praizvedbi izvodile devojke dok je u ovoj predstavi ta uloga u potpunosti prepuštena mladim beogradskim glumcima. Oni se bore za ženska prava, improvizuju ženske uloge i ponašanja, šminkaju se, si>>

Idite u pozorište

Vodič kroz gej Srbiju

49

OPTIMIST Pozorište tipa koji pokušava da zavede devojku. U predstavi je inače muzičarka Ana Ćurčin sjajno obradila neke od najpoznatijih folk pesama sa domaće estrade što nas dodatno propituje kao društvo.

Savremena predstava „Priča o vojniku“, na jedan vizuelno plesno dramski način govori o antiratnoj tematici i suludosti ratovanja. Muziku je komponovao Igor Stravinski 1918. godine. Originalni libretto je malo prerađen kako bi podstakao moralnu dilemu mladog vojnika koji se vraća iz rata. Тo je i postignuto jednostavnim pitanjem – Kako se jedan pošten čovek nosi sa činjenicom da je ubijao ljude sa druge strane rovova? Predstava је intenzivnog plesa, govora, muzike, putovanje kroz imaginarne, ali i istinite događaje i emocije. Scena je sjajno koordinisana odličnom muzikom, scenskim pokretom igrom svetla i zanimljivim kostimima. U jednom trenutku Nikola Tomašević (jedan od naših najboljih baletskih igrača) skida sve sa sebe i u igri svetla i tame igra ples života i smrti.

Divna prilika da i Beograd pogleda jednu os najboljih svetskih koreografija i sjajne plesače.

Pozorišna scena UK Vuk Stefanović Karadžić je prošle godine, u jednom trenutku, bila pred zatvaranjem. Dolaskom nove uprave, na čelu sa Svetozarem Goncićem, ponovo je zaži-

50

www.optimist.rs

vela. Data je šansa mladim pozorišnim stvaraocima da pokažu sjaj ove umetnosti. Dve predstave se posebno izdvajaju. „Odlazni terminal“, mlade i perspektivne rediteljke Tee Puharić, i „Kaza Novak“ u režiji Stevana Bodrože. Obe su praizvedbe rađene prema originalnim tekstovima mladih domaćih dramskih stvaralaca. „Odlazni terminal“, prema tekstu Jelene Paligorić govori o aktuelnim problemima i dilemama mladih ljudi, o studiranju, poslu, odlasku u inostranstvo, ljubavi. Vode svakodnevne živote koje žele da promene. U dinamičnom scenskom konceptu tu je i originalna muzika koju koja se izvodi uživo i daje sjajnu atmosferu.

Okuplja sjajnu ekipu mladih glumaca od kojih je svakako najupečatljiviji Aleksandar Meda Jovanović, koji će svojim intermeco nastupima zabaviti i nasmejati publiku. Dođite na odlazni terminal da vas njihovi stjuarti (sjajna ideja da glumci promene polne uloge) sprovedu kroz vrtoglavi let jedne generacije.

„Casa Novak“, prema tekstu Tamare Bijelić, je pre svega porodična drama čiji rasplet vodi konačnom razrešenju snažnih konflikata i njihovih repova koji su se dugo vukli za članovima jedne moderne, disfunkcionalne tj. moderno-disfunkcionalne porodice. Drama o ženskoj autonomiji i (ne)mogućnosti njenog ostvarivanja, o potisnutoj, mentalitetskoj malograđanštini. Drama preispituje i modele ženske seksualnosti i postavlja pitanja o različitim vrstama ženskih identiteta i rodnih uloga. Tu je i dosta domaće muzike ih 80ih. Najzapaženije uloge su ostvarile Vanja Milačić, Ana Stefanović i Tijana Čurović koje na zanimljiv način upoznaju (svoju) porodicu o prirodi svoje seksualnosti.

Teatar Le Studio je novije, intimno i više nego autentično pozorišno mesto u srcu Beograda, na Dorćolu. Mala scena, gde gotovo nestaje klasična razlika između gledaoca i glumaca. Mladi i kreativni autorski tim, predvođen rediteljem Žan-Batistom Demarinjijem već četiri godine se trudi da publici da jedan poseban i nesvakidašnji ugođaj. „Kabare Čikago“ njihova najnovija produkcija koja okuplja izuzetne mlade stvaraoce i njihov svakako najzahtevniji poduhvat. Napravili su mjuzikl vodvilj na maloj sceni i dali potpuni intimni ugođaj publici. Sintisajzer i truba su sasvim dovoljni da muzički iznesu predstavu. Songovi na engleskom su sjajno uklopljeni sa dramskim delovima na srpskom jeziku. Duhovit i ironični kabare vodvilj o prolaznosti slave i grotesknosti medija u društvu željnom krvi i skandala. Zavaljeni u kauč, dok pijete piće u domaćem, a svakako neobičnom ambijentu. Ovo je predstava za veliku decu, ima puno scena sa polunagim i zgodnim devojkama koje svakako ne promovišu tradicionalne vrednosti. A sve opet umetnički na dosta visokom nivou posvećeno. Zvezda večeri je svakako drag performerka Dekadenca.

Jugoslovensko dramsko pozorište je jedna od najeminentnijih pozorišnih ustanova kod nas. Danas, među retkima koje angažmanom velikih reditelja današnjice doprinosi raz-

voju umetničkih sloboda, kreacija i društvenog angažmana u najznačajnijim dramskim stranim i domaćim tekstovima. „Uobraženi bolesnik“ Molijera u režiji velikog Jagoša Markovića doneo je jedno drugačije - savremeno čitanje ovog klasičnog teksta. U veoma bogatoj produkciji, sjajnim kostimima, nesvakidašnjoj scenografiji i u sjajnom ansamblu, bolesnik dobija jedno aktuelno značenje. I posle toliko vekova i danas društvo boluje od mnogih bolesti, gde je svakako posebno istaknuta, ona uobražena. Svakako je najzanimljivija i najkreativnija pojava Radovana Vujovića koji je maestralno i glamurozno odigrao suprugu Dragana Mićanovića.

Nekada je potrebno da na komičan način obradimo i prikažemo one ozbiljne i aktuelne.

I na kraju, ovog pozorišnog pregleda je svakako jedna od najboljih komedija poslednjih godina na beogradskoj sceni, „Bajka o pozorištu“ Zvezdare Teatar. Iako premijerno izvedena pre više od godinu dana svojim originalno postavljenim tekstom Vladimira Đurđevića (po motivima vodvilja Cage aux Folles, Žana Poareta, prema kome je Majk Nikols režirao film Veridba (Birdcage)), u režiji Marka Misirača zaslužuje posebno mesto na domaćoj repertoarskoj sceni. Sjajno upakovana kvazi bajka sa političko - porodičnim i društveno angažovanim elementima na najbolji način prokazuje svakodnevicu u kojoj živimo. O položaju kulture, umetnosti i pozorišta u našoj zemlji i kako je politička elita kod nas doživljava. O političkoj i kulturnoj sceni kod nas i travestije u svim njenim oblicima.

Miloš Samolov je dao jednu od svojih najupečatljivijih uloga gde je sjajno preneo, prvo lik partnera, a zatim i supruge, takođe sjajnog Tihomira Stanića.

Vodič kroz gej Srbiju

51

B OPTIMIST Muzika

iti pop zvezda i deklarisati se kao gej je danas uobičajeno, što i nije bio slučaj kada je Boy George dosegao do slave 1980-ih, ali pevač smatra da to ne predstavlja napredak. „Ljudi su javno gej, ali se oni ne ponose time“, kaže čovek koji od kada se deklarisao kao gej u svojim prvim memoarima, ponosio se svojom seksualnošću. „Sve je u fazonu: 'Da, ja sam gej, molim te nemoj da pričaš o tome.' Tako da ne znam koliko smo uznapredovali.“ Za sada, Boy George želi da gejevi krče svoj put tako što će pričati o tome. Samo tako ćemo postići njegovu ideju nirvane. „Želim da svet bude: 'Da li si dobra osoba, da li si kreativan?' a ne 'Da li si gej?'“ on objašnjava. „Moj prijatelj je popunjavao anketu online i bilo je pitanje 'da li si žensko ili muško', meni je to tako staromodno! Postoji rodna fluidnost među današnjom omladinom - ne svuda, ali postoje deca kojima ta podela nije bitna.“ Pijući macchiato za vreme pauze od promo fotografisanja za svoj novi nastup kao trener u emisiji The Voice, George ima jako mišljenje koje izražava elokventno kao što piše pesme. Ako postoji tabu koji kompozitor “Taboo” mjuzikla želi da razbije, je ideja da dva muškarca ne mogu da budu intimni jedan sa drugim. „Postoji jedna stvar koja najviše plaši ljude - ne seks, već intimnost i ljubav. Dug put je pred nama. Nama je rečeno da ne zaslužujemo da budemo srećni, ne zaslužujemo da budemo u funkcionalnoj vezi, da to nije za nas. Bilo bi lepo da živimo u svetu u kom to nije tako, gde vidiš ljude koji su srećni, i nema ljudi koji se zbog toga drogiraju i ne vode računa o sebi. Ne volim da koristim reč 'normalno', ali voleo bih da vidim da se od toga ne stvara problem. Ne moraš da sediš u busu i ližeš nečije uvo, više je: 'Ja sam sa ovom osobom, volim je, zajedno smo, nije to toliko interesantno'- i ljude nije briga zbog toga.“ To ne izgleda kao nešto što bi rekla pop zvezda čiji imidž, kada je na vrhuncu slave Culture Cluba izazivao pometnju svojim izgle-

52

www.optimist.rs

dom. Ali danas se oblači suptilnije, obučen u crno od glave do pete i kaže da je pre to bila samo gluma. „Postoje drugačiji aspekti biti gej.

Ja nisam anti-kemp ili anti-dreg ili bilo čega sličnog. Ja sve to volim, ali to je gluma. Ali to je na neki način dobro. Onda je ljudima teško da kategorizuju kada postoji takva raznolikost. Na kraju krajeva: Ako je neko dobra osoba, mene ne zanima ko su. Kada mi se neko dopadne, ja ga ne pitam da li je gej, osim bukvalno u poslednjem trenutku. Privlačnost je privlačnost i ljudi se dopadaju jedan drugom, čak i kada neće da zalaze u nešto više. Muškarci se dopadaju muškarcima, da to nije tako ne bismo imali idole kao što je David Beckham i prelepe filmske zvezde kao što je Daniel Craig. Isto je tako i u školi.

Popularni momci - svi su zaljubljeni u njih, i momci i devojke.“ Pitali smo se šta misli o Seanu Miley Mooreu, učesniku X faktora, koji iz nedelje u nedelju na britanskoj televiziji nastupa u štiklama (najvišim mogućim štiklama)?

Ljudi su javno gej, ali se ne ponose time

Boy George Izvor: Gay TImes „On je veoma hrabar. Mišićav momak u suknji, i sviđa mi se to što su ljudi veoma tolerantni. Možda je razlog tome što je on lep. Kada si tako lep, mišićav, ali i ženstven sa druge strane, dopadaš se ljudima. Ljudi vole androgenost. Uzmimo za primer Justina Biebera. On je prelep momak, ali je takođe i prelepa devojka.

On je veoma androgen. Odrastao sam uz Davida Bowia i Marca Bolana, sav taj glamur sedamdesetih, moji omiljeni izvođači su ljudi sa stilom.

Ako se prisetiš scene pre 20, 30 godina, ljudi koji ti padaju na pamet su Madonna, Elvis, Prince, nadajmo se Boy George, George Michael, donekle, i Faith - sećaš se šta su ti ljudi nosili. Tako da je to veoma bitno. Mislim da ne možeš da prepoznaš ni ženu ni muškarca na osnovu njihovog

oblačenja, načina razmišljanja, onoga što pričaju, kako ulaze u prostoriju. Što je ironično kada učestvuješ u programu kao što je The Voice. Na kraju krajeva, glas je tu najbitniji - čuješ glas u tami i čuješ ljudske duše. Tada to poprima skroz drugu dimenziju.“ Boy George ima 54 godine i pomodniji je i duhovitiji nego ikad. Kada smo ga pitali o novim gej pevačima na sceni rekao je da je primetio da postoji nešto čudno u britanskoj pop muzici da 'postoji samo jedan homoseksualac'.

Da, on shvata poređenje sa Samom Smithom. „Postoje trenuci kada vidim neku njegovu sliku i primetim da malo liči na mene. Ali imamo situaciju da na svakih 10 godina imamo samo po jednog homoseksualca. Često nas međusobno upoređuju. Mene su pre upoređivali sa Georgeom Michaelom, a sada sa Samom Smithom.

Ali ja to shvatam kao kompliment jer je njegov glas stvarno predivan.“ Voli što je deo ove emisije iako je pre otvoreno pričao protiv Voicea na društvenim mrežama. Ali onda je bio mentor u jednom zadatku u American Idolu i bio je iznenađen kada su učesnici primili k srcu njegove savete. „U početku sam mislio da je to veoma veštačko i da tu ne bih bio od koristi, ali ti ljudi me jesu poslušali.

Osim toga, strana moje ličnosti koja je tražila pažnju je mislila: 'BBC? Primetime? Oh, to nikako ne bih mogao!'“ Gledaoci koji očekuju da George bude iskren, neće biti razočarani. „Tokom audicija neko mi je rekao da sam previše iskren. Ali zar to nije razlog što su me izabrali za ovaj šou. Neću

da kažem 17-godišnjem detetu da je muzički genije kada to nije. Mislim da nije korisno da kažeš nekome ko je tek počeo da peva da su sledeća muzička senzacija i da su spremni da postanu pop zvezda, što se stalno može čuti.“ Boy George u 2016. godini, dobrim delom decenije je trezan i sa svim nevoljama ostavljenim iza sebe, zreliji je nego ikada. „Veoma sam srećan i zadovoljan sobom. Osećam se, više seksi, srećno i plemenitije.“ Što se tiče spektakularnog oporavka, on kaže: „Ne postaješ mudriji samo zato što stariš. Mislim da je to stvar izbora. Dođeš do trenutka u životu kada shvatiš da treba da promeniš način na koji radiš neke stvari. Kažu da je ludilo raditi iste stvari iznova i očekivati različit rezultat.

Ako si pametan, shvatiš da više ne možeš da živih tako i da treba da budeš srećniji.“ Nema planove da napiše svoje treće memoare o izvršavanju kazne društvenog rada u SAD zbog lažnog prijavljivanja krađe, i četiri meseca koja je proveo u zatvoru u Britaniji zbog napada i lažnog zatvaranja. „Ali možda može da se napravi film“, rekao je kroz smeh.

Potvrdio je da predstoji novi Culture Club album i da je veoma ponosan na to. “Nisam hteo da ga objavim dok se nije stvorila malo veća medijska pažnja. Nije dobro išta objavljivati dok nemate javni profil, jer je to onda samo za šaku fanova koji te iskreno vole. Dosta truda smo uložili u ovaj album i želim da mu pružim najbolju moguću šansu, zato što je album stvarno dobar.”

Vodič kroz gej Srbiju

53

D OPTIMIST Umetnost

avid Hockney jedan je od najžustrijih i najsvestranijih likovnih umetnika svoje generacije 1960-ih godina.

Kroz godine, on je proširio reputaciju sa izvanrednom produktivnošću. Njegovi poznati portreti prijatelja i ljubavnika su odigrali svoju ulogu u rušenju ukorenjenog otpora prema erotskom pogledu na muško telo, i njegove briljantne slike suncem okupanih bazena su zaplenile suštinu senzualnosti južne Kalifornije. Ovi opisi, zajedno sa njegovim portretima gej parova u kućnoj pre nego senzacionalnoj ili seksualnoj atmosferi, su njegov najveći doprinos LGBT kulturi.

Rođen u Bradfodu u Engleskoj, 9. jula 1937. godine. Hockney je četvrto od ukupno petoro dece. Zaposlen kao službenik računovodstva, njegov otac je bio pacifista i slikar amater.

Njegova majka bila je vegetarijanac koja nije ni pušila ni pila alkohol. Iako je Hockney postao svestan da ga privlače muškarci kada je imao trinaest ili četrnaest godina, represivna klima tog vremena podstakla ga je da to prećuti dok je pohađao Bradford City gimnaziju i počeo sa umetničkom obukom u Bradford umetničkoj školi 1953. godine. Kao savesni prigovarač savesti, Hockney je izbegao svoju vojnu obavezu radeći dve godine u bolnici. Posle toga je otpočeo sa postdiplomskim radom u London's Royal College of Art u septembru 1959. godine. Tamo je nadoknadio godine uzdržanosti od privlačnosti prema muškarcima rešavanjem gej pitanja energijom i stilom u slikama, kao što su Erection (1959-1960) i We Two Boys Together Clinging (1961) koja je inspirisana Whitmanovom pesmom istog imena. Doll Boy (1960) je savršena, rana ilustracija njegove trajne umetničke filozofije, „umetnost ne može postojati bez igre... Ljudi su skloni tome da zaborave da je igra ozbiljna, ali ja znam da ona naravno to jeste.“ Pri prvom putovanju u Njujork, 1961. godine, Hockney je bio fasciniran kontrastom između američkog grada i konzervativne Engle-

ske. Bio je inspirisan da ofarba kosu u plavo i počeo da razvija sliku (imidž) koja će ga kasnije definisati kao deo "Swinging London": velike naočare sa crnim okvirom, slične onima koje je nosio arhitekta Le Corbusier; zlatnu lamé jaknu i neujednačene šarene čarape. Hockney je odbacio sivu, ustajalu Englesku i zahtevao da mu se posveti pažnja kao oličenju boje i ličnog, ekscentričnog stila. To je uspelo i dovelo ga u centar pažnje. Osvežen nizom trijumfa, 1963. godine sve je kulminiralo kada se njegova prva samostalna izložba u Londonu rasprodala. Hockney je ponovo otputovao u Njujork. Januara

Gej parovi u kućnoj atmosferi

David Hockney

54

www.optimist.rs

piše: John McFarland

1964. godine, otputovao je u Los Anđeles, nepripremljen za vizuelni i emotivni utisak koji će taj grad ostaviti na njega. Kada je video rampu na autoputu rekao je sebi: „Bože, ovom mestu je potreban jedan Piranesi (italijanski slikar iz 18. veka)... zato, evo me!“ Brzo je iznajmio studio i započeo ljubavnu aferu sa južnom Kalifornijom koja traje i danas. Kada je bio student umetnosti, Hockey je imao prigovor na zahtev da studenti moraju da dostave crteže modela angažovanih od strane škole kako bi dobili di-

plomu. Navodeći da su Renoar i Mikelanđelo crtali osobe koje su ih privlačile i da je veza strasti bila odgovorna za veličinu njihovog rada, protestvovao je zato što modeli nisu bili atraktivni i da ne može da crta ili slika pojedince na koje nije reagovao. Izjavio je da bi mogao da crta kada bi škola angažovala modele po njegovom ukusu. Kada je škola odbila njegov zahtev, Hockney „loš dečak“, je ipak uradio po svome. Da bi zaradio svoju diplomu, dostavio je rad baziran na američkim magazinima sa golim muškarcima. U Kaliforniji, Hockney je našao dosta primamljivih primeraka svog idealnog modela i ubrzo postao poznat po svojim crtežima. Njihova svežina, intimnost i vizuelni talas su u stvari postali reprezentacija kraja 20. veka u Los Anđelesu, definišući senzualnog tog grada u slikama bazena okupanih svetlošću, palmi, i omlitavelih, mišićavih mladića. Reprezentativni crteži iz tog perioda uključuju „Domestic Scene, Los Angeles“ (1963) i „Boy about to Take a Shower“ (1964). Godine 1966, dok je predavao na UCLA, Hockneya je privukao 19-godišnji student po imenu Peter Schlesinger. Veza sa Schlesingerom je proširila Hockneyeve emotivne horizonte i dala mu novu temu: gej muškarci uživaju u čarima južne Kalifornije.

Schlesinger je bio muza Hockneyevih slika toko kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih godina. Dokumentarac Jacka Hazana „A Bigger Splash“ iz 1973. godine se fokusirao na kraj njihove veze.

U isto vreme kada je bio u svojoj prvoj ozbiljnoj vezi, Hockney je započeo da slika niz dvostrukih portreta parova. U taj niz slika je uključen i portret pisca Christophera Isherwooda i njegovog partnera Dona Bachardya u njihovoj kući u Santa Monici (1968) i portret kustosa Henrya Geldzahlera i Christophera Scotta u njihovom stanu u Njujorku (1969). Oba ova dvostruka portreta su dobila legendarni status 1970-ih godina za portretisanje gej parova u rutini svakodnevice, dostižući takav nivo gde je to isto za homoseksualce i heteroseksualce. Godine 1967.

Hockney je ilustrovao četrnaest homoerotskih pesama koje je napisao C. P. Cavafy. Te grafike su predivno predstavile čežnju i strast grčkog pesnika i prikazala Hockneyevo ostvarenje kao

grafičkog umetnika. Hocknneyevi prvi portreti arhetipski vitkih, osunčanih i seksi momaka iz Kalifornije su naišli na zaprepašćenje kada ih je prvi put izložio, ali sa vremenom te slike su preuzele uvaženo mesto u umetnosti 20. veka. Slika golog i primamljivog Petera Schlesingera koja je nazvana „The Room, Tarzana“ (1967) je veoma važan primer. Goli portreti kasnijih partnera Gregorya Evansa (Sprawling against pillows, clad only in gym socks [1976]) i Iana Falconera (Swimming underwater in a 1982 Polaroid collage) su takođe prihvaćeni kao umetnička dela a ne kao skandali.

Važna Hockneyeva karakteristika je njegova podložnost podsticaju novih medija.

Odbacivanje i zapanjujući izum sa kojim se on baca u istraživanje svih raspoloživih sredstava kako bi prikazao svet oko sebe su ključne karakteristike njegovog umetničkog razvoja. Tokom godine on je prešao sa uljanih slika na akrilne, sa olovke na mastilo, sa crteža na grafiku, sa tehnike obojenog papira njegove Paper Pools serije 1978. godine na fotografski kolaž, sa slika inspirisane kubizmom na dizajniranje inovativnih setova za operu za Tristana i Izoldu i Magičnu flautu. Međutim, on je ostao pripovedač koji slavi ono što mu donosi zadovoljstvo. „Moji izvori su klasični, ili čak epski, teme, slike stranih zemalja, prelepih ljudi, ljubavi, propagande i incidenata (mog života)“, kaže on. U svojoj potrazi za umetničkim rastom na svoj način, Hockney je uspeo da ubedi veliki broj ljudi da deli njegov stav da „Sezanove jabuke su divne i veoma posebne, ali šta se može uporediti sa slikom drugog ljudskog bića?“ Vodič kroz gej Srbiju

55

OPTIMIST Zajednica

Ime: Boris Milićević Godine: 41 Zanimanje: Političar, organizator Loud & Queer žurki

58

www.optimist.rs

Tvoj izlazak iz ormana...

Roditeljima sam se autovao dosta kasno za današnje standarde, u svojoj 28. godini. Iako sam mogao da očekujem da će pozitivno reagovati, čekao sam da izgradim mrežu ljudi na koje mogu da se oslonim, da ekonomski se osamostalim i završim škole, kako bih lakše podneo njihovu eventualnu negativnu reakciju. Naravno, oni su mi rekli da im ništa nisam rekao što već nisu znali i podržali me u potpunosti. Ovo je bio jedan od ključnih faktora mog kasnijeg uspeha u životu.

Koji savet bi dao mlađem sebi...

Mlađem sebi bih posavetovao da govorim naglas sve što sam mi-

slio, da uradim sve što sam poželeo, da se bunim i budem prodorniji u svakom trenutku.

Naj gej stvar koju si ikada uradio...

Služio sam vojsku i u njoj imao dva partnera u vreme kada je to bilo krivično delo.

Mislim da je to dovoljno gej.

Tvoj prvi gej kafić/klub...

Mojoj generaciji kuća je bila X klub na uglu Nušićeve i Makedonske. Tada je gej klub imao mnogo veći značaj, pošto nije bilo Interneta, Romea, četova, Fejsbuka, Tvitera. Imali smo izbor između kruzing mesta, frendli mesta (Moskva, Promocija, Buha, Industrija, Soul Food) i jedinog gej mesta u koji smo odlazili svakog vi-

drugom da nismo razmišljali o tome što nas u tom trenutku gleda minimum par stotina dece i gostiju. Od tad sam slab na plavušane. Šta za tebe danas znači biti gej...

Biti načisto sam sa sobom, u društvu ljudi koji te vole i podržavaju, jer svi ostali su nebitni. Biti srećan upravo zbog onog što želiš da budeš i što jesi. Jer, ipak je naša zajednica potpuno savršena.

Donji veš koji ti donosi sreću...

Nemam tu vrstu sujeverja. Svaki koji skinem pre seksa sa nekim svojim partnerom i svaki koji zaplenim od njega.

Gej film koji morate pogledati...

Ang Li je mnogo poznatiji po Planini Broukbek, ali ja bih vam uvek preporučio njegov Svadbeni ručak, film koji mnogi mladi gejevi u Beogradu još uvek žive. kenda da bismo videli nekog koga smo snimili prethodnog vikenda.

Osećaj pripadnosti zajednici je bio mnogo jači. A što se tiče prvog kafića/kluba to je bio neki kafić u Sohou 1991. godine čijeg se imena ni ne sećam.

Tad su mladi gejevi iz Srbije imali mogućnosti da mnogo više putuju.

Tvoj prvi poljubac...

U osnovnoj školi na jednoj novogodišnjoj žurki u holu škole. Ja sam bio šesti, on četvrti razred i toliko smo se svideli jedan

Nevinost izgubio...

Sa 17 godina.

Tvoj naj gej muzički album bio bi...

Više njih. ABBA – Super Trouper, U2 – Achtung Baby, Pink Floyd – Wish You Were Here, Radiohead – OK Computer, Moloko – Statues, Dead Man’s Bones – Dead Man’s Bones i još par stotina albuma.

Najviše se ložiš na Generalno, ne ložim se na selebritije bilo koje vrste. Većinom su dosadni. Ali ako bih baš morao da biram to bi bio Joseph Gordon-Levitt.

U nedelju popodne naći ćemo te gde...

Pošto volim klabing verovatno na nekom chillu kako ispijam neku kiselu čorbu.

Tvoj stav o ljubavi i braku...

All we need is love. Još se nije našao taj koji će da mi zapeva "Kupio sam prsten, kupio sam pušku".

TV serija koja je promenila tvoj gej svet...

"Dinastija", naravno zbog Stivena. To je bio prvi gej lik koji se pojavio na našoj televiziji polovinom 80ih.

Tvoj gej heroj je...

Singerovi X Men su prava gej zavera od pop produkta. To je zajednica ljudi koji se pod pritiskom većine, zato što su drugačiji, otuđuje od zajednice iz koje su potekli.

Meni je možda najupečatljiviji lik Anđela, koji pokušava sebi da odseče krila u ranoj mladost, a posle toga i otac pokušava da ga izleči.

Vodič kroz gej Srbiju

59

K OPTIMIST Zdravlje

Kondilomi ili polne bradavice su virusno oboljenje.

Kondilomi su nakupine proliferisanih inficiranih ćelija kože ili sluzokože polnih organa. Osim narušavanja arhitekture kože ili sluzokože kondilomi iniciraju i nenormalan rast krvnih sudova, kojim obezbeđuju sopstvenu ishranu. Kondilome prouzrokuje tzv. Humani Papiloma Virus (HPV). Do sada je pouzdano identifikovano 150 tipova ovog virusa, a smatra se da ih ima preko 190. Različiti tipovi virusa prouzrokuju različite tipove kondiloma. Razliciti tipovi HPV-a se razlikuju po brzini rasta kondiloma, agresivnosti, brzini širenja, izgledu samih kondiloma, kao i eventualnom malignom potencijalu. Smatra se da brzina rasta i širenja kon- materice, vulve, penisa, glasnih žica ... diloma zavisi i od stanja imunog sistema Muškarci su često samo prenosioci, a inficirane osobe. HPV napada sve pločasto-slo- kada se simptomi pojave, javljaju se kao bradajevite epitele na telu uključujući sluzokožu usta, vice na penisu, odnosno osip na penisu, crvene, jezika, glasnih žica, jednjaka, očnih kapaka, roze tačke i tačkice oko baze (korena) penisa, na anusa i sl. kožici, glaviću i u okolini, kao i oko i unutar anaUkoliko se radi o tzv. low-risk tipovima lnog otvora (anusa).

(6, 11, 41, 43, 44) javljaju se genitalne bradavice Analni kondilomi su visoko zarazna, (condylomata accuminata) koje su zarazne i pre- polno prenosiva bolest, koju uzrokuju određeni nose se polnim odnosom. High-risk tipovi virusa tipovi HP virusa. Podsećaju na male bradavice (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) mogu biti opa- (šiljasti kondilomi). sni zbog toga sto se povezuju s pojavom abnormalnosti epitela grlića materice (displazija cervikalnog epitela) u odsustvu bilo kakvih drugih simptoma..

Procenat ljudi koji su inficirani HPV-om je u stalnom porastu. Različita istraživanja govore da je procenat inficiranih osoba sa nekom od manifepiše: dr Radovan Dolinić stacija oboljenja između 25-35%. Sespecijalista hirurgije Opšte bolnice MediGroup ksualni put prenošenja je jedan od najčesće spominjanih razloga za naglo sirenje HPV-a, mada i brojni alterantivni putevi prenošenja nisu isključeni. Osim Kod žena su simptomi isti kao kod toga, rezultati HPV tipizacije jasno govore da se muškaraca, samo se javljaju mnogo češće. Polne u većini slučajeva radi o mešovitoj infekciji (više bradavice se kod žena mogu pronaći u vidu taHPV tipova) koja je sasvim izvesno stigla iz raz- čkica i plikova spolja, u predelu vagine, kao i u ličitih izvora. Ovo je značajno zbog toga sto je unutrašnjosti vagine, unutar malih i velikih pouzdano dokazano da neki tipovi HPV-a uče- usana. Mali plikovi se mogu pojaviti i dublje stvuju u destabilizaciji genoma epitelnih ćelija unutar vagine, zbog čega je PAPA test, neophošto može rezultovati razvijanjem karcinom grlića dan za žene svih uzrasta kako bi se izbegle mo-

Kondilomi

60

www.optimist.rs

guće komplikacije, koje mogu nastati ako se bolest ne leči adekvatno.

Dijagnoza kondiloma se postavlja na osnovu pregleda, pregleda pod uvećanjem, eksfolijativne citologije (PAPA), biopsije i tipizacije virusa u tkivima i telesnim sekretima.

Lečenje kondiloma može da bude dugotrajan i mukotrpan posao kako za pacijenta tako i za lekara. Potrebno je uporno lečiti oba partnera, uz obaveznu upotrebu kondoma za vreme lečenja, kao i nekoliko meseci posle uspešnog lečenja. Najuspešnija strategija lečenja je fizičko uklanjanje svih vidljivih kondiloma i sumnjivih površina, sa naknadnim farmakolo-

V

škim tretmanom. Iako se virus koji izaziva kondilome ne može ukloniti, osim ako se organizam sam vremenom ne izbori sa njim, samo skidanje kondiloma je prilično jednostavno i postoji nekoliko metoda: uklanjanje kondiloma radiotalasima, elektrokauterizacijom, laservaporizacijom, hirurški, medikamentima. Uklanjanje je bezbolno. Izvodi se u uslovima lokalne ili opšte anestezije, u zavisnosti od slučaja. Nakon uklanjanja su potrebne kontrole u cilju ranog otkrivanja recidiva, kada se uklanjanje ponavlja.

MEDIGROUP Call centar: 011 40 40 100 www.medigroup.rs

Vakcina protiv HPV dostupna i u Srbiji

akcina protiv humanog papiloma virusa dostupna je i u Srbiji, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i podsetio da je u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđena preporučena imunizacija protiv oboljenja izazvanih HPV. Humani papiloma virus je odgovoran za gotovo sve slučajeve raka grlića materice.

Prema podacima Registra za rak, Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", svake godine se u proseku registruju 1.244 novoobolele žene od raka grlića materice.

Svake godine u proseku 482 žene izgube život od ove vrste raka. Na osnovu procena Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) i Evropske mreže registara za rak (ENCR), Srbija se i dalje nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišim stopama obolevanja i umiranja od raka grlića materice.

Humani papiloma virus je takođe odgovoran za više od 90 odsto slučajeva raka završnog dela debelog creva, 71 odsto slučajeva raka genitalnih organa kod oba pola i za 72 odsto slučajeva raka usne duplje i ždrela.

Vakcina protiv humanog papiloma vi-

rusa dostupna je u okruzima i opštinama u Srbiji koje su imale visok odziv na organizovani skrining na rak grlića materice i u okruzima u kojima je zabeležena visoka stopa oboljevanja od bolesti izazvanih humanim papiloma virusom.

Vakcina protiv HPV virusa dostupna je u beogradskim domovima zdravlja Novi Beograd, Palilula, Voždovac i Savski venac, kao i u domovima zdravlja Kragujevac, Kikinda i Požarevac.

U skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđena je preporučena imunizacija protiv oboljenja izazvanih HPV. Preporuka je da vakcinu primarno prime deca oba pola uzrasta od 9 do 13 godina, a mogu je primiti i adolescenti starijeg uzrasta.

Imunizaciju će realizovati izabrani lekari u domovima zdravlja koji sprovode primarnu zdravstvenu zaštitu školske dece.

Imunizacija protiv humanog papiloma virusa se preporučuje kao rutinska u okviru nacionalnog programa imunizacije u zemljama u kojima je prevencija raka grlića materice javnozdravstveni prioritet.

Ova intervencija se sprovodi u zemljama gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak.

Organizovani programi vakcinacije protiv humanog papiloma virusa sprovode se od 2008. godine u 19 zemalja Evropske unije, dok je u preostalim zemljama članicama taj postupak u toku.

Vodič kroz gej Srbiju

61

Ž

elite da odete na putovanje po svojoj meri? Negde gde nećete morati da tragate za gay friendly kafeima i klubovima, sami istraživati gde se nalaze najbolje saune, a gde organizuju najluđe žurke?

Spartakus je prva LGBT turistička agencija na ovim prostorima koja će vam priuštiti odmor, vikend, kratko ili duže putovanje o kakvom ste oduvek maštali.

U ponudi agencije Spartakus nalaze se prestižne destinacije poznate po odličnom provodu za gay populaciju, najpopularniji festivali, grupna i individualna putovanja, specijalne ponude za leto 2016. Na raspolaganju će vam uvek biti smeštaj visokog kvaliteta i vodič koji će vam pružiti sve neophodne informacije kako bi vaše putovanje bilo nezaboravno.

U okviru aktuelne ponude izdvajamo Solun za 1.maj sa sjajno osmišljenom ponudom – od najboljih kafea i klubova do čuvene saune Splash.

Rainbow Pride u Beču, od 16. do 19. juna je vanserijski događaj kojem, po najboljim uslovima, možete prisustvovati zahvaljujući aranžmanima Spartakus agencije.

Vrhunac sezone je svakako čuveni Circuit, jedan od najboljih evropskih gay festivala koji se svake godine u avgustu organizuje u Barseloni. Doživite ovo neverovatno iskustvo na najbrži i najpovoljniji način.

62

www.optimist.rs

OPTIMIST Putovanja Tokom čitave godine Spartakus ima u ponudi najprestižnije destinacije ovog tipa sa pažljivo odabranim hotelima koji nude odlične gay sadržaje. Tu su Mikonos, Sitdžes, Minhen, Gran Kanari. Čak pet najboljih gay festival širom Evrope možete posetiti sa nama – Rainbow Pride Beč, Circuit 2016, gej parade u nekoliko evropskih metropola (Amsterdam, Rim, Stokholm, Brisel, Tel Aviv), Hustlball, Istanbul Bear Festival.

Već sada možete proveriti ponudu za leto 2016. Reč je o najpopularnijim destinacijama koje okupljaju gay ljude iz celog sveta. U ponudi su Barselona, Termolinos, Sitges, Mikonos, Malta. Vaše je samo da birate.

Najbolji gej provod širom evrope Ukoliko samo želite brz i kratak predah u bilo kom period godine pogledajte ponudu Spartakusa za vikend u Budimpešti.

Preko agencije Spartakus nabavite avionske karte po povoljnim uslovima i vrlo jednostavnim putem. Za sve informacije dovoljno je da posetite sajt www.spartakustravel.com Agencija se nalazi u centru grada, na Obilićevom vencu 18-20, lokal 6.1