Optimist #032

K

OPTIMIST Skrozza na skroz

Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011.

Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Urednik Lifestyle: Mladen Antonijević Priljeva Urednik UrbanLook: Srđan Šveljo Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Zoran Janković, M. Aranđelović, Mladen Antonijević Priljeva, Bogdan Petrović, Milka Vasiljević, Saša Božović Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/optimist.rs Štampa: Newpress Magazin možete čitati i na:

Podrška:

Република Србија МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Град Ниш УПРАВА ЗА КУЛТУРУ

Magazin prihvata nadležnost:

CIP ‐ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ‐ God. 1, br. 1 (jun 2011)‐ . ‐ [S. l.] : Regionalni info centar, 2011‐ (Smederevo : Newpress). ‐ 21 cm Dvomesečno. ‐ Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217‐6756 = Optimist COBISS.SR‐ID 186184972

4

www.optimist.rs

ada je 8. avgusta 2016. Aleksandar Vučić obznanio da zna da je ministarka Ana Brnabić gej - bilo je onih koji su se zahvaljivali nebesima, ali i onih koji su se zbog načina na koji je to saopšteno "krstili i levom i desnom". Dva meseca kasnije, čini se kako su i jedni i drugi bili u pravu. Koliko god to neverovatno zvučalo, oni kojima je u danima formiranja nove Vlade najvažnija vest bila da je Srbija prvi put dobila LGBT osobu na čelu nekog ministarstva, imaju isto onoliko razloga za zadovoljstvo koliko i oni koji su tvrdili da se dolaskom gej ministarke ništa posebno neće promeniti i da će njenim "autovanjem" u marketinškom smislu profitirati samo nova Vlada i njen predsednik.

NE LOBIRAM, TU SAM Tu tezu možda najbolje ilustruje jedan od najsvežijih intervjua ministarke državne uprave i lokalne samouprave, koji je dala listu "Politika" 24. septembra. Objavljen pod naslovom "Ne lobiram za LGBT interese", ovaj njen istup prepun je teza koje su do pre neku godinu bile nezamislive, ali istovremeno predstavlja neku formu ograđivanja od LGBT aktivizma, koji su od nje mnogi očekivali samim tim što je deklarisana lezbejka.

"Nisam sigurna šta bi bila velika očekivanja. Ako je to unapređenje društvenog ambijenta kroz delovanje jednog ministra u čijoj nadležnosti su između ostalog i ljudska i manjinska prava, onda su to realna očekivanja. Ukoliko su očekivanja vezana za regulisanje nekih prava koja čak ni u EU nisu ujednačena, a tu mislim na primer, na legalizaciju istopolnih brakova, onda su ta očekivanja svakako previsoka, premda ovo pitanje do sada meni nije kandidovano", rekla je Brnabić na konkretno pitanje o nadama koje su polaganje u nju.

S druge strane, već i sam naslov ovog intervjua, sama činjenica da je kompletno bio posvećen LGBT tematici i ministarkinom odnosu prema toj temi - bili su deo one "revolucije" o kojoj su mnogi govorili nakon što je ušla u Vladu.

Nikada, čak ni pred Prajd, ni jedan se ministar nije bavio isključivo tom temom - posebno ne u dnevnom listu s verovatno najvećim uticajem u javnoj sferi.

O PROBLEMIMA LGBT ZAJEDNICE: "Zahtevi LGBT zajednice nisu prioritet za Vladu Srbije, ali jesu važni... U ovom trenutku postoji toliko problema, ljudi imaju restrikcije vode, neki ljudi su kupili najmodernije muzilice i ne mogu da ih koriste zbog restrikcija struje. Meni je važno i da osobe u invalidskim kolicima mogu da priđu institucijama. Ako ne mogu one su nesrazmerno diskriminisane.

Radiću na tim stvarima, ali će mi biti potrebna podrška i civilnog sektora". (na Prajdu, 18. septembra 2016.)

No, kad smo već kod Prajda, tu se pokazalo da ministarka Brnabić uporno pokušava (a u priličnoj meri i uspeva) da balansira između svoje seksualne orijentacije, očekivanja koja od nje ima LGBT zajednica i homofobične sredine u kojoj radi. Na pitanje zašto se u koloni nisu pojavili i neki drugi ministri, ona je istakla da je Vladu predstavljala ona "jer je Vlada prisutna kada je predstavlja jedan njen član". Što se tiče glavne vesti - da je Srbija Naravno, to nije sasvim tačno, ali je mi- dobila prvu deklarisanu gej osobu u Vladi - lanistarka ipak izabrala da previdi tu činjenicu. vina reakcija uglavnom je potekla iz LGBT okruMALI I VELIKI KORAK ženja: počevši od one da je "to mali korak za Na samom početku njenog ministro- Srbiju, ali velik za LGBT zajednicu" (Predrag Azvanja, čini se da je više pažnje privukao način na dejković), do skeptičnijih komentara da je "dokoji je javnost obanekle neobično što je veštena o lezbejo seksualnoj opredeskom statusu Ane ljenosti Barnabićeve Brnabić, nego sama javnost obavestio GREAT EXPECTATIONS činjenica da je lezpremijer" i da je pitaI PRAVI EFEKTI JEDNOG MINISTROVANJA bejka. Ničim izaznje "koliko je društvo van, premijer Vučić spremno da prihvati je - pre objavljivatakve osobe" (Boban nja imena drugih Stojanović). Paralelno ministara - izjavio s medijskim izveštakako zna da je bujima u kojima su koduća ministarka plja ukrštali pristalice piše: Tamara Skrozza gej, ali da ga "privaove, one ili neke "sretna opredeljenja ne dnje" linije, na druzanimaju", već ga štvenim mrežama zanima samo "šta trajao je pravi rat i će da bude njen rezultat u teškom poslu koji je inače (oko svega i svačega) zavađenih LGBT akpred njom". Ovakav postupak premijera nekako tivista i organizacija. je u senci ostavio glavnu vest, pa se prilična Ovaj detalj zanimljiv je pre svega zbog buka digla u vezi s pitanjem ko je Vučić da događaja koji će uslediti: neposredno pre nekog autuje, zašto se Brnabićka nije sama de- Prajda, ministarka Brnabić primila je organizaklarisala i, konačno - kakve veze ima seksualno tore tog skupa, koji su s njom razgovarali o opredeljenje nekog ministra u trenutku formi- "usvajanju zakonskih rešenja u vezi s pravnim ranja Vlade. posledicama promene pola, o unapređenju >>

Ana Brnabić

Vodič kroz gej Srbiju

5

OPTIMIST Skrozza na skroz

odnosa države prema LGBT osobama, posebno u primeni propisa i postupcima koji se vode pred državnim organima i jedinicama lokalne samouprave, jer, po rečima organizatora Parade, pripadnici LGBT zajednice nailaze na probleme".

Na Fejsbuk nalozima učesnika skupa objavljen je veseli selfi s ministarkom, a sve je to za ovu priču važno zbog činjenice da su upravo članovi te delegacije bili najskeptičniji prema novopostavljenoj ministarki - na samom početku, naime, upravo je iz tih krugova dolazila skepsa spram njenog (ne)aktivizma.

Za širu javnost taj je detalj, naravno, potpuno nevažan, ali je ovim sastankom ministarka Brnabić pokazala da je sjajna političarka sposobna da vrlo elegantno i za sva vremena zapuši usta onima koji su sumnjali u značaj njenog prisustva u Vladi. Njeno prisustvo na Prajdu imalo je slične efekte - vidljive, a opet podložne različitim tumačenjima: s jedne strane, velika je stvar što se ona tamo pojavila; s druge, pak, bila je jedina predstavnica Vlade, a i sama je priznala da joj je ovo prvi Prajd.

POZITIVNA BROJANJA Što se šire javnosti tiče, više je nego zanimljivo i više nego značajno to što je ministarka Brnabić uglavnom percipirana kao pozitivna pojava. Je-

6

www.optimist.rs

O SEBI KAO GEJ MINISTARKI: "Ja nisam želela to da potenciram zato što mislim da to nije moja karakterna osobina, niti je u mom CV-u (...) Ima sigurno ljudi kojima to smeta, što se mene tiče, to je isto OK. Nisam za to da se ljudi fizički obračunavaju. Nemam problem s tim i nadam se da Srbija, iako nije, svakako postaje zemlja u kojoj niko nema problem s tim, ali na kraju krajeva, u kojoj se to ne potencira kao osnovna karakteristika nekog čoveka" (intervju za Ekspres, 11. avgust 2016.)

dine primedbe odnosile su se na činjenicu da je bila poslovno povezana s porodicom bivše ministarke Kori Udovički i kontroverznim projektima u kojima je učestvovala. Njen LGBT status nije negativno komentarisan - čak je i Dragan Marković Palma (poznatiji po svom homofobnom stavu nego po bilo čemu drugom) podržao njen rad.

Od svih ministara, ona je ubedljiva rekorderka po broju intervjua i medijskih pojavljivanja: jedan od razloga verovatno jeste što je i gej, ali bi bilo nepošteno reći da je to bio i jedini argument koji joj je išao u prilog. Jasna u izražavanju, neopterećena partijskom poslušnošću i strahom, svesna prepreka koje su pred njom, ona je sama po sebi medijski atraktivnija od uglavnom nemuštih, aferama ili prošlošću kompromitovanih ministara i ministarki.

Nakon prvog pojavljivanja u parlamentu, Ana Brnabić srušila je jedan manje važan, ali svakako dugovečni stereotip o lezbejkama: na listi najbolje obučenih poslanica i ministarki koje se tog dana već tradicionalno prave, ona je zauzela ubedljivo prvo mesto, koje posle toga nije dovedeno u pitanje. U okruženju u kojem dominiraju nakinđurene i sveže izblajhane žene, čiji stajling više pristaje Grand paradi nego parlamentu, njen svedeni stil bio je pravo osveženje.

Jedina neprijatnost koju je ministarka Brnabić imala, bilo je objavljivanje fotografije na kojoj su navodno ona i njena devojka, vezana povocem za pse. Fotografija je bila vrlo popularna na društvenim mrežama, ali je ministarka vrlo brzo saopštila da nije osoba na spornom snimku.

U "pozitivna brojanja" računa joj se i imovinska karta koju je priložila prilikom stupanja na dužnost - a u kojoj se ne nalaze njive, pašnjaci i slične nekretnine, kakve obično prijavljuju njene kolege, već imovina sasvim očekivana od nekog ko ima takvu karijeru iza sebe. Bez laži i prevare, čak ni u naznakama.

Takođe, nezapamćen je slučaj da se srpski ministar ili ministarka nekome izvini, a upravo to učinila je Ana Brnabić: reagujući na pismo jednog penzionera iz Bajine Bašte koji je protestovao što je kasnila na skup na kojem je trebalo da se pojavi, izvinila se i objasnila zbog čega je do kašnjenja došlo.

Kad se sve sabere i oduzme, dvomesečni staž ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu protekao je u obavljanju poslova zbog kojih se nalazi na tom mestu, uz sasvim očekivano povećani interes javnosti i medija, i uz ne toliko očekivane pozitivne poene koje prikupila u različitim situacijama.

Bura koja je nastala u vezi s njenim LGBT statusom pokazala se kao preterana, ali

O ŽELJAMA I ZAHTEVIMA: "Želim da doprinesem da zajedno kreiramo ambijent u kojem različitost neće biti kazna, naprotiv. Najdemokratskija društva su izgrađena na principu uvažavanja različitosti i ja mislim da je to najbolja osnova da se napravi društvo u kome ima mesta za sve, nezavisno od talenata koje ljudi imaju, njihovog porekla, ambicija ili kluba za koji navijaju. U svom radu promovisaću ove vrednosti uprkos mogućim osporavanjima" (...)

"Pošto je politika veština mogućeg, ja ću se založiti da se LGBT zajednici pomogne da se integriše u naše društvo i sigurna sam da će njeni pripadnici to umeti da prepoznaju.

Imam obavezu da se borim za jednaka prava svih manjinskih grupa i smatram da ne bi bilo fer da se postavim kao zastupnik samo jedne od njih. Naprosto, ne smem sebi da dozvolim da se u javnosti stvori utisak da radim samo sa ovom zajednicom, jer nisam ministar za LGBT prava, već ministarka državne uprave i lokalne samouprave". (intervju za "Politiku", 24. septembar)

moralo je i to jednom da se desi: u ustajaloj političkoj, javnoj i kulturnoj sredini kakva je srbijanska, teško je očekivati da prva lezbejka na čelu jednog ministarstva bude dočekana tišinom.

S druge strane, sama ministarka doprinela je tome da vrlo brzo utihnu prepirke u samom LGBT sektoru i da se na normalnu meru dovedu očekivanja od prve gej ministarke.

Pitanje je, naravno, kako će ova stvar delovati za koji mesec, tim pre što je sektor ministarke Brnabić vrlo osetljiv i što će ona biti "krivac" za sve neprijatne mere koje moraju da budu sprovedene. Za sada, njeno "prolazno vreme" više je nego dobro, ali ona je, po svemu sudeći, dovoljno pametna da shvati kako ne sme da se opušta. Činjenica da je lezbejka više nije toliko važna. Ako je ikada i bila.

Vodič kroz gej Srbiju

7

S

OPTIMIST Parada ponosa

ekretarijat Parade ponosa svake godine uputi poziv na saradnju svim LGBT organizacijama u Srbiji, kako bi učestvovale u Nedelji ponosa.

Poziv je 6. juna stigao na adresu Asocijacije Duga, Centra za queer studije, Da se zna, Egala, Gej strejt alijanse, Grupe za podršku mladim LGB osobama – Izađi, IDAHOT Beograd, Labrisa, LGBT Srbija, Queeria centra, Regionalnog info centra, Sigurnog pulsa mladih i Trans Gaytena. U tom pozivu je pisalo: „Kao i prethodnih godina, udruženja građana/ki „Parada ponosa Beograd“ organizuje Nedelju ponosa, višednevnu manifestaciju koja obuhvata nekoliko programskih celina koje afirmišu LGBT+ kulturu, upoznaje širu javnost sa svakodnevnom egzistencijom LGBT+ zajednice i afirmišu prava LGBT+ zajednice. Tokom protekle tri godine prosečan broj posetilaca/posetiteljki Nedelje ponosa iznosio je između 3500 i 5000 ljudi (!?!?!? prim. aut.).

Kao što smo već najavili/e ovogodišnja Nedelja ponosa planirana je za period od 12. do 17. septembra 2016, a Prajd šetnja je zakazana za 18. septembra 2016. godine.

Tokom narednog perioda Organizacioni odbor će u saradnji i konsultacijama sa LGBT+ zajednicom odrediti slogan ovogodišnje Parade ponosa, a ovom prilikom vas pozivamo da u kapacitetu koji sami/e odredite, pridružite kao i prethodnih godina.

Programske celine kojima možete da se pridružite su sledeće: debatni program pod nazivom ’Razgovori sa zajednicom’, kulturni program: predstave, koncerti, izložbe, radionice, književne večeri, filmske projekcije, zabavni program…

Važne napomene: UG Parada ponosa Beograd je otvorena za sve predloge koji su u skladu sa osnovnim principima promocije ljudskih prava i aktivističkog delovanja; Osim kod debatnih programa, o logističkim, tehničkim i finansijskim detaljima realizacije drugih programskih celina UG Parada ponosa Beograd dogovaraće se sa

8

www.optimist.rs

predlagačima/cama određene inicijative. Molimo vas da u obzir uzmete različite vrste ograničenja kao što su: vreme potrebno za realizaciju, finansijska sredstva potrebna za realizaciju kao i tehničke zahteve za izvođenje. UG Parada ponosa podržava organizacije, inicijative i pojedince/ke, koji imaju predloge u vezi programa Nedelje ponosa da participiraju u različitim aspektima realizacije istog, ali smo otvoreni/e za sve komentare, predloge i sugestije koji mogu da obezbede što kvalitetniji program. Ukoliko želite da predložite neku temu ili aktivnost, potrebno je da na mail sekretarijat@parada.rs pošaljete vaš predlog i obrazloženje u nekoliko rečenica.“ Ovaj poziv svake godine moja organizacija ignoriše, kao i većina drugih, jer je pre svega poslat sa ciljem stvaranja argumenta, sve smo ih pozvali, ali se oni ne javljaju – nismo mi krivi, oni su što neće da nam se priključe. Ove godine smo odlučili da se javimo i predložimo programski sadržaj za Nedelju ponosa i da proverimo šta će se desiti. Predlog smo poslali 22. juna u kome je pisalo: „Merlinka festival za ovu godinu može da vam ponudi filmski program u vidu kratkih, igranih i dokumentarnih filmova LGBT tematike, kao i organizovanje diskusija „LGBT mediji i blogovi u Srbiji“ i književno veče „Queer izdanja na srpskom i u prevodu na srpski jezik“.

Usledio je odgovor od Sekreterijata: „Zahvaljujemo na iznetim predlozima. Javićemo Vam do kraja jula odluku Programskog saveta Nedelje ponosa.“ Odgovor je stigao 12. avgusta: „Organizacioni odbor Parade ponosa Beograd zahvaljuje Regionalnom info centru na interesovanju i strpljenju s obzirom da odgovor dolazi nakon planiranog roka. Čekali smo konačne ponude drugih organizacija kako bi dobili jasan uvid sadržaj Nedelje ponosa 2016. i učinili program raznovrsnijim, a izbegli tematska ponavljanja. Što se ponude koju ste nam dostavili tiče, verujemo da bi od velike važnosti za LGBT+ zajednicu bilo organizovanje diskusije „LGBT mediji i blogovi u Srbiji“. Ova tema u našem diskusionom pro-

gramu nije pokritembra 2016. govena, a ni druge dine u EU info Kako je Prajd sistematski uništen od idiota organizacije nisu centru poslali ponudile nešto smo 1. septemslično. Filmskog bra. Od tada se programa ove goSekretarijat Padine imamo u verade ponosa više likoj meri, a nije javio, iako planirani razgovor smo nekoliko na temu knjižeputa pisali i raspivnosti veoma slitivali se šta se dečan onom koji šava. Informaciju Piše: Predrag Azdejković nam je Regionalni o tribini nisu info centar ponuubacili u zvanični dio. Ukoliko Regionalni info centar odluči da se program Nedelje ponosa, niti objavili informapridruži Nedelji ponosa 2016, potrebno je do ciju o njoj na sajtu i društvenim mrežama, niti su petka 19. avgusta dostavi opis dešavanja, imena došli volonteri, niti fotograf… gostiju (ukoliko do tada možete da ih utvrdite), Tribina na kojoj su govorili Aleksandar mesto, lokaciju i vreme planiranog dešavanja.

Stričević iz Radija LGBT Srbija, Petar Jeremić iz Parada ponosa Beograd ne može da pokrije sle- Udruženja novinara Srbije, Boris Milićević pokredeće troškove: troškove iznajmljivanja prostora tač aplikacije Homofobometar, Nora Hajrinen iz za održavanje događaja, honorare za organiza- Delegacije Evropske unije i moja malenkost kao tore/ke događaja, iznajmljivanje tehničke ili bilo glavni i odgovorni urednik Optimist magazina koje druge opreme za realizaciju događaja, uspešno je organizovana, bez pomoći i podrške putne troškove i honorare za učesnike doga- Parade ponosa, o kojoj su izvestile agencije đaja. Parada ponosa može da obezbedi: bespla- Beta, Tanjug i Fonet, čije su izveštaje preneli tno oglašavanje događaja u štampanom mnogi štampani i elektronski mediji. Izveštaj sa programu, besplatno oglašavanje događaja na tribine i objavljene vesti o njoj prosledio sam orsocijalnim mrežama, prisustvo članova/ica vo- ganizatorima Parade ponosa. Ni tada se nisu jalonterskog tima Parade ponosa na događaju i vili. njihovu asistenciju, obezbeđivanje bezalkoholAko ste se ikada pitali kako izgleda sanog osveženja van šanka za učesnice/ke i rađivati sa Paradom ponosa, ovo je odgovor i goste/gošće događaja, foto arhivu događaja, iz- pokazatelj da se sa Paradom ponosa ne može veštavanje na socijalnim mrežama nakon održa- sarađivati i da mesta ima samo za podobne ornog događaja. Ukoliko Regionalni info centar ganizacije. Među podobnim organizacijama prihvati ponuđene opcije, u narednom periodu našla se i nepodobna LGBT Srbija čija tribina je potpisaćemo Sporazum o saradnji i pristupiti ubačena u program Nedelje ponosa i na sajt pripremama za Nedelju ponosa koja nas oče- www.parada.rs, ali nije objavljeno mesto gde se kuje od 12. do 18. septembra ove godine. Sto- tribina održava, što se može smatrati sabotajimo na raspolaganju za sva dodatna pitanja, žom. Zato treba poslušati Gorana Miletića, jedpredloge i sugestije. Radujemo se saradnji, nog od organizatora Parade ponosa koji kaže: Boban Stojanović.“ „Ako znate bolje, vi organizujte“.

Tako nam je Parada ponosa ostavila Pored tribine o LGBT medijima i blomesec dana da organizujemo događaj, da na- govima, Regionalni info centar je organizovao i đemo prostor, nađemo govornike, pokrijemo obeležavanje 70 rođendana Fredija Merkjurija u sami sve troškove, dok je ostalim organizacijama Velikoj sali Doma omladine Beograda i obeležakao što su Da se zna, LGBT Srbija, Civil Rights De- vanje 80 godina od streljanja Federika Garsije fenders, Gayten LGBT, obezbedila prostor za ak- Lorke u Institutu Servantes. Ovi događaji su tivnosti. imali veću posećenost i medijsku vidljivost neko Najavu za tribinu „LGBT mediji i blo- svi diskusioni programi Parade ponosa zajedno! govi u Srbiji“ koju smo zakazali za sredu 14. sep- To se zove karma!

Sarađivati sa paradom ponosa

Vodič kroz gej Srbiju

9

D

OPTIMIST Parada ponosa

esio nam se još jedan Prajd. Niti manje buke i dreke oko toga, niti manje pedera na njemu.

Valja se zapitati šta se to dešava sa najbitnijim, najpoznatijim, najizazovnijim, prosto presudnim događajem za LGBT srpski živalj, a bogami i globalno, jer sve su to univerzalne ideje koje nadilaze vreme, prostor, pojedinca, pa čak i sposobnost Ariela da vaše belo učini zaista belim. Sa jedne strane aktivisti su se tukli kukom i motikom, sa druge LGBT građani su negodovali zašto se aktivisti svađaju jer nije estetski, sa treće se uslikavala međunarodna zajednica u prepodobnoj čistoti, sa četvrte su strejt građani ludeli, a sa pete strane država je posmatrala. Bez obzira koju mernu jedinicu da koristimo, vrednost svega navedenog se možda najbolje ogleda u izreci „tresla se gora, rodio se miš“. Naime, nit su LGBT aktivisti okončali rat iz koga je rođen novi veliki lider, niti je LGBT zajednica dobila novi funkcioLGBT zajednica nema neke koristi, nalni pokret i Prajd koji odgovara najrazličitijem nema boljeg položaja u društvu, nema većeg senzibilitetima, identitetima i afinitetima, niti su građani konačno dobili pismeno uverenje da ostvarivanja prava, a nema ni takozvanih novih nisu ludi nego da nema nikog ko bi mogao sve prava kao što je na primer brak. Nije slobodnija, ovo da objasni, a niti je država konačno saznala nije jača, prosto ne živi bolje.

LGBT organizacije nisu nahvatale više šta, za koga i zašto, sve ovo treba da se uradi.

Procesno posmatrano, situacija je na- para, nove nisu ojačale, ne učestvuju u bitnim ravno znatno komplikovanija, ali to je u današnjem svetu nebitno. Bilo da govorimo o ljudskim pravima ili novom mobinom telefonu sve se Ništa nije važno ako proizvod ne radi svodi na završni proizvod. Znači, da li si ostvario neko pravo ili da li ti radi telefon. To što je proces izrade bio mukotrpan i što se uložila sva snaga je nebitno ukoliko nema proizvoda koji može da se koristi.

Piše: Mladen Antonijević Priljeva Građani ovo vrlo dobro razumeju, šta više mislim da je ovo odlika ozbiljnog realizma, a možda i prosvećenosti, jer se stvarnost više ne meri ideologijama, mitovima i teoretskom budućom dobrobiti i to na leđima čitavih generacija, nego procesima, niti su neke uzele primat nad drugima, nema reda, ni mira pa ni prosperiteta. se meri imanjem ili nemanjem.

Međunarodna zajednica nije ispunila Stoga hajde da vidimo šta ko ima, a svoje bar profesionalne ciljeve, niti je podigla šta ko nema.

Svi Smo gubitnici

10

www.optimist.rs

Photo: Slobodan Ranđelović

kredibilitet među našim građanima kao i građanima svojih matičnih zemalja.

Država nije dovoljno uradila u očima međunarodne zajednice, pa ni u očima LGBT organizacija, a suviše je uradila u očima javnosti tako da na kraju ni oni nisu na dobiti. Čini se da niko nije na nekom značajnijem ili zavidnijem dobitku.

Ovde namera nije da se opali oštra kritika već da se ukaže da energije ima, ali nema proizvoda, jer ništa drugo nije bitno, ni ko je u pravu niti ko nije, ni šta je istina. Ništa nije bitno kada nema proizvoda.

Pošto nema proizvoda, onda nema ni gejeva na Prajdu, ni funkcije Prajda, ni snažnog pokreta, ni jednakosti, ni države kakvu bismo želeli.

Anketa:

A gde si ti na Paradi ponosa?

N

isam bio na Prajdu, niti nameravam da idem ubuduće. Razlozi za to su duboko neslaganje sa politikom organizatora koji se već godinama unazad bave Prajdom. Mislim da vode neinkluzivnu, netransparentnu politiku, nikome ne odgovaraju, niti koga za šta pitaju, sami se postavljaju u poziciju legitimnog predstavnika šireg i mnogo važnijeg pokreta, privatizuju tu poziciju i svode interese pokreta na lične, a vrlo jednostrano svaki pokušaj uplitanja, uticanja ili komentarisanja tumače kao napad i neprijateljstvo. Odnos koji imaju prema svima nama koji smo zainteresovani za Prajd je takav da si dobar i poželjan samo ako nekritički prihvataš sve što se uradi, sa čim se ne slažem i ne mogu da podržim. Takođe sam siguran da takav odnos doprinosi rastu nepoverenja što među LGBT osobama, što u široj javnosti, svih onih za koje

je Prajd pitanje sloboda i ljudskih prava. Ciljevi i svrha Prajda su takođe upitni, zato što nisu dovoljno jasni, dobro artikulisani i dosledni. Čini se kao da godinama marširamo na isti način i u istom pravcu, bez pravog pomaka i neke evolucije u listi zahteva: šta to hoćemo od sebe, od države, od društva. Meni lično Prajd ništa novo ne nudi; meni ne treba niko ili ništa da me osnaži, već sam osnažen dovoljno da sasvim OK vodim svoj život. Od Prajda očekujem ciljanu političku misiju, gde se s jedne strane radi o kanalu ili alatu za dodatno komuniciranje problema LGBT ljudi i neophodnosti za njihovu punu integraciju u društvo kao jednakih, korisnih članova, a s druge strane kao demonstraciju slobode na udruživanje, okupljanje i kretanje. Estradizacija Prajda, kumstva i upitni umetnički izrazi nisu nešto što me u ovom trenutku interesuje.

Goran Zarić >> Vodič kroz gej Srbiju

11

O

OPTIMIST Parada ponosa

vo je drugi put da sam bila na Paradi ponosa. Govor Mirjane Karanović pre početka šetnje bio je jako dirljiv, šteta što ga je jako malo ljudi kojima je bio namenjen čulo. Imam utisak da je ove godine bilo još manje samih LGBT ljudi iz Srbije nego prethodne, dok su opet najveći broj prisutnih činili novinari, volonteri, strani i domaći aktivisti, strejt saveznici, političari, diplomate i njihovo obezbeđenje. I dalje mi nije najjasniji koncept Prajda gde se pre prolaska kroz policijske kordone učesnicima stavlja žuta traka oko ruke, da bi na izlasku, kada kreneš kući, policija tražila da tu istu traku, kao i zastavicu duginih boja koje su se tokom Prajda delile, skloniš negde “zbog vlastite bezbednosti”. Dakle mogu slobodno da šetam tih sat-dva sa gej zastavicom, ali mi i sama policija preporučuje da je stavim u ranac dok hodam gradom bez njih da me

V T

štite. To je suština apsurda i jasan znak da svih ostalih 364 i po dana LGBT ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Imala sam ogroman strah, kao i prošle godine, dok sam dolazila i odlazila sa Prajda. Sa istim tim strahom, nekad osvešćenim, a nekad podsvesnim, svakog dana hodam ulicom, kao i svi oni koji su na neki način drugačiji. To je strašan osećaj. Još strašnije mi je što i dalje nemam utisak da se tokom cele godine radi na tome da se ovakvo stanje konstantnog terora i života u simboličkim zatvorima suštinski promeni, pre svega popravljanjem katastrofalne situacije u pravosuđu koje i dalje dopušta da se vinovnicima umanjuju kazne za zločine iz mržnje i da se čak i oslobađaju. Mislim da je borba za pravdu ona koju bi trebalo da vodimo da bi došli do prave slobode.

Lazara Marinković

eć drugu godinu zaredom nisam išao na Prajd. On za mene ne znači ono što je značio 2010. ili očekivajući ga 2014, ili tokom godina između kada je bio zabranjivan. Ovakav Prajd za mene u stvari ne znači ništa. Nisam protiv njegovog održavanja, jer znam par ljudi koji su ove godine prvi put išli i značilo im je. Svakako je uzrok određeno ideološko, čak i konceptualno neslaganje, ali prednjači dubok osećaj razočaranosti koji nosim od Prajda 2014, poslednjeg na koji sam išao, kada se on najednom i vrlo jednostavno završio i nakon toga nije bilo ništa. Pomislio sam: "Zar je ovo sve?" Prajd danas deluje kao (nečija) obaveza, čak ne ni kao ambiciozno rešenje.

Aleksandar Stojaković

aj dan sam provela sa svojim najmlađim sinom i sa devojkom igrajući se u parku. Prajd na koji je vredelo ići i koji slavi Stounvolski ustanak bio je 25.juna i taj sam organizovala. Na ovom sam bila nepoželjna jer sam bila oficir Vojske Srbije. Baš čudno što u Srbiji nisam dobrodošla na neki Prajd, a u Amsterdam sam bila pozvana da otvorim Prajd kao počasna gošća. To je usud u Srbiji, jer te više priznaju evropski aktivisti od ovih domaćih (ne)aktivista.

Helena Vuković

12

www.optimist.rs

O

vogodišnji Prajd, izgleda je bio u skladu sa atmosferom koja mu je prethodila - mlaka. Nismo imali od ranog septembra ni neonaciste, ni fašiste, ni one koji sebe nazivaju tradicionalnim da kao prethodnih godina lupaju (u šta god da lupaju), niti da pišu grafite, niti da prete i prebijaju gotovo sistematski po gradu neke iole upitnog izgleda. Pošto Prajd kao i svi skupovi u Srbiji ljude zapravo okuplja ako imamo "protiv" nečega/nekoga da se okupljamo, jasno je što je ove godine šetnja prošla za moj ukus malo mlako. Ujedno, dobro je da je tako. Prajd ne treba i ne sme da generiše masu na osnovu "protiv nekoga/nečega".

Sećam se ulaska na Prajd i dva utiska u prvom minutu, ne vidim aktiviste, ne vidim "saveznike". Vidim one ljude koje sam hteo svih ovih godina da vidim najviše da su se pridružili povorci - pripadnici zajednice - kako se to kaže i jedan impresivan broj ljudi sa decom. I to mi govori u prilog samo jednoj stvari - manje je straha. I to nije malo.

Da, bilo je manje učesnika nego prethodne godine i to je dinamika ovakvih skupova, bilo je i manje policajaca, a više građana koji su mahali sa terasa i onih koji su sedeli po baštama kafića. Umesto rečenice "čekamo naredni", ovaj put bismo mogli da počnemo da razgovaramo o narednom.

Petar Žmak

Photo: Slobodan Ranđelović

K

ao i svake godine i ove sam bio učesnik Parade ponosa. Izašao sam na Prajd prvenstveno zbog sebe i zbog svih ljudi u Srbiji koji trpe neki vid nasilja i diskriminacije, a koji zbog straha nisu smogli hrabrosti da izađu i traže zaštitu svojih života i Ustavom zagarantovana prava. Imam utisak da je ovogodišnja Parada ponosa prošla sa najmanje tenzija i čini mi se sa najmanje policije do sada, iako možda grešim, kao što možda grešim u procenama da je ovogodišnja šetnja za razliku od prethodnih, okupila najmanji broj LGBTI osoba. Svi su bili tu, predstavnici državnih i nezavisnih institucija, ambasada, policije pod punom ratnom opremom i u civilu, aktivista iz raznih organizacija civilnog društva, mediji i na kraju što je najvažnije, falili smo mi. Mi, LGBTI osobe zbog kojih se Parada ponosa i organizuje.

Sama atmosfera je bila odlična, a solidarnost i podrška među prisutnima je moj najjači utisak, iako smatram da se niko od LGBTI zajednice kao

ni organizatori ne mogu u potpunosti osećati srećno i ispunjeno sve dok Parada ponosa izgleda ni manje ni više nego baš kao da smo u "svoja četiri zida" sa prijateljima koji nas podržavaju, jer hodati zatvorenim ulicama bez građana i uz kordone policije je ništa drugo nego baš ta četiri zida protiv kojih ustajemo i šetamo. To nije propust ni organizatora ni LGBTI zajednice već nemoć države da sprovede zakone i obezbedi svakom građaninu ista prava, sigurnost i bezbednost. Kada se Parada ponosa bude održala bez zatvorenih ulica i bez kordona policije, baš kao što se održavaju i svi drugi protesti i parade u ovoj državi, tek tada možemo reći da živimo u slobodnoj i tolerantnoj zemlji u kojoj se poštuju prava svih građana podjednako. Do tada, treba izaći i podržati ne samo LGBTI osobe, već svaku inicijativu i zajednicu koja trpi nepravdu, nasilje i diskriminaciju. Đurica Stankov

>> Vodič kroz gej Srbiju

13

B

OPTIMIST Parada ponosa ez obzira na ideološke razlike smatram da jeste neophodna sloga u zajedničkim ciljevima LGBTIQ zajednice s tim da nisam prisustvovao Prajdu upravo zbog toga što nisam želeo da budem getoiziran i žigosan. Aktivno doprinosim svojim angažmanom LGBT pokretu zadnjih pet godina i čini mi se da i dalje to nije ona atmosfera koja bi trebalo da bude. Nošenjem žutih traka pljunuo bih na moje pretke koji su iste nosili po logorima kao i na moje prijatelje romske i jevrejske nacionalnosti pa i na samu LGBT zajednicu koja je nosila ružičaste trake.

Time bih prisustvovao novoj getoizaciji i izolaciji zajednice ošarenjenu balonima, a ne slobodnoj šetnji i dostojanstvenom protestu. Možda jesam preterano agresivan u komparacijama, ali jednostavno nisam imao želudac za sve to dok je zajednica nezaštićena ostala na udaru pretnji, komentara mržnje i viđenjima heteroseksualne populacije koja sa pravom besni zbog prevelike demonstracije sile policije. Uvek ću biti tamo gde je moja zajednica srećna i slobodna kao na brojnim LGBT manifestacijama i skupovima u zemlji osim, na žalost, Parade ponosa.

Aleksandar Stričević

A

tmosfera je bila dobra, sa prozora su nam mahali i jedna žena nam je bacala čokoladne bananice. Čini mi se da je bilo manje ljudi nego prošle godine, ali s druge strane i manje ambasadora i njihove pratnje. Na Trgu, kad su počeli nastupi, većina se ljudi razbežala, verovatno zbog Nataše Bekvalac i kulturfašizma. Neki govori su bili dobri, a neki puni opštih mesta, na primer govori aktivista iz stranih Prajdova.

Boban Stojanović i Kristina Kastelec su imali dobre intersekcionalne govore. Najmanje od svega mi se svideo slogan, jer ljubav ništa ne menja, to je liberalno bulažnjenje koje održava status quo i ne adresira prave probleme i prave načine za njihovo rešavanje.

Asja Lazarević

N

isam bio na Prajdu, čak ni činjenica da Nataša Bekvalac peva me nije odvukla. Pošto smatram da je Prajd prvenstveno politički skup, odlazak na taj skup bi smatrao podržavanje političke agende organizatora, a pošto ne znam kakva im je agenda, niti šta su im zahtevi, niti šta oni uopšte rade pre i posle šetnje - ne mogu ni da ih podržim.

Nemanja Marinović

Š

N

isam bila ni na jednoj ni na drugoj.

Na Ponosu Srbije ,jer nisam bila u zemlji, a na Prajdu, jer sam imala u tom momentu nekih privatnih stvari i nisam imala vremena. Ali sam zajedno sa još nekim članovima LGBT Srbije učestvovala na tribini u okviru Nedelje ponosa, a vezanoj za LGBT i porodicu. I tribina je zaista bila dobra i posećena. Parada Ponosa je, na žalost, jedini dan od 365 dana u godini, kada su LGBT ljudi vidljivi i to je užasno poražavajuća činjenica, da mi i dalje živimo u društvu koje je izuzetno homofobično i da se LGBT ljudima uskraćuju njihova ljudska prava. Zato su oni, tako uskraćeni za svoja prava, sa razlogom uplašeni jer čim se sazna da su LGBT ostaju bez posla, ili ih se prijatelji i porodice odriču, trpe nasilje na svakom koraku, mentalno, fizičko, seksualno. I zato sa filmom "Just Vivaldi" ispred organizacije LGBT Srbija, počinjemo jednu akciju autovanja, tj. želimo da ljudima iz naše zajednice damo podršku prilikom ovog procesa koji nije ni malo lak. Ali život se ne može živeti u strahu i lažima. I apelujemo na državne institucije da štite prava svih građana bez obzira na bilo koju različitost, jer svi ljudi moraju biti jednaki pred zakonom.

Marija Kiš

ta znam, meni je bilo super, ali mi je bila daleko bolja atmosfera na onom Prajdu u junu, iako je manje ljudi bilo, osećala se neka bolja, iskrenija, srećnija energija u masi tada, osećalo se zajedništvo, da taj Prajd zaista pripada zajednici, dok se na ovom Prajdu u septembru osećalo neko opšte prisustvo kurtoazije među prisutnima. Mene to naravno nije sprečilo da se dobro provedem, tako da ću i u buduće posećivati obe, ali svaki vid neke veće podrške od prisustva pružaću samo onom junskom Prajdu.

Ivan Janjić

14

www.optimist.rs

N

a Prajd nisam otišao jer su ga organizovale kukavice. Sva ona policija i sila više nisu potrebni, što je pokazano i 25. juna ove godine na paradi Ponos Srbije koju je obezbeđivalo par stotina policajaca. Samo neko ko je naučen da živi u kavezu može da pristane na ono što smo videli na Prajdu. Mislim da sam u životu dovoljno puta pokazao da tako nešto ne prihvatam. Organizatori su isključivi i ne dozvoljavaju da se Prajd omasovi, da se uključi što više ljudi u njegovu organizaciju. Očigledan primer takvog ponašanja je slučaj Helene Vuković, trans* aktivistkinje koja ima više hrabrosti nego svi mi zajedno, a koju klika iz Belgrade Pride samo što ne proziva da je ratni zločinac. Mene Boban Stojanović proziva da sam podržavalac Slobodana Miloševića. On se učlanio u SPS 5. februara 1999. godine kada sam ja bio hardkor opozicionar, studentski i mirovni aktivista, opozicioni novinar. Zbog bahatosti organizatora poseta Prajdu je bila mala, pošto je na njemu bilo 500 ljudi, od kojih je 150 bilo iz LGBT zajednice. Zato su ove godine LGBT osobe po prvi put bez ustezanja javno govorile protiv ovakvog Prajda.

Boris Milićević

Č

itajući statuse Predraga Azdejkovića, a potom i otvoreno pismo Vesne Zorić upućeno Bobanu Stojanoviću i organizaciji Parade ponosa, bilo mi je jasno da moj stav o beogradskom Prajdu ima utemeljenje. Kako sam tada pisao u tekstu pod naslovom „ Većina gej ljudi bojkotuje Paradu ponosa i ima dobar razlog za to” on se pretvorio u politički miting. Da sam u pravu mogao je da vidi svako ko je bio tamo. Ja sam, tražeći zanimljive ljude s kojima ću razgovarati kao novinar, češće nailazio na političare, ambasadore i aktiviste, nego na LGBTIQ osobe. Atmosfera jeste bila festivalska, govori su bili dobri (mada je Stojanovićev u Vučićevom stilu pripisivao tuđe zasluge), ali je falilo ponosnih. Lično me je bilo sramota što na Prajdu ima manje LGBT ljudi, nego u gej klubu, ma u bilo kom klubu. Ni najavljeni muzički program nije bio dovoljan mamac. Organizatori kažu da je to zbog straha koji vlada u zajednici, a utehu su nalazili i u rečima “ne vole te što si zgodan, što si dobar, što si divan”, koje je Nataša Bekvalac otpevala na kraju. Ukoliko su hteli koncert, imali su đuskanje pevačica na plejbek. Ukoliko su hteli žurku, nije bilo loše. Ukoliko su hteli Paradu ponosa, nisu je dobili.

Petar Paunović Vodič kroz gej Srbiju

15

P

OPTIMIST Parada ponosa

rođe još jedan septembar i sa zaintrigirano, kao i medije čini mi se, jeste sukob njim, već tradicionalno, još na relaciji Nataša Bekvalac – Jelena Karleuša. jedan Prajd, čisto da se uveSvake godine Pride Week ima konrimo da su organizatori još certe i svaki put je tu Marina Perazić, to nije ništa uvek među nama i da popovi novo, međutim ovaj put je, kao svaka dobra još uvek imaju dovoljno vode žurka, koncert bio na otvorenom i sa zvezdom i bosiljka da prskaju ulice. Što koja je uspela da podigne prašinu – Natašom je Exit julu i Guča avgustu, to Bekvalac. Najzabavniji momenat koji se može izje Prajd septembru. Potpuno vući iz ove priče je “ko ima pravo na gejeve i lezoverrated happening koji bejke” i “koliko košta podrška”. Mediji su uzima ozbiljne svote novca iz objavljivali svoje licitacije, organizatori svoje, akdržavnog budžeta, koji nas šatro predstavlja u terke svoje i kao na svakom estradnom dešavadobrom svetlu u svetu i o kome svako ima stav nju – dijametralno su suprotne istine. Bez obzira na osnovu koga temelji svoj identitet i poimanje na to da li je Nataša pristala da peva sa popusveta i svetovo poimanje njega. Guča, Egzit i (od stom ili besplatno i da li je Karleuša odbila poziv kako je strukturno prihvatljiv i apolitičan) Prajd ili nikad nije ni kontaktirana otvara se jedno pipredstavljaju dobar poligon za dihotomiju na tanje – pošto kilo podrške? Da li je podrška Jeone liberalne i konzervativne, na centar i des- lene Karleuše manje iskrena ukoliko je odbila da nicu, na regres i progres, hipstere i šminkere... peva bez honorara? Da li je podrška Nataše Bemogli bismo ovako da ređamo isprazne dihoto- kvalac iskrenija ako nastupa besplatno? Odgomije do prekosutra. Ipak, ono što najviše pove- vor na ovo pitanje prvenstveno leži u tome – za zuje ova tri festivala jeste činjenica da im je u koga one nastupaju? Jelena Karleuša, kao nefokusu muzika. Prajd je ove godine postao ono kada LDP, smatra da ima ekskluzivno pravo na što su svi toLGBT pitanje u liko priželjkiSrbiji. Jedna vali – blejačka stvar je tu nežurka, umesto osporna, od Ko ima ekskluzivno pravo na gejeve? političkog prosvih pevačica testa.

Od u Srbiji Jelena prvog Prajda jeste najrelebombardovantnija politivani smo kočka figura i mentarima njena podrška Piše: Nemanja Marinović kako to treba LGBT populada bude slavlje ciji se ne doi fešta sa balovodi u pitanje. nima, a ne opKao kod svih sada grada pod maskama i transparentima. Sad pop zvezda, uvek će biti onih koji će se pitati da eto, bar ličimo na zapad. Naravno, pošto kao i na li je “iskreno” ili “marketing”, uglavnom su to isti zapadu na koji se ugledamo, LGBT populacija u oni koji će za svaki aktivizam postaviti pitanje da Srbiji nema nijedan problem, nema potrebe da li je “pravi” ili “u službi stranog kapitala”. To što je postoji politički protest, niti bilo kakav politički Jelena uradila u vreme kada niko nije je za svako zahtev. Ni slučajno potreba za konkretnim akci- poštovanje, posebno već čuvena kolumna u jama. Zato možemo da se bavimo suštinski bit- “Kuriru”, ali žena zaista mora da prestane da živi nim stvarima, kao što je npr. koliko je koja u 2010. godini i shvati da se, iz ovih ili onih razpevačica dobila para za nastup i koja je odbila loga, još poneka koleginica dosetila da podrži da nastupi besplatno. Od političkih zahteva LGBT populaciju. Jelena nema monopol nad gesmo, doduše, čuli po koji, uglađeno provučen jevima, iako je verovatno najveća gej ikona koju kroz redove dugih monologa i hvalospevova i će Srbija ikada imati, a apsolutno je netačno da potpuno neubedljivog kićenja tuđim perjem. Nataša nije nikad učinila ništa za LGBT populaNeću se time ni baviti. Ono što je mene najviše ciju. Ono što, međutim, jeste tačno je to da se

Pošto kilo podrške?

16

www.optimist.rs

njena podrška nekako svodi na nastupe. Do ove situacije ne sećam se nekog Natašinog ozbiljnijeg angažmana i podrške u javnosti. OK, pevala je u gej klubu, kao i Dara Bubamara, ali to je samo tezga bez obzira da li je naplatila ili nije.

Nejasan mi je taj momenat “ja podržavam LGBT populaciju, pevam džabe za njih”. Jel to onda znači da neko ko zastupa prava Roma treba da peva džabe na svakoj romskoj svadbi? Zašto se uopšte poistovećuje pevanje u gej klubu ili na Prajdu sa podrškom gej populaciji? Na prvom mestu, LGBT populacija nije socijalno ugrožena kategorija koja nema para za kartu (a ni koncerti u gej klubovima, btw, nisu besplatni). Drugo, na oba mesta dolazi izuzetno mali broj pripadnika LGBT populacije. Pleasure, doduše, posećuje sigurno više ljudi nego Prajd bez obzira što ni CESID ne bi mogao da utvrdi od svih oprečnih informacija kolika im je zapravo bila posećenost.

Ipak, procentualno, to je manjina manjine. Ni Pleasure ni Prajd nisu otelotvorenje LGBT populacije, niti glasnogovornici političkih zahteva zajednice, samim tim pevanje na tim dešavanjima je podrška organizatorima, a ne podrška zajednici. Na svakom prosečnom koncertu Jelene Karleuše verovatno ima više gejeva nego među posetiocima Prajda, kad se oduzmu policajci, mediji, strani ambasadori, donatori, političari i ostala ekipa za fotografisanje. Nataša Bekvalac ima svako legitimno pravo da tu svoju “podršku”, tj. tezgu naplati, odradi sa popustom ili besplatno i dokle god plaća porez na eventualni hono-

rar nije ni u kakvom moralnom ni pravnom problemu. Njeno je pravo da izračuna oportunitetni trošak i proceni da li će nastupom više dobiti ili izgubiti, a ekonomisti znaju da je taj obračun uvek finansijski. Dakle, cena njenog nastupa ne govori apsolutno ništa o iskrenosti njene podrške, tako da je potpuno besmisleno isticanje toga i prozivanje žene na tom osnovu. Isto tako, potpuno je irelevantno da li je Jelena Karleuša odbila da nastupi zbog para jer ni Prajd nije humanitarna organizacija, a realno nije ni da bi taj novac bio pametnije potrošen jer, ako se ne potroši tog dana, ne znam na koje bi druge aktivnosti mogao biti potrošen. Jedini problem je što možda ovaj put nemaju budžetsku liniju za to, ali to bi trebalo da im bude samo podstrek da sledeći put bolje napišu projekat. Možda tad dobiju Jelenu i Severinu zajedno, pa to bude zaista žurka za pamćenje. Uglavnom, novac njima nije bitan faktor i ne određuje cenu podrške. Ono što one dobijaju je daleko više od novca, a to je konstantan medijski prostor. Organizatori dobijaju istu stvar, u suprotnom ne znam o čemu bi se s Prajda izveštavalo sad kad je sve mirno i idilično.

Pitanje je samo kako će i jedni i drugi to iskoristiti i da li će samo eksploatisati LGBT populaciju dok je to zanimljivo za naslovnice, ili će im podrška biti konstantna bez obzira na budžetske linije organizatora. Paradoksalno, Jelena je, statistički gledano, najkonstantnija. Bar se jedina obrati na ovu temu više puta godišnje i ne samo u septembru.

Vodič kroz gej Srbiju

17

K OPTIMIST Intervju

ristina Kastelec, mlada aktivistkinja iz mlade organizacije „Da se zna“ imala je emotivan govor na ovogodišnjoj Paradi ponosa koji je ostavio veliki utisak na mnoge, što je bio jedan od povoda da s njom porazgovaramo. Ona je na Trgu Republike 18. septembra rekla: „Osećam se kao da sam na vrhu sveta kada sam na Paradi, ali ne smemo da zaboravimo šta se svakog dana dešava svim onim ljudima koji nisu smeli da dođu na Prajd. Svim protivnicima i svim onima koji misle da ih se ne tiče želim da kažem da ih se i te kako tiče. Želim da za trenutak sednu preko puta nas da nas pogledaju i da znaju kroz šta prolazimo. Da znaju da ovo nije borba za tamo neka prava, za tamo neke ljude.

Mi smo deo ove zemlje, ovog grada. Mi smo nečija porodica, komšije, prijatelji. Mi doživljavamo nasilje svakog dana. Toliko je mojih prijatelja, koji nisu smeli da dođu danas i koji ne smeju da prošetaju, zato što žive u konstantnom strahu.

Ne mogu da objasnim koliko je strašno živeti takvim životom. Znam kako je to, jer sam ja živela u strahu i nisam smela da dođem. Bila sam

Na mladima sve(t) ostaje

njam ovo društvo na bolje. Verujem da ljubav, ne samo što menja sve, nego da ona uvek pobeđuje. Hvala vam što ste bili hrabri za one koji će tek postati hrabri.“ Da li bih mnogo pogrešio kada bih rekao da si trenutno najmlađa aktivistkinja na srpskoj LGBT sceni?

Ne bi mnogo. Koliko sam uspela da ispratim, tu sam negde među najmlađima.

Kako objašnjavaš da na srpskoj LGBT aktivističkoj sceni nema više mladih aktivista?

Niko ne dočekuje mlade širom otvorenih vrata.

Organizacije su mahom zatvorene, pružaju šanse samo za volontiranje, pa čak je i za to potrebno da juriš i juriš i juriš nekoga.

Znam dosta ljudi koji su odustali od aktivizma jer nisu naišli na adekvatnu podršku. Valjda kada neko pokaže želju i volju, moje mišljenje je da ne treba više ništa da pokazuje – onda je red na starije i iskusnije aktiviste da podele svoje znanje i guraju mlade da rade. Šta učiniti da bi ih bilo više?

Otvoriti im vrata, pružiti im priliku i sredstva da uče i da se razvijaju, ne opterećivati ih razmiricama starijih aktivista, dati im šansu da kreiraju sopstveni prostor i razviju svoju mrežu.

Zašto si ti odlučila da se aktiviraš?

Uvek sam htela da radim nešto što ima veze sa ljudskim pravima, pogotovo LGBT ljudskim pravima. Ali momenat kad sam zaista prelomila je bio 2013. koja je bila paklena u svakom smislu. U roku od nekoliko meseci sam saznala da je „razlog“ za užasno seksualno nasilje koje sam doživela kad sam imala 13 godina, upravo moja seksualna orijentacija i morala sam da se upoznam sa terminom „korektivno silovanje“, da je moja prijateljica u koju sam bila zaljubljena doživela istu stvar od istog muškarca i da je pokušala da oduzme sebi život, a zatim sam tokom volontiranja na svojoj prvoj Nedelji ponosa, saznala i da nismo nikako jedine. Broj devojaka koje su doživele slično ili isto nasilje je u tom periodu bio 5. Do sredine 2014. godine se popeo na 10.

Tad sam presekla i rešila da ne želim da sedim i čekam da se promena desi, želim da budem deo te borbe i da donesem tu promenu.

Kristina Kastelec Razgovarao: Predrag Azdejković

konstantno u krugu nasilja, konstantno sam bila na zemlji i konstantno su me tukli i ponižavali.

Sada stojim ovde… Stojim pred svima vama i šetam. Šetam za sve one koji ne mogu i koji ne žele, i za sve one koji će tek šetati, i za one koji možda nikada neće smeti. Ponosna sam što sam deo ove promene i ponosna sam na to što me-

18

www.optimist.rs

Meho Omerović na zajedničkom sastanku odbora te je najavio kao mladog gospodina. Koliko ti se to često dešava i kako se nosiš s tim?

Dešava se prilično često i zapravo mi ne smeta.

Identifikujem se kao rodno neutralna osoba, i moj rodni identitet je tu negde u spektru trans* identiteta. Što u principu znači da nemam problem s tim da ljudi ne znaju šta sam/ko sam, da mi se obraćaju u muškom rodu, ili najavljuju kao mladog gospodina. Te male zabune, bez obzira da li druga osoba shvati da je zabuna ili ne su nekad čak i simpatične, kao što je bilo na tom sastanku. Mislim, ja volim da moj fizički izgled reflektuje kako se osećam, a to je neutralno. I naravno da će se većina ljudi zapitati, da će "pogrešiti", zbuniti se... Ali mislim da je na kraju bitno samo da se preko toga brzo pređe, da me vide kao celu ličnost, sa svim tim različitim identitetima i da me tretiraju kao osobu, a ne kao ženu ili muškarca. Dok god ima tog nekog poštovanja, stvarno je sve ok.

Tvoj govor na Paradi ponosa naišao je na veliko odobravanje među LGBT populacijom. Šta si njime htela da poručiš?

Pa pošto nisam pripremila nikakav govor, nisam baš imala najjasniju predstavu o tome šta tačno

želim da poručim. Rešila sam da samo izađem i govorim iz srca, bez previše razmišljanja o samom govoru. Znala sam samo da moram da skrenem pažnju na nasilje koje LGBT zajednica doživljava svakodnevno, i da želim da govor bude optimističan i „zdrav“ i da možda nekome pruži malo utehe ili nade ili pokrene nekoga da uradi nešto. Sudeći po porukama koje su mi stizale u inbox, mislim da sam donekle u tome uspela.

Parada ponosa je ove godine zabeležila pad u broju učesnika. Kako si ti zadovoljna paradom i nedeljom, kao jedna od organizatorki.

Ja zapravo nisam jedna od organizatorki, nisam sasvim sigurna zašto to svi misle, mogu samo da pretpostavim da je zbog teksta u 24sata. Ali kao neko ko je učestvovao u čak dva događaja u okviru Nedelje ponosa, i naravno na samom Prajdu, meni je bilo super. Program tokom cele Nedelje ponosa je bio kvalitetniji i zanimljiviji nego ikad, i posećenost je bila odlična. Primetila sam da je na samom Prajdu bilo mnogo manje ljudi nego prošle, a pogotovo 2014. godine, i to je jedina „zamerka“ koju imam. Mislim da stvari samo treba malo razmrdati, i da će onda i posećenost biti veća. >> Vodič kroz gej Srbiju

19

OPTIMIST Intervju Ti si članica organizacije „Da se zna“. S kojim ciljem je ona osnovana?

Mi smo se okupili oko problema koji je prepoznat u zajednici kao jedan od najvećih – uznemiravanje i zločin motivisan mržnjom prema LGBTTIQA osobama. Cilj “Da se zna!” je smanjenje nivoa nasilja i diskriminacije prema LGBTTIQA osobama, kroz razvijanje digitalne online platforme dasezna.lgbt. To je jedinstvena baza slučajeva diskriminacije i nasilja nad LGBTTIQA osobama koja je pored toga što je značajna za statistiku i izveštaje, takođe tu da podigne vidljivost. Jedna od prepreka kada se radi na pitanju nasilja, jeste upravo to što se jako retko prijavljuje i onda izgleda kao se jako retko dešava. Zamisao je da portal razbije te zablude, tako što će prikazati koliki je stepen nasilja zapravo. Isto tako važno nam je da osnažimo ljude da anonimno i bezbedno prijave diskriminaciju kojoj su izloženi, da nam se obrate kako bismo ih uputili na postojeće sisteme podrške. „Da se zna!“ je kopča koja bi trebalo da premosti jaz između zajednice i nadležnih domaćih institucija zaduženih da rešavaju ovakve slučajeve i štiti LGBTTIQA osobe.

Koji će biti vaš fokus u budućem periodu?

Naš fokus je da ohrabrujemo LGBTTIQA zajednicu da prijavljuje nasilje i diskriminaciju nama i nadležnim institucijama. Želimo da objedinimo sve slučajeve na jednom mestu, što znači unošenje slučajeva koji nam se prijavljuju, kao i arhiviranje starih slučajeva koje dobijamo kako od

20

www.optimist.rs

zajednice, tako i od LGBT organizacija; kao i širenje saradničke mreže. Pošto nemamo sredstva da u kriznim situacijama putujemo, trenutno radimo na građenju mreže aktivista koji bi, u slučaju da nas kontaktira neko ko je izvan Beograda, mogli da odu sa tom osobom (u zavisnosti od situacije) do policije, u hitnu pomoć ili na kafu. I naravno, pokušavamo da nađemo način da bilo gde i bilo kad imamo nekoga ko može da pruži besplatnu psihološku podršku ili pravno savetovanje.

Postoji tendencija da ljudi koji žele da se posvete LGBT pravima pre odlučuju da osnuju novu organizaciju, nego da se priključe nekoj postojećoj. Zašto je to tako?

Mislim da je jedan od razloga isti kao i što se tiče mladih LGBT aktivista. Jako je teško naći nekoga ko će ti otvoriti vrata i pustiti te da radiš. Ali generalno je samo jako teško provući se. Organizacije rade nekim svojim tempom i aktivisti imaju neke svoje planove i zamisli, i nisu preterano voljni da se bave tuđim. I onda se sve nekako završi na toj čuvenoj rečenici „Super, ali mi sad nemamo kapaciteta za tako nešto.“ Mislim da i jedna i druga opcija imaju svoje prednosti i mane, i da ako neko ima volju, želju i ideju treba da gura svoju priču tamo gde ima bolje šanse da je zapravo izgura do kraja.

I za kraj. Šta možeš da poručiš čitaocima Optimist magazina?

Najbolji način da vidite promenu jeste da uzmete učešća u istoj.

S

vake godine Nebojša Krstić se preko društvenih mreža (u šali) iznenadi što nije izabran za kuma Parade ponosa i čudi se šta to pogrešno radi.

On često brani prava LGBT populacije u svojim javnim nastupima i preko društvenih mreža, i sam je često na meti raznih hejtera koji su ga proglasili za „Vučićevog bota“, jer ne mogu da prihvate njegove političke stavove. Nekadašnji član grupe „Idoli“, savetnik predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, marketinški stručnjak, uticajni tviteraš… bio je sagovornik Optimist magazina.

Bili ste na ovogodišnjoj Paradi ponosa.

Kakvi su vaši utisci?

Prijatni, kao i prošle i pretprošle godine, u smislu da je bezbednost učesnika bila na vrhunskom nivou. Vidi se da se država maksimalno potrudila da se Prajd održi bez ikakvih incidenata. Ono što je dobro jeste to što je bilo dosta ljudi iz javnog i kulturnog života koji ne pripadaju LGBT pokretu. Ta solidarnost je jako pozitivna i važna.

Loše je što nije bilo više onih koje se Prajd tiče u direktnom smislu. Kao da misle da neko drugi treba da se izbori za njihova prava.

Nesuđeni kum parade ponosa

OPTIMIST Intervju

u svom privatnom ambijentu, ali da nema razloga da se to opredeljenje javno prikazuje. Mislim da je to pogrešno.

Prajd je smišljen kao demonstracija prava na različitost. To pravo nije ugroženo u četiri zida svakog pojedinca, već u javnom i društvenom životu. Ugroženo je naročito izvan kruga dvojke, u unutrašnjosti Srbije.

Na ulici, na poslu, u socijalnim kontaktima, gej osobe su i dalje prokažene i izvrgnute različitim formama nasilništva. Upravo je zato neophodno da izađu, da se autuju, da kažu "takav sam kakav sam, ili kakva sam, i normalna sam osoba koja ima sva prava koja imaju i druge normalne osobe u našem društvu, uključujući pravo na slobodan život, okupljanje, protest, brak, porodicu". Ovakav stav Prajd je delimično legitimizovao u našem konzervativnom društvu, uprkos svim otporima i predrasudama ljudi uspevaju da razumeju da gej osobe nisu nikakvi monstrumi koje treba držati u izolaciji u četiri zida. >>

Nebojša Krstić Razgovarao: Predrag Azdejković

Kako komentarišete da je uprkos pozivima Bojana Pajtića i Čedomira Jovanovića da se građani pridruže paradi, broj učesnika bio manji neko ranije?

Tumačim suštinskim neshvatanjem ideje Prajda.

Mnoge gej osobe se slažu sa homofobnom tezom da svako ima pravo na svoju seksualnost

Vodič kroz gej Srbiju

21

OPTIMIST Intervju Veoma ste oštri prema bivšim kolegama iz DS, a često (neki bi rekli prečesto) branite poteze vlasti?

Ne mogu da budem indiferentan prema činjenici da DS već četiri godine propada, gubi podršku, gubi smisao svog postojanja i da svaka garnitura rukovodstva koja se promeni biva sme manje kompetentna i manje razume politička kretanja i ulogu DS-a u promenjenim okolnostima. Što se vlasti tiče, podržaću svaki proevropski potez, svaku inicijativu koja stabilizuje prilike u regionu i dijalog sa Prištinom koji je Vučić do sada vodio vrlo uspešno. Pošto su to krucijalne političke teme za koje sam se zalagao od početka svog političkog života, bilo bi licemerno da ih ne podržavam samo zato što to sad radi Vučić, a ne neko drugi. Često branite LGBT prava preko socijalnih mreža. Kako vaši pratioci reaguju?

Na tim temama dobijam mnogo manje hejterskih, psovačkih i primitivnih komentara, nego kada iznosim mišljenje o aktuelnim političkim temama. Izgleda da prava LGBT izazivaju manje emocija nego politika, što je vrlo dobro za LGBT. Da li i kako se borite protiv hejtera na društvenim mrežama?

Odustao sam od borbe. Ignorišem ih. Mada ih registrujem jer mislim da je broj glupačkih reakcija upravo proporcijalno sa ispravnošću mog političkog uverenja. Ako se broj histerika na mojoj lajni smanji, posumnjaću da nešto sa mnom nije u redu.

Svake godine se zapitate šta to loše radite te niste kum Parade ponosa. Kakav plan i program predlažete i za šta ćete se boriti kada postanete kum?

Pa dobro, ja to uvek napišem u šali, ali u svakoj šali ima malo i šale... Napisao sam par tekstova (na blogu b92) u kojima sam elaborirao ono što vidim kao grešku onih koji se bave pravima LGBT zajednice. Pre svega, nije dobro da se čitava aktivnost svede na taj jedan Prajd godišnje.

Nije to dovoljno, potrebno je osmisliti veći broj akcija kojima bi se LGBT predstavili Srbiji kao normalni ljudi, komšije, prijatelji od kojih niko ne treba da zazire.

U vreme kada ste bili savetnik predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, desio se istorijski momenat da je predsednik primio delegaciju LGBT aktivista. Kako je došlo do tog sastanka?

22

www.optimist.rs

Do tog sastanka došlo je tako što sam ja primio dopis od vas, organizatora Prajda, a onda sam upisao taj sastanak u predsednikov raspored sastanaka. Simple as that.

Te 2010. godine, nakon tog sastanka imali smo prvu „uspešnu“ Paradu ponosa. Parade narednih godina bile su zabranjene, a mnogi govore da je to bila pre svega odluka Borisa Tadića?

U takvim uslovima uvek određene službe prave bezbednosnu procenu. Ono što je bilo problematično, tako su mi objasnili, nije bio sam Prajd, to jest šetnja od tačke A do tačke B, već bezbednost učesnika pre i posle Prajda. Ja nisam stručnjak za bezbednost i ne mogu da ocenjujem kvalitet te procene, ono čime sam bio nezadovoljan, to je bila poražavajuća činjenica da neki visoki funkcioneri DS i koalicionih partnera u vladi, homofobnom retorikom praktično rasplamsavaju mržnju prema LGBT. I bio sam nezadovoljan što Tadić nije preduzeo ništa da ih ućutka. Na koncu, mogao je i da dođe na Prajd.

Nažalost, nije.

Kako komentarišete da su tokom vladavine DS-a tri parade bile zabranjene, a za vreme vladavine SNS-a imamo tri parade zaredom?

Objašnjavam nedostatkom političke volje U DS da se Prajd desi. Vučić i SNS imaju političku volju i to je jednostavno tako.

Koliko su ljudi zbog vašeg bavljenja politikom zaboravili na bavljenje muzikom?

Ne znam. Nisam sentimentalan, idu mi na nerve ljudi koji žive od stare slave i večnog prežvakavanja onog što je nekad bilo. Što se mene tiče, bilo pa prošlo. Zanima me šta je sad. Nekad napišem na blogu po koju crticu iz tog dela svog života, ali ne da bih se raspilavio nad njom, više kao istorijsku činjenicu. Za one koji se bave izučavanjem prošlosti.

Mnogi smatraju pesmu „Retko te viđam sa devojkama“ sastava Idoli čiji ste član bili za gej himnu?

To uopšte nije bila gej stvar, niti je nastala sa svešću o tome da je i takvo čitanje pesme moguće.

U suštini, pesma govori o ljudima kakvi smo mi bili, a bili smo štreberi, ne naročito prilagođeni vremenu... danas bi se reklo - nismo bili cool. Bila je to samoironična pesma o nama, autsajderima.

U međuvremenu je dobila status gej himne i ja lično nemam ništa protiv toga.

P

OPTIMIST Aktivizam

rošle godine smo pisali o fina- „Egal“ je prethodne godine imao budžet od 455 nsiranju LGBT organizacija u hiljada, dok IDAHO Beograd i Gej strejt alijansa Srbiji i kolikim budžetima ra- nemaju podnet finansijski izveštaj u APR-u, a spolažu. Istraživanje je poka- LGBT Srbija i Da se zna su osnovane ove godine. zalo finansijsku krizu među Ukupan budžet svih LGBT organizacija pojedinim organizacijama, u Srbiji u 2015. godini bio je malo preko 66 minaročito onim koje se bave liona dinara, odnosno preko pola miliona evra, HIV prevencijom. Imajući u dok je u 2014. godini bio skoro 72 miliona dividu da postoji HIV epidemija nara, što znači da je LGBT sektor doživeo pad u među mladima, ova činjenica ukupnom budžet, koji je još i veći ako se uzme ne uliva optimizam da će se u obzir skok kursa evra. situacija popraviti.

Iako mnogi zvaničnici ambasada evNajveći udarac kada je u pitanju sma- ropskih zemalja u Srbiji i predstavnici međunanjenje budžeta, prošle godine imale su Asocija- rodnih organizacija govore da je LGBT prioritet, cija Duga iz Šapca, čiji se budžet sa 14,4 u 2014. taj prioritet se ne odražava na finansiranje LGBT godini smanjio na 3,88 miliona dinara u 2015, organizacija u Srbiji, naročito ne kada su u pitaSiguran puls mladih sa 7,37 na 2,68 miliona, AS nju ozbiljni problemi kao što je HIV prevencija. centra sa 3,3 miliona na 928 hiljada, a to su upravo organizacije koje su u fokusu imale HIV prevenciju. Centar za kvir studije ima pad budžeta Finansijski izveštaji LGBT organizacija za 2015. sa 3,58 na 1,6 miliona, Izađi iz Novog Sada sa 1,79 miliona na 306 hiljada. Ostale organizacije beleže rast budžeta, Regionalni info centar sa 4,9 na 5,4 miliona, Parada ponosa sa 4,49 na 5,36 miliona, Queeria Piše: Predrag Azdejković centar sa 831 hiljade na 1,67 miliona, Labris sa 22,58 na 31,24 miliona i Gayten LGBT sa 8,3 na 12,55 miliona dinara. Udruženja građana

Pad Budžeta

Naziv organizacije Budžet 2015.

Asocijacija Duga 3.884.000 AS centar 928.000 Centar za kvir studije 1.598.000 Da se zna Osnovana 2016.

Egal 455.000 Gayten LGBT 12.549.000 Gej strejt alijansa N/A IDAHO Beograd N/A Izađi Novi Sad 306.000 Labris 31.240.000 LGBT Srbija Osnovana 2016.

Regionalni info centar 5.400.000 Parada ponosa 5.363.000 Queeria centar 1.673.000 Siguran puls mladih 2.687.000

Budžet 2014.

14.498.000 3.304.00 3.580.000 N/A 0 8.299.000 N/A N/A 1.788.000 22.583.000 N/A 4.906.000 4.494.000 831.000 7.371.000

Broj zaposlenih 0 1 0 N/A 0 0 N/A N/A 1 6 N/A 1 0 0 2 Vodič kroz gej Srbiju

23

K OPTIMIST Intervju

ada je tokom osamdesetih režiser, njegova transseksualna sestra i bisetek započinjao svoj uspon skualni napasnik, sveštenik pedofil i doktor koji do slave Pedro Almodovar muškarca pretvara u devojku. Pored ovakvih filnije voleo da ga predstav- mova Almodovar snima i nekoliko drama poput ljaju kao gej režisera. „Sve o mojoj majci“ i komedija kao što je „Žena „Kada su moji fil- na ivici nervnog sloma“. movi započinjali svoj interNikada se nije obazirao na kritike i nacionalni život, naročito uvek je nastavljao da radi onako kako je želeo. kada su stigli u Ameriku, Kaže kako će uvek koristiti kvir motive u svojim tako su me predstavili“, filmovima, ali da se nikada neće baviti pitanjem rekao je Pedro Almodovar u samosažaljenja kada je seksualnost u pitanju. razgovoru za Attitude. „Ne želim da pravim filmove o proble„Nikada nisam krio činjenicu da sam mima koje imaju gej osobe“, objasnio je Alomogej“, nastavlja on. „U Španiji me nikada nisu dvar. „Od početka u svojim filmovima imam predstavljali kao ’gej režisera Pedra Almodovara’ transseskualne, lezbo, gej i biseks junake koji su tako da je za mene to bilo novo iskustvo. Delo- deo svakodnevnog života.“ valo mi je kao moralisanje. Američkog predsedStidi se kada ga nazivaju genijem. nika nisu predstavljali kao ’heteroseksualni „Kada se ujutru pogledam u ogledalu predsednik’ tako da sam to doživeo kao mo- ja ne vidim ništa genijalno“, objašnjava on. ralnu osudu određenih vrednosti. Klasifikovali „Vidim osobu kao i svaku drugu.“ Koja Vam je bila inspiracija za film “Hulisu me kao gej režisera, umesto samo kao režijeta”? sera. Ali danas me baš briga za to.“ Pedro, koji je ove godine napunio 67 Originalna ideja je potekla iz tri priče koje je nogodina, ima puno pravo da ga baš briga. Za više belovka Alis Manro objavila u zbirci Bekstvo. od tri decenije ovaj fantastični filmadžija napra- Volim Alis i njen karakter. Ona je supruga koja vio je niz zadivljujućih priča, gradeći LGBT struk- povremeno piše. Stara se o svojoj porodici, kuva turu, ali i unoseći svoj jedinstveni senzibilitet u za decu i očajnički pokušava da pronađe makar sat vremena za pisanje. Uvek piše o porodičnim strejt priče osvežavajući ih.

A sve je započelo u Španiji koja je, odnosima, ali u njenim pričama postoji nešto posle smrti diktatora Franka, počinjala da ot- neobično što me privlači. Odmah nakon što sam pročitao priče kriva nove slobode želeo sam da što je omogućilo i snimim film, ali Almodovaru da u je proteklo toj potrazi odlazi dosta vremena koliko god daleko Filmski vladar Španije od tada do treželi. Bio je sin lokalnutka kada sam nog proizvođača imao dobar scevina koji, šezdesenario. Bilo je potih godina, napušta trebno, ne samo mali grad i odlazi u spojiti tri priče, Madrid. Na putu ka već ih i prilagoostvarenju svojih Izvor: Attitude diti španskoj snova o tome da kulturi. Duh popostane veliku rodičnog života flmadžija Almodou Španiji je druvar režira niz kratkometražnih ostvarenja. Bila bi potrebna cela gačiji od onog u Kanadi (odakle je Alis Manro) ili knjiga da se napiše koliko je sve glamuroznih, u Americi. Ubrzo nakon odlaska na koledž mladi zastrašujućih, tabu, kvir stvari stavio na veliko ljudi u Kanadi i Americi postaju samostalni što platno. Bila je tu lezbijka pankerka, zlatni tuš, gej nije slučaj u Španiji. Interesantno je da sam u arapski princ, časna sestra narkomanka kao i gej priču utkao deo Španije, ali i deo mene samog.

Pedro Almodovar

24

www.optimist.rs

Podseća me na „Cvet moje tajne“, melodramu koju ste režirali 1995. godine?

Upravo tako. Ovo je priča koju bi mogli da napišu junaci tog filma.

Ema Suarez i Adriana Ugarte su odigrale fantastične uloge. Poznati ste po tome što Vas žene poput Penelope Kruz, Karmen Maure i Rosi De Palme inspirišu. Da li su se i nove dame našle mesta na spisku muza?

Naravno. Tokom kastinga sam shvatio da dame sa kojima sam ranije radio ne odgovaraju karakterima junakinja iz filma. Znao sam za njih ranije jer su one poznate u Španiji, ali osim Rosi (koja igra kućnu pomoćnicu) sve su nove u mojim filmovima. I sada su postale deo mog stalnog ansambla.

Rosi igra aljkavušu koja je istovremeno i veoma zastrašujuća. Da li je uživala tumačeći ulogu koja se razlikuje od svih ranijih uloga?

Da, veoma. Želeo sam ponovo da radim sa njom, ali nešto sasvim drugačije. Ovo je bila idealna uloga za nju. Znao sam da može to. Može ona da bude i strašnija od toga. U Španiji uvek glumi u komedijama i parodijama, ali ova uloga je sasvim drugačija od onoga što je radila u prethodnoj deceniji. Veoma je srećna zbog toga.

Ona je neka vrsta gej ikone?

Bila je to od samog početka kada se pojavila u filmu „Zakon požude“. Započela je karijeru kao manekenka, ali u veoma gej ikonografiji. Poseduje sintezu neobične lepote i ironije što je ono sa čime se gej senzibilitet rado identifikuje.

Vaši filmovi su puni jakih žena koje imaju snažan duh. Zašto je to tako?

Tokom mog detinjstva u La Manči uvek sam bio okružen snažnim ženama. Bila je tu moja majka, komšinice… Dok su muškarci ceo dan provodili na poslu i vraćali se tek kasno uveče ja sam bio okružen ženama. Zbog toga sam bio manje blizak sa muškim članovima moje porodice. Muškarci La Manče simbolišu autoritet, ali njih tokom dana nije bilo. Žene su bile te koje su tokom dana bile prisutne. Odrastao sam okružen iznenađujuće snažnim ženama sa mnogo manje predrasuda. Ovo je imalo dosta uticaja na moja filmska dela. Uz izuzetak Hulijete u mojim filmovima majke su veoma snažne žene . One su borkinje. Hulijeta je drugačija. Ako je uporedite sa ostalima ona je mnogo osetljivija i nežnija.

>> Vodič kroz gej Srbiju

25

OPTIMIST Intervju U Vašim filmovima ima i lepih muškaraca poput Antonija Banderasa i Gaela Garsije Bernala. Da li oni oslikavaju Vaš ukus?

Imam veoma raznolik ukus. Shvatam da su muškarci koje ste spomenuli veoma zgodni, ali ja ne volim samo jedan određen tip. Veoma sam eklektičan. Kada radim sa njima postajem svestan činjenice da su mi oni bili zgodni pre i nakon rada na filmu, ali postoji nešto što ih deerotizuje tokom snimanja. Na primer, tokom osamdesetih sam bio blizak prijatelj sa Antoniom Banderasom. Čak i nakon što je otišao u Los Anđeles viđali smo se prilično često.

Ali kada mi neko kaže kako je on veoma seksi ja se iznenadim jer tada to nisam primećivao. Više se ne viđamo tako često, ali kada ga vidim u svojim filmovima koji se repriziraju na televiziji vidim i sam koliko je tada bio lep i zgodan. A tada toga nisam bio svestan.

Vaš prethodni film Slučajni ljubavnici suočio se sa negativnim kritikama. Kakav je bio osećaj?

Moj utisak je da film sa pričom koja ima ovako eksplicitan humor, kakva sam koristio na početku svoje karijere, sada teže prolazi. Kada je, na primer, film „Mračne navike“ nedavno prikazan na televiziji gomila ljudi me je zvala da mi kaže kako je ovo dobar film, koliko im je tada značio i da je to jedan od mojih najboljih filmova. Ali sada ne bih mogao da snimim takav film jer smo mnogo netolerantnije društvo. Netolerantni smo na takve eksplicitne stvari. Trenutno je u Španiji aktuelna debata oko gej parade i Katoličke crkve. Organizatori parade su na svojim promotivnim posterima imali ilustraciju dve Device Marije kako se ljube. Crkva je na to burno reagovala, arhiepiskop je totalno pošizeo. Kazao je kao je ovo veliki napad na katolička osećanja. To

26

www.optimist.rs

se ne bi dogodilo tokom osamdesetih.

Zar Vaša namera i nije bila da budete provokativni sa tim prvim filmovima?

Da, ali to je bilo u odnosu na reciprocitet. Još uvek smo bili u senci diktature, ali smo počeli da slavimo kao da smo slobodna zemlja. Skinuli smo okove. Nije bilo reakcija iz Crkve na „Mračne navike“ čak iako u filmu postoji lezbijski seks i časne sestre koje se drogiraju. U to vreme su se mnogo provokativnije stvari dešavale van Španije. Naša sloboda izražavanja je došla nekako spontano. Madona je, na primer, uvek želela da bude provokativna jer je to bio deo njenog posla. Ja nisam planirao da budem provokativan, jednostavno sam izražavao svoja osećanja. Šta mislite o Ledi Gagi?

Sve je to veoma zamorno. Mislim da je veoma iscrpljena što svakodnevno mora da razmišlja kako će da izgleda i da smišlja načine da skandalizuje i provocira. Sve je to deo mašinerije zabave, ali ona sada pokušava da sebe predstavi kao običnu plavušu koja glumi što je šteta jer je ona fantastična pevačica sa divnim glasom.

Vraćajući se na vaše ranije filmove, da li ste danas ponosni što ste bili perjanica LGBT+ diskursa? Što se toga tiče veoma sam ushićen, ali danas ne možete naći tv seriju koja nema gej likove.

Kao neka obaveza. Zovemo to pozitivna diskriminacija. Kao da postoji neka kvota koju moramo da ispunimo.

A serija „Transparent“? Da li mislite da je inovativna?

Nisam je još pogledao, ali je fantastično što je takva serija snimljena, a naročito što je glavni junak tako star muškarac.

Šta mislite o Kejtlin Džener?

Da li mislite da je važno da bivša sportska zvezda koja i dalje prisutna u medijima u određenim godinama odluči da promeni pol pred tv kamerama?

Naravno da je Kejtlin, kao i Džefri u seriji Transparent, bogatija i privilegovanija u odnosu na većinu drugih pripadnika trans zajednice.

To je i moja misao. Kejtlin je deo porodice Kardašijan, ali šta je sa pravljenjem emisije o nekome ko je manje relevantan, ali ko je sličniji većini društva. Ne želim da sudim Kejtlin Džener, ali mislim da ona nije pravi primer tome kako izgleda život trans osoba. One se suočavaju sa odbacivanjem, prostitucijom i opasnim načinom života. Ali i tu se, makar u Španiji, situacija menja. Jedna porodica u zgradi u kojoj živi moj brat pozvala me je na žurku gde sam upoznao njihovu petnaestogodišnjeg sina koji je nekad bio devojčica. Fantastično je što je moguće da se ovo uradi veoma rano, sa pravim doktorima, a ne sa nekim ko vam samo daje hormone sa crnog tržišta. Velika društvena promena je što možete biti ono što jeste u rodu kome zaista pripadate. Ali nije ista situacija u svim državama u svetu.

Koja je, po Vašem mišljenju, najperverznija stvar koju ste snimili u nekom filmu?

Kada sam snimao „Šta sam uradila da zaslužim ovo?“ Pomislio sam da je možda previše ono kada Karmen Maura vodi svog sina kod zubara i kada skonta kako je zamalo predala svog sina u ruke pedofilu. Nisam bio siguran da li da snimim to, ali bilo je veoma smešno.

Da li su Vaši radovi danas manje šokantni?

Priče i jezik kojim ih pričam su se promenili. Priče su postale mračnije. Nisam ništa manje iskren ili opušten nego što sam bio tokom osamdesetih, ali je život postao mračniji.

Da li je Vaš kemp senzibilitet stvar namere?

Teško mi je da objasnim, ali u Španiji nemamo kemp ili ga barem ne nazivamo tako. Ne znam da li je to pogrdan naziv za nešto što je zastarelo.

U Španiji imamo nešto što zovemo esperpento.

To je kombinacija groteske, kiča i crnog humora.

Veoma je šokantno, surovo i direktno.

Iako u Vašim filmovima postoje muzičke scene nikada niste snimili mjuzikl?

Uradiću jedan jer volim taj žanr. U mojim filmovima uvek postoji neko ko peva zato što je muzika veoma važna u filmovima. To je nešto što ću svakako uraditi.

Vodič kroz gej Srbiju

27

OPTIMIST Doroteo

M

onogamija u partnerskom odnosu sve više postaje relikvija vezana za prošla vremena, podjednako i u str8 i u gay vezama, s tim što se po difoltu na poligamiju gleda kao nešto što je kod osoba homoseksualnog opredeljenja prihvatljivije, da ne kažemo da se po izvesnim stereotipima ona tu i podrazumeva. Ovu predrasudu potpiruju uglavnom homofobi, ali je paradoksalno da istu u ogromnoj meri gaje i sami homoseksualci, nesvesni pritom da im je ona zapravo nametnuta od strane likova koji sebe ne smatraju gay osobama iako povremeno imaju seks sa osobom istog pola, oni koji su (ne)vešto sakriveni iza maske str8 veze a prethodno pomenute ispade objašnjavaju kao čistu zabavu i nešto što ih kao osobu ne definiše. Oni svakako u eri demokratije i liberalizma imaju pravo i na takav stav koliko god on demagogije u sebi sadržao. Problem je, međutim, što su njihov sistem razmišljanja preuzele i mnoge otvoreno deklarisane gay osobe gradeći tako uverenje kako je gay monogamija potpuno dosadna.

Ovakvo razmišljanje jedan je od najvećih stereotipa kada je o gay monogamiji reč.

Logično je, naime, da ljudi strahuju od činjenice kako će im seks sa jednim partnerom sa vremenom dosaditi ili prerasti u tupu, monotonu bliskost. Ovaj strah je, međutim, toliko nerealan da deluje banalno. Naime, svako ko je imao iskustvo u dužoj vezi u kojoj seks dobro funkcioniše, a nekako se podrazumeva da ono one-nightstand jeste, prilikom njihovog upoređivanja gotovo sigurno će primat dati prvom. Iz prostog razloga što u stalnom seksu sa jednom osobom, sa kojom je proradio taj vid hemije, ima mnogo više prostora za istraživanje svega što mu na tom polju prija, dok sa onima za jednu noć za to nema dovoljno vremena, a samim tim verovatno ni volje. Činjenica je da se kod prve varijante, ako nešto ne štima, morate pozabaviti rešenjem tog problema, često se pitajući da li je problem u vama zato što

28

www.optimist.rs

vam nešto na tom polju trenutno nije uzbudljivo i sveže, pa morate i sami preuzeti odgovornost za sopstvene postupke. Kod poligamnog odnosa vi samo pretrčite kod nekog drugog i eto rešenja. Međutim, ako je to jedina vrsta seksa koju imate, onda zapravo kod poligamije imate mnogo jači efekat ponavljanja I monotonije nego u monogamnoj vezi, jer radite svaki put apsolutno istu stvar jedino što menjate partnera. Sa svakim novim jednostavno nemate prostora da odete dalje od procesa: Konektuj se na društvenu mrežu za brzo upoznavanje, razmeni informacije i slike, dogovori susret, imaj seks, vrati se kući, otiđi opet online, nađi novu žrtvu i sve ponovi… I to svakako nije razlog za osudu, ali jeste za pitanje: da li kontinuirana spontanost može da postane podjednako monotona i dosadna kao i emotivna ili seksualna ustaljenost!?

Drugi stereotip koji se tiče gay monogamije uglavnom se vezuje za to kako seksualni odnos sa jednom osobom postavlja određene limite što je tek potpuni paradoks. Ne da nije tako, već je sasvim suprotno. Redovan i konstantan seks sa jednom osobom, zapravo razbija granice jer ste sa osobom u koju imate poverenja skloniji eksperimentu i otvaranju sebe na polju seksa. Logično je da gradeći bliskost sa nekom osobom na emotivnom polju jedno drugo bolje upoznajete na svim drugim, pa i na seksualnom. I ne samo da ćete biti slobodniji da

Relikvija prošlih vremena?!

Monogamija Piše: Bogdan Petrović

takvoj osobi predočite sve svoje fetiše, odnosno u kom se pravcu razvija vaš libido, već će ona biti neko ko će odlično poznavati sve vaše seksualne želje pa često nećete ni morati da ih verbalno izrazite, a one će već biti zadovoljene. Seks je u našim životima odavno postao jedna vrsta spi-

ska stvari koje volimo ili ne volimo, a posebno se u gay seksualnom odnosu podrazumeva kompatibilnost do koje se dolazi upoznavanjem partnera, a za to je ipak potrebno vreme. Da bi seks bio uspešan morate dobro znati šta vaš partner ili partnerka voli, želi ili očekuje, samo je važno da na to gledate kao na smernice, a ne čeklistu, a razgovor o tome kao deo predigre, a ne vatreni obruč kroz koji bi trebalo po svaku cenu da skočite. Osim toga, seks sam po sebi je više od zbira njegovih pojedinačnih delova. Primera radi, istraživanja pokazuju kako više od 60% gay muškaraca nema analni seks pri čemu ga većina nema ne zato što ga ne želi već zato što je u nekom trenutku svog života usvojio definiciju po kojoj je u seksu samo aktivan i stavio ga u formu principa od koga ne odustaje. A užitak u seksu počinje tek onda kada se udaljimo od potrebe da sebe i svoje seksualne afinitete definišemo bilo kojim tipom oznaka, ranijih iskustava ili principa bilo koje vrste. Sa takvim stavom, tvrdi savremena psihoterapija, čak i dva potpuno pasivna gay muškarca mogu doživeti neverovatnu bliskost jedan sa drugim koja ne uključuje prodoran seks. Preduslov za to je, naravno, da se dobro poznaju. U prevodu, da funkcionišu monogamno.

Najbanalniji stereotip vezan za gay monogamiju verovatno je onaj po kome se osoba koja joj je sklona smatra konzervativnom i staromodnom bez seksualnog entuzijazma.

Apsurd, naravno. Činjenica da imate seks redovno samo sa jednom osobom ne ograničava vaš seksualni avanturizam. Čak, naprotiv. Mnoge monogamne osobe imaju izraženiju seksualnu energiju od onih koji su se opredelili za poligamiju samo što su odlučili da tu energiju fokusiraju na sebe i svog stalnog partnera umesto na bolumentu novih. Seks je svakako bolji što si stariji, a u kontekstu jednog odnosa on je bolji kako se partneri više upoznaju. Kada je seks samo seks onda je on kao i svaka druga fizička aktivnost. Uzvišeniji postaje samo kada se u njega uključi i intimnost, a ona se kod poligamnih veza ili onih za jednu noć uglavnom potpuno isključuje.

Na koncu, monogamija pruža mnogo više prostora za razvoj jednog odnosa i mnogo veća zadovoljstva nego poligamija, što će vam potvrditi svaki psihoterapeut, a verovatno i svako ko je iskusio obe strane medalje. Istini za

volju, graditi monogamnu vezu nije ni malo lako s obzirom na sve izazove koji se ukazuju osobama koje grade takav odnos, pored toga što ponekad može biti i dosadno. Poenta je samo u tome da ona ne mora biti takva, ali kao i sve dobre stvari u životu ona zahteva rad i velik stepen posvećenosti i istrajnosti. Osim toga u savremenom društvu koje omogućava prevaru gde god se pojavite, i nudi laku zabavu i brz seks ne samo iza svakog ugla već i u svakom trenutku putem raznih aplikacija na našem telefonu, biti veran i odan jednoj osobi postaje pravi izazov koji će vam, ukoliko u njemu istrajete, veoma podići cenu, ako ne u tuđim očima, u sopstvenim svakako. U vremenu u kome se svima, a posebno gay osobama, maltene nameće da budu radodajke i pristanu na sve, izazov je biti dosledan sebi i svom partneru… Ili u duhu savremenih afirmativnih sub-gay rečenica: In a world full of Kardashians, try to be Lady Di… Vodič kroz gej Srbiju

29

E

OPTIMIST Društvo

jdžizam ili diskriminacija bazirana na godinama starosti vrlo je rasprostranjen fenomen koji naročito pogađa starije osobe iz višestruko marginalizovanih kategorija, jer su, osim po ovom osnovu, diskriminisane i po mnogim drugim – polu, rodom identitetu, seksualnom opredeljenju, invaliditetu, nacionalnoj pripadnosti, itd.

Dominantni problemi starijih osoba u Srbiji su siromaštvo i socijalna isključenost, kao i nepoštovanje i kršenje ljudskih prava starijih osoba koji se manifestuju kroz izloženost diskriminaciji, nasilju i zlostavljanju. Ipak, (ne)kvalitet života starijih, nije jednak kod svih osoba, odnosno, svih društvenih grupa. Iako se starije osobe iz višestruko marginalizovalih grupa suočavaju sa mnogim sličnim problemima starenja sa kojima se suočavaju i starije osobe iz tzv. opšte populacije, uključujući, između ostalih, zdravstvene probleme, nedostatak nezavisnosti i nedovoljne mobilnosti, one se suočavaju i sa posebnim teškoćama.

Starije osobe iz vulnerabilnih grupa višestruko su društveno “nevidljive" zbog marginalizacije i diskriminacije na više nivoa: ejdžizma, socijalne isključenosti, homofobije ili heteroseksizma. Starije LGBT osobe često se suočavaju sa rodno zasnovanom diskriminacijom, diskriminacijom zasnovanom na njihovom seksualnom opredeljenju, ne samo u širem društvenom kontekstu prisutnom u svim periodima njihovog života, već i uže – od strane pružalaca zdravstvene i socijalne zaštite i nege, što im onemogućava pristup vitalno važnim uslugama. Istovremeno, LGBT osobe često se suočavaju sa ejdžizmom i od strane same LGBT zajednice i organizacija stvorenim da služe potrebama ove zajednice, što dovodi do dodatnog otuđenja i razvoja samostigmatizacije.

Mnoge starije LGBT osobe reaguju na izloženost diskriminaciji (ili na opravdani strah od mogućnosti da budu izložene) tako što kriju svoju seksualnost i/ili zdravstveno stanje u okruženjima gde njihova autentičnost, odnosno

30

www.optimist.rs

iskrenost, može otežati pristup kvalitetnoj nezi ili čak ozbiljno ugroziti kvalitet njihovog života.

Mnoge od njih koje su u 60-im i 70-im godinama života odlučuju se za strategiju preživljavanja u skrivanju svog statusa ili seksualnosti, i pribegavaju joj prilikom traženja dugoročne nege, useljavanja u starački dom ili, jednostavno, prilikom obraćanja pružaocima usluga zdravstvene i socijalne zaštite. Ovo često obeshrabruje mnoge da otvoreno pristupe neophodnim uslugama socijalne zaštite koje bi mogle biti od velike koristi za njih - samo kada bi ovi programi bili doživljeni kao sigurna mesta gde se mogu obratiti za pomoć I kada bi bili kulturalno prilagođeni potrebama starijih iz vulnerabilnih grupa.

Ove starije osobe ranjive su i na druge načine. Životne mogućnosti i izbori, odnosno, organizovanost života, usko povezani sa prihodima, zdravstvenim stanjem, kao i dostupnošću staratelja, važan su indikator kvaliteta života starijih osoba. Starije LGBT osobe znatno ređe imaju decu nego heteroseksualne osobe. Pošto životni partneri i deca mogu igrati važnu ulogu u zbrinjavanju, mnoge starije LGBT osobe postaju zavisne isključivo od formalnih usluga zbrinjavanja, za razliku od pripadnika drugih vulnerabilnih grupa koji mogu da se oslone i na neformalnu podršku članova porodice. Iz ovih razloga, kod starijih LGBT osoba, ali i Roma, osoba koje žive sa HIV-om, možda i značajnije nego zdravstvene ili ekonomske brige, prisutan

Dominantni problemi starijih u Srbiji

Ejdžizam Piše: Milka Vasiljević (SRH Serbia)

je strah od usamljenosti i izolacije, te potpune osiromašenosti društveno-emocionalnog života.

Postizanje zadovoljavajućeg kvaliteta života starijih osoba sa HIV-om predstavlja po-

seban izazov. Tačni podaci o broju starijih osoba koje žive sa HIV- om nisu poznati s obzirom na činjenicu da je broj HIV pozitivnih osoba evidentno veći od broja testiranih. S obzirom da je, uz razvoj i unapređenje terapije za HIV, životni vek osoba sa HIV-om značajno produžen, neophodno je uskladiti programe socijalne i zdravstvene zaštite sa specifičnim potrebama ove grupe ljudi. Osim izrade regulativa i programa, neophodno je raditi i na edukaciji samih pružalaca usluga, među kojima su i dalje prisutni izrazito diskriminatorni stavovi i ponašanja prema ovoj grupi.

Iako je romska populacija prepoznata kao posebno osetljiva u Zakonu o socijalnoj zaštiti Republike Srbije, funkcionisanje pružanja usluga socijalne i zdravstvene zaštite osobama ove nacionalnosti i dalje nije na zadovoljavajućem nivou. Više od 90% ispitanika koji su učestvovali u istraživanju, izjavili su da su često izloženi diskriminaciji od strane medicinskog osoblja/socijalnih radnika, kao i da im mnoge usluge uopšte nisu dostupne (dnevni boravak, domski smeštaj, kućna nega, i sl.) Osećaj usamljenosti i izolacije jednako je prisutan kao i kod drugih marginalizovanih grupa obuhvaćenih istraživanjem.

Retka su istraživanja, a u Srbiji ih gotovo i nema, koja pokazuju i objašnjavaju rodne razlike koje određuju kvalitet starijeg životnog doba. Dok jedni smatraju da rodna nejednakost i stereotipi prestaju u starosti koja je već po sebi osnov za diskriminaciju, te se rodne/polne razlike izjednačavaju, drugi smatraju da su rodne razlike naročito izražene u starosti, posebno kada govorimo o marginalizovanim populaci-

jama starijih kao što osobe koje pripadaju romskoj nacionalnosti, osobe sa invaliditetom, LGBTI osobe, HIV pozitivne osobe. U Srbiji nema statističkih podataka, niti evidencija koje govore o rodnom aspektu starenja koje bi obuhvatile segregaciju podataka uključujući i pripadnost pojedinačnoj vulnerabilnoj grupi.

Ukoliko želimo da budemo odgovorno društvo, neophodno je da shvatimo ozbiljnost problema - lošeg tretmana starijih, zloupotrebe i kršenja njihovih ljudskih prava, isključenja iz društva, siromaštva, diskriminacije i nasilja, da prepoznamo njihove specifične potrebe, i omogućimo im pravo na sigurnost, socijalnu zaštitu i zdravlje, na slobodu od diskriminacije i nasilja, kao najtežeg oblika diskriminatornog postupanja, na rad i doživotno učenje, na ličnu svojinu i pravo nasleđa.

Prilikom izrade i usvajanja relevantnih dokumenata koji se tiču obezbeđivanja i zaštite ljudskih prava starijih, kao što je na primer Nacionalna strategija za starije, neophodno je da se ne izgubi iz vida da se ne radi o homogenoj grupi i da se stariji među sobom razlikuju možda čak i više nego druge uzrasne grupe, te da veštačka homogenizacija takođe predstavlja vid zanemarivanja, isključenja, marginalizacije. Uz senzitivizaciju društva, neophodno je izraditi takve programe socijalne i zdravstvene zaštite, koji bi, uz stalno stručno usavršavanje nadležnih za obezbeđivanje i pružanje usluga zaštite, bili usklađeni sa prepoznatim potrebama starijih iz višestruko marginalizovanih grupa.

Ceo izveštaj možete pronaći na: www.tinyurl.com/ejdzizam Vodič kroz gej Srbiju

31

OPTIMIST Modiranje

Urbanlook.info uređuje: Srđan Šveljo

BOMBER JAKNA Odjednom bum sa ovim modelom koji je bio tipičan za skinse osamdesetih. Ovaj put su redizajnirane u svim bojama, a ako ste ljubitelj macho looka onda zelena ili crna. Klasik!

JEANS SA DETALJIMA Aplikacije, vez, nalepnice sve su to detalji koji su preplavili ovojesenje kolekcije jeansa. Savet je da vaš stari ulepšate nekim detaljima!

U BOJI DUVANA Nežno, a opet muški i sa stavom, ova boja može biti jedan od vaših izbora za ovu jesen.

U BOJI BAKRA Ove jeseni boja bakra je u modi. Bez obzira koliko volite ovu boju ili ne, ona se savršeno uklapa uz svaki trend i detalj.

32

www.optimist.rs

CRNE JOGGER PANTALONE Iako deluju samo za sport, ovaj model je našao svoje mesto u modi pa čak i na crvenom tepihu.

Kombinujte ih uz klasiku, eleganciju, ali i uz underground modu!

ANTILOP DUBOKE CIPELE Već decenijama ovaj trend je prisutan i te kako moderan i aktuelan. Savršene za kombinaciju uz jeans i neki ležeran stil, ali i uz neko moderno odelo!

U BOJAMA ZEMLJE Vrlo blage i svetle boje zemlje, kao poseban komad ili kao kombinacija više nijansi savršen je izbor!

U BOJI OMORIKE Svake sezone neka zelena izdominira modnim pistama.

Ove je to boja omorike. Priroda pre svega!

Vodič kroz gej Srbiju

33

OPTIMIST Modiranje

U BOJI RUBINA Rubin crvena sa svim svojim nijansama, savršena elegancija i savršen seksipil u njoj!

UZAK JEANS Što uže to istaknutije! Uske farmerice skoro pa helanke sa nekim velikim i dugim komadima, ali i sa kraćim pomalo hipsterski ali i pankerski!

PILOTSKE JAKNE Nekada su ih nosili samo opasni frajeri danas su prihvaćene od stane svih. Odaberite neki model nabacite stav i pravac ulica!

CIPELE SA MONAŠKIM KAIŠEM Dugo prisutne na modnoj sceni samo opet u novom obliku i kao ponovljen trend!

34

www.optimist.rs

BATA U NJUJORKU Svoju novu kolekciju BODY&SOUL Bata Spasojević je prikazao na Broadwayu. Kolekcija je rađena u kombinaciji materijala, svili, koži, teksasu. Na pojedinim komadima odeće su i printovi fotografija koje je radio fotograf Igor Mađinca. Sam naziv kolekcije Body & Soul, prožima dva pojma koja svi mi treba da negujemo. (photo: Igor Mađinca)

E2RD Ovaj nakit neobičnog izgleda dolazi iz Maribora, a delo je umetnice Bojane Kovačić Zemljič. Predivan dizajn , kolorit i originalnost pre svega doprineli su da E2RD bude i deo nakita koji nosi Zoe Saldana u filmu NINA o legendarnoj Nini Simone .

GRINDR MODA Poznata gay aplikacija GRINDR izbacila je svoju modnu liniju. Savršeno sexy sa notom osamdesetih ova linija namenjena sunčanim danima savršen je izbor i za leto ili ako već idete na neku toplu destinaciju ove jeseni. ŠIŠKE Duge šiške nemarno začešljane pravi su boom za jesen . Inspiracija neka vam budu David Beckham ili Elvis Presley!

Vodič kroz gej Srbiju

35

OPTIMIST Umetnost

antiquus Priče o bogovima i herojima Foto: Nikola Đukić Vodeći se idejom da lepota nije isto što i savršenstvo, kao i činjenicom da je zbog estetskih normi koje nameću društveno prihvatljive predrasude o polnosti i muškosti, nesavršeno telo okrakterisano kao ne-lepo, nekulturno, umanjeni su mu značaj, snaga, erotičnost i seksualni potencijal, predstavljenim radovima želim da iznesem svoj stav o svetu koji me okružuje, ali i da problematizujem uobičajene reprezentacije i čitanja nagog muškog tela u savremnom društvenom, političkom i estetskom kontekstu. „ANTIQUUS“ predstavlja zbirku koje neverbalnim, vizuelnim pripovedanjem uopštene priče o lepoti nesavršenog, veliča raznolikost muškog tela sa jedne, dok sa druge strane predstavlja čoveka, ali ne samo kroz njegovo fizičko obličje, već kao delikatno satkan skup davno ispričanih arhetipskih priča i mitova koji su usađeni u naše postojanje.

36

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju

37

OPTIMIST Umetnost

38

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju

39

OPTIMIST LifeStyle

U

ltrazvučni talasi različitih frekvencija predstavljaju jedno od najinteresantnijih polja razvoja u oblasti estetskih neinvanzivnih zahvata.

Naime koristeći ultrazvučne talase različite jačine danas oblikujemo telo, razbijamo naslage na predmetima, drobimo kamen, izvodimo dijagnostičke preglede i još niz drugih oblasti primene. Sa stanovišta oblikovanja i nege tela, ultrazvuk je posebno interesantan jer uz određene frekvencije možemo dopreti do tačno ciljanih slojeva kože ili delova tela, bez toga da talasima utičemo na druga tkiva. Tako da danas sa ultrazvukom razbijamo masne ćelije (kavitacija), vršimo zatezanje odnosno koagulaciju mišica vrata (ULT therapy), zatežemo kožu koagulacijom dubljih slojeva kože (Venus Freez) ili uklanjamo zadebljanja ili površinski sloj kože, odnosno čistimo pore. U ovom izdanju bi posebno da se osvrnemo na ultrazvučni piling (UP) kože. Naime UP se izvodi tako što se vrhom sonde koja često može biti u obliku špatule te koja emituje ultrazvučne talase frekvence oko 30KHz, čime se uklanjaju mrtve ćelije kože, kao i nečistoće od kozmetike ili šminke iz pora. Koža koja ostaje ispod uklonjenog sloja je zaista očišćena što je teorijski može učiniti spremnijom za nanošenje kozmetičkih proizvoda. UP takođe pospešuje cirkulaciju i čini kožu mekanom na

40

www.optimist.rs

dodir, a trajanje tretmana je obično svega par minuta. Suštinski ovaj tretman van neće mnogo pomoći da rešite bilo koji problem, kao što su akne, već zapušene pore ili zadebljanja od psorijaze, ali može biti interesantna opcije za ljude koji imaju normalnu kožu, ali sklonu zapušavanju pora te se može koristiti kao preventivno sredstvo. Šta više, UP ne treba koristiti kod akni kako se bakterije ne bi rasejavale, a mrtve ćelije kože kod osoba koja pate od ekcema pomažu u održavanju hidrolipidnog sloja tako da ih ne treba uklanjati niti tanjiti. Gde dolazimo do ogovara da li ima smisla ići kod dermatologa ili u salon na UP, odgovor je naravno da ne, ali ukoliko želite da pomognete apsorpciju kozmetičkih proizvoda ili da preventivno delujete kod zapušavanja pora izaberite jedan od kućnih aparata ovog tipa.

Ultrazvučni

Piling kože Uređuje: Mladen Antonijević Priljeva

I

dealno je vreme da obradimo upotrebu vitamina C u kozmetičkim proizvodima i njegov efekat na kožu koji se u prvom redu ogleda na sposobnost ovog jedinjenja da ukloni pigmentacijske fleke nastale nezaštićenim i prekomernim izlaganjem suncu.

Naime, postoji izuzetan broj istraživanja koja potvrđuju delotvornost vitamina C, pre svega u uklanjanju i smanjenju pigmentacijskih fleka, prosvetljavanju tena, stimulaciji proizvodnje kolagena, antioksidativnom dejstvu i uopšteno pospešuje izgled tena skoro momentalno, što je jedan od razloga zašto ga koriste kako dermatološki brendovi tako i kozmetički. Naravno, kao što se do sada primetili, ništa nije tako jednostavno pa ni izbor proizvoda sa vitaminom C. Pre svega treba imati na umu koncentraciju gde samo visoke koncetracije vitamin C i to od 10% pa do 25% mogu da ostvare navedene efekte. Pri tom koncetracija od 25% se primenjuje lokalizovano ili periodično na celom licu (1-2 puta nedeljno) pošto visoke koncetracije izazivaju iritacije. Sa druge strane, koncetracija od 5% ima minimalan učinak na uklanjanje fleka, ali može da posluži kao dobro preventivno sredstvo pošto jača prirodnu otpornost kože na UV zračenja, a kozmetički efekat osvežavanja tena je takođe prisutan. Pored koncetracije mora se brinuti i o PH vrednosti proizvoda pošto vitamin C ispoljava navedeno delovanje samo na niskim vrednostima odnosno samo ispod 4, efikasni proizvodi imaju PH vrednost čak i na 2,5. Uzeto u obzir da je vitamin C ne trpi svetlo, a ni vazduh to znači da mora biti posebno stabilizovan kako bi ispoljio dejstvo kada se spakuje u kozmetički proizvod. Postoje nekoliko načina stabilizacije, neke smo već pominjali gde je najčešći dodavanje vitamin E i ferulične kiseline koji u sinergiji formiraju sistem za stabilizaciju vitamina C tako što jedni drugima pozajmljuju elektron. Na kraju usled velike osetljivosti vitamina C na svet oko nas ambalaža je jednako važna koja treba da ima minimalno provetravanje i zaštićenost od svetla. Da sumiramo, birajte koncetraciju koja odgovara vašim potrebama, uvek uzimajte proizvod niske PH vrednosti (ispod 4) jer jedino oni deluju, gledajte da je vitamin C stabilizovan sa drugim antioksidansima kao što je vitamin E ili ferulična kiselina, potom sa glukozom (obično se označava sa 2AAG) ili je bez prisustva vode i ulja nego je pa-

kovan u polimeru/silikonu. Takođe, ambalaža mora biti neprozirna i da štiti sadržaj od vazduha.

C E Ferulic Antioxidant Treatment

Vitamin C Dobra opcija koja se nalazi na našem tržištu je C E Ferulic vitamin C serum od Skin Ceuticals koji zadovoljava sve navedene kriterijume i zaista ima odličan efekat, gde je vitamin C u koncetraciji od 15% (dostupna je i verzija od 10%). Nažalost cena ovog proizvoda je oko 100 evra što je potpuno suludo, niti je jasno kakao je formirana u odnosu na, iako efikasan, ipak jednostavan hemijski sastav. Tako da vam preporučujemo da naručite slične serume putem interneta koji su jednako efikasni, a višestruko jeftiniji.

Vodič kroz gej Srbiju

41

N OPTIMIST Intervju

ataša Maza je široj ja- šljeni scenario dotične gospođe zarad reakcije vnosti postala poz- ljudi.

Koliko je na tvoju karijeru uticalo što su nata preko naslovne mediji pisali o tvojoj promeni pola? strane Blic Pulsa i intervjua naslovljen Nikada u životu nisam krila da sam to što jesam. „Operacija promene To sto sam ja rešila svoj zdravstveni problem je pola me je izlečila!“, ali po meni nešto što je dobro. Što se posla tiče, pii po povezivanju sa sanje medija o tome mi je u neku ruku pomoglo, učesnikom rijalitija ali sa druge strane veoma, veoma odmoglo.

Farma, Lepomirom Kada sam počinjala da se bavim muzikom niBakićem. Dok uživate kome to nisam pričala, jer sam smatrala da je to u njenim pesmama nešto lično, ali i da je bolje da o tome govorim „Loto“, „Trepavice“, „Dekolte“… čitajte intervju kad napravim ime na estradi (sa svakog aspekta bi to bilo bolje). Radila sam vrlo dobro po restokoji je dala za naš magazin.

Učestvovala si na ovogodišnjoj Paradi ranima, kafanama, klubovima i nikakve proponosa. Koji su tvoji utisci sa događaja? bleme nisam imala. Počelo je sve polako da se Prvi put sam na Paradi bila prošle godine i pro- pokreće. Snimila sam CD, pojavljivala se na televela se super. Ove godine sam otišla ponovo, i vizijama, pisalo se i u novinama i portalima o mogu reći da nosim samo pozitivne utiske. To- meni. Bilo je nekih komentara, ali niko sa sigurliko nasmejanih lica i pozitivne energije retko nošću nije mogao da tvrdi ništa. Međutim, jedgde može da se vidi i oseti. Moje prisustvo na nog dana pojavio se tekst na jednom malom takvim događajima je isključivo zbog podrške portalu u kome je pisalo bukvalno sve o meni, svakome ko propagira ljubav i osnovna ljudska moje staro ime sa sve fotografijom. Tvrdim da to prava. Uopšte ne ulazim u tematike, koje se tiču niko nije mogao da otkrije, a da nije dobio infororganizacije i raznih nesuglasica koje postoje maciju od nekog ko mene lično poznaje. Sremeđu određenim aktivistima. ćom, taj portal je jako mali i nema puno čitalaca.

Zašto ti nisi pevala na Paradi?

U tom trenutku sam i odlučila da javno progoPevačice koje su pevale na ovogodišnjoj Paradi vorim o svemu. Izašao je veliki intervju u poznasu daleko poznatije i popularnije od mene, a tom časopisu u kome sam ispričala najiskrenije ono što je najbitnije u svemu tome jeste cilj nji- sve o sebi i svom životu. Od tada dobijam veliki hovog pojavljivanja. Mislim da organizatori nisu prostor u medijima, nažalost ne onakav kakav pogrešili. Moje učešće je po meni bilo sasvim mi je potreban i kakav želim. Skandali i tračevi dovoljno. Veliki broj ljudi mi je prilazio i čini mi su se ređali, medijima je bilo zanimljivo da me se da sam u njihovim očima videla da im je spajaju sa raznim poznatim muškarcima i ako drago što sam tu. često nije bilo povoda za tim, ali sam bila svesna U emisiji AmiG show Milica Zavetnica te da je dobro za osobu koja se bavi muzikom, a na je nazvala gospodinom. Da li te je to pogodilo i da li ti se to često dešava?

Za gospođu Milicu Zavetnicu sam prvi put čula tog dana. Naprosto, Nikada nisam krila da sam to što jesam nisam osoba koja preterano prati politiku. To što me je nazvala gospodinom naravno da me nije dotaklo. Vrlo sam samosvesna, znam ko sam, šta sam i što je najbitnije ne stidim se sebe. Ona je takvim postupRazgovarao: Predrag Azdejković kom samo pokazala ko je zapravo ona i kakva je kao osoba. To mi se dogodilo prvi put od kako sam promenila pol i smatram da je to smi-

Nataša Maza

42

www.optimist.rs

početku je karijere da se o njoj piše. Međutim, iako sam fizički i pravno žena i ne spadam više u transseksualne osobe, uz moje ime pisalo je uglavnom "transseksualka", "transvestit", "trandža" , što me je vrlo vređalo i pogađalo, a na kraju se odrazilo i na posao. Na jednom nastupu sam doživela dobacivanje pijanog gosta i od tog trenutka sam prestala da radim. Sačekaću da se sve malo stiša i da me ljudi koliko toliko upoznaju kao osobu pa ću nastaviti. Naravno tužila sam i određene medije.

Mediji često spekulišu o tvom učestvovanju u rijaliti programima. Kakav ti stav imaš prema rijalitijima?

Rijaliti programi su vrlo dobra stvar za nekog ko želi da se bavi javnim poslom. Na početku karijere sam imala želju da budem deo nekog rijalitija, ali sada ne postoji taj novac za koji bi pristala. Moje ime je često spominjano u kontekstu postojećih rijalitija kod nas, da ljudi i misle da sam ja i učestvovala, a bila sam samo gost na Farmi. Previše sam kulturna i tiha za takvo okruženje. Često sam se šalila ranije da bih morala da naučim puno, za mene nepoznatih, reči koje se često upotrebljavaju u takvim programima.

Kad bi morala da biraš, koji je tvoj najveći hit?

Smatram da ja još uvek nemam hit pesmu ali izdvojila bih pesme "Trepavice" i "Dekolte", jer ih mnogo ljudi zna i često dobijam komplimente upravo za njih. Pre svega, muzika je moja velika ljubav i uživam u svemu što radim. Napomenula bih da sam kompletan autor 95 posto svojih pesama, počevši od tekstova, muzike, učešće u izradi aranžmana, snimanja spotova, montaže istih, dizajna propratnih fotografija. Nisam neko ko se zaluđuje velikom karijerom i svesna sam da je to nemoguće, što zbog moje životne situacije ali i zbog godina. Ja sam vrlo zadovoljna činjenicom da radim ono što volim i da od toga mogu pristojno da živim. Šta nam pripremaš u budućem periodu?

Nova pesma, spot. Napravila sam pesmu u kojoj mi je gost Atina Ferari, na moje veliko zadovoljstvo. Nadam se, odnosno gotovo sam sigurna da će se ljudima dopasti.

Da li razmišljaš da se posvetiš više borbi za prava transseksualnih osoba?

Meni se gotovo svakodnevno javljaju transseksualne osobe za pomoć, savet. I ako nisam ni u jednoj organizaciji koja se bori za prava transse-

ksualnih osoba, smatram da vreme koje posvećujem svima koji mi se obrate za pomoć mnogo znači. Uvek se trudim da im izađem u susret, pomognem, uputim u sve ono što ne znaju ili što ih interesuje. Smatram da bi to trebao da bude početni stadijum u borbi za prava. Pomoć upravo svima njima, a da su na drugom mestu ostale stvari.

Tvoja poruka našim čitaocima?

Drago mi je da sam imala priliku da odgovaram na pitanja Optimista. Poruka za sve čitaoce, budite zdravi, lepi, nasmejani, verujte u ljubav, jer samo ljubav menja svet! I, naravno, slušajte moje pesme. Voli vas Nataša Maza!

Vodič kroz gej Srbiju

43

V OPTIMIST Intervju

est da će Lavrene Cox učestvovati u Fox-ovoj adaptaciji filma „The Rocky Horror Picture Show“ istovremeno je delovala i logično i iznenađujuće. „U početku sam se pitala da li treba da se odvažim na ovo“, rekla je Laverne Cox. „Film je legendaran.“ Sudeći po promotivnom materijalu koji se pojavio na društvenim mrežama čini se da je njeno učešće pravi pogodak. U susret premijeri ove televizijske adaptacije porazgovarali smo sa Laverne Cox o političkoj dimenziji filma, njenoj seksualnosti na TV-u, a naročito o orgiji u bazenu tokom snimanja.

Kada ste prvi put pogledali „The Rocky Horror Picture Show“?

Film sam otkrila kao brucoškinja. Kada se Tim Curry kao doktor Frank-N-Furter pojavio na platnu bila sam transopčinjena. Pitala sam se šta je, zaboga, ovo. Fantastično je. Tada sam imala obrijanu glavu, redovno sam se šminkala i nosila veštačke trepavice koje je moj profesor baleta konstantno kritikovao tokom časova. Bila sam u androginoj fazi i taj lik iz filma je u velikoj meri oličavao moje lično stanje. Bilo je to veoma transpoučno za mene.

Da li ste bili zabrinuti zbog ovako velike uloge?

Smatram kako glumci ne bi trebalo da odbijaju uloge zbog svog roda ili rase. Glumci uče da koriste sopstvena iskustva da bi ušli u ulogu. FrankN-Furter je vanzemaljac sa planete Transsexual iz galaksije Transylvania. To nije realizam već fantazija.

Neki smatraju da je odnos prema rodu u filmu, naročito upotreba reči transvestit zastarela.

Dosta ljudi je „na nož“ dočekalo ideju da trans žena tumači ulogu lika koji sebe definiše kao transvestita. Ali 1975. godine ta reč je imala sasvim drugačiji smisao nego danas. Moj omiljeni primer je aktivistkinja Sylvia Rivera koja je tokom sedamdesetih sebe definisala upravo upotrebom te reči. Ona je zajedno sa Marshom P. Johnson osnovala Street Transvestite Action Revolutionaries (kasnije ipak preimenovano u Street Transgender Action Revolutionaries,

44

www.optimist.rs

prim.prevod.). One su ovim terminom opisivale Da li je ovo najseksualnija uloga koju ste sebe, ali moram da priznam da je sam termin tumačili? danas zastareo. Sada možemo da napravimo ra- Da znate da jeste. Ako ne računamo uloge sespravu o tome koliko je jezik evoluirao kao i da, ksualnih radnica koje sam dobijala. A pre Orange Is the New Black sam čak sedam puta istovremeno, uživamo u Rocky Horroru.

Da li postoji neka anegdota sa snimanja dobijala takve uloge. Ali do sada nisam imala koja Vam se posebno dopala? seksi scene. Zapravo Frank-N-Furter i Rocky više Tokom scene oko bazena i izvođenja “Don’t flertuju nego što rade nešto konkretno. Kao pozDream It, Be It” jedna glumac, neću reći koji, natoj trans osobi ovo je veoma osetljiva tema jer pitao je da li možemo da uđemo u bazen. Ostali nas previše često prikazuju kao seksualne obsu bili u fazonu jekte. Ljudi se sa „Biće prikazano trans osobama na TV-u. Ne moupoznaju uglavžemo da budemo nom kroz pornoThe Rocky horror picture show 2016 toliko otkačeni.“ grafiju. Meni je, Ali je režiser kao trans ženi, Kenny Ortega bilo predivno da dozvolio da proizrazim svoju bamo i da vidimo pravu i punu sekako će sve ispaksualnost. Franksti. Dakle, bili smo N-Furter koristi Izvor: Out magazine u bazenu, na setu seksualnost i flerje bilo veoma tovanje kao moć vruće, a mi smo se na način koji nije međusobno douvek zdrav i polidirivali i pipkali. To je ono najlepše sa ovom eki- tički korektan, ali je to velika stvar za glumca da pom jer je među nama bilo mnogo poverenja i igra takvu ulogu.

Premijera filma je zakazana 20. oktobra na osećaja sigurnosti. Bila sam prijatno iznenađeno FOX televiziji. koliko smo se međusobno ljubili.

Laverne Cox

Vodič kroz gej Srbiju

45

P

OPTIMIST Slobodna Zona

rošle godine, Slobodna Zona ušla je u svoju drugu deceniju, a ove jeseni nas, od 10-15. novembra, njeno 12. festivalsko izdanje dočekuje tradicionalno u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Kao festival angažovane i savremene filmske produkcije koji se bavi aktuelnim društveno-političkim temama celog sveta, Slobodna Zona će svečanim otvaranjem u Sava Centru 10. novembra, još jednom predstaviti publici izrazito kvalitetan, intezivan i provokativan program.

Nakon filmova No i Klub, koje smo gledali na Slobodnoj Zoni prethodnih godina, novo ostvarenje čileanskog reditelja Pabla Laraina Neruda, biće prikazano na svečanom otvaranju 12.

Slobodne Zone simultano u Beogradu, Novom Sadu i Nišu! Čileanski pesnik, političar i Nobelovac Pablo Neruda, centralna je figura novog filma Pabla Laraina, premijerno prikazanog na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu. Anti-biografsko delo, kako ga Larain opisuje, sa Gael Garsijem Bernalom u glavnoj ulozi, smešteno je u 1948. godinu. Neruda, u to vreme senator, postaje državni neprijatelj broj 1 i usled pretnji vladajućeg režima beži iz sopstvenog doma uz pomoć prijatelja iz komunističkog podzemlja.

od 10. do 15. novembra

dočeni ljubitelj detektivskih romana, čitao i stvarao.

Posebna filmska poslastica za sve ljubitelje tehnologije, futurizma i digitalnog aktivizma biće i novi dokumentarac kultnog ekcentričnog reditelja Vernera Hercoga. Čujte i počujte: Maštarije o novom konektovanom svetu postavlja publiku pred pitanja: Kakav je i koliki egzistencijlni uticaj robitike, Interneta stvari (Internet of Things) i veštacke inteligencije na život čoveka?

Društvo danas zavisi od interneta u skoro svakom pogledu, ali retko kada zaista zastanemo da preispitamo njegovu beskonačnost, svemogućnost i nezaustavljivu omniprisutnost.

Svoje istraživanje našeg ubrzanog online života u kojem smo svi povezani, autor dokumentuje pričama različitih čudnih i zabavnih pojedinaca – od tehnoloških pionira poput Elona Maska, do žrtava radijacije wi-fi uređaja, čije anegdote i iskustva prikazuju kompleksnu sliku našeg vrlog novog sveta. Hercog opisuje internet kao jednu od najvećih revolucija koju trenutno proživljavamo, dok istovremeno preispituje svoj entuzijazam uznemirujućim pričama o sajber bulingu i zavisnosti od interneta. Da li će nam uskoro – ukoliko već nije – neophodni World Wide Web doneti više štete nego koristi?

Od reditelja Oskarom nagrađenog dokumentarca 20 stopa do zvezda (20 feet from Stardom) i miljenika kritike Najbolji neprijatelji (Best of Enemies) o višegodišnjim uzavrelim televizijskim debatama dva intelektualca Vilijema F. Baklija i Gora Vidala, stiže nam novi film Muzika stranaca: Jo Jo Ma i Ansambl Put svile. Morgan Nevil u Muzici stranaca predstavlja neverovatnu priču eminentnog internacionalnog muzičkog kolektiva kojeg je 2008. godine osnovao legendarni violončelista Jo Jo Ma. Dokumentarac prati grupu izvanrednih muzičara, multikulturalnu skupinu pevača, kompozitora, vizuelnih umetnika i pripovedača dok sebi i svetu otkrivaju jedinstvenu moć muzike da očuva tradiciju, oblikuje kulturnu evoluciju, podstiče nadu i povezuje ljude celog sveta bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost.

Slobodna zona www.freezonebelgrade.org

Iako značajnim delom zasnovan na istorijskim činjenicama iz Nerudinog disidentskog života, film koji je zvanični kandidat Čilea za Oskara u kategoriji Najbolji strani film, radnju gradi u fikciji, upravo onakvoj kakvu bi on sam, kao osve-

46

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju

47

OPTIMIST Film George, Georgette... nije ni bitno, girls just wanna have fun!!!

M

ožda nije po kanonu, ali otpočnimo ovaj oproštajni tekst jednom zaista zgodnom trivijom – davne 1990. Alexis Arquette (u tada muškom mu obličju, naravno) pored Renea Bitorajca i Sinoličke Trpkove, koju pamtimo iz Kusturičinog Doma za vešanje, u davnih dana zaboravljenom nemačkom ostvarenju Gavre Princip - Himmel unter Steinen, očito o Gavrilu Principu, tumačio je epizodni lik Milana!

Upravo pomenuto nema previše veze sa onim šta je docnije Alexis Arquette predstavljala i čemu je u međuvremenu težila, ali jeste zgodan način da se uvede teza da je tokom dobrog dela svoje dugovečne karijere Alexis Arquette krajnje eklektično pristupala, čime je zadužila ne samo LGBT populaciju nego i širi soj filmofila i filmadžija. I upravo dragocenost jedne tako (barem za sočne filmske epizode i manju minutažu) nadarene glumačke pojave, uz to krajnje živopisne i istinski intrigantne pojave, ostaje u amanet budućim borcima za gej prava i filmoljubima, koji će, nadajmo se, biti svesni časnih i vrednih preteča i udarnika. Što se udarništva tiče, ako se uzme brojka od čak sedamdeset televizijskih i filmskih uloga u filmografiji Alexis Arquette, dakako, može se reći da se tu dobrim delom radi i o neizbirljivosti i neopreznosti, ali je svakako uglavnom reč o pravoj zaljubljenosti u glumi i njenoj podatnosti za igru i mimikriju.

Od mimikrije je zapravo i krenulo – Alexis Arquette je na samom početku karijere uknjižio manju ali značajnu ulogu transvestita Georgette u izvanrednoj adaptaciji Selbijevog „Poslednjeg skretanja za Bruklin“ (The Last Exit to Brooklyn), u moćnom rediteljskom viđenju nemačkog sineaste Ulija Edela (reditelja i filmova „Mi, deca sa kolodvora Zoo“ i „Bader Majnhof“). Georgette je bila vrhunski odglumljen lik i Alexis Arquette je već tada, na prvoj profesionalnoj koti svog glumačkog puta, superiorno iskoristio svaki kadar, nadahnuto poigravajući se sa androginom suštinom lika koji je tu tumačio,

48

www.optimist.rs

a što je, kako će se u doglednoj budućnosti i pokazati i obznaniti, bio i njegov intimni i subjektivni poriv. Premda je reč o barem numerički i površno gledano bogatoj filmografiji i premda je Alexis ostala u glumačkoj senci sestara i brata (Rosanne i Patricije, odnosno, Davida), ova će uloga, naravno, uz one dve nezaboravne vinjete, uloge obožavaoca i imitatora Boya Georga kraj Adama Sandlera i Drew Barrymore

u hit-komedijama „Svadbeni pevač“ i „Blended“, za zahtevnije i obuhvatnije uloge i kada je Alexis ostati vrhunski dometi i za širu filmoljubivu pu- suptilno ali neumitno bila saterana u estradne bliku najprepoznatljivije uloge Alexis Arquette. vode i uglavnom infernalne krugove selebriti riŠto, složićete se, nije malo. jalitija. Izuzmemo li pojedine blještave zvezdice Ovde možemo da zastanemo i da na- i kratkotrajne satelite iz RuPaul's Drag Race, reglasimo da je značajan deo čari i šireg društve- cimo, i njihove povremene uspele poente i nog značaja Alexis Arquette, a koja je i u danima ispade, nije moguće naći adekvatan i ubedljiv svoje najveće slave i najvećeg proboja ostala pandan malo je reći dovoljno osobenoj Alexis verna margini i silom marginalizovanima, proi- Arquette. stiče iz njenog stalnog napora da se nametne i U zaključku, uz iskreno hvala za sve što mimo okvira queer filma i queer uloga u ostva- nam je podarila tokom te (u holivudskim ali i renjima koje se, realnoživotnim što sudbinski, što razmerama) duge ciljano obraćaju misije, pomeipak šire shvaćenimo još i sloIn memoriam (1969 - 2016) nom gledateljbodu kao važan, stvu.

Osim ako ne i najznaneospornog glučajniji i najcelismačkog dara i hodniji segment porodične tradinjene osebujne cije (i stariji popojave. Sloboda, Piše: Zoran Janković tomci porodice autoironija, raziArquette predgranost, barem stavljali su važan prividna lakoća deo show-biz map re v a z i l a že n j a šinerije), tu je dosta pomogla upadljiva sklonost nametnutih ograničenja pa bila ona i rodnog i Alexis Arquette humoru i ponajpre autoironiji, a polnog tipa, te neporecivi talenat - ima se tu pobez čega zapravo ni nema pravog i ukotvljenog dosta toga slaviti u slučaju nedavno preminule queer identiteta. To je dobrodošlo posebno Alexis Arquette. Tako sabran i prikazan život, pa nakon i zvanične tranzicije (početkom četvrte bio on prekinut u 47 godina tek, svakako je imao decenije joj života) i kada su se proredile prilike i ima smisla.

Alexis Arquette

Vodič kroz gej Srbiju

49

T OPTIMIST Film

om Ford je američki modni dizajner, filmski režiser, scenarista i producent. Iako ima evropski senzibilitet on je stopostotni američki proizvod. Rođen je u Teksasu u porodici koja je tu živela još od tridesetih godina devetnaestog veka. Sa jedanaest godina odlazi u Novi Meksiko, a sa sedamnaest u Njujork na studije istorije umetnosti. Učenje napušta zbog mnogo unosnijeg posla snimanja reklama koji mu omogućava lagodan život u Los Anđelesu. Vraća se u Njujork na studije arhitekture, a onda godinu dana prakse provodi u Parizu radeći za modnu kuću Chloé gde, kao katica za sve, uči o modnom biznisu.

Iako sebe ne smatra Teksašaninom već građaninom sveta kome je omiljeno mesto za život „novi grad sa svojom istorijom“ priznaje da je na njegovu estetiku najviše uticaja imao život u Njujorku tokom sedamdesetih godina. „Voleo sam sedamdesete“, kaže on. „Tada sam se autovao i sve mi je izgledalo prelepo. Imao sam sedamnaest - osamnaest godina i moje prve misli su uvek bile „O, bože, ona je tako lepa“, „Njegovo telo je fantastično“ ili „Ova zgrada je fantastična“.

Tada HIV još uvek nije bio prisutan na njujorškoj kreativnoj sceni i među Fordovim prijateljima što mu je omogućilo da oseti najveći nivo seksualne slobode. „Sve dok nisam došao u Njujork nisam shvatao da sam gej“, kaže Ford. „Imao sam sedamnaest godina i totalno sam poludeo. Muzika, klubovi, droge. Bilo je fantastično.“ Priznaje da su njegova mladost i izgled olakšali pristup elitnim i najhedonističkijim društvenim krugovima. „U Studio 54 sam prvi put otišao u društvu Andya Warhola tako da me je na taj način veliki broj ljudi video i upoznao.“

50

www.optimist.rs

Radio je za Gucci i Yves Saint Laurent sve dok nije pokrenuo svoju marku skromnog naziva Tom Ford. U braku je sa novinarom Richardom Buckleyom sa kojim ima malog sina i još manjeg foks terijera. Ovaj pas se pojavljivao na modnim pistama kao i u filmu „A Single Man“.

Ford je demokrata koji je podržavao izbor Baracka Obame za predsednika države.

Demokratskim kandidatima i organizacijama koje ih podržavaju donirao je oko 25.000 dolara.

Zajedno sa Gwyneth Paltrow bio je domaćin prijema za prikupljanje novčanih sredstava za ponovni izbor Baraca Obame. Dizajnirao je i haljinu koju je Michelle Obama nosila na prijemu u Bakingemskoj palati.

Protivio se američkoj invaziji na Irak govoreći kako se zbog nje „stidi što je Amerikanac“. Pobornik je gej brakova, ali se zalaže i da se i gej i strejt brakovi zakonski tretiraju kao građanske unije dok bi instituciju braka trebalo ostaviti crkvi.

Napadali su ga da u modnim kampanjama objektivizuje nago žensko telo (neke od ovih reklama su zabranjen e u Italiji), na šta je on odgovarao da bi uživao da objektivizuje i nago muško telo kada bi kultura u kojoj živi dopuštala da se muška tela prikazuju na način na koji se dopušta prikazivanje nagih ženskih tela.

Modni i filmski genije

Tom Ford Piše: M. Aranđelović

Kada je dizajnirao mušku ogrlicu falusnog oblika na njegovu adresu stigle su kritike iz Katoličke crkve u kojima stoji kako vređa hrišćanska osećanja jer ogrlica liči na hrišćanski krst odnosno na raspeće. Ford je odgovorio kako je

u pitanju penis, a ne krst, ali da shvata da ljudi vide ono što žele da vide.

Tom Ford je svojevremeno spasao Gucci od bankrota transformišući je u modnog giganta. Vreme koje je proveo kao kreativni direktor u ovoj modnoj kući naziva se „zlatnom erom“ jer je povećao prodaju za 90% i od firme pred bankrotom koju je zatekao kada je došao na odlasku je ostavio preduzeće čija se vrednost procenjivala na deset milijardi dolara.

Kaže kako je danas mnogo srećniji nego pre deset i više godina kada je imao problema sa alkoholom i depresijom. „Imam divan porodični život“, kaže Ford. „Što je čovek stariji to je zadovoljniji sobom. Ja sam danas daleko srećniji neko pre nekoliko decenija.“ Kada ne šeta svog foks terijera i ne spasava modne kuće od propasti Tom Ford snima filmove.

Prvi film koji je režirao „A Single Man“ bio je baziran na istoimenom romanu Christophera Isherwooda. Iako je u film uloženo malo novca on je izazvao oduševljenje kritike. Colin Firth je za ulogu sredovečnog gej profesora u ovom filmu bio nominovan za Oskara. Tada nije dobio ovo priznanje, ali kada ga je napokon za-

služio za film „The King's Speech“ u govoru se posebno zahvalio Tomu Fordu koji je američku publiku upoznao sa njim.

Kao i prvi i drugi film Toma Forda „Nocturnal Animals“ svoju premijeru je imao na nedavno završenom filmskom festivalu u Veneciji. Film je zasnovan na romanu „Tony and Susan“ Austina Wrighta.

U pitanju je mračni psihološki triler na čijem početku vlasnica umetničke galerije Susan (Amy Adams) dobije rukopis trilera svog bivšeg supruga Edwarda (Jake Gyllenhaal). Dešavanje iz ovog rukopisa koje Susan čita predstavlja film unutar filma. U njemu mladi i srećno oženjeni Tony (takođe ga igra Jake Gyllenhaal) zajedno sa svojom suprugom (Isla Fisher) i ćerkom tinejdžerkom (Elle Bamber) putuje kroz Teksas. Na tom putu, usred noći ih zaustavlja grupa huligana psihopata.

Kako Susan čita rukopis ona shvata da u mračnim opisima događaja može da prepozna njene odnose sa Edwardom i žali zbog okolnosti pod kojima je raskinula sa njim.

Kroz lik Susan film istražuje opasnosti preteranog materijalizma i potrošačkog društva.

Upravo onih stvari na kojima počiva uspeh Toma Forda. Ni njemu nije promakla ova ironija. „Lik Susan je u velikoj meri autobiografski“, kaže on. “Imao sam sreće u životu da okusim tu vrstu materijalizma za koju naša kultura tvrdi da nas usrećuje. Ne mogu da kažem da nisam uživao u tome. Živimo u materijalnom svetu, dodirujemo i posmatramo lepe stvari što nas čini da se osećamo srećnim. Ali ono što ne smemo da zaboravimo jeste da je, makar za mene, lojalnost najvažnija stvar u životu. U vezi sam sa istom osobom već trideset godina i godinama sarađujem sa istim ljudima. Ono što me je privuklo u ovoj priči jeste poruka kako bi, kada pronađete ljude do kojih vam je stalo i koje volite, trebalo da ostanete sa njima.“ Tom Ford je ovu priču iz 1993. godine adaptirao da se dešava u današnje doba interneta i pametnih telefona. U filmu se sa lakoćom prepliću romantika i turobnost. „Nocturnal Animals“ je film kome je moglo da se desi da sklizne u pretencioznost, ali mu se to nije dogodilo.

Nakon premijere film je dobio povoljne kritike, a i na specijalizovanim sajtovima ima dobre ocene. Obični smrtnici ovaj film će moći da pogledaju od sredine novembra ove godine.

Vodič kroz gej Srbiju

51

P OPTIMIST Film

re filma The Matrix bio je Bound – mračni krimić rađen u klasičnom noir stilu sa lezbijskom ljubavnom pričom koja je predstavljala tračak svetlosti u toj tami. Na početku filma Corky (Gina Gershon), koja je nakon izlaska iz zatvora dobila posao renoviranja stana za mafiju, upoznaje Violet (Jennifer Tilly) koja zajedno sa svojim dečkom Caesarom (Joe Pantoliano) živi u susednom stanu. Ubrzo hemija između njih dve postaje tako eksplozivna da preti da zapali ceo filmski set. Kada Ceasar dobije zadatak da čuva dva miliona dolara to unosi dodatni intenzitet u celu ovu zabranjenu ljubavnu aferu. Violet predlaže Corky da ukradu novac i negde daleko započnu novi život.

Bound je premijeru imao na Venecijanskom filmskom festivalu 1996. godine.

Tokom ovih dvadeset godina, koliko je prošlo od premijere, došlo je do ogromnog pomaka u priznavanju različitih prava LGBT osoba kao i u njihovoj društvenoj i kulturnoj vidljivosti i zastupljenosti. Međutim, režiseri Lana i Lilly Wachowski (tada poznati kao Larry i Andy) vodili su žestoku borbu kako bi uspeli da snime ovaj (i ovakav) film. Producent Dino De Laurentiis je apelovao da Corky bude muškarac; niz glumica su zbog seksualnosti protagonistkinja odbile uloge sve dok nisu pronašli Tilly (koja je prvobi-

20 godina od premijere filma

Bound Piše: ROSEMARY COLLINS

tno trebalo da glumi Corky) i Gershon (čiji je agent rekao kako će joj ova uloga uništiti karijeru). „Interesantno je da ovaj film nije predstavljen kao queer“, napisala je profesorka

52

www.optimist.rs

Kelly Oliver u svojoj knjizi Noir Anxiety u kojoj je jedno poglavlje posvetila ovom filmu. „Predstavljen je kao mainstream noir, a ne kao gej film.

Film sadrži i snažnu feminističku poruku o tome kako međusobno udružene žene mogu da postanu finansijski i seksualno nezavisne od muškaraca.“ Dvadeset godina kasnije queer žene o filmu imaju pomešana pozitivna i negativna osećanja.

Film je veoma uzbudljiv, ali je istovremeno i veoma treš. U kritici koju je tada objavio Variety pisalo je kako je film uprkos „novini stavljanja dve dobre cice u emotivnu vezu“ i dalje „veoma neukusan i predvidljiv“ (druge kritike nisu bile tako loše, a film je čak dobio i GLAAD nagradu).

Prošle godine je Sarah Waters rekla kako ne želi da njen roman The Paying Guests, koji se takođe bavi lezbijskom vezom i ubistvom, bude „lepršav“ kao „prastari Bound“. Ovo je filmu napravilo medveđu uslugu. Film je na-

pravljen majstorski, sa upečatljivim dijalozima i dinamičnim i pažljivo izgrađenim zapletom.

Film je u boji, ali isticanje crno-belih kontrasta i naglašena upotreba crvene boje karmina ili krvi kao i muzika čine ga predivnim. Često se zanemaruje i činjenica da film ima intelektualnu i moralnu težinu i značaj. Violet igra ulogu zločeste cure koja uvlači muškarca (u ovom slučaju ženu) u zločin što je čest motiv noir filmova. Osetan je uticaj filmova o mafiji u kojima žene imaju ulogu nemog dekora u pozadini. Međutim, Violet nije ni pasivna žrtva, ni bezosećajna manipulatorka. Ona odbacuje Ceasarovo nasilje i aktivno i inteligentno dela da bi dobila ono što želi. Posebnu tenziju u filmu čini pitanje da li njih dve mogu da veruju jedna drugoj. Corky se, zbog Violetinog odnosa sa muškarcima, dvoumi da li da je prihvati kao queer ženu. Da bi čuvenu scenu seksa učinili što verodostojnijom Wachowski su kao koreografa angažovali feministkinju Susie Bright. Iskoristili su žensku perspektivu da bi tradicionalno muški žanr pretvorili u priču o ženi koja napušta muškarca jer želi da kontroliše njen život.

Iako se sestre Wachowski tada nisu izjašnjavale kao trans žene film je ipak rađen iz

ženske perspektive. Ili, kako Kelly Oliver u svojoj knjizi sugeriše, film je mogao da oblikuje njihov identitet. „Postoji još jedna zanimljiva mogućnost“, napisala je profesorka Oliver. „A to je da je rad na ovom filmu pomogao u kreiranju njihovih sopstvenih rodnih identiteta. Možemo reći da su dve lezbijke stvorile Bound, ali i da je Bound kreirao dve lezbijke.“

Vodič kroz gej Srbiju

53

C OPTIMIST Televizija

iklična bit popularne kulture nanovo se pokazala kao aksiom, u koji je, kao takav, iluzorno ikada sumnjati, ovog puta u slučaju najnovijeg (a iz polusezone u polusezonu sve zamašnijeg) talasa koji se tiče pojave (ili tačnije povratka) mačo gej likova u svet prestižnijih i opskurnijih TV serija. Nije to nikakva novotarija, bilo je toga i ranije i na televiziji i na filmu (setimo se, recimo, Willema Dafoa u krimiću „The Boondock Saints“ ili čak Irfana Mensura u ovdašnjoj „Nacionalnoj klasi“), ali jeste dobrodošlo osveženje na koje treba obratiti i/ili skrenuti pažnju i na koje treba izarčiti par hiljada slovnih mesta, ako nigde drugo a ono makar u i za takvu vrstu tema i sadržaja najpodesnijeg (vašem i našem) Optimistu.

Dakle, nije reč o genijalnom izumu i inventivnoj domišljatosti, bivalo je toga i ranije (doduše, ne sistemski i logistički osmišljeno raspoređenog kao sada, već više sporadično i na onu poslovičnu kašičicu), ali jeste reč o potrebi TV kreativaca i egzekutovaca da svako malo, barem u smislu ukrasa i makar privida iluzije daška svežine, posegnu za potvrđenim zahvatima. Eto, nanovo je aktuelna priča o mogućem vaskrsnuću „Vil i Grejs“, a kad smo već na toj koti, setimo se Vilovog dečka, fobičnog a mačo policajca, u maestralnom tumačenju Bobyja Cannavalea. Što se tiče ove recentnije pojave, uzmimo kao graničnike likove brkatog Doma iz (ponovimo to još jednom, nepravično eutanazirane) serije „Looking“ ili Maxa Bluma (u liku i telu i vrsnoj glumačkoj umeću sve probitačnijeg Adama Pallyja) iz nezaboravnog, a retko zaumnog sitkoma „Happy Endings“ (zahvaljujući Maxovoj neodlučnosti, u jednoj epizodi tih Srećnih završetaka gledateljstvo je upoznato sa čitavim brevijarom nepoželjnih gej subsubkultura i mikroskopski shvaćenih podkategorija, uključujući i grupaciju zvanu turtleneck gays!).

Ključni dokaz gore iznetoj tezi, ali i udarne ilustracije utisku da je sve više prominentnih mačo gej likova u serijama očito prvenstveno skrojenim mimo očekivanog šnita za gej populaciju došli su u vidu dve serije, koje, osim okvirnog kriminalističkog miljea, dele još jednu

54

www.optimist.rs

potencijalno intrigantnu stavku – monarhistički termin u nazivu. U pitanju su serije „Animal Kingdom“ i „Kingdom“, doduše, posve oprečne i po tonu i po sveukupnim dometima. „Animal Kingdom“ je nastala kao televizijska adaptacija i aproprijacija istoimenog australijskog ponajpre festivalskog hita, i polazna potka (o porodici kriminalaca, polubraće predvođenih majkom, kao glavnim zločinačkim umom) je u potpunosti zadržana. I dok je film ponajpre računao na nihilistički ton i prikaz beznađa očajnika na obodu velegrada, „Animal Kingdom“ u svom američkom i serijskom prepravku dobija na izvesnoj nijansi glamura, vizuelnoj uglađenosti i opsežnijem narativu. Sjajnu Jacki Weaver (nominovanu za tu ulogu za Oskara) odmenila je jednako odlična Ellen Barkin („More ljubavi“, „The Big Easy“, „The Diner“), a podosta pažnje (i minutaže!) dobio je rukavac priče o jednom od

braće/sinova koji pred svima taji svoj buran ho- nog života pod balastom tajne, koja se tiče izmoseksualni život. Dobra stvar i jak osnov za bora koji nikako ne idu uz hipermaskulinizovani pohvale za autore svet surfera i serije, baš kao i za okrutnih pljaJaka Wearyja, koji čkaša, ali i za diskretno a krajosvrt na nasilje, Gej mačo likovi u TV serijama nje sugestivno katkad prilično igra tako složen prisutno u gej velik, jer na planu zama. A tu je i par ovog aspekta scena prilično ropriče i serije nisu busnog muškoposezali za prvomuškog seksa.

Piše: Zoran Janković loptaškim i Upravo samim tim poposlednje pomegubnim senzacionuto predstavlja nalizmom, te još jednu kopču „Animal Kingdom“ i u tom svom delu zadržava Životinjskog kraljevstva sa serijom nazvanom ozbiljan i naglašeno realistički ton i okvir. Dere- nešto kraće – „Kingdom“, ovog leta i zvanično nov lik zaslužan je za ubedljiv prikaz grozomor- obnovljenom za treću sezonu. Ovo „Kraljevstvo“ je smešteno u svet boksera, raznoraznih smutljivaca i secikesa i kriminalaca nešto sitnijeg kalibra. Za temu i poentu ove priče u „Kraljevstvu“ nam je najzanimljiviji mlađani Nate Kulina (imajući u vidu Zoku Kulinu, zvezdu bijeljinskog Renomea, lako se može desiti da je porodica Kulina iz ove serije upravo srpskog porekla?), koga tumači novopečena gej-ikona, Nick Jonas. Ovaj Jonas, nekada deo kratkoročne bubblegum pop senzacije The Jonas Brothers, taj je status stekao upravo zahvaljujući liku mačo-boksera i neautovanog geja. Jonas je i kasnijim javnim istupima i odabirom uloga (poput one u ovogodišnjem filmu „Goat“) opravdao tu svoju reputaciju, a razumevanja konteksta i stila i dometa ove serije radi, mora biti pojašnjeno da se „Kingdom“, računajući, pritom i segmente koji se tiču Nata Kuline, kreće u okvirima zauzdane a brzopotezne treš-estetike sa prilično grafičkim prikazima nasilja ali i seksa. Ako ćemo pošteno i još preciznije, ova serija, očito krojena po meri prikazivača (kanala Bravo) mirne duše se može podvesti pod mogući izdanak guilty pleasure sorte.

U toku je na poviše adresa prilično živa rasprava da li su gej likovi u aktuelnoj TV ponudi uopšte i pravljeni po meri gej populacije, ali to je već daleko šira, ozbiljnija i značajnija tema kojoj ćemo se možda uskoro vratiti i temeljnije istražiti. Ovo je bio tek presek najnovijih, najupadljivijih i najuspelijih primera gej mačizma u aktuelnoj i nerezonski sve bujnijoj ponudi igranog sadržaja u domenu televizije.

Gej mačizam

Vodič kroz gej Srbiju

55

R

OPTIMIST Književnost

adnja drame „Hari Poter i ukleto dete“ započinje devetnaest godina nakon događaja opisanih u romanu „Hari Poter i relikvije Smrti“, naravno, na peronima Kings Krosa gde zatičemo ponosne roditelje koji svoju decu ispraćaju u školu za čarobnjake i veštice koja ovih dana posluje pod sigurnom rukom profesorke Mek Gonagal. Tu je bračni par Poter, Hari i Džini, koji ispraćaju starijeg Džejmsa i mlađanog Albusa Severusa. Društvo im pravi mala Lili koja još uvek nije stasala za školu. Uskoro im se pridružuje bračni par Hermiona Grejndžer i Ron Vizli koji su došli da isprate svoju ćerku Rouz Grejndžer-Vizli, kao i Drako Melfoj i njegov sin Skorpijus. Vreme je da deca ostave svoje ponosne roditelje na peronu devet i tri četvrtine i u Hogvorts Ekspresu potraže prijatelje za ceo život kao i malo slatkog čoko-šoka, ljutkastih vragolana, čak i nekoliko žele-puževa.

I tako mlađi sin slavnog Harija Potera započinje svoje veliko prijateljstvo sa, jedincem zloglasnog smrtoždera, dobrim Skorpijusem Melfojem. Albus Poter i Skorpijus Melfloj pokušavaju da isprave neke grehe svojih očeva (Šta si radio na Tročarobnjačkom turniru, tata?) i uleću u avanturu koja može imati nesagledive posledice po čarobnjački svet. Istovremeno Harija Potera, posle više od dvadeset godina, ponovo počinje da boli ožiljak na čelu. Povratak Voldemora?

Iako se nominalno vodi (ili reklamira) kao osma knjiga ili priča iz serijala o Hariju Poteru „Hari Poter i ukleto dete“ je prvobitno zamišljena (i realizovana) kao pozorišni komad.

Njega je, uz asistenciju Džonija Tifanija i Džoane Rouling, napisao Džek Torn. Dž. K. Rouling je napisala priču koja je adaptirana za pozorišnu scenu. Premijera predstave je bila na londonskom Vest Endu i tek nakon toga objavljeno je štampano izdanje drame.

Velika je šteta što su, verovatno u želji da pobude emocije na lepa sećanja, previše prostora data matorcima, odnosno junacima ranijih avantura o Hariju Poteru, a ne Albusu i Skorpi-

56

www.optimist.rs

jusu koji su, u ono malo vremena koje im je dato na raspolaganju, pokazali da su likovi koji imaju potencijala da zadobiju simpatije publike.

Kada su u pitanju ovi junaci interesantno je, pre svega, da su se uloge pomalo obrnule. Sada imamo Drakovog sina Skorpijusa koji je bubalica i dobričina i, sa druge strane, Harijevog sina Albusa koji hvata krivine u učenju, samoživ je, egoističan, nemaran i bahat. Pitanje na koje ćemo dobiti odgovor do kraja komada jeste da li je u pitanju samo mladalački bunt ili je nešto iskonski zlo skriveno u njemu.

Druga stvar koja je zanimljiva u odnosima ova dva junaka jeste njihova seksualnost.

U prvoj polovini drame veza između Skorpijusa i Albusa je mnogo dublja od običnog prijateljstva. Njihov odnos prelazi i granice homoerotike čineći ga očigledno ljubavnim. Međutim, tačno na polovini teksta njih dvojica započinju da, tako intenzivno i često, da to bode oči, svoj odnos imenuju kao prijateljski, da bi se sve završilo u srdačnom razgovoru dva ortaka o tome kome se koja… hm… riba više sviđa i kakve su im šanse kod njih.

Mnogi su zbog ovoga optužili autore za navlačenje gej populacije, a da, istovremeno, zadrže i konzervativnu publiku.

Gej romansa u strejt zagrljaju

Hari Poter i ukleto dete Piše: M. Aranđelović Poznato je da je Džoana Rouling rekla kako je, iako nigde u romanima to nije eksplicitno napisala, tokom pisanja uvek zamišljala da je Dambldor gej. „Dambldora sam uvek zamišljala kao homoseksualca, ali u smislu da to nije važno“, rekla je ona. „Knjiga nije o tome što je Dambldor gej. Ali sam od početka bila svesna da on krije tu tajnu.“ „Hari Poter i ukleto dete“ je mogao da se završi tako što bi Skorpijus pitao Albusa za sa-

stanak i na taj način bi autori drame pokazali kako je publika upravo gledala jednu od najvećih i najemotivnijih dečijih ljubavnih priča istovremeno rušeći sve barijere između strejt i gej ljudi. To bi, nakon svega, delovalo kao prirodan i logičan završetak priče umesto isforsiranog i ničim izazvanog naglog interesovanja mladog Skoprijusa za Rouz.

Umesto toga mi opet imamo još jednu priču o Hariju Poteru u kojoj nema ni jednog jedinog gej junaka. Naravno, Džoana Rouling za nekoliko godina može reći kako su Albus i Skoprijus zapravo gej, ali to se ne računa kao ravnopravno prikazivanje gej likova u pričama. Važno bi bilo da tokom gledanja predstave ili čitanja priče ljudi znaju o čemu se tu radi i da su LGBT osobe sastavni i normalni deo društva. Ako to uradite naknadno onda je to ponovno diferenciranje i isticanje seksualnosti kao nečega što razlikuje jednu grupu ljudi od druge. Poenta je da svi budu jednako prisutni tokom priče.

Razočaranje je još veće kada se zna da je Džoana Rouling uvek podržavala LGBT zajednicu. Čuven je njen odgovor na Tviteru izvesnoj @anakocovic21 koja je imala primedbu na gej Dambldora jer ga nikada nije videla kao gej osobu. Autorka joj je odgovorila da je to možda zbog toga što gej ljudi izgledaju kao… ljudi. Takođe je na pitanje jedne tviterašice da li na Hogvortsu postoje gej učenici odgovorila ilustracijom na kojoj piše da „Ako smo nešto naučili od Harija Potera to je da niko ne bi trebalo da živi u ormanu“, očigledno aludirajući na Harijev tretman koji je imao kod Darsijevih.

Pitanje koje se prosto nameće jeste a gde su oni? Prosto je fantastično magično da proglasiš Hogvorts prijateljskim LGBT mestom na kome ni jedno dete ne bi trebalo da skriva svoju seksualnost, a onda ga konstantno, iz knjige u knjigu (a sada u dramama), prikazuješ kao mesto u kome se LGBT osobe i dalje skrivaju. Jedino autuješ Dambldora i to van (kon)teksta. Ako jedan od najmoćnijih čarobnjaka u istoriji nije imao snage da se autuje ni

svojim najbližim prijateljima kako možemo očekivati da deca koja nemaju magične moći ni zaštitu Hogvortsa smognu snage za to? Navodno jedini gej lik živi bez ljubavi skrivajući se od svih.

Sasvim suprotno od onoga što autorka piše na Tviteru.

Ako autori nisu našli za shodno da glavne junake drame prikažu kao gej, onda su mogli da iskoriste nekog sporednog lika.

U drami „Hari Poter i ukleto dete“ pojavljuje se ukupno četrdeset i dva lica. Statistički je nemoguće da su svi oni strejt. Ipak je baš to slučaj.

U pozorišnom komadu postavljenom na Vest Endu Jecajuća Mirta, govoreći Hariju i Skorpijusu o pokojnom Sederiku Digoriju, kazala je kako je slušala mnogo zaljubljenih devojčica i dečaka koji su mrmljali ljubavne bajalice upućene Sederiku. Publika je to shvatila kao konačni dokaz da u Hogvortsu postoje gej učenici. Ali su već u štampanom dramskom tekstu koji se ovih nedelja prodaje u celom svetu izbačene dve male reči „i dečaka“. Zašto?

Poznati su rezultati istraživanja koja pokazuju kako su deca koja čitaju knjige o Hariju Poteru tolerantnija i otvorenija prema LGBT osobama. Mislim da se tu mešaju babe i žabe, odnosno da se nalaze veze tamo gde ih nema jer se mešaju uzrok i posledica. Deca nisu postala tolerantnija zbog toga što su čitala o avanturama Harija Potera već su ljudi koji su otvoreniji za nove ideje i stavove zainteresovaniji za čitanje knjiga. Upravo ih njihova otvorenost za nove ideje i nagna da ih potraže i u knjigama (Ovo očigledno ne važi za ljude koji čitaju samo one svete knjige, naprotiv). Verujem da su deca bila isto toliko tolerantna i pre čitanja knjiga Džoane Rouling i da ona nema mnogo udela u njihovim stavovima.

Sa druge strane, naročito mi u Srbiji, znamo kako reči nekih pisaca mogu da doprinesu porastu opšte šovinističke histerije u društvu, tako da je možda bolje imati na svojoj strani gej frendli pisca koji, makar van knjiga, šalje poruke mira i tolerancije nego da agituje protiv.

Vodič kroz gej Srbiju

57

V OPTIMIST Zdravlje

irus humane imunodeficijencije ili HIV virus napada posebnu vrstu limfnih ćelija koje su zadužene za odbranu organizma i imaju odlučujuću ulogu u sprečavanju bolesti i na taj način uništava prirodnu odbranu organizma.

HIV reaktivnost znači da je osoba pozitivna na ovaj opasan virus, da ga može preneti na drugu osobu ali to ne znači da je obolela od bolesti koja se naziva SIDA ili AIDS, koja u osnovi znači stečeni gubitak imuniteta i završni je stadijum HIV infekcije.

Bolest je otkrivena 1980-ih godina i u to vreme su u grupi koja je bila izloženija ovoj infekciji prednjačili intravenski korisnici droga u odnosu na druge rizične grupe. Danas je većina zaraženih iz grupe gde je infekcija nastala nezaštićenim seksualnim odnosom.

Od ukupnog broja HIV pozitivnih osoba, kojih u Srbiji ima registrovanih oko 2000, 25 puta je više muškaraca u odnosu na žene. Većina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba je uzrasta od 20 do 49 godina, što ukazuje na predominaciju infekcije u grupi koja je seksualno aktivna.

Svake godine broj novoregistrovanih slučajeva raste, a to jasno pokazuje da bez obzira na edukaciju u smislu prevencije bolesti, nismo uspeli da uspostavimo kontrolu i predupredimo nastanak ove infekcije.

Osim već navedenih načina prenosa bolest se može preneti sa majke na dete, pirsingom, tetovažom, hirurškim stomatološkim intervencijama, primenom transfuzije krvnih derivata, transplatacijom.

U osnovi svih ovih puteva je prenos putem krvi. Na sreću virus nije tako lako prenosiv kao neki drugi virusi, tako da je potrebno da velika količina krvi zaražene osobe dođe u kontakt sa velikom količinom krvi druge osobe.

Ovo je u stvari razlog lakšeg prenosa infekcije kod muškaraca koji upražnjavaju seksualne odnose sa osobama istog pola.

Posle nezaštićenog seksualnog odnosa, sa nepoznatim ili nedovoljno poznatim

58

www.optimist.rs

partnerom, ljudi nam dolaze jako uplašeni i uvek postavljaju pitanje da li i kada treba uraditi test na HIV virus. Svakako ga treba odmah uraditi, ali i ponoviti ga u narednom periodu. Ukoliko se pokaže da je osoba HIV reaktivna, radi se i potvrdni test, kao i PCR metoda koja nam ukazuje da li se virus razmnožava u krvi i ukoliko to jeste tako, koliki broj kopija virusa postoji u 1 mililitru krvi. Taj podatak je bitan zbog praćenja terapije, toka bolesti i držanja bolesti pod kontrolom.

Simptomi infekcije su raznoliki i uglavnom nespecifični u početnoj fazi, pa infekcija zbog toga može ostati neprepoznata.

Povišena temperatura, uvećanje limfnih čvorova, malaksalost, preznojavanje, dijareja, gubitak telesne težine mogu biti znaci različitih poremećaja i bolesti i svakako neće asocirati u prvom momentu na HIV infekciju. Pri pojavi nabrojanih simptoma u okviru HIV infekcije broj limfocita koje napada HIV virus obično

Broj novoregistrovanih i dalje raste

HIV virus Piše: dr Saša Božović Specijalista infektolog je ispod 500 u ml krvi. Kasnije kada se bolest razvije i broj limfocita padne ispod 200 u ml krvi nastaju takozvane oportunističke infekcije. Nastale bolesti su posledica infekcije agensima, koje

imunitet inače drži u normalnim okolnostima, kada je neoštećen, pod kontrolom tako da do takvih infekcija kod ljudi sa očuvanim imunitetom ne dolazi. Takve infekcije su ponavljane upale pluća agensom pneumocystis carinii, kriptokokoza, herpes simplex, herpes Zoster infekcije, tuberkoloza, histoplazmoza, toksoplazmoza mozga, AIDS demencija kompleks, masivna kandidijaza, kao i različite vrste tumora i degenerativnih bolesti.

Bolest se leči antiretrovirusnim lekovima koji su dostupni u našoj zemlji. U ovom trenutku se može reći da je SIDA jedina bolest gde se uz lekove životni vek može produžiti do uobičajenog životnog veka, naravno ako su ispunjeni određeni preduslovi.

U svetu je danas identifikovano preko 37 miliona inficiranih ovim virusom. Obzirom da dosadašnja terapija kontroliše virus ali ne izleči bolest, logično je da su dalja terapijska ispitivanja u toku. Nova, obećavajuća terapija već je isprobana na prvom pacijentu i rezultati su iznenađujuće dobri, obzirom da terapija pronalazi i deluje na virus u svakom delu tela, pa i na skrivenim mestima na kojima dosadašnja poznata terapija nije delovala i na taj način daje mogućnost potpunog izlečenja uz veliku nadu da ovu iscrpljujuću bolest možemo u budućnosti iskoreniti. www.medigroup.rs Call centar: 011 40 40 100

Vodič kroz gej Srbiju

59

OPTIMIST Zajednica

Ime: Marko Milovanović Godine: 29 Zanimanje: Radim sve što može doneti neku zaradu, a u slobodno vreme se bavim aktivizmom

Kada si prvi put znao da si...

Mislim da to ne može da se sazna već kao i bilo koja druga seksualnost samo da se spozna, kad sam bio mali uvek sam se družio sa devojčicama, ali u pubertetu kada svako počinje da oseća privlačnost prema nekome, mene su privlačili dečaci.

Tvoj izlazak iz ormana...

Jako kasno nažalost,

60

www.optimist.rs

sa samim sobom izlazak iz ormana se desio negde oko 22 godine, a u 25 sam prvi put bio na Nedelji ponosa gde me je kamera snimila i od tada porodica zna, a posle i ostali.

Koji savet bi dao mlađem sebi...

Citirao bih P!nk - the pain you feel is real, you're not asleep, but it's a nightmare, but you can wake up any time...

Naj gej stvar koju si ikada uradio...

Dok sam još bio dete kad ostanem sam kući oblačio sam mamine stvari i imitirao Cecu i Draganu Mirković.

Tvoj prvi gej kafić/klub...

Smiley Tvoj prvi poljubac...

Zimske večeri 2012 godine ispod starog Savskog mosta.

Nevinost izgubio...

Dve nedelje kasnije u jednoj hotelskoj sobi. Šta za tebe danas znači biti gej...

Biti gej znači biti kao i bilo ko drugi, biti svoj a ne uklapati se u stereotipe.

Tvoj naj gej muzički album bio bi...

Za mene ne postoji "gej muzika", ali eto ako bih gledao album koji je rušio predrasude i govorio o toj temi možda bi bio album Erotica - Madonna.

Donji veš koji ti donosi sreću...

Volim slip gaćice.

Najviše se ložiš na…

Pa poznate uglavnom gledam kroz ono što rade, ali eto Džonatan

Tvoj gej heroj je...

Freddie Mercury, a opet da ne bude totalni kliše dodao bih Čajkovskog.

Rajs Mejers mi je jako sladak.

Gej film koji morate pogledati...

Znam da je kliše više ga ponavljati ali Molitva za Bobija, eto dodaću i Monstrum sa Šarliz Teron.

U nedelju popodne naći ćemo te gde...

Ako ne igram Grand Theft Auto onda sam u šetnji Beogradom.

Tvoj stav o ljubavi i braku...

Ne znam postoje li reči kojima bih mogao da opišem ljubav, mislim da je ona smisao života, a brak/zajednica je samo kruna

toga. Naravno mislim da je besmisleno išta od toga naturati onima koji se rođeni sa manjkom toga.

TV serija koja je promenila tvoj gej svet...

Ne gledam serije. To je predugačak format za Šta znam, možda How I Met Your Mother.

Vodič kroz gej Srbiju

61