Sadržaj Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011. Glavni i odgovorni urednik: Predrag M. Azdejković Urednik UrbanLook: Srđan Šveljo Saradnici: Tamara Skrozza, Nemanja Marinović, Zoran Janković, Milan Aranđelović, Bogdan Petrović, Petar Paunović, Milica Simonovska, Aleksandar Stričević, Marija Kiš, Aleksandar Savić, Stefan Šparavalo, Mladen Antonijević Priljeva, Lazara Marinković, Alek Bošković, Vojkan Bećir Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/optimist.rs Štampa: Newpress Podrška:
Република Србија МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА
Република Србија ВЛАДА Канцеларија за људска и мањинска права
Magazin možete čitati i na:
Magazin prihvata nadležnost:
CIP ‐ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ‐ God. 1, br. 1 (jun 2011)‐ . ‐ [S. l.] : Regionalni info cen‐ tar, 2011‐ (Smederevo : Newpress). ‐ 21 cm Dvomesečno. ‐ Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217‐6756 = Optimist COBISS.SR‐ID 186184972
Parada medijske monotonije................4 Pederska izborna kampanja.................8 Čiji glas se daleko čuje?......................10 Da se zna.................................................12 Zajedno sami..........................................14 Gay escorting........................................16 Srbija ne diskriminiše..........................18 Hey squirrel-friends...........................20 Intervju: Boban Jevtić.........................22 Intervju: Željko Veselinović..............24 Intervju: Jelena Kleinschnitz............26 Trans vidljivost....................................28 UrbanLook.info.....................................32 Narode, pederi su sa vama..................38 WB Drag Party.......................................40 Andy Warhol..........................................42 Jozef i Džozef.........................................44 Mesečina.................................................46 Deseti BelDocs.......................................48 300 grama identiteta bez koske........50 Modus......................................................52 When We Rise..........................................54 Lifestyle.................................................56 Seks sa PrEPom......................................58 Moj tzv. gej život: Marija Kiš...............60 LGBT Twitter..........................................62
I
OPTIMIST Skrozza na skroz
zveštavanje domaće štampe i onlajn izda- menom postali (pre)zasićeni onim što su, uz nja o Paradi ponosa održanoj 18. septem- manje ili veće izmene, prinuđeni da čitaju sedbra 2016, uglavnom nije bilo micama. diskriminatorno i u većini slučajeva nije Pre svega, u mnoštvu tekstova o Paradi poodstupalo od osnovnih profesionalnih nosa, vidno nedostaju oni koji bi se bavili parastandarda. Međutim, izuzetno obimna dama u ostatku civilizovanog sveta, medijska arhiva pokazuje jednu drugu - organizacijom i obezbeđenjem tih parada (kako, podjednako zabrinjavajuću - tendenciju. recimo, funkcioniše gradski saobraćaj u vreme Uz retke izuzetke, tekstovi kojima se naj- parade, koliko ima policajaca), uticajem parada avljivala Parada, kao i tekstovi nastali na na gradove u kojima se održavaju (turizam, finasamom događaju i posle njega, bili su više nsije, nekretnine i slično), itd. Ipak, što je i najnego jednolični: tematska jednoličnost bila je važnije, nedostaju informacije o razlozima zbog takva i tolika, da se nameće zaključak kako jav- kojih se parade uopšte organizuju. nost - uprkos velikom broju priloga - zapravo Iako su u nekoliko tekstova iz 2016. bili nauopšte nije bila obaveštena o suštini i razlozima brojani problemi s kojima se suočava LGBT zazbog kojih se Parada organizuje, a dugoročno jednica, to je bilo urađeno u formi fraza koje su zapravo i dezinformisana o njoj. mogli da razumeju samo oni koji su i inače verSvi prilozi na ovu temu, praćeni u najčitani- ziraniji kad su te teme u pitanju. Umesto da iskojim dnevnim i nedeljnim listovima, kao i na naj- riste priliku i čitaocima objasne da se LGBT popularnijim portalima, mogli bi se podeliti na problematika ne svodi samo na famozno usvanekoliko osnovnih podgrupa: janje dece i sklapanje brakova - da tu postoji - tekstovi o sastancima organizacionog od- čitav niz svakodnevnih problema - novinari su bora Parade s različitim državnim funkcionerima se bavili trivijalnostima i opštim mestima. Nije - tekstovi - izjave političara o Paradi i svom bilo reči ni o jednoj temi koja se direktno tiče žieventualnom učešću na njoj vota gej ljudi u Srbiji, a i ono nekoliko "životnih - tekstovi o merama obezbeđenja i angažo- ispovesti" bilo je lišeno ikakvog sadržaja s kojim vanim policijskim snagama, kao i o saobraćaj- bi se bilo ko mogao identifikovati - no, čak i tanim izmenama u gradu kvih priča bilo je premalo. HOMO POLITICUS - tekstovi o događajima koji se organizuju Statistički gledano, među tekstovima o Papovodom Parade - porodičnoj šetnji, šetnji popova koji kade trasu šetnje, protestima različitih radi dominiraju oni koji se odnose na sastanke s političarima, na priče o tome koji će političar desničarskih grupacija, i, konačno, - tekstovi o samoj paradi - gostima, učesni- doći na Paradu, pa i na medijsko-političke podmetačine u vezi s Paradom. cima, programu U tom smislu, ističe se nekoliko detalja. Uprkos šarolikosti i širini ovih tema unutar Među prvim tekstoteme - većina tekvima koji se bave stova naprosto liče Paradom jesu oni u jedni na druge. ForParada ponosa i srpski mediji kojima se izveštava malno-pravno, to o susretu mininije problem. S starke Ane Brnabić druge strane, mes predstavnicima đutim, ako se u meO rg a n i z a c i o n o g dijima u kratkom odbora. Uz nekovremenskom roku liko izjava nepopojavljuje ogroman srednih učesnika i broj medijskih sadrsasvim "hladne" i žaja, od kojih se vrlo neutralne izveštaje, retki izdvajaju bilo mediji su listom občime - realna je piše: Tamara Skrozza javili fotografiju opasnost da su čiselfi snimljenu na taoci i čitateljke vre-
Parada medijske monotonije
4
www.optimist.rs
događaju, a potom postavljenu na FB profil jednog od organizatora: to je svakako atraktivno, ali u startu pokazuje kakav je i koliki zapravo interes medija da se pozabave suštinom Prajda: selfi s prvom gej ministarkom nije objavljen zato što je zanimljiv, već naprosto zato što mediji na događaj nisu poslali sopstvene fotoreportere! Ostali tekstovi sasvim se uklapaju u onu monolitnu, jednoličnu i prilično zamornu sliku: te ovaj političar dolazi na Paradu, onaj ne dolazi, ovaj se izvlači, a onaj je opravdano odsutan. Jedini koji je tu monotoniju na svoj način "razbio" jeste "Informer" koji je uložio nadljudski napor da nekako uskladi dva pravca svoje inače homofobične i netolerantne uređivačke politike. Za ovaj list, prva meta jesu politički protivnici Aleksandra Vučića - što se pre svega odnosi na Demokratsku stranku. S druge strane, na njegovim se stranicama više nego često pojavljuje reč "peder" i "pederčina", a Parada i sve ostale aktivnosti LGBT karakterišu kao nepotrebne novotarije uvezene iz omražene Evrope. Pošto su tokom priprema za Paradu 2016. mnogi funkcioneri vladajućih partija javno obznanili da će na Paradu doći - postavilo se pitanje kako sad objasniti da onaj kojeg voliš i podržavaš, radi nešto što prezireš. Rešenje je bilo jednostavno, a podrazumevalo je da se pažnja javnosti s predstavnika vladajućih stranaka jednostavno preusmeri na predstavnike opozicionih stranaka pristalica Parade. Zahvaljujući tome, osvanuli su naslovi "Šule na sve spreman zbog fotelje lidera DS: Biću na čelu gej parade"; "Pajtić: Hoću na čelo peder parade, Gejevi: Dođi, Boki, volimo i mi tebe...". Zanimljivo je, međutim, što isti taj Informer nije iskoristio teme koje su mu se same nametale, a koje je mogao dodatno da razvije i proizvede čak i kvalitetan medijski sadržaj. U jednom od tekstova, sagovornik Informerma je i gej aktivista Predrag Azdejković koji kaže: "Drago mi je da su se demokrate prisetile LGBT populacije, makar sada kada su u opoziciji, pošto su nas aktivno ignorisali dok su bili na vlasti. Nadam se da
će se i druge stranke ugledati na njih". Ova izjava mogla je da preraste u političku analizu - priču o zloupotrebi LGBT zajednice u političke svrhe, ćutanju demokrata kada je bilo potrebno i očekivano da progovore, pa i za činjenicu da je stranka koja okuplja bivše radikale formalno podržala zahteve ljudi gej orijentacije. Ništa od toga nije urađeno (verovatno je zahtevalo previše truda), pa je ova izjava ostala da "visi u vazduhu", kao da je namenjena samo onima koji su neposredno zainteresovani za čitavu stvar, a potpuno nevažna za ljude van političko-aktivističkog kruga. Ista je sudbina zadesila i izjavu Bojana Pajtića: "U trenutku kada svako može biti meta tabloida, kada su institucije urušene, kada nas reklamiraju kao poslušnu i jeftinu radnu snagu, kada vladaju tajni ugovori, ruše se delovi Beograda pod okriljem noći, a Srbijom vladaju fantomke - moramo se štiti. Braniti svako i svačije pravo". Koliko god bile osnovane Pajtićeve teze, ovakva izjava zavredila je bar jedno novinarsko pitanje ili analizu - makar o tome kakva veze ima "rušenje delova Beograda" s decenijskim pokušajima da se Parada održi u iole normalnim okolnostima. Takvih pitanja ili analiza nije bilo.
Nesumnjivo najzanimljiviji prilog u ovoj podgrupi objavio je portal "Espreso", koji je jedini izvestio o cipelama u kojima su se na Prajdu pojavili gradonačelnik Beograda Siniša Mali i ministarka Ana Brnabić - prilično obimno štivo ticalo se činjenice da su "Sinišine nekako više vukle na radost, dok su Anine najavljivale i početak jeseni". Osim niza fotografija, čitaoci su počašćeni i anketom o ovim modnim izborima, u Vodič kroz gej Srbiju
5
>>
OPTIMIST Skrozza na Skroz kojoj je za nekoliko procenata pobedila "Ana Brnabić jer je šmeker". Iako bi storija o cipelama mogla da se otpiše kao nevažna i "prateća", ona ipak urušava i estradizuje vrlo važnu političku dimenziju Prajda. Prezasićeni Prajdom kao takvim, mediji su se jednostavno okrenuli zabavnijoj strani priče i već uobičajenom "spisku zvanica" pridružili i modni dodatak, zaboravljajući pritom na teme koje bi zaista bile u javnom interesu. ŽURKA NA VIŠE MESTA Kao što o događajima u vezi s organizacijom Prajda izveštavaju jednostrano i monotono, mediji i o "kontramitinzima" - porodičnim šetnjama, kađenju puta kojim je prošla Parada itd, takođe izveštavaju ne udubljujući se u problem. Iako je objavljeno mnoštvo tekstova o šetnjama u slavu porodice, ni u jednom se ne postavlja pitanje kakve veze ima LGBT zajednica s urušavanjem porodice, odnosno kako su tačno ljudi gej seksualne orijentaciji "krivi" za belu kugu i ostale društvene pojave. O skupovima kojima je jedini cilj bio da targetiraju sve koji su "drugačiji" i koji iz ovih ili onih razloga ne prihvataju tradicionalni koncept bračnih zajednica, mediji su pisali kao o skupovima bez nekog posebnog smisla i cilja. Ipak, neki su se mediji potrudili i otišli "korak dalje", na jako čudan način povezujući jednu i drugu vrstu šetnji. Onlajn portal srbin.info samo dan pre Parade objavljuje tekst čiji naslov ulazi u antologiju najbesmislenijih: "Više abortusa nego dece; sutra zbog gej parade Beograd u blokadi". Ostatak teksta podjednako je lišen logike: u prvom delu ministarka Slavica Đukić Dejanović iznosi svoje teze o "zabrinjavajućoj demografskoj situaciji", uopšte se ne osvrćući na predstojeću Paradu, dok je drugi deo teksta - čak i bez pokušaja povezivanja s prvim - zapravo spisak ulica koje će zbog Parade biti blokirane. Ko-
6
www.optimist.rs
načno, da bi se stvari kako tako "složile", objavljena je i dupla fotografija s potpisom "Bebe u porodilištu i gej Parada": gde su na jednoj polovini idilična scena umotanih beba, a na drugoj dva muškarca u čudnim kostimima (što bi valjda trebalo da poruči kako nisu "normalni" ili nešto slično). Hvale vredan pokušaj da sopstvena uređivačka, verovatno i lična uverenja, dovedu u sklad s profesionalnim standardima - učinio je list "Kurir". Inače otvoreno homofobičan, urednički kolegijum je ovaj put odlučio da tu stvar malo "prizemlji" i 17. septembra objavi intervju s đakonom Nenadom Ilićem - liberalnijim krilom Srpske pravoslavne crkve koji iznosi svoje neslaganje s Paradom, ali istovremeno ne mrzi (što je inače retkost u našoj javnoj sferi, bilo da je u pitanju LGBT ili neka druga problematika). Inače, kad smo već kod mržnje, press kliping iz perioda pre, za vreme i nakon Prajda ipak ne obiluje primerima otvorenog govora mržnje. U pitanju su uglavnom stari znanci - nekoliko inače desničarskih medija, i to u svega par navrata. Tako, recimo srbijadanas.net 18. septembra objavljuje naslov "Srbija je i ove godine talac šačice vladajućih prestoničkih i uvoznih sodomita". Istovremeno, Majklu Davenportu (donedavnom predstavniku EU u Beogradu i redovnom posetiocu Parade) poručuje se: "Alo engleska pederčino! Marš u London i tamo vodi tvoje lokalne buljaše pa se venčavaj s njima!". Isto je toliko suprotno profesionalnim standardima izveštavanje o pretnjama koje dobija porodica Bojana Pajtića. Tu, naime, imamo situaciju u kojoj se, pod firmom borbe protiv targetiranja i fizičkog ugrožavanja, citiraju navodi koji sami za sebe predstavljaju poziv na nasilje. Portal Espreso tako će doslovce navesti šta je u pisanoj pretnji stajalo, šireći na taj način poruku preko svoje platforme. Suvišno je, naravno, da se kaže kako bi i nekakav okvirni opis pretnje bio sasvim dovoljan i da za "grafičkim prikazom" nije bilo nikakve potrebe. TENKOVI, AVIONI I MILIONI Osim političara, u najviše tekstova o Paradi pojavljuju se i policajci, i to specijalni odredi zaduženi za uspostavljanje reda i mira tokom događaja. Pritom, tekstovi u kojima se navodi broj policijskih jedinica i oklopnih vozila prigodno su i ilustrovani: uz jednu ili dve vesele fotografije snimljene na nekom od prethodnih ili Prajdova
negde drugde u svetu, obavezno ide bar duplo toliko onih na kojima su policijske čizme i pendreci. Iako takva situacija zapravo i odgovara realnosti, zatrpavanje publike policijom i naoružanjem sasvim sigurno predstavlja i nepotrebno uzbunjivanje, dizanje tenzije koje uopšte ne bi trebalo da bude i, uopšte, pravljenje vanrednog stanja tamo gde ga nema. Suvišno je naravno i napominjati da je malo onih koji će se uopšte usuditi da prisustvuju događaju koji se najavljuje kao ratna akcija. Indirektno, mediji na taj način na sebe preuzimaju ulogu koja im nije u opisu posla i, umesto u javnom interesu, rade u interesu različitih ideologija, politika i doktrina. Kad se sve to ima u vidu, nije zapravo ni čudo što desničarski mediji danima nakon Parade navode milionske iznose koji su navodno potrošeni za Paradu - uz neizbežnu poruku da građane Srbije gejevi koštaju toliko-i-toliko para. Ovaj put, pominjan je iznos od "65 miliona", opet bez ikakvih dokaza ili veze s realnošću. Za sada je ovim povodom bila samo jedna žalba Savetu za štampu koji je u oktobru 2015. odlučio da je list Informer prekršio Kodeks novinara Srbije tvrdnjom da je Parada ponosa koštala "1.500.000 evra i da je skup obezbeđivalo 10.000 policajaca". U državi u kojoj dobar deo građana i građanki živi izuzetno skromno, paušalno navođenje potrošenih iznosa, bez ikakvog objašnjenja šta koliko košta, zašto i iz čijeg se džepa plaća takođe predstavlja otvorenu diskriminaciju i targetiranje. Inače, praksa besmislenih naslova i ovde je nastavljena, pa portal Srpska dijaspora zajedno objavljuje dve stvari koje veze jedna s drugom nemaju: "Bruka, milion evra za gej paradu - A najboljem pilotu u klasi Vojne akademije, dali kao nagradu polovan pištolj!" Iako je posle svega jasno da u izveštavanju o Prajdu 2016. ima mnogo tekstova koji konkurišu za titulu najbesmislenijeg, ima nekoliko njih koji su ubedljivi šampioni - ne samo zbog bizarnog spajanja nespojivog, već pre svega zbog toga što na neki način demantuju sve o čemu izveštavaju drugi mediji i (radi potrebe da pošalju određenu političku poruku) objavljuju čistu laž: Glavni problem u izveštavanju o Prajdu nije kršenje profesionalnih standarda: u odnosu na
broj tekstova, njega je malo i vrlo ga je lako detektovati. Osnovna zamerka tiče se činjenice da novinari zapravo nisu svesni uticaja onoga što rade, značaja i dalekosežnih posledica koje ima sve što se napiše. Umesto da priči prilaze sa svešću o javnom interesu, o potrebi da svoju publiku informišu i edukuju (a ne samo zabave ili uplaše), mediji se ili bave "protokolarnim" izveštajima ili šire sopstvene diskriminatorne stavove i mržnju. Iako ovo drugo strašnije i opasnije zvuči - ni nenamerno "širenje dosade" i obasipanje medija jednim te istim pričama nije bez posledica. Ono direktno dovodi do prezasićenosti javnosti, gubitka poslednjih tragova zainteresovanosti za LGBT probleme i na kraju do otpora prema onima koji "nam blokiraju grad" i "koštaju nas" milione. Sva moguća rešenja su dugoročna i zahtevaju trud i rad svih zainteresovanih aktera. LGBT aktivisti medijima moraju da ponude ideje za sadržaje koji prevazilaze dnevno izveštavanje, a nije zgoreg ni da održavaju redovne kontakte s njima. S druge strane, urednici i novinari morali bi znati ili bi na to neko morao da ih podseti - da medijski zakoni garantuju ravnopravan pristup informacijama, odnosno ravnopravnu zastupljenost tema od javnog značaja. Nabrajanje pevačica koje će pevati na Prajdu, analiza Brnabićkinih cipela ili citiranje izjava Bojana Pajtića, svakako nisu elementi kojima se te zakonske stavke ispunjavaju. Potrebno je zagaziti dalje i dublje. Ne zato što se to nekome sviđa ili ne sviđa, već zato što je to posao medija. Vodič kroz gej Srbiju
7
K
OPTIMIST Politika
ampanja za predsednika SrTo i ne čudi, jer se ona za njihova prava zaibije pokazala je da kandidate sta dugo zalaže. Učestvovala je u kampanji HRCuopšte nije briga za glasove a 2013. godine u kojoj je podržavala legalizaciju LGBT zajednice. Da li onda gej brakova. Borba za LGBT prava je bila jedan same LGBT organizacije treba od stubova njene kampanje. STANJE U SRBIJI da budu učesnice predizborKada govorimo o izborima u Srbiji, LGBT nog procesa? Na koji način u njemu treba da učestvuju i prava ne da nisu stubovi kampanja, nego se o trebaju li jasno da stoje uz njima ne govori, osim ako ne računamo sporni određene kandidate i spot Aleksandra Vučića, koji je Savet Regulatornog tela za elektronske medije zabranio zbog stranke? Najveća LGBT organizacija u zemlji podržala vređanja. Predsednički kandidati ne samo da u je kandidaturu predstavnice demokrata na ovo- svojim programima ne tretiraju ovu temu, nego godišnjim izborima. Ta vest verovatno neće u većina njih nije bila spremna ni da odgovori na skorije vreme doći iz Srbije i ne samo zbog toga pitanja udruženja „Da se zna“, koje je u okviru što među kandidatima za mesto predsednika kampanje „I mi boramo“ želela da od kandidata obično nema žena, nego zato što LGBT organi- čuje jasne stavove o pitanjima LGBT populacije. zacije u politici ne participiraju na taj način. Na Od kandidata koji su izneli svoj stav u ovom prošlogodišnjim izborima za predsednika Sjedi- istraživanju, jedino su Nenad Čanak i Saša Radunjenih Američkih Država najveća organizacija za lović bili spremni da stanu u borbu za prava zaprava LGBT zajednice, Human Rights Campaign, jednice, dok su Boško Obradović, Aleksandar podržala je kandidaturu Hilari Klinton. Kako su Popović i Miroslav Parović ubeđeni da ona nije naveli ona se bori da unapredi prava LGBT posebno diskriminisana i ranjiva u odnosu na ostatak društva. osoba i zato ima njihov blagoslov. "Ne, nismo upoznati sa tim modelom Za"Ponosni smo na to što podržavamo Hilari Klintom i verujemo da na nju uvek možemo da kona, ali već sada mogu da vam kažem da ga računamo", rekao je De Mojn, predsednik te or- poslanička grupa Dveri neće podržati", bio je ganizacije, koja već godinama podržava predsedničke kandidate, pa je tako bila i uz Baraka Obamu. Kako se LGBT organizacije (ne) mešaju u politiku? Klinoton je na tu podršku odgovorila s velikim oduševljenjem i zahvalila se na tome što su ljudi prepoznali njene napore u borbi za ljudska prava, a posebno prava LGBT osoba. "Čast mi je što sam dobila podršku od najveće organizacije koja se bori za ljudska prava LGBT osoba. Zahvaljujući vama i milionima aktivista širom zemlje uspeli piše: Petar Paunović smo da napravimo ogroman korak. Međutim, naš posao još nije završen, jer su LGBT osobe i dalje diskriminisane jasan odgovor Boška Obradovića na pitanje o podršci Zakona o rodnom indentitetu, koji bi na svim poljima", navela je Klinton. Ona je i na svom sajtu pod naslovom "Hilari trans* osobama omogućio osnovna ljudska Klinton je jedina kandidatkinja koja podržava prava. Dakle, postoje političke opcije koje uopLGBT prava - ove podrške to potvrđuju" navela šte nisu spremne da čuju zahteve dela građana. set organizacija, ali i LGBT osoba, koje su je po- To može da bude i prihvatljivo za određenu podržale u kampanju, upravo zbog njene borbe za litičku opciju, ali ne i za kandidata za predsednika, koji treba da izražava državno jedinstvo. prava zajednice.
Pederska izborna kampanja
8
www.optimist.rs
JANKOVIĆ: MOŽE KOLEGA, ALI MUŽ NE Saša Janković je kao zaštitnik građana na mesto zamenice postavio Zoricu Mršević, koja je javno deklarisana lezbejka i aktivistkinja. Međutim, on je u grupi kandidata, koji su protiv gej brakova, izjavivši da je „brak tradicionalno ime za pravno uređenu zajednicu muškarca i žene“, ali smatra da je potrebno pravno urediti istopolne zajednice. Zanimljivo je da Vojislav Šešelj nije ništa dalje od tog stava, s tim što je za razliku od Saše Jankovića, koji se o tome nije ni izjasnio, protiv prava na usvajanje dece. Vuk Jeremić je protiv istopolnog braka i usvajanja dece. Saša Radulović ima najpozitivniji stav prema LGBT pitanjima. On je spreman da podrži Zakon o rodnom identitetu, kao i zakon koji bi regulisao istopolne zajednice, dok svoj angažman za unapređenje položaja LGBTI osoba vidi u odlasku na Paradu Ponosa i zalaganjem za poštovanje zakona. "Potrebno je razvijati svest u društvu o tome da biti LGBTI osoba nije nešto loše, neprirodno i nenormalno, i svako nasilje strogo kažnjavati po zakonu", smatra Radulović. Luka Preletačević Beli nije odgovorio na upitnik organizacije „Da se zna“, niti na sličan upitnik „Kurira“, ali je za „Al Džaziru“ rekao da je protiv gej brakova. (prim. ur.) "VUČIĆU PEDERU" Nesvesnost o diskriminaciji LGBT osoba je pokazala i trenutno najjača partija na vlasti, koja
je odluku REM-a, da zabrani njihov spot u kome se čuje „Vučići pederu“, videla kao skandaloznu i da ona „pokazuje da i dalje u REM-u sede oni koji podržavaju bivši DOS-ovski režim po svaku cenu“. Niko u SNS-u, pa ni predsednik te stranke, premijer i kandidat za predsednika Srbije, Aleksandar Vučić, nije video ništa sporno u uvredi „pederu“, šta više i on sam je često izgovara. Setimo se slučaja u kome predsednik poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Matrinović u svom govoru na skupštinskom zasedanju diskriminiše LGBT zajednicu, a predsednica skupštine Maja Gojković to sprečava, samo zato što je u sali ministarka Ana Brnabić (javno deklarisana lezbejka), a ne zato što dotični krši niz zakon i Ustav. ŠTA RADE ORGANIZACIJE? Kad pogledamo tako poređane kandidate i njihove stavove, zaista nije teško uvideti da bi jedino Saša Radulović i Nenad Čanak mogli da budu podržani od strane LGBT zajednice. Ako govorimo o vidljivosti LGBT osoba, poeni ipak idu vladajućoj koaliciji. Prva javno deklarisana gej ministarka je u Vladi koju je sastavio Vučić, a Socijalistička partija Srbije je jedina stranka koja na visokoj funkciji ima javno deklarisanu gej osobu, Borisa Milićevića. Pošto za podršku očigledno nema valjanih razloga, LGBT organizacije su ostale uzdržane, ali ne i potpuno neosetljive na predsedničke izbore. Odlučile su da na izborima participiraju na način koji će doprineti povećanju vidljivosti zajednice. Udruženje "Egal" je izdalo uputstvo za glasanje LGBT osobama, koje se odnosi i na sve njihove prijatelje i porodicu. Ono podrazumeva da nakon što date glas određenom kandidaatu, stavite do znanja i ko mu je dao glas. "Bilo gde na glasačkom listiću napišite 'Ja sam LGBT osoba i glasam za:' ili 'Ja sam ponosna majka lezbejke i glasam za' ili 'Ja sam lezbejka i majka dvoje dece i glasam za' ili 'Ja sam strejt i imam trans* prijatelje i glasam za:'", piše u uputstvu. Na taj način je sačuvana tajnost glasanja i vaš listić je važeći, ali u sebi nosi dve poruke, jednako važne za budućnost zemlje. Možda kada iz svojih odbora budu čuli koliko je ljudi na listićima napisalo ovu poruku, budu svesni da u Srbiji ima mnogo više od stotinak LGBT osoba koje prošetaju na Paradi ponosa. Vodič kroz gej Srbiju
9
S
OPTIMIST Osmatračnica
redinom februara sam, kao kolumnista magazina „Optimist“ učestvovao na panel diskusiji „Kako pričati o LGBT temama da te čuju: kreiranje pravih poruka za stvaranje društvene promene“. Hvala organizatoru - Centru za omladinu „Tvoja Srbija“ kao i „Optimistu“ na pruženoj prilici. Bila je izuzetna čast i zadovoljstvo diskutovati sa ljudima kao što su Tanja Vojtehovski, Helena Vuković, Đurica Stankov, Anđela Čeh i Srđa Vučo. Tema na koju sam se fokusirao u svom izlaganju i koja će i biti tema ovog teksta jeste meni ključni deo iz naslova - „da te čuju“. Već godinama unazad u svojim kolumnama u „Optimistu“ sociološki se osvrćem na sadržaje masovnih medija i pre svega sadržaje popularne kulture, pre svega kroz prizmu feminističke i kvir teorije. Analiza ovih sadržaja tema je i jednog od modula u „Školi medijske pismenosti“ koju vodim u organizaciji „Centar za marginu“. Dve oblasti iz ovog širokog spektra su mi posebno u fokusu – rana socijalizacija putem animiranog filma i politička agenda popularne (mejnstrim) muzike. Na animirani film naš uticaj nije preterano velik, ali možemo da očekujemo da će nakon diverziteta različitih porodičnih oblika Disney produkcija napraviti i taj korak ka prvom animiranom gej heroju ili heroini. U igranom filmu „Lepotica i zver“ to se već desilo, ali čekamo i animiranog gej junaka. Nasuprot tome, u svetu popularne kulture (pre svega muzici, filmu i televiziji) LGBT populacija ima saveznike koji je podržavaju. Ono što je do sada bio najveći problem jeste elitizam „građanskog“ aktivizma koji je te saveznike odbacivao i ograđivao se od njih, pokušavajući na taj način da zadrži intelektualni i kulturni „kredibilitet“. Na isti način kao što je LGBT aktivizam, što je Helena na tribini i pomenula, dugo bio okrenut separatizmu u odnosu na ostatak društva i podelu na „mi“ i „oni“ i tek se nedavno pojavila nova struja mišljenja i okrenutost ka inkluziji i saradnji, tako je i građanski aktivizam dugo nastupao iz pozicije moći i pozicije intelektualne elite koja hoće da „običan narod“ koji je neosvešćen
10
www.optimist.rs
i neobrazovan „emancipuje“. Međutim, kanali komunikacije koje „građanska i aktivistička elita“ koristi promašili su u potpunosti ciljnu grupu. Neoboriv dokaz ove teze dao nam je nedavno Đurica Stankov gostujući u „Parovima“, televizijskoj formi od koje se svaki građanski aktivista ograđuje i posmatra je sa gađenjem, a koju gledaju milioni ljudi koji su ciljna grupa kojoj se poruka šalje. Iako je osuđivan zbog tog nastupa u aktivističkim krugovima, neposredno nakon njegovog gostovanja stigla je informacija iz Studentske poliklinike da je višestruko uvećan broj osoba koje su se javile na testiranje za koje su čule prilikom Đuričinog gostovanja. Dr Mila Paunić njegovo gostovanje ocenila je kao „najbolju promociju savetovanja i testiranja na HIV do sada“, s obzirom na efekat koji je izazvalo.
Javne ličnosti kao saveznici
Čiji glas se daleko čuje? piše: Nemanja Marinović Ako želimo da prenesemo poruku određenoj ciljnoj grupi moramo da osvajamo kanale komunikacije koje ta ciljna grupa koristi, pa i da lični animozitet prema određenim osobama ili
sadržajima ostavimo po strani zarad višeg cilja. Javne ličnosti imaju medijski prostor o kome čak i najjače nevladine organizacije mogu samo da sanjaju, a ukoliko su nam npr. ciljna grupa mlade osobe moramo da analiziramo šta su poruke koje njihovi idoli prenose. Lično nikada nisam mogao da razumem planetarnu opčinjenost Beyonce dok nisam odgledao dokumentarac o njenim fanovima iz Brazila na „Merlinka festivalu“ koji su govorili o tome koliko ih je osnažila da prihvate sebe i da se bore za svoje snove i ideale. Pandan tome u Srbiji su Novak Đoković i Jelena Karleuša koji se navode godinama unazad kao najveći idoli mladih. Ma šta ko mislio o njenoj muzici, ogroman broj mladih prati Jelenu Karleušu i na isti način na koji Beyonce osnažuje mlade gej osobe širom sveta kod nas to radi ona. Ona je ujedno osoba kojoj je, posle političara, dostupan najveći medijski prostor i čije profile na društvenim mrežama prati preko milion ljudi. Dakle, njena poruka se najdalje čuje i izuzetno je važan saveznik. Veliki broj ljudi, navode istraživanja, nikada nije lično upoznao LGBT osobu. O njima saznaju iz medija, a film je važan zato što od portretisanja LGBT karaktera u filmu može zavisiti i slika opšte populacije o celoj LGBT zajednici. Zato su Stevan Filipović i Milena Bogavac izuzetno važni saveznici jer je film „Pored mene“ emitovan u primetime-u RTSa odgledalo pola miliona ljudi koji su prvi put videli poljubac dva gej tinejdžera (uz sve druge fantastično prikazane aspekte i karaktere o kojima ćemo nekom drugom prilikom), kao i Slaven Došlo koji je profesionalno izneo ulogu i u kasnijim intervjuima se sa puno poštovanja i uvažavanja odnosio prema LGBT zajednici. Isto kao i Nebojša Glogovac u „Ustavu Republike Hrvatske“.
Nekoliko kampanja u poslednje vreme koriste glas javnih ličnosti da prenesu važne poruke. Neke od njih su LGBT kampanja „Biće bolje“ u kojoj su učestvovale Jelena Karleuša, Marija Šerifović i Ana Bekuta, zatim Kurirova akcija protiv nasilja nad ženama u kojoj su, između ostalih, učestvovale i Kalina Kovačević, Seka Aleksić i Ceca Ražnatović, kao i kampanja „Ne prljaj, nemaš izgovor“ koju je zaista podržao veliki broj javnih ličnosti. Takođe, u medijima postoje bitni saveznici kao što je npr. Tanja Vojtehovski koja je učestvovala na panelu i tom prilikom pomenula izazove koje je imala prilikom realizacije emisije u kojoj je gostovala Helena Vuković, u kontekstu uveravanja da će emisija zadržati gledanost jer prikaz LGBT populacije u pozitivnom svetlu može značiti gubitak jednog dela publike koji te stavove ne deli. Ipak, stalno naglašavam i uvek ću naglašavati sledeće – potrebna je kritička analiza medijskih sadržaja. U našim medijima ništa nije crno-belo, već nijansirano ne kroz 50, već kroz 150 nijansi sive. Svaka od ovih akcija i medijskih kampanji treba biti dobro analizirana iz različitih aspekata. Npr. Tanja Vojtehovski je iz pozicije televizijske stručnjakinje i dobre poznavateljke funkcionisanja marketinga navela da „biće bolje“ nije najsrećniji naziv kampanje i da ima različito značanje za različite ljude. Sa druge strane, tri velike zvezde koje su podržale ovu kampanju žiriraju u istom talent show programu. Ana Bekuta prenosi poruku potpuno drugačijoj ciljnoj grupi od one kojoj poruku prenosi Marija Šerifović, a Jelena Karleuša koristi i samu emisiju da na jedan direktan način govori o političkim temama i podstiče takmičare da to isto čine. Ipak, u emisiji se od strane nekih drugih aktera mogu čuti i homofobični komentari, Vodič kroz gej Srbiju
11
>>
P
OPTIMIST Aktivizam
iako često nemaju taj cilj, već „izlete“ kroz neki pokušaj humora i duhovitosti. Iz tog razloga kada analiziramo medijske sadržaje moramo uzeti u obzir i širu sliku – Tanja Vojtehovski je u emisiji „Život priča“ otvorila mnoge važne teme na šta se niko nije usudio, ali Prva televizija pored ove emisije ima emisije koje vodi Ivan Ivanović, izuzetno homofobnog karaktera, kao i emisiju „Tvoje lice zvuči poznato“ koja je s jedne strane „na mala vrata“ uvela transrodnost u primetime i normalizovala je, dok sa druge neki akteri emisije kao pomenuti Ivanović, Vlado Georgijev ili Branislav Mojićević daju izuzetno homofobične i transfobične izjave u emisiji, što nikada nije sankcionisano. Akcija koju sprovodi Kurir je još problematičnija jer, čak i ako ostavimo po strani aktere kampanje, paradoksalno je da kampanju protiv nasilja nad ženama sprovodi jedan od medija koji najstrašnije krši sve etičke kodekse u izveštavanju na ovu temu, lešinari, objavljuje razne senzacionalističke i neproverene tekstove, maltretira porodice žrtava... što se posebno ogleda u izveštavanju o ubistvu pevačice Jelene Marjanović koju i posle skoro godinu dana najstrašnije razvlače u medijima. Kada je u pitanju vidljivost LGBT populacije, nesumnjivo je da će tome najviše doprineti autovanja poznatih ličnosti, posebno iz sveta muzike, filma ili sporta koji po pravilu imaju najveću fan bazu. Da bi se to desilo potrebno je da se ipak još malo promeni društvena klima jer javno autovanje za veliki broj javnih ličnosti može značiti kraj karijere. Do tada, svaki saveznik koji ima medijsku moć više nego je dobrodošao jer, kao što sam pomenuo na tribini, glas Tanje Vojtehovski će se sigurno glasnije čuti nego glas svih nas ostalih, što je potpuno normalno. Tribina je sama po sebi dokaz toga. Do danas, mediji su preneli samo Tanjine izjave i par šturih izjava Helene Vuković, što ovu tezu potvrđuje.
12
www.optimist.rs
eder je reč, tačnije pejorativ, kojim se na uvredljiv način oslovljava muškarac koga privlače drugi muškarci. Iako se ona nekada isključivo koristila kako bi se označili homoseksualni muškarci, u srpskom jeziku su se odomaćile reči „gej“ i „lezbejka“ i isključivo one su danas u zvaničnoj upotrebi, uključujući i ostatak spektra LGBTIQ populacije. Mnogi iz neznanja posežu za argumentom da je „peder“ srpska reč te je ne treba menjati tuđicama, dok se letimičnim pogledom u Vujakliju može videti da reč "peder" takođe nije srpskog porekla, već grčkog. Oko ovog slučaja se jednom prilikom i oglasila nekadašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić. Nema dileme da reč „peder“ ima negativno značenje i da se koristi isključivo u negativnom kontekstu, bilo da se time etiketira LGBT populacija, bilo da osobu želite da označite kao kukavicu, prevrtljivca ili lažova. „Peder“ nije karakterna osobina i pravdanje korišćenje reči „peder“ time je zapravo pravdanje čina diskriminacije. Kao što niko po karakteru ili postupku ne može biti ili ispasti „Cigan“ niti „Srbin“, to isto važi i za „pedera“. Ova reč se naširoko mogla čuti u javnoj upotrebi kada je na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije pre par godina patentiran poklič „Vučiću, pederu“ i koji se od tada maltene koristi u borbi protiv još uvek aktuelnog premijera i izabranog predsednika Aleksandra Vučića, nažalost, kako od strane ekstremno desnih opcija, tako i od onih građanske provenijencije. Kao pojedinci smo uvek pozivali protiv eksploatacije homofobije u javnoj sferi, ma koliko plemenit cilj da stoji iza toga. Zato smo i reagovali, ovog puta kao udruženje „Da se zna“ kada se promotivni spot koji se završava navijačkim pokličima pojavio u masovnim medijima i na internetu. Zakon o oglašavanju je sasvim jasan i on zabranjuje bilo koji sadržaj koji se može smatrati uvredljivim i koji može podstaći diskriminaciju, a isti se primenjuje i na izborne kampanje i druge aktivnosti političkih aktera.
sa zahtevom da nadležno Ministarstvo naloži Srpskoj naprednoj stranci ukloni spot sa svog zvaničnog Youtube kanala. Savet REM-a je postupio po prijavi udruženja „Da se zna“ i naložio svim pružaocima medijskih usluga da u naredna 24 časa obustave emitovanje spornog spota. Kao organizacija koja se bavi mehanizmima zaštite LGBTI osoba i poboljšanjem Stava smo da je nedopustivo da vladajuća efikasnosti državnih sistema podrške i zaštite u stranka koja se tobože zalaže za evropske vred- slučajevima nasilja i diskriminacije, želimo da nosti i evropski put Srbije u svakodnevni politi- naglasimo da država, koja treba da štiti svoje čki diskurs uvodi na mala vrata rečnik koji građane i sankcioniše one koji vređaju i narušastigmatizuje LGBT+ populaciju, koja se i dalje vaju prava i slobode drugih, prva treba da bude nalazi u vrlo nepovoljnom položaju. odgovorna i da ne podstiče takvo ponašanje. Iako je meta homofobičnih izjava upravo U toku ove akcije naša organizacija se našla Aleksandar Vučić, na tapetu kako njegova stranka je samog premijera Srrešila da uvrede na bije, tako i brojnih njegov račun kapitadruštvenih aktera, Kako je uklonjen spot Aleksandra vučića lizuje u predsednipoput bivših LGBT čkoj trci. Homofobija aktivista i aktuelnih i homofobična retočlanova SPS-a, SNSrika treba da budu a, ali i marketinških i stvari protiv kojih drugih stručnjaka. ćemo se boriti, a ne Iako je naša minitrgovati njima zarad pišu: Aleksandar Savić i Stefan Šparavalo kampanja povodom političkih poena. ovog spota izvePodsećamo, normadena bez donacija i lizacija homofobičdrugih novčanih nog diskursa samo će proizvesti još dublju sredstava, bili smo optuženi kao Jankovićevi i socijalnu distancu prema LGBT osobama i nji- Jeremićevi plaćenici. hovu dalju marginalizaciju. Iako postoje izvesne indicije da je REM Udruženje „Da se zna“ je podnelo prvu pri- ovako postupio zato što određeni članovi imaju javu Regulatornom telu za elektronske medije nesuglasice i neslaganja sa Aleksandrom Vuči(REM) zbog emitovanja spota na zvaničnom ka- ćem, a ne zbog toga što je prekršen zakon. Mi se nalu Srpske napredne stranke. u svakom slučaju nećemo baviti time, budući da Druga prijava je podneta nakon pojavljiva- smo ostvarili cilj - sporni spot u kome se Vučić nja spornog spota na televizijskim programima naziva „pederom“ više nije bio prikazivan na tesa nacionalnom frekvencijom. Takođe je pod- levizijskom programu. neta i prijava Sektoru tržišne inspekcije pri MiI ne zaboravite, nije OK bilo koga nazivati nistarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija pederom. Ni prijatelja, ni političkog oponenta.
Da se zna
Vodič kroz gej Srbiju
13
B OPTIMIST Zajednica
io sam veoma uzbuđen druženje preko neta. Spomenuo bih i Kristijana, kada droge više nije bilo!” drugog momka sa kojim sam se poljubio, koji se Ovo su reči mog prijatelje ubio u trideset i drugoj godini života svega dve Džeremija. „Kada ga imaš, nedelje nakon što ga je dečko ostavio. Kristijan onda moraš da ga koristiš“, je u prodavnici za rekvizite za žurke kupio bocu kaže Džeremi. „Kada ga više helijuma, otišao kući, počeo da udiše sadržaj iz nema onda si u fazonu da boce i poslao poruku svom bivšem da dođe u konačno možeš da živiš stan kako bi bio siguran da će baš on pronaći svoj život. Bio sam na njegovo beživotno telo. njemu svaki vikend, odlazio Već godinama primećujem razmimoilaženja na seks žurke i posle toga u životima mojih strejt i gej prijatelja. Ovi prvi se nisam mogao da se opasu- polako gube u svojim strejt vezama, deci i predljim do srede. Prebacio sam se na kokain samo građima, dok se drugi bore sa usamljenošću i da bih bio funkcionalan dan nakon konzuma- anksioznošću, teškim drogama i rizičnim secije.“ ksom. Džeremi sve ovo priča iz bolničkog kreveta Ništa od ovoga se ne uklapa u priče koje u kome se nalazi. Neće da mi otkrije koje su sam čuo i koje i sam pričam. Poput mene ni Džetačne okolnosti njegovog predoziranja već remi u mladosti nije bio žrtva nasilja niti ga je samo kaže kako je neko pozvao hitnu pomoć i porodica odbacila. Ne može da se seti da je da se probudio ovde. ikada nazvan pederom. Odrastao je u predDžeremi je poslednja osoba među mojim građu gde ga je odgajila mama lezbijka. prijateljima sa kojim bih očekivao da vodim ova„Imao sam dvanaest godina kada mi se aukav razgovor. Do pre svega nekoliko nedelja tovala“, ispričao mi je Džeremi. „A onda mi je nisam znao da konrekla i kako zna da zumira bilo šta jače sam i ja gej. U tom od martinija. On je trenutku čak ni ja Epidemija gej usamljenosti uredan, inteligennisam bio u potputan, vrsta besporočnosti svestan toga.“ nog momka koji i Džeremi i ja vikendom nosi sako imamo po trideset i i kravatu. Upoznao četiri godine. Tokom sam ga pre tri gonašeg života gej zadine kada me je upijednica je napravila piše: Michael Hobbes tao da li znam neko veći napredak u Izvor: The Huffington Post dobro mesto za trepravnom i društveniranje. Kada ga nom prihvatanju danas pitam zašto je nego bilo koja druga bolnica ovako daleko prvo što mi kaže je da demografska zajednica pre nas u istoriji. Na priovde nemaju Wi-Fi. mer, tokom moje adolescencije gej brakovi su „Droga je bila posledica kombinacije usam- bili samo lepa želja o kojoj su pisali u konzervaljenosti i dosade“, kaže on. „Kada bih se petkom tivnoj štampi kao o užasu. A već danas istopolni uveče iscrpljen vratio sa posla mogao sam da brakovi su potvrđeni odlukom Vrhovnog suda. biram da naručim malo meta i na netu potražim Podrška javnosti gej brakovima skočila je sa 27% neku žurku ili da ostanem sam uz televizijski u 1996. do 61% u 2016. U popularnoj kulturi program.“ smo od filma „Cruising“ preko „Queer Eye“ već Džeremi nije jedini među mojim gej prijate- stigli do filma „Moonlight“. Gej likovi su toliko ljima koji se bori sa ovakvim problemom. Mal- uobičajeni da sada mogu da imaju i mane. kom je toliko anksiozan da svoj stan napušta Ipak, čak i dok slavimo brzinu i opseg svih samo da bi otišao na posao. Džered je zbog ovih promena mi se istovremeno borimo sa desvoje depresije i telesne dismorfije svoj dru- presijom, usamljenošću i zloupotrebom opijata štveni život sveo na mene, odlazak u teretanu i u kojima je gej zajednica zarobljena već deceni-
Zajedno sami
14
www.optimist.rs
jama. Gej osobe su i dalje, u zavisnosti od istraživanja, dva do deset puta spremniji da sebi oduzmu život u odnosu na strejt osobe. Dvostruko smo podložniji teškim depresivnim epizodama u odnosu na heteroseksualce. Kao i prošla epidemija sa kojom smo se bili suočili i ova je skoncentrisana među gej muškarcima. Istraživanje je pokazalo da tri četvrtine gej muškaraca koji su se nedavno doselili u Njujork pati od depresije, anksioznosti, zloupotrebljava droge ili ima rizičan seks ili kombinuje sve ove stvari. Uprkos pričama o „porodicama koje smo izabrali“ gej muškarci imaju manje bliskih prijatelja u odnosu na strejt muškarce i lezbijke. U istraživanju zdravstvenih usluga koje je sprovela klinika za HIV jedan od ispitanika je istraživaču rekao kako „Nije pitanje da li oni znaju kako da sačuvaju sopstveni život već da li smatraju da je njihov život vredan spasavanja.“ Neću se pretvarati da sam objektivan dok pišem o ovome. Ja sam konstantno usamljeni gej momak koji je odrastao u lepom gradu među roditeljima punim podrške. Ne znam nikoga ko je preminuo od posledica HIV-a. Nikada na svojoj koži nisam osetio direktnu diskriminaciju, autovao sam se u svetu u kome su gej brakovi i topli gej domovi bili, ne očekivani, već podrazumevani. Pa, ipak, više vremena sam započinjao i prekidao terapiju kod psihijatra nego
što sam instalirao i deinstalirao Grindr. „Bračna jednakost i poboljšanje pravnog položaja doneli su boljitak nekim gej muškarcima“, kaže u svom istraživanju Kristofer Stults istraživač na Univerzitetu u Njujorku koji proučava razlike u mentalnom zdravlju između gej i strejt muškaraca. „Međutim, za mnoge gej ljude ovo je bilo deprimirajuće. Misle da sada, kao, imaju ova zakonska prava, ali se i dalje, uprkos svemu, osećaju neostvareno.“ Izgleda da ovo osećanje praznine i neispunjenosti nije samo američki fenomen. U Holandiji, gde su istopolni brakovi legalni još od 2001. godine, gej muškarci imaju tri puta veće šanse da pate od promena raspoloženja i deset puta više šansi da se povrede u nameri da izvrše samoubistvo u odnosu na strejt muškarce. U Švedskoj gde je građanska zajednica moguća još od 1995, a gej brakovi od 2009. godine trostruko je veća stopa samoubistava kod muškaraca venčanim sa muškarcima nego među onima koji su u braku sa ženama. Ove grozne statistike dovode do istog zaključka, a to je da je i dalje opasnije prolaziti kroz život kao muškarac koga privlače drugi muškarci. Dobra vest je da su epidemiolozi i društveni naučnici najbliži nego ikada ranije odgovoru na pitanje zašto je to tako. Prevod: M. Aranđelović Vodič kroz gej Srbiju
15
OPTIMIST Doroteo uški escorting je oda- Ivica (naravno) nije prostitutka, muška prostituvno prestao da bude tka – ili barem on sebe ne vidi kao takvog. „To je taboo, a muškarac koji više kao da sam u mogućnosti da nekoga usreradi kao poslovna prat- ćim i oslobodim stresa, pri čemu taj neko hoće nja za bogate dame iz- da plati za takvu vrstu usluge“. borio se za svoj status Istraživanja u poslednjih nekoliko godina na takav način da je u inače pokazuju kako je sve veći broj gay muškatoj oblasti delovanja raca koji pruža seksualne usluge za novac, a da poštovaniji od svojih pritom ne misle da je to big deal. Štaviše, za njih koleginica i kada bi to to i nije. Ako se pitate zašto je to tako, odgovor bila tema ovog teksta je vrlo jednostavan. Savremeni gay lifestyle, zahmogli bi se naširoko ba- valjujući lakoj i brzoj opciji datinga pomoću Inviti fenomenom da čak terneta, za razliku od negdašnjih vremena kada i kada se prostituiše (mada escort ne mora ste morali dobro da se pomučite da nađete istonužno pružati i seksualne usluge) muškarac u mišljenika za seks, sve više je nametnuo formu savremenom društvu i dalje ima bolji tretman neobaveznog, casual, seksa koji ne samo da vodi nego njegova koleginica, žena. No, tim proble- njegovoj devalvaciji uz gotovo podrazumevano mom neka se bave feministkinje, premda bismo isključivanje emocije iz istog, već i tome da pose u okviru teme iz naslova teksta mogli poza- jedinim gejevima postaje potpuno svejedno sa baviti i razlikom tretmana koji ima gay escort u kim imaju seks, samo da ga imaju. Istraživanja odnosu na njegovog str8 kolegu, ali ni to ovde pokazuju da savremeni gay muškarac u velikom nije fokus. Glavno pitanje ovog teksta bi bilo: procentu (rezultati variraju ovisno od zemlje u Zašto sve više gay muškaraca na ovaj ili onaj kojoj je istraživanje rađeno, ali su gotovo uvek i način naplaćuje svuda iznad 50%) svoje seksualne svoja seksualna iskuusluge ili određenije stva najčešće karakzašto sve više gejeva teriše kao one night Sve veći broj srba postaju gej eskorti iz Srbije postaju stand varijantu. I ne escorti? Odgovor je samo to. Većina kaže vrlo jednostavan i kako sa tom osobom verovatno svima sa kojom je imala jasan, no suština je neobavezan seks malo kompleksnija. više nikada ne bi ni piše: Bogdan petrović Biti gay escort kafu popila, ali su danas, i u svetu i kod ipak imali taj jedan nas, nije nešto što seksualni kontakt, izaziva veliku dramu kad su se već iscimali i šok, ni kod drugih pripadnika zajednice, ni kod da razmene nekoliko poruka sa drugom straonoga koji tu uslugu pruža. Razlika je, naravno, nom putem neke od aplikacija na smartphonu samo u finansijama. Primera radi, Ivica, jedan od ili kada su se već obukli, sredili (za seks) i izašli iz beogradskih gay escorta čije je ime u ovom tek- kuće. Ako shvatite da mnogi gejevi funkcionišu stu naravno promenjeno zarad diskrecije na na takav način onda vam Ivicina sledeća argukojoj insistira, a što je sasvim logično za escorte mentacija u odbranu sopstvenog zanimanja poin general, je primarno maser koji povremeno staje jasna i gotovo prihvatljiva: "Sa kakvim sam masira ili kako on voli reći relaksira gay mu- sve tipovima, da ne kažem skotovima, spavao za škarce u Beogradu, ali i šire. S vremena na džabe, shvatio sam da opušteno mogu od toga vreme, da ne kažemo svaki put, uz masažu on da živim, pa čak i da na tome da zaradim.“ svojim klijentima pruža i seksualne usluge, ali za Drugim rečima, gejevi danas svoje odnose razliku od njegovih kolega na Zapadu koji za sa drugim gejevima najčešće svode samo i jedno veče zarade mesečnu kiriju za stan, Ivica isključivo na seks, pa po tom principu funkcioza tu cifru u Srbiji mora relaksirati mnogo njih. nišu i aplikacije za njihovo upoznavanje ali i gay
M
Gay Escorting
16
www.optimist.rs
clubbing. Sa tako masovnom upotrebom, a s obzirom da po psihološkoj definiciji on nije potreba iako ga mi sami često baš tako definišemo kako bi opravdali svoju pomamu za njim, seks najčešće nije ni stvar zadovoljstva (osim možda instant zadovoljstva) već sve više postaje sredstvo. Iz tog razloga biva takoreći logično što ga u takvoj postavci stvari mnogi lociraju kao mogućnost lake zarade spajajući pritom, kako sami neretko kažu, lepo i korisno. Mnogi su poput Ivice, sa potpunim pravom, u svojoj jurnjavi za lakim i brzim seksom videli mogućnost da profitiraju, a neki i samo da preživljavaju. Naime, sve više je onih koji svoje usluge naplaćuju u naturi kroz sredstva koja su im neophodna za surovo preživljavanje u osiromašenoj, te ekonomski, politički i pravno uništenoj zemlji. Mnogi su u tome pronašli i drugi interes: da otputuju ili, što bi se srpski reklo, da vide sveta. Ovo drugo posebno pije vodu kada shvatite da većina gay escorta ordinira na raznim svetskim destinacijama od Ibice, preko Berlina, Beča, Budimpešte ili Istanbula do Tel Aviva i Dubajija, pri čemu je Bliski Istok Srbima čak i kada su gay escorti uobičajeni dreamland. I tako jedan zgodnjikavi, svakako obdareni (ako ne u gaćama, onda u mislima sigurno) srpski gej mladić napuca svoje telo u teretani, za šta mu danas uz dobar plan ishrane i treninga ne treba ni puno vremena ni energije, kada motivaciju već ima, instalira Tinder, Grindr ili Instagram, koji za gejeve sve više predstavlja samo malo sofisticiraniji oblik prve dve aplikacije, spakuje svoj koferčić i krene u beli svet. Okolini naravno kaže da ide raditi nešto drugo, ali je najčešće fitnes trener ili maser, te tako postaje ekvivalentan svojim koleginicama koje svoje polje delovanja skrivaju iza profesije foto modela, ali ne rade ni u Londonu ni u Milanu nego u Dubajiju ili Istanbulu jer tamo je, bože moj neupućeni, moda u procvatu. Odabir pomenutih profesija iza kojih se gay escorti uglavnom skrivaju, nije ni malo slučajan. Naime, iako većina ovaj vid posla vidi kao mogućnost dobre zarade mnogo je i onih koji svom poslu daju dodatnu vrednost i značaj kroz malo paradoksalan stav smatrajući sebe srodnim sa maserima i fizioterapeutima i verujući kako zapravo pomažu tim ljudima koje seksualno zadovoljavaju. Argumentacija za takav stav kod njih se krije u tome kako mnogi njihovi klijenti ne-
>> Vodič kroz gej Srbiju
17
O OPTIMIST Aktivizam
maju mogućnost intimiziranja sa drugim muškarcima na normalan način osim da plate neki su fizički neprivlačni, a neki neautovani pa im je ovo šatro jedini način da imaju seks sa drugim muškarcem. Mnogim gay escortima je, istini za volju, ovo dodatni posao. Ako ćemo ponovo da akcentujemo one koji ordiniraju po Bliskom Istoku, kao primer možemo navesti stjuarte tamošnjih avio kompanija, pa čak i neke ozbiljnije i plaćenije poslove na osnovu kojih oni zalaze u sfere elitne prostitucije. Iako imaju dobro plaćene poslove, kada se ali već nalaze na nekoj od top escorting destinacija zašto ne bi inkasirali još malo dodatnog keša ako im je tehnologija već omogućila razne rentboy sajtove ili aplikacije, a Bog im dao da su potentni i zgodni, ili su se sami oko toga potrudili. Sa ovim u vezi dolazimo i do pitanja fizičkog izgleda. Iako savremene tendence u oblasti gay datinga omogućavaju i onima koji su fizički ne baš privlačni ili nesređeni da rade na ovom polju, jer se klijenti na svašta lože i spremni su da plate za najbizarnija iskustva ukoliko je escort spreman da im izađe u susret, od njega se ipak očekuje da bude zgodan i u formi. Osim toga konkurencija je surova. U vremenima u kojima i da biste imali seks bez novca morate da izgledate top i imate ogromnu kitu, ako želite to da naplaćujete ove dve stavke su must have. Samo umeće u seksu se podrazumeva, pogotovu ako želite da vas isti klijent ponovo angažuje. Računajte naravno i na to da može da vam se dogodi i da klijent bude nezadovoljan i da vam ne plati ukoliko se oseti nezadovoljenim, da ne naglašavamo kako ovaj posao sa sobom nosi i ozbiljnije rizike Ono što je ipak najvažnije ako želite da budete dobar i uspešan eskort jeste da ste diskretni jer pravi escort je uvek takav. On nikada ne otkriva identitet svojih klijenata, pa čak ni svojih kolega. Podrazumeva se da poštuje i jedne i druge i da je sa klijentom krajnje otvoren i iskren. Da biste bili uspešni u ovom poslu, kaže Ivica ali i mnoge njegove strane kolege na raznim internet blogovima i forumima koji dovoljno dugo rade taj posao, najvažnije je da budete svoji. U escortingu morate biti diksretni, ali ne smete glumiti. To ostavite za svoju porno karijeru ako do nje ikada dođete.
18
www.optimist.rs
rganizacioni odbor Parade ponosa Beograd je još davne 2009. podneo prvu predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu povodom zabrane održavanje Parade ponosa i tako svaki put kada je parada bila de facto zabranjena, odnosno 2009, 2011, 2012. i 2013. godine. Ustavni Sud Republike Srbije je u maju 2013. raspravio o ustavnoj žalbi organizatora Parade ponosa po istom osnovu gde je utvrdio povredu Ustava, ali usled tehničkog, adminstrativnog propusta nadležnog organa te nije smatrao za shodno da se upusti u utvrđivanje diskriminacije odnosno razloga za zabranu održavanja Parade ponosa. Uprošćeno, ovakav postupak suda se može najbolje opisati anegdotom o slonu i mišu u sobi gde prisutni komentarišu miša pretvarajući se da slon ne postoji dok slon lomi našetaj po kući gde je nameštaj metafora za ljudska prava. Posle ove, izuzetno kritikovane odluke, oči stručne javnosti bile su uprete u sud u Strazburu koji je trebalo da raspravi o ovom slučaju i tako donese sudsku pravdu za LGBT zajednicu u Srbije gde će utvrditi ono što Ustavni sud nije hteo. Prošlog meseca Sud u Strazburu je doneo objedinjeno mišljenje za podnete predstavke koje su se ticale zabrane Prajda gde je zauzeo stanovište da nema potrebe ulaziti u raspravu o povredi Evropske konvencije o ljudskim pravima u odnosu na slobodu okupljanje i govora odnosno izražaja, pošto je Republika Srbija omogućila održavanje Parade ponosa od 2014. godine potvrdivši pritom pomenutu odluku Ustavnog suda. Ovo bi praktično značilo da oštećena lica nisu vise oštećena samim tim jer su se promenile okolnosti koje su dovele do povrede prava. Ovo je svakako trenutak koji je pravno vrlo teško opravdati niti se treba truditi, iz percepcije prosečnog građana skoro neshvatljiv, a sa stanovišta pravde neprihvatljiv. Političke posledice ove odluke mogu biti katastrofalne jer šalju signal državama da mogu uskraćivati prava svojim građanima sve dok u nekom trenutku to prestanu
raditi i sve dok im ponude neki oblik sudskog priznanja bez obzira na to da li zaista utvrđuje razloge kršenja prava ili ne, odnosno uzroke problema. Zabrana Parade ponosa je bio najvidljiviji reprezent višedecenijske sistemske diskriminacije LGBT zajednice u Srbija gde nemogućnost kako Ustavnog suda tako i Suda u Strazburu da zaštiti građana od očigledne diskriminacije šalje ugroženim grupama poruku da
Kada te i Sud u Strazburu izneveri
Ovakva situacija još jednom potvrđuje da jedini siguran put do slobode očigledno nije putem pravnih mehanizama već kroz borbu za učešće u raspodeli moći, finansijskoj i/ili političkoj. Ovde dolazimo do ključnog pitanja šta raditi kada te Sud u Strazburu izneveri. Odgovor se u stvari nalazi u Trampovoj Americi gde je na snazi seča propisa koji štite različita prava različitih grupa građana, migranata, žena, osoba sa invaliditetom, zaštita životne sredini i drugo. Trampova administracija je objavila svojevrsan rat svemu što je suprotnom ekstremnom konzervativizmu, ipak jedna grupa još uvek, a kako stvari stoje neće ni biti na tapetu. To su LGBT građani Amerike. Čak i ukidanje određenih uredbi oko kojih su se oglasile LGBT organizacije, a koje indirektno mogu da pogode LGBT građane u suštini targetiraju nešto drugo. Tramp je više puta u kampanji pitan da se odredi po pitanju LGBT prava gde su mu odgovori bili nesagledivo umereniji nego u poređenju sa nekim drugim grupama, neki bi čak rekli da je davao pozitivne odgovore. Ovo je svako interesantan fenomen gde verujemo da su razlozi za ovo leže u položaju LGBT zajednice u Americi gde se autovane LGBT osobe nalazi u taborima obe stranke, u skoro svim važnijim telim i institucijama na svim nivoima a pogotovo u teškoj privredi Amerike gde su SIO i gornji menadžment 500 najbogatijih kompanije ili gej ili nedvosmisleno podržavaju LGBT zajednicu. LGBT pojedinci u Americi drže poluge moći odnosno participiraju u raspodeli moći kao bi mogli da zaštite sebe i svoja prava. Otuda, verujemo, nema značajnijih inicijative uperenih protiv bračne jednakosti koja je bila istorijski trn u oku i poraz konzervativne Amerike i velikom delu republikanske strane. Ovo je ko zna koji put kako je LGBT zajednice u Srbiji izigrana stoga je krajne vreme da krenemo da se uzdamo sami u sebe i krenemo da učestvujemo u raspodeli moći jer kao kod mnogih stvari u životu najbolje ćemo pomoći i zaštiti sami sebe, a nećemo dozvoliti da budemo prepušteni isključivo mehanizmima nad kojima svaki Kurta i Murta očigledno ima nekakvu kontrolu.
Srbija ne diskriminiše piše: Mladen Antonijević Priljeva
ne mogu očekivati pravdu onda kada se ona sukobi sa nekim drugim interesima. Jer razlozi za ovakvu odluku Suda u Strazburu su po našem mišljenju isti kao i razlozi za odluku Ustavnog suda.
Vodič kroz gej Srbiju
19
K OPTIMIST Scena
ao što ste možda i već videli, škarce u haljinama. Drugi urlaju sa svojim cimeod nedavno postoji RPDR Ser- rima uz prethodne sezone koje su od nedavno bia, tim koji organizuje Ru- na Netflixu. Treći gledaju kada mama nije kod Paul’s Drag Race Viewing kuće, obučeni u njene haljine. Neki su heteroParties u KC Gradu svake su- normativni. Mi ne osuđujemo. Svi se smeju i prebote od 8 uveče. Nepreten- poznaju, kako u neustrašivim damama na ciozno zakotrljana stvar koja pozornici, tako i među preplašenim učesnicima se proteklog meseca pretvo- u radionici. RPDR vrhunska je zabava, ali mnogo rila u veoma važan društveni više od toga, a dreg kultura veća je od šoua. Kadogađaj, tj. platformu za akti- buki je nastao početkom XVI veka i možda je vizam, povezivanje i dalji raz- očigledan primer, ali nije najstariji. No, ako privoj dreg, odnosno kvir scene koja u Beogradu čamo o aktuelnom obliku, on se formirao sepupi ovog proleća. damdesetih i vezuje se za disko kulturu. Studio Nakon mnogo sati lečenja anksioznosti re- 54 ne pamti se po nastupima koliko po gostima, prizama prethodnih sezona, gubitka fokusa a neki od njih čine okosnicu današnjeg pokreta. zbog RPDR subreddita, gubljenja followera na RuPaulova priča je priča o uspehu. Iz malog društvenim mrežama zbog previše referenci iz se grada preselio u veći, pa najveći. Snimao dreg kulture, napravili smo Facebook grupu umetničke filmove, sve nutritive dobijao iz odakle su se stvari spontano razvijale. Mi smo Coca-Cola limenke, oblačio se oskudno, ali ne i Lazara Marinković, jeftino, osim onda Alek Bošković i Vojkada je baš tako kan Bećir. Vizuale za želeo da izgleda. Posvaku pojedinačnu javio se u B52's spotu RuPaul’s Drag Race u Beogradu epizodu, ali i žurke za Love Shack, pa koje planiramo, radi snimio dance album Miloš Kozlovački. Mi u trenutku kada cela smo RPDR Serbia. planeta sluša samo Izgleda da smo negrunge. Njegova formalna organizapesma probija se i do cija, kao i da ćemo radija, a on na pozormorati da se reginici tada veoma relestrujemo. vantnog šoua Tekst pred vama Saturday Night Live piše: RPDR Serbia prošao je nekoliko staje pored legenfaza, imajući na darnog košarkaša umu obaveze orgaCharlsa Barkleya i nizatora - od snimatada najuvaženijeg nja dokumentarnog filma, rada na tajnom benda na planeti - Nirvanu. Dobija svoj talk muzičkom projektu, preko saradnje sa inostra- show na kanalu Vh1 i postaje nezaobilazna finim predstavnicima kulture, kreiranja radijske gura u pop kulturi. emisije, pa sve do vizuelnog identiteta plesne Početkom novog milenijuma, svet je udarila trupe. internet revolucija. Previše informacija postalo „RPDR“ je termin koji se koristi da ne bismo nam je kao konjima oglav - gledamo samo nasvakog puta pisali „RuPaul's Drag Race“, što je pred i zanemarujemo istoriju. Dreg ponovo popuno ime globalnog fenomena koji od nedavno staje opskurija, sve dok Rupaulova upornost još gledamo u društvu ostalih entuzijasta. Ljudi se jednom ne prevlada. Drag Race počeo je 2009. godinama dovijaju i gledaju ga. Nismo izmisili godine kao potraga za narednom dreg super toplu vodu, već na jedno mesto doveli najzagri- zvezdom. Isto je kao Project Runway, samo što ženije fanove. Neki od njih do sada su se samo takmičari sve rade sami. Malo je kao Plesom do smejuljili u svojoj sobi da ih tata ne čuje jer bi da zvezda, ali moraju i da glume. Slično je kao Ja izbegnu razgovor o tome zašto gledaju mu- imam talenat, samo što stvarno imaju talenat.
Hey squirrelfriends!
20
www.optimist.rs
Šou napreduje neopisivo brzo. Prva sezona izgleda kao da je snimana VGA kamerom. Aktuelna sezona se prvi put emituje u HD-u, a za specijalnog gosta ima Lady Gagu u trenutku kada joj ugled pikuje. Spontano smo započeli Facebook grupu RPDR Serbia da bismo imali mesto gde razmenjujemo gifove i mimove na ovu temu. Za kratko vreme se ispostavilo da na tu žurku želi više ljudi nego što smo mislili. Pred početak nove sezone, seli smo na dogovor sa KC Gradom i dobili traženi termin subotom uveče od 20h. Ta lokacija bila je logičan izbor gledajući na ostatak programa koji se dešava, ali i onaj koji se dešavao. Dreg kabare Efemerne konfesije i redovni nastupi kolektiva Wyrd Sisters ustaljene su stavke KC Grada, a sada je to slučaj i sa RuPaul’s Drag Race Viewing Parties na kojima su učesnici prve dve pomenute stvari nezaobilazna tačka. To znači da su zvezde gledanja prve tri epizode, pored takmičarki iz šoua, bile i domaće drag queens Markiza De Sada, Dajana Ho, Dekadenca i Valerie Candy.
Razlog za pokretanje svega bilo je da nastavimo spajanje, gradimo i jačamo zajedništvo, upoznajemo ljude sličnih interesovanja, da slobodno vrištimo, smejemo se i UAčemo. Ispostavilo se da smo ponudili sadržaj koji je bio neophodan beogradskoj publici. Ovo nije klabing događaj, jeftina žurka, dosadna tribina ili prosta projekcija. Ovaj pažljivo pravljeni program poziv je na aktivizam, osnaživanje mladih queer ljudi, ali i prostor za zabavu. Dreg scena u Beogradu postoji i privlači interesente iz drugih gradova, a platforma koju pravimo za ideju ima da dreg približi i široj publici koja ne zna lokalne kraljice. Osim verziranih izvođača, očekujemo i debitante. Poziv za bilo koju vrstu saradnje uvek će biti otvoren. Termin za premijeru, kao što rekoh, bio je subota, osam uveče. Znate kako to u Beogradu biva, zapravo su svi računali da će neće početi pre devet, pa se pojavili dosta kasno… ALI NE! Na naše zaprepašćenje, veliki broj ljudi stigao je malo posle sedam. Brzo je ceo planirani sedeći kapacitet bio popunjen, pa su unete stolice i klupe iz bašte. Bojali smo se da će publika biti glasna, da će smetati jedni drugima. Ne zato što se bojimo nekulture i nevaspitanja, već zato što znamo koliko strastveno se ovaj šou gleda. Viewing Parties u svetu se podrazumevaju, na isti način na koji se podrazumeva gledanje derbija u lokalnom kafiću. Buke nije bilo, već horskog pevanja fraza koje je RuPaul u svojem šou standardizovao. Na njegovo GENTLEMEN, start your engines – publika je vikala May the best WOMAN win! Na We were all born naked, orilo se And the rest is drag! RPDR Viewing Parties uspeh je došao organski. Mi smo iskoristili dostupna sredstva da sprovedemo sve u jedno. Ono što sada želimo je da iskoristimo dobijeno i radimo na ispunjavanju potencijala koji smo prepoznali. Pored toga što ćemo narednih meseci do kraja emitovanja aktuelne sezone šoua svake subote gledati nove RPDR epizode, za drugu subotu u maju najavljujemo i dodatno gledanje finala Eurosonga uživo u KC Gradu, lipsync performanse popularnih evrovizijskih hitova, a nakon proglašenja pobednika i žurku na kojoj će se kombinovati omiljene RuPaul pesme, pesme Drag Race kraljica i najvećih ESC himni! Cheers Queers! Vodič kroz gej Srbiju
21
B OPTIMIST Intervju
oban Jevtić je od 2015. godine direktor Filmskog centra Srbije, a pre toga je deset godina radio kao urednik filmskog programa Doma omladine Beograda. Scenarista je TV serija „Šesto čulo“ i „Vojna akademija“, ko-scenarista filma „Četvrti čovek“ i „Vojna akademija 2“. Dobitnik je nagrade za pozorišnu kritiku na 58. Sterijinom pozorju i odlikovan je prošle godine ordenom Ministarstva kulture i informisanja u rangu Viteza umetnosti i književnosti. Novi je umetnički direktor Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma – Martovski festival, a prošle godine bio je u žiriju Merlinka festivala. Sve ovo bio je povod da porazgovaramo s njim. Više od godinu dana kako ste direktor Filmskog centra Srbije. Šta bi istakli kao najveće uspehe za taj period? Najvažnije je bilo da se pokrene čitav taj mehanizam državne pomoći kinematografiji koji je stagnirao gotovo dve godine. Mislim da je to urađeno, tako da to smatram svojim najvećim uspehom, konkursi su redovni, postoji plan neke redovne aktivnosti, međunarodne saradnje, strategija za razvoj... Naravno ima još jako puno toga da se uradi kako bi se približili evropskim standardima. Koji su vam utisci nakon ovogodišnjeg Berlinala i kako su prošli naši filmovi? Berlinale je izuzetno značajan festival za zemlje poput naše, predstavlja retku priliku za promociju i plasman ostvarenja iz zemalja sa niskim produkcionim kapacitetom. Dakle, u Berlinu, sa svim odmacima koji se podrazumevaju, od geopolitike pa do ličnih simpatija selektora, kvalitet filma ipak ima odlučujući značaj u njegovom prijemu. Mi smo imali jedan film u zvaničnom programu Panorama Special, to je Rekvijem za gospođu J. koji je zapaženo prošao. Sala je na premijeri bila ispunjena do poslednjeg mesta, za market skrininge je vladalo veliko interesovanje, izašlo je par članaka u prestižnim nemačkim i svetskim magazinima... dakle vrlo solidan uspeh. FCS raspolaže velikim novcem koji preko konkursa raspodeljuje za snimanje fil-
22
www.optimist.rs
mova. Kako izlazite na kraj sa nezadovoljnima koji nisu prošli na konkursu ili nisu zadovoljni dodeljenim iznosima? Na konkurs za sufinansiranje igranog filma, na kome se dodeljuje i najveći deo novca, prijavi se u proseku 80 - 90 projekata, od kojih samo četiri - pet mogu da dobiju sredstva. Naravno da to rađa mnogobrojne frustracije i nezadovoljstva. Jedina mogućnost da se to donekle ublaži leži u tome da se konkursi redovno raspisuju i da se procedure strogo poštuju. A autorima i producentima ostaje da ne prekidaju rad na usavršavanju svog projekta. U poslednje vreme možemo primetiti veću vidljivost LGBT likova i tematike u domaćem filmu? Postoji par projekata, uglavnom kratkih igranih i dokumentarnih filmova koji su se bavili ovom temom u poslednjih nekoliko godina. Ono što ohrabruje jeste činjenica da je pristup temi postao mnogo ozbiljniji i odgovorniji. Šta FCS čini da postoji veća zastupljenost manjinskih grupa u srpskom filmu? Ne postoji nikakav poseban program koji garantuje ikakvu prednost projektima koji se bave
manjinskim grupama, nikakva posebna kvota. Možda se jednog dana i vratim tamo, ko zna. Mislim da i ne bi trebalo da je bude, kvote nikad Koliko ste zbog angažmana u FCS zapone daju dobre rezultate kad je reč o umetnosti. stavili pozorište i pozorišnu kritiku? Mnogo je značajnija edukacija u tom smislu, Pa u stvari i nisam zapostavio, bar ne u nekoj vestavljanje u fokus određene teme gde bi se in- likoj meri, naravno ne stižem da idem tako često teres prirodno razvio a ne pod uticajem potrebe kao ranije jer dosta putujem, ali opet trudim se, da se obezbede fondovi. FCS je inače vrlo zain- u toku sam, pozorište mi je sad neka vrsta venteresovan za ovu problematiku, mi smo članice tila, odmora, prilika da se ne srećem samo sa ljuEWA, organizacije žena filmskih profesionalaca, dima koji pričaju isključivo o filmu i načinima gde smo imali priliku da saznamo kako je Šved- njihovog finansiranja. Scenarista ste serije i filmova Vojna Akaska uspela da rodno izbalansira svoju industriju demija, koja je u drugom delu uvela gej bez ikakve politike kvota ili pozitivne diskrimilika. Gej u vojsci, kako je došlo do toga? nacije. Žene, naravno nisu manjinska grupa, ali su svakako manje zastupljene u filmskoj indu- Prirodno, čitava ideja te u prvom redu omladinstriji, "ženske" teme su ređe na filmu, te bi se ske serije i jeste da stvori pozitivne modele, da ovakva iskustva mogla primeniti i na LGBT za- promoviše pozitivne društvene vrednosti. Svaku platformu treba iskoristiti da se o tome progojednicu, nacionalne manjine... Prošle godine ste bili član žirija na Mer- vori i po mogućnosti utiče na promenu drulinka festivalu za kratke filmove. Program štvene svesti. Naravno nisam naivan da Merlinka festivala pratite od samog po- pomislim da sve to ima neki preteran uticaj, ali četka, jer ste ranije bili urednik filmskog ono što je zabavno u svemu tome jeste činjenica programa Doma omladine Beograda. Da da vi kroz jednu laku formu, postavljenu vrlo li vidite promenu kad su upitanju kratki programski (promocija armije i njenih vrednosti) queer filmovi i uopšte napredak u programu Merlinka festivala? Mislim da je Merlinka izrasla u ozbiEdukacijom do veće vidljivosti LGBT teme u filmu ljan festival posebno kada se ima u vidu gde je i pod kakvim okolnostima nastala. To je naravno, kako mi profesionalci volimo da kažemo „niša festival“, tematski određen i zaokružen, ali istovremeno jako značajan za sredinu u kojoj se Razgovarao: Predrag Azdejković odvija. Ispočetka je sama činjenica da postoji bila dovoljna, sada je već to sasvim druga priča. Mislim da je strategija decentralizacije koju je festival započeo odlična ideja koja može da ima imate priliku da progovorite o mnoštvu društvedalekosežne posledice. Queer filmovi se mogu, nih pitanja koja često ne dolaze na red u nekaka verovatno i moraju posmatrati dvostruko, kao vim javnim raspravama. Položaj žene, nasilje u umetničko delo ali i kao specifičan dokument porodici, položaj Roma, LGBT, odnosi roditelji i koji progovara o stanju stvari u određenoj sre- deca... Ali nekako je to, ponavljam, prirodno, ardini. Moram da priznam da mi je često ovaj mija i jeste tu da čuva i odbrani vrednosti na kome se temelji jedno društvo. drugi aspekt zanimljiviji. Da li vam nedostaje Dom omladine BeoPred nama je Kanski festival. Koji su vaši grada? planovi? Jako sam voleo da radim tamo, zaista mislim da Pa čekamo na potvrdu jedne vesti koja bi za doje to važna institucija gradskog života, ali jedno- maće profesionalce imala dalekosežan značaj. stavno dođe vreme kada čovek mora da okrene Na žalost izgleda da nećemo imati filmova, ali novi list i nastavi da razvija svoje mogućnosti. ćemo posredno biti prisutni.
Boban Jevtić
Vodič kroz gej Srbiju
23
U OPTIMIST Intervju
druženi sindikati Sr- bavila isključivo socijalnim temama radnika, nebije „Sloga“ je jedini zaposlenih, studenata, penzionera i svih drugih sindikat u Srbiji koji se socijalno ugroženih kategorija. Mislim da ljudi zalaže za prava LGBT još uvek više vole populizam, laži i prazne priče osoba, naročito kad je nego realne stvari od kojih život zavisi, ali ćemo u pitanju zaštita od u tome istrajati i sigurno raditi na tome u nareddiskriminacije na rad- nom periodu. Članovi smo mreže sindikata pri nom mestu. Tim po- Evropskoj levici TUNE i od njih ćemo imati mavodom razgovarali ksimalnu podršku u svim daljim aktivnostima po smo sa predsednikom ovom pitanju. Trenutno ste jedini sindikat u Srbiji koji sindikata Željkom Vepodržava prava LGBT ljudi, sa posebnim selinovićem. Koji su trenutno najveći problemi sa koosvrtom na njihova radnička prava. Dakle, može se slobodno reći da ste piojima se radnici u Srbiji suočavaju i da li se niri u tome. nazire njihovo skorije rešenje? Najveći problem u Srbiji je nepostojanje pravne S obzirom da imate konkretan plan i program u države koja bi radnicima obezbedila kako vezi toga, recite nam nešto više o njemu. posao, tako i sigurnost zarade, ali i zaštitu od sve Smatramo da pripadnici LGBT populacije movećeg mobinga, šikaniranja i maltretiranja rad- raju imati sva prava koje imaju i drugi, bez obzira nika koji pritom nemaju nikakve adekvatne me- na političko, sindikalno, versko ili seksualno hanizme zaštite jer i nadležno Ministarstvo rada, opredeljenje. Naš segment su radnička prava i ali i Inspekcija rada po ugledu na Vladu Srbije ne drago mi je i ponosan sam što smo baš mi to čini ništa što bi radnicima olakšalo položaj, već i prvi uradili. Niko zbog toga sto je pripadnik reklamiraju Srbiju širom sveta kao zemlju jeftine LGBT populacije ne sme biti diskriminisan na radne snage, zemlju radnika bez prava i obeća- poslu niti na bilo kom drugom mestu. Godinje tzv. stranim investitorima da im garantuju da neće biti sindikalnog organizovanja, niti bilo kakvog drugog oblika radničkog organizovaProtiv diskriminacije LGBT osoba na radnom mestu nja, tako da je nama izuzetno veliki problem kako da ljudima pomognemo jer protiv sebe imamo Vladu, poslodavce, ali i sindikate koji su pod kontrolom vlasti. Zašto je važno da u Srbiji imamo radničku partiju? Razgovarala: Marija Kiš U Srbiji ne postoji levica. Na žalost imamo lažne socijaldemokratske partije koje u praksi služe predstavnicima krupnog kapitala i kojima je interes vlast po svaku cenu sa jedne, a sa nama sam radio sa kolegom koji je LGBT i izuzedruge strane niz nekih komunističkih partija i tno smo se svi dobro slagali i nikada zbog toga pokreta međusobno podeljenih i posvađanih nije bilo problema. U planu nam je da u sindioko nasleđa Tita, Staljina, Lenjina i drugih koji su katu oformimo LGBT sekciju koja bi se za počepotpuno autistični za realne probleme i koji žive tak bavila eventualnim problemima pripadnika u nekom svom svetu i bave se sami sobom od na radnom mestu. To bi smo javno objavili jer će kojih ta levičarska ideja ima samo štetu. Ima i tu sigurno neko ko ima problem diskriminacije izuzetaka kao recimo NKPJ i SKOJ, ali većina dru- lakše prijaviti problem ili se ohrabriti da to javno gih su samo problematične organizacije i poje- kaže ako zna da u sindikatu ima osobu koja dinci. Iz tog razloga Srbiji je potrebna jedna može da razume njegove ili njene probleme i moderna levičarsko radnička partija koja bi se koja će mu sigurno pomoći u tome. Planiramo
Željko Veselinović
24
www.optimist.rs
da tu osobu kooptiramo u najviše organe sindikata i time damo primer i ostalim sindikatima da trebaju da urade tako nešto. Kolike su realne mogućnosti da se drugi sindikati osveste u vezi toga da među njihovim članovima takođe ima LGBT radnika za čija prava bi trebali da se bore i da li mislite da postoji mogućnost da u svoj program uključe i LGBT radnike, po ugledu na „Slogu“? Na žalost mislim da nisu još uvek spremni na to. Većina sindikalnih organizacija nije spremna da se menja, da rizikuje i da prave iskorake u tom pravcu. Suviše su uplašeni, zatvoreni da bilo šta menjaju ili prave iskorak u strahu da će im se zbog toga osuti članstvo ili će im neko prebacivati zbog toga. Mi smo prvi sindikat koji je aktivno ušao u političku utakmicu, javno podržao pripadnike LGBT populacije i mnoge druge stvari koje možda nisu popularne, ali koje će sigurno pre ili kasnije prihvatiti svi jer su to normalne ljudske tekovine. Da li je u Srbiji moguće u skorije vreme stvoriti jak front kao način borbe i vid protivteže višedecenijskom uništavanju građanskih prava? I ko bi sve mogao da bude deo tog fronta? Nisam siguran jer mislim da smo mi kao narod nesložni, problematični i potkupljivi. Smatram da je sebičnost i liderstvo najveći problem toj ideji u tome i da će biti vrlo, vrlo teško naći modus okupljanja oko nekih zajedničkih tačaka. Mi smo kao sindikat i GG „Radnik nije rob“ uvek bezuslovno spremni za sve vrste dogovora koji mogu dovesti do ukrupnjavanja scene koja može dovesti do alternative aktuelnim političkim partijama i liderima koji su iskompromitovani i koji su dobrim delom krivi za stanje u kojem se danas nalazimo.
Koliko su sami radnici doprineli da se nađu u položaju u kome su i kako iz njega izaći? Biću otvoren. Radnici su sami dobrim delom krivi za položaj u kome se danas nalaze. Bez hrabrosti, apatični, uplašeni, mnogi su članovi sindikata koji su grobari radničke klase, u sindikatima su zbog pozajmica, polutki ili ogreva. Ne razmišljaju dalje i dublje od toga. Ne shvataju da se sloboda ostvaruje borbom, ako treba i na ulici. Neshvatljivo je da neko dozvoli sebi da ne primi 20 ili 30 plata, da ćuti i da se pobuni tek onda kada sve dođe do tačke kada je nemoguće bilo šta uraditi. Takođe nismo ni solidarni i nemamo tu žicu da pomažemo jedni drugima i gledamo samo sebe. Mislim da je to u našem mentalitetu i da će se to veoma teško promeniti. Nama se obraćaju za pomoć ljudi tek onda kada ih svi drugi prevare ili dignu ruke od njih, a mi im dođemo kao biro za žalbe. I onda se trudimo da pomognemo, ali toga je sve više, tako da poručujem svima da na vreme razmisle kom sindikatu pripadaju, da li taj sindikat može da im pomogne i da li će im pomoći ako zapadnu u problem. U slučaju greške teško da bilo šta mogu da očekuju. Šta biste poručili LGBT ljudima u Srbiji koji strahuju da na radnom mestu govore o svom LGBT identitetu zbog mogućnosti da će biti diskriminisani i da će dobiti otkaz jer na poslu trpe homofobiju i maltretiranje? Mislim da je situacija za nijansu bolja nego pre par godina. Barem se pripadnici LGBT populacije ne napadaju na ulici, ali ne zato što je društvo postalo tolerantnije već zato što su danas na vlasti upravo oni koji su kontrolisali i dalje kontrolišu paranavijačke, profašističke desničarske organizacije jer ih vlast zapošljava kao savetnike u ministarstvima ili javnim preduzećima. Što se tiče radnika koji na poslu trpe diskriminaciju ja ih pozivam da nam se obrate, makar i anonimno i obećavam da ćemo ih sve zaštititi i pomoći koliko je u našoj moći. To ćemo u narednom periodu promovisati i truditi se da zadobijemo poverenje što većeg broja pripadnika LGBT populacije. Siguran sam da ćemo u tome uspeti, pre svega formiranjem prve sekcije u okviru sindikata koja će se baviti isključivo problemima pripadnika LGBT populacije. Vodič kroz gej Srbiju
25
K OPTIMIST Intervju
rajem prošle godine srpski mediji su objavili da se dvojnica Jelene Karleuše udala u Beču. U pitanju je naša Jelena Kleinschnitz koja je 14. decembra rekla sudbonosno da Patriku. Ceremonija je održana u opštini u Beču, nakon čega je proslava nastavljena u jednom srpskom restoranu. Jelena je pre nekoliko godina u Beču osvojila titulu balkanske trans mis, a domaćoj javnosti je poznata po čestim pojavljivanjima u srpskim medijima. Prenosimo vam atmosferu sa venčanja i razgovor sa Jelenom. Prvo da ti u ime redakcije Optimista poželim puno sreće u braku. Kako je došlo do te odluke da staneš na ludi kamen i udaš se? Desilo se iznenada moja kuma i najbolja drugarica je sa mojim suprugom organizovala prosidbu... Koliko dugo si birala venčanicu? Skoro 3 meseca ili mi nije odgovarala dužina, šnit, ili nije bio taj filing koji bi mi rekao da to je ta! Nisi uzela njegovo prezime. Zato što si feministkinja? Ne, ipak je zvučnije čuti Kleinschnitz, para pojedincima uši i oči! Kako ste se ti i Patrick upoznali? Kako je cvetala vaša ljubav? Upoznali smo se u srpskom klubu u Beču. Njegov najbolji prijatelj je Srbin. Bilo je uspona i padova. Ipak treba imati velika muda i oženiti trandžu, jer društvo u Austriji nije toliko liberalno i imali smo poteškoća koje smo prebrodili. Često nam dolaziš u Beograd. Kakvi su tvoji utisci o beogradskoj trans sceni? Ima par operisanih i šačica neoperisanih, normalno i onih navodnih. One koje se kriju u četiri zida sa perikama ne mogu svrstati ni u jednu grupu. Zna se šta je trans žena! I moj tata može da stavi periku, ali ga to neće učiniti transicom... Može to i bolje kada se ne bi mešale babe i žabe.
Koju ćeš beogradsku Paradu ponosa predvoditi? Junsku ili septembarsku? Nijednu! Čemu parada?! Zna se da je to mahom turistička atrakcija, a to u Beogradu nije. Smatram da Srbija ima preče probleme nego baviti
Svadba veka
Jelena Kleinschnitz
26
www.optimist.rs
Razgovarao: Predrag Azdejković
se paradom. Od toliko feminiziranih muškaraca u Boutique 1-2-3 nikada nisam videla da je na jedno letela stolica.
Šta nam možeš reći o takmičenju za Miss BalCanCan i tvojoj tituli? To su bili moji počeci i rado se toga sećam. Danas mogu otići kao moralna podrška nekoj početnici. Koji je tvoj stav o estetskoj hirurgiji? Što ti bog ne da, doktor ti da. Potpuno podržavam naravno! Jedna trans žena (ne mora, ali je poželjno shodno mogućnostima) treba da se izoperiše, jer sama hormonska terapija ne može popraviti grešku prirode. Ženska trans populacija se često povezuje sa prostitucijom. Koliko trans žene u Srbiji, ali i u Austriji imaju izbora? Prostitucija je najstariji zanat, 99% se bavi time što u Srbiji, što u Austriji. Same države su krive jer sputavaju transrodne žene i teraju ih na margine života. Rekla si da tvoj muž ima muda što je oženio trans ženu. Šta sa decom? Za sada ne. Možda kasnije usvojimo. Koji su tvoji budući planovi? Za sada uživam u braku, a za ostalo videćemo. Vodič kroz gej Srbiju
27
V OPTIMIST Trans
lada Donalda Trampa poništila je direktivu koju je doneo Obama, koja nalaže da učenici državnih škola mogu da koriste toalet koji odgovara njihovom rodnom identitetu. Taj potez je poražavajuć za zajednicu koja mora da se navikava na nepouzdanu budućnost koju donosi Trampova vlast. Mi zato želimo da pokažemo svoju solidarnost i obezbedimo vidljivost transrodnog identiteta na globalnom nivou. Na ovim fotografijama možemo videti ljude koji se identifikuju kao trans iz raznih zemalja i različitih okruženja.
PHENELOPE GHARTEY Phenelope Ghartey radi sklek na jednoj ruci u svom domu u Bruklinu, Njujork, 13. decembar 2016. Trogodišnje dete Jodie Patterson, Penelope, bilo je razjareno i ljuto, dok ga nije upitala šta nije u redu. Penelope, koja se rodila kao žensko je bila ljuta zato što su svi mislili da je devojčica, ali je u stvari dečak. Jodie je svom detetu rekla: „Kako god se ti iznutra osećaš, to je u redu.“ I onda je Penelope ugledala i rekla: „Ne mama, ja se ne osećam kao dečak, ja jesam dečak.“ Istog trenutka, Jodie je prihvatila tu činjenicu da je Penelope transrodni dečak, i od svoje pete godine, počeo je da ide u školu kao dečak. Danas, Penelope ima devet godina i živi kao srećan i zdrav dečak. Voli karate i super heroje ali je odlučio da zadrži ime koje je na rođenju dobio.
KATE LYNN BLATT Kate Lynn Blatt, transrodna žena, maše ameri-
28
www.optimist.rs
čkom zastavom ispred svog doma- Potsvil, Pensivanija, 25. maj 2016. Blatt je pre živela kao žena kod kuće, ali je radila u fabrici kao muškarac; bolna faza u njenoj promeni pola koja ju je kasnije inspirisala u borbi za prava transrodnih osoba u Americi. Rešila je da počne ispočetka i otišla na intervju za posao kao žena, dobila ga, i konačno ostavila iza sebe život kao muškarac. Promena, koja je trajala šest godina, počela je kada je završila srednju školu. „To je bio najoslobađajući trenutak koji sam ikada osetila“. „A onda… diskriminacija na poslu.“
JOE WONG Joe Wong, 31, pozira u svom stanu u Bangkoku, Tajland; 3. april, 2015. Joe Wong, 31-godišnji transrodni muškarac iz Singapura podvrgao se operaciji odstranjivanja dojki 2007. godine i legalno promenio svoje ime iz Jollen u Joe. Matericu je odstranio 2009. i iste godine ga i zakon prepoznaje kao muškarca. Wong je jedan od dosta LGBT ljudi u Aziji koji se suočavaju sa zlostavljanjem i nasiljem u porodici. Kako bi izbegli nasilje i naišli na prihvatanje mnogi pripadnici LGBT zajednice emigriraju u inostranstvo - uključujući i Wonga, koji se preselio u Bangkok, gde trenutno radi za grupu koja se bori za ljudska prava - Asia Pacific Transgender Network
GERALDINE ROMAN Geraldine Roman, transrodna kandidatkinja za kongres, uslikana kako pozdravlja svoje pristalice tokom „Miting de Advance“ (poslednjem mitingu u kampanji) za nacionalne izbore u gradu Orani, provincija Bataan, sever Manile u Filipinima 6. maj, 2016. Roman je osvojila mesto u filipinskom Parlamentu.
Slike trans osoba iz svih krajeva sveta
Trans vidljivost TIFFANY Tiffany (19) pokazuje ožiljak koji je dobila posle napada nožem u gradu Tegucigalpa, Honduras 10. mart, 2011.
CHAHAT Chahat se priprema za rođendansku žurku u Peshawaru, Pakistan 22. januar 2017. Na žurci u Peshawaru sariji su se okretali, dok su gosti igrali i jeli tortu, ali je policija dežurala pred vratima, što je bio znak da ovo nije obična, bezbrižna rođendanska žurka. Slavljenici su bili transrodni, ljudi koji žive sa rizikom od nasilja u konzervativnom muslimanskom Pakistanu, gde često rade kao plesači na venčanjima ali im je retko dopušteno da sami organizuju proslave. „Ovo je prvi put u deset godina da smo otvoreno organizovali ovakvo slavlje“, kaže Farzana Jan, vođa grupe Trans Action Pakistan, koja je procenila da je u zemlji od 190 miliona ljudi, 500 hiljada transrodno. Organi vlasti obično odbijaju da daju dozvolu za organizovanje transrodnih proslava, a i čest je slučaj upada racije.
YILING Qian Jinfan, 84-godišnja transseksualka koja preferira da je zovu „Yiling“, drži fotografiju na kojoj ima 59 godina, u gradu Foshan, Guangdong provincija, Kina; 6. jul 2012. Qian, rekla je u intervjuu
piše: James Michael Nichols Izvor: The Huffington Post za Reuters da se uvek osećala kao žena i da je eksperimentisala sa hormonskim kremama, tabletama i injekcijama kada je imala 60 godina. Veruje se da je najstarija transseksualka koja otvoreno živi u Kini. Rekla je da ne želi da se podvrgne operaciji promene pola dokle god joj ne garantuje telo žene sa svim telesnim funkcijama. Priznaje da ima ograničen broj dana na raspolaganju, ali se nada da će pričom sa medijima uspeti da sruši predrasude i pokrene diskusiju o transseksualcima u društvu. Kako prenosi istraživanje novina China Daily iz 2009. godina, 2.000 ljudi se odlučilo na operaciju promene pola.
LULU Lulu, transrodna devojčica, čita knjigu u svojoj sobi, Buenos Aires, 25. jul 2013. Lulu, šestogodišnja devojčica iz Argentine, rođena je kao dečak. Vlada Buenos Airesa dodelila joj je nova lična dokumenta u kojima se prepoznaje kao devojčica. Po rečima njene majke, Gabriele, Lulu je odabrala svoj pol čim je počela da govori. Po rođenju je dobila ime Manuel, ali je sa četiri godine insistirala da je zovu Lulu. Godine 2012. Argentina je donela liberalna pravila o promeni pola, dozvoljavajući ljudima da izmene svoj pol u dokumentima a da pre toga ne moraju da dobiju psihijatrijsku dijagnozu niti da se podvrgnu operaciji. Vodič kroz gej Srbiju
29
>>
OPTIMIST Trans Njujorku, 25. Mart, 2015. Prošlo je više od trideset godina otkako je 80-godišnja Renee Richards odložila svoj teniski reket. Za Reuters kaže da je i dalje iznenađuje doza hrabrosti sa kojom je pristupila ženskom tenisu. Iako je prve 34 godine života proživela kao muškarac, veruje da ne postoji ništa teže od onoga što je preživela tokom 70-ih godina. JENNA TALACKOVA Transrodna takmičarka u izboru za Mis Univerzuma, Kanada, u večernjoj haljini. Toronto, 17. maj 2012. Talackova je diskvalifikovana iz takmičenja Miss Universe Canada zato što nije rođena kao žena. Talackova koja je u vreme takmičenja imala 23 godine, podvrgla se operaciji promene pola kada je imala 19 godina. Predsednik Donald Trump, koji drži organizaciju Miss Universe, vratio je Talackovu u takmičenje.
TANYA WALKER Tanya Walker, 53-godišnja transrodna aktivistkinja, tokom intervjua u svom stanu u Njujorku; 7. septembar, 2016. Walker je imala rak pluća i počela je da iskašljava krv, ali u hitnoj pomoći doktor nije prestajao da joj postavlja pitanja o njenim genitalijama. „Izgledalo je kao da nisu hteli da počnu da me leče dok ne saznaju koji polni organ imam.“ „Bila sam saterana u ćošak.“ Doživela je diskriminaciju o kojoj priča mnogo transrodnih ljudi. Sa istom vrstom odbijanja se suočavaju kod kuće, u društvu, a to ih često očekuje i u doktorskoj ordinaciji, gde se mnogi suočavaju sa maltretiranjem, ruganjem, pa čak i napadom.
RENEE RICHARDS Renee Richards pozira za portret u svom domu u
30
www.optimist.rs
HELENA VUKOVIĆ Helena Vuković, prva transrodna vojna veteranka, pozira u Beogradu, Srbija; 7. septembar 2016. Prošlo je više od godinu dana otkako je dobila otkaz iz srpske vojske jer se deklarisala kao trans. Vuković je konačno dobila pasoš, vozačku dozvolu, ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu na kojoj piše da je žena - mali ali značajan korak za ovu veoma konzervativnu zemlju. Godinu dana pre toga izazvala je kontroverziju kada je postala prvi transrodni major u ovoj balkanskoj zemlji. U januaru 2015. ministar odbrane je otpustio Helenu posle dvadeset godina službe, jer će, kako kaže, to narušiti ugled vojske. Vuković se podvrgla operacijama promene pola. Postala je aktivista za prava seksualnih manjina u Srbiji koja je dominantno pravoslavna zemlja u kojoj se ljudi nerado deklarišu.
Nekoliko desetina transrodnih Pakistanaca gleda iz policijskog autobusa kako transrodnu ženu i muškarca odvode u sudnicu kako bi se suočili sa optužbama. Pershawar; 25. maj 2010. Svi koji su bili u autobusu su kasnije pritvoreni. Kako tvrdi pakistanska policija, uhapsili su sve one koji su prisustvovali venčanju muškarca i transrodne žene. Optužili su par da promoviše homoseksualizam u muslimanskoj zemlji. Skoro
pedeset ljudi, od kojih je bilo dosta muškaraca koji su bili obučeni kao žene, bilo je na ceremoniji u gradu Pershawar, koja je te noći prekinuta upadom policije.
JOLIO YOARIS ALVAREZ Jolio Yoaris Alvarez namešta grudnjak u svojoj kući u Havani, Kuba; 16. maj 2009. Još od malih nogu Alvarez je sanjao o operaciji promene pola i trenutno čeka na red na operaciju koja je u Kubi besplatna.
CARLY LEHWALD Carly Lehwald sedi sa svojim sinom. Čikago; 30. maj 2015. Carly je Benov otac, pre poznat kao Charlie, koji je u procesu promene pola. O njenoj životnoj priči snima se rijaliti pod nazivom „Becoming us“.
ANNA GRODZKA Anna Grodzka, prvi transrodna narodna poslanica u Poljskoj, prisustvuje sednici Parlamenta. Varšava; 24. oktobar 2011. SEEMA Pokazuje sliku na kojoj je obučena kao žena. New Delhi, India; 16. maj 2012. Seema je jedna od stotine hiljada transseksualaca u konzervativnoj Indiji, gde su odbačeni, maltretirani i primorani da se bave prostitucijom.
NAZ SEENAUTH Naz Seenauth, transrodni muškarac, pozira u Njujorku; 22. oktobar 2014. U njegovoj vozačkoj dozvoli piše da je muškarac ali u krštenici mu piše da je žensko. Kaže da mu ovo nepodudaranje jako smeta. Njujork, u kojem je Seenauth odrastao, ne prepoznaje da je on transrodni muškarac i odbija da unese te izmene u njegovu krštenicu, makar za sada, iako njegov doktor može da posvedoči o njegovom polu.
AUDREY MBUGUA Audrey Mbugua, najpoznatija transrodna aktivistkinja u Keniji pozira u svom dvorištu u Kianbu, Kenija; 31. mart, 2015. Rođena kao muškarac, dobila je ime Andrew. Osećala se zarobljeno u pogrešnom telu i još na fakultetu se počela oblačiti kao žena, što je privuklo ismevanje i odbacivanje. Transseksualci su skoro pa nevidljivi u Africi gde strogi rodni stereotipi guše slobodu. Mnogi su primorani da kriju svoj identitet i žive na ivici društva. Mbugua je odlučila da pokrene kampanju za prava transrodnih osoba kako bi se izborili sa neznanjem i stigmom koja vlada. Prevod: M. Simonovski
Vodič kroz gej Srbiju
31
Milica Ratković
Omaya Homme
Nevena Krivokapić
Mona Men Nikola Đurić
32
www.optimist.rs
Petja Zorec
OPTIMIST Modiranje
Urbanlook.info uređuje: Srđan Šveljo
Ivana Vorguća
41. Beogradska nedelja mode i ovaj put je bila pravi skup vrhunskih dizajnera, ali i pokazatelj trendova koji nas očekuju kako u dolazećoj letnjoj, tako i u sezonu jesen-zima! Kreativnost i dobre ideje kada je u pitanju moda i ovaj put su dominirali i učinili pomak za domaću i regionalnu modnu scenu!
Sari Valenci
PWL by Boško Darko Milojević
Martini Vesto
Vodič kroz gej Srbiju
33
Ana Jelinić Ana Marija
Ana Trošić
Klisab Danijela Glišić
34
www.optimist.rs
Budislava Keković
OPTIMIST Modiranje
Price On Request Victor Kaiser
Lada Dragović
Yuniku
Shaleva Couture Sonja Jocić
Nevena Ivanović
Vodič kroz gej Srbiju
35
NIPPLE PEOPLE Ovaj zagrebački duo je skupio sve svoje singlove i objavio ih na ovom albumu. Veliki hit SUTRA je dobio i svog naslednika, a to je pesma FRKA koju je još 1984. otpevala Zdenka Kovačiček. Neverovatna lepota sint-popa i moderne elektonike ovaj album će svrstati u nešto najbolje što se pojavilo u ovoj dekadi. Leto i vreme zabava može da počne!
"GO OFF" Inspiraciju za svoju novu kolekciju Stevan Božanović našao je u lošem stanju ekologije u Srbiji, i inspirisan time i pesmom poznate reperke M.I.A. napravio je ovo malo kolorno pastelno remek delo.
Nakit sa potpisom Vesne Miloševič ELM JEWLERY već godinama ulepšava mnoge muške ruke i vratove. Savršen spoj prirodnih materijala i kamenja dovoljan su razlog da svaki muškarac od stila poželi neki od ovih komada.
36
www.optimist.rs
ZAGA brend iz Novog Sada svojim majicama sa Fridom, Teslom, Dalijem osvojio je region. Svake sezone neki novi motiv i detalj nađe se na ovim omiljenim ikonama. Pa tako i ovaj put momci imaju savršen izbor da se modiraju sa nekim od svojih heroja!
Od prvog dermatološkog lasera u Srbiji (2000.) do danas, Epilion ostaje pionir vrhunske tehnologije. Tokom godina ovaj laserski centar postao je prepoznatljiv kako po tretmanima trajne epilacije, tako i po inovativnim metodama podmlađivanja lica, oblikovanja tela, laserske dermatologije i ginekologije. Epilion trenutno radi sa sest dermatoloških lasera i to su: GentleLase i GentleLase Pro (aleksandritski), VBeam (Pulse dye), SP Dynamis (Nd:Yag, Er:Yag) i AcuPulse (CO2).
USLUGE Laserski tretmani: Epilacija laserom, Uklanjanje strija i ožiljaka, Uklanjanje vaskularnih promena, Laserska ginekologija, Tretman protiv hrkanja, Lečenje gljivične infekcije noktiju.
Oblikovanje tela: Lipoliza - Kriolipo (hladna), Laserlipo (topla), Lipoliticima (hemijska), ZWave (tretman protiv celulita).
Anti Aging tretmani: Laserski piling, 4D & 5D lasersko podmlađivanje, Botox/Hijaluronski fileri, PRP tretman.
Ostale usluge: Visia 3D pregled lica, Radiotalasna hirurgija, Dermatoskopija, Kriohirurgija.
Uz najnovije trendove iz oblasti laserske dermatologije, ljubazno i stručno osoblje Epilion Derma Laser Centra svojim klijentima pored kvalitetne i sigurne usluge pruža i najviši nivo lične pažnje i posvećenosti. Vodič kroz gej Srbiju
37
Foto: Twitter
Protesti u centru Beograda okupili su i levicu i desnicu, i stare i mlade, pa se na njemu mogu videti gotovo sve boje – od bele do duginih. Tako je jedna grupa mladih ljudi nosila natpise „Narode, pederi su sa vama“ i „Potpuno automatizovani luksuzni svemirski gej komunizam“. Na društvenim mrežama se moglo videti negodovanja LGBT populacije zbog parole „Vučiću, pederu!“, što je pre svega uvreda za mušku gej populaciju, kao što smo mogli da apsolviramo do sada. Kao aktivistički odgovor rodio se transparent „Narode, pederi su sa vama“, kao vrsta apela da se koriste parole koje nisu uvredljive za LGBT populaciju i da se pokaže solidarnost LGBT populacije sa demonstrantima. Tako da možemo reći da na srpskoj LGBT sceni odavno nije bilo nešto tako hrabro kao transparent „Narode, pederi su sa vama“.
38
www.optimist.rs
Foto: Miloš Starčević
Vodič kroz gej Srbiju
39
WB Drag Party - mart 2017. - Mikser House Beograd - Photo: Piroshki, Marko Popović
40
www.optimist.rs
OPTIMIST Scena
VodiÄ? kroz gej Srbiju
41
A
OPTIMIST Umetnost
ndy Warhol, čovek koji je od popularne kulture napravio visoku umetnost rođen je kao Andrew Warhola 6. avgusta 1928. godine, jedan od trojice sinova slovačkih imigranata koji su živeli u Pittsburghu. Warhol je radio kao modni ilustrator sve dok mu uspeh s limenkama Campbell supe 1962. godine nije otvorio put u pop-art. Snimao je nekonvencionalne off-beat filmove uključujući i jedan osmosatni na temu čoveka koji spava u krevetu. Gotovo je umro 1968. kada je u njegovoj njujorškoj kancelariji u njega pucala radikalna feministkinja i autorka Valerie Solanas. Warhol je pohađao Carnegie Institute of Technology, gde je 1949. diplomirao na katedri za umetnost. Nakon što je jedno vreme radio različite sporedne poslove u Pittsburghu otišao je u New York i počeo je da radi kao modni ilu- direktor Muzeja moderne umetnosti. „Bio je strator. umetnik kome je uspelo da postane zvezda, a Art Directors Club medalju za svoju reklamu kada je jedanput dospeo do slave, onda je u njoj za cipele dobio je 1957. godine, a 1962. godine i uživao“. je pretvorio limenku Campbell supe u pop-art Warholova slava zasnivala se u prvom redu simbol. To je bilo prihvaćeno kao avangardni pri- na njegovoj inovativnosti i uticaju na popularnu stup, a Warhola su umetnost, njegovoj od tog vremena sposobnosti da svapa nadalje smakodnevne obične trali genijem. predmete i sadržaje 30 godina od smrti Osnovao je takve kakvi jesu predstudio na njujorstavi kao umetnost. S škom Union Squauvek prisutnom kamereu koji je nazvao rom i magnetofonom „The Factory“. stvorio je delo koje je Ovde je nastalo bilo registrator drupiše: Predrag Azdejković više Warholovih štvenih zbivanja. Gofilmova, među dine 1969. pokrenuo je njima „Sleep“, magazin „Interview“, „Bike Boy“, „Chelpriručnik za jet-set sea Girls“, „Nude Restaurant“, „Lonesome Cow- trač. Sedamdesetih godina radio je slike poznaboys“, „Trash“, „Bad“ i „Andy Warhol’s tih kojima je napunio celi četvrti sprat Whitney Frankenstein“. muzeja američke umetnosti kada je 1979. prireWarhol je voleo da se druži s poznatim nju- dio izložbu. Poslednjih meseci radio je televizijjorškim facama, a često da su ga mogli videti i ske emisije pod naslovom „Petnaest minuta kako izlazi po njujorškim disko klubovima, naj- Andyja Warhola“ što je aluzija na njegov mnogo češće u „Studiu 54“. „Svoj vlastiti stil pretvorio je prepričavani komentar da će u budućnosti u umetničko delo“, rekao je Richard Oldenburg, svako moći da postane slavan na 15 minuta.
Andy Warhol
42
www.optimist.rs
Iako su u početku mnogi u Warholu gledali tek pozera koji glumi umetnika, on je prema rečima Williama Rubina, glavnog kustosa Muzeja moderne umetnosti, „bio ozbiljan umetnik čija je poza bila neozbiljnost“. Bio je „pionir pop-arta čije ideje još uvek prožimaju post-modernizam“. Warhol je svoju sliku Campbell supe prodao za 10 hiljada dolara na aukciji 1971. godine, dok se ona mnogo godina kasnije prodala za skoro 12 miliona dolara. Izbegavao je da ozbiljno govori o svom svetu, ali je ipak jedanput rekao kako mu je ideju o limenki supe dao instruktor na času umetnosti koji mu je rekao neka slika stvari koje su mu važne. „Dvadeset godina sam jeo supu za ručak, pa sam je onda i naslikao“, rekao je Warhol.
Warhol je bio jedan od prvih vodećih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su o njemu mislili kao o aseksualnoj osobi ili tek voajeru. To je međutim odbačeno od strane njegovih biografa, kao i članova scene Factorya i istoričara umetnosti. Pitanje kako je njegova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema umetničkom svetu je glavna tema istoričara umetnosti. Tokom karijere Warhol je pravio erotske fotografije i crteže golih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi (poput portreta gej ikona, kao što su Liza Minnelli, Judy Garland, Elizabeth Taylor i filmovi kao "My Hustler", "Blow Job" i "Lonesome Cowboys") crpe snagu iz gej kulture i/ili otvoreno ispituju složenost seksualnosti i se-
ksualne želje. Mnogi njegovi filmovi su premijerno pokazani u gej porno bioskopima. Neke od najinteresantnijih priča o njegovom razvoju kao umetnika jesu u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. Prvi radovi koje je podneo galeriji bili su homoerotski crteži koji su odbijeni jer su bili isuviše otvoreno gej. Warhol se u jednom intervjuu prisećao jednog svog razgovora o teškoćama koje je imao da bude prihvaćen od umetnika, kao što su Jasper Johns i Robert Rauschenberg, koji su takođe bili gejevi, ali neautovani u to vreme. To se objašnjavalo da je za Warhol bilo isuviše lako pretpostaviti da je gej i da ih je to plašilo. Warhol odgovara: „Nisam ništa mogao da kažem na to. Bilo je isuviše istinito. Samo sam odlučio da ne brinem, jer su sve to bile stvari koje ionako nisam želeo da menjam, za koje sam mislio da ne treba da menjam... Drugi ljudi mogu da menjaju svoj stav o meni.“ Warhol je umro u svojoj 58. godini, 22. februara 1987. godine u New Yorku. Warhol se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kesice pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Vodič kroz gej Srbiju
43
S
OPTIMIST Književnost
vakako joj to nije namera niti jedna od ključnih odlika, ali svaka lepa (kvalitetna, pažnje i vremena vredna, sadržajna, uspela...) književnost u sebi nosi barem jasnu naznaku raznovrsnosti, zar ne? Što, naravno, važi i za queer književnost ili, imajući u vidu dva konkretna friškija izdanja o kojima će u ovih nekoliko hiljada slovnih mesta ovde upravo biti reči, književnost sa značajnim i lako uočljivim queer aspektom, da to nazovemo i pojasnimo tako. „Zapisi pitomca Žana Ženea“ Jozefa Vinklera, cenjenog i nagrađivanog ali kod nas daleko manje poznatog literate sa nemačkog govornog područja, biografski je roman sročen, gle čuda, u čast upravo Žana Ženea. Vinkler svoje neprolazno, višedecenijsko i očigledno nedvosmisleno, formativno i snažno ushićenje udelom, baštinom, ali i likom potpuno ogoljuje već na prvim stranicama ove vrhunske proze. „Zapisi pitomca Žana Ženea“ (sa nemačkog prevela Paola Petrić, objavila kuća Karpos Books) štinu kao vernu pratilju i prekopotreban konkrajnje intimistički i lirski je intoniran i uznet bio- tekst kako bi se Žene shvatio u što većoj punoći grafski roman u kom Vinkler, u svojstvu pisca i življenja i stvaralaštva kao neodvojivog mu koji ne zaboravlja i silno želi da još pomnije upo- dela. Vinklera tako zatičemo u sobi u trošnom zna svoje heroje i slavne preteče, i bez mnogo pariškom hotelu, u kojoj je Žene (navodno) propreterivanja može veo svoje poslednje biti i posmatrano i zemaljske dane, na lovrednovano i kao kacijama surovih sirotiljubavno pismo šta u kojima je sticao i „Zapisi pitomca Žana Ženea“ i „Naplata“ ako ne svemu, a klesao svoju osebujnu ono barem doi krajnje osobenu ličbrom delu onoga nost, ali i na severnoašto je Žene predfričkim kotama koje su stavljao i dalje tom slavnom i unikatpredstavlja u donom peru pružale piše: Zoran Janković življaju sveta njekakav-takav spokoj govih poštovalaca tokom tih silnih i, reklo i inih knjigoljubi se, nužnih lutanja i baca. Jozef Vinkler traženja. ovde i u prostornom (geografskom) i u idejnoVinkler na tom putu saborca nalazi u rečitoj emotivnom smislu i prati stope neprevaziđenog i ekcesivnoj introspektivnosti, kojoj je, tu spora Ženea, te, sa glavom punom i citata iz Ženeovih nema, i sam Žene silno bio odan; u jednom trekako udarnih tako i opskurnijih izdanja i pregršt nutku, pri sredini ovog kratkog romana (reč je o asocijativnih i subjektivističkih opažanja, kreće oko 90 strana teksta), pominjući glasovitu Ženeu potragu za novim spoznajama o Ženeu i nje- ovu „Bogorodicu od cveća“, kao za njegov život govoj ličnoj/privatnoj istoriji, ni jednog trenutka odlučujuću knjigu, Vinkler će se pozvati na pritom ne gubeći Ženeovu literarnu zaostav- misao Elijasa Kanetija – „Od slučajnosti pročita-
Jozef i Džozef
44
www.optimist.rs
nog, zavisi šta smo“. Shodno tome, sa podosta vere u krajnju tačnost te ipak prilično odvažne tvrdnje, moglo bi se zaključiti da je i Ženeova književnost u ogromnoj meri zavisila od slučajnosti (i svih potonjih mu ličnih izbora) koje su se dešavale u životu tog nezaboravnog maga francuske i svetske književnosti. Što se queer aspekta, pak, tiče, Vinkler njemu pristupa krajnje nonšalantno, tolerantno i razmahano, a što se u značajnoj meri rimuje i sa Ženeovim doživljajem tog dela identiteta i postojanja mu. Kako bi dobar udeo Ženeove književnosti, ali i života iz stvarnosne dimenzije, usled silnih naslaga političke korektnosti na svetu i njegovom bilu danas, bio u najmanju ruku stigmatizovan, „Zapisi pitomca Žana Ženea“ ističu se i po tom duhu proživljenog i smislenog slobodarskog nepristajanja na kanon. Tome treba dodati da se ova kraća proza može sagledavati i kao uvod u magiju Ženeove književne zaostavštine, mada bi poštenije bilo ustvrditi da je za pun užitak u onome što Jozef Vinkler ovde nudi ipak potrebno prilično podrobno poznavanje Ženeove proze. Na naoko potpuno drugom polu opšte uvreženog i akademski ustrojenog doživljaja književnosti nalazi se „Naplata“ Džozefa Hansena; kao što smo vam predočili u nekom od ranijih brojeva tokom prethodne godine, Hansen je značajna i krajnje samosvojna stavka u žanrovskoj (kriminalističkoj, da budemo što je moguće precizniji) književnosti; naime, podsećamo vas, on je tokom ionako prevratničkih sedamdesetih godina prošlog veka sročio niz od čak dvanaest detektivskih misterija, u kojima je centralni lik Dejv Brensteter, promućurni i uporni detektiv osiguravajućeg društva, ali i autovani (i mačo) gej. „Naplata“ (prevela Branislava Erak, objavio Studio Leo) drugi je naslov u tom serijalu knjiga, i u njemu Brendsteter rešava misteriju naoko prirodne smrti (utapanjem) silno nesrećnog trgovca retkim i antikvarnim knjigama i izdanjima. Mnogo je mogućih osumnjičenih, uključujući i nekolicinu isprepadanih holivudskih i priholivudskih likova koji iz razumljivih razloga i dalje vire iz svojih ormara. Kao i u „Fejdautu“, prvom romanu u ovom nizu, sama misterija je odvažno razgranata i sočna, sa podosta rukavaca i digresija koje nikako nisu same sebi svrha, a i ovde Hansen pokazuje izvanredno baratanje formom i zadatim uzusima, te, za one
koji ponajpre tako nešto traže, „Naplata“ funkcioniše i kao dinamičan, uzbudljiv i umešno napisan detektivski roman vrhunske sorte unutar tog žanrovskog zabata. Kako je ovo „Optimist“ i kako Hansen u svojim avanturama pomenutog Dejva Brendstetera nedvojbeno pruža i znatno više od znalački upakovane i postavljene žanrovski profilisane proze, napomenimo da „Naplata“ u značajnijoj razmeri donosi i dalje Brendsteterove pokušaje da nađe sigurnu i spokojnu ljubav u vidu ozbiljne, harmonične i sveprožimajuće veze. U ovoj epizodi Brendsteter stiže pred neizostavnu spoznaju o kraju ljubavi u koju je mnogo nade polagao, a koja se iz dana u dana urušava pod teretom neprolaznih senki bivših/umrlih ljubavi sa obe strane. Ono što ne iznenađuje one koji su čitali pominjani „Fejdaut“, a što nanovo daje povoda za grlene pohvale je prvenstveno Hansenova uverljivost u prikazivanju i tog dela Brendsteterovog života i te dimenzije njegove intrigantne ličnosti, a isto se odnosi na zbilja unikatno piščevo umeće kojim postiže tu elegantnu i pipavu ravnotežu između ta dva, da zabune ne bude, podjednako važna i sasvim komplementarna aspekta i ovog njegovog romana. Bravo! Vodič kroz gej Srbiju
45
N
OPTIMIST Film
a samom početku Pol Hagis izjavio je pre dve godine da njegovo pošteno je da vam ostvarenje nije zaslužilo Oskara za najbolji film. kažem da film On je rekao: „Iz nekog razloga, ’Sudar’ je uticao „Moonlight“ nisam na ljude, dotakao ih, a nemoguće je suditi o filjoš uvek pogledao, movima tog žanra. Jako sam zahvalan što sam iako imam zakonsku osvojio te Oskare. To je zaista lepa stvar, ali me i moralnu obavezu nemojte pitati koji je po mom mišljenju te goda kao gej muškarac, dine bio najbolji film, jer svakako da ne bih glaali i kao selektor Mer- sao za ’Sudar’, pošto sam video umetnički linka festivala pogle- kvalitet tih drugih ostvarenja“. Slično mišljenje dam film sa gej imaju i članovi Američke filmske akademije tematikom. Jednostavno moram psihički da se danas. Američki časopis Holivud riporter objavio pripremim, jer me gej filmovi sa teškom pričom je anketu među njima koja je pokazalo da bi u deprimiraju i sisaju energiju. Ali, ovo nije prikaz slučaju da se glasanje obavlja danas, film Anga filma te da moram da ga pogledam, to je obavio Lija lako odneo pobedu. Gej kauboje je teško zaZoran Janković u prošlom broju Optimist maga- boraviti i film se nalazi na prvom mestu skoro zina. Ne, ovde ću se baviti tim istorijskim mo- svih lista najboljih gej filmova svih vremena. mentom da je jedan gej film dobio Oskara za Film je zaradio skoro 180 miliona dolara na boks najbolji film. Skandalom na dodeli i zamenom ofisu, dok „Mesečina“ svega 54 miliona i zauzima koverti se neću baviti. drugo mesto liste oskarovskih filmova sa najslaIako je u pitanju istorijski momenat, da je gej bijom zaradom. Pored toga Planina je inspirisala film dobio glavnog Oskara, nemamo oduševlje- mnoge, tako da imamo i Broukbek operu, paronje kao što je to bio slučaj sa „Planinom Brouk- dije na film, čak i porno verziju, što „Mesečina“ bek“. Gej zajednica nije posebno oduševljena, nikada neće postići. Trenutno je „Mesečinu“ u srniti pridaje preveliku pažnju ovom filmu, što se pskim bioskopima pogledalo oko tri hiljade može videti i da se veliki svetski gej magazini ljudi. nisu preterano bavili njime, niti se film našao na Tokom svoje istorije Akademija je konstanažuriranim listama najboljih gej filmova. Da li je tno ignorisala i diskriminisala filmove koji se to zato što su svi u filmu Afroamerikanci, što je bave LGBT temama. Od takvih je svakako i film u pitanju niskobudžetni film, što nije zaradio do- Gasa Van Santa „Milk“ koji je bio nominovan za voljno na boks ofisu… ostaje da vidimo. Ono što osam Oskara. Dobio je svega dva, za scenario i je sigurno jeste da je Akademija ispravila neko- glavnu mušku ulogu, dok je te godine Oskara za liko nepravdi i jednim udarcem ućutkala one najbolji film dobio „Milioner iz blata“. koji su je kritikovali da je homofobična i rasistiMožda, po mom mišljenju, najveću nečka. Ali nepravdu pravdu pored Plakoja je načinila nine, učinjena je filmu „Planina filmu „Filadelfija“ koji Broukbek“ joj nije nominovan za pet Kako je Oskar ispravio nepravdu kada nećemo oproOskara, ali ne i za najstiti. bolji film. Tom Henks Sada već legenje te godine dobio darni film Anga Lija Oskara za najbolju „Planina Broukbek“ mušku ulogu, a Brus ostavio je ogroman Springstin za pesmu trag na gej zajed„Streets of PhiladelpPiše: Predrag Azdejković nicu i njenu kulturu. hia“. Film je nominovan Mnogi smatraju za osam Oskara, a da je film „Kerol“ iz dobio je tri za muziku, scenario i režiju, dok mu 2015. opljačkan jer nije nominovan za najbolji je za najbolji film nepravedno oteo film „Crash“ film, pored šest nominacija i nijedan osvojen koga se niko više i ne seća! Režiser filma „Sudar“ Oskar. Ne delim to mišljenje, ali smatram da je
Mesečina
46
www.optimist.rs
film „Velvet Goldmine“ iz 1999. godine istog režisera Toda Hajnsa nepravedno ignorisan od Akademije, koja ga je nominovala samo za najbolji kostim. Takođe je interesantna i situacija sa filmom „Dankinja“ koji je dobio četiri nominacije, a osvojio je samo Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu. Te godine su mnogi smatrali da film „Mandarina“ treba da dobije koju nominaciju za Oskara, kao i Lili Tomlin za ulogu u filmu „Baka“, ali se to nije dogodilo. Prošle godine trans umetnica Anohni je bila nominovana za najbolju pesmu „Manta Ray“ iz dokumentarca „Racing Extinction“, ali su producenti ceremonije izbacili izvođenje ove pesme iz programa, nakon čega je Anohni odbila da se uopšte pojavi. Ali makar je te godine gej muška-
rac dobio Oskara za najbolju pesmu, Sam Smith. Dok se LGBT filmovi probijaju, kao i LGBT glumci, reditelji… mnogi strejt glumci dobili su Oskare za portretisanje LGBT ljudi, kao što su Vilijam Hart za ulogu u filmu „Poljubac žene pauka“, Tom Henks za „Filadelfiju“, Hilari Svonk za „Dečaci ne plaču“, Šarliz Teorin za „Monstruma“, Filip Simor Hofman za „Kapote“, Šon Pen za „Milk“, Kristofer Plamer za „Početnike“, Džared Leto za „Dalas bajers klub“… U svakom slučaju Oskar za najbolji film neće da škodi i smatram da ćemo u budućem periodu imati više ozbiljnih filmova LGBT tematike, koji će polako osvajati sve više bioskopske publike. Nažalost, „Mesečina“ nije jedan od tih filmova.
Vodič kroz gej Srbiju
47
J
OPTIMIST Festival ubilarno 10. izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koje će biti održano od 8. do 15. maja 2017. godine, obeležiće brojni noviteti i projekcije više od osamdeset vrhunskih filmskih ostvarenja savremene dokumentaristike. Deseti Beldocs festival svečano će biti otvoren 8. maja u 20 časova u Velikoj dvorani Sava centra, filmom Endrua Dominika, o velikoj muzičkoj zvezdi Niku Kejvu – „ One more time with feeling“. Festival će prikazati film Ingrid Bergman o jednoj od najslavnijih evropskih glumica svih vremena, hit film Mr. Gaga koji je osvojio nagrade u Sofiji, Idfi i Hotdocs-u, kao i mnoge druge svetski nagrađivane filmove.
HELMUT BERGER, GLUMAC Film Andreasa Horvata, „Helmut Berger, glumac“ biće prikazan u okviru selekcije borografskih dokumentaraca. Reč je o neumoljivom a istovremeno i intimnom prikazu života jednog od legendarnih glumaca i bivših muza Lukina Viskontija, Helmuta Bergera. Sa punih 18 godina, Helmut Berger je pobegao iz klaustrofobične atmosfere 1960-ih koja je obavijala njegov rodni grad, Salcburg. Nakon niza srećnih okolnosti ali i talenta i napornog rada, „uleteo” je pravo u otvorene ruke Lukina Viskontija. Kada je bio na vrhuncu slave i lepote, Berger je bio sinonim bogatog džet -set stila života sedamdesetih. Kada je Lućino Viskonti preminuo 1976, Berger nije samo izgubio najposvećenijeg i najbrižljivijeg reditelja, već i učitelja, ljubavnika i očinsku figuru. Pad je bio neminovan. U poslednje vreme se zadovoljio skromnijim stilom života daleko od očiju javnosti. Čovek, čiji nas prikaz kralja Ludviga II u istoimenom Viskontije-
48
www.optimist.rs
vom filmu još uvek proganja, sada „predsedava“ oronulim dvosobnim stanom u predgrađu rodnog grada Salcburga u Austriji. U ovom malom, skrivenom kraljevstvu vreme je naizgled stalo. Česte promene raspoloženja Helmuta Bergera, kao i njegove iznanadne provale agresije, podsećaju na tirade glumca Klausa Kinskija. Film „Helmut Berger, glumac“ je intiman prikaz ostarelog Bergera, koji razotkriva šta gruba crta njegove ličnosti zapravo predstavlja: želju za pažnjom, bliskošću i intimnošću. Helmut Berger (nem. Helmut Berger; Bad Išl, 29. maj 1944) je austrijski glumac. Kao bivši maneken androginog izgleda napravio je niz zapaženih uloga u evropskoj i američkoj kinematografiji šezdesetih i sedamdesetih, često glumeći dekadetne pojedince rubne i neodređene seksualnosti. Glumio je u filmovima Lukina Viskontija, Vitorija de Sike, Kloda Šabrola, Fransisa Forda Kopole, ali i u jugoslovenskom filmu „Veliki transport“ Veljka Bulajića. Povodom snimanja filma „Helmut Berger, glumac“ reditelj Andreas Horvat je izjavio: „Poslovati sa Helmutom Bergerom znači biti uhvaćen između ekstrema: arogancije i skromnosti, uzvišenosti i poruge, blizine i distance i, da, nasilja i strasti. Nije da nisam bio upozoren. A ipak, želeo sam da pristupim svetu Helmuta Bergera. Da budem jeben u mozak od strane ove šarmantne varalice, ovog namigujućeg, ali duboko iskrenog glumca koji ne glumi”.
KIKI U Njujorku, LGBTQ mlade osobe različitih rasa okupljaju se kod pristaništa pored ulice Kristofer, gde vežbaju ballroom, tip performansa koji se proslavio u ranim devedesetim zahvaljujući Madoninom muzičkom spotu „Vogue” i dokumentarnom filmu „Paris Is Burning.” Dvadeset pet godina kasnije, nova i drugačija generacija LGBTQ mladih osniva aktivističku, umetničku subkulturu, pod imenom Kiki Scena. Film „KIKI” prati sedam likova iz Kiki društva umetničkog izražavanja, koje bi moguće, u retokom perioda od 4 godine, prikazujući njihove gularnim umetničkim krugovima, izazvali podpripreme i spektakusmeh ili nasilje. larne performanse Među članona događajima pozvima Kiki scene se natim kao Kiki balonalaze ljudi različitih Queer filmovi na Beldocsu vima, u isto vreme dobi. Mnoge od njih zadirući u njihovu insu porodice izbacile timnu borbu protiv iz svojih kuća ili su iz beskućnosti, bolesti, različitih razloga zapredrasuda. vršili na ulicama. Na spektakularKao LGBTQ ljudi mawww.beldocs.rs nim Kiki balovima, njinskih rasa, oni neizostavnim dogačine manjinu u mađajima na kojima se njini. Alarmantno je okupljaju pripadnici da je 50% ovih mlaKiki subkulture, umetnicima se omogućava si- dih ljudi HIV pozitivno. guran i prijatan prostor za raznovrsne načine Kiki scena živi i razvija se kao grupa koja nudi alternativni porodični sistem („kuće”), edukaciju o važnosti testiranja na HIV, kao i performanse koji služe osnaživanju njenih članova. Scena je evoluirala u važnu organizaciju sa uređenim pravilima, vođama i timovima, i sada broji na stotine članova u Njujorku.
Deseti Beldocs
Kroz saradnju Twiggz Pucci Garçon, osnivača kuće, čiju priču pratimo u filmu, i režiserke Sare Jordeno, gledaocima je omogućen uvid u svet „visokog rizika”, gde žestoka takmičenja bivaju ulaznica za upoznavanje crnačkih i trans pokreta u Americi. Vodič kroz gej Srbiju
49
I
OPTIMIST Film
mada se u produkciono-budžetskom smislu ta odrednica barem formalno može primeniti u ogromnoj većini slučajeva ostvarenja koja nastaju i koja su nastala van glavnog toka, van te holivudske A lige, na idejnom planu indie (nezavisni) filmovi ipak imaju podosta lako prepoznatljivih, opažljivih i uvreženih karakteristika. A katkad, naravno, možemo pričati i o indie uniformnosti. Ovog puta osvrnućemo se na dva vidno ambicioznija severnoamerička filmska ostvarenja nastala upravo u pomenutom domenu indie estetike i indie ideologije u primenjenim filmskim uslovima, naravno. I am Michael je uz dve godine zakašnjenja nedavno napokon stigao pred nestrpljivo i već dobrano razdraženo gledateljstvo; naime, I am Michael ključni deo svoje privlačnosti u filmskom, idejnom i faktografskom smislu iznalazi u (stvarnom) liku Michaela Glatzea, nekadašnjeg gej aktiviste koji je u jednom trenutku postao ni manje ni više, nego anti-gej hrišćanski propovednik. Priča I am Michael, i u tome scenarista i reditelj Justin Kelly, kome je ovo bio dugometražni filmski debi, a čiji je drugi film, King Cobra, takođe nedavno stigao u redovnu distribuciju, nimalo ne greši, prvenstveno jeste i mora biti posmatrana kao priča o identitetu, zapravo, o fluidnosti polnih i srodnih identiteta. U tom smislu, ovakav kakav u svom završnom obliku jeste, ovaj film je delo sasvim na svom mestu. Lišen očiglednije osude, ali i vidljivijih pokušaja apologije, ovo je film čiji udarni autor, reklo bi se, prilično iskreno nastoji da razume razloge i pojmi mehanizme koji su doveli do pominjane (d)evolucije svetonazora glavnog junaka. Prilično diskretno i smirenim ritmom, reditelj Kelly pokušava da, naravno, prateći faktografsku osnovu priče (scenario je zasnovan na dva opsežnija novinska članka o začudnom životnom putu Michael Glatzea), prikaže moguće pojašnjenje tog mahom atipičnijeg i tako korenitog i sveobuhvatno uticajnog životnog zaokreta. Naravno, (savremeni) film je medij koji poseduje i stoga mora da poštuje vlastite uzuse, te je u stotinjak minuta na par mesta primetno izvesno pretrčavanje u faktografskom smislu, ali sva je prilika da su pomenuti potezi bili iznuđeni silinom zanimljive i filmski podatne građe i čitavim nizom potentnih motiva i poenti kojima ova priča naprosto obiluje.
50
www.optimist.rs
Ono što je važnije, I am Michael funkcioniše kao celina, ostavljajući utisak dovoljno brižljivo osmišljene i u konkretno delo sprovedene celine, a sama priča jeste u zadovoljavajućoj meri zaokružena i oslonjena na dostojanstven pristup bez vidljivijih primesa senzacionalizma i ostrašćenosti. Kako je već spomenuto, ovo je povest koja podseća na fluidnost polnih i seksualnih identiteta, a to je stavka koju dobar deo queer populacije prečesto zna da smetne s uma. Možda teže pojmljiva ili u neku ruku i apsurdna po pitanju krajnjeg ishoda, ovo jeste priča o jednom od mogućih egzistencijalnih preokreta, a sam film nam daje dovoljno i dovoljno jasnih i uverljivih objašnjenja kako je tako nešto i u ravni stvarnosnog ipak moguće. Izbori Michaela Glazea, sva je prilika, jesu upitni i većini gledalaca manji dopadljivi, ali to njegovu priču ne čini manje autentičnom i filmski potentnijom. S druge strane, I am Michael je očito ostvarenje srednjeg dometa, delo mlađeg autora koji tek treba da ovlada nijansama i valerima u filmskom pripovedanju, i koji, uz sve to, tek treba da se izbori za više samopouzdanja i odvažnosti u tretmanu ovako činjenicama strogo omeđene priče. Justin Kelly je, uprkos svemu tome, sveukupno gledano i mereno dovoljno dobro obavio svoj
deo posla, a možda i najdiskutabilniji aspekt ovog ostvarenja jeste izbor Jamesa Franca za tumača i naslovnog lika ovog filma. Već su se u više navrata čule zamerke da ima evidentne eksploatacijske ostrašćenosti u Francovom posezanju za filmskim pričama sa jakim queer štihom, ali, i mimo toga, u ovom konkretnom filmu vidno je bila potrebna čvršća rediteljska ruka koja bi Jamesa Franca spasila iz zamkle megaacting neumerenosti. Srećom po njega, scenaristu i reditelja i čitav film, tu je fino odabran i uštimovan ostatak glumačkog ansambla (Zachary Quinto, Emma Roberts, pomalo i Lesley Ann Warren i Daryl Hannah) koji predstavlja prekopotreban glumački kontrapunkt (i) ovde odveć razmahanom Francu. Na drugom tasu imamo kanadsku lezbodramu Below her Mouth, koja u svom krajnjem ishodu nije ni približno odvažna koliko bi to njeni autori želeli i koliko se upinju da dokažu da jeste. Rediteljka April Mullen privukla je izvesnu pažnju uspelim i zanimljivim i prilično krvoločnim trilerom Soba 88 od pre par godina, ali ovde, već na narednom stupnju svoje rediteljske karijere (April Mullen je (bila) glumica), ona zapada u rutinerski mod, a krajnji rezultat je klišeizirana i samim tim posve nepotrebna priča o još jednom nenadanoj i navodno neobičnoj damsko-damskoj romansi sa akterkama koje, gle čuda, dolaze iz posve različitih društvenih sfera i klasa. Below her Mouth, poput sijaset sličnih i srodnih mu ostvarenja iz viših i nižih produkcio-
“I am Michael” i “Below Her Mouth”
Nevolja je što najvažnije autorke ovog filma (scenaristkinja Stephanie Fabrizi i rediteljka Mullen) očito nemaju nikakvu ideju šta bi mogle da učine sa takvom postavkom, te film na koncu biva nenadahnuta i nezapamtljiva gomila davnih dana potrošenih i nimalo oneobičenih opštih mesta, koja onda kao takva može biti privlačna i za analizu podatna tek najokorelijim kompletistima i mazohistima. Dobar deo problema proizilazi iz gotovo pa amaterske glume dve glavne glumice (Erika Linder i Natalie Krill), a tu je, u vidu teškog balasta, i rediteljkina rešenost da ciljanu polemičnost i kontroverznost postigne ziherškom prečicom, odnosno, ipak prilično nepotrebnim i nepotrebno dugim scenama seksa, koje ostavljaju impresiju samodovoljnosti i repetitivnosti, a suštinski ne donose ništa sveže, niti daruju išta esencijalno ovom filmu kao celini. Below her Mouth je promašaj koji, ako je za neku i nekakvu utehu, ipak pojašnjava da narečeni indie pedigre ni očigledno dobre namere i dalje nisu i ne mogu biti iole upečatljivija i jaka pokrivalica i izgovor za loš film kao takav.
300 grama identiteta bez koske piše: Zoran Janković nih liga, nedvosmisleno doslovno preuzima narativnu matricu koju znamo još iz Morisa, izvrsnog queer romana velog I.M. Forstera.
Vodič kroz gej Srbiju
51
OPTIMIST Televizija odus je švedska psihološka kriminalistička serija nastala na talasu uspeha serija „The Killing“ i „The Bridge“. U pitanju je adaptacija četvrtog romana norveške autorke i bivše ministarke pravde Anne Holt pod naslovom „Fear Not“. Ova priča od u osam epizoda započinje jedne lepe zimske večeri u pastoralnoj Švedskoj gde se u prazničnom raspoloženju pripremaju za proslavu rođendana Sina našeg Gospoda. Među njima je i Inger Johanne Vik, samohrana majka i psihološkinja koja je na profilisanju kriminalaca sarađivala kako sa švedskom policijom tako i sa američkim FBI-om. Sada se vratila u otadžbinu i želi samo jednu stvar, a to je da što više vremena provede sa svojim maloletnim ćerkama od kojih starija Stina pati od autizma. Kako zlo ne poznaje vreme za odmor i slavlje tako je ovo veče idealno da ubica obavi svoj posao i liši života poznatu televizijsku kuvaricu. Na njegovu nesreću Stina, mučena nesanicom, gijskim kultom iz Amerike i njihovim čudnim nalunja po podrumu hotela gde ga ugleda kako činom obračuna sa onima koje je, prema njihosakriva leš. Da nesreća ne ide sama postaje nam vom shvatanju, Bog odbacio. Ili iza svega jasno kada i ubica vidi nju. Ubrzo nakon toga zapravo stoje neki mnogo manje božanski, a više materijalni monaš poznati ubica dotivi? lazi glave i sveštenici Rađena po reElisabeth Lindgren, a ceptu svojih pretnakon toga strada i Ko to tamo ubija homoseksualce? hodnica i ovu andergraund umetnordijsku dramu nik… odlikuje mračna i Na slučaju radi napeta atmosfera detektiv Ingvar sa nekonvencionaNyman stari Ingerin lnom i snažnom prijatelj koji, očito, piše: Milan Aranđelović glavnom ženskom želi da bude više od protagonistkinjom. prijatelja. Kako broj U seriji se prepliću leševa raste Inger istraga i privatni žishvata da su ova ubistva povezana uprkos tome što nema očigledne voti junaka koji se u njenom finalu spajaju u veze između žrtava kao i metoda ubistava. Za- jednu celinu. Iako je lik ubice poznat od samog jedničko ovim zločinima jeste da su sve žrtve početka to ne umanjuje konstantan osećaj lezbijke i gej muškarci. Izgleda da je ubica sa te- straha i napetosti jer mi ne znamo zbog čega on toviranim anđeoskim krilima koja prekrivaju to radi. Ubica je posebno strašan jer deluje cela njegova leđa povezan sa hrišćanskim reli- veoma obično, a na trenutke, i simpatično. Zim-
M
Modus
52
www.optimist.rs
sko vreme u kome se dešava radnja doprinosi jezivoj atmosferi. Poput mnogih drugih skandinavskih serija i „Modus“ se bavi političkim i društvenim temama uključujući i pitanja ljudskih prava, netolerancije, gej brakova, usvajanje dece od strane istopolnih parova, gej prostitucijom, (ne) prihvatanjem homoseksualaca od strane njihovih porodica, pa i državnih institucija i još uvek vidljivim određenim stepenom (auto)homofobije koja je prisutna u ovom, naizgled, tolerantnom društvu. Interesantna je scena u kojoj se devojka žrtve kod recepcionerke raspituje o svojoj nestaloj devojci insistirajući na činjenici da je nestala osoba njena devojka dok recepcionerka tu činjenicu uvek nekako uspe da prečuje i ignoriše. Takođe, na jednoj istrazi radi homofobični detektiv koji i dalje koristi reč „peder“ tako da objašnjavajući slučaj ljude opisuje kao „onaj bogati peder“ i „buljaška kurva“. Serija „Modus“ je izuzetno popularna i jedna od najgledanijih švedskih serija u poslednje dve godine. Prvu epizodu je gledalo više od milion ljudi, a najavljeno je snimanje druge sezone. Vodič kroz gej Srbiju
53
OPTIMIST Televizija ada se na počeste mahove i može učiniti da postoje jasni obrasci, ipak je podosta nijansi u aktivističkom zanosu i čitavom tom svetu. Svet bez artikulisanijeg / organizovanijeg aktivizma danas je gotovo pa nezamisliv, jer, da se ne zavaravamo, neke preokreti nisu tek čeda fatuma, najčešće je potreban snop dobronamernih ruku i umova da tu lavinu sačini i zakotrlja u smislenom pravcu... Upravo tu negde može da otpočne priča o miniseriji When we Rise, koju bez preterivanja i dodatnih eksplikacija, svakako već sada možemo proglasiti queer događajem ove televizijske godine. Reč je o zamašnom poduhvatu (osam epizoda od po 85 minuta „suvog“ trajanja), a pritom U idejnom i stiskom pogledu, When we Rise rađenom i emitovanom u kontekstu vazda upri- je sasvim očekivan rad pomenutog Dustina zorene i retko kada polemične / kontroverzne Lance Blacka, koji i ovde poseže za formom šiponude bazične televizije (basic TV), konkretno roko koncipirane društvene hronike sa jasnim srednjačenju ponajčešće naklonjenom ABC-iju. intimističkim štihom u bavljenju junacima i turU tom svetlu gledano, i bez pomnijeg zalaženja bulencijama u njihovim životima. Potpuno očeu vaganje konkretnih i samerljivih kvalitativnih kivano, a, kanda, i na radost mnogih ako ne i dometa, When we Rise je (već sam po sebi, na većine, When we Rise je blizanački odraz Milka, samom početku a ako ćemo da bupriče o njemu) demo još precizniji, a golem pa i neupišto nam uostalom i tan poduhvat. sam gabarit i konkreUstanak je bio koje (god) vere bio! Teško je izmeriti tna ukupna minutaža praktičan uticaj na ove serije jasno i glapromenu svetosno sugerišu, When we nazora tipičnog Rise je dalja razrada konzumenta poautorskog pristupa na nude američke kome je, ponajpre u piše: Zoran Janković bazične televizije scenarističkom smislu, (naravno, pod počivao taj biografski uslovom svih film o znamenitom uslova - da je isti Harveyu Milku. Ta auseriju gledao i ispratio u celini), ali, mimo toga, i torska odluka svakako predstavlja jedan od najsama pojava ovakvog sadržaja u moru forenzi- upečatljivijih aduta ove serije, tim pre što se čara i detektiva bez straha i mane divljenja i dosta brzo tokom gledanja, i stiče jasan utisak čuda je vredna. U kreativnom smislu glavni da je baš ta mustra zapravo i najpodesniji okvir autor ovde je Dustin Lance Black, najpoznatiji za seriju koja bi u samo osam epizoda da sažme kao scenarista biopika o Harviju Milku, u režiji prikaz evolucije (ali i pojedinih stranputica i poGusa Van Santa, koji je režirao i uvodnu epizodu srtanja) u istoriji američkog aktivizma na polju When we Rise. LGBT prava i tema.
M
When We Rise
54
www.optimist.rs
Tek uz ponešto dramaturških sinkopa i vremenskih skokova, povest u srži When we Rise počiva na klasičnoj fabulaciji, uz vidnu brigu za detalj i delikatno rukovanje temom / temama, ne samo na pukopojavnom nivou. Ako su Emmerichov Stonewall pre par godina možda i ishitreno i previše histerično optuživali za pristup nošen sumanutim whitewashing uprizoravanjem i preoblikovanjem istorijskih činjenica i značajnijih tačaka na mapi razvoja borbenijih queer identiteta i pristupa životu, When we Rise ima i mora biti pohvaljen za prilično odmereno i blago intelektualistički osenčeno baratanje pomenutim pitanjima i njihovim brojnim implikacijama. Gore navedeni intimistički pristup priči i profilisanju likova tu svakako u značajnoj meri pomaže, jer ono što nam zdrav razum govori a na šta nas ova serija jasno podseća je činjenica da se iza svakog aktivističkog poduhvata ili zanosa u biti na prvom mestu krije priča o pojedincima i njihovim životnim izborima, podvizima i lutanjima. Uprkos tom neprikriveno intimističkom štihu, When we Rise, a to je u saznajnoj dimenziji možda i najvažnije, uspeva da pokrije veći deo važnih tema, događaja i idejnih i ideoloških kota u toj okvirnoj temi kojom su Dustin Lance Black i ostali saradnici ovde bavili; kreće se od prvih prevratničkih događanja u tom vazda mitskom
San Francisku, stiže se do prvih i potonjih konkretnih organizovanja i združenih delanja, dobar deo priče bavi se epidemijom AIDS-a tokom osamdesetih, a u zadovoljavajućoj meri i sasvim ukorenjeno u širu povest obrađen je deo sa recentnijim događajima, poput legalizacije istopolnih brakova. Što se nekog, pak, opšteg utiska tiče, ova serija pleni preglednom a motivima i rukavcima bremenitom naracijom, a u zanatskom smislu ovo je rad bez ijedne jedine slabe strane, dok sa puno povoda može se uživati u glumačkim kreacijama čitavog ansambla, kako mlađih i široj publici manje ili potpuno nepoznatih glumaca, tako i potvrđenih veličina (tu su: Guy Pearce, Mary Louise Parker, Dylan Walsh, Michael Kenneth Walsh, Rachel Grifiths...). Negde tu javlja se i povod za krupniju zamerku, jer prva postava glumaca čini se približna uzrastu likova koji tumače, dok u kasnijem toku priče iste likove glume ipak vidno stariji glumci. Osim toga, When we Rise bi možda sveukupno još bolje funkcionisao u komprimovanoj, filmskoj varijanti, kao film opsežnijeg zamaha, ali onda, sa druge strane, ne bismo mogli da pričamo o značaju koji When we Rise ima i tek će imati u već pojašnjenom kontekstu krajnje nesvakidašnje stavke u ponudi možda i udarnog emitera iz domena bazične televizije na severnoameričkom kontinentu. Vodič kroz gej Srbiju
55
P
OPTIMIST Lifestyle
rvi znakovi sunca su tu, temperatura sve češće skače preko 15 stepeni gde polako prelazimo na prolećnu i letnju odeću, a tu ima šta i da se vidi… naše nabujale zimske stomake, zadnjice i butine. Ako ste preko trideset godina starosti, čije draži bar ja tek sada spoznajem, čak i tih 5-7 kila viška drugačije izgledaju i teže se skidaju: sećam se kada su mi „stariji“ pričali o tome a ja ih gledao kao da su ludi. Ukoliko se prepustimo zdravom stilu života do leta smo manje više spremni, reče još jedan od 10 hiljada ličnih trenera. A ako ste normalan čovek onda će verovatno trebati svaku moguću pomoć da skinete visak kilograma jer je život u realnosti znatno drugačiji. Stoga vam u ovom broju predstavljamo Vanquish aparat koji se do sada pokazao kalo lider u neinvazivnom uklanjanju masnih naslaga i ima nekoliko važnih pozitivnih strana. U pitanju su radio talasi koji deluju isključivo na masno tkivo, podižu njegovu temperaturu što dovodi do „topljenja“ masnih ćelija. Studije koje govore o efikasnosti ove metode su vrlo dobre, bezbednost je izuzetna a ključna prednost je u tome što nema ubrizgavanja jedinjena, anestezije ili ožiljaka, pritom metoda je bez kontaktna. Tretman se provodi tako što se na primer predeo stomaka tretira se Vanquish sondom koja je dovoljno velika da tretira ceo pojas što je jedinstveno za ovaj aparat. Ukoliko
56
www.optimist.rs
Vanquish Uređuje: Mladen Antonijević Priljeva
uzmemo Kriolipolizu ili kavitaciju obično se predeo stomaka tretira iz najmanje dva puta dok pravilnost rezultat kod kavitacije zavisi od uigranosti terapeuta sa sondom koja se kreće preko tretirane regije. Kod Vanqusha nema kontakta, nezavisno je efikasan od terapeuta i automatizovan gde se tokom tretmana koji obično traje sat vreme vrši ravnomerno tretiranje regije. Kao rezultat dolazi do smanjenja obima u tretiranom predelu za 3 do 8cm već posle prvog tretmana, i do 2kg u težini uz pravilnu ishranu i optimalnu fizičku aktivnost. Tretman se sprovode obično na 10 dana a maksimalno četiri puta. Pošto je vrlo dobar, takva mu je i cena tako da nismo uspeli da nađemo ovaj tretman ispod 200 evra što smatramo njegovom najvećom manom, pošto je tretman potpuno automatizovan dok je prisustvo terapeuta ima više psihološki efekat nego nekakvu direktnu korist po učinak.
Bioderma
Hylamide
Sensibio AR
SubQ Anti-age
U ovom broju obrađujemo kremu od Bioderme Sensiobio AR koja je brendirana kao podrška za kožu koja ima vidljive kapilarne sudove odnosno rozaceu. Pre svega želimo da napomenemo da se rozacea, a ne crvenilo kože, ne može uspešno tretirati kozmetičkim proizvodima već zahteva dermatološko vođenje, gde ovaj proizvod jeste dobra podrška. Svakako izbor nege može uticati povoljno ili nepovoljno na vidljivost simptoma rozacee stoga je prateća nega važna. Ipak ova krema je jedna od boljih na našem tržištu u svojoj cenovnoj kategoriji te je mogu koristiti svi, a pogotovo osobe koje imaju crvenilo lica, onda osobe koje koriste kiseline, retinole ili druga jedinjenja koja mogu da povećaju osetljivost kože, a izuzetan je proizvod za muškarce posle brijanja. Naime, proizvod sadrži niz anti-inflamatornih i umarajućih jedinjenja. Tu su jedinjena kao što je to ginko bilboa, zeleni čaj, koren sladića, alantoina, omega masne kiseline, voćni šećer, kamilica i tako dalje. Sva ova jedinjenja imaju dokazanu efikasnost u nezi kože, protivupalno delovanje, umirujuće, antioksidativno i hidratno, stoga je ova krema idealna opcija za sve starosne grupe, polove i tipove kože osim verovatno masne. Može značajno doprineti borbi protiv iritacija nastalim brijanjem što ga posebno preporučujemo kao proizvod za posle brijanja, šta više verujemo da se ne može uporediti sa bilo kojim drugim proizvodom koji je brendiran kao proizvod za posle brijanja.
Izuzetno nam je zadovoljstvo da vam predstavimo neverovatni inovativan a cenovno razuman brend pod nazivom Hylamide. Brend nudi nekoliko osnovnih proizvoda koji su vrhunski komponovani sa novim, ali i tradicionalnim, znatno unapređenim jedinjenjima i to u koncetracijama od oko 50%, što je skoro pa neviđeno. Brend se takođe izdvaja po takozvanim pojačivačima što su u stvari serumi koji su napravljeni da posebno tretiraju specifične potrebe kao što je reaktivnost kože, hidratacija, prozračnost tena, sjaja i drugo, ali ono što je vrlo posebno kod brenda jeste to što prodire u dublje slojeve kože sto u potpunosti menja način na koji jedinjenja deluju te značajno pojačava efikasnost. Ovde bi da vam predstavili Hylamide SubQ Anti-Age serum koji sadrži neverovatnih 45 % aktivnih jedinjenja i to: Bakarni peptid, nanopetid-3-retionol koji ostvaruje bolje rezultate od standardnog retionala, ali bez iritacija, potom tripetid38 koji blokira razgradnju kolagena i elastina i znatno stimuliše proizvodnju novog, sadrži čak pet različitih lanaca hijaluronske kiseline i morskih derivata kako bi obezbedio superiornu hidrataciju i višestruku stimulaciju regenerativnih procesa. Sadrži saharide po formatu identičnim ugljenim hidratima u koži kako bi se obezbedila kontinuirana hidratacija, čak i po završetku upotrebe proizvoda. Malo je reći da brend prestavlja prijatno osveženje. Naravno ovog proizvoda nema u prodavnicama u Srbiji, ali se može poručiti putem interneta i to po ceni od 36 evra. Vodič kroz gej Srbiju
57
K
OPTIMIST Zdravlje
ao jedna od osoba koja redo- njegovu upotrebu. Ovi događaji ilustruju kako vno koristi PrEP kao prevenciju od HIV-a, bio je PrEP postao moćno sredstvo u prevenciji HIVsam prilično iznenađen i uplašen kada sam saz- a i potencijalno obuzdavanje širenja zaraze nao da su se već dve osobe, koje takođe koriste širom sveta. PrEP, zarazile HIV-om. Bio sam šokiran iako već Da budem iskren i dalje nisam mogao potpunih četiri godine držim predavanja o PrEP-u. puno da se opustim. Stalno sam razmišljao kako Kao osoba koja koristi PrEP od 2011. godine i pa- ovo što se desilo tim momcima može da se dosivna je u seksu sa strancima bez upotrebe kon- godi i meni. Šta ako je frajer koga pokupim doma nisam mogao, a da se ne zapitam da li preko neta jedna od onih osoba koja može da sam ja sledeći na tom spisku. prenese HIV uprkos PrEP-u? Sličnu zabrinutost sam video i kod članova Izgleda da mi je sudbina dala znak kada sam moje grupe na Fejsbuku “PrEP Facts; Rethinking tokom vožnje metroom video tablu upozorenja HIV Prevention and Sex” nakon što sam ovu in- na kojoj je pisalo obaveštenje kako je voz tokom formaciju prošlog oktobra podelio sa njenim 2014. godine udario 145 osobe od kojih je 58 članovima. Preko 15.000 ljudi sa svih strana ubijeno. To me je podstaklo na razmišljanje o risveta koji, poput mene, vole da uživaju u seksu ziku koji svakodnevno preduzimam samim bez kondoma oslanjajući se na PrEP izrazilo je odlaskom na posao. Zatim sam, zahvaljujući veliki nivo zabrinutosti, strepnje, neizvesnosti i sveznajućem Guglu, otkrio da čak 133 pešaka brige. Mnogi su pitali istu stvar „Ako se ovo de- tokom godine bude ubijeno u Njujorku tako što silo njima šta ako se dogodi i meni?“ ih udare kola. I najmanje 3.000 Amerikanaca u Onda sam za trenutak prestao da paničim i toku godine premine od gripa. Došao sam do podsetio sebe činjezaključka da ima nica. Da, dvoje ljudi mnogo više šansi da jeste dobilo HIV uprstradam od voza, auUz pomoć PrEP-a budućnost je lepa! kos korišćenju PrEPtomobila ili gripa a. Ali 100 hiljada nego od stranca sa ljudi konstantno kokojim ima seks uz risti PrEP bez ikakvih zaštitu PrEP-a. posledica, inhibicija Drugi slučaj i medijske pažnje. U osobe koja se uprmeđuvremenu je kos PrEP-u zarazila piše: Damon Jacobs Centar za kontrolu i HIV-im podsetio me izvor: The Advocate prevenciju bolesti sa kakvim se sve rizisaopštio kako je recima svakodnevno kordno mali broj suočavamo. Dok ljudi tokom 2014. godine zaražen HIV-om. Po ovo pišem već je 46.193 Amerikanaca stradalo prvi put od početka epidemije HIV-a broj no- od vatrenog oružja u 2016. godini (oko 155 dnevoinficiranih je počeo da opada. Nije slučajno vno). Godinu dana pre toga 38.300 Amerikanaca što je iste godine Centar za kontrolu i prevenciju poginulo je u saobraćajnim nesrećama dok bolesti objavila uputstva za prepisivanje PrEP-a, svake godine više od 480 hiljada Amerikanaca a Svetska zdravstvena organizacija uputstvo za umre zbog posledica pušenja. Preko 12 hiljada
Seks sa Prepom
58
www.optimist.rs
Amerikanaca u toku godine bude povređeno ili spaljeno prazničnim dekoracijama. Od posledica konzumiranja alkohola umre preko 8.800 ljudi, 3037 od trovanja hranom, 900 premine zbog povreda zadobijenih tokom vožnje biciklom, 626 strada tokom vožnje čamcima, a 100 njih strada tokom skijanja. Uz sve te silne opasnosti koje nas vrebaju na svakom koraku izgleda da je čoveku najbezbednije da uopšte i ne izlazi iz kuće. Ups! Preko 18 hiljada Amerikanaca godišnje strada od povreda koje su zadobili u kući tako da izgleda ni ova strategija za preživljavanje nije dovoljno delotvorna. Ako uzmemo u obzir ogromne rizike u životu sebi sam postavio jednostavno pitanje. Kako živeti? Da li želim da živim u strahu, strepnji, bojažljivo i ljutito? Ili želim da živim punim plućima, sa mnogo ljubavi i aktivnosti? Za mene logičan izbor je ovo potonje. Ono što me ovde fascinira jeste kako Amerikanci, ali i ljudi generalno, reaguju na rizike i nepovoljne ishode. Teško je da u urbanim sredinama ne znamo za nekoga ko je nastradao u saobraćajnoj nesreći pa ipak nastavljamo da se vozimo. Svako zna nekoga ko je u određenom slučaju imao neželjene reakcije na hranu, pa
ipak nastavljamo da se hranimo po restoranima. Naše društvo ne stigmatizuje žrtvu ili ne poziva na promenu ponašanja u slučajevima kada neko strada od automobila, hrane ili prazničnih ukrasa. Ali kada, za devet godina, dvoje ljudi na PrEP-u bude zaraženo HIV-om to biva propraćeno širenjem panike, straha i stida. Zato sam ponovo razmislio i doneo sledeći zaključak: Prihvatam da je seks rizična rabota. Jasno mi je da PrEP ne eliminiše u potpunosti opasnost od zaraze HIV-om. Kao što mi je jasno da bilo gde u Americi mogu da budem upucan, pregažen vozom, udaren kolima, otrovan u restoranu ili spaljen živ samo ako imam božićnu jelku u stanu. Kao što me ovaj drugi slučaj zaraženog HIVom neće sprečiti da uživam u seksu bez kondoma tako me ni, eventualni, treći ili četvrti slučaj takođe neće sprečiti u tome. Preduzeću razumne mere predostrožnosti uzimajući svakodnevno PrEP, gledajući levo i desno pre nego što pređem ulicu, podsetiću svoje komšije da obazrivo koriste električne ukrase. Čak i uz mere predostrožnosti negativne stvari mogu da se dogode. To je cena ulaznice u ispunjen život, ostvarene profesionalne ambicije i uživanje u seksu koju sam spreman da platim. Vodič kroz gej Srbiju
59
OPTIMIST Zajednica
Ime: Marija Kiš Godine: 35 Zanimanje: Aktivistkinja za LGBT i radnička prava
60
www.optimist.rs
Kada si prvi put znala da si... Kad sam se prvi put zaljubila i to u jednu drugaricu iz razreda. Imala sam 11 godina a ona se zvala Snežana. Tvoj izlazak iz ormana... Prvo sam se autovala mami, koja je sve to dobro podnela i bila mi je velika podrška tokom života. Volela je moje devojke i uvek se trudila da i ih lepo dočeka kada su dolazile kod mene. Koji savet bi dala mlađoj sebi... Mlađoj sebi bih rekla da beži iz ove države i da se nikada ne osvrne za sobom. Naj gej stvar koju si ikada uradila... Ono što me trenutno, već neko vreme inspiriše jeste kada se autujem potpunim strancima. Volim da vidim njihove reakcije. To me nekako čini srećnom jer uspevam da poljuljam njihov ušuškan i uštogljen crno-beli svet pun predrasuda. Tvoj prvi gej kafić/klub... Nisam nešto često izlazila po gej mestima i relativno kasno sam ih otkrila. To je bio Pleasure. Tvoj prvi poljubac... Davno zaboravljen, hahaha. Morala sam ovo da kažem, mnogo mi je smešno. Moj
prvi poljubac je bio sa jednim dečakom kada sam imala 8 godina. Zvao se Saša i pitao me je da li želim da mu budem devojka. Nevinost izgubila... Davno sa devojkom sa kojom sam se nešto kratko zabavljala. Bilo je skroz ok, iako nisam bila zaljubljena u nju, bila mi je draga i ostala mi je u lepom sećanju. Šta za tebe danas znači biti lezbejka.. To je jedan deo mene koji mi je jako važan i za koji sam se borila da ga prihvatim i zavolim i da nateram druge da ga poštuju.
Donji veš koji ti donosi sreću... To nemam ali trenutno imam jedan magnet u obliku smajlija duginih boja, koji nosim svuda sa sobom kada putujem.
Tvoj naj gej muzički album bio bi... Nemam gej album ali imam pesme. Neke
od tih pesama su „True colors“ Cyndi Lauper, Idoli „Retko te vidjam sa devojkama“ i ona koja se smatra za nezvaničnu LGBT himnu u Srbiji, Parni valjak „Zastave“. U nedelju popodne naći ćemo te gde... Ako mi je nedelja slobodna, sa nekom drugaricom u lokalnom kafiću.
Tvoj stav o ljubavi i braku... Ljubav mi je jako važna u životu i jedna je od tri stvari koje me definišu i bez kojih ne mogu da živim i da budem srećna, a to su : ljubav, pravda i dostojanstvo. Nisam pristalica braka ali se zalažem za LGBT
Tvoj gej heroina je... Svaka žena, lezbejka koja ima hrabrosti da živi svoj identitet javno i ponosno. brakove jer nikako ne možemo biti ravnopravni ako svi nemamo ista prava. Lezbejski film koji morate pogledati... Da je gej film to bi bio „Brokeback mountain“ na koji redovno plačem. A od lezbejskih filmova " La Belle Saison". Skoro sam ga gledala.
TV serija koja je promenila tvoj gej svet... „Bad girls“ kod nas prevedena kao „Ženski zatvor“ i „The L Word“. Najviše se ložiš na... Meryl Streep, izvanredna glumica i žena koja ima neverovatnu harizmu. A od lezbejki, to bi bila Portia De Rossi. Buč ili fem? Fem, definitivno.
Omiljena marka kamion… Ovo pitanje nisam očekivala, ali me je podsetilo na fabriku „FAP“ koja je uništena i dovedena do pred stečaj, a većina radnika je ostala bez posla. Vodič kroz gej Srbiju
61
62
www.optimist.rs
VodiÄ? kroz gej Srbiju
63